You are on page 1of 14

PROJEKAT

UVOENJA PLANTANOG GAJENJA KULTURE BOROVNICE U OPTINI ARILJE


(U OKVIRU MALIH I SREDNJIH PREDUZEA I PREDUZETNITVA) TEHNOLOKI DEO autor CENTAR ZA VOARSTVO AAK ef slube za jagodasto voe dipl. ing. Aleksandar Leposavi UVOD U sadanjim veoma sloenim drutvenoekonomskim prilikama i oteanim uslovima privreivanja poljoprivreda je jedna od najvitalnijih grana srpske privrede. Zahvaljujui izuzetno povoljnim prirodnim uslovima poljoprivredni proizvodi proizvedeni u naoj zemlji po kvalitetu su u samom svetskom vrhu i kao takvi nalaze svoje mesto na probirljivom i veoma zatvorenom tritu razvijenih zemalja zapada. Tu se pre svega radi o smrznutom vou i povru, meu kojem jagodasto voe zauzima vodee mesto. Visokobunasta amerika borovnica potie iz SAD. U divljem stanju se prostire u istonom delu SAD-a (od Floride na jugu do Miigena na severu). Dostie visinu od 3 - 4,5 m, a najbolje uspeva na vlanim stanitima i veoj nadmorskoj visini. Zbog specifinosti korenovog sistema, veoma je osetljiva na suu. Prema poslednjim podacima visokobunasta borovnica se u SAD-u gaji na povrini od oko 8500 ha, sa godinjom proizvodnjom oko 50000 tona. Borovnica se na neto veim povrinama gaji i u Kanadi, Holandiji, Engleskoj, Novom Zelandu, Australiji, ileu, vajcarskoj, Belgiji i Nemakoj. U naoj zemlji ima veoma malo iskustava u gajenju visokobunaste borovnice. Od 70-tih godina prolog veka do danas injeno je nekoliko pokuaja uvoenja u proizvodnju ove plemenite vone vrste. Uprkos relativno povoljnim uslovima rezultati su uglavnom bili nezadovoljavajui, tako da je i interes proizvoaa bio zanemarljiv. Ovim projektom predvia se podizanje 20 ha savremenih zasada borovnice u Arilju i okolini ime, e se u skorijem periodu inostranom tritu ponuditi relativno vea koliina kvalitetnog stonog voa i plodova za raznovrsnu industrijsku preradu, a proizvoaima omoguiti uspeno poslovanje na domaem i stranom tritu. Omoguie se i potpunije korienje postojeih hladnjaa kao i podizanje novih preraivakih kapaciteta. S druge strane, pored postojee, angaovae se i nova radna snaga, ime e se povoljno delovati na dopunsko zapoljavanje, ak i onih kategorija stanovnitva koje

pripada kategoriji izdravanog (deca, starije osobe, penzioneri). Isto tako, savremeni visokointenzivni zasadi, koji e u narednom periodu biti podignuti na vie lokaliteta, povoljno e delovati na podizanje strunog nivoa okolnih poljoprivrednih proizvoaa , kao i na porast interesovanja za podizanje novih savremenih zasada borovnice. Znaajno je napomenuti da se proizvodnja borovnice ostvaruje uz minimalno angaovanje uvoznih komponenti i da se njenim izvozom platni bilans optine Arilje i njenog stanovnitva znaajno popravlja. Proizvodnja i izvoz borovnice, kao i drugih potpuno domaih, a posebno poljoprivrednih proizvoda je za ovu sredinu od velikog znaaja. Za to se valja dobro i na vreme pripremiti, to mi na ovaj nain i inimo. I Analiza uslova za proizvodnju visokobunaste borovnice u optini Arilje Intenzivna i profitabilna proizvodnja visokobunaste borovnice podrazumeva redovnu i obilnu rodnost i visok kvalitet ploda, kao i znatno veu vrednost proizvodnje u odnosu na druge trokove. Obzirom da eksploatacioni vek plantano gajene borovnice iznosi 15 do 20 godina, a da podizanje zasada zahteva ulaganje velikih novanih sredstava, zbog ega je neophodno, pre otpoinjanja investicija izvriti detaljnu analizu agroekolokih i drugih uslova koji su relevantni za ovu proizvodnju na odreenom prostoru. Rentabilna proizvodnja ove vone vrste mogua je jedino u odgovarajuim agroekolokim i drugim uslovima. Ovi uslovi se, po pravilu, dele na etiri osnovne grupe:

Prirodni (abiotiki); Tehniko-organizacioni; Drutveno-ekonomski; i Trite

U ovom delu Projekta dae se globalna ocena uslova za proizvodnju borovnice u ariljskoj optini. Prilikom donoenja odluke za podizanje zasada borovnice u pojedinim rejonima potrebna je potpuna analiza navedenih uslova. Pre podizanja svakog konkretnog zasada neophodno je izvriti pedolokoagrohemijsku analizu zemljita, kao i sagledati i oceniti ostale inioce. Prirodni uslovi Obuhvataju: klimu, zemljite i orografiju

Klima Od klimatskih inilaca za gajenje borovnice najvei znaaj imaju toplota, voda i vlanost vazduha i svetlost. Gajenim sortama borovnice najvie odgovaraju umereno topla i umereno vlana podruja, sa vegetacionim periodom duim od 160 dana. Blizina vodenih povina, takoe povoljno deluju na rast i razvitak ove vone vrste. Temperatura

Borovnica zahteva odgovarajuu sumu i raspored toplote u toku godine i vegetacionog perioda. Sorte borovnice, koje predlaemo za ovu fazu razvoja proizvodnje u optini Arilje, podnose hladnou i do -28 C, pod uslovom da su izdanci pokriveni snegom. Meutim, ukoliko izdanci nisu pokriveni snegom, mogu izmrznuti na temperaturama od -18 C i viim. Koren je osetljiviji i izmrzava na temperaturi od -12 do - 14 C. Da bi se cvetanje i drugi bioloki procesi normalno odvijali potrebno je da borovnica proe tokom zimskog mirovanja odreeno vreme na temperaturi nioj od 7,2 C (od 650 do 850 asova), to nije limitirajuu faktor u Arilju i okolini. Posle perioda zimskog mirovanja, gajene sorte borovnice su relativno osetljive na kolebljive zimske temperature, posebno ako temperatura varira izmeu +6 C u toku dana i 7 C tokom noi. Rani jesenji mrazevi, pri temperaturi od -12 C, to je retkost i na veim nadmorskim visinama ariljske optine, mogu naneti tete nedozrelim izdancima i cvetnim pupoljcima. Pozni proleni mrazevi po pravilu ne predstavljaju veu opasnost zbog toga to borovnica relativno kasnije cveta. Temperature utiu i na normalo sazrevanje plodova. U zavisnosti od sorte i temperature, borovnica sazreva od 50 do 90 dana posle cvetanja. Nie temperature i nedovoljna suma toplote utiu da plodovi neravnomerno sazrevaju ili da uopte ne sazre. Sorte borovnice su osetljive i na visoke temperature (iznad 30 C) u toku vegetacije, posebno ako se javljaju u fenofazama cvetanja i sazrevanja plodova i ako due traju. Toplotni udari, koji se na nekim lokalitetima mogu javiti u toplim i vlanim letima, mogu da nanesu izvesne tete, pa ak i suenje borovnice. Optimalna usklaenost metabolitikih procesa se ostvaruje u uslovima relativno toplijih dana a sveijih noi, kada se proces disanja u toku noi prekida, tako da biljkama na raspolaganju ostaje celokupna koliina akumuliranih hranljivih materija. Zbog toga su plodovi iz lokaliteta gde vladaju ovakvi uslovi neuporedivo ukusniji i kvalitetniji od onih gde to nije sluaj. Temperaturni ekstremi (koji su dosta retki) mogli bi u nekim godinama i pod za to povoljnim okolnostima (bez snenog pokrivaa u zimskim ili niska relativna vlanost vazduha u letnjim mesecima) naneti izvesna oteenja na izdancima i plodovima borovnice. Meutim, breuljkasto brdski rejoni optine, u kojima e se podizati zasadi borovnice, odlikuju se blaom klimom tako da su temperaturni ekstremi znatno rei, a i sneni pokriva je deblji. Moe se zakljuiti da osnovne temperaturne karakteristike ariljskog kraja, posmatranog u celosti zadovoljavaju zahteve proizvodnje borovnice. Voda i vlanost vazduha Za normalan razvoj, rodnost i postizanje optimalnih prinosa po jedinici povrine, potrebno je da u zasadima borovnice tokom vegetacije bude dovoljno vlage u zemljitu (75%-80%) i da prosena relativna vlanost vazduha bude 75%. Kritini periodi za vlagu kod borovnice su u fenofazi cvetanja (maj), rasta i zrenja plodova (jun, jul, na viim terenima i avgust) i obrazovanja rodnog potencijala za narednu godinu (avgust). Intenzivna i visoko produktivna proizvodnja borovnice mogua je jedino u krajevima sa preko 800 mm vodenog taloga godinje, s tim da je vie od 50% istih pravilno

rasporeeno u toku vegetacionog perioda. Sve ovo zahteva i optimalne ostale agroekoloke i druge uslove, kao i adekvatnu primenu agrotehnikih i pomotehnikih mera. Ukoliko su nedeljne koliine padavina u toku vegetacije manje od 20 do 50 mm neophodno je izvriti navodnjavanje sistemom kap po kap, vetakom kiom ili vodenim kolima. Karakteristian simptom nedovoljne koliine vlage je crvenilo lia. Usled sue mladari postaju slabi, slabije je zametanje plodova, a lie prevremeno otpada. U ekstremnim sluajevima dolazi do suenja mladara, pa ak i itave biljke. Do ove pojave relativno esto dolazi zbog specifinosti grae korenovog sistema borovnice, koji je veoma plitak. Najvea masa korena se nalazi na dubini od 15 do 40 cm. Na korenovom sistemu borovnice ne postoje korenove dlaice (ile sisavice), ve se biljke obezbeuju vodom i mineralnim materijama iz zemljita uz pomo specifine mikorize (simbioza korenovog sistema i nekih korisnih vrsta gljiva). U sluajevima zemljine i vazdune sue, koje su uz to praene visokom temperaturom, korenov sistem nije u mogunosti da obezbedi dovoljne koliine vlage pa dolazi do oteenja na biljkama. Borovnica takoe ne podnosi viak vlage u zemljitu. Nivo podzemnih voda bi trebalo da bude najmanje 50 cm ispod povrine zemljita. Ukoliko se pojavi viak vode u zoni korena u toku vie dana, odnosno ako ista ne otie, moe doi do stvaranja nekih jedinjenja toksinih za biljku i povoljnih uslova za razvoj gljivinih bolesti izazivaa truljenja korena i izdanaka borovnice. Moe se zakljuiti da osnovni elementi klime (toplota i vlanost) ispunjavaju zahteve za rentabilnu proizvodnju borovnice u optini Arilje. Svetlost Visokobunasta borovnica je svetloljubiva biljka, ali podnosi i retku zasenu. Svetlost kao klimatski faktor je veoma retko ograniavajui inilac proizvodnje, osim ukoliko se zasadi ne podiu u neposrednoj blizini visokog rastinja ili usled neodgovarajue (prevelike) gustine sklopa i odsustva primene agro i pomotehnikih mera. U uslovima zasene ne dolazi do obrazovanja rodnog potencijala, to dovodi do izostanka ili veoma malog roda. Zemljite U odnosu na druge jagodaste vrste voa borovnica ima specifine zahteve prema zemljitu. Najvie joj odgovaraju laka, plodna (sa oko 5 7% humusa), rastresita i dobro propustljiva zemljita. Optimalna kiselost (pH) zemljita se kree od 4,3 - 4,8 mada moe uspevati i na zemljitima sa kiselou od 4,0 5,2. Od postojeih zemljita u Arilju i okolini ove osobine uglavnom imaju ledine, livadska i starije iskrena umska zemljita na kojima prethodno nije gajeno poljoprivredno bilje. Posebnu panju treba obratiti na prisustvo trulenica korena viegodinjih kultura koje mogu izuzetno tetno delovati na simbiotsku mikorizu korena borovnice. Prisustvo obine (umske) borovnice je siguran pokazatelj povoljnosti nekog zemljita za gajenje visokobunaste borovnice. S obzirom da ova proizvodnja zahteva relativno male povrine, potrebno je svaku parcelu briljivo odabrati i izvriti neophodnu pedoloko-agrohemijsku analizu.

Orografski inioci Visokobunasta borovnica se moe uspeno gajiti na manjim nadmorskim visinama, mada uspeva i na veim, do oko 1.000 m. Vie joj odgovaraju severniji (osojni) poloaji sa blagim nagibima i povoljnom vazdunom drenaom. Treba izbegavati mikrodepresije (uvale), ravnice i poloaje koji su na udaru hladnih, jakih i suvih vetrova. Obina borovnica je prirodni pratilac borovih uma, pa je njihova blizina poeljna i u sluaju gajenja visokobunaste borovnice. Na osnovu poznavanja orografskih karakteristika ariljskog kraja zakljuujemo da oni odgovaraju zahtevima proizvodnje borovnice. Tehniko-organizacioni uslovi

Kapaciteti za preradu borovnice Proizvodnja borovnice odlikuje se izrazito visokim stepenom robnosti-preko 95% od ubranih plodova u preraenom i sveem stanju plasira se na trite (svetsko i unutranje). Zbog toga je neophodan uslov za razvoj primarne proizvodnje ovih vrsta voa postojanje kapaciteta za njihovu preradu, skladitenje i isporuku. Raspoloivi kapaciteti (hladnjae, fabrike za preradu voa u Arilju i okolini) uz manja dopunska investiciona ulaganja u pojedine tehnoloke linije, mogu zadovoljiti potrebe za narednih nekoliko godina, odnosno dok se znaajnije ne povea obim proizvodnje.

Organizacija primarne proizvodnje borovnice Osnovna specifinost organizacije proizvodnje borovnice sastoji se u poznatoj injenici da se ova proizvodnja organizuje po pravilu na posedima individualnih poljoprivrednih proizvoaa, na parcelama od 0,20-1,00 ha, a retko kada i veim. Ovo je uslovljeno radno intenzivnim karakterom proizvodnje. Osnovni ograniavajui inilac za vee zasade po domainstvima je radna snaga za berbu (koja je uglavnom runa), zbog ega se veliina zasada odreuje prema mogunostima za berbu. To praktino znai da se do ozbiljnije koliine ovih proizvoda moe doi udruivanjem, kooperacijom ili drugom vrstom saradnje privatnih ili dravnih preduzea, zemljoradnikih zadruga ili drugih organizacija sa vie poljoprivrednih proizvoaa. Ozbiljniji rezultati u navedenim uslovima mogu se postii samo ako se ta saradnja zasnuje na ekonomskim principima i meusobnom poverenju.

3. Drutveno-ekonomski uslovi Predstavljaju opti okvir u kome se stvaraju osnovne drutveno-ekonomske pretpostavke za privredni razvoj zemlje. Poljoprivreda je u visokom stepenu zavisna od ekonomske politike drave, kao i od ukupne privredne razvijenosti zemlje. Poznato je da Republika Srbija merama svoje ekonomske politike stimulie razvoj poljoprivrede, posebno izvozno orjentisanih grana i linija proizvodnje.

Cilj treba da bude proizvodnja ovih proizvoda za svetsko trite, posebno za kupce visokorazvijenih zemalja sveta. 4. Trite Celokupna proizvodnja borovnice sa ovog podruja namenjena je tritu (svetskom i domaem). Izvoz borovnice, najveim delom u smrznutom stanju, usmeren je uglavnom ka najrazvijenijim zemljama Evrope i SAD. Navedena trita zahtevaju visok kvalitet prizvoda od borovnice. Agroekoloki i drugi uslovi ovog podruja, uz potovanje projektovane tehnologije, omoguavaju kvalitet borovnice po ukusu najprobirljivih potroaa. II Tehnoloki projekat za podizanje zasada borovnice Istrani radovi Prirodni uslovi ireg podruja optine Arilje - klima, zemljite, orografija zadovoljavaju osnovne zahteve za rentabilnu proizvodnju borovnice. Do ovakve globalne ocene dolo se, analizom osnovnih klimatskih inilaca podruja, neposrednim uvidom projektanta ovog programa u stanje na terenu, laboratorijskim ispitivanjima osnovnih elemenata plodnosti i zdravstvenog stanja zemljita, iskustvenih parametara i nauno strune literature. Parcele za podizanje zasada borovnice potrebno je briljivo odabrati i izvriti osnovna ispitivanja kvaliteta zemljita (pH vrednost, sadraj humusa, N, P2O5 i K2O), kao i ispitivanja zdravstvenog stanja zemljita. 2. Predlog sorti Najvei broj sorti visokobunaste borovnice je samooplodan, ali se proizvoaima, radi sigurnije oplodnje preporuuje gajenje nekoliko koje se meusobno mogu opraivati.

Na izbor sorti utiu sledei inioci: o zahtevi trita, o rodnost, o vreme sazrevanja i duina berbe, o otpornost prema bolestima Uvaavajui navedene zahteve za podruje Arilja u ovom periodu predlaemo sorte: Bluta (Bluetta), Blukrop (Bluecrop), Blurej (Blueray)

Bluta (Bluetta) je relativno krljava, vrlo rodna sorta, ranog sazrevanja. Plodovi su sitni do srednje krupni, privlane tamno plave boje. Pogodna je za runu berbu. Slabo podnosi transport. Blukrop (Bluecrop) je amerika sorta stvorena u Weyneouth-u u dravi New Jersey. bun je bujan, uspravan, otporan prema sui, zimskim mrazevima i prouzrokovaima bolesti. Vrlo je rodna sorta. Grozd je rastresit sa krupnim, loptastokolaastim, vrstim bobicama, svetloplave boje. Mezokarp je nakiseo, aromatian, dobrog kvaliteta. Bobice ne pucaju i ne opadaju u punoj zrelosti. Dobro podnosi transport i uvanje, zbog ega se preporuuje kao vodea sorta.

Blurej (Blueray) je takoe amerika sorta nastala u istoj istraivakoj stanici kao prethodna sorta. bun je bujan, uspravnog rasta, vitalan. Grane se pod teretom roda povijaju. Sazreva srednje rano. Grozdovi su mali, zbijeni. Bobice su veoma krupne, loptastokolaastog oblika svetloplave boje, sa obilnim pepeljkom. Ne pucaju. Meso je vrsto, slatkonakiselo, aromatino, vrlo ukusno. Odlino podnosi manipulaciju i transport. Pored opisanih sorti u obzir mogu doi i srednje rana amerika sorta Berkli (Berkley), rana novozelandska sorta Reka (Reka), kao i pozne sorte Nelson (Nelson), Elizabeta (Elizabeth) i Eliot (Elliott). 3. Izbor i priprema zemljita U uvodnom delu Projekta je ve reeno o zahtevima borovnice prema zemljinim uslovima. Najpodesnija su duboka, plodna (sa oko 5-7% humusa) rastresta, dobro propustljiva, kisela zemljita (pH od 4,3 4,8), na blagim padinama (5-10% nagiba), na severnim i severozapadnim poloajima na niim i junim na viim terenima. Treba birati srednje delove nagiba, jer oni imaju najpovoljnji vazduni i vodni reim. Izbegavati terene na kojima se due zadrava voda, zatvorene doline, poloaje koji su na udaru hladnih, suvih i jakih vetrovi i strme terene. Odabrana parcela treba da ispuni sledee uslove:

da se uz optimalnu primenu agrotehnikih i drugih mera obezbedi prinos od najmanje 4,0 t/ha plodova dobrog kvaliteta (prag rentabilnosti); da, po mogustvu, bude to blie izvora vode i dobrih puteva. Priprema zemljita za podizanje zasada podrazumeva: o nivelisanje i ravnanje (valovitih, neravnih) terena, o unitavanje viegodinjih korova, o acidifikacija (u sluaju nepovoljne pH vrednosti) o kalcifikacija (ako je zemljite isuvie kiselo), o duboko oranje (do dubine oraninog sloja), o povrinska priprema zemljita (drljanje, tanjiranje,

freziranje).

4. Meliorativno ubrenje Zbog velike vegetacione mase i relativno visokih prinosa borovnica iz zemljita iznosi znaajne koliine hranljivih materija. Pored toga, mora se imati u vidu i injenica da e zasad na istom mestu ostati 15 i vie godina. Zbog navedenih razloga, meliorativno ubrenje je obavezna mera i sastoji se u sledeem:

rasturiti i zaorati 40-60 t/ha dobro zgorelog stajskog ubriva (goveeg ili ovijeg, a nikako konjskog ili svinjskog); 600-900 kg NPK mineralnog ubriva (u zavisnosti od proizvodne sposobnosti), kao to su: NPK 8:12:26 + 3% MgO, zatim 8:16:24, 4:8:20, 8:15:20, 8:4:24 i sl.

Polovinu mineralnih ubriva rasturiti po celoj povrini pre oranja i zaorati, a drugu polovinu posle saenja oko svake sadnice (20-30 grama po sadnici).

Reakcija zemljita se moe poveavati ili smanjivati dodavanjem fizioloki alkalnih ili kiselih ubriva. Povoljan supstrat se gajenje borovnice se dobija i dodavanjem strugotine etinara, ime se povoljno utie i na bilans vode u zemljitu. injenica da se u Arilju i okolini nalaze veoma velike povrine pod ekstremno kiselim zemljitima dovodi do potrebe da se na nekim od lokaliteta izvri kalcifikacija. Za ovu meru se najee koriste mleveni krenjak na lakim, a ivi (negaeni) kre na teim zemljitima u koliinama koje zavise od veliine kiselosti. Orijentacije radi, da bi se pH vrednost poveala za 0,7, potrebno je uneti 4,0 t mlevenog krenjaka u obliku CaCO3 na lakim, ili oko 2,16 t krea (negaenog) na teim zemljitima. Planirane koliine materijala za kalcifikaciju unose se u zemljite u dva do tri navrata, i to pre dubokog oranja 2/3 predviene koliine, a 1/3 neposredno pred plitko oranje. Neophodno je da se pri unoenju sredstava za kalcifikaciju unose i odgovarajue koliine organskih ubriva (stajnjak, zelenino ubrenje). Acidifikacija (zakieljavanje) se postie ubrenjem fizioloki kiselim ubrivima. U ovu svrhu u toku zimskog perioda u zemljite se najee unosi sulfat gvoa (FeSO4), a u toku vegetacije, za prihranjivanje, amonijum sulfat (NH4)2SO4, zelena galica ili poveana koliina azotnog ubriva UREA, koja uneena u nekoliko navrata veoma brzo dovodi do poveanja kiselosti. Ako, npr., elimo da smanjimo pH vrednost zemljita sa 8,0 na 6,5, potrebno je da kod peskovitog zemljita unesemo 1.300 kg/ha mlevenog sumpora, kod glinovito peskovitih 1.570 kg/ha i glinovitih 1.700 kg/ha. 5. Izbor sadnog materijala Za podizanje plantanih zasada borovnice koristiti iskljuivo sadni materijal proizveden na neki od vegetativnih naina, u rasadnicima koji su pod stalnom kontrolom dravnih ovlaenih institucija. Sadni materijal mora biti garantovane sortne istoe i besprekornog zdravstvenog stanja (bez prisustva virusnih i drugih oboljenja, nematoda i grinja), odnosno mora posedovati odgovarajui certifikat. U Republici Srbiji se uglavnom moe nabaviti sadni materijal iz uvoza. Na tritu zemalja sa razvijenom kulturom gajenja visokobunaste borovnice se najee mogu nai dve vrste sadnog materijala: kontejnerske sadnice i balirane (stegnute) sadnice. Kontejnerske sadnice se nalaze u odgovarajuim kontejnerima sa veom ili manjom koliinom supstrata. Mogu se saditi tokom itave vegetacije, od prolea do jeseni. Uz minimalnu negu osiguran je 100%-tni prijem. Takoe, dobra osobina ovakvih sadnica je da se mogu transportovati na velika rastojanja u duem vremenskom roku bez opasnosti od suenja i oteenja. Balirane sadnice su stegnute u mreu u kojoj se nalazi mikorizni supstrat. Mrea i supstrat se stavljaju nakon vaenja sadnice, pre isporuke. Obino su stare tri godine i bolje su razvijene od kontejnerskih. Posle sadnje mrea se vremenom sama raspada. 6. Sadnja borovnice Borovnica se sadi na prethodno pripremljenom zemljitu. Umesto klasine pripreme cele povrine, danas se sve vie preporuuje sadnja u kanale (rovove), sadnja na lejama (bankovima) i sadnja u iskopane jame. Jesenja sadnja ima niz prednosti, iz dva osnovna razloga: a) sadnice se u toku zimskog odmora obezbede dovoljnim koliinama vlage; b) biljke imaju raniji poetak

vegetacije i bre se razvijaju. Zasadi visokobunaste borovnice podignuti u jesen, u prvoj godini po sadnji razvijaju snane izdanke, a ve u treoj godini mogu doneti znaajnu koliinu roda ija vrednost pokriva trokove tekue proizvodnje. Pre poetka sadnje, ukoliko u prethodnoj pripremi zemljita nisu unitene tetoine zemljita, potrebno je u otvorene brazde za sadnju staviti neki od zemljinih insekticida, kao to su: Forat G-5, Galation (Rovicid), Dotan i dr., u propisanim koliinama. Zbog najboljeg iskorienja svetlosti, preporuuje se da pravac redova bude severjug. Rastojanje izmeu sadnica je u zavisnosti od bujnosti sorte, izmeu redova 2,5-3 m, a u redu od 1 m za manje bujne (Bluta), do 1,5 m za bujne sorte (Blukrop). Ako se biljke sade u kanale, potrebno je da kanali budu iroki oko 1 m, a duboki 4050 cm. Kanal se ispuni odgovarajuim supstratom (Klasman, Galicina). Sadnice se postavljaju na predvieno rastojanje, nakon ega se po vrhu dodaju bukova kora ili otpaci etinara. Potrebno je redovno dodavati nove koliine supstrata zbog procesa humifikacije i raspadanja. Sadnja na lejama (bankovima) nije za preporuku. Uglavnom se na bankovima zasadi podiu ukoliko se radi o neodgovarajuem zemljitu. Najracionalniji i, u uslovima ariljske optine najpreporuljiviji nain, je postupak sadnje u jame, koje su dimenzija: 80-100 cm irine i 50-60 cm dubine. Jame se najveim delom pune supstratom u koliini od oko 50 l kome je poeljno dodati do 1/3 zemlje lakeg mehanikog sastava. Dodavanjem zemlje utie se na poboljanje koloidnog sastava supstrata. Sadnja borovnice se po pravilu vri runo, mada je mogue mehanizovati ovaj radni proces. Najbolje je sadnju obavljati po oblanom vremenu ili u jutarnjim i poslepodnevnim asovima. Sadnice se sade malo dublje nego to su bile u rasadniku. Da bi redovi bili pravi, prethodno se du istih zatee kanap, pa se sadnice postavljaju uz njega. Kontejnerske sadnice se mogu saditi tokom itave sezone. Paljivo se presauju da bi supstrat oko korena ostao to kompaktniji. Balirane sadnice je najbolje saditi od oktobra pa sve dok vremenski uslovi to dozvoljavaju. Prolenu sadnju obavljati na veim nadmorskim visinama i mestima gde postoji opasnost od pojave jakih prolenih mrazeva. Odmah po sadnji treba izvriti srednje obilno zalivanje svake sadnice. Neophodan preduslov uspene proizvodnje borovnice je postavljanje odgovarajueg sistema za zalivanje. 7. Nega i zatita zasada borovnice u prvoj godini Negom i zatitom u prvoj godini potrebno je zasad pripremiti za to veu i kvalitetniju rodnost u godinama eksploatacije. Ove mere se uglavnom svode na okopavanje i runo plevljenje trave oko sadnice, navodnjavanje i zatitu od bolesti i tetoina. 8. Pomotehnike i agrotehnike mere u zasadima borovnice u rodu Nega zasada u rodu obuhvata nekoliko agrotehnikih i pomotehnikih mera kako bi borovnica svake godine davala stabilan i kvalitetan prinos. U tom cilju se preduzimaju sledee mere:

o o o o o o

prihranjivanje zasada mineralnim ubrivima odravanje zemljita; maliranje; rezidba; navodnjavanje i odravanje zemljita u stanju optimalne vlanosti; zatita od bolesti, tetoina i korova.

Prihranjivanje se izvodi na osnovu stanja zasada i stvarnih potreba biljaka. Priizvoenju ove mere mora se biti obazriv kako se nepravilnom primenom ne bi izazvala promena pH vrednosti supstrata, to bi imalo negativni efekat po sadnice. Za postizanje visokih i redovnih prinosa potrebno je ubrenje organskim i mineralnim ubrivima. Svake tree godine treba koristiti stajnjak u koliini od 30 t/ha. Borovnica dobro reaguje na azotna ubriva, ali se bolji rezultati postiu upotrebom kompleksnih ubriva. U maju ili junu prve godine posle sadnje treba koristiti po 50 60 g KAN-a po sadnici. ubrivo rasturiti na 25- 30 cm od sadnica borovnice. Posle stupanja zasada na rod treba koristiti kompleksna ubriva (NPK 8:12:26 + MgO) ili vokal (NPK 8:5:24 + MgO i gvoe) u koliini 400 500 kg/ha. ubrenje treba izvesti krajem novembra ili poetkom decembra pre snega. Prihranjivanje KAN-om u koliini od 200 do 250 kg/ha izvoditi poetkom marta i krajem maja, s tim to se u prvom terminu koristi 100 -150 kg/ha, a u drugom terminu 100 kg/ha. Odravanje zemljita u zasadima borovnice se najee vri tako to se meuredni prostor zatravi i kasnije redovno vri maliranje. Manje je povoljno odravati zemljite u vidu jalovog ugara jer se estim freziranjem gube ogromne koliine vegetativne mase. Prostor u redu se odrava plitkim okopavanjem, vodei rauna da se ne oteti korenov sistem sadnice. Primena herbicida nije preporuljiva osim u sluaju kada nemamo drugog izbora. Tada se veoma oprezno mogu koristiti neki od kontaktnih herbicida (Gramokson, Basta) u koliini 3-5 l/ha. Totalne herbicide ne koristiti u zasadima visokobunaste borovnice .Maliranje je postupak zastiranja zasada razliitim materijalima. U tu svrhu se mogu upotrebljavati bukova kora, strugotina ili folija. Dobre strane maliranja su to je zemljite ispod mala u stanju povoljne vlanosti, nije mogu porast korova i slino. Veliki nedostatak je da se ispod mala naseljavaju razliite vrste glodara koji mogu naneti ogromne tete korenovom sistemu. Iz tog razloga je neophodno postaviti mamce. Rezidba borovnice nema intenzivan karakter kao kod veine drugih vonih vrsta. Borovnica donosi rod na letorastima iz prethodne vegetacije, a poinje da raa druge godine posle sadnje. Najkrupniji i najkvalitetniji plodovi su na bujnim letorastima. Poto veina sorti imaju sklonost da prerode, namee se potreba uklanjanja jednog dela rodnog drveta putem rezidbe. Kod sorata sa tendencijom poleganja bonih izdanaka namee se njihovo uklanjanje ili prekraivanje, dok je kod sorata sa vertikalnim izdancima potrebno proreivanje rodnih grana unutar buna. Po pravilu rezidba treba da je umerena i prilagoena rodnom potencijalu i stanju svakog buna ponaosob. Jaka rezidba koja se sastoji u uklanjanju sitnih rodnih grana, uklanjanjanju pojedinih izdanaka buna i jakom prekraivanju izdanaka dovodi do znatnog smanjenja prinosa, poveanja krupnoe ploda i ranijeg zrenja.Ukoliko se eli postii kasnije zrenje rezidbu treba svesti na najmanju meru. Uopteno govorei, otra rezidba borovnice se ne preporuuje, sem u sluajevima jae regeneracije i obnavljanja bunova.

Bujniji bunovi daju krupnije plodove i vei prinos, te ih zbog toga treba slabije orezati. Njima treba obezbediti odgovarajuu koliinu vode u svako doba. Jaa rezidba se sprovodi kod slabijih bunova, na loijim zemljitima sa deficitom hrane i vlage. Sa rezidbom treba poeti tek u etvrtoj godini posle sadnje, kada se uklanjaju zakrljale grane pri osnovi buna. U petoj godini treba uklanjati polomljene i suve grane. Rezidbu treba to vie reducirati na nekoliko jaih rezova u cilju utede radne snage, pri emu se sve nepotrebne grane uklanjaju do osnove ili do neke bujne bone grane. Povijene bone izdanke takoe treba uklanjat esto je potrebno vriti smanjenje rodnog potencijala na 3 5 rodnih pupoljaka po grani. Jaina rezidbe zavisi od broja rodnih pupoljaka po granici, to zavisi od uslova gajenja i sorte. Rezidbu treba sprovoditi posle prestanka opasnosti od poznih prolenih mrazeva. U principu rezidba se moe izvriti u svako doba posle opadanja lia do zavretka cvetanja ukoliko je potrebno. Mnogi proizvoai zanemaruju ulogu pela u gajenju ove vone vrste. Brojnim ogledima je dokazano da sa unoenjem pelinjih drutava u zasade borovnice dolazi do bolje oplodnje, krupnijih i kvalitetnijih bobica a time i neuporedivo veeg roda. Na povrini od 0,20 ha dovoljno je unoenje jednog jakog pelinjeg drutva. Navodnjavanju kao neophodnoj meri kod plantanog gajenja borovnice mora se posvetiti posebna panja. Pored obezbeenja dovoljnih koliina vode mora se voditi rauna i o njenom kvalitetu, hemijskom sastavu, pH vrednosti i sadraju gvoa. Potrebne su este provere pH vrednosti vode da ne bi dolo do promene kiselosti supstrata na kojem se borovnica gaji. Visok sadraj gvoa u vodi za zalivanje moe da izazove na bobicama pojavu pega braon boje koje smanjuju trinu vrednost plodova. Najkvalitetniji nain zalivanja se obezbeuje sistemom ''kap po kap''. Upotrebom ovog sistema najracionalnije se koristi voda, biljke se ne kvase po povrini lia ime se smanjuje opasnost od nastajanja i prenoenja bolesti. Posebna pogodnost se ogleda u injenici da se pomou ''dozatora'' kroz sistem zajedno sa vodom mogu dodavati potrebne koliine lako rastvorljivih ubriva (Haifa, Kemira i dr.). Mana ovog sistema je njegova velika osetljivost na mehanika oteenja i uticaj vremenskih uslova. Takoe, nedostatak je i ispiranje lako pokretljivih elemenata (azot) iz zone kvaenja u dublje slojeve usled ega oni postaju nedostupni korenovom sistemu biljke. Navodnjavanje vetakom kiom putem instaliranih stacionarnih ili pokretnih sistema ima brojne prednosti. Ovi sistemi se odlikuju dugim vekom upotrebe, ne predstavljaju smetnju pri izvoenju razliitih operacija u zasadu i veoma se efikasno mogu upotrebiti pri zatiti zasada od poznih prolenih mrazeva. Posebno je znaajna njegova uloga u stvaranju povoljnog mikroklimata u zasadu (vlanosti vazduha koja se veoma povoljno odraava na kondiciono stanje biljaka), to nije sluaj sa primenom sistema ''kap po kap''. Zbog ove i injenice efikasne zatite od mraza, proizvoaima u ariljskoj optini preporuujemo instaliranje oba sistema (''kap po kap'' i sistema za navodnjavanje vetakom kiom). Trei, nita manje efikasan sistem je navodnjavanje vodenim kolima kojim se zalivanje vri vrlo racionalno i kvalitetno. Sistem se sastoji od mini vodenih topova koji prave neprekidno vodeno kolo ispod biljke. Prenik vodenog kola je obino jednak preniku korenovog sistema. Upotreba bilo kog od ova tri sistema za navodnjavanje je u zavisnosti od spoljanje temperature, vlanosti zemljita ili fenofaze u kojem se biljke nalaze.

9. Zatita borovnice od bolesti i tetoina i korova Borovnicu napadaju mnoge biljne bolesti i tetoine, koje mogu naneti velike ekonomske tete, a u ekstremnim sluajevima dovesti i do propadanja zasada. S obzirom da se borovnica u ariljskoj optini ne gaji u blioj i daljoj okolini smanjena je mogunost postojanja vee koncentracije prirodnih tetoina i bolesti. Zbog toga je vrlo vano zdravstveno stanje sadnica borovnice. Eventualna pojava bolesti i tetoina moe biti prouzrokovana i zdravstveno neispravnim sadnicama. tete borovnici mogu naneti eriofidna grinja, cvetojed, smotavac ploda borovnice, lisni miner, titasta va i rutava buba u vreme cvetanja. Krljavost bunova borovnice izaziva virus krljavosti borovnice. Ukoliko se u zasadu primete takvi bunovi treba ih odmah iskriti i unititi i obratiti se proizvoau sadnica. Plamenjaa borovnice se javlja u vidu pega veliine 2 20 mm na granicama, liu i zelenim plodovima. Zaraza moe biti jaa u uslovima poveane vlanosti (kinih godina) i vie temperature. Bolest se suzbija preparatima na bazi Kaptana (Venturin), Mankoceba (Ditan) i strobilurina. Ra stabla i lia borovnice moe naneti velike tete ovoj voki. Ispoljava se u obliku mrkih pega veliine 2 -3 mm. Pege se postepeno ire i mogu zahvatiti itav bun. Najvea opasnost preti krajem prolea i poetkom leta pri vlanom i toplom vremenu. Bolest utie na smanjenje prinosa i pogoranje kvaliteta plodova. Prouzrokova ove bolesti se suzbija istim preparatima kao plamenjaa borovnice a rokovi primene se praktino podudaraju. Eriofidna grinja oteuje cvetne pupoljke borovnice za vreme toplih zima. enka polae jaja u kasnu jesen u blizinu cvetnih pupoljaka. U prolee kada otopli larve se izlegu i napadnu otvorene pupoljke. Suzbijanje se izvodi u periodu izleganja larvi. Za suzbijanje se koristi galmin zajedno sa bakarnim oksihloridom. Grinja se moe suzbiti i akaricidima (Omite, Ortus, Demitan) im se primeti prisustvo grinja. U vreme cvetanja se moe pojaviti i rutava buba. Ako se primeti prisustvo tetoine treba postaviti bele lovne klopke (lepljive Rebell bianco ili vizuelne, koje se do pola napune vodenim rastvorom 1% deterdenta). U cilju zatite borovnice u praksi se primenjuju dva osnovna metoda:

Konvencionalni metod - zasniva se na suzbijanju bolesti i tetoina hemijskim sredstvima; i Metod integralne zatite, koji u sutini pretpostavlja ogranienu primenu pesticida, uz istovremenu primenu raznih preventivnih mera (zdrav sadni materijal, uvoenje otpornijih sorti, blagovremena primena odreenih agrotehnikih mera i dr).

Orijentacioni program integralne zatite borovnice, koga u ovom projektu prilaemo, obezbeuje efikasnu zatitu borovnice kao i ispunjavanje zahteva Evropske unije, u pogledu ostatka rezidua pesticida u plodovima. Uslov uspenosti je da se ovaj program striktno sprovede. Posebno naglaavamo znaaj tretiranja zasada odmah nakon berbe, neprekidnog unitavanja korova i biljnih vai kao i pravilnog izbora sorte i parcele za podizanje zasada, a naroito obezbeenje zdravog sadnog materijala. S obzirom da u nauci o zatiti bilja stalno dolazi do novih saznanja, da se propisi o

zatiti kao i komercijalni nazivi pesticida esto menjaju, neophodno je svake godine obezbediti Program zatite borovnice, preko naunih instituta, Zavoda za poljoprivredu i dr. Orijentacioni program integralne zatite borovnice
Vreme tretiranjaB (faza razvoja) Kretanje vegetacija (bubrenje pupoljaka) Listanje Bolesti i tetoine Pesticidi Koncentracija primene Gram ili ml na 100 lit vode 600 500 300 70 75 50 30 700 150 Mlaz usmeriti u pravcu otvorenih cvetova - uobiajena mera * ako postoje uslovi za zaraze-prouzrokovae bolesti Preparati se mogu meati Napomena

Prezimljujue forme Kupragin lisnih i titastih vaiju, SC grinje, crveni pregalj, ili bolesti izdanaka Bakrocid 50 WP Plamenjaa borovnice(Phomopsis spp.) Venturin SC + Benomil Quadris SC + Decis Chorus - Kupragin SC *Folicur EM 50 WP

0,6% 0,5% 0,3% 0,07% 0,075% 0,05% 0,03% 0,7% 0,15%

Izvodi se na T iznad 70C.Okupati izdanke.

Pojava cvetnih Bolesti izdanaka, lisne pupoljaka vai, rutava buba

Cvetanje Odmah nakon berbe

Bolesti stabla, monilioze cveta Bolesti izdanaka, grinje, pregljevi

Napomena: Ukoliko postoje uslovi za razvoj zaraze - prouzrokovaa bolesti (toplo vreme i padavine) tokom jeseni primeniti sistemine fungicide (Quadris, Folicur i sl.) 10. Zatita borovnice od nepovoljnih inilaca sredine Zatita od kasnih prolenih mrazeva se najefikasnije sprovodi ako je u zasadu instaliran sistem za zalivanje vetakom kiom. Sistem se ukljuuje najkasnije kada temperatura padne na 0 C. Neprekidnim oroavanjem se na povrini biljke stvara ledeni film koji titi cvet od izmrzavanja. Ovaj nain je efikasan ak i kada temperatura padne na -8,1 C. Sa oroavanjem se prekida sledeeg jutra, u momentu kada led pone da se topi. U sluaju izbora neodgovarajue parcele, vetrovi mogu predstavljati veliki problem. Vetrovi ometaju let pela, isuuju ig tuka, hlade zemljite, usporavaju pojedine fenofaze razvoja. Zatita se vri postavljanjem vetrozatitnih pojaseva od bukve ili jove. Nisu pogodne smra i breza. Postavljanje protivgradnih mrea iznad plantaa je u naim uslovima jedini efikasan nain zatite borovnice od grada. Ove mree ujedno predstavljaju i veoma efikasnu zatitu od ptica. Ukoliko na plantai ne postoji protivgradna ili mrea za zatitu od ptica mera se sprovodi pomou sprava koje proizvode zvukove razliite vrste i intenziteta. Za zatitu od divljih ivotinja, najefikasnije je zasade zatititi ianom ogradom visine 1,5 m po kojoj se na vrhu postavlja bodljikava ica. 11. Berba borovnice

Berba borovnice se obino protee u periodu od 6 do 8 nedelja s obzirom da postoje rane, srednje rane i pozne sorte. Svaka sorta se bere tri do sedam puta u intervalu od 5 do 7 dana u zavisnosti od osobina sorte i vremenskih uslova. Plodovi borovnice nisu osetljivi kao plodovi maline. Beru se samo zreli plodovi plave boje, poto su crvenkasti poluzreli plodovi kiseli. Plodovi se stavljaju direktno u specijalnu ambalau zapremine 0,57 l. Mogu se koristiti i male kofice. Kada se koriste kofice dolazi do oteenja pepeljka. Prilikom pakovanja plodova uklanja se lie i nezreli crvenkasti plodovi. Ako je dobar rod jedan bera za 8 asova moe napuniti 60 -80 kutijica pomenute zapremine. Kod berbe treba nastojati da se odvoje plodovi po krupnoi u vie klasa. Krupniji plodovi postiu viu cenu na tritu. Ako se kutijice pokriju sa celofanom poveava se trajanost plodova i postie vea atraktivnost. Prinos po bunu postepeno raste sa starou, poev od druge godine. Odrasle biljke mogu dati 6 8 kutijica, a dobro negovani bunovi ak i 20 kutijica. Plodovi borovnice se mogu prodati za potronju u sveem stanju, ali se takoe mogu konzervirati u 50% rastvoru saharoze ili zamrzavati. Zamrznuti plodovi su gotovo istog kvaliteta kao i svei.