KRIMINALISTIKA TAKTIKA ISPITNA PITANJA

1. POJAM, PREDMET I METODI KRIMINALISTICKE TAKTIKE Kriminalisticka taktika je o nauna disciplina koja pronalazi, prilagodjava i usavrava naune, i na praktinom iskustvu zasnovane metode i sredstva, ija primena omogucava uspesno spreavanje, otkrivanje i rasvetljavanje krivinih dela, pronalaenje i lisenje slobode njihovih uinilaca, i otkrivanje, fiksiranje i tumaenje dokaza. U osnovi, ovaj zadatak se odnosi na ostvarivanje slededih ciljeva: a-prouavanje i evidentiranje metoda i sredstava koji se koriste prilikom planiranja, pripreme, vrenja i prikrivanja krivinih dela; b-prouavanje naina i metoda dolazenja do poetnih saznanja o pripremanju, odnosno izvrsenju krivinog dela; c) pronalaenje najefikasnijih metoda rasvetljavanja krivinih dela; d) pronalaenje najefikasnijih metoda otkrivanja i pronalaenja uinilaca krivinih dela; g) pronalaenje najefikasnijih i prilagodavanje postojedih metoda otkrivanja, fiksiranja i tumaenja dokaza o izvrsenom krivinom delu i krivici odredenog lica; h) izuavanje i unapredenje metoda i sredstava spreavanja kriminaliteta za dui vrmenski period Cilj je efikasna realizacija planiranih mera i radnji u otkrivanju, razjasnjavanju i dokazivanju krivicnih dela i krivice njihovih izvrsilaca.

2. SPECIFINOST KRIMINALNE RADNJE I OPERATIVNA SITUACIJA Specificnost kriminalne radnje cini skup tipicnih i individualnih obelezja jednog kriminalnog dogadjaja relevantnih za primenu taktickih metoda, nacina i sredstava. Takvo stanje konstatuje kriminalisticka taktika, a sadrzinu pojedinih specificnosti utvrdjuje kriminalisticka metodika. Kriminalisticko operativne informacije sadrze opste tipicne elemente: -nacin izvrsenja krivicnog dela, -mehanizam izvrsenja kriv.dela -situacijui izvrsenja kriv.dela -svojstva licnosti izvrsioca kriv.dela

-svojstva licnosti ostecenog (zrtve) Operativna situacija je skup uslova pod kojima se vrsi kriminalisticka kontrola ili obrada objektivnih i subjektivnih uslova organizacione, informativne i dokazne prirode koje imaju uticaj na izbor kriminalisticko taktickih mera.

3. KRIMINALISTIKO TAKTIKI METOD Kriminalisticko takticki metod je najracionalniji i najefikasniji nacin obavljanja operativno taktickih radnji koje operativni radnik preduzima u skladu sa osnovnim kriminalistickim principima, shodno operativnoj taktickoj situaciji. Zasnovan na pravilima logike takticki metod opredeljuje operativne verzije u odnosu na konkretan slucaj. Svi takticki metodi pocivaju na saznanjima logike, psihologije i naucne organizacije rada.

4. KRIMINALISTIKO - TAKTIKA (OPERTIVNA) KOMBINACIJA I TAKTIKO REENJE Kriminalisticko takticka kombinacija je skup operativnih mera i radnji objedinjenih radi pronalazenja taktickog resenja u konkretnoj taktickoj situaciji. Takticku operaciju mogu da cine vise istovrsnih, kao i raznovrsnih radnji, tako da postoje takticke kombinacije kao sto su istovremeno vise zaseda, obavljanje grupnog pretresa, istovremeno obavljanje informativnog razgovora i usocenja, primena testova na poligrafu, pretres itd. Takticno resenje predstavlja izbor sistema operativno taktickih radnji, nacina i kombinacija koji su najpogodniji za utvrdjivanje istene u takticko operativnoh obradi.

5. KRIMINALISGIKA KONTROLA LICA I KRIMINALISTIKA PROGNOZA KAO TAKTIKI METOD Prognoziranje se najcesce definise kao proces dobijanja informacija o nekim predstojecim pojavama i dogadjajima. Kriminalisticka prognoza postaje instrument kojim se stvara sistem za suzbijanje kriminaliteta. Organi unutrasnjih poslova pridaju znacaj indivudualanom prognoziranju bilo das u u pitanju lica koja su vec bila osudjivana ili ona koja su pocela sa antidrustvenim nacinom zivota. Individualna metoda izucava pracenje i ponasanje svakog sumnjivog lica ali isto tako i ugrozenog lica. Izucavanjem licnosti kriminogenih i viktamogenih tipskih individualnih zarista i situacija policija stvara kriminalisticke prognoze.

6. ORGANIZACIONI OBLICI SLUBE JAVNE BEZBEDNOSTI (POLICIJE) U SRBIJI

Organizacija sluzbe javne bezbednosti mora da se zasniva kako na kriminolosko socioloskom pristupu taktici delikvenata, tako i na njihovom socio psiholoskom karakteru bilo das u pojedinacni izvrsioci ili kategorije izvrsilaca. U cilju racionalne organizacije sluzbe javne bezbednosti treba razlikovati sledece faze: - ispitivanje problema kriminaliteta sa fenomenoloskog i etioloskog aspekta, - orijentacioni plan koji se zasniva na rezultatima predvidjenog ispitivanja i kriminalisticko operativne prakse - realizacija predvidjenog plana - kontrola efikasnosti organizacije sluzbe javne bezbednosti u suzbijanju kriminaliteta. Organizacija sluzbe javne bezbednosti ne bi smela biti zasnovana samo na regionalnom (lokalnom) principu vec je ispravan metod mesovit pristup.

7. CENTRALIZACIJA ILI DECENTRALIZACIJA POLICIJE Postoji misljenje kako bi se svi problemi kriminalisticke sluzbe (javne bezbednosti) resili radikalnom organizacionom centralizacijom u cilju suzbijanja kriminaliteta. Otuda i predloga za osnivanje posebne operativne savezne kriminalisticke policije. Medjutim , javlja se pitanje odvajanje kriminalisticke sluzbe od milicije. Kriminalisticka sluzba je po predmetu svoje delatnosti vezana za miliciju. Nedostatak specijalista manifestuje nepremostiv jaz stvarnoj decentralizaciji sluzbe, ako bude vise spacijalista decentralizacija ce postati uspesnija.

8. ODNOS POLICIJE I SREDSTAVA MASOVNIH KOMUNIKACIJA Gradjani imaju pravo da budu informisani o radu sluzbe javne bezbednosti, pre svega da li i sta je preduzeto na planu otkrivanja, razjasnjenja i dokazivanja krivicnih dela, posebno onih koji izazivajui uznemirenje javnosti. Davanje podataka o kriminalitetu u sredstvima javnog informisanja je dopusteno, uz uslov da ne steti interesima drustva ili, s posebnim razlogom privatnim interesima. Takticko pravilo kada su sredstva informisanja u pitanju je da se nesmeju objavljivati podaci ako bi njihovo objavljivanje ugrozilo efikasno i strucno otkrivanje, razjasnjavanje i dokazivanje krivicnog dela, odnosno identifikaciju i hvatanje njegovog izvrsioca. Objavljivanje fotografija izvrsilaca za kojima se traga, posebno kod teskih krivicnih dela u praksi daje dobre rezultate. Svi podaci koji se objavljuju moraju biti istiniti (nacelo istinitosti). Kriminalitetu se treba suprotstaviti javnim mnjenjem, uz konstruktivnu pomoc sredstava informisanja.

9. NAINI SAZNANJA ZA KRIVINO DELO

Sami naini dolaska do saznanja o krivinim delima i pouzdanost dobijenih informacija mogu biti veoma razliiti. To je, izmedu ostalog, uslovljeno i prirodom kriminalne delatnosti, koja se u osnovi moze manifestovati na dva naina: kroz izvrsenje krivinih dela ije je postojanje oigledno (pri tome moze, ali i ne mora, biti poznat i uinilac), odnosno onih ije je postojanje latentno - prikriveno (zbog same prirode dela, vremena, mesta i naina njegovog izvrsenja, kao i posledica koje su nastupile. Neposredna saznanja o krivinom delu ovlascena sluzbena lica mogu steci: zaticanjem na delu i tokom operativnog rada. a) Prijave gradana kao izvor saznanja o krivinom delu b) Prijave pravnih lica kao izvor podataka o krivinom delu c) Sredstva javnog informisanja kao izvor podataka o krivinom delu d) Javno pogovaranje kao izvor podataka o krivinom delu

10. OPERATIVNE KRIMINALISTIKE EVIDENCIJE Prilikom obavljanja poslova iz svoje nadleznosti organ unutrasnjih poslova utvrduje brojne injenice, znaajne kako za konkretnu situaciju povodom koje se postupa, tako i za niz drugih sluajeva u kojima ce tek doci do angazovanja ovlascenih sluzbenih lica OUP-a i drugih sluzbenih lica nadleznih drzavnih organa Evidencije se u toku kriminalistikog rada, naroito, koriste kao izvor pouzdanih podataka o injenicama znaajnim za pripremu, planiranje i realizaciju razliitih : kriminalistiko taktikih mera i radnji preventivnog, odnosno represivnog karaktera Uz to, one omogucavaju uspesnu identifikaciju i pronalaenje lica, predmeta i leseva koji su u vezi sa krivinim delom, odnosno otkrivanje nepoznatih uinilaca Osnovna podela evidencija koje vode organi unutrasnjih poslova je na evidencije javne i evidencije drzavne bezbednosti Evidencije javne bezbednosti su: l. operativne kriminalistike evidencije; 2 evidencije bezbednosti saobracaja; 3. evidencije koje nastaju iz upravne delatnosti; 4 evidencije koje nastaju iz kontrolno inspekcijskih poslova Operativno kriminalistiike evidencije javne bezbednosti se mogu podeliti na opste evidencije, MOS evidencije i ostale evidencije Opste evidencije se vode za lica, trajnog su karaktera, stalno se koriste i u

njih spadaju: opsta azbuna kartoteka, dosije za lice, evidencija odredjenih kategorija uinilaca odnosno potencijalnih uinilaca krivinih dela, album fotografija, evidencija vidnih osobenih znakova, monodaktiloskopska zbirka, kaznena evidencija i evidencija o prekrsaja MOS (modus operandi sistem) evidencije se tiu uinjenih krivinih dela i vode se kao: evidencija krivinih dela sa nepoznatim uiniocem, evidencija ukradenih i nestalih stvari:. evidencija o ostecenih U ostale evidencije koje se stalno koriste ubrajaju se: evidencija nestalih lica i neidentifikovanih leseva, evidencija objekata, evidencija dogadaja, dosijer akcija U pojedinim sekretarijatima se kao posebna evidencija vodi i evidencija nadimaka.

11. OTKRIVANJE I RAZJANJAVANJE KRIMINALNIH RADNJI POMODU INDICIJA Indicije (osnovi sumnje, osnovi podozrenja) su posredne injenice koje ukazuju na mogucnost postojanja krivinog dela ili uinioca, kao i na blizu ili dalju vezu izmedu krivinog dela i uinioca. Latinska re indicija se esto koristi u svakodnevnom govoru za oznaavanje odredenih pojava u stvarnosti koje daju povoda za podozrenje, odnosno sumnju u vezi postojanja odnosno nepostojanja neke stvari U skladu sa tim, u kriminalistikoj termionologiji indicije oznaavaju utvrdene injenice ili okolnosti koje posredno ukazuju na krivino delo, odnosno na njegovog uinioca. -U zavisnosti od okolnosti na koje ukazuju, indicije se mogu podeliti na one koje ukazuju na krivino delo, odnosno one koje se odnose na uinioca, omogucavajuci njihovu identifikaciju U okviru ove podele, moguce je izvrsiti dalje razvrstavanje s obzirom na zlatna pitanja kriminalistike na koja pojedine indicije nude odgovor Po znaaju koji one imaju, mogu se podeliti na glavne i sporedne, na jednoj, i opste i posebne indicije na drugoj strani Glavne indicije ukazuju na osnovne elemente bica krivinog dela i linosti uinioca, dok se sporedne odnose na otezavajuce i olaksavajuce okolnosti, oblik vinosti i sl. Opste indicije se odlikuju vecom neodredenoscu i javljaju se kod vecine krivinih dela, a posebni samo kod pojedinih. Vezana za prethodne klasifikacije je i podela koja indicije razvrstava zavisno od njihove prirode na materijalne (vezuju se za materijalnu stranu dela i uinioca) i psiholoske (vezuju se za unutrasnju, psihiku stranu linosti uinioca) Ukoliko se, pak, uzme u obzir vreme njihovog nastanka, indicije je moguce podeliti na one koje se javljaju pre, za vreme ili posle izvrenja krivinog dela

12. INDICIJE KOJE UKAZUJU NA PRIPREMNE RADNJE Kod indicija koje ukazuju na pripremne radnje treba praviti razliku izmedju planiranih krivicnih dela i kriv.dela n amah, u afektu odnosno iz nehata. U fazi priprema za izvrsenje kriv.dela, treba razlikovati psiholoske manifestacije kao posledicu u promeni ponasanja. Indicije za pripremne radnje su pracenje zrtve, raspitivanje o zrtvi, pribavljanje sredstva izvrsenja, pribavljanje prevoznog sredstva, ucestali kontakt sa licima na losem glasu je takodje indicija da je po sredi dogovaranje o zlocinackom planu i eventualno saizvrsilastvo.

13. INDICIJE KOJE SE ISPOLJAVAJU TOKOM IZVRENJA KRIMINALNE RADNJE Utvrdeno prisustvo na mestu krivinog dogadaja predstavlja osnov za sumnju o uescu u izvrsenju krivinog dela Ova okolnost se moze utvrditi zaticanjem lica od strane policije na mestu izvrenja dela, pomocu predmeta i tragova koje je lice ostavilo na mestu dogadaja, odnosno onih koji potiu sa mesta dogadaja, a nadjeni su kod njega, pomocu informacija dobijenih od gradana, na osnovu poznavanja uobiajenog stanja na odredenom mestu, i uz upotrebu sluzbenih pasa U operativnom radu planiranom na osnovu ove indicije treba biti veoma oprezan, s obzirom na mogucnost podmetanja predmeta i tragova (kako bi se ukazalo na pogresno lice), na greske u opazanju, subjektivnost u davanju iskaza i tako slino S druge strane, prisustvo na mestu izvrenja dela se moze utvrditi ne samo na osnovu okolnosti koje se vezuju za vreme izvrsenja, nego i za period koji je prethodio odnosno usledio izvrsenju dela.

14. SREDSTVO IZVRENJA KAO INDICIJA Na vrstu i karakteristike sredstava izvrenja krivinog dela mogu ukazivati nain izvrenja dela, pronadeni tragovi i delovi upotrebljenih sredstava kao i iskazi oevidaca, ostecenih, zrtvi i drugih lica. Nakon utvrdivanja grupne pripadnosti upotrebljenih sredstava, vazno je, izmedu ostalog, odgovoriti na sledeca pitanja: kome su bila dostupna ta sredstva; koje profesije koriste ta sredstva; kome je potrebno posebno znanje za njihovu upotrebu; ko proizvodi ili prodaje ta sredstva; ko je posedovao ili jos poseduje ta sredstva, odnosno kome su bila dostupna; da li ih poseduje osumnjieni. Sredstvo za koje se pretpostavlja, ili je, u vecoj ili manjoj meri, izvesno daje upotrebljeno za izvrsenje krivinog dela moze biti pronadeno vrsenjem uvidaja na licu mesta, pregledom i pretresanjem, upotrebom sluzbenih pasa, na osnovu iskaza o tome gde se nalazi, kome je prodato ili ustupljeno, gde je odbaeno ili unisteno Nakon pronalaenja takvih sredstava, neophodno je utvrditi: da li su posledice uinjenog dela mogle biti prouzrokovane pronadenim sredstvom; da li je pronadeno sredstvo (npr otrovna supstanca) po svom hemijskom sastavu i drugim karakteristikama identino sa materijalom pronadjenim na licu mesta; da li su tragovi na licu mesta nainjeni pronadjenim sredstvom; da li na pronadjenom sredstvu ili njegovoj ambalazi ima tragova sa lica mesta i tragova uinioca; da li je moguce uklapanje sa delovima predmeta nadjenim na licu mesta; da li oevici mogu putem prepoznavanja identifikovati upotrebljeno sredstvo.

15. ZABORAVLJENI ILI NAMERNO OSTAVLJENI PREDMETI KAO INDICIJE Zaboravljeni ili namerno ostavljeni predmetu na mestu izvrsenja, kao indicije ukazuju na identitet samog izvrsioca i manipulativne radnje koje je preduzeo u toku izvrsenja konkretne kriminalne radnje.Neobicni predmeti pronadjeni na mestu izvrsenja mogu nas uputiti na mikrokarakteristike reona iz koga poticu i etnografska obelezja njihovog vlasnika, sto pomaze brzoj identifikaciji ucinioca kriv.dela. Takodje nas pronadjeni predmeti mogu kao indicije uputiti na profesiju izvrsioca.

16. MOTIV IZVRENJA KRIMINALNE RADNJE KAO INDICIJA Indicije koje ukazuju na motiv poticu iz razlicitih sfera, kako unutrasnjih tako i spoljasnjih, a odraz su: osecanja, strasti, nagona, zelja, ubedjenja, potreba, obicaja i tradicije. Indicije koje ukazuju na podsticaj prema realizaciji motiva su: cilj, zrtva, mesto i vreme izvrsenja, kao i sam nacin i sredstvo izvrsenja. Motiv kao indicija upucuje na traganje za izvrsiocem krivicnog dela.

17. INDICIJE KOJE SE ISPOLJAVAJU NAKON IZVRENJA KRIMINALNE RADNJE Indicije koje se ispoljavaju nakon izvrsenja kriv.dela se mogu podeliti na matarijalne i psihicke. Od indicija materijalne prirode srecemo tragove na izvrsiocu, posed sredstava izvrsenja, nacin prikviranja kako sredstva izvrsenja tako i predmeta pribavljenih izvrsenjem, i na kraju korist od izvrsenja kriv.dela. Ponasanje ucinioca kriv.dela manifestuje se nizom simptomatskih promena ako posledicom psihickog dejstva izvrsene kriminalne radnje: tipicno ponasanje, bekstvo prikrivanje, tajno sporazumevanje medju izvrsiocima ako ih je bilo vise, povratak na mesto izvrsenja narocito ako se radi o ubistvu. Indicije koje se manifestuju nakon izvrsenja upucuju na dvostruko zakljucivanje: od ponasanja izvrsioca ka njegovoj svesti o izvrsenju, i one druge od individualnih znakovnih obelezja do stvarne krivice.

18. INDICIJE KOJE UKAZUJU NA KARAKTER IZVRIOCA KRIMINALNE RADNJE Izvrsioci kriminalnih radnji manifestuje manja ili veca odstupanja u svom ponasanju pri cemu privlace paznju okoline, a samim tim i kriminaliste. Proucavanje licnosti osumnjicenog na relaziji konkretno krivicno dele prilike i okolnosti pod kojima je izvrseno licnost izvrsioca, kao i objektivni i subjektivni elementi koji su uticali na izvrsenje kriv.dela doprinosi proceni karakternih osobina izvrsioca. Vrsenje kriv.dela kao trajna delatnost vezana je za karakterne osobine izvrsioca. Indicije koje nas upucuju na to su: sklonost neradu i olakom nacinu zivota, nocni zivot po kockarnicama i barovima, rasipnistvo, buran seksualni zivot, ranije osude itd. Karakterne crte iz proslosti mogu nam kao indicija ukazati na sklonost ka izvrsenju kriv.dela.

19. INDICIJE KOJE UKAZUJU NA BEKSGVO I PRIKRIVANJE Strah od otkrivanja i kazne tera izvrsioca kriv.dela na cestu promenu adrese, prinudjen je da iznajmljuje tajna sklonista, menjaju mesto stanovanja u celini. Promenom mesta boravka cesto se kriju pod laznim imenom, menjaju profesiju i nastoje da zive zivotom kao pre izvrsenja kriv.dela. Iznenadno napustanje mesta boravka moze biti indicija koja ukazuje na bekstvo i prikrivanje kao posledica straha od otkrivanja i kazne. Isto tako ako se neko iznenada doseli predstavlja indiciju za kriminalisticku sluzbu tog mesta da proveri odakle takvo lice dolazi i zbog cega dolazi. Indicije prikrivanja manifestuju se promenom

spoljnjeg izgleda, od garderobe do hiruskih intervencija, npr. lice koje je imalo bradu sada je brija i obrnuto, crnokosi odjednom postaje plav i obrnuto. Prikrivanje uvek upucuje na neotrkivanje nekog kriv.dela, njegovog izvrsioca, saucesnika, da se ne pronadju tragovi i uniste dokazi sve iz straha od otrkivanja i kazne.

20. POSTAVLJANJE VERZIJA U PROCESU OPERATIVNE DELATNOSTI Postavljanje verzija znaci davati moguca objasnjenja o postojanju ili nepostojanju cinjenicnog stanja, posebno se odnosi na njegove sastavne elemente: izvrsilac kriminalne radnje, subjektivna strana kriminalnog dogadjaja, objekat i objektivna strana, nacin prikrivanja krim.radnje i na kraju same dokazne cinjenice.Na mestu izvrsenja kriminalne radnje pocinje postavljanje verzija, kao onih o samom kriv.delu tako i onih koje se odnose na licnost izvrsioca. Operativnom radniku pri radu sa verzijama pomazu logicka sredstva kao sto su analiza, indukcija i dedukcija. Prvo se postavljaju opste verzije, prema uzroku i sustini krim.radnje, da bi preko njih stigli do verzije koje se odnose na motiv, nacin izvrsenja i izvrsioca.

21. VERZIJE I LOGIKO MILJENJE Pripadnici sluzbe javne bezbednosti u svakodnevnoj delatnosti moraju se oslanjati na pravilno zapazanje, a potom na zakljucivanje.Otkrivanje i razjasnjavanje, celokupna kriminalisticka obrada pociva na sporednim pojavama. Njihovo pravilno povezivanje sa drugim cinjenicama nije nista drugo do logicno misljenje. Iz neke pretpostavljene ili utvrdjene cinjenice zakljucuje se o drugim a to je rada sa verzijama. Operativnom radniku u tome pomazu sledeca logicka sredstva: analogija, indukcija i dedukcija. Vazno kriminalisticko takticko pravilo glasi: operativni radnik mora u taktickoj situaciji postaviti sve moguce verzije, a svaka od postavljenih verzija mora isklucivati ostale. Da bi uspeo u radu sa verzijama operativni radnik ne sme predvideti proveru verzija logickom metodom.Dokazivanje istinitosti verzije vrsi se neposrednim i posrednim putem. Takticko pravilo glasi: verzija je istinita samo kada je potvrdjuju cinjenice, i kada su odbacene sve ostale verzije kao netacne.

22. PLURALITET VERZIJA S obzirom da verzija podrazumeva moguce cinjenice cija osnovanost nije utvrdjena logicno je da se takvo znanje mora oslanjati na drugo verovatno znanje, odnosno verziju. Pluralitet potice od latinske reci PLURALITAS sto oznacava mnozinu, vecinu. Pluralitet verzija je vazan metodoloski pristup u kriminalistickoj obradi. Razlikujemo trostruku funkciju verzije: 1. verzije su sredstvo za otkrivanje relevantnih cinjenica u krivicnom postupku. 2. verzije su sredstva za prelaz od verovatnog ka pouzdanom zakljucku 3. verzije stoje u sluzbi spoznaje metode.

Neophodno je planirati vise realnih verzija. Razjasnjenje okolnosti kriminalnog dogadjaja i relevantnih cinjenica bilo bi nemoguce bez postavljanja i provere verzija. Verzije koje se odnose na relevantne cinjenice i njihove izvore su posebne verzije. Po samoj prirodi opste i posebne verzije su u medjusobnoj zavisnosti iz razloga sto je pravilnost opstih verzija moguce proveriti pomocu posebnih verzija. Verzije se primenjuju ne samo na predmet dokazivanja nego i na dokazne cinjenice. Zato je neophodno postaviti sve objektivno moguce verzije, a to je pluralitet verzija, bilo u pogledu predmeta dokazivanja ili u odnosu na dokazne cinjenice.

23. SPECIJALNE VERZIJE

24. PROGNOSTIKE VERZIJE 25. PROVERAVANJE VERZIJA 26. PRIMENA POLIGRAFSKIHTESTOVA(EKSPERIMENTALNI, IDENTIFIKACIONI, GRUPNI I GENERALNITESTOVI) 27. USLOVI ZA PRIMENU POLIGRAFSKOG TESTIRANJA 28. TUMAENJE REZULTATA TESTIRANJA 29. POVRATNICI NA POLIGRAFU 30. SELEKTIVNA PRIMENA POLIGRAFA U KRIVINOM POSGUPKU 31. SIMPTOMATSKASLIKAOSUMNJIENOG 32. OBLICI PRIKRIVANJA I FINGIRANJA KRIMINALNIH RADNJI 33. ZNAKOVI KOJI NAS UPUDUJU NA POSTAVLJANJE VERZIJA 0 FINGIRANJU KRIMINALNE RADNJE 34. TAKTIKA PRAVILAU RADU SA NEGATIVNIM INJENICAMA 35. DOKAZNA VREDNOSG NEGATIVNIH INJENICA KOD FINGIRANIH KRIMINALNIH RADNJI 36. OPERATIVNO TAKTIKO POSTUPANJE U SLUAJEVIMA MASOVNIH NEREDA 37. OBEZBEENJELINOSTI 38. SPECIJALNAODELJENJAZAPREVENCIJUUOBLASTI KRIMINALA 39. INTEGRACIJA POLICIJE NA MEUNARODNOM PLANU 40. POLICIJA I KONVENCIJE ZALJUDSKA PRAVA

41. OTVORENI I ZATVORENI MODELI POLICIJSKIH ORGANIZACIJA

(LITERATURA, V. KRIVOKAPID, OSTOJA KRSTID - KRIMINALISTIKA TAKTIKA 2, ZAKON 0 POLICIJI) 1. OPERATIVNIZNAAJPRIKUPLJANJAOBAVETENJA jSl^d^ 2. PROCESNI ZNAAJ PRIKUPLJANJA OBAVETENJA (^Go) 3. PRIPREMA I OBAVLJANJE INFORMATIVNOG RAZGOVORA Mu ^) 4. OBMANA KAO SREDSTVO IZNUIVANJA ISKAZA (^?2J 5. INFORMATIVNI RAZGOVOR SAOTEDENIM I RTVOM KRIVINOG DELA 6. SPECIFINOSTI OBAVLJANJA INFORMATIVNOG RAZGOVORA SA ENAMA 7. PRIPREMA I OBAVLJANJE INFORMATIVNOG RAZGOVORA SA DECOM I MALOLETNICIMA I 8. TAKTIKA OBAVLJANJA INFORMATIVNOG RAZGOVORA SA SGARIM LICIMA 9. INFORMATIVNIRAZGOVORSAOSUMNJIENIM (C>^6/ 10. POJAM, ZNAAJ I VRSTE ALIBIJA (s*^J&) 11. PROVERA ALIBIJA (TAKTIKA I ZNAAJ) ( o~u } g ~ }5) 12^SMATRANJE I PRADENJE ZZPVASEDA 14. JH)TRANA DEL ATNOST 15. PREPOZNAVANJE - POJAM I VRSTE (S^U^J 16. PREPOZNAVANJELICA 6 17. PREPOZNAVANJE SGVARI 18. PREPOZNAVANJELEEVA(SL-U^) 19. PREPOZNAVANJE MESTA KRIMINALNOGDOGAAJA 20. SUOENJE - TAKTIKA PRAVILA ( s^u 1 ? - 1 o^ 21. KRIMINALISGIKI ZNAAJ TRAGOVA 22. POJAM I ZNAAJ LICA MESTA (*-]]

23. OBEZBEENJELICAMESTA (s^g,i&J 24. UVIAJ - POJAM, DEFINICIJE, PREDMET I ZNAAJ, UESNICI U VRENJU UVIAJA 25. RADKRIMINALISTIKOGTEHNIARANAUVIAJU (^->/L) 26. ZAPISNIK 0 UVIAJU - POJAM, ZNAAJ, DELOVI ' 27. UVIAJ, INDICIJE I VERZIJE (^ e ^^ , g ~1: 28. INDICIJE I VETAENJE NAKON UVIAJA t 29. REKONSTRUKCIJADOGAAJA 0- g- V 30. PRETRESANJE - POJAM, ZNAAJ I PRAVNI OSNOV 0- | 31. VRSTE PRETRESANJA (./"\> ''^ 32. OPTATAKTIKA PRAVILA, PRIBOR I OPREMA KOD PRETRESANJA 33. PRETRESANJE STANA I OSTALIH PROSTORIJA (s-~g ?/;) 34. SVEDOCI PRETRESANJA (^^J 35. PROCESNI I OPERATIVNI ZNAAJ PRETRESANJA ( ^~\ 2l+) 36. POSEBNI SLUAJEVI PRETRESANJA STANA I OSTALIH PROSTORIJA ( <-! 37. PRETRESANJE SLOBODNOG PROSTORA bc,. ?ge) 38. PRETRESANJE PREVOZNIHSREDSTAVA (-~-g i) 39. PRETRESANJELICA ( <>> 2^ 40. ZAPISNIK O PRETRESANJU ^' sG^ 41. PRIVREMENO ODUZIMANJE PREDMETA (*~u*^ 42. POJAM I KRIMINALISTIKI ZNAAJ VETAENJA 43. VRSTE VETAENJA ^~> 2b^j 44.J1IENJE SLOBODE LICA, POJAM, CILJ I ZAKONSKI OSNOV ^^RPTATAKTIKA PRAVILAZALIENJE SLOBODE (KRIMINALISGIKATAKTIKA 3, V. KRIVOKAPID, DODATNA IZLAGANJA SA PREDAVANJA)