UNIVERZITET U PRISTINI EDUKATIVNI FAKULTET PRIZREN

SEMINARSKI RAD
Predmet: Psihologija Obrazovanja Tema: Disciplina u cetvrtom razredu osnovne skole i njen uticaj na uspjeh

Mentor: Mr. Sci. Vedat Bajrami Prizren Januar 2013

Student: Suada Kojic

................... 9 3....... 8 6.........................................................................2 Demokratsko upravljanje skolama ............................................................1 Autoritet ...... 4 1........................................ 6 2............................................... 4 2......... 9 6.......................2 Međusobni odnosi ... 8 6...............3 Medjusobna interakcija u razredu .......... Priprema casa kao cinilac discipline ............ Pozitivan pristup ............................................................................................................................................................................ 10 7.....................................................2..................................1.........................................................................................................1 Disciplinovanje djece od 9 do 12 godina .............. Komunikacija sa ucenicima kao cinilac discipline .................................................................................................2 Tehnike upravljanja razredom ..................................................13 2 ...............................................................................2............................ Preporuke pri disciplinovanju ............1 Tradicionalna disciplina ....................................1 Prihvacanje razlicitosti ........... 9 6..................... 6 3...........................1 Teorije upravljanja razredom .................................................................................... 4 1......................................................................................................1 Teorija izbora ............................................................................. 8 6.......................Sadrzaj: Uvod............................................................................ 3 1....................................... 7 5......................................................................................................................1...................................... 11 Zakljucak... 6 4................ 5 2....................................... Teorije i tehnike upravljanja razredom .........................1..... „Nagrada i kazna“ i njihov uticaj na disciplinu .......... 12 Literatura..............................................2 Ginottova kongruentna komunikacija ................................................... 10 6.................................. 10 6.................................................................................................................................1................................................................ Sta je razredna disciplina ..................................................................................................

Ucenik nema nikakvu ulogu. za aktivnoscu. Strah i potcinjenost odlike su takve discipline. Posljedica toga su strah. Tu se otvara veliko eticko pitanje: ko ima pravo da odlucuje da li je neko ponasanje pozeljno ili nepozeljno. jer samo takvo dijete moze da uradi nesto u zivotu. i da razviju samokontrolu. sto im omogucava da razviju sposobnost donosenja realnih odluka i pravih izbora. a njegovo naucno i strucno sagledavanje je uglavnom zapostavlјeno u nasim okvirima. pravilima i sankcijama. od njega se jedino ocekuje da bude miran. nesigurnost i naruseno samopouzdanje. ostvaruje se po cijenu osujecivanja osnovnih decjih potreba za sigurnoscu. To znaci da su ucenici na aktivan i odgovoran nacin ukljuceni u bitna pitanja skolskog zivota. To izgrađivanje pozitivnog pojma o sebi kod ucenika je kod nas najbolnija tacka. i po cijenu ugrozavanja razvoja djecije licnosti. prisnoscu. u svijetu postoji niz razlicitih i međusobno suprotstavlјenih programa za uspesno ostvarivanje discipline u razredu. tih i poslusan. Disciplina postaje sama sebi cilj. Problem discipline je prisutan znatno prije nastanka skole kao institucije. Međutim. Demokratska disciplina podrazumeva ravnopravno ukljucivanje svih clanova zajednice u odlucivanje o ciljevima. pravila ponasanja i sankcije određuje iskljucivo autoritet. privrzenoscu.Uvod Disciplina je neophodna da bi skola funkcionisala kao zajednica. te da određuje ciljeve? Po stavu prema ovim pitanjima razlikuju se autoritarna i demokratska disciplina. Vazno je da stvorimo sigurnost. apaticnost. Autoritarna ili totalitarna disciplina jeste ona gde ciljeve. 3 . bilo da je pojedinac. samo je pitanje kakva disciplina i kojim se sredstvima ona postize. samopostovanje i samopouzdano dijete. grupa ili institucija.

savremeni autori se slazu oko toga da je disciplina sastavni i nerazdvojni deo skolskog zivota i da je nuzan uslov za uspesnu nastavu i ucenje. u prvi plan se istice unutrasnja kontrola i potrebe pojedinca nad potrebama grupe ili autoriteta.. da postuju autoritet i da se povinuju njegovim zahtevima. Ako ucenici ne mogu slijediti stroga i jednostavna pravila s jasnim sankcijama. Sta je razredna disciplina Pitanje skolske discipline nije isklјucivo deo profesionalnog polјa pedagoga i drugih ucesnika u skolskom zivotu i radu. 1. treba ih uciti. Predstavnici progresivisticke struje smatraju da su deca po prirodi dobra. U teorijskim razmatranjima mogu se razlikovati dva suprotstavlјena shvatanja pojma „disciplina“ – tradicionalisticko i progresivisticko. vec zaokuplјa roditelјe. vec im omoguciti da se slobodno i prirodno razvijaju. ne treba ih usmeravati. s druge strane. Navedena podela odgovara distinkciji koja se javlјa između teorija o disciplini koju navode Karvnin i Mendler. iskustvo i istrazivanja pokazuju da ucenici kojima se pokloni povjerenje postaju mnogo odgovorniji. kao sto su ucenici. kako mozemo ocekivati da ce sami donositi zrele i odgovorne odluke? Međutim. ako takva pravila krse. Bez obzira na razlike u pristupima. koja je karakteristicna za „staru skolu“. psihijatre. defektologe i druge strucnjake kojima je ova problematika bliska. Tako su unutrasnji ucinci discipline bili nametanje i poslusnost.1. Pravila su nuzna. ali vladanje koje se temelji na povjerenju daleko je odrzivije od vladanja koje se temelji na prijetnjama. u kojoj je ucenik pasivno slusao i zapamcivao izlaganje. govori se o potpunoj spolјasnjoj kontroli kako bi se ponasanje pojedinca podredilo potrebama grupe ili autoriteta. strahu i autoritetu nastavnika. To jos bolje funkcionise ako nema nadzora. U tradicionalnom znacenju disciplina u skoli se odnosila na kontrolu ponasanja koja je spolja uvođena. 1. a ona ce tokom odrastanja spontano razvijati samokontrolu i samodisciplinu. profesora uz eventualno demonstriranje izlaganja na skolskoj tabli. potrebna im je spolјasnja kontrola dok ne ovladaju samokontrolom. sto implicira i razlicita shvatanja ovog pojma.. S jedne strane. koristeci kaznu i moc. Prema tradicionalistickom shvatanju.1 Tradicionalna disciplina Tradicionalna disciplina. dok. deca su po prirodi divlјa i nekontrolisana. 4 .2 Demokratsko upravljanje skolama Prvi prigovor ukljucivanju ucesnika. tj. Suprotstavlјeni modeli razredne discipline polaze od razlicitih pretpostavki o prirodi lјudskog bica. u odlucivanje obicno se tice discipline. Ona je odgovarala i bila neophodna pretpostavka predavacko-ispitivackoj nastavi. zasnivala se na slijepoj poslusnosti.

moglo bi da se desi da ona pređe u nepozeljne oblike ponasanja. 5 . skace. odnosno potpuno ignorisite sve sto dijete uradi kako ne treba. kada resavamo neki problem. Budite veoma određeni kada ga hvalite jer dijete mora tacno da zna sta vam se u njegovom ponasanju dopalo. ali nacin ucenja razlikuje se od osobe do osobe. u nacinu ocjenjivanja.Pomozite djetetu da svoju energiju usmjeri u pozitivnom smjeru. veoma je vazno da pokusate da sagledate stvari iz djecjeg ugla. da ga razumijete. Kada ih kreirate. ona cine isto sto i mi cinimo. ucenicima se daje vise slobode u izboru nacina ucenja te barem u određenoj mjeri i u tome sto ce uciti.Utvrđivanje porodicnih pravila jeste jedan od najboljih nacina postavljanja granica detetu. Na primer: koristimo reci. da plese jer je njegova energija neiscrpna i treba je usmeriti u pozitivnom pravcu. . Pozitivan pristup Nije uvijek lako izabrati pravi pristup u vaspitavanju djeteta.Odnosite se prema djetetu s postovanjem koje zelite i za sebe. U suprotnom. Pravila treba da budu jednostavna. U demokratskom okruzenju. da zajedno pronađete prihvatljivo resenje. kucu odrzavamo urednom tako sto svako pospremi za sobom isl. upitajte se da li mu pokazujete takvu paznju i uvazavanje koje zelite da vam ono uzvrati.Ucenje je individualna stvar. Omogucite mu dovoljno kretanje i aktivnosti. Djeca ne cine kako im kazemo da bi trebali ciniti. Mozete pokusati sledece: ne obracajte paznju. pjeva. Problemi loseg uspjeha i manjka motivacije cesto se smanjuju ako se uceniku omoguci veca sloboda u odabiru sto i kako ce uciti i. kratka i da ih nema previse. Ukoliko to nije slucaj. ako je to moguce. Pokusajte da cujete djetetovo misljenje o sopstvenom ponasanju. Uvijek imajte na umu sledece: . . a uvek primetite i pohvalite ono sto radi dobro. 2. Beskorisno je govoriti o demokraciji u nasim skolama ako ju i sami ne prakticiramo. Dijete treba da trci. izaberite neki drugi pristup. Kada se suocite sa "problemom sa disciplinom". a ne ruke. Ucitelj moze imati određenu ideju o tome kako treba uciti. Kada zelite da disciplinujete dete. usmerite se na jednostavne pozitivne poruke koje uce dete određenim vrednostima.

Cas podrazumjeva smislјen izbor i strukturiranje nastavnih sadrzaja. Mnogi nastavnici grijese i autoritet uspostavljaju jedino losim ocenama i prenaglasenom strogocom. Ako se tu uspije naci balans na pravom ste putu da izgradite dobar autoritet i steknete rejting super nastavnika. individualnog i individualizovanog rada ucenika. Bez pravog autoriteta nema ni pravog casa. 3. ali odolite impulsu da se ukljucujete u debatu ili pregovore. Izbegavajte poigravanje sa moci. Morate da steknete poverenje i da vas ucenici. losim ocjenama nego se on gradi postepeno. logicki zaokruzen. grupnog. neophodno je da djetetu bude apsolutno jasno da je nastavnik osoba koja donosi odluke i odgovorna je za to. Sa ucenicima se ne graditi drugarski odnos. 6 . Pobuna moze da bude na nivou jednog ucenika ili na nivou citavog odjeljenja koje postane flegmaticno. resavaju određeni didakticki i vaspitno-obrazovni zadaci. Djeca su sklona tome da se oslanjaju na osobu koja odise poverenjem i autoritetom. pocnu smatrati za strucnjaka u svojoj oblasti koji uvek nađe resenje za eventualne probleme. Autoritet nema veze sa uspostavljanjem vojnicke discipline. 2. Objasnjenja zasto nesto moraju da urade ponudite samo ako vam ih djeca traze i to bez uzdisanja ili negodovanja. celishodan postupak primene razlicitih nastavnih metoda i postupaka frontalnog. ali se ne zanemaruje ni potcjenjuje ucenik. Na casu se konkretizuju svi zadaci i aspekti nastave tako da on obezbeđuje ostvarivanje njenih sustinskih zadataka. sa stalnim sastavom ucenika priblizno jednakih predznanja. Takvo uspostavljen autoritet je na staklenim nogama i svakog casa mozemo ocekivati pobunu među ucenicima. Cas je celovit. tokom kojeg se.1 Disciplinovanje djece od 9 do 12 godina Kako deca rastu i priblizavaju se adolescenciji. Kada trazite nesto od njih nastupajte samouvereno i uz minimum reci i nemojte da se zadrzite tu da biste se uverili da li ce vas poslusati. racionalno koriscenje vremena. zajednickim radom nastavnika i ucenika. vremenski ogranicen deo nastavnog procesa. kao i kolege.1 Autoritet Kako bi se efikasno uvela disciplina u odjeljenju. saslusajte ih kad su uznemireni. zadrzava se profesionalni odnos nastavnik – ucenik. pazljivo prate znake koji ukazuju na to da ih tretirate kao da su jos uvek djeca. tj nezainteresovano za rad. Priprema casa kao cinilac discipline Nastavni cas je glavni elemenat razredno-casovnog sistema i osnovni oblik organizacije nastave.1. tako da ako pregovarate sa djetetom oko svakog zahjteva koji mu uputite ostavljate utisak slabe i neubedljive osobe.2.

kolika je vjerovatnoca da ce biti zanimljiv ucenicima? 4. Svaki dobro organizovan cas. Na komunikaciji uvek treba da radimo.Cilј svakog nastavnog casa je da obezbjedi sistematsko usvajanje solidnih znanja i umenja. ispolјavaju pozitivan emotivni odnos.ali znaci mi kao nastavnici moramo unaprijed isplanirati cas.pdf 7 . nedirektivni stil ponasanja nastavnika povezan sa cescim ispolјavanjem inicijative ucenika u komunikaciji.uvijek se moramo postavitiu ulogu ucenika i zamisliti da li bi nama taj cas bio interesantan. pre svega. odnosno ucenici u vecoj meri izrazavaju sopstveno mislјenje. na primer. ovi nastavnici cesce upucuju ucenicima pohvale i ohrabrenja. Time obe strane dobijaju ono sto zele i niko nece biti ostecen. da unaprijedi samostalno ucenje i rad i da doprinese vaspitanju. prihvataju ideje i predloge ucenika. postavlјaju pitanja i pocinju komunikaciju.nb. razlikuju u pogledu onih oblika komunikacije koji se odnose na motivaciju i kontrolu ponasanja ucenika .ne ostavlja nimalo prostora nedisciplini ucenika.i to na specifican nacin. Komunikacija sa ucenicima kao cinilac discipline Bitan segment nastavnog rada i procesa jeste komunikacija sa kolegama i ucenicima.doiserbia. U identifikovanju stilova ponasanja nastavnika uoceno je da se nastavnici. S jedne strane. da ucenika osposobi za njihovu uspjesnu primenu. pa i na pobolјsanje ili pogorsanje „pojma o sebi“. Ukoliko cas nije interesantan nama.1 1 http://www. U svom odnosu prema ucenicima nedirektivni nastavnici ispolјavaju veci stepen fleksibilnosti i svoje oblike ponasanja usklađuju sa individualnim svojstvima ucenika i sa određenom vaspitnom situacijom. mozemo govoriti o dvije vrste uticaja. Rezultati istrazivanja pokazuju da je. Dobrom komunikacijom mozemo da prevaziđemo eventualne konfliktne situacije među kolegama i ucenicima. to je uticaj stila ponasanja nastavnika na kvalitet komunikacije u odelјenju. Razvijanje dobre komunikacije treba da bude jedan od najvaznijih ciljeva koje sebi treba da postavimo. Kada je rijec o nacinu uspostavlјanja interakcije sa ucenicima. Od posebne vaznosti za skolsku praksu je i nalaz istrazivanja koji pokazuje da stil nastavnikovog reagovanja moze vremenom uticati na povecanje ili smanjenje inicijative kod pojedinih grupa ucenika. I onda kada stvaramo vizuelnu sliku naseg casa. a s druge strane su osobine licnosti ucenika sto je usko povezano sa stepenom ucestalosti mjera podsticanja.rs/img/doi/0579-6431/2008/0579-64310801122L. Trudimo se da u svim situacijama tezimo tzv win – win sistemu resavanja problema. Takođe. kao i na samopouzdanje.

1 Teorije upravljanja razredom Danas je svakom nastavniku jasno kako je ucinkovito upravljanje razredom jedan od njegovih najvaznijih zadataka. prije svega da bude zainteresovan za ucenika. „Nagrada i kazna“ i njihov uticaj na disciplinu Ucenje putem nagradjivanja i kaznjavanja je naprimitivniji nacin ucenja. Ako neko ponasanje prati pozitivna posljedica. treba osigurati 8 . Ako se nagrade i kazne koriste u vaspitnom smislu. postuju razlicitosti i cijene ljudske veze i odnose.Medjutim odrastanjem djece u „pricu“ o nagradi i kazni se ubacuje jos mnogo drugih faktora. Sustina „price“ o nagradi i kazni jeste da ako neko ponasanje prati negativna posljedica. vjerojatnost njegova pojavljivanja ce se smanjivati. Profesor treba. Naravno da cemo izabirati raditi ona ponasanja koja ce slijediti nesto lijepo.te okolina dijete uci prepoznati svoje potrebe i „prica“ o nagradi i kazni prerasta u pricu discipline. Teorije i tehnike upravljanja razredom Veoma je vazno imati smjernice kako upravljati razredom. najuspjesniji su u rjesavanju uobicajenih poteskoca u ponasanju.tko određuje sto je to lijepa posljedica. a oni koji uvazavaju ponasanje kao oblik komunikacije. postavlja se pitanje .jer samo isplanirano i sistematsko ponasanje nastavnika i ucenika „izbacuje“ nedisciplinovano ponasanje iz posledica. vjerojatnost njegova pojavljivanja ce se povecavati. Tek dobar i prijateljski odnos stvara uslove za pozitivno djelovanje.5. Pojam upravljanja razredom odnosi se na ponasanje nastavnika te elemente organizacije za stvaranje pozitivnog okruzenja za ucenje.i daje pozitivne rezultate na sav nas trud i rad sa ucenicima. 6.i najsvrsihodniji je kod male djece. 6. da dobro poznaje ucenika kao i njegovu porodicu. Osim sto se brine o sadrzajima koje ucenici trebaju usvojiti. onda postoji niz uslova koji treba da se ispune da bi njihova primjena bila efikasna. Praksa je pokazala kako ucitelji cesto razviju vlastiti sistem upravljanja razredom. Svaki je razred posebna struktura s vlastitim normama. atmosferom i ocekivanjima. Njegova je obaveza da uradi sve sto moze za dobrobit ucenika. a sto ruzna posljedica? Naravno roditelji a potom i nastavnici. Mnogo toga zavisi od toga kakav je odnos profesor uspostavio sa ucenikom. a ne izabirati raditi ona ponasanja iza kojih slijedi nesto ruzno.

predlaze da se ucenik uvijek pohvali za trud. uporabi „ja poruka“. izbjegavanju sarkazma.org/wiki/William_Glasser http://link. zabava.wikipedia.1. Dakle. postivanju ucenikove privatnosti. poticanje suradnje i nekaznjavanje. sloboda. Govori o kritiziranju ponasanja – ne osobnosti. moc.3 Medjusobna interakcija u razredu Wessler3 opisuje razred kao mjesto gdje se ucenici fizicki i psihicki osjecaju sigurnima i vrijednima.1.2 Ginottova kongruentna komunikacija Ginott predlaze stvaranje pozitivnog okruzenja.springer. Dobri odnosi ucenik – ucenik. 6. Da bi zadovoljili potrebe ucenika za ljubavlju i pripadanjem. bit teorije izbora je zadovoljiti sve potrebe svojih ucenika te stvoriti zabavno i aktivno razredno okruzenje.1. 3. 6. i govori o pet principa koji vode ljudsko ponasanje: osnovne potrebe nuzne za prezivljavanje. 2 3 http://en. komunikaciju s ucenicima koja je u skladu s njihovim slikama o sebi. Tek kada su ucenici koncentrisani i disciplinovani.uslove za siguran i neometan rad ucenika. ucitelji trebaju provoditi redovne razredne sastanke kako bi obogacivali međusobne odnose i rjesavali probleme.1 Teorija izbora Razvio je americki psihoterapeut William Glasser2.1007%2Fs10643-006-0091-1?LI=true 9 . ljubav i pripadanje. Ucitelj mora stvoriti model ponasanja koji demonstrira postovanje i međusobno uvazavanje. ucitelj – ucenik su od velike vaznosti za razvoj interakcija.com/article/10. mozemo u njima potaknuti zelju za ucenjem.

vec nekoliko modela. 10 . Ucenici dolaze iz razlicitih sredina. vijeka razvili su razredne tehnike koje podrzavaju takav pogled na odgoj i obrazovanje. Ucitelj mora uzeti u obzir sve te karakteristike kada primjenjuje strategije upravljanja razredom. s razlicitim kulturnim. sto nije garancija da ce isti model dobro funkcionisati u nekom drugom razredu. Iako neki ucitelji isticu kako nemaju vremena za opsezne interakcije. tj.2 Međusobni odnosi Nijedan razred ne moze ucinkovito funkcionisati ako ucenici i ucitelji ne uvazavaju posebne kvalitete koje svaki pojedinac unosi u odnos. pa cak i sa svakim ucenikom licno. a ne drzati ga se i prema njemu ocjenjivati ponasanje djece.6. Ljudski odnos s ucenicima. vanskolske aktivnosti) – komentarisati ih. radnim. Pohvaliti ucenike za postignuca na svim poljima – u skoli i izvan nje.2. tehnika upravljanja koje u nekim razredima mogu dobro funkcionirati.2 Tehnike upravljanja razredom Mnogi pedagozi prve polovine 20. Sustav upravljanja razredom obuhvaca: 6. Kao sto mozemo primijetiti svi ucenici narocito cijene licnu paznju ucitelja. Biti svjestan vaznih događaja u zivotima ucenika (takmicenja. Ucitelj mora biti spreman mijenjati dnevni program za dobrobit djece. 6. razvojnim i drustvenim navikama. svim je sistemina zajednicka bas ova karakteristika. je nesto sto mora izgraditi svaki ucitelj. Neke od ovih strategija nisu naucno utemeljene. neki postupci ipak ne zahtijevaju previse vremena: Pozdravljanje ucenika izvan skole. Neformalno razgovarati s ucenicima o njihovim interesima.1 Prihvacanje razlicitosti Bez obzira kakav skup tehnika ucitelji koriste u upravljanju razredom.2. Ne postoje univerzalne tehnike upravljanja razredom. Svaki dan van skole ili na hodniku porazgovarati s nekolicinom odabranih ucenika. nego su primjeri iz prakse.

zeton ili sl.) Koristenje grupnih strategija – cijela grupa je odgovorna za ocekivano ponasanje.7. ucitelj mora reagovati na ponasanje ucenika potkrjepljujuci prihvatljivo ponasanje i utvrđujuci negativne posljedice za neprihvatljivo ponasanje. Opipljivo priznanje za odgovarajuce ponasanje (kartica s pismenim priznanjem. Zajedno s pravilima. a ucenicima ce omoguciti usvajanje standarda ponasanja. Koristenje razlicitih neverbalnih reakcija na isticanja neodgovarajuceg ponasanja (prst na usta). Bilo bi idealno kad bi pravila i procedure razred dogovorio razgovorom. Normama se opisuje prihvatljivo ili neprihvatljivo ponasanje među clanovima grupe. Pravila moraju biti kratka (5 – 8). Ucitelji pritom koriste sljedece strategije: Upozoravanje razreda na ocekivano ponasanje pomocu dogovorenih signala koji s vremenom prelaze u navike. 11 . Preporuke pri disciplinovanju Ucenicima postavite jasna pravila i ocekivanja to je osnova svakog sistema.

Za razliku od kazne koja je sasvim mali deo discipline i koja osobu tretira kao krivca suocavajuci ga sa prosloscu. dok su u stvari to potpuno razlicite stvari. disciplinovanje nije isto sto i kaznjavanje. i to najcesce onom tjelesnom. Isto je tako dobro pruzi li ucitelj ucenicima mogucnost izbora da na pocetku neke nastavne jedinice odrede vlastite ciljeve ili napisu sto bi u okviru te nastavne jedinice zeljeli nauciti. kada se jednom iskusi i praktikuje. Postavljanje jasnih ciljeva na pocetku svake nastavne jedinice i pruzanje povratne informacije ucenike moze usmjeravati u obrazovnim sadrzajima i pribliziti im uciteljeva ocekivanja. Međutim. ali im je potrebno nezno vaspitanje i osecaj sigurnosti tokom ucenja onoga sto je dobro i onog sto je lose. disciplina tretira pogresno ponasanje i suocava se sa sadasnjoscu i buducnoscu. Ona ukljucuje postavljanje jasnih pravila djeci kao i realnih ocekivanja od njih. Ona nam omogucava da se posvetimo nekom zadatku i da budemo istrajni u ostvarenju sopstvenih ciljeva. Svakom djetetu su potrebni disciplina i granice. Na taj nacin ucitelj salje poruku uceniku da postuje njegove interese te ih uvazava. Kod dece je cilj postepeno postici samodisciplinu koja ce im biti vodic kroz svet.Zakljucak Najveci broj odraslih ljudi pojam discipline izjednacava sa kaznom. Najvaznija stvar u cijelom procesu je nauciti dijete koje je to pozeljno pozitvno ponasanje i postavljanje granica za svako nepozeljno ponasanje. U vecini slucajeva. razvija sposobnost pojedinca da kontrolise svoje postupke. Disciplina. kada se izgovori ova rec ona u sebi nosi prizvuk neceg strogog i "opasnog". Zasto je vazno biti disciplinovan? Disciplina je oblik vejzbe za zivot koja. 12 . Mnogo je razlicitih nacina da se dijete disciplinuje ali je idealni oblik onaj koji omogucava djetetu da nauci samo-disciplinu. i asocira na zabranu ili kaznu. Disciplina nas uci kako da postujemo pravila koja su neizostavni deo zivota u zajednici. rijec koja u svom korenu ima znacenje uciti ili poducavati oznacava proces ucenja dece prihvatljivom ponasanju unutar određanih granica. uz doslednost od strane odraslih u nastojanju da ih se pridrzavaju.

teachermatters.com/classroom-discipline/models-of-discipline/the-ginott-model.krstarica.Literatura: http://www.slideboom.com/the-glasser-approach/choice-theory http://www.PROBLEMI-U-PONA%C5%A0ANJU Demokratsko upravljanje skolama. Izdavastvo Vijeca Evrope http://wglasser.php/293870-Autoritet-profesora/page51 http://www.com/831/kako-biti-dobar-nastavnik/ http://forum.kakopedija.com/showthread.com/presentations/571175/DISCIPLINA-U%C4%8CENIKA.html 13 .

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful