II

subota - nedelja, 2 - 3. februar 2013.

Du{a staljingradske
Na dana{nji dan pre sedamdeset godina, zavr{ena je Staljingradska bitka, ta epopeja o krajnjim ljudskim mogu}nostima i poslednjim dometima hrabrosti, koja u ~itavoj modernoj istoriji jedina bez ostatka podse}a na homerovske bitke oko Troje, u kojima su u~e{}a uzimali bogovi. U Staljingradu, i tokom odbrane od nacisti~kog okupatora i u protivofanzivi Crvene armije, bogova nije bilo, ali su mnogi koje smo nau~ili da poslu{no nazivamo obi~nim ili malim ljudima pokazali vrline kakve nije imao nijedan gr~ki bog. Ako danas treba tra`iti dokaz o postajanju du{e, onda ga treba tra`iti upravo na tom mestu i u tim trenucima.
Na osamdeset kilometara od Sta- Ako je nema~kih preko 800.000, sose paketi sa ordenjem koje je, kao doli~nu moralnu podr{ku jednom gnu- ljingrada, oslobodioci su zatekli je- vjetskih je vi{e skoro za polovinu. No, snom poduhvatu, trebalo podeliti dan `icom ogra|eni logor, u kojem da te i tolike `rtve nisu tada podnete, va dana pre kraja bit- oficirima i vojnicima, pa je ono i de- su nacisti dr`ali sovjetske vojne zaroke, 31. januara 1943. godine, kad je kapitulacija nema~kih trupa oko Staljingrada ve} bila gotova stvar, ali su na severnom podru~ju grada delovi razbijenih njihovih jedinica jo{ pru`ali otpor oslobodiocima, u podrumu jedne zgrade, u kojoj je pre opsade bila robna ku}a, zarobljen je glavni zapovednik, komandant 6. armije, koju je, umesto da joj dopusti da kapitulira jo{ po~etkom januara meseca, Hitler slavodobitno preimenovao u Tvr|avu Staljingrada, kao da }e tim novim imenom ma|ijski promeniti nepromenljivo stanje na frontu - general-pukovnik Fridrih Paulus. Da se ~itava stvar ovog neuspelog osvajanja poka`e u punini svog pusto{e}eg cinizma, Paulus je, samo nekoliko minuta pre nego {to je zarobljen, primio dokaz o svom unapre|enju u ~in general-feldmar{ala, i to je bilo poslednje telegrafsko obave{tenje koje je Hitler, iz Vu~je jazbine, uputio u Staljingrad. Dakle, Paulus je bio prvi feldmar{al kojeg je zarobila vojska SSSR-a. Umesto da dopusti kapitulaciju i Samouvereno, bez samilosti: Nema~ki vojnici napreduju kroz ru{evine (gore), ispituju staru `enu koju su prona{li na zgari{tu tako sa~uva od neizbe`ne smrti hiljade i hiljade svojih vojnika, Adolf Hi- ljeno u tolikoj meri, {akom i kapom, Crvena armija je u tler je, na razlo`na jadikovanja svojih da se govorilo kako }e ubrzo biti vi{e Staljingradu prakti~no oficira sa Isto~nog fronta o besmisle- oficira negoli vojnika. zaustavila jedan san, Kako ne bi obeshrabrivao svoje nosti daljeg pru`anja otpora, histeri~no odgovarao da ni jedan jedini ofi- ratnike i podsticao im sumnju da grozomorni san Adolfa cir ne sme polo`iti oru`je pre nego Staljingrad mo`da i ne}e biti osvojen Hitlera {to pogine. Kad je Paulus iza{ao iz pre jeseni 1942, Hitler je naredio da podruma robne ku}e na svetlo dana, im se ne {alje zimska oprema, a kad bljenike kao stoku za pokolj, danona{ao se na polju mrtvih koje je sam je u novembru ta oprema, ipak, po- no}no pod mraznim nebom. Od proizveo izvr{avaju}i bespogovorno slata, sovjetski vojnici su izvr{ili pre- 1.400 ljudi, pre`ivela su samo 102 ~onaredbe svog glavnokomanduju}eg. pad na `elezni~ki konvoj koji ju je veka. Kad su se dokopali hleba i salaPoslednjih mesec dana otpora, po transportovao. Polusmrznuti i iz- me, mnogi od njih nisu po`iveli dusurovoj hladno}i, opkoljeni od stra- gladneli do ludila, nema~ki vojnici su `e od prvih zalogaja. Hitler je mogao da povu~e svoje ne trupa mar{ala @ukova, nema~ki umirali grupno i na kamari, te su im vojnici su umirali od gladi. Vi{e nije mr{avi le{evi podse}ali na one mase trupe ako ne u novembru i decembru, kad je Crvena armija pre{la u Ta mre`a ljudi spremnih da izgube `ivot, ali ne i du{u, o{tar protivnapad, ono barem u japrostire se unutar Sovjetskog Saveza, ali i u dubokoj nuaru, ali on nikako nije hteo da javpozadini nacisti~kih snaga, ~ak i u samom Berlinu, gde no mnjenje diljem Tre}eg rajha, pre proslave desetogodi{njice njegovog rade oni Nemci koji su sposobni da istinski vole i da stupanja na vlast, 30. januara 1943, istinski mrze, te sovjetskoj obave{tajnoj slu`bi sazna da je bitka za Staljingrad izgudojavljuju tajne podatke bljena. Jedan dan potom, pao je u zarobljeni{tvo ceo njegov komandujubilo avionskog transporta sa alavom mrtvih tela koje su od Jevreja, Roma }i hor na tom delu Isto~nog fronta, domovinom, pa hrana nije stizala - i komunista, njihovi sunarodnici na kojem je ve} bila i{~ezla ~etvrtina uostalom, u poslednjim po{iljkama, proizvodili u koncentracionim logo- ukupno upu}enih snaga Vermahta. Sovjetska strana broji jo{ vi{e `rtava. umesto paketa sa hranom, nalazili su rima.

Zlatko PAKOVI]

D

Tre}i rajh bi mo`da i danas gospodario svetom. U vreme odbrane Staljingrada, pre nego {to }e Crvena armija pre}i u kontraofanzivu, nacisti~ka Nema~ka je sa svojim fa{isti~kim saveznicama dosegla svoj krajnji teritorijalni domet. U novembru te 1942, nacisti su okupirali najvi{e {to }e imati za sve vreme rata. U Evropi, Aziji i Africi, dr`ali su gotovo 13 miliona kvadratnih kilometara pod svojom {apom, ukupno, dakle, 500 miliona ljudi. Ishod Staljingradske bitke, po~etak je kraja nacisti~kog pohoda.

Vukodlak za firera
Podsetimo se ovde me|unarodnih ratnih okolnosti, pod kojima je vo|ena odbrana Staljingrada! U to vreme, nema~ke trupe ratuju poglavito na Isto~nom frontu. Jedini ozbiljniji otpor na drugom mestu, one imaju u Jugoslaviji, od strane partizanskog pokreta Josipa Broza Tita. (Kad je okon~ana Staljingradska bitka, jugoslovenski antifa{isti~ki pokret ima 150.000 boraca, {to nije nimalo zanemarljiva snaga.) Staljin zahteva od Engleza i Amerikanaca da otvore front u Evropi, kako bi se rasteretio front na istoku. Me|utim, ^er~il to izbegava. Ve} tada, on

subota - nedelja, 2 - 3. februar 2013.

III

odbrane

Grad je pretrpeo ozbiljno razaranje i pre po~etka borbi, jer ga je tokom avgusta 1942. Flota 4 nema~kog Luftvafe masovno bombardovala Koliko je Hitler uve- sve ovo imamo u vidu, onda je goto- „Vrijeme je krv - umjetnik u civiliza- kog vojnika koji je mislio da }e `iv u}i ren u pobedu i lako vo neverovatno da i danas postoje ciji smrti“ („‘Time is Blood’: The Sep- u Moskvu. To su znali u Berlinu i osvajanje Staljingrada oni koji umanjuju epohalni zna~aj tember Batlles“, naslov je i devetog Moskvi, Londonu i Va{ingtonu, ali i Kavkaza, re~ito govo- bitke kod Staljingrada, negiraju}i ~i- poglavlja odli~ne knjige Entonija Bi- su znali i vojnici, Rusi i Nijemci.“ ri i njegovo tajno izme- njenicu da je ona preokrenula ishod vora „Stalingrad“, Penguin Books, Najpre, Staljingradska bitka nije {tanje iz Vu~je jazbine rata i da je temelj poraza fa{ista, da je, 1999), Stanko Cerovi} za ovu bitku nikakav san ili metafora iznad praku Pruskoj, u Ukrajinu, naime, Berlin svoje oslobo|enje za- ka`e: „Ona nema odlu~uju}u va`nost ti~nog `ivota, nego upravo prakti~ni blizu grada Vinice, gde po~eo upravo u Staljingradu. za ishod Drugog svjetskog rata. Leb- `ivot u svojoj najpregnantnijoj izjavi mu je napravljen neudi iznad rata, kao san iznad prakti~- - samo otelovljenje prakti~nog uma. ni{tiv i prostran bunnog `ivota, metafora ve}e sudbine. Drugo, da su Nemci bili sigurni u Megalomanski san ker, koji }e on nazvati Rat su Nijemci ve} bili izgubili pret- sopstveni poraz, firer se ne bi ba{kaimenom Vukodlak. U svojoj, pro{le godine, u izdanju hodne zime pred Moskvom. Posle te rio u Vukodlaku i mirisao slavodoTu firer ima i bazen i nedeljnika Vreme, objavljenoj knjizi, bitke nije vi{e bilo nijednog njema~- bitno ru`e nadomak fronta. Sve do lepo ure|enu ba{tu, jer njega, op{te je poznato, izuzetno raduje cve}e. Ovde se po ko zna koji put potvr|uje fakt da razvijen estetNema predaje: Sovjetski vojnik menja polo`aj u sru{enoj zgradi ski ose}aj ne uslovljava razmi{lja o posleratnom mogu}em i moralno ose}anje. Dakle, vo|a `eli uticaju SSSR-a na politi~ku sudbinu da u bliskom kontaktu bodri svoje Evrope. Ukoliko Crvena armija ne nepobedive oficire i izbliza u`iva u bude oslabljena, i Austrija i Italija nezaustavljivom njihovom prodoru mogle bi, kad se okon~a rat, da posta- ka naftnim poljima Kavkaza, i jo{ danu komunisti~ke zemlje. Uz to luka- lje i dublje na istok, ka Iranu, i jo{ davo izbegavanje frontalnog suprotsta- lje, ka Indiji. Sasvim blizu Vukodlaka, dakako, vljanja neprijatelju u Evropi, dok i Crvena armija i Vermaht ne budu nalazi se aerodrom, a tu je i stan rajoslabljeni, Velika Britanija i SAD dra- hsmar{ala Hermana Geringa. Kad Svi za sve: Zbrinjavanje ranjenika sti~no smanjuju isporuke hrane i oru`ja Sovjetskom Savezu, o kojima je ranije sklopljen savezni~ki dogovor. ^er~il se pravda opasnostima na terenu koje vrebaju donosioce po{iljki. U Kremlju, 12. avgusta 1942, Staljin mu na to ka`e: „U uslovima rata nijedan veliki zadatak ne mo`e biti obavljen bez rizika i gubitaka.“ Dakle, u tom periodu, samo SSSR vodi masovnu frontalnu borbu protiv okupatora, koji je duboko prodro na njegovu teritoriju, i stoji tu pred vratima Moskve posle neuspe{nog ataDu{a se samo u paklu otkriva. Pakao par excellence jeste pakao ka, i u opsadi dr`i Lenjingrad, a ve} je Staljingrada, kad su satima i satima, danima i danima, iz hiljada okupirao i Krim, i to u takvim napatopova tu padale granate, a od neprestanog ru{enja dizala se dima u kojima je, na primer, samo u pra{ina od koje se ni prst pred okom nije mogao videti, topio se poslednjih dvadeset pet dana opsade, od ukupno osam meseci, na Sevasto~elik, gorele su cigle, a iz zapaljenih rezervoara nafte sukljao polj izru~io onoliko bombi koliko je plamen osamsto metara uvis. Tu, u toj i takvoj armagedonskoj od ulaska u rat do tada Engleska izstravi, u kojoj su deca govorila: “Mama, izgubila sam nogicu”, ru~ila na teritoriji Nema~ke!

pokazala se du{a. U raju, naime, za du{om nema nikakve potrebe.

VI

subota - nedelja, 2 - 3. februar 2013.

Umesto ostvarenja grandioznih planova, usledio je veliki poraz: Nema~ka kolona iz sastava Grupe armija A napreduje na Kavgaz (gore), mese{mit 109E Geringovog Luftvafe oboren u Staljingradu (desno)

Staljingradske bitke, nema~ki porazi niti su tako zastra{uju}i, niti drasti~no slabe mo} Vermahta. Tre}e, da je uspeo da osvoji Staljingrad, tu kardinalnu ta~ku transporta nafte Volgom sa Kavkaza na sever, Hitler bi ubrzo u{ao i u Moskvu i u Lenjingrad, gde su sve vreme njegove trupe zapeto ~ekale i povremeno atakovale. Dakle, Crvena armija je u Staljingradu prakti~no zaustavila jedan san, grozomorni san Adolfa Hitlera. A da se taj san samo parazitski hranio realno{}u, oblikuju}i je po svojim merilima i sve vreme gone}i daleko od sebe njenu logiku, da je, naime, Hitler taj

}eg rajha.) Dakle, Staljingradska odbrana je emanacija one hrabrosti koja ta`i svoju javu i ne `eli da se povu~e u san. O tom kukavi~kom bekstvu u san, govore Lakan i @i`ek, produbljuju}i na{u spoznaju o mehanizmima odbrane od istine. „Mo`da je bitka za Staljingrad prva velika bitka cijelog ~ove~anstva“, pi{e dalje Cerovi}, „doga|aj koji u svijesti ljudi ru{i barijere nacija i civilizacija; nagovje{taj napora koje }e istorija od sada iziskivati da bi se zaslu`ilo ime ~ovjeka... Najmanji korak u realnosti mora da se plati rijekama krvi.“ Autor negira sudbonosnost

Matvej Putilov, ranjen u obe ruke, uspeo je da uspostavi prekinutu telefonsku vezu sa komandom, tako {to je zubima sastavio pokidanu `icu. S njom u ustima je i izdahnuo. Valentina Denisova Storo`ebnikova, uhva}ena od fa{ista i primorana da im poka`e gde se nalazi najbli`i odbrambeni punkt, odvela ih je pravo pred maskirano mitraljesko gnezdo i iz sveg grla povikala: „Pucajte drugovi!“ Poginula je, ali je s njom poginula i cela ~eta fa{ista
koji je iz jave psihopatski be`ao u san, i terao druge da s njim taj bezdu{ni san kolektivno snevaju, upravo je dokaz ta ~injenica {to je on do samog kraja bitke, do poraza, lagao i sebe i druge u njen ishod, ne mogav{i da se pomiri s nepobitnim ~injenicama, a ne s metaforama. [tavi{e, Hitleru je grof ]ano, ministar spoljnih poslova Musolinijeve Italije, jo{ u novembru, kad Crvena armija tek zapo~inje da blago prednja~i, predlagao da sklopi novi pakt sa Sovjetskim Savezom. Firer je to s ga|enjem odbio. To naprosto nije bilo zamislivo u njegovom snu. Iz sna, on je halucinantno govorio: „Treba se domo}i nafte, Irana i Iraka. Ako tamo prodremo, nadam se da bi nam u vo|enju operacija znatno pomogao oslobodila~ki pokret arapskih zemalja... Ako Engleska izgubi Indiju, onda }e se tumbe okrenuti ceo svet. Indija je jezgro engleske imperije.“ (Svakako, imamo na umu da je Engleska i trebalo da izgubi Indiju, da je trebalo da Indija zadobije sebe, ali ne za potrebe Treove bitke za ishod Drugog svetskog rata, ali, vidimo, ne negira njenu veli~anstvenost i moralnu vertikalu, {tavi{e, on je eroti~no opeva, i taj stil tu ima dubokog smisla, i, na izvestan na~in, nagove{tava ili predose}a ono {to je nama ovde glavna tema, a to je - du{a te bitke. Jer, i da je bitka izgubljena, a vo|ena ovako kako je vo|ena od strane branilaca, ta du{a bi se tu opet javila.

voja @i`eka, „Holivudski poklon ameri~koj mo}i“, objavljen u Gardijanu, povodom novog filma rediteljke Ketrin Bigelou, koji je danas favorit u borbi za Oskara, i njenog pisma javnosti, kojim poku{ava da dodatno podastre dokaze za opravdavanje metoda mu~enja, primenjenih u ameri~kim zatvorima prema osumnji~enima za islamski terorizam. Ona, naime, veli da se putem mu~enja dolazi do onih informacija do kojih se ina~e ne bi do{lo, a kojima se spasavaju brojni ljudski `ivoti. @i`ek na to lucidno prime}uje: „Mu~enje spasava `ivote? Mo`da, ali zasigurno pogubljuje du{e - a njegovo najbestidnije opravdanje je tvrdnja da je

vali du{u, dok su vojnici Vermahta bili spremni da zanemare du{u a da bi spasili svoje saplemenike u carstvu hitlerizma. Ovde treba da ka`emo jo{ ne{to. Du{a se sti~e samo u paklu. Du{a se samo u paklu otkriva. Pakao par excellence jeste pakao Staljingrada, kad su satima i satima, danima i danima, iz hiljada topova tu padale granate, a od neprestanog ru{enja dizala se pra{ina od koje se ni prst pred okom nije mogao videti, topio se ~elik, gorele su cigle, a iz zapaljenih rezervoara nafte sukljao plamen osamsto metara uvis. Tu, u toj i takvoj armagedonskoj stravi, u kojoj su deca govorila: „Mama, izgubila sam nogicu“, poka-

Du{a otkrivena u paklu
[ta je to uop{te du{a? Ima li, naime, taj termin, izuzev svoje simboli~ne i imaginarne funkcije, i svoju realnost? O pojmu du{e, koja se ne mo`e dokazati ni da jeste ni da nije, najbolje mo`emo svedo~iti re~ima svetog Avgustina o pojmu vremena. Kad ne mislim o tome {ta je du{a, ja znam {ta je ona, a kad po~nem o njoj da razmi{ljam, ja vi{e ne znam {ta je. A da je du{a ne{to {to je samostalno od pitanja o Bogu i vere u njega, neka bude dokaz nedavni tekst Sla-

Borba za svaki pedalj: Nema~ki vojnici u fabrici Crveni oktobar pravi heroj spreman da zanemari zala se du{a. U raju, naime, za du{om svoju du{u kako bi spasao `ivote svo- nema nikakve potrebe. jih sugra|ana. Normalizacija mu~enja u ‘Zero Dark Thirty’ znak je moVoleti i mrzeti ralnog vakuuma kojem se polako pribli`avamo.“ Osnovna potencija du{e nije, kako To je sadr`aj pojma o kojem govo- se to pateti~no i u strahu govori, ljurimo, a ostvaren je u heroizmu sta- bav za sve bez izuzetka, bezobli~na ljingradskih branilaca. Oni su nego- ljubav, nego sposobnost, kako je to

rekao Mihail [olohov, izve{tavaju}i sa rati{ta za moskovsku Pravdu, „i da mrzimo istinski, i da volimo istinski.“ Jer voleti neprijatelje i mo}nike koji su do{li da sve sravne sa zemljom, zna~i nemati du{u, isto kao {to mrzeti bedne i ugro`ene zna~i nemati du{u. Slobodarski staljingradski otpor, za~inje se u mogu}nosti istinske mr`nje i istinske ljubavi, dakle, u

subota - nedelja, 2 - 3. februar 2013.
nesvakida{njem naponu istine, koja se kao vektor prostire najpre kroz odbranu a zatim kroz napad Crvene armije, jer je to jedan te isti smer ljubavi i mr`nje. Smer istine! Prou~avaju}i Staljingradsku bitku, nije toliko bitno da znamo raspored trupa koliko delatnosti pojedina~nih u~esnika. Ta mre`a ljudi spremnih da izgube `ivot, ali ne i du{u, prostire se unutar Sovjetskog saveza, ali i u dubokoj pozadini nacisti~kih snaga, ~ak i u samom Berlinu, gde rade oni Nemci koji su sposobni da istinski vole i da istinski mrze, te sovjetskoj obave{tajnoj slu`bi dojavljuju tajne podatke o brojnosti, kretanju i namerama nema~kih trupa. U dubokoj po{ti prema njihovim delima i u odanosti njihovim du{ama, pomenimo ovde imena nekoliko istaknutih ~lanova Crvene kapele, te genijalne organizacije unutar samog ru{enju. Oficir Obave{tajnog {taba Luftvafe, Haro [ulce Bojzen, kojem je sam Gering bio kum na ven~anju, sa svojim je levi~arskim prijateljima, filozofom i pravnikom Arvidom Harnakom, piscem Adamom Kukhofom, vajarom Kurtom [umaherom i njegovom suprugom, slikarkom Elizabetom [umaher, iz Berlina u Moskvu slao klju~ne informacije o stanju nema~kih trupa na Isto~nom frontu. Ve} u prvim mesecima Staljingradske bitke, Bojzen je uhva}en i, sa svojom suprugom, posle mu~enja, ubijen na kraju godine, kad je nadmo} Crvene armije u Staljingradu ve} bila izvesna. Evo {ta je on napisao pred svoju smrt roditeljima: „Sve {to sam radio, radio sam povinuju}i se svom razumu, svom srcu i ube|enjima.“ U toj re~enici i tom spoju razuma, srca i ube|enja, dakle, razloga, emocije i uverenja, naziremo glavne elemente onog {to nazivamo du{om, jer se ona javlja isklju~ivo u onom trenutku kad se razum, ose}anje i volja poistovete. Stoga je ovaj ~ovek bio u stanju da napi{e i ove besmrtne re~i, kakve su nekad, u drevnosti, znali da pi{u samo stoici na samrti, i koje treba bar nau~iti napamet, kao omiljenu pesmu: „Ovo je moja smrt. Ja sam je nekako uvek predose}ao. To je, kako ka`e Rilke, moja sopstven smrt.“ Evo klju~nog momenta du{e! To je ~ovek koji bira i oblikuje svoju smrt, ali, ne kao samoubica, nego kao onaj koji

VII

Staljin ne prikriva pravo stanje stvari, kako to, kad je pora`en, uvek ~ini Hitler pred svojim trupama i pred samim sobom

Pobeda: Vojnik isti~e zastavu na Trgu heroja fonsku vezu sa komandom, tako {to je zubima sastavio pokidanu `icu. S njom u ustima je i izdahnuo. Valentina Denisova Storo`ebnikova, uhva}ena od fa{ista i primorana da im poka`e gde se nalazi najbli`i odbrambeni punkt, odvela ih je pravo pred maskirano mitraljesko gnezdo i iz sveg grla povikala: „Pucajte drugovi!“ Poginula je, ali je s njom poginula i cela ~eta fa{ista. Mornar Aleksej Va{~enko svojim je telom zatvorio mitraljeski bunker. To isto u~inio je i radnik Nikolaj Erdjukov. A Mihail Aleksandrovi~ Panikaha, zapaljenog tela, bacio se na nema~ki tenk i uni{tio ga. Potpukovnik Ustinov, komandant puka, zatra`io je da sovjetska artiljerija bombarduje njegovo komandno mesto, jer su fa{isti vrveli svuda okolo. Svi oni su izginuli. ^ujkov, Vasilij Ivanovi~, zapovednik slavne 62. armije, koja je neposredno branila grad, briljantno postupiv{i kad je sva komandna mesta pribli`io neprijateljskim linijama (tako su njihovi avioni bombardovali i svoje trupe), general koji }e slavu svog oru`ja posle rata zameniti slavom pera, na po~etku odbrane rekao je: „Ili }emo odbraAgonija: Smrznuti nema~ki vojnik (levo), zarobljeni Nemci (dole)

Predsednik Sjedinjenih Ameri~kih Dr`ava, Frenklin Ruzvelt, podario je Povelju gradu Staljingradu, u kojoj pi{e da }e hrabrost i „snaga duha i po`rtvovanosti“ njegovih branilaca „ve~no nadahnjivati srca svih slobodoljubivih ljudi“
Ovim juna~nim delima svakako pripadaju i mukotrpni poslovi radnika u Traktorskom zavodu, koji je pretvoren u fabriku tenkova, gde se rodovno postizala dvostruka norma. Tu gde su tenkovi i{li pravo u boj. stanju da izdr`imo udar, a potom i da odbacimo neprijatelja na zapad? Da, u stanju smo, jer na{e fabrike i zavodi u pozadini rade sada sjajno, i na{ front dobija sve vi{e aviona, tenkova, artiljerije i minobaca~a. [ta nama sada nedostaje? Nedostaje reda i discipline... Od sada gvozdeni zakon discipline za svakog stare{inu, za svakog crvenoarmejca i politi~kog radnika treba da bude pravilo - ni korak nazad bez nare|enja vi{e komande!“ U vezi sa ovom komandom, klju~no je razumeti dve stvari. Prvo, to da Staljin ne prikriva pravo stanje stvari, kako to, kad je pora`en, uvek ~ini Hitler pred svojim trupama i pred samim sobom. Drugo, to da ova naredba ne dolazi iz autoritarne volje diktatora koji je ~asne ljude slao u sibirske logore i, svojevremeno, potpisao pakt sa samim Hitlerom, nego iz du{e samih branilaca. Na{a epika o tome ima {ta izvrsno da ka`e: „Bolje ti je izgubiti glavu, nego svoju ogr’je{iti du{u“. Sam Lenjin je pisao: „U svakom ratu pobeda je, u krajnjoj liniji, uslovljena duhovnim stanjem masa koje na bojnom polju prolivaju svoju krv. Uverenost u pravednost rata, svest o neophodnosti `rtvovanja svog `ivota za dobro svoje bra}e bodri duh vojnika i navodi ih da izdr`e ne~uvene te{ko}e.“ To duhovno stanje Staljingradske bitke, ono je {to ovde zovemo psihi~kim stanjem ili psihom. Predsednik Sjedinjenih Ameri~kih Dr`ava, Frenklin Ruzvelt, podario je Povelju gradu Staljingradu, u kojoj pi{e da }e hrabrost i „snaga duha i po`rtvovanosti“ njegovih branilaca „ve~no nadahnjivati srca svih slobodoljubivih ljudi“. Staljingradska bitka jo{ uvek nadahnjuje srca slobodoljubivih, a dokle }e tako i biti, zavisi od same slobodoljubivosti ljudi.

Ni korak nazad
U Staljinovoj naredbu broj 227, od 28. jula 1942. godine, izme|u ostalog, stoji: „Nema~ki okupatori kidi{u na Staljingrad, na Volgu i nastoje po svaku cenu da zauzmu Kuban i Severni Kavkaz sa njihovim `itnicama i bogatim izvorima nafte. Neprijatelj je ve} zauzeo Voro{ilovgrad, Starobljesk, Roso{, Kupjansk, Valujki, Novo~erkesk, Rostov na Donu, polovinu Voronje`a... Posle gubljenja Ukrajine, Belorusije, Pribaltika, Donbasa i drugih oblasti, na{a teritorija se znatno smanjila, ispalo je da imamo manje ljudi, hleba, metala, zavoda i fabrika. Izgubili smo vi{e od 70 miliona stanovnika, vi{e od 800 miliona pudi `ita godi{nje i vi{e od 10 miliona tona metala godi{nje. Mi sada ve} nemamo prednost nad Nemcima ni u ljudskim rezervama, ni u rezervama `ita. Dalje odstupanje bilo bi pogubno i za nas i za na{u otad`binu...

neizmerno voli `ivot. On bira smrt samo u borbi protiv smrti. Umiru}i, on, dakle, pobe|uje smrt. Njegovo delo, ka`emo da je besmrtno, a to zna~i da je du{a tog dela ve~na. O tome govorimo kad govorimo o du{i Staljingradske bitke. I obave{tajnu delatnost bra~nog para [umaher, fa{isti su otkrili. Supru`nike su streljali. Pred smr}u, oni su rekli: „Mi smo se borili za slobodu i nismo mogli da budemo kukavice.“ [ta su nam u stvari rekli? To da se du{a ne ukazuje sve dok sloboda ne protera kukavi~luk. To isto, pokazali su i borci u odbrani Staljingrada, jer su, u samom grotlu pakla, bili slobodni, i nisu se pla{ili. Unapre|enje i zarobljeni{tvo: Fon Paulus u Evo nekoliko dokaza besmrtne hratrenutku predaje brosti tih du{evnih ljudi koji su znali da do smrti treba `iveti, a ne umirati Tre}eg rajha, sa~injene od ljudi koji pre nje: Matvej Putilov, ranjen u obe ruke, su oficijelno na zadatku njegovog u~vr{}ivanja, a tajno - na njegovom uspeo je da uspostavi prekinutu tele-

niti Staljingrad, ili }emo u njemu poginuti.“ Kasnije, tokom naj`e{}ih stradanja, od svojih je oficira dobijao istovetne poruke: „Opkoljeni smo, metke i vodu imamo, izginu}emo, ali se ne}emo predati.“

ako ne prestanemo s povla~enjem, osta}emo bez `ita, bez goriva, bez metala, bez sirovina, bez fabrika i zavoda, bez `elezni~kih pruga... Ni korak nazada! To treba da bude sada na{a glavna deviza. .. Da li smo mi u

VIII

subota - nedelja, 2 - 3. februar 2013.

Dan Graf — predstavlja svoju novu knjigu

NA SVIM KIOSCIMA
Ovan
Ribe

Svedočanstvo najdugovečnijeg Titovog savetnika
Blažo Mandić: S Titom / Četvrt veka u Kabinetu
„Draža Mihailović mi se obraćao prisno: Slušaj druže Tito” „Pogriješili smo što nismo prihvatili Maršalov plan” Suze Vinstona Čerčila Razgovori sa pet predsednika SAD Tri puta gost britanske kraljice Elizabete II „Možda me naslijedi – Ričard Barton” Robija ga odvojila od prve supruge Ruskinje Pelagije Bjelousove sa kojom je imao četvoro dece, a okupacija od druge supruge Herte Has Intimna ispovest Jovanke Broz: Kako smo se zbližili i kako su nas posvađali Razgovor sa Krležom o zdravlju Razmišljanja o povlačenju i raskol u braku

Bik Blizanci


od do

Vodolije Jarac

Rak

Lav

Veliki godi{nji horoskop za 2013. [korpija
Ljubav Zdravlje Posao

Strelac

Vaga

Devica
[ta ~eka Srbiju, a {ta svet

Naručivanje na telefon 011 24 36 233

Cena: 1.100 dinara