Drveni krovovi u zgradarstvu

• Osnove za dimenzionisanje:
– spoljna opteredenja koja deluju na konstrukciju – usvojeni krovni pokrivač (crep, ter papir, lim, staklo, plastične mase,...)

• Konstrukcija krova može biti različita. dvovodni. – nagiba krovnih ravni. četvorovodni i složeni krovovi). – razmaka spoljnih i unutrašnjih nosedih zidova. – položaja nosedih zidova i sl. – budude namene prostora u krovištu. . a u zavisnosti od: – definisanog broja slivnih ravni (jednovodni.

pa ih je neophodno na nekoj visini (1. samo su mu rogovi duži (do 8.5 m.• Prema konstruktivnom sklopu drveni krovovi mogu biti: – prosti krov koji se sastoji samo od rogova međusobno povezanih u slemenu. i koji se koristi za raspone do 6.0 m pojedinačne dužine roga). .7 m iznad kote poda) prihvatiti horizontalnom gredom raspinjačom.8 do 2. – krov sa raspinjačama je vrlo sličan prethodnom.

0 . klješta i/ili pajanti.5 m). Ova greda vezu sa stubom ostvaruje uz pomod kosnika.4.0 m) i kada ispod međuspratne konstrukcije postoji nosivi zid na približno pola raspona. Tada se iznad tog unutrašnjeg nosivog zida ili jako blizu njega (maksimalno udaljenje je 90 cm) postavljaju drveni stubovi na određenom raspojanju u podužnom pravcu (3. a na koju se oslanjaju rogovi. . koji je sličan prostom krovu.5-8. ali se koristi kada su rasponi duži (7. a preko njih greda slemenjača.– krov sa slemenjačom.

Rožnjače vezu sa stubom najčešde ostvaruju uz pomod kosnika i pajanti. Osim na njih. Na njih se oslanjaju podužne grede rožnjače. koje primaju opteredenje od rogova. rogovi se na koti poda oslanjaju na druge podužne grede venčanice.– krov sa rožnjačama na pravim i kosim stolicama. se primenjuje za vede raspone i za najmanje dva unutrašnja nosiva zida koji nose opteredenje od drvenih vertikalnih ili kosih stubova. . Ovi stubovi povezani sa dve poprečne grede (klješta) čine stolicu.

– mansaradni krov – šatorasti krov – krstasti krov – tornjevi – kupole – rešetkasti krov – složeni krovovi. je vrlo slična prostom krovu. jer nema međuspratne konstrukcije koja bi služila za oslanjanje elemenata krova. samo u uvom slučaju ne postoji međuspratna konstrukcija na koju bi se oslonili rogovi. .– prosta vešaljka... – dvojna i složena vešaljka. ali je u koti poda postavljena zatega. Konstrukcija je ista kao kod krovova sa slemenjačom ili rožnjačama. Oni su na toj koti povezani horizontalnom gredom zategom.

deramida rogovi b/h (cm) min. osnove za dimenzionisanje slobodna dužina rogova merena po nagibu crep.5 10/12 8/14 85 92 71 90 74 93 8/14 10/14 8/16 10/16 10/16 12/16 74 93 75 93 74 88 4. škriljac. iskustveni pokazatelji.Dimenzije i dispozicija krovne građe.0 6/12 8/12 70 90 8/12 10/12 73 91 3.5 8/16 10/16 . lim duplo položen crep. razmak rogova (cm) 3.0 8/14 10/14 4. razmak rogova (cm) rogovi b/h (cm) min.

0 4.5 3.5 Klješta ispod slemenjača su 2x6/10 do 2x6/12.0 4.5 3.5 4.5 prosta stolica ≤ 7.5 m 10.0 m dvojna stolica 7.0-8.5 3.0 4.5 m 8.5 m trojna stolica 9.5-12.0 4.5 3.raspon krajnjih zidnih ivica razmak krovnih nosača 3.5 4.5 14/14 14/14 14/16 14/16 10/10 10/12 10/10 10/12 10/10 10/12 10/10 10/10 10/10 10/10 10/10 12/12 12/12 12/12 ispod slemena 4.5 3.5 rožnjače 4.5-9. klješta ispod rožnjača su 2x6/12 do 2x8/12 .0 4.5 pajante 10/10 10/10 10/10 10/10 10/10 10/10 10/10 10/10 10/12 10/10 10/10 10/12 10/12 10/12 10/12 10/10 10/12 10/12 10/10 10/12 10/12 10/12 10/12 10/12 ispod rožnjače 4.0 m 14/18 14/18 14/20 14/22 14/20 14/22 14/22 16/22 16/24 16/22 16/22 16/24 18/24 20/24 18/24 14/14 14/14 14/14 14/14 14/14 14/14 14/14 14/16 14/16 14/16 14/16 14/16 14/18 14/20 14/18 12/20 14/20 14/20 14/22 16/22 16/24 12/12 14/14 10/14 10/16 10/16 10/10 14/22 16/24 18/24 14/14 14/16 14/18 10/14 10/16 10/18 10/10 14/20 16/22 18/24 14/14 14/16 14/18 10/14 10/18 12/18 10/10 14/22 16/24 16/26 14/14 14/16 14/18 10/16 12/16 12/20 10/10 stubovi ispod slemenjače i kosnici slemenjače stubovi ispod rožnjače i kosnici 4.5-10.0 4.

Dimenzionisanje elemenata krovne konstrukcije .

koja se smatra zglobnom. koje se takođe smatraju zglobom.1. zbog pojednostavljenja proračuna. Rogovi: • Rogovi su u slemenu krova međusobno spojeni na vezu: sučeljak ili list. ili se veza ostvaruje učepljenjem u tavanjaču uz osiguranje veze klinom ili čivijom. • Rogovi se na venčanicu se oslanjaju vezom na zasek. .

• Za krovove sa raspinjačama. • Rogovi mogu između oslonaca da se uvek tretiraju kao proste grede. krovova sa slemenjačama i krovova sa prostim vešaljkama rogovi se tretiraju kao proste grede u statičkom smislu. radi statičke sigurnosti. . dok se za krovove sa rožnjačama rog računa kao greda sa prepustima. kao i njihove zamene usled dotrajalosti. zbog eventualne uštede u materijalu i korišdenja kratkih elemenata drvne građe. rog se proračunava kao kontinualni nosač sa dva polja.• Kod prostih drvenih krovova.

a.rastojanje među rogovima .

. kN / m ' a........ kN / m ' • Merodavno opteredenje na rog je qxII ako je II qx I qx II dop I dop .. kN / m ' w wII a..qx I qx II qy I II g g gII s s sII a......

NCA TCB cos N AC NCA qy l a . ugla pomerljivosti koji je jednak: β= 900-2α. a u zavisnosti od odstupanja ugla nagiba krova od 450. • Redukuju se tako što se reakcije u zglobu reakcije sa suprotnog roga množe sa cos ugla β.M qx l 2 8 T qx l 2 • Normalne sile moraju da se redukuju.

85 cIId . da bi se utvrdili dopušteni naponi. • Dimenzije roga se pretpostavljaju u skladu sa slededom jednačinom: Nmax b h Mmax b h 6 2 0.• Na osnovu sila u presecima. vrši se dimenzionisanje roga. kao i modul elastičnosti. • Pri tom treba definisati vrstu i klasu drveta.

• Ako su naponi prekoračeni. odnosno koeficijent prelaza sa napona savijanja na napon pritiska.85 predstavlja koeficijent redukcije. • Nakon dimenzionisanja roga. .• Vrednost 0. mora se vršiti kontrola ugiba. menja se vrsta i klasa drveta ili se menjaju pretpostavljene dimenzije poprečnog preseka roga. • Za rogove su dopušteni naponi u iznosu fdop=l/200. • Maksimalna vitkost λ ≤ 175.

• Ugib se kontroliše prema formuli: fx fy 5 q l4 384 EI x 5 qII l 4 384 EI y fdop fdop .

Ostali elementi krovne konstrukcije • Sa rogova se uticaji dalje prenose na ostale elemente krovne konstrukcije. • Reakcije koje se sa roga prenose na raspinjaču su sledede: D sin Dx Dy sin900 D sin ' sin900 .2. • Kod krova sa raspinjačom. na raspinjaču pada ukupno opteredenje u dužini od (l1/2 + l2)cos α.

Dimenzioniše se kao aksijalno pritisnut element. • Poprečni presek pajante se takođe usvaja. • Kada se radi krov sa vešaljkom. mada može da se dimenzioniše kao pritisnut kratki element u kosom položaju. može im se eventualno vršiti kontrola napona za ved utvrđen poprečni presek. ali sa istovremenim uticajima zatezanja. ona se najčešde takođe računa kao prosta greda u statičkom smislu. • Stubovi i kosnici se u praksi retko dimenzionišu. . koji prima uticaje sa rožnjače. s’ tim da se uticaj vetra iz horizontalnog pravca na slemenjaču ne uzima u obzir. pa nema kosog savijanja. jer te uticaje preuzimaju mala klješta u slemenu i spuštaju preko dela stuba na kosnike. a ekscentricitet se zanemaruje. zatega se računa prema maksimalnom momentu ispod stubova.• Kada se proračunava slemenjača.