You are on page 1of 130

1

Kao da sam neke pesme najsporije itao do sad. Sporije od najsporijeg itanja do sad Ili sam se jednostavno seao, ne znam. I kao da su neka oseanja ponovo oivela od ovih seanja. Nisam postao bolji ovek, i ne mrzim i ne plaim se. Obini ljudi su esto u zabludi da neto krupno zavisi od njih i da su oni ponekad zasluni za nekakve dogadjaje i promene. Jedino za ta su zasluni i to niko nije mogao da namesti, organizuje i potkupi su rei koje neko obian napie iz srca. Neko sa velikim srcem. Pre nekoliko meseci je jedna udna, jo uvek ambiciozna ena dola u Beograd bez trunke sramote na licu, ba kao i jedan panac nekoliko godina ranije Obini ljudi nisu obavezni da ih saekuju, da im se smekaju, dok mau zastavicama, kao neki drugi neobini ljudi, kojima je to moda samo posao. I Niko, na sreu, ne moe da im zabrani da piu svoje urlike. Nikola Vranjkovi 5

*
iskrenologija nije istinologija savest je reena prezirom interes kao bela buka u glavi drogoljublje ideja - globalizacija vizije lelek i depra tantijema dezintegracije evropske garde u gljivinjak pojavi se gudra posle duge noi ori se horos anatema stepen trenja ravan nuli inicijacija u imitacije prisustvo savija prostor u gravitacije brzina puta krivina = nevidljivost astralne protekcije uz svezane staze kermitizam 7

termiti nad terminima demetriniu simbole novi enterijer starog logosa novi lek na utrb prevarimo varalice na tetu ribolova interes kao bela luka u glavici ori se resurs tanatosa rezultat

* ruski termin za krenje uma 8

Na klizitu
U nonoj tami Pariza opisao sam vam Letane, noi pale Avale, plave, koju niko ne poseuje Na klizitu, naih ideala izgradili su svratita, hotele strancima a vama, lako je gledati sa visine, dok zagradili su vidokruge, nama, u blatu Topidera Ciganski detinje igrasmo se u krvi, kada prvi put kamenovae nas, mi beasmo uz majdane ka dvoritima nasilnika koji sekoe mlade trenje ka posedima, sa kojih terae, nas - decu, sekirama, nazad niz te majdane Na klizitu, tu, gde je dan zaboravio rad, nikle su banke obdanita kao bedemi a mi, tu, na klizitu, u odronu Kao nakon onih kia u Kini kada prohodala su brda, i na svojim nogama ponela kue, mesto cipela 9

Lako je vama, sa visine, uvek bilo, ruiti tornjeve, sada moemo lako o tome Dok pijete iz aka, u pokretu ovih koija na klizitu, nije vam hladno oko sanki loma, otrih krivina Volovske*, a nije ni meni bilo, obe ruke lomiti o izumrle potoke Opisao sam vam to mesto, tamo - gde vrabac ne vredi odakle put se rava u beznaa i odakle nemogue ostaje za ruke uhvatiti izgubljene generacije, ostale u tim ambisima Lako je vama, sa visine, bacati opuke, puke, sa petog sprata dodirivati vite kronje borova nama, na treem, su zazidali prozore I vie ne gledamo tornjeve, i svetlucave letanske logore pod brdom, i bombama oprane nedoije Na klizitu, straevikih podzemlja, bez zemlje * rakovaka klisura

10

Na klizitu, drugom
U povrataku, na dovratku, kome su davane rei Kao u ratu, na nebu od rapnela neispavani dodavali smo dan na dan na dovratku, kao rastanke Kao kore torti, koje jedosmo iz ruku majki, a one, opet veae nas, nazad, o neba, u svom tom blatu. Gurae u topove, u ruke oeva da propuste kroz prste, nas a nije ni njima bilo obe ruke, kada su im noge, preko brda, nosile kue Vukosmo ih za rukave, u kojima skrivae nas, za novanike, bez portreta, i prste, sa kojih kie, svukle su zlato burmi na klizitu Ako, lako je nama bilo bacati bumerange, i ekati da sa vrate, sa Avale kao sunca, Jutra su nai manifesti, a vama, lako je itati te povratke, sa visina Mi, sa treeg 11

Tu
Tu, u dvoritu gradske biblioteke, u naputenoj kui zvezdarskog umara, tu, na igralitu onova naih oeva, na zidovima, koji menjaju fasade kao zmije kou Tu gde je igra ostala samo uspomena a mata nestala u poljupcu ae, tu, gde se ivot odlae kao maturska garderoba a sentiment prodaje u porodino naslee Tu gde su nai roaci zatvorili fabrike arapa i otvorili boine fabrike vragolija, tu, gde svako ko je plaen mora biti patuljak Tu gde su podrume vinuli na vrhove palata a od ljudi pronali sklonita pod zemljom, tu, gde za odlascima majki plakalo je mleko krivice, to odledilo je, nestane puteve pijanih

12

Tu u gradu jeftinih hotela za provincijalce i skupih odluka domorodaca, tu, gde su nam sestre peatirane prolaznim ocenama, i parafirane iksom za stoku Tu gde je vernost uvana za neprijatelja gde izdaja se sakrila pod kuhinjskim stolom, tu, gde podsmevaju se deci, dok ivote daju za krvave maskenbale Tu gde iz kurtoazije nikada ne bira da odbija, tu, gde niko vie ne iznosi slatko od ljiva jer se i u svom domu osea kao gost Tu gde se re domae susree samo u trgovini dok se domain krsti pred slikom marala, tu, gde depovi vrede vie od svega u njima Tu, gde je pre par hiljada godina, na putu za Bagdad, neko postavio kamen na kale, da se nagleda ua, tu, gde je i kamen nauio da misli

13

Tu gde bela se zastava nosi mesto gaa a ostale menjaju kao pokrie za predaju, tu, gde kerovi ive u azilima, a ljudi spavaju po ulicama bosi Tu gde nisu svi aneli piloti iako nostalgini prema nebu Tu

14

Ovde
Ovde, Nemanjina ulica, eleznika, Penezia, Aleksandra - nikada, Rankovia, Leke kanda to je Savska, sada, jedan tefter, svezak, plav, pored reke U Zagrebu, Branimirova see kolodvorja putem, dalje, beskonano ravno, ini se - do ovde Tamo nema venaca, vidikovaca, tamo griko je, uspinjae, dom vjetica, Metrovia Ua nema, pa ni ne vidi se uz ta se grad protee, ne znam ni gde bih siao Zagreb - Beograd, preko Kragujevca, Poskurica Ovde, Ciganlija, Kirovljevom, Dostojevskog, ukrivo do Poeke, Blagodeti Blagoja Parovia, mita, panca, ast mu bilo ginuti, pred tokovima rata

15

Ovde, Kijevska, to su neki ljudi, prolost moja, ruska, ovde reka nema, tu, kanali, kopovi i kr, betonska korita livena u glibu kouta, kopita - ne znam kroz ta se ovaj predeo prozire Krst i staklena zvona Ovde, neki ljudi, prolost, ruska, moja turska, provincije nestale u povlaenju imperije gradovi Ravnice u brdaku, porozije Evroazije, zore nezalazeeg jutra Ratka Mitrovia, Skojevska, Skojevaka - bez imena, ulica uskrslog heroja, to ispljunula ga decenija, preko bojeva i veka, uskrsla melodrama Kardelj, i dalje bez ulice Ulizice, uz ta se ovaj damar prostire, uz ta zidaju ove zidove, 16

porozne, grozne Za koga grade ove ulice, za koga rade, za mene - Ne Uz ta prostiru ove ljude, uz mene, uz reke Ne Uza zid Uza zid, pljosnate porozne idile Pantalone jednog depa, skraene, pantalone smeha Avalone bez gaa, opustele Uz ta slau ove slatke kosti bez stanka uz reke, u povlaenju imperije Uz ta se prostiru ove uzice Ovde

17

Ulice Bundola
Gore ulice Kragujevca Beograda Zagreba Pod nogama no, za leima dan, a u zubima, samo zubi Depovi prazni, brige daleko Dok gradimo vazdune kule u koje upiremo duevne poglede Lako nam je kada biva teko, teko nam je kad je lako Riznice konjice magistrale i eleznice u zubima potkovice, na umu kovanice Sloenice, krilatice na elu kolone Pretiu vraije proklamacije, blefiraju na lou kartu, i dobijaju priliku Gorue ulice Kragujevca Beograda Zagreba Sarajeva Novog Sada Ljubljane Skopja Praga na vratima Pariza 18

Nae su putovnice ut karte, pasoi na vodi prolosti Imena naa menjaju se godine svake, deca gradova, i sela, u raljama drava Zovemo se braom, prerasli odore krvnika Cepamo se Kada spevao je Internacionalu @ internat, proirio je interno Komponovao Bandieru stropotao barijeru Avanti Popolo preko zamiljenih ravnih linija Avanti, preko preko zamiljenih zidova i ubeenja Ne mogu nas u sve ubediti, mi hodamo Ulice Kragujevca Vranja Splita Knina Ljubljane Paraina, Padove, 19

na vratima Berlina dremaju, i izlau radove Krvava prolea i lelujave ahte nai neboderi Kule tragalnice to su amarala sunce svanjivanja Veita predvorja nae pancirne igrake Avetinjske navike isprazni praznici Prazilune prozaike prozni poloaji Sidra u utrobi sa pesnicama pesme u rvenju sa tesnacima ulice gradova gradovi ulica ulice lica lica likova likovi kovanja kovitlanja, vitlanja kaljenja ulice reka reke ulica, ulice ulica 20

ulice etaa reke penjaa planine ljudi potoci pesnika ume potomaka potomci pomaka Kaljinka linka grad bez grala Sled van mejla zgrade zaborava Supernici na vratima Rima Kladova Soluna Kopenhagena - pomenuti na slikama Dorea, Boa, Brojgela i Blejka, u pismima Pija, Petra i Pavla, u pesmama Petrarke, Pesoe i Poa 21

Gore ulice Kragujevca Beograda Zagreba. Pod nogama no, a u zubima, depovi prazni Lako nam je kada biva teko, teko nam je kad je lako

22

Na lokalnom nebu
Moji su se zvali Stojan Milan Dragoljub i Petar Zato ti mene da pita ta ja radim, u tvom kraju U ovoj svetoj zemlji Srba ja imam svoje nebo Nebo, svojih predaka u mojoj dui, mir je njihovih snova Zato ti mene da pita ko sam ja Niko sam, kao i ti, u borbi sa divovima, kilopima, jednookih piramida Ko si bre ti, da ne pita sebe "ko sam ja da nemam Ja, svoje jedino bratsko" Ko si bre ti da ne zna ko sam ja 23

Da li ti zna, ko je Damir Nedi Zna, naravno da zna... E, pa ja sam Damir Nedi, I ti si Damir Nedi I svi smo Mi braa svima, osim onima, koje jo nismo ni upoznali Brate zato me pita ko sam brate

24

Zid
ta hoe, strane znatielja iz tebe zapitkuje uglaeni gospodin u odelu vitla nogama u vis tokom radnog vremena tog dragocenog vremena on besciljno blene eli pare hleba topli savet u jednog oajnika pilji skreni pogled umetnost je vetina skrivanja ne kvari odelo 25

ne ugroavaj vidokrug kraj zida sedim u prazno zveram nikada nisam polagao nade u bekstvo zatajile su nade, i ovo je novo uilite utoite igra igru istine eli da nita ne eli uri da nikuda ne stigne trka se da to due ostane proi e vreme dok ne krene nazad teko je biti iko ko otkrivati slabosti jo tee, iko ko ita otkriva jedino beton nema kud i tako tvrd prima kruto korenje 26

ulice su dom putnika a kui nas niko ne eka dau ti sve samo me ostavi mozda posedim jos malo a ti, idi i pronai svoj zid

27

Trojka
Kada te sve ostavi na miru, i ti samoga sebe, Lepo je, kada niko te ne eka Ni broj, ni razum, u ustima ni odjek, apat, u gradovima ni um, na srcu lutajuem Kada niko ne govori, i ne postoji Kroz stranja vrata ode iz noi u dane od nadanja, kroz knjige u metre besednitva, odagna nadgovore jezika, nadnoenja nad nemisli, nadmetanja signala nevidljivih, pogleda sputenih, na stazu, i blato, predvidljivih Kada utihnu pitanja, nagovori, i poslednja nada sagori Kada nestane svet iz oka, i staro postane ti strano 28

Lepo je, niko kada te ne eka niko da te broji I vidi kako je ne biti tri Ni broj, ni razum, u ustima ni odjek, apat, u gradovima ni um, na srcu lutajuem

29

Tiranida

Ja Sam ja Samim sam Sa sobom, sam Samom sobom sam Sam sa sobom svojom Sam, Ja i soba samujemo Sa sobom ja Soba Samujemo Samuj, Soba sobom Ja samoom Sobom samoa i ja, sasvim sami smo Sami u samoi samoj Samotni smo samo Samo samoa i mi, Samujem ja i svoja soba Samoa sama samuje nama a mi sami sa sobom Svoja soba Svoj ja Sami u svojemu U samoi sami Sam u snu Samome sebi sam San u samom stanu stran Samome stanu san je sam i stran U samoj sobi sebian ja Sebian sam Stan je sam Soba sama A u sobi san samostana

30

To zaista nisam Ja
Ruglo nad gradom ak i meseinu prozire, ruga se slika pamtiveka, jednog zaborava, spava Ne budi smrad mrtvaka, niti ima glasa, poljubac pojeo je uho od eera Tiho ulicama sapunjave reke odnose kosti, u zagrljaju ostali osmesi i gnjida, ispod lemova i kapa skrivaju nemo, da kau za neman da zmaj ih dri za ruku, a za drugu uvek nova zver Ti si se prepustio ivotu na ivici lepote, a garave vrane plau crne suze tvoga zavetanja gde su ona neba koja si im obeao: Umiru bebe po ulicama, pod tvojim koracima i dalje curi krv, po ploama poispadali zubi pasa Svakoga dana tvoja majka kuva trbuh da te doeka, gladna 31

I odavde, vidim samo komarnike, i sita za prah ovaj ljudski sitan I svetlo nadmenosti, neko, koje see no do zvezda I glupost jednu retku, kao lepota to je retka, naspram gotovog mraka unazad, u venost I to je To to vidim kada god u smiraj dana se napijem, po leima vidim samo one koji odlaze u san, da svale na moju glavu svoje cipele Ruka mi se hladna stee, pa se skriva: Pa da utim, kao moj brat to uti pa da beim, kao moj brat to bei ili da ubijam, kao to mene ubio je brat moj I nisam ja kriv, nisam i nisam, i nije krivo nebo to sve ovo gleda i nije kriv gospod, to ga nema A ti to grli moje nabolje godine, operi ruke od zloina, operi noge od kajanja 32

kada mi ulazi u dom, operi prozore od ulica po kojima si odrastao, i oiju, kojima me gleda I sve to vidi sada, nisam ja i mene nije ni bilo da ti sve ovo kaem, I uem u san pijanog velikana, velikog kao ovo ruglo iznad grada, to za nama, sve ovo gleda Pa se osmehuje, i posmatra kao dete roditelje svoje Negde dole, tamo negde, ka zemlji

33

Ponitavanja
U veitoj neizvesnosti, panici koja svojim konformom guta stvarnost koju ne opaamo Da li odlazimo dalje, mi, neprijatelji vremena, saborci protivu sveta A ta smo drugo pa bili, kada sad smo darovi prolosti, za pokoji dan U dodiru prostora van dohvata u nalijima elja, a da li u granicama koje preskakasmo kao da nisu svetovi Nikad dovoljno rastanaka, u uvek premalo vremena za odluke, pobacane pod noge, nadanjima Jedino jo turista moe u pohode na znamenitost po kojoj smo uveni, tamo, meu svojim igrakama U nekoj vrsti spasenja 34

Rovac u Lai
Grad ite ubrite grad njiti gradilite Razapet kao konj izmeu meseca i gospodara Grad sike sme med, sa mesnatih usana Klapara sue neopranog prijateljstva, nesuenog Nevoenih ljubavi meu roenima, roenih i robova nerazmenjenih dodira Iza mornarskih bluza samo je bluz, moderno sluenih nezavrenih nezapoetih nezaposlenih Grad huji kao pusta i jalova ulica, profit nereenih ljubavnih nedoumica, raunica, utakmica, utkanica preponskih 35

Duhovi padaju na testu emotivnih ucena, pali i ocenjeni ekaju na pad, preko kolskih ograda, zapaljeni od akih sastanaka, roditeljskih rastanaka, devojakih devijacija, dejih detonacija, movara momakih, alkoholnih Alaha, alhema, ahrimana, Anaksimandara Preko balkanskih balkona, salona, sala, ala i argona blokada bara i balona barova i barikada Preko bardova, lordova rada, suvie gordih, da bi bili spominjani A napolju, navoeni, navaeni nevieno na nevolje Dok nevoljeni i nevini su kao nevidljivi 36

Navaljeni, razvaljeni bivoljom ilom bivaju negovani na VMA navigovani viagrom sa vrhova grive, kao heruvimi su na heroinu Naviru svireposti navuene na nevericu nacionalne i multinacionalne vee Na meu se metak mee ume zapaljene centrima kulture kao prestonice kamfora Kamilja dlaka je u ustima seljaka a goli kamen zna, da njegovo je carstvo nebesko Vriti grad, betonski grad, grad za eki i bombe Grad za udarce i batove izama, grad za sestru i brata, za estare Za krugove i kvadrate, za kugu i kuglane, za svetove i geta Za piste, zapatiste i crne liste, pitaljke, za dankije i violiniste, svatare strasti, 37

profesore uasa i profesonalce Za profete iz epruvete, improvizatore i duevne provincijaliste, egzotiare i i egzodiste Grad ite ubrite grad njiti gradilite Razapet kao konj izmeu meseca i gospodara

igralite

38

Sinister. Sinister Hrist.


Ja sam Sinister Isusov mlai brat po ocu Majke nam se razlikuju Takorei, mi i nismo ista krv, ako je po starom zakonu, a nije Krv je za razumevanje jedna od najteih stvari, zato u je ostaviti po strani, da tee, kud je tekla do sada Zato se i zovem Sin Moj stariji brat, takoe sin, ima mnogo veu knjigu Njemu su pisali drugi, ja piem svoju sam, ipak, 21. vek je doba pismenih Danas, nije lako biti bog, on je imao jednog oca, jednu enu. ja ih imam neto vie On je imao Mariju, ja imam ove ostale, tee je danas posveivati se, lake poistoveivati Njemu je bilo lako retko ko je eleo u njegovu kou Zato su mu je i razapeli, kao jedro, i rastegli, 39

kao po ramu bubnja, ili platno slike I bio je u pravu, kada je rekao da ne znaju ta ine, nije hteo da ga pamte takvog Danas, kada su uda nevidljiva, arobnjatvo je ilegalno Sve te svete, magine rei, ostale su na vaarima, za pijane posetioce, koji sve prespavaju i zaborave Zato smo danas tu, opet, da zabavimo, i informiemo Makar da savest svima bude ista, ako ve nita drugo nije Brat i ja, skloni smo skromnom oblaenju, volimo pijace, vojne otpade, industrijske otpade, istorijske odlive, knjievnosti, autoritete - sve ono to podsea na prolo, slutei na budue poetke i krajeve Volimo prie o kamiljem uetu i uicama igle, prerano formiranim devojkama, sufliranju, dvorskom ludovanju, vanbranoj deci u kolevkama kraljeva, stigmatizmu, i retkim sportskim disciplinama 40

Sve su to samo prie, simulakrumi. Brat i ja, slavimo isti roendan, samo njemu uvek doe vie gostiju, na moj svi zaborave On nikada nije voleo zabave, s druge strane, nije mogao protiv nenajavljenih, zato se i omasovilo, zapatilo do dana dananjeg Nije umeo da kae Ne, muio ga je zaborav na to, da ivot je vreme umnoeno egzistencijom Ne moe mu se zameriti, nije rezonovao svet poput obinih smrtnika Voleo je ljude Moj sluaj nije ba takav, valjda zbog toga i nisam roen u pravo vreme Ba u trenutku kada sam bio poao sa nebesa, u susret svom neastralnom telu Otac se setio da je zaboravio neto da mi kae, i ta njegova poslednja beseda je potrajala nekoliko dana Tako sam se due zadrao u majinoj upotrebi... pardon - utrobi, 41

propustio bratovljev roendan, Novu godinu, jo par dobrih zabava pijani doktori su me na svet doneli tek treeg januara. Takva mi je i natalna karta posle bila, previe sam sluao pijanih poraanja esto me pitaju da li sam ja Isus, da li mislim da sam Isus, interesuje ih Nije lako biti mlai brat Ovde na zemlji udno raunaju vreme. vreme je sada starije Obzirom da je tako, ja bih trebalo da budem stariji, a ne on, koji se rodio u mlae vreme Razborito bi bilo rei da je on mlai, veina smatra da je razboritost samo arhaini izraz Ma ne veruju ni sopstvenim oima. Takvo je vreme dolo, ostarelo, prezasieno, senilno i preponosito. Vreme, je dua univerzuma, zato ja nemam duu Moj brat je bio jevrejin, makar su mislili da on 42

to jeste Sve je to stvar stanovita, nivoa posmatranja, gledita Jevreji ga nisu voleli, a hrianin nije ni mogao biti Taj epitet je doao tek kasnije, kada se njegovo zemaljsko vreme zavrilo A smislili su ga ljudi, da bi lake anrirarili njegovu misao udno je to, s tim nazivanjima hrianin, kao da je zastupao samoga sebe a ne oca, pa se svi nazivaju po njemu Tako da i ja nisam hrianin, hriani me ne vole, vole me ljudi Dolo je do katastrofalne greke, sve to neljudski, uspanieno, prestraeno, prestrogo, nejednako je pred ljudima Kao da je jedan prah bitan pred drugim prahom, kada zaduva vetar Svi stalno priaju o duhu a niko da podigne pogled sa zemlje Svi misle da su ve na nebu 43

Moj pas Trofej


Sino su lovci ubili psa, ba pred mojom kuom Za jedan rep zbog jednog repa, lovci pse ubijaju Ubijaju i buve, mada ree dodue, buve nisu trofejne ivotinje Sutradan otiao sam na izlobu pasa, tamo bio je i moj pokojni pas I lajao je lepe od svih Kuje su ga izglasavale u glas, videlo se da je favorit, Pevao je, ali, moj pas, i dalje bio je mrtav pas, rekli su - van konkurencije Onda su doli neki ljudi i ubili boga u meni. kako sam samo mogao da donesem mrtvog psa, i to takvog, bez repa Ubrzo su doli opet, i ubili su mene Kuje su i dalje kukale, kukale su dok su se minkale i kupale 44

Kukale su i na knjievnim veerima, i za veerama knjievnosti Dok su ih frizirali kukale su a onda su ubili i njih, mada ree, jer one nisu trofejne ivotinje A ja, ja nikada nisam ni imao ni rep Gospodo! Ali moj pas ipak jeste

45

Mravojedoder
Mnoge znam koji pali su na nebo, mnoge znam koji su se popeli na zemlju Isplivali na dnu, uronili u povr Mnoge znam koji su zakopani ivi, znam neke koji i mrtvi hodaju Neki vode hladni rat, nekima prija ratni hlad, neke hrani glad Iza gvozdene zavese odvija se jedna predstava Reiraju glumci, publika cepa karte istorija postavlja kulise Prodavci kokica odvoze se limuzinama u drustvu starleta Dok se o purenjacima brine inteligencija 46

Hronike luonoe - grumen sjaja


Mojim venama tee krv kraljeva Preko ustiju peat, preko grla je jezik A iza grla, opet krv, iza krvi istorija no Lokve kraljeva plove u misli, da li one krv tu plave Ko to more mesec plavi, ko to more nebo plavi ko to ponor more plavi Mrane vode na suncu, ne jenjavaju Slamnate misli od slave, slamnato sunce oko glave Ja sam kralj, bele puti, krhak, proziran Vladam vrstim pancirom crnim, lak kao pero Na nedrima bezlinih, 47

na bedrima nedolinih U oima bezbojnih, pogledima nereenih, bezbrojnih Mrtva su moja poprita, sopstvo posuto cveem vekova Krunisan elisom zemlje uda u ulozi tajanstvenog stranca Ja sam sudbina prazna, zapeaeno pismo, koje vlada reju Preko usta mojih tee krv kraljeva, oeva i dedova, piljara, i svinjara Samome sebi re sam, sinova svojih knjiga, sutranjice

48

Tekovina
I gluvi psuju jezikom gestova, Oni laju, kao psi svojom kulturom, mau u materinu, sposobnou Karikirajui neizdrivo, esencijalno, obraanje I glupi se mrte naizgled mislei U svome nedoglednom Ne, mreste, u poricanju i sricanju Kroz levak cede poetak, riu, ogolelu priu iz lova Jedan beskraj u iskraj, jednog uma treptaj: Jezik k'o plastelin ili guma, re je plastenik, iji vlastelin gradi kule pored druma I gluvi viu jae da bi sebe uli, Glupe buka u glavi oslepi: 49

Suena svesti, iroko ti polje hiljadu ti tafelaja, i kistova nemih bista, araj, i urlaj, tvoj je urlik tafeta crnih lista I edni pljuju na vodu, to se sa gladnih usta sliva I hrabri psuju lude, dvorske ljude, i mladi na starost, to imitira prolost I davljenik, na olupinu koja pluta, psuje dok tone: Paor pljucka trunje vakanoga prua, jektik pljuje krv iz svojih plua I truba pljuje na osmeh srca koji mami, i bubanj pljuje na svaku drevnu glavu, to na njega padne, i napravi galamu O, frustracijo projekcijo, na jeziku ti hvala Na loem prevodu, pridevu, prilogu, prologu, predlogu, sprovodu

50

Gola prostakuo kanalizacijo mila Izvoli i sedi, da li ti je udobno ovo mesto grobno Da li ti se dopada ovo groblje otpada, okolnost je srena, to je mesto pomirenja sasvim blizu kue Deponija smea ima svojih prednosti, sedi, izvoli, svoje delo ednosti Odgovara li, ili boli, uljaju li sve te tvoje navike od mulja Da li zove, i progovara, da li dovoljno vazduha ima, da li ti je zima Da li ti je potaman plakar, orman, otoman za tvoj apetit ogroman Zid je potpuno ravan, a ova hala u zemlji tvoj je dom, a ne tavan I pljuje zver na ljudsko pomilovanje, i pljuje jezik na sebe meu zubima, i tiina na samou psuje u ljudima Pljuje prosjak na odedu od plia: "U srcu ujem griu mia, 51

a pada hladna, sitna kia."* Uz paradnu svitu, baklje i cvee uzeemo sprat celi, a ti pljuj, i suj na gram otrov beli

*posueno iz pesme Mizera, Miloa Crnjanskog.

52

arolija
Toliko je lepa No da se i Ona pretvara da je senka Da se i blato pretvara u neba zvezdana, i zvezde pretvaraju da su no Toliko je Ona, da se ulice pretvaraju u putanje zvezdama U svetlucanja kie, toliko je zvezda, da se svaka izdaje za Sunce nad Njom Toliko je lepa da se kraj nje korov izdaje za plemenito bilje Toliko je korov, da i vile zastaju kraj puta da se odmore od lutanja Toliko je lepa, da je i petlovi utke doekuju u jutra Toliko je Jutro, da i zrikavci danima sneni ne veeraju Toliko je No, da od nje oi zamiru videvi veite dane Iza kapaka toliko je oiju, 53

da se od njih skrije Toliko je Metafora da od nje niice padaju alegorije Toliko je bajki, premalo da ispria njezino utanje Toliko je Pesma, da se od nje otue sve prie, i promene veru Toliko je pesama, previe, za jednu Toliko

54

Setwah
Porodila se zver u umi rodivi mladu vatru Vatra bee jaka i pekla je majku, pekla je umu, i kesten i brest, pekla let ptica i gorela sneg Urlala je vatra na plam i na gare, urlala na stvarnost i neotporni rod I pobee zver u pustinjsko od doma, da odmeri snagu sa sunevim zrakom I podie pesak pokrivi nebo, i napravi zid da nadmai vetar, i svenu taj dan to svanuo je mlad Bee pusto tiho i mrano, njezin je plamen talasao mrakom Ovlada zver pustoi tom, tamom ona zaiskri sve jae Razgore se goropad to gori novi dom, okupa u svetlost, pusti svet to plae 55

Ree, ja sam sunce novo, za zaborav je staro goree od mene svako bie golo Svuda gde je palo, od mene pae jae, ivot posle mene, sam sut je i krt, na vama sve to gore, to su moje vatre Ugledaj sebe pre no doeka cara, pre no otvori vrata, pomiri svoje sumnje U onog, koj se ne gleda, usmerie pogled, lenje preko stakla, zver je dotakla, sunce tvoju senku, cedi niz bravure

56

Ne zaboravi
Ne, nisam vie, u glavi, grudima, crevima, preponama Razasut, sve sam. Nisam. Jesam. Slikam se u belo vajam sivo u veo Rukom ga sklanjam da pucam u povez na oima Trnem u crno Nadsve svestan. Nisam. Jesam. Eterinih misli mirisi potkradaju svetove rei Simultano prevodim kontemplacije jutra kao naslee templara Svetlo me raspruje, iza kapaka sve je Razasut, sve sam Nisam. Jesam. 57

Jarboli
Nai su temelji bez jarbola, zastave ne viore Odloene po strani, ostavljene za neke bolje dane Uroene misli ukoene, iz mate glave sputene na puinu Na ravan, u kojoj sve poiva, i stoji Moja snaga noiva, ne bdije u tami nego sniva Podriva slike, glasove, prste, i senke sakriva da ne kroje Sada u samoi pletu mree, od svega, to zastave vee Svetionik jenjava, svakoga drugog dana se oglasi, pa zgasne Moja snaga u talasima dolazi jer noiva u sklonitu vraga, kada se zapije sebe 58

Na jarbole nataknuti trenuci, tvoje i moje nutrine, dobuju ritmom bubnja i basa Oi zaklopljene a duplja puna suza, usta od besa, kao u pseta govore Nai su temelji armirani u zvezdama a prostirke, zlatni sagovi od restlova kroje celinu Moje kosti putenu tvoju belinu nose Radost brani, posmatra akonije kojih naizgled nema meu nama A gde smo bili, na putu udljivosti, i doosmo, do inhibicije, ambivalentnosti I dalje pobeeni porazom, poraeni pobedom Nae zastave lepraju na travi, svijene kao istorija U tabacima talmudskih spisa, u povlaenju i izgnanstvu iz ropstva, oelienoj veri 59

Kalu ekia Makaveja, razdoru Vavilona Nae su veze misirske ume konoplje i Darijeve poruke nebu, sa visokih stena upuene dananjici Podmlaci goeva u naoj gui, odjeci gongova, tri godine zmaja i zmije sa drveta znanja Dlanovi se are od drobljenog kukuruza, kolena nam uvaju resavske kole Zastave nae darme, zapljusnuli su damari, ukrteni svetionici u drelima pasa, straare Jarboli u ratu oko nas, ko oko kurvi provirujuju sa trubama, pre vojne smotre, ekaju da zamenimo uniforme A vetrovi, ekaju kantore i mujezine, i da prou zime, u kojima leda ima samo u dui Logori i kotve bie spaljeni dahom prolea, tornjevi i minareti Aja Sofije poletee 60

ka mesecu, Dok e se Aleksandrija i Konstantinopolj, nadmetati znanjem Nae zastave lee rasprostrto i na njima e tkalje, kao na razbojima, posaditi darove vremena

61

Impatiens*
Ve slep od sunca rem ko olinjali duh, i vuk oklop na grudima, kao jaram kneza, uronila strela Pod svoju kou bez tela jasmina cvetni struk, i diem tu belinu bez opela Moje Bilo je obronke snilo litice jaza strme i gole, vilinsko krilo tada se ukaza Gde poiva tu dole, u venosti struje okeanskog gaza Kao da sunce te lilo i ko pesak skrilo, zrno suze, ti biseru iz koljke to si se svilo, tako smeteno i milo, prikrilo dojke Obesim o oblak svoju slepu muku, i pooh u tu luku gde nestaju boljke Baldapurski vrt, ti, ivot lep i krt, paladinska eno to zapeva iz koljke 62

Zagledan u biser u telu morske seni, dok me zaliv krepi ukus slan od vala U san tonem sretan Impatiens se beli Kao da me zove k'o da kazem - Hvala Penuavih mora osmeh sto te mije, budi i u meni slutnje, koan, i strane Da krv i ma, nisu sveti rat od sutra, da nema tvojih boja koje hrane Oseka mi svukla kostur od metala, i lem, vizir tekih tona tone u spirale Oslukujui more, ostacu da leim Na usnama Jtem vie u sne stale * latinski naziv za cvet u narodu poznat kao Beli Jova

63

Jesenjinov pad
Grana je mislila da nee pui A mi smo na njoj ponosito sedeli godinama Mislila je da su naa tela deo njenog tela Da su u granu srasla, jer su rasla pokraj debla Vitka i stasala stabla u lisnatoj nonji, su sedela na kronji, grana je pala, tela su se raspala, razasuta Prolivena kraj korena i puta krivei svoj rast, granu, i hrast Ni grana - grana vie nije ve samo spomen, na kostur i rastenje I tela naa, nisu tela vie jer su se usedela u rastinje Grana je pala 64

Lepo je bilo gledati sa visine sa kue, od krova, pukli su vidici slomila se osnova Rekao sam - " Doiu im se najedem zemlje" Rekao sam - " Neu mnogo, da ne oteam za let" Grana je pukla i stablo se sruilo Znao sam to jo onda, kada sam se sagao napio vode, poklekao od teine, i lakoe neba, to sedelo mi je na ramenima Grana se raspala Nju nisu inila slova i prie, ba kao tebe i mene, Grana je pukla od svih tih knjiga skrivenih po depovima, Svih tih razloga, razuma, rashoda Grana je pukla duo, a mi moemo kriviti umu Dok nae zadnjice, vezane za granu sede ukopano 65

I nismo pukli Mi, ve slomili smo drvo sada smo na zemlji, ti i ja Daleko od visina i vidika tako zalepljeni krvlju, da se ne moemo videti Iako smo blizu Grana je pala A taj pad kao da je bio vei od leta

66

Nova Hiroima
Evo me Draga, gde koraam ulicama u susret tebi Evo te, gde iz lista hartije sa balkona, baca promiljene udnje O, Romeo, zato si oronuo, svenule su puzavice, uz koje si se peo do tridesetog sprata Nakon atomskog rata, nije ostalo nita, naa su bia rasprena, a ljubav neusmerena pogaa bankine Ona je umrla od trovanja fast food-om, dok ja sam oduvek bio slab na umiranje Nju je ubila menaderska hipertenzija, dok ja ivot nikad nisam gledao kao marketing Sve do sada, kada postaje jasno, da gubim se u molekulu mnotva, koje asimiluje, u slatke snove lutrije U svetu, van dunosti i nunosti Julija zamenila je identitet avatarom, i sada slua Hulija Ljubav je mrtva, ivela smrt ivela smrt, jer svemu doe glave 67

Jedan glas
Jedan glas utljiv zaguen bukom utee od uha Jedna se ud naulji kada poteku sa neba sati, da zgusnu pod morem ime dubine Jedan glas tu pliva plav, peva pesmom mrtvaca " ivot uspavan, zloin u krvi naliva sebi au prvi" Jedan ga mornar hvata kukom misle da se davi, posegne rukom u spas budali bez lica, kasno shvati, da je davljenik glas ubica Jedan glas, smutljiv, zaguen ko bukom napusti mu uho Jedna se ud naudi kud po nebu utekli su sati i gde zgasnule pod vodom povrine Jedan glas tu peva pesmom mrtvaca " Plav pliva zloin u u krvi, zaziva sebi kiu prvi" Jedan glas na mamcu, kraj vesla rupa, kia kao esma, ka amcu tee 68

A glas bez trupa i njegova pesma igrae po strancu tupa lupa tupa

69

Sinestezija
Sve u meni jei i za tobom jeca volim te, volim, kao bajku deca Gde igrasmo se u duhova carstvu, bez zvukova Ugaena no kao kurum na pola gde si sad, da nadnesem se nad snom kao glava nad telom, tvojim, i pepelom, onoga to bee, za sobom ostavim deo, a ponesem celinu Zar da me kao la, a ne ila pretvara u karuce i trojke bez snage, ake, nage kao dojke pleu u tami kojoj opet, kao sebi, vraamo se Zar da me podredi, zar da ne pobedi bojazni, iz koe iskoi i zagrli ove oi boje oca

70

Nemoj samo ovu no da povredi da te ne sanjam, ptico od ara U meni za tobom sve zeleni, od tebe, sve se rastae, i stvara

71

Zobar - erga
Pogledaj draga, deca su nam sretna jure kao konji livadama beskraja No je pala, a naa mala tala od erge natkrila je svoje, sinove i erke raja Pogledi setni, zagonetni, u plamenu vatre kao da izgubili smo sve, i tako siti svega prevalili smo put od hiljadu i jednog brega a budimo se u horu, sa zorom Ostavljajui zgarita za sobom. Strast od puta za nesagledivom slobodom nosi nas da tolimo e sa reka, dok nai dorati piju, iz daleka, ujemo jedan isti zov On trai oveku da se daje svemu to se prua, naa drskost je u neodbijanju slobode umiranja Draga, pogledaj moje crne prste, sino sam u steni noem iskopao grob za brata i nema krsta, nego eir je nad njim kao za ivota 72

Divni su predeli koji nas hrane i sahranjuju, koji rastvaraju i stvaraju Poneu te noas do mesta, gde emo jednom, po zimi, umreti Kada kraj zaveje Tu je naa kua od klinova i prua, na lutajui dom, ne postoji daleko za nas Nego samo daljine, sagledive ba tu, u nama, u pogledima, kraj garei i luine Znamo da kralj meu nama je onaj koji igra, podvaljujui ivotu, uei od ena da pravda je istina, a ne sud Mi ne dajemo da nam se sudi, jer sud su ljudi, a istina, ona stena koju sam prokopao Pamtim svoju istoriju kao traak roda, najmilije nomade, blagostanja nadanja Pamtim sve to treba pamtim, da bih znao sa mnom se ne zavravaju niti poinju lutanja

73

Bio roen i u pono, jahao kao vetar vrbovo iblje, nemam taj ponos, srce mi je divlje Dim je urastao u malje horizonta kad se pod veama pomalja Narastao u nebo, to polja pokriva, nita nije sveto osim doma erga golet i kamen, daleko od saraja, koji duu od tela odvaja

74

Samousluga
Sam sam sebi esto jedini gost, zalutam tako - Kako ste gospodine, ta bismo danas Isto k'o i proli put jedan litar tiine Kao glavno jelo servirajte muku, dok u drugom delu, kada dan odmakne - buku I onda, jedan dan ege na vedskom stolu Znate vi o mom bolu sve znate kako da ugodite, Kako da prevarite u brojevima, kada naruim ono to ne elim, Kako - kada slaem sebe. Ne gledajte me tako kao da ja vama elim neto da naplatim Budite ono to ste oduvek i bili suprotnost, i usluga meni 75

iveo Mihail Hlebnjikov


Fermari fermajte Brigai brigajte Svojai svojatajte Prezai preite Vojai vojujte Zebnici zebite Umnici umujte Duai duujte Vajgai vajgajte vajgom i izvagajte Pa dajte vajdaima, oni e vam platiti platom plataa, i zlatom zlataa Da se pojave spravari i smelari, da pozovu svoje krivare A krivari krivare li krivare, pa kada iskrivare, Odu livarima da izlivare, 76

pa livari modarima, da moduju i modare Ali ne da modare da naglare, gare i peglare Pa oni ba naglaju i peglaju i ne zovu mernare nikada Namerno

77

Bitange u itanke
Bitange u itanke tange u vebanke kurve u skulpture haltere na altere Starlete u sonete mangupe u sanduke pandure u strukture opozicije u kompozicije Boraniju u partiju zavode pod navode poverenje u otuenje milionere u kolportere Ideale u kanale snobove u opove volove na stolove trudove na sudove

78

Robove na bodove ovnove na bonove barabe na parade ponienje u udruenje Obezbeenje u uzbuenje Tehnologiju u ekologiju kulturu u cenzuru muziare u nadniare organizatore u zatvore Domove u grobove

79

Dojka
Ovo je pesma o dojkama i tome, kako se neto doji Va razum koji eli biti dojen dojkom doajena Ova je pesma jedna brojka koja bale broji a u sutini ne postoji Ako neko poeli mleka iz te dojke neka sagleda Ovu belinu i videe mlenu dolinu Razvaline sisa, i svoje strasti, u koje e nespreman upasti Jer voli naslovljavanja, ne i uslovljavanja, oslovljavanja Ova je pesma o sisi stvarnosti koja je u ii O privlanosti uma, koji se gosti Misteriji rei i magiji seksa intimi sopstvu u jednom drugom svojstvu Vulganosti 80

Neznana idila
Proao sam bako tvojim sokakom, spustila si pendere i rano legla Znam, sutra ima puno da se pegla, pririna trebi, ije, od ranog jutra hekla Ali priznaj mi neto, kada si bako poslednji put Ljubavi rekla Ostavi mutike i ustikle bako, otidimo u etnju do oblinjeg parka Nije ivot panska intriga, i arka ti to i sama zna, predratna eno, koliko si pedantna zna samo antanta A za mene, briga je vas Ne budi tako gorda i nadmena bako evo, obuiu sako, Podneti prie socrealizma, jer ti si dete, rodom iz Dadaizma Zvau te Dada - nano, ajde poi amo i pogledaj me samo Smrekane su usne tvoje tako samotne 81

od tragova ljubavi, pohote, doi zavodljivo zapevaj Internacionalu Protezom daj takt, ja sam spreman tebi dat, ovo vee, koji minut, sat ne dam te bako, ja tebe znam, i najzad Ljubi me bako u regtajm stilu, zaploviemo onda, u neznanu idilu

82

Bog je samome sebi ovek


Java kao poklon noi trza iz nekog drugog sveta Protokol buenja kao dojava, govori sa megafona glasom Metatrona: Sluaj mome, radost je sir koji seem pogledom, tvoj osmeh poiva na pijadestalu tuge, tvoje noi duge su svetlost dana, i videe da ovek je stvorio boga prema sopstvenom liku Da, knjievnost je i batina, ispovestpo leima to udara rtvu, stvorenu da se po njoj pie Kakav je to imid stvoritelja, prilika i slika, na terazijama eto ljudskog lika, ispleena jezika, gde se meri na kantar Na drugom tasu artificirana pomagala produene funkcije, eksterne particije refleksije duha 83

Njegov je bog kolutajui toak, skriveni klju, primordijalni tok, mitski avion, misaoni metak, falusoidni top, fekalni novac, otkrivajua svetlost, voajerstvo samoga sebe, blud zakona, organiko ustrojstvo tehnologije, rokovi trajanja, idijotizacija, antropomorfnost muzike ovek je sam sebi bog i stvoriti nee nita, to on sam nije, videti ne moe drugo sem sebe Za njega ne postoji strano ve samo shvatljivo i blisko, Uhvatljivo Prihvatljivo Objanjivo Priljivo VidljivOpipljivo PodNoljivo PrePoznatljivo UDobno I Ugodno ZgoDno I PogoDno PodRazumEvajue RazUmljivo Pevljivi I Plaljivo Ravnoduno ovek je sam sebi bog Kreator, Plagijator, Imitator Editor i animator, MajmunPAPAGAJ u krivom ogledalu 84

zbija ale na raun krive erekcije Svojeg jutra u kom on je sunce, svojeg tela nad kim se uzdie, sebi on je potpora i prah Neshvaeni poeta koji loe sanja, a njegovo ga delo-telo proganja Telo psa, Uroborasa, zagledanog u sopstvena ledja Oiviena rampom, barikadom, ciglu po ciglu sebe zatvara Kost po kost sebe gradi, hrani Od koga se brani U kristalnoj sobi destilat deteta igra se staklenim zvonom ovek je samome sebi bog, a njegovo je seme san razdora Korov koji nie i predatorski razjeda telo Zelenog brata ovek je izmiljotina, ili ak komar bilja, izvorni strah Osveen i lep u potrazi za sreom, 85

tako individualnom, tako relativnom, tako pojavnom, ne tako lojalnom, tako personifikovanom zaljubljenou u sebe

86

Od prostora
On je bio razliitiji od prostora razumeo je osmehe, ismevao stepenita Jednom je za sitan novac prokockao lice svoje slubenice kau da je vredelo upola manje Nakon toga pravila mu je drutvo samo po kii, branila od gromova, srea - pa nije bio vii, premalen za kiobran Krten u movari, jo kao dete prao je elo utopljene dame Papirne avione putao niz vode a oni tonuli su lako, kao na neije grudi Glavom iznad vode smejao se obalama, skriven u srce poara nije traio kolevku za rtvu

87

U depu je uvek dobro imati grudvu peska, - mislio je, da ako se ikada i baci sa litice, sutra, ponee jedno seanje na sebe Kada se probudi kraj stopala ekae ga dukat, kraj ramena kruie svet oko sunca Jedino on, i dalje raspoznavae zvuke ringipila

88

Sinister zver
Ne treba mi Jo od onda kada sam tobom oprao zube, pod, ispljunuo, iskaljao Ne treba mi vie od gutljaja i jedne lai koja mene samog ugovara Ne Ne treba mi, nisi dovoljno Da Ne zanima me, da li misli, svako neto misli, ne mogu da sluam bacio sam uvo Sada moe ii, ne treba mi, doi sutra, doi, da, idi, vrati se, ujem ostani, ujem stvari, vidim stvari, nestvarne stvari, radim Ima nas dvoje, troje, petoro, osmoro, i svaku cigaretu pali drugi ovek I svaki gutljaj je u ustima tuim, i svako je sledei 89

Sve je vei red u nedogled Treba mi, veeras, jer sam tuan Ne treba mi veeras, jer tugujem trgujem Ti si igraka, ovo je pljaka ubi se i digni ruke u vis Pljuvaka ta ti misli ko sam ja moj brat iluzija moj brat magla moj brat otac moj brat san, budi i ti moj brat, kao deo mene, ponekad Ja sam bratstvo, to nije za drutvo, nee se sroiti govor od amora, abokretnji, kuckanja i vriskanja Ja te bacam odbacujem, kao svaki dobar deo sebe dosadan 90

Ti to nisi ja, ni ja to nisam ja, mi smo parii potreba razbacani u zemljotresu Sunce uvek obasja novu tamnu stranu, sve su strane tamne strane, sve jednako lane u svojim istinama Zasjaje, poteku i presue potoci i potopi, porekla i poroci, poruke i poljupci trenuci apokalipse Idi, ne treba mi, doi, vrati se, drugom stranom drugu starom Sa lea leima doi, sii gore budi oko moje na potiljku Budi ono sve to nisam ja jednako i isto, u svim razliitanjima Kao svi ti ljudi, u meni, idi 91

Tua domovina
to sam ja, pingvin daleko od svoje brae kao i oni, ne mogu da poletim al se razamaem uvek, kada ih se setim

Magla
prodavao bih maglu to najbolje ide ljudi u magli sve mogu da vide

Predigre
kao to postoje vrste pasa postoje i vrste ljudi jedni imaju pedigre i podrige a drugi podvige

92

Glupa pevanija
Oevi ne prataju snovima kada gube svoje sinove Tinejderke gladne ivota su po pravilu pravine Sve je la, to ste videli, proitali, pomislili to vam je kazano, sve je slagano Istine nema takve kakvu traite oi vas lau, privide Kazanovu Ne postoji pogreno shvatanje, traite holograme ovek je stvorio imid prema sopstvenom bogu Zato produavati ekanje sledeeg stepena evolucije Hoemo li reanimirati atrofiralu sposobnost levitacije Najzad povratiti nikad postojei raj kredita Nai to uveno mesto koje e opravdati ovo dosadanje, neupueno,nedoneseno 93

Neovenano identitetom Izmigoljiti tree oko, esto ulo, apokalipsom ko e zabosti zastavicu u dno gleera - sada sve ima smisla, jesam li vam rekao Na kraju puta, kao da vie nema puta vredelo je ekanja Nema vie misterije drue proroe, bila je to magija vae tatine Iznesimo iz kanalizacije tone stvarnosti naeg bogatstva Suspendujmo deponije, raspustimo teorije misli veito zatvorene u glavi Poput one to nikada nee omirisati trepanaciju i timjan Iznestite moti tendenciozno visoko ija zalea mutrao je virtualni erudita Veti bard pobede u dugakom nosu, od nas oekuju da oekujemo Desnom se rukujemo sa levom desnicom, poloene zakletve tampaju uz turistike aranmane 94

Diplome imaju bele poleine, barbi-roge savremenog negiraju pozdrave aktuelnog Nevolje na putevima kojih nema, redovi i kolone ne potiru unakrsno dobacivanje, asihroni sudar monohromih sa tromima Standardizacije donose bluz, bluz nove standarde, Knjievnici prorokuju krajeve ili prizivaju strahove U pogaenim reima poara, za neke je poraz duel bez protivnika U nemoi, tela su prevelika, a umovi mali zemlja ne izdrava Mojsije tapom kopa po kontejnerima, Aron slepi ga prevodi nemima, Isus Navin predaje pleme Hristu, Isus Lusiju, dok Lusi Gaju Luciju Neronu aronu Buu Molohu. BOOOOOOOM!

95

Apokrifna kapitalipsa po Sinisteru


Premia i Favola su vasa favela Fruvita i Fidela dnevna formula sumrak free well-a, i dobro jutro frivole - uda ulnih Urok, ukor, ukus Yuhora, a nigde smernosti prasca, krave, i ribe Sveti vrai, krupni igrai Satchi & Satchi, vetaki zaslaivai Korporativna defloracija, sa oplodnjom device, na market podijUmu okolada, marmelada i slast safalada Scila i Haribda libida Florida Jumbo, Amato teno zlato iz tegle lipti, Danubius, Laje Anubis corpus delicti, & Christi Monsanto de Gala, nevidljivija od Stelta - Delta, na putu grala Stoji uz staniolske, vitlajemska zvezda, pomilovanja 96

Maxi profilaksi, u minibus sa vama seda bez stida Ah, Pekabeta! Nit Piete bez cigareta, i druida bez amfetamina Moderne apologete snae reciklae no sanja skrivena polja aditiva u kosti Rovac je u lai, a bogoslovac trai slovo F na ambalai I Bi voda, i bi Nova Tera, homoseksualci na kiretai Progresivna politika nataliteta, new age religija danas, ovih dana, eta ********** ( hm.. tako sam poeo da primeujem da svaku alternativnu stvar, koju dotaknem u radnji ((poput Kefira, Kombuhe, Kvasa, i ostalih K stvari, 97

raunajui i bezalKoholno pivo, malteKs, crnu oKoladu)) prvo nestane sa trista, a onda se vraa princezirana i u novoj fancy ambalai, najednom postaje deo nove propagande, uz bilborde i neki udesni advertajzing reklame - totalni bedak, nakon procesa redizajna, jedne elijenske otmice identiteta, ta stvar vie nema isti ukus, i ja se zbog nje vie nikada ne osetim tako posebnim sada, u prodaji skoro da ne postoji nita autentino za ta se moe rei da mi moe privui panju, moda sam ja kriv za to, moda nije trebalo ni da poinjem, moda sam bacio prokletstvo na proizvode, eno, ak je i Jelen poeo da pravi bezalkoholno pivo, a i dalje ne znam nikoga ko ga je pijo (i pije) osim mene 98

moda oni to rade zbog mene, moda oni znaju o meni neto to ja ne znam o sebi moda me snimaju sve vreme...)

99

Tvrava
Kao i sve drugo Ti, jo uvek stoji tu, nad tim, tom tananom tamom, tut, tron se die da se toga tie, tebe, Njihov teg, tih kao htenje i trag, tigra kratkog nokta, na grudu kut Tren se igra trajanja lud, rog kajanja, kao koc krut Tlo i turoban dan trebi trone verige sunca, poput klupka trake, slatke i kratke kao suza, ti i jesi taj, nee na rubove lave, plav od seni I jesi mio od toplote sravnjen, tebe dotiu vatre i vetri tajne: - Keri uha, gluva je glava, tvoja pamet suha, a kao hor je roptaj taj Tinja tajna, pee lik od bajke u reni se sliva trik, uz urlik tok sjuren niz bregove hajke 100

Kao i sve drugo Ti, nad tom tamom, razasjan bunca - Majko Glas sut nad razbojem boje skuplja, pa kae: - Ti nee u peine da se skriva kao klopka, pored utrobe, rovove duhova hrani, previe tvrd, da se sa puta vrati Uvek bio si sine smrt, kojom se od ivota brani

101

Nova igraka

Dete se igra metkom u glavi i pita - emu ivot taj Da li je olovni predmet zasluga ili je orden ordinarne civilizacije, poklon okupacije Taj je metak suza oca darovana detetu na kome se svet zavrava U koncentru centra, epicentru sveta neko eka boga, neko metak, a neko novu igraku

102

Zapisi iz streljakog voda


Dadosmo im tiinu da ispune prazninu ruku da prekorae svet Nogom pokazasmo no, tugu, glavu pismenih kroz cev dugu posmatrasmo Prostore u rupe spustismo, u koje ih sastajasmo Zna se da je pamet jedna bila pamet se u krvava pisma prelila Pred nama se rastadoe, bez lika, i rodila, niko ne zna ta je pamet pogodila I ko rei moe, u emu lee njihove koe ubismo ih mi, bez kolebanja, romantici lobanja tekih (voleebnih) ivela smrt - povikasmo Mi, umro je jo jedan, kralj, i jo jedan ivot ivot je vean, vean od smrtnika mi ne umiremo kao nai bogovi, vladaoci, oci

103

U emu je tajna kuruma lice bledo od gelera razneseno U drvlje i cvetove osvanjiva, kao da belji dan sanjiva, od dananjeg Kao da mu seanje celo nebo prekrilo i bljeti mesto krune Kao da e se buditi u oima tuim, veito mlado, i nesretno, da kune Slivaju se u vino, sa kiom, crvi nalivam sebi au prvi Umukoh, u zamci, ne umakoh rekoe glas: Preko oiju tamnu veitu jagmu mi pustie, jednu sam njivu, kao savest, u zlatu porodila Jee usne detinje moj klas - rekoe glas Da, vratiu se za amanet, ko u pusto kas i galama, sudili su nama Jedre grudi kouljaa, i manetne, padaju roletne na oi setne Ko da nas sretne kraj puteva, nego lutalice mi smo jaganjci bez glava 104

Od ovog spasa ne beimo ivimo u krznu kazne ivotinja, leinara, i nismo za to, da ikada vie budemo ljudi I kada se nebo spusti, ne stenjemo sunce zarudi, nas se jedno stado, povrh stenja skupi da svoju glad zasmejemo Zapevamo, ba kao i sad Slivaju se u vino, sa kiom, crvi nalivam sebi au prvi

105

Stepenice
Preliva se sa margina na stranice, starice, od nedelju nada Moja smrti u raskoi kalje, kija u punome sjaju Tvoje bezoke prevakivke, i moje strasne neverice, oslepljene od ostajanja Sa adrese razaranja nevidljivo izlivam sanjanja Moj je pilot katapultirao svest i odneo padobrane Malo vremena imam za evoluciju da se oznaim u pticu I pejote Don Huana daleke su da dosegnu, kastanjete prozaike Zna li da moja elja vea je od tela dua mi je dina, u telu bibera, Hramu se klanjam, smeje mi se odora mi ebe dabra, bez brane 106

Preliva mi sutra, cedi u dananas nedozrele hrane plodove jeseni Kada crveno lie zarudi crvenee se nebo i zubi priaemo ustima brata, brisanog od uloge I progutau to seme od bibera da ohladim grobljanske zveri, I fibonaijeve nizove prouu do puteva, ka onom, mome gluvom u tebi

107

Macan mecena
O macane, macane, moj Svanula sam kao leto na dva leprava reptila, leptira - danas nebo tako divno svira Preplanula kao na proplanku snova gnu, kao ranjeni lav ljubim te, osnovo moga ras-predanja. O macane moj Za dvor gluva sam, kao lutka u predvorju, kao lula uguena, i zaliven na lovitu top Nema luka da me prati kada zaigram i strelom pocepa tamo gde je rupa, kano crna na mostu no O macane. Rui megdane za majdan mesa, u juri putam se kao vulkan lud Za ui, biblioteke i kestenove mlade, kosturnice i ruinjak opiven paukom, 108

labude i jaganjce izbledele, u haljine zaspale Ne pobrojim te, koliko puta u mom oku stane kada zaroji se bal, lik za astal seda Hiljadom i moje bradavice izlivaju da te okupaju u magaree mleko O macane moj. Stoj. Oj. Besplatna je pesma koju ti za zasluge piem, bez pera Kao da ne diem, ne die ni atmosfera kraj kofera, sa kojime te spremam Samo tebe, da nemam

109

Aspartam
U ovoj stoner eri, u pijanstvu, lakomosti, Na graninom polju zatite, neminovnosti, tu su pruge i spiralni odlivi mukog toaleta Ni tafete, ni ieg u ruci to deli ovaj dan na dve Samo su etiri noge za tragovima ljudskih koraka Praporci prapoetka i dalje zvone, kolone, redovi i uvrede u uredima Uredno slaemo lai na sto, za raznesene referente, reference i kadence polifone kakofonije. Hallo 3.33 koja je razlika izmeu hodaa i onog koji posmatra korake Onog koji sanja i onog koji osvanjiva, slep sam za dovienja i dobar dan Prepisujem i potpisujem, podvlaim, pa se u nigdinu zavlaim, 110

pod jorgan Kai mi, kakav je to megdan, u kome se bori, a ni u sebi ne vidi prijatelja 7796, toliko je proteklo a da nisam bio ni svoja jedina, voljena A kratak sam u snu naspram venosti, kratak u venosti, naspram sna

111

Istanbul
Na uzvisini krune sunca - brojevi, i jedan lik visoanstva, taman Osim zidova ulice, kraljice poznaje li grad. Zna li za ita osim tela, zidova, koji preko tebe, tako lagodno prolaze Zidova preko tela Smeh je tvoj kao uniforma, sneg ti je drag kao i borovi nekog drugog sveta Pa dobro, kad si tako modra, kao svet u oima neba Kako da ti se ne priklonimo, ili odupremo, eljom proslavljeni, obamrli Imena ti ne znam, otkri se, kao stid to vie od smeha otkriva Tvoja je nadmenost poraz bitke s mapa koje precrtavam Na je poraz nadmenost bitke 112

Gore su suavanja, vrhovi koji streme, brda su naseobine nae, a nizije Samo peh, koji nalazimo, u znoju snova, na zemlji, iz pehara Daj, neka nebo tvoje bude volja moja, na jedan dan i trag moj bude znak tvog osmeha Niu mi predeli, u noi sad, pred oima, kojima sam se predao Kao to sam se predao tebi, i ispredao te Dobro kudeljo, kud bih s tobom, da li u lavirint Ili - u (pretekla me) predvorja tiine pred njim A sve to od tebe znam samo su ambisi kolutajuih osmeha tvojih I zaludni snovi, koji lutaju za mnom, neopredeljeni.

113

Gomila
Guva te boli u gomili planktonskog mesa Jede te kit ubica jede neki dan na dnu Boli te miris krvi pada sa kosti nova plava zamisao U gomilu bezruku u tvoje ruke bez gomile Grade te u kue betonska okna neoka Zaruuju Beli kitovi ruavaju ubice a posle - poslastice Gomilu

114

Avioni
Avion pao je na tebe Napokon avion je pao na tebe Zar ne vidi Ceo svet pao je Ceo svet na kolena stao Zar ne vidi Sve jednom padne A ti zbog jednog aviona Napravi dramagalamu Ono to vidi - ne moe videti sve Svaki dan milioni aviona Se polome o milionito nebo A ovaj jedan je Ba kao stvoren za tvoju glavu Otvori oi i suzi krila kroz te ui Boing Habl Spustnjik Vojader I svaka mala kapsula Nad tvojim plafonom su mesto Ceo svet Na kolenima A ti pravi galamu oko pada 115

Aviona A on Ni poleteo nije Ovog leta Probudi se Ne radi ti radar, jako, sjajno eli neto slatko Pregrizi od srca Jedno arobno zrno Da uraste u tkivo Tikvo Nauiu te da pue leti ita Autore internata zaboravljene Setie igre levitacije I aviona Svih leteih gromada to prkose suncu, a na zemlju Bacaju senke Du livada A ta da sruila se zgrada (zagrada) Otac ne bi doao i rekao - Nema vie dubokih tanjira 116

A ti znao (preutno) Da mesecima niste jeli supu Da stvarno pao je avion Ne bi to ni znao Drugovi bi prepriavali Tvrdei da je smeno to ne ita novine I jo kojeta vano ne zna Da stvarno sruio se svet Niko nikada ne bi rekao ni re Drali bi lea nekoj drugoj strani Za koju se pouzdano zna Da ne pie drame I ne leti avionom I da zna samo jo ovo Jue pao je Mesec Kao ti na fizikom u drugom usmereno Ne zbog toga to bio je pijanica Ne Pao je, jer u okeanu video je zadnicu Sunca I svi danas veruju u to Da bila je puka sluajnost to ba tebi Od svih ljudi na svetu Seo je na glavu 117

Da Da Pala je i skela pokraj tvojih nogu A ti mirno otresao prainu Sa rukava fraka Zagledan u kran koji preti Da se strmoglavi Ba ka tvojoj glavi Uvek ka tvojoj Sanjao si Oldtajmere Kako jure sa neba Ka tlu, pravo Njihove velike maglenke treptale su A ti drao si ruku Toplu ruku, ne zna iju vie Bitno je da bila je tu, ta ruka Bez koje nisi mogao U tom trenutku I bio je jako srean dan Specijalno srean za sve letee tokae Koji okomito spustae se sa neba 118

Neki dan U kome nema aviona Bio je lep i sunan dan A ti ga prespavao Kao na radio aparatu Kao za volanom Kao u zagrljaju prijatelja Koji nema ui Za sve te divne strahove

119

Jedno pucanje
Svakodnevno filma jedno pucanje pounih pesama uvek iste poente nema hrane za usta puna pohvale nema uha za otupele uspehe Jedna ruka tame druga pomilovanja lea u tegljaa ele da su leptira od majinih grudi da naprave jastuke od oevih miica stroge podele U zidinu od zemlje stavi snove tuina tu na onu kou kidanu o temelja i icu koja spaja sve to se udvaja sa stalae knjinica, sumnjivih bez lica Gde su groblja jadnika tu i velikana vladaju redovi porode se redovnici novog sveta rampom, obeani rajevi naunih svezaka, tampa slova utenih Sa klupe se glave ne diu sa spavanja sa glava se kose ne diu od kajanja a jasle nas rasle i stasale u hronike 120

u oi gradskog starca koga ne vidimo Jedna nas je boljka uznela u nebesa druga nas je vojna jetko ponjela i dok ekamo ivot da doe, kao voz kasnimo, zimskim jutrom za danom obskurnost proroka nepremostiva supstanca Kupiemo navike novih igraaka a poneti ponos gordo na uskijama i nije da urak naopako tako loe stoji nije, ni da umovina u neprocenjivo ne raste Prolazei, kuda ivih kosti nose tela dvadeset osmu i godinu koju, a se u mladost sipa s ratnih utvrenja, i iz gradiva, grae, onokolske Svakodnevno filma jedno pucanje pounih pesama uvek iste poente nema hrane za usta puna podvale nema uha

121

Nismo svi jednako evoluirali, Amerika


Bliski zapad ostavlja otpatke na rubovima tanjira gadljiv na vrli stari svet Niz grlo sipa Nevu Rajnu, Temzu, Vardar Dunav, i celu deltu Podriguje i uz niski udarac ispod pojasa hvata guz Blickrig, kida treger, preko stola puca rever bombako gostovanje bez oduzete lopte Na tuem terenu deviza patrola logo brend policija trend pogo civilizacija Okupacija osloboenje demokratija kao osveenje Na tuem meni-u dodata plutonijum cola u platinastoj seriji Vlasnik restorana obeen na tavanu uz trofejne unke 122

Hemendeks od monica puzavih nacija dorukuje uz ovacije donacija krezavi knez Berz Obrez i pljucka stidne dlaice Podriguje i povraa, jede jo deus ex mahina Bokal slave krvav, prazan, popijen jo otpadaka, ovog puta i okolo tanjira Za okruglim stolom sprema se jo jedan udarac, sto se pravi da e izdrati Koska je baena

123

Kibernetski snishodljivac
Ne veruj pesniku, jer on je zaljubljenik u svoju matu, u koju zakiva svet, stvaralac koji biohemiju stavlja ispred sna; kao elektrina reka, nosi uzvodno seanja i sentimentale, sudara o branu i ideale

Ideal je u haosa, mogunost pred idejom, ovenost - stradija megalopolisa Moje pare mesa je dioda, neiskljuiva iz matine ploe, moja krv lem a ravan, u koju sam skrojen je zemlja, na koju bacam svetlost i prah Generacijske naslage, usporavaju protok suivot relativno starog, optie munjevitost mogueg, mladog Gde je kuler apokalipse, da odmasti koprenu sa vara, gde su alternativni izvori sutranjice

124

Vetrenjae u borbi sa tihim donom kikotom, i kiklopom lihvara to telo Hrista safte naftom Tree ruke, i druge glave, dar su podvojenosti uma, znatielje gospode ljudodera, nekrofila, pod geslom isceljenja, i nekromanse Kibernetski snishodljivac slee ramenima, u besu dok mu uicraor korporarizma isisava monice Bude li previe stiskao zube proplakae, cijanid

125

Nota bene
Konturom bi figure gravirale teksture Re ku ku re!!! Venere bi htele dravide druide Prodati za vede Navesti Zavesti Pecane strukture kulture Da dine vetar vine, da davnine U visine dune Divine daljine Divine divljine Vrline su line, line domine Kuda koji, nek vam elja mine Pipine u mezanine Strihnine u vitrine I napolje svine svine svine I barbarine, na njih mandarine Trambuline tamburine 126

U dalje dalje daljine Pustimo gadljive i fine Upalimo kamine mine mine Namazimo karmine ine nene Nota bene FineFineFine Kralj je samo preut Karl Karlo, kralo, claro, kralo ralo Ruke pralo Tralo lalo Fine Fine Fine

127

Igralite
I ti si sam kao i ja "budi prav, budi naj" i tvoja je ruka jedno veslo, veslajmo u raj I ti si plav kao i taj iju svi krv kuju u geslo, kao i svak sa ijom pesmom, skaemo u dalj

128

Tri take
vreme radi za nas da sve ostane isto i da ono neto menja promenilo bi sve i sve znaajno postalo bi nita vere nade ideje nestale bi mahom sa svim svojim vladama vreme lei sve razumne ideje i vraa ih u zablude u dobrome zdravlju vreme radi za nas i ono je rob, ali kao i svaki demon, esto kazni loeg gospodara 129

ovek i dalje ovek je ruka u vremenu grebe po prostoru nita se ne menja

130