You are on page 1of 16

\DK 294.3:291.

4
294.5:291.4
291.16
!zvoini znanstveni clanak
Piiml|eno 12. 1. 2O1O.
Piilvaceno 15. 11. 2O1O.
7UDJRYLPLVWLNHXEXGL]PXLKLQGXL]PX
M|/an Spc/a/
¯
Sa:c/a/
C|n| ·c /ao da m|·/|/a ncma ç/an|ca, /ao da ·c :c/| ·op/o|a/|« |/| ·o/u·a/|« u ·ta-
/o/ /c/|ç|/|, /ao da u ·ta/o/ od n/|| :c/| o·/at|/| ·to/ //aç O·/at//a/uc| po ·//an|
pomoda/·/to, ta//a t|d/c/| /amo ona ·tc :ad|/c | /a/o ·c na/a:| | ·na/a:| | u ncmo-
no/c|·/|c/|m /c/|ç|/ama /ao ·/o ·u |ud|:am | ||ndu|:am Cot/c/ o·/a/c :apan/cn
/ad nadc dod|/nc /oc/c |:mcdu //·can·/c a·/c:c, |ud|·/|c/c m|·/|/c | ||ndu|·/|-
c/oç p/op|n/an/a do Bo:an·/ta, u ·//a|u da ça ono nc || uo·o||/o | /|mc uman/|/o
·to/u |o:an·/u ||/
To /c ono ja·c|nan/no u m|·/|cnom |·/u·/tu, ·/o :c/|m u//a//o p/|/a:a/| u |ud|:-
mu | ||ndu|:mu, nc op/c/ccu/uc| c/ana/ opc|m naucatan/|ma ot|| t/c/a K/·ca-
n|n p/cd /|m o///|c|ma ·am mo/a do/uc|/| ·/o /c /c/ctan/no :a n/cçoto o·/a/ucc
//·can·/o |·/u·/to U ·ta/om ·/uca/u, m|·/|/a p/|/c ·t|| d/uç|| /omponcn/| nc/c
/c/|ç|/c //c| pu/ mcdu/c/|ç|/·/om d|/a/oçu
K//ucnc /|/cc|. m|·/|/a, a·/c:a, Buda, |ud|:am, Lc/|a//, Su:u/|, ·c|·/to, /a/to·/,
||ndu|:am, :cn, ,oça, ||a//|, mcdu/c/|ç|/·/| d|/a/oç
Utod
Danas svatko u svo|o| ieligi|i pokusava uv|eiiti diuge u diugim ieligi|ama kako
i n|egova ieligi|a ima mistiku, misticna iskustva i tiagove po ko|ima se moze tiaziti
mistika za|ednicka svim ieligi|ama, ali pomalo i mnogim sustavima zivl|en|a. To
uvelike obogacu|e sam po|am m|·/|/a i ipak pokazu|e da ona ni|e samo suviemeni
fenomen, dio mode ko|a danas |est, a sutia ni|e. Mistika |e ipak kl|uc za |edno vilo
vazno ieligiozno iskustvo. No ona ni|e sinkietisticki kl|uc, nego kl|uc za bol|e i dub-
l|e iazumi|evan|e ieligi|a i n|ihovih dodiinih tockaka, pomocu ko|ih one mogu me-
dusobno di|alogiziiati i, sto |e i cil| n|ihova di|aloga, moliti |edna uz diugu kao sto
|e to zapocelo u Asizu. To |e ono sto |edna v|eia od diuge os|eca kao obogacen|e.
Obnov. zivot, 2O1O, 65, 4, 469÷484
¯ Piof. di. sc. Milan Spchai, picdsto|nik Tcologi|c u Ri|cci, Podiucni studi| Katolickoga bogoslovnog
fakultcta Svcucilista u Zagicbu, nadsto|nik kn|iznicc, Nacionalni iavnatcl| Papinskih misi|skih d|c-
la. Adicsa: Tizianova 15, 51OOO Ri|cka, Hivatska. I÷posta: mspchai@ii|cka.kbf.hi
469
Tako su za v|einike Kn|ige (zidove, kiscane, muslimane) obogacen|e v|einici
nemonoteistickih ieligi|a, kao sto su budizam i hinduizam, ali i one bi zel|ele biti
obogacen|e za n|ih.
Za budizam piosv|etl|en|e |e ono sto cov|eku donosi »spasen|e«, nikakvo ia-
spece niti uskisnuce. Za hinduizam ni|e pioblem staviti Kiista poied tisuce i tisuce
diugih bogova. No budisticki put do piosv|etl|en|a i hinduisticki asketski put do
s|edin|en|a s »1ednotom« ima u sebi nekih slicnosti, ali i ogiomnih iazlika s putom
ko|im kioci kiscanin piema mistici. Posebno val|a naglasiti |ednu tocku ko|a |e
svima za|ednicka, a to |e tzv. »negativna ili apofaticka teologi|a«, t|. ona teologi|a
ili ono budisticko piemisl|an|e piema ko|emu su sva iskustva negaci|a onoga sto
afiimiiamo, odnosno sve teoii|e dobiote nisu dostatne da se iskusi Boga ili bozan-
stvo kao dobiotu. Stoga ova tvidn|a vii|edi za sve mistike svih ieligi|a: »Gd|e god
|e mii, l|ubav, iadost, odiican|e od sebe i od onoga sto se pos|edu|e, tamo se moze
piiznati autenticnost naucavan|a i vii|ednost misticnog iskustva, kako god se ono
manifestiialo.«
1
Ono sto iazliku|e mistike |e doktiina (v|eia) iz ko|e pioizlaze i,
shodno tome, stav ko|i zauzima|u piema ob|ektu, ili bol|e ieci sub|ektu svoga isku-
stva. Ta distinkci|a moze biti pozitivno viednovana unutai |edne teologi|e, a nega-
tivno unutai diuge. »Nitko ne moze ncç|/a/| (naglasio autoi) autenticnost iskustva,
makai se n|egovi plodovi piikazivali monistickim i panteistickim teiminologi|a-
ma.«
2
Ponekad smo zadivl|eni kako se iza iazlicitih budistickih i hinduistickih tei-
minologi|a iazotkiiva isto iskustvo ko|e ima|u kiscanski mistici. Nikad to necemo
potpuno istiaziti niti saznati sve uzioke. Mistika osta|e misteii| i moiamo |e osta-
viti, uza sva istiazivan|a, n|ezinome misteii|u.
1 M|·/|/a u |ud|:mu
Budist i sv|etski stiucn|ak za budizam, filozof Suzuki, piizna|e i kiscansku i bu-
disticku mistiku, videci u n|ima puno vise slicnosti nego iazlika:
\vi|ck kad nailazim na (...) slagan|a, u mcni iastc uv|cicn|c da sc kiscanska icligiozna
iskustva u biti nc iazliku|u od budistickih. Svc sto nas odva|a |c tciminologi|a; ona od-
va|a ÷ i izaziva nas na bcspoticbno tioscn|c snaga. !pak, moiamo pozoino izvagati i
ispitati posto|i li doista ncsto sto nas udal|ava |cdnc od diugih i posto|i li ncka baza na
ko|o| mozcmo za|cdno duhovno napicdovati, od ko|c sc mozc unapicdivati sv|ctsku
kultuiu.
3
Kioz tiazen|e tiagova mistike u budizmu zelio bih pokazati koliko |e v|eiodo-
sto|na ova ispov|edna iecenica |ednoga budistickog filozofa i pokusati odgovoiiti
na pitan|e |e li tocno da nema iazlike u ieligioznom iskustvu izmedu budizma i
1 Catciina Conio, M|·/|ca |nd|ana P/o|/cm| |n/c/p/c/a/|t| c p/o·pc//|tc ccumcn|c|c, u: Tito Paolo Zcc-
ca (ui.), M|·/|ca c m|·/|c|·mo oçç| Passionisti÷Cipi, Roma, 1979, sti. 154.
2 I·/o sti. 158.
3 Daisctz Taitaio Suzuki, Dc/ uc·//|c|c und dc/ o·//|c|c Wcç Ù|c/ c|/|·//|c|c und |udd|·/|·c|c M;·/|/
\llstcin, 1995, sti. 17.
M. Spchai, T/açot| m|·/|/c Obnov. zivot, 2O1O, 65, 4, 469÷484
47O
kiscanstva, da nas odva|a samo teiminologi|a ili/i iskustvo; |e li potiebno tiaziti
samo ono sto nas ne iazliku|e; koliko nas ono moze obogatiti, a koliko nas obo-
gacu|e ono sto nas iazliku|e i koliko to piidonosi obogacen|u v|eiovan|a i sv|etske
kultuie.
Ovd|e ne zelim piikazivati »katekizam« svih budistickih v|eiovan|a i po|mova
|ei se u ieligi|ama ko|e nema|u fiksne teologe niti fiksnu doktiinu cesto gomila
mnostvo po|mova i putova ko|i su za zapadn|acki, vise »katekizamski« mentalitet
samo opteiecen|e. Ono sto me zanima su tiagovi mistike u budizmu, odnosno ko-
liko posebno duboka ieligiozna iskustva u budizmu mozemo nazvati misticnima u
zapadn|ackom poiman|u te ii|eci, ili pak moiamo |os i dal|e mi|en|ati po|am i zna-
cen|e ii|eci »mistika«.
4
Buduci da se ieligiozno iskustvo »napa|a« na tocno odiedenim izvoiima, vec
zbog toga se ne bih mogao sloziti sa Suzuki|evom tvidn|om da se kiscansko i bu-
disticko ieligiozno iskustvo ne iazliku|u. Sasvim nam |e diukci|e poiman|e Boga,
sasvim su nam diukci|i izvoii duhovnosti.
5
Tako su nam i iskustva iazlicita. Pitan|e
|e samo koliko se ta iskustva medusobno piozima|u i koliko mogu biti |edna diu-
gima mozda vise potica| nego obogacen|e. No za kultuiu svi|eta i di|aloga svakako
su obogacen|e.
Naiavno da |e i za kiscane znan|e o Bogu ielativno. Ni sve ga kiscanske teolo-
gi|e ne mogu obuhvatiti. Pokusava|u samo shvatiti Boga ko|i se ob|avio, ko|i |e
nesto bitno iekao o sebi, ali ko|i osta|e misteii|, ta|na vec u onom svo|em imenu
danome Mo|si|u: »1a sam ko|i |esam« (!zl 3, 14).
Kiscanska teologi|a bi bila okin|ena kada bi n|ezino teolosko znan|e bilo samo
»znan|e o Bogu«. Teologi|a |e potpuna tek kad iznosi »znan|e Boga«. Znan|e i
spozna|a idu za|edno, odnosno znan|e se tieba pietvaiati u spozna|u, ob|ekt pio-
matian|a moia pii|eci u sub|ekt motien|a. Tu se dogada susiet ko|i vec u sebi ima
obiise mistike. Ni|e vise ii|ec o cisto intelektualnom znan|u, nego gledan|u iznutia,
usva|an|u danoga (ob|ave). To |e !vanova teologi|a s pocetka n|egove poslanice:
»... sto smo culi, sto smo vid|eli ocima svo|im, sto iazmotiismo i iuke nase opipase
(...) nav|escu|emo vam« (1 !v 1, 1÷2). To unutain|e »vid|eti« znaci vid|eti iznutia,
vid|eti bit.
Ovd|e smo na lini|i Suzuki|a kada kaze da u budizmu »vid|eti« znaci iskusiti
stvaii u n|ihovo| biti i u n|ihovo| »takvosti«. To iskustvo, do ko|ega se dolazi mu-
cnim i dugim putovima, budizam naziva »iasv|etl|en|e«.
4 \ XX. st. ona |c zadobila samo na Zapadu nckoliko znaccn|a i stubokom piomi|cnila stol|ctno zna-
ccn|c. Mistika na Zapadu visc ncma dcfinici|u ckstaticnoga iskustva na tcmcl|u osobitc Boz|c in-
tcivcnci|c nad poscbnim Boz|im duhovnim odabianicima. Danas imamo po|movc od »mistikc na
ulici« (Maiitain) do kiscanina vcc kao takvoga mistika (Rahnci). A da nc govoiimo o otkiivan|u
mistikc u nckiscanskim icligi|ama i |ucci, i danas.
5 Za kiscanstvo su tcmcl|ni izvoii duhovnosti Sv. pismo i sakiamcnti, poscbno sakiamcnt cuhaiisti|c,
gd|c |c, osobito za Katolicku i Piavoslavnu cikvu, !sus Kiist, nas Bog, stvaino nazocan u piilikama
kiuha i vina. Ta| susict s Kiistom nc mozc zami|cniti nikakva mistika niti ikakvo misticno iskustvo,
|ci |c svako podicdcno ovim izvoiima, iz n|ih pioizlazi i n|ima sc hiani.
Obnov. zivot, 2O1O, 65, 4, 469÷484 M. Spchai, T/açot| m|·/|/c
471
Do toga |e iasv|etl|en|a Buda dosao nakon sest godina mucnoga mozgan|a. Ta-
ko |e nastao nauk o ana/man, o Nc-Ia: sve |e piolazno. San/|a/a |e iskustvo o
neposto|anosti svega. Ta spozna|a odvodi nas od patn|e. To |e mudiost, p/a/na
6
\ tome se nalazi »kiepost« nekoiisnosti, odnosno nekoiistol|ubl|a. To iskustvo
beskoiisnosti oslobada od iskoiistavan|a, od egoisticnoga gledan|a samo na cil|.
Piema ovome ne bi se moglo ieci da |e budizam ni|ekan|e svega, nihilizam, |ei
iz ovih piosv|etl|en|a on u nekim svo|im iazvo|nim putovima i u nekim svo|im piav-
cima dolazi do spozna|e da Bog iz l|ubavi piema sebi u sebi ga|i l|ubav piema svim
stvoien|ima. Ta distanciianost takodei ni|e bi|eg od svi|eta, nego |e misticno na-
dilazen|e svi|eta, iz ko|ega ce niknuti i moialne zapovi|edi.
11 Rc/|ç|o:no-m|·/|cno |·/u·/to
Boga tieba spoznati neposiedno, a to |e moguce ako |a posta|em on i on |a.
Piemda Suzuki puno uspoiedu|e Meisteia Ickhaita s ieligiozno÷misticnim isku-
stvom u budizmu, ipak |e Ickhaitovo poiman|e Boça i Ia diugaci|e. Kod n|ega |e
naglasak na mistici ut|elovl|en|a, a to |e Boz|a /cno·|·, Boz|e spustan|e do cov|eka
ne samo da bi ga se »pobozanstvenilo«, nego da cov|ek ne pietvaia sebe u Boga.
Suzuki naglasava kako su u budizmu po|movi bog i bozanstvo iazliciti. Bog d|e-
lu|e aktivno, a bozanstvo |e nepokietno, Nista (ne nesto sto ne posto|i), iz ko|ega
|e nastalo sve. To beskonacno Nista tiazi od cov|eka ispiazn|en|e, sto dovodi do
niivane. Razno÷iaznim putovima askeze ti|ela, a osobito askeze duha i uma, do-
lazi se do iskustva sebstva i takvosti stvaii, svega. To cov|eka oslobada od svake
navezanosti.
Svi se ti elementi ne samo nalaze nego i duboko piozivl|ava|u u kiscansko| mi-
stici ko|a takodei govoii o Nista. Ali Nista Meisteia Ickhaita i »Nada« (Nista)
span|olskog mistika !vana od Kiiza nisu istov|etni s budistickim Nista. Kiscanski
mistik pieko ovakvih za|ednickih iskustava dolazi do ·u·/c/a s Bogom, u ko|emu
ne nesta|e cov|ekovo Ia, nego u Boz|emu T| dolazi do svo|e punine.
Ickhaitov cov|ek |e slobodan onda kada |e slobodan od stvoien|a i sav piedan
Bogu. Ali Budin cov|ek, izgleda, tada ipak ni|e slobodan, odnosno ne os|eca se
slobodnim. Mozda zato u to| ieligi|i ima puno ateizma. To |e isto |edna od tocaka
gd|e Suzuki pod svaku ci|enu zeli pioglasiti Ickhaita budistom »pai excellence«.
!pak, izmedu Ickhaitove mistike i mistike budista posto|i dosta veliki ponoi, a to
|e Bog sam.
7
Osobito ne mozemo nedoieceno iziazavan|e Ickhaita ÷ kada |a ne
bih bio, tada niti Bog ne bi bio »Bog« ÷ ni u ko|em sluca|u dovoditi do istov|et-
nosti n|egova iskustva Boga s Budinim, |ei pivi ce uian|ati u n|ega, a diugi ga nece
tiebati. Kiscanski mistici (stoga i Ickhait i Silezi|e ÷ ko|i se iziazava slicno kao
Ickhait) ne bi mogli ovakvo sto ieci i nema|u ovakvo misticno iskustvo kakvo ima
Buda, cemu ce ipak teziti svaki budist: »1a sam sve nadvladao, sve znam, u svim
sam zivotnim situaci|ama slobodan od gieske. Sve sam napustio i, unistivsi zed, |a
6 D. T. Suzuki, Nat d/ sti. 42÷44.
7 \sp. |·/o, sti. 13, 58.
M. Spchai, T/açot| m|·/|/c Obnov. zivot, 2O1O, 65, 4, 469÷484
472
sam slobodan. Postigavsi siguinost kioz samoga sebe, koga bih tiebao oznaciti kao
svoga ucitel|a?«
8
Bez potiebe za piekom|einim analiziian|em i seciian|em ovoga teksta, moze
se vid|eti da ovd|e bas i ni|e ii|ec o veliko| ili saviseno| slobodi nego cak o iobova-
n|u slobodi, pa i o uzdizan|u samoga sebe do bozanstva, te |e logicno da ovd|e
nema m|esta i potiebe za Bogom. Sloboda ko|a |e samo sloboda »od« necega ni|e
sloboda nego novo iopstvo. ! doista, vodi k niivani kao nistavilu, kao potpuno|
bezbiiznosti, na sto l|ude cesto pods|eca kip debeloga Bude (ili bude, onoga ko|i
|e ostvaiio put iasv|etl|en|a i dosao do niivane) ko|i se smi|e u piazno. Sloboda od
necega nuzno vodi k slobodi :a nesto. Tek se tada slobodu moze dozivl|avati i pio-
zivl|avati.
!sus |e na tome podiuc|u zivotni|i kada govoii da moiamo sluziti |edni diugima.
Psihologi|a se takodei ne bi slozila s ovakvom mistikom zivl|en|a i iskustvom,
piemda nam vec spisi o Budi pokazu|u kako |e i do toga cil|a mucan, mukotipan i
dug put.
12 Ncdo·/a/c ||/n| /o/a/ do Boça
Postaviti sebe iznad stvaii, ne dati da stvaii i dogadan|a nama upiavl|a|u (koli-
ko |e god to moguce, |ei i Budom i budom upiavl|at ce svaki dan vec piimaine
potiebe, pocevsi od hiane), sagledati i dopustiti da sve bude u svome ÷ duboka
|e zivotna filozofi|a, ali |o| nedosta|e bitni koiak do Boga. 1ei sto znaci staviti se na
na|visi vihunac, »odakle se moze piomatiati ci|elo pol|e stvainosti«?
9
Ako |e u
tome stan|u i sve piihvaceno u svo|emu sebstvu i takvosti, ako dakle pustam da sve
posto|i i iadu|em se sto sve posto|i u sebi, a ne iadi koiisnosti cov|eku, osta|e piaz-
nina bez Boga. Bog Bibli|e |e Bog ko|i |e l|udima dao da iaspolazu i upiavl|a|u
zeml|om te |e podiedu|u sebi, sebi u koiist zivl|en|u (usp. Post 1, 28÷3O), ali svemu
|e stvoienome dao neko koiisno posto|an|e, uvi|ek :a d/uçc. Sto |e na|vazni|e, on
ne sto|i samozadovol|no na vihuncu, nego silazi medu l|ude, u svi|et. Cov|ek se ne
moze izdici iznad svega svi|eta |ei ima svo|e svakodnevne potiebe, pa ni ona| ko|i
to tako os|eca |ei i ta| os|eca| vaia, buduci da ce i ta| bogoliki cov|ek oionuti, one-
mocati i umii|eti. Svaki se kiscanski mistik boii piotiv svake, i na|man|e viste na-
vezanosti, od monaha s goie Atosa do iedovnika klauzuinih iedova i onih ko|i
duboko iade u pastoialu. !van od Kiiza iabi sliku ptice i konca. Dok |e god |ednim
koncicem vezana, ptica ne moze slobodno polet|eti. ! on govoii o usponu na goiu
Kaimel, i !van I|estvicki govoii o pen|an|u do neba po l|estvama. Ali »goie« se ne
os|eca|u iznad diugih, uziva|uci o svo|o| samozadovol|nosti, nego se susiecu s Bo-
gom. Kaiakteiistika mistika |e poniznost, ne uznositost i ne gledan|e na sve ono
sto |e postigao.
Otkiiti bozansko u sebi povezano |e i neod|el|ivo s otkiivan|em sebe kao stvo-
ien|a. \ |edno i u diugo uian|a|u mistici. Suzuki to isto potvidu|e za budisticku
8 Cit. u: |·/o, sti. 69.
9 I·/o, sti. 7O.
Obnov. zivot, 2O1O, 65, 4, 469÷484 M. Spchai, T/açot| m|·/|/c
473
mistiku: »Stvoienost i Bozansko moia|u ici za|edno. Gd|e nalazimo |edno, tamo
|e takodei i diugo. Ostaviti |edno znacilo bi isto kao diugo i samoga sebe ÷ ubi-
ti.«
1O
To iskustvo u zen÷budizmu naziva se ·a/o/|. Steta sto Suzuki satoii÷iskustvo
vise potkiepl|u|e Ickhaitom nego budizmom, |ei upiavo |e to iskustvo ono ko|e
moze povezivati kiscansku i budisticku mistiku i gd|e budizam svo|im iskustvom
d|elu|e na iskustvo kiscanina.
Svi mistici se boie s tim da skinu sve l|uske nasih piedodzbi o Bogu ko|e nas ne
vode k n|emu nego odvode od n|ega. Ali kiscanski mistici ne tiaze da Bog takodei
skine »svo|e l|uske« kao pieduv|et za istinski susiet. Oni se ne susiecu, za iazliku
od iskustva budistickih mistika, na pol|u apsolutne piaznine, gd|e nema ni sv|etla
ni s|ene, |ei Bog i kiscanskome, i zidovskome, i muslimanskome mistiku osta|e
misteii|, ta|na, ona| ko|i |e uvi|ek tianscendentan. To ne spi|ecava misticno s|edi-
n|en|e stvoien|a sa Stvoiitel|em, nego ga upiavo omogucava. Omogucava naime
piihvacan|e Boga u n|egovu sebstvu i n|egovo| takvosti, te ga, neogianicenoga, og-
ianiceno stvoien|e ne moze obuhvatiti |ei bi nestalo u n|emu ili Bog u n|emu, ili
bi nastala dva boga, ista, ko|i se ne susiecu. Tu osta|e Boz|e: »1a sam ko|i |esam«,
sto |e mnogo bol|e odnosno |ednostavni|e nego dvosmisleno Ickhaitovo i budi-
sticko napustan|e Boga iadi Boga kako bi on ostao kakav |e u sebi ÷ |ei cov|ek ne
moze dokuciti kakav |e Bog u sebi!
Tu Boz|u nedokucivost i kiscanski mistici opisu|u ponekad ii|ecima neiazum-
l|ivima nemisticima. Nedokucivost |e iealno iskustvo, i daleko |e u duhovnosti i
mistici dospio ona| tko |e shvatio i piihvatio da nedokucivost posto|i. Ona |e sa-
dizana i u budistickom P/a/na-pa/am|/a-Su//a. \ kiscansko| teologi|i susiece se
sve vise u iziazu ·ada tcc ÷ /o· nc. To su supiotnosti ko|e mogu, i na neki nacin,
sto se cov|eka tice, moia|u ziv|eti za|edno. !skl|ucivan|em |edne istoviemeno se
iskl|ucu|e diuga, odnosno posta|e nestvainost. Stvainost se sasto|i iz svo|ih supiot-
nosti: ne bi bilo viemena da nema v|ecnosti, v|ecnost se ne bi mogla spomin|ati da
ne posto|i vii|eme. Mistici piozivl|ava|u i |edno, i diugo: istoviemeno zive i u vie-
menu, i u v|ecnosti. Suzuki|eva tvidn|a, t|. iskustvo budistickih mistika da |e v|e-
cnost »apsolutna sadasn|ost«
11
ne piotivi se kiscanskome poiman|u viemena ÷
v|ecnosti, |ei ona| tko zivi puninu viemena, ta| vec zivi v|ecnost. Kiscanski mistik
iz tog zivl|en|a v|ecnosti vec u viemenu cipi svo| angazman u svi|etu; budisticki
mistik cipi niivanu i ned|elovan|e.
12
To |e u|edno iazlika u poiman|u v|ecnosti u
viemenu, |ei ona za kiscanina ni|e i ne moze biti apsolutno v|ecna buduci da bi to
znacilo negaci|u stvainosti viemena, a negaci|a stvainosti viemena stvaia nezain-
teiesiianost za stvainost |os uvi|ek nazocne patn|e i boli, i osobne, i diugih. »Svo-
|e« d|elovan|e kiscanski mistik ne os|eca kao svo|e, nego Bog d|elu|e kioz n|ega,
on mu se samo »pasivno« piepusta. Tamo gd|e nema Boga kao osobe, piesta|e i
1O I·/o sti. 85.
11 I·/o, sti. 1O8.
12 I·/o sti. 137.
M. Spchai, T/açot| m|·/|/c Obnov. zivot, 2O1O, 65, 4, 469÷484
474
d|elovan|e u svi|etu, i za svi|et, i nastavl|a se zivl|en|e u askezi i potpuno| odsutno-
sti.
Ono sto budizmu nedosta|e ipak |e Bog kao osoba. Ako i ni|e potpuno isk-
l|ucen, ipak ni|e u siedistu iskustva budistickoga mistika, i on moze bez n|ega ziv-
|eti svo|u mistiku i uzivati u n|o|.
13 In/c/p/c/ac|/a K/|·/a
\ siedistu kiscanske mistike |e Bog, odnosno Kiist. Za Suzuki|a, kao i budi-
sticke mistike, Kiist uglavnom ne znaci nista. Kiscanstvo |e, piema n|emu, nave-
zano na sebstvo, i odatle giozota iazapin|an|a. Razapeti Kiist |e simbol iazapin|a-
n|a sebstva, unisten|a svega t|elesnog kako bi se zadobilo savisenstvo. Buduci da
|e za budizam sve piivid, ni|e potiebno iazapin|ati l|udsko ti|elo. »Razapeti Kiist
|e zastiasu|uci pogled (...) u mo|o| piedodzbi on se povezu|e sa sadistickim impul-
som, dusevno pienapetom fantazi|om (...) Buduci da ne posto|i sebstvo, ni|e po-
tiebno iazapin|an|e, ne tieba usli|editi nikakvo sadisticko ubi|an|e ti|ela te mo-
zemo biti postedeni od Razapeta na putu.«
13
Ocito se ovd|e Suzuki|ev govoi o
sebstvu iazliku|e od n|egova tumacen|a budistickih mistika. !nteipietaci|a iaspe-
toga Kiista mu |e posve pioizvol|na (dapace legenda), kao i veitikala kiiza, za ko|u
tvidi da |e simbolika aktivnosti, iskl|ucivosti, iatoboinosti, nadvladavan|a diugoga,
dok |e umiian|e Bude u lezecemu poloza|u simbol miia, smiienosti, iadosti (ne
samo indifeientnosti i neaktivnosti, kako neki tumace). On ne misli da veitikala
kiiza znaci uzdignuce u nebo, povezanost s n|im, te da kiiz neminovno ima i hoii-
zontalu, povezanost sa svi|etom ÷ dakle da c|elokupni kiiz znaci povezanost neba
i zeml|e, a ne boibenost i ostale epitete. Kiscanstvo |e, po n|emu, pievise vezano
uz t|elesnost, sto se vidi i iz simbolike posl|edn|e veceie; |eden|e mesa i pi|en|e kivi.
»Nekiscanima |e misao na ispi|an|e kivi ogavna.«
14
Ni ovd|e Suzuki ne misli na to
da cov|ek sve vise posta|e ono cime se hiani i da Bog sam zeli biti cov|eku hiana.
Kiscanskom iskustvu temel|na |e hiana upiavo iazapeti i uskisnuli Kiist, ko|i |e i
danas nazocan u kiuhu i vinu. Stoga pii|e citiiana iecenica s pocetka Suzuki|eva
d|ela i ova s n|egova kia|a d|elu|u piilicno piotivno |edna diugo|.
\ svakom sluca|u, on |e napiavio veliki koiak kad |e pokusao kao pivi l|udima
Zapada piibliziti budizam. No mozda |e to ipak ucinio vise s filozofske nego s ie-
ligiozne stiane, te |e stoga n|egova inteipietaci|a budizma i mistike u n|emu vise
filozofska nego ieligiozna. Da |e bol|e shvatio svo| budizam i n|egovu mistiku, ne
bi dao piimitivan sud o kiscanstvu, ni|ecuci vec opcepoznate simbolike. On |e pio-
kicio put diugim budistima, a i kiscanima da istiazu|u budizam i da u n|emu na-
laze mnogo vise dodiinih tocaka nego sto |e ih sam nasao gotovo samo u Meisteia
Ickhaita, inteipietiia|uci n|egovu mistiku na svo| nacin.
13 I·/o sti. 127.
14 I·/o, sti. 127÷128.
Obnov. zivot, 2O1O, 65, 4, 469÷484 M. Spchai, T/açot| m|·/|/c
475
14 O·/o|adan/c
Iangei÷Kaneko kao ieligiolog istiazu|e poveznice budizma, u ko|emu se na-
sla, i kiscanstva, iz ko|ega |e potekla, te u ci|elo| svo|o| kn|izi, osobito u oslobada-
n|u (u smislu otkupl|en|a) putem diugoga, pods|eca na kiscanstvo.
15
Zen÷budi-
zam otkiiva se ne samo kao imanenci|a, nego ima upiavo misticnu otvoienost.
\|ecno pitan|e u budizmu |e kako nadvladati cov|ekovu ogianicenost i postici slo-
bodu,
16
sto ni|e tema bavl|en|a kiscanske mistike, u ko|o| isto, vise nego ostali v|ei-
nici, mistik piozivl|ava muku ogianicenosti i cezn|u za slobodom. Te muke on ce
se ii|esiti piihvacan|em ogianicenosti i poniian|em u Boz|u slobodu ko|om Bog
l|ubi ogianicenoga cov|eka. \ budizmu on ce se moiati lisiti svake zel|e, i one za
Bogom odnosno Bozanstvom.
17
Pivo iskustvo |e iskustvo patn|e, ko|a pot|ece od zel|e za zivotom. N|u u sebi
tieba ugasiti, i to tako da se dode do spozna|e kako |e sve piivid.
18
Tako dolazi
odiican|e od svi|eta i unutain|e i van|sko osloboden|e. Otkupl|en|e |e u niivani.
Kad se ona postigne, budist nece unistavati, nego postivati zivot, imati empati|u
piema svakome i svemu. On piopagiia nenasil|e, opiastan|e, siii oko sebe os|eca|
dobiote. Sam Buda kaze: »S ne÷l|utn|om nadvladava se l|utn|u, zlo se pob|edu|e
dobiom. Skica se pob|edu|e daiom, istinom laz, kioz ne÷nepii|atel|stvo smiiu|e se
nepii|atel|stvo.«
19
Budist tiaga za istinom, zna|uci da ni|e ona odsutna, nego l|udski duh. Zato se
na n|ega val|a usiedotociti. Mistik Dogen u 13. st. vidi na|visu istinu u na||edno-
stavni|emu d|elovan|u. Tu se moze postici takodei na|vece iasv|etl|en|e, |os pii|e
nego samo bavl|en|e lutan|em l|udskoga duha i n|egovo hvatan|e iaznim metoda-
ma.
2O
Tako se dolazi do sve÷|ednosti u bicima i viemenu. \ to| pieobiazbi svi|esti
pomazu zen i yoga ko|i, oslobada|uci cov|eka od slika i os|eca|a, dovode do vihun-
ca: piaznine (ne Boga!). Koan, neodiedenost ii|eci, pomaze da se dode do bla-
zenoga stan|a neiazlikovan|a.
21
Cov|ekov |a u svo|emu |e piikazivan|u nestvaian,
stoga val|a poci u nutiinu, u vlastitu svi|est, u siediste sebe. Tu se dogada ekstaza,
spa|an|e sa svemiiom.
Takodei, posto|i tip budizma i budisticke mistike ko|i su »teisticki« i u ko|ima
se naglasava susiet s osobom, s diugim. No koncept Boga ko|i nalazimo u diugim
15 \sp. Chiistianc Langci÷Kancko, Da· /c|nc Land Zu/ Bcçcçnunç ton Am|da-Bud|·mu· und C|/|-
·/cn/um, Lcidcn, 1986.
16 \sp. 1oscf Sudbiack, M;·/|/ Giuncwald÷Qucll, Mainz÷Stutgait, 1992, sti. 198÷21O.
17 Tu sc i dodiiu|u doncklc Ickhait i budizam, gd|c |c Suzuki u piavu, ali ipak posto|i bitna iazlika.
18 To ipak ni|c idcnticno sa staiozav|ctnom izickom: »!spiaznost nad ispiaznoscu, svc |c ispiaznost«
(Piop 1, 2).
19 Cit. u: Maitin Wcinci, M;·/|/ |m C|/|·/cn/um und |n au··c/c|/|·//|c|cn Rc/|ç|oncn Katzmann, Tu-
bingcn, 1989, sti. 51.
2O \sp. Gcoig Schmid, D|c M;·/|/ dc/ Wc///c/|ç|oncn Kicuz, Stuttgait, 2OOO, sti. 69÷7O.
21 \sp. Louis Gaidct, M|·/|/a KS, Zagicb, 1983, sti. 49÷5O.
M. Spchai, T/açot| m|·/|/c Obnov. zivot, 2O1O, 65, 4, 469÷484
476
ieligi|ama ovd|e necemo naci. Tu se nalazi Buda Amida, ona| ko|i zeli spasiti ci|eli
svi|et, |ei se svi|et po sebi i od sebe ne moze ni spasiti, ni osloboditi.
22
Budizam sam sebe naziva siedn|im putem, izmedu dakle dvi|e kia|nosti: »da«
i »ne«. Siedn|i put donosi i ekstazu, i blazenstvo. Sve se viti oko toga. No sve to
ni|e lako postici. Ono sto kiscaninu ovd|e nedosta|e |e Bog u siedistu kao osoba.
Ali ako se posluzimo siedn|im putem budistickih mistika, onda mozemo piihvatiti
zakl|ucivan|e na nacin budista sa svo|im niti÷niti (ni|ekan|em ni|ekan|a, sto spada
u vihunac budisticke mistike): »(Budizam) |e toliko istancan agnosticizam da ne
ostavl|a m|esta agnosticko| tezi.«
23
Mozda |e upiavo to iazlog sto su neki veliki katolicki duhovnici, kao Iassale i
Meiton
24
, stvaiali tia|ni di|alog s duhovnoscu budizma, s piakticiian|em zena, i
sto i danas dolazi do iedovitih susieta budistickih i kiscanskih monaha i monahi-
n|a. Sve ako i ni|e v|eia u piavom smislu ii|eci, budizam |e izvistan put ispiazn|ava-
n|a cov|eka od sve egocentiicnosti i kiive navezanosti, ali kiscanin i ta| put piolazi
s Bogom.
2 M|·/|/a u /|ndu|:mu
Hinduisticka mistika moze biti mistika osobnosti, mistika beskonacnosti, mi-
stika susieta, ovisno o tome |e li hinduist monoteist, politeist ili cak ateist.
25
No
ako se u hinduizmu mogu iscitati tii viste mistike, one medusobno ima|u siguino
vise dodiinih tocaka nego s kiscanskom mistikom. Ali kao sto |e to u budizmu, i
hinduisticka mistika ima neke dodiine tocke s kiscanskom.
Ne moiamo tviditi da |e veliki indi|ski p|esnik i dobitnik Nobelove nagiade za
kn|izevnost Rabindianat Tagoi
26
mistik, ali n|egova se poezi|a ne iazliku|e bitno
od poezi|e kiscanskoga mistika !vana od Kiiza, |ei kod n|ega ni|e ii|ec o mistici
beskonacnosti niti osobnosti, nego susieta cov|ekova 1a i bozanskoga Ti, gd|e se
Bozanstvo pietvaia u osobu Boga.
Hinduist se takodei nalazi na|pii|e na putu piema ciscen|u, a tek onda moze
doziv|eti ekstazu i misticno iskustvo. Svi|et |e i ovd|e shvacen kao nesto sto iastace
cov|eka, on |e caiobna lazna igia (maya). Os|etila su takodei lazna. Potiebno |e
oslobadan|e od svega laznog piivida putem ciscen|a, stiogoce zivl|en|a, studi|a sve-
tih vedskih spisa, poboznosti piema Bogu.
22 1csús Lopcz÷Gay, I/ |udd|·mo, u: Iimanno Ancilli ÷ Mauiizio Papaiozzi, La m|·/|ca Citta Nuo-
va, Roma, 1984, sti. 579.
23 Guy Bugault, M|·/|/a |nd|/·/oç |ud|:ma, u: Maii|c÷Madalcinc Davy, Lnc|//opcd|/a m|·/|/a, !!. svc-
zak, Napii|cd, Zagicb, 199O, sti. 21O.
24 Mcdu na|poznati|im d|clima ovc dvo|icc su: Hugo. Inomiya÷Lasscllc, Zcn-Mcd|/a/|on ju/ C|/|-
·/cn Baith, Iiankfuit, 2OO5; Wc|·|c|/ dc/ Zcn, Koscl, Munchcn, 1998; Zcn ÷ Wcç dc/ L//cuc|/unç
Hcidci, Iicibuig÷Bascl÷Wicn, 1995; Thomas Mciton, La t|a ·cmp/|cc d| C|uanç T:u, Id. Paolinc,
Milano, 1993.
25 \sp. 1. Sudbiack, Nat d/ sti. 1O7.
26 1cdno od na|poznati|ih mu |c d|cla C|/anda/|, Piosv|cta, Zagicb, 1981; A//| dc//a mo//c, Guanda,
Milano, 1976; Ba/a/a Guanda, Milano, 1976.
Obnov. zivot, 2O1O, 65, 4, 469÷484 M. Spchai, T/açot| m|·/|/c
477
Na|pii|e tieba iskusiti svu cov|ekovu neposto|anost, ko|u on ne moia tiaziti iz-
van sebe |ei vidi svo|e ogianiceno ti|elo ko|e gladu|e, staii, iaspada se; sice |e pie-
vitl|ivo, mentalna aktivnost |e nepouzdana. »\ tome |e pesimizam upanisada: l|u-
di nisu cak ni `piognanici u dolini suza`, kako kaze kiscanstvo, nego zatocenici
sablasnog svemiia gd|e mogu samo piopasti ÷ zauvi|ek ÷ ako ne spozna|u bi|edu
svog poloza|a.«
27
Tek se tada moze kienuti na put ciscen|a i oslobadan|a. Cov|ek se tieba oslo-
boditi od egzistenci|e |ei ona nanosi bol i patn|u, i moia uci u esenci|u ko|a |e stal-
na. Poboznost, isposnistvo i spozna|a tii su glavna siedstva kako se dolazi do esen-
ci|e.
28
\ tome iskustvu dolazi se do spozna|e »svete indifeientnosti«, poznate u ne-
kadasn|o| kiscansko| askezi. Ona se sasto|i u tome da cov|ek ne os|eca ni mizn|u,
ni ugodu, ne b|ezi od svi|eta niti svi|et od n|ega, nista ne oceku|e, nego se |edno-
stavno pieda|e, |ednak |e piema pii|atel|u i piema nepii|atel|u, u dobiu i u zlu.
29
Nekad se i u kiscanstvu iadi|e naglasavalo ovakvu askezu nego mistiku, |ei as-
keza |e uvi|ek mnogo vidl|ivi|a od mistike, lakse |u |e piatiti i voditi.
Naiavno da ovo na misticnome putu hinduista ni|e kia|, piemda ova| put zah-
ti|eva veliki napoi. Putovi dolazen|a Bogu su iazliciti: od akci|e do kontemplaci|e.
Tieba doci do nados|etilnoga, do |ednosti, do biti svega. Tu se dogada misticno
iskustvo s|edin|en|a sa Sve÷1ednim. Ovd|e se iada l|ubav ÷ bhakti ÷ piema Sve÷
Bogu. N|ezina kaiakteiistika |e intimno za|ednistvo. Bogu dugu|emo l|ubav, stoga
se isplati svaka zitva za to s|edin|en|e u l|ubavi. To |e moguce postici samo ako
dusa zaista postane »zensko«, t|. pasivna, spiemna na piiman|e. »Na duhovnome
putu dusa se u odiedenom tienutku os|eca nesposobnom dal|e napiedovati ako
ne igia ulogu zene, odnosno ako ne ostane pasivna i pii|eml|iva za Boga, kako bi
mogla uzivati bozansko s|edin|en|e.«
3O
Zato ce se mistika veda i yoge nazivati hla-
dnom i osaml|enom, a mistika bhakti sva |e puna vatie.
Kad uspoiedu|emo mistiku u Katolicko| cikvi, mistika na s|eveiu vise |e misti-
ka ulazen|a u bit, u piazninu ÷ gd|e nalazimo Boga, dok |e mistika |uga puna
zanosa, ekstaze, l|ubavi.
21 Mcd|/ac|/a
Hinduizam mnogo pozoinosti piida|e meditaci|i, izgovaian|u Boz|ega imena.
Misticno iskustvo |o| |e apofaticno, negativno, |ei se Boga nicim i nikakvim po|-
mom ne moze obuhvatiti. Meditaci|a ni|e sama sebi svihom, nego |e put piema
mistici. Ovisno o tome |e li ii|ec o mistici veda, |ogi|a, upanisada ili bhakti, ona
moze u hinduizmu imati van|ski kaiaktei zitve ili duboko unutain|i kaiaktei po-
boznosti. Tamo gd|e |e naglasen kaiaktei zitve, posto|i iskustvo Apsolutnoga; gd|e
27 1can \aicnnc, H|ndu|:am ·tc/|| /c/·/ota, u: M. M. Davy, Nat d/ sti. 128.
28 \sp. I·/o, sti. 13O÷133.
29 \sp. Danicl Achaiupaiambil, L´ |ndu|·mo u: I. Ancilli ÷ M. Papaiozzi, Nat d/ sti. 561.
3O I·/o, sti. 566.
M. Spchai, T/açot| m|·/|/c Obnov. zivot, 2O1O, 65, 4, 469÷484
478
pievladava kaiaktei poboznosti, dolazi do iskustva Boga ko|emu mistik dugu|e l|u-
bav i s ko|im diugu|e u l|ubavi.
Spozna|a u hinduizmu ima znacen|e samo ukoliko |e meditiiana, usvo|ena. \
kiscanskom nauku doktiina ni|e ovisna o tome |e li meditiiana ili usvo|ena, |ei
posto|i ob|ektivno. Ali kiscanstvo inzistiia na osobnome iskustvu Boz|e ob|ave, sto
mozemo nazvati i »teologi|a na kol|enima«.
31
Swâmi Siddheúvaiânanda, ko|i se puno bavio mistikom izmedu kiscanstva i
hinduizma, doktiinu dizi vise kocnicom nego onom ko|a bi mogla dovesti do di|a-
loga iazlicite v|eie. \ misticima vidi, za iazliku od doktiine ko|a |e iskl|uciva i di-
|eli, one ko|i stvaia|u sveopce biatstvo. Za n|ega su oni l|ubitel|i !stine ko|a |e iznad
svih doktiina. »Ivo zasto mislim da iziaz duhovnost pos|edu|e za sve l|ude vecu
piivlacnost nego iziaz ieligi|a.«
32
Ob|ava i piivlacnost nisu identicne. \ kiscanstvu
se ipak naglasak stavl|a na ob|avu. Zaniml|ivo |e da i ova| autoi, kao i Suzuki za
budizam, na Zapadu dosta naglasava piivlacnost duhovnosti, a piema doktiini po-
kazu|e nepii|atel|ski stav. \|eio|atno to dolazi od toga sto ni u hinduizmu ni u
budizmu, kao sto sam vec napomenuo, nema stioge doktiine i nema teoloskih au-
toiiteta ko|i ce |e se dizati i ko|i ce |e piopagiiati. To pomalo dolazi i od toga sto
|e nesto unosno, novo, egzoticno, »piivlacno«. Stioga pod|ela na doktiinu i duhov-
nost ne bi doni|ela di|alog medu v|einicima iaznih v|eia.
33
Duhovnost i mistika
mogu i tieba|u piedn|aciti, ali one u kiscanstvu ne lebde u ziaku, nego se hiane
svim onim sto |e za kiscanstvo bitno. Zato u n|emu nema mistike bez piave dok-
tiinalne podloge. Ona upiavo potice na mistiku, |ei se inace, iecimo slikovito, os-
|eca stuiom i hladnom ako |e vatia mistike ne piozme.
\ec samo hinduisticko poiman|e da |e duh izvan svake odiedenosti, da |e on
dio bozanske stvaialacke eneigi|e, da|e naslutiti iazliku izmedu poiman|a duha u
kiscanstvu i hinduizmu, sto ne spi|ecava di|alog.
Hinduist v|eiu|e u ob|ektivnu nazocnost Boga u imenu. Zato |e ponavl|an|e
imena za n|ega puno vise nego za kiscanina. To |e mantia putem ko|e on komu-
niciia s bozanskom eneigi|om ko|a se nalazi u Bozanstvu.
Mistik medutim zivi u bozansko| l|ubavi i od n|e. Hinduisticki mistik nadilazi
svaku teoii|u (doktiinu) dok se kiscanski mistik putem doktiine uspin|e u sfeie
mistike, |ei doktiina za n|ega ne dolazi od cov|eka niti n|egovih duhovno÷psihi-
cko÷intelektualnih napoia, nego od samoga Boga.
31 Ovd|c ni|c m|csto, ali samo da napomcncm da sc niti istocnc mcditaci|c nc podudaia|u s kiscan-
skom, tc mcdu n|ima ima bitnih iazlika. \sp. Kongicgaci|a za nauk v|cic, I·/ocn/ac/| o|/|c| mcd|-
/ac|/c | //·can·/a mo/|/ta u: Stc·c| 68÷69/199O, sti. 3÷11.
32 Svâmi Siddhcúvaiânanda, Pcn·|c/o |nd|ano c M|·/|ca ca/mc/|/ana Auiam \idyâ, Roma, 1977.
33 !sto |c tako u ckumcnizmu sto sc ticc s|cdin|cn|a kiscana. Posto|i duhovni ckumcnizam ko|i l|udc
visc piivlaci i ticnutacno laksc zblizava ncgo tcoloski, doktiinalni ckumcnizam, ali pivi cc sc bcz
ovoga iaspasti, |ci |c upiavo tcoloski ckumcnizam tcmcl| za |cdinstvo.
Obnov. zivot, 2O1O, 65, 4, 469÷484 M. Spchai, T/açot| m|·/|/c
479
22 M|·/|cno |·/u·/to
Put kiscanske i hinduisticke mistike dosta |e slican, kao sto sam vec goie spo-
menuo. Na|pii|e dolazi svi|est o vlastitom stan|u ovisnosti. Askezom (sHdhanH)
mozemo se distanciiati od svih navezanosti. Na tome putu nismo sami, vec nam u
pomoc mogu piiskociti sveci (u hinduizmu guiui), ko|i ovd|e ima|u ulogu ucitel|a
ili vode.
No u dubinu misticnoga iskustva svatko ulazi sam, i to onoliko koliko si |e sied-
stvima askeze otvoiio sice. Tu |e siediste l|ubavi. Ovd|e se mistik zeli s|ediniti s
l|ubavl|u, biti |edno s n|om. No cini se da se s|edin|en|e ovd|e iazliku|e od misti-
cnoga s|edin|en|a u kiscanstvu. Naime u kiscanstvu se ono moze dogoditi samo
onda kada u nutiini cov|eka sve miiu|e (to ni|e piaznina niivane), a to |e moguce
kada |e on posve piedan Bogu, I|ubl|enome. Boga nista ne moze piisiliti na s|edi-
n|en|e. On ce to uciniti ako i kada hoce. Hinduisticki mistik smi|e biti aktivan u
svo|im iaznim ceiemoni|ama, v|ezbama; moze cak ponavl|ati bozansko ime. Ovd|e
se dozivl|ava iskustvo kao u budizmu ili, kao sto su se iziazavali Meistei Ickhait i
Angelus Silesius, » Kao sto obozavatel| ne moze ziv|eti bez Boga, tako ni Bog ne
moze bez svo|ih obozavatel|a. Dakle poboznik |e ona| ko|i posta|e Boz|a vena i
Bog uziva u n|emu. Poboznik posta|e lotos, a Bog pcela. On posta|e sladak kako
bi okusio vlastitu slatkocu.«
34
Slicnu sliku i slicnu simboliku koiiste i mistici u kis-
canstvu, makai bi n|ihova slika ipak bila obinuta: ona| tko piivlaci i hiani pcelu
svo|om slatkocom |e Bog, a cov|ek |e pcela, |ei ne hiani se Bog cov|ekom, nego
cov|ek Bogom. Koliko si god mistici, i kiscanski i nekiscanski, u opi|enosti, »ludo-
sti« svo|e mistike dozvol|avali, ipak kiscanski mistik ima diukci|i odnos piema Bo-
gu. Simboliku ovakvoga odnosa moze imati i v|einik u hinduizmu ko|i ni|e mistik.
\ec sami biahmani (svecenici) su oni ko|i odizava|u bogove, t|. oni o ko|ima ovisi
n|ihovo posto|an|e i d|elovan|e. \ kiscansko| se mistici naglasava da |e Bog ona|
ko|i nadahn|u|e i hiani mistika. No to ne znaci da bi ovu sliku tiebalo odbaciti s
kiscanske stiane, |ei ona moze simboliziiati cov|eka ko|i |e pasivan u mistici, a Bog
|e ona| ko|i ide k n|emu, kao sto se u Bibli|i od samoga pocetka donosi slika Boga
ko|i ide piema cov|eku ÷ i uvi|ek |e Bog ta| ko|i ga tiazi, svakako iadi n|ega, a ne
zato sto bi inace bio osaml|en ili man|e Bog.
Hinduisticka mistika takodei naglasava askezu kao bitan i nezaobilazan dio
ulazen|a u mistiku. Askeza ni|e samo van|sko tiapl|en|e, nego usm|eien|e os|etila
piema Bogu: »Ako ste |ednoga dana dosli do klan|an|a pied nogama Gospodino-
va lotosa, ako ste |ednom iskusili iadost p|eva|uci n|egovu slavu, necete imati vise
duge boibe izdizavan|a kako biste zagospodaiili svo|im os|etilima.«
35
! hinduisticka i kiscanska mistika piepozna|u i negativnu i pozitivnu stianu os-
|etila i os|eca|a. Da bismo usli u bit mistike, n|ima moiamo zagospodaiiti, |ei ce
nam inace oni piepii|eciti put do misticnoga iskustva.
36
34 S. Siddhcúvaiânanda, Nat d/ sti. 99.
35 I·/o sti. 1OO.
36 Ovo nc vii|cdi samo za mistiku, vcc i hinduizam i kiscanstvo naglasava|u vaznost upiavl|an|a os|c-
tilima u iaznim piaksama mcditaci|c.
M. Spchai, T/açot| m|·/|/c Obnov. zivot, 2O1O, 65, 4, 469÷484
48O
Piemda ce hinduisticki, i za|edno s n|im kiscanski mistik ieci: »tko |e |ednom
okusio Boz|u l|ubav, za n|ega |e svi|et loznica iadosti«, oni zna|u da ce im u zivotu
tia|ne diuzice biti iadosti i tuge, ali ni|edna nece moci omesti ono gotovo tia|no
piozivl|avan|e blazenstva zivl|en|a u Boz|o| nazocnosti: »Naiavno, iadost i patn|a
ostat ce neizostavni suputnici zemal|skoga zivota (...) ali blazenstvo spozna|e i po-
boznost nikada nece ostaviti istinskoga Boz|eg obozavatel|a.«
37
Ri|ec »spozna|a« u mistika nema intelektualno znacen|e, nego intimno znace-
n|e s|edin|en|a ko|e se nalazi kako u Bibli|i, tako i u sp|evu Bhagavad Gita (»P|e-
sma \zvisenoga«, hinduisticki filozofsko÷poucni sp|ev). To |e znak na|intimni|ega
odnosa s Bogom. Poboznost u hinduista ima takodei misticno znacen|e, za iazliku
od kiscanskoga ko|e oznacava opcenite i van|ske oblike ieligioznosti, a ponekad
|e i pogidno.
\ hinduisticko| mistici mistik piozivl|ava sl|edeca iskustva: pieplavl|enost mi-
iom, za|ednistvo ucenika i \citel|a, pii|atel|a i Pii|atel|a, l|ubav ma|ke piema d|e-
tetu,
38
l|ubav onoga ko|i sve napusta iadi l|ubl|enoga.
No n|ih dvo|e u kiscansko| mistici osta|u dvo|e. Kada kiscanski !stok govoii o
»obozen|u« ili »pobozanstven|en|u« cov|eka i kada iziice da |e Bog postao cov|ek
kako bi cov|ek postao Bogom, to ne znaci da se cov|ek pietvaia u Boga niti se
cov|ek gubi u Bogu ili Bog u cov|eku.
\ hinduisticko| mistici ||a//|-,oça (posvemasn|a piedanost u meditaci|i) ima
iskustvo poviatka u pocetke, u na|visi bitak, posto|an|e, blazenstvo. Bozanstvo, ne-
utium ÷ siedn|i iod, ovd|e ni|e osoba (kao da osoba znaci omedenost i kao da bi
ona ogianicila ono Boz|e), nego |e vise od osobe. Bozanstvo obuhvaca sve, pa sto-
ga i dolazi do panteizma ko|i se nalazi i u nemalome bio|u Tagoiinih p|esama.
\ svemu ovome zam|ecu|e se veca bliskost hinduisticke mistike s kiscanskom
nego s budistickom mistikom. Budisticka |e mistika niivana ÷ hladni|a, hindui-
sticka |e topli|a, bhakti; l|ubav kao vatia goii u dusi hinduistickoga mistika. No
naziie se i tagoievska iazocaianost sto se u to| v|eii Bogu ne moze piuziti iuku kao
osobi, mozda zato sto ga ceka|u mnoge inkainaci|e i |ei mozda na kia|u n|ih ne
sto|i On nego Ono.
Bliskost i dodiine tocke u iaznim mistikama i duhovnostima medusobno nas
obogacu|u. No osta|e bitna iazlika izmedu v|eiovan|a kiscanina i hinduista, sto |e
|ako li|epo ieceno ovim ii|ecima: »Ako on (kiscanin), piipadnik Cikve, pocin|e
v|eiovati u mnoge inkainaci|e, iskl|ucu|e Kiista iz n|egova povi|esnoga okviia i na
n|emu giadi novu teologi|u ko|a |e iezultat m/c·at|nc (naglasio autoi) tiadici|a. Ali
kada hinduist uvisti Kiista u po|movl|e mnogih inkainaci|a, ne cini nikakvo nasil|e
nad svo|om tiadici|om.«
39
37 S. Siddhcúvaiânanda, Nat d/ sti. 1OO.
38 Ncki hinduisticki tcoicticaii mistikc ht|cli bi ta| os|cca| uspoicditi s kiscanskim blagdanom Bozica
ili onim govoicn|cm kiscanskih mistika |os iz pivih stol|cca kiscanstva da sc !sus moia ioditi u dusi
cov|cka.
39 S. Siddhcúvaiânanda, Nat d/ sti. 122; usp. takodci sti. 136, 153.
Obnov. zivot, 2O1O, 65, 4, 469÷484 M. Spchai, T/açot| m|·/|/c
481
3 Na pu/u d|/a/oça · //·can·/tom
Di|alog izmedu ovih nekiscanskih mistika i kiscanske mistike ne i|esava se |ed-
nim potezom sinkietizma. »S|edin|en|e s Bogom« u smislu nasta|an|a dva bozan-
stva ili nesta|an|a u Bozanstvu, ili u smislu s|edin|en|a svo|e vol|e s Boz|om vol|om
÷ ii|ec |e o potpuno iazlicitim poiman|ima, zbog ko|ih kiscanin ne moze ieci da
i »ovi diugi« u mistici pozna|u »s|edin|en|e s Bogom«, ili obinuto. To bi bila du-
hovna konfuzi|a, nedostatak znanstvene ozbil|nosti i nedostatak piihvacan|a da
diugi pod istim po|mom d/uçac|/c misli.
Kieposti u nekiscanskom svi|etu pomazu cov|eku da se odvo|i sto vise od svi-
|eta, dok u kiscanstvu posvecu|u kiscanina za svi|et. Pieoblikovati sebe u Kiista
znaci piedati se posve n|egovo| vol|i, a ne znaci cisto gospodaien|e sobom. Dubine
duha u ko|e ulazi yogin za kiscanina nema|u nikakvo ieligiozno znacen|e. Yoga
moze postati duhovna tehnika, ali posvecen|e u kiscanskom smislu ii|eci ne. Ni
askeza za n|ega nema smisla ako ne vodi svetosti. Duhovna dubina yoge |e dubina
izoliiana i od Boga, i od cov|eka. Posto|i samo |edno sebstvo ko|e se nalazi u onima
ko|i su oslobodeni, pa su za n|ih Kiist, Buda ili Kiisna |edna te ista osoba. Po|movi
o Kiistu su dakle iazliciti, kao i po|movi o Bogu i blizn|emu. Posl|edn|i ne zanima
nekiscansku mistiku, osim sto se piema n|emu tieba ul|udno ponasati, dok |e za
sve kiscanske mistike blizn|i ona| po kome ce biti sudeni. Poklonstvo guiuu (is-
tocnome duhovnome ucitel|u) |e nalik poklonstvu ut|elovl|enome bozanstvu, sto
s kiscanskom hi|eiaihi|om, ni s onom s papom na celu, nema veze. Na vihu kiscan-
ske mistike mistik nastavl|a moliti i iaditi. Sloboda ko|u os|eca |e u Bogu, ne u sebi.
Same tehnike pounutiasn|en|a depeisonaliziia|u; kiscanski misticni hod cini oso-
bu sve vise osobom. \ kiscansko| mistici sve se dogada s Bogom, nista bez n|ega;
nekiscanske koiiste tehnike ulazen|a u sebe, |ei kiscanska mistika polazi od Boga
i poniie u n|ega. \ kiscanina sve pioizlazi iz v|eie u Boga kao osobu, za nekiscane
!stoka Bog kao osoba |e ogianicen, stoga on za n|ih moze sta|ati tu poied diugih
osoba, ali ga i ne moia biti.
1e li istocn|ak onda nevidl|iva cikva, |esu li budisti i hinduisti anonimni kiscani
(sto n|ih s piavom moze povii|editi kao sto kiscane vii|eda ako Ickhaita naziva|u
budistom ili !vana od Kiiza hinduistom)? 1e li bas tocna tvidn|a: »ponosan sto |e
zbacio koloni|alni |aiam, cini se da |e danas !stok |os man|e otvoien poiuci kiiza,
odlucni|i u zatvaian|u puta misionaiskome zaiu«?
4O
Ako |e tocna, sto |os kiscani-
ma pieosta|e? 1e li kiscansko misi|sko d|elovan|e samo obiacan|e l|udi na kiscan-
stvo ili |e ono u isto vii|eme i poslan|e sv|edocen|a (maitiiium u smislu sv|edoce-
n|a), m|··|o sv|edocen|a? Kiscanin uvi|ek moze i moia sv|edociti Boga kao osobu
i svo|e iskustvo, duhovno ili misticno, ko|e pioizlazi iz te i takve v|eie. Ako se kis-
canima cini da |e u svi|etu !stoka nestalo v|eie i nade za stvaian|em novih v|einika,
4O 1acqucs÷Albcit Cuttat, L´c·pc/|cn:a c/|·/|ana può a··umc/c /a ·p|/|/ua/|/a o/|cn/a/c? u: Andic Ra-
vici (ui.), La m|·/|ca c /c m|·/|c|c, San Paolo, Milano, 1996, sti. 772. Ako |c ova iz|ava tocna, sto |c
s bio|nim kiscanima u Kini, ci|i bio| iastc uspikos piogonima?
M. Spchai, T/açot| m|·/|/c Obnov. zivot, 2O1O, 65, 4, 469÷484
482
ne moia|u li oni pavlovski ieci (makai u diugom i »skiacenom« smislu): »A sad
(...) osta|e l|ubav« (usp. 1 Koi 13, 13)?
\ l|ubavi kiscanin moze vid|eti stol|etna i stol|etna nasto|an|a, od budistickih
monaha i zen÷ma|stoia do hinduistickih biahmana i yogi|a, s kolikim napoiom
zive i nasto|e integiiiati u svo| zivot svo|e (v|eisko) uv|eien|e. Ako kiscanin moze
uciti od piiiodnih po|ava, ne moze li onda uciti i od napoia i iskustava ko|e ti l|udi
veibaliziia|u? Ni|e li misionaien|e zaista u pivom iedu sv|edocen|e svo|e v|eie? To
mozemo za|edno ciniti i stvaiati di|alog sv|edoceci svaki svo|u v|eiu i iskustva u
svo|o| v|eii. No ni ona| diugi misi|ski duh ne smi|e zastati, osobito danas kada mno-
gi s nekiscanskog !stoka na Zapad pod iaznim duhovnim tehnikama ipak donose
i piopagiia|u cesto na sinkietisticke nacine svo|a dievna v|eiovan|a. \al|a postivati
piavilo iecipiociteta kao ono sto oznacava zielost di|aloga.
Za///uca/
Za zakl|ucak dovol|no |e vilo kiatko ieci: Bog ko|i se u hinduizmu Ai|uni (|u-
naku iz epa Mahabhaiata i tolikim bezimenima) piikazu|e u svo|o| svepo|avnosti
ni|e Bog Bibli|e. Sebstvo ni|e dusa ko|u piopovi|eda Novi zav|et. \miian|e svo|e-
mu 1a diukci|e |e u budizmu i hinduizmu, a diukci|e u evandel|ima. Kiisna se ni u
kom sluca|u ne moze iz|ednaciti s Kiistom. Stoga se ne moze svagd|e vid|eti »isto«,
nego su iazlike i slicnosti one ko|e nas medusobno povezu|u, obogacu|u, iada|u u
nama di|alog, a ne identificiian|e |ednoga s diugim.
41
41 \sp. G. Schmid, Nat d/ sti. 135.
Obnov. zivot, 2O1O, 65, 4, 469÷484 M. Spchai, T/açot| m|·/|/c
483
T/acc· oj M,·/|c|·m |n Budd||·m and H|ndu|·m
M|/an Spc|a/

6XPPDU\
M,·/|c|·m ·ccm· /o |atc no |ound· a· |/ appca/· /o ·app/a|·c« o/ ·/c·/« |/·c/j |n ctc/,
/c/|ç|on ÷ a· |j /o /catc |/· //acc |n ctc/, /c/|ç|on Wc ·|a// pu/ a·|dc u|a/ |· |n toçuc
|n o/dc/ /o /oo/ |n/o a// a/ca· /|a/ m,·/|c|·m /ouc|c· upon, /|c ua, |n u||c| |/· p/c·-
cncc |· man|jc·/cd and |ou |/ occu/· and copc· |n /|c jacc oj non-mono/|c|·/|c /c/|ç-
|on· ·uc| a· Budd||·m and H|ndu|·m Onc |· |ajj/cd /o j|nd common po|n/· amonç
C|/|·/|an a·cc/|c|·m, Budd||·/ m,·/|c|·m, and /|c H|ndu|·/|c a·ccn/ /oua/d /|c D|-
t|n|/,, jo/ jca/ oj pc/·ona/|:|nç and con·cqucn//, dcç/ad|nç /|c d|t|nc c··cncc oj /|c
D|t|n|/, o/ /|c D|t|nc
T||· |· u|a/ |· ja·c|na/|nç a|ou/ /|c m,·/|ca/ c\pc/|cncc and u|a/ I u|·| /o p/c·cn/ |n
|/|cj on Budd||·m and H|ndu|·m u|/|ou/ |u/dcn|nç /|c a//|c/c u|/| /|c çcnc/a/
/cac||nç· oj /|c·c ja|/|· T|c C|/|·/|an mu·/ uncotc/ jo/ ||m·c/j u|a/ |· /c/ctan/ |n
||· d|·cotc/|c· jo/ ||· oun a||d|nç C|/|·/|an c\pc/|cncc In an, ca·c, |/ |· m,·/|c|·m
|cjo/c a// o/|c/ componcn/· oj a /c/|ç|on, u||c| patc· /|c ua, jo/ |n/c//c/|ç|ou· d|a-
/oçuc
Kc, uo/d·. m,·/|c|·m, a·cc/|c|·m, Budd|a, Budd||·m, Lc/a//, Su:u/|, ·c/j|ood,
·uc|nc··, H|ndu|·m, Zcn, Yoça, B|a//|, |n/c//c/|ç|ou· d|a/oçuc
¯ Piof. di. sc. Milan Spchai, Hcad of thc Thcology Dcpaitmcnt in Ri|cka, Dislocatcd Studics of thc
Catholic Iaculty of Thcology, \nivcisity of Zagicb, Libiaiy Supcivisoi, National Diicctoi of Pon-
tifical Mission Socictics. Addicss: Tizianova 15, 51 OOO Ri|cka, Cioatia.
I÷mail: mspchai@ii|cka.kbf.hi
M. Spchai, T/açot| m|·/|/c Obnov. zivot, 2O1O, 65, 4, 469÷484
484