DRUŠTVO ZA PROUČAVANJE SREDNJOVJEKOVNE BOSANSKE HISTORIJE

-------------------------------------------------------------------POSEBNA IZDANJA

KNJIGA XI
KRATKE BILJEŠKE

SVEZAK 6

--------------------------------------------------------------------

Горан Ж. Комар

Натпис из Петропавловог манастира
код Требиња

SARAJEVO

2013

SOCIETY FOR THE STUDY OF MEDIEVAL BOSNIAN HISTORY

-------------------------------------------------------------------SPECIAL EDITIONS

VOLUME XI
SHORT NOTICES

ISSUE 6
Goran Ž. Komar
AN INSCRPTION FROM THE ST. PETER AND PAUL MONASTERY NEAR TREBINJE

--------------------------------------------------------------------

Urednik:
Emir O. Filipović
UREDNIČKO VIJEĆE
Dženan Dautović, Enes Dedić,
Senja Mahinić, Irfan Teskeredžić

Izdavač:
Društvo za proučavanje srednjovjekovne bosanske historije
Filozofski fakultet u Sarajevu
Franje Račkog 1, 71 000 Sarajevo
www.stanak.org

Горан Ж. Комар

Натпис из Петропавловог манастира
код Требиња

Abstrakt: Намјера прилога је испитивање словних облика
познатог натписа у цркви Св. Петра у селу Црнчу у Џиварском
Пољу крај Требиња. Натпис је објавио Марко Вего, а потом,
Гордана Томовић.
Ključne riječi: натпис у Црнчу, Петропавлов манастир,
Требиње, ћирилични натписи

Натпис лежи у проскомидији цркве Светог Петра у
Петропавловом манастирском комплексу у селу Црнчу код Требиња
(црква Светог Апостола Петра обновљена почетком 20. вијека). Он је
раније пронађен у манастиру, а одавна се објављује, још од 1920.
године када га је неуспјешно тумачио Делић наводећи име кнеза као:
“Срамко”, а не “Храмко”. Учињена је том приликом велика погрешка,
али ваља водити рачуна о плитко урезаним словима са неравном
површином натписног поља која и данас чини тешкоће. Натпис је
објавио епиграфичар Марко Вего казујући да је више пута чинио
ревизије и да се служио отиском.1 Вјерујем да се управо у методу рада
заслужног епиграфичара Вега крију узроци погрешки које су и том
1

MARKO VEGO, Iz istorije srednjovjekovne Bosne i Hercegovine, Sarajevo, 1971, 243, 244;
ISTI, Srednjovjekovni natpisi Bosne i Hercegovine, Sarajevo, 1964, tomus III, 12, 13, br. 130

1

приликом почињене. На погрешке М. Вега указала је 1974. Гордана
Томовић служећи се фотографијом. 2 M. Вего је у своме Зборнику
пружио нејасну фотографију (или цртеж) и управо у тој немогућности
расчлањивања словних знакова, а посебно дебелог полугласа, видим
доказе за служење отиском. Друсана из натписа он препознаје као
писара у канцеларији Немањиној и хумскога кнеза Мирослава.
Помиње хумску властелу која би била протјерана и прибјежиште
нашла у Дубровнику, гдје се 1189. помиње Десислава, жена кнеза
Михаила. Том приликом, помиње се и њезин жупан Cernecha, а у томе
имену аутор налази поријекло имена села Црнач.3

Г. Комар, 24. дец. 2012.

2

ГОРДАНА ТОМОВИЋ, Морфологија ћирилских натписа на Балкану, Београд, 1974, 10,
11. Пружен је цртеж који није тачан у свим детаљима (кратка хоризонтална црта на
лијевом вршку слова “М” у VII реду).
3
VEGO, Iz istorije, 244.

2

ПОЛЕТА ДРУ
САНЪ ДРАЖЕ
ТА ЧИНЕ РАКУ
НАДЪ МАТЕР
ИЮ. У ДЪНИ СЛ
АВЪНА КНЕЗ(А)
Х(Ъ?)РАМЪКА

Полета, Друсан, Дражета, чине раку над матер у дане славна кнеза
Храмка.

Натпис у интерпретацији М. Вега:

ПОЛЕТА ДРУ
САНЪ ДРАЖЕ
ТА ЧИНУ РАКУ
НАДЪ МАТЕР
ИЮ. У ДЪНИ СЛ
АВЪНЪГА КНЕЗ
А ХРАМЪКА4

Прво неслагање са уваженим претходником долази код ријечи
“ЧИНУ”. Овдје налазим ријеч: “ЧИНЕ”, при чему се јасно распознаје
хоризонтална црта слове “Е” које има заобљену форму и које доњим
4

VEGO, Iz istorije, 243.

3

завијутком тендира слову “У”. Међутим, управо на линији замишљеног
наставка, на путу формирања потпуне омче слова “У”, налази се
одлично видљив, снажан попречни гребен, који овакву омчу чини
прекинутом, а изнад гребена се није могао уочити наставак уреза
глијета. Постоји могућност да се клесар колебао код израде овог слова,
али је ипак слово довршено као “Е”.
Знак Ю је уклесан на начин да други члан импонује као “П”, без
доње црте.
Слово “Г” у шестоме реду натписа, као и полуглас иза “Н”
нисам видио. Дакле, овдје би писало напросто: “СЛАВНА”.
Слово “З” као последње слово шестога реда не могу са
сигурношћу препознати, као што то није пошло за руком ни М. Вегу.
Са сигурношћу се види само велики троугао који сам уградио у цртеж.
Постоји, могуће и једна кратка “црта” испод.
По моме увиду, последњи седми ред натписа, започиње словом
“Х”. У последњем реду, послије првог слова имена кнеза, постоји
велики простор који импонује као удубљење/оштећење са могућом
лучном линијом конвексном према вани, као могући траг полугласа. У
том смјеру не могу се са сигурношћу опредјелити.
Цртеж М. Вега пружен у његовом Зборнику 5 (посматран
увеличавајућим стаклом) је оптерећен врло неразговјетним знаковима
и лигатурама. Слово “К” у трећем реду не посједује хоризонталну везу
која спаја двије окомите паралелне линије од којих десна посједује и
вршни завијутак према вани. Сасвим се јасно виде урези глијета на
оригиналу, а то није случај са овом хоризонталном спојницом. У
5

VEGO, Iz istorije, br. 130.

4

предпоследњем реду нисам уочио слово “Г”, као што нисам могао
препознати обле линије слова “З” са снимка М. Вега. Слово “Р” у
последњем реду посједује много мању петљу него је то приказано
цртежом М. Вега, а и полуглас у овоме реду има посве оштре углове.
Овим прилогом ни у ком случају се не умањује заслуга М. Вега
за битна разријешења садржине натписа, али, због значаја споменика,
указује се на одређене разлике које завријеђују да се на њих скрене
пажња.

Закључак

Пружа се овим прилогом другачији од уважених претходника
поглед на познати натпис из Петропавловог манастира у Црнчу код
Требиња. Погрешке које је направио М. Вего, посигурно долазе од
служења отиском натписа у Црнчу. У непосредном увиду није могуће
учинити погрешке “додавањем” словних знакова, а могуће је, усљед
различитих неприлика, превидјети словне знакове.

5