You are on page 1of 176

1. PREDMET I NAZIV USTAVNOG PRAVA Prema formalnoj, klasinoj koncepciji, predmet ustavnog prava su ustavni tekstovi, tj.

pravne norme koje sadre ustavi.U poetku ,re ustav ,imala je ideoloko znaenje ,a ustavni reim je bio sinonim za liberalni politiki reim ukoliko je ustav pored organizacije vlasti ,utvrivao i potvrivao prava i slobode graana i sadrao garancije za njihovo ostvarivanje.Postojanje ustava bilo je simbol i uslov politike slobode. Ideoloka mo koja se pripisivala rei ustav ,ograniavala je podruje ustavnog prava na prouavanje liberalnih politikih reima ,tj. na prouavanje liberalnih demokratskih reima . Poetkom 19.veka ovaj stav je prihavtio i sproveo ga Benamen Konstant u svom Kursu ustavne politike. Materijalna koncepcija predmeta ustavnog prava interesuje se pre svega za sadrinu , materiju pravnih pravila, pa je ustavno pravo uenje o pravnim pravilima koja ureuju odreenu materiju - politike institucije. Politike institucije obuhvataju dva podruja objektivne stvarnosti: 1. organe- institucije koje su stvorili ljudi radi postizanja zajednikih ciljeva 2. mehanizme- tie se tehnike koja omoguuje pojedincimada deluju , omoguavaju ljudima da uspostavljaju meusobne odnose Ustavno pravo obuhvata i prouava samo politike institucije ,one koje se odnose na najviu vlast drave. Politiki reim je raspored celine politikih institucija u datom momentu u odreenom drutvu. U dananje vreme, to je tekst koji kao svoju glavnu temu ima organizaciju javnih vlasti i ujamavanje linih i kolektivnih sloboda. Predmet ustavnog prava se jo uvek odreuje tako to se kae da je ustavno pravo deo javnog prava, skup normi koje ureuju organizaciju javnih ustanova i vrenje vlasti od strane njihovih organa. Naelno uzev ,ureuje vrenje javne vlasti od strane javnih tela .Ustavno pravo ine sve norme koje ureuju strukturu drave , ureuju sastav i funkcionisanje ustavnih organa i ustanovljavaju osnovna naela politikog reima. Ovako shvaeno ustavno pravo ima trostruku sadrinu: 1. struktura drave drava se razmatra preko svojih konstitutivnih elemenata ,naina nastanka , promene i nestanka oblika i sistema vlasti 2. sastav i funkcionisanje ustavnih organa-ustavno pravo ne obuhvata sve dravne organe,neko samo ustavne dravne organe 3. osnovna naela politikog reima drave-veina naela je konstitucionalizovana,to za posledicu ima da se ona tada postavljaju kao materijalne granice prilikom vrenja zakonodavne vlasti i kao zapovesti koje neposredno obavezuju graane u njihovom odnosu sa dravaom Naziv ustavno pravo nije opte prihvaen ,koristi se jo i naziv dravno pravo.Naziv dravno pravo obuhvata i pravne propise o organizaciji i funkcionisanju dravnih organa .Ovaj naziv po pravilu ukljuuje i opte uenje o dravi. Naziv ustavno pravo se vezuje za pojavljivanje formalnih ustava krajem 19. i poetkom 20.veka. Naziv dravno pravo se upotrebljavao u Nemakoj, a prema Hegelu je drava ostvarivanje moralne ideje , ona je sama sebi cilj, u njoj sloboda dolazi do svog najvieg prava . Naziv ustavno pravo je nastao u Engleskoj , Francuskoj i SAD, kao izraz borbe za ustavnost ,tj. za

ograniavanje svemoi apsolutnog centra vlasti putem ustava koji nosioci vlasti nee moi samovoljno da menjaju kada im se prohte. Ustav je shvatan kao izraz narodne suverenosti i njime se ograniava suverenost drave ,tj. dravne vlasti. Ustavom se stvara drava ,on je delo najvie i izvorne vlasti koju vri neposredno narod ,dok je zakon izraz vlasti ustanovljene ustavom koju vre narodni predstavnici. Nazivu se ne moe porei demokratsko poreklo, njegov znaaj ,pa se opravdano ne upotrebljava naziv dravno pravo.

2.POJAM I KLASIFIKACIJA IZVORA USTAVNOG PRAVA Termin izvor prava se koristi da bi se izrazile tri stvari: 1. izvor donoenja prava - su organi ili subjekti koji su nadleni za donoenje norme.Izvor donoenja prava je dravni organ (parlament ,vlada) ili organ federalne ili autonomne jedinice (oblasni savet) ili pojedinani subjekt (Ugovarai na osnovu slobode ugovaranja) ili svi lanovi drutva 2. izvor saznanja prava - je akt ili dokument koji sadri pravne norme , moe ga sainiti akt koji je formalnopravno zakonodavni , formalnopravno uredbodavni ili puko ljudsko ponaanje 3. izvor nastanka prava - je proces stvaranja norme ,kojoj pravni poredak priznaje sposobnost izvora prava Ova tri znaenja termina izvor prava, ukazuju na tri obeleja forme pravnog akta: 1. donosilac akta 2. forma akta 3. postupak donoenja akta. Klasina podela izvora prava je na: 1. materijalna 2. formalna . Materijalni izor prava su drutvene injenice ,a formalni su oblici u kojima se izraavaju opti pravni akti . Organi koji mogu donositi materijalne zakone su oni kojima su takva ovlaenja data u ustavu .Materijalni zakon je akt koji sadri optu i apstraktnu normu , dok je formalni zakon akt koji nezavisno od karaktera norme potie od zakonodavnog organa. Ustav je materijalni zakon. Samo izuzetno izvor ustavnog prava moe postati i formalni zakon . U izvore ustavnog prava svrstavamo: 1. ustavne zakone ,tj. ustavi 2. zakoni parlamenta 3. delegirani zakoni ( zakoni iji donosilac nije parlament ,doneseni na osnovu delegacije zakonodavne vlasti parlamenta) 4. dekreti-zakoni (dekreti izvrne vlasti sa zakonskom sangom) 5. uredbe izvrne vlasti 6. parlamentarni poslovnik

7. obiaji i ustavne konvencije 8. odluke ustavnih sudova Ovi izvori su meusobno koordinirani.Odnosi su ureeni hijerarhijski ,jer jedna norma pretee nad drugom. Na vrhu hijerarhijske lestvice se nalaze ustavni zakoni , tj. ustavi koji preteu nad svim ostalim materijalnim zakonima.Ustav predstavlja akt sa najviom pravnom snagom .Svi ostali izvori su ispod njega , manje su pravne snage i moraju biti usaglaeni sa njim .Odmah ispod njih su zakoni koje donosi parlament i akti izjednaeni sa zakonima koji raspolau svojstvom koje se odreuje kao snaga zakona koja ima dve posledice: 1. posledice abrogacije -norme koje donosi zakonodavac i norme koje su sa njima izjednaene abrogiraju ,derogiraju ili menjaju sve zakonske norme 2. posledica nepovredivosti - norme koje zakonodavac donosi i norme koje su sa njima izjednaene ne mogu biti izmenjene ,derogirane ili abrogirane osim posredstvom drugih normi koje donosi zakonodavac Izmeu nekih od njih postoji i jednakost ,kao to su zakoni parlamenta , delegirani zakoni i dekreti zakoni . Zakoni federalne jedinice ili jedinice teritorijalne autonomije uredjuju injenice i odnose koji su u oblasti njihove nadlenosti ili dopunjavaju odredbe federalnih zakona.Ustavi mnogih zemalja predvodjaju da odredjenu materiju moe urediti samo zakonodavac.tada je re o zakonskim rezervatima, iz kojih je iskljuena svaka normativna aktivnost izvrne vlasti.Zakonski rezervati mogu biti : 1. apsolutni -kada materije koje u njih spadaju moraju u svim vidovima biti regulisane zakonom 2. relativni -kada ustav rezervie za zakon samo pravce i temelje u odnosnoj materiji a ostali mogu biti regulisani i normativnim izvorima. Uredbe izvrne vlasti i parlamentarni poslovnici su akti nie pravne snage od pomenutih zakona, zato se i nalaze na niem mestu, i ne mogu izmeniti, derogirati ili abrogirati zakone parlamenta , kako federalne , tako ni federalnih ni autonomnih jedinica .Odluke ustavnih sudova su specifian izvor prava jer se njima ustav samo tumai ,a ne stvara.One imaju snagu materijalnog zakona , deluju erga omnes, ali ne stvaraju ustavnu normu. 3.USTAVNI OBIAJI Obiaj pripada tipu nepisanog prava. Obiaj predstavlja ustaljeno ,opte prihvaeno ponaanje praeno sveu o njegovoj pravnoj obaveznosti. Svaki obiaj ima dva bitna konstitutivna elementa : 1. spoljni ili materijalni element -koji se sastoji u kontinuiranom i jednoobraznom ponavljanju jednog istog ponaanja 2. unutranji ili psiholoki element -koji se sastoji u rasprostranjenom ubeenju o pravnoj obaveznosti tog ponaanja Obiaj nije autonoman izvor prava u odnosu na zakon , jer je zakon taj akt u kojem obiaj nalazi svoj obavezni oslonac.U nekim pravnim sistemima obiajna pravila su glavni izvor prava ( common low sistem), dok u naem pravnom sistemu ,gde su na prvom mestu pisana pravna pravila ,to nije sluaj.Kod

nas obiaj nije autonoman (samostalan ) izvor prava u odnosu na zakon ,jer mora imati osnonac u zakonu.To zani da je on u naem pravu izvor opoteg karaktera , tj. ima obaveznu snagu samo u sluajevima kada se prizna materijalnim zakonom. Obiaji nisu podoban izvor parva ,jer je potrebno izuzetno dugo vremena da nastanu kao i da se izmene. Ustavni obiaj je specifian po tome to u njegovom formiranju uestvuju iskljuivo dravni organi. U teoriji ustavnog prava prihvaena su tri tipa ustavnih obiaja: 1. secundum constitutionem koji sadri obiajne interpretativne norme .Tumai nejasnu ili neodreenu ustavnu normu , pri emu u nju ak unosi novine, neto to tekstualno u njoj ne postoji 2. praeter constitutionem koji sadri introduktivne norme .Ustavni obiaj koji nastaje kad neko pitanje sa podruja ustavne materije nije uredjeno pisanom ustavnom normom u celini ili delimino.Predstavlja jedan od naina kojim se popunjavaju ustavne praznine 3. contra constitutionem jesu abrogativni obiaji . Ustavni obiaj koji je u suprotnosti sa nekom utvrenom pisanom ustavnom normom ,njime se postojei ustavni tekst menja u cilju breg prilagoavanja novim uslovima drutvenog ivota ,dolazi na mesto zastarele pisane ustavne norme, a u veini ustavnih poredaka u svetu nije dozvoljen. Posle II svetskog rata izvrena je racionalizacija ,prevoenje ustavnih sistema koji su najpre funkcionisali na osnovu malog broja pisanih normi , u sisteme koji su se zasnivali na veem broju pisanih normi sadranih u ustavu. Uprkos tome ,ustavni obiaji se nisu mogli u potpunosti odstraniti iz sistema izvora ustavnog prava u jednoj zemlji. Posebnu vrstu pisanih ustavnih normi ine ustavne konvencije koje se razlikuju od ustavnih obiaja po tome to se kod ustavnog obiaja psiholoki element ispoljava kao svest o pravnoj neophodnosti ,dok se kod ustavne konvencije on izraava kao potreba prakse. Kao izvor ustavnog prava , ustavne konvencije imaju poseban znaaj u Velikoj Britaniji i dele se u tri grupe: 1. one koje se odnose na kraljeve prerogative i kabinetski sistem 2. one koje se tiu parlamentarnog postupka 3. one koje su posveene odnosima u britanskoj zajednici naroda Mnoge ustavne konvencije nale su svoje mesto u Vestminsterskom zakonu od 1931.godine 4.PRIRODA I ZNAAJ USTAVNOG PRAVA Ustavno pravo je pravna disciplina.Ono obuhvata ukupnost pravnih pravila koja uredjuju politike institucije u kojima je sedite najvie dravne vlasti u svakoj dravi , kao i line i kolektivne slobode kojima se ograniava politika vlast. Ustavno pravo se razlikuje od: 1. ustavne istorije - koja prouava evoluciju ustavnih institucija 2. ustavne politike - koja prouava ciljeve koji se ele postii razliitim ustavnim institucijama, snage koje pokreu ustavne organe i poeljne reforme za bolje funkcionisanje sistema vlasti 3. ustavne sociologije - koja se bavi drutvenim pojavama i njihovim posledicama na funkcionisanje

ustavnih institucija Posebni odeljci ustavnog prava su: 1. teorija drave - bavi se iskljuivo strukturom drave 2. savezno i regionalno pravo - prouava strukturu i organizaciju federalnih jedinica i regiona, kao i odnose organa federalne ili regionalne drave ,s jedne i organa federalnih jedinica ili regionalnih organa s druge strane 3. dravno raunovodstvo - koje se tie finansijskog funkcionisanja drave i kontrole parlamenta nad finansijskim voenjem drave 4. izborno politiko pravo - koje prouava izborne uslove i postupak izbora lanova parlamenta 5. parlamentarno pravo - koje prouava norme koje ureuju organizaciju parlamenta i unutranje funkcionisanje domova parlamenta Ustavno pravo se pojavljuje u tri oblika: 1. kao opte ustavno pravo - prouava opte ustavne institute, koji su iznad pozitivnog partikularizma i apsorbuje ga u sebi 2. kao pozitivno ustavno pravo - odnosi se na pojedinani ustavni poredak 3. kao uporedno ustavno pravo - uporeuje ustavne norme razliitih poredaka, kako bi ustanovilo slinosti i razlike Ustavno pravo je fundamentalna grana unutranjeg javnog prava.Sutina javnog prava je u odnosima nejednakosti koje ureuje i to se ono odnosi na samo jezgro drave , na njenu organizaciju i njene odnose sa pojedincima. Unutranje parvo se primenjuje u okviru drave Ustavno pravo je fundamentalna grana prava jer se odnosi na najvie dravne institucije : politike institucije nasuprot administrativnim. Poltike institucije obrazuju organi uobiajeno nazvani javne vlasti i poltiki mehanizmi.To su najvaniji organi koji donose najvanije odluke i utvruju optu politiku jedne zemlje ,kao i mehanizmi pomou kojih se ovakve sutinske odluke donose: ef drave ,vlada ,ministri , parlament...U okviru javnih vlasti pravi se razlika na zakonodavnu ,izvrnu i sudsku. Sudska vlast ne vri politiki izbor ,ona ne donosi poltike odluke,a u nekim zemljama je u organizacionom smislu podinjena jednoj od druge dve vlasti.S jedne strane ,u dravi stvarno postoji sudska funkcija , koja se sastoji u primeni zakona u sluaju kada se ovaj kri ili kada postoji spor o tome , a sa druge strane mesto koje je dodeljeno sudskoj funkciji i nezavisnost u njenom radu su merilo za procenu i podelu politikih sistema. Administrativne institucije su hijerarhijski nie u odnosu na poltike.One odgovaraju zadacima primene i izvravanja politikih odluka i voenju svakodnevnih poslova. Njihovu delatnost pokreu i nad njom vre kontrolu nosioci politike vlasti.Pravo koje prouava administrativne institucije je upravno pravo. Najvei znaaj ustavnog prava je u stalnom nastojanju da se pomire prava i slobode graana na jednoj strani i vlasti na drugoj.Ustavno pravo danas sve vie uzima svoj angaman u prouavanju demokratije i igra znaajnu ulogu u razvoju demokratske svesti.Ustavno pravo svedoi o tome da se pod dravom ne moe vie podrazumevati samo dravni organizam , kao skup organa , nego i delovanje i uticaj gradjana

na dravu.

5.NAUKA I METOD USTAVNOG PRAVA Ustavno pravo zapoinje svoj razvoj 1834.godine , kada je na inicijativu Gizoa, na Pravnom fakultetu u Parizu osnovana katedra Ustavno pravo sa zadatkom da organizuje akademsko prouavanje materije ustavnog ureenja. Ustavno pravo je pravna disciplina ,to odreuje i metod njegovog prouavanja koji je preteno pravni. Po tome se ustavno pravo razlikuje od politike nauke ,iji su cilj , postupak i metod drugaiji. Ustavno pravo obuhvata nekoliko dimenzija prouavanja svog predmeta ,koje se mogu kombinovati. To su : istorijska, nacionalna , inostrana , komparativna dimenzija i njihova sinteza opte teorijska dimenzija. Politika nauka se bavi onim to jeste ,to je pozitivna disciplina ,ali ima drugaiji prilaz stvarnosti koju prouava.Ustavno pravo se bavi primenom prava ,obraa panju na vladavinu prava ,kako bi se ostvario to vei stepen pravde i jednakosti meu ljudima.Politika nauka ide sa one strane poznavanja pravnih pravila, ona prouava kako se ispoljavaju politike pojave ,koje ekonomske i socijalne snage odreuju karakter politikog reima. Ustavno pravo se ne moe danas prouavati onako kako se prouavalo pre nekoliko decenija. Imajui u vidu da ustavno pravo prouava odreene institute u njihovom pravom obliku ,moemo zakljuiti da je njegov metod dogmatsko pravni , dok korienje istorijsko-sociolokog metoda podesnije u oblasti ustavne istorije i ustavne politike. Metod ustavnog prava je u tesnoj vezi sa shvatanjem njegovog predmeta.Tumaenje pravnih normi egzegeza i normativni pristup korieni su u razradi klasinog shavatnja predmeta ustavnog prava. Egzegetiki prilaz sastoji se u doslednom objanjavanju teksta od kojeg se predmet sastoji. Normatini prilaz zahteva se na analizi ustavne stvarnosti jedne zemlje na osnovu predhodno postavljenog idealnog modela ustavnog sistema.Ta koncepcija predstavlja merilo za ocenu ustavne stvarnosti. Egzegetiki metod nije dovoljan za razumevanje domaaja pravnih pravila. Da bi se pravne pojave potpuno pokazale ,pravne norme koje ih reguliu moraju se smestiti u istorijsko , ideoloko, kulturno i socijalno okruenje .Zbog toga ustavno pravo mora koristiti sve metode drutvenih nauka. Na prvom mestu ustavno pravo mora koristiti pozitivni metod , a on se sastoji u analizi ustavne stvarnosti ,ali bez obaziranja na idealan metod konstruisan a priori .Cilj ustavnog prava nije da otkrije da su pravila koje obuhvata u sglasnosti sa utvrdjeninm modelom , nego sasvim jednostavno , da utvrdi zato takva pravila postoje.Ustavno pravo spada u drutvene nauke. 6. Pojam i istorijat ustava Ideja ustava potie iz tri izvora.

1. postojanje glavnog, svetovnog vieg zakona nekada je suveren vladao po svojoj volji, njegova se vlast mogla ograniiti i on postaviti na svoje mesto samo u ime zakona koji bi bio iznad njega 2. drugi izvor su lina prava nekada su pojedinci uivali privilegije i trpeli odricanja po milosti jaih i volji boijoj. Kada su se ljudi oslobodili svevlasti svojih vladara, prava koja su od njih otrgli trebalo je zatititi, kako bi ona trajno postala njihova svojina 3. trei izvor je povelja, pisani dokument postojalo je verovanje da je vlast stvorio narod i da joj je dodelio ograniena ovlaenja i ustanovio nain vrenja. Kao dokaz tih pregorativa naroda pojavile su se pisane povelje. Poto narod za takve svoje pregorative nije imao svedoke, bila je stvorena pretpostavka o drutvenom ugovoru. Ustav nije nita drugo do vii i glavni zakon o dravnoj vlasti, kojim se tite prava i slobode pojedinca, izloen u pisanoj formi. Pojavu ustava obeleavaju prvi pisani i sveani tekstovi. Svrha tih tekstova bila je trojaka: da utvrde prava i slobode bilo za odreene stalee bilo za sve ljude, koje e monarh potovati, da zajeme prava i povlastice parlamenta, da poboljaju vrenje dravne vlasti. Ustav se odreuje u materijalnom i formalnom smislu. To je normativni pojam ustava. Pod ustavom u materijalnom smislu, podrazumeva se skup normi kojima se ureuju osnovi drutvene organizacije u jednoj politikoj zajednici, nain vrenja dravne vlasti u njoj kao i granice dravne vlasti. Obuhvata norme kojima se ureuju odnosi izmeu pojedinaca i drave i izmeu dravnih vlasti meusobno. Pod ustavom u formalnom smislu, podrazumeva se formalni, pisani opti pravni akt najjae pravne snage. Za pisani ustav se kae jo i da je osnovni ustav, ime se ukazuje i na njegovu nadzakonsku pravnu snagu. Nije bilo i nema zemlje na svetu koja nije imala ili nema ustav u materijalnom smislu. Ustav u formalnom smislu nema svaka zemlja u svetu. U upotrebi je i politiki pojam ustava. U politikom smislu ustav postoji kad je onemoguena subjektivnost, samovolja i zloupotreba nosilaca dravne vlasti. Elementi politikog pojma ustava su: podela vlasti, unapred propisani mehanizmi za saradnju vie vlasti, racionalan metod ustavnih promena i time prilagoavanja ustava drutvenoj stvarnosti, priznanje sloboda i prava pojedincu i mehanizama za njihovu zatitu. Nastao je i socioloki pojam ustava. Najpoznatiji pobornik takvog shvatanja ustava je Lasal. On razlikuje stvarni od pisanog ustava. Stvarni ustav su realni, faktiki odnosi sila koji postoje u jednom drutvu. Pisane naziva listom hartije. Stvarne ustave imala je svaka zemlja u svako doba.

7. Materija (sadrina) ustava

Ustav se odnosi na dve vrste pitanja. Prva grupa pitanja vezuje se za dravnu vlast a druga za drutvo i njegove pripadnike, graane. Obe grupe ine ustavnu materiju, sadrinu ustava. Grupa pitanja vezana za dravnu vlast obuhvata razliite naine formiranja vlasti, podelu vlasti na razliite dravne organe, odnose izmeu dravnih organa, akte koje oni donose. Pitanja vezana za drutvo obuhvataju naela i ustanove putem kojih se odvija ekonomski i politiki ivot u drutvu, kao i povelju graanskih sloboda i prava. U teoriji ustavnog prava postoji vie gledita o tome koja je ustavna materija, ta je sadrina ustava. Mogue ih je grupisati u etiri grupe. Prema prvoj grupi, materiju ustava ini organizacija i funkcionisanje dravnih organa, kao i granice dravnoj vlasti koje se uspostavljaju ljudskim slobodama i pravima. Drugo gledite, materiju ustava vezuje za stvaranje prava u jednoj zemlji, znai optih pravnih normi, posebno zakona. Prema treoj grupi, materiju ustava ini podruje organizacije i rada politikih inilaca i institucija, tj. proces vrenja vlasti. etvrto shvatanje, istiu pristalice poltikog pojma ustava, ustava kao politikog procesa ogranienja dravne vlasti. Oni smatraju da materiju ustava ini sistem stvarnog ogranienja politike, odnosno dravne vlasti. Pisani ustav je pravni akt. Sastoji se od pravnih normi, ija je sadrinska osobenost u podruju odnosa koji se ustavnim normama ureuju, a formalna osobenost u stepenu pravne snage. Osnovni deo u ustavu je onaj koji se sastoji od pravnih normi. S obzirom na znaaj ustava kao pravnog akta, u njemu postoji jedan tekst koji prethodi normama, koji nije stilizovan u obliku lanova i u njemu je dikcija slobodnija, vie oratorska i sveana. Taj deo prethodi naslovu ustava ili sledi posle naslova ustava, a prethodi normama ustava. Taj deo nosi naziv preambula. Preambula je predgovor za ustav, uvod u ustav. Najee je formulisana u obliku jedne dugake reenice sa vie posebnih stavova, ali ima primera i u jednoj kontinuiranoj reenici, ili kao itavi ideoloki traktati. U vezi sa vanou ustava kao pravnog akta su i delovi koji mogu uslediti posle normativnog teksta. To su razni spiskovi koji razrauju sadrinu normi i razliiti dodaci, prilozi ustavu. Dodaci se donose zajedno sa ustavom kao integralni tekst ustava, a ako se donose posle stupanja ustava na snagu, onda se usvajaju po postupku za promenu ustava. Ustavi koji se manjaju putem ustavnih amandmana, obuhvataju i ustavne amandmane, iako se oni donose posle ustava kao svoj sastavni deo. Ustavni amndmani se dodaju na kraju ustava, kao njegovo produenje. Najprikladnije pojmu amandmana je da bude ista dopuna. Smisao ustavnih amandmana je da obezbede dugovenost ustavu, umesto njegovo zamenjivanje novim. 8. Svojstva ustava

Ustav u formalnom smislu ima jedan par pravnih i jedan par nepravnih svojstava. Pravna svojstva ustava su da je osnovni zakon i da je najvii opti pravni akt. Nepravna svojstva ustava su da je ideoloko politiki i programsko deklarativni akt. Ustav je kao osnovni zakon sastavljen od optih pravnih pravila, ali je ipak osnovni zakon. Ustav je osnovni zakon u etiri osnovna znaenja: - to je akt koji je doneo poseban ustavotvorni organ ili obian zakonodavni organ, ali po postupku teem od obinog zakonodavnog postupka - to je akt kojim se predviaju zakonodavni organ i zakonodavni postupak - to je akt koji sadri osnovnija pravna pravil od onih koje sadri zakon - to je opti pravni akt, tj. zakon koji obuhvata najiru materiju pravnog normiranja. Ustav je najvii pravni akt, jer iz njega proilazi pravni sistem zemlje u celosti i to uslovljava vaenje svih drugih propisa. Njegov donosilac je pravno suveren, pravno slobodan, nevezan pravom. To je ustavotvorna vlast. Jaa pravna snaga ustava u odnosu na zakone ogleda se u aktivnom i u pasivnom smislu. U aktivnom smislu, kao svojstvo ustava da uspostavi poredak ustavnih normi, da im odredi pravnu snagu, a u pasivnom smislu kao svojstvo nepovredivosti ustava u odnosu na norme nieg stepena, koje ga ne mogu izmeniti niti ukinuti. U veini zemalja najjaa pravna snaga ustava sankcionisana je tako to je ocena ustavnosti propisa institucionalizovana izriitim ustavnim odredbama. Premda je ustav preteno pravni akt, on je istovremeno i ideoloko politiki akt, poto su reenja data u ustavnim normama esto inspirisana razliitim teorijama o ulozi drave u drutvu, o odnosu pojedinca prema dravi i kolektivu. Sa svojstvom ustava kao ideoloko politikog akta u tesnoj vezi je svojstvo ustava kao programsko deklarativnog akta. Premda je ustav u osnovi pozitivnopravni tekst kojim se propisuje sadanje ustavno ureenje, on je zbog toga to se oekuje da vai dugo u budunosti, esto iznad stvarnih mogunosti datog drutva, pa je u tom smislu, pored vaee norme, ustav i program za budunost. U teoriji se pravi razlika izmeu ustava-bilansa i ustava-programa. Prvi su okrenuti sadanjosti i imaju za cilj da pravno uoblie postojeu realnost, dok drugi tee promeni realnosti, odreuju ciljeve koje treba dostii, kao i instrumente pogodne za postizanje tih ciljeva.

9. Vrste ustava U teoriji postoje klasine i moderne podele ustava. Klasine podele ustava izvedene su prema formalnim merilima. Takve su podele na pisane i nepisane, kodifikovane i nekodifikovane i vrste i meke, kao i podela ustava prema donosiocu. Njihov tvorac je britanski konstitucionalista Dems Brajs.

Pisani su usatvi oni koji itavu materiju izlau u pisanom obliku. Takvi su ustavi u formalnom smislu. Nepisani ili obiajni, ili istorijski ustavi su sastavljeni od ustavnih obiaja, poto pravila koja ih ine nisu izraena u pisanom obliku. To su ustavi u materijalnom smislu. Kodifikovani ustavi su formalni ustavi izraeni u jednom aktu. Nekodifikovani ustavi izraeni su u nekoliko akata. U istoriji najpoznatiji primer takvog ustava je ustav Tree francuske republike od 1875, dok danas takvo svojstvo ima ustav Izraela. Ustavi se dele na vrste i meke prema pravnim re+imima za njihove promene. Ako se mogu promeniti putem obinih zakona, ustavi su meki, a ako je za njihovu promenu potreban poseban postupak, tei od obinog zakonodavnog, ustavi su vrsti. Kod vrstih ustava poseban revizioni postupak obuhvata sloenije uslove za pokretanje postupka za promenu ustava i tee uslove za usvajanje akta o promeni. Postoje i ustavi koji ograniavaju mogunosti za svoju promenu. Ta ogranienja mogu biti dvojaka, s obzirom na vreme i s obzirom na predmet. - S obzirom na vreme, tako to se zabranjuje svaka promena ustava pre isteka dueg ili kraeg vremenskog perioda ili to se zabranjuje promena ustava u posebnim vremenima u kojima se nalazi zemlja. - S obzirom na predmet, tako to se zabranjuje promena odreenih ustavnih institucija ili ustavnih odredaba. Ve je prevaziena podela ustava prema donosiocu na: - oktroisane ustave (ustavne povelje) narodu daruje monarh, nakon ega nema vie ista prava koja je dotle imao, jer od tada jedini izvor njegovih prava postaje pisani ustav. - ustavni paktovi - usvaja ih narodno predstavnitvo a konanu saglasnost na njih daje monarh. - ustavi koji su izraz narodne suverenosti - usvaja narodno predstavnitvo ili birai neposrednim narodnim glasanjem referendumom. Oni su izraz narodne suverenosti. Moderne podele ustava najoriginalnije su one koje su izvedene prema ontolokom merilu, tj. prema odnosu ustava i drutvene stvarnosti. Tvorac takvih podela je Karl Leventajn. On ih deli na: - normativne polaze od konkretne drutvene stvarnosti, oni se prave po meri konkretnog drutva, pa se zbog toga u tom drutvu ostvaruju. Tu se drutvena stvarnost i ustav podudaraju. Takvi su ustavi autohtoni. - nominalni su ustavi pravljeni za neku drugu stvarnost, realno postojeu ili imaginarnu, s kojom se ne podudara stvarnost drutva u kojoj oni treba da vae. To su ustavi koji su pravno vaei ali se ne ostvaruju. Takvi su ustavi alohtoni. - semantiki oni se ostvaruju u drutvenom ivotu ali ne doputaju nikakvu sopstvenu pa time ni drutvenu promenu. Oni konzerviraju postojeu vlast.

Bendamin Akcin u svojoj dihotomnoj podeli ustave deli na: - stabilne (postojane) i fleksibilne (promenjive) - normativne i nominalne. Biskareti di Rufia deli ustave na: - pravne (stabile) i faktike (fleksibilne)

10. Donoenje i promena ustava Dravna vlast koja donosi ustav zove se ustavotvorna vlast, dok se dravna vlast koja menja vaei ustav zove reviziona vlast. Obe su podvrste uakonodavne vlasti. Ustavotvorna vlast je originerna i neograniena vlast, nema pravila koja postoje pre nje i koja bi je obavezivala. Zato se i zove ustanovljavajua, dok se vlasti koje je ona ustanovila nazivaju ustanovljenim. Procedura donoenja novog ustava treba da bude takva da potuje stabilnost vaeeg ustavnog poretka i da omogui prilagoavanje ustava drutvenim promenama kada je to potrebno. Vlast promene vaeeg ustava najee se dodeljuje zakonodavcu. Ustav se menja po posebnom postupku, teem od zakonodavnog. Mogue je da promena izglasana u parlamentu postane konana tek poto od strane graana bude potvrena na referendumu. Referendum u revizionom postupku moe biti obavezna faza, bez koje nema promene ustava. Promena ustava mogua je i bez referenduma. Promene vaeeg ustava mogue su u dva pravna oblika: - u obliku ustavnog zakona o izmenama - u obliku amandmana na ustav. Promena ustava u obliku ustavnog zakona o izmenama i dopunama intervenie i tekstualno u prvobitni tekst ustava tako to se ugrauje u taj tekst. To je onda nov tekst. Kad se promena vri u obliku ustavnih amandmana, u prvobitni tekst ustava se ne dira, on i posle amandmana ostaje isti onakav kakav je bio i pre njih. Dodaju se na kraju teksta ustava i zajedno sa prvobitnim ustavom ine ustav zemlje, sastavni su deo ustava zemlje.
"Sve ima svoje, i vatra i led, u kap se spoje, i cemer i med... Sve ima svoje, vrlina i greh, tuge postoje da bi prizvale smeh..."

Ribica Forumas u usponu

Posts: 235 Joined: Sat Mar 14, 2009 3:56 pm

T o p

Re: Ustavno pravo - skripta


by Ribica on Mon Nov 29, 2010 10:01 pm

11. Promena ustava u Republici Srbiji Ustav Rep. Srbije od 2006. pripada vrsti vrstih ustava. To znai da se menja po sloenijem postupku od postupka po kojem se donose i menjaju obini zakoni. Pod izrazom promena ustava podrazumeva se i promena vaeeg ustava (parcijalne promene) i donoenje novog ustava (totalne promene). Postupak za promenu Ustava Rep.Srbije odvija se u dve faze, s tim to je vrstina tog ustava dvostruko garantovana. Prva faza revizionog postupka je podnoenje i usvajanje predloga za promenu ustava. U Rep.Srbiji su ovlaeni podnosioci predloga za promenu ustava: 1. najmanje jedna treina ukupnog broja poslanika 2. predsednik Republike 3. Vlada 4. najmanje 150.000 biraa Ovlaenje odreenog broja narodnih poslanika i Vlade za pokretanje postupka za promenu Ustava je uobiajeno. Takvo ovlaenje za promenu ustava Rep.Srbije ima predsednik Republike zato to je neposredno izabran, kao to su neposredno izabrani i narodni poslanici, i zbog poloaja koji ima meu republikim organima. Ustav Rep.Srbije ne utvruje sadrinu predloga za promenu ustava. U tom predlogu bi trebalo da se naznae odredbe ustava ija se promena predlae i da se naznai pravac promene. Kad je re o zameni vaeeg ustava novim, u predlogu za promenu ustava trebalo bi navesti razloge za donoenje novog ustava i osnovna naela na kojima bi se taj ustav zasnivao. Kako predlog za promenu ustava moe podneti samo ovlaeni predlaga, to znai da je organ koji odluuje o predlogu vezan sadrinom predloga. Predlog za promenu ustava Narodna skuptina usvaja dvotreinskom veinom od ukupnog broja narodnih poslanika. Ako veina ne bud3 postignuta, o pitanjima sadranim u predlogu koji nije usvojen, promeni ustava se ne moe pristupiti u narednih godinu dana.

Druga faza je izrada i usvajanje akta o promeni ustava. Ustav Rep.Srbije ne kae ko priprema predlog akta o promeni ustava, a poslovnik Narodne skuptine dosad je odreivao da ga priprema Odbor za ustavna pitanja. Narodna skuptina usvaja akt o promeni ustava dvotreinskom veinom od ukupnog broja narodnih poslanika i moe odluivati da ga graani potvrde na ustavotvornom referendumu (fakultativni ustavni referendum). Ustav ne kae da Narodna skuptina odluuje o potvrivanju promene Ustava na republikom referendumu, ali je logino da to bude dvotreinskom veinom od ukupnog broja narodnih poslanika. Ako Narodna skuptina ne odlui da akt o promeni ustava stavi na potvrdu graanima, promena je Ustava je usvojena izglasavanjem u Narodnoj skuptini, a akt o promeni Ustava stupa na snagu kad ga potvrdi Narodna skuptina. Postoje sluajevi kad se promena Ustava usvojena u Narodnoj skuptini mora potvrditi od strane graana na ustavotvornom referendumu (obavezni ustavotvorni referendum). Narodna skuptina je tako duna da akt o promeni ustava usvojen dvotreinskom veinom od strane narodnih poslanika, stavi na ustavotvorni referendum radi potvrivanja od strane graana ako se promena Ustava odnosi na preambulu Ustava, naela Ustava, ljudska i manjinska prava i slobode, ureenje vlasti, proglaavanje ratnog i vanrednog stanja, odstupanje od ljudskih i manjinskih prava u vanrednom i ratnom stanju ili postupak za promenu ustava. Kad se akt o promeni ustava stavi na potvrivanje, graani se izjanjavaju na ustavotvornom referendumu najkasnije u roku od 60 dana od dana usvajanja akta o promeni Ustava. Promena ustava je usvojena ako je za akt o promeni ustava glasala na ustavotvornom referendumu veina izalih graana, a akt o promeni ustava stupa na snagu kad ga proglasi Narodna skuptina.. Za sprovoenje promene Ustava donosi se dvotreinskom veinom od ukupnog broja narodnih poslanika ustavni zakon, kojim se ureuju pitanja vezana za prelazak sa starog na novi ustavni sistem. 12. PREDISTORIJA USTAVA Pisani ustavi i ustavi u formalnom smislu javljaju se tek krajem 18. veka. Zaetke ustavnosti nalazimo jo u staroj Grkoj i u Rimu. U staroj Grkoj pravila se razlika izmeu obinih zakona nomoi i onih koji bi se danas smatrali ustavima - politeja. Iz starog Rima potie naziv constitutio, kojima se oznaavaju akti imperatora iz kojeg jeziko poreklo vodi dananji ustav. Rimljani su razlikovali dve vrste najvie vlasti: vlast koja ustanovljava dravu (rem publicam constituere) i vlast koja donosi zakon (leges scribere) . U nauci ustavnog prava kao akti iz kojih je izveden ustav u formalnom smislu obino se uzimaju povelje o ljudskim pravima donesene u srednjevekovnoj Engleskoj. Prvi takav akt bila je Velika povelja o slobodama iz 1215. godine, kojom je plemstvo, od dotle apsolutnog monarha uspelo da za sebe otrgne jedan krug sloboda i prava koje je, u obliku posebnog ugovora zakljuenog sa monarhom, proglasilo i zatitilo. Plemstvo je dobilo i akt kojim je moglo da se odupre monarhu u sluaju ne ispunjenja nekih odredbi, a to je Peticija prava (1628.g.), Sporazum naroda (1647.g.), Habeas corpus akt (1679.g) i

Zakon o pravima (1689.). Svi ovi akti su bili doneseni u 17.veku. Posle pogubljenja arlsa I i zavoenja Kromvelovog protektorata, propao je Kromvelov pokuaj donoenja prvog pisanog ustava koji je nosio naziv Instrument vlasti. Iz tih razloga, Engleska, kasnije Velika Britanija ni do danas nije donela pisani ustav. U srednjevekovnoj Srbiji, mnoge odredbe Duanovog zakonika iz 1349. sa dopunama 1354. godine, koji je bio zbor feudalnih zakona, bile su po svojoj materiji ustavnog karaktera. Ideju pisanog i formalnog ustava iznela je buroazija, koja je imala pre svega ekonomski interes da rui stari feudalizam, a pisani ustav se pokazao kao mono sredstvo. Svrha ustava je da ogranii apsolutnog vladaoca i da vlast podvede pod unapred propisana pravila. Svrha ustava je bila i da se obezbede lina prava i slobode pojedinaca. Ideja o ustavu se javlja paralelno sa sekularizacijom i demistifikacijom dravne vlasti . Ustav je bio manifestacija drutvenog ugovora kojim se stvara ovozemaljski svet. Ustavi doneti krajem 18.veka imaju politiko-filozofski karakter. Pisani ustavi se pojavljuju kao jedan od prvih ishoda buroaskih revolucija i van domaaja, bilo monarha bilo zakonodavne vlasti. Tako je ustav shvaen kao osnovno pravo i osnovni zakon.

13. USTAVNOST KAO KONSTITUCIONALIZACIJA VLASTI Krajem 18. i poetkom 19. veka sve je u znaku borbe za pisanu ustavnost, koju izjednaavaju sa demokratijom i politikom slobodom. U Severnoj Americi cilj je bio da se prui najvia pravna zatita neotuivim pravima pojedinca i naroda, u Evropi uvoenje ustavnih i ogranienih monarhija, a u Latinskoj Americi propisivanje pravila po kojima e funkcionisati nacionalna vlast. 1. Ustavnost je posledica borbe protiv neodgovorne vlasti i ona je proizvod vizije nove slobode. Ta vizija nove slobode izraena je u amerikoj Deklaraciji nezavisnosti iz 1776.godine i francuskoj Deklaraciji prava oveka i graanina iz 1789. godine. Koristei se Deklaracijom o nezavisnosti svih 13 drava bivih kolonija na tlu severne Amerike su po proglaenju nezavisnosti donele svoje ustave. One su se najpre udruile 1778. godine posebnim aktom lanovi o konfederaciji u konfederalni savez, da bi 1787.doneli ustav. Osnovna obeleja severnoamerikog ustava su: predsedniki sistem vlasti, federalno dravno ureenje i izrazita formalna vrstina. Do danas na ovaj ustav je doneseno 27 amadmana. Konstitucionalizacija vlasti u Evropi bila je izvrena u obliku ustavne, a potom ustavne parlamentarne monarije. Prototip ustavne monarhije su Ustav Francuske iz 1791.g. i Ustavna povelja iz 1814.g. Ustavna monarhija je sistem vlasti u kojem pored monarhijske egzekutive postoji i izabarana predstavnika skuptina (Norveka i panija). Ustavna parlamentarana monarhija se svodi na to da je monarh ef drave, a ulogu aktivne egzekutive preuzima vlada koja proizilazi iz parlamentarne veine i odgovara joj za rad (Velika Britanija , vedska ,Belgija). Kralj nije mogao raspustiti skuptinu, imao je prema njoj samo pravo odlonog veta. Za parlamentarnu monarhiju je bitno da monarh ne moe svoja zakonodavna ovlaenja vriti samostalno nego samo zajedniki sa parlamentom, samo u parlamentu,

dok svoja ovlaenja nosioca izvrne vlasti vri formalno, poto vlada predhodno donese skuptinsku odluku. Glavna teorijska inspiracija ustava, koji je konstitucionalizovana dravna vlast, bila je terija o podeli vlasti Dona Loka i Monteskjea. Konstitucionalizacija dravne vlasti Latinske Amerike ila je svojim putem, koja se svodila na nezavisnost od kolonijalnih vlasti. U vreme u kojem se u Evropi i Americi odvija konstitucionalizacija vlasti, Afrika i Azija su sa stanovita ovog procesa, samo geografski pojam. Pisani ustav je odudarao od njihove kulture i tradicije, a i veina zemalja bila je pod kolonijalnom vlau. Izuzetak je bila afrika drava Liberija koja je dobila ustav 1847.godine.

14. LIBERALNO DEMOKRATSKA USTAVNOST Ovaj tip ustavnosti je karakteristian uglavnom za zapadnoevrospke zemlje kroz koje je protutnjala revolucionarna 1848.godina. Cilj ovog pokreta bio je da se uklone poslednji ostaci feudalnog ureenja. Pokret je imao socijalno i nacionalno obeleje. Dolo je do demokratizacije poltikog ivota i poboljanja ekonomskog poloaja. Narodi u vienacionalnim dravama (npr. Austro-ugarska), kao i oni koji su bili podeljeni na mnogo malih dravica (Italija, Nemaka) isticali su svoje pravo na samoopredeljenje. Jedni su eleli da osnuju sopstvenu nacionalnu dravu, a drugi da se ujedine. Polazno naelo bilo je naelo narodne suverenosti. Iz ovakvih tenji i zahteva razvila se liberalnodemokreatska ustavnost. Liberalno-demokratske ustave karakterie nastojanje da se vlast svih dravnih organa, ak i monarha, opravdava suverenou naroda, kojom se opravdava i obaveznost ustava. To je dovelo do proirenja primene naela izbornosti. S tim je u vezi i proirenje birakog prava, tako to su jedan za drugim otpadali razliiti osnovi njihovog ogranienja (cenzusi) po osnovu imovine, godina starosti, polu, obrazovanju... Potpuna pobeda buroazije povukla je za sobom ienje drave od feudalnih ostataka. Monarhija se ili zamenjuje republikom ili se monarhova ovlaenja suavaju. U dvodomnim parlamentima, gornji dom od doma plemstva pretvara se ili u teritorijalno predstavnitvo ili u dom poslanika sa kvalifikovanim pasivnim birakim pravom (poveane god.starosti,poseban javni ugled...). Polazna teorija ove vrste ustavnosti je teorija drutvenog ugovora an ak Rusoa, po kojoj su se ljudi odrekli svoje prvobitne slobode, da bi se podvrgli spoljnoj vlast, koja se zasniva na ugovoru izmeu pojedinaca i nje, nijedna vlast ne moe biti legitimna, ako se ne bazira na pristanku podreenih. Ova teorija je bila negacija teorije boanskog prava, kao izvora dravne vlasti, kao i teorije monarhove suverenosti. Tipian predstavnik liberalno demokratske ustavnosti je francuski Ustav od 1848, kao i nekodifikovan Ustav Tree republike od 1875.

15.USTAVNOST RACIONALIZOVANOG PARLAMENTARIZMA,SOCIJALISTIKA I AUTORITARNA USTAVNOST Prvi svetski rat izremetio je tokove liberalnog kapitalizma. Socijalistika ustavnost je proizila iz socijalistike revolucije u Rusiji 1917.godine. Temelji ovog poretka zapisani su u Deklaraciji prava radnog i eksploatisanog naroda, koja je postala sastavni deo ustava iz 1918.godine. Temelji ovog poretka bili su : 1. likvidiranje privatne svojine nad sredstvima za proizvodnju imalo je za cilj slamanje ekonomske moi buroazije i organizovanje sovjetske narodne privrede, pre svega industrije (ukidanje privatne svojine nad zemljitem i sredstvima za proizvodnju, uvoenje zajednike svojine nad umama, vodama i drugim prirodnim bogatstvima, prelazak preduzea i banaka u ruke radnika, neotuivo pravo naroda na samoopredeljenje, eliminisanje parazitskih slojeva uvoenjem obaveznog rada) 2. diktatura proleterijata odnosno sovjetska vlast i federativno dravno ureenje, znai da sva vlast u zemlji, kako centralna tako i lokalna, pripada sovjetima. 3. pravo naroda na samoopredeljenje Deklaracija je ugradila u osnove drave. Prema Deklaraciji, radnici i seljaci svake nacije imaju pravo da na svojim sovjetima samostalno odlue: da li ele i na kojim naelima da uestvuju u federalnoj vladi i ostalim federalnim sovjetskim ustanovama. Federalno dravno ureenje Rusije je izraz prava njenih nacija na samoopredeljenje. Sovjetska ustavnost je ire prihvaena tek nakon Drugog svetskog rata. USTAVNOST RACIONALIZOVANOG PARLAMENTARIZMA - Ova vrsta ustavnosti za svoj model ima liberalnodemokratsku ustavnost. Meutim, liberalnodemokratski ustavni sistemi su preteno bili zasnovani na obiajnim pravilima, a ovde se uvode pisana pravna pravila kao temelj sistema. Ovde se parlamentarni sistem, za razliku od sistema polaznog modela, pravno uobliava tj. vri se njegova racionalizacija te otuda i imamo ovakav naziv ove vrste ustavnosti, da se sve manifestacije politikog ivota podvedu pod pisani ustav. Ustavnosti racionalizovanog parlamentarizma pripadaju: Ustav Nemake iz 1919.g.(Vajmarski ustav), Ustav Austrije iz 1920.g., Ustav Poljske iz 1921.g., Ustav eke 1920. i Ustav panije 1931. Racionalizacija parlamentarizma je ovde uinjena na vie naina. Kao prvo, uvedena su ustavna pravila o politikoj odgovornosti ministara. Ministri su obavezni da podnesu ostavku ukoliko im parlament izglasa nepoverenje. Kao drugo, pravno je uoblien i postupak imenovanja ministara. Umesto parlamenta, ovde predlog za prvog ministra daje ef drave, a za ostale ministre kandidat za prvog ministra. Parlament u ovom sistemu ima prvenstveno zakonodavnu vlast. Naroito se obraa panja skraivanju zakonodavnog postupka u hitnim sluajevima i u sluajevima krize, kako bi se to pre pronaao izlaz. Sutina racionalizacije parlamentarnog sistema u pomenutim ustavima najee se svodi na njihovo nastojanje da se izvri stabilizacija vlade uopte, izvrne vlasti u odnosu na parlament. Meu pomenutim ustavima koji pripadaju ovom tipu ustavnosti, prema svojim normativnim reenjima

posebno se istiu profesorski ustavi, u ijem su redigovanju uestvovali poznati profesori, konstitucionalisti. Tu spadaju Vajmarski ustav od 1919, Ustav Austrije od 1920. i Ustav panije od 1931. AUTORITARNA USTAVNOST je negacija osnovne funkcije ustava. Sa ustavnog stanovita autoritarna ustavnost se izgradila dvojako: 1. kao paralelna ustavnost uz formalno vaee demokratske uslove (Nemaka, Italija, panija) 2. kao novim ustavima uspostavljena ustavnost ijim donoenjem su prestale da vae prethodni demokratski ustavi (Austrije, Poljske)

16. USTAVNOST SOCIJALISTIKIH ZEMALJA, DEMOKRATSKO-SOCIJALNA USTAVNOST I USTAVNOST TREEG SVETA Nakon II svetskog rata dolo je do tripartitne podele sveta na : socijalistike, kapitalistike i zemlje treeg sveta (zemlje Azije, Afrike i Latinske Amerike). Socijalistike zemlje ostaju verne modelu socijalistike ustavnosti sadranom u ustavu SSSR-a iz 1936.godine. U socijalistikoj ustavnosti zapaaju se tri talasa: 1. prvi talas u periodu izmeu 1945. i 1948. koga nazivaju talasom provizorne socijalistike ustavnosti, jer se na stare forme kalemi nova sadrina (Ustav ehoslovake iz 1945.godine, Ustav Poljske iz 1947.godine) 2. drugi talas izmeu 1948. i 1954.godine u kome je uvaavanje Staljinovog ustava iz 1936.nailo na najiru primenu (Ustav Bugarske 1947.godine, Ustav Rumunije iz 1948., naa zemlja napustila je sovjetski model 1953.godine Ustavnim zakonom u kome se postavljaju temelji socijalistikog samoupravljanja ustavnosti, koja e biti izgraena za sve vreme postojanja SFRJ) 3. trei talas poinje 1954.godine koga karakterie donoenje nacionalnih socijalistikih ustava (ustav Rumunije 1965, ustav Albanije 1976.godine) KAPITALISTIKE ZEMLJE - zadravaju kao osnovu liberalno demokratski model ustavnosti, ali ga dalje razvijaju, naroito na polju socijalnih prava, i trude se da otklone sve nedostatke parlamentarizma. Novi model ustavnosti, nastao na ovaj nain nazivamo modelom demokratsko-socijalne ustavnosti. Drave uvode u definiciju drave pojam socijalna. To je kasnije za sobom povlailo garantije socijalnih prava graanima, kao i intervenciju drave u socijalnoj, posebno u ekonomskoj oblasti, radi postizanja ekonomske pravde. Tip demokratsko socijalne ustavnosti karakterie nastojanje da se pronau novi ustavni instrumenti za otklanjanje slabosti parlamentarnog sistema. Jedan je bio konstruktivno izglasavanje nepoverenja, a drugi je jaanje pozicije i ovlaenja efa drave. ZEMLJE TREEG SVETA - Ovaj tip ustavnosti je jako heterogen. Ne radi o autentinoj, ve o kompilatorskoj ustavnosti. Prvi ustav Latinske Amerike bio je Ustav Haitija od 1805. Velika uestanost ustavnih promena je opte obeleje latinoamerike ustavnosti. Ustavnost na tlu Azije otpoinje

sticanjem unutranje autonomije u okviru otomanskog carstva ili ogranienjem vlasti apsolutnog monarha ili kao posledica unutranjih revolucija. U zemljama Latinske Amerike prototip svih njihovih ustava bio je predsedniki ustav SAD od 1787. Zemlje Afrike i Azije su uglavnom kao modele za svoje ustave uzimale ustave kolonijalnih zemalja, usvajajui ili parlamentarni ili isti predsedniki sistem vlasti. U zemljama treeg sveta ima mnogo primera originalnih organizacionih reenja u ustavima, ali nijedan od njih nije dobio snagu uzora. Izuzetak mogu biti ustavi koji se vraaju izvornim ustavnim naelima Islama. Meu njima je mogue napraviti podelu na one u kojima naela Islama ine osnovu ustavnog poretka koji po svojim bitnim obelejima pripada tipu liberalne ili socijalistike ustavnosti i na one u kojima naela Islama proimaju ustavni poredak u celosti. 17. SLOM SOCIJALISTIKE USTAVNOSTI I POVRATAK KLASINOJ LIBERNO-DEMOKRATSKOJ USTAVNOSTI Krajem osamdesetih godina, tanije u razdoblju izmeu 1989. i 1991.godine je dolo do sloma socijalizma u Evropi. Bive socijalistike zemlje je, sa stanovita socijalistike ustavnosti, u periodu neposledno posle sloma mogue podeliti u tri grupe: 1. Prvu grupu ine zemlje koje u tom periodu prestaju da postoje kao drave. To su SSSR, DR Nemaka, ehoslovaaka i SFRJ. SSSR se raspada na 15 drava .Od ovog broja njih 12 formira labavu zajednicu nezaisnih drava. Van ove zajednice ostaju: Estonija, Letonija, Litvanija. to se ustavnosti tie, neke revidiraju svoje ranije ustave, a neke, kao npr. Rusija 1993.godine, donose nove. DR Nemaka prestaje da postoji ruenjem uvenog Berlinskog zida, tj. ujedinjenjem sa zapadnom Nemakom u jedinstvenu dravu. ehoslovaka se raspada na eku i Slovaku. Obe novonastale drave donose svoje ustave 1993.godine. Raspadom SFRJ sve drave su donele svoje ustave, osim BiH (ona je dobila svoj ustav Dejtonskim sporazumom od 1995. u obliku aneksa tog sporazuma), a SRJ je to uinila 27.aprila 1992.godine. 2. Drugu grupu ine zemlje koje su zadrale svoje stare ustave, ali su uz njih odstranile sva socijalistika obeleja i dodala im nova, svojstvena zapadno-evropskoj liberalno-demokratskoj ustavnosti (Maarska, Poljska, Albanija) 3. Treu grupu ine zemlje koje donose potpuno nove ustave (Bugarska i Rumunija 1991. i Mongolija 1992.godine). Osnovne promene u bivim socijalistikim zemljama izvrene su u tri oblasti: 1. u oblasti privrede: - proklamovanje trine privrede - slobode preduzetnitva - pravo privatne svojine nad sredstvima za proizvodnju 2. u oblasti politikog ivota: - uvoenje viestranakog sistema kao i viestranakih slobodnih izbora - proirivanje graanskih, naroito politikih sloboda i prava i garancije tih prava - uspostavljanje dosledne lokalne samouprave

3. u oblasti dravne organizacije - institucionalizovanje naela podele vlasti - uvoenje ustavnog sudstva - postavljanje institucionalnih garantija sudske nezavisnosti Proklamuje se pravo na svojinu i jednakost svih oblika.Promene u oblasti organizacije vlasti su radikalne. Izriito je proglaeno naelo podele vlasti.

18. FUNKCIJE USTAVA Ideja da sve ustavne norme treba skupiti na jednom mestu u jednom sveanom normativnom aktu, potekla je s kraja 18.veka. Smisao ideje uvek je bio da se ustavom propiu pravna pravila za vrenje dravne vlasti, kako bi se onda ova vrila po tim pravilima, unapred propisanim. Cilj ustava je isto tako i da obezbedi da se vlast vri za dobrobit cele zajednice, a ne samo vladajuih. Putem ustava se drava pred spoljnim svetom legitimie kao najvia vlast na svom podruju. Osnovna funkcija ustava je da iskljui samovolju dravne vlasti i zavede vladavinu objektivnog prava Glavna politika funkcija ustava je da u redovnim drutvenim i politikim prilikama u jednoj zemlji bude sredstvo koje onemoguuje ekcese vlasti, koje joj postavlja granice i time spreava njene zloupotrebe do kojih bi dolo kad takvo sredstvo ne bi postojalo. Ustav uspostavlja pravnu sigurnost i izvesnost o granicama vlasti, kao i garantije sloboda i prava pojedinca i drutva. Obezbeuje drutveni mir, titi individualna prava i slobode. Ustav je simbol nacionalnog jedinstva. 19. Poeci ustavnosti u Republici Srbiji Prvi pokuaj reavanja ustavnog pitanja u Srbiji bio je nacrt uredbe o Praviteljstvujuem sovjetu i besedama kojom je on bio propraen. Praviteljstvujui sovjet bio je zamiljen kao centralni organ vlasti koji bi delio vlast sa vrhovnim vodom. Nacrt uredbe i besedu je pripremio Boa Grujovi. Skuptina na kojoj je osnovan Praviteljstvujui sovjet odrana 28.avgusta 1805. u selu Borku. Na skuptini nije usvojen ni nacrt niti je proitana beseda. Kao formalni ustavni akti koji su prethodili prvom srpskom ustavu poznata su dva takva akta, od 1808. i 1811. Akt od 1808. zajedniki je akt Karaora i Praviteljstvujueg sovjeta, a sastoji se od dve odredbe o kojima su oni razmenili saglasnost. Prema svojoj sadrini i karakteru, to ureenje ima obeleja apsolutne, koncentrisane monarhije, a prema nainu donoenja to je samovoljni ustav Karaora i njegovih stareina. Drugi ustavni akt ustanike Srbije od 1811, usvojen je na skuptini stareina u Beogradu. Re je o zakletvama Karaora i stareina. U njima savetnici i ostale ustanike stareine priznaju Karaora za

jedinog vrhovnog vou, a Karaore se zaklinje da nita nee preduzeti bez sporazuma sa Praviteljstvujuim sovjetom. Dok je Praviteljstvujui sovjet prema svojoj funkciji bio vrsta vlade, Praviteljstvujui sovjet prema aktu od 1811. je istovremeno vlada sastavljena od popeitelja i Veliki sud i Veliki Vilajetski sud. Ustavnim aktom od 1811. uspostavljeno je optenarodno uredenije u ustanikoj srbiji. Prema aktu od 1811. centralni organ vlasti bio je vod (knez). Ovim aktima je u zemlji uspostavljena vrhovna i sredinja vlast.
"Sve ima svoje, i vatra i led, u kap se spoje, i cemer i med... Sve ima svoje, vrlina i greh, tuge postoje da bi prizvale smeh..."

Ribica Forumas u usponu

Posts: 235 Joined: Sat Mar 14, 2009 3:56 pm

T o p

Re: Ustavno pravo - skripta


by Ribica on Mon Nov 29, 2010 10:03 pm

20. PERIODI U RAZVOJU USTAVNOSTI U KNEEVINI I KRALJEVINI SRBIJI (PREMA SLOBODANU JOVANOVIU)

Periodizacija srpske ustavne istorije (7 perioda) prema S.Jovanoviu: 1. doba stvaranja vladalake vlasti 2. doba inovnike oligarhije 3. doba policijske dzavedoba ustavnosti 4. doba parlamentarnosti 5. doba reakcije 6. doba povraene parlamentarnosti DOBA STVARANJA VLADALAKE VLASTI - Posle sloma Prvog srpskog ustanka, Srbija je bila sve do 1830. paaluk u okviru osmanlijskog carstva, da bi joj te godine Turska pod pritiskom Rusije, sultanovim

hatierifom priznala unutranju samostalnost. Otvoreno je ustavno pitanje u Srbiji. U Miletinoj buni glavni zahtev je bio da knez izda ustav zemlji, Milo je to i uinio pa je 1835. izdat prvi ustav u Srbiji. Sretenjski ustav raen je pod uticajem francuskog Ustava od 1791. i Ustavne povelje od 1814. Dva centralna organa, knez i Dravni savet, dele zakonodavnu i izvrnu vlast, a jedno odeljenje Dravnog saveta delovalo je kao sud treeg i najvieg stepena. Dravni savet pored kneza bio je najvia vlast u zemlji - sastojao se odest ministara, neodreenog broja dravnih savetnika, predsednika i glavnog sekretara. Knez imenuje sve vlasti i sve inovnike, postavlja lanove saveta - jai je inilac u zakonodavstvu od Saveta, njegovo pravo potvrde zakona izglasanog u savetu moe da ide do konanog veta na izglasani zakon, u kojem sluaju on ne moe postati zakon - prilikom potvrivanja zakona izglasanog u Savetu, knez mu moe uskratiti svoju saglasnost, to znai da ima pravo veta na zakon. Kneevo veto na izglasani zakon je odlaue, jer je duan da zakon koji mu Savet poalje na saglasnost i trei put potvrdi - kako knez ima diskreciono pravo da ocenjuje ubedljivost dokaza o tome da podneti zakon, kome je on ve dva puta uskratio potvrivanje, nije na tetu naroda niti predstavlja povredu ustava, to nema pravnihg prepreka da u osnovi odlaue veto preraste u apsolutno. Narodna skuptina vlast koja utvruje poreze i druge dabine, bez ijeg pristanka se zemlja ne moe zaduiti - izborno telo koje se sastoji od 100 najodabranijih, najpotenijih i najrazumnijih lanova - saziva se svake godine da bi reila o danku - ima ulogu i ustavotvornog organa - kad zakljue da je nuna promena ustava, knez i Dravni savet sazivaju Narodnu skuptinu i zajedno s njom odluuju o tome - u Skuptini mora biti prisutno najmanje poslanika, a odluka se donosi veinom od najmanje 2/3 njihovih glasova - dodeljuje jojnse pravo da knezu i savetu podnosi molbe za donoenje neophodnih zakona, da ih obavetava o zloupotrebama u upravi zemljom i da se ali knezu na Dravni savet ako bi njegovi lanovi krili ustav ili prava srpskih graana. Sretenjski ustav sadrao je poseban odeljak pod nazivom Obtenarodna prava Srbina, u kojem su se jamila lina prava, dok se inovnicima zajemivala stalnost. Graanin je osloboen kuluka inovnicima, ali je ostao kuluk dravi prilikom gradnje graevina od optenarodne koristi, kada e drava plaati pristojnu nadnicu. Starim i bolesnim inovnicima dodeljivala se dravna penzija. DOBA INOVNIKE OLIGARHIJE Turska je Srbiji podarila Ustav 1838. u obliku sultanovog hatierifa poznat pod imenom Turski ustav. Savet postavlja knez - broj lanova je 17, odabrani iz reda stareina i najvanijih meu Srbima

- lan saveta uiva stalnost, a mogao je biti otputen tek poto se njegova krivica bude dokazala kod Porte Knez izvrna vlast je koncentrisana kod kneza, dok je zakonodavna podeljena izmeu kneza i saveta - savet utvruje predlog zakona i dostavlja ga knezu na potvrdu, on moe potvrdu dati ili je uskratiti - ima apsolutni veto - on ne moe uiniti da jedan akt postane zakon, potrebno je da ga usvoji Savet, ali ako on to nee nijedan akt ne moe postati zakon. Turski ustav je vie organski zakon, ogranien na propisivanje unutranje uprave u zemlji. - ukinuo kuluk svake vrste, - proglasio je potpunu slobodu trgovine, - odvojio je sudstvo od uprave, - ustanovio je posebnu mreu sudova (primiriteljnih pri selima, sudovi prvog stepena u svakom od 17 okruga i Apelacioni sud), - zajemena je sudska nezavisnost, stalnost sudija i nespojivost sudijske dunosti s drugim dunostima. Milo nije eleo da deli vlast ni sa kim, pa je 1839.abdicirao, dovodei time dinastiju u krizu. Toma Vui Perii je to iskoristio, proterao Mihaila i dinastiju Obrenovi, a u zemlju vratio dinastiju Karadjordjevia sa Aleksandrom kao knezom. DOBA POLICIJSKE DRAVE - Period vlade Aleksandra Karadjordjevica (1842-1858) zbog strogog potovanja Ustava od 1838.oznaen je kao vlada ustavobranitelja. Bila je to oligarhijska vladavina Saveta. Njeni glavni doprinosi su: - donoenje pisanih zakona, - odvajanje sudske od upravne vlasti, - podela centralne uprave na ministarstva, - uvodjenje inovnicke nezavisnosti, ukidanje kuluka i ostvarivanje slobodne trgovine. Srbija je liila na inovnicku Republiku. Sukob Aleksandra Karadjordjevica i Saveta doveo je do ponovne smene dinastija. U zemlju je vracena dinastija Obrenovia, odlukom Svetoandrejske skuptine 1858. Tada je donet i zakon o Narodnoj skuptini. Pod kratkom drugom vladom kneza Miloa i drugom vladom kneza Mihaila, Ustav od 1838.bio je ignorisan, da bi pod knezom Mihailom bio promenjen nizom organskih zakona. Najvanija izmena bila je oduzimanje nepokretnosti lanovima Saveta i njihovo dovodjenje u isti red s dravnim inovnicima. Knez Mihailo je sjedinio sve vlasti kod sebe, izvrio je potpunu centralizaciju uprave, a policijska stega dostie vrhunac. To je bilo doba policijske drave. DOBA USTAVNOSTI - Rasutost Ustava Srbije u vie akata i ubistvo kneza Mihaila (1868) bili su razlog to je Namesnitvo za vreme maloletstva prestolonaslednika Milana Obrenovia donelo nov Ustav 1869. Taj ustav doneo je mnoge novine, a ovaj period je oznaen kao doba ustavnosti. Njime je u dravni ivot uvedena i Narodna skuptina koja je dobila ovlaenja da uestvuje u zakonodavstvu. Ona nije u celosti bila izborna, etvrtinu njenih poslanika je postavljao knez. inovnici i advokati nisu mogli biti narodni,a

mogli su biti kneevi, tj.vladini poslanici. Skuptina nije raspolagala ni pravom zakonodavne inicijative, nego je knezu mogla izraziti samo elju da joj njegova vlada podnese zakonski predlog na usvajanje. Ni budzetsko pravo skuptine nije bilo potpuno, jer je vlada mogla odbiti predloge Skuptine za izmene u budzetu i produiti postojei budzet za narednu godinu. Knez je raspolagao pravom zakonodavne sankcije, tj.potvrde zakona. Imao je i ovlaenje da u stanjima krize u zemlji izdaje samostalno privremene zakone, koje je naknadno podnosio na odobrenje Skuptini. Ustav od 1869. zahtevao je neuobiajeno visoki kvorum prisutnih poslanika (najmanje ) za rad Skuptine, dok je za odluivanje zahtevao veinu glasova prisutnih poslanika. Poslaniki imunitet sveden je samo na neodgovornost za dati glas, a izostavljena su jemstva nepovredivosti poslanika izvan Skuptine. Vlada nije bila politicki odgovorna Skupstini, tako da nije funkcionisao parlamentarni rezim. Vlada je bila monarhova vlada, a ne parlamentarna vlada. Srbija je bila nasledna ustavna monarhija sa narodnim predstavnitvom, u njoj ministre postavlja i otputa knjaz. Postojala je samo krivina odgovornost ministara. Dravni savet je postepeno pretvoren u najvisi upravni sud u zemlji, iji je glavni cilj da upravnu vlast dri u granicama zakona. lanove Dravnog saveta postavljao je knez, a njihov broj nije mogao biti manji od 11 ni vei od 15. Ustav od 1869.g. proglaava neka od linih sloboda i prava, ali istovremeno omoguuje zakonu da ih ogranii i suzi. Prvi put se proglaava sloboda misli. Ustav je jo proglasio samoupravu optina. DOBA PARLAMENTARNOSTI - Po dobijanju nezavisnosti na Berlinskom kongresu 1878.g. Srbija se okree uredjivanju svog unutranjeg ivota. U to vreme u zemlji nastaju politike stranke (radikalna, liberalna i napredna). U ustavotvornoj (Velikoj) skuptini, radikali su imali veinu i isposlovali su nov Ustav 1888.g. od kojeg poinje doba parlamentarnosti. Ustav od 1888.g. je proklamovao: da je narodno predstavnitvo ravnopravan uesnik u zakonodavstvu sa monarhom, parlament dobija u celosti budzetsko pravo, vlada je politiki odgovorna parlamentu, izbori su neposredni, a poslaniki mandati se deli po naelu srazmernog predstavnitva, gradjanska prava su precizno utvrdjena i jemi ih neposredno ustav, sudstvo je nezavisno, uvedena je okruna, sreska i optinska samouprava. Pojavljuje se ustanova kvalifikovanih poslanika, po dva lica posebnih svojstava (fakultetska diploma) koja se neposredno biraju za poslanike u svakom okrugu. Birako pravo nije bilo opte, postoji obaveza poreskog cenzusa. Kralj saziva Narodnu skuptinu, otvara i zakljuuje njene sednice, odlaze ih i ima pravo da je raspusti, s tim to akt rasputanja mora sadrati naredbu za nove izbore u najdaljem roku od dva meseca. Postoji i novi izbor lanova Dravnog saveta. Od 16 njegovih lanova, 8 imenuje kralj, a 8 bira Narodna skuptina. Glavna novina Ustava od 1888. bio je sistem srazmernog predstavnitva, kao merilo za raspodelu poslanikih mandata. Taj sistem se uzima kao sredstvo zatite manjine. Sistem srazmernog predstavnitva i ustanova kvalifikovanih poslanika imali su konkretan politiki cilj - da ogranie mo nesporne radikalske veine u narodu. Osnovna vrednost Ustava od 1888. je to je omoguio parlamentarizam,ija je sutina u tome to se ministri na taj poloaj ne postavljaju i na njemu ne ostaju po monarhovoj volji, nego po volji

parlamentarne veine. Ovaj ustav omoguio je prelazak iz ustavne u parlamentarnu monarhiju DOBA REAKCIJE - Vladavinu Radikalne stranke pod Ustavom od 1888. prekinuo je kralj Aleksandar Obrenovi, tako to je 1894.g. suspendovao Ustav 1888.g. i vratio na snagu Ustav od 1869.g. pod izgovorom uspostavljanja neutralnih vlada, on je uspostavio svoj lini reim, koji je trajao sve do oktroisanja novog Ustava od 1901.g., sa kojim poinje doba reakcije. Ustav od 1901.g. bio je kombinacija radikalskih i naprednjakih ustavnih ideja. Njime je uspostavljeno dvodomno narodno predstavnitvo sa Senatom kao gornjim domom. Gornji dom se smatrao pogodnim sredstvom za suzbijanje skuptinske veine i za zatitu manjine. Kralj saziva Narodno predstavnitvo, otvara i zakljuuje njegove sednice. Kralj moe da odlae sednice, da raspusti Narodnu skuptinu i raspie izbore za novu. Narodno predstavnitvo ima kao i kralj pravo zakonodavne inicijative. Ustav se opredelio za neposlanicku vladu, a ministri ne mogu biti poslanici u Narodnoj skuptini, niti senatori, u suprotnom gube mandat. Ministri podleu krivinoj odgovornosti, a sudi im Senat. Dravni savet ima svojstvo najvieg upravnog suda, sastoji se od 15 lanova koje imenuje kralj, a dravni savetnici uivaju stalnost. Ustav od 1901.g. je izostavio ustanovu Velike narodne skuptine. Ovaj ustav je od teritorijalnih jedinica poznavao samo optinu, koja se uredjivala na naelu samouprave. Garantije gradjanskih prava u njemu nisu bile potpune. Kod aktivnog birakog prava podignut je biraki census. DOBA POVRAENE PARLAMENTARNOSTI - Sukob izmedju kralja i radikala rezultirao je u jo jednom dravnom udaru Aleksandra Obrenovica, kojim je 25.marta 1903.g , na 45 minuta pred pono suspendovao vaeci ustav, kako bi za to vreme bez pristanka skuptine doneo novi izborni zakon sa mnogo manje jemstava za slobodu izbora, da bi odmah posle ponoi vratio ustav na snagu. Tim izbornim zakonom Narodna skuptina je ukinuta i rasputena, a zakazani su skuptinski izbori za 19.maj 1903.g. Potom je dolo do ubistva kralja Aleksandra ime je ugaena dinastija Obrenovia. Za kralja je doveden Petar Karadjordjevic. Pre toga, Narodno predstavnitvo vratilo ja na snagu Ustav od 1888.g. pod nazivom novog Ustava od 1903. kojim otpoinje doba povraene parlamentarnosti. Uslov da novi kralj stupi na presto bio je da pristane na taj ustav. Ustav od 1903.g. bio je osnov za uspostavljanje parlamentarizma u Srbiji. Njime su u Ustav od 1888.g. unesene izmene (ukupno 42) medju kojima su glavne one kojima je cilj bio da vie ogranie monarhovu vlast. Tim ustavom je zakljuena ustavnost u Srbiji, jer 1914.g. izbija Prvi svetski rat, a posle njegovog zavretka dolo je do stvaranja Ujedinjene kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca 1918.g. iju je okosnicu inila Kraljevina Srbija.

21. NASTANAK PRVE JUGOSLOVENSKE DRAVE Ujedinjenjem junoslovenskih naroda u zajedniku dravu, Kraljevina Srbija je izgubila svoju vlastitu dravnost i postala je sastavni deo jugoslovenske drave koja je u periodu 1918-1941.g. bila unitarna drava, a u razdoblju 1943-1992g. Federalna drava sastavljena je od est federalnih jedinica, a u vremenu 1992-2003g.. dvojna federacija sastavljena od Srbije I Crne Gora, dok je od 2006.g. samo

Srbija bez CG. Ustavnom poveljom od 2003.g. prestala je da postoji zajednika drava i Srbija i Crna Gora su Ustavnom poveljom, kao vrstom konfederalnog ugovora, zakljuile realnu uniju pod nazivom SCG. Objava rata Austro-Ugarske Srbiji 1914.g. otvorila se mogunost da jugoslovenski narodi sa teritorije Austro-Ugarske pristupe ve postojeim dravama jugoslovenskih naroda, Srbiji i Crnoj Gori. Najpre je vlada Srbije na sednici Narodne skuptine 7.decembra 1914.g. u Niu dala izjavu (Niska deklaracija) u kojoj kao svoj zadatak navodi da treba da obezbedi uspean kraj borbe koja je vremenom prerasla u borbu za oslobodjenje i ujedinjenje svih jugoslovenskih naroda. Nakon ove izjave, maja 1915.g. srpski, hrvatski i slovenaki emigranti iz Austro-Ugarske obrazovali su u Londonu Jugoslovenski odbor kao predstavnitvo Jugoslovena van Srbije. Marta 1917.g. u Parizu je grupa crnogorskih emigranata obrazovala Crnogorski odbor za narodno ujedinjenje koji je teio ujedinjenju svih jugoslovenskih zemalja u jednu dravu. Za razliku od pomenutih odbora, poslaniki klub u Carevinskom vecu u Beu od maja 1917.g. zalagao se za formiranje samostalne drave jugoslovenskih zemalja, ali pod vlau AustroUgarske, ime se zapravo predlagalo trijalistiko preuredjenje Austro-Ugarske. Konkretni pokuaji doli su do izraaja u Krfskoj deklaraciji od 1917.g, i enevskom sporazumu od 1918.g. Krfska deklaracija je sporazum zakljuen izmedju Jugoslovenskog odbora, koji je predstavljao austrougarske Jugoslovene,i srpske vlade, kao predstavnika srpske drave, koji je postignut 20.jula 1917.g. na Krfu. Taj sporazum je saglasna izjava volja o obrazovanju slobodne i nezavisne drave Srba, Hrvata i Slovenaca s jedinstvenom teritorijom i jedinstvenim dravljanstvom. Drava bi se zvala Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca bila bi ustavna, demokratska i parlamentarna monarhija na elu sa dinastijom Karadjordjevia. Ustav te drave donela bi posle zakljuenja mira ustavotvorna skuptina i to brojno kvalifikovanom veinom u saglasnosti sa kraljem. Krfska deklaracija nije bila pravno obavezujuci akt. Nju nisu potpisala dva punopravna subjekta medjunarodnog prava, pa nije ni mogla pravno obavezivati svoje potpisnike. Njen znaaj je prvenstveno: 1. politiki - jer je prvi put njome jasno potvrdjen zahtev zainteresovanih strana da se stvori zajednika drava jugoslovenskih naroda, a ne proirena Velika Srbija, i da ta zajednicka drava bude nezavisna, a ne Jugoslavija u granicama Austrije. 2. moralni - moralna obaveznost njenih potpisnika da se pridrzavaju obaveza koje su na sebe dobrovoljno preuzeli. enevski sporazum je akt donesen na konferenciji koja je odrana od 6. do 9.novembra 1918.g. u enevi na kojoj su uestvovali predstavnici vlade Kraljevine Srbije i skuptinskih politikih grupa, predstavnici Narodnog vea u Zagrebu (Narodno vee SHS nastalo je poetkom oktobra 1918.g.), kao i predstavnici Jugoslovenskog odbora u Londonu. enevski sporazum bio je pokuaj da se od Kraljevine Srbije, kao medjunarodno priznate drzave, i novostvorene Drave Slovenaca, Hrvata i Srba, kao medjunarodno nepriznate drave austrougarskih Jugoslovena, stvori zajednika drava. Do momenta stvaranja zajednike drave one bi postojale u obliku realne unije. Ovim sporazumom nije bilo unapred reeno pitanje oblika vladavine, ve je to preputeno buduoj ustavotvornoj skuptini. enevski

sporazum je ostao mrtvo slovo na papiru. Do ujedinjenja ovih drava u jednu ipak je dolo, ali na sasvim drugaiji nain. 24.novembra 1918.g. Sredinji odbor Narodnog vea odluio je da se Drava Slovenaca, Hrvata i Srba ujedini s Kraljevinom Srbijom. Izmedju enevskog sporazuma i zakljuaka Narodnog vea uoljivo je postojanje vane razlike. Na osnovu enevskog sporazuma, Kraljevina Srbija i drava austrougarskih Jugoslovena ostale su da postoje kao dve odvojene i razliite drave, sve dok ustavotvorna skuptina ne donese ustav kojim bi njihovu ugovornu zajednicu tipa realne unije pretvorila u jedinstvenu, zajedniku dravu. Na osnovu zakljuaka Narodnog vea, Kraljevina Srbija i drava austrougarskih Jugoslovena stapaju se jo pre sazivanja ustavotvorne skuptine u jednu dravu, tako da je ustavotvorna skuptina trebalo da odlui o konanom ustavnom uredjenju drave koja je ve stvorena. 25.novembar 1918.g. u Novom Sadu - rezolucija o ujedinjenju Vojvodine sa Srbijom; 26.novembar 1918.g. u Podgorici - odluka da se Crna Gora ujedini sa Srbijom Po dolasku delegacije Sredinjeg odbora Narodnog vea u Beograd, dolo je do sastanka sa prestolonaslednikom - regentom Srbije 1.decembra 1918.g. na sastanku su razmenjeni pismeni pozdravi ija je sadrina unapred dogovorena. Nakon ovih izjava, prestolonaslednik je u ime kralja Petra I proglasio ujedinjenje Srbije sa zemljama nezavisne drave Slovenaca, Hrvata i Srba u jedinstveno kraljevstvo Srba, Hrvata i Slovenaca. Ova izmena pismenih izjava izmedju prestolonaslednika Srbije i izaslanika Narodnog vea uzima se kao in formalnog osnivanja drave Srba, Hrvata i Slovenaca. Ovako sprovedeno ujedinjenje nije bilo ratifikovano od strane najviih organa vlasti odnosnih drava, Narodne skuptine Srbije i Narodnog vea Drave Slovenaca, Hrvata i Srba, ve su oni o tome bili samo obaveteni. Narodnoj skuptini Srbije akt ujedinjenja bio je saopten 29.decembra 1918.g. kao gotova stvar, dok je Predstavnitvo Narodnog vea isti akt saoptilo narodu 3.decembra 1918.g., obavetavajuci ga istovremeno da je prestala funkcija Narodnog vea kao vrhovne suverene vlasti Drave Slovenaca, Hrvata i Srba na teritoriji bive Austro-Ugarske. 22. PRAVNA KVALIFIKACIJA PRVE JUGOSLOVENSKE DRAVE Pitanje pravne kvalifikacije Kraljevine SHS svodi se na to da li je ona bila stara ili nova drava, tj.da li je istovetna sa Kraljevinom Srbijom ili predstavlja jednu novu dravu, koja se javila posle nestanka Kraljevine Srbije. Pravni poloaj drave odredjen je: 1. spolja - drava je jedna serija ugovora zakljuenih izmedju nje i drugih drava 2. iznutra - drava je jedna serija zakona, koje su doneli njeni zakonodavni organi propisujui pravila ponaanja svojim gradjanima. Najvaniji medju zakonima je ustav, jer iz njega proizilaze svi ostali zakoni. Spoljno odredjenje drave je medjunarodno-pravno, dok je unutranje uredjenje drave ustavno-pravno. Ta dva odredjenja se ne moraju poklapati. Kraljevina SHS je sa gledita medjunarodnog prava stara drava. Ugovorni poloaj Kraljevine SHS se nije

razlikovao od ugovornog poloaja Kraljevine Srbije. Kraljevina SHS je nasledila ceo sistem medjunarodnih ugovora Kraljevine Srbije, nema prekida kontinuiteta. Sa gledita medjunardnog prava Kraljevina Srbija nije bila nov pravni subjekt, koji bi imao nova prava i obaveze, nego je ona bila stara Kraljevina Srbija sa celim svojim sistemom medjunardnih ugovora. Glavni razlog to nije smatrana novom dravom bio je taj to je od subjekata koji su tu dravu stvorili, samo jedan - Kraljevina Srbija imao priznati medjunarodnopravni subjektivitet. Ujedinjenje izvreno 1918.g. nije predstavljao spoj dveju starih drava u jednu novu, ve je predstavljalo spoj otcepljenih teritorija bez priznate medjunarodno-pravne linosti sa jednom ve postojeom dravom. Kad je re o pravnoj kvalifikaciji Kraljevine SHS sa ustavnopravnog gledita, miljenja su bila podeljena. 1. Prema jednom miljenju - Kraljevina SHS je produenje Kraljevine Srbije, kojoj su se austrougarski Jugosloveni jednostavno pridruili. Srpska drava nijednog momenta nije prestala da postoji. 2. Prema drugom miljenju - Kraljevina SHS je nedovrena drava, koja nije konano stvorena. U njoj postoji stara srpska, ali i stara hrvatska drava. Slomom Austro-Ugarske obnovljena je dravna samostalnost Hrvatske. Prihvaeno je stvaranje zajednike drave, ali se njen ustav zbog ouvanja ravnopravnosti pregovaraa, morao doneti na slobodno izabranoj skuptini u kojoj bi se odluivalo bez nadglasavanja po etnikoj osnovi. Zajednika drava SHS nastae tek kad se samostalna srpska i samostalna hrvatska drava budu pogodile o zajednikom ustavu. 3. Prema treem gleditu - Kraljevina SHS je nova drava zato to se njen ustav ne moe dovesti u vezu ni sa kakvim ranijim ustavom. On nije proiziao iz nekog prethodnog ustava, nego je proiziao iz originerne vlasti nove drave. Kraljevina SHS nije stara drava, jer niti je Ustav Kraljevine Srbije protegnut na celu teritoriju Kraljevine SHS, niti je Ustav Kraljevine SHS donet po propisima Ustava Kraljevine Srbije. Njenim stvaranjem izvren je prekid u ustavnom poretku Kraljevine Srbije. Dok stvaranje Kraljevine SHS nije izazvalo nikakav prekid u medjunarodno-pravnom poloaju Kraljevine Srbije, pa se zato i uzima da je Kraljevina SHS, sa gledita medjunarodnog prava stara drava, dotle je stvaranje te drave izazvalo potpuni prekid u dotadanjem ustavnom poloaju Kraljevine Srbije, pa se zato i uzima da je Kraljevina SHS sa gledita ustavnog prava nova drava.

23. USTAVNO UREENJE KRALJEVINE SHS DO DONOENJA VIDOVDANSKOG USTAVA Do donoenja prvog ustava, centralni organ vlasti u Kraljevini SHS bili su kralj, vlada i Privremeno narodno predstavnitvo. Sve do smrti kralja Petra I Karadjordjevia 1921. kraljevsku vlast u ime kralja vrio je prestolonaslednik - regent, kao namesnik. Medju dravnim organima najmoniji je bio kralj, koji nije potovao politike dogovore. Tako je za predsednika vlade umesto Nikole Paia, mandate poverio Stojanu Protiu. Vlada nije odgovarala pred Privremenim narodnim predstavnitvom, nego iskljuivo pred kraljem. Prva vlada donela je (22.12.1918.) propise koji su imali ustavni karakter - o nazivu drave i njenim amblemima i odredila je sastav Privremenog predstavnitva.

Privremeno narodno predstavnitvo bilo je zakonodavni organ, koji je sve svoje akte morao da podnese ustavotvornoj skuptini na potvrdu. Prvodecembarskim aktom bilo je predvidjeno da e Privremeno narodno predstavnitvo obrazovati sporazum izmedju Narodnog vea i predstavnika naroda Kraljevine Srbije, ali je sastav tog organa ipak odredila vlada. Privremeno narodno predstavnitvo i prestolonaslednik - regent doneli su Zakon o izboru narodnih poslanika za ustavotvornu skuptinu. Poslanici se prema tom zakonu biraju na osnovu opsteg, jednakog i neposrednog birakog prava, tajnim glasanjem. ene i aktivna vojna lica nisu imali pravo glasa. Starosni census za vrenje aktivnog birakog prava iznosio je 21 godinu, a za vrenje pasivnog birakog prava 25 godina. Na svakoj kandidatskoj listi moralo je biti onoliko kvalifikovanih poslanika koliko se puta broj 4 nalazio u broju predstavnika koje je odnosna izborna jedinica imala da izabere. inovnici i predsednici optina nisu mogli istovremeno biti i poslanici. Od svake vrste ogranienja bili su izuzeti ministri i profesori pravnih fakulteta. Momentom sazivanja Ustavotvorne skuptine 12.12.1920.g. prestao je mandat Privremenom narodnom predstavnitvu. Glavni zadatak Ustavotvorne skuptine bio je da donese ustav i tako omoguci prelaenje iz privremenog u trajno ustavno uredjenje zemlje. Ustavotvorna skuptina je preuzela i funkciju zakonodavnog tela. Privremeni poslovnik o radu Ustavotvorne skuptine donela je vlada u obliku uredbe, ime je povredjeno suvereno pravo Ustavotvorne skuptine da sama propie svoje konstituisanje i postupak svog rada. Poslovnik je poao od pretpostavke da je kraljevska vlast postala pre postanka Ustavotvorne skuptine i pre donoenja ustava, i da Ustavotvorna skuptina ima da deli ustavotvornu nadlenost sa tim ve ustanovljenim kraljem. Poslovnikom je predvidjeno da najmanje 20 poslanika moe podneti predlog ustava i to u roku od 10 dana po obrazovanju ustavnog odbora u skuptini. Amandman na predlog ustava moglo je takodje podneti 20 poslanika. Poslovnik je jo prekrio zahtev Narodnog vea da se ustav budue zajednike drave donese dvotreinskom veinom glasova poslanika Ustavotvorne skuptine. Po izbornom zakonu kralj je imao mogunost da raspusti Ustavotvornu skuptinu, tako da od njene stvarne suverenosti nije ostalo gotovo nita.

24. USTAVI PRVE JUGOSLOVENSKE DRAVE VIDOVDANSKI - Ustav je usvojen minimalnom apsolutnom veinom 28.juna 1921.g. Od ukupno 419 poslanika Ustavotvorne skuptine za predlog ustava glasalo je 223, protiv je glasalo 35, dok je 161 apstiniralo. Po usvajanju ustava od strane Ustavotvorne skuptine, Ustav je potvrdio u ime kralja prestolonaslednikregent. Prema nainu donoenja taj ustav pripadao je vrsti ustavnog pakta. Poznat je pod imenom Vidovdanski. Prema Vidovdanskom ustavu, drzava SHS je ustavna, parlamentarna i nasledna monarhija iji je slubeni jezik srpsko-hrvatsko-slovenaki. Po obliku dravnog uredjenja ta drava je unitarna, a njen vienacionalni sastav je pretpostavljao federalno uredjenje unitarnom.

Centralna vlast bila je organizovana na naelu podele vlasti, u obliku parlamentarnog reima. Zakonodavnu vlast vrili su zajedniki kralj i Narodna skuptina. Kralj je raspolagao pravom zakonodavne inicijative, zakonodavne sankcije i proglaenja zakona. Raspolagao je i pravom sankcije akta o promeni ustava, kao i pravom inicijative za promenu ustava. Imao je i pravo objavljivanja rata i zakljuivanja mira. Sazivao je Narodnu skuptinu u redovni i vanredni saziv. Svojim ukazom mogao je raspustiti Narodnu skuptinu, ali je ukaz o rasputanju morao da sadri naredbu za nove izbore najdalje u roku od tri meseca. Kralj je jedini bio nadlean za postavljanje sudija. U svojstvu efa drave,on je raspolagao uobiajenim ovlaenjima za tu funkciju (vrhovni komandat vojske, predstavlja dravu u odnosima sa drugim zemljama, imenuje vladu). Kralj je bio neprikosnovena licnost, nije mogao biti odgovoran ni optuivan, izuzet je od politike i svih drugih odgovornosti. Narodna skuptina bila je jednodomno predstavniko telo, ali zbog visokog starosnog cenzusa i ogranienja aktivnog i pasivnog birackog prava,ona nije bila pravo narodno predstavnistvo. Svaki clan Narodne skuptine imao je pravo zakonodavne inicijative i pravo da ministrima upuuje pitanja i interpelacije, a ministri su duni da na njih daju odgovor u toku istog saziva. U sluaju rata, Narodna skuptina je mogla naroitim zakonom privremeno suspendovati uivanje u ustavu izriito navedenih prava gradjana. Odluivala je i o promeni ustava, po sistemu koji u sebi sadri prikriveni referendum. Poto se konano odluivanje o promeni ustava vrilo po sistemu ustavnog pakta, to je odluka Narodne skuptine o promeni ustava morala biti sankcionisana (potvrdjena) od strane monarha. Ministarski savet bio je trei centralni organ vlasti. Ministri su bili odgovorni i kralju i Narodnoj skuptini. Vlada treba da proizilazi iz parlamentarne vecine i da samo njoj odgovara za svoj rad, ali oba uslova u praksi nisu bila potovana. Sistem vlasti u kojem postoji jednovremena politika odgovornost ministara i pred krunom i pred parlamentom naziva se monarhijski parlamentarizam. Sistem vlasti u kojem ministri odgovaraju samo pred parlamentom naziva se republikanski perlamentarizam. Pored politike odgovornosti ministara, predvidjena je i njihova gradjanska i krivina odgovornost. Krivina je za povredu Ustava i zakona uinjena u slubenoj dunosti, i za takve povrede ministre optuuju kralj i Narodna skuptina. Gradjanska je odgovornost za tete koje prouzrokuju nezakonitim vrsenjem sluzbe, i tada umesto ministara odgovara drava. Politiki odgovaraju pred kraljem i Narodnom skuptinom, a krivino odgovaraju pred posebnim Dravnim sudom koji cine 6 drzavnih savetnika i 6 kasacionih sudija. Ministarski savet ili pojedini ministri raspolagali su, po kraljevom ovlaenju, pravom zakonodavne inicijative. Ministarski savet je mogao izdavati uredbe potrebne za primenu zakona a uredbama sa zakonskom snagom mogao je uredjivati odnose samo na osnovu zakonskog ovlascenja. Sudovi su nezavisni i sude po zakonima. Organizuju se kao prvostepeni, apelacioni i Kasacioni sud samo jedan za celu zemlju. Kasacioni sud je nadlean za resavanje sukoba o nadleznosti izmedju upravne, gradjanske ili vojne i sudske vlasti, za resavanje sukoba o nadleznosti izmedju upravnih i redovnih sudova. Postavljanje sudova vri kralj svojim ukazom uz pomo posebnog izbornog tela, dok je lanove prvostepenih sudova postavljao sam, bez sadejstva izbornog tela. Sudije su stalne, sve do navrsetka godina starosti za penziju. Za resavanje upravnih sporova ustanovljavaju se posebni upravni sudovi.

Vrhovni upravni sud u zemlji je Dravni savet, polovinu njegovih clanova bira kralj, a drugu polovinu Narodna skupstina. Nadzor nad upravnom vlacu vri i Glavna kontrola koja se sastoji od predsednika i 11 lanova, njih bira Narodna skuptina. Glavna kontrola je pomoni organ parlamenta koji vodi nadzor nad izvrsenjem dravnog budzeta i pregleda racune drzavne administracije. Vidovdanski ustav je pored klasicnih licnih i politickih sloboda i prava sadrzao i mnoga socijalnoekonomska prava. Jedinice administrativno-teritorijalne podele bile su: oblasti, okruzi, srezovi i opstine. Jedna oblast je mogla imati najvise 800.000 stanovnika, a podela na oblasti izvrena je prema prirodnim, socijalnim i ekonomskim prilikama. Umesto malog broja velikih oblasti, treba ustanoviti veliki broj malih oblasti. Time je omoguceno sprovodjenje centralizovanog drzavnog uredjenja i ostvarivanje koncepcije o jedinstvenom narodu, kojem odgovara jedinstvena nacionalna drzava. Ustavni sistem koji je funkcionisao na osnovu Vidovdanskog ustava bio je optereen brojnim slabostima. Izlaz iz krize kralj Aleksandar video je u zavodjenju svoje diktature. Proklamacijom od 6.januara 1929.g. on je suspendovao ustav i raspustio Narodnu skupstinu, i time zaveo licnu vladavinu. Time je prekinut ustavni kontinuitet u zemlji. Uredjenje zemlje je promenjeno nasilnim putem-drzavnim udarom. Tako je od ustavne monarhije Kraljevina SHS postala apsolutna monarhija , a zemlja je zasla u vanustavno stanje. Zakonom o kraljevskoj vlasti i vrhovnoj drzavnoj upravi od 6.januara 1929.g. Kraljevina SHS odredjena je kao nasledna monarhija, a kralj je proglasen nosiocem sve vlasti u zemlji. Donosio je i proglaavao zakone, objavljivao rat i zakljuivao mir, predstavljao dravu u odnosima sa drugim dravama, postavljao dravne inovnike, bio vrhovni komandant oruanih snaga. On nije podlegao nikakvoj odgovornosti. Zakonom o nazivu i podeli Kraljevine na upravna podrucja od 3.oktobra 1929.g. drava je dobila naziv Kraljevina Jugoslavija, bila je podeljena na banovine, srezove i opstine. Postojalo je 9 banovina (Dravska Ljubljana, Savska Zagreb, Vrbaska Banja Luka, Primorska Split, Drinska Sarajevo, Zetska Cetinje, Dunavska Novi Sad, Moravska Ni, Vardarska Skoplje, Beograd sa Zemunom i Panevom izdvojen u posebno upravno podruje). Banovine su imale za cilj da uvrste nacionalni unitarizam i drzavni centralizam. Banovine je drzava organizovala dosledno centralisticki. Bana je postavljao kralj koji je oliavao kraljevsku vlast u banovini. SEPTEMBARSKI USTAV (OKTROISAN - Pod pritiskom unutrasnjih i medjunarodnih okolnosti, vanredno ustavno stanje se moralo prekinuti. Kao sto ga je svojim aktom zaveo, kralj ga je svojim aktom i ukinuo. On je 3.septembra 1931.g. podario ustav svom narodu. Taj ustav poznat je pod nazivom septembarski ili oktroisani. Njime je okoncan medjuustavni period u istoriji ustavnosti prve jugoslovenske drzave. Ustavom od 1931.g. Kraljevina Jugoslavije odredjena je kao nasledna ustavna monarhija. Izostavljena je oznaka parlamentarna, jer vlada nije bila politicki odgovorna parlamentu. Prema obliku drzavnog uredjenja ona je i dalje unitarna drzava.

Kralj je bio dominantan cinilac u organizaciji i radu svih vlasti. Pored funkcije sefa drzave,on je raspolagao i pravom zakonodavne inicijative i zakonodavne sankcije. Proglasavao je zakone, objavljivao je rat i zakljucivao mir. Imao je pravo sazivanja Narodnog predstavnistva u redovan i vanredan saziv. Mogao je raspustiti Narodnu skupstinu i narediti nove izbore. Kao sef upravne vlasti, kralj je postavljao drzavne cinovnike i davao vojne cinove. Sudsku vlast vrsili su sudovi, a njihove presude i resenja izricali su se i izvrsavali u ime kralja, na osnovu zakona. Kralj je imao pravo amnestije, tj.ponistavanja posledice kaznjivog dela, ali bez povrede prava privatnih lica na naknadu stete, kao i pravo pomilovanja, tj.oprostaja, smanjivanja ili ublazavanja dosudjene kazne. Kralj je mogao da donosi izuzetne mere u slucaju rata, mobilizacije i nereda. Ustav od 1931.g. uvrstio se u tip ustavnosti izmedju dva svetska rata poznat kao autoritarna ustavnost. Prema ovom ustavu , kralj je neprikosnovena licnost kojoj se ne moze nista staviti u odgovornost , jer za njegove radnje odgovara Ministarski savet. Narodno predstavnistvo bilo je dvodomno , sastojalo se od : Senata i Narodne skupstine. Oba doma bila su ravnopravna, bar u oblasti zakonodavstva. Clanstvo u Senatu bilo je nespojivo sa clanstvom u Narodnoj skupstini. Jednu polovinu clanova Senata postavljao je kralj, a drugu je posebnim putem birao kolegijum ciju su vecinu cinili postavljeni funkcioneri. Senatora ima srazmerno broju stanovnika, nisu mogli biti mladji od 40 godina, mandat im je trajao 6 godina. Senat je kao gornji dom znacio jacanje kraljevih prerogative, dok je Narodna skupstina bila predstavnicko telo izabrano opstim, jednakim i neposrednim pravom glasa na vreme od 4 godine, ali javnim glasanjem. Aktivno biracko pravo-21 godina, a pasivno-30 godina. Septembarski ustav suzio je pravo zakonodavne inicijative clanova Narodnog predstavnistva u odnosu na Vidovdanski ustav. Po Vidovdanskom ustavu pravo podnosenja zakonskih predloga pripadalo je svakom clanu Narodne skupstine, a prema Septembarskom ustavu to pravo ima svaki clan Narodnog predstavnistva ciji predlog pismeno pomogne najmanje 1/5 clanova Senata ili Narodne skupstine. Ministarski savet sastojao se od predsednika i ministara, sa portfeljom i bez portfelja (resor, ministarsvo), koje je imenovao i razresavao kralj. Ministarski savet bio je politicki odgovoran jedino kralju. Svesno se htela iz Septembarskog ustava ukloniti pravna mogucnost za politicku odgovornost ministara pred parlamentom. Ministarski savet vrsio je upravnu vlast, izdavao je uredbe potrebne za primenu zakona, imao je generalno ustavno ovlascenje za donosenje izvrsnih ili nesamostalnih uredbi. Uredbe po nuzdi mogao je donositi samo kralj u vanrednim prilikama. Ustav od 1931.g. zadrao je administrativno - teritorijalnu podelu zemlje, predvidjenu Zakonom o nazivu i podeli Kraljevine na upravna podrucja od 3.oktobra1929.g., Zemlja je bila podeljena na banovine, srezove i opstine. Bilo je 9 banovina ciji su nazivi bili geografski. Na celu banovine nalazio se ban kojeg je postavljao kralj na predlog predsednika Ministarskog saveta. U banovinama su postojala i samoupravna tela, a to su bili Banovinsko vece i banovinski odbor. Banovinsko vece biralo se na 4 godine opstim, jednakim i neposrednim pravom glasa, javnim glasanjem. Banovinsko vece je imalo pravo da donosi autonomne uredbe (banovinske uredbe). Na taj nacin, banovinama je

priznata vlast statuiranja, tj. Pravo da propisuju obavezne norme za sve stanovnike u banovini koje bi imale zakonsku snagu. Time su banovine dobile obelezje politicko-teritorijalne autonomije. Banovinsko vece biralo je iz svoje sredine banovinski odbor koji je samoupravni izvrsni organ u banovini. Ustavom nije bila uvedena samouprava sreza, dok su opstine odredjene kao samoupravna tela. Septembarski ustav menjao se po sistemu ustavnog pakta. O njegovoj promeni odlucivali su Narodno predstavnistvo i kralj, koji je raspolagao i pravom ustavotvorne inicijative , a postupak promene je u sebi sadrzao prikriveni referendum. U postupku odlucivanja o promeni ustava ucestvovao je i Senat , a kralj je dobio povecani uticaj u slucaju neslaganja izmedju Senata i Skupstine (to su razlike u odnosu na Vidovdanski ustav). U periodu svog vazenja , Ustav od 1931.g. pretrpeo je dve promene: 1. Prva je bila izvrsena Uredbom o Banovini Hrvatskoj, znaci aktom izvrsne, a ne zakonodavne vlasti. Uredba je predstavljala sprovodjenje u zivot politickog sporazuma izmedju Cvetkovica (predsednika Ministarskog saveta) i Maeka (predsednika Hrvatskog narodnog zastupnistva), koji je bio zakljucen 26.avgusta 1939.g. kojim se resavalo politicko hrvatsko pitanje. Uredba se donosi da bi se obezbedilo ucesce Hrvata u zivotu drzave i da bi se time ocuvali javni interesi. Prema sporazumu Cvetkovic-Macek predvidjeno je obrazovanje zajednicke vlade koja ce osnovati Banovinu Hrvatsku, predvidjen je i nje teritorijalni obim. Banovina Hrvatska uziva finansijsku samostalnost. Zakonodavnu vlast vrse, u Banovini, kralj i Sabor zajednicki. Upravnu vlast vrsi kralj preko bana. Ban odgovara za svoj rad kralju i Saboru. Sudsku vlast vrse sudovi, cije se presude izricu u ime kralja, a na osnovu zakona. Uredbom se predvidja postojanje Ustavnog suda nadleznog za ocenu ustavnosti zakona i sporove o nadleznosti izmedju Drzave i banovine. Banska uprava sastojala se od 11 odeljenja. Kralj je sazivao i raspustao Sabor, imenovao bana, postavljao drzavne sluzbenike. Buduci da je kralj bio neodgovoran, sve njegove akte premapotpisivao je ban. Uredbu o Banovini Hrvatskoj doneli su, na predlog Ministarskog saveta, namesnici istog dana kada je zakljucen i sporazum. Tog istog dana namesnici su raspustili Senat i Narodnu skupstinu. S obzirom da nisu bili raspisani izbori za novo Narodno predstavnistvo, Uredbu o Banovini Hrvatskoj Narodno predstavnistvo nije moglo da potvrdi. O pitanju drzavnopravnog polozaja Banovine Hrvatske u Kraljevini Jugoslaviji postoji vise misljenja. U svakom slucaju, Uredbom je u Kraljevini Jugoslaviji uspostavljeno asimetricno drzavno uredjenje koje je uticalo na obim politickih prava stanovnistva na delu teritorije preostalom od teritorije Banovine Hrvatske. 2. Druga revizija, tj.povreda Ustava od 1931.g. izvrsena je faktickim putem, 27.marta 1941.g. kada se nakon podnosenja ostavke namesnika i obaranja vlade Cvetkovic-Macek, maloletni kralj, Petar II proglasio punoletnim. Sa namesnistva, ustavne funkcije kralja prele su na Petra II koji je bez saglasnosti Narodnog predstavnistva (jer nije ni postojalo) imenovao novu vladu. Ustavna istorija podeljena na 5 glavnih delova: 1. Doba privremene ustavnosti 1918-1921.

2. Doba monarhijskog parlamentarizma 1921-1929. 3. Doba apsolutne monarhije 1929-1931. 4. Doba posrednog parlamentarizma 1931-1939. 5. Doba egzekutivne (nepredstavnicke) vlasti 1939-1941.

25. NASTANAK DRUGE JUGOSLOVENSKE DRAVE Jugoslavija je napadnuta 6.aprila 1941.g. od strane sila osovine, da bi 18.aprila 1941.g. stupio na snagu akt o njenoj kapitulaciji. Potom je usledila okupacija njene teritorije i komadanje delova njene teritorije. Podela Jugoslavije imala je za cilj njeno unistenje kao drzave. Jezgro antifasistickog , narodno-oslobodilackog pokreta u Jugoslaviji bila je Komunisticka partija Jugoslavije. Ona je bila jedina drustvena i politicka snaga koja je mogla preuzeti takvu ulogu posle sloma Vojske Kraljevine Jugoslavije. U toku jula 1941.g. podignut je oslobodilacki ustanak u svim jugoslovenskim zemljama, da bi ubrzo doslo i do uspesnih oruzanih akcija partizanskih odreda. Stvaranjem prve oslobodjene teritorije, KPJ organizovano pristupa obrazovanju organa nove vlasti, narodno-oslobodilackih odbora. Uporedo sa narodno-oslobodilackom borbom u zemlji, vrsena je i revolucionarna promena vlasti. Time je nastupio raskid sa vazecim ustavnim poretkom i otpoceo je proces stvaranja nove drzave odozdo, od lokalnih organa vlasti. Narodno -oslobodilacki odbori stvarali su se u selima, opstinama, srezovima, okruzima. Oni su bili organi celokupne vlasti. Pre donosenja prvih pravnih propisa o narodno-oslobodilackim odborima, postojali su stavovi vojnopolitickog rukovodstva i vodecih politickih licnosti u zemlji. Prvi opstevazeci i jedinstveni pravni propisi narodno-oslobodilackih odbora bili su Focanski propisi doneseni februara 1942.g. Doneo ih je Vrhovni stab NOP i DV Jugoslavije (narodno-oslobodilacke partizanske i dobrovoljacke vojske Jugoslavije). Oni su ustanovili jednoobraznu organizacionu strukturu i jedinstvene zadatke narodno-oslobodilackih odbora. Ovi se odredjuju kao teritorijalni organi narodno-oslobodilacke borbe, oni vrse sve funkcije vlasti. Propisi predvidjaju seoske, opstinske i sreske narodno-oslobodilacke odbore. Seoski se biraju neposredno, a ostali po delegatskom principu (posredno). Krajem leta 1942.g. rukovodstvo narodno-oslobodilackog pokreta zakljucilo je da se narodnooslobodilacki odbori kao spontano nastali organi vlasti na oslobodjenoj teritoriji vise ne mogu smatrati privremenim organima vlasti. Narodno-oslobodilaki odbori trebalo je da potvrde da je konacno svrseno sa organima vlasti koji su dotle postojali i da su oni klica iz koje ce se razviti buduca drzava. Narodnooslobodilaki odbori odredjeni su kao stalni organi narodne demokratske vlasti Septembarskim propisima koje je Vrhovni stab NOP i DV Jugoslavije doneo septembra 1941.g. u Drinicima, i tu se propisi sastoje iz dva akta. Septembarskom propisima htelo se istaci da je narodno-oslobodilacki ustanak odlucno upucen u pravcu revolucije, da je ucinjen nepovratan raskid sa drzavnom organizacijom i drzavnim poretkom Kraljevine Jugoslavije, a da je nova narodna vlast postala element novog drzavnog poretka koji je u izgradnji.

Stvorena je potencijalna drzavna organizacija kojoj su nedostajali najvisi organi vlasti da bi potpuno bila zaokruzena. Dalji napori rukovodstva bili su usmereni upravo na stvaranje takvih, najvisih opstejugoslovenskih organa vlasti koji bi uskladjivali rad narodno-oslobodilackih odbora. Pojavio se jos jedan problem, od pocetka ustanka Vrhovni stab Vojske Jugoslavije bio je najvise vojno i politicko rukovodstvo i najvisi organ drzave koja se stvarala. Prosirenjem ratnih dejstava , doslo je do razgranjavanja Vojske Jugoslavije, sto je znacilo vece opterecenje Vrhovnog staba i povecanje oslobodjene teritorije, a sve to je znacilo vecu kolicinu poslova za politicko rukovodstvo. Postalo je neophodno da se Vrhovni stab posveti organizaciji i rukovodjenju velikom oslobodilackom armijom i vojnim operacijama, a da poslove organizacije narodne vlasti i koordiniranja rada narodno-oslobodilakih odbora treba poveriti najvisem opstejugoslovenskom organu vlasti. Oba pomenuta cilja trebalo je da ostvari skupstina predstavnika Narodno-oslobodilakih pokreta iz svih krajeva Jugoslavije, koja je odrzana u Bihacu novembra 1942.g. Na zasedanju ovog partizanskog parlamenta stvoreno je Antifasisticko vece narodnog oslobodjenja Jugoslavije AVNOJ. To telo se konstituisalo kao opstenarodno i opstepartijsko politicko predstavnistvo narodno-oslobodilacke borbe u Jugoslaviji, kao telo koje stoji na celu Narodno-oslobodilake borbe u svojstvu njenog politickog predstavnistva. AVNOJ sacinjavaju predstavnici svih naroda i svih politickih stranaka i grupa. AVNOJ bira Predsednistvo , tj. predsednika i 3 potpredsednika i Izvrsni odbor. AVNOJ se ne moze smatrati drzavnom vladom nego politickim organom narodno -oslobodilacke borbe koja dosledno treba da zadrzi antifasisticki karakter, nije konstituisan najvisi organ vlasti , ali su funkcije vojnog i politickog rukovodjenja ustankom razlucena jedna od druge. Rukovodstvo Narodno-oslobodilakih pokreta nije odustajalo od cilja da formiranjem najviseg organa vlasti ozakoni pobedu revolucije. Krajem 1943.g.odrzano je drugo zasedanje AVNOJ-a. Na drugom zasedanju AVNOJ-a ustanovljeno je privremeno ustavno uredjenje u zemlji: 1. konstituisanje AVNOJ-a u vrhovno zakonodavno i izvrsno predstavniko telo Jugoslavije i formiranje Nacionalnog komiteta oslobodjenja Jugoslavije 2. oduzimanje prava zakonitoj vladi Jugoslavije jugoslovenskoj vladi u inostranstvu i zabrana povratka u zemlju Kralja Petra II Karadjordjevica 3. izgradnja Jugoslavije na federativnom principu. AVNOJ je bio privremena jednodomna skupstina konstituisana na federalnom nacelu od nacionalnih delegacija. Njegova dva organa bili su: 1. Predsednistvo - kao suzeno telo AVNOJ-a 2. Nacionalni komitet oslobodjenja Jugoslavije (NKOJ) - kao najvisi upravni i izvrsni organ narodne vlasti. Drzava koja je formalno stvorena odlukom o stvaranju najviseg organa vlasti nazivala se Demokratska Federativna Jugoslavija DFJ. Za vreme privremenog ustavnog uredjenja jedna od najvaznijih politickih akcija bila je akcija za

medjunarodno priznanje promene vlasti u Jugoslaviji, za priznanje nove Jugoslavije. U tom cilju u toku 1944.g. zakljucena su dva sporazuma izmedju predsednika kraljevske vlade u emigraciji i NKOJ-a. Cilj tih sporazuma (Tito-Subasic) bio je likvidiranje dvojstva organa za medjunarodno predstavljanje iste drzave. To je postignuto drugim sporazumom Tito-ubaic. Time su prestala da postoje dva organa za predstavljanje iste drzave, Kraljevska vlada i NKOJ, a umesto njih obrazovan je jedan takav organ Privremena narodna vlada. Korak ka konacnom ustavnom uradjenju Jugoslavije bili su trece zasedanje AVNOJ-a i Privremena narodna skupstina koja je iz njega proizisla. Trece zasedanje AVNOJ-a odrzano je avgusta 1945.g. u Beogradu. U novim uslovima AVNOJ je morao prosiriti sastav. On je nosio karakter ratnog drzavnog rukovodstva. Prosirenje sastava AVNOJ-a trebalo je da dovede i do promene njegovog naziva koji bi sada odgovarao neratnim uslovima. U AVNOJ su usli: 1. predstavnici krajeva koji nisu bili dovoljno zastupljeni na drugom zasedanju 2. predstavnici politickih stranaka i grupa 3. izvestan broj predstavnika Narodnog predstavnistva Kraljevine Jugoslavije saziva od 1938. g. Ovako prosiren AVNOJ prerastao je u Privremenu narodnu skupstinu i na taj nacin je dobijen vrhovni organ drzavne vlasti koji sada ima karakter redovnog organa drzavne vlasti. AVNOJ time nije bio ukinut vec je samo promenio naziv. Glavni zadatak Privremene narodne skupstine bio je da stvori uslove za prevodjenje privremenog ustavnog uredjenja u konacno, tj. da stvori uslove za donosenje ustava. Bilo je potrebno da resi sledeca tri pitanja: 1. da odredi koji ce organ i kako doneti ustav 2. da odredi biracko pravo gradjana 3. da organizuje izborni sistem za izbor poslanika za ustavotvornu skupstinu. Ta pitanja su resena donosenjem sledeca tri zakona: 1. Zakona o ustavotvornoj skupstini 2. Zakona o birackim spiskovima 3. Zakona o izboru narodnih poslanika za Ustavotvornu skupstinu. Ustavotvorna skupstina bila je ustrojena saglasno federalnom principu, sastojala se od dva doma: Savezne skupstine i Skupstine naroda. Na izborima za U.skupstinu 11.novembra 1945, lista Narodnog fronta odnela je ubedljivu pobedu za oba doma. Ustavotvorna skupstina otpocela je 29.novembra 1945. zasedanje koje je trajalo sve do 1.februara 1946. Donesena je Deklaracija o proglasenju FNRJ kojom je i formalno ukinut monarhijski oblik vladavine. FNRJ je savezna narodna drzava republikanskog oblika, zajednica ravnopravnih naroda koji su slobodno izrazili svoju volju da ostanu u Jugoslaviji. Glavni zadatak U.skupstine bio je da donese ustav. Prednacrt tog ustava izradila je posebna komisija Ministarstva za konstituantu. Vlada FNRJ ga je razmotrila kao svoj predlog i dostavila Ustavotvornoj skupstini na pretres. Ustavotvorna skupstina je na zajednickoj sednici oba doma 31.januara 1946.g. usvojila i proglasila Ustav FNRJ. Narodne republike su tokom decembra 1946. i januara 1947.donele svoje ustave, a AP Vojvodina i oblast Kosovo i Metohija su u toku maja 1948. g. donele svoje statute.

Time je uspostavljen novi ustavni poredak u zemlji. Ustavotvorna skupstina je svojom sopstvenom odlukom produzila rad kao Narodna skupstina FNRJ. 26. USTAVI DRUGE JUGOSLOVENSKE DRAVE U drugoj jugoslovenskoj drzavi (FNRJ,SFRJ) bila su donesena tri potpuna ustava i jedan ustavni zakon. Potpuni ustavi bili su doneseni 1946, 1963. i 1974. a ustavni zakon kojim je zamenjen deo ustava FNRJ od 1946. bio je donesen 1953. Ustav FNRJ od 1946. g. je samo sankcionisao, ustavnopravno izrazio tekovine revolucije i oslobodilackog rata u zemlji, a to su bile: 1. nova vlast, tj.novi nosilac vlasti 2. promene drustveno-ekonomske pre svega, svojinske strukture 3. priznanje postojanja vise jugoslovenskih naroda, umesto fikcije o jednom jedinstvenom, sto je imalo za rezultat uvodjenje federalnog drzavnog uredjenja, umesto unitarnog. Ustavna definicije FNRJ - savezna narodna drzava republikanskog oblika, zajednica ranopravnih naroda, koji su na osnovu prava naroda na samoopredeljenje, kao i na pravo na otcepljene, izrazili svoju volju da zive zajedno u federativnoj drzavi. Drugo bitno obelezje Ustava od 1946. g. je ugledanje na sovjetski model ustavnosti iz Ustava SSSR od 1936. g. Taj uticaj dosao je do izrazaja u odredbama o svojinskim oblicima i upravljanju privredom, u odredbama o organizaciji vlasti na nacelu jedinstva vlasti i u dihotomnoj podeli svih drzavnih organa na organe drzavne vlasti i organe drzavne uprave. Princip demokratskog centralizma je oblik odnosa izmedju drzavnih organa koji obuhvata istovremeno odgovornost prema onima koji su ih izabrali, tj. koje predstavljaju, kao i principijelnu podredjenost visim organima drzavne vlasti koji su takodje birani od naroda, koji su izraz njegove samouprave i podlezu kontroli naroda. Na taj nacin jaca se jedinstvo vlasti, obezbedjuje se samouprava, kontrola odozdo i kontrola odozgo, svestrana inicijativa i jedinstvena linija u sprovodjenju drzavne politike. Ustav od 1946.g. uspostavio je jedno etatisticko drustveno i centralisticko drzavno uredjenje, koje je iskljucivalo svaki oblik pluralizma. Ustavni zakon od 1953.g. nije bio potpun, celovit ustav, posto nije regulisao ustavnu materiju u celosti ni sistematski nego samo njen deo. Samostalnim ustavnim zakonom reformise se postojece ustavno uredjenje, umesto da se popravlja vazeci ustav. Ustavni zakon od 1952.g. normirao je drugacije i novo drustveno uredjenje i drugacije je organizovao vlast u federaciji, republici, autonomnoj pokrajini u odnosu na Ustav od 1946.g. Posto nisu sazreli drustveni uslovi za uspostavljanje jednog u celosti samoupravnog uredjenja, to promena dotadasnjeg ustavnog uredjenja nije bila izvrsena u obliku novog ustava, nego delimicnog ustava, ustavnog zakona koji je zajedno sa Ustavom od 1946.g. sacinjavao ceo i potpun ustav Jugoslavije sve do donosenje novog potpunog ustava 1963.g. Ustavnim zakonom otpoceo je u ustavnoj materiji veliki jugoslovenski eksperiment nazvan samoupravljanje. Prema ustavnom zakonu, osnovu drustvenog i politickog uredjenja zemlje cine:

1. drustvena svojina na sredstvima za proizvodnju 2. samoupravljanje proizvodjaca u privredi 3. samoupravljanje radnog naroda u opstini, gradu, srezu 4. samoupravljanje radnog naroda u oblasti prosvete, kulture i socijalnih sluzbi. Jugoslavija se odredjuje kao socijalisticka, demokratska savezna drzava suverenih i ravnopravnih naroda. Umesto naroda kao skupa biraca, u prvi plan izbija deo naroda koji ima isto klasno obelezjeradni narod, kojem pripada sva vlast. Samoupravljanje se odrazilo i na drzavu, tj.njene organe, posebno na parlament. Pored doma koji je konstituisan na principu klasicnog politickog predstavnistva, konstituise se i dom profesionalnog predstavnistva, koji predstavlja samo jednu kategoriju biraca-proizvodjaca, zato se i nazivao vece proizvodjaca. Ustavni zakon napustio je podelu drzavnih organa na organe drzavne vlasti i organe drzavne uprave, i proglasio je Saveznu narodnu skupstinu za predstavnika narodnog suvereniteta i najvisi organ vlasti federacije. Prestali su da postoje Prezidijum Narodne skupstine FNRJ i Vlada FNRJ i ustanovljena su dva izvrsna organa Savezne narodne skupstine - predsednik republike i Savezno izvrsno vece. Oba ova organa proizilazila su iz Skupstine i odgovarala joj za rad. Predsednik Republike vrsio je funkciju sefa drzave, dok je Savezno izvrsno vece bilo neka vrsta politickog odbora skupstine kojem se poveravaju politicko-izvrsni poslovi. Predsednik Republike bio je predsednik Saveznog izvrsnog veca. Napusten je princip demokratskog centralizma, od federacije do opstine, i povecana su prava narodnih republika i autonomnih jedinica, dok je u opstini, gradu i srezu proglaseno samoupravljanje radnog naroda. Ustav SFRJ od 1963.g. i Ustav SFRJ od 1974.g. imali su za cilj da ustanove celovit i zaokruzen samoupravni ustavni sistem. Oni su radjeni kao povelje drustvenog samoupravljanja. Ustav SFRJ od 1963.g. promenio je i naziv Jugoslavije. Novo ustavno ime postalo je Socijalisticka Federativna Republika Jugoslavija. Jugoslavije se odredjuje kao savezna drzava dobrovoljno ujedinjenih i ravnopravnih naroda i socijalisticka demokratska zajednica zasnovana na vlasti radnog naroda i samoupravljanju. U oblasti ekonomskog uredjenja osnovni ustavni institute bili su drustvena svojina i samoupravljanje i samoorganizovanje radnih ljudi kako u mikro celijama, tako i na nivou nacionalne privrede. Pojavljuje se i nova koncepcija teritorijalnih jedinica, koje se obuhvataju terminom drustvenopoliticke zajednice. Takve zajednice su: opstina, srez, autonomne pokrajine koje su u sastavu Republike Srbije, socijalisticka republika i federacija. Drustveno-politicke zajednice su shvacene kao drustvene zajednice i jedinice politicke vlasti. Medju njima nema hijerarhije, a medjusobni odnosi njihovih organa zasnivaju se na pravima i duznostima utvrdjenim na osnovu ustava. Opstina je proglasena osnovnom drustveno-politickom zajednicom. Organizacija vlasti je prozeta samoupravljanjem. Zasnovana je na principu jedinstva vlasti, a skupstina je najvisi organ vlasti i organ drustvenog samoupravljanja. Sa tim u skladu je i nova struktura skupstine,

koja obuhvata pored opstepolitickog veca i vece radnih zajednica. Predsednik Republike postao je samostalni organ federacije, nezavisan od Saveznog izvrsnog veca. Novi drzavni organi bili su Ustavni sud Jugoslavije i ustavni sudovi republika, kojima je poverena funkcija zastite ustavnosti. Jugoslavija je bila prva socijalisticka zemlja u svetu koja je uvela ustavne sudove. Na Ustav SFRJ od 1963.bilo je doneseno XLII amandmana. I-VI 1967, VII-XIX 968,XX-XLII 1971. Prve dve grupe ustavnih amandmana su se kretale u pojmovnim granicama tog oblika promene ustava, uz dva izuzetka, ustavnim amandmanima od 1971.g. prosirene su i uvedene nove oblasti samoupravljanja i promenjen je karakter federacije. Ustav SFRJ od 1974.g. odredjuje se kao grobar druge jugoslovenske drzave. Taj ustav nosio je omrznuti epitet najduzeg ustava na svetu, bio je opterecen frazeologijom, pa je zato njegov normativni tekst niskog pravnog kvaliteta. Taj ustav operisao je pojmovima i institucijama koji nemaju pandane u uporednom ustavnom pravu, pa je bio tezak za razumevanje. Ovaj ustav je produzenje pojedinih resenja Ustava od 1963.g. i gotovo svih resenja ustavnih amandmana od 1971. Definicija Jugoslavije po Ustavu od 1974 .- ona je savezna drzava, kao drzavna zajednica dobrovoljno ujedinjenih naroda i njihovih socijalistickih republika, kao i socijalistickih autonomnih pokrajina Vojvodine i Kosova koje su u sastavu Socijalisticke Republike Srbije, zasnovana na vlasti i samoupravljanju radnicke klase i svih radnih ljudi, i socijalisticka samoupravna demokratska zajednica radnih ljudi i gradjana i ravnopravnih naroda i narodnosti. Osnovna obelezja ekonomskog sistema prema ovom ustavu su: 1. drustvena svojina kao osnova slobodnog udruzenog rada i vladajuceg polozaja radnicke klase u proizvodnji i u drustvenoj reprodukciji u celini 2. samoupravljanje radnika u proizvodnji i raspodeli drustvenog proizvoda. Obelezje politickog sistema je da su radnicka klasa i svi radni ljudi nosioci vlasti i upravljanja drugim drustvenim poslovima. Sam ustav odredjuje takav politicki sistem kao socijalisticku samoupravnu demokratiju po obliku, a kao diktaturu proletarijata po socijalnoj sustini. Savez komunista Jugoslavije (pripada ustavnoj kategoriji drustveno-politickih organizacija) je vodeca idejna i politicka snaga radnicke klase i svih radnih ljudi u izgradnji socijalizma i u ostvarivanju solidarnosti radnih ljudi i bratstva i jedinstva naroda i narodnosti Jugoslavije. Svi savezni organi zasnovani su na nacelu jednake zastupljenosti republika i odgovarajuce zastupljenosti autonomnih pokrajina. U oba doma saveznog parlamenta su bile iskljucivo predstavljene republike i pokrajine, kao jedini subjekt federacije, dok drugi subjekt, gradjani, nisu bili neposredno predstavljeni. Prisutno je jednodomno odlucivanje uprkos postojanju dva doma. U vrsenje pojedinih funkcija savezne drzave neposredno su bili ukljuceni republicki i porajinski organi. Sudska funkcije dobila je iskljucivo republicki ,odnosno pokrajinski karakter. Samoupravljanje je prodrlo i u klasicne drzavne funkcije kakva je sudska, koja je proglasena funkcijom drustvene zajednice. Samoupravni sudovi su ravnopravno sa drzavnim sudovima vrsili sudsku funkciju. Medju pravnim aktima nije bilo klasicne hijerarhije. Jedna od najvecih novina Ustva SFRJ od 1974. bio je tzv. delegatski sistem, tj.delegatski nacin konstituisanja organa i tela u kojima se donose odluke, pocev od osnovnih samoupravnih organizacija,

pa sve do skupstina drustveno-politickih zajednica. Doslo je do promene ustavne definicije skupstine, koja je postala organ drustvenog samoupravljanja i najvisi organ vlasti u okviru prava i duznosti drustveno-politicke zajednice. Krajnja posledica delegatskog sistema bila je potiskivanje gradjanina kao biraca. Ustav SFRJ od 1974.g. imao je ukupno XLVIII amandmana, iako je bio predvidjen takav postupak za promenu koji je obezbedjivao njegovu nepromenjivost. I-VIII 1981,IX-XLVIII 1988.g. prvima je bilo sprovedeno nacelo kolektivnog rada, odlucivanja i odgovornosti, a putem drugih je ucinjen prodor novog u okviru starog , tj.njima su korigovani neki institute Ustava SFRJ od 1974.g Razvoj ustavnosti posle kraha prve jugoslovenske drzave se moze podeliti na sledece glavne periode: 1. Period stvaranja nove drzavne vlasti 1941-1943. 2 Period privremenog ustavnog uredjenja 1943-1946. 3. Period drzavnog socijalizma 1946-1953. 4. Period samoupravnog socijalizma 1953-1992.
"Sve ima svoje, i vatra i led, u kap se spoje, i cemer i med... Sve ima svoje, vrlina i greh, tuge postoje da bi prizvale smeh..."

Ribica Forumas u usponu

Posts: 235 Joined: Sat Mar 14, 2009 3:56 pm

T o p

Re: Ustavno pravo - skripta


by Ribica on Mon Nov 29, 2010 10:04 pm

27. SLOM DRUGE JUGOSLOVENSKE DRAVE Ustav od 1974.g. podstakao je partikularizam i separatizam, koji je doveo do potpune dezintegracije Jugoslavije. Republike su se zaokruzivale kao zatvorene privredne celine i postepeno uivljavale u buduci status samostalnih i nezavisnih drzava. Doslo je do umnozavanja privrednih kapaciteta i razdrobljavanja privrede i trzista. Svaki oblik vecinskog odlucivanja u federaciji proglasavan je od

strane republika napadom na nacionalnu suverenost i na ustavni polozaj republike. Federacije je prestala biti drzavni subjekt koji bi imao vlastiti subjektivitet u odnosu na svoje republike, a postala je politicka pijaca na kojoj se obavlja politicki pazar. U praksi je postala savez sest republika i dve pokrajine, a u stvarnom zivotu je postojala onoliko, koliko je to bilo u zajednickom interesu republika i pokrajina. Jedina svetla tacka u propadanju savezne drzave bili su ustavni amandmani od marta 1989.g. na Ustav od 1974.g. posle kojih je Srbija prvi put posle duze vremena postala suverena drzava. Ovaj proces ubrzao je i raspad jedine politicki objedinjavajuce snage u zemlji - Saveza komunista Jugoslavije. Od spoljnih cinilaca svoj doprinos raspadu Jugoslavije dale su radikalne promene politickog okruzenja izazvane krahom rezima drzavnog socijalizma u zemljama Istocne i Srednje Evrope, a posebno raspad SSSR-a. Ustav SFRJ od 1974.g. je ekonomski i politicki sasvim iscrpeo zemlju, a delegatski sistem je gradjane sasvim odsekao od politike i vlasti. Pravac u kojem ce se resavati drustvena i ustavna kriza, tj.sudbina Jugoslavije, pokazala je najrazvijenija republika, Slovenija, amandmanima na svoj ustav donesenim krajem leta 1989.g. kada je jasno nagovestila svoje emancipovanje od Jugoslavije. 1990.g. je usledila Deklaracija o suverenosti drzave Republike Slovenije. Zatim je usledio, bez ustavnog osnova, republicki referendum na kojem je biracima bilo postavljeno sugestivno pitanje da li su za samostalnu i nezavisnu Sloveniju, posle kojeg je usledila jednostrana odluka o proglasenju Slovenije nezavisnom drzavom, i nasilno otcepljenje od Jugoslavije. Slovenija je tako stvorila model za otcepljenje od Jugoslavije koji se sastojao iz 4 faze. U prvoj se republika proglasava suverenom drzavom, kako bi postigla da kriterijum za ocenu ustavnosti moze biti samo njeno pravo, tj.njen ustav i njeni zakoni. U drugoj fazi, sada vec stvorena drzava, suvereno raspisuje referendum na kojem pita celo biracko telo da li je za to da ta suverena drzava postane i samostalna i nezavisna. Posto dobije odgovor koji je trazila, suverena, nezavisna i samostalna drzava donosi deklaraciju u kojoj proglaava svoju nezavisnost, na sta se svodi treca faza, i u cetvrtoj, poslednjoj fazi, sledi cin otcepljenja. Ovaj model Slovenije su iskoristile i Hrvatska, Makedonija i Bosna i Hercegovina, koje su sve jednostranom odlukom napustile Jugoslaviju. Sve su to bili jednostrani akti kojima se suprotno saveznom ustavu menjao u ustavu opisan sastav Jugoslavije kao savezne drzave i dovodila u pitanje njena drzavna suverenost, nezavisnost i teritorijalna celokupnost. Na referendumima se nisu izjasnjavali jugoslovenski narodi, vec gradjani kao biracko telo. Nosilac prava na samoopredeljenje je nacija u smislu etnosa, a ne narod u smislu demosa ili populusa. Pravo nacije na samoopredeljenje je posebno bilo povredjeno u visenacionalnoj Bosni i Hercegovini, u kojoj nijedna od konstitutivnih nacija nije imala apsolutnu vecinu. Referendum u BIH je usledio 29. februara 1992.g. Sredinom januara 1992.g. usledio je zavrsni cin medjunarodne zajednice, tj.otpoceo je proces medjunarodnog priznanja otcepljenih republika kao nezavisnih drzava u republickim granicama,u kojima su se prostirale kao clanice federativne Jugoslavije. Time je prvi put od svog postojanja (od 1975.) povredjena Deklaracija Helsinske konferencije o nepromenjivosti granica u Evropi i napravljen je ozbiljan presedan za federalno uredjenje zemlje.

Posle secesije cetiri federalne jedinice, u SFRJ su ostale, cuvajuci njen drzavni subjektivitet, preostale dve od ukupno sest federalnih jedinica. Referendum u Crnoj Gori od 1.marta 1992.- da Republika Crna Gora ostane u zajednickoj drzavi sa drugim republikama, a Narodna skupstina republike Srbije 27.februara 1992.g. dala je punu podrsku dogovoru najvisih predstavnika Republike Srbije i Republike Crne Gore o zajednickoj drzavi. Savezno vece Skupstine SFRJ sa preostalim delegatima u svom sastavu donelo je 27.aprila 1992.g. na osnovu predloga i saglasnosti Narodne skupstine Republike Srbije i Skupstine Republike Crne Gore, USTAV SR JUGOSLAVIJE. Time je i formalno, sa stanovista unutrasnjeg ustavnog prava, prestala da postoji druga jugoslovenska drzava i nastala je nova, treca jugoslovenska drzava. Sa stanovista medjunarodnog prava SR Jugoslavija je ostala stara drzava. Prijem Jugoslavije u Ujedinjene nacije 2000. god. ima deklarativno, a ne konstitutivno znacenje, jer drzava ne nastaje time sto se prima u UN, ona vec postoji.

28. USTAV SR JUGOSLAVIJE OD 1992.GODINE Ustav SR Jugoslavije bio je ustavnopravno uoblicavanje ostatka Jugoslavije posle njenog rasparcavanja 1991-1992. Ustav je bio donesen u uslovima pritiska spoljnih cinilaca, ali i unutrasnjih koji su vrseni radi izbora ustavotvorne skupstine. On je trebalo da potvrdi da SR Jugoslavija predstavlja kontinuitet bivse SFRJ, a da je on sam proizasao iz Ustava SFRJ od 1974. odnosno, da je donesen prema revizionom postupku predvidjenom u tom ustavu. Medjunarodna zajednica je odbila da prizna da je SR Jugoslavija pravni nastavak SFRJ i okrivila ju je za rat u BIH i zavela joj je medjunarodne sankcije. Politicka opozicija u zemlji je bojkotovala prve izbore za Saveznu skupstinu, ali je na prevremene izbore krajem 1992.g.ipak izasla. Iako je Ustav SR Jugoslavije od 1992. g. znacio raskid sa dotadasnjom socijalistickom samoupravnom ustavnoscu, iako je proglasio sva demokratska nacela, on je bio zestoko osporavan iz dva razloga. Prvi je bio cisto proceduralni - isticalo se da je prilikom njegovog donosenja bio povredjen revizioni postupak predvidjen Ustavom SFRJ od 1974 g. pa da je ceo postupak donosenja tog ustava nelegitiman i nelegalan, a on sam nistav i nepostojeci. Drugi je bio materijalni, sadrzinski i sustinski - isticalo se da je drzavno uredjenje predvidjeno tim ustavom hibrid federacije i konfederacije ,vise konfederalno, nego federalno, te da taj ustav svoje dve clanice vise razdvaja nego sto ih spaja. SR Jugoslavija bi trebalo da bude unitarna drzava izdeljena na regione, s obzirom da u obe republike vecinu cini isti narod. Ustav SR Jugoslavije od 1992. bio je promasaj u tom smislu sto se nikako ne moze napraviti harmonicna federacija od svega dve federalne jedinice, kad je jedna od njih bila nesrazmerno veca od druge. Problem dvoclanih federacija - kad medju njima dodje do trvenja i sukoba, nema treceg koji bi taj sukob ublazio, ako ne i odstranio, i zato se one neminovno raspadaju. Problem dvoclanih federacija postaje jos slozeniji kad je razlika u velicini teritorije i privrednoj snazi dve federalne jedinice velika.

Srbija je bila 16 puta brojnija od Crne Gore, 6,5 puta je imala vecu teritoriju, a 18 puta veci drustveni proizvod. Raskorak izmedju fakticke nejednakosti i formalne ravnopravnosti federalnih jedinica moze se relativno uspesno savladati u federacijama sa vecim brojem federalnih jedinica, jer u njima postoji razlicitost. Manja i slabija Crna Gora bila je prezastupljena u odnosu na broj stanovnika, na utrb Srbije koja je ostala nedovoljno zastupljena. Odnosi izmedju dveju politickih vecina i federalnih jedinica posebno su se zaostrili posle donosenja ustavnih amandmana od 2000. na Ustav SR Jugoslavije od 1992. kojima su bili uvedeni neposredni izbori za federalni dom, Vece republika, isti kao i za Vece gradjana, neposredni izbori za predsednika Republike i kojima je kancelarska varijanta parlamentarizma bila zamenjena klasicnim parlamentarizmom. Ti amandmani bili su proglaseni vrstom ustavnog udara na Republiku Crnu Goru. Crna Gora je pocela sve vise da se udaljava od Republike Srbije, tako da je federalna drzava funkcionisala samo na teritoriji Republike Srbije, sto je znacilo dupliranje istovrsnih organa u njoj. Time je federacija postala sasvim obesmisljena.

29. RASPAD ZAJEDNIKE DRAVE JUGOSLAVIJE I STVARANJE DRAVNE ZAJEDNICE SRBIJA I CRNA GORA SR Jugoslavija je prestala da postoji jednim politickim sporazumom sa kojim su se saglasila dva njena predstavnika, dva predstavnika Republike Crne Gore i jedan predstavnik Republike Srbije, u prisustvu jednog visokog funkcionera Evropske unije. Tim sporazumom ona se razlozila na dve drzave, na Srbiju i na Crnu Goru, i time je prestala da postoji. Obe ove drzave su odmah zatim zakljucile sporazum o stvaranju drzavne zajednice Srbija i Crna Gora. Tim sporazumom one su prosle sledecu evoluciju - od republika clanica federalne drzave postale su najpre drzave u punom smislu reci, da bi potom zakljucile sporazum o drzavnoj zajednici i tako postale drzave clanice te drzavne zajednice. SR Jugoslavija je prestala da postoji, a njen Ustav od 1992. g. je prestao da vazi. Citav poduhvat likvidiranja zajednicke drzave je necisto pravno izveden. Iako su odluke donesene bez oslonca na Ustav SR Jugoslavije od 1992. ipak su bili zadrzani organi predvidjeni tim ustavom sve do izbora i konstituisanja institucija drzavne zajednice, a u drzavama clanicama ostali su i dalje na snazi mnogi savezni zakoni i drugi savezni propisi nekadasnje SR Jugoslavije. Citav postupak stvaranja drzavne zajednice, iako provucen kroz formalne organe, nije imao nikakvu formu. Prilikom konstituisanja institucija drzavne zajednice, odstupilo se od Ustavne povelje prostim dogovorom dva politicka vrha dve drzave clanice. A kada medju njima nije bilo saglasnosti, Ustavna povelja se morala promeniti, kako bi se odstupilo od resenja sadrzanih u njoj. Sporazum o izmeni povelje 2005. je izmedju ostalog potpisao i Visoki predstavnik za zajednicku spoljnu politiku i bezbednost Evropske unije, Havijer Solana. Na osnovu sporazuma 29.juna 2005. konacno su usvojena tri amandmana na Ustavnu povelju drzavne zajednice Srbija i Crna Gora.

30. RASPAD DRAVNE ZAJEDNICE SRBIJA I CRNA GORA I KONSTITUISANJE REPUBLIKE SRBIJE KAO SAMOSTALNE DRAVE Drzavna zajednica je prema Ustavnoj povelji, provizorni oblik objedinjavanja dve drzave clanice, ugovorna tvorevina sa raskidnim uslovom. Njeno trajanje je Ustavnom poveljom oroeno na 3 god. Prve tri godine od usvajanja Ustavne povelje su probni period drzavne zajednice, a posle njegovog isteka drzave clanice imaju pravo da pokrenu postupak za promenu drzavnog statusa, za istupanje iz drzavne zajednice. Posto su tu zajednicu cinile dve jedinice, istupanjem jedne od njih, gasi se, prestaje da postoji i njihova zajednicka tvorevina. Republika Crna Gora je usla u drzavnu zajednicu pod spoljnim pritiskom. U Republici Srbiji bilo je jasno da je drzavna zajednica labavi drzavni savez dve gotovo nezavisne drzave i prelazni oblik ka njihovoj punoj samostalnosti i suverenosti. Crna Gora je iskoristila mogucnost koju pruza Ustavna povelja, i po proteku roka od 3 god. od njenog usvajanja, pokrenula je postupak za promenu svog drzavnog statusa, odnosno, za istupanje iz drzavne zajednice. Odluka o istupanju donosi se na referendumu, a zakon o referendumu koji donosi drzava clanica mora biti zasnovan na medjunarodno priznatim demokratskim standardima. Referendum u Crnoj Gori bio je odrzan 21.maja 2006. sa sledecim pitanjem- Zelite li da Republika Crna Gora bude nezavisna drzava sa punim medjunarodno-pravnim subjektivitetom?. Rezultat referendumskog glasanja bio je u prilog drzavnog statusa Republike Crne Gore kao samostalne drzave. Time je i Republika Srbija, postala samostalna drzava i dobila svojstvo drzave sledbenika. Osnovni zadatak Srbije bio je da donese Ustav na osnovu kojeg bi se organizovala kao samostalna drzava. Ustav Republike Srbije od novembra 2006. g. donesen je na osnovu ustavotvornog postupka predvidjenog Ustavom Republike Srbije od 1990. 31. Suverenost drave i suverenost naroda

Suverenost drave znai da drava ima monopol vlasti, monopol sile nad stanovnitvom odreene dravne teritorije. Ralanjavanjem tog pojma dolazi se do zakljuka da on obuhvata tri elementa: spoljni, unutranji i sintetiki. Spoljni element podrazumeva nezavisnost dravne vlati u odnosu sa drugim dravama, to znai da je dravna vlast prilikom donoenja svojih odluka pravno slobodna od svakog spoljanjeg meanja. U odnosima sa drugim dravama suverenost dravne vlasti izraava se kao nezavisnost. Unutranji element obuhvata suprematiju dravne vlasti u odnosu na sve druge vlasti i institucije na njenoj teritoriji. Ona mora biti u stanju da na efikasan nain sankcionie povrede dravnog poretka. U odnosima prema subjektima i organizacijama na dravnoj teritoriji, suverenost dravne vlasti izraava se kao suprematija dravne vlasti. Sintetiki element je logika posledica koja spaja prethodna dva elementa, iz kojih proizlazi pravna neogranienost dravne vlasti, to znai da dravna vlast moe propisivati pravne norme po svom

nahoenju, bez ikakvog, spoljanjeg ili unutranjeg, ogranienja. Drava sama propisuje svoj pravni poredak. Dok je pitanje suverenosti drave vezano za poreenje i odnos drave s drugim politikim institucijama, pitanje narodne suverenosti vezano je za nosioca, sopstvenika suverenosti u dravi, pripadnitva dravne suverenosti. O tome ko je nosilac dravne suverenosti postoji vie teorija: teokratska, legitimistika, drutvenog ugovora, nacionalne suverenosti i marksistika. Prema teokratskoj, nosilac suverenosti je Bog, koji je poverava na vrenje vladaocu kao svom zemaljskom namesniku. Prema jednoj varijanti, Bog odreuje vladaoca kao nosioca suverenosti na zemlji neposredno, prema drugoj Bog to ini posredstvom provienja, koje utiskuje dogaajima ili ljudima. Prema legitimistikoj teoriji, suverenost je pregorativa koja je dugo vremena pripadala jednoj dinastiji, tako da je vremenom postala njeno iskljuivo svojstvo, koje se izraavalo u njenom privatnom pravu da ga ouva i prenese na svoje potomke, pri emu investitura pape nije bila potrebna. Najvei doprinos ove teorije je to se vlast sa neba i sa Boga spustila na zemlju i na ljude. Prema teoriji drutvenog ugovora ili teoriji narodne suverenosti, suverenost pripada narodu, dok prema teoriji nacionalne suverenosti suverenost pripada naciji. Teorija narodne i teorija nacionalne suverenosti meusobno se razlikuju u tri pitanja: identiteta suverena, naina predstavljanja suverena, karaktera predstavnitva. Prema teoriji narodne suverenosti, suveren je narod, u smislu svih graana, od kojih svakome pripada po jedan deo suverenosti. Narod ima svoju sopstvenu volju. Uzet kao skup svih graana, narod kao opta volja ne moe preneti na svoje poslanike pravo da njegovu suverenu volju predstavljaju. Budui da je svaki graanin titular jednog dela suverenosti, on ima pravo da izabere svoje predstavnike. Prema teoriji nacionalne suverenosti, nosilac suverenosti je nacija, koja je jedan transcedentalni entitet, razliit od skupa svih graana. Nacija je nedeljiva celina, razliita od pojedinaca koji je sainjavaju. Ona je jedini suveren, njena volja je suverena, pa graani ne mogu sami vriti suverenost, nego predstavljati suverenu volju nacije. Prema marksistikoj teoriji, nosilac suverene vlasti u dravi nije narod u celosti poto kao takav ne postoji ni u stvarnosti. U stvarnosti narod je podeljen u drutvene klase, a klasa koja je iz klasne borbe proizala kao vladajua jeste deo naroda koji je stvarni nosilac suverene vlasti.

32. Oblici narodne suverenosti Teorija nacionalne suverenosti logiki vodi ka predstavnikoj demokratiji, dok je teorija o narodnoj suverenosti mnogo blia neposrednoj ili poluneposrednoj demokratiji. Predstavnikom demokratijom naziva se politiki reim u kojem suveren vri suverenost posredstvom svojih predstavnika. Suverena ine svi graani koji su nosioci birakog prava tj. birako telo. Birako

telo ne vri suverenu vlast ali odreuje ko e je u njegovo ime vriti. Glavni problem predstavnike demokratije je kako obezbediti kontrolu birakog tela nad predstavnicima, poto ona formalno postoji samo u trenutku izbora predstavnika, a ne i tokom trajanja njihovog mandata. injenica da je predstavniki mandata ogranienog trajanja i elja predstavnika da ponovo budu izabrani, mogunosti su za izvesnu kontrolu birakog tela nad predstavnikim mandatima. U sistemu neposredne demokratije skuptina svih graana vri dravnu vlast, tj. neposredno odluuje. Kako je skuptina svih graana jedina institucija vlasti, to u sistemu neposredne demokratije postoji jedinstvo svih funkcija dravne vlasti. Poluneposredna demokratija je meovit sistem, koji se nalazi izmeu predstavnike i neposredne demokratije. To je sistem u kojem suverenost vre izabrani predstavnici graana, ali i sami graani neposredno, putem institucija neposrednog vrenja suverenosti, tj. vlasti. Uee graana u vrenju suverenosti, tj. odluivanju moe biti dvojako: u obliku inicijative, tj. predloga za donoenje odluke (narodna inicijativa) i u obliku samog donoenja odluke u uem smislu, tj. odluivanju o predlogu (referendum), a moe u obliku jednog i drugog, tj. da graani predlau donoenje odluke i da je sami donose. 33. Ustav i suverenost Danas su retki ustavi koji sadre odredbu o tome da je drava iju ustavnu organizaciju utvruju suverena. Takvo svojstvo drave podrazumeva se samim tim to ona vri ustavotvornu vlast i donosi ustav. Za razliku od svojstva dravne suverenosti koje ustavi, po pravilu, izriito ne naglaavaju, gotovo da nema ustava koji izriito ne odreuje titulara suverenosti u dravi. Sa stanovita ustavnog prava, najkorektnija odredba o nosiocu suverenosti je ona koja kae da su to graani. To je izraz koji je pravno odrediv i ije je znaenje sasvim izvesno, za razliku od izraza narod ili nacija. Posle duge pauze, noviji ustavi poeli su ponovo da odreuju graanina kao nosioca suverenosti. Ustav RS od 2006. kae "Suverenost potie od graana koji je vre referendumom, narodnom inicijativom i preko svojih slobodno izabranih predstavnika. Nijedan dravni organ, politika organizacija, grupa ili pojedinac ne moe prisvojiti suverenost od graana, niti uspostaviti vlast mimo slobodno izraene volje graana." Za zemlje koje su se u svojim ustavima izjasnile kao socijalistike karakteristina je odredba o radnikoj klasi ili savezu radnika i seljaka kao nosiocu suverenosti. 34. Legitimnost dravne vlasti Pod legitimnou se podrazumeva pristanak pripadnika jedne politike zajednice, tj. drave, na

postojee institucije vlasti i njihove vrioce zato to su u saglasnosti sa nekim viim naelima ili to su obrazovani po odreenim proceduralnim pravilima. Legitimna je drava u ijem je konstituisanju i radu to neposrednije ostvarena narodna suverenost. Legitimnost treba razlikovati od pravne zakonitosti, od legalnosti. Legalnost je organizovanje i rad institucija vlasti i vrilaca vlasti u saglasnosti sa zakonima vaeeg prava, dok je legitimnost pozitivno vrednovanje, uverenje u valjanost i prihvatanje institucija i vrilaca vlasti zbog toga to su u saglasnosti sa politikim idealima i vrednostima koji uivaju podrku veine pripadnika politike zajednice. Polazei od razliitih osnova i principa legitimnosti, Veber razlikuje tri idealna tipa legitimne vlasti: - racionalno-zakonita vlast poiva na uverenju o legalnosti optih pravila ponaanja i pravu onih koji dolaze na vlast da prema tim pravilima izdaju zapovesti. - tradicionalna vlast poiva na dokazanom uverenju u svetost drevnih tradicija i legitimnom poloaju onih koji vre vlast prema tim tradicijama - harizmatska vlast poiva na privrenosti posebnoj i izuzetnoj svetosti, heroizmu ili uzornom karakteru jedne linosti i normativnim uzorima ili nareenjima koji od nje potiu. Teorije o legitimnosti dravne vlasti mogu se grupisati u tri grupe: - prema teokratskim teorijama vlast je Boije punomoje. Pravi vladalac je samo Bog. Zemaljska vlast ima ovlaenje da vlada odozgo, od Boga, - prema autokratskim teorijama dravna vlast iz sebe same crpe izvor svog autoriteta i svoje moi. Dravna vlast je apsolutna u tom smislu to je osloboena svakog uticaja sa strane. Dravna vlast je legitimna jer proizlazi iz prava drave da vlada, - prema demokratskim teorijama vlast je punomoje dobijeno od naroda. Dravna vlast ovlaenje da vlada ima odozdo, od naroda, od volje naroda. To je demokratska ili narodna vlast. Dravna volja je narodna volja, koja se izraava bilo neposredno, odlukom biraa, bilo preko narodnih predstavnika izabranih na osnovu opteg prava glasa i neposredno. Legitimna je ona dravna vlast koja potie od naroda. Narod se shvata dvojako: ili kao zbir pojedinanih graana, kada je narodna volja zbir pojedinanih volja, ili kao nedeljiva organska celina, koja ima svoju sopstvenu volju. Smisao teorije o legitimnosti dravne vlasti je da ukau koja je vlast legitimna. To je ona vlast iji je titular legitiman. Ako dravnu vlast vri neko drugi, a ne njen legitimni titular, taj drugi je onda uzurpator, koji trenutno moe imati uz sebe materijalnu silu, ali koji za sebe bespravno prisvaja pravo koje mu ne pripada. 35. Teorije o funkcijama dravne vlasti Iako jedinstvena, dravna vlast deljiva je na pojedine svoje funkcije. Funkcija je delatnost drave, koja nosi odreena obeleja, usmerena na vrenje dravne vlasti. Delatnosti koje streme jednom istom

pravnom cilju, obrazuju jednu funkciju drave. Dravne funkcije mogu se utvrditi primenom razliitih metoda, pri emu su najvanija tri takva merila: 1. materijalno ili objektivno 2. organsko ili subjektivno 3. formalno merilo. Najjednostavnije merilo za razlikovanje teorija o dravnim funkcijama jeste broj dravnih funkcija koje odnosno merilo utvruje. Prema tom merilu, razlikuju se dualistike, trijalistike i kvadrijalistike teorije o dravnim funkcijama. Dualistike teorije sutinu dravne vlasti vide u nareivanju i izvravanju naredbi. Postoji samo donoenje optih pravnih normi i njihovo primenjivanje u drutvenom ivotu, njihovo izvravanje. Ona vlast koja propisuje opta pravila ponaanja jeste zakonodavna, a ona koja ta pravila izvrava je izvrna. Tako iroko i neprecizno odreena, izvrna vlast istovremeno apsorbuje upravnu i sudsku vlast. Uprava i sudstvo samo su dve vrste izvravanja zakona. Trijalistike teorije sve dravne funkcije dele u tri grupe: zakonodavnu, izvrnu (upravnu) i sudsku. Trijalistike teorije nastale su na osnovu kritike dualistikih teorija, za koje su smatrale da su suvie uproene. Te teorije pole su od teze da se upravna vlast toliko razlikuje u materijalnom pogledu od sudske vlasti, da to povlai za sobom razliitu organizaciju i postupak, kao i razliitu prirodu akata u kojima te dve vlasti ishode. To je dovoljno da se one smtraju dvema sasvim razliitim dravnim vlastima, koje postoje uporedo sa treom takvom vlau, zakonodavnom. Najpoznatiji predstavnici trijalistikih teorija su Monteskje, Laband, Jelinek, Digi i od domaih pisaca Slobodan Jovanovi i Radomir Luki. Prema kvadrijalistikim teorijama pored pomenute tri, treba razlikovati i etvrtu vlast. etvrta vlast bila bi izvrna vlast u uem smislu, ili izvrno politika vlast, za razliku od upravne vlasti koja bi se mogla shvatiti i kao izvrno upravna. Tu etvrtu dravnu funkciju teoretiari najee nazivaju funkcijom vlade. Treba praviti razliku izmeu ovih teorija i teorija koje u okviru izvrne vlasti prave podelu na vladu i upravu. Ove druge su jo uvek trijalistike teorije. U trijalistikim teorijama u kojima se u okviru izvrne vlasti pravi podpodela na upravu i vladu, uprava se obino odreuje kao izvravanje zakona, tj. kao dravna funkcija svakodnevne primene zakona na pojedinane sluajeve, s druge strane, funkcija vlade se odreuje kao nadzor nad ouvanjem ustava i njegovom primenom, kao i nad funkcionisanjem najvanijih javnih slubi. Prema nekim piscima, funkcija vlade sastoji se u izvravanju dispozicija ustava i vrenju slobodne delatnosti koja nije regulisana pravom, dok se funkcija uprave sastoji u izvravanju dispozicija zakona i vrenju slobodne delatnosti koja je priznata pravnim poretkom. an Rivero smatra da je u nauci javnog prava najtee povui granicu izmeu funkcija vlade i uprave. Najpoznatiji predstavnici kvadrijalistikih teorija su Konstan, Majer, Oriju a od naih pisaca Jovan

orevi. 36. Materijalni ili objektivni pojam dravnih funkcija Materijalna ili objektivna podela i pojam dravnih funkcija utvruju se s obzirom na sadrinu delatnosti drave kojom ona ostvaruje svoje ciljeve. Primenom tog merila razlikuju se zakonodavna, izvrna i sudska funkcija. Zakonodavnu funkciju drava vri kada stvara norme svog pravnog poretka. Vri se putem zakona. Obeleja zakona su da se sastoji od optih, apstraktnih i novostvorenih (konstitutivnih) pravnih pravila. Optost zakonskog pravila norme znai da je to norma koja je upuena raznovrsnim adresatima. Ona vai erga omnes i tie se neodreenog broja sluajeva i odnosa. Apstraktnost zakonskog pravila norme znai da je to norma koja obavezuje semper et ad semper, nikako se ne iscrpljujui u jednoj primeni. Njene konkretne mogune primene su neodredive. Zakonsko pravilo norma je novostvoreno (konstitutivno) u tom smislu to se njime vri jedna konstituiua funkcija u pravnom poretku drave, ustanovljava se ius novum. To je sutinsko obeleje zakonodavne funkcije i zakona u materijalnom smislu. Nema uvek zakon u materijalnom smislu formu zakona, i obrnuto, nije uvek zakon u formalnom smislu u isto vreme i zakon u materijalnom smislu. Zakon samo u formalnom smislu je akt, donesen od strane zakonodavnog organa i po zakonodavnom postupku, ali iju sadrinu ne ine novokonstituisane pravne norme. Zakon samo u materijalnom smislu je akt koji se sastoji od novokonstituisanih pravnih normi, ali nije donesen od strane zakonodavnog organa. Zakon istovremeno i u formalnom i u materijalnom smislu je akt koji je donesen od strane zakonodavnog tela, koji istovremeno sadri novokonstituisane pravne norme. Zakonodavna funkcija sastoji se u stvaranju normi pravnog poretka drave, ali poto te norme imaju razliitu vanost, to se u okviru zakonodavne funkcije mogu razlikovati sledee podfunkcije: zakonodavna ustavotvorna funkcija, funkcija revizije ustava, redovna zakonodavna funkcija i normativna funkcija, koja se vri formalno upravnim aktima. Izvrna funkcija aktima izvrne vlasti ostvaruje se izvravanje zakona. Izvrna funkcija je izvrna u odnosu na zakonodavnu, poto su njeni ciljevi odreeni zakonom i zato to se moraju ostvarivati u granicama odreenim zakonom. Najvanija obeleja izvrne funkcije jesu neposrednost i konkretnost. Takva delatnost tei ili zatiti javnog poretka (delatnost policije) ili upotpunjavanju pojedinanih aktivnosti kad su ove nedovoljne za podmirenje potreba graana ili kad sasvim izostaju (privredna delatnost drave) ili u pruanju pogodnosti i usluga koje su neophodne stanovnitvu (vrenje javnih slubi). Izvrna funkcija moe se podeliti na upravnu funkciju i na funkciju vlade. Upravnom funkcijom drava se stara o javnim interesima koje preuzima kao svoje sopstvene interese. To ini konkretnim i izvrnim pravnim aktima kojima se izvrava dispozicija zakona. Funkcija vlade nema za predmet pojedinane

javne interese, nego celokupni ivot drave, uzet u celosti. Funkcija vlade vri se sa znatnom, katkad i punom diskrecionalnou i posredstvom tzv. politikih akata, kojima dravni organi preduzimaju najvanije i najvitalnije mere u unutranjoj i spoljnoj politici zemlje. Takvi bi akti bili: imenovanje lanova vlde, sazivanje i rasputanje zakonodavne skuptine, parlamentarno izglasavanje poverenja i nepoverenja vladi, zakljuivanje meunarodnih ugovora, objavljivanje rata, zakljuivanje mira itd. Akti ove funkcije nemaju posebnu formu, ali je bitno da je njihovo donoenje neposredno regulisano ustavom. esto akte vlade nije mogue po formi razdvojiti od akata zakonodavne i upravne funkcije, u koje se akti vlade esto preruavaju. Sudska funkcija je delatnost drave kojom se garantuje odravanje i ostvarivanje pravnog poretka. Tri sutinska elementa sudske funkcije su: pravna norma, ljudsko ponaanje koje se vrednuje i spor. Pravna norma je ona konkretna norma po ijoj se meri valorizuje ljudsko ponaanje. Ona je merilo za vrenje sudske funkcije, pa se zbog toga kae da je i sudska funkcija vezana zakonom. Ne vezuju sve pravne norme sudiju vrsto. Ljudsko ponaanje je ono koje se vrednuje sa stanovitva pravne norme. Sudija, poto utvrdi injenino stanje u vezi s odnosnim ponaanjem i domaaj pravne norme koju treba primeniti, mora odluiti koje e se pravne posledice na to ponaanje primeniti. Spor je sutinski element za sudsku funkciju. Spor kao element sudske funkcije, omoguuje razlikovanje sudstva od uprave. Jer, i sudstvo i uprava se konkretizuju u izvrenju pravne norme. Tipian izraz sudske funkcije je presuda ili odluka.
"Sve ima svoje, i vatra i led, u kap se spoje, i cemer i med... Sve ima svoje, vrlina i greh, tuge postoje da bi prizvale smeh..."

Ribica Forumas u usponu

Posts: 235 Joined: Sat Mar 14, 2009 3:56 pm

T o p

Re: Ustavno pravo - skripta

by Ribica on Mon Nov 29, 2010 10:05 pm

37. Organski ili subjektivni pojam dravnih funkcija Organski ili subjektivni pojam dravnih funkcija polazi od podele dravnih funkcija na razliite dravne organe, tj. na razliite nosioce koji se nalaze na vrhu drave. U tesnoj je vezi sa teorijom o podeli vlasti koju je formulisao Monteskje. Ta teorija kae da je radi obezbeenja skladnog funkcionisanja drave i istovremenog garantovanja slobode graanima nuno da svaka dravna funkcija u materijalnom smislu bude poverena jednom organu, ili nizu razliitih organa, tako da se ne moe dogoditi da pojedinac ili skuptina istovremeno mogu donositi zakone, izvravati ih i donositi presude na osnovu zakona. Prema reima Monteskjea, potrebno je da vlast zaustavlja vlast. Teoriju o podeli vlasti prihvata ogromna veina ustava u svetu. Prema organskom ili subjektivnom pojmu dravnih funkcija, zakonodavna funkcija se sastoji od jedne ili dve skuptine (doma), koje imaju predstavniki karakter, s kojima se ponekad sjedinjuje i ef drave, s tim to se ne retko od istog organskog ansambla sastoji i ustavotvorna vlast, izvrna funkcija sastoji se od efa drave, od vlade i od raznovrsnih podreenih organa uprave, sudska funkcija sastoji se od organa pravosua. Formalni pojam funkcija dravne vlasti polazi od razliite forme akata koje donose razliite dravne vlasti i dobrim delom izjednauje se s organskim pojmom, poto svaka vlast donosi svoje akte u tipinoj formi. Zakonodavnu funkciju drava vri kad donosi formalni zakon, izvrnu funkciju drava vri kad donosi upravni akt, a sudsku kad donosi presudu. Svi akti koje donosi jedna funkcija, pored svoje tipine forme, dobijaju samim tim to su u takvu formu odeveni, snagu svojstvenu formalnim aktima te funkcije. A to znai da formalni zakoni dobijaju tzv. zakonsku snagu, presude dobijaju snagu presuene stvari, a upravni akti dobijaju snagu izvrne vlasti, tj. postoji mogunost javne uprave da neposredno sprovede izvrenje sopstvenih akata, a da pri tom nije obavezna da se kao privatni subjekti za to obrati sudskoj vlasti, osim ako u posebnim sluajevima nije izriito drukije predvieno normama o dravnoj organizaciji. Presuda uvek ima svoju posebnu snagu, bilo da je donesena od strane sudske vlasti, bilo od strane zakonodavne ili izvrne vlasti. Drukiju snagu imaju presude ustavnih sudova koje mogu erga omnes staviti van snage formalne zakone i akte koji imaju snagu zakona, ukoliko su oni proglaeni neustavnim, ali to je zbog toga to ustavni sudovi reavaju ustavne sporove, a ne redovne sudske sporove. 38. Pojam dravnih funkcija prema Ustavu Republike Srbije Ustav Republike Srbije od 2006. daje nedvosmisleni organski pojam dravnih funkcija. Ustav polazi od podele dravne vlasti na zakonodavnu, izvrnu i sudsku. Ne odreuje sadrinu svake od tri vlasti, nego njihovog nosioca, s kojim izjednauje odnosnu dravnu vlast. Narodna skuptina je najvie predstavniko telo i nosilac ustavotvorne i zakonodavne vlasti. Narodna skuptina ne vri u celini

ustavotvornu vlast samostalno, nego samo jednim delom, a drugim uz sadejstvo graana na ustavotvornom referendumu. Vlada je nosilac izvrne vlasti. Sudska vlast pripada sudovima opte i posebne nadlenosti. Predsednik Republike izraava dravno jedinstvo. Ustavni sud titi ustavnost i zakonitost i ljudska i manjinska prava. Izvan podele su ostali predsednik Republike i Ustavni sud, za koje nije reeno da vre ni zakonodavnu, ni izvrnu, ni sudsku funkciju. To je uinjeno kako bi ti dravni organi uspenije vrili svoju osnovnu funkciju usklaivanja i kontrole celog ustavnog poretka. U dravama sa parlamentarnim sistemom vlasti, kakav u osnovi postoji i u Republici Srbiji, teko da se moe prihvatiti teza o postojanju navodno autonomne predsednike funkcije, jer prema Ustavu Republike Srbije predsednik Republike nije organ odluivanja nego nosilac ovlaenja da daje impulse i inicijative i da vri kontrolu koja se tie ili politikog usmeravanja drave ili funkcionisanja parlamentarne veine. 39. Teorija o podeli vlasti Podela vlasti je jedno od moguih organizaciono-tehnikih naela na kojem se ureuju odnosi izmeu dravnih vlasti (funkcija). To naelo je prvi formulisao Monteskje u svom delu Duh zakona. Monteskje je eleo da svojom doktrinom o podeli vlasti prui pojedincu vee garantije politike slobode. Vlast se ne me vriti na arbitreran i nekontrolisan nain. Ona ne moe biti koncentrisana kod jedne jedine linosti, poto je veito iskustvo da onaj ko ima tu vlast sklon da je zloupotrebi. Da bi se takve zloupotrebe izbegle, potrebno je da vlast zaustavlja vlast. To se postie tako to se svaka od tri vlasti dodeljuje posebnoj grupi organa, tako da svaka vlast kontrolie drugu vlast, ime se uspostavlja ravnotea vlasti. Teorija o podeli vlasti podrazumeva da je svaka od tri dravne funkcije poverena nizu organa meusobno koordiniranih, koji obrazuju jednu organizacionu celinu. U teoriji najvea razmimoilaenja nastala su u vezi sa tumaenjem Monteskjeovog shvatanja podele vlasti. Prema prvom shvatanju, podela vlasti tumai se kao potpuna izolacija vlasti i ona postoji kod svaka od tri funkcije dravne vlasti vri nezavisno od ostale dve funkcije dravne vlasti. To se najpotpunije postie ukoliko svaku funkciju dravne vlasti iskljuivo vri samo jedan dravni organ, pri emu su nosioci svake pojedinane funkcije dravne vlasti organizaciono i funkcionalno nezavisni jedan od drugog. Jedan isti dravni organ ne moe vriti vie od jedne funkcije dravne vlasti. Time se postie da nosioci funkcija dravne vlasti budu meu sobom nezavisni i ravnopravni, to je uslov slobode i demokratije. Prema drugom shvatanju, podela vlasti znai takav sistem vrenja funkcija dravne vlasti u kojem pojedinu od tih funkcija ne vri samo jedan dravni organ, odnosno vrsta organa, nego vie razliitih neidentinih organa. Svaka od tri grupe organa vri jednu od tri funkcije dravne vlasti kao svoju osnovnu funkciju, s tim to istovremeno postoji mogunost uestvovanja u vrenju funkcije dodeljene drugoj vrsti dravnih organa. U teoriji najpoznatiji predstavnik ovakvog shvatanja podele vlasti bio je

arl Ajzenman. Takvo shvatanje blie je Monteskjeovom shvatanju odnosa izmeu tri dravne vlasti. Uenje o podeli vlasti je danas prevazieno, poto umesto legislative i egzekutive danas postoji novi funkcionalni dualizam, koji se ogleda u odnosu dva pola u vrenju dravne vlasti. Prvi pol ini politika manjina, koja se izraava u parlamentarnoj opoziciji a drugi pol ini politika veina, tj. veinska stranka koja se izraava u parlamentarnoj veini i u vladi. Umesto da se vlast vri na liniji odnosa legislativa egzekutiva, u novim uslovima ona se vri na liniji odnosa opozicione manjine i vladajue veine. U Ustavu Rep.Srbije od 2006. kae se: Ureenje vlasti poiva na podeli vlasti na zakonodavnu, izvrnu i sudsku. Odnos tri grane vlasti zasniva se na ravnotei i meusobnoj kontroli. Sudska vlast je nezavisna.

40. Teorija o jedinstvu vlasti Jedinstvo vlasti je organizaciono-tehniko naelo na kojem se ureuju odnosi izmeu nosilaca razliitih funkcija vlasti suprotno naelu podele vlasti. Postoji apsolutni i relativni oblik naela jedinstva vlasti. U apsolutnom obliku naelo jedinstva vlasti postoji kada sve dravne funkcije vri jedan isti dravni organ, odnosno jedan jedinstveni hijerarhijski niz istovetnih dravnih organa. Danas je jedinstvo vlasti u apsolutnom obliku nezamislivo. U relativnom obliku jedinstvo vlasti postoji kad nije obezbeena nezavisnost neke od dravnih vlasti. Svaku od dravnih funkcija vri poseban dravni organ, pa u tom smislu postoji podela vlasti, ali sve vlasti nisu nezavisne, pa u tom smislu postoji jedinstvo vlasti. Jedan dravni organ ima nadmonost u odnosu na druge, tako to su mu svi organizaciono ili funkcionalno podreeni, to su jednostavno njegovi organi. Da bi vrenje funkcija dravne vlasti bilo organizovano na organizaciono-tehnikom naelu jedinstva vlasti, potrebno je da zakonodavni organ, koji je nosilac zakonodavne funkcije u celini, ima mogunost da utie na rad nosilaca drugih funkcija dravne vlasti ili da neposredno, odnosno posredstvom svojih organa, vri druge funkcije dravne vlasti, s tim to se nosioci drugih funkcija dravne vlasti nikako ne mogu meati u rad zakonodavnog organa. Organizaciona sredstva uticaja svode se na ovlaenja izbora nosilaca drugih funkcija dravne vlasti, kao i na mogunosti njihovog opoziva ne samo za nezakonit, nego i za necelishodan rad. Funkcionalna sredstva uticaja svode se na nadzor nad radom nosilaca drugih funkcija i eventualno na mogunost ukidanja, odnosno ponitavanja njihovih akata, na odreivanje pravaca i sadrine njihog rada, kao i na mogunost supstituisanja nosilaca tih funkcija dravnim organom koji je nosilac jedinstva dravne vlasti. Nezavisno od toga u kojem obliku se ispoljavao, princip jedinstva vlasti, odriui se neophodnih ogranienja vlasti u interesu politike slobode koju je preporuivao Monteskje, ukljuujui u sebe rizik razaranja pluralizma u okviru demokratije. To je sasvim oigledno kad do jedinstva vlasti dolazi u korist egezekutive.

41. Predsedniki sistem Predsedniki sistem je oblik dravne vlasti, zasnovan na naelu stroge podele dravne vlasti. Sutinska obeleja predsednikog sistema su sledea: 1. monocefalna egzekutiva, oliena u efu drave kojeg neposredno biraju graani, to je nain da mu se obezbede ugled i uticaj ravni onima koje uiva narodno predstvanitvo, parlament 2. ne postoje sredstva kojima bi jedna vlast mogla uticati na egzistenciju druge vlasti, a postoji uzajamna nezavisnost predsednika i parlamenta 3. postoji stroga podela poslova, prema kojoj je zakonodavstvo u osnovi rezervisano za domove parlamenta, poslovi izvrne vlasti za efa drave, a poslovi sudske vlasti za sudove. Sutina predsednikog sistema lei u poloaju i organizaciji izvrne vlasti. Predsednik republike istovremeno vri funkciju efa drave i efa vlade, odnosno on je istovremeno i ef drave i vlada, tj. itava egzekutiva. Zbog ovakvog naina organizacije izvrne vlasti, ceo sistem vlasti dobio je naziv predsedniki. Predsednik je u prvom redu ef izvrne vlasti: on imenuje stareine upravnih resora, koji odgovaraju samo njemu za svoj rad, studije, ambasadore, najvie inovnike i slubenike u zemlji. Pored ovlaenja efa drave, on ima i ovlaenja vlade i prvog ministra iz parlamentarnog sistema, s tim to je njegova vlast jaa i ira od ovih. Predsednika republike biraju ili graani neposredno ili izborni kolegijum, koji je iri i razliit od parlamenta. Dva su ustavna ogranienja mogue personalizacije vlasti posredstvom ove institucije: prvi je relativno kratko trajanje mandata, dok je drugi doputanje samo jednog uzastopnog izbora ili iskljuivanje svakog uzastopnog izbora. Za vreme celog svog mandata predsednik, uz pomo svog kabineta vri celokupnu izvrnu vlast, dok zakonodavni organ, parlament vri celokupnu zakonodavnu vlast. Odavde proizlaze dve vane posledice. Prva je da nijedan organ ne moe intervenisati u vrenju funkcije dodeljene drugom organu. Druga je da nijedan organ nikad ne moe odluivati o postojanju drugog. U predsednikom sistemu vlasti vana poluga u meuzavisnosti nosilaca vlasti putem koordinacije je i sudska vlast. Tu vlast vre sudovi prema naelu samostalnosti i nezavisnosti, u nadlenost im je dato i ovlaenje da ispitaju ustavnost akata koje je doneo parlament, pre svega zakona. Reavajui konkretne sporove, sudovi su ovlaeni da ne primene zakon koji smatraju neustavnim, primenjujui na taj nain, prilikom reavanja konkretnog spora, neposredno ustav. Prvi i najtipiniji predsedniki sistem stvoren je u SAD Ustavom od 1787. Predsedniki sistem pokazuje danas niz oblika ili varijanti: od slabog do jakog, ukljuujui tu i apsolutnog efa drave. Poseban oblik predsednikog sistema funkcionie pod nazivom prezidencijalizam. Prezidencijalizmom se naziva sistem koji proizlazi iz predsednikog sistema. Ali koji ne potuje osnovni

zakon na kojem se taj sistem zasniva, a to je stroga podela vlasti. Ta deformacija predsednikog sistema obuhvata dva razliita modela: 1. Konzulski prezidencijalizam latinoameriku varijantu karakterie premo efa drave i neposredno uplitanje vojske u funkcionisanje vlasti. Afriki prezidencijalizam izraz je nunosti da se uspostavi dovoljno mona vlast kojom bi se prevazile etnike podele. Takvi ciljevi se ostvaruju posredstvom ustanove efa drave, kojem se dodeljuju pregorative koje ovaj organ ne poseduje u istinskom predsednikom organu (zakonodavna inicijativa, pravo rasputanja skuptine...) 2. Parlamentarni prezidencijalizam obuhvata meovite sisteme koji su pozajmili izvesna obeleja predsednikog sistema uz ouvanje parlamentarnih mehanizama vlasti. Prvi takav primer meavine dva sistema pruao je Vajmarski ustav od 1919., prema kojem se predsednik republike birao neposrednim izborima, dok je vlada bila politiki odgovorna parlamentu.

42. Parlamentarni sistem Parlamentarni sistem je poseban oblik dravne vlasti zasnovan na naelu podele vlasti. Naelo gipke podele vlasti ili saradnje vlasti, na kom se zasniva parlamentarni sistem, pretpostavlja: 1. gipku specijalizaciju vlasti, to ukljuuje i postojanje oblasti u kojima zajedniki deluju razliiti dravni organi, nosioci razliitih vlasti 2. sredstva uzajamnog pritiska jedne vlasti na drugu. Paralamentarni sistem nastao je u Engleskoj, kao plod lagane evolucije odnosa izmeu kralja i parlamenta. U parlamentarnom sistemu zakonodavna vlast pripada parlamentu, koji je najee dvodom i iji se lanovi biraju optim i neposrednim glasanjem. Izvrna vlast organizovana je kao bicefalna, tj. ima dva nosioca efa drave i vladu. Parlamentarni sistem karakterie promenjiva , parlamentarna egzekutiva. ef drave je stabilni element izvrne vlasti, na njega parlament ne moe ni na koji nain uticati, niti ga ustavni organ moe iz politikih razloga smeniti pre isteka vremena na koje je izabran. To ne znai da za akte efa drave niko ne snosi odgovornost. Za njih odgovara ef vlade ili nadleni ministar koji ih je premapotpisao, zajedno sa efom drave. Predsednik vlade ili ministar svojim premapotpisom jami za istinitost potpisa efa drave i preuzima na sebe odgovornost za premapotpisani akt. Osnovna funkcija efa drave u parlamentarnom sistemu je usklaivanje dve aktivne, efektivne vlasti, vlade i parlamenta. Vlada proizlazi iz parlamentarne veine, a ine ga stareine upravnih resora i lanovi bez resora, s predsednikom vlade, odnosno prvim ministrom (premijerom) na elu. Vlada je efektivni i operativni deo izvrne vlasti. Vlada posle izbora u parlamentu postaje samostalna u odnosu na efa drave, u tom smislu to je odgovorna jedino parlamentu. Svoju funkciju vri pod stalnom kontrolom parlamenta i obavezna je da se povue im izgubi njeno poverenje. Parlament je iz politikih razloga moe smeniti

pre vremena na koje je izabrana. Vlada je nosilac zakonodavne inicijative i daleko najvei broj zakona koji je usvojen u parlamentu proizaao je iz vladinih zakonskih predloga. U parlamentarnom sistemu dominiraju dva problema: problem odnosa izmeu parlamenta i vlade i problem harmonizacije tih odnosa. Ti odnosi zasnovani su na meuzavisnosti putem integracije. Pojedinana obeleja parlamentarnog sistema mogla bi se podvesti pod tri njegova naela: 1. Ravnopravnost legislative i egzekutive ostvaruje se dvojako. Svaka od ove dve vlasti moe okonati egzistenciju one druge. Instrumenti posredstvom kojih se to ostvaruje su glasanje o nepoverenju vladi i rasputanje parlamenta. Drugi element postizanja ravnopravnosti dve vlasti je to svaka od njih ima svoja sopstvena ovlaenja. Zakonodavna i finansijska vlast pripada parlamentu, a izvravanje zakona i usmeravanje dravne uprave egzekutivi. 2. Saradnja izmeu vlasti vlada ima pravo ulaska u parlament, prisustvovanja sednicama i pravo na re u toku sednica parlamenta. Brojna su sredstva putem kojih vlada moe uestvovati u radu parlamenta. To su: zakonodavna inicijativa, uee u utvrivanju dnevnog reda na sednicama parlamenta, uee u parlamentarnim debatama. Parlament vri stalnu kontrolu nad vladom tako to ima pravo da sasluava lanove vlade, da formira stalne komisije, anketne i kontrolne odbore koji prate i kontroliu rad vlade, da glasa o budetu, bez kojeg vlada nije u stanju da vri svoje funkcije, da lanovi parlamenta postavljaju vladi pitanja i slino. 3. Postojanje sredstava uzajamnog uticaja jedne vlasti na drugu ne sme da dovede u pitanje naelnu ravnopravnost vlasti. To posebno vai kad izmeu dve vlasti nastane spor. Parlament tada moe pokrenuti pitanje politike odgovornosti vlade. Politika odgovornost je odgovornost za rad vlade koji parlament ocenjuje kao necelishodan, premda on moe biti savreno zakonit. Odgovornost vlade moe biti kolektivna. Ona znai da vlada kao celina podnosi ostavku kad joj se izglasa nepoverenje. Odgovornost vlade moe biti i pojedinana, tj. pojedinih ministara, lanova vlade. Odgovornost vlade nalae da vlada stalno ima parlamentarnu veinu, tj. da uiva poverenje parlamenta. Vlada raspolae protivsredstvima za reavanje spora sa parlamentom. Najmonije takvo sredstvo je rasputanje parlamenta, ali i postavljanje pitanja svog poverenja u parlamentu oblik je pritisaka na parlament. Time vlada izbegava mogunost da bude potinjena parlamentu. U sluaju neslaganja s parlamentom, vlada se mora ili pokoriti volji parlamenta ili povui. Za praktino funkcionisanje opisanog modela parlamentarnog sistema potrebno je ispunjenje odreenih drutvenih i politikih pretpostavki. Prva i najvanija takva pretpostavka je postojanje jasne i stabilne parlamentarne veine. Ovakvu veinu najlake obezbeuje dvostranaki sistem. Druga pretpostavka uspenog funkcionisanja parlamentarnog sistema je postojanje u politikim programima i delatnosti politikih stranaka u zemlji odreenog stepena saglasnosti o temeljima drutvenog ureenja i

podudarnosti njihovih zahteva u tekuoj politikoj akciji.

43. Oblici parlamentarnog sistema Parlamentarni sistem je nastao u Engleskoj, u procesu borbi izmeu plemstva i buroazije, s jedne, i monarha, s druge strane, da bi se kasnije razvio u nizu, pre svega, evropskih zemalja. Danas u politikoj praksi postoji nekoliko oblika parlamentarnog sistema, od kojih su najpoznatiji onaj koji postoji u Velikoj Britaniji i onaj koji postoji u Francuskoj. Britanski parlamentarni sistem poiva na dvostranakom sistemu. U njemu je esencijalni deo izvrne vlasti kabinet (vlada), koji je faktiki najvaniji nosilac izvrne vlasti. Uticaj efa drave na formiranje vlade je krajnje formalan. Francuski parlamentarni sistem funkcionie u uslovima viestranakog sistema, pa u njemu ef drave ima odluujuu ulogu prilikom imenovanja vlade, a i sam je nosilac vanih poslova izvrne vlasti. Najpoznatiji oblici parlamentarnog sistema su: dualistiki, monistiki, klasini i racionalizovani parlamentarni sistem. 1. Dualistiki parlamentarni sistem, naziva se i orleanski, jer se primenjivao za vreme julske monarhije u Francuskoj. Karakterie se dvostrukom odgovornou vlade, pred monarhom i pred parlamentom. Vlada mora uivati poverenje parlamenta i podrku efa drave. ef drave je efektivna vlast i on raspolae diskrecionim pravom rasputanja parlamenta, odlauim vetom na odluke parlamenta i pravom da smeni vladu. ef drave imenuje i razreava ministre, posebno prvog ministra i lino se mea u vodjenje unutranje i spoljne politike. On je nosilac zakonodavne inicijative i prava zakonodavne sankcije (potvrde zakona). 2. Monistiki parlamentarni sistem karakterie slabljenje izvrne vlasti, ija ovlaenja vri vlada odgovorna parlamentu, iskljuivo njegovom donjem domu. Vlast proizlazi iz jednog jedinog izvora parlamenta. ef drave je potisnut. Kod monistikog parlamentarnog sistema postoji opasnost koncentracije svih vlasti kod parlamenta i time pretvaranja tog sistema u skuptinski. 3. Klasini ili obini parlamentarni sistem nastao je i danas funkcionie prema najprostijoj organizacionoj shemi. U njemu dominira obino veinsko naelo, pa se zove i veinski parlamentarni sistem. Klasini parlamentarni sistem je monistiki parlamentarni sistem, ali karakteristian po stranakoj homogenosti parlamentarne veine iz koje proizlazi vlada, zbog ega se mandat vlade poklapa sa trajanjem parlamentarnog saziva. U jednom broju zemalja viestranaki parlamentarni sistem nije dao zadovoljavajue rezultate. Zato se nastojalo da se vladi prilikom njenog formiranja prui najvea mogua parlamentarna veina. Kao i da se poslanici obaveu da dobro promisle pre nego to primoraju vladu na odstupanje. 4. Racionalizovani parlamentarni sistem ima glavni cilj stvaranje stabilne vlade. Racionalizacija je teila da za imenovanje i pokretanje odgovornosti vlade uvede kvalifikovanu veinu, kako bi se obezbedila stabilnost vlade. Racionalizovani parlamentarni sistem je sitem koji na detaljan nain

organizuje odnose izmeu vlade i parlamenta i izraava se kao vrlo sloen splet odnosa. Dodaje se da se racionalizacija odnosa izmeu legislative i egzekutive protee i na druge elemente, osim na izbor i politiku odgovornost vlade.

44. Meoviti i autoritarni sistem Nestabilnost vlade, koja se pripisuje parlamentarnom sistemu, dovodi u pojedinim zemljama do primene meovitog sistema, koji se nalazi, prema svojim obelejima, izmeu predsednikog i parlamentarnog. Od predsednikog sistema pozajmljuje ustanovu predsednika republike izabranog na neposrednim izborima ili od strane posebnog izbornog kolegijuma. Od parlamentarnog sistema pozajmljuje vladu, kao kolegijalni organ solidarno politiki odgovoran parlamentu. Meovite sisteme karakterie organska nezavisnost efa drave. Vlada je politiki odgovorna u parlamentu, preko efa drave moe uestvovati u rasputanju parlamenta, ukljuena je u zakonodavni rad parlamenta, funkcionie parlamentarna kontrola delatnosti vlade. Iako u meovitim sistemima postoji formalno bicefalna egzekutiva, stvarno je u tim sistemima egzekutiva blia monocefalnoj egzekutivi. Vlada je u senci predsednika republike koji imenuje i razreava predsednika vlade, a na predlog predsednika vlade imenuje i razreava njene lanove. Meoviti sistemi nose u sebi potencijalnu slabost. Poveavaju rizik sukoba, posebno ako svaki od organa legislative ili egzekutive eli da koristi svu vlast kojom raspolae. U osnovi se u parlamentarnom kontekstu odnosa nalaze dva organa od kojih svaki ima istu demokratsku legitimaciju neposrednih izbora, to moe dovesti da razliito politiki iskazuju jednu istu suverenost. Takva kontradikcija se reava trajnim smanjivanjem uloge ili predsednika republike ili parlamenta. Meoviti sistemi funkcioniu u dravama koje se vrlo razlikuju prema povrini teritorije koju zauzimaju, prema broju stanovnika, prema prolosti i prema nivou privrednog razvoja. Od meovitih sistema koji funkcioniu danas treba pomenuti Austriju, Finsku, Irsku, Island, Portugaliju i Francusku pod ustavom Pete republike. Autoritarni sistem zasnovan je na jedinstvu vlasti. Jedinstvo vlasti u njima sprovodi se u korist egzekutive. Primeri takvog sistema su reim konzulata i prvog i drugog carstva u Francuskoj, faistiki reim u Italiji, nacional-socijalistiki reim u Nemakoj, Frankov reim u paniji. Dravne voe ojaane estim plebiscitima koji su im pribavili pristanak naroda i demokratski politiki izgled, poeli su da

zamiljaju kako su oni jedini i istinski predstavnici naroda. 45. Skuptinski sistem Skuptinski sistem zasniva se na naelu jedinstva tj. preplitanja vlasti u korist skuptine (parlamenta). Postoji kad skuptina na osnovu ustava ima i u praksi politiku prevlast nad vladom. Drugo njegovo obeleje su poveane nadlenosti skuptine. Njegove pristalice u teoriji tvrde da u dravi ne mogu postojati tri jednake vlasti. U stvarnosti, samo jedna od njih proizilazi iz naroda, to je zakonodavna vlast, oliena u parlamentu. U praksi, skuptina zadrava za sebe osnovnu funkciju donoenja zakona, a na druge organe prenosi izvravanje zakona i suenje. Skuptinski sistem je posledica Rusovog shvatanja drutvenog ugovora. Prema njegovoj koncepciji narodne suverenosti, tamo gde narod ne moe sam vriti zakonodavnu vlast, logino je da sve vlasti poveri skuptini koju sam bira i koja iz njega proizlazi. Takav sistem naziva se skuptinski ili konventski. Skuptinski sistem u organizacionom smislu podrazumeva sledee: 1. kolegijalni oblik egzekutive 2. imanovanje egzekutive od strane skuptine 3. mogunost razreenja egzekutive od strane skuptine 4. pravo skuptine da poniti odluke egzekutive. Kriterijum za razlikovanje skuptinskog sistema od parlamentarnog nalazi se u nemogunosti egzekutive da postavi pitanje svog poverenja i da raspusti skuptinu. Zbog relativno slabe primene skuptinskog sistema u praksi, opravdano se postavlja pitanje da li je odrivo skuptinski sistem jo uvek smatrati kategorijom ili oblikom u sistematizaciji vlasti. Moris Divere negira da je do danas uopte postojao skuptinski sistem. On istie da je to sistem vlasti koji poznaju samo udbenici ustavnog prava, a ne i stvarnost. Ima i autora koji smatraju da bi bilo nepromiljeno naglim potezom izbrisati skuptinski sistem sa ustavne mape. Postoji i miljenje da je skuptinski sistem zabludeli ili izopaeni parlamentarni sistem. Primer skuptinskog sistema su privremena vlast skuptine (Konventa) u toku francuske revolucije, a kao trajni sistem potinjenosti egzekutive legislativi istie se vajcarska, prema ustavima od 1848, 1874, i 1999. Pojedini autori svrstavaju u skuptinski sistem i savremeni ustavni sistem Izraela.

46. Sistem vlasti u Republici Srbiji Ustav Republike Srbije od 2006. ponovio je sistem vlasti uspostavljen u Ustavu 1990. Dravna vlast je podeljena na zakonodavnu, izvrnu i sudsku, a odnos tri grane vlasti zasniva se na ravnotei i

meusobnoj kontroli. Narodna skuptina je najvie predstavniko telo i nosilac ustavotvorne i zakonodavne vlasti. Pored toga to odluuje o promeni ustava i donosi i menja zakone, narodna skuptina odluuje i o drugim pitanjima u vezi sa dravnom suverenou i u vezi sa odbranom i bezbednou. Narodna skuptina vri i izbornu funkciju i kvazisudsku funkciju. Vlada je nosilac izvrne vlasti. Njene osnovne funkcije su: 1. utvrivanje i voenje politike 2. izvravanje zakona i drugih optih akata Narodne skuptine 3. usmeravanje i usklaivanje rada organa dravne uprave. Vlada utvruje i vodi politiku tako to Narodnoj skuptini predlae zakone i druge opte akte i daje miljenje o njima kad ih podnese drugi predlaga, izvrava zakone tako to donosi uredbe i druge opte akte radi izvravanja zakona, a rad organa dravne uprave usmerava i usklauje tako to propisuje unutranje ureenje ministarstva i drugih organa dravne uprave, vri nadzor nad njihovim radom i to je dravna uprava za svoj rad odgovorna Vladi. Predsednik republike izraava jedinstvo Republike Srbije. Predsednik je moderator u odnosima izmeu nosilaca dve osnovne politike vlasti, zakonodavne i izvrne, Narodne skuptine i Vlade. On je ef drave, dravni organ koji oliava dravu, pa je njegova osnovna funkcija predstavljanje drave u zemlji i inostranstvu. Njegovo najjae ustavno ovlaenje je da je vrhovni komandant Vojske Srbije. Kao moderator u odnosima izmeu dve aktivne vlasti, Narodne skuptine i Vlade, predsednik ukazom proglaava zakone i stim u vezi ima pravo suspenzivnog zakonodavnog veta, predlae Narodnoj skuptini kandidata za predsednika Vlade i kandidate za nosioce javnih funkcija koje bira Narodna skuptina, ima pravo da na obrazloen predlog Vlade raspusti Narodnu skuptinu. Kao organ predstavljanja drave u zemlji i inostranstvu predsednik republike postavlja i opoziva ukazom ambasadore Republike srbije na osnovu predloga Vlade i prima akreditivna i opozivna pisma stranih dplomatskih predstavnika. Kao vrhovni komandant Vojske Srbije predsednik Republike komanduje Vojskom Srbije i postavlja, unapreuje i razreava oficire Vojske Srbije. Sudovi vre sudsku vlast, koja je jedinstvena na teritoriji Republike Srbije. Sudovi su nezavisna grana vlasti, odvojena u vrenju svoje osnovne funkcije od nosioca zakonodavne i izvrne vlasti, premda sude na osnovu Ustava, zakona i drugih optih akata, kad je to predvieno zakonom, opteprihvaenih pravila meunarodnog prava i potvrenih meunarodnih ugovora. Ustavni sud titi ustavnost i zakonitost. Sistem vlasti u Republici Srbiji prema Ustavu od 2006. ima spoljanja obeleja meovitog sistema, kakav danas postoji u ogromnoj veini bivih socijalistikih zemalja. Sistem vlasti u Republici Srbiji vie

naginje parlamentarnom nego meovitom sistemu, konkretno, naginje racionalizovanom parlamentarnom sistemu.
"Sve ima svoje, i vatra i led, u kap se spoje, i cemer i med... Sve ima svoje, vrlina i greh, tuge postoje da bi prizvale smeh..."

Ribica Forumas u usponu

Posts: 235 Joined: Sat Mar 14, 2009 3:56 pm

T o p

Re: Ustavno pravo - skripta


by Ribica on Mon Nov 29, 2010 10:05 pm

47.POJAM POLUNEPOSREDNE DEMOKRATIJE Neposredna demokratija je integralna primena ideje demokratije kao neposredne vladavine naroda. Ona postoji kad se pripadnici jedne politicke zajednice okupljaju na javnom mestu ili na jednom prostoru I odlucuju o javnim poslovima. Najraniji oblici neposredne demokratije pojavili su se u V I IV veku pre nase ere i to su bile skupstine svih slobodnih gradjana u Atini (eklezije). Neposredna demokratije je sa stanovista savremenih drzava domen utopije. Zato primena neposredne demokratije dolazi u obzir samo u malim teritorijalnim jedinicama-danas u Svajcarskoj postoji nekoliko kantona koji imaju mali broj stanovnika. Neposredna demokratije je zamenjena predstavnickom demokratijom. U njoj gradjani ne odlucuju neposredno na svom skupu,ali zato neposredno biraju one koji ce u njihovo ime odlucivati. Predstavnicka demokratija kritikovana je sa stanovista teorije drustvenog ugovora I narodne suverenosti kao oblik otudjivanja suverenosti od svog autenticnog nosioca. Zato je primenjeno nekoliko nacina ne bi li se ublazio cisti predstavnicki sistem vlasti,medju kojima su najpoznatiji - imperativni mandat,opoziv,kratko trajanje mandata I sl. Ali nastajali su I posebni oblici putem kojih je predstavnicka demokratija pretvarana u poluneposrednu demokratiju. Poluneposredna demokratija je kombinacija predstavnicke I ciste demokratije. U njoj postoje

predstavnicki organi,parlament I drugi,ali o najvaznijim javnim pitanjima,posebno u oblasti zakonodavstva,narod rezervise za sebe donosenje odluke bez ucesca predstavnika naroda ili u kombinaciji s ovim. Razlog takvog odlucivanja je prakticna vaznost tih pitanja I zelja naroda da se njima neposredno bavi. Postoji vise oblika neposrednog odlucivanja gradjana u okviru predstavnicke demokratije. Takvi oblici su: 1. narodna inicijativa 2. referendum,narodni veto 3. plebiscit. Prema sadrzini radnje kojom se ucesce naroda manifestuje,ovi oblici se mogu podeliti na one u kojima narod predlaze donosenje odredjenih akata I na one u kojima donosi odredjene akte, pa se svode na narodnu inicijativu I na referendum. Oba institute su ustanove neposrednog narodnog zakonodavstva.

48.NARODNA INICIJATIVA Narodna inicijativa je ovlascenje odredjenog dela birackog tela da pokrene postupak za promenu ustava ili za donosenje formalnog zakona. Donosilac tih akata ima obavezu dap o predlogu biraca postupi, tj.da pokrene postupak za donosenje takvih akata. Narodna inicijativa omogucuje biracima da dobiju zakon koji smatraju oportunim,cak I kada se parlamenrt tome suprotstavlja. Ona prisiljava parlament da odlucuje o zakonu koji biraci predlazu,jer parlament o njemu mora voditi pretres. Referendum I narodni veto jamce narodu da nece biti potcinjeni zakonima koje ne zele. Narodna inicijativa mu omogucuje da dobije zakonodavstva kakvo zeli. Dok referendum znaci ucesce gradjana u usvajanju jednog akta, narodna inicijativa je oblik ucesca gradjana u predlaganju donosenja odredjenog akta,pod uslovom da je ostvaren dovoljan broj potpisnika. Ni u jednom od dva oblika gradjani ne ucestvuju u pretresu. Narodna inicijativa moze imati dva oblika: 1. Prvi oblik je prosta ili neformulisana inicijativa. Njeni podnosioci opstim izrazima oznacavaju cilj I smisao zakona koji zele,na osnovu kojih ce parlamentarno telo saciniti integralni tekst predloga zakona. Ovakva inicijativa obavezuje parlament da je uzme u razmatranje,tj.da izradi na osnovu nje predlog zakona. 2. Drugi oblik je formulisana inicijativa,koja je u stvari po clanovima redigovani predlog zakona. Primer-Ustav Republike Italije od 1947. Kad parlament na osnovu predloga izglasa zakon,taj zakon je konacno usvojen,bez potrebe da ide na narodno glasanje,referendum. Ako ga parlament odbaci ili ga izmeni, Ustav moze predvideti da predlog potekao od narodne inicijative ide na narodno glasanje. Ustav moze predvideti I da se inicijativa za donosenje zakona neposredno podnese narodu, na narodno glasanje, bez mogucnosti da se o zakonu odlucuje u parlamentu. Narodna inicijativa postoji u kantonima u Svajcarskoj ne samo za reviziju ustava nego I u vezi sa donosenjem obicnih zakona I tada se inicijativa podnosi parlamentu. Ako je narodna inicijativa za promenu saveznog ustava formulisana

kao predlog redigovan po clanovima, takav predlog podnosi se na usvajanje neposredno gradjanima,a savezni parlament ima mogucnost da predlozi protivpredlog predlogu koji je potekao od narodne inicijative,ukoliko sa njim nije saglasan.

49.REFERENDUM Referendum je ustanova pomocu koje biracko telo izrazava neposrednim glasanjem svoje glediste ili svoju volju o merama koje je neka druga vlast vec preduzela ili tek namerava da ih preduzme. Danasreferendum postoji uvek kad se jedan akt podnosi na usvajanje narodu. Ukoliko je iznosenje zakona na referendum ustavna obaveza, zakoni koje usvoji parlament postaju konacni tek posto ih usvoji biracko telo. Postojanje referenduma opravdava se teorijom narodne suverenosti. Preko referenduma gradjani drze kontrolu nad vrsenjem javnih poslova. Referendum je neposredno izjasnjavanje gradjana za dve ponudjene alternative (za I protiv). Postoji vise vrsta referenduma.: 1. Prema predmetu razlikuju se : Ustavotvorni zakonodavni, administrativni, finansijski referendum u oblasti medjunarodnih odnosa I medjunarodnog prava. 2. Prema vremenu primene razlikuju se : prethodni referendum (prethodi aktu drzave I utvrdjuje opsta nacela za taj akt) naknadni referendum (sledi posle akta drzave,ali bez njega nema tog akta drzave). 3. Sa stanovista dejstva,razlikuju se : konstitutivni referendum (kad ima za cilj da potvrdi valjanost ili dejstvo nekog akta) abrogativni referendum (kad tezi da ukine akt koji je na snazi,ne zamenjujuci ga nekim drugim). 4. U odnosu na pravni osnov,razlikuju se : obavezni referendum (kad je kao takav predvidjen ustavom,prema kojem odnosnog akta nema bez pristanka birackog tela) fakultativni referendum (kad ga moze zahtevati odredjen procenat birackog tela). 5. Sa gledista obaveznosti odluke donesene na referendumu,razlikuju se : obavezujuci referendum savetodavni referendum. Savetodavni referendum postoji kad se akt koji je predmet referenduma ne usvaja putem referenduma,nego se glasanjem na referendumu o tom aktu samo izrazava misljenje. Od gradjana se na referendumu jednostavno trazi da izraze svoje misljenje,ali to misljenje ne obavezuje parlament. 6. Posebnu vrstu referenduma predstavlja arbitrazni referendum,koji postoji kad posebni drzavni organ,

po pravilu sef drzave,iznosi birackom telu na arbitrazu spor koji je nastao izmedju njega I parlamenta,odnosno izmedju domova parlamenta. Akt koji je usvojen na referendumu ima istu pravnu snagu kao odgovarajuci akt usvojen u predstavnickom telu. Da bi referendum uspeo potrebno je da se ispune odredjeni uslovi,od kojih su najvaznija dva: 1. prvi,da biraci mogu slobodno da se izraze 2. drugi,da biraci budu dovoljno kvalifikovani,kako bi mogli da izraze svoju stvarnu volju. Prvi uslov znaci da je referendum uspesan samo ukoliko su odstranjeni pritisci na birace,sto ce omoguciti da njihova volja bude stvarno njihova. Referendumska kampanja mora biti slobodna,I da je rasprava u vezi sa referendumom otvorena. Drugi uslov uspeha referenduma vezan je za kompetentnost biraca,njihovu sposobnost da raspolazu znanjima I obavestenjima bez kojih nije moguce donositi slozene referendumske odluke. Nepostojenje takve spososbnosti naziva se moralnom smetnjom za sprovodjenje referenduma. Poseban uslov uspesnosti referenduma je nacin postavljanja referendumskog pitanja,koje ne sme biti dvosmisleno,niti tako da se u jednom pitanju nalaze dva pitanja. Ono mora biti jednostavno,mora biti postavljeno tako da bude pogodno za odgovor sa da ili sa ne.

50.NARODNI VETO I PLEBISCIT Narodni veto je podvrsta zakonodavnog referenduma putem kojeg biraci ukidaju vazenje postojeceg zakona. To je najblazi oblik ucesca biraca u zakonodavstvu. Zakon je akt I delo parlamenta, ali se moze primenjivati samo ako posle proteka odredjenog roka odredjeni broj biraca nije zatrazio da bude iznesen na narodno glasanje,na kojem se narod moze suprotstaviti zakonu svojim vetom,a to zanci kasirati taj zakon,ponistiti ga. U slucaju da do narodnog glasanja dodje I na njemu odnosni zakon bude bio odbacen,smatrace se kao da nikada nije ni bio donesen. To znaci da veto naroda na zakon ima povratno dejstvo,jer se smatra da zakon koji je njime pogodjen nije nikada ni postojao. Narodni veto je raskidni uslov, kojem je podvrgnut odnosni zakon,koji svoju egzistenciju zasniva na tome sto je izglasan u zakonodavnom telu. Njegova uloga je da kasira zakon koji vec postoji, a potrebna je vecina upisanih biraca, apstinenti samim neizlazenjem na glasanje stavljaju do znanja da su oni za to da bude na snazi zakon koji je izglasalo zakonodavno telo. Ima I onih koji smatraju da je narodni veto vrsta fakultativnog naknadnog zakonodavnog referenduma. Ali,ucesce biraca u naknadnom referendumu je naglasenije nego u narodnom vetu I ima drugacije pravno znacenje. U slucaju narodnog veta zakon je donesen,on je iskljucivo delo parlamenta; biraci imaju pred sobom zakon koji je donesen bez njihovog ucesca,oni ga jedino mogu kasirati,tako da imaju vlast sprecavanja,tj.pravo da poniste odluku koju je doneo neko drugi. U slucaju naknadnog referenduma,tekst usvojen u parlamentu jos uvek nije postao zakon. Taj tekst je jos uvek samo predlog koji je prosao samo prvu etapu na svom putu da postane zakon,tj.usvajanje u parlamentu. Da bi postao

zakon,neophodno je da prodje i drugu etapu,tj.usvajanje od strane biraca. Na referendumu,za razliku od narodnog veta,gradjani ucestvuju aktivno u stvaranju zakona,oni su kozakonodavac sa parlamentom. Plebiscit - narodno glasanje kojim se izrazava poverenje ili nepoverenje prema jednom coveku u cijim je rukama drzavna vlast,tako sto se odobravaju njegovi akti ili im se izrazava protivljenje. Referendum se odredjuje kao pravo birackog tela da se izrazi o nekoj normativnoj meri,prema cemu se razlikuje od plebiscita, putem kojeg se biracko telo izjasnjava i o pitanjima kao sto su oblik vladavine, poverenje politickom lideru I sl. Plebiscite se ne odnosi kao referendum na normativni ili na uoravni akt,nego samo na cinjenicu ili na dogadjaj koji su u vezi sa strukturom drzave ili sa statusom i oblikom drzave. Najjednostavnija razlika izmedju referenduma i plebiscite je ona prema kojoj referendum postoji kad se glasa zaili protiv jednog resenja,dok plebiscite postoji kada se glasa za ili protiv jednog coveka. Plebiscite se tice vise politickog izbora, politicke opcije I uopste politickog odlucivanja,nego odlucivanja o jednom normativnom aktu. Ali,plebiscite je u sustini referendum, posto su biraci u oba slucaja pozvani da se izjasne o jednom tekstu. Svaki referendum je manje ili vise sadrzavao elemente plebiscita. Tu se manje radilo o odobravanju jednog teksta, a vise o coveku koji je podstakao referendum. Primer-referendum u Francuskoj,27.aprila 1969. general De Gol se povukao iz javnog zivota,posto se vecina izjasnila za ne. U praksi,referendum moze biti pracen plebiscitom,sto je cesce, i obrnuto,sto je redje. Tada postoji opanost da se pod vidom odobravanja jednog teksta pruza neogranicena podrska jednom coveku. Nepoverenje prema plebiscitu opravdava se cestom upotrebom plebiscita u autokratskim rezimima, u kojima se njima u direktnom obliku izrazava poverenje coveku koji je drzavni vrh zaposeo nasilnim putem. Autoritarne licnosti sklone su da koriste referendum kao plebiscite za potvrdu svog autoriteta. Stvarni plebiscite bili su referendumi De Gola,na kojima su glasovi o predlozima normativnih akata bili korisceni kao potvrda politici predsednika Republike.

51.NARODNA INICIJATIVA I REFERENDUM U REPUBLICI SRBIJI Narodna inicijativa I referendum su oblik izrazavanja suverenosti gradjana. Ustavna povelja drzavne zajednice SCG nije predvidjala nijedan oblik neposredne demokratije na nivou cele drzavne zajednice,jer njeni neposredni konstituensi nisu gradjani,vec dve drzave clanice. Ustav Republike Srbije poznaje narodnu inicijativu za donosenje zakona I narodnu inicijativu za promenu ustava. Pravo predlaganja zakona,drugih propisa I opstih akata ima najmanje 30.000 biraca,a predlog za promenu ustava moze podneti najmanje 150.000 biraca. Od narodne inicijative kao ustanove neposredne demokratije,tj.neposrednog ucesca biraca u vrsenju vlasti,treba razlikovati prevo gradjana da podnose predstavke,peticije I predloge drzavnim I drugim organima I funkcionerima I da na njih dobijaju odgovor ako gat raze kao njihovo individualno pravo. Ustav Republike Srbije razlikuje dva slucaja obaveznog referenduma I opstu mogucnost za raspisivanje fakultativnog referenduma. Obavezan je referendum kad se odlucuje o promeni granica Republike

Srbije I kad se konacno usvaja akt o promeni ustava. Akt o promeni ustava smatra se konacno usvojenim ako se za njega na republickom referendumu izjasni vise od ukupnog broja biraca..Tada je rec o obaveznom naknadnom ustavotvornom referendumu. Kada je rec o fakultativnom referendumu,takodje postoje dva slucaja: 1. U prvom.Narodna skupstina moze odluciti da o pojedinim pitanjima iz njene nadleznosti odluku donesu gradjani republickim referendumom. 2. U drugom slucaju,Narodna skupstina duzna je da odluci o zahtevu za raspisivanje republickog referenduma koji podnese najmanje 150.000 biraca. Pored republickog,ustav poznaje I opstinski referendum. O referendumu postoji republicki zakon. U Republici Srbiji postoje obavezni ustavotvorni I mogucnost za zakonodavni referendum.

52.BIRAI I BIRAKO PRAVO Biracko telo je u smislu narodne suverenosti nosilac suverene vlasti. Kako tu svoju vlast ne moze vrsiti neposredno,ono bira svoje predstavnike koji obrazuju predstavnicko telo-parlament,koje umesto birackog tela,tj.u njegovo ime I u njegovom interesu,vrsi u odredjenom vremenskom razmaku drzavnu vlast. Biracko telo sastoji se od gradjana koji imaju biracku sposobnost,tj.ustavom I zakonom garantovano pravo da biraju svoje predstavnike. Sa birackom sposobnoscu ide I predstavnicka ili poslanicka sposobnost, tj.sposobnost da se predstavljaju biraci. Obe ove sposobnosti cine sadrzinu birackog prava, ciji je nosilac drzavljanin odnosne zemlje. Sve radnje koje su u vezi s izborom imaju za cilj ostvarenje birackog prava. Biracko pravo je osnov formiranja predstavnickog tela I time ucesca gradjana u obavljanju drzavnih poslova. Ono je kamen temeljac demokratije I narodne vladavine. O pravnoj prirodi birackog prava postoje tri teorije: 1. Prema prvoj u cijoj je osnovi Rusoovo shvatanje narodne suverenosti (pojedinci koji cine narod zadrzavaju deo suverenosti),biracko pravo je individualno pravo koje pripada svakom pojedincu. To je pravo pojedinca koje prethodi zakonu,pa ga zakonodavac samo priznaje,tj.potvrdjuje. 2. Prema drugoj teoriji,biracko pravo je javna funkcija,uspostavljena ustavom radi izrazavanja nacionalne volje. U osnovi ove teorije je shvatanje nacije kao nosioca suverenosti. Nacija je nedeljiv entitet,razlicit od aktuelnih pojedinaca,pa pojedinci nemaju po sebi pravo da ucestvuju u izboru predstavnika nacije. Ustav I zakon odredjuju lica koja ce izrazavati volju nacije,a pravo koje im je priznato je biracko pravo. Biracko pravo je odraz prava nacije na predstavljanje,jer se volja nacije moze izraziti samo posredstvom predstavnika nacije. 3. Treca teorija je kompromis izmedju prve dve,I prema njoj biracko pravo je istovremeno I individualno pravo I javna funkcija. Biraci imaju individualno pravo da ucestvuju u cinu izbora,a ucescem u tom cinu oni postaju funkcioneri,tj.drzavni organ.

Osnovno pitanje u vezi s birackim pravom je ko je njegov nosilac. Kome treba dati pravo da ucestvuje u formiranju birackog tela (aktivno biracko pravo) I da izborom od strane drugih postane clan predstavnickog tela (pasivno biracko pravo). U zavisnosti od kruga gradjana kojima je dozvoljeno uzivanje birackog prava,razlikuju se : 1. Opste biracko pravo ne znaci da su njegovi nosioci svi gradjani. I za njegovo uzivanje traze se odredjene kvalifikacije,koje se svode na sledece uslove: drzavljanstvo,punoletstvo I posedovanje poslovne sposobnosti (sposobnost da se sopstvenim delovanjem zasnivaju prava I obaveze,tj.sposobnost za samostalno obavljanje radnji). Opste biracko pravo znaci odsustvo svake diskriminacije na osnovu socijalnih,a ne licnih kriterijuma. 2. Ograniceno biracko pravo postoji kad se iz njegovog uzivanja iskljucuju citave kategorije gradjana,koje inace ispunjavaju uslov posedovanja poslovne sposobnosti. Osnovi iskljucenja od uzivanja birackog prava se vezuju za posedovanje dodatnih kvalifikacija. Te kvalifikacije vezane su za placanje neposrednog poreza,za poreklo,boju koze,za duzinu boravka u drzavi,za pol,za stepen skolovanja,za visoke godine starosti (imovinski census,census po poreklu,census nastanjenosti,census po polu,census obrazovanosti,starosni cenzus) I sl. Ima slucajeva da se citave profesije iskljucuju od uzivanja birackog prava-sluge,cinovnici,vojna lica. Danas je u skoro svim zemljama biracko pravo opste,uzivaju ga svi punoletni gradjani koji poseduju poslovnu sposobnost I nisu odlukom suda zbog izvrsenog krivicnog dela privremeno liseni njegovog uzivanja. U Republici Srbiji pravo da bira poslanika ima njen drzavljanin koji je navrsio 18 godina zivota,koji je poslovno sposoban I koji ima prebivaliste na podrucju izborne jedinice u kojoj ostvaruje biracko pravo. Za poslanika moze biti izabran domaci drzavljanin koji je navrsio 18 god,koji je poslovno sposoban I koji ima prebivaliste na teritoriji Republike Srbije. Uslov da biracko pravo bude demokratski odredjeno je da bude ne samo opste,vec I jednako,tj.da se ono uziva I vrsi prema nacelu 1 covek,1 glas. Jednako biracko pravo znaci da svaki birac ima samo jedan glas na jednim izborima,kao I da glas svakog biraca ima jednaku vrednost, jednak uticaj svakog glasa. Nejednako biracko pravo postoji kad pojedine kategorije gradjana raspolazu vecim brojem glasova od ostalih gradjana. Oblici nejednakog prava glasa bili su: 1. Pluralni votum sastojao se u tome sto su pojedine kategorije biraca,formirane na osnovu imucnosti ili stepena obrazovanja,imale dva ili vise glasova,za razliku od ostalih biraca koji su imali samo jedan glas. Primer-Belgija od 1893. do 1919. g. 2. Mnogostruki (umnozeni) votum znacio je da su svi biraci formalno imali jedan glas,ali su pojedine kategorije biraca mogle na istim izborima glasati u vise izbornih jedinica. Primer-Velika Britanija do 1948. 3. Kao treci oblik nejednakog birackog prava pominje se porodicni votum prema kojem sef porodice ima broj glasova srazmeran velicini porodice. Pored ove izricite nejednakosti birackog prava,postoji I prikrivena ili fakticka nejednakost birackog

prava,do koje dolazi posredno, iako svi biraci imaju jednako biracko pravo. To se dogadja kad izborne jedinice sa razlicitim brojem biraca biraju jednak broj predstavnika,kao I kad izborne jedinice sa istim brojem biraca biraju razlicit broj predstavnika. Suptilniji oblik nejednakosti je krojenje izbornih jedinica,koje ima za cilj favorizovanje odredjenih politickih tendencija,tj.odredjenog politickog opredeljenja biraca. Primer-SAD dzerimandering.

58.ZATITA BIRAKOG PRAVA Biracko pravo ima u svim drzavama sa pisanim ustavom rang ustavnog prava I kao takvo uziva najvisu pravnu, ustavnopravnu zastitu. Cilj zastite birackog prava je obezbedjivanje slobodnog opredeljivanja biraca I njihova zastita od svakog uticaja sa strane,koji bi onemogucavao izrazavanje stvarne volje biraca. Povrede birackog prava najcesce dolaze od strane politickih stranaka koje ucestvuju u izbornoj borbi,od organa nadleznih za sprovodjenje izbora ili su produkt niskog kulturnog nivoa biraca. Oblici zastite birackog prava se dele prema razlicitim merilima: 1. Prema karakteru zastite,razlikuju se: Politicka pravna zastita birackog prava. 2. Prema momentu kada se zastita obezbedjuje,razlikuju se: zastita koja se pruza dok izborni postupak jos uvek traje zastita koja se obezbedjuje posle okoncanja izbornog postupka. 3. Prema vrsti organa koji pruza zastitu,razlikuju se : zastita od strane organa za sprovodjenej izbora zastita od strane organa za pruzanje pravne zastite svih prava gradjana,ukljucujuci I biracko pravo. Biracko pravo je sudski zasticeno. Zastita birackog prava poverena je I samom predstavnickom telu u obliku institucije verifikacije poslanickog mandata. U Republici Srbiji Zakon o izboru narodnih poslanika govori o zastiti izbornog prava,sto je siri pojam pojma birackog prava. Izborno pravo obuhvata pravo gradjana da na nacin I po postupku utvrdjenim zakonom biraju I budu birani,kandiduju I budu kandidovani,da kandidatima javno postavljaju pitanja,kao I da raspolazu svim drugim pravima koja su predvidjena izbornim zakonom. U Republici Srbiji o zakonitosti sprovodjenja izbora narodnih poslanika I o zastiti birackog prava u toku izbora,stara se Republicka izborna komisija (RIK) ciji konacni akti podlezu oceni zakonitosti od strane Vrhovnog suda Srbije. Svaki birac,kandidat za narodnog poslanika ili podnosilac izborne liste ima pravo da podnese prigovor RIK-I zbog povrede izbornog prava u toku izbora ili nepravilnosti u postupku predlaganja,izbora. Prigovor se podnosi u roku od 24 casa od casa kada je donesena odluka. RIK donosi resenje u roku od 48 casova od casa prijema prigovora I dostavlja ga podnosiocu prigovora. Kad RIK usvoji prigovor,ponistice

odluku ili radnju na koje je prigovor podnesen. Kad RIK ne donese resenje po prigovoru u zakonskom roku,smatrace se da je prigovor usvojen. RIK moze doneti resenje kojim odbacuje (zbog neispunjenja zakonskih pretpostavki)ili odbija (zato sto smatra da nema povrede izbornog prava) prigovor. Protiv svakog resenja RIK-e donesenog po prigovoru moze se izjaviti zalba Vrhovnom sudu Srbije. Zalba se podnosi u roku od 48 casova od prijema resenja. Vrhovni sud Srbije odlucuje o zalbi u roku od 48 casova od prijema zalbe. Sud zalbu moze odbaciti,odbiti ili usvojiti. Odluka donesena u postupku po zalbi je pravnosnazna I protiv nje se ne mogu podneti zahtev za vanredno preispitivanje sudske odluke,niti zahtev za ponavljanje postupka. U slucaju da sud usvoji zalbu,izbori ce se ponoviti najkasnije u roku od 10 dana. Pored ove zastite,u Republici Srbiji postoji institut verifikacije (potvrdjivanja) mandata narodnih poslanika,za koju je nadlezna Narodna skupstina,sto je nacin proveravanja da li su tek izabrani narodni poslanici stvarno izabrani I sto je istovremeno potvrda ispravnosti poslanickog mandata. Poslanici sticu prava I duznosti danom verifikacije mandata.

54.EVIDENCIJA BIRAA Izborni postupak zapocinje dokazivanjem birackog prava,koje se dokazuje upisivanjem u biracki spisak,koji je sredstvo registracije I evidencije biraca. Upisivanje biraca u biracki spisak je forma potvrdjivanja onih koji koriste to svoje pravo da su stvarno kvalifikovani da ga koriste. Svi nosioci birackog prava upisuju se u poseban document,u biracki spisak. Biracko pravo mogu ostvariti samo gradjani upisani u biracki spisak. Tu se upisuju gradjani koji su navrsili godine punoletstva, osim onih koji su pravnosnaznom sudskom odlukom potpuno liseni poslovne sposobnosti. Biracki spisak sadrzi: redni broj ,licno ime, licni broj, pol, godinu rodjenja, mesto prebivalista I prostor za primedbu. Biracki spiskovi su : 1. stalni zato sto se ne vode samo za konkretne izbore,vec se nezavisno od konkretnih izbora u njih upisuju svi gradjani koji imaju aktivno biracko pravo. Oni su 2. jedinstveni,jer vaze za sve izbore,od izbora za jedinice lokalne samouprave pa do centralnog predstavnickog tela. Upis u biracki spisak vrsi se na osnovu podataka iz maticnih knjiga I sluzbene evidencije I drugih javnih isprava. Nadlezni organi su duzni da organima kod kojih se void biracki spisak dostavljaju izvestaje o promenama u gradjanskom stanju gradjana. Ispravke I dopune birackog spiska mogu se vrsiti u toku cele godine. Biracki spisak se izlaze na uvid javnosti posle raspisivanja izbora I sve do u zakonu odredjenog vremena mogu se traziti njegove promene. Biracki spisak ima snagu javne isprave, sto znaci da upis u biracki spisak ima snagu dokaza da upisano lice poseduje biracko pravo I da se ta cinjenica ne moze ispitivati na birackom mestu u trenutku izbora. Oni koji se ne nalaze na birackom spisku,ne znaci da oni biracko pravo trajno ne uzivaju,jer bi to bilo suprotno ustavnoj odredbi prema kojoj je biracko pravo opste.

55.IZBORNE JEDINICE Celokupno birako telo se deli po teritorijalnom principu na izborne jedinice od kojih svaka, srazmerno broju biraa , bira odreeni broj predstavnika.Ukupan zbir biraa po birakim jedinicama daje birako telo, a ukupan zbir predstavnika izabranih po izbornim jedinicama ini predstavniko telo. Birako telo deli se na izborne jedinice zbog materijalne nemogunosti da svi birai zajedno biraju sve predstavnike. Postoje biraki sistemi u kojima birako telo nije izdeljeno na birake jedinice ,nego svi birai biraju sve predstavnike.Prilikom podele na izborne jedinice najvanije je da se vodi rauna da time ne bude ugroena jednakost birakog prava. Potuje se zahtev da na isti broj graana biraa dolazi isti broj njihovih predstavnika.. Veliina izborne jedinice zavisi od toga da li se u njoj bira samo jedan ( uninominalni izbori ) ili vie kandidata primenom sistema liste ( izbori po listama). Veliinu izborne jedinice odreuje prihvaeni nain raspodele mandata ( veinski sistem ili sistem srazmernog pretstavvnitva). U naelu velike izborne jedinice vie odgovaraju politikim strankama. Mogu se koristiti postojee jedinice politiko teritorijalne podele, ali kako je ta podela pravljena za sasvim drugaije ciljeve i uz voenje rauna o sasvim drugaijim merilima ona se ne moe bez korekcije koristiti i u izborne svrhe. U izbornim jedinicima izbori se mogu vriti: 1. prema principu jedan poslanik u svakoj izbornoj jedinici kao pojedinani 2. prema principu liste i izbora vie poslanika u svakoj izbornoj jedinici.

56.KANDIDOVANJE Postoje tri grupe naina na koje politike stranke odreuju svoje kandidate na izborima : 1. Kandidate i stvarno i formalno odreuje stranako rukovodstvo 2. Kandidate naelno biraju svi lanovi stranke ( lanovi stranke biraju lokalne stranake odbore koji odreuju kandidata) 3. Kandidate biraju i lanovi stranke i drugi birai ( ovaj sistem je zastupljen u SAD-u , svaka politika stranka odreuje listu predkandidata , a zatim birai na tzv. Primarnim izborima biraju kandidata u kojeg imaju najvie poverenja. Moris Di Vere kae da i ovde postoji problem, jer i te predkandidate ipak bira stranbako rukovodstvo. Tako da i ovde vai njegova zamerka da su uvek kandidati u sutini kandidati stranke, a ne birai te su oni kasnije kada budu izabrani odgoorni toj stranci, a ne biraima. U Republici Srbiji, kandidati za narodne poslanike mogu predlagati registrovane politike stranke, stranake koalicije i druge politike organizacije , posebno ili zajedno , kao i grupe graana . Na izbornoj listi meu svaka 4 kandidata po redosledu na listi mora biti po jedan kandidat pripadnik onog pola koji je manje zastupoljen na listi. Ukupno na izbornoj listi mora biti najmanje 30% kandidata

manje zastupljenog pola. Ukoliko izborna lista ne ispunjava ovaj uslov, smatra se da je to smetnja za njeno proglaenje, pa Republika izborna komisija poziva predlagaa liste da taj nedostatak otkloni. Izborna lista je utvrena kada je svojim potpisima podri najmanje 10 000 biraa . Bira moe svojim potpisom podrati izbornu listu samo jednog predlagaa . Svaki potpis mora biti overen u optinskom sudu . Izbornu listu utvruje Republika izborna komisija i ona sadri sve izborne liste sa linim imenima svih kandidata i podacima o godini roenja , zanimanju i prebivalitu.
"Sve ima svoje, i vatra i led, u kap se spoje, i cemer i med... Sve ima svoje, vrlina i greh, tuge postoje da bi prizvale smeh..."

Ribica Forumas u usponu

Posts: 235 Joined: Sat Mar 14, 2009 3:56 pm

T o p

Re: Ustavno pravo - skripta


by Ribica on Mon Nov 29, 2010 10:06 pm

57. SPROVOENJE IZBORA Radnja sprovoenja izbora sastoji se u glasanju biraa.Neophodno je formirati nezavisna tela iji je zadatak da obezbede zakonit i pravilan tok izbora.Neophodno je da budu sasim nestranaki.U naoj zemlji su izbori organizovani kao neposredni ,a glasanje je tajno.Organi za sprovoenje izbora su : 1. Republika izborna komisija 2. biraki odbori. Postoje izborna komisija za celu teritoriju zemlje (Savezna izborna komisija) i izborne komisije izbornih jedinica.lanovi izborne komisije se imenuju na etiri godine.Biraki odbori se formiraju po birakim mestima ,a njihovi lanovi se imenuju za svake izbore.Ovi organi za sprovoenje izbora su samostalni i nezavisni u svom radu.Duni su da potuju zakone i druge propise.Za svoj rad odgovaraju organu koji ih je izabrao.lanovi Republike izborne komisije imenuje Narodna skuptina (predsednika i esnaest lanova), a birake odbore (predsednika i najmanje dva lana) obrazuje i imenuje Republika izborna

komisija.,koja radi u stalnom i proirenom sastavu.Izbori mogu biti organizovani kao : 1. posredni postoje kada birai biraju odreeno telo koje e umesto njih izabrati njihove predstavnike.Posredni mogu biti : jednostepeni posredni ( kada birai biraju izborno telo tj. drugostepene birae ,a onda ovi biraju predstavnike) viestepeni ( kada drugostepeni birai ne biraju predstavnike ve treestepene birae koji biraju predstavnike). 2. neposredni- postoje kada graani sami biraju svoje predstavnike Jedino su neposredni izbori demokratski izbori u savremenom svetu .Jo je Sen Zist govorio da onaj koji nije izabran neposredno od naroda i ne predstavlja taj narod.Izbori se obavljaju glasanjem .Glasanje je materijalna radnja koja se sastoji u davanju glasa biraa onom kandidatu iji izbor za narodnog predstavnika on eli.Glasanje se obavlja na birakom mestu.Bira glasa na onom birakom mestu na kojem je upisan u biraki spisak.Birako mesto se odreuje s obzirom na broj biraa,tako da obuhvata najmanje 2500 biraa.Po pravilu , birai glasaju lino ,ali bira koji nije u mogunosti da glasa lino ima pravo da povede lice koje e umesto njega ,onako kako mu ono bude reklo ispuniti listi.Takoe je mogue glasanje putem pisma i to : 1. nemoana ili spreena lica 2. lica koja se nalaze na sluenju vojnog roka ili na vojnoj vebi 3. lica koja rade na dan odravanja izbora ,ili su na kolovanju u inostranstvu ili van svog mesta 4. lica koja rade u diplomatskom ili konzularnom predstavnitvu RS u inostranstvu i lanovi njihovih porodica 5. lica koja su u pritoru ili na izdravanju kazne zatvora Sve glasake listie priprema i overava izborna komisija.Broj birakih listia mora biti jednak broju biraa upisanih u biraki spisak .Svi glasaki listii se tampaju na istom mestu.Glasanje moe biti javno ili tajno.Kao prednost javnog istie se moralna odgovornost biraa za svoj glas ,jer kada i drugi znaju kako je on glasao ,on e to obaviti potpuno savesno i ozbiljno.Pristalice tajnog glasanja istiu da javno glasanje suava slobodu biraa ,jer je on izloen pritisku vlasti i drugim ljudima od kojih je ekonomski zavistan.Danas je u svim savremenim sistemima predvieno tajno glasanje.

58. RASPODELA MANDATA Posle utvrivanja rezultata glasanja sledi vrlo vana faza raspodela mandata izmeu stranakih kandidata prema rezultatima izbora. Glasovi biraa pretvaraju se u mandate poslanika. Postoje dva glavna naina raspodele mandata :

1. sistem veine koji obuhvata dve varijante sistem relativne veine i sistem apsolutne veine 2. sistem srazmernog predstavnitva SISTEM VEINE - mogu je pri pojedinanm glasanju. Birako telo se tada deli na male izborne jedinice koje biraju po jedno lice za predstavnika. To znai da se itava zemlja deli na onoliko izbornih jedinica koliko predstavniko telo ima lanova, a u svakoj od njih se bira po jedan predstavnik. Izabran je onaj kandidat koji dobije veinu glasova. Takav sistem raspodele poslanikih mandata podstie smanjivanje broja politikih stranaka i postepeno dovodi do dvostranakog sistema. Sistem relativne veine neposredno utie na predstavljanje politikih stranaka u predstavnikom telu. Stranka koja je dobila relativnu veinu na izborima po pravilu je dobila mnogo vei broj predstavnika. Sistem veine moe biti predstvaljen i kao sistem apsolutne veine, prema kojem je izbore dobio onaj kandidat koji je dobio polovinu glasova i jo jedan glas preko od ukupnog broja glasova u toj izbornoj jedinici. U sistemu apsolutne veine se lako moe dogoditi da nijedan kandidat ne dobije potreban broj glasova, tj. 50% plus jedan, pa se u tom sluaju glasa ponovo. U tom ponovljenom glasanju primenjuje se ili sistem relativne veine ili tzv. iste balotae (tu se u svakoj izbornoj jedinici, izbor vri izmeu dva kandidata koji su u prvom glasanju osvojili najvei broj glasova tako da je neminovno da jedan dobije apsolutnu veinu). SISTEM SRAZMERNOG PREDSTAVNITVA - mogu je ako se glasanje u izbornim jedinicama vri prema listama, ako se u jednoj izboronoj jedinici bira vie predstavnika. Glasanje se vri po listama, to znai da birai u svakoj izbornoj jedinici ne zaokruuju jednog eljenog predstavnika, ve itavu listu (sa vie predstavnika) koju ele. Dakle, ne glasa se za jednog oveka, ve za listu, tj.za sve kandidate koji se na toj listi nalaze. Postoje etiri sistema (tehnike) raspodele mandata koji za osnov imaju sistem srazmernog predstavnitva. 1. sistem izbornog kolinika - ukupan broj glasalih deli se sa brojem predstavnika koje izborna jedinica bira i tako se dolazi do izbornog kolinika. Svaka lista dobija onoliko predstavnikih mandata koliko se puta izborni kolinik sadi u broju glasova datih za tu listu. Primer: u izbornoj jedinici koja bira 4 predstavnika glasalo je ukupno 40.000 biraa, za listu A 30.000, a za listu B 10.000. Izborni kolinik iznosi 10.000. Lista A dobija 3 predstavnika mandata (30.000/10.000=3), a lista B 1 mandat (10.000/10.000=1). Njegovom primenom ne mogu se uvek raspodeliti svi mandati. U tom sluaju preostali mandati se dodeljuju listama koje imaju najvei ostatak. Primer:ako se bira 5 predstavnika, izborni kolinik bi iznosio 8.000 (40.000/5=8.000). Lista A bi dobila prva 3 predstavnika madata uz ostatak od 6.000, a lista B 1 mandata uz ostatak od 2.000. Poto ima vei ostatak lista A dobija pravo na preostali jedan predstavniki mandata. 2. DOntov sistem ili sistem najveeg kolinika - je zastupljen kod nas. Dobio je naziv po imenu belgijskog matematiara koji ga je izgradio. Broj glasova koji je dobila svaka lista deli se sa 1,2,3,4,... sve do broja predstavnika koji se bira u odreenoj izbornoj jedinici. Dobijeni kolinici sreuju se po

veliini, pri emu se u obzir uzima onoliko najveih kolinika koliko se predstavnika u toj izbornoj jedinici bira. Svaka lista dobija onoliko predstavnikih mandata koliko se ovih kolinika u njoj sadri. Primer: u izbornoj jedinici koja bira 5 predstavnika lista A je dobila 60.000 glasova, lista B 50.000 glasova, lista V 36.000 glasova i lista G 24.000 glasova. Deljenjem ovih iznosa glasova sa 1,2,3,4 i 5 dobijaju se sledei kolinici: A 60.000, 30.000, 20.000, 15.000 i 12.000, lista B 50.000, 25.000, 16.666, 12.500 i 10.000, lista V 36.000, 18.000, 12.000, 9.000 i 7.200, lista G 24.000, 12.000, 8.000, 6.000 i 4.800. Pet najveih kolinika su : 60.000 (A), 50.000 (B), 36.000 (V), 30.000 (A) i 25.000 (B). Lista A dobija 2 predst. mandata, lista B=2 i lista V=1 mandat. Nedostatak je taj to se ne uzimaju u obzir glasovi sa kandidatskih lista koji preostanu poto se ukupan broj za listu datih glasova podeli najveim kolinikom. 3. Badenski sistem i Herov sistem Sistem srazmernog predstavnitva potstie obrazovanje velikog broja politikih stranaka. U Republici Srbiji je u izborima narodnih poslanika primenjen za raspodelu mandata sistem srazmernog predstavnitva u varijanti DOntovog sistema. A to znai da se mandati raspodeljuju tako to se ukupan broj glasova koji je dobila svaka izborna lista podeli brojevima od jedan do zakljuno sa brojem 250. Dobijeni kolinici razvrstavaju se prema veliini, a u obzir se uzima 250 najveih kolinika. Ako dve ili vie izbornih lista dobiju iste kolinike na osnovu kojih se dodeljuje jedan mandat, a nema vie neraspodeljenih mandata, mandat e se dodeliti listi koja je dobila ukupno vei broj glasova. U raspodeli mandata uestvuju samo izborne liste koje su dobile najmanje 5% glasova od ukupnog broja glasova biraa koji su glasali u izbornoj jedinici. Izborni cenzus ne vai kada su u pitanju stranke manjina i njihove koalicije. U Republici Srbiji postoji sistem nevezane liste, podnosioci izborne liste dostavljaju Republikoj izbornoj komisiji podatke o tome kojim se kandidatima sa izborne liste dodeljuju poslaniki mandati, dobijeni sistemom najveeg kolinika. Samo ak podnosilac liste u zakonom odreenom roku ne dostavi te podatke u zakonom odreenom roku, RIK posebnim reenjem dobijene mandate sa te izborne liste dodeljuje kandidatima sa liste prema njihovom redosledu na listi. Prosenim biraima je blii veinski sistem nego sistem srazmernog predstavnitva. Tu je presudan kvalitet kandidata za poslanika, a ne program ili linost lidera politike stranke. Kada je re o dravnim institucijama, sistem veine omoguuje formiranje stabilnog parlamenta i jake vlade. Politika teorija i praksa su dole do nedostataka veinskog sistema. Mogue je da bi jedna stranka dobila vei broj poslanika nego to joj srazmerno njenoj snazi pripada. Ovaj sistem onemoguuje predstavljanje itavih kategorija biraa. Iz politike eliminie stranke male i srednje veliine. Prednosti sistema srazmernog predstavnitva su: podjednako se vrednuje svaki glas biraa, omoguuje predstavljanje manjine. On vie odgovara idealu pravde. Kao kompromis izmeu ova dva sistema nastaje meoviti sistem, zasnovan na dvostrukom glasanju.

59.ODNOS PREDSTAVNIKA I BIRAA Postoje dva shvatanja ,tj. dve teorije o odnosu predstavnika i biraa: 1. teorija o slobodnom i predstavnikom mandatu predstavnici su nezavisni od biraa, a njihovo birako pravo se smatra funkcijom ,uloga biraa iscrpljuje se u momentu glasanja;izabrani predstavnik je slobodan u svojim postupcima sve do isteka svog mandata.Izmeu biraa i predstavnika ne postoji pravna ,nego politika veza.Predstavnici dobijaju punomostvo od celog naroda, a ne od biraa svoje izborne jedinice. 2. teorija o vezanom ili imperativnom mandatu predstavnici su odgovorni svojim biraima, a njihovo birako pravo smatra se individualnim pravom graana;veza izmeu birau i njihovim predstavnika inom izbora ne prestaje:birai za sve vreme trajanja predstavnikog mandata kontroliu svoje predstavnike i njihov rad i mogu ,u svako doba, da opozovu one koji se ne pridravaju izbornog programa ili one ijim radom nisu zadovoljni.Karakteriu ga tri obeleja: pravo biraa da daju uputstva svojim predstavnicima obaveza predstavnika da sojim biraima podnose izvetaje o svom radu pravo biraa da opozovu svoje predstavnike i pre isteka roka na koji su izabrani Slobodni mandat nastao je posle imperativnog .Prema njegovoj teoriji , predstavnici u predstavnikom telu predstavljaju nedeljivu naciju , a ne pojedinane birae.Pojavom politikih stranaka , predstavnici su vezani politikim programom.Prema Ustavu Republike Srbije , narodni poslanik se shvata kao predstavnik stranke na ijoj listi je izabran.politika stranka odreuje i ko e sedeti u Naradnoj skuptini i kako e se ponaati.

60.PRESTANAK MANDATA, PONOVNI IZBORI I POPUNJAVANJE UPRANJENIH PREDSTAVNIKIH MESTA Prestanak mandata regulisan je zakonom.U naem sistemu prihvaena je teorija o slobodnom ili predstavnikom mandatu ,te u skladu sa tim predstavniki mandat nekog od predstavnika ne moe prestati voljom biraa , ali do toga moe doi usled odreenih okolnostri koje su predviene naim izbornim zakonom.Predstavniku prestaje mandat usled postojanja odreenih grupa razloga: 1. Prva grupa se tie uslova za sticanje birakog prava ,a tu su : ako izgubi domae dravljanstvo ako bude lien poslovne sposobnosti ako mu prestane prebivalite na teritoriji republike, tj. teritoriji RS u ijem parlamentu je izabran za poslanika 2. Druga grupa je vezana za pravne i politike odluke koje utiu na njegov status narodnog predstavnika.U naem izbornom zakonodavstvu to su : kada je poslanik pravosnanom sudskom odlukom kanjen kaznom zatvora bezuslovno u trajanju od

najmanje 6 meseci kada preuzme posao ili funkciju nespojivu sa funkcijom poslanika 3. Trea grupa je strogo line prirode Tu se nalaze dve situacuje : kada poslanik podnese ostavku i u sluaju nastupanja smrti poslanika PONOVNI IZBORI su izbori koji se sprovode kada izborna komisija poniti ibore zbog nepravilnosti do kojih je dolo u sprovoenju izbora .Ovi sluajevi su predvieni zakonom.Izbori se ponavljaju samo na onim birakim mestima na kojima je dolo do ponitenja izbora.Propisuju se i sprovode na nain koji je propisan za sprovoenje izbora.Njih raspisuje Republika izborna komisija koja je i ponitila iste.Oni se prema iz6bornom zakonu RS sprovode , najdocnije 15 dana od dana ponitenja izbora u Rs ,tj. sedam dana od ponitenja na birakom mestu.Lista kandidata ostaje nepromenjena ,osim kada kada su izbori poniteni zbog nepravilnosti u utvrivanju izborne liste. POPUNJAVANJE UPRANJENIH PREDSTAVNIKIH MESTA-Upranjena mesta u parlamentu moraju se popuniti novim predstavnicima.To popunjavanje se vri prema razliitim postupcima u zavisnosti od toga da li izbori sprovedeni i predstavniki mandati raspodeljeni prema veinskom ili prema sistemu srazmernog predstavnitva.Kada predstavniku koji je izabran prema veinskom sistemu prestane mandat ,tada se raspisuju dopunski izbori.Kada predstavniku izabranim prema prema sistemu srazmernog predstavnitva prestane mandat pre isteka vremena na koje je izabran ,mandat pripada politikoj stranci sa ije je liste isti kandidat i dodeljuje se kandidatu sa iste liste koji nije dobio mandat.Ako takvog kandidata nema , upranjeno mesto pripada podnosiocu liste.od kandidata se pribavlja pismena saglasnost o prihvatanju mandata , a njegov mandat traje do isteka mandata predhodnog poslanika. Prevremeni izbori u RS su mogui samo u sluaju rasputanja Narodne skuptine .

61. Pojam i drutvena uloga politikih stranaka Tri su konstitutivna elementa u pojmu politike stranke: stranka je organizacija, oblik politikog organizovanja ljudi, osnov organizovanja ljudi u stranku je istovetna politika ideologija, a cilj udruivanja je osvajanje i vrenje dravne vlasti, legalnim, demokratskim putem, ueem na izborima i dobijanjem veine na izborima. Politike stranke se razlikuju od srodnih institucija koje postoje u sistemu predstavnike demokratije. Razlikuje se od interesne grupe, prema tome to ima politiku ideologiju i to je njen cilj da osvoji i vri dravnu vlast. Interesne grupe imaju konkretne materijalne ili ideoloke interese ijem ostvarivanju tee i uticajem na dravnu vlast, ali njihov cilj nije osvajanje i vrenje dravne vlasti. Od politikog pokreta, razlikuje se prema jedinstvenoj politikoj ideologiji. Politiki pokreti imaju za cilj odbranu, ukljuujui i posredstvom dravne vlasti, vrlo irokih i relativno neodreenih optenarodnih interesa koji se ne mogu obuhvatiti nikakvom posebnom ideologijom u pravom smislu

rei. Za odbranu takvih interesa formiraju se politike organizacije. Od oruane grupe koje za cilj imaju osvajanje vlasti ruenjem postojeih institucija vlasti, razlikuju se prema tome to osvajanju vlasti tee na nain propisan ustanovljenim javnim poretkom. Uloga politikih stranaka je trojaka: da utvrde i izlue optu volju, da odaberu budue predstavnike i disciplinuju izabrane, da vaspitavaju i obavetavaju birae. Glavna uloga stranke je da prikupi i ujedini miljenje koje ve postoji, samo to je rasuto i suvie diferencirano. Stranke najpre odabiraju kandidate za narodne predstavnike. Ako je re o glasanju po listama, stranka ima veliki uticaj na predlaganje kandidata i utvrivanje lista po izbornim jedinicama, dok se na uninominalnim izborima uloga stranke umanjuje i svodi na izbor kandidata, preputajui pitanje konanog izbora srei utakmice izmeu linosti. Bez ovakve uloge politikih stranaka ne bi se mogla obezbediti kompaktna veina na izborima. Da bi se biraki glasovi grupisali oko malog broja kandidata, potrebni su organizatori koji bi pozvali sve birae istog politikog pravca da glasaju samo za jednog kandidata. Tog kandidata moraju predloiti sami ti organizatori, vodei rauna o tome da pronau takvog oveka koji e izazvati najmanje otpora. Uloga stranke je i da disciplinuje izabrane predstavnike naroda. Ona se najpre svodi na to da se izabrani zatiti od sebe samog, tj. od iskuenja da popusti pod pritiskom razliitih interesnih grupa i da sauva program koji je bio izlagan na izborima od napada koji na njega ine pojedinani interesi. Stranka mora biti dovoljno dobro ureena da uspostavi disciplinu i potovanje poloaja predstavnika. Trea drutvena funkcija politikih stranaka je obrazovanje i obavetavanje biraa. Funkcija vaspitavanja ili obrazovanja biraa obuhvata podsticanja biraa na prevazilaenje njihovih pojedinanih preokupacija i njihovo okretanje ka potrebama celine drutva kojem pripadaju. U tom zadatku trajnog vaspitivanja biraa da budu okrenuti ka optim interesima, politike stranke nemaju monopol i tu se oekuje pomo od strane drugih organizovanih grupa, kakvi su klubovi, sindikati, graanski pokreti i sl. Doprinose obavetavanju biraa tako to zahvaljujui postojanju vie stranaka, postie raznovrsnost koja dovodi do oslobaanja i irenja razliitih obavetenja. Drava moe prema politikim strankama zauzimati razliite stavove. etiri najpoznatija stava drave prema politikim strankama jesu: stav zabrane (kad zabranjuje osnivanje i rad), stav ignorisanja (kad se drava ne interesuje za stranaki ivot), stav priznavanja (kad drava posveuje posebno zakonodavstvo strankama, kad ih podvrgava obaveznoj registraciji), stav inkorporisanja (kad postoji drava stranka, tj. kad drava priznaje jednoj stranci javnu funkciju odreivanja pravca dravne politike i kad predvia institucionalno spajanje izmeu dravnih i stranakih organa). Pravna priroda politike stranke je dvostruka: ona je s jedne strane, udruenje graana a sa druge strane ona je dravni organ. Kao udruenje, nema svojstvo pravnog lica nego svojstvo faktikog udruenja koje raspolae

ogranienom imovinskom samostalnosu. Svojstvo stranke kao dravnog organa naroito dolazi do izraaja u izbornom sistemu srazmernog predstavnitva prilikom glasanja po vezanim listama, u tom smislu to se na njima ne mogu promeniti ni imena ni redosled kandidata po listama koje su predloile politike stranke kao organizovane grupe biraa. Osnovni cilj politike stranke je da osvoji i vri dravnu vlast. Osvajanjem dravne vlasti stranka dobija priliku da ostvari i ispuni ideologiju i program stranke, to znai da dravu potini stranci, odnosno da drava bude u rukama onih drutvenih grupa koje predstavlja stranka. Politika stranka vri dravnu vlast na taj nain to na odluujua mesta u dravnoj organizaciji postavlja svoje pripadnike. lanovi stranke kao dravna slubena lica u dravnim organima, donose u tom svojstvu dravne odluke. Te odluke istovetne su sa stranakim odlukama i upravo je ta stranka odredila da se one imaju pretvoriti u dravne odluke. Legalnost politikih stranaka je njihovo bitno obeleje i ono znai da stranka na vlast dolazi izborima i na nain predvien postojeim zakonima. U suprotnom sluaju, re je o revolucionarnim politikim organizacijama.

62. Istorijat politikih stranaka Prethodnica politikih stranaka bile su grupe politikih istomiljenika, koje su se organizovale da bi vrile uticaj na dravu i obezbedile pobedu svoje ideje u vezi sa nekim pitanjem dravnog ureenja i organizacijom drave. U Engleskoj su takva prethodnica bili torijevci i vigovci, od kojih je nastala Konzervativna i Liberalna stranka. U Francuskoj su to bili irondinci i jakobinci, tj. umereni i radikalni republikanci. U SAD je dolo do podele na federaliste i antifederaliste. Pojava politikih stranaka vezuje se za XIX vek i u vezi je sa proirivanjem prava glasa i usvajanjem naela narodne suverenosti, prema kojem vlast pripada veini naroda. Izraz stranka podrazumeva deo mnotva, vie od jednog, dakle vie stranaka. U toku XIX veka politike stranke zastupale su i branile razliite interese u okviru opteg interesa buroazije. Sve su to bile buroaske stranke, od kojih su jedne bile liberalno, a druge konzervativno orijentisane. Krajem XIX i poetkom XX veka, organizovan i ojaan u borbi za svoja prava putem sindikata i drugih oblika organizovane borbe, proleterijat stvara prve socijalistike i socijaldemokratske stranke sa kojima nastavlja borbu za svoja prava. Iz socijalistikih i socijaldemokratskih stranaka izdvajaju se posebne komunistike stranke. U okviru optih klasnih interesa buroazije formiraju se pored ve postojeih i nove desniarske stranke, od kojih se neke bile izrazito faistike orijentacije. U daleko veem broju zemalja na vlasti bile su komunistike stranke. Po pravilu su i komunistike i faistike stranke smenjivane s vlasti, sa stanovita vaeeg pravnog poretka, protivzakonitim putem. Danas su one jedina dva stranaka ije je osnivanje u pojedinim zemljama, po pravilu u onim u kojima su te stranke bile na vlasti, zabranjeno. U svetu gotovo da vie ne postoje zemlje bez veeg broja politikih stranaka. Kao da je svuda pobedu

odnelo Berkovo shvatanje da su stranke uslov demokratske vladavine.

63. Tipologija politikih stranaka Prema socijalnoj grupi ije interese stranka izraava, mogu se podeliti na: - buroaske - obuhvataju: konzervativne, liberalne, demokratske, demohrianske, radikalne, narodne, republikanske i sline. - radnike obuhvataju: socijaldemokratske, socijalistike, komunistike i stranke nove socijalistike levice. Prema karakteru i ciljevima politikog delovanja, mogu se podeliti na: - ideoloke imaju vrsto i jasno izgraenu stranaku ideologiju, koje se dre u izbornoj propagandi i borbi za glasove biraa - pragmatske se u okviru naelno odreene osnovne politike orijentacije i krajnjih politikih ciljeva prilagoavaju promenjivim uslovima i praktinim potrebama trenutka. U zavisnosti od irine lanstva, mogu se podeliti: - kadrovske teite stavljaju na kvalitet, ine stranci odani i provereni lanovi, aktivisti - masovne teite stavljaju na broj lanova, imaju brojno lanstvo u irokim narodnim masama. U zavisnosti od odnosa prema postojeem sistemu u celini, mogu se podeliti: - revolucionarne tee radikalnoj promeni postojeih drutvenih odnosa - stranke drutvenog statusa quo-a ograniavaju se na delovanje u okviru postojeeg drutvenog i politikog poretka odnosa. Prema osnovu okupljanja lanstva, mogu biti: - politike u uem smislu stranke koje sprovode opti politiki program - nacionalne stranke obuhvataju pripadnike iste nacije i imaju nacionalne ciljeve - konfsionalne obuhvataju pripadnike iste konfesije - regionalne obuhvataju stanovnike jedne pokrajine ili regiona, a cilj im je unapreivanje interesa tog podruja. Prema stepenu discipline kojoj je podvrgnuto stranako lanstvo i rukovodstvo, mogu se podeliti na: - vrste karakterie stroga stranaka disciplina - labave vie se dre na svesti svojih lanova i liberalnijem reimu odnosa prema stranci kao

organizaciji i izmeu lanova meusobno.

64. Tipologija stranakih sistema Klasina podela stranakih sistema po broju politikih stranaka razlikuje jednostranake, dvostranake i viestranake sisteme. Jednostranaki sistem je politiki monopolizam jedne stranke, on iskljuuje stranaki pluralizam bilo izriito, bilo posredno. U jednostranakim sistemima ima glasanja ali nema izbora. Stranka je stalno na vlasti, ona se identifikuje sa dravom, njenoj vladavini niko se ne suprostavlja. Sve do pred kraj XX veka bile su poznate dve vrste jednostranakih sistema, u SSSR i zemljama narodne demokratije, i u pojedinim afrikim zemljama. Dvostranaki sistem ima nekoliko oblika: isti dvostranaki sistem, nepotpuni ili pseudodvostranaki i sistem dve i po stranke. isti dvostranaki sistem postoji u zemljama u kojima su javno mnjenje i birako telo gotovo ravnomerno podeljeni na dve politike stranke u kojima postoji vrsta stranaka disciplina, koja se periodino smenjuje na vlasti. Ovaj stranaki sistem rasprostranjen je u anglosaksonskim zemljama. Lani dvostranaki sistem postoji kad u okviru dve vodee stranke ne postoji kohezija i vrsta stranaka disciplina, koje su u stanju da obezbede stabilnu parlamentarnu veinu. Nepostojanje vrste parlamentarne veine, uprkos postojanju dve politike stranke, obeleje je ove vrste sistema. U sistemima dve i po stranke postojanje tree stranke dovodi do stvaranja koalicione vlade. U tim sistemima dve velike politike stranke dominiraju u politikom ivotu, u tom smislu to se bez jedne od njih ne moe formirati parlamentarna veina. Da bi obrazovale takvu veinu, one se moraju naslanjati na treu, znatno manju stranku, iji znaaj biva utoliko vei. Smatra se da su dve glavne grupe razloga koji dovode do stvaranja i odravanja dvostranakog sistema oblik izbornog sistema i suprostavljenost dominantnih drutvenih grupa. to se oblika izbornog sistema tie, njegov uticaj na tip stranakog sistema izraavao bi se, prema Divereu, na sledei nain: veinski sistem u jednom krugu doprinosi stvaranju polarizovanog viestranakog sistema, sistem srazmernog predstavnitva dovodi do integralnog viestranakog sistema. Kad je re o suprostavljenosti dominantnih drutvenih grupa misli se na suprostavljenost ideologija dominantnih drutvenih grupa koje istorijski slede jedna za drugom. Viestranaki sistem obeleava postojanje vie politikih stranaka koje imaju anse da postanu vladajue. I viestranaki sistem ima nekoliko oblika:

- integralni viestranaki sistem ili isti podrazumeva postojanje vie politikih stranaka od kojih nijedna ne moe skupiti vie od 30% glasova na parlamentarnim izborima. Zbog toga nijedna politika stranka nema snage da samostalno obrazuje vladu. - polarizovani viestranaki sistem postoji kad se vie politikih stranaka grupie u dva razliita stranaka bloka, koji nastaju bilo u bojkotovanju izbora, bilo udruivanja na predstojeim izborima, bilo u cilju stvaranja parlamentarne veine posle obavljenih izbora. - viestranaki sistem sa dominirajuom politikom strankom obeleava postojanje politike stranke relativno nadmonije u odnosu na druge postojee, koje su skromnije moi i izrazito meusobno podeljene. To se izraava u tome to ta stranka na parlamentarnim izborima dobija veinu koja je blizu apsolutnoj veini ili je apsolutna veina. Ta stranka ima manje ili vie izraenu hegemoniju u politikom ivotu, koja se esto sastoji u neprekidnom vrenju vlasti. Razlozi postojanja viestranakog sistema mogu se grupisati u nekoliko grupa: oblik izbornog sistema, isto politiki razlozi, odnosi izmeu drutvenih grupa, nacionalni i verski razlozi. U teoriji je znaajna podela na sisteme s opozicijom i bez opozicije. - sistem s opozicijom je stranaki sistem u kojem postoji opzicija, tj. u kojem postoje najmanje dve politike stranke, od kojih je jedna na vlasti dok je druga u opoziciji. - sistem bez opozicije tu postoji samo jedna stranka ili vie stranaka na vlasti, a nijedna stranka u opziciji.
"Sve ima svoje, i vatra i led, u kap se spoje, i cemer i med... Sve ima svoje, vrlina i greh, tuge postoje da bi prizvale smeh..."

Ribica Forumas u usponu

Posts: 235 Joined: Sat Mar 14, 2009 3:56 pm

T o p

Re: Ustavno pravo - skripta

by Ribica on Mon Nov 29, 2010 10:07 pm

65. Organizacija politikih stranaka Dva osnovna pitanja vezana za organizaciju politikih stranaka jesu: ko ini politiku stranku i kakva je unutranja organizacija politike stranke. Stranku ini manji ili vei broj ljudi koji se nazivaju lanovima stranke. Postoje i drugi oblici vezanosti za stranku, a razlikuju se sledee kategorije pripadnika: (Pijetro Virga) 1. osnivai to su ljudi koji su osnovali stranku 2. organizatori ljudi koji posle osnivanja stranke organizuju njene aktivnosti i razvijaju stranku 3. rukovodstvo ljudi koji ine stranaki kadar 4. uesnici ili aktivisti ljudi koji uzimaju aktivno uee u stranakom ivotu 5. pristalice ljudi koji su saglasni sa programom stranke, koji ga prihvataju, podravaju stranku na izborima glasanjem za nju... U teoriji se razlikuju tri stupnja veze izmeu stranke i pojedinca. To su: 1. pristalice su najbrojnija stranaka populacija, a od njih se jedino oekuje da prilikom glasanja na parlamentarnim ili predsednikim izborima daju glas svojoj politikoj stranci. Oni su glavna udarna snaga politike stranke. Od njihovog broja zavisi mo i uticaj stranke. 2. simpatizeri su jae privreni stranci od pristalica. Oni ne samo to glasaju za svoju stranku, uestvuju i u propagandi i agitaciji stranake ideologije, u skupovima koje organizuje njihova stranka, kao to su aktivi i u organizacijama koje su naklonjene njihovim politikim strankama. esto su davaoci novane pomoi svojim politikim strankama. 3. lanovi lanstvo se zasniva upisom ili prijemom u stranku, lanovi imaju stranaku knjiicu, imaju odreena prava i dunosti, podvrgnuti su stranakoj disciplini i kaznama. S obzirom na podelu rada i zalaganje u politikom ivotu stranke, razlikuju se tri vrste stranakih lanova: obini (bez posebnih zaduenja u stranci), aktivisti (angauju se u izvravanju stranakih zadataka, posreduju izmeu rukovodstva i obinih lanova) i rukovodioci (sainjavaju rukovodstva stranakih organa, kao i individualni stranaki funkcioneri. Oni ine stranaku elitu. Na svoje poloaje u stranci dolaze izborom). U veini politikih stranaka unutranji stranaki odnosi su formalno demokratski, u tom smislu to svi lanovi stranke uestvuju u izboru stranakih organa, u utvrivanju stranake politike, utvrivanju strategije u politikoj i izbornoj borbi. lanstvo u politikim strankama moe biti individualno ili direktno i kolektivno ili indirektno. Politike stranke podeljene su na organizacione jedinice, osnovne i ire. Osnovne organizacione jedinice stranke organizuju se na teritorijalnom ili na funkcionalnom principu. Kod liberalnih i demokratskih stranaka to je odbor, kod demohri., socijaldem. i socijalistikih to je sekcija, kod komunistikih to je elija, a kod faistikih to je milicija.

Osnovne organizacione jedinice politike stranke ine iru stranaku organizaciju na teritoriji jedne politiko-teritorijalne jedinice, koja ima svoje stranake organe, da bi svi ti iri organizacioni odbori bili povezani u jedinstvenu celinu, to je u stvari politika stranka. Na elu stranke nalaze se vrhovni stranaki organi. Posebnu organizacionu celinu i vaan centar moi obrazuju stranaki poslanici u parlamentu organizovani u parlamentarne grupe. Parlamentarna grupa je kategorija poslovnika parlamenta i ona je nosilac odreenih prava u radu parlamenta. Na njenom elu nalazi se predsednik, koji je inae visoki stranaki funkcioner. Parlamentarna grupa ima svoju unutranju organizaciju, ija je svrha da se obezbedi jedinstveno glasanje poslanika iz iste politike stranke i njihovo jedinstveno delovanje u parlamentu.

66. Politika ideologija Politika ideolgija je nuan uslov svake politike delatnosti. Bez svoje politike ideologije politike stranke se meusobno ne bi mogle razlikovati, poto bi sve one mogle biti maine za osvajanje vlasti. Politika stranka jeste politika organizacija, zbog toga to ima svoju politiku ideologiju, tj. svoju politiku u svom stranakom programu. Osnove politike ideologije, stvaraju slobodni politiki mislioci van politikih stranaka i ti osnovi se nalaze u filozofiji i u optoj drutvenoj ideologiji. Politika stranka je nosilac politike ideologije. Politiku ideologiju mogli bismo da odredimo kao sistem uverenja, ideja i postavki o ureenju drutva i drave sa stanovitva interesa odreenih drutvenih grupa. Politika ideologija razaruje se u programu stranke. Stranaki program razlikuje se od iste ideologije. Program je pre svega okrenut praksi, dok je stranaka ideologija apstraktnija. Jednom stvorenu ideologiju i program stranka propagira svojom propagandnom delatnou i tako postie usvajanje odreene ideologije u irokim masama. Delatnost stranke na irenju njene ideologije, odnosno programa stranke naziva se propagandom. Propagandu treba razlikovati od agitacije. Dok je propaganda izlaganje svih stranakih ideja o jednom pitanju, koje zbog njihove sloenosti moe usvojiti samo tanak sloj relativno obrazovanih ljudi, agitacija je izlaganje samo jedne, najvanije ideje, i to obino pomou konkretnih primera, tako da moe biti usvojeno od strane velikog broja ljudi. Za uspeh politike akcije konkretne politike stranke neobino je vano ideoloko jedinstvo stranke. Vezanost politike stranke za drutvene grupe, konkretno za drutvene klase, mnogi autori smatraju sastavnim delom definicije politike stranke.

67. Ocena politikih stranaka Drutvena uloga politikih stranaka moe se oceniti kao nuna i korisna.

Politike stranke stavljaju u pokret iroke narodne mase, podstiu ih na korienje i olakavaju im korienje njihovih politikih prava, ukljuujui ih u politiku, ali one stavljaju u pokret i dravni aparat, radi ostvarivanja odreene politike, ime mu odreuju i sadrinu rada. Posredstvom politikih stranaka, birai na parlamentarnim izborima biraju ne samo poslanike, oni biraju i vladu. Bez pomoi politikih stranaka, teko bi se izbori za narodne predstavnike mogli uspeno obaviti, a graani mogli vriti svoja politika prava. Istina je i to da su politike stranke vezane za tip demokratije u kojoj su iroke mase graana neaktivne, dok se politikom bavi samo aktivna manjina organizovana u politike stranke. Glavna opasnost kojoj je taj tip demokratije izloen je da stranke od inioca koji pokree iroke mase graana na vrenje njihovih politikih prava uspostave, umesto vladavine naroda, vladavinu politikih stranaka i time profesionalnih politiara. Druga je opasnost da stranke radi dobijanja veine na izborima i osvajanja vlasti preu u demagogiju umesto da vode dravniku politiku. Stranke vode rauna prvenstveno o svojim uskim interesima.

68. Politike stranke u ustavnom sistemu republike Srbije

Danas u svetu preovlauju ustavi u kojima se stranke ne pominju, nego su obuhvaene i podrazumevaju se kao izraz prava graana na sindikalno i politiko udruivanje. Na taj nain politikim strankama preputa se potpuna sloboda delatnosti. Druga krajnost su ustavi i politiko zakonodavstvo drava koji su od politikih stranaka napravili neku vrstu dravnog organa, iji je rad posle naelne ustavne regulacije, detaljno regulisan zakonima. Po donoenju ustava, te drave donele su i zakone o politikim strankama u kojima su ureivana bitna pitanja vezana za nastanak i delatnost politikih stranaka. U ovu grupu drava ulazi i Republika Srbija. Prema Ustavu Republike Srbije od 2006: "Jami se i priznaje uloga politikih stranaka u demokratskom oblikovanju politike volje graana. Osnivanje politikih stranaka je slobodno. Politike stranke ne mogu neposredno vriti vlast, niti je potiniti sebi." Ustav Republike Srbije prihvata najliberalniji sistem nastanka politike stranke, sistem prijave nadlenom organu uprave. Upisom u registar politikih organizacija stranka stie svojstvo pravnog lica. Zakonska je odredba po kojoj se politike organizacije organizuju i deluju samo na teritorijalnom principu, dok se politika organizacija definie kao samostalna i dobrovoljna organizacija graana obrazovana radi ostvarivanja politikih ciljeva. Za politike stranke vai naelo samoorganizovanja tj. one svojim osnovnim optim aktom, na demokratskim principima ureuju svoje programske ciljeve i unutranju organizaciju. Politike stranke mogu sticati sredstva za svoju delatnost iz lanarina, priloga, poklona, legata, zavetanja, budeta i drugih izvora u skladu sa zakonom. Stranci e se zabraniti rad kad stie sredstva od stranih lica. Ustav Republike Srbije od 2006. poznaje i institut "zabrane delovanja tj. osnivanja i rada politikih

stranaka." Taj ustav utvruje: "Nedoputeno je delovanje politikih stranaka koje je usmereno na nasilno ruenje ustavnog poretka, krenje zajemenih ljudskih ili manjinskih prava ili izazivanje rasne, nacionalne ili verske mrnje". O zabrani politikih stranaka i drugih udruenja odluuje Ustavni sud Srbije. Ustav dodeljuje jo Ustavnom sudu nadlenost da odluuje o saglasnosti optih akata politikih stranaka, sindikata i udruenja graana. Ustav ustanovljava zabranu lanstva u politikim strankama odreenim nosiocima javnih funkcija ili pripadnicima odreenih slubi. Tako "Sudije Ustavnog suda, sudije, javni tuioci, Zatitnik graana, pripadnici policije i Vojske Srbije ne mogu biti lanovi politikih stranaka".

69. Pojam i poreklo parlamenta Prema organskoj podeli vlasti, parlament je telo koje donosi zakone, zakonodavno telo. Naziv institucije potie od latinske rei parlare, koja znai govoriti. On je mesto gde se zbori, govori, pa bi odgovarajua re za parlament bila sabor ili zbor, a ne ona koja preovlauje skuptina. Poreklo parlamenta je u zahtevu plemstva da i ono uestvuje u razrezivanj poreza, a ne da mu vladalac samovoljno namee dabine. Parlament je nastao iz razloga ogranienja fisklanih prava monarha. Staleke skuptine nisu nastale da bi vrile zakonodavnu funkciju, njihova osnovna funkcija bila je finansijska i sudska. U apsolutnoj monarhiji zakonodavac je bio jedino monarh, on je bio ivi zakon viva lex. Na vrhuncu monarhovog apsolutizma, staleke skuptine izgubile su svoj znaaj. Teorija o parlamentu kao zakonodavnom telu nastala je u XVIII veku, a njen tvorac bio je Monteskje. Parlament je umesto iskljuivo finansijske i sudske, dobio na vrenje i zakonodavnu funkciju. Prvi pu je ova ideja ustavno uobliena u Ustavu SAD od 1787. Sutina narodnog predstavnitva je u tome da poslanici u njemu ne predstavljaju samo svoje birae nego itav narod. U Engleskoj je parlament nastao evolutivnim putem, preobraajem staleke skuptine. Parlament je savremeni sastav britanskog parlamenta koji obuhvata monarha, Dom lordova i Dom komuna. Svi oni vre zakonodavnu vlast zajedno, a nijedan od njih posebno, ni samostalno. Najstariji parlament je onaj koji postoji na Islandu od 930.god. Osnovali su ga stanovnici Norveke. Iako je parlament predstavniki organ i nosilac najvanije funkcije dravne vlasti, ustavotvorne i zakonodavne, on nije nosilac suverenosti niti je iznad ustava. U demokratijama nosilac suverenosti je narod. Pravo je tako jae od parlamenta, iako je parlament njegov formalni stvaralac. To se postie tako to se parlament podvosi pod ustav. Sve negde do Prvog svetskog rata parlament je smatran centralnom predstvanikom institucijom. Danas centar predstavnitva tei da postane organ izvrne vlasti, pogotovo tamo gde za osnovu ima veinsku stranku u parlamentu.

70. Funkcije parlamenta Zakonodavstvo se tradicionalno smatra svojstvenom nadlenosu parlamenta. Parlament ne vri svu zakonodavnu vlast u zemlji, niti je njegova nadlenost samo zakonodavna vlast. Zakonodavna vlast parlamenta znai da je parlament taj organ u dravi koji donosi izvorne propise, koji originerno regulie drutvene odnose. Pod pojmom takve vlasti podvosi se i ustavotvorna vlast, koja je u veini drava u celosti ili delom u nadlenosti parlamenta. Zakonodavni postupak ima tri faze: 1. fazu zakonodavne inicijative (predlaganje zakona) 2. fazu raspravljanja o predlogu zakona i usvajanja zakona 3. fazu stupanja zakona na snagu Zakonodavnom inicijativom raspolau lanovi parlamenta. U zemljama sa parlamentarnim sistemom vlasti glavni predlaga zakona je vlada. Predlaganjem zakona parlamentu vlada ostvaruje svoj program, za ije sprovoenje je dobila poverenje parlamenta. Zakoni koji su izglasani u parlamentu primenjuju se tek poto budu dopili sankciju egzekutive (promulgacija zakona). Prvo podnoenje amandmana na predloeni zakon deli se izmeu lanova parlamenta i vlade. To pravo proizlazi iz prava zakonodavne inicijative, tako da je predlog zakona kompletiran tek istekom roka za podnoenje amandmana. Njega tada ini prvobitni tekst predloga i amandmani ovlaenih predlagaa dati na taj tekst. Takav tekst ulazi u fazu rsprave u parlamentu, najpre u naelu, zatim u pojedinostima. Amandman na predloeni zakon je predlog ovlaenog podnosioca amandmana, ija je svrha poboljanje predloenog zakona. Pri tome isti podnosilac amandmana ima pravo na amandman jedne sadrine na istu odredbu zakona. Iako je parlament zakonodavno telo, u stupanju zakona na snagu vanu ulogu moe odigrati egzekutiva, i to tako to ima mogunost da odloi primenu zakona. Prva takva mogunost je pravo zakonodavnog veta, po pravilu odlaueg, a druga je otezanje sa donoenjem uredaba za izvravanje zakona, ije je postojanje pretpostavka za primenu veine zakonskih odredaba. Zakonodavnoj funkciji parlamenta pripada i njegova funkcija donoenja budeta i zavrnog rauna. Budet je specifian finansijski zakon. On je i mono sredstvo kontrole parlamenta nad radom vlade, poto parlament prilikom donoenja budeta ima pravo da u detalje odluuje o rashodima vlade. Odluivanje o budetu je nain da se izvrna vlast stavi pod kontrolu zakonodavne vlasti. Parlament vri zakonodavnu funkciju i kad ratifikuje meunarodne ugovore koje zakljuuju vlada ili ef drave. Kad zakljueni meunarodni ugovor ratifikuje parlament, on to ini u formi zakona. Parlamentu pripadaju jo neke nadlenosti, a to je odluivanje o ratu i miru i raspisivanje referenduma. Odluivanje o ratu i miru je akt suverenosti.

Druga osnovna funkcija parlamenta, koju on vri u dravama sa parlamentarnim ili skuptinskim sistemom vlasti, jeste kontrola nad radom izvrne vlasti, pre svega nad vladom. U takvim sistemima vlasti parlament stvara i uklanja vladu, bira je i razreava. Parlament vri stalni nadzor nad radom vlade, koja je politiki odgovorna parlamentu. Najefikasnije sredstvo za kontrolu parlamenta nad radom vlade je pravo parlamenta da donosi budet. Bez budeta, vlada nije u mogunosti da vri svoju funkciju, pa je neizglasavanje budeta u parlamentu jednako padu vlade. Sva ostala sredstva kojima parlament vri kontrolu nad vladom mogu se podeliti u dve grupe: u prvu ulaze sredstva kojima se parlament obavetava o radu vlade, a u drugu sredstva kojima se pokree politika odgovornost vlade u parlamentu. Sredstva kojima se parlament obavetava o radu vlade mogu biti stalna i povremena. Stalno sredstvo kontrole parlamenta nad radom vlade su stalne komisije parlamenta. Povremena sredstva kontrole parlamenta nad radom vlade su poslaniko pitanje, interpelacija i anketna komisija. Anketne komisije se formiraju radi ispitivanje nekog vanog pitanja koje je u blioj ili daljoj vezi sa radom vlade. Poslaniko pitanje je konkretno pitanje koje poslanik postavlja odreenom lanu vlade ili vladi kao dravnom organu iz oblasti njihovog delokruga, u pismenom ili usmenom obliku. Interpelacija je kvalifikovano pitanje upueno lanu vlade ili vladi u celini. Od sredstava za pokretanje politike odgovornosti vlade klasino sredstvo u parlamentarnom sistemu je predlog za glasanje o nepoverenju vladi. Predlog postavlja odreen broj poslanika. Da bi vlada izgubila poverenje parlamenta, potrebno je da predlog usvoji ista ona veina koja je potrebna za vladin izbor. Gubitak poverenja u parlamentu obavezuje vladu na podnoenje ostavke. Svuda u svetu parlamenti imaju i znaajnu izbornu funkciju. U jednom broju zemalja parlament je kvazi-sudski organ koji obavlja kvazi-sudska ovlaenja. Re je o ovlaenjima parlamenta da sudi nosiocima izvrne vlasti predsedniku republike i lanovima vlade. U ustavnom sistemu Republike Srbije parlament, Narodna skuptina, je zakonodavno telo. U tom svojstvu Narodna skuptina donosi zakone i druge opte akte, akte sa pravnom snagom zakona, kao to su budet i zavrni raun, plan razvoja i prostorni plan i potvruje meunarodne ugovore. U tu grupu poslova spadala bi i prethodna saglasnost koju Narodna skuptina daje na statut autonomne pokrajine. Narodna skuptina po posebnom postupku odluuje o promeni ustava, odnosno donosi ustav, s tim da o pojedinim pitanjima promene ustava ne odluuje samostalno. Narodna skuptina ima sledee nadlenosti: odluuje o promeni granica, odluuje o ratu i miru i proglaava i ukida ratno i vanredno stanje, raspisuje republiki referendum, raspisuje javni zajam i odluuje o zaduivanju Republike Srbije. U oblasti bezbednosti i odbrane Narodna skuptina nadzire rad slubi bezbednosti i usvaja strategiju odbrane. Poto je Ustav Republike Srbije usvojio u osnovi parlamentarni sistem vlasti, to je funkcija Skuptine izbor i razreenje Vlade i kontrola nad njenim radom. Ustavna formulacija je da Skuptina bira Vladu,

nadzire njen rad i odluuje o prestanku mandata Vlade i ministara. Izbornom funkcijom Narodne skuptine obuhvaen je, pored izbora predsednika i lanova Vlade i irok krug nosilaca javnih funkcija. Narodna skuptina bira i razreava sudije Ustavnog suda, bira predsednika Vrhovnog kasacionog suda, predsednike sudova, Republikog javnog tuioca, javne tuioce, sudije i zamenike javnih tualaca u skladu sa Ustavom, bira i razreava guvernera Narodne banke Srbije i nadzire njegov rad, bira i razreava Zatitnika graana i nadzire njegov rad, bira i razreava druge funkcionere odreene zakonom. Od kvazisudskih ovlaenja Narodna skuptina ima ovlaenje da daje amnestiju za krivina dela. Za razliku od Ustava Republike Srbije od 1990, nadlenost Narodne skuptine nije iskljuivo ustavna, nego je i zakonska kategorija ("Narodna skuptina vri i druge poslove odreene Ustavom i zakonom"). 71. Ratno i vanredno stanje Od poslova u nadlenosti Narodne skuptine Ustav Republike Srbije od 2006. u posebnim lanovima razrauje pravo i dunost Narodne skuptine da "odluuje o ratu i miru i proglaava i ukida ratno i vanredno stanje". Prema Ustavu, dva su stepena neredovnog stanja u zemlji: vanredno i ratno. Oba stanja proglaava Narodna skuptina, i to vanredno stanje veinom glasova svih poslanika, a ratno stanje veinom glasova narodnih poslanika na sednici na kojoj je prisutna veina narodnih poslanika. Narodna skuptina sastaje se bez poziva posle proglaenja ratnog ili vanrednog stanja. Za vreme ratnog ili vanrednog stanja Narodna skuptina ne moe biti rasputena. Ako mandat predsednika Republike istie za vreme ratnog ili vanrednog stanja, mandat se produava tako da traje do isteka tri meseca od dana prestanka ratnog, odnosno vanrednog stanja. Ustav ne moe biti promenjen za vreme ratnog ili vanrednog stanja. Vanredno stanje je "stanje javne opasnosti u kojem je ugroen opstanak drave ili graana, a posledica je vojnih ili nevojnih izazova, rizika i pretnji bezbednosti". Narodna skuptina proglaava vanredno stanje "kad javna opasnost ugroava opstanak drave ili graana" na osnovu zajednikog predloga predsednika Republike i Vlade. - Proglaenje vanrednog stanja moe se predloiti i na delu teritorije Republike Srbije. - Odlukom o proglaenju vanrednog stanja utvruje se podruje Republike Srbije na kojem se proglaava vanredno stanje, ako se ono proglaava na delu ugroene teritorije. - Kad prestanu uslovi zbog kojih je vanredno stanje proglaeno predsednik Republike i predsednik Vlade podnose Narodnoj skuptini predlog za donoenje odluke o ukidanju vanrednog stanja. - Da se reim vanrednog stanja ne bi mogao zloupotrebiti, maksimirano je njegovo trajanje odluka o vanrednom stanju vai najvie 90 dana. - Posle isteka tog roka, Narodna skuptina moe odluku o vanrednom stanju produiti najdue jo 90 dana i to veinom od ukupnog broja poslanika. Iz istog razloga, Narodna skuptina sastaje se bez posebnog poziva i ne moe biti rasputena.

- Kad Narodna skuptina proglasi vanredno stanje, ona moe u odluci o proglaenju vanrednog stanja propisati mere kojima se odstupa od Ustavom zajemenih ljudskih i manjinskih prava. Ove mere najdue vae 90 dana, a po isteku ovog roka mogu se obnoviti pod istim uslovima. - Kad Narodna skuptina nije u mogunosti da se sastane, odluku o proglaenju vanrednog stanja donose zajedno predsednik Republike, predsednik Narodne skuptine i predsednik Vlade, pod istim uslovima kao i Narodna skuptina. - Mere odstupanja, kojima se odstupa od ljudskih i manjinskih prava zajemenih Ustavom, moe propisati Vlada, uredbom uz supotpis predsednika Republike. U pogledu duine vaenja vai isto ogranienje (90+90dana). - Kad odluku o proglaenju vanrednog stanja nije donela Narodna skuptina, ona je potvruje u roku od 48 sati od njenog donoenja, odnosno im bude u mogunosti da se sastane. U sluaju da ovu odluku ne potvrdi skuptina prestaje da vai zavretkom njene prve sednice odrane po proglaenju vanrednog stanja. - Kod mera kojima se odstupa od ljudskih i manjinskih prava, Vlada je duna da podnese potvrdu Narodnoj skuptini u roku od 48 sati od njenog donoenja, odnosno im skuptina bude u mogunosti da se sastane. U sluaju da skuptina ne postupi ovako, uredba o merama odstupanja prestaje da vai 24 sata od poetka prve sednice odrane po proglaenju vanrednog stanja. Ratno stanje je "stanje opasnost i u kojem je oruanim delovanjem spolja ugroena suverenost, nezavisnost i teritorijalna celovitost zemlje, odnosno mir u regionu, koji zahteva mobilizaciju snaga i sredstava za odbranu". Ratno stanje je neredovno stanje. - Proglaava ga Narodna skuptina "na osnovu zajednikog predloga predsednika Republike i Vlade". - Kad prestanu uslovi zbog kojih je proglaeno ratno stanje, predsednik Republike i predsednik Vlade podnose Narodnoj skuptini predlog za donoenje odluke o ukidanju ratnog stanja. - Proglaavajui ratno stanje, Narodna skuptina moe propisati mere kojima s eodstupa od ustavom zajemenih ljudskih i manjinskih prava. - Kad Narodna skuptina nije u mogunosti da se sastane, odluku o proglaenju ratnog stanja donose zajedno predsednik Republike, predsednik Narodne skuptine i predsednik Vlade. Sve mere propisane u periodu ratnog stanja potvruje Narodna skuptina im bude u mogunosti da se sastane. U vezi sa ratnim i vanrednim stanjima je i institut odstupanja u tim stanjima od ljudskih i manjinskih prava zajemenih Ustavom. Ustav je takvom odstupanju postavio znatna ogranienja: 1. odstupanja od Ustavom zajemenih ljudskih i manjinskih prava dozvoljena su samo u obimu u kojem je to neophodno 2. mere odstupanja ne smeju da dovedu razlikovanja na osnovu rase, pola, nacionalnosti, veroispovesti, jezika ili drutvenog porekla 3. mere odstupanja prestaju da vae prestankom vanrednog ili ratnog stanja 4. mere odstupanja ni u kom sluaju nisu dozvoljene u pogledu prava zajemenih u izriito navedenim

lanovima Ustava.

72. Struktura parlamenta Kad je u pitanju struktura parlamenta, mogua su dva reenja. Moe biti jednodomo telo, sastavljeno od jednog doma, i moe biti dvodomo, sastavljeno od dva doma. U teoriji se smtra da je jednodomni parlament vie u saglasnosti sa naelom narodne suverenosti. Jednodomno predstavnitvo proizlazi iz teorije o suverenom narodu, ija je volja jedna i nedeljiva. Dvodomni sistem obezbeuje politiku slobodu time to deli zakonodavnu vlast i omoguuje meusobno ograniavanje dva doma. Bikameralizam je bio naelo sastava parlamenta u vreme uvoenja predstavnike demokratije i bio je izraz nunosti ouvanja socijalnog ekvilibrijuma u odnosima dve dominantne drutvene klase, feudalne i graanske. Zbog toga je bio konzervativni bikameralizam. Putem drugog doma, aristokratija je pokuavala da zaustavi uspon buroazije, dodeljujui joj posebno predstavnitvo. Razlozi postojanja gornjeg doma u to vreme bili su konzervativni da usporava ili da zaustavlja rad donjeg doma. Danas dvodomni parlament u federalnim dravama je neposredna posledica federalnog dravnog ureenja. U parlamentu tih drava jedan dom predstavlja drave lanice na jednakoj osnovi i on je sredstvo zatite njihove autonomije. Taj dom oliava federaciju kao zajednicu federalnih jedinica, kao sloenu dravu. To je gornji dom federalnog parlamenta. Drugi dom predstavlja graane na demografskoj osnovi i izraz je njihove jednakosti u federalnoj dravi, nezavisno od njene podele na federalne jedinice. Taj dom oliava federaciju kao zajednicu graana, kakva je svaka unitarna drava. To je donji dom federalnog parlamenta.

Danas postoje tri oblika bikameralizma: politiki, federalni, i socijalno-ekonomski. Politiki bikameralizam se tako odreuje zbog toga to je uloga koja se dodeljuje gornjem domu politika. Drugi dom treba da bude protivmera donjem domu. Njegova osnovna uloga je da zaustavlja preteranosti i da ublaava brze i nepromiljene odluke donjeg doma. Politiki bikameralizam ima dve varijante: jednu, aristokratski drugi dom, drugu, demokratski dom. Aristokratski bikameralizam je onaj u ijem su drugom domu predstavljene pojedine drutvene klase, tj. u njemu se nalaze pojedinci koji tim klasama pripadaju. Razlog ovakvog bikameralizma lei u ouvanju privilegija klase koja drutveno i ekonomski slabi ili u verovanju u vie sposobnosti jednog dela birakog tela. Aristokratski bikameralizam danas izaziva iskljuivo istorijski interes. Demokratski bikameralizam u drugom domu vidi inioca kontinuiteta i stabilnosti u odnosu na dom koji je neposredno izabran od strane pojedinaca kao takvih. Izborni mehanizam za drugi dom treba da obezbedi izbor linosti koje su po asti i ugledu poznate u svojim izbornim jedinicama. Takav dom manje je neposredno zavisan od udi biraa prvog doma. Zato se ponekad ovaj oblik bikameralizma naziva i elitistiki bikameralizam.

Demokratski oblik bikameralizma obezbeuje se primenom razliitih instrumenata. Najpre je birako pravo za izbor lanova drugog doma znatno sueno u odnosu na prvi dom, u tom smislu to je starosni cenzus za drugi dom vii. Drugi instrument je due trajanje mandata lanova gornjeg doma u odnosu na poslaniki mandat lanova donjeg doma. Uvodi se i parcijalni sistem obnove lanova drugog doma. Poslednji instrument je nain izbora lanova gornjeg doma, tu se primenjuje odreen sistem posrednih izbora, budui da je birako telo za donji dom uglavnom sastavljeno od predstavnika neposredno izabranih optim pravom glasa. Federalni bikameralizam izraz je sloene politike strukture federalne drave. Federalna drava obuhvata dvostruki niz dravnih organa: jedni su organi drava lanica, drugi su organi cele drave, tj. federalne drave. Taj dualizam izraava se u federalnoj dravi, tako to njen parlament ima dva doma: jedan, koji predstavlja sve graane u federalnoj dravi neizdeljenoj na federalne jedinice, drugi, koji predstavlja svaku dravu lanicu kao takvu, u njenom svojstvu autonomnog subjekta. Federalne parlamente karakterie apsolutna ravnopravnost domova. Za karakter federalnog doma, bitno je da su ureena tri pitanja: - nain odreivanja predstavnika - karakter njihovog mandata - nain glasanja predstavnika u federalnom parlamentu. to se tie naina odreivanja predstavnika za federalni dom, poznata su tri reenja: 1. prema koje te predstavnike biraju birai federalne jedinice neposredno, 2. prema koje te predstavnike biraju parlamenti federalnih jedinica, srazmerno broju predstavnika pojedinih stranaka u parlamentima, 3. prema kojem se predstavnici federalnih jedinica uopte ne biraju, nego ih postavlja organ izvrne vlasti federalnih jedinica ili ak federalni izvrni organ. Kad je re o mandatu predstavnika federalnih jedinica u federalnom parlamentu, on moe biti imperativni ili slobodni. Imperativni mandat postoji kad su predstavnici federalnih jedinica pravno obavezni da postupaju prema nalozima organa koji ih je postavio, a koji ih kao njihov mandatar, moe opozvati i zameniti drugim predstavnicima. Slobodni mandat postoji kad su predstavnici federalnih jedinica u federalnom domu pravno samostalni u formiranju svojih stavova i slobodni u tumaenju intersa svoje federalne jedinice koju predstavljaju, dakle i u glasanju. Nain glasanja predstavnika federalnih jedinica u federalnom parlamentu moe biti dvojak: oni mogu istupiti kao jedinstvena delegacija svoje federalne jedinice i glasati en bloc ili glasati pojedinano, svaki predstavnik ponaosob. Uz odreivanje predstavnika federalnih jedinica metodom postavljanja, idu i imperativni mandat predstavnika i glasanje po delegacijama u federalnom parlamentu. Uz metod izbora predstavnika federalnih jedinica, ide slobodan predstavniki mandat i samostalno glasanje predstavnika u federalnom parlamentu. Federalni dom obrazovan prema prvom modelu pripada tipu vea, a prema drugom tipu senata.

Socijalno-ekonomski bikameralizam znai predstavljanje u drugom domu ekonomskih grupa, profesija i razliitih drutvenih slojeva. Dvodomnost se u ovom sistemu postie tako to su u prvom, donjem domu, predstavljeni pojedinci, odnosno preko politikih stranaka predstavljeni su politiki interesi naroda, dok su u drugom gornjem domu pojedinci predstavljeni kao vrioci odreene profesije ili kao uesnici u odreenoj ekonomskoj delatnosti. to se tie meusobnih odnosa domova, postoje razliita reenja, ali je pravilo da se drugom domu dodeljuju manja ovlaenja od prvog. Kritiari bikameralizma upzoravaju kako je drugi dom nekoristan i nedemokratski. Nekoristan je jer po drugi put radi isti posao koji je ve obavio donji dom. Nedemokratski je zbog toga to mu se, kako bi imao izgled originalnosti, tj. kako bi se birao drukije od donjeg doma, izborna osnova suava. Drugi dom usporava i oteava funkcionisanje parlamenta. Bikameralizam se jo kritikuje kao institucija suprotna demokratskom idealu. Ako je bikameralizam primenjen u potpunosti, neke od kritika koje mu se upuuju stoje i one su nesporne. Ako je njegova primena nepotpuna, to je danas ei sluaj, nedostaci koji mu se pripisuju znatno se smanjuju. Jedno od osnovnih pitanja dvodomnosti je nain rada dvodomnog parlamenta. Postoje tri mogunosti: 1. Sve nadlenosti parlamenta vre oba doma ravnopravno i ona znae punu saglasnost domova u pogledu akata koje ravnopravno donose. To je apsolutna dvodomnost, koja znai egalitarni bikameralizam. 2. druga mogunost je da izvesna pitanja iz nadlenosti parlamenta budu konano odluena saglasnou jednog doma, pri emu saglasnost drugog doma uopte nije potrebna, tj. drugi dom za odluivanje o tom pitanju uopte nije nadlean. Da bi se naelo dvodomnosti sauvalo i u ovakvim sluajevima, o veini pitanja iz nadlenosti parlamenta dva doma odluuju ravnopravno. 3. Trea mogunost je kad se izvesna pitanja iz nadlenosti parlamenta konano odluuju na zajednikoj sednici dva doma. U takvim sluajevima dva doma se spajaju u jedan na zajednikoj sednici. Parlament tada odluuje kao jednodomna institucija. I za ovu mogunost je karakteristino pravilo da parlament vri svoje nadlenosti saglasnou oba doma. Osnovni problem kod dvodomnog odluivanja je kako postupiti u sluajevima kada nema saglasnosti izmeu domova. Tu se najee povreuje naelo ravnopravnosti domova, jer se i pored potrebne naelne saglasnosti oba doma, prednost u sluaju kad takve saglasnosti nema daje donjem domu. U Republici Srbiji Narodna skuptina, kao dravni parlament. Je jednodomna i ima 250 narodnih poslanika. U njenom sastavu se obezbeuje "ravnopravnost i zastupljenost polova i predstavnika nacionalnih manjina, u skladu sa zakonom".
"Sve ima svoje, i vatra i led, u kap se spoje, i cemer i med... Sve ima svoje, vrlina i greh, tuge postoje da bi prizvale smeh..."

Ribica Forumas u usponu

Posts: 235 Joined: Sat Mar 14, 2009 3:56 pm

T o p

Re: Ustavno pravo - skripta


by Ribica on Mon Nov 29, 2010 10:08 pm

73.Unutranja organizacija parlamenta (imunitet i inkompatibilitet parlamentaraca) Unutranja organizacija parlamenta obuhvata nekoliko oblasti koje se sastoje od posebnih institucija regulisanih ustavnim i drugim normama. Re je o sledeim oblastima: poloaj parlamentaraca, materija zasedanja i sednica parlamenta, parlamentarna radna tela i parlamentarni funkcioneri. Poloaj parlamentaraca treba da obezbeuje nezavisnost njihovu u odnosu na spoljne pritiske, s jedne, i nezavisnost institucije parlamentarca, s druge strane. Instituti koji slue prvoj svrsi jesu parlamentarni imunitet i parlamentarna naknada, a drugoj paralamentarni inkompatibilitet. Parlamentarni imunitet znai neprikosnovenost parlamentarca. Njegovi osnovi su u naelu narodne suverenosti i naelu podele vlasti. Parlamentarac je narodni predstavnik, izraz narodne suverenosti, i kao sama ta suverenost i on je neprikosnoven. Naelo podele vlasti ukljuuje nezavisnost i neprikosnovenost parlamentarca u odnosu na izvrnu vlast. Parlamentarni imunitet ima dva oblika: imunitet neodgovornosti i imunitet nepovredivosti. Samo oba imuniteta zajedno omoguuju punu slobodu vrenja funkcije parlamentarca. Dok imunitet neodgovornosti deluje automatski, imunitet nepovredivosti deluje samo ako se parlamentarac na njega pozove. Imunitet neodgovornosti titi parlamentarca kad vri parlamentarnu funkciju, dok imunitet nepovredivosti titi parlamentarca kad ne vri parlamentarnu funkciju. Imunitetom neodgovornosti pokrivena je neodgovornost parlamentarca za govor, izraeno miljenje i dat glas u parlamentu. Ta neodgovornost pokriva akte parlamentarca uinjene u vrenju njegovih funkcija. Za svoje govore i miljenja van parlamenta, parlamentarac je odgovoran kao i svaki graanin.

Imunitetom neodgovornosti obuhvaeni su samo oni akti za koje se moe uzeti da se preko njih odvija radnja parlamenta. Na sednicama u parlamentu i u parlamentarnim radnim telima, parlamentarci imaju neogranienu slobodu rei. Samo parlament, na osnovu poslovnika koji sam donosi, moe postaviti granice toj slobodi. Klasine disciplinske mere koje poznaju parlamentarni poslovnici su opomena, oduzimanje rei, privremeno udaljavanje sa sednice, ali one nemaju veze sa krivinopravnim sankcijama. Neodgovornost parlamentarca za izraeno miljenje i dat glas u parlamentu je apsolutna ona vai dok mandat parlamentarca traje i posle isteka mandata. Najvaniji element sadrine ovog imuniteta je sloboda govora. Imunitet nepovredivosti tie se akata izvrenih van obavljanja funkcije parlamentarca, njime se titi sva vanparlamentarna delatnost parlamentarca. To je proceduralni imunitet, koji spreava primenu opteg prava na parlamentarca. Smisao ovog imuniteta je da se parlamentarcu jami sloboda od hapenja. Taj imunitet moe biti ukinut, ali samo odlukom parlamenta. Prema svom obimu, imunitet nepovredivosti iri je od imuniteta neodgovornosti, jer potencijalno obuhvata mnogo vei broj krivinih dela, ali je po svom dejstvu on slabiji, jer predstavlja samo vremensko odlaganje krivinog gonjenja, dok se parlament ne izjasni, a najdue dok traje parlamentarni mandata, odnosno dok se to lice nalazi u svojstvu parlamentarca. Zatita koja se prua imunitetom nepovredivosti je privremna. Imunitet nepovredivosti ne vai u sluaju flagrantnog delikta, tj. zaticanje na krivinom delu redovno se izuzima od zatite od ovog imuniteta.Osnov imuniteta nepovredivosti je u naelu podele vlasti. Svrha ovog oblika imuniteta je da titi parlamentarca od tendencioznog i neodgovornog liavanja slobode. Imunitet parlamentarca u Ustavu Republike Srbije od 2006. obuhvata dve klasine komponente: imunitet neodgovornosti i imunitet nepovredivosti. Imunitet neodgovornosti je potpun, jer "narodni poslanik ne moe biti pozvan na krivinu ili drugu odgovornost za izraeno miljenje ili glasanje u vrenju svoje poslanike funkcije". Za izraeno miljenje van Skuptine poslanik je odgovoran kao i svaki drugi graanin, pod pretpostavkom da se ne pozove na imunitet ili da mu Skuptina ukine imunitet. I kad Skuptina ne odobri pokretanje postupka protiv poslanika, on za izraeno miljenje van Skuptine moe biti pozvan na odgovornost posle isteka poslanikog mandata. Poslanik za izraeno miljenje u Skuptini ne moe biti pozvan na odgovornost ne samo za vreme trajanja mandata, nego ni posle isteka mandata. Prema Ustavu Republike Srbije od 2006. imunitet nepovredivosti obuhvata dve stvari: - zabranu pritvora narodnog poslanika - zabranu pokretanja krivinog ili drugog postupka u kojem se protiv poslanika moe izrei kazna zatvora. Narodni poslanik moe biti pritvoren bez odobrenja Narodne skuptine ako je zateen u vrenju krivinog dela za koje je propisan akazna zatvora u trajanju duem od pet godina. Ukoliko se narodni poslanik nije pozvao na imunitet Narodna skuptina moe odluiti da se imunitet primeni, kad oceni da

je to potrebno za obavljanje poslanike funkcije. Protiv poslanika ne bi se mogao voditi postupak za drugo krivino delo osim za ono za koje je traeno i dato odobrenje. Za svako drugo kanjivo delo mora se traiti posebno odobrenje. Imunitet analogan imunitetu narodnih poslanika uivaju predsednik Republike, predsednik, potpredsednik i ministri u Vladi Srbije, sudije Ustavnog suda i zatitnik graana. O imunitetu inokosnih organa, predsednika Republike i zatitnika graana, odluuje Narodna skuptina, a o imunitetu lanova kolegijalnih organa, Vlade i sudije Ustavnog suda, odluuje Vlada i Ustavni sud. Narodna skuptina ukida imunitet predsedniku Republike i Zatitniku graana, kao i narodnim poslanicima veinom glasova svih narodnih poslanika. Ustav Rep. Srbije sadri samo odredbe o zatiti i o pravima narodnih poslanika. On ne spominje izriito poslanikove dunosti. Osnovna dunost narodnih poslanika je da prisustvuje skuptinskim sednicama, poto ispunjenje svih ostalih pretpostavlja poslanikovo prisustvo u parlamentu. Skuptinski poslovnici da bi spreili ometanje rada parlamenta esto ograniavaju uee poslanika u raspravi bilo u pogledu duine trajanja bilo u pogledu broja javljanja za re. Parlamentarna naknada ima dvostruki cilj: - da demokratizuje regrutovanje parlamentarca, tako to ovi nee pripadati iskljuivo viim socijalnim kategorijama dok vre parlamentarni mandat. Ona nije dovoljna da se pokriju svi trokovi parlamentarne aktivnosti, pa politike stranke moraju finansirati jedan njen deo - pomou nje se moralizuje ponaanje izabranih parlamentarca, tako to e posluiti kao sredstvo za suzbijanje iskuenja korupcije. Parlamentarni inkompatibilitet je zabrana za parlamentarce da istovremeno kumuliraju parlamentarni mandata sa poloajima koje su zauzimali pre izbora ili koje su stekli posle izbora. Inkomatibilitet moe biti smetnja i za uee na parlamentarnim izborima, kako kandidat na izborima ne bi pomou svog poloaja vrio pritisak na birako telo. Najprirodniji razlog inkompatibilnosti su tekoe, pa i fizika nemogunost da se istovremeno vre dve funkcije. Pravi razlog parlamentarnih inkompatibiliteta je obezbeivanje nezavisnosti lana parlamenta u odnosu na vladu. U Ustavu Republike Srbije od 2006, najpre postoji odredba opteg znaenja o zabrani sukoba interesa, prema kojoj "niko ne moe vriti dravnu ili javnu funkciju koja je u sukobu sa njegovim drugim funkcijama, poslovima ili privatnim interesima". U Ustavu se utvruje koje su dravne ili javne funkcije, poslovi ili interesi u sukobu sa funkcijom narodnog poslanika: "Narodni poslanik ne moe biti poslanik u skuptini autonomnepokrajine, niti funkcioner u organima izvrne vlasti i pravosua, niti moe obavljati druge funkcije, poslove, dunosti za koje je zakonom utvreno da predstavljaju sukob interes". Izborni zakon utvruje da poslaniku prestaje mandat "ako nastupi jedan od sluajeva nespojivosti funkcije poslanika sa drugom funkcijom".

74. Unutranja organizacija parlamenta (zasedanja i sednice parlamenta)

Zasedanja i sednice parlamenta su drugi krug pitanja sa podruja unutranje organizacije parlamenta. Parlament se bira na jedan odsek vremena. U tom vremenu traje mandat parlamenta, pa se taj period naziva legislaturni period ili legislatura. Trajanje mandata ne sme biti ni suvie kratko ni suvie dugo. Najee se primenjuje srednje reenje, ni isuvie kratak ni preterano dug mandat. U posebnim prilikama, predvienim ustavom, mandat parlamenta moe trajati i due od redovnog mandata, sve dok takve prilike postoje (ratno stanje, vanredno stanje...). Mandat parlamenta moe trajati i krae od parlamentarnog mandata utvrenog u ustavu. Poseban sluaj skraivanja mandata je rasputanje parlamenta, ali u takvim sluajevima to dolazi protiv volje parlamenta. U Ustavu Republike Srbije od 2006. u pogledu duine legislaturnog perioda, usvojeno je srednje reenje: taj period, odnosno mandat parlamenta traje etiri godine. Narodnoj skuptini moe prestati mandat pre isteka legislaturnog perioda kad je predsednik Republike raspusti "na obrazloeni predlog Vlade, kao i u sluajevima kad je predsednik Republike duan da raspusti Narodnu skuptinu na osnovu Ustava". Ustav ne predvia mogunost produivanja mandata skuptine za vreme ratnog ili vanrednog stanja. Ustav Republike Srbije ne poznaje mogunost samorasputanja Skuptine, tj. rasputanje Skuptine njenom sopstvenom odlukom. Parlament u naelu slobodno utvruje trajanje svojih redovnih i vanrednih zasedanja .Zasedanje je period u kom se parlament sastaje, u kojem radi bilo preko svojih radnih tela, bilo na plenarnim sednicama. Zasedanja mogu biti: redovna i vanredna. Redovna zasedanja vezana su za odreen dan u mesecu, dok su vanredna ona koja ovlaeni predlaga predloi u vremenu izmeu redovnih zasedanja i koja se u tom vremenu odravaju. Redovnih zasedanja je po pravilu dva, jedno proleno i jedno jesenje. Prema Ustavu Republike Srbije: "Narodna skuptina se obavezno sastaje u dva redovna zasedanja godinje. Prvo redovno zasedanje poinje prvog radnog dana u martu, a drugo redovno zasedanje poinje prvog radnog dana u oktobru. Redovno zasedanje ne moe trajati due od 90 dana. Narodna skuptina sastaje se u vanredno zasedanje na zahtev najmanje jedne treine narodnih poslanika ili na zahtev Vlade, sa unapred odreenim dnevnim redom. Narodna skuptina sastaje se bez poziva posle proglaenja ratnog ili vanrednog stanja." U sistemu podele vlasti kakav postoji u Ustavu Republike Srbije, egzekutiva ne moe prekidati tok zasedanja parlamenta, osim u sluaju kad upotrebljava svoje pravo rasputanja parlamenta. Parlament efektivno radi na svojim sednicama. Parlamentarnim poslovnikom se odreuje ko moe sazvati sednicu parlamenta, vreme njenog poetka i zavretka, pauze u toku sednice i sl. Ustavi esto

utvruju potreban broj parlamentaraca bez kojeg nema punovanog odluivanja. Najee je to veina od ukupnog broja parlamentaraca, ali se esto, radi spreavanja opstrukcije, taj broj sputa i na jednu treinu parlamentaraca. Osnovno pitanje na sednici parlamenta je pitanje dnevnog reda sednice. lanovi parlamenta ne mogu na sednicama govoriti o svemu u isto vreme. Sam parlament odluuje o dnevnom redu. Obino ta funkcija neformalno pripada telu koje sainjavaju predsednik parlamenta, predsednici parlamentarnih odbora i komisija i predstavnici svih parlamentarnih stranaka. U paralamentu se na sednicama odluke o pojedinim takama dnevnog reda donose glasanjem. Kad je glasanje javno,glasa se dizanjem ruke ili u sluaju elektronskog glasanja pritiskom na dugme, koje se nalazi na klupi parlamentarca. Glasanje moe biti i tajno, i tada se moe obavljati putem glasakih listia, koji se nakon obavljenog glasanja ubacuju u glasaku kutiju. Kad ne postoji drugaija odredba o tome, obino je dovoljna kvorumska veina, tj. veina glasalih od kvoruma prisutnih. Za odluivanje o odreenim pitanjima, ustav moe zahtevati apsolutnu ili kvalifikovanu veinu. Tada je re o veini lanova koji ine parlament. To je ustavna veina. I Ona iznosi polovinu od ukupnog broja lanova parlamenta vie jedan. Isto tako se moe zahtevati i veina od dve treine, tri petine. Prema Ustavu Republike Srbije, pravilo je da Narodna skuptina donosi odluke veinom glasova narodnih poslanika na sednici na kojoj je prisutna veina narodnih poslanika, dakle, kvorumskom veinom. Pitanja o kojima Narodna skuptina odluuje posebnom, ustavnom veinom obuhvataju celokupnu izbornu nadlenost. Zakoni o kojima Narodna skuptina odluuje veinom glasova svih narodnih poslanika su referendum i narodna inicijativa, plan razvoja i prostorni plan, javno zaduivanje, zakljuivanje i potvrivanje meunarodnih ugovora... Poto od dve svoje nadlenosti donoenje i menjanje Ustav i odluivanje o promeni granica Republike Srbije Narodna skuptina odluuje po posebnom postupku za promenu Ustava, dvotreinskom veinom, jednom uz mogunost, drugi put uz obavezu potvrde graana na republikom referendumu, proizilazi da je pravilo po kojem Narodna skuptina donosi odluke veinom glasova narodnih poslanika na sednici na kojoj je prisutna veina narodnih poslanika, izuzetak, da po njemu Narodna skuptina odluuje o daleko manjem broju pitanja iz svoje ustavne nadlenosti, a da je izuzetak kad Narodna skuptina odluuje veinom glasova svih narodnih poslanika, pa su zbog toga takva pitanja i taksativno navedena u Ustavu.

75. Unutranja organizacija parlamenta (parlamentarna radna tela i parlamentarni funkcioneri) Trei krug pitanja iz oblasti unutranje organizacije parlamenta obuhvata parlamentarna radna tela i parlamentarne funkcionere. Dva su oblika rada parlamenta: u plenumu, na sednicama, i u parlamentarnim odborima, na njihovim sednicama. Parlamentarni odbori su pomona radna tela parlamenta, koja pomau parlamentu u radu i doprinose efikasnosti toga rada. U parlamentarnim odborima se pretresaju pitanja i pripremaju predlozi

za donoenje odluka na parlamentarnim sednicama, kako bi parlament mogao efikasnije da radi. Danas je pravilo da su parlamentarni odbori unutranja radna tela parlamenta, odnosno njegovih domova, koja nemaju ovlaenja vlasti. Njihova funkcija svodi se na pripremanje rada parlamenta, odnosno domova i na olakavanje ostvarivanja nadlenosti parlamenta. Ta funkcija se moe ralaniti na dva podruja: na podruje zakonodavstva i zakonodavnog postupka i na podruje kontrole egzekutive. Na podruje zakonodavstva i zakonodavnog postupka osnovna uloga parlamentarnih odbora je da razmotre tekst predloga zakona, podnesu na taj tekst amandmane, ukoliko ih imaju i da o svemu, preko izvestioca odbora, izveste plenum. Na podruju kontrole egzekutive, parlamentarni odbori, u zavisnosti od sistema vlasti, mogu imati razliita ovlaenja, od personalnih do funkcionalnih. Parlamentarni odbori se konstituiu kao stalna radna tela parlamenta sa specijalizovanim delokrugom. lanove odbora predlau parlamentarne grupe, srazmerno broju svojih parlamentaraca u parlamentu. U mnogim dravama sa parlamentarnim sistemom vlasti u kojima nema nespojivosti izmeu slube parlamentarca i ministra pravilo je da ministri koji su lanovi parlamenta ne mogu biti lanovi odbora. lanove odbora bira parlament na plenarnim sednicama, za mandatni period za koji je i sam izabran. Predsednika odbora, koji je najee samo predsedavajui u odboru, bez posebnih sopstvenih ovlaenja, ili bira sam odbor ili ga imenuje parlament, odnosno odgovarajui dom. O stavovima i miljenjima odbora plenum izvetava poseban izvestilac iz reda lanova odbora. Njegova je dunost da na parlamentarnim sednicama objanjava i brani stav i miljenja odbora. Parlamentarni funkcioneri su visoki zvaninici u parlamentu, koji to svoje zvanje stiu na osnovu svojih parlamentaraca. Njih u to zvanje biraju parlamentarci na plenarnim sednicama parlamenta, odnosno njegovih domova. Kako se odluke u parlamentu donose na sednicama, to je neophodno da postoji lice zadueno za sazivanje sednica, predsedavanje na sednicama,, voenje sednica, uspostavljanje reda na sednicama i sl. Takvi funkcioneri su predsednik parlamenta, predsednici domova, potpredsednici, predsednici parlamentarnih odbora. Najvaniju ulogu meu njima imaju predsednik parlamenta, odnosno predsednici domova. Predsednik paralamenta je po pravilu predsedavajui na parlamentarnim sednicama. Budui da je jednodomno telo, Narodna skuptina Republike Srbije ima jednog predsednika. Tako u Rep. Srbiji "Narodna skuptina veinom glasova svih narodnih poslanika bira predsednika i jednog ili vie potpredsednika Narodne skuptine. Predsednik Narodne skuptine predstavlja Narodnu skuptinu, saziva njene sednice, predsedava njima i vri druge poslove odreene Ustavom, zakonom i poslovnikom Narodne skuptine". Funkcija predstavljanja Skuptine znai da predsednik obavlja sledee poslove: - opti u ime skuptine sa drugim dravnim organima i sa pojedincima, - vodi prepisku Skuptine i potpisuje njene akte - izdaje i potpisuje poslanicima legitimacije, - zastupa Skuptinu na raznim sveanostima.

Funkcija rukovoenja radom Skuptine znai da predsednik: - otvara i zakljuuje sednice Skuptine, - predlae dnevni red sednica - daje re govornicima - stavlja predmet na glasanje i proglaava rezultat glasanja - vodi rauna o potovanju i primeni poslovnika Skuptine. Predsednik Skuptine raspisuje izbore za predsednika Republike 90 dana pre isteka mandata predsednika Republike, tako da se izbori okonaju u narednih 60 dana u skladu sa zakonom. Prema zakonu o lokalnim izborima, izbore za odbornike raspisuje predsednik Narodne skuptine. Predsedniku Skuptine prestaje funkcija pre isteka vremena na koje je izabran ostavkom, razreenjem ili prestankom mandata narodnog poslanika. U Republici Srbiji u sluaju podnoenja ostavke predsedniku Narodne skuptine "prestaje funkcija danom odravanja sednice na kojoj je podneo ostavku, odnosno na prvoj sednici Narodne skuptine, ako je ostavku podneo izmeu dve sednice". Predsednik Skuptine moe se razreiti funkcije pre isteka vremena na koje je izabran prema postupku predvienom za izbor predsednika Skuptine. Prestankom mandata narodnog poslanika, predsedniku Narodne skuptine prestaje uslov da bude izabran za predsednika Narodne skuptine. Predsednik skuptine uestvuje u debatama i glasanju na sednicama.

76. Rasputanje parlamenta Rasputanje parlamenta je "odluka kojom se okonava vlast jednog parlamenta pre isteka mandata njegovih lanova". Rasputanjem parlamenta drava ostaje bez zakonodavnog organa, pa se zato istovremeno sa rasputanjem parlamenta raspisuju parlamentarni izbori u rokovima odreenim u Ustavu. Akt vlade o rasputanju parlamenta smatra se tipinim politikim aktom, u kojem politiki elementi preteu nad pravnim, pa zato on i ne podlee pravnoj kontroli, nego kontroli celishodnosti koju vri birako telo. Ocenu tog akta dae birai na parlamentarnim izborima time to e, ako ga odobravaju, na parlamentarnim izborima svoj glas dati politikoj opciji vlade, a ako ga ne opravdavaju, glas e dati suprotnoj politikoj opciji, koja je preovlaivala u parlamentu koji je vlada raspustila. U vezi sa rasputanjem parlamenta postavlja se nekoliko pravnih pitanja: 1. ko je nosilac prava rasputanja parlamenta 2. iz kojih se razloga parlament moe raspustiti 3. kakva je pravna priroda rasputenog parlamenta Nosilac ovlaenja da raspusti parlament je organ izvrne vlasti, ef drave ili vlada. U teoriji se razlikuju dva oblika ovlaenja za rasputanje parlamenta. Prvi je predsedniki ili kraljev, kada ef drave rasputa parlament koji je prema njemu postavljen neprijateljski, drugi je vladin, kojim vlada

rasputajui parlament raspisuje prevremene izbore da bi uvrstila ili da bi povratila veinu. to se tie razloga za rasputanje parlamenta, oni mogu biti navedeni u ustavu ili formulisani u obliku blanko ovlaenja. U prvom sluaju, razlozi mogu biti navedeni vrlo konkretno i iscrpno, ili krajnje neodreeno i uopteno. U drugom sluaju, vlada na osnovu slobodne ocene rasputa parlament, pri emu upotreba tog prava nije podvrgnuta nikakvim uslovima osim, eventualno, u pogledu forme ili vremena kada ga moe upotrebiti. Prema Ustavu Republike Srbije od 2006, ovlaenje za rasputanje Narodne skuptine je podeljeno izmeu predsednika Republike i Vlade. Predsednik Republike moe raspustiti Skuptinu na obrazloeni predlog Vlade. U Ustavu nisu navedeni razlozi kad se Narodna skuptina moe raspustiti, to znai da Vlada ima slobodu da motivie svoj predlog predsedniku Republike da raspusti Skuptinu razlozima koje ona nae za shodno. Predsednik Republike ima slobodu da prihvati ili da odbije Vladin predlog. Vlada ne moe predloiti rasputanje Narodne skuptine, ako je u skuptini podnesen predlog da joj se izglasa nepoverenje ili ako je ona sama postavila u Skuptini pitanje svoga poverenja. Narodna skuptina ne moe biti rasputena ni za vreme ratnog i vanrednog stanja. Predsednik rasputa narodnu skuptinu ukazom, a istovremeno sa rasputanjem Narodne skuptine on raspisuje izbore za Narodne poslanike, tako da se ti izbori okonaju najkasnije za 60 dana od dana rasputanja Narodne skuptine. Rasputena Narodna skuptina "vri samo tekue ili neodlone poslove, odreene zakonom. U sluaju proglaenja ratnog ili vanrednog stanja, ponovo se uspostavlja njena puna nadlenost, koja traje do okonanja ratnog, odnosno vanrednog stanja". Ustav razlikuje tri sluaja rasputanja Narodne skuptine ex constitutione: 1. ako se u roku od 90 dana od dana konstituisanja ne izabere Vladu 2. ako ne izabere novu Vladu u roku od 30 dana od izglasavanja nepoverenja Vladi 3. ako ne izabere novu Vladu u roku od 30 dana od dana neizglasavanja poverenja. U sva tri sluaja predsednik Republike je duan da raspusti Narodnu skuptinu i da raspie izbore za narodne poslanike. 77. Pojam i evolucija efa drave ef drave je kao dravni organ prethodio parlamentu i nije se vezivao samo za jednu funkciju, nego je istovremeno vrio sve dravne funkcije. Bilo je to u periodu apsolutne monarhije. Kada je dolo do podele dravnih funkcija na razliite dravne organe, ef drave postaje nosilac izvrne a parlament zakonodavne funkcije. Samo u sistemima krute podele vlasti, kakav je predsedniki, ef drave vri celokupnu izvrnu vlast, dok u zemljama sa gipkom podelom vlasti izvrnu funkciju vre ef drave i vlada. ef drave je dravni organ koji predstavlja dravu kao celinu. Taj organ moe biti organizovan kao monarh ili kao predsednik republike, to je osnov za podelu dravnih oblika na monarhiju i republiku.

Monarh je ef drave koji na taj poloaj nije biran, nego dolazi nasleem, koji tu vlast vri bez ogranienja duine mandata, formalno doivotno, i koji je kao linost osveena, nepovrediva i neodgovorna. Neodgovornou je obuhvaena monarhova linost, a ne i monarhovo imanje, to znai da se protiv monarha moe povesti parnica. Predsednik republike je ef drave, koji se na taj poloaj bira posredno ili neposredno od strane biraa, iji je mandat odreen vremenski na nekoliko godina, uz eventualno ogranienje ili bez ogranienja ponovnog izbora i koji je uz sve to odgovoran. Pri tom je materijalna i krivina odgovornost predsednika republike pravilo, dok je njegova politika odgovornost izuzetak. Monarhija i monarh su proli kroz odreene oblike, to su: staleka monarhija, apsolutna monarhija i ustavna monarhija. Staleka monarhija monarhova vlast bila je slaba, bila je okrnjena i postojanjem stalekih skuptina, koje je monarh morao sazivati radi odluivanja. Monar je samo feudalni vladalac, on je bio sizeren, dok su ostali feudalci bili njegovi vazali. Apsolutna monarhija monarh postaje suvereni izvor svake vlasti u dravi, njegova vlast je neograniena. Njegova volja je zakon a graani su njegovi podanici. Ustavna monarhija monarhova vlast je odreena ustavom i ona je postala ograniena politikim slobodama graana i ustanovom narodnog predstavnitva. Ustavna monarhija moe biti dualistika i parlamentarna. U dualistikoj monarhiji ima parlamenta ali nema parlamentarnog sistema. Kralj postavlja ministre nezavisno od parlamentarne veine, a ovi njemu jedino odgovaraju za svoj rad. U parlamentarnoj monarhiji kralj vlada ali ne upravlja. Ministre bira veina u parlamentu, kojoj su ministri i odgovorni. Monarhova ovlaenja su u vezi sa sastavom i radom vlade simbolina. I monarhova vlast u zakonodavstvu postaje isto formalna. Monarh je samo formalni ef izvrne vlasti. Predsednik republike njegov poloaj kao dravnog organa zavisi od toga da li ta institucija postoji u predsednikom ili parlamentarnom sistemu vlasti. U predsednikom sistemu vlasti, bira se od neposredno od strane biraa, a njegova ovlaenja priblina su onima koja ima monarh u dualistikoj monarhiji. U parlamentarnom sistemu, bira se od strane narodnog predstavnitva i on nema vie vlasti od parlamentarnog monarha, ali obino ima manji ugled i uticaj. On vri na simbolian nain ovlaenja koja su mu dodeljena i ograniava se na stavljanje svog potpisa na akte iju je sadrinu utvrdila Vlada. Stvarnu izvrnu vlast vri vlada, koja proizlazi iz parlamenta i politiki mu je odgovorna. Svi akti predsednika moraju biti premapotpisani od strane odgovornih ministara, lanova vlade, nad kojima parlament moe vriti kontrolu. U savremenim dravama, ef drave je nosilac izvrne funkcije dravne vlasti. U zavisnosti od toga da li on tu funkciju vri u celini ili deli sa vladom, kao drugim organom izvrne vlasti, u savremenim dravama razlikuje se monocefalna, bicefalna i meovita izvrna vlast. Monocefalna vlast postoji kad celokupnu vlast vri ef drave, kad je ef drave istovremeno i ef vlade. Vlada kao dravni organ formalno ne postoji, niti ima sopstvena ovlaenja. Bicefalna izvrna vlast postoji kad postoje dva posebna dravna organa od kojih svaki ima sopstvenu

nadlenost iz oblasti izvrne vlasti. Pri tom je ef drave simbolini, a vlada je stvarni nosilac izvrne vlasti. To je tradicionalni oblik izvrne vlasti u parlamentarnom sistemu. Meovita izvrna vlast vlada utvruje i vodi nacionalnu politiku, ali joj se u vrenju odreenih funkcija pridruuje i predsednik republike, koji ima ustavno ovlaenje da obezbeuje redovno funkcionisanje javnih vlasti kao i kontinuitet drave.

78. Izbor i organizacija efa drave Na poloaj efa drave moe se doi dvojakim putem nasleem i izbormo. U prvom sluaju re je o monarhu i monarhiji, u drugom o predsedniku republike i republici. Postoji i trei faktiki put, kad se na poloaj efa drave dolazi putem oruane sile. Tada je re o diktatoru i diktaturi. Osnovno pitanje kod izbornog efa drave je ko ga bira. To mogu biti parlament ili birai neposredno, odnosno za tu svrhu formirano predstavniko telo elektorski kolegijum. Drugo vano pitanje kod izbornog efa drave, kakav je predsednika republike, je duina trajanja mandata, kao i mogunost ponovnog izbora na tu funkciju. Veina ustava u svetu kao primerenu duinu mandata za ovu funkciju odreuju etiri godine ili pet godina. to se tie mogunosti ponovnog izbora na istu funkciju, ustavi poznaju raliita reenja: - ogranienje ponovnog izbora u tom smislu to predsednik kojem istie mandat moe biti izabran samo jo jedanput, ali uzastopno, - ogranienje prema kojem isto lice moe biti izabrano za predsednika republike najvie dva puta, ali to ne mora biti uzastopno i nepostojanje bilo kakvih ogranienja ponovnog izbora. ef drave, monarh ili predsednik republike, po pravilu je inokosni dravni organ. Moe biti organizovan i kao kolegijalni organ, to podrazumeva postojanje vie ljudi u organu koji ima oblik komiteta ili direktorijuma kojem se dodeljuje izvrna vlast. U kolegijalnom organu odluke se donose veinom glasova. Svojstvena mu je potpuna jednakost svih njegovih lanova, koja iskljuuje svaku unutranju hijerarhiju i podrazumeva rotirajueg predsedavajueg. U Republici Srbiji, predsednik Republike bira se putem istih neposrednih izbora. Izbore za predsednika Republike raspisuje predsednik Narodne skuptine odlukom 90 dana pre isteka mandata predsednika Republike, tako da se okonaju u narednih 60 dana od dana raspisivanja izbora. Od dana raspisivanja izbora do dana glasanja ne moe protei manje od 30 ni vie od 60 dana. Odluka o izborima za predsednika Republike mora biti vezana za odreen dan glasanja, a nikako za budui neizvestan dogaaj ili okolnost.

Izbore za predsednika Republike sprovode organi koji sprovode izbore za narodne poslanike. Kanidata za predsednika Republike mogu predloiti politika stranka, koalicija politikih stranaka i grupa graana, s tim to predlog kandidata moe biti podnesen samo ako ga svojim potpisima kod suda podri najmanje 10.000 biraa. Bira moe potpisom podrati samo jednog kandidata. Predlog kandidata podnosi se Republikoj izbornoj komisiji najkasnije 20 dana pre izbora. Republika izborna komisija utvruje listu kandidata za izbor predsednika Republike najkasnije 15 dana pre dana odravanja izbora, s tim to redni broj kandidata na listi utvruje rebom. Na predsednikim izborima glasa se samo za jednog kandidata tako to se zaokruuje redni broj ispred imena i prezimena kandidata. Za predsednika Republike izabran je kandidat koji je dobio veinu glasova biraa koji su glasali, bez obzira na odziv biraa. Ako nijedan kandidat ne dobije veinu glasova biraa koji su glasali, glasanje se ponavlja u roku od 15 dana od dana prvog glasanja. Ponovljeno glasanje se vri po sistemu balotae, a to znai da na njemu uestvuje samo dva kandidata koja su u prvom krugu glasanja dobila najvei broj glasova. Na glasakom listiu na ponovljenom glasanju prvi po redosledu je kandidat koji je na prvom glasanju dobio najvie glasova. Na ponovljenom glasanju za predsednika Republike izabran je kandidat koji je dobio najvei broj glasova, a ako na ponovljenom glasanju kandidati osvoje isti broj glasova, glasanje se ponavlja u roku od 15 dana. Izabranom predsedniku Republike mandat poinje da tee od dana polaganja zakletve pred Narodnom skuptinom. Ako Narodna skuptina nije u redovnom zasedanju, ili ako joj je prestao mandat, sastaje se da bi predsednik Republike pred njom poloio zakletvu. Tekst zakletve utvren je u Ustavu Republike Srbije od 2006. Mandat predsednika Republike traje pet godina. Postoji mogunost produetka mandata predsednika Republike u neredovnim prilikama. Niko ne moe vie od dva puta da bude biran za predsednika Republike. Ustav Republike Srbije odreuje najiri krug delatnosti nespojivih sa funkcijom predsednika Republike. Predsednik Republike ne moe obavljati drugu javnu funkciju ili profesionalnu delatnost. Imuntet predsednika Republike istovetan je sa imunitetom narodnih poslanika, a o njemu odluuje Narodna skuptina, veinom glasova svih narodnih poslanika. U sluaju prestanka mandata ili privremene spreenosti predsednika Republike zamenjuje predsednik Narodne skuptine, ali najdue tri meseca. Predsednik Narodne skuptine ima ustavnu obavezu da se u vremenu dok zamenjuje predsednika Republike obave predsedniki izbori i tako izabere novi predsednik Republike: "Izbore za predsednika Republike predsednik Narodne skuptine je obavezan da raspie tako da se odre najkasnije tri meseca od dana nastanka spreenosti predsednika Republike odnosno prestanka mandata na koji je biran". Iako predsednik Narodne skuptine zamenjuje predsednika Republike, on nema ovlaenja predsednika Republike kad ga zamenjuje. Ustav Republike Srbije ne predvia instituciju potpredsednika Republike. To je u saglasnosti sa parlamentarnim i meovitim sistemom vlasti. Ustanova potpredsednika karakteristina je za isti predsedniki sistem vlasti.

79. Ovlaenja i akti efa drave Karakteristino ovlaenje efa drave kao organa izvrne vlasti je da on predstavlja dravu u zemlji i inostranstvu. On postavlja i opoziva diplomatske predstavnike svoje zemlje u inostranstvu i prima akreditivna i opzivna pisma stranih diplomatskih predstavnika, daje odlikovanja i priznanja, daje pomilovanja za krivina dela. ef drave predlae mandatara za sastav vlade, vodei rauna o odnosu politikih snaga u parlamentu, predlae kandidate za sudije najviih sudova u zemlji ili ih imenuje, raspisuje izbore za parlament i slino. U veini drava u svetu ef drave je vrhovni komandant vojske. U zakonodavstvu ima pravo na suspenzivni veto, pravo da potpisuje opte akte vlade, pravo predlaganja ili raspisivanja referenduma. U Republici Srbiji predsednik Republike je "dravni organ koji izraava dravno jedinstvo Republike Srbije". Predsednik Republike je nadnacionalni, nadregionalni i nadstranaki dravni organ. Ustavna ovlaenja predsednika Republike mogu se razvrstati u tri grupe: 1. predstavljanje Republike Srbije 2. poslovi svojstveni stabilnoj, neoperativnoj egzekutivi u parlamentarnom sistemu 3. ovlaenja u neredovnim stanjima u zemlji. Predstavljati Republiku Srbiju u zemlji i inostranstvu znai oliavati je, biti personifikacija nje kao drave, njen simbol. Predsednik Republike ukazom postavlja i opziva ambasadore na osnovu predloga Vlade, prima akreditivna i opzivna pisma stranih diplomatskih predstavnika i daje pomilovanja i odlikovanja. Kao organ izvrne vlasti, predsednik ukazom proglaava zakone, predlae Narodnoj skuptini kandidata za predsednika Vlade poto saslua miljenja predstavnika izbornih lista, raspisuje izbore za Narodnu skuptinu, predlae Narodnoj skuptini nosioce pojedinih funkcija, u skladu sa Ustavom i zakonom i komanduje Vojskom Srbije i postavlja, unapreuje i razreava oficire Vojske Srbije, u emu se oituje nadreenost civilne nad vojnom vlau. Ovlaenja predsednika Republike u neredovnim stanjima, vanrednom i ratnom, nisu njegova originerna nadlenost. Proglaenje takvog stanja i donoenje mera odstupanja od ljudskih i manjinskih prava u takvom stanju ustavnu nadlenost ima Narodna skuptina. Tek ako ona nije u mogunosti da se sastane, te dve radnje prelaze u nadlenost drugih nosilaca funkcija, meu kojima je i predsednik Republike. Kad Narodna skuptina nije u mogunosti da se sastane odluku o proglaenju ratnog, vanrednog stanja ili mera odstupanja od ljudskih i manjinskih prava donose predsednik Republike, predsednik Narodne skuptine i predsednik Vlade. Ovlaenja predsednika Republike su iskljuivo ustavna kategorija, za razliku od ovlaenja Narodne skuptine i ovlaenja Vlade, koja su ustavna i zakonska kategorija.

Predsednik Republike donosi ukaze, odluke, pravila, naredbe, nareenja i druge pravne akte koji su odreeni zakonom. Ukazom predsednik Republike proglaava zakon, rasputa Narodnu skuptinu, postavlja i opoziva ambasadore Republike Srbije, daje odlikovanja i postavlja, unapreuje i razreava oficire Vojske Srbije. Odlukom predsednik Republike raspisuje izbore za narodne poslanike, predlae Narodnoj skuptini kandidata za predsednika Vlade, daje pomilovanja, imenuje generalnog sekretara predsednika Republike, efa kabineta predsednika Republike, savetnika predsednika Republike i druge funkcionere u Generalnom sekretarijatu predsednika Republike i odluuje o pitanjima za koja ne donosi druge pravne akte. Poslove u oblasti odbrane obavlja donoenjem odluka, pravila, naredaba, nareenja i drugih pravnih akata koji nisu odreeni zakonom. Kao organ stabilne egzekutive predsednik Republike ima dva ovlaenja prema Narodnoj skuptini: 1. da joj vrati izglasani zakon na ponovno odluivanje (suspenzivni zakonodavi veto) 2. da raspusti Narodnu skuptinu (pravo disolucije) Pravo suspenzivnog zakonodavnog veta predsednik Republike ima u vezi sa savojim ustavnim ovlaenjem da ukazom proglaava zakone, u skladu sa Ustavom. Pri tom je duan da najkasnije u roku od 15 dana od dana izglasavanja zakona, odnosno najkasnije u roku od sedam dana ako je zakon donesen po hitnom postupku, donese ukaz o proglaenju zakona ili da zakon, uz pismeno obrazloenje, vrati Narodnoj skuptini na ponovno odluivanje. Zakon o predsedniku Republike je precizirao iz kojih razloga predsednik Republike moe vratiti zakon Narodnoj skuptini na ponovno odluivanje (ako smatra da zakon nije u saglasnosti sa ustavom, ili je u suprotnosti sa meunarodnim ugovorom, ili ako pri donoenju zakona nije potovana procedura). Kad predsednik republike smatra da je zakon neustavan, to nema dovoljnu teinu. Na ponovnom odluivanju po tom zakonu Narodna skuptina ga moe ponovo izglasati i on e postati zakon. Predsednik republike ne moe Narodnoj skuptini vratiti na ponovno odluivanje zakon o kojem su se graani izjasnili na referendumu pre njegovog donoenja ni zakon koji su graani potvrdili na referendumu. Ako Narodna skuptina odlui da ponovo glasa o zakonu koji joj je predsednik Republike vratio na ponovno odluivanje, zakon se izglasava veinom od ukupnog broja poslanika. Suspenzivni zakonodavni veto ima smisla samo ako se prilikom ponovnog odluivanja o vetiranom zakonu za njegovo izglasavanje trai veina vea od Vladine veine u Narodnoj skuptini, veina koja nadmauje Vladinu parlamentarnu veinu. Samo u tom sluaju predsednik Republike moe blokirati sprovoenje vladine politike. Pravo predsednika da raspusti Narodnu skuptinu je u jednom sluaju pravo a u druga dva obaveza. U oba sluaja istovremeno sa ukazom o rasputanju Narodne skuptine predsednik Republike donosi odluku kojom raspisuje izbore za narodne poslanike, tako da se izbori okonaju najkasnije za 60 dana od dana raspisivanja. Pravo predsednika Republike da raspusti Skuptinu na obrazloeni predlog Vlade je generalna ustavna mogunost. Predsednik republike ne moe raspustiti Narodnu skuptinu bez obrazloenog predloga Vlade, a kad takav predlog postoji Narodnu skuptinu ne mora raspustiti. On nema diskreciono pravo da samostalno raspusti Narodnu skuptinu. Ali, ima zakonsku dunost da u roku

od 72 sata donese ukaz kojim na obrazloeni predlog Vlade rasputa Narodnu skuptinu ili da Vladu i javnost obavesti o tome da ne prihvata predlog Vlade. Zakon o predsedniku Republike kae da predsednik nee razmatrati predlog Vlade da se Narodna skuptina raspusti u sledea tri sluaja: 1. ako je Narodnoj skuptini podnesen predlog da se Vladi izglasa nepoverenje 2. ako Narodna skuptina nije prihvatila Vladin odgovor na interpelaciju 3. ako je Vlada podnela prelog da se glasa o poverenju Vladi. Predsednik Republike ima obavezu da raspusti narodnu skuptinu u dva sluaja: 1. ako Narodna skuptina u roku od 90 dana od svog konstituisanja ne izabere Vladu 2. ako ne izabere novu Vladu u roku od 30 dana od dana kada je prethodnoj Vladi prestao mandat.

80. Poloaj i odgovornost efa drave U monarhiji je ef drave neodgovoran za svoje postupke, on ne podlee ni politikoj ni krivinoj odgovornosti. U predsednikom sitemu, ef drave kao oblik monocefalne egzekutive, ne moe biti politiki odgovoran, tj. ne moe biti smenjen pre isteka vremena za koje je izabran. ef drave koji je mandat dobio na optim neposrednim izboima, moe odgovarati samo pred biraima, ukoliko postoji ustanova opoziva ili ukoliko se kandiduje za obnavljanje predsednikog mandata, s obzirom na ustavnu mogunost dva uzastopna izbora. U ustavnom sistemu Republike Srbije predsednik Republike moe politiki odgovarati samo zbog povrede Ustava. Kao kod svake politike odgovornosti, i ovde je sankcija razreenje od dravne funkcije, to ne iskljuuje odgovornost pred redovnim sudovima, u skladu sa zakonom. U Republici Srbiji odgovornost predsednika Republike realizuje se pred Narodnom skuptinom. Postupak za razreenje predsednika Republike moe predloiti najmanje treina narodnih poslanika, uz pismeno obrazloenje zbog ega smatraju da je predsednik prekrio Ustav. Kad Narodna skuptina pokrene postupak za razreenje predsednika Republike zbog povrede Ustava, Ustavni sud je duan da najkasnije u roku od 45 dana odlui o postojanju povrede Ustava. Narodna skuptina razreava predsednika Republike zbog povrede Ustava glasovima najmanje dve treine narodnih poslanika. Ustavna odredba o razreenju predsednika Republike zbog povrede Ustava ima dva bitna nedostatka. Prvi, u njoj se ne kae kojom veinom Narodna skuptina pokree postupak za razreenje predsednika Republike na predlog najmanje treine narodnih poslanika. Tumaenjem proizlazi da Narodna skuptina takvu odluku donosi veinom glasova narodnih poslanika na sednici na kojoj je prisutna veina narodnih poslanika. Drugi nedostatak je to se u ustavnoj odredbi ne kae da Narodna skuptina moe razreiti predsednika republike zbog povrede Ustava samo kad Ustavni sud utvrdi da je povredio Ustav. Takva odluka Ustavnog suda ne znai da e predsednik Republike biti razreen u Narodnoj skuptini. Predsednik Republike u Republici Srbiji ima pravo na pismenu ostavku koju dostavlja predsedniku

Narodne skuptine. Kad predsednik Republike podnese ostavku, on o tome obavetava javnost i predsednika Narodne skuptine. Predsedniku Republike prestaje mandat danom podnoenja ostavke. Kad predsedniku Republike prestane mandat pre isteka vremena na koje je biran, izbore za predsednika Republike predsednik Narodne skuptine obavezan je da raspie tako da se oni odre najkasnije tri meseca od prestanka mandata predsednika Republike. Isto pravilo vai i u sluaju spreenosti predsednika Republike da obavlja dunost.
"Sve ima svoje, i vatra i led, u kap se spoje, i cemer i med... Sve ima svoje, vrlina i greh, tuge postoje da bi prizvale smeh..."

Ribica Forumas u usponu

Posts: 235 Joined: Sat Mar 14, 2009 3:56 pm

T o p

Re: Ustavno pravo - skripta


by Ribica on Mon Nov 29, 2010 10:09 pm

81. Pojam i poreklo vlade Vlada je organ izvrne vlasti. Vlada kao organ izvrne vlasti karakteristina je samo za parlamentarni sistem vlasti, u kojem postoji bicefalna izvrna vlast. U predsednikom sistemu vlada postoji kao faktiki skup bliskih saradnika predsednika Republike koje ovaj postavlja i otputa prema svom nahoenju. U skuptinskom sistemu vlasti, vlada nije samostalni dravni organ nego je organizaciono vezana za parlament, funkcioniui kao njegov izvrni odbor. Vlada se kao dravni organ prvi put pojavila u Engleskoj. Da bi u sukobima sa parlamentom izaao na kraj, monarh je obrazovao tim svojih saradnika. On ih je imenovao i oni su mu odgovarali za rad. Ti monarhovi saradnici nosili su naziv ministri. Vlada je dravni organ izvrne vlasti koji predstavlja skup najviih funkcionera (ministara) koji se nalaze na elu pojedinih resora uprave. Vlada je kao dravni organ potrebna kako bi se odralo jedinstvo u

radu ministara i obezbedilo raspravljanje o pitanjima opte politike, koja ne ulazi u delokrug nijednog posebnog ministarstva. Vlada odreuje opti pravac dravne politike. Vlada se sastoji od ministara, koji su proli kroz fazu feudalnog i ustavnog ministra. Ministarska funkcija dobila je javnopravni karakter tek krajem XVII veka, sa preobraajem feudalne u apsolutnu monarhiju. Feudalni ministar je bila najpre funkcija privatnopravnog karaktera, pa tek potom javnopravnog. Za razliku od feudalnog ministra, koji je jo uvek bio vezan iskljuivo za monarha, ustavni ministar dolazi tek sa parlamentarnim sistemom. On dolazi na ministarsku funkciju i s nje odlazi iskljuivo voljom parlamenta. 82. Izbor i sastav vlade Vladu kao organ izvrne vlasti obrazuje parlament. U veini zemalja sa parlamentarnim sistemom vlasti odreenu ulogu u obrazovanju vlade igra ef drave bilo tako to u parlamentu predlae mandatara za sastav vlade, bilo tako to parlamentu na predlog mandatara predlae jo i celokupni sastav vlade. Politiku veinu moe initi jedna politika stranka ili vie politikih stranaka. U prvom sluaju obrazuje se politiki homogena jednostranaka vlada, a u drugom koaliciona ili koncentraciona (svestranaka) vlada. Koaliciona vlada obrazuje se od stranake koalicije, tj. od politikih stranaka koje imaju veinu u parlamentu i koje su obrazovale stranaki savez u cilju obrazovanja vlade. U vanrednim situacijama obrazuje se politikim konsenzusom koncentraciona vlada od predstavnika svih parlamentarnih stranaka. Vlada se moe obrazovati i od linosti koje nisu stranake, koje nisu lanovi politikih stranaka. Tada je re o politiki neutralnim vladama. Osnovni ciljevi takvih vlada su izvlaenje zemlje iz krize angaovanjem najkompetentnijih linosti u zemlji, nezavisno od politikih stranaka. Takve vlade se nazivaju vladama narodnog jedinstva, demokratskog jedinstva, graanskog jedinstva. Poseban oblik politiki neutralnih vlada su inovnike vlade. One se obrazuju od inovnika koji zauzimaju najvia mesta u hijerarhiji dravne uprave, a koji zbog takvog poloaja ne mogu biti lanovi politikih stranaka. inovnika vlada se formira kao prelazno reenje u uslovima parlamentarnih kriza, koje nastaju kao posledica raspada starih i nemogunosti sklapanja novih stranakih koalicija sa ciljem da vre funkciju vlade do novih parlamentarnih izbora. Od inovnike vlade treba razlikovati ekspertsku vladu, koja dolazi kao posledica svesnog nastojanja politike veine u parlamentu da se u vladu izaberu prevashodno struni a ne politiki ljudi. Sa stanovita mogunosti, odnosno obaveze ili zabrane pripadanja lanova vlade parlamenta, vlade mogu biti: - poslanika vlada vlada iji lanovi obavezno moraju biti lanovi parlamenta - meovita vlada postoji kad za obrazovanje vlade ne postoji obaveza da njeni lanovi pripadaju parlamentu, niti je lanstvo u vladi smetnja da mu pripadaju

- neposlanika vlada postoji kad je ustavom ustanovljena inkompatibilnost izmeu lanstva u vladi i pripadnosti parlamentu. Vlada je kolegijalni organ, to znai da se sastoji od odreenog broja pojedinaca. To su predsednik vlade ili prvi ministar (premijer), eventualno potpredsednik vlade, i ministri, kako oni koji stoje na elu pojedinih resora, tako i bez portfelja. U zavisnosti od broja lanova, vlade se mogu grupisati u: - male ispod 20 lanova - srednje izmeu 20 i 40 lanova - velike imaju preko 40 lanova. Ministri imaju dvostruku ulogu, odnosno nadlenost: politiku, kao lanovi vlade, i administrativnu, u meri u kojoj se rukovode ministarskim departmanom. U tom pogledu razlikuju se: ministri bez portfelja, koji ne rukovode ministarskim departmanom, i departmanski ministri, zadueni za jedan ministarski departman, bilo putem zakona, bilo putem delegacije od strane ministara koji se nalaze na viem stepenu hijerarhije u vladi. Vlada se obavezno obrazuje na poetku izbornog perioda parlamenta, s tim to njeno ostajanje na vlasti zavisi od toga da li e i dokle e uivati poverenje parlamenta. Kad izgubi poverenje parlamenta, vlada silazi sa vlasti. Pravilo je da je mandat vlade jednak duini parlamentarnog mandata. Radi postizanja vee operativnosti vlade, u okviru vlade obrazuju se ua, malobrojnija tela, u kojima se donose najvanije odluke i koje na sebe preuzimaju rukovoenje vladom u celini. U Republici Srbiji kandidata za predsednika Vlade (mandatara) predlae Narodnoj skuptini predsednik Republike, poto saslua miljenja predstavnika izabranih izbornih lista u Narodnoj skuptini. O kandidatu za predsednika Vlade, njegovom programu i predloenim lanovima Vlade otvara se pretres. Po zavretku pretresa, o predlogu za predsednika i lanove Vlade odluuje se u celini, tajnim glasanjem, osim ako Narodna skuptina ne odlui da se glasa javno. Narodna skuptina istovremeno glasa o programu Vlade i izboru predsednika i lanova Vlade. Vlada je izabrana ako je za njen izbor glasala veina od ukupnog broja narodnih poslanika. Ako Vlada ne bude izabrana, ceo postupak se ponavlja. Posle svakog konstituisanja novoizabrane Narodne skuptine bira se Vlada. Vladu sainjavaju predsednik, potpredsednici i ministri. Potpredsednik Vlade moe biti jedan ili vie njih, a Vlada moe imati, pored resornih, i ministre bez portfelja. Broj potpredsednika Vlade i ministara bez portfelja odreuje Narodna skuptina prilikom svakog izbora Vlade, na predlog kandidata za predsednika Vlade. Ustav Republike Srbije od 2006. usvaja koncept neposlanike Vlade, jer urvruje da "lan Vlade ne moe biti ni poslanik u Skuptini autonomne pokrajine, odbornik u Skuptini jedinice lokalne samouprave, lan izvrnog vea autonomne pokrajine i izvrnog organa jedinice lokalne samouprave, a zakonom se ureuje koje su druge funkcije, poslovi ili privatni interesi u sukobu sa poloajem lana Vlade". Predsednik, potpredsednici i ministri uivaju imunitet, koji je izjednaen s

imunitetom narodnih poslanika. O imunitetu predsednika i lana Vlade odluuje Vlada. Predsednik Vlade predstavlja Vladu, saziva i vodi njene sednice, usmerava i vodi rad Vlade, stara se o ujednaenom politikom delovanju Vlade i usklauje njen rad. Potpredsednik Vlade pomae predsedniku Vlade u vrenju njegovih prava i dunosti, usklauje rad ministarstva u pojedinim oblastima koje odredi predsednik Vlade i obavlja druge poslove koje mu odredi predsednik Vlade. Predsednik Vlade odreuje potpredsednika koji ga zamenjuje za vreme odsutnosti ili spreenosti sa svim ovlaenjima predsednika Vlade, izuzev ovlaenja za predlaganje izbora ili razreenje lana Vlade. Ministri rukovode radom ministarstava. Ministarstva primenjuju zakone i druge propise i opte akte Narodne skuptine i Vlade, kao i opte akte predsednika Republike, reavaju u upravnim stvarima, vre upravni nadzor i obavljaju druge upravne poslove utvrene zakonom. Poslovi dravne uprave i broj ministarstava odreuje se zakonom, a unutranje ureenje ministarstava i drugih organa dravne uprave i organizacija propisuje Vlada uredbom. Ustav Rep. Srbije jo kae da je dravna uprava vezana zakonom i da je za svoj rad odgovorna Vladi. U Ustavu je izriito reeno: "Ministri su za svoj rad i za stanje u oblasti iz delokruga ministarstva odgovorni predsedniku Vlade, Vladi i Narodnoj skuptini". Prema Ustavu Rep.Srbije, mandat Vlade poklapa se sa mandatom Narodne skuptine ("traje do isteka mandata Narodne skuptine koja ju je izabrala"). Mandat Vlade poinje da tee danom polaganja zakletve pred Narodnom skuptinom. Tekst zakletve je utvren u Zakonu o Vladi. Mandat Vade pre isteka vremena na koje je izabrana prestaje izglasavanjem nepoverenja, rasputanjem Narodne skuptine, ostavkom predsednika Vlade i u drugim sluajevima utvrenim Ustavom. Takva Vlada moe do izbora nove vlade vriti samo poslove predviene zakonom, a ne moe predloiti rasputanje Narodne skuptine. lanu Vlade mandat prestaje pre isteka vremena na koje je izabran konstatovanjem ostavke, izglasavanjem nepoverenja u Narodnoj skuptini i razreenjem od strane Narodne skuptine, na predlog predsednika Vlade. 83. Ovlaenja i akti Vlade Vlada kao organ izvrne vlasti ima samostalna ovlaenja samostalnog organa jedino u parlamentarnom sistemu vlasti. U predsednikom sistemu vlasti je neformalni organ efa drave koji nema sopstvena ovlaenja, dok je u skuptinskom sistemu vlasti vlada formalni organ parlamenta koji u ime parlamenta obavlja izvrnu vlast. Opti akti vlade u hijerarhiji pravnih akata dolaze odmah iza ustava i zakona. Njima se drutveni odnosi mogu regulisati prvobitno i origenerno i tada su ti akti zakoni iji donosilac je organ izvrne vlasti. Za donoenje takvih optih akata vlada mora imati izriito ustavno ovlaenje. Ali se opti pravni akti vlade donose prevashodno radi izvravanja zakona i drugih optih akata parlamenta i tada se njima drutveni

odnosi reguliu sekundarno i derivativno (tzv. izvrne uredbe). Pored optih, vlada je ovlaenja inza izdavanje pojedinanih akata, poev od politikih, prilikom ijeg donoenja vlada uiva veliku slobodu i koji ne podleu oceni zakonitosti, pa do upravnih akata, koje vlada izdaje kao najvia upravna vlast u zemlji. Posebnu vrstu akata vlade predstavlja tzv. delegirano zakonodavstvo, tj. uredbe sa zakonskom snagom koje vlada donosi po osnovu delegacije zakonodavne vlasti koju vri parlament. Tada parlament svoje ustavno ovlaenje da donosi zakone prenosi pod utvrenim uslovima na vladu. Parlament moe ustupiti zakonodavnu vlast vladi samo kad je to ustavom izriito utvreno. Parlament moe dvojako delegirati vladi ovlaenje za donoenje zakona: donoenjem tzv. zakona o punim vlastima (ovlaenjima), odnosno zakona o habilitaciji, kojima ovlauje vladu da umesto njega uredi odreene oblasti zakonom s ogranienim vremenskim vaenjem ili donoenjem tzv. okvirnih zakona, u kojima odreuje samo okvire i opta naela u oblasti drutvenih odnosa zahvaenih tim zakonima a detaljnije njihovo ureivanje preputa vladi. U ustavnom sistemu republike srbije Vlada ima klasina ovlaenja Vlade iz parlamentarnog sistema vlasti. To su: voenje politike, organizovanje izvravanja zakona i usmeravanje i usklaivanje dravne uprave. Ustav Republike Srbije od 2006. odgovornost Vlade razlae na tri osnovna podruja njenih ovlaenja: "Vlada je odgovorna Narodnoj skuptini za politiku Republike Srbije, za izvravanje zakona, propisa i drugih optih akata Narodne skuptine i za rad organa dravne uprave". Najmoniji instrument voenja politike u nadlenosti Vlade je predlaganje zakona, drugih propisa i optih akata Skuptini, predlaganje Skuptini plana razvoja, prostornog plana, budeta i zavrnog rauna i davanje miljenja o predlozima zakona, drugih propisa i optih akata drugih ovlaenih predlagaa. Vlada je kvalifikovani nosilac zakonodavne inicijative u Skuptini. Kao izvrni organ, Vlada izvrava zakone, propise i opte akte Narodne skuptine tako to donosi uredbe, odluke i druge opte akte za izvravanje zakona, drugih propisa i optih akata Narodne skuptine. Vlada raspolae generalnim ovlaenjem za donoenje izvrnih uredaba. U okviru nadzora nad radom organa uprave, Vlada ima dva ovlaenja: 1. da donese propis za ije je donoenje nadlean organ uprave, ako bi nedonoenje tog propisa moglo izazvati tetne posledice po ivot ili zdravlje ljudi, ivotnu sredinu, privredu ili imovinu vee vrednosti 2. da poniti ili ukine propis organa dravne uprave koji je u suprotnosti sa zakonom ili propisom Vlade i da odredi rok za donoenje novog propisa. S obzirom na to da je Vlada operativni nosilac izvrne vlasti, ona jo zastupa Republiku Srbiju kao pravno lice i pri tom vri prava i obaveze koje Republika Srbija ima kao osniva javnih preduzea, ustanova i drugih organizacija. Vlada u tom svojstvu raspolae imovinom Republike Srbije. Vlada je ovlaena da utvruje svoju unutranju organizaciju, po osnovu svog prava na samoorganizovanje. Vlada Rep.Srbije uredbom osniva strune i druge slube za svoje potrebe.

U ustavnom sistemu Rep. Srbije Vlada donosi propise, dakle opte pravne akte podzakonske snage, i druge akte. Najpoznatiji i najei akti Vlade su uredbe, odluke, reenja i zakljuci. Uredbom Vlada "podrobnije razrauje odnos ureen zakonom, u skladu sa svrhom i ciljem zakona". Odlukom Vlada "osniva javna preduzea, ustanove i druge organizacije, preduzima mere i ureuje pitanja od opteg znaaja i odluuje o drugim stvarima za koje je zakonom ili uredbom odreeno da ih Vlada uvek ureuje odlukom". Reenjem Vlada "odluuje o postavljenjima, imenovanjima i razreenjima, u upravnim stvarima i u drugim pitanjima od pojedinanog znaaja". Zakljuke Vlada donosi kad ne donosi druge akte.

84. Odgovornost vlade i minstarska odgovornost Vlada kao organ izvrne vlasti postoji dok uiva poverenje parlamenta. Kad joj parlament izglasa nepoverenje, vlada je duna da odstupi. To je sutina politike odgovornosti vlade pred parlamentom. Politika odgovornost vlade pred parlamentom moe biti dvojaka: - solidarna odgovornost vlade kao tima - individualna odgovornost pojedinog lana vlade, ministarska. Klasina sredstva putem kojih se realizuje odgovornost vlade pred parlamentom jesu: poslaniko pitanje, interpelacija i glasanje o nepoverenju vladi. Poslaniko pitanje je konkretno pitanje koje poslanik postavlja vladi u celini ili pojedinom lanu vlade nadlenom za upravnu oblast iz koje je pitanje. Vlada ili nadleni ministar odgovaraju na pitanje ali povodom postavljenog pitanja ne moe nastati rasprava u parlamentu. Poslanik koji je postavio pitanje moe postaviti vladi ili nadlenom ministru dopunsko pitanje i dobiti odgovor na njega. Smisao poslanikog pitanja je da se rad vlade uini javnim. Pitanje mora biti iz domena rada vlade. Interpelacija je naelno pitanje u vezi sa radom vlade, koje postavlja jedan poslanik ili poslovnikom predviena grupa poslanika, o kojem se u parlamentu vodi rasprava. U raspravi mogu uestvovati svi lanovi parlamenta. Rasprava povodom odgovora vlade na interpelaciju okonava se glasanjem u parlamentu. Glasa se o stavu koji je preloen u podnesenoj interpelaciji ili o prostom prelasku na sledeu taku dnevnog reda. Vlada ima pravo da predloi sopstveni stav povodom interpelacije, o kojem e parlament isto tako glasati. Cilj interpelacije je da se rad uini javnim, ali i da se da ocena o radu vlade, pa da se ukoliko je ta ocena negativna pokrene i odgovornost vlade. Predlog za glasanje o nepoverenju vladi proizlazi iz ubeenja poslanika opozicije koji ga pokreu da je rad vlade nezadovoljavajui i da je zbog toga treba zameniti drugom vladom. Individualna odgovornost ili ministarska moe biti: politika, materijalna i krivina. Politika odgovornost znai gubitak poverenja prema ministru u paralamentu, tj. ona postoji kad

ministru bude izglasano nepoverenje od strane parlamenta. U takvim sluajevima ministar se ne kanjava, nego se razreava ministarske dunosti. Materijalna odgovornost ministara je odgovornost za tetu nastalu prilikom vrenja njegove slubene dunosti nanesenu njegovom nezakonitom radnjom. Krivina odgovornost ministra postoji kad on prilikom vrenja svoje slubene dunosti uini delo kanjivo po krivinom zakonu. Ovaj oblik treba razlikovati od krivine odgovornosti ministra kao privatne linosti kad uini obino krivino delo, koje ne stoji niukakvoj vezi s vrenjem slube. Ustav Republike srbije poznaje oba oblika neodgovornosti, i solidarni i individualnu. Re je o glasanju o nepoverenju bilo Vladi u celini, bilo pojedinom njenom lanu. Minimalan broj poslanika koji mogu podneti predlog za glasanje o nepoverenju Vladi ili pojedinom njenom lanu iznosi 60. U predlogu se mora navesti razlog zbog kojeg se predlae glasanje o nepoverenju. Predlog za glasanje o nepoverenju Vladi ili pojedinom njenom lanu Narodna skuptina razmatra na prvoj narednoj sednici, a najranije pet dana po podnoenju predloga. Nakon okonanja rasprave pristupa se glasanju o predlogu. Predlog za glasanje o nepoverenju Narodna skuptina je prihvatila ako je za njega glasalo vie od polovine svih narodnih poslanika. Ako Narodna skuptina izglasa nepoverenje Vladi, Vladi prestaje mandat, a predsednik republike duan je da pokrene postupak za izbor nove Vlade. Ako Narodna skuptina ne izabere novu Vladu u roku od 30 dana od izglasavanja nepoverenja, predsednik Republike je duan da raspusti Skuptinu i da raspie parlamentarne izbore. Ako Narodna skuptina izglasa nepoverenje lanu Vlade, predsednik Vlade je duan da pokrene postupak za izbor novog lana Vlade. Kako predlog za glasanje o nepoverenju Vladi ne bi bio zloupotrebljen, ako Vladi ili lanu Vlade ne bude izglasano nepoverenje potpisnici predloga ne mogu podneti novi predlog za glasanje o nepoverenju pre isteka roka od 180 dana. Predlog za glasanje o poverenju Vladi podnosi Narodnoj skuptini Vlada u cilju da iz tog glasanja izae ojaana, sa veom politikom snagom kako bi se ohrabrila za preduzimanje mera za koje dri da su od nacionalnog znaaja. Predlog za glasanje o poverenju Vladi Narodna skuptina razmatra na prvoj narednoj sednici, a najranije pet dana od njegovog podnoenja, osim ako Vlada nije podnela zahtev da se predlog za glasanje on poverenju razmatra na sednici Narodne skuptine koja je u toku, u tom sluaju, razmatrae se na toj sednici. Nakon okonanja rasprave, pristupa se glasanju o predlogu. Narodna skuptina prihvatila je predlog ako je za njega glasalo vie od polovine svih narodnih poslanika. Ako Narodna skuptina ne izglasa poverenje Vladi, Vladi prestaje mandat a predsednik Republike duan je da pokrene postupak za izbor nove Vlade. Ako Narodna skuptina ne izabere novu Vladu u roku od 30 dana od dana neizglasavanja poverenja, predsednik Republike duan je da raspusti Narodnu skuptinu i da raspie parlamentarne izbore. Predlog predsednika Republike za razreenje pojedinog lana Vlade podnosi Narodnoj skuptini predsednik Vlade. Predsednik Vlade izvodi ovo pravo iz svojstva mandatara za sastav Vlade. To svojstvo

ukljuuje pravo da predloi sastav Vlade, ali i razreenje lana Vlade kojeg vie ne eli u sastavu Vlade. Ustavna je odredba da su ministri odgovorni ne samo Narodnoj skuptini nego i predsedniku Vlade. O predlogu za razreenje lana Vlade Narodna skuptina glasa na prvoj narednoj sednici, a odluka o razreenju je donesena ako je za nju glasala veina od ukupnog broja narodnih poslanika. lanu Vlade koji je razreen mandat prestaje danom donoenja odluke o razreenju, a predsednik Vlade je duan da po prestanku mandata lanu Vlade zbog razreenja pokrene postupak za izbor novog lana Vlade. U Ustavu Republike Srbije od 2006. interpelacija je ustavna kategorija. Nju moe podneti najmanje 50 narodnih poslanika, a ona moe biti usmerena prema Vladi ili ministru radi pretresanja pitanja u vezi sa njihovim radom. Vlada ili lan Vlade kojima je interpelacija upuena duni su da odgovore na interpelaciju u roku od 30 dana. O njihovom odgovoru najpre raspravlja, a potom i glasa Narodna skuptina. Glasanjem Narodna skuptina moe prihvatiti ili ne prihvatiti ponueni odgovor. Narodna skuptina odluuje o odgovoru na interpelaciju veinom glasova svih narodnih poslanika. Ako ga prihvati, Narodna skuptina nastavlja sa radom shodno usvojenom dnevnom redu za tu sednicu. Ako ga ne prihvati, pristupa se glasanju o nepoverenju Vladi ili lanu Vlade, osim ako po neprihvatanju odgovora na interpelaciju sam predsednik Vlade, odnosno lan Vlade ne podnesu ostavku. Ustav RS od 2006. u vezi sa interpelacijom kae da se o pitanju na koje se interpelacija odnosi ne moe ponovo raspravljati pre isteka roka od 90 dana. Predsednik Vlade podnosi ostavku predsedniku Narodne skuptine, ali je duan da o njoj obavesti i predsednika Republike i javnost. Ostavka predsednika Vlade mora se konstatovati na prvoj narednoj sednici Narodne skuptine i za in konstatacije ostavke predsednika Vlade vezan je prestanak mandata Vlade. lan Vlade podnosi ostavku predsedniku Vlade, a predsednik Vlade je prosleuje predsedniku Narodne skuptine, koja ostavku konstatuje na prvoj narednoj sednici. lanu Vlade koji je podneo ostavku mandat prestaje danom konstatacije ostavke, a predsednik Vlade je duan da po prestanku mandata lana Vlade zbog podnoenja ostavke pokrene postupak za izbor novog lana Vlade. Vlada kojoj je prestao mandat moe vriti samo tekue poslove i ne moe predlagati Narodnoj skuptini zakone i druge opte akte, niti donositi propise, izuzev ako je njihovo donoenje vezano za zakonski rok ili to nalau potrebe drave, interesi odbrane ili prirodna, privredna ili tehnika nesrea. Ona ne moe postavljati dravne slubenike na poloajima u organima dravne uprave, a pri vrenju osnivakih prava Republike Srbije moe jedino da imenuje ili da saglasnost na imenovanje vrioca dunosti direktora i lanova upravnog i nadzornog odbora. Vlada kojoj je prestao mandat ne moe predsedniku Republike predloiti rasputanje Narodne skuptine. lan Vlade kojem je mandat prestao usled prestanka mandata Vlade ima ista ovlaenja kao lan Vlade koji je podneo ostavku. Ministar protiv kojeg je predsednik Vlade podneo predlog za razreenje ne moe, od podnoenja predloga predsednika Vlade za razreenje do odluke Narodne skuptine, vriti svoja ovlaenja, nego njih preuzima lan Vlade kojeg predsednik Vlade ovlasti. Ministar koji je podneo ostavku duan je da vri tekue poslove dok mu ne prestane mandat. On ne

moe donositi propise izuzev ako je njihovo donoenje vezano za zakonski rok ili to nalau potrebe drave, interesi odbrane ili prirodna, privredna ili tehnika nesrea, a pri vrenju osnivakih prava Republike Srbije moe jedino da imenuje ili da saglasnost na imenovanje vrioca dunosti direktora i lanova upravnog i nadzornog odbora. Kad je ministru prestao mandat, ovlaenja ministra kojem je mandat prestao vri lan Vlade kojeg je predsednik Vlade ovlasti. Predsednik Vlade duan je da, u takvim sluajevima, predloi Narodnoj skuptini izbor novog ministra u roku od 15 dana od prestanka mandata prethodnog ministra. 85. Unitarna i federalna drava Dva osnovna tipa dravnog ureenja su unitarna i federalna drava (federacija). Ako dravna vlast ima po vertikali jedinstvenog nosioca, re je o unitarnoj dravi, a ako je ta vlast rasporeena na vie centara, re je o federalnoj dravi. U unitarnoj dravi graani se pokoravaju jednoj vlasti, pod istim su ustavnim reimom i pod vladavinom istih zakona. Vlast predstavlja jedan nosilac, dok su graani u njoj podreeni jednoj politikoj volji, jednoj zakonodavnoj i jednoj ustavotvornoj vlasti. Od ovog znaenja unitarne drave treba razlikovati sjedinjenu uniju, koja je isto tako oblik unitarne drave. Za razliku od proste unitarne drave, u sjedinjenoj uniji postoji pluralizam zakonodavstva, samo bez pluralizma zakonodavca. U sjedinjenoj uniji zakonodavac u zemlji donosi pravne norme koje nisu jednako primenjive na celoj teritoriji. Zakonodavac moe, prilikom donoenja zakona, utvrditi da taj zakon vai na delu dravne teritorije. Unitarna drava moe biti i decentralizovana, tj. u njoj se dravna vlast moe vriti i od strane centralnih organa odvojenih i relativno samostalnih decentralizovanih organa koji imaju sopstvenu nadlenost. Federalna drava je poseban tip drave. Najbolje e se odrediti iz poreenja sa decentralizovanom unitarnom dravom. Razlika izmeu ova dva tipa drave: - nadlenost decentralizovanih jedinica odreuje se i menja zakonom i podlona je uticaju centralne vlasti, nadlenost federalnih jedinica se odreuje i menja ustavom i van domaaja je iskljuivog uticaja federalne tj. centralne vlasti. - nad aktima decentralizovanih jedinica centralni organi mogu pod odreenim uslovima vriti i politiku kontrolu, ocenjujui njihovu celishodnost i adekvatnost, u federalnoj dravi nad aktima federalnih jedinica moe postojati samo pravna kontrola, tj, kontrola ustavnosti i zakonitosti. Federalnu jedinicu karakterie postojanje samostalnog delokruga u kojem ona vri najviu, zakonodavnu vlast. Ustavom federalne drave obezbeeno je pravo uea federalne jedinice u obavljanju nadlenosti federalne drave, i to posebno njene ustavotvorne i zakonodavne vlasti. Decentralizacija je vezana za oblik unitarne drave, dok je federalna drava poseban tip drave. U sluaju sukoba nadlenosti izmeu federalne jedinice i federalne vlasti, prevagu ima ona vlast koja se

kree u granicama nadlenosti odreenim u federalnom ustavu. Takve sporove u federalnoj dravi reava ustavni sud. Uprkos svim razlikama federalna drava je blia i slinija decentralizovanoj unitarnoj dravi nego konfederaciji. Razlika izmeu federacije i decentralizovane unitarne drave razlika u stepenu primene naela decentralizacije u okviru iste vrste.

86. Znaenje i poreklo federalizma Re federalizam se upotrebljava prilino neodreeno, da oznai bilo koji oblik ujedinjavanja autonomnih jedinki. Federalizam obuhvata oblike udruivanja od labave konfederacije posebnih lanica koje su se ugovorom sloile da formiraju zajedniki organ za vrenje zajednikih poslova, sve do tesno spojene federalne unije posebnih lanica u jednu federalnu vlast. Razlike u oblicima federalizma nisu stroge ni vrste. Izraz federalizam potie od latinske rei foedus, foederis, koja znai ugovor, savez. Federalizam oznaava pojavu povezivanja i slobodnog udruivanja razliitih teritorijalnih zajednica ljudi u okviru jedne drave ili izmeu vie drava i politikih celina, u razliite svrhe. Sree se jo u starom veku, posebno u antikoj Grkoj, u kojoj su postojali savezi kojima su bili povezani gradovi drave. Razlozi stvaranja tih saveza ili liga su bili iskljuivo odbrambeni. Majuni gradovi drave su se udruivanjem branili od osvajakih tenji Sparte, Makedonije ili Rima. Sredinja vlast je imala samo nadlenost u oblasti vojske i odbrane. Primeri ovakvih saveza bili su Ahajska liga, stvorena u III i II veku pre nove ere izmeu grkih gradova drava severnog Peloponeza radi borbe za nezavisnost Grke, a protiv makedonske hegemonije i Etolska liga, stvorena od gradova drava u planinskoj oblasti u Grkoj, Etoliji radi suprostavljanja Ahajskoj ligi i antikoj Makedoniji. Dva glavna oblika federalizma su intra dravni federalizam, iji je glavni oblik federalna drava, i inter dravni federalizam, iji je glavni oblik konfederacija, savez drava. Federacija i konfederacija su oblici ili stepeni ostvarivanja federalizma.

87. Konfederacija i federacija Konfederacija je pojaani savez drava kojim se ne stvara nikakva superdrava, nego jedno meunarodno drutvo drava. U konfederaciji ne postoji teritorija konfederacije, ne postoje graani, odnosno dravljani konfederacije, niti postoji najvia vlast konfederacije kao takve. Konfederacija nema nijednu od tri klasine dravne vlasti i ona je skup nezavisnih drava sa kojima opti preko njihovog zajednikog organa. Konfederacija je samo ugovorni odnos izmeu nezavisnih i suverenih drava. Konfederacija nije pravna linost nego je pravni odnos. Nastaje i prestaje pravnim putem.

U federaciji postoji naddrava, koja za svoje stanovnitvo ima ukupnost graana posebnih drava lanica, koja za svoju teritoriju ima ukupnost teritorije drava lanica i koja ima sopstvenu vlast, razliitu od vlasti drava lanica. Konstitutivni akt i pravna osnova konfederacije je meunarodni ugovor, koji utvruje ciljeve konfederacije i naina njihovog ostvarivanja. Zato se i kae da je konfederacija tvorevina meunarodnog prava. Poto je nastala jednoglasnom odlukom lanica, status konfederacije moe se promeniti opet samo jednoglasnom odlukom lanica. Otuda slaba integracija drava lanica konfederacije. Federacija je tvorevina dravnog prava koja se zasniva na ustavnom pravu. U federaciji sredinja drava ima svoj ustav koji ureuje uniju sa dravama lanicama i utvruje uzajamne nadlenosti u oblasti zakonodavstva, uprave i sudstva. Prvenstveno u federaciji ima federalni ustav. Prvenstvo federalnog ustava u federaciji izraava se tako to se kae da sredinja vlast ima nadlenost nadlenosti. Upravo zbog toga suverenost pripada centralnoj vlasti, a ne dravama lanicama. Federalni ustav menja se po veinskom naelu, a ne kao federalni ugovor, jednoglasnou drava lanica. Konfederacija funkcionie preko kongresa delegata udruenih drava. U tom organu svaka drava imala je po jedan glas, bez obzira na broj svojih delegata. Za punovanost odluka bila je potrebna jednoglasnost, a sprovoenje tih odluka je preputeno je diskrecionom pravu udruenih drava. Konfederacija nema nikakve izvrne vlasti koja bi imala pravo da svoje odluke nametne graanima. Da bi obavezivale i graane udruenih drava, odluke drava moraju prvo postati unutranje pravo svake pojedinane drave. Proizilazi da su konfederacija i federacija dve razliite politike vrste i ne mogu se uzimati kao dva oblika iste vrste. Konfederacija se u praksi pokazala kao prolazna, labava i slaba tvorevina. Nekada postojee konfederacije su se ili sasvim raspale ili su se pretvorile u zajednice sasvim drugih pravnih obeleja. Najpoznatiji primeri konfederacije bile su helvetska konfederacija, Utrehtska unija, Severnoameriki savez, Sovjetski savez, Nemaki savez.

88. Priroda i ciljevi federacije U osnovi federacije je ideja udruivanja. Pri tom je federacija ujedinjenje tipa dobrovoljne zajednice udruenih delova. Svaka federacija je upuena najpre na sporazum o uniji. Tradicionalna ustavna teorija pitanje sutine federacije vezuje za pitanje suverenosti, poto ona suverenost smatra sutinskim obelejem drave. Prema njoj, osnovno pitanje federalne drave je da li je suvernost u njoj jedinstvena ili je pak podeljena. Ako je jedinstvena kome onda pripada: federalnoj vlasti ili vlasti federalnih jedinica? Ako nije, kao je podeljena? Jedinstvena suverenost trai odgovor na pitanje: ko je nosilac suverenosti. Tu postoje dva odgovara. Prema prvom, suverenost pripada federalnoj dravi, poto je jedino ona u pravom smislu drava, pa

sledstveno, samo ona raspolae suverenom vlau. Prema drugom, suverenost je postojala i ostala u federalnim jedinicama, poto su one prvobitni i osnovni subjekti koji su prethodili federaciji kao subjektu. Federalna vlast je njihov izraz i delo. Pravna priroda federalne drave je ista kao i pravna priroda svake druge federalne drave. Njeno osnovno obeleje je suverenost, koja pripada glavnim ustavnim organima federalne vlasti. Zakoni i odluke federalne drave neposredno obavezuju graane, a ne preko federalnih jedinica, tj. njihovih organa. U federaciji na vrhu hijerarhije pravnih akata nalazi se federalni ustav. Prema Vilijemu Rikeru, odlike federacije koje najpotpunije izraavaju njenu prirodu su: 1. postojanje dva nivoa vlasti na jednoj teritoriji i nad jednim stanovnitvom 2. svaki od dva nivoa vlasti ima bar jedno podruje u kojem je potpuno samostalan od drugog 3. postojanje jemstva samostalnosti svake vlasti u okvirima njene nadlenosti. Federalnu dravu karakterie jedinstveno dravljanstvo. Iako u federacijama esto postoji dualizam dravljanstva, u njima nema dvojnog dravljanstva u smislu meunarodnog privatnog prava. Svaki graanin federacije je dravljanin jedne suverene drave, ak i kad ima dravljanstvo ili zaviajnost federalne jedinice. Ciljevi federalnog ureenja su dvojaki. Prvi cilj federacije je da se tim tipom dravnog ureenja pomire politiko jedinstvo i regionalne ili nacionalne razliitosti i po tim osnovama autonomije. Drugi je da se sa federacijom ostvari dublje jedinstvo. Savremene federacije imaju u poreenju sa onima iz XIX veka drukiju prirodu. U XIX veku federalne jedinice izvravale su svoje zajednike ciljeve preko federacije, tj. njenih organa, koji su bili samo sredstvo za izvravanje ciljeva federalnih jedinica. U XX veku ciljeve i politiku u federaciji utvruje federacija preko svojih organa, dok federalne jedinice samo sprovode politiku koju je utvrdila federalna vlada. To je opta tendencija evolucije prirode federacije.

89. Merila federacije Cela konstrukcija federalne drave zasniva se na tri merila, odnosno naela: - suprematija federalne drave - autonomija federalnih jedinica - participacija federalnih jedinica Naelo suprematije federacije znai da je federacija, s jedne strane, posebna politika i dravna organizacija, a s druge strane, da je ona super drava koja raspolae punom suverenou, kako spoljnom tako i unutranjom. Meunarodna ili spoljna suverenost federacije ogleda

se u njenom pravu da odluuje o ratu i miru, pravo da zakljuuje meunarodne ugovore i pravu da bude predstavljena u spoljnom svetu. Ustavna ili unutranja suverenost federacije sastoji se u pretpostavljenosti njenog pravnog poretka pravnom poretku federalnih jedinica. Pravni poredak federacije protee se na celoj teritoriji i nad celokupnim stanovnitvom federalnih jedinica. Suprematija federacije pravno se izraava kao prioritet i suprematija federalnog prava. Federalni zakoni u svakom sluaju ukidaju i menjaju zakone federalnih jedinica koji s njima nisu usaglaeni. Naelo autonomije federalnih jedinca u federalnoj dravi znai da federalne jedinice imaju svoju federalnim ustavom utvrenu nadlenost i individualizovan i poseban zakonodavni, izvrni i sudski sistem organa. Autonomija federalnih jedinica je sutinsko obeleje federalne drave, jer bez nje udruene jedinice ne bi imale karakter federalnih jedinica, a federacija se samim tim ne bi razlikovala od decentralizovane unitarne drave. Autonomija federalnih jedinica sastoji se u tome to svaka od njih ima sopstvene nadlenosti koje obavlja samostalno putem svojih organa. U tome se razlikuje federalna drava od decentralizovane unitarne drave. Autonomija federalnih jedinica izraava se i priznaje u njihovom pravu da propisuju sopstveni ustav, pod uslovom da potuju osnovna naela izraena u federalnom ustavu. Prema naelu participacije, federalne jedinice kao takve uestvuju u vrenju nadlenosti federacije, tako to njihovi predstavnici ulaze u sastav federalnih organa ili se neposredno preko svojih organa izjanjavaju o pitanjima iz nadlenosti federacije. Federalne jedinice kao takve, nezavisno od veliine svoje teritorije i broja stanovnika, uestvuju u vrenju zakonodavne vlasti federacije, u promeni federalnog ustava, izvravanju federalnih zakona i slino. Bez naela participacije federalnih jedinica federacija bi bila jedna unija nejednakih.

90. Nunost federacije i najvaniji razlozi obrazovanja federacije

Federacija je gotovo nunost zemalja sa velikim geografskim prostarnstvom. Federacija je nunost drava iji su stvarni problemi toliko razliiti, da ih nije mogue reavati putem jednih istih pravila i naredbi koje donose jedni isti organi iz jednog centra. Nunost federacije nameu i neki trajni i manje objektivni razlozi. Kao to su meunarodni poloaj zemlje i spoljne okolnosti, posebno opasnost od zajednikog neprijatelja. Postoje i suprotna gledita o tome da li je federacija za heterogena drutva pravi izbor. Prema njima, federacija nije u stanju da dovede do dravne celine, nego ona podstie separatistike tendencije u heterogenim drutvima. Jedino je jedinstvo koje se ostvaruje jakom i jedinstvenom vlau pouzdana garantija za stvarno jedinstvo

Najei osnovi razliitosti izmeu drutvenih grupa, ujedno su i razlozi izbora federalnog dravnog ureenja. To su etniki, istorijski, geografski i privredni razlozi. Vienacionalnost tj. postojanje vie nacija i etnikih grupa na geografskom podruju jedne iste drave, jedan je od najjaih i najvanijih razloga opredeljivanja za federalno ureenje. Federacija prua dravni okvir za izraavanje nacionalnih posebnosti. Najloginiji i najprostiji oblik uticaja etnikog inioca je kad svaka nacija dobija svoju federalnu jedinicu. Takvo merilo bilo je primenjivano u bivim federacijama, SFRJ i eko-Slovakoj federaciji. Istorijski razlog dolazi do izraaja kod federacija nastalih metodom agregacije. Re je o nastanku federacije od ranije samostalnih drava ili dravama slinih ljudskih kolektiviteta koje su se udruile u federaciju. Primeri takvih federacija su vajcarska, SAD. Geografski razlozi za konstituisanje federalnog ureenja postoje u geografskim prostranim dravama, u kojima se federalno ureenje uvodi u cilju lakeg i adekvatnijeg organizovanja dravnog podruja. U takvim dravama kontinentalnih razmera federacija je glavna alternativa carevini, kao sistemu vlasti koji sjedinjuje ogromna prostranstva prinudnim putem i dri ih pod jednom dravnom vlau. To su Ruska federacija, Kanada, SAD, Brazil, Australija, Indija, Nigerija i Argentina. Odreenu ulogu kod izbora federalnog ureenja igraju i privredni razlozi, tj. privredna specifinost pojedinih regiona u dravi, koja moe biti uslovljena bilo karakterom tla, bilo istorijom pojedinih podruja. U vezi sa izdvajanjem razloga obrazovanja federacije, treba istai da su retke konkretne federacije u svetu kod kojih je delovao samo jedan od navedenih razloga prilikom opredeljivanja za federalno ureenje.

91. Vrste federacije Federacije se meusobno mogu razlikovati prema razliitim merilima deobe. etiri merila se mogu smatrati valjanim razlikovanjem posebnosti izmeu federacija: prema nainu nastanka pojedinih federacija, prema nacionalnom sastavu, prema federalnoj strukturi i prema nainu organizovanja federalnog podruja. 1. Federacije stvorene agregacijom i devolucijom Prema nainu nastanka, mogu se razlikovati federacije nastale metodom agregacije i metodom devolucije. Prvi sluaj znai sjedinjavanje nekoliko nezavisnih drava u jednu federalnu, a drugi predstvalja razjedinjavanje jedne unitarne drave, njeno cepanje na nekoliko dravnih celina koje dobijaju svojstvo federalne jedinice. Federacije nastale metodom agregacije pokazale su se kao stabilnije. Nastanak federacije putem agregacije obino prolazi kroz dva stadijuma: prvi je

konfederacija drava, drugi je prelaenje konfederacije u federaciju. 2. Jednonacionalne i vienacionalne federacije Prema nacionalnom sastavu stanovnitva, sve federacije mogu se podeliti u dve grupe: federacije sa etniki homogenim stanovnitvom i vienacionalne federacije. Danas gotovo da nema zemlje sa apsolutno etniki homogenim stanovnitvom. Ukoliko su pripadnici drugih nacija brojniji ili kompaktno nastanjeni na jednom delu dravne teritorije, njima se priznaje status i prava nacionalne manjine. 3. Federacije sa stalnom i promenjivom strukturom Posebno razvrstavanje federacija vri se s obzirom na federalnu strukturu tj. na broj federalnih jedinica i podruje federacije. Ta struktura moe biti stalna i promenjiva pa se razlikuju federacije sa stalnom i promenjivom strukturom U federacijama sa promenjivom strukturom, promene u pogledu broja federalnih jedinica i time podruja federacije, mogu biti trovrsne: one koje proizlaze iz prijema novih federalnih jedinica u sastav federacije i time poveanja broja jeinica i podruja federacije; one koje proizlaze iz unutranje reorganizacije broja i unutranjih granica izmeu federalnih jedinica; one koje proizlaze iz otcepljenja, odnosno istupanja federalnih jedinica iz sastava federacije i time smanjenja i broja federalnih jedinica i podruja federacije. U federacijama sa stalnom federalnom strukturom bile bi one koje ne pominju nijednu od ovih mogunosti za promenu svoje strukture, dok bi u federacije sa promenjivom strukturom spadale one koje predviaju neku od ovih mogunosti za promenu svoje strukture. Danas vie nema ustava u svetu koji predvia treu mogunost za promenu svoje strukture. 4. Federacije sa obinim i meovitim sastavom S obzirom na to da li podruje federacije sainjava skup podruja federalnih jedinica ili u sastav federacije ulaze i neka druga podruja van podruja federalnih jedinica, razlikuju se federacije sastavljene samo od federalnih jedinica i federacije sastavljene od federalnih jedinica i od drugih federalnih podruja. Mogue su dve vrste tih podruja: jednu ine posebne teritorije koje nisu organizovane u obliku federalnih jedinica, a drugu podruja glavnih grdova federacije, izuzeta iz podruja date federalne jeinice i potinjena neposredno saveznim organima. U prvu grupu federacija koje u svom sastavu imaju samo federalne jedinice ulaze evropske federacije, a u drugu vanevropske federacije.

92. Poloaj federalnih jedinica Poloaj federalnih jedinica utvren je u federalnom ustavu. Dva najvanija pitanja ustavnog poloaja federalnih jedinica u federaciji su pitanje karaktera tog poloaja, tj. da li su federalne jedinice istinske drave koje raspolau svojstvom suverenosti i njihovo pravo na samoorganizovanje. S pitanjem nosioca suverenosti tesno je povezano i pitanje da li federalne jedinice raspolau pravom nulifikacije ili ponotavanja, tj. pravom da ne primenjuju i da odbace na svojoj teritoriji vaenje federalnih zakona za koje dre da su u suprotnosti sa njihovim osnovnim pravima. Drugo pitanje u vezi s poloajem federalnih jedinica je da li federalne jedinice imaju pravo secesije ili slobodnog istupa iz federacije, tj. pravo da se na osnovu sopstvene odluke povuku iz federacije. O tome da li su federalni zakoni pravno valjani i da li zasecaju u nadlenost federalnih jedinica ne mogu odluivati federalne jedinice, nego nezavisni pravni organ federacije, Federalni vrhovni sud. Pravo na samoorganizovanje pravo federalnih jedinica na samoorganizovanje je njihovo pravo da sopstvenim ustavom propiu svoju organizaciju. To je bitna razlika federalnog ureenja u poreenju sa unitarnim. Re je o pravu na donoenje sopstvenog ustava. Ustavi federalnih jedinica su akti slabije pravne snage od federalnog ustava. Zbog toga s eoni moraju kretati u granicama reenja federalnog ustava. Pravo na samoorganizovanje federalnih jedinica sadri sledea obleja: - federalna jedinica poseduje ustavni poredak koji slobodno stvara njena ustavotvorna vlast i koji ona slobodno menja, pod rezervom potovanja federalnog ustava - ustavni poredak federalne jedinice obrazuje kompletan sisitem drave, obuhvatajui sve organe u kojima se uobiajeno izraava dravna vlast. Autonomija federalnih jedinica pored administrativne, podrazumeva i zakonodavnu i sudsku autonomiju. - na elu federalne jedinice nemaju slubenike koji podleu dravnoj tuteli federalne drave nego istinske upravljeae. Organi federalne jedinice su u celini gospodari svog pravnog reima i svog delovanja. Vrenje njihovih nadlenosti izuzeto je od svakog usmeravanja, od svake kontrole i od svakog uplitanja federalnih organa, osim sluajeva predvienih ustavom - politiki poredak federalne jedinice je u ustavnopravnom smislu vrst. Nadlenosti federalnih jedinica ne mogu se umanjivati niti ukidati bez njenog pristanka ili bar njenog uea u formiranju takve volje gederalne drave.

93. Podela nadlenosti kao osobeno obeleje federacije

Federacija je dravno ureenje u kojem postoji, s jedne strane, teritorijalna podela na federalne jedinice i podela nadlenosti izmeu federacije i tih jedinica, a s druge, sistem dvostruke vlasti. Taj dvostruki sistem ogleda se u sledeem: jedna vlast je opta, centralna, ona obavlja zajednike poslove, a druga je posebna, regionalna, ona obavlja posebne poslove federalnih jedinica. U federaciji se istovremeno obavljaju ove dve vlasti. U decentralizovanoj unitarnoj dravi, nema podele nadlenosti, nego je nadlenost drave jedinstvena, samo to se vri preko razliitih organa. Za svaku federaciju posebno pitanje je kakav treba da bude u materiji podele nadlenosti federalni ustav. Ako je ustav u toj oblasti detaljanm neminovno e se postaviti pitanje njegovog tumaenja, a ako je sumaran, neminovno je nastajanje sukoba nadlenosti. Podela nadlenosti u federaciji ima materijalnu i formalnu komponentu. Materijalna komponenta podele nadlenosti je odreena vrsta poslova ili stvari u nadlenosti federalne vlasti i vlasti federalnih jedinica. Formalna komponenta su instrumenti pomou kojih svaka od dve vlasti obavlja poslove, odnosno stvari u svojoj nadlenosti. Tako federacija za obavljanje poslova iz svoje nadlenosti ima suverena prava. To su zakonodavstvo, uprava i sudstvo, kao i organi za vrenje tih prava. Pravila o materijalnoj i formalnoj podeli nadlenosti utvruju se u ustavu i mogu se promeniti samo promenom ustava. Ta ustavna mogunost da se raspolae nadlenou za podelu nadlenosti poznata je pod nazivom nadlenost nadlenosti federalne drave. To je pravo federacije da ustavom odreuje i menja svoju nadlenost i time nadlenost federalnih jedinica. U sluaju da federalne jedinice daju pristanak na promenu federalnog ustava izglasanu od strane federalnog ustavotvornog organa, onda pravo federalne drave da raspolae nadlenou nadlenosti federalne drave ima svoju granicu i ono nije vie u pravnom smislu apsolutno.

94. Metodi podele nadlenosti u federacijama u svetu. Oblasti u nadlenosti federacije i federalnih jedinica Postoje dva tradicionalna metoda za odreivanje, tj. podelu nadlenosti u federalnoj dravi. Prema prvom, federalnoj vlasti se ustavom pozitivno odreuje nadlenost, dok sve ostale u ustavu nenabrojane nadlenosti koji nisu date federalnoj vlasti ostaju u nadlenosti federalnih jedinica. Prema drugom metodu, nadlenosti koje nisu ustavom pozitivno odreene kao nadlenost federalnih jedinica, pripadaju federalnoj vlasti. Tada je pretpostavka nadlenosti u korist federacije. Prvi metod podele nadlenosti saglasniji je sa prirodom federalnog naela i on u ustavima federalnih drava preovlauje kao pravilo, dok se drugi primenjuje kao izuzetak. Ustavi federalnih drava nikad ne nabrajaju posebno poslove nadlenosti i federacije i federalnih jedinica. Obino se posebno nabraja nadlenost samo jednog od dva subjekta, najee federacije, a generalnom klauzulom odreuju se nadlenosti drugog subjekta, najee federalnih jedinica.

Obim nadlenosti federalne vlasti zavisi i od uloge koju drava ima u ustavnom ureenju zemlje. U federacijama ijim se ustavom institucioniu liberalna shvatanja o ulozi drave u drutvu ui je obim nadlenosti od federalne vlasti. U federacijama u kojima je uloga drave u oblasti javnog ivota vea, ira je nadlenost federalne vlasti. Iz metoda na koji se deli nadlenost izmeu federacije i federalnih jedinica mogue je zakljuiti da se u federaciji poslovi koji su u nadlenosti drave mogu podeliti u dve grupe: grupu onih poslova koji su u iskljuivoj nadlenosti federacije i grupu onih poslova koji su u iskljuivoj nadlenosti federalnih jedinica. U stvarnosti je teko, gotovo nemogue razdvojiti sve dravne poslove. Tako se u federaciji pojavljuje i trea grupa poslova, koji su u meovitoj ili zajednikoj nadlenosti. Kad je re o podeli zakonodavne nadlenosti, u federaciji se razlikuju tri oblika zakonodavne nadlenosti: iskljuiva zakonodavna nadlenost federacije, iskljuiva zakonodavna nadlenost federalnih jedinica i meovita zakonodavna nadlenost. Meovita zakonodavna nadlenost moe biti paralelna i konkurentna. Paralelna postoji kada istu oblast odnosa ureuju zakonom i federacija i federalne jedinice. Federacija u takvim sluajevima svojim zakonima ureuje osnove ili naela, a federalne jedinice svojim zakonima detaljno ureuju itavo podruje odnosa. Konkurentna je u stvari zakonodavna nadlenost federacije. Ako federacija ne donose svoj zakon, federalne jedinice imaju ustavno pravo da svojim zakonima urede to podruje odnosa. Kad federacija donese svoj zakon, u toj oblasti prestaje da vai zakon federalne jedinice. Prema tome, u tim oblastima postoji ili zakon federacije ili zakon federalne jedinice. Kad je re o materijalnoj komponenti podele nadlenosti u federaciji, vai najoptije pravilo: poslovi od opteg i zajednikog interesa, kao i oni koji u interesu svih graana moe bolje obavljati zajednika vlast, u nadlenosti su federalne vlasti kao zajednike vlasti. Poslovi koji po svojoj prirodi zahtevaju jednoobraznost regulisanja putem kojih se federacija prema spolja ili prema unutra pojavljuje kao jedna dravna celina, dodeljuje se u nadlenost federaciji. Poslovi koji imaju regionalni znaaj i obim u nadlenosti su federalnih jedinica. Putem njih se izraavaju razliitosti i posebnosti federalnih jedinica. Za federalnu dravu rezervisane su najvanije nadlenosti u oblasti inostranih poslova, odbrane, privrede, finansija, carina i telekomunikacija, dok su za federalne jedinice rezervisane manje vane nadlenosti koje nisu u strogom smislu rei vezane za dravnu suverenost, kao to su zdravlje, kultura, prosveta, rad i slino. Pored ovih iskljuivih nadlenosti, relativno znatan krug poslova je i u meovitoj ili zajednikoj nadlenosti. Najee su to poslovi u oblasti ekoloke zatite, socijalnih slubi, trgovine, saobraaja i slino. U oblasti svoje nadlenosti federalna vlast, odnosno vlast federalnih jedinica, obavljaju svoje poslove preko zakonodavnih, izvrnih i sudskih organa, koji donose odgovarajue vrste pravnih akata. Najvaniji oblici nadlenosti su zakonodavstvo, uprava i sudstvo. Tako je pravilo da federacija u krugu svoje nadlenosti ima zakonodavnu vlast, koju ne moe preneti na federalne jedinice. To isto pravo u

krugu svoje nadlenosti imaju i federalne jedinice ali ga u nekim ustavnim sistemima mogu preneti na federaciju. Federacija moe u pojedinim materijama donositi tzv. okvirne zakone ili zakone-naela, s tim da ih zakonodavna vlast federalnih jedinica dalje razrauje. to se tie izvrne vlasti, izvravanje federalnih zakona je u nadlenosti federalnih jedinica, a samo po izuzetku za izvravanje federalnih zakona mogu u federalnim jedinicama postojati federalni organi. Kad organi federalnih jedinica ne izvravaju federalne zakone, federalni organi mogu preko svojih podrunih organa preduzeti sve potrebne mere, ukljuujui i preuzimanje njihovog neposrednog izvravanja. Federacija moe nadlenost za izvravanje federalnih zakona iz pojedinih upravnih oblasti preneti na federalne jedinice. to se tie sudske vlasti, pravilo je da federalna sudska vlast reava sporove koji proiziu iz primene federalnih zakona i drugih federalnih propisa, dok sudska vlast federalnih jedinica reava sporove koji proiziu iz primene zakona i propisa federalnih jedinica. Konanu sudsku instancu predstavlja federalni vrhovni sud.

95. Drugi dom federalnog parlamenta i egzekutiva u federaciji Najpoznatiji oblik uea federalnih jedinica kao takvih u obavljanju nadlenosti federacije jeste drugi dom federalnog parlamenta. Federalne jedinice su nezavisno od veliine i broja stanovnika, jednako predstavljenje u gornjem domu federalnog parlamenta. Postoje federacije u kojima su federalne jedinice u gornjem domu federalnog parlamenta predstavljene srazmerno broju svojih biraa. Gornji dom federalnog parlamenta je sredstvo preko kojeg one utiu da prilikom stvaranja dravne politike i donoenja federalnih zakona dou do izraaja potrebe i tenje pojedinane federalne jedinice. Primena federalnog naela ne ogleda se samo u sastavu, nego i u odluivanju drugog doma. Naelo dvodomnosti u odluivanju federalnog parlamenta mora se dosledno sprovoditi. Kad je re o organima izvrne vlasti u federaciji, efu drave i vladi, uee federalnih jedinica u njihovom izboru uglavnom dolazi do izraaja preko drugog doma federalnog parlamenta. U federalnim dravama u kojima je predsednik republike fiziko lice, federalne jedinice uestvuju u njegovom izboru na neposredan ili posredan nain. U svetu su retki federalni ustavi koji utvruju obavezu zastupljenosti federalnih jedinica kao takvih u federalnoj vladi. Za razliku od parlamenta, vlada je organ koji od svojih lanova zahteva strunost i efikasnost, pa je za lanstvo u vladi osnovna preporuka strunost. U pojedinim federalnim sistemima, federalne jedinice neposredno preko svojih organa uprave uestvuju u izvravanju federalnih zakona. Drugi nain organizovanja izvravanja federalnih zakona je preko federalnih organa uprave, koji izvravaju federalne zakone pod kontrolom federalne vlade na celoj

teritoriji drave. To je sistem paralelnog postojanja federalne uprave i uprave federalnih jedinica. Sasvim je prirodno i uobiajeno da federacija, kao svaka drava, ima sopstvenu izvrnu vlast, koja izvrava njene zakone i druge propise.

96. Sudstvo u federaciji i uee federalnih jedinica u vrenju ustavotvorne vlasti u federaciji S obzirom da je federacija tip drave sa podeljenom nadlenou, u njoj su esti sukobi nadlenosti izmeu federalne vlasti i vlasti federalnih jedinica, kao i ovih drugih meusobno. Zbog toga je u federaciji neophodno postojanje objektivnih i nezavisnih sudova, koji bi bili u stanju da donose objektivne odluke o smislu ustava i o tome koja je od vlasti u federaciji nadlena vlast. Takvi organi su sudovi. U fedraciji sudska funkcija moe biti organizovana na vie naina. Najprirodniji je onaj nain prema kojem paralelno postoji federalna sudska vlast i sudska vlast federalnih jedinica. Federalno sudstvo bi reavalo sporove opteg karaktera, na koje je potrebno primeniti federalni ustav, federalne zakone i meunarodne ugovore. Sudovi federalnih jedinica bi reavali sporove koji proizlaze iz primene zakonodavstva federalne jedinice. Viestepenost sudstva u federalnim jedinicama je pravilo, dok samo federalno sudstvo moe biti organizovano u dva oblika: kao jedan vrhovni federalni sud i kao viestepeno federalno sudstvo. Od sudova u federacijama karakteristian je federalni Vrhovni sud u SAD. Taj sud sudi u prvom i poslednjem stepenu u svim sluajevima koji se tiu ambasadora i u kojima je drava jedna parnina stranka. U svim drugim sluajevima iz svoje nadlenosti on je apelacioni sud koji odluuje konano. On je konani uvar federalnog ustava. Bez obzira na to kako je federalno sudstvo organizovano, ono je u federaciji neophodno, jer se putm njega obezbeuje krajnji autoritet federaciji i njenom pravnom poretku, s jedne, i izlazi u susret zahtevu za izjednaavanje sudske prakse u tumaenju i primeni pravnog poretka federacije, s druge strane. Ustavna odredba o sastavu fedralnih sudova moe biti neodreena, tako to bi onog ko bira sudije obavezivala da vodi rauna o predstvaljenosti federalnih jedinica, ili sasvim precizna, tako to bi utvrivala paritetni sastav federalnih sudova, tj. jednaku zastupljenost federalnih jedinica u njima. Najvaniji oblik uea ufederalnih jedinica u vlasti federacije je njihovo uee u vrenju ustavotvorne vlasti, tj. u donoenju i promeni federalnog ustava. Ovde su mogua dva reenja. Prema prvom, u donoenju i promeni federalnog ustava odluuje federalni parlament kvalifikovanom, nadzakonskom veinom. Tu se u odluivanje federane jedinice ukljuuju posredno, preko gornjeg doma federalnog parlamenta, koji je predstavnitvo federalnih jedinica. Prema drugom reenju, odluka federalnog parlamenta o promeni federalnog ustava obavezno podlee saglasnosti federalnih jedinica neposredno. Takvu saglasnost daju bilo parlamenti federalnih jedinica, pri emu se smatra da je saglasnost data ako

su saglasni parlamenti veine federalnih jedinica, dve treine federalnih jedinica ili tri etvrtine federalnih jedinica, bilo birai u federalnim jedinicama neposredno na referendumu, u kom se sluaju za predloene promene mora izjasniti veina biraa u veini federalnih jedinica. Ovo drugo reenje smatra se bliim sutini federalnog ureenja.
"Sve ima svoje, i vatra i led, u kap se spoje, i cemer i med... Sve ima svoje, vrlina i greh, tuge postoje da bi prizvale smeh..."

Ribica Forumas u usponu

Posts: 235 Joined: Sat Mar 14, 2009 3:56 pm

T o p

Re: Ustavno pravo - skripta


by Ribica on Mon Nov 29, 2010 10:10 pm

97. Dekoncentracija i decentralizacija

U unitarnoj dravi dravnu vlast kao jedini dravni organi vre centralni organi. Oni tu vlast mogu vriti u celini ili pojedine poslove dravne vlasti poveravati necentralnim organima, koji su im podreeni u odreenom stepenu. S obzirom na odnos koji se uspostavlja izmeu centralnih i necentralnih organa, unitarna drava moe biti cntralizovana i decentralizovana. Instrument pomou kojeg se postie potpuna podreenost necentralnih organa centralnim i uspostavlja centralistiko dravno ureanje u unitarnoj dravi naziva se dekoncentracija, dok se instrument pomou kojeg se necentralnim organima ostavlja izvestan stepen samostalnosti u odnosu na centralne organe i uspostavlja decentralizovano dravno ureenje naziva decentralizacija. Zajedniko im je to i jedan i drugi dravnu upravu pribliavaju graanima. Razliku izmeu dekoncentracije i decentralizacije izraava Andre Oriju kad kae da se kod dekoncentracije poslovi dravne uprave poveravaju necentralnim dravnim organima, predstavnicima

drave, dok se kod decentralizacije ti isti poslovi poveravaju nedravnim organima, predstavnicima graana. U tom smislu je dekoncentracija centralizam, poto ona sprovodi koncentraciju vlasti kod centralnih dravnig organa, posebno uprave. Tipian primer dekoncentracije su okruzi koji su formirani u Republici Srpskoj. Dok koncentracija znai obavljanje upravnih poslova u seditu centralnih organa dravne uprave, dekoncentracija je obavljanje poslova dravne uprave iz nadlenosti centralnog organa dravne uprave van njegovog sedita, preko njegovih ekspozitura. Ekspoziture su dislocirane organizacione jedinice centralnog organa dravne uprave. One su organizacioni deo centralnog organa dravne uprave i hijerarhijski su mu potpuno podreene. Kod dekoncentracije je re o prenoenju odreenih poslova dravne uprave sa centralnog na lokalni nivo, ali posredstvom i u korist dravnih organa. Dekoncentracija vlasti ne stoji niukakvoj vezi sa decentralizacijom, mada se ponekad naziva i administrativna ili birokratska decentralizacija. Decentralizacija je prenoenje poslova dravne uprave iz nadlenosti centralnih dravnih organa na necentralne organe tipa lokalnih organa uprave ili ak na lokalna predstavnika tela, koja bira lokalno stanovnitvo, tj. graani neposredno. Decentralizaciju ustanovljava drava prema svojoj volji, dravnim zakonom. Ona je podvrgnuta naelu specijalnosti, tj. moe obuhvatiti samo odreene poslove iz oblasti dravne upravne vlasti i nita preko ni izvan toga, za razliku od drave koja preko svojih organa vri sve dravne vlasti, tj. ima optu nadlenost dravne vlasti. Otuda decentralizacija oznaava samostalnu upravu, samoupravu. Decentralizacija ne znai slobodno i konano vrenje prenesenih poslova dravne uprave. Ona je stavljena pod nadzor centralne dravne vlasti, tj. organa te vlasti koji vre kontrolu zakonitosti. 98. Teritorijalna decentralizacija Decentraliazacija moe biti funkcionalna i teritorijalna. - Funkcionalna decentralizacija sastoji se u priznavanju odreenim javnim slubama, o ijem funcionisanju brine drava, prava na odreen stepen nezavisnosti, koja obuhvata upravljanje u upravljanju i rukovoenju. - Teritorijalna decentralizacija sastoji se u takvoj nezavisnosti kojom raspolau teritorijalni kolektivi, odnosno graani koji su u njima nastanjeni, da u okviru zakona samostalno sobom upravljaju, u sferi lokalnih poslova. U irem znaenju teritorijalna decentralizacija je ustanova nezavisna od dravne vlasti i centralnih dravnih organa vlasti, ona je autentina lokalna samouprava. To je narodna samouprava koja, u zavisnosti od veliine teritorije na kojoj se konstituie, moe biti lokalna samouprava i regionalna teritorijalna autonomija. Tu nema nikakvog prenoenja dravnih poslova, nego samo samoupravnog obavljanja lokalnih i regionalnih poslova, kao svojih polsova.

U uem znaenju teritorijalna decentralizacija je oblik decentralizacije uprave, pa se s obzirom na takvu sadrinu ona naziva lokalna uprava. To je poveravanje dravnih poslova koje organi lokalne samouprave i teritorijalne autonomije vre kao prenesene, tue poslove. Teritorijalna decentralizacija u smislu lokalne samouprave, prevazilazi znaenje decentralizacije u smislu prenoenja poslova dravne uprave od strane centralnih necentralnim i nedravnim organima. Ue znaenje teritorijalne decentralizacije svodi dravne poslove na poslove dravne vlasti. Organi jedinca lokalne samouprave nisu lokalni organi dravne vlasti, jer su lokalne jedinice samoupravne jedinice, a lokalni organi su samoupravni organi. Bitno je da lokalne jedinice nisu isto administrativne jedinice bez teritorijalne samouprave, nego su, obrnuto, jedinice teritorijalne samouprave koje obavljaju teritorijalne poslove lokalnog karaktera. Pojmom teritorijalne decentralizacije u irem smislu moe se obuhvatiti i pojam teritorijalne autonomije. Njime se obuhvata autonomija u oblasti zakonodavstva koja se dodeljuje jedinicama teritorijalne autonomije. Zakoni jedinica teritorijalne autonomije, za razliku od dravnih zakona, ne vae na celoj dravnoj teritoriji nego na teritoriji autonomne jedinice i imaju slabiju pravnu snagu od dravnih zakona, koji su u strogom smislu rei, jedini primordijalni zakoni u dravi. Lokalna samouprava i teritorijalna autonomija oblici su teritorijalne decentralizacije u irem smislu shvaene unitarne drave.

99. Pojam lokalne samouprave Lokalna samouprava je oblik odluivanja i upravljanja u lokalnim zajednicama, konstituisanim na uim delovima dravne teritorije, i to neposredno od strane njenih stanovnika ili putem njihovog predstavnitva, koje oni neposredno biraju, kao i drugih lokalnih organa. To je lokalna vlast koju vre lokalni organi. Lokalnom samoupravom se ostvaruje politiko pravo graana na samoodluivanje o lokalnim poslovima. U teoriji lokalna samouprava odreuje se kao vlast u lokalnoj zajednici, koja uiva odreeni stepen slobode u obavljanju svojih prava i dunosti. Ta vlast se obavlja na ogranienom delu dravne teritorije, koji potpada pod optu nadlenost dravne vlasti, koja se vri na celoj dravnoj teritoriji. Lokalni interesi i poslovi bitno su razliiti od interesa i poslova koji dolaze do izraaja u dravi kao celini. U lokalnim zajednicama reavaju se svakodnevna ivotna pitanja graana, dok se u dravi i

dravnim organima vodi visoka politika. lanovi u lokalnim predstavnikim telima treba iskljuivo da se rukovode lokalnom situacijom i potrebama. Samostalno odluivanje postoji kad to stanovnitvo o lokalnim poslovima odluuje bilo neposredno, bilo putem svojih izbabranih predstavnika u lokalnim predstavnikim telima i od strane funkcionera lokalne jedinice koje ta tela biraju. Otuda je lokalna samouprava demokratska politika institucija. Osnovna obeleja lokalne samouprave su: 1. postojanje ustavom utvrenog kruga samoupravnih lokalnih poslova, koje jedinice lokalne samouprave obavljaju bez uplitanja centralnih organa 2. graani u lokalnim jedinicama slobodno biraju svoje predstavniko telo ili neposredno odluuju o bitnim pitanjima od interesa za lokalnu zajednicu 3. organizaciona i personalna samostalnost lokalnih institucija 4. postojanje samostalnih finansijskih i drugih sredstava, tj. sopstvenih prihoda, iji se izvori i namena utvruju u budetu lokalne zajednice 5. postojanje ustavom i zakonom utvrene zatite samoupravnih prava, koja omoguuje uredno funkcionisanje lokalne samouprave. Krug samoupravnih lokalnih poslova treba da se sastoji od poslova ijim se obavljanjem moe, stvarno i formalno, uticati na ivot i razvoj lokalne zajednice. Lokalno predstavniko telo treba da bude organ odluivanja, ono treba da ima svoju stvarnu i mesnu nadlenost. Odreivanje lokalnih poslova vri se u zakonu o lokalnoj samoupravi ili o lokalnim jedinicama metodom nabrajanja tih poslova sistem enumeracije ili metodom opte pretpostavke nadlenosti prema kojem su lokalni svi oni poslovi koji nisu ustavom ili zakonom utvreni kao dravni poslovi sistem generalne klauzule. Lokalnim poslovima mogu se smatrati: poslovi kod kojih je prostorna blizina korisnika uslov njihovog uspenog obavljanja, poslovi iji je predmet smete u pojedinioj lokalnoj jedinici, poslovi koji se uspeno mogu obaviti lokalnim sredstvima, poslovi kojima se zadovoljavaju specifine lokalne potrebe. O poslovima iz lokalnog delokruga graani u lokalnim jedinicama odluuju neposredno ili posredstvom lokalnog predsavnitva. Kad je re o lokalnim predstavnikim telima, postavlja se specifian problem izbora lokalnih predstavnika, kao obezbediti da za lokalne predstavnike budu izabrani graani koji su usmereni na lokalne probleme i njihovo reavanje u lokalnom interesu. Organizaciona i personalna samostalnost lokalnih institucija i uopte lokalne samouprave zavisi od odnosa drave i lokalne samouprave. Postoje tri mogunosti za postavljanje odnosa izmeu dravnih organa i lokalne samuprave: puna samostalnost jedinica lokalne samouprave; potpuna nesamostalnost lokalne samouprave, kakva postoji u centralizovano ureenim dravama; meoviti sistem, prema kojem su jedinice lokalne samouprave u obavljanju jednih poslova samostalnije, dok su u drugim podvrgnute veem uticaju.

Lokalna samouprava mora imati na raspolaganju finansijska sredstva. Ona obuhvataju sredstva koja izvorno pripadaju lokalnim jedinicama i sredstva koja obezbeuje drava. Drava ima pravo da vri kontrolu nad troenjem ovih drugih sredstava. Element pojma lokalne samouprave je i zatita ustavom proklamovanog prava na lokalnu samoupravu. Takvu zatitu obezbeuje drava preko svojih organa, najee redovnih ili posebnih ustavnih sudova, odnosno organa nadlenih za reavanje upravnih sporova. Oblik zatite prava lokalne samouprave zavisi od toga o kakvoj je povredi toga prava re i od vrste opteg pravnog akta u kojem je ujameno pravo na lokalnu samoupravu. Izraz samostalnosti lokalnih jedinica je i njihovo pravo na udruivanje i povezivanje sa istim lokalnim jedinicama u razliite oblike saveza. Takvi savezi mogu obuhvatati lokalne jedinice sa odreenog podruja u okviru dravne teritorije ili na celoj dravnoj teritoriji, a mogu se protezati i van dravnih granica, u obliku meunarodnih organizacija lokalnih jedinica. Motivi takvog udruivanja mogu biti posebni, radi obavljanja konkretnih zadataka, ili opti, radi opte meusobne saradnje. Prvi oblici lokalne samouprave nastali su u Evropi u XV i XVI veku, razvojem srednjovekovnih gradova, koji su dobili status slobodnih gradova putem raznih povelja i statuta. Danas je u veini zemalja u svetu lokalna samouprava potisnuta, a uzroci toga su: 1. irenje uloge savremene drave i jaanje centralizma i etatizma 2. stvaranje velikih politikih stranaka, koje nemaju interes za lokalnu politiku 3. premetanje u dravi blagostanja mnogih poslova koji su se nekad obavljali od strane lokalnih vlasti na dravne organe 4. suavanje finansijske samostalnosti lokalne samouprave, koja postaje sve zavisnija od donacija i subvencija drave 5. suavanje normativne samostalnosti lokalne samouprave pod pritiskom sve razgranatije dravne regulative 6. suavanje prostora lokalne samouprave nastajanjem potreba za jedinistvenim javnim slubama, kakve su zdravstvo, kolstvo, saobraaj i slino. 100. Sistemi lokalne samouprave Sistemi ili tipovi lokalne samouprave razlikuju se prema nekom od kljunih obeleja realno postojee lokalne samouprave. Jedno od takvih obeleja je odnos drave prema lokalnoj samoupravi. Mogue je da su lokalne jedinice organi drave i dravne uprave, ili uporedo s tim svojstvom i organi lokalne samouprave, ili su iskljuivo organi samouprave, oblik samoorganizovanja graana za samoupravno obavljanje lokalnih poslova nezavisan od drave. U Engleskoj je lokalna samouprava autohtona ustanova. Sistem lokalne samouprave se zasniva na

razlikovanju dva posebna sistema vlasti: jedan ine centralni organi vlasti, dok drugi ine organi lokalne samouprave. Nadlenosti obe vlasti utvruje parlament. Lokalni organi sve svoje nadlenosti obavljaju u sopstvenom delokrugu. U SAD postoji vie razliitih sistema lokalne samouprave, od kojih su glavna tri: model mer savet, komisijski model i menaderski model. U osnovi sistema lokalne samouprave u Francuskoj su dve lokalne jedinice optina i deprtman, s tim to su se regioni konstituisali od jedinica specijalne nadlenosti u teritorijalne jedinice opte nadlenosti. Zavisno od strukture i teritorijalne organizacije lokalne samouprave, razlikuju se sledei sistemi lokalne samuprave: jednostepena lokalna samouprava, dvostepena lokalna samouprava, trostepena i viestepena lokalna samouprava. U sistemima dvostepene i trostepene lokalne samouprave prvi stepen je samoupravna organizacija, dok organizacija dvostepene i trostepene samouprave predstavlja u izvesnom smislu decentralizaciju centralne vlasti pomeanu sa odreenim stepenom samostalnosti lokalnih samoupravnih organa. U tim jedinicama postoje i predsavnici centralnih dravnih organa. Ti organi obino vre nadzor nad samoupravnim lokalnim organima. U logici i tradiciji strukture lokalne samouprave jeste trostepena lokalna samouprava, sa tri stepena lokalnih jedinica: najniim, koji ima za cilj neposredno ukljuivanje stanovnitva u obavljanje lokalnih poslova, osnovnim koji je glavni nosilac lokalnih poslova i lokalnih javnih slubi i regionalnim, koji treba da izrazi realno postojee regionalne celine u zemlji ili da takve celine stvori radi ostvarivanja odreenih ciljeva. Tipologija sistema lokalne samouprave u teoriji se jo izvodi i prema stepenu uea graana u upravljanju lokalnom zajednicom. Lokalna samouprava moe se razvrstati u pet razliitih sistema: lokalna samouprava... 1. zasnovana na neposrednom ueu graana 2. zasnovana na predstavnikom ueu graana u obliku kabinetske vlade 3. zasnovana na predstavnikom ueu graana na naelu predsednike, policijske i menaderske vladavine 4. zasnovana na predstavnikom ueu graana na naelu komitetske, odnosno kolegijalne vladavine 5. zasnovana na predstavnikom ueu graana na naelu skuptinske vladavine.

101. Lokalna samouprava u Republici Srbiji Zakon o lokalnoj samoupravi Republike Srbije odreuje dvojako lokalno samoupravu. U prvom znaenju, lokalna samouprava je "pravo graana da upravljaju javnim poslovima od neposrednog, zajednikog i opteg interesa za lokalno stanovnitvo, neposredno i preko slobodno izabranih predstavnika u

jedinicama lokalne samouprave". U drugom znaenju, lokalna samouprava je "pravo i sposobnost organa lokalne samouprave da, u granicama zakona, ureuju poslove i upravljaju javnim poslovima koji su u njihovoj nadlenosti i od interesa za lokalno stanovnitvo". U Republici Srbiji postoji jednostepena lokalna samouprava i u okviru nje posebna reenja za gradove i grad Beograd (glavni grad). U Zakonu o lokalnoj samoupravi kae se da se u Rep.Srbiji lokalna samouprava ostvaruje u optini, gradu i gradu Beogradu, kao teritorijalnim jedinicama lokalne samouprave. Ustav Rep.Srbije utvrdio je da "grad ima nadlenosti koje su Ustavom poverene optini, a zakonom mu se mogu poveriti i druge nadlenosti", a da "grad Beograd ima nadlenosti koje su Ustavom i zakonom poverene optini i gradu, a zakonom o glavnom gradu mu se mogu poveriti i druge nadlenosti". Optina je osnovna jedinica lokalne samouprave u Republici Srbiji. Zakonska definicija: "Optina je osnovna teritorijalna jedinica u kojoj se ostvaruje lokalna samouprava, koja je sposobna da preko svojih organa samostalno vri sva prava i dunosti iz svoje nadlenosti i koja ima najmanje 10.000 stanovnika". Samoupravni status optine sastoji se u sledeem: 1. u ustavom i zakonom zajemenom samostalnom delokrugu ovlaenja i poslova 2. u pravu da samostalno i slobodno biraju svoje organe 3. u sigurnim i stalnim izvorima prihoda kojima mogu samostalno raspolagati 4. u posebnoj zatiti samoupravnog statusa. U Republici Srbiji ima 150 optina. Grad je prema funkcijama utvrenim ustavom i zakonom, optina na svojoj teritoriji. Zakonska definicija glasi: "Grad je jedinica lokalne samouprave utvrena zakonom, koja predstavlja ekonomski, administrativni, geografski i kulturni centar ireg podruja i ima vie od 100.000 stanovnika". Gradu se zakonom mogu poveriti, pored poslova koji se poveravaju pojedinoj optini, i drugi poslovi dravne uprave. Novina Zakona o lokalnoj samoupravi je to ovlauje grad da, u skladu sa zakonom, obrazuje komunalnu policiju i obezbeuje i organizuje vrenje poslova sa komunalne policije. U Republici Srbiji ima 23 grada. Grad Beograd ima status posebne teritorijalne jedinice. I on obavlja nadlenosti optine i grada, utvrene Ustavom i zakonom, ali i poslove navedene u Zakonu o glavnom gradu. Iz Zakona o glavnom gradu proizlazi da je podela grada Beograda na gradske optine je zakonska obaveza. Ta odredba glasi: "Radi efikasnijeg i ekonominijeg obavljanja odreenih nadlenosti grada Beograda, u okviru zakonom utvrene teritorije grada Beograda, Statutom grada se obarazuju gradske optine." Zakon o glavnom gradu izriito kae da gradska optina u gradu Beogradu ima, kao i grad Beograd, svojstvo pravnog lica. Statutom grada se odreuju poslovi iz nadlenosti grada Beograda koje vre gradske optine, a grad Beograd moe ukinuti sopstvenu gradsku optinu i njeno podruje pripojiti jednoj ili vie gradskih optina.

Osnovni i najvii pravni akt jedinice lokalne samouprave je statut, koji njena skuptina donosi samostalno. Jedinice lokalne samouprave imaju svoju imovinu, kojom samostalno upravljaju njihovi organi u skladu sa zakonom. 102. Nadlenost optine i finansiranje lokalne samouprave Nadlenost optine: Optina ima dve vrste nadlenosti: - samoupravnu ili izvornu - prenesenu ili decentralizovanu. U pogledu samoupravne ili samostalne nadlenosti optine najvanije je utvrditi granice te nadlenosti, s obzirom na to da i Rep.Srbija preko dravnih organa ima odreenu dimenziju nadlenosti u istim oblastima. Izvorna nadlenost obuhvata poslove u ijem obavljanju optina uiva autonomiju u odnosu na dravu. Povereni poslovi su dravni poslovi, za ije obavljanje je nadlena drava. Drava ima ustavno ovlaenje da zakonom poveri obavljanje svojih poslova odreenoj jedinici lokalne samouprave i istovremeno da joj prenese sredstva za te poslove. Dok za obavljanje izvornih poslova vai sistem enumeracije, za obavljenje prenesenih vai sistem generalne klauzule u zakonu o lokalnoj samoupravi reeno je da lokalne jedinice obavljaju dravne poslove samo kad su im ovi izriito povereni zakonom. Da bi lokalne jedinice te poslove mogle obavljati, potrebno je da za svaki od tih poslova imaju specijalno zakonsko ovlaenje. I jedinica teritorijalne autonomije moe odlukom poveriti jedinici lokalne samouprave na teritoriji autonomne pokrajine vrenje pojedinih poslova iz svoje nadlenosti. Poslovi u izvornoj nadlenosti su javni poslovi koji su od neposrednog, zajednikog i lokalnog interesa za lokalno stanovnitvo. Odreuju se statutom jedinice lokalne samouprave i drugim optim aktom. U Zakonu o lokalnoj samoupravi izvorni poslovi optine grupisani su u 39 grupa poslova. Zakon o lokalnoj samoupravi odredio je prirodu i vrstu dravnih poslova koje Republika moe poveriti na obavljanje optini. Sredstva za obavljanje poverenih poslova obezbeuje Rep.Srbija ili autonomna pokrajina, zavisno od toga ko ih je poverio. Finansiranje lokalne samouprave Za obavljanje svoje nadlenosti, jedinica lokalne samouprave ima relativnu finansijsku autonomiju, koja obuhvata posebne i stabilne izvore prihoda. Finansiranje poslova jedinice lokalne samouprave obezbeuje se iz budeta jedinice lokalne samouprave i iz budeta Republike. Sredstva budeta jedinice lokalne samouprave obezbeuju se iz izvornih i iz ustupljenih javnih prihoda, transfera, primanja po osnovu zaduivanja i drugih prihoda i primanja utvrenih zakonom. Kad jedinica lokalne

samouprave nije u mogunosti da tokom godine obezbedi finansiranje poslova iz svog budeta, njoj se obezbeuju dopunska sredstva iz budeta Republike. Izvorni javni prihodi jedinice lokalne samouprave ostvareni na njenoj teritoriji utvreni su u zakonu 103. Organi jedinica lokalne samouprave Prema Ustavu i vaeem zakonodavstvu, u Republici Srbiji o poslovima lokalne samouprave graani odluuju u jedinici lokalne samouprave neposredno i preko svojih slobodno izabranih predstavnika. U optini se radi obavljanja poslova iz njene nadlenosti obrazuju: 1. skuptina optine, 2. predsednik optine, 3. optinsko vee, i 4. optinska uprava. Isti organi postoje i u gradu i gradu Beogradu (Skuptina grada, gradonaelnik, Gradsko vee i Gradska uprava, odnosno grada Beograda). Skuptina optine je predstavniki organ koji obavlja osnovne funkcije lokalne vlasti. Sastoji se od odbornika (iji broj ne moe biti manji od 19 ni vei od 75, koji se biraju na etiri godine). Broj odbornika utvruje se statutom optine. Skuptina optine se smatra konstituisanom izborom predsednika i postavljanjem sekretara. Sednicu skuptine optine saziva i predsedava predsednik skuptine, po potrebi, a najmanje jednom u tri meseca. Skuptina optine odluuje ako sednici prisustvuje veina od ukupnog broja odbornika, a odluke donosi veinom glasova prisutnih odbornika. O donoenju statuta, budeta i urbanistikih planova odluuje se veinom glasova od ukupnog broja odbornika. Predsednik skuptine optine bira se iz reda odbornika na vreme od etiri godine, na predlog najmanje treine odbornika, veinom glasova od ukupnog broja odbornika skuptine optine. Moe biti razreen i pre isteka vremena na koje je izabran, na isti nain na koji je biran. On ima zamenika, koji se bira i razreava na isti nain kao i predsednik skuptine optine. Sekretar skuptine optine se postavlja na predlog predsednika skuptine na etiri godine i moe biti ponovo postavljen (on mora biti lice sa zavrenim pravnim fakultetom, poloenim strunim ispitom za rad u organima uprave i radnim iskustvom od najmanje tri godine). Stara se o obavljanju strunih poslova u vezi sa sazivanjem i odravanjem sednica skuptine i njenih radnih tela i rukovodi administrativnim poslovima vezanim za njihov rad. Skuptinu grada sainjavaju odbornici, koji se biraju na etiri godine, iji se broj utvruje statutom grada, s tim to njihov broj ne moe biti vei od 90, dok skuptina grada Beograda ima 110 odbornika koji se biraju na etiri godine. Izbor odbornika Odbornici se biraju na osnovu lista politikih stranaka, njihovih koalicija, drugih politikih organizacija i lista koje predloe grupe graana. Izborna lista mora ispuniti tri uslova: 1. mora biti podrana od najmanje 30 biraa po predlogu za svakog kandidata 2. mora sadrati najmanje jednu treinu kandidata od ukupnog broja odbornika koji se bira 3. mora imati najmanje 30% kandidata manje zastupljenog pola na listi.

Podnosilac izborne liste odreuje redosled kandidata na listi. Za odbornika moe biti izabran punoletan, poslovno sposoban dravljanin Republike Srbije koji ima prebivalite na teritoriji jedinice lokalne samouprave u kojoj je predloen za odbornika. Pravo da bira odbornika ima punoletan, poslovno sposoban dravljanin Republike Srbije koji ima prebivalite na teritoriji jedinice lokalne samouprave u kojoj ostvaruje izborno pravo. Izbore za odbornika raspisuje predsednik Narodne skuptine, s tim to od dana raspisivanja izbora do dana odravanja izbora ne moe protei manje od 45 ni vie od 90 dana. Izbore sprovode izborna komisija jedinice lokalne samouprave i biraki odbori. Po zavrenom glasanju, rezultate izbora utvruje izborna komisija. Svakoj izbornoj listi pripada broj mandata koji je srazmeran broju dobijenih glasova. U raspodeli mandata uestvuju liste koje su dobile najmanje 5% glasova od ukupnog broja glasova biraa koji su glasali. Politike stranke nacionalnih manjina i koalicije politikih stranaka nacionalnih manjina uestvuju u raspodeli mandata i kad su dobile manje od 5% glasova od ukupnog broja biraa koji su glasali. Izborna komisija utvruje broj mandata koji pripada savkoj izbornoj listi i primenom sistema najveeg kolinika. Mandati se raspodeljuju tako to se ukupan broj glasova koji je dobila svaka pojedina lista podeli brojevima od jedan zakljuno sa brojem koji odgovara broju odbornika koji se biraju u skuptinu jedinice lokalne samouprave. Tako dobijeni kolinici se razvrstavaju po veliini, a u obzir za podelu mandata uzima se onoliko najveih kolinika koliko se bira odbornika u skuptinu jedinice lokalne samouprave. Podnosilac izborne liste e, najkasnije u roku od 10 dana od dana objavljivanja ukupnih rezultata izbora, dostaviti izbornoj komisiji lokalne samouprave podatke o tome kojim kandidatima sa izborne liste se dodeljuju dobijeni odborniki mandati, to znai da on nije vezan redosledom kandidata na listi. Predsednik optine (gradonaelnik) vri izvrnu funkciju u optini. On je jedan od dva izvrna organa u optini. Bira ga skuptina optine, iz reda odbornika, na vreme od etiri godine, tajnim glasanjem, veinom glasova od ukupnog broja odbornika skuptine optine. Kandidata za predsednika optine predlae predsednik skuptine optine. Predsedniku optine i zameniku predsednika optine izborom na ove funkcije prestaje mandat odbornika u skuptini optine. Predsednik optine ima dva svojstva. On je inokosni izvrni organ u optini, s jedne, i on je po poloaju predsednik optinskog vea kao kolegijalnog izvrnog organa u optini, s druge strane. Predsednik moe biti razreen pre isteka vremena na koje je biran, na obrazloen predlog najmanje treine odbornika, na isti nain na koji je izabran. Ako skuptina ne razrei predsednika optine, odbornici koji su podneli predlog za razreenje ne mogu ponovo predloiti razreenje predsednika optine, pre isteka roka od est meseci od odbijanja prethodnog predloga. Predsednik optine predlae razreenje zamenika predsednika optine, odnosno lana optinskog vea pre isteka vremena na koje su birani, o emu odluuje skuptina optine na isti nain na koji su izabrani.

Optinsko vee je kolegijalni izvrni organ optine. ine ga predsednik optine, zamenik predsednika optine, kao i lanovi optinskog vea iji je broj utvren statutom optine i koje bira skuptina optine, na period od etiri godine, tajnim glasanjem, veinom glasova od ukupnog broja odbornika. Kandidate za lanove optinskog vea predlae kandidat za predsednika optine. Broj lanova optinskog vea koje skuptina optine bira na predlog predsednika optine, ne moe biti vei od 11. lanovi optinskog vea ne mogu istovremeno biti odbornici. Optinsko vee: 1. predlae odluke i akte iz nadlenosti skuptine optine; 2. neposredno izvrava i stara se o izvravanju odluka i drugih akata skuptine optine; 3. vri nadzor nad radom optinske uprave; 4. ponitava i ukida akte optinske uprave koji nisu u skladu sa zakonom, statutom i drugim optim aktom ili odlukom koje donosi skuptina optine i 5. postavlja i razreava naelnika optinske uprave, odnosno naelnika uprava za pojedine oblasti. Optinsko vee moe odluivati ako sednici prisustvuje veina od ukupnog broja njegovih lanova. Ono odluuje veinom glasova prisutnih lanova. Optinska uprava je dobila svojstvo posebnog organa optine (lokalne samouprave). Ona je nosilac upravne funkcije, koja je jedan sloj izvrne funkcije, u optini. Moe biti organizovana kao jedinstven organ ili u vie optinskih uprava za pojedine oblasti ( kod optina sa preko 50.000 stanovnika). Optinskom upravom kao jedinstvenom slubom rukovodi naelnik (pravni fakultet, poloen ispit, 5god radnog iskustva). Kad se organizuje u vie uprava, radom uprave rukovodi naelnik. U okviru optinske uprave organizovane kao jeedinstveni organ, kao i za vrenje srodnih poslova, mogu se obrazovati unutranje organizacione jedinice. Naelnika optinske uprave postavlja optinsko vee na osnovu javnog glasa, na pet godina, a rukovodioce organizacionih jedinica u upravi rasporeuje naelnik. Akt o organizaciji optinske uprave donosi skuptina optine na predlog optinskog vea. Akt o unutranjem ureenju i sistematizaciji optinske uprave donosi naelnik uz saglasnost optinskog vea. U gradu Beogradu se za obavljanje poslova pomonika gradonaelnika u oblasti ekonomskog razvoja u Gradskoj upravi postavlja gradski menader, a za obavljanje poslova pomonika gradonaelnika u oblasti urbanizma u Gradskoj upravi se postavlja gradski arhitekta. Pomonike gradonaelnika postavlja i razreava gradonaelnik. 104. Neposredno uee graana u obavljanju poslova u optini Od oblika uea graana u obavljanju poslova jedinica lokalne samouprave Zakon o lokalnoj samoupravi poznaje: 1. graansku inicijativu 2. zbor graana

3. referendum Graanskom inicijativom graani predlau skuptini jedinice lokalne samouprave donoenje akata kojima se ureuje neko pitanje iz nadlenosti jedinice lokalne samouprave, promenu statuta ili drugih akata, raspisivanje referenduma. O predlogu sadranom u inicijativi skuptina optine duna je da odri raspravu i da dostavi graanima obrazloeni odgovor u roku od 60 dana od dana podnoenja. Zbor graana se saziva za deo teritorije jedinice lokalne samouprave utvren njenim statutom. Na zboru graana se raspravljaju i daju predlozi o pitanjima iz nadlenosti jedinice lokalne samouprave. Zbor graana veinom glasova prisutnih usvaja zahteve i predloge i upuuje ih skuptini ili pojedinim organima i slubama jedinice lokalne samouprave, koji su u roku od 60 dana od odravanja zbora graana duni da razmotre zahteve i predloge potekle sa zbora i da o njima zauzmu stav, odnosno da donesu odgovarajuu odluku ili meru i da o tome obaveste graane. Referendum moe biti fakultativan i obavezan, a raspisuje se o pitanjima iz delokruga skuptine jedinice lokalne samouprave. U oba sluaja ga raspisuje skuptina jedinice lokalne samouprave i to fakultativni, na sopstvenu inicijativu, a obavezni na zahtev najmanje 10% biraa od ukupnog birakog tela u jedinici lokalne samouprave, na nain utvren zakonom i statutom. Odluka putem referenduma je donesena kad se za nju izjasnila veina graana koja je glasala, pod uslovom da je glasalo vie od polovine ukupnog broja graana. Odluka donesena na referendumu je obavezna. Mesna zajednica i drugi oblici mesne samouprave su oblik neposrednog uea graana u ostvarivanju lokalne samouprave. Mesna zajednica je oblik stalnog uea graana u neposrednom obavljanju poslova od zajednikog interesa. Mesna zajednica i drugi oblici mesne samouprave osnivaju se radi zadovoljavanja potreba i interesa lokalnog stanovnitva, pre svega u selima ali se mogu osnivati i u gradskim naseljima. Poslovi koje vri mesna zajednica ili drugi oblici mesne samouprave, organi, njihov izbor, organizacija i nain odluivanja utvruju se aktima mesne zajednice. Skuptina jedinice lokalne samouprave, veinom glasova od ukupnog broja odbornika, odluuje uz prethodno pribavljeno miljenje graana o obrazovanju, podruju za koje se obrazuje i ukidanju mesnih zajednica i drugih oblika mesne samouprave. Mesna zajednica odnosno drugi oblik mesne samouprave ima svojstvo pravnog lica u okviru prava i dunosti utvrenih statutom i odlukom o osnivanju. Sredstva za rad mesne zajednice utvrena su Zakonom o lokalnoj samoupravi. Skuptina jedinice lokalne samouprave moe svojom odlukom svim ili pojedinim mesnim zajednicama ili drugim oblicima mesne samouprave poveriti vrenje odreenih poslova iz nadlenosti jedinice lokalne samouprave uz obezbeivanje za to potrebnih sredstava. Za obavljanje odreenih poslova iz nadlenosti optinske uprave, odnosno gradskih uprava, posebno u vezi sa ostvarivanjem prava graana, moe se organizovati rad optinske uprave u mesnim zajednicama. Mesna zajednica je oblik interesnog samoorganizovanja graana. Ona je oblik samoorganizovanja

graana u jedinicama lokalne samouprave, ali sama nije i jedinica teritorijalne organizacije Republike Srbije. 105. Odnos Republike (drave) i jedinice lokalne samouprave Postoji nekoliko odnosa republikih organa i organa jedinice lokalne samouprave. U tim odnosima Republiku oliava Vlada i resorno ministarstvo. Njima stoji na raspolaganju est mogunosti za intervencije Republike prema lokalnoj samoupravi radi uspostavljanja ustavnosti i zakonitosti. 1. Vlada je duna da obustavi od izvrenja opti akt jedinice lokalne samouprave za koji smatra da nije saglasan Ustavu ili zakonu reenjem koje stupa na snagu objavljivanjem u "Slubenom glasniku Republike Srbije". To reenje prestaje da vai ako Vlada u roku od pet dana od njegovog objavljivanja ne pokrene pred Ustavnim sudom postupak za ocenu ustavnosti i zakonitosti opteg akta. 2. Nadleno ministrastvo e pokrenuti postupak za ocenu ustavnosti i zakonitosti statuta, propisa ili drugog opteg akta jedinice lokalne samouprave pred Ustavnim sudom kad smatra da taj akt nije u saglasnosti sa Ustavom, zakonom ili drugim propisom Republike Srbije. 3. Ministarstvo nadleno za poslove lokalne samouprave, kad smatra da opti akt organa jedinice lokalne samouprave nije u saglasnosti sa njenim statutom, ukazae na toskuptini jedinice lokalne samouprave radi preuzimanja odgovarajuih mera. Ako skuptina jedinice lokalne samouprave ne bi postupila po predlozima ministarstva nadlenog za poslove lokalne samouprave, ministarstvo nadleno za poslove lokalne samouprave pokrenue postupak pred Vrhovnim kasacionim sudom i istovremeno e predloiti Vladi da obustavi od izvrenja odnosni akt do odluke Vrhovnog kasacionog suda. 4. Ministarstvo nadleno za poslove lokalne samouprave, kad nae da pojedinani akt organa, odnosno slube jedinice lokalne samouprave, protiv kojeg nije obezbeena sudska zatita, nije u saglasnosti sa zakonom ili drugim propisom, odnosno odlukom ili drugim aktom jedinice lokalne samouprave, predloie skuptini jedinice lokalne samouprave da takav akt ukine ili poniti. Ukoliko skuptina ne postupi u roku od mesec dana po tom predlogu, ministarstvo nadleno za poslove lokalne samouprave odnosni pojedinani akt ukinue ili ponititi. 5. Vlada na predlog ministarstva nadlenog za poslove lokalne samouprave moe doneti odluku o rasputanju skuptine jedinice lokalne samouprave ako: 1. skuptina ne zaseda due od tri meseca 2. ne izabere predsednika optine ili optinsko vee u roku od mesec dana od dana konstituisanja jedinice lokalne samouprave, ili od njihovog razreenja odnosno podnoenja ostavke

3. ne donese statut ili budet u roku utvrenom zakonom. Kad Vlada donese odluku o rasputanju skuptine jedinice lokalne samouprave, predsednik Narodne skuptine raspisuje izbore za odbornike u roku od dva meseca od stupanja na snagu odluke o rasputanju skuptine jedinice lokalne samouprave, a odbornicima tada izabranim mandat traje etiri godine. Do konstituisanja skuptine tekue i neodlone poslove skuptine i izvrnih organa jedinice lokalne samouprave obavlja privremeni organ jedinice lokalne samouprave koji ine predsednik i etiri lana, koji obrazuje Vlada svojim reenjem. 6. Vlada imenuje privremeni organ jedinice lokalne samouprave koji obavlja tekue i nadlene poslove iz nadlenosti skuptine i izvrnih organa jedinice lokalne samouprave i kad se u jedinici lokalne samouprave ne sprovedu izbori za odbornike ili se posle sprovedenih izbora ne konstituie skuptina u skladu sa zakonom u roku od dva meseca od objavljivanja rezultata izbora.

106. Zatita lokalne samouprave Kao politika institucija i ljudsko pravo, lokalna samouprava zatiena je itavim nizom instrumenata i institucija. U dva sluaja zatita se ostvaruje preko dravnih organa, a u dva preko organizacionog mehanizma lokalne samouprave. Prvo, organ odreen statutom jedinice lokalne samouprave ima svojstvo ovlaenog predlagaa pred Ustavnim sudom, koji pokree postupak za ocenu ustavnosti ili zakonitosti zakona i drugog opteg akta Republike Srbije ili autonomne pokrajine kojim se povreuje pravo na lokalnu samoupravu. Drugo, pored zatite prava na lokalnu samoupravu kada su ta prava povreena zakonom i drugim optim aktom, garantuje se i ustavnosudska zatita prava na lokalnu samoupravu protiv pojedinanih akata i radnji dravnih organa. Organ odreen statutom jedinice lokalne samouprave ima pravo albe Ustavnom sudu ako se pojedinanim aktom ili radnjom dravnog organa ili organa jedinice lokalne samouprave onemoguava vrenje nadlenosti jedinice lokalne samouprave. Tree, u jedinici lokalne samouprave moe se ustanoviti zatitnik graana (ombudsman) koji je ovlaen da kontrolie potovanje prava graana, utvruje povrede uinjene aktima, radnjama ili neinjenjem organa uprave i javnih slubi, ako je re o povredi propisa i optih akata jedinice lokalne samouprave. Dve ili vie jedinica lokalne samouprave mogu doneti odluku o ustanovljavanju zajednikog zatitnika graana. etvrto, u nacionalno meovitim jedinicama lokalne samouprave osniva se savet za meunacionalne odnose kao samostalno radno telo. ine ga predstavnici srpskog naroda i nacionalnih manjina. Nacionalno meovitim jedinicama lokalne samouprave smatraju se jedinice lokalne samouprave u kojima pripadnici jedne nacionalne manjine ine vie od 5% od ukupnog broja stanovnika ili pripadnici svih nacionalnih manjina ine vie od 10% od ukupnog broja stanovnika prema poslednjem popisu stanovnitva u Republici Srbiji.

Savet za meunacionalne odnose razmatra pitanje ostvarivanja, zatite i unapreivanja nacionalne ravnopravnosti, u skladu sa zakonom i statutom. Odluke u savetu za meunacionalne odnose donose se konsenzusom lanova saveta. Savet o svojim stavovima i predlozima obavetava skuptinu jedinice lokalne samouprave, koja je o njima duna da se izjasni na prvoj narednoj sednici, a najkasnije u roku od 30 dana. Skuptina i izvrni organ jedinice loaklne samouprave su duni da predloge svih odluka koje se tiu nacionalne ravnopravnosti prethodno dostavi na miljenje savetu. Savet za meunacionalne odnose dobio je i vana ovlaenja za zatitu ustavnosti, zakonitosti i statutarnosti. Savet ima pravo da pred Ustavnim sudom pokrene postupak za ocenu ustavnosti i zakonitosti odluke ili drugog opteg akta skuptine jedinice lokalne samouprave ako smatra da su njime neposredno povreena prava pripadnika srpskog naroda i nacionalnih manjina predstavljenih u savetu za meunacionalne odnose. Savet ima pravo da pred Vrhovnim kasacionim sudom pokrene postupak za ocenu saglasnosti odluke ili drugog opteg akta skuptine jedinice lokalne samouprave sa statutom. 107. Pojam teritorijalne autonomije Teritorijalna autonomija konstituie se u sluaju kad su posebnosti odreenog podruja u okviru unitarne drave takve da zahtevaju vei stepen politike samostalnosti od lokalne samouprave, ali pri tom nisu ni tolike da zahtevaju promenu kvaliteta dravnog ureenja. Etimoloki, autonomija podrazumeva svojstvo teritorijalne zajednice u okviru drave, da je zakonodavni organ, da donosi sopstvene zakone, da vri samozakonodavstvo. Jedinice teritorijalne autonomije uivaju samostalnost u najvanijoj dravnoj funkciji, zakonodavnoj. Teritorijalna autonomija obuhvata jo i samostalnost u izvravanju sopstvenih zakona, a u znatno manjem stepenu i samostalnost u izvravanju zakona drave i, po pravilu, tek kad joj to bude povereno posebnim dravnim zakonom. Po pravilu, sudska autonomija nije podruje autonomnog delokruga jedinica teritorijalne autonomije. Teritorijalna autonomija u osnovi nije ustavna nego zakonska kategorija. To je obeleje teritorijalne autonomije koje ovu razlikuje od federacije i pribliava je lokalnoj samoupravi. Uz to, jedinice teritorijalne autonomije podlone su ustavotvornoj vlasti drave. Drava moe bez njihovog pristanka ustavom ukinuti teritorijalnu autonomiju. To to je teritorijalna autonomija zakonska kategorija, uglavnom znai da se njen delokrug odreeuje u dravnim zakonima, a ne u ustavu, dok se samo postojanje teritorijalne autonomije predvia u ustavu. Zakoni koje donosi zakonodavni organ teritorijalne autonomije pripadaju tipu primordijalnih, izvornih zakona. Njima se drutveni odnosi koji su u oblasti autonomnog zakonodavnog delokruga ureuju inicijalno. Od zakona drave razlikuju se po tome to su slabije pravne snage od ovih i to je prostor njihovog vaenja ui oni vae samo na delovima dravne teritorije kojima je data teritorijalna autonomije. Pravna snaga zakona jedinica teritorijalne autonomije jaa je od pravne snage eventualnih optih akata jedinica lokalne samouprave. Prema stepenu samostalnosti koju imaju u odnosu na zakone drave, zakoni autonomije mogu se podeliti na nekoliko vrsta. Svi zakoni jedinica teritorijalne autonomije moraju biti u saglasnosti sa zakonima drave.

Centralna vlast ima ovlaenja kontrole zavisnosti rada autonomnih organa, a u krajnjem sluaju ona moe raspustiti autonomne organe i ukinuti ili ponititi njihove akte. Posebno obeleje jedinica teritorijalne autonomije je postojanje preciznih, najee zakonom predvienih garantija njihovog autonomnog statusa. Garant njihove autonomije najee je ili zakonodavno telo drave, nekada i njegov poseban organ, ili poseban, ukoliko ve postoji u sistemu vlasti odnosne drave, ustavni sud. Teritorijalnu autonomiju trebalo bi razluiti od drugih oblika autonomije, pre svega personalne, kulturne, institucionalne i regionalne ekonomske autonomije. Personalna autonomija je autonomija za odreene nacionalne, verske, profesionalne, staleke, i sl. socijalne grupe, to je autonomija ne teritorijalno, nego personalno konstituisanih zajednica. Ova autonomija sastoji se u samostalnosti personalne zajednice u upravljanju svojim poslovima. Pod kulturnom autonomijom podrazumeva se pravo nacija ili etnikih grupa kao takvih. Kulturna autonomija samo je oblik duhovne autonomije. Institucionalna autonomija podrazumeva pravo pojedinih institucija da uivaju samostalnost u osnivanju, radu, upravljanju i finansiranju. Regionalna ekonomska autonomija je, u stvari, oblik teritorijalne autonomije, ali u oblasti privrede. Ovakav oblik autonomije uivaju u okviru politiko-teritorijalne celine ue teritorijalne jedinice koje po svojim privredno-geografskim celinama predstavljaju kompaktne privredne celine. Treba razlikovati pojam autonomije koji postoji u meunarodnom pravu. Autonomija postoji kad jedna ranije zavisna teritorija dobije pravo da svojim unutranjim poslovima upravlja preko organa koje bira i kontrolie njeno stanovnitvo, s tim to odreena strana drava ili meunarodna organizacija vri kontrolu nad radom tih organa, pa ak i vanije politike funkcije na toj teritoriji, naroito u oblasti vojnih i spoljnih poslova. Teritorijalna autonomija je, potencijalno i teorijski, demokratski oblik dravnog ureenja.

108. Iskustva teritorijalne autonomije u ustavnoj praksi Razlozi zbog kojih se u pojedinim dravama konstituie teritorijalna autonomija su reavanje problema etnike sloenosti davanjem autonomnog statusa teritorijama nastanjenim pojedinim nacionalnim manjinama, drugim etnikim i nacionalnim kolektivitetima, ali i pojedinim istorijskim teritorijalnim jedinicama, koje su imale posebnu istoriju u odnosu na dravnu celinu, kao i pojedinim geografski homogenim podrujima u okviru drave. Najpravilniji oblik primene teritorijalne autonomije je kad je cela dravna teritorija prekrivena mreom autonomnih jedinica koje imaju jednak poloaj. Najnepravilniji oblik primene teritorijalne autonomije je kad se ovim oblikom dravnog ureenja zavodi asimetrino dravno ureenje u zemlji. To se deava

kad se autonomne jedinice konstituiu samo na delu dravnog podruja. Uporeivanje dravnih ureenja sa teritorijalnom autonomijom, uglavnom u evropskim zemljama, omoguuje izvoenje sledeih sintetikih zakljuaka. Prvo, odstupanja od teorijskog "modela" teritorijalne autonomije su oigledna i idu u dva pravca: na vie, u smislu davanja autonomnim jedinicama vee autonomije koja se izjednauje sa stepenom samostalnosti federalne jedinice u federaciji i na nie, u smislu smanjivanja stepena autonomije na stepen samostalnosti lokalne samouprave. Drugo, teritorijalna autonomija pojavljuje se u razliitim drutveno-istorijskim sistemima. Razloge njenog uvoenja moemo grupisati u etiri osnovna: 1. etniko jeziki, 2. geografsko-teritorijalni, 3. ekonomski, 4. kulturno-istorijski. Tree, nema teritorijalne autonomije kao oblika politike decentralizacije bez autonomnog vrenja zakonodavne funkcije u materijalnom smislu od strane organa teritorijalnih autonomnih jedinica. etvrto, autonomni delokrug ostvaruju organi koji su autonomni od centralnih dravnih organa. Sistem vlasti je u autonomnim jedinicama zasnovan na istom naelnom modelu na kojem se zasniva i sistem centralne dravne vlasti. Peto, pojam teritorijalne autonomije, u zemljama u kojima postoje odgovarajui drutveni odnosi, apsorbuje u sebi jeziku i kulturnu autonomiju. esto, nema teritorijalne autonomije bez realne materijalne osnove, koja se sastoji od finansijske autonomije autonomnih jedinica, a koja je u veini zemalja ograniena. Sedmo, osim u nekadanjem SSSR, drugoj Jugoslaviji i donekle paniji, autonomne jedinice kao takve ne uestvuju u radu centralnih organa drave, one ne mogu kao takve uestvovati u formiranju dravne volje. Osmo, jedinice teritorijalne autonomije, budui da se u njima autonomija ostvaruje u okviru ire celine drave ili federalne jedinice nalaze se pod nadzorom te celine. Taj nadzor ostvaruju razliiti dravni organi, na razliite naine i s razliitim ovlaenjima. Deveto, osim u Italiji i paniji, autonomne jedinice svuda su unele "asimetriju" u dravno ureenje odnosne zemlje. Deseto, teritorijalna autonomija je u sutini kompromisni oblik oblik dravnog ureenja. Autonomija je uvedena u dravama u kojima, s jedne strane, posebni teritorijalni kolektiviteti nisu bili dovoljno jaki da izvojuju status federalne jedinice, ali su bili dovoljno jaki da se izbore za teritorijalnu autonomiju i u kojima je s druge strane, centralna dravna vlast, u interesu ouvanja svog jedinstva i jedinstva dravnog podruja bila prisiljena da jednom svom delu podari zakonodavnu autonomiju, a da njeno vrenje podvede pod svoj nadzor.

109. Pokrajinska autonomija u Republici Srbiji U Republici Srbiji autonomne pokrajine organizovane su samo na delu njene teritorije, a ne na celoj.

Prema Ustavu Rep.Srbije "Republika Srbija ima Autonomnu pokrajinu Vojvodinu i Autonomnu pokrajinu Kosovo i Metohija". U dve autonomne pokrajine ne funkcionie isti tip teritorijalne autonomije. Na Kosovu i Metohiji postoji "sutinska autonomija" koja se ureuje "posebnim zakonom koji se donosi o postupku predvienom za promenu ustava". Ustavom je otvorena mogunost obrazovanja i novih, pored onih u Ustavu navedenih, autonomnih pokrajina, kao i ukidanja ili spajanja ve osnovanih autonomnih pokrajina. Takve promene teriotorijalne organizacije Republike Srbije mogu se vriti po postupku za promenu Ustava. Predlog za osnivanje novih ili ukidanje, odnosno spajanje postojeih autonomnih pokrajina utvruju graani na referendumu, u skladu sa zakonom. Ustav predvia da se teritorija autonomnih pokrajina i uslovi pod kojima se moe promeniti granica izmeu autonomnih pokrajina odreuju zakonom. Za dve autonomne pokrajine je izriito reeno da su "autonomne teritorijalne zajednice osnovane Ustavom, u kojima graani ostvaruju pravo na pokrajinsku autonomiju". Autonomija dve autonomne pokrajine sastoji se u samostalnom obavljanju njihovog delokruga preko organa koje biraju graani u autonomnoj pokrajini, tj. prema Ustavu "autonomne pokrajine, u skladu sa Ustavom i svojim statutom, ureuju nadlenost, izbor, organizaciju i rad organa i slubi koje osnivaju". Delokrug autonomnih pokrajina obuhvata izvorne i poverene poslove. Izvorni poslovi su autonomna nadlenost pokrajine, koju ona samostalno obavlja, dok su povereni poslovi dravni poslovi koje Rep.Srbija poverava pokrajini na vrenje. Izvorna nadlenost autonomnih pokrajina obuhvata ovlaenja programskog, budetskog, normativnog, izvrnog i organizacionog karaktera. U okviru ovlaenja programskog karaktera, autonomna pokrajina preko svojih organa, u skladu sa zakonom, ureuje pitanja od pokrajinskog znaaja u oblasti prostornog planiranja i razvoja. Budetska ovlaenja obuhvataju donoenje budeta i zavrnog rauna autonomne pokrajine. Autonomna pokrajina je autonomni finansijski subjekt, koji ima izvorne prihode za finansiranje svoje nadlenosti i za obezbeivanje sredstava jedinicama lokalne samouprave za obavljanje poverenih poslova. Normativna ovlaenja autonomne pokrajine su ovlaenja za donoenje odluka i optih akata, u skladu sa ustavom i zakonom, kojima se ureuju pitanja od pokrajinskog znaaja u oblasti poljoprivrede, vodoprivrede, umarstva, lova, ribolova, turizma, ugostiteljstva, banja i leilita, zatite ivotne sredine... Autonomna pokrajina utvruje svoje simbole i nain njihovog korienja. Odluke i opti akti autonomne pokrajine moraju biti saglasni s ustavom, zakonom i ostalim republikim propisima. Najvii oblik normativnih ovlaenja autonomne pokrajine je statut autonomne pokrajine, koji donosi njena skuptina, uz prethodnu saglasnost Narodne skuptine. Autonomna pokrajina ima dvojaka izvrna ovlaenja. U njoj se preko organa autonomne pokrajine izvravaju zakoni, drugi propisi i opti akti Rep. Srbije ije je izvravanje povereno organima autonomne pokrajine i donose propisi za njihovo izvravanje kad je to zakonom predvieno, s jedne, i

obezbeuje izvravanje pokrajinskih odluka i optih akata, s druge strane. Organizaciona ovlaenja su ovlaenja za obrazovanje organa, organizacija i slubi autonomne pokrajine i za ureivanje njihove organizacije i rada. Osnovna struktura organa pokrajine utvrena je Ustavom Republike Srbije. Autonomne pokrajine su Ustavom od 2006. dobile ovlaenja da se staraju o ostvarivanju, zatiti i unapreivanju ljudskih i manjinskih prava u skladu sa zakonom. Zakon treba da konkretizuje oblike ovakvog staranja o ostvarivanju ljudskih i manjinskih prava. Bitno je naglasiti da izvorni delokrug autonomne pokrajine nije zakljuen ustavnom odredbom o nadlenosti autonomne pokrajine. On se moe proirivati ili suavati u zavisnosti od kruga pojedinih pitanja od pokrajinskog znaaja u globalno odreenim oblastima u Ustavu. Povereni delokrug autonomne pokrajine sastoji se od pojedinih poslova koje Republika Srbija zakonom poveri autonomnoj pokrajini iz okvira svojih prava i dunosti. Poveravanje pojedinih poslova autonomnoj pokrajini samo je ustavna mogunost, koja se moe izvriti jedino zakonom. Drugi kljuni element pokrajinske autonomije su pokrajinski organi preko kojih pokrajina obavlja svoje nadlenosti, kako izvorne tako i poverene. Ti organi nemaju karakter dravnih organa. Ustav RS od 2006. pominje samo jedan pokrajinski organ skuptinu autonomne pokrajine, za koju kae da je najvii organ autonomne pokrajine. Nju ine poslanici koji se biraju na vreme od etiri godine, na neposrednim izborima tajnim glasanjem, u skladu sa odlukom skuptine autonomne pokrajine. U skuptini autonomne pokrajine obezbeuje se srazmerna zastupljenost nacionalnih manjina u skladu sa zakonom. Da pokrajinska autonomija funkcionie u okviru Ustava, treba da poslue dva ustavna instituta uvedena ustavom od 2006. To su: 1. Nadzor nad radom organa autonomne pokrajine mora biti proet ustavnim naelom prema kojem pravo na pokrajinsku autonomiju podlee samo nadzoru ustavnosti i zakonitosti. Ostvarujui to naelo, Vlada moe pred Ustavnim sudom pokrenuti postupak za ocenu ustavnosti ili zakonitosti odluke autonomne pokrajine, pre njenog stupanja na snagu, a Ustavni sud moe u tom sluaju, do donoenja svoje odluke, odloiti stupanje na snagu osporene odluke autonomne pokrajine. 2. Zatita pokrajinske autonomije ostvaruje se pred Ustavnim sudom dvojakim ovlaenjima organa odreenog statutom autonomne pokrajine. Prvo ovlaenje vezano je za pravo albe Ustavnom sudu koji taj organ ima ako se pojedinanim aktom ili radnjom dravnog organa ili organa jedinice lokalne samouprave onemoguava vrenje nadlenosti autonomne pokrajine. Drugo ovlaenje je vezano za pravo organa odreenog statutom autonomne pokrajine da pred Ustavnim sudom pokrene postupak za ocenu ustavnosti ili zakonitosti zakona i drugog opteg akta Republike Srbije ili opteg akta jedinice lokalne samouprave kojim se povreuje pravo na pokrajinsku autonomiju.

Najvii pravni aktpokrajinske autonomije je statut pokrajinske autonomije, koji je ustavna kategorija. Njime se na osnovu ustav autvruju nadlenosti autonomne pokrajine, izbor, organizacija i rad njenih organa i druga pitanja od interesa za autonomnu pokrajinu. Statut pokrajine je po svojoj prirodi sloen pravni akt, koji donosi skuptina autonomne pokrajine, uz prethodnu saglasnost Narodne skuptine. Od dve autonomne jedinice donela je svoj statut Autonomna pokrajina Vojvodina.
"Sve ima svoje, i vatra i led, u kap se spoje, i cemer i med... Sve ima svoje, vrlina i greh, tuge postoje da bi prizvale smeh..."

Ribica Forumas u usponu

Posts: 235 Joined: Sat Mar 14, 2009 3:56 pm

T o p

Re: Ustavno pravo - skripta


by Ribica on Mon Nov 29, 2010 10:11 pm

110. ZNAENJE I ELEMENTI POJMA CIVILNO DRUTVO Smatra se da izraz civilno drutvo potie jo od engleskog politikog filozofa Dona Loka , koji je u svojoj politikoj filozofiji odvojio sferu graanskog drutva od graanske vlasti. Prema njemu druto je nezavisno i samostalno politiko telo koje bira i kontrolie vlast. To drutvo koje nije drava se nazivalo civilno drutvo. Ono se raalo na ruevinama feudalnih podela i rascepkanosti, sa jedne, i pucanjem stega apsolutne monarhije sa druge strana. Graansklo drutvo bilo je drutvo koje je bilo nezavisno od feudalne i apsolutne drave. Krajem 80-ih godina prolog veka izraz civilno druto dobija posebno znaenje u dravama u kojima dolazi do sloma socijalizma. U to vreme koncepcija civilnog drutva se pojavila kao alternativa autoritarnom socijalizmu. Osnov graanskog drutva je slobodan pojedinac koji se svesno povinuje dravnoj vlasti i zakonima, s tim to je drana last legitimna ( proizila je iz olje i pristanka graana ).

Dva najvanija pokazatelja civilnog drutva su : 1. ljudske i graanske slobode 2. slobodna privreda Elementi civilnog drutva su : 1. ljudske i graanske slobode i prava 2. slobodno trite sloboda oveka da kao pojedinac razmenjuje svoje proizvode i usluge 3. autonomija spontano nastalih drutvenih institucija 4. postojanje vladavine prava podrazumeva vezanost dravnih organa, zakonodavca vrednostima demokratskog drutva 5. vlast mora biti ograniena 6. poseban tip kulture, demokratska ili participativna politika kultura - jednaka dostupnost graana svim javnim funkcijama, ograniavanje vlasti, vladavinu prava, uee graana u izboru organa vlasti Civilno drutvo je otvoreno drutvo, kako u unutranjem, tako i u spoljanjem pogledu. Iznutra je zasnovano na pluralizmu i tolerisanju razlika, dok je spolja otvoreno i slobodno za komunikaciju sa drugim drutvima organizovanim u drave.

111. POJAM I EVOLUCIJA LJUDSKIH I GRAANSKIH PRAVA Ljudskim i graanskim pravima utvruje se pravni poloaj pojedinaca prema organima vlasti. Obim i potovanje ljudskih prava su najbolji pokazatelj karaktera odnosa izmeu dravne vlasti i graanina. Tradicionalna koncepcija ljudskih prava vidi u njima sredstvo otpora dravi. Ona polazi od ideje o stalnom postojanju sukoba izmeu pojedinaca i njegovih zahteva, s jedne strane i drutva i njegovih zahteva s druge strane. Drava i vlast su nuno zlo, zbog ega ih trebato vie ograniiti. Vlast nosi u sebi stalnu opasnost, poto su oni koji je vre skloni da je zloupotrebe . Prema klasinoj doktrini liberalizma, ljudska prava povlae za sobom dve posledice : 1. ona predstavljaju zonu privatne delatnosti rezervisanu za pojedinca 2. u domenu dravne delatnosti, ona su sredstvo otpora dravne vlasti radi spreavanja zloupotrebe i prekoraavanja vlasti Prvo svojstvo ljudskih prava znai da se putem njih uspostavlja privatni domen u koji ne moe ui drava. Tu je re o linim i graanskim pravima kao i o politikim i ekonomskim . Drugo svojstvo znai da u domenu dravne delatnosti ljudska prava znae da te delatnosti nisu neograniene i da graani imaju instrumente da se odupru preteranoj i nasilnikoj delatnosti drave. Tu je najvei broj politkih sloboda . Smisao ljudskih i graanskih prava krajem 19. i poetkom 20. veka se znatno menjaju u odnosu na tradicionalna shvatanja. Vie se ne misli da ona slue samo ograniavanju drave i protivljenju dravnoj

vlasti. Drava nije vie samo pravna i politika ustanova, nego je i socijalna i kulturna zajednica, koja intervenie u privrednom ivotu sa ciljem postizanja socijalne pravde, koja se stara o fizikom i kulturnom razvoju svojih graana i u njihovom interesu konstituie nova ljudska prava (ekonomska i socijalna), a sebi namee odreene obaveze da obezbedi svim graanima materijalne uslove koji im omoguuju vrenje drugih javnih prava i sloboda. Posle I svetskog rata tradicionalna ljudska prava su u odreenoj meri promenila svoju sadrinu.Njihov glavni cilj nije vie da samo zakloni pojedinca od intervencije drave, njihov cilj postaje i zatita pojedinaca od privatnih monika, posebno iz oblasti privrede. To, u izvesnim sluajevima, nalae intervenciju drave. Prva ljudska prava bila su osvojena u Velikoj povelji o slobodama 1215.godine. O ljudskim pravima, u pravom smislu te rei, moe se govoriti tek od uspostavljanja kapitalizma Buroazija je postepeno, najpre u nagodbama sa vladaocem , a kasnije i oruanim putem osvajala pojedina podruja ljudskih prava. Ta prava su bila zapisivana u sveanim deklaracijama, meu kojima su najpoznatije: Deklaracija nezavisnosti (doneta u SAD-u 1776.), Deklaracija prava oveka i graanina (Francuska 1789.), Deklaracija prava oveka i graanina (deo francuskog tzv. Montanjarskog ustava iz 1793.g.). Kako u to vreme mnoge drave donose svoje prve pisane ustave, odredbe o ljudskim pravima postaju sastavni deo tih ustava umesto da se, kao do tada, formuliu u posebnim deklaracijama. Posle uvrivanja politike vlasti buroazije, ljudska prava ureuje i titi drava i ona postaju sastavni deo formalnog ustavnog poretka. Vie nije problem proglaavanja ljudskih prava, nego ostvarivanje proglaenih prava. Ustavi su polazili od dva razliita shvatanja o ljudskim pravima : 1. ljudska prava odreuju kao podarena, kao dar vlasti kojoj je ostavljeno na volju hoe li ih potovati ili ne 2. ljudska prava su prirodna i neotuiva od oveka i jedan su od najvanijih inilaca ograniavanja vlasti. Iz ovakvog shvatanja potekla je ideja narodne suverenosti Sredinom 20. veka dolo je do internacionalizacije ljudskih prava. U osnovi ovog poduhvata je uverenje da postoji jedno za sva drutva veee jezgro osnovnih ljudskih prava i sloboda. Re je o minimalnim standardima u oblasti ljudskih prava koje treba da postignu sve drave. Tako ljudska prava prebaena iz isto unutranje u meunarodnu sferu. Taj proces je otpoeo donoenjem Povelje Ujedinjenih nacija 1945.godine i usvajnjem Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima u Generalnoj skuptini ujedinjenih nacija 1948.godine. Sledei korak meunarodne zajednice bila je razrada i dopuna predvienih ljudskih prava paktovima o ljudskim pravima i to: Meunarodnim paktom o graanskim i politikim pravima 1966. godine i Meunarodnim paktom o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima iz 1966.godine. Poto ih je ratifikovao potreban broj drava, ovi paktovi su stupili na snagu 10 godina kasnije, 1976. godine.( Jugoslavija je tada ratifikovala ova dva pakta) U sistem meunarodne zatite ljudskih prava ulaze i razliiti regionalni akti, kao to su: evropska Konvencija za zatitu ljudskih prava i osnovnih sloboda od 1950., Evropska socijalna povelja od 1965.,

Amerika konvencija o ljudskim pravima od 1969., Afrika povelja o pravima oveka i naroda od 1981. 112.PODELA LJUDSKIH I MANJINSKIH PRAVA Postoji vie razliitih podela ljudskih prava prema razliitim kriterijumima: 1. podela prema subjektu nosiocu odrenog prava - individualna (pojedinana) - nosilac ovih prava je ovek ili graanin - kolektivna (grupna) nosilac je grupa, odnosno pripadnik grupe 2. u zavisnosti od toga da li su ljudska prava samo normativna proklamacija onog to treba da bude, a ega u stvarnosti nema (mrtvo slovo na papiru) ili su injenice koje postoje u stvarnosti, ljudska prava delimo na : o formalna o stvarna 3. sa stanovita meusobnog odnosa izmeu pojedinca (graanina) i drava razlikujemo tri kategorije ljudskih prava : o prava negativnog statusa prava u koja drava ne sme dirati, prava koja su slobodna od svake intervencije drave, zato se jo nazivaju i prava sloboda o prava pozitivnog sistema prava koja daju graanima pravo da od drave zahtevaju odreeno postupanje ili injenje o prava aktivnog statusa graani aktivno uestvuju u obavljanju javnih poslova 4. prema svom predmetu, ljudska prava delimo na : o lina o politika o ekonomska o socijalna o kulturna 5. prema vremenu nastanka, ljudska prava delimo na: o prava prve generacije lina i politika prava o prava druge generacije ekonomska, socijalna i kulturna prava o prava tree generacije nazivaju se prava narod , uveo ih je Karel Vasak . Njihovi nosioci su odreeni kolektivi, a sadrina im je sloena i obuhvata mnoinu prava (npr. pravo na razvoj, pravo na mir, pravo na zdravu okolinu).Praktino, nosioci su svi graani u jednoj dravi Uslov uivanja mnogih ljudskih prava u konkretnoj dravi jeste da izmeu drave i pojedinca postoji naroita javnopravna veza dravljanstvo. Republika Srbija prua zatitu svom dravljaninu koja ukljuuje garantije : 1. domai dravljanin ne moe biti lien dravljanstva 2. ne moe biti proteran iz zemlje 3. ne moe biti lien prava da promeni dravljanstvo.

Svim graanima ljudska prava moraju biti jednako dostupna. Pravo graana na jednakost izraeno je u Ustavu: "Zabranjena je svaka diskriminacija, neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu, a naroito na osnovu rase, pola nacionalne pripadnosti, drutvenog porekla, roenja, veroispovesti, imovnog stanja, kulture, jezika, politikog ili drugog uverenja, starosti, psihikog ili fizikog invaliditeta." Drugi element prava graana na jednakost je pravna ravnopravnost: "Pred Ustavom i zakonom su svi jednaki. Svako ima pravo na jednaku zakonsku zatitu bez diskriminacije". Trei element je mogunost pozitivne diskriminacije: "Ne smatraju se diskriminacijom posebne mere koje Republika Srbija moe uvesti radi postizanja pune ravnopravnosti lica ili grupe lica koja su u sutinski nejednakom poloaju sa ostalim graanima". 113. LINA PRAVA Graanskim pravima obezbeuju se oveku i graaninu njegova privatna linost, kao i uee u javnom ivotu drave. U graanska prava ubrajamo: lina i politika prava. Cilj ovih prava je da obezbede u drutvu ulogu svakom pojedincu koji se formira kao linosti stie politiki subjektivitet. Privatna linost oveka i graanina, obezbeuje se Ustavima dvojako : 1. garantijama koje ustav daje pojedincu, prema sudskoj i pravnoj vlasti 2. garantijama graaninu posebnih linih prava Ustavne garantije koje pojedinac ima su trojake : 1. garantije u vezi sa lienjem slobode i pritvorom 2. garantije potovanja ljudske linosti i njenih prava u krivinom i drugim postupcima 3. garantije u vezi sa kanjavanjem za kanjiva dela i izricanjem osuda i kazni. Ustavom su zagarantovana sledea lina prava: 1. lina sloboda pravo na linu bezbednos , niko ne moe biti lien slobode osim u sluaju i po postupku predvienim zakonom 2. pravo na ivot ljudski ivot je neprikosnoven. U RS nema smrtne kazne. Zabranjeno je kloniranje ljudskih bia. 3. nepovredivost integriteta - fiziki i psihiki integritet je nepovrediv. Niko ne moe biti izloen muenju, neovenom ili poniavajuem postupanju ili kanjavanju, niti podvrgnut medicinskim ili naunim ogledima bez svog slobodno datog pristanka. 4. pravo na pravnu linost - pravo na pravnu i poslovnu sposobnost i na izbor i korienje linog imena 5. nepovredivost stana stan je nepovrediv, niko ne moe bez pismene dozvole suda ui u tui stan ili druge prostorije protiv volje njegovog draoca, niti u njima vriti pretres. Slubeno lice sme ui u tui stan i bez odluke suda i vriti pretres bez prisustva svedoka radi lienja slobode uinioca krivinog dela i radi spasavanja ljudi i imovine. 6. nepovredivost tajne pisma tajnost pisma i drugih sredstava komunikacije je nepovrediva. Odstupanja su dozvoljena samo na odreeno vreme i uz odluku suda, ako je neophodna radi voenja

krivinog postupka i za zatitu bezbednosti RS. Na nain predvien zakonom 7. pravo na zatitu podataka o linosti zajemena je zatita podataka o linosti. Postie se trojako: 1. zabranom upotrebe podataka o linosti van namene za koju su prikupljeni, 2. pravom svakoga da bude upoznat sa prikupljenim podacima o linosti koji se na njega odnose, 3. pravom sudske zatite u sluaju zloupotrebe podataka o linosti. 8. sloboda kretanja i nastanjivanja svako ima pravo da se slobodno kree i nastanjuje u RS, da je napusti i da se u nju vrati. Ova sloboda se moe ograniiti zakonom, ako je to neophodno za voenje krivinog postupka, zatite javnog reda i mira, spreavanja irenja zaraznih bolesti ili odbrane RS 9. sloboda savesti i veroispovesti jemi se sloboda misli, savesti, uverenja i veroispovesti, pravo da se ostane pri svom uverenju ili da se oni promene po svom izboru. Niko nije duan da se o svojim uvrenjima izraava. Svako je slobodan da ispoljava svoju veru ili ubeenje veroispovedanja obavljanjem verskih obreda, pohaanjem verske slube ili nastave, pojedinano ili u zajednici, kao i da javno iznese svoje versko uverenje. Moe biti ograniena zakonom, radi zatite ivota i zdravlja ljudi, morala demokratskog drutva, slobode i prava graana. Roditelji ili staraoci imaju pravo da svojoj deci obezbede versko i moralno obrazovanje u skladu sa svojim uverenjem. 10. sloboda izraavanja nacionalne pripadnosti obuhvata dve stvari: slobodu izraavanja nacionalne kulture i slobodu upotrebe jezika i pisma. Niko nije duan da se izjanjava o svojoj nacionalnoj pripadnosti. 11. sloboda nauke i umetnosti sastoji se od dve komponente: slobode stvaranja i objavljivanja naunih i umetnikih dela i garantovanje autorskih prava nosiocima ovih duhovnih proizvoda.. 114.POLITIKA PRAVA Politika prava su u osnovi razliiti oblici uea pojedinca u javnom ivotu zemlje. Ona su pravo na demokratiju. To su : 1. birako pravo - svaki punoletan, poslovno sposoban dravljanin RS ima pravo da bira i da bude biran. Izborno pravo je opte i jednako, a izbori su slobodni i neposredni. Glasanje je tajno i lino. Izborno pravo uiva pravnu zatitu u skladu sa zakonom 2. sloboda tampe - slobodno osnivanje novina i drugih sredstava javnog informisanja. U RS nema cenzure. irenje informacija se moe spreiti ili ograniiti odlukom nadlenog suda samo ako je to neophodno radi spreavanja pozivanja na nasilno ruenje ustavom utvrenog poretka ili naruavanje teritorijalnog integriteta RS, propagiranje rata... 3. sloboda govora je sinonim za svako javno istupanje i oblik izraavanja slobode misli 4. sloboda misli i javnog izraavanja - jemi se sloboda miljenja i izraavanja, kao i sloboda da se govorom, pisanjem, slikom, ili na drugi nain trae, primaju i ire obavetenja i ideje. Moe se zakonom ograniiti, ako je to neophodno radi zatite prava i ugleda drugih, uvanja autoriteta i nepristrastnosti suda i zatite javnog zdravlja, morala demokratskog drutva i nacionalne bezbednosti RS 5. sloboda zbora mirno okupljanje graana je slobodno. Ukupljanje u zatvorenom prostoru ne podlee

odobrenju ni prijavljivanju. Zborovi, demonstracije i druga okupljanja na otvorenom podruju, prijavljuju se dravnom organu u skladu sa zakonom. Moe biti ogranieno zakonom, samo ako je to neophodno radi zatite javnog zdravlja, morala prava drugih ili bezbednosti RS 6. sloboda udruivanja jemi se sloboda politikog sindikalnog ili nekog drugog udruivanja i pravo da se ostane van svakog udruenja. Udruenja se osnivaju bez prethodnog odobrenja, upisivanjem u registar koji vodi dravni organ. Tajna i paravojna udruenja su zabranjena. Udruenja protiv ustavnog poretka, ustavni sud moe zabraniti. lanovi politikih stranaka ne mogu biti sudije, javni tuioci, pripadnici policije i vojske 7. pravo na peticiju svako ima pravo da sam ili u zajednici uputi peticiju ili predlog dravnom organu, organizaciji kojoj su poverena javna ovlaenja, organima autonomne pokrajine ili organima lokalne samouprave i da od njih dobije odgovor kada ga trai. Upuivanjem peticije niko ne trpi tetne posledice, osim ako nije uinio krivino delo.

115.EKONOMSKA I SOCIJALNA PRAVA Ustavi utvruju ekonomska prava graana u vezi sa svojinom i u vezi sa radom. Ustav RS i Povelja o ljudskim i manjinskim pravima i graanskim slobodama ujamili su sledea ekonomska prava graanima : 1. pravo svojine jami se mirno uivanje svojine i drugih imovinskih prava steenih na osnovu zakona. Moe biti ogranieno ili oduzeto samou javnom interesu utvrenom na osnovu zakona, uz naknadu koja ne moe biti nia od trine. Zakonom se moe ograniiti nain korienja imovine. 2. pravo nasleivanja - jami se pravo nasleivanja u skladu sa zakonom, ne moe biti ogranieno ili iskljueno zbog neispunjavanja javnih obaveza. 3. pravo na rad jami se pravo na ra , u skladu sa zakonom. Svako ima pravo na slobodan izbor rada. Svima su pod jednakim uslovima dostupna sva radna mesta. Svako ima pravo na potovanje dostojanstva svoje linosti na radu. enama, omladini i invalidima omoguuju se posebna zatita na radu i posebni uslovi rada u skladu sa zakonom. 4. pravo na obezbeenje (osiguranje) prava zaposlenih i nihovih porodica na socijalno obezbeenje i osiguranje ureuje se zakonom. Fondovi socijalnog osiguranja osnivaju se u skladu sa zakonom. Penzijsko osiguranje se ureuje zakonom. RS se stara o ekonomskoj sigurnosti penzionera. 5. pravo na trajk zaposleni imaju pravo na trajk u skladu sa zakonom i kolektivnim ugovorom. Moe biti ogranieno zakonom, shodno prirodi i vrsti delatnosti Socijalnim pravima koja drava jami svojim graanima, ona se stara o njihovom fizikom vaspitanju i kulturnom razvoju. Re je sledeim pravima:

1. pravo na zatitu zdravlja svako ima pravo na zatitu svog fizikog i psihikog zdravlja. Zdravstveno osiguranje, zdravstvena zatita i osnivanje zdravstvenih fondova ureuju se zakonom. RS pomae razvoj zdravstvene i fizike kulture. 2. pravo na zdravu ivotnu sredinu svako ima pravo na zdravu ivotnu sredinu i na blagovremeno i potpuno obavetavanje o njenom stanju. Svako je odgovoran za zatitu ivotne sredine. Svako je duan da uva i poboljava istu. 3. pravo na zatitu majke, deteta i porodice imaju posebnu zatitu u skladu sa zakonom. Majci se prua posebna zatita i podrka pre i posle poroaja, posebna zatita prua se maloletnoj deci o kojoj se roditelji ne staraju ili deci ometenoj u psiho-fizikom razvoju, svako dete ima pravo na lino ime, upis u matinu knjigu roenih, pravo da sazna svoje poreklo i ouva svoj identitet, roditelji imaju pravo i dunost da izdravaju, vaspitaju i obrazuju svoju decu i u tome su ravnopravni, vanbrana zajednica izjednaava se sa brakom... 4. pravo na kolovanje svako ima pravo na obrazovanje. Osnovno obrazovanje je obavezno i besplatno. Srednje je besplatno i nije obavezno. Svi graani imaju pravo, pod jednakim uslovima pristup visokokolskim ustanovama i obrazovanje na istim. Osnivanje kola i univerziteta je ureeno zakonom. 5. pravo na socijalnu zatitu - pripada onim graanima i porodicama kojima je neophodna drutvena pomo radi savladavanja socijalnih i ivotnih tekoa

116. PRAVA PRIPADNIKA NACIONALNIH MANJINA Sve do prvog svetskog rata pod manjinom su se smatrale, pre svega verske manjine. Tek od tog vremena, pod manjinom se podrazumevaju manjina po rasi, po veri i po jeziku.. Sutina zatite pripadnikanacionalnih manjina je nediskriminacij , jednakost sa ostalim graanima, ali uz to i dodatna prava i mere kojima se obezbeuje ouvanje njihovog nacionalnog, verskog, kulturnog i jezikog integriteta. Dve su skupine dravljana jedne deave koje su prema nacionalnim ili etnikim obelejima brojano manjine.To su : nacionalne i etnike manjine. Pod nacionalnom manjinom se podrazumeva deo pripadnika jedne nacije koja ima formiranu matinu dravu, a koji ivi na teritoriji drave koju je formirala druga nacija, ija je to matina drava. Pod pojmom etnike manjine podrazumeva se deo nacije koji nema formiranu dravu, a pri tome poseduje svest o etnikom poreklu, kulturi, istoriji, jeziku, trediciji, veroispovesti. Bitan element nacionalne manjine je i volja da izrazi svoje posebnosti. Nacionalne manjine su realnost u vienacionalnim dravama. Prema lanu 75, Ustava RS, pripadnicima nacionalnih manjina, pored prava koja su Ustavom zajemena svim graanima, jame se dodatna, individualna ili kolektivna prava. Individualna prava ostvaruju se pojedinano, a kolektivna u zajednici sa drugima, u skladu sa Ustavom, zakonom i meunarodnim

ugovorima. Putem kolektivnih prava pripadnici nacionalnih manjina, neposredno ili preko svojih predstavnika, uestvuju u odluivanju ili sami odluuju o pojedinim pitanjima vezanim za svoju kulturu, obrazovanje, obavetavanju i slubenu upotrebu jezika i pisma, u skladu sa zakonom. Prema Ustavu RS pripadnici nacionalnih manjina imaju pravo: na izraavanje, uvanje, negovanje, razvijanje, i javno ispoljavanje nacionalne i etnike, kulturne i verske posebnosti, na upotrebu svojih simbola na javnom mestu, na kolovanje na svom jeziku, na osnivanje privatnih ustanova na svim nivoima... Zabranjena je bilo kakva diskriminacija zbog pripadnosti nacionalnoj manjini. Diskriminacijom se ne smatraju posebni propisi i privremene mere koje RS moe uvesti u ekonomskom, socijalnom, kulturnom i politikom ivotu radi postizanja pune ravnopravnosti izmeu pripadnika nacionalnih manjina i stanovnika koji su u veini. U lanu 77. Ustava RS, pripadnici nacionalnih manjina imaju jednako pravo da uestvuju u upravljanju javnim poslovima i da stupaju na javne funkcije. Pri zapoljavanju u dravnim organima, vodi se rauna o nacionalnom sastavu stanovnitva i odgovarajuoj zastupljenosti pripadnika nacionalnih manjina. U lanu 78. Ustava RS, zabranjena je nasilna asimilacija pripadnika nacionalnih manjina. Zatita se ureuje zakonom. Zabranjeno je preduzimanje mera koje bi prouzrokovale vetako menjanje nacionalnog sastava stanivnitva napodrujima gdepripadnici nacionalnih manjina ive tradicionalno i u znaajnom broju. lanom 80. Ustava RS zagarantovano im je pravo na udruivanje i saradnju sa sunarodnicima, a lanom 81.Ustava RS razvijanje duha i tolerancije. 117. USTAVNI POLOAJ STRANACA Stranac je lice sa stranim dravljanstvom ili lice bez dravljanstva. U lanu 17. Ustava RS predvieno je da stranci, u skladu sa meunarodnim ugovorom imaju u RS sva prava zajemena Ustavom i zakonom, izuzev prava koja po Ustavu i zakonu imaju samo dravljani RS. Pored ovog prava ustav, u lanu 57. kae da stranac koji osnovano strahuje od progona zbog svoje rase, pola, jezika, veroispovesti, nacionalne pripadnosti, ili pripadnosti nekoj grupi ili zbog svojih politikih uverenja ima pravo na utoite u RS. Postupak za sticanje utoita se ureuje zakonom. Detaljnije odredbe o strancima sadri Povelja o ljudskim i manjinskim pravima i graanskim slobodama.U njoj se takoe ureuje pravo utoita ili azila. Utvruje se jo, da svako ko je prinudno raseljen na teritoriji RS ima pravo na delotvornu zatitu i pomo u skladu sa zakonom i meunarodnim obavezama. Utvrena je i naelna zabrana ekstraditacije stranaca, jer se on moe proterati samo na osnovu odluke nadlenog organa u skladu sa zakonom. Ulazak i boravak stranaca na teritoriji RS ureuje se zakonom. lanom 85. Ustava RS, predvieno je da strana fizika i pravna lica mogu stei svojinu na nepokretnostima, u skladu sa zakonom i meunarodnim ugovorom. Stranci mogu stei pravo koncesije

na prirodnim bogatstvima i dobrima od opteg interesa, kao i druga prava odreena zakonom. Strana lica su na tritu izjednaena sa domaim stanovnitvom. 118. OSTVARIVANJE I ZATITA LJUDSKIH PRAVA U oblasti ljduskih prava sutina stvari je u tome koliko se ljudskih prava ostvaruje u ivotu, a ne broj proklamovanih prava. Da bi se postiglo njihovo ostvarivanje i zatita, moraju postojati mehanizmi za to. Drutveni uslovi su prvi i najbitniji uslov za njihovo ostvarivanje. Ti drutveni uslovi su . 1. stepen razvoja materijalne proizvodnje 2. nepostojanje optih drutvenih , pre svega klasnih sukoba 3. nepostojanje birokratskih odnosa u drutvu 4. postojanje mogunosti slobodnog udruivanja 5. postojanje razvijenog i efikasnog javnog mnjenja 6. postojanje odgovarajue ideologije humanizma, tj. postojanje ubeenja da je ovek stvarno najvea vrednost drutva, a da su njegova prava zaista neprikosnovena 7. postojanje humanistike, demokratske tradicije odnosnog drutva 8. postojanje graanske svesti oveka, a naroito njegove pravne svesti, tj. graani treba da su svesni postojanja odreenih ljudskih prava i da imaju dovoljno znanja da se njime koriste i da ih uivaju Za ostvarivanje ljudskih prava, pored ovih drutvenih uslova, potrebno je da postoje ustavom predvieni mehanizmi zatite, a to su : 1. prava oveka i graanina ostvaruju se, a dunosti ispunjavaju neposredno na osnovu ustava, pri emu se zakonom moe propisati nain ostvarivanja pojedinih sloboda i prava oveka i graanina kad je to ustavom predvieno ili kada je to neophodno za njihovo ostvarivanje 2. zloupotreba sloboda i prava oveka i graanina je protivustavna i kanjiva 3. svako ima pravo na jednaku zatitu svojih prava u zakonom utvrenom postupku 4. svako ima pravo na albu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se reava o njegovom pravu 5. pravo voenja upravnog spora, tj. pravo da o zakonitosti konanih upravnih akata odluuje sud u upravnom sporu, ako zakonom nije predviena druga sudska zatita 6. pravo na ustavnu albu ustavnom sudu zbog povrede pojedinaim aktom ili radnjom sloboda i prava oveka i graanina utvrenih ustavom 119.OMBUDSMAN Re ombudsman je vedska re i znai poverenik, predstavnik, komesar. Najee je u upotrebi pravobranilac graana. Ombudsman je organ koji pripada oblicima spoljne, nesudske, parlamentarne kontrole uprave. Njegova osnovna uloga je da u ime parlamenta obavlja kontrolu nad primenom zakona i drugih propisa od strane dravnih organa, pre svega organa uprave i javnih slubi i da titi individualna prava graana.

On titi graane od nezakonitog i nepravilnog rada uprave (policije, uprave zatvora, javnih slubi, vojnih organa) zbog naela nezavisnosti sudstva, sudovi ne bi trebalo da budu uvreni u dravne organe koji podleu kontroli ombudsmana. Posebnost ovog organa je u tome to on ne nastupa u svojstvu organa vlasti, poput tuioca i suda, nego kao autoritativni i nezavisni organ parlamenta, a u irem smislu drutva, javnosti i demokratije. Ombudsman je institucija kojoj se poveravaju kontrola i ograniavanje javne vlasti u interesu zatite oveka i njegovih prava. Glavni instrument delovanja ombudsmana su preporuke organima uprave, iznoenje u javnost uoenih nedostataka u radu uprave i podnoenje izvetajan o tom radu parlamentu. Intervencija ombudsmana je supsidijarna, tj. ona dolazi u obzir tek kad se ispune mogunosti za primenu drugih pravnih sredstava. Teite u radu ombudsmana nije na kontoli teih povreda zakonitosti ve je to preduzimanje mera u sluaju nepravednog i necelishodnog rada uprave. Ombudsman bira parlament izmeu uglednih i obrazovanih linosti sa dokazanim vrlinama. Izbor se najee vri izmeu uglednih pravnika u zemlji, koji imaju dugogodinje iskustvo u upravi i uivaju veliki autoritet i ugled. Ima sluajeva gde ga postavlja ef drave ili Vlada (Francuska). Ombudsamn je po pravilu inokosni organ ali od ovog pravila ima izuzetaka kada je ombudsman kolegijalno telo (npr. u Austriji). Po pravilu postoji ombudsman opteg tipa koji je nadlean za sve oblasti drutvenog ivota, ali postoje i specijalizovani ombudsamni koji vre kontrolu u pojedinim oblastima drutvenog ivota. Mandat ombudsmana traje due od mandata parlamenta to umnjuje zavisnost ombudsmana od parlamentarne veine. Postoji mogunost ponovnog izbora funkcije ombudsmana. Graanin ija su prava povreena moe se obratiti ombudsmanu za zatitu svojih prava, ili neposredno, ili preko lanova parlamenta. Podnoenje pritube obdusmanu nije vezano za neke formalnosti, koje bi mogle odbijati graane od ovog oblika zatite. Ukoliko ombudsman ne odbaci pritubu, on zapoinje istragu. Ishod istrage zavisi od toga dali je ombudsman doao do zakljuka daje bilo povrede zakona i prava graana, ili takvih povreda nije bilo. Ako smatra da povrede nije bilo, dolazi do svojevrsnog odbijanja pritube od strane ombudsmana. To znai da izostaje i uopte posebno obraanje ombudsmana konkretnom organu. Ombudsman mora biti politiki neutralna linost, u radu potpuno nezavisna od parlamenta. To je obino linost koja nije stranaki, ni politiki opredeljena niti angaovana. Ombudsman nema ovlaenja da se neposredno mea u rad uprave, u tom smislu to bi menjao, ukidao ili ponitavao akte uprave. Najvie to moe prema organima uprave je da odgovarajuem organu uputi kritiku. Uz to ombudsman moe pokrenuti disciplinski, a u nekim sluajevima i krivini postupak protiv slubenog lica, a kada je re o funkcioneru izabranom od strane parlamenta, predloi parlamentu njegovo razreavanje. U nekim zemljama ombudsman ima ovlaenje da podnosi predlog zakona kojim bi se omoguilo bolje funkcionisanje uprave. Mono sredstvo delovanja ombudsmana je njegovo obraanje javnosti. U Ustavu RS, zatitnik graana je predvien lanom 138. To je nezavistan dravni organ koji titi prava graana i kontrolie rad organa dravne uprave, organa nadlenih zapravnu zatitu, imovinskih prava, interesa RS, kao i drugih organa, organizacija, preduzea i ustanova kojima su poverena javna ovlaenja. Njega bira i razreava Narodna skuptina, u skladu sa Ustavom i zakonom. Nije ovlaen da

kontrolie rad Narodne skuptine, predsednika Republike, Vlade, Ustavnog suda, sudova i javnih tuilatava. Za svoj rad je odgovoran Narodnoj skuptini. Uiva imunitet kao narodni poslanik . O zatitniku graana donosi se poseban zakon. 120. POJAM I ELEMENTI SLOBODNE PRIVREDE U REPUBLICI SRBIJI Ekonomske slobode jedan su od kljunih elementaat demokratskog drutva Pitanje koje se postavlja jeste , kakav treba da bude slobodni privredni poredak koji odgovara demokratiji? Danas nema drave u kojoj je privreda u celini u dravnoj svojini ili je potpuno slobodna od dravne regulative. Preovlauju meovite privrede, iji su elementi preduzea i dravna kontrola privrede. Slobodno trite koje funkcionie na naelu podele i tranje je glavni pokreta privrednog rasta i prosperiteta. Slobodna privreda je suprotnost privredi zasnovanoj na centralnom dravnom planiranju. Zasniva se na logici da sloboda nije po sebi dovoljna za postizanje privrednog uspeha. Ekonomsko ureenje u RS poiva na trinoj privredi, otvorenom i slobodnom tritu, slobodi preduzetnitva, samostalnosti privrednih subjekata i ravnopravnosti privatne i drugih oblika svojine. Republika Srbija je jedinstveno privredno podruje sa jedinstvenim tritem roba, rada, kapitala i usluga. Elementi slobodnog privrednog poretka su: 1. ravnopravnsot privatne svojine i drugih oblika 2. slobodno trite 3. sloboda privrednog delovanja 4. samostalnost privrednih subjekata Ustav jami : 1. javna svojina - dravna svojina, svojina autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave. Tu su i prirodna dobra 2. privatna svojina poljoprivredno zemljite, umsko zemljite, graevinsko zemljite. Njihovo korienje i raspolaganje je slobodno. Ta sloboda nije apsolutna vec je ograniena Ustavom 3. zadruna svojina Slobodno trite jami se Ustavnom odredbom u kojoj je utvrena koncepcija ekonomskog ureenja. Ustavom RS, se garantuje jednak poloaj svih na tritu. Zabranjeni su akti, koji su u suprotnosti sa zakonom, kojima se ograniava slobodna konkurencija, stvaranjem monopolskog poloaja. Prava steena ulaganjem kapitala na osnovu zakona, ne mogu zakonom biti umanjena. Sloboda privrednog delovanja zajemena je Ustavom. Ona nije apsolutna, moe se ograniiti zakonom. U vezi sa tim su i prava stranaca : 1. strana fizika i pravna lica mogu stei svojinu na nepokretnosti u skladu sa zakonom ili meunarodnim ugovorom 2. stranci mogu stei pravo koncesije na prirodnim dobrima i dobrima od opteg interesa Samostalnost privrednih subjekata je isto bitno obeleeje slobodne privrede. U Ustavu nije odreena njegova sadrina, ali obuhvata elemente koji su u ustavu, a to je da se preduzea slobodno organizuju,

samostalni su u obavljanju delatnosti, povezivanju i udruivanju, imaju isti poloaj u pogledu privreivanja. Element ekonomskog ureenja Republike Srbije je i zatita potroaa.lanom 90. Ustav RS titi potroae. Posebno su zabranjene radnje usmerene protiv zdravlja, bezbednosti i privatnosti potroaa, kao i sve neasne radnje na tritu. Elementi ekonomskog ureenja su i javne finansije. Porezi i prihodi su regulisani lanom 91. Ustava RS. Sredstva iz kojih se finansiraju nadlenosti R , autonomnih pokrajina i jedinice lokalne samouprave obezbeuju se iz poreza i drugih prihoda utvrenih zakonom. Obaveza plaanja poreza i drugih dabina je opta i zasniva se na ekonomskoj moi obveznika. Autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave imaju budete u kojima moraju biti prikazani svi prihodi i rashodi kojima se finansiraju njihove nadlenosti. Zakonom se utvruju rokovi u kojima budet mora biti usvojen i nain privremenog finansiranja. Izvravanje svih budeta kontrolie Dravna revizorska institucija. Narodna skuptina razmatra predlog zavrnog rauna budeta po pribavljenom miljenju Dravne revizorske institucije. lan 95. Ustava RS, posveen Narodnoj banci Srbije, kae da je Narodna banka Srbije centralna banka RS, samostalna je i podlee nadzoru Narodne skuptine, kojoj i odgovara. Njom rukovodi guverner, koga bira Narodna skuptina. O Narodnoj banci Srbije se donosi zakon. Dravna revizorska institucija je najvii dravni organ revizije javnih sredstava u RS, samostalna je i podlee nadzoru Narodne skuptin , kojoj odgovara. O njoj se takoe donosi zakon.

121. Razliita shvatanja vladavine prava Postoje tri razliita shvatanja vladavine prava: 1. Prema liberalno demokratskom shvatanju, pojam vladavine prava nije vremenski i prostorno ogranien, nego je to filozofska kategorija koja ima univerzalno i veito vaenje. Vladavina prava je merilo ispravnosti i valjanosti bilo kojeg pozitivno pravnpg poretka. Ovako shvaena vladavina prava iskazuje se vie politikim nego pravnim naelima. Pa se istie da je vladavina prava sinonim za demokratsku zajednicu, da je ona poredak slobode i da se njome obezbeuje individualna sloboda. Ovo svatanje se odreuje i kao prirodnopravno shvatanje vladavine prava. Vladavina prava je neto vie od vladavine vaeeg ustava i vaeih zakona, ona je poredak slobode. Vladavina prava je uenje o tome kakvo pravo treba da bude i kakva bi svojstva ustav i zakoni trebalo da imaju. Fridrih Hajek smatra da vladavina prava nije vladavina konkretnih zakona, negoje vladavina onog to zakoni treba da budu, ona je metapravna doktrina ili politiki ideal. Taj ideal je ostvarljiv i vladavina prava postoji u stvarnosti u meri u kojoj mu se pozitivni zakonodavac pribliava i sledi ga. Kosta avoki je miljenja da vladavina prava ne predstavlja vladavinu bilo kakvih pozitivnih zakona nezavisno od stvarne sadrine koju oni mogu da imaju, ve vladavinu onoga to zakoni treba da budu.

2. Prema pozitivistikom shvatanju, pitanje valjanosti prava svodi se na formalnu zakonitost akata dravne vlasti. Nema nikakvih metapravnih, ekstrapravnih merila za ocenu valjanosti i ispravnosti vaeeg prava. Ovakvo shvatanje naziva se jo formalistiko i legalistiko, jer se prema njemu vladavina prava svodi na puku usaglaenost pravnih akata manje pravne snage sa pravnim aktima vee pravne snage i na saglasnost organa vlasti i pojedinaca pozitivnom pravu, nezavisno od toga kakva mu je sadrina. Prema ovom shvatanju, pravna drava suprostavlja se policijskoj dravi. U pravnoj dravi uprava je potinjena zakonu, isto ako i sudstvo. Osnov vrenja upravne vlasti mora biti specifian upravni akt, koji je donesen na osnovu zakona. Pojedinac ima poloaj graanina, koji raspolae subjektivnim javnim pravima, putem kojih uzima uee u javnim poslovima i po osnovu kojih uiva zatitu drave od samovolje njenih organa. Rodonelnik pravnog pozitivizma je Hans Kelzen. 3. Vladavina prava znai vladavinu pozitivnopravnog poretka odreenih svojstava. Vladavina prava znai ogranienu vlast, ali dravna vlast mora biti ograniena u ustavu i zakonima nedvosmisleno formulisanim pravilima koja iskljuuju koncentraciju vlasti na jednom mestu, samovolju vlasti, ili zadiranje vlasti u oblast ljudskih i graanskih sloboda i prava. Takva pravila moraju biti izriito formulisana u pozitivnom pravu. Dajsi je vladavinu prava odredio kao fundamentalno naelo britanskog ustava, razloivi ga na tri posebna naela. Prvo je apsolutna suprematija ili prevlast zakona nad arbitrernom vlau. Drugo naelo je jednakost pred zakonom koji je isti za svakog. Tree se odnosi na postojanje ustavnog prava tj. pravila koja su u stranim dravama izraena u pisanom ustavu, koji nije izvor, nego je posledica ljudskih i graanskih prava, koja utvruju i sprovode ih sudovi.

122. Naela i institucije vladavine prava Postoji nekoliko naela i institucija koje pozitivno pravo treba da sadri da bi se taj pozitivnopravni poredak okvalifikovao kao poredak vladavine prava. 1. Legitimnost vlasti Dravna vlast tj. njeni organi, treba da budu demokratski ustanovljeni. Dravna vlast treba da izraava stvarnu volju graana, tj. ona treba da bude izraz pristanka naroda na slobodnim i neposrednim izborima u politikoj konkurenciji u kojoj su sve politike snage imale jednake mogunosti za pridobijanje javnog mnjenja.

Legitimnost vlasti obuhvata sledea naela ustanovljavanja organa vlasti, pre svega parlamenta: - optost birakog prava - podrazumeva nemogunost iskljuivanja pojedinih kategorija graana iz uivanja birakog prava - jednakost birakog prava znai da nosioci birakog prava imaju jednak glas - neposrednost izbora znai da birai biraju svoje predstavnike neposredno i da nikakvo predstavnitvo biraa ne moe birati narodne predstavnike - sloboda izbora podrazumeva iskljuivanje svih vrsta pritisaka na birae i uopte uticaja na njih u cilju preinaavanja njihove volje - tajnost glasanja je garantija slobode opredeljivanja biraa na izborima i ona znai da niko nema pravo da od biraa trai da se izjasni za koga je glasao i da li je opet glasao. 2. Podela vlasti znai da nema usredsreivanja vlasti kao jednog organa, niti meanja vlasti. Ravnomernim rasporeivanjem vlasti na vie nosilaca postie se ravnotea vlasti i uspostavlja vladavina zakona umesto vladavine ljudi. 3. Nezavisnost sudstva Nezavisni sudovi su arbitri u svim vrstama pravnih sporova, ukljuujui i upravne sporove u kojima je tuena strana drava, tj. sudsku kontrolu zakonitosti upravnih akata. Bitno je da i zakoni kao i upravni akti podleu sudskoj kontroli. Nezavisnost sudstva znai i nezavisnost sudija, koja se obezbeuje posebnim sistemom izbora i stalnou sudija. 4. Ustavnost i zakonitost (naelo legaliteta) Sutina naela legaliteta lei u vladavini objektivne volje, izraene u ustavu i zakonima, koji unapred propisujui pravila ponaanja vlasti iskljuuju samovolju pojedinca i voluntarizam. To naelo znai da se graani ne pokoravaju linoj volji drugih ljudi, nego bezlinim pravilima koja vae za sve graane podjednako. Posebno se rad dravnih organa mora zasnivati na ustavu, zakonu i zakonito donesenim propisima. 5. Ustavna jemstva ljudskih i graanskih prava Ljudska i graanska prava i slobode su istovremeno sredstva ograniavanja dravne vlasti i osnov celokupnog pravnog poretka. Kako se ljudska prava ne bi jednim aktom davala, a drugim oduzimala, u ustavu je neophodno ustanoviti kao pravilo njihovo neposredno ostvarivanje na osnovu ustava, da se obim ljudskih prava ne bi mogao suavati zakonima. Za ostvarivanje ustavom proglaenih ljudskih prava od posebnog znaaja je postojanje kontrole zakonitosti nad aktima uprave, poto je osnovna funkcija uprave primena prava. 6. Sloboda privrede i privredne aktivnosti Privreda je slobodna kada se odvija po njoj svojstvenim privrednim zakonima, ije delovanje ne mogu odstranjivati niti sputavati zakoni drave. Zakoni drave mogu samo olakavati i podsticati delovanje ekonomskih zakona, a nipoto ne mogu ii protiv njih. Privredni ivot treba da se odvija na naelu samoregulisanja. Ustav mora ustanoviti naelo samoogranienja drave u oblasti privrede.
"Sve ima svoje, i vatra i led, u kap se spoje, i cemer i med... Sve ima svoje, vrlina i greh, tuge postoje da bi prizvale smeh..."

Ribica Forumas u usponu

Posts: 235 Joined: Sat Mar 14, 2009 3:56 pm

T o p

Re: Ustavno pravo - skripta


by Ribica on Mon Nov 29, 2010 10:12 pm

123. Sudska vlast, sud i sudije Sudska vlast grana dravne vlasti koja autoritativno, snagom dravne vlasti, reava sporove o pravu. U nadlenosti sudske vlasti je da autoritativno kae ta su zakon, pravo i pravda i da izrie, a u nekim sistemima vlasti i da primenjuje sankcije. Prema klasinom shvatanju, sudska vlast obuhvata dve stvari: 1. vlast izricanja prava, tj. vlast tumaenja, ali esto i stvaranja prava 2. vlast donoenja izvrne odluke, kojoj se daje autoritet presuene stvari. Presuena stvar ima snagu pravne tj. zakonske istine to se presudom suda utvrdi, to se smatra istinom u pravu, pa su dalji sporovi iskljueni. Bitna pretpostavka za vrenje sudske vlasti je postojanje spora o pravu. Spor o pravu je kljuni pojam pomou kojeg se sudska vlast razlikuje od drugih dravnih vlasti. Mogue su dve vrste sporova: - prva vrsta nastaje kada se privatna lica ne slau u tumaenju onih zakonskih propisa koji uredjuju njihove medjusobne odnose - druga vrsta sporova nastaje kada dravna vlast treba da kazni krivca za povredu pravnog poretka. Sudska vlast je vezana pravom, tj. zakonom. Sudska funkcija poverena je na vrenje posebnim dravnim organima i dr.slubenicima, sudovima i sudijama. Sudovi se smatraju optim i jednakim za sve graane. Postoje i specijalni sudovi.

Opti sudovi dele se na: - graanske presude se donose po privatnopravnim parnicama - krivine presude se izriu po krivinim delima. Najee su to jedinstveni sudovi. Sudovi se organizuju instanciono, u dva ili vie stepena, kao prvostepeni i drugostepeni (odnosno apelacioni), a esto i treestepeni (odnosno vrhovni ili kasacioni). Prvostepeni sudovi su sudovi ije odluke u pojedinim sudskim predmetima nisu konane. Apelacioni sud je drugostepeni sud koji odluuje po albama, ali je za krupnije sporove on i prvostepeni sud. Kasacioni sud po pravilu, povodom pravnog leka ne odluuje u meritumu spora, tj. ne reava sporno pitanje, nego odluuje o zakonitosti presude, sa pravom da presudu koju smatra nezakonitom poniti i vrati predmet na ponovno suenje. Izuzetno, i kasacioni sud moe presuivati u prvom stepenu. Specijalni odnosno posebni sudovi, mogu biti vrlo razliiti, zavisno od vrste spora koji reavaju. Takvi su: trgovaki, privredni, vojni, upravni, radni, carinski, poreski, verski, brano-statusni... Poseban znaaj imaju upravni sudovi, koji reavaju upravne sporove, tj. sporove o zakonitosti upravnih akata. Razvila su se dva sistema upravnih sudova: francuski odnosno kontinentalni i anglosaksonski. U prvom upravne sporove reavaju upravni sudovi, u drugom ovu funkciju vre opti sudovi. U Republici Srbiji sudska vlast pripada sudovima opte i posebne nadlenosti. Ne mogu se osnivati privremeni, prekiili vanredni sudovi. Najvii sud u Rep.Srbiji je Vrhovni kasacioni sud. Sudije - Za obavljanje sudske vlasti od posebnog znaaja je obezbeivanje nezavisnosti sudija, a to znai njihovu vezanost iskljuivo zakonom. Smisao nezavisnosti je u obezbeivanju nepristrasnosti sudije u obavljanju njegove funkcije, tj. da zakon nee biti arbitrerno tumaen, ni pravda arbitrerno deljena. Jemstva nezavisnosti suda i sudija su mnoga, a meu njima najvanija su dva: nain na koji se postaje sudija i jemstva profesionalnog poloaja sudije. Nain na koji se postaje sudija moe biti trojak: 1. kockom 2. izborom od strane parlamenta ili imenovanjem od strane efa drave, uz savetodavno uee kolegijuma sudija, ili posebnih tela, ili od strane tih kolegijuma sudija ili posebnih tela, samostalno 3. na osnovu uspeha, odnosno rezultata u posebnim kolskim ustanovama. Jemstva profesionalnog poloaja sudije su trojaka: - prva se tiu obezbeivanja stalnosti sudijskog poloaja - druga obuhvataju odreene puteve napredovanja u sudijskoj hijerarhiji - trea se odnose na obezbeivanje disciplinskog reima sudija. - Naelo stalnosti ima za cilj da sprei ucenjivanje sudija prilikom ponovnog izbora i arbitrerno premetanje sudija iz jednog u drugo mesto, kako bi izvrna vlast kanjavala sudije za njihovu neposlunost.

- Napredovanje sudija obezbeuje njihov nezavisan poloaj ukoliko je ono, bilo automatsko, bilo izvedeno na osnovu objektivnih merila. - Disciplinske mere prema sudijama ne mogu se izricati pre konsultacije s organom koji je zaduen da se stara o obezbeivanju nezavisnosti sudija kakav je Visoki savet magistrature u Francuskoj. 124. Ustavna naela o sudovima U svetu su retki ustavi koji sadre organizacione norme o sudovima. U veini zemalja takve norme sadre zakoni. I Ustav Repubilke Srbije kae: "Osnivanje, organizacija, nadlenost, ureenje i sastav sudova ureuje se zakonom". Ustavom se obino ureuju pitanja izbora i razreenja sudija, utvruju naela organizacije i rada sudova, nadlenost i organizacija najvieg suda u zemlji. Ustavna naela o sudovima vae za sve vrste sudova u emu izraava jedinstvo sudskog sistema zemlje. 1.Sudska vlast je posebna dravna vlast. - Sudstvo je posebna dravna vlast, koja se u sistemima zasnovanim na naelu podele vlasti organizuje i vri, kao i druge dravne vlasti, na naelu samostalnosti i nezavisnosti. Sudska vlast je jedinstvena na celoj teritoriji Republike Srbije, to znai da se vri samo u dravi, a ne i u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave. 2. Samostalnost i nezavisnost sudova - Samostalnost sudova znai da su sudovi posebna vrsta dravnih organa, organizaciono odvojenih od drugih organa, za koje vae posebna pravila organizovanja. Pod nezavisnou podrazumeva se sloboda sudova od svakog uticaja sa strane, slobodno donoenje sudskih odluka.. Naelo nezavisnosti ili legaliteta vrenja sudske vlasti znai da je sud podveden pod pravo. U tom smislu nezavisnost sudija nije apsolutna, to je nezavisnost u okvirima vaeeg prava. Sud reava sudske sporove onako kako je izriito ili preutno propisano pravnim normama. Suenje je zakonito ako su odluke suda saglasne sa sadrinom normi zakona. Nezavisnost sudova potencijalno zavisi i od kvaliteta zakonodavstva. Sredstva iji je cilj da garantuju nezavisnost suda i sudije, jesu alba u instancionom postupku i vanredni pravni lekovi u razliitim postupcima. Odredba Ustava kae: "Sudovi su samostalni i nezavisni u svom radu i sude na osnovu Ustava, zakona i drugih optih akata, kada je to predvieno zakonom opteprihvaenih pravila meunarodnog prava i potvrenih meunarodnih ugovora". Nezavisnosti suda (realna nezavisnost sudske vlasti) odgovara nezavisnost sudije (personalna nezavisnost sudske vlasti). Ustav je odreuje: "Sudija je u vrenju sudijske funkcije nezavisan i potinjen samo Ustavu i zakonu. Svaki uticaj na sudiju u vrenju sudijske funkcije je zabranjen". 3. Obaveznost sudskih odluka Sud je dravni organ pa su odluke suda obavezne za sve, a kako je sud nezavisan organ, odluke suda ne mogu biti predmet vansudske kontrole. Sudsku odluku moe preispitivati samo nadleni sud, u zakonom propisanom postupku. Izuzetak su sluajevi

amnestije i pomilovanja, kad se zakonodavna i izvrna vlast meaju post factum u sudske odluke. "Pomilovanjem ili amnestijom izreena kazna moe se, bez sudske odluke, oprostiti u celini ili delimino". 4. Zbornost suenja - Zbornost i suenje u veu je potencijalno vea garantija objektivnosti suda, svestranijeg ocenjivanja injeninog stanja. Ovo naelo u Ustavu glasi: "Sud sudi u veu, a zakonom se moe predvideti da u odreenim stvarima sudi sudija pojedinac". Prema pravilu, nema vea bez tri sudije, ali vee moe biti i u brojnijem sastavu. Zakonom se moe odrediti da u odreenim stvarima sudi sudija pojedinac. 5. Uee graana u suenju Ovo naelo podrazumeva uee nestrunjaka, obinih graana u suenju, pored profesionalnih sudija. Poznato je jo i kao sistem porote. Do danas su se razvila dva sistema porote: anglosaksonski i sistem meovite porote. Kod nas postoji meoviti sistem porote, gde povremene sudije-porotnici (laici) uestvuju u raspravljanju i odluivanju ravnopravno sa profesionalnim sudijama. Ovo naelo utvreno je u Ustavu Rep.Srbije: "U suenju uestvuju sudije i sudije-porotnici, na nain utvren zakonom. Zakonom se moe propisati da u odreenim sudovima i u odreenim stvarima sude samo sudije". 6. Javnost suenja Znai da pored stranaka suenju mogu prisustvovati i trea nezainteresovana lica u neodreenom broju. Svrha javnosti suenja je viestruka: da slui kao garantija protiv zloupotrebe slobodnog sudijskog uverenja, da podstakne sudiju da se bolje pripremi za voenje usmene rasprave, da podstie i iri uverenje u ispravnost i zakonitost suenja, da to iri krug graana sazna sadrinu propisa. U Ustavu Republike Srbije se kae: "Raspravljanje pred sudom je javno i moe se ograniiti samo u skladu sa Ustavom". A to su sledei sluajevi: 1.radi zatite interesa nacionalne bezbednosti, 2.radi javnog reda i morala, 3.radi zatite interesa maloletnika 4.radi zatite privatnosti u postupku. Pri tom se javnost moe iskljuiti tokom itavog postupka koji se vodi pred sudom ili u delu postupka. Zakon nema slobodu da odredi iskljuivanje javnosti mimo razloga ili konkretnih sluajeva utvrenih ustavom. 7. Stalnost sudijske funkcije Naelo stalnosti sudijske funkcije znai da sudija, kad jednom bude izabran, obavlja svoju funkciju stalno, ne podleui ponovnim periodinim izborima. Naelo sudijske funkcije obuhvata i nepokretnost vrioca sudijske funkcije koje Ustav Rep.Srbije utvruje kao posebno naelo o sudovima: "Sudija ima pravo da vri sudijsku funkciju u sudu za koji je izabran i samo uz svoju saglasnost moe biti premeten ili upuen u drugi sud. U sluaju ukidanja suda ili pretenog dela

nadlenosti suda za koji je izabran, sudija izuzetno moe bez svoje saglasnosti biti trajno premeten ili upuen u drugi sud, u skladu sa zakonom". Ustav Rep.Srbije utvruje da je sudijska funkcija stalna, izuzev u sluaju prvog izbora za sudiju, kada se sudija bira na tri godine. Razlikuje prestanak sudijske funkcije na njegov zahtev i protiv njegove volje nastupanjem zakonom propisanih uslova i razreenje iz zakonom predvienih razloga. Oba oblika okonavanja sudijske funkcije protiv volje sudije nisu utvreni u Ustavu. 8. Sudijski imunitet Obuhvata slobodu miljenja u presuivanju (materijalno-pravni imunitet) i zatitu od pritvaranja za dela uinjena u vrenju sudijske funkcije bez odobrenja parlamenta ili visokog saveta sudske vlasti (procesno-pravni imunitet). Ustav Rep.Srbije o sudijskom imunitetu kae: "Sudija ne moe biti pozvan na odgovornost za izraeno miljenje ili glasanje prilikom donoenja sudske odluke, osim ako se radi o krivinom delu krenja zakona od strane sudije. Sudija ne moe biti lien slobode u postupku pokrenutom zbog krivinog dela uinjenog u obavljanju sudijske funkcije bez odobrenja Visokog saveta sudstva". O imunitetu sudija odluuje Visoki savet sudstva. 9. Nespojivost sudijske funkcije Ovo naelo podrazumeva nespojivost sudijske funkcije sa drugim dravnim ili javnim i profesionalnim slubama. Njime se garantuje ne samo nezavisnost, nego i nepristrasnost u izricanju pravde. Ustav Rep.Srbije predvia: "Zabranjeno je politiko delovanje sudija. Zakonom se ureuje koje su druge funkcije, poslovi ili privatni interesi nespojivi sa sudijskom funkcijom" 125. Izbor sudija i prestanak sudijske funkcije u Republici Srbiji. Visoki savet sudstva Ustav Republike Srbije razlikuje dva naina izbora sudije: 1. primenjuje se kada se za sudiju bira lice "koje se prvi put bira na sudijsku funkciju". Sudiju tada bira Narodna skuptina na predlog Visokog saveta sudstva. To je izbor na odreeno vreme i traje 3 godine, tako da je tu re o "probnom mandatu". 2. primenjuje se kad se sudija trajno bira za obavljanje sudijske funkcije, u istom ili drugom sudu. Sudiju tada bira Visoki savet sudstva, u skladu sa zakonom. Visoki savet sudstva odluuje o izboru sudija koji su na stalnoj funkciji u drugi ili vii sud. Poseban nain izbora vai za predsednika Vrhovnog kasacionog suda i predsednike sudova. Predsednika Vrhovnog kasacionog suda bira skuptina na predlog Visokog saveta sudstva po pribavljenom miljenju opte sednice Vrhovnog kasacionog suda i nadlenog odbora Narodne skuptine, na period od 5 godina i on ne moe biti ponovo biran. Predsednike sudova bira Narodna skuptina na predlog Visokog saveta sudstva. Sudiji prestaje sudijska funkcija:

1. na njegov zahtev 2. nastupanjem zakonom propisanih uslova 3. razreenjem iz zakonom predvienih razloga 4. ako ne bude izabran za trajno obavljanje sudijske funkcije. Odluku o prestanku sudijske funkcije donosi Visoki savet sudstva, a protiv te odluke sudija ima pravo albe Ustavnom sudu. Izjavljena alba iskljuuje pravo na podnoenje ustavne albe. Predsedniku Vrhovnog kasacionog suda prestaje funkcija pre isteka vremena na koje je izabran: 1. na njegov zahtev 2. nastupanjem zakonom propisanih uslova za prestanak sudijske funkcije 3. razreenjem iz zakonom propisanih razloga za razreenje predsednika suda. Odluku o prestanku funkcije predsednika Vrhovnog kasacionog suda donosi Narodna skuptina, u skladu sa zakonom, pri emu odluku o razreenju donosi na predlog Visokog saveta sudstva. Predsednicima sudova prestaje funkcija odlukom o prestanku funkcije, koju donosi Narodna skuptina na predlog Visokog saveta sudstva. Visoki savet sudstva Ustavo Rep.Srbije od 2006.godine Visoki savet sudstva je postao ustavna kategorija. Ustav ga odreuje kao "nezavisan i samostalan organ koji obezbeuje i garantuje nezavisnost i samostalnost sudova i sudija". Re je o autonomnom sudskom organu sui generis, koji obavlja deo funkcija pravosudne uprave. lanove Visokog saveta sudstva bira, neposredno ili posredno, Narodna skuptina. Visoki savet sudstva ima u svom sastavu tri lana po poloaju predsednik Vrhovnog kasacionog suda, ministar nadlean za pravosue i predsednik nadlenog odbora Narodne skuptine od kojih su svi doli na taj poloaj izborom od Narodne skuptine, i osam izbornih lanova koje bira Narodna skuptina, u skladu sa zakonom. Meu njima est su sudije sa stalnom sudijskom funkcijom i dva "ugledna i istaknuta pravnika" sa najmanje 15 godina iskustva u struci od kojih je jedan advokat, a drugi profesor pravnog fakulteta. Mandat lanova Visokog saveta sudstva traje 5 godina, osim za lanove po poloaju, a lan Visokog saveta sudstva uiva imunitet kao sudija. Protiv odluke Visokog saveta sudstva moe se izjaviti alba Ustavnom sudu u sluajevima propisanim zakonom. 126. Javno tuilatvo u Republici Srbiji U ustavnom sistemu Rep.Srbije javno tuilatvo je samostalni dravni organ koji goni uinioce krivinih i drugih zakonom odreenih kanjivih dela i preduzima mere radi zatite ustavnosti i zakonitosti. Javno tuilatvo potinjeno je pravu i pravnom poretku. Ono svoju osnovnu funkciju vri "na osnovu Ustava, zakona, potvrenog meunarodnog ugovora i propisa donetog na osnovu zakona". Javno tuilatvo je inokosni organ ijim radom rukovodi javni tuilac. Organizaciju javnog tuilatva karakterie naelo organizacionog jedinstva te institucije i vertikalne povezanosti svih organizacionih

nivoa javnog tuilatva kao jedinstvenog organa za obezbeivanje zakonitosti. Nii javni tuilac podreen je viem, a nie javno tuilatvo viem. Svaki javni tuilac podreen je Republikom javnom tuiocu i svako javno tuilatvo Republikom javnom tuilatvu. Republiko javno tuilatvo je najvie tuilatvo u Republici Srbiji. Republiki javni tuilac odgovoran je za rad javnog tuilatva u celini i za svoj rad Narodnoj skuptini. Javni tuioci odgovaraju za rad javnog tuilatva i za svoj rad Republikom javnom tuiocu i Narodnoj skuptini, anii javni tuioci i neposredno viem javnom tuiocu. Zamenici javnih tuilaca odgovaraju za svoj rad javnom tuiocu. Ustav je predvideo dva naela poloaja javnih tuilaca: imunitet i nespojivost tuilake funkcije. Imunitet javnog tuioca obuhvata dve vrste garantija: - javni tuilac i zamenik javnog tuioca ne mogu biti pozvani na odgovornost za izraeno miljenje u vrenju tuilake funkcije, osim ako je re o krivinom delu krenja zakona od strane javnog tuioca, odnosno zamenika javnog tuioca. - javni tuilac, odnosno zamenik, ne moe biti lien slobode u postupku pokrenutom zbog krivinog dela uinjenog u vrenju tuilake funkcije,odnosno slube, bez odobrenja nadlenog odbora Narodne skuptine. Nespojivost tuilake funkcije obuhvata zabranu politikog delovanja javnih tuilaca i zamenika javnih tuilaca i druge funkcije, poslove ili privatne interese koji budu zakonom utvreni kao nespojivi sa tuilakom funkcijom. Republikog javnog tuioca bira Narodna skuptina, na predlog Vlade, po pribavljenom miljenju nadlenog odbora Narodne skuptine. On se bira na period od est godina i moe ponovo biti biran. Javne tuioce bira Narodna skuptina na predlog Vlade, na period od est godina i oni mogu biti ponovo birani. Zamenik javnog tuioca je lice koje "zamenjuje javnog tuioca pri vrenju tuilake funkcije i duan je da postupa po njegovim uputstvima". Kada se lice prvi put bira za zamenika bira ga Narodna skuptina na predlog Dravnog vea tuilaca, a mandat zameniku javnog tuioca koji je prvi put izabran na funkciju traje 3 godine. Zamenike javnih tuilaca za trajno obavljanje funkcije, u istom ili drugom javnom tuilatvu bira Dravno vee tuilaca. Dravno vee tuilaca odluuje o izboru zamenika javnih tuilaca koji su na stalnoj funkciji u drugo ili vie javno tuilatvo. Republikom javnom tuiocu prestaje funkcija: 1. ako ne bude ponovo izabran 2. ako sam to zatrai 3. nastupanjem zakonom propisanih uslova 4. razreenjem iz zakonom predvienih razloga. Odluku o prestanku funkcije Republikom javnom tuiocu donosi Narodna skuptina, u skladu sa

zakonom, a odluku o razreenju donosi na predlog Vlade. Razlozi za prestanak funkcije javnom tuiocu i zameniku tuioca su: 1. zahtev za prestanak funkcije 2. nastupanjem zakonom propisanih uslova 3. razreenjem iz zakonom propisanih razloga. Podrazumeva se da javnom tuiocu prestaje funkcija i ako ne bude ponovo izabran, a zameniku tuioca ako ne bude izabran na stalnu funkciju s obzirom na vremenski ogranien mandat javnog tuioca i zamenika koji se prvi put bira na tu funkciju. Odluku o prestanku funkcije javnog tuioca donosi Narodna skuptina, u skladu sa zakonom, pri emu odluku o razreenju donosi na predlog Vlade. Odluku o prestanku funkcije zamenika tuioca donosi Dravno vee tuilaca u skladu sa zakonom. Protiv odluke o prestanku funkcije javni tuilac i zamenik tuioca mogu izjaviti albu Ustavnom sudu, a izjavljena alba iskljuuje pravo na podnoenje ustavne albe. Dravno vee tuilaca samostalan sravni organ koji obezbeuje i garantuje samostalnost javnih tuilaca i zamenika javnih tuilaca, u skladu sa Ustavom. Iz Ustava proizilazi da je vee nadleno za statusna pitanja iskljuivo zamenika javnih tuilaca. Sastoji se od 11 lanova. U sastav ulaze: Republiki javni tuilac, ministar za pravosue i predsednik nadlenog odbora Narodne skuptine, kao lanovi po poloaju, i osam izbornih lanova, koje bira Narodna skuptina u skladu sa zakonom. Od osam izbornih lanova, est su javni tuioci ili zamenici javnih tuilaca sa stalnom funkcijom, od kojih je jedan sa teritorije autonomnih pokrajina i dva ugledna i istaknuta pravnika sa najmanje 15 godina iskustva u struci, od kojih je jedan advokat, a drugi profesor pravnog fakulteta. Mandata lanova traje 5 godina, osim za lanove po poloaju. lan dravnog vea tuilaca uiva imunitet kao javni tuilac. 127. Pojam i znaaj ustavnog sudstva Ustavno sudstvo je kao dravna funkcija novijeg datuma. Prvi oblici ove funkcije i mehanizmi za njeno ostvarivanje izmiljeni su u SAD. Tvorac te funkcije je predsednik Vrhovnog suda SAD, Don Maral. Kontrola ustavnosti u unutranjem pogledu (materijalna kontrola) obavlja se s obzirom na sadrinu ustava, dok se spoljanja (formalna kontrola) odnosi na ustavom predvieni postupak donoenja zakona (zakonodavni postupak). Svu logiku instituta najpreciznije je izloio sudija Maral. Prema njemu, ili je ustav osnovni zakon vii od obinih zakona koji ga ne mogu promeniti, ili je ustav na istom nivou kao zakoni, to moe imati za posledicu promenu ustava od strane zakonodavca. Za formiranje institucije kontrole ustavnosti, ili bolje rei ustavnog sudstva, potrebo je da budu ispunjena dva uslova:

1. tehniki sastoji se u postojanju hijerarhije izmeu pravnih normi 2. politiki pretpostavlja da su u jednoj zemlji ustavom proglaena ljudska i graanska prava. Bez hijerarhije pravnih normi nema kontrole ustavnosti.Norme ustavnog prava nalaze se na vrhu hijerarhije pravnih normi. Ne stoji svaki ustav na vrhu hijerarhije pravnih normi. Svojstvo najvieg zakona ima samo ustav koji je pisan i vrst. Takav ustav zakonodavac nee moi promeniti po obinom zakonodavnom postupku. Ako je ustav mekan, on ima istu pravnu vrednost kao zakon. Ako je ustav vrst, naelo ustavnosti nalae tada zakonodavcu da u svojoj redovnoj zakonodavnoj aktivnosti potuje norme sadrane u ustavu. Radi ostvarivanja tog naela, postoji funkcija ustavnog sudstva ili kontrole ustavnosti. Ona sankcionie povredu ustava kao vrhovnog zakona. Kontrola ustavnosti je pravna ocena saglasnosti akta manje pravne snage sa aktom vee pravne snage. Drugi uslov postojanja ustavnog sudstva je da su u konkretnoj dravi povuene granice izmeu dravne vlasti i ljudske slobode. To znai da u ustavu moraju biti proglaena ljudska i graanska prava, koja drava ne moe kriti, a da pri tom ne snosi sankcije. Ideal je u ovom pogledu da ljudske i graanske slobode budu izloene u ustavu ili da imaju istu pravnu vrednost kao ustav. Organi koji vre kontrolu ustavnosti mogu biti razliiti, ali svi oni vre jednu istu dravnu funkciju funkciju ustavnog sudstva. Zbog toga bi se svi oni mogli nazivati ustavnim sudovima. Ustavni sudovi u irem smislu su dravni organi koji po sudskom postupku reavaju o odreenim ustavnopravnim pitanjima, tj. o povredama ustava, a u cilju zatite ustava. Ustavni sudovi u uem smislu su posebni dravni organi, formirani iskljuivo radi kontrole ustavnosti. Kontrola ustavnosti osporava se u izvesnom broju zemalja. Prema tim argumentima, kontrolu ustavnosti mogao bi da vri samo isti onaj organ koji donosi zakone. Takva kontrola sastojala bi se u samoogranienju parlamenta prilikom vrenja zakonodavne vlasti. Sam parlament stara se da zakoni koje donosi budu u saglasnosti sa ustavom. Druga vrsta argumenata kojima se osporava kontrola ustavnosti, odnosi se na naelo podele vlasti. Svaka dravna vlast suverena je u svom domenu, i nijedna druga dravna vlast ne moe sa strane ocenjivati delo neke druge vlasti. To ne bi mogao initi ni sud, jer je zakonodavna vlast odvojena od sudske. Do dananjih dana sudskoj kontroli ustavnosti zakona najee su bile upuivane dve vrste kritika: prva, da se sudskoj vlasti poveravanjem funkcije kontrole ustavnosti, daju prekomerna ovlaenja; druga, da su sudije, po prirodi svog poziva konzervativci i da oni nastoje da koe drutveni razvoj to je protiv drutvenog napretka. Sudskom kontrolom ustavnosti zakona sudska vlast dobija ogromna ovlaenja prema zakonodavnoj i ustavotvornoj vlasti. Kad je re o zakonodavnoj vlasti, funkcijom kontrole ustavnosti zakona sudska vlast dobija prema zakonodavnoj neku vrstu veta moe rei ne nekim zakonima.

Kad je re o ustavotvornoj vlasti, uticaj sudske vlasti na nju posredstvom kontrole ustavnosti je utoliko vei to sudovi daju onakav smisao ustavu kakav oni ele. To je zato to sudovi da bi ocenili ustavnost jednog zakona, moraju prethodno protumaiti ustav.

128. Sistemi ustavnog sudstva Prema organu koji vri kontrolu ustavnosti, dva najpoznatija sistema kontrole ustavnosti su: - sudska u interesu graana - politika u interesu javnih vlasti. U okviru sudske kontrole postoje dva posebna sistema: kontrola ustavnosti od strane posebnog suda i kontrola ustavnosti od strane postojeih redovnih sudova. U okviru politike kontrole postoje dva sistema: prema jednom kontrolu vri sam parlament putem samoogranienja, a prema drugom kontrolu vri poseban organ, razliit od parlamenta. S obzirom na trenutak u kom nadleni organ pristupa oceni ustavnosti, razlikuju se prethodna i naknadna kontrola: - Prethodna kontrola ustavnosti, pre svega zakona, vri se posle usvajanja zakona u parlamentu, ali pre njegovog stupanja na snagu. Moe biti obavezna i fakultativna. - Naknadna kontrola ustavnosti vri se poto zakon stupi na snagu i ona danas preovlauje. U zavisnosti od toga da li je kontrola ustavnosti osnovno pitanje koje se raspravlja nezavisno od postojanja konkretnog sudskog spora ili samo povodom konkretnog sudskog spora, kontrola ustavnosti moe biti: - neposredna ili apstraktna postoji kad se ovlaeni predlaga moe neposredno obratiti organu koji vri kontrolu ustavnosti - posredna ili akcesorna postoji kad stranka pred sudom povodom konkretnog spora postavlja pitanje ustavnosti zakona koji treba primeniti na reavanje spora. U takvim sluajevima sud reava pitanje ustavnosti kao prethodno pitanje. Prema nainu pokretanja postupka pred organom za kontrolu ustavnosti, razlikuju se dva sistema: 1. zahteva se stranaka legitimacija pokretaa kontrolu ustavnosti moe zahtevati samo ono fiziko ili pravno lice ili javnopravno telo koje istie da mu je zakonom iju kontrolu zahteva povreeno neko pravo 2. postupak se pokree prema naelu narodne tube za pokretanje je dovoljno to predlaga smatra da je ustav, kao objektivno pravo, povreen nezavisno od toga da li je on lino time pretrpeo i povredu svoga prava ili nije. Razliito dejstvo odluka organa koji vri kontrolu ustavnosti osnov je razlikovanja

dva sistema kontrole ustavnosti: - prema prvom, odluke organa za kontrolu imaju snagu propisa, one su opteobavezne, deluju erga omnes - prema drugom, odluke organa za kontrolu ustavnosti su pojedinani akti, koji deluju prema konkretnim strankama u sporu, dakle inter partes. Preovlaujui oblik sudske kontrole ustavnosti danas je podela koju razrauje Mauro Kapeleti, na centralizovanu i decentralizovanu kontrolu ustavnosti. 1. Centralizovana kontrola ustavnosti je kontrola koja se vri pred posebnim ustavnim sudom ili drugim dravnim organom i putem tube, koju podnose razliiti dravni organi. Pitanje ustavnosti postavlja se potpuno odvojeno i nezavisno od konkretnog sudskog spora, kao glavno pitanje. Kontrola ustavnosti putem tube moe biti predviena i u sistemima kad je vri najvii redovni sud. Odluka organa za kontrolu ustavnosti ima apsolutni autoritet presuene stvari, ona proizvodi posledice prema svima, deluje erga omnes. 2. Decentralizovana kontrola ustavnosti omoguuje privatnim strankama da postave pitanje ustavnosti zakona pred obinim sudovima u toku redovnog sudskog postupka. Pitanje ustavnosti se postavlja indirektno, a to znai da se ono pred sud ne moe postaviti kao glavno pitanje spora nego samo u okviru konkretnog sudskog spora. Pitanje ustavnosti reava isti sud koji reava i sudski spor. Ako nae da je zakon neustavan, odbie da ga primeni na reavanje konkretnog sudskog spora. U takvim sluajevima, odluka suda ima relativni autoritet presuene stvari, ona vai samo izmeu stranaka, inter partes. Decentralizovani sistem ustavnosti moe postojati i kad nije izriito predvien ustavom ili zakonom. Sudovi takvo pravo nemaju jedino kad im je ustavom izriito zabranjeno. 129. Funkcije ustavnih sudova Pod funkcijama ustavnih sudova podrazumevaju se vrste ustavnih sporova, tj. povreda ustava, ije je reavanje u cilju zatite ustava, povereno nekom od dravnih organa. Kad je re o posebnim ustavnim sudovima, budui da njihovo postojanje mora predvideti ustav, nadlenost takvih organa se moe propisati samo ustavom. Nadlenost ustavnih sudova se odreuje samo metodom enumeracije (taksativnog nabrajanja). Osnovna nadlenost ustavnih sudova koja je osnov njihovog razvrstavanja u tu vrstu dravnih organa, je kontrola ustavnosti prava ili normativna kontrola. Ustav Republike Srbije kae: "Ustavni sud je samostalan i nezvisan dravni organ koji titi ustavnost i zakonitost i ljudska i manjinska prava i slobode". Kontrola ustavnosti normativnih akata po pravilu je univerzalna, jer nema normativnog akta koji bi od nje bio izuzet. Predmet kontrole ne mogu biti akti koji imaju snagu ustava (ustavni amandmani, zakoni usvojeni na referendumu...)

U Republici Srbiji Ustavni sud odluuje i o saglasnosti zakona i drugih optih akata sa Ustavom, o saglasnosti potvrenih meunarodnih ugovora sa Ustavom. U veini federacija koje imaju ustavno sudstvo, ustavni sudovi vre kontrolu saglasnosti zakona federalnih jedinica sa federalnim zakonima. Ustavni sud vri kontrolu kako ustavnosti tako i zakonitosti podzakonskih optih akata, konkretno odluuje: 1. o saglasnosti drugih optih akata sa zakonom 2. o saglasnosti statuta i optih akata autonomnih pokrajina i jedinica lokalne samouprave sa Ustavom i zakonom 3. o saglasnosti optih akata organizacija kojima su poverena javna ovlaenja, politikih stranaka, sindikata, udruanja graana i kolektivnih ugovora sa Ustavom i zakonom. Pravilo je da u sistemu kontrole ustavnosti, Ustavni sud ocenjuje ustavnost normativnih akata koji postoje u pravnom poretku, koji su stupili na snagu. Ustav je predvideo dva sluaja kontrole ustavnosti pre nego to je normativni akt stupio na snagu: - kontrola ustavnosti zakona koji je izglasan u Narodnoj skuptini, a ukazom jo nije proglaen. Ustavni sud je duan da ovakvu kontrolu vri u roku od sedam dana od podnoenja zahteva najmanje treine poslanika. - kontrola ustavnosti ili zakonitosti odluke organa autonomne pokrajine, koju pokree pred ustavnim sudom Vlada, pre stupanja odluke na snagu. Prema Ustavu, Ustavni sud moe ocenjivati i saglasnost zakona i drugih optih akata sa Ustavom i optih akata sa zakonom i po prestanku njihovog vaenja, zbog povrede ustava ako je postupak ocene ustavnosti i zakonitosti pokrenut najkasnije u roku od est meseci od prestanka njihovog vaenja. Druga vrsta sporova koji se poveravaju na reavanje ustavnim sudovima su sukobi nadlenosti izmeu visokih dravnih organa. Ustavni sudovi postupaju kao konfliktni, odluuju koji je organ u sluaju sukoba nadlenosti povodom te stvari ovlaen da je meritorno rei. U Republici Srbiji Ustavni sud reava nekoliko vrsta sukoba nadlenosti: 1. izmeu sudova i drugih dravnih organa 2. izmeu republikih i pokrajinskih organa ili organa jedinice lokalne samouprave 3. izmeu organa razliitih autonomnih pokrajina ili razliitih jedinica lokalne samouprave. U nadlenosti ustavnih sudova su i federalni sporovi, tj. sporovi o nadlenosti izmeu federacije i federalnih jedinica ili o meusobnim odnosima federalnih jedinica esta vrsta ustavnih sporova je suenje odreenim visokim dravnim funkcionerima, zbog povrede Ustava. Ustavom Republike Srbije od 2006.godine, Ustavni sud dobio je ovlaenje da odluuje o povredi Ustava od strane predsednika Republike, s tim to politiku sankciju ne moe izrei taj sud, nego Narodna skuptina koja je pred Ustavnim sudom pokrenula postupak za razreenje. Postupak za razreenje

predsednika Republike zbog povrede Ustava moe pred Ustavnim sudom da pokrene Narodna skuptina, "veinom glasova svih narodnih poslanika", na predlog najmanje jedne treine narodnih poslanika. Ustavni sud je duan da po pokrenutom postupku za razreenje u roku od 45 dana od dana kada je pokrenuo postupak za razreenje donese odluku o tome da li postoji ili ne postoji povreda Ustava. U sluaju povrede Ustava, predsednik Republike se razreava odlukom Narodne skuptine, glasovima najmanje dve treine narodnih poslanika. Posebnu vrstu ustavnih sporova ine sporovi u vezi sa parlamentarnim i predsednikim izborima. Prema Ustavu Rep.Srbije Ustavni sud "odluuje o izbornim sporovima za koje zakonom nije odreena nadlenost sudova". Ustavnim sudovima dodeljuju se u nadlenost i ustavni sporovi o povredama osnovnih ustavnih prava graana, nezavisno od vrste akata kojima su takve povrede priinjene. Ustavna alba je prvi put u Rep.Srbiji uvedena Ustavom od 2006. Moe se izjaviti protiv pojedinanih akata ili radnji dravnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlaenja, a kojima se povreuju ili uskrauju ljudksa ili manjinska prava i slobode zajemena Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviena druga pravna sredstva za njihovu zatitu. Predvieno je da se ustavna alba moe izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u sluaju kad je podnosiocu albe povreeno pravo na suenje u razumnom roku. Ustav je predvideo jo pet konkretnih situacija u kojima se Ustavnom sudu moe neposredno izjaviti alba. To su sledei sluajevi: 1. alba Ustavnom sudu na odluku donesenu u vezi sa utvrivanjem mandata narodnom poslaniku, koji o njoj odluuje u roku od 72 sata 2. alba Ustavnom sudu protiv odluka Visokog saveta sudstav o prestanku sudijske funkcije, koju ima pravo da izjavi sudija, s tim to izjavljena alba iskljuuje pravo na podnoenje ustavne albe. 3. alba Ustavnom sudu protiv odluke o prestanku funkcije, koju mogu izjaviti javni tuilac i zamenik javnog tuioca, s tim da izjavljena alba iskljuuje pravo na podnoenje ustavne albe 4. alba Ustavnom sudu na koju ima pravo organ odreen statutom autonomne pokrajine ako se pojedinanim aktom ili radnjom dravnog organa ili organa jedinice lokalne samouprave onemoguava vrenje nadlenosti autonomne pokrajine 5. alba Ustavnom sudu na koju ima pravo organ odreen statutom optine ako se pojedinanim aktom ili radnjom dravnog organa ili organa jedinice lokalne samouprave onemoguava vrenje nadlenosti optine. albu u navedenim sluajevima Ustav ne naziva ustavnom albom. alba se za razliku od ustavne albe, neposredno izjavljuje Ustavnom sudu na osnovu ovlaenja neposredno sadranog u Ustavu, a ne tek poto su iscrpljena ili nisu predviena druga pravna sredstva za zatitu ljudskih i manjinskih prava i sloboda zajemenih Ustavom. alba nije sredstvo za zatitu

ljudskih i manjinskih prava i sloboda, nego nekih drugih prava zajemenih Ustavom. Sledea vrsta ustavnih sporova je ustavni spor o protiv ustavnosti i o zabrani delovanja politikih stranaka. Ovaj ustavni spor postoji i u Republici Srbiji. Najpre se javlja kao normativni spor, kad akti politike stranke nisu u saglasnosti sa Ustavom i zakonom, a zatim kao odluivanje o zabrani rada politike stranke iz razloga utvrenih u Ustavu. Ustavni sud moe jo zabraniti rad sindikalne organizacije ili udruenja graana, kao i verske zajednice. Razlozi za zabranu udruenja i verske zajednice utvreni su u Ustavu. Ustavni sud deluje kao krivini sud kad reava ustavne sporove o oduzimanju ustavom zajemenih prava. Ovakva vrsta sporova postoji u Nemakoj. U nekim zemljama organu za kontrolu ustavnosti dodeljuje se savetodavna funkcija, pa se ini nadlenim za davanje miljenja o odreenim ustavopravnim pitanjima. Ovde nije re o ustavnom sporu, jer nema povrede ustava, nego o strunom miljenju organa iji je struni autoritet nesporan. Jo jedna funkcija ustavnog suda je funkcija tumaenja ustava. 130. Izbor i sastav ustavnih sudova Izbor i sastav ustavnih sudova ureeni su ustavom, a u ustavima preovlauje reenje prema kojem su za izbor ustavnog suda nadleni razliiti organi. Prilikom izbora sudija ustavnog suda, nastoji se da budu predstavljene razliite profesionalne karijere pravnika i razliite politike grupe, kako ustavni sud ne bi bio produena ruka drugog dravnog organa ili pojedinih politikih stranaka. U Republici Srbiji Ustavni sud ini 15 sudija koji se biraju i imenuju na 9 godina. Pet sudija Ustavnog suda bira Narodna skuptina izmeu deset kandidata koje predloi predsednik Republike, pet imenuje predsednik Republike izmeu deset kandidata koje predloi Narodna skuptina, a pet imenuje opta sednica Vrhovnog kasacionog suda Srbije izmeu deset kandidata koje na zajednikoj sednici predloe Visoki savet sudstva i Dravno vee tuilaca. Sa svake od predloenih lista kandidata jedan od izabranih kandidata mora biti sa teritorije autonomnih pokrajina. U sluaju da sudiji Ustavnog suda prestane dunost pre isteka vremena na koje je izabran, ovlaeni predlaga predlae dva kandidata za izbor, a ako je sudija Ustavnog suda kome prestaje dunost bio sa teritorije autonomne pokrajine, kandidati za izbor moraju biti sa teritorije autonomne pokrajine. Sudija Ustavnog suda se bira i imenuje meu istaknutim pravnicima sa najmanje 40 godina ivota i 15 godina iskustva u pravnoj struci. Isto lice moe biti birano i imenovano za sudiju Ustavnog suda najvie dva puta. Sudije Ustavnog suda biraju iz svog sastava predsednika na period od tri godine, tajnim glasanjem

Za poloaj sudije Ustavnog suda bitni su sudijski inkompabilitet i sudijski imunitet. Sudija Ustavnog suda ne moe vriti drugu javnu funkciju niti profesionalnu delatnost niti posao, izuzev profesure na pravnom fakultetu u Republici Srbiji, u skaldu sa zakonom. Sudija Ustavnog suda uiva imunitet kao narodni poslanik, a o njegovom imunitetu odluuje Ustavni sud. Sudiji Ustavnog suda dunost prestaje: 1. istekom vremena na koje je izabran ili imenovan 2. na njegov zahtev 3. kad ispuni zakonom propisane opte uslove za starosnu penziju 4. razreenjem. Sudija Ustavnog suda razreava se: 1. ako povredi zabranu sukoba interesa 2. trajno izgubi radnu sposobnost za dunost sudije Ustavnog suda 3. bude osuen na kaznu zatvora ili za kanjivo delo koje ga ini nedostojnim dunosti sudije Ustavnog suda. Ispunjenost uslova za razreenje sudije ustavnog suda utvruje Ustavni sud. Postupak za razreenje pokreu ovlaeni predlagai za izbor odnosno imenovanje sudija Ustavnog suda. Inicijativu za pokretanje postupka za razreenje moe podneti i Ustavni sud. O prestanku dunosti sudije, na zahtev ovlaenih predlagaa za izbor, odnosno imenovanje sudije Ustavnog suda odluuje Narodna skuptina. Ovakvo reenje podlee kritici jer sudije Ustavnog suda nije izabrala samo Narodna skuptina pa otuda o prestanku sudijske funkcije ne moe samo ona odluivati. 131. Postupak pred ustavnim sudovima Najvanije pitanje postupka pred ustavnim sudovima je odreivanje kruga ovlaenih predlagaa za pokretanje postupka kontrole ustavnosti. Najee se krug ovlaenih predlagaa odreuje izmeu sledeih subjekata: dravni politiki organi, sudovi, parlamentarna manjina, pojedinani graani, sam organ za kontrolu ustavnosti ex officio. U Republici Srbiji pravi se razlika izmeu inicijative i predloga za pokretanje postupka za kontrolu ustavnosti i zakonitosti. Pravna razlika izmeu ova dva instituta je u sledeem. Inicijativa je obraanje Ustavnom sudu za pokretanje postupka za kontrolu ustavnosti, s tim to e sam sud odluiti da li postupak treba ili ne treba pokrenuti. Kad Ustavni sud oceni da ima osnova za pokretanje postupka, postupak pokree reenjem. Kad Ustavni sud povodom inicijative nae da nema osnova za pokretanje postupka inicijativu nee prihvatiti, o emu donosi posebno reenje. Predlogom ovlaenog predlagaa za pokretanje postupka za kontrolu ustavnosti postupak pred Ustavnim sudom je pokrenut. U Ustavu jeodreeno ko raspolae predlogom: "Postupak za ocenu ustavnosti i zakonitosti mogu da pokrenu dravni organi, organi teritorijalne autonomije ili lokalne samouprave, kao i najmanje 25 narodnih poslanika. Postupak moe pokrenuti i sam Ustavni sud". Organi

teritorijalne autonomije nemaju generalno, ve specijalno ovlaenje za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti i zakonitosti pred Ustavnim sudom. Specijalno ovlaenje za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti i zakonitosti odluke ili drugog opteg akta jedinice lokalne samouprave ima i Savet za meunacionalne odnose koji se formira u nacionalno meovitim jedinicama lokalne samouprave ako se smatra da su njime povreena prava pripadnika srpskog naroda i nacionalnih manjina predstavljenih u savetu za meunacionalne odnose. Inae, odluku da sam pokrene postupak Ustavni sud donosi dvotreinskom veinom glasova svih sudija. Ustavni sud moe do donoenja odluke i pod uslovima odreenim zakonom, obustaviti izvrenje pojedinanog akta ili radnje preduzete na osnovu zakona ili drugog opteg akta iju ustavnost ili zakonitost ocenjuje. Zakon o Ustavnom sudu je precizirao pod kojim uslovima Ustavni sud to moe uiniti: "ako bi njihovim izvrenjem mogle nastupiti neotklonjive tetne posledice". Ustavni sud donosi odluke veinom glasova svih sudija. 132. Dejstvo odluka ustavnih sudova Za svaki sistem kontrole ustavnosti od odluujue vanosti su tri pitanja u vezi sa dejstvom odluka Ustavnog suda: 1. da li odluka ustavnog suda, tj. organa za kontrolu ustavnosti obavezuje svakoga ili samo stranke koje su neposredno pred sudom 2. da li se zakon proglaava neustavnim u celini ili u jednom delu 3. da li odluka suda vai retroaktivno ili prospektivno Kod prvog pitanja, treba ukazati na razliku koja postoji izmeu sistema kontrole ustavnosti od strane posebnih, ustavnih sudova i od strane redovnih sudova. U prvom sistemu, zakon se proglaava neustavnim sa vanou erga omnes, prema svakome i za svakoga. U drugom sistemu, samo se odbija primena zakona u konkretnom sluaju, to znai da odluka suda deluje samo meu strankama u sporu, inter partes. U Republici Srbiji "odluke Ustavnog suda su konane, izvrne i opteobavezujue". Pri tom opteobavezno dejstvo ima samo dispozitiv odluke Ustavnog suda. Stavovi Ustavnog suda iz obrazloenja dispozitiva nemaju opteobaveznu snagu. Zakon ili drugi opti akt koji nije u saglasnosti sa Ustavom ili sa zakonom prestaje da vai danom objavljivanja odluke Ustavnog suda u slubenom glasilu, kada se brie iz pravnog poretka i postaje nevaei. Odluke Ustavnog suda su jo i konane, u tom smislu to se spor reen odlukom Ustavnog suda ne moe ponovo reavati od strane istog ili drugog ustavnog suda i to se na odluku Ustavnog suda ne moe izjaviti nikakav pravni lek. Odluka Ustavnog suda je izvrna. To znai da nisu potrebni nikakvi procesni uslovi za nastupanje izvrnosti odluke Ustavnog suda. Ona je izvrna samim svojim postojanjem. Samim objavljivanjem,

odluka Ustavnog suda postaje opteobavezna i izvrna ("Svako je duan da potuje i izvrava odluku Ustavnog suda"). Drugo pitanje dejstva odluka Ustavnog suda je obim kasiranja (stavljanje van snage) neustavnog zakona. Pravilo je da u sistemu kontrole ustavnosti putem ekscepcije neustavnosti od strane redovnih sudova samo pojedine odredbe zakona koji treba primeniti na sporni sluaj ne primenjuju zbog toga to sud smatra da nisu u saglasnosti sa Ustavom. U sistemu centralizovane kontrole ustavnosti od strane ustavnog suda, mogue je da budu kasirane kako pojedine odredbe zakona tako i zakon u celini. Ako prestankom vaenja pojedinih odredaba zakona, u zakonu nisu nastale pravne praznine koje onemoguavaju njegovu primenu, takav zakon e i dalje vaiti. Ustav Republike Srbije govori o prestanku vaenja zakona u celini ("zakon...prestaje da vai danom objavljivanja odluke Ustavnog suda"), to ne iskljuuje mogunost prestanka vaenja samo pojedinih odredaba zakona za koje je Ustavni sud utvrdio da nisu u saglasnosti sa Ustavom. Tree pitanje je momenat otpoinjanja delovanja odluke ustavnog suda. U decentralizovanom sistemu kontrole neustavan zakon, budui da nije saglasan sa normom vee pravne snage je nitav. U centralizovanom sistemu, neustavni zakon nije nitav, on se samo ukida, a to znai da se uzima da je zakon bio ispravan i primenjiv sve do momenta objavljivanja odluke Ustavnog suda.