VII IZRADA PROJEKTNE DOKUMENTACIJE I PRIPREMA REALIZACIJE POSLA

7.1

Značaj i principi projektovanja

Rezultati projektnog procesa imaju odlučujući uticaj na konačan finansijski uspeh jednog projekta, sa stanovišta investitora, i sa stanovišta generalnog izvođača. U tom smislu mogu se definisati dve karakteristične situacije (pristupa). Prva je da se projektni proces odvija pod nadzorom investitora i za investitora, a druga da se projektni proces odvija u izvođačkoj grupaciji koju zastupa generalni izvođač. Između ove dve situacije, naravno, postoji niz modaliteta vezanih za realizaciju pojedinih faza sa stanovišta investitora (vidi II poglavlje) ili sa stanovišta izvođača (vidi III poglavlje). U prvom slučaju investitor definiše svoje želje - zahteve i mogućnosti određenoj projektnoj firmi koja, na osnovnu njih projektuje, i daje projektna rešenja ne uzimajući u obzir moguću tehnologiju izvođenja radova nekog konkretnog izvođača. Prolazeći sa investitorom kroz faze definisane u tački 2.2, drugog poglavlja, projektant (konsultant) obavlja svoju funkciju od izrade idejnih skica i rešenja do izrade izvođačkih detalja u skladu sa opisom poslova datih u navedenim tačkama. Njegov posao je posebno značajan kod izrade predinvesticionih studija u kojima se opredeljuju osnovni troškovi budućeg projekta. Značajno je ovde, već na početku, istaći fundamentalnu vezu između procesa projektovanja i ukupnih troškova projekta. Naime, smatra se da se kvalitetnom kontrolom troškova budućeg projekta u procesu projektovanja može da ostvari 85% do 90% od mogućih ušteda na projektu, a da se preostali iznos od samo 10% do 15% od mogućih ušteda ostvaruje u fazi izvođenja radova. Investitori (bi trebalo da) dobro znaju ove podatke i zato maksimalnu pažnju posvećuju izradi projektne dokumentacije, naročito u ranim fazama projektovanja

365

kada se definišu ključna rešenja, pri čemu njihovi konsultanti imaju punu kontrolu nad projektnim procesom. Međutim, sa stanovišta izvođača, interesantnija je druga situacija koja se javlja ili u slučaju kada je investitorov upit bio definisan opštim funkcionalnim parametrima, pa izvođač angažuje svoje projektante da bi odredio vrstu i obim budućeg posla, ili u slučaju kada, polazeći od svojih interesa i konkretne situacije lokala i lokalnih uslova, investitor vrlo detaljno razrađuje i definiše neke određene funkcionalne parametre na nivou idejnog projekta (preliminary design), a nakon sklapanju ugovora prepušta izvođaču izradu glavnog i izvođačkog projekta (final design). Radi se, dakle, o situaciji u kojoj izvođač ima, do određene granice, funkciju projektanta. U takvoj situaciji, u oba navedena slučaja, investitor u ugovoru uvek zadržava za sebe pravo kontrole toka izrade projektne dokumentacije i samih projektnih rešenja koju za njega, po pravilu, obavlja konsultant. Svakako, da mu je u drugom slučaju, u kojem je već detaljno definisao i uneo u ugovor svoje strateške želje na projektu, daleko lakše i da kontroliše. Bez obzira na navedenu kontrolu, za izvođača je vrlo značajno da, u punoj meri, iskoristi poziciju projektanta, jer i napred navedenih 10% do 15% od mogućih ušteda na projektu tokom izvođenja radova za izvođača mogu da predstavljaju, u odnosu na njegove cene u ugovoru, vrlo velika finansijska sredstva. Iznos navedenih ušteda se kalkuliše u odnosu na ukupnu vrednost projekta, a ne u odnosu na ugovorenu cenu izvođača, pa je, prema tome, jasno da izvođač ima dobar prostor za dodatnu zaradu. Osnovna prednost situacije u kojoj izvođač radi projektnu dokumentaciju je u tome što on ima šansu da sva projektna rešenja prilagodi svojim mogućnostima, odnosno svom tehnološkom znanju, resursima kojima već raspolaže i tradicionalnim podizvođačima i kooperantima sa kojima ima dobre poslovne odnose. Već iz ovoga je jasno da, po svojoj suštini, projektovanje ima tehničko-komercijalnu funkciju, kao i veliki uticaj na sve pokazatelje uspešnosti građenja i projekta u celini. Pozicija projektanta je dominantna pozicija na projektu i, po prirodi stvari, sugeriše monopol na znanje o projektu i na moguća tehničko-tehnološka rešenja, koja opet direktno utiču na odluke u oblasti finansiranja i potrošnje na projektu. Zbog toga treba teżiti praksi da upravljanje izradom projektne dokumentacije i upravljanje izvođenjem radova čine jednu funkcionalnu celinu, objedinjenu u funkciji direktora projekta (project manager), koji ima punu odgovornost tokom realizacije projekta, ali i pravo odlučivanja o svim bitnim pitanjima. U tako kompleksnom poslu direktor ima puno saradnika grupisanih u različitim oblastima, ali i u različitim nivoima upravljanja i rukovođenja. Mada je organizaciona struktura svakog projekta specifična i zavisi od niza parametara (vidi poglavlje III), na velikim projektima, kada je reč o oblasti projektovanja, on, uglavnom, ima dva ključna saradnika: organizaciono i ugovorno upravljanje projektovanjem obavlja rukovodilac projektovanja (design manager), a tehničko-tehnološko upravljanje projektovanjem glavni i odgovorni projektant (key designer). Generalnom izvođaču poseban problem predstavlja realizacija ugovornih obaveza na projektu kod obaveza paralelnog rada na izradi projektne dokumentacije i izvođenju radova na gradilištu. To je, inače, česta situacija u praksi koja se javlja i u slučaju kad je predmet ugovora definisan na bazi dokumentacije koju je prethodno pripremio investitor, i u slučaju kada je predmet ugovora definisan na bazi projektnih rešenja koje je dao ponuđač. I u jednom i u drugom slučaju, uglavnom, izvođač radi projektnu dokumentaciju za izvođenje radova, ali dodatna obaveza paralelnog projektovanja i izvođenja radova predstavlja

366

značajan problem, jer može da rezultuje nizom neracionalnih rešenja tokom izvođenja radova. U takvoj situaciji je izrada projektne dokumentacije dominantna vrsta rada kojoj je potrebno da se posveti puna pažnja kod planiranja i organizacije projekta. Od uspešnosti rada u tom delu posla direktno zavisi izvršavanje svih ostalih aktivnosti na projektu. Tu posebno treba uključiti aktivnosti na ugovaranju sa podizvođačima radova i kooperantima za isporuku materijala i opreme za projekat. Zato je opravdano u organizacionoj strukturi projekta da se formira poseban organizacioni deo, u njemu uoči i definiše pojedine hijerarhijske nivoe i podelu posla i pridruži mu se podsistem informacionog sistema projekta. Koliko je ovo složen posao može da ukaže i prosto nabrajanje oblasti u kojima se traže projektna rešenja na primeru naselja od par stotina kuća sa pratećim objektima: urbanizam kojim se rešava i uređenje terena; infrastruktura u kojoj se projektuju i rešavaju ulice, spoljni razvod električne energije, gasnih i telefonskih instalacija, toplovoda, spoljno osvetljenje, vodovod i kanalizacija, i prečišćavanje otpadnih voda; arhitektura u kojoj se rešava i unutrašnja obrada površina i opremanje objekata; geomehanika; konstrukcija i to u betonu, čeliku i drvetu; fundiranje; termotehnika u kojoj se rešavaju problemi grejanja, ventilacije i za pojedine prostore klimatizacije; elektroinstalacije koje obuhvataju instalacije jake struje i instalacije slabe struje (telefonija, protivpožarni i protivprovalni sistemi, a nekad i audio-vizuelni sistemi u objektima); vodovod i kanalizacija sa rešenjima protivpožarnih sprinkler sistema; gasne instalacije, itd.

-

-

Navedeni niz projektnih aktivnosti obavezno uslovljava i veliki broj prethodnih aktivnosti kod istražnih radova i prikupljanja podataka i uslova za projektovanje od odgovarajućih institucija i komunalnih firmi. Sa njima se paralelno odvijaju i aktivnosti na geodetskom snimanju terena, i izradi projekta organizacije i tehnologije građenja. Prema tome, upravljanje izradom projektne dokumenatacije je vrlo složen posao koji zahteva prethodno vrlo precizno definisanu organizacionu strukturu sa jasno podeljenim pravima i obavezama, i razvijen informacioni sistem projekta i podsistem izrade projektne dokumentacije i vezu tog procesa sa sektorima za ugovaranje, komercijalu i izvođenje radova. Vrlo je važno da se, u okviru organizacione strukture za proces projektovanja na horizontalnim nivoima, razviju jake međusobne veze radi ostvarivanja bolje koordinacije između projektanata različitih struka, kao što je prikazano na slici 7-1. Pojedini nivoi primaju zajedničke ulazne podatke bitne za taj nivo upravljanja, ali i upravljačke akcije višeg nivoa upravljanja kojem, povratnom spregom, šalje potrebne informacije. Istovremeno, na bazi dobijenih informacija taj nivo šalje upravljačke akcije nižem nivou od kojeg, opet, povratnom spregom dobija potrebne informacije.

367

2. kao što je slučaj kod projektovanja specijalnih postrojenja za obradu otpadnih voda ili velikih fabričkih kompleksa. istražnim radovima. po pravilu. izvršenim geodetskim snimanjima. uslovima za projektovanje. Tokovi razmene informacija i odlučivanja u procesu projektovanja direktno zavise od polaznih osnova za projektovanje koncipiranih u ugovoru.nivo N rukovodilac projektovanja upravlja~ka akcija povratna sprega ulaz Podsistem . jer. mogu definisati tri osnovna tipa opreme: 1. Generalno.ulaz Podsistem .nivo N-2 timovi SISTEM PROJEKTOVANJA Sl.nivo N-1 izlaz rukovodioci timova upravlja~ka akcija povratna sprega ulaz Podsistem . pa i običajima u pojedinim podnebljima. propisima. To je relativno skupa. 368 . ulaz u sistem projektovanja predstavljaju podaci o ugovorenoj dokumentaciji. Zato se. ali i standardna oprema čija finalna rešenja imaju male razlike u zavisnosti od proizvođača. kao i od strukture i obima i vrste posla. gde je ceo objekat podređen njegovoj tehnološkoj funkciji. 7-1 Vertikalne interakcije između hijerarhijskih nivoa u (pod)sistemu projektovanja Valjano upravljanje procesom projektovanja podrazumeva i postojanje baze istorijskih podataka o tipiziranim tehnološkim i projektnim rešenjima na realizovanim projektima. delovi sistema za kondicioniranje ili značajnija elektro-oprema. Tipičan primer su standardni liftovi u objektima. To je. Oprema tipa B koju je neophodno definisati pre izrade glavnog projekta i izvođačkih crteża. standardima. direktno utiču na projektna rešenja. nestandardna i skupa oprema čiji izbor odlučujuće utiče na sva projektna rešenja. uzansama. a izlazne veličine su projekti (skraćeno od: projektna dokumentacija) u različitim stepenima razrade. U tom smislu vrlo su bitni i podaci o opremi koja se ugrađuje u objekat. sa stanovišta nivoa zahtevanih informacija u toku procesa projektovanja. Oprema tipa A koju je neophodno definisati pre početka izrade idejnih projekata. neki tipovi opreme. odnosno isporučioca.

5). upoređivanje planiranog i stvarnog ulaza. primarni u prvoj fazi planiranja. građevinska firma može da bude i investitor. Time se. odnosno mrežnih planova. raspoloživost pojedinih građevinskih mašina. kao i aktivnosti na ugovaranju. podizvođača na gradilištu i ostalih učesnika u poslu zahtevaju izvanrednu koordinaciju i tehnološki opavdane dinamičke planove. građevinska firma treba da razvije poseban kadar koji će. Međutim. koji će biti uspostavljeni na gradilištu. Kod planiranja aktivnosti na izradi projektne dokumentacije korisno je da se definšu pojedini organizacioni kodovi vrste posla. Planiranje i kontrola izvođenja radova i svih aktivnosti na projektu. a potom izvođački. umeti da savlada vrlo komplikovane procedure u izradi detaljnog urbanističkog plana i. radi kvalitetne kontrole nad svim eventualnim poremećajima. Znači. Zato se u narednom tekstu i 369 . Ovde je uglavnom reč o pokretnoj opremi. materijalu. raspoloživi broj radnika ili mesta za smeštaj radnika. još u fazi formiranja strukture mrežnog plana. pristupa se tehničko-tehnološkoj i komercijalnoj pripremi i planiranju izvođenja radova. transportu. montaži i probnom radu opreme. Zato su tehnološka rešenja pojedinih tehnoloških procesa. 7. odnosno vreme povoljno za izvršavanje pojedinih vrsta radova. potrebno je da se obezbedi kvalitetno rukovođenje i kontrola procesa projektovanja. posebno. Da bi uopšte obezbedila lokaciju. Funkcija cilja je. Pošto je gradilište otvoren sistem na koji deluju mnogi spoljašnji uticaji sa neizvesnim ishodom. jer ne opredeljuje projektna rešenja na bilo kom nivou razrade. najčešće.3.3. odnosno u poziciji korisnika zemljišta. nakon sklapanja ugovora. stanja i izlaza iz sistema i pronalaženje uzroka eventualnih razlika. uklapanje dinamike izvođenja radova u ugovorene rokove. Oprema tipa C je standardna oprema koja se može ugovarati pre i u toku radova na gradilištu. koordinacija i pravovremena razmena informacija.2 Tehnologija izrade planske dokumentacije U prvom delu ovog poglavlja ukazano je da. nameštaju. Na osnovu prvobitnih tehnoloških rešenja i podataka dobijenih na osnovu njih moguće je obaviti optimizaciju tehnoloških procesa. Uporedo sa izradom finalnog projekta. ako ne i ranije. mogući frontovi rada. Ona su i izvor podataka o potrebnoj radnoj snazi. akta o uslovima za uređenje građevinskog zemljišta.. carinjenju. strukturom mrežnog plana predvideti i sve aktivnosti za snabdevanje gradilišta potrebnim resursima. omogućuje dobijanje selektivnih izveštaja o planiranoj dinamici i toku realizacije radova za pojedine projektne timove i rukovodioce (vidi primer 7. građevinsku dozvolu i izgradnju. a uslovi ograničenja mogu biti: meteorološki uslovi. a potom i sve potrebne uslove za projektovanje. sa puno razumevanja i znanja. kao sastavni deo upravljanja projektom. radnom snagom i mehanizacijom. značajno utiču na poslovni uspeh generalnog izvođača. izvođač često u situaciji da samostalno radi izvođački projekat ili glavni projekat. porema postavljenoj funkciji cilja i zadatih uslova ogranišenja. Veliki broj isporučilaca raznovrsnih materijala i opreme. inventaru. vremena pristizanja kapitalnih delova procesne opreme. neophodno je. mehanizaciji na gradilištu i potrebnim vremenima za izvršavanje pojedinih aktivnosti. itd. koji na određenoj lokaciji gradi objekte za tržište.

području i vremenskom periodu). i bliže odredjuje donošenjem prostornih i urbanističkih planova i kontrolom njihove realizacije. kojim se bliže definišu: organizacija izrade.2. usklađenost (poštuje usklađivanje planova po predmetu. Najvažnije karakteristike u procesu planiranja su: integralnost.2 Prostorni planovi Prostornim planovima opštine. saobraćajna i tehnička infrastruktura i osnove za stimulisanje razvoja. a prostorni prostornim aspektima razvoja). razmeštaj stanovništva. Prostorni plan područja sa posebnom namenom donosi se za područje koje zbog svojih karakteristika. Planska dokumentacija predstavlja celovit sklop i medjusobnu interakciju uzajamno povezanih parcijalnih činilaca stanovanja. rokovi i obaveze firmi i ustanova koje 370 . Donošenjem prostornih planova obezbeđuje se planska izgradnja i uređenje celokupne teritorije. Prostornim rešenjem se utvrdjuju smernice za ostvarenje planiranih kvantitativnih i kvalitativnih pokazatelja vremena i prostora. nameće posebne zahteve za uređenjem i korišćenjem prostora.1 Osnovni smisao i značaj planske dokumentacije U gradovima se intenzivno dešavaju procesi prostornog. planira se i usmerava razvoj. utvrđuje se program rada na pripremanju prostornog plana. utvrđivanje obaveza i odgovornosti u izradi i sprovođenju planova.prezentiramo samo deo problematike na izradi planske dokumentacije sa osnovnim ciljem da se građevinskim inženjerima ukaže na okruženje u kojem se ceo proces izvršava. a u njima se određuju namena površina. koordinacija (kojom se obezbeđuje međusobna informisanost. a posebno vangradskih područja koja nisu obuhvaćena urbanističkim planiranjem. faze rada. Prostorni planovi su dugoročni planovi i njima se planira razvoj za period od više decenija. 7. što se i grafički prikazuje. Detaljni prostorni plan radi se za područje van naseljenih mesta. jer se istovremeno tretiraju i društveni i prostorni elementi razvoja (društveni se bave ekonomskim. populacionog i privrednog razvoja. Da bi se potrebe i mogućnosti ovih promena uspešno mogle uskladiti. a to je obično skupština područja za koje se plan donosi.2. mreža naselja. grada i regionalnim prostornim planom definiše se granica područja na koje se plan donosi. ako su planirani radovi za koje uslovi za uređenje prostora nisu utvrđeni u prostornom planu. 7. Nakon donošenja odluke. čime oni postaju osnova celokupne politike planiranja. usklađivanje razvoja i zajedničkih interesa). U procesu izrade prostornog plana uočavamo sledeće faze: Faza pripreme u kojoj odluku o pripremanju prostornih planova donosi organ nadležan za donošenje planova. privrednih i društvenih aktivnosti i potreba.

371 . Nakon završene izrade. nakon čega prostorni plan donosi Skupština. i urbanistička uređajna osnova Karakter i sadržaj urbanističkog plana određuje se u zavisnosti od kategorizacije gradova i naseljenih mesta. Za izradu prostornog plana obrazuje se komisija čija je nadležnost da prati i usklađuje zajedničke interese. a on se objavljuje u zvaničnom glasilu (Službenom glasniku). kulturnih dobara i životne sredine i planiranog društvenoekonomskog razvoja. kao i naseljena mesta u kojima se nalazi sedište opštine koja moraju imati generalni urbanistički plan.učestvuju u pripremi i izradi plana. stepenu izgrađenosti stambenih. U fazi izrade predloga i donošenja prostornog plana na oformljen plan se pribavljaju saglasnosti drżavnih organa. za koje se plan donosi. možemo razlikovati: gradove. a eventualne izmene unose u dokument. zaštite prirodnih. ocenu i analizu varijanti uredjenja prostora. Nadležni organ određuje organizaciju koja obavlja stručne poslove na pripremanju i sprovođenju prostornog plana. Primedbe i predloge iz javne rasprave se razmatraju.2. Rešenja data urbanističkim planovima zasnivaju se na prirodnim karakteristikama terena.3 Urbanistički planovi Prostornim planom se određuje područje naseljenog mesta za koje se kriterijumi i rešenja za izgradnju i uređenje utvrđuju urbanističkim planovima kojim se usaglašavaju potrebe i mogućnosti urbanih sredina i predvidjaju optimalna urbanistička rešenja i organizacija prostora. utvrđuje nacrt plana na osnovu predloga koji dostavlja vladi nadležne skupštine. a dalja razrada se obavlja detaljnim planom. Faza dokumentacije i analize obuhvata pribavljanje i analizu planova. organ uprave područja. detaljni urbanistički plan. organizacije i uređenja prostora. Ove poslove rade obrađivač plana. predlog. 3. ekonomske razvijenosti. pri čemu su način organizovanja i trajanje rasprave utvrđeni odgovarajućim dokumentaima. 2. karata i drugih podataka potrebnih za izradu plana. Faza izrade nacrta obuhvata i izradu projekcije društveno-ekonomskog razvoja. privrednih i objekata infrastrukture. Nadzor nad procedurom donošenja prostornog plana obavlja urbanistička inspekcija. generalni urbanistički plan. Na osnovu toga. Faza javne rasprave u kojoj se o nacrtu prostornog plana sprovodi javna rasprava. koja proverava da li je plan donesen u skladu sa odgovarajućim zakonom. organi uprave i firme koje raspolažu neophodnim podacima. Urbanistički planovi se dele u sledeće tri kategorije: 1. 7. naselja gradskog karaktera.

angażuju stručne institucije. odnosno raseljavanje lokacije. na osnovu srednjoročnih i godišnjih planova. rokovi i vrednosti izvršenja radova i eventualne dopune i izmene. 7. Primarno uredjivanje podrazumeva izgradnju gradske infrastrukture koja je uslov za dalju realizaciju investicionih planova manjih celina.- manja naseljena mesta koja ne spadaju u kategoriju gradova prema statističkim kriterijumima. kanalizacije. i sa stanovišta planiranja realizacije projekata. Ono obuhvata objekte saobraćajno-komunalne infrastrukture zajedničke za više DUP-ova. toplovoda. Na poslovima oko planske dokumentacije rade organi gradske uprave (Sekretarijat za urbanizam i slično). i sekundarno uredjivanje.4 Generalni urbanistički plan Generalnim urbanističkim planom se utvrdjuju: granica područja za koje se plan donosi. 372 . Realizacija srednjoročnih planova i njihova razrada se obavlja u godišnjim opštinskim i gradskim programima uredjivanja zemljišta i njima se za predmetnu lokaciju utvrdjuju vrste. sa stanovišta tehnologije izvođenja radova. na primer. ostala naseljena mesta koja su u svom prostornom razvoju nesamostalna i funkcionalno nekompletna. a imaju urbanističke planove koji sadrže elemente generalnog i detaljnog urbanističkog plana. u poslednje vreme prepušta korisnicima lokacija da sami pripreme i opreme zemljišta. a opremanje izgradnju sekundarne infrastrukture za povezivanje izgrađenih objekata na primarne sisteme vodovoda. - Uređivanje zemljišta i uloga gradske uprave Uredjivanje zemljišta obuhvata radove na pripremanju i komunalnom opremanju zemljišta. pri čemu pripremanje podrazumeva rešavanje imovinsko-pravnih problema. itd. bloka ili više blokova koje obradjuje detaljni urbanistički plan (DUP).2. Sekundarno uredjivanje obuhvata radove na pripremanju i opremanju zemljišta obuhvaćenog granicama usvojenog detaljnog plana. Srednjoročni plan uredjivanja gradjevinskog zemljišta za period od obično pet godina donosi se za teritoriju svake opštine i grada u celini. jer je moguće da se ostvari daleko bolja koordinaciju u realizaciji radova na izgradnji objekata i pratećih infrstrukturnih sistema. bitne za grad. Objedinjavanje sadržaja je uslovljeno složenošću i veličinom naselja koje je predmet planiranja. U Beogradu se. U Beogradu. osnovna namena površina. kao što su Zavod za planiranje i Gradski geodetski zavod. uredjivanje zemljišta se może podeliti na: primarno uredjivanje. na primer. dok se za odredjene stručne poslove. Takvo rešenje je daleko povoljnije. a razrađuju se urbanističkom uređajnom osnovom.

socioloških i ekonomskih parametara. zaposlenosti i društvenim aktivnostima. radne organizacije koje poseduju neophodne podatke i mesne zajednice. utvrdjivanjem apsolutnih i relativnih ograničenja i ciljeva organizacije i uredjenja prostora. park-šume i zaštitno zelenilo. U njoj su podjednako uključeni nosilac izrade. 373 . urbanizaciji. kompozicionih. pri čemu se rezultati sintezne analize koriste za ocenu i izbor optimalne varijante. na osnovu predloga nadleżnog izvršnog organa (vlade). Faza stručne i javne rasprave omogućava da stručne organizacije. Faza izrade programskog dela GUP-a treba da rezultuje projekcijom društvenoekonomskog razvoja kao i predlogom varijanti razvoja u proizvodnji.- infrastrukturni objekti i to gradske saobraćajnice sa priključcima na saobraćajnice šireg područja. Faza dokumentacije i analize predvidja prikupljanje i analizu geodetskih i drugih planova i podataka neophodnih za izradu ocene stanja i mogućnosti razvoja. U fazi izrade prostorne koncepcije GUP-a bliže se određuje organizacija i uredjenje prostora. koju donosi skupština opštine. odnosno grada. osnovna koncepcija stambene izgradnje. i svi zainteresovani sa područja koje GUP obradjuje. U fazi izrade predloga i donošenje GUP-a pribavljaju se mišljenja i saglasnosti nadleżnih drżavnih organa i donosi Generalni urbanistički plan za određeno područje. energetskih i TT instalacija sa priključcima na okruženje. način ozelenjavanja sa podelom na javne parkovske površine. odnosno grada. daju konkretne predloge i ocene varijantnih koncepcija koje se razmatraju na zasedanjima skupštinskih izvršnih organa i ugradjuju u predlog planskog dokumenta. a sprovodi se analizom prirodnih i stvorenih činilaca. sa povezivanjem tih parcijalnih varijanti u celovite. izradom sintezne karte ograničenja. mreža hidrotehničkih. Nakon donesene odluke može da se izabere nosilac izrade plana. Odlukom se obično utvrdjuje period za koji se GUP donosi. trajanje i način organizovanja javne rasprave i način obezbedjenja finansijskih sredstava. skupština opštine. - Svi navedeni sadržaji se i grafički obrađuju. Ovaj planski dokument sadrži i osnovne uslove za uredjenje prostora prema nameni površina. razvojnih. Generalni urbanistički plan se realizuje po sledećim fazama: Faza pripreme obuhvata donošenje odluke o izradi GUP-a. a analiza varijantnih rešenja precizira se sa stanovišta ekoloških. rok podnošenja nacrta plana. Na osnovu toga rade se varijante prostorne koncepcije. Generalni urbanistički plan predstavlja osnov za izradu detaljnih urbanističkih planova i u njemu se nalaze smernice za njihovu izradu. zaštita prirodnih vrednosti i kulturnih dobara. a sve u skladu sa regionalnim funkcijama grada u odnosu na šire okruženje. podatke o racionalnosti planiranih rešenja i bilans površina.

Tekstualni deo DUP-a obično treba da sadrži: opšti deo u kome se navode pravni osnov i povod za izradu i donošenje detaljnog urbanističkog plana. a to se predstavlja u skupnom prikazu rešenja. dokumentacija treba da sadrži prostorno-programske elemente. kao i delove gradova koji čine funkcionalnu celinu kao što su mesna zajednica. Izuzetno. U slučajevima kada je planskim dokumentima predvidjena izgradnja porodičnih stambenih zgrada u DUP-u se na ažuriranoj katastarskoj podlozi predstavlja plan parcelacije. Na nivou idejnih rešenja daju se grafički prilozi za saobraćajne površine. Izrada detaljnog urbanističkog plana utvrđuje se srednjoročnim i godišnjim programima uređenja prostora. Kako bi se sagledala opravdanost i pružilo obrazloženje usvojenog rešenja. a sadržaji se prostorno definišu i detaljno razrađuju. rekreativni centri. saobraćajnice. prikaz postojećeg stanja građevinskog fonda. Njime se konkretizuju postavke generalnog urbanističkog plana u nameni površina i položaju stambenih. objekti koji se zadržavaju i ruše i regulaciona i nivelaciona rešenja planiranih površina i objekata. a predstavlja prostornu i etapnu razradu generalnog plana. detaljni plan se može doneti i za naseljeno mesto ili njegov deo za koje nije donet generalni plan. 374 . industrijski kompleksi. U funkcionalnom pogledu detaljni urbanistički plan razrađuje manja naselja u celini. inženjersko-geološke podatke o zemljištu. odnosno sinhron planu. cilj izrade i tok javne rasprave. obrazloženje detaljnog urbanističkog plana u kome se obrazlažu usvojena prostorna rešenja. uslove za uredjenje prostora kojima se preciziraju smernice za privodjenje prostora planiranoj nameni.2. Dokumentacija DUP-a je uslovljena načinom izbora najboljeg rešenja za planirani vid uredjenja zemljišta. Prikazuju se detaljna namena površina i granica područja koju planski dokument obradjuje. detaljnim urbanističkim planom se prikazuje planirana izgradnja i radovi na uređenju prostora. stečene urbanističke obaveze. specijalizovani centri i objekti druge namene. ukoliko je to predviđeno prostornim planom opštine. Grafički deo DUP-a na situacionim planovima precizira prostornu koncepciju.7. TT i toplovodnu mrežu i uredjenje slobodnih površina. grada ili prostornim planom područja posebne namene.5 Detaljni urbanistički plan Detaljni urbanistički plan predstavlja završnu fazu urbanističkog planiranja. saobraćajnica i tehničke infrastrukture utvrdjuje se analitičko-geodetskim elementima za obeležavanje. energergetsku. privrednih i infrastrukturnih objekata. izvod iz plana višeg reda. tehničke infrastrukture i saobraćajnih površina. Sva tehnička infrastruktura mora prostorno da se uskladi. hidrotehničku. Položaj kompleksa. jedan ili više blokova. Sadržaj detaljnih urbanističkih planova S obzirom da prostorni urbanistički planovi daju i određuju programsku koncepciju projekcije razvoja. ažuriranu geodetsku podlogu.

na osnovu prostornog plana opštine.razmatraju se troškovi realizacije i eksploatacije planiranog prostora. površina koje se mogu koristiti samo za neke namene i onih koje se ne mogu koristiti za predvidjenu izgradnju i uredjenje. detaljnog urbanističkog plana za utvrdjivanje opšteg društvenog interesa. a radi se na osnovu odluke koju donosi skupština opštine područja koje se planira. U planskoj dokumentaciji je i urbanistička uredjajna osnova. odnosno grada. 2. nije predvidjena izrada generalnog urbanističkog plana. 6. katastra podzemnih instalacija i inženjersko-geoloških planova. kompozicione analize rešavaju osnovne dileme budućeg načina izgradnje objekata i uredjenja javnih prostora. pri čemu je obavezno da se uskladi programska osnova GUP-a i programi razvoja svih mikro celina za koje se radi detaljni plan. Raspored ovih činilaca može da predstavlja izvesna apsolutna i relativna ograničenja na osnovu kojih se dobija pregled raspoloživih površina koje se mogu koristiti bez ograničenja. ona ima karakter generalnog. izrada i donošenje DUP-a Zakonom o planiranju i uredjenju prostora preciziran je postupak pripremanja. Taj proces se može raščlaniti na sledeće faze: 1. izgradnje i uredjenja prostora.za razradu mera očuvanja i unapredjenja životne sredine. tj. 3. odnosno detaljnog urbanističkog plana. faza javne i stručne rasprave pruža mogućnost da se svi zainteresovani izjasne o predloženim rešenjima i da se njihovim učešćem iznadje optimalna varijanta. To je planski dokument koji se donosi za naseljena mesta za koja. faza pripreme u kojoj nadležni organ uprave donosi odluku o izradi DUPa. urbanistička uredjajna osnova precizira uslove za korišćenje zemljišta (naročito poljoprivrednog). Varijantna rešenja analiziraju se uporednim ispitivanjem varijanti sa stanovišta: 5. ocenu postojećeg stanja i utvrdjivanje tendencija razvoja. 4. faza dokumentacije i analize u kojoj se pribavljaju i analiziraju geodetski i drugi planovi i podaci potrebni za analizu. uslove parcelacije za javne sadržaje. ekonomije . faza izrade programske osnove u koje se analiziraju programske koncepcije GUP-a i utvrđuju programski elemenati u granicama područja za koje se radi detaljni urbanistički plan. faza izrade prostorne koncepcije obuhvata analizu i ocenu stanja na osnovu geodetskih podloga. 375 . ekologije . izrade i donošenja detaljnih urbanističkih planova.Pripremanje. Slično drugim urbanističkim planovima. faza predloga i donošenja DUP-a obuhvata formiranje elaborata i donošenje odluke o usvajanju na skupštini nadležnog organa. Dakle. rešenja za izgradnju saobraćajnica i objekata.

uslovi za projektovanje koje daje nadležno javno komunalno preduzeće. a ne ugrožava se korišćenje susednog zemljišta. priključivanja na komunalnu infrastrukturu. Iako sadržaj ovog planskog dokumenta zavisi. pre svega. odnosno gradjevinske linije. prikaz tehničke infrastrukture i mesta priključaka za vodovod i kanalizaciju. izrada i donošenje AUUP-a I u ovom delu posla na pripremi osnovnih ulaznih podataka za projektovanje mogu se. životne sredine. Zavod za zaštitu zdravlja. definisati na primeru grada Beograda sledeće faze : Faza pripreme. i institucija i važećih standarda. koji se stara o uređivanju građevinskog zemljišta ili drugo pravno lice koje ima pravo korišćenja građevinskog zemljišta radi izgradnje.2. Priprema. on treba da obezbedi: podatke o lokaciji u koje spadaju kopija plana i podaci o katastarskim i gradjevinskim parcelama. nivelacione i regulacione karakteristike objekata na gradjevinskoj parceli. ustanove koje brinu o kulturnim spomenicima. geološke i druge podloge. urbanističko-tehničke i posebne uslove za izgradnju. Zavod za zaštitu životne sredine. a u svemu prema usvojenom detaljnom urbanističkom planu. kapacitet i vrsta planiranih objekata. zaštitu kulturnih dobara. elektro-energetsku mrežu. zaštitu od elementarnih nepogoda i standarde za projektovanje i izgradnju objekata. normativa i propisa za vrstu radova predvidjenih predmetnim AUUPom. - Akt o uslovima za uredjenje prostora radi se na osnovu detaljnog urbanističkog plana. javno osvetljenje i TT mrežu. pri čemu svako gradjenje i radovi kojima se menja stanje u prostoru treba da bude u skladu sa uslovima za uredjenje prostora. njihovog prostornog položaja. Ako se ne pristupa izgradnji i uredjenju prostora po usvojenom prostornom. trase saobraćajnica i tehničke infrastrukture ukoliko su novoplanirana rešenja racionalnija. ali se u njemu mogu činiti neznatne izmene veličine objekata. i uslove za izgradnju saobraćajnih. On sadrži podatke o lokaciji. na osnovu godišnjih programa uređenja zemljišta i usvojenog investicionog programa predmetnog područja. Gradski geodetski zavod i komunalna preduzeća su dužni da daju 376 . radi bolje koordinacije. Faza prikupljanja dokumentacije u kojoj se. kao investitor. Investitor ili njegov zastupnik sprovode postupak izbora najpovoljnijeg nosioca izrade i to konkursom ili direktnom pogodbom. u kojoj.6 Urbanistički ulazni podaci za projektovanje Akt o uslovima za uredjenje prostora (AUUP) predstavlja urbanistički osnov za izradu tehničke dokumentacije. odnosno urbanističkom planu. saobraćajnim površinama sa nivelacionim i regulacionim karakteristikama. donosi odluku o izradi Akta o uslovima za uređenje prostora. od planirane namene područja za koje se donosi. urbanističko tehničke uslove kojima se utvrdjuje način privodjenja zemljišta planiranoj nameni. mogu se utvrditi privremeni uslovi za uredjenje prostora za izgradnju privremenih objekata. s obzirom da se AUUP radi na osnovu usvojene planske dokumentacije. nadleżni gradski organ koji raspolaże građevinskim zemljištem. prikaz uredjenja slobodnih površina i podatke o položaju regulacione.7. slobodnih površina. prikupljaju potrebne geodetske.

Dakle. može da postoji opasnost da se nelogičnosti u planovima višeg reda prenose dalje. tehničke infrastrukture i objekata. Posebnu pažnju trebalo bi obratiti na prevazilaženje nedoslednosti i neadekvatnog sprovodjenja u život usvojenih planova i na nedovoljnu koordinaciju razvoja i plana. Bez obzira na usvojenu metodologiju izrade planske dokumentacije utvrdjenu zakonskim aktima i tačno definisanog položaja svih subjekata planiranja često dolazi do problema koji se vrlo teško ili.2. Ovaj problem može se rešiti tako da ekonomski razvoj utiče na dinamiku realizacije plana i da se etapnost realizacije prilagođava tekućim ekonomskim promenama u sklopu dugoročne strategije. Jedan od osnovnih problema predstavlja odvojenost društveno-ekonomskog i prostornog planiranja po području i vremenskom periodu. utvrdjuju se primedbe i predlozi. Neposrednim učešćem svih zainteresovanih na području na kojem se plan donosi. radi predmetni AUUP. Ukoliko se radi objekat značajan za republiku predviđen prostornim planom republike. Dugoročni prostorni razvoj može se zasnivati na proceni potreba i iskustava gradova sličnih po strukturi i veličini u zemljama koje su postigle razvoj kome se kod nas teži. kao i stručno-tehničkom kontrolom od strane ovlašćenog revidenta. Srednjoročnim i godišnjim programima uredjenja prostora na određenoj teritoriji predviđa se i program izrade planskih akata. naravno. kako bi se navedeni programi mogli realizovati.uslove za projektovanje i da učestvuju u utvrdjivanju tehničkih podataka za projektovanje saobraćajnica. preciziran način izrade i donošenja planske dokumentacije.7 Problemi u vezi sa planskom dokumentacijom Zakonskim aktima je. kulturnih dobara i protiv-požarne zaštite. Faza izrade. uz mogućnost promena a da ne ugrožavaju kontinuitet razvoja i celokupnost predloženih rešenja. Nedovoljna informisanost i poštovanje usvojenih planova čine veoma raširenu problematiku kod nas. nikako ne rešavaju. Podjednako je loša osnova kada se plan zasniva na pogrešnim ili na nepostojećim ekonomskim procenama. planska rešenja višeg reda bi trebalo da budu ulazni podaci za planove nižeg reda. čak. Kako se ekonomski razvoj ne procenjuje dugoročno dovoljno izvesno. procene koje se daju predstavljaju dugoročne potrebe etapno se realizuju brže ili sporije. 7. tako da je neophodno da se obavlja sveobuhvatna i precizna kontrola pre faze donošenja plana. Tu. Hijerarhijom prostornih i urbanističkih planova. Faza izdavanja Akta o uslovima za uređenje prostora. odnosno gradski organ uprave nadležan za poslove urbanizma. pri čemu bi ponuđena rešenja trebalo da zadovolje i sa stanovišta zaštite životne sredine. koji daje opštinski. a nosilac izrade plana je dužan da ih razmotri pri kompletiranju planskog dokumenta. u kojoj projektant na osnovu prikupljene dokumentacije. uglavnom. koji na kraju treba da dobije sve potrebne saglasnosti komunalnih preduzeća i nadležnih organa. akt izdaje nadleżno republičko ministarstvo. 377 . postoje primeri da su se planovi zasnivali na nerealizovanim procenama razvoja.

Ovi ulazni podaci. koja neravnomerno snose odgovornost. Treba se pridržavati obaveze da se ne može graditi suprotno planu bez obzira na interese vlasnika i da se planom usvojena namena striktno sprovodi i ne menja bez valjanog razloga. Neophodno je da se definiše sadržaj i nivo obrade tehničke infrastrukture u planskoj dokumentaciji. odnosno kao pokriće za izgradnju koja se odvija uporedo sa izmenom plana. Nedovoljno detaljna rešenja donošenjem plana se ozakonjuju. Umesto da se odluka donosi za uradjeni plan.2 analizirana je izrada planske dokumentacije kojom se definiše niz ulaznih podataka relevantnih za izradu projektne (u našim zakonskim aktima često: tehničke) dokumentacije. precizira kakav i koliko veliki objekat żeli. funkciji i veličini budućeg objekta. uočilo da se mora pristupiti izmenama. gde hoće da ga izgradi. u praksi se javljaju slučajevi da se plan radi kao pokriće unapred donete odluke. kakve sadrżaje potencira u njemu i slično. u vidu projektnog zadatka. Saradnja nosioca izrade plana i ostalih učesnika u planiranju je ponekad takva. za izvođača je bitno da se dobro sagledaju i potrebe investitora. 7. uobičajeno je da projektni zadatak za projektovanje nastaje na osnovu angażovanja konsultanta. čak. da bi se. ustanovljena su nepisana pravila ponašanja svih učesnika u izradi planskih akata. 378 .Problem je u tome što se ponekada planiranje i izgradnja odvijaju paralelno ili. jer je njegova odluka o ulasku u realizaciju projekta obavezno uslovljena prethodnim razmišljanjem i određenom predstavom o tipu. i obezbeđivala uskladjenost rešenja.3 7. Ako su podaci neprecizno dati mogu neracionalno povećati koridor saobraćajnice. Projektnim zadatkom investitor. koje administrativno propisuje nadleżni organ. Kako mnoga komunalna preduzeća imaju svoje generalne strategije razvoja koje ponekada nisu u skladu sa generalnim strategijama razvoja grada u celini. Dešava se da planovi služe kao osnova za izmenu i dopunu.3. Prethodnom tačkom 7. moraju se poštovati od strane učesnika u projektu. Za veće projekte. kada se pristupi izradi tehničke dokumentacije. Izrada projektne dokumentacije je proces koji ima svoj razvojni put koji je u potpunoj korelaciji sa nivoom preciznosti ulaznih podataka koje definiše onaj koji postavlja zadatak. kao da zadatak i jednih i drugih nije zajednička izrada dobrog plana. i obrnutim tokom. Pored ulaznih podataka iz planske dokumentacije. iskustava investitora i rezultata dobijenih predinvesticionim studijama (vidi detaljnije poglavlje o sagledavanju realizacije projekta sa stanovišta investitora.1 Tehnologija izrade projektne dokumentacije Projektni zadatak U uvodnoj tački ovog poglavlja ukazano je na mesto i ulogu procesa projektovanja tokom realizacije projekta. poglavlje II). izazvati neracionalno korišćenje gradjevinskog zemljišta ili na drugi način poremetiti koncepciju planiranja. po pravilu. najčešće sam investitor. gradskim propisima bi trebalo ovlastiti instituciju koja bi pratila razvojne planove komunalnih preduzeća. U praksi.

7. O ovome je već bilo reči u poglavlju IV. tehnička i tehnološka svojstva objekta. izvođački projekat (radna dokumentacija).: razrada projektnih skica (generalnog rešenja). - - Zakonska regulativa prihvata i značaj projekta održavanja objekta. sa unetim izmenama tokom gradnje. u formi pogodnoj za eksploataciju objekta. Upravo zato je za primer u tački 7. u kome "moraju biti odredjena sva fizička. više i bolje preciziraju tehničko-tehnološki. koji obezbeđuju sagledavanje vażnih aspekata izgradnje i eksploatacije objekta. Zakon definiše nekoliko nivoa izrade tehničke (projektne) dokumentacije. Zakona o izgradnji objekata Republike Srbije utvrdjeni su uslovi za sticanje prava (licence) na izradu tehničke dokumentacije. kombinacija glavnog i izvođačkog projekta.3.2 Nivoi razrade projektne dokumentacije Osnovna pravila projektovanja objekata kod nas navedena su u Zakonu o izgradnji objekata (“Sl. čime se stiče psihološka prednost i u zadatak ugrađuju sopstvena tehnološka rešenja. uskladjenost sa zadatom funkcijom. glavni projekat.3. samim tim. koji nastaje razradom generalnog rešenja i zajedno sa njim predstavlja najniżi nivo detaljnosti u razradi tehničke dokumentacije. što se kontroliše u postupku pribavljanja gradjevinske dozvole"[81]. tehnička dokumentacija je svrstana u dve grupe. koji je.Może se reći da je proučavanje potreba investitora za izvođača značajan posao u okviru faze istrażivanja trżišta. funkcionalni i finansijski zahtevi. gde se uočava koncepcija objekta. koja omogućavaju operativne poslove gradjenja objekta. kojim se dokumentuju pojedine operacije tokom izgradnje i čijim nivoom detaljnosti se obezbeđuje tehnički ispravno izvođenje pozicija iz glavnog projekta. a radi kvalitetnijeg upravljanja potrebno ga je u celini sagledati i isplanirati i to po svim parametrima od potrebnih resursa do striktnog sprovođenja kontrole kvaliteta. projekat izvedenog objekta. 44/95 i 24/96).57 prezentiran pristup upravljanju izradom projektne dokumentacije za rekonstrukciju jednog industrijskog objekta. gde je ukazano na dobru praksu da se neiskusnijem investitoru ponudi pomoć i besplatne usluge u koncipiranju projektnog zadatka. glasnik RS”. Prema primenjenim kriterijumima.). uticaj na okolinu i sl. Prvu. U članu 15. stabilnost. standardnu. odnosno koja su od značaja za zaštitu javnog interesa i proveru poštovanja važećih propisa (bezbednost. ali i uslovi i ograničenja koji bitno utiču na dalji rad u procesu izrade projektne dokumentacije. Svakim novim urađenim segmentom projektne dokumentacije povećava se nivo znanja o projektu i. a ne samih koncepcijskih i detaljnih tehničkih rešenja o objektu i sadrżaja unutar objekta. U pitanju je svojevrstan iterativan proizvodni proces kojim treba upravljati. čini tehnička 379 . kao i projekta tehnologije i organizacije građenja. u stvari. idejni projekat. br.

tehničku dokumentaciju za preduzimanje mera tehničke zaštite na nepokretnim kulturnim dobrima. takodje. kao i njene sastavne delove. lice koje je zaposleno kod investitora i lice koje vrši nadzor nad primenom zakona. odnosno lice koje je učestvovalo u izradi te dokumentacije. Drugo ograničenje se odnosi na angažovanje pojedinih lica u izradi tehničke dokumentacije. 380 . Tehničku dokumentaciju ne mogu da izradjuju preduzeća. potpisuju lica koja su kao odgovorni projektanti rukovodili njenom izradomi imaju zakonska odgovarajuća zakonska ovlašćenja (polożen stručni ispit). po našem zakonu. odnosno gradi objekat. [81] Tehničku dokumentaciju. obavlja se u slučaju "nostrifikacije" projekata pripremljenih po inostranim propisima. U tom slučaju proverava se saglasnost inostranih propisa i procedura sa našim. idejnog projekta. Izvršena tehnička kontrola projektne dokumentacije je uslov za dobijanje građevinske dozvole. kao drugu vrstu. izuzeci koji su u ovom pogledu propisani za preduzeća. Zakon predvidja dve vrste provere ispravnosti (revizije) tehničke dokumentacije: kontrolu generalnog i idejnog projekta. a da bi se izbegli eventualni nesporazumi. osim dokumentacije za objekte za koje gradjevinsku dozvolu izdaje nadležno ministarstvo (objekti od značaja za Republiku). odnosno projekte. Tehničku kontrolu ne može da vrši lice koje je zaposleno u preduzeću. Na mnogim inostranim tržištima su pojmovi predprojektovanja (skice). Analogno prethodnom ograničenju. Poseban vid tehničke kontrole projektne dokumentacije. U izradi tehničke dokumentacije. treba naglasiti da se on ne primenjuje na izradu skice objekta i radova. odnosno prethodne studije opravdanosti i studije opravdanosti i. ne mogu da učestvuju lica koja obavljaju nadzor nad primenom ovog zakona. Na ruskom tržištu je slična podela u kojoj se pojavljuju predprojekat (uobičajeni naziv forprojekat). Razume se. [81] U principu. odnosno druge organizacije koji su zakonom ili drugim propisom ovlašćeni da odredjuju neki od uslova sadržanih u urbanističkoj dozvoli prema kojoj se izradjuje tehnička dokumentacija. kontrolu tehničke dokumentacije mogu vršiti firme i pojedinci koje su kvalifikovani za njenu izradu. Upotpunjavanje izvođačkih i radioničkih detalja se rešava mahom standardizovanim crtežima. [81] U vezi odredaba člana 15. za izradu tehničke dokumentacije ne mogu se angažovati lica zaposlena u preduzeću ili organizaciji koja je ovlašćena da propisuje neki od uslova pod kojima se ta dokumentacija radi. dobijenim od isporučilaca i specijalizovanih izvođača. koja je svrstana u posebnu grupu i za čiju su izradu propisani oštriji uslovi. Zakona. odnosno drugoj organizaciji koja je izradila tehničku dokumentaciju. Od ovog ograničenja su izuzetna preduzeća koja obavljaju komunalne delatnosti. tehničku kontrolu glavnog projekta. odnosno objekat gradi. može da izradjuje organizacija koja obavlja delatnost zaštite nepokretnih kulturnih dobara (ako ispunjava i druge uslove propisane Zakonom). koji podleže obaveznoj reviziji i radna dokumentacija na osnovu koje se izvode radovi. Takodje.dokumentacija za sve objekte na koje se primenjuju odredbe ovog zakona. ali samo za dokumentaciju za objekte koje će koristiti za obavljanje svoje delatnosti. odnose se na lica koja su u njima zaposlena. tehnički projekat. glavnog projekta i izvođačkih detalja takođe veoma dobro poznati i razrađeni.

Od toga. i koordinirati ih sa navedenim standardnim projektima. Pored toga. preko velikog broja instalaterskih do projekata enterijera i uređenja terena (vidi tačku 7. to treba uzeti u obzir prilikom utvrđivanja procedure projektovanja za određeni projekat. posebno kod kompleksnijih objekata koji sadrże opremu tipa A. kod kompleksnijih projekata. jer on uglavnom preuzima na sebe garancije za postizanje projektovanog proizvodnog programa u ugovoru tipa "proizvod u ruke". a naročito u prvim nivoima razrade kada se rade idejna rešenja i idejni projekat. Ako u dalje razmatranje uvrstimo i činjenicu da se na svakom nivou razrade radi veliki broj raznovrsnih projekata po vrstama radova ili fazama od arhitektonsko-građevinskih. investitor u takvoj situaciji ulogu koordinatora najčešće prepušta upravo projektantu tehnologije. na proces projektovanja veoma mnogo może da utiče i sam investitor. kao i od vrste objekta. Ukoliko postoji żelja za varijantnim rešenjima. Tehnološki projekat je. o čemu je već bilo reči u ovom poglavlju. naravno i prednosti. ali i mnogim drugim faktorima. razumljivo je da investitor najveću pažnju poklanja upravo izboru projektantske firme koja će koordinirati izradu celokupne projektne dokumentacije. na primer. Naprotiv. Taj izbor je još značajniji za industrijske objekte. nemoguće je govoriti o jedinstvenoj proceduri projektovanja i receptu za sve slučajeve realizacije projekta. mogu uključiti i stručnjaci koji dobro poznaju tehnologiju funkcionisanja predmetnog objekta. po potrebi. moguće je samo dati bliża uputstva o čemu treba voditi računa prilikom sagledavanja projektovanja za svaki pojedinačni poduhvat. funkcionalne i finansijske posledice svake od njih. poglavlje o istrażivanju trżišta. Nisu retke situacije da se u projektne timove uključuju 381 . između ostalog. koje se. u mnogome zavisi i sastav i hijerarhija projektnog tima u koji se.1). Kako je već napomenuto u poglavlju VI.3 Procedura (tok) projektovanja Procedura projektovanja je redosled međusobno uslovljenih koraka koji učesnici u realizaciji projekta. Zbog ovako raznovrsnih uticaja na projektovanje.Jasno je. izvođač i projektant. a posebno investitor. procedura projektovanja posebno i jasno obrazlożi u nekom od ugovornih priloga.3. opremljenosti objekta i drugih specifičnosti samog predmeta konkretnog posla (vidi. i donela odluka o daljem pravcu rada na razradi projektne dokumentacije. Pristup izradi projektne dokumentacije i prikupljanju potrebnih podataka umnogome zavisi i od toga da li se projektuju novi objekti ili je u pitanju rekonstrukcija postojećih. već na osnovu sagledanih nivoa razrade projektne dokumentacije. vażan ulazni podatak bez koga se ne może zadovoljavajuće kompletirati praktično ni jedan nivo razrade projektne dokumentacije. da je izrada projektne dokumentacije vrlo kompleksan poduhvat. U procesu projektovanja opredeljuju se ključni troškovi celokupne investicije. posebno ilustrativni primer sa ruskog trżišta). Tada je uobičajeno da se radi nekoliko varijanti da bi se sagledale sve tehničko-tehnološke. bavi ugovornim strategijama za realizaciju projekata). Pri tome treba istaći uticaj tipa objekta. pa do formiranja dokumentacije o izvedenom objektu. odlučujući se za forsiranje određene ugovorne strategije (o ovome vidi detaljnije u poglavlju VI. Procedura projektovanja je veoma uslovljena osnovnom zakonskom regulativom iz ove oblasti. Dobra je praksa da se. 7. obima i kompleksnosti radova. čine od početne ideje. za koje je potrebno da se prvenstveno urade tehnološki projekti za sve proizvodne procese planirane investicijom.

ona ni slučajno nije i dovoljna da bi se projektovanje efikasno obavilo. proizvodnog procesa i obezbeđuju osnovni podaci za precizniji proračun opravdanosti celokupne investicije. Praksa pokazuje da je veoma korisno da se na početku realizacije većeg projekta prouči i definiše koja projektna dokumentacije je neophodna za izvođenje predmetnog posla. ako se gradi bolnica ili scenograf. koja se obično analizira mreżnim planom. a posebno specijalnih konsultanata zahteva izvanredne mere planiranja i koordinacije projektovanja. Uključivanje više učesnika. odnosno faza. Čak i banalni slučaj da se ne predvidi kopiranje dovoljnog broja primeraka projektne dokumentacije może da dovede do ne malog povećanja troškova kod izuzetno velikih projekata. instalacija i enterijera. radi se projektni zadatak za izradu kompletnog idejnog projekta za predmetni objekat. na objektu u kojima se obavezno nalaze: tehnički opisi projektovanih radova. završava izradom definitivnih arhitektonskih osnova usaglašenih sa svim projektantima na objektu. prikazana je procedura . Znači. pošto zakonski minimumi ponekad neprecizno i nedovoljno to definišu. pri čemu su naglašeni nivoi koordinacije. obim budućeg posla. Kontrola projektovanja treba da obuhvati stalnu proveru tehničke usaglašenosti između delova dokumentacije. kroz četiri nivoa koordinacije (usaglašavanja). Rad počinje izradom arhitektonskih osnova koje su. Idejni projekat sadrži idejne projekte svih vrsta radova. utiče se na strukturu i obim projektne dokumentacije (koja je finalni proizvod projektovanja). eventualno. Sa stanovišta procedure projektovanja. jer se njom identifikuju organizacioni nivoi i osnovne aktivnosti u fazi izrade projektne dokumentacije. 382 . kao ilustracija. kao i dobru kontrolu projektovanja. Povećanjem kompleksnosti projekta. osnovni proračuni. opet. Procedura iskazana ovakvom ili sličnom šemom je veoma korisna na početku realizacije posla. Kada se na ovako dobijena rešenja obezbedi saglasnost svih zainteresovanih strana. jer nedostaje dinamička i troškovna komponenta projektovanja. režiser i muzičar ako se gradi pozorište ili kongresni centar. oni se detaljnije analiziraju i prezentiraju. idejni projekat se radi na bazi usaglašenih zahteva i pribavljenih uslova i podloga neophodnih za njegovu izradu. osnovna baza za dalji rad projektanata konstrukcije. Ovaj deo posla zahteva izvanrednu saradnju i koordinaciju projektanata svih struka.priznati stručnjaci iz medicine. Na slici 7-2. idejnim skicama i rešenjima sagledavaju se želja investitora.tok izrade idejnih (preliminarnih) projekata za jedan poslovni objekat. funkcionalnost objekta i. Identifikacija svih neophodnih ulaznih podataka je ozbiljan problem u definisanju procedure projektovanja. ali i kontrolu troškova i vremena u fazi izrade projektne dokumentacije. Njihove povratne informacije bitno utiču na dalji rad koji se. predmer i predračun radova i grafički prilozi i to najčešće u razmeri 1:200. Ali. U slučaju da postoje posebno interesantni delovi ili problemi.

investitor preuzima na sebe sve propuste koji mogu nastati usled neblagovremenog obezbeđenja projektne dokumentacije i eventualnih nesaglasnosti u njoj. a detaljno su razmatrane u poglavlju VI.. kojem se ili prepušta dalja izrada projektne dokumentacije pod striktnom kontrolom konsultanata. jer investitor na svoju odgovornost. koji u takvoj situaciji. vażan korak uproceduri projektovanja kome treba posvetiti maksimalnu pażnju. INFRASTRUKTURA razmena informacija o zavr{nom preliminarnom projektu Tehni~ka kontrola ~etiri . 7-2 Koordinacija i razmena informacija tokom procesa preliminarnog projektovanja Nakon investitorovog usvajanja idejnog projekta. Međutim. priprema dokumentaciju i daje je izvođaču na realizaciju. U ovom. svakako. projektanta i izvođača su brojne. a uz angażovanje odgovarajućeg konsultanta.dopunska koordinacija konstruktivnog i termomehani~kog preliminarnog projekta Revizija preliminarnog projekta Sl. poslednjem slučaju. Moguće ugovorne strategije i odnosi investitora. INFRASTRUKTURA druga koordinacija komentari i potrebe Zavr{ni preliminarni arhitektonski projekti tre}a koordinacija KONSTRUKCIJA INSTALACIJE .. U slučaju tradicionalnog pristupa realizaciji projekta situacija je bitno drugačija.. to je da za razne slučajeve definišu podelu 383 . Zato investitori ponekad teže da dalju izradu projektne dokumentacije prepuste izvođaču.Arhitektonski crte`i odobreni od Investitora Preliminarne arhitektonske osnove prva koordinacija KONSTRUKCIJA INSTALACIJE . Ugovaranje projektovanja je. Ono što je za njih zajedničko. koje se bavi problemima ugovaranja. često. ili mu se kontinuirano obezbeđuje od strane investitora potrebna projektna dokumentacija za izvođenje radova koji. često se na velikim projektima pristupa formiranju tenderske dokumentacije i izboru izvođača radova... sva dalja projektna rešenja može da prilagođava svojim željama i tehničko-tehnološkim mogućnostima. INFRASTRUKTURA komentari i potrebe Detaljne preliminarne arhitektonske osnove KONSTRUKCIJA INSTALACIJE . teku paralelno sa izradom izvođačkog projekta. tada i svi propusti u projektnoj dokumentaciju idu na teret izvođača..

Čest je slučaj da isforsirani građevinski projekat ne sadrżi potrebne detalje o otvorima za prolaz instalacija ili da lokacija armirano-betonskih greda ne odgovara trasama ventilacionih kanala. pristupa se izradi glavnog projekta. koji może da rezultira dodatnim radovima na obezbeđenju otvora za prolaz instalacija u betonskim elementima. detaljan predmer i predračun svih predviđenih radova koji obuhvataju pojedine faze. treba da obuhvati sve potrebne. a na žalost poznat po lošim rešenjima. ranije je rečeno. graditi i funkcionalno ukomponovati. posebno. sve proračune bitne za procenu tačnosti i kvaliteta usvojenih rešenja. jasna je potreba da se preduzmu mere u cilju njihovog izbegavanja. Posle investitorovog usvajanja idejnog projekta i saglasnosti svih zainteresovanih. pa sve do 1:1. zbog kompleksnosti i velikog broja infrastrukturnih sistema koje je potrebno koordinirano projektovati. a ne samo neophodne. Zato je narednim tekstom data detaljnija analiza pristupa izradi projekta infrastrukturnih objekta i. čest u praksi. 1:50. usaglašavanja pojedinih tehničkih rešenja tokom izrade tehničke dokumentacije. kao i dimenzije. najčešće se baš na tom delu projekta i insistira. potrebno je tačno odrediti mesta priključaka takve opreme. Projekat izvedenog stanja na objektu. Glavni projekat svake vrste rada. Na primer. kombinovano sa arhitektonskim osnovama i presecima gde se stiče veći broj instalacija. a u razmeri koja je za predmetnu fazu neophodna i koja može da se kreće u razmeri od 1:100. grafičke priloge koji po svom obimu mora da budu takvi da kompletno definišu izgradnju objekta. 384 . Projektovanje i izgradnja infrastrukturnih objekata. Pošto su dodatni radovi na gradilištu često i predmet sporenja između investitora i izvođača. stepen potrošnje i eventualne posledice koje može da izazove u toku eksploatacije.3. Ova činjenica je od izuzetnog značaja za fazu izvođenja radova. što je neminovno uvod u spornu situaciju. Sinhron plan je ključni dokument koji pokazuje "preklapanje" i usaglašenost različitih vrsta instalacija. Time se obezbeđuje dokumentacija neohodna za eksploataciju i odrżavanje objekta. Iako građevinski deo glavnog projekta nije uvek primaran. Naveden je i jednostavan primer neusaglašenosti građevinskog i mašinskog projekta. ako je u pitanju industrijski objekat u koji se ugrađuje oprema tipa A ili tipa B. Čest je slučaj da se upravo pri izradi sinhron plana uočavaju sve slabosti i propusti tokom rada na izradi pojedinih delova projektne dokumentacije i njihove međusobne koordinacije. predstavlja značajan stručni poduhvat. Gornje razmišljanje je posebno aktuelno za kompleksnije infrastrukturne projekte. 7. izrada sinhron plana. odnosno faze. elemente da bi se moglo pristupiti realizaciji izvođenja radova. jer se u dinamici izvođenja radova na gradilištu upravo najranije javlja potreba za izvođenjem građevinskih radova na gradilištu. gde je veliki procenat nesporazuma i poremećaja rezultat propusta u izradi projektne dokumentacije. tj. lako se formira kontinuiranim evidentiranjem izmena tokom realizacije posla na gradilištu. Glavni projekat minimalno treba da sadrži: detaljan tehnički opis svih predviđenih radova.odgovornosti između glavnih učesnika u fazi projektovanja.4 Usaglašenost izrade delova projektne dokumentacije U prethodnom opisu procedure projektovanja pomenut je značaj koordinacije.

Pre početka izrade projekata infrastrukture utvrđuje se poprečni presek između regulacionih linija.Infrastrukturni objekti. Na osnovu ovakvog rasporeda projektante infrastrukture postavljaju se linije svojih instalacija. Projektantima. podaci o postojećim instalacijama infrastrukture. potrebno je da se obezbede sledeće podloge. Svakako. 7-3 Poprečni presek saobraćajnice sa rasporedom instalacija infrastrukture Integralno sagledavanje instalacija infrasturkture u vidu sinhron plana u okviru izrade projekta kompleksnog građevinskog objekta je jedan od najvažnijih uslova za njegovu optimalnu realizaciju. a naročito objekti smešteni ispod površine terena. i horizontalno i visinski. Nije retka situacija da troškovi izgradnje nekog vodovoda. pomeranjem roka za završetak radova i iznalaženjem prinudnog rešenja koje je često u sukobu sa važećim propisima i. skuplje.7-3: Sl. Da bi se pristupilo izradi kompleksnijeg projekata infrastrukture. elaborat istražnih geoloških radova. to rezultuje povećanjem troškova. često. podrazumeva usklađivanje (sinhronizaciju) situacionog i nivelacionog položaja svih instalacija 385 . nisu na raspolaganju potrebni podaci o postojećim infrastrukturnim objektima. iako su većim delom evidentirani u odgovarajućim gradskim službama. Posebno je apsurdna situacija da se kod izvođenja potpuno nove kompletne infrastrukture javljaju konfliktne pozicije i da se naknadno daju projektantska rešenja. koji obično obuhvata koridor saobraćajnice. Problem nastaje onog momenta kada izvođač radova u koridoru instalcije koju izvodi naiđe na drugu instalaciju koja nije definisana projektnim rešenjem. fekalnog ili kišnog kolektora u gradskim uslovima višestruko premašuju ugovoreni iznos za njihovu realizaciju. geodetske podloge. svi važeći propisi i standardi koji se odnose na predmetne instalacije. kao što je prikazano na sl. predstavljaju poseban problem projektantima. po pravilu. Izrada sinhron plana u urbanim prostorima. elaborati i podatci: urbanistički uslovi. Takođe odgovarajućim šematskim prikazom određuje se i položaj svih instalcionih priključaka uz objekte. i definisan položaj svih instalacija. odnosno nije ucrtana u situaciji.

kod kojih se posebna pažnja usmerava na koordinaciju učesnika pri izradi projektne dokumentacije objekata infrastrukture. bi trebalo da se prikuplja detaljna građa za izradu druge faze sinhron plana. Dosadašnja projektantska praksa uvodila je u proceduru izradu sinhron plana infrastrukturnih instalacija nakon završetka svih projekata infrastrukture. onda su korekcije obuhvaćene projektom sinhron plana manje. Navedenim postupkom bi se izbegle značajne izmene na konačnom usaglašavanju glavnih projekata infrastrukture. projektanti infrastrukture trebalo bi da pristupe detaljnoj razradi svojih projekata tek nakon prve faze sinhron plana i na podlogama na kojima su unesene glavne linije svih instalacija infrastrukture. u razmerama 1:500. i obuhvata sinhronizaciju svih objekata infrastrukture (šahtovi. onda se definišu minimalni zahtevi. 386 . Krajnji rezultat je objedinjeni projekat svih instalacija prikazanih na jedinstvenom situacionom planu i potrebnom broju preseka. a predstavljaju međufaznu kontrolu usaglašenosti svih relevantnih elemenata infrastrukture i eventualne korekcije. 1:250.infrastrukture u regulacionoj širini (saobraćajnice). U dinamičkom planu izrade projekata infrastrukutre neophodno je da se definišu aktivnosti koje se nalaze na kritičnom putu. Da bi se realizovao ovakav složen proces projektovanja i dostigao potreban nivo tehničke koordinacije. Ukoliko se od izrade ovakvog elaborata očekuje samo dobijanje potrebnih saglasnosti i dozvola. U suštini. Ukoliko se svi projektanti striktno drže koridora predviđenih za njihove instalacije. koje su. dakle sugeriše se primena projektne organizacione strukture. 7-4 proceduralno su sumirani potrebni tokovi informacija pri izradi projekata objekata infrastruktrure. efekat izrade sinhron plana bi bio daleko veći da se njegova izrada sprovede u dve faze: I faza II faza obuhvata sinhronizaciju svih glavnih linija instalacija u zacrtanim koridorima i definsanje lokacije prolaza ispod kolovoza saobraćajnica. U ovakvoj raspodeli posla. temelji. najčešće saobraćajnica. Ovaj projekat treba unapred da naruči nosilac ugovora. neophodno je da se obezbedi i adekvatna kontrola procesa izrade projektne dokumentacije. Pri tome. po pravilu. a njegovo sprovođenje je ugovorna obaveza svih učesnika u izradi projektne dokumentacije. kao finalni projekat. U organizacionoj šemi datoj na sl. Tehnička obrada sinhron plana se svodi na situacioni plan nekog od projekata. U međuvremenu. gde je izrazito značajna sinhronizacija projektnih rešenja. Zavisno od rezultata koje očekuje od sinhron plana investitor definiše i projektni zadatak. Ključnu funkciju u organizacionoj šemi upravljanja na izradi projektne dokumentacije ima rukovodilac projekta i njegovi saradnici. projektni elementi se preuzimaju iz odgovarajućih glavnih projekata pojedinih instalacija. Pri izradi projektne dokumentacije značajan segment je izrada projekta upravljanja radovima. Najznačajnija funkcija sinhron plana je da dokaže da projektovani objekat infrastrukture nije u prostornoj i funkcionalnoj koliziji sa ostalim postojećim i projektovanim instalacijama i objektima. posledica definitivnog usaglašavanja instalacija infrastrukture sinhron planom. 1:200 i 1:100 i analitički definisani svi potrebni elementi za geodetsko obeležavanje svake pojedine instalacije. razvodni ormani itd) i kućnih priključaka.

naročito objekata individualnog standarda. Kao ilustracija daje se preciznija procedura izrade projekata sinhron plana infrastrukture za jedno stambeno 387 . 7-4 Organizaciona šema izrade projektne dokumentacije za kompleksniji projekat. kao i sa rasploloživom tehničkom podrškom potrebnom da se obezbede kvalitetni ulazni podaci za analizu i izradu projektne dokumentacije. nivoa podzemne vode ili neadekvatnog geomehaničkog proračuna.GEODETSKE PODLOGE . Preuzimanje podloga od ruskih investitora. Rusko tržište je specifično i vrlo interesnantno za našu operativu. uključujući upućivanje terenskih ekipa na lice mesta radi obezbeđivanja adekvatnih geodetskih i geoloških podloga i elaborata. nosi visok rizik da se urađena projektna dokumentacija prilikom aplikacija na terenu nađe u značajnoj koliziji sa aktuelnim stanjem. a pre svega za izradu urbanističkih i infrastukturnih projekata. Troškovi koji opterećuju projekat višestruko će se isplatiti u varijanti grubih grešaka kod zemljanih radova.INVESTITOR NADZORNI ORGAN (REVIDENT) GENERALNI IZVO\A^ ULAZNI PODACI: . uz potrebu koordinacije tehničkih rešenja Investitori na ruskom trżištu.PODACI O POSTOJE]OJ INFRASTRUKTURI . TV ELEKTRO SNABDEVANJE ULI^NA RASVETA TOPLOVOD SINHRON PLAN Sl. Ovakav zahtev je ponekad u direktnoj suprotnosti sa zatečenom strukturom lokalne građevinske operative.DEPONIJE I POZAJMI[TA . žele da podignu kvalitet investicionih radova.URBANIZAM . Zato se strogo preporučuje kvalitetno istrażivanje trżišta.VA@E]I STANDARDI I PROPISI IZVO\ENJE PROJEKTOVANJE RUKOVODILAC PROJEKTA (DESIGN MANAGER) PROJEKTI INFRASTURKTURE SAOBRA]AJNICE PROJEKAT ARHITEKTURE VODOVOD FEKALNA KANALIZACIJA KI[NA KANALIZACIJA GAS TT KOMUNIKACIJE TELEFON.GEOLO[KI ELABORAT . gde naše firme rade.

ventili. na svakoj lokaciji ukrštanja i grananja instalacija. 1. Rezultat ovakvog rada je kompletan zaseban elaborat koji ima sve atribute izvođačkog projekta za trase instalacija.) Izrada poprečnih preseka ulica u zoni regulacione linije sa detaljno unesenim svim instalacijama infrastrukture i rešenja njihovih prolaza ispod kolovoza i međusobnih ukrštanja 2. koje ovako realizovan sinhron plan donosi. Izrada crteža i grafičkih priloga (vidi ilustraciju na sl. temelji. ali su uštede. 7. ventil. 5. Ekstrakcija tabelarnih podataka za svaku instalaciju posebno (glavne linije i kućni priključci). Sinhron plan u moderno vođenom i racionalno upravljanom projektu ima značajnu ulogu. 3. sa manjim prilagođavanjima. 388 . Njegova izrada predstavlja značajnu stavku u ceni projektovanja. Prikupljanje svih raspoloživih podataka za svaki pojedini projekat infrastrukture. Upoznavanje sa svakim projektom infrastrukture uz pomoć odgovornog projektanta i uočavanje eventualnih grubih grešaka i njihovo lociranje. U tom slučaju zahtevi definisani projektnim zadatkom su maksimalni: traži se precizno pozicioniranje svih instalacija u situacionom i nivelacionom planu uz potpunu analitičku obradu i prikaz svih analitičkih elemenata. zahteva analiza međusobnih odnosa i poštovanje svih tehničkih propisa i uslova. utvrđivanje graničnih elemenata plana i profila u skladu sa odgovarajućim standardom SNIP. što. uostalom. Sllična procedura. prečnicima i važnosti (svaka instalacija ili njen element se smešta u zaseban "layer") Udruživanje svih instalacija infrastukture u jedinstvenu datoteku. zaštitne konstrukcije itd. detaljan pregled i korekcija eventualnih konfliktnih tačaka. (Ova faza je suvišna u varijanti da projektant već poseduje odgovarajući program i eventualno može da obuhvati delimično prilagođavanje sistema specifičnostima koje nisu obuhvaćene gotovim programom) Unos glavnih linija instalacija. Definisanje kućnih priključaka za svaku instalaciju infrastrukture sa detaljnom jedinstvenom anotacijom. neuporedivo veće i višestruklo isplaćuju uloženi trud i sredstva. 4. kao ustolaom i svaki glavni i priključni šaht. Detaljno usaglašavanje međusobnog horizontalnog i visinskog položaja svih instalacija infrastrukture i njihovih elementa (šahtovi. 6. čvor itd. vażiće i za druge projekte koji uključuju mnoštvo spoljnih radova u sličnim okolnostima. stub. rađeno na ovom trżištu. razvrstavanje po tipu. Sinhronizacija nije samo formalna već se.naselje od 500 porodičnih kuća. 7-5). Izrada odgovarajućeg CAD alata prilagođenog specifičnostima pojedine instalacije. znači da svaki kućni priključak ima svoj jedinstveni identifikacioni kod. koja sadrži sledeće korake kao zaokružene celine.

5 Praktičan primer upravljanja izradom projektne dokumentacije Na osnovu prethodnih razmatranja i ukazane potrebe da se izrada projektne dokumentacije koordinira. na osnovu toga. već i u vremenskom i troškovnom smislu. izgradnju potpuno novih proizvodnih i administrativnih objekata i originalno rešenje za novu tehnologiju proizvodnje. zaključeno je da treba teżiti kompletnom upravljanju izradom projektne dokumentacije. doraditi i kompletirati postojeću dokumentaciju. jer je izrada projektne dokumentacije praktično poduhvat za sebe. pa tek. ne samo u tehničkom. U relativno kratkom roku trebalo je snimiti postojeću tehnologiju u fabrici automobila. Za ilustraciju kompleksnosti upravljanja izradom projektne dokumentacije daje se kratak prikaz sistema koji je osmišljen za fazu izrade tehnološkog i izvođačkih projekata za jednu Fabriku specijalnih automobila u Rusiji.Sl. 7-5 Detaljni sinhron plan (separat) 7. Pri koncipiranju sistema za upravljanje izradom projektne dokumentacije ceo proces projektovanja podeljen je na dve faze (sl. sa skoro svim opštim atributima projekta koji se realizuje u građevinarstvu. predložiti poboljšanja i konkretna rešenja za proširenje fabrike. Takav pristup je razumljiv. Proširenje fabrike uključivalo je rekonstrukciju postojeće hale. Zadatak koji je postavljen pred jugoslovenske projektante nije bio ni malo lak. 7-6): 389 .3.

DEO_A DEO_B

Projektovanje tehnologije proizvodnje Izrada glavnih izvođačkih projekata

Sl. 7-6

Globalna podela sistema za upravljanje izradom projektne dokumentacije

Sva projektna rešenja trebalo je uraditi na izvođačkom nivou. Taj zahtev investitora je uključivao i detalje spojeva i radioničke crteže, kao i kompletno rešenje za sve instalacije (signalizacija, protivpožarni uređaji, napajanje mašina, komunikacije, grejanje, ventilacija, osvetljenje), a za fabričku tehnologiju detaljne specifikacije alata i mašina, kao i šemu rasporeda radnih mesta, tačan pregled normativa za rad, program sistema kontrole i obuke osoblja i niz drugih detalja oko eksploatacije opreme. Izuzetno složen tehnološki proces zahtevao je i složenu proceduru projektovanja objekata, uz stalnu interakciju između tehnologa i ostalih projektanata. Posebno su bili strogi zahtevi oko deponovanja i uništenja otpadnih materijala iz tehnološkog procesa. Ilustracije radi, treba napomenuti da je samo jedna izmena u tehnološkom procesu, po pravilu, imala za posledicu izmenu gabarita u tom delu objekta, promenu u razmeštaju instalacija, drugačiji sistem fundiranja mašina i niz posledica na ulazne podatke za pojedine projektante-specijaliste. Zbog navedenih specifičnosti, na početku je sagledan ukupan obim radova na izradi projektne dokumentacije i identifikovani su svi projekti koje je trebalo uraditi. Njihov delimični spisak sa pripadajućim kodovima dat je na sl. 7-7. Pošto je nedvosmisleno definisan obim radova na izradi projektne dokumentacije, uočeno je da kvalitetno upravljanje procesom projektovanja treba da obrati pažnju ne samo na stručne oblasti (vrste projekata) koje treba razraditi u dokumentaciji, već i na izdvojene tehnološke celine koje sačinjavaju projekat. Drugim rečima, uočena je potreba za odvojenim sistemom kodiranja koji je trebalo da obuhvati izdvojene objekte u proizvodnom kompleksu (proizvodni i administrativni deo, pomoćni objekti itd), i tehnološki zaokružene grupe poslova u toku izrade projektne dokumentacije. Tehnološki zaokružene grupe poslova, koje bi bilo poželjno posebno razmotriti u određenim situacijama, izdvojili smo, na primer, poslove na snimanju postojećeg stanja objekta i poslove na osmišljavanju i projektovanju unutrašnjeg transporta u fabrici. Opisana podela usvojena je u potpunosti u skladu sa ugovorom, pa su i odgovarajući kodovi dobili vrednosti prema brojevima odgovarajućih članova ugovora sa investitorom (vidi deo liste kodova dat na sl. 7-8). Na taj način, omogućena je kasnija kontrola procesa projektovanja o svim značajnim ugovornim odredbama, što je imalo velikog uticaja na korektnost i principijelnost u odnosima sa investitorom.

390

DEO_A

Projektovanje tehnologije proizvodnje 11 12 15 16 17 21 22 24 42 62 Globalni snimak postojećeg stanja tehnološke opreme Izrada specifikacija materijala za proizvodni proces Tehnološka obrada Izrada grupne tehnologije Izračunavanje normativa rada Snimanje postojeće linije montaže, opreme, normativa Projektovanje linije montaže Projektovanje specijalne opreme kod kooperanata Projektovanje alata za liniju montaže Izrada projekata organizacije proizvodnje

DEO_B

Izrada glavnih izvođačkih projekata AI AR AZ EM EO KZ OV RP SS TH TK VK Enterijeri Arhitektonska rešenja Antikoroziona zaštita Energetska oprema Električno osvetljenje i utičnice Armirano - betonske konstrukcije Grejanje i ventilacija Radni projekat Veze i signalizacija Tehnologija proizvodnje - oprema Tehnološke komunikacije - cevovodi Vodovod i kanalizacija

Sl. 7-7

Kodiranje po vrstama projekata u sistemu za upravljanje izradom projektne dokumentacije

Prikazani sistem kodiranja u upravljanju izrade projektne dokumentacije omogućio je selektivno izveštavanje o svim uočenim oblastima. Na osnovu definisanih grupa kodova, planski zadaci i kontrolni izveštaji su grupisani po određenom hijerarhijskom redosledu koji je omogućavao optimalno upravljanje. Da bi izveštaji bili i formalno upućeni na konkretnog nosioca zadatka, uvedena je grupa kodova po odgovornim projektantima (vidi delimičan spisak dat na sl. 7-9). Na taj način, svakoj aktivnosti je dodeljeno ime stručnjaka koji je bio ovlašćen da rukovodi njenom realizacijom. Jednom nedeljno održavani su koordinacioni sastanci ovlašćenih učesnika na kojima su analizirani kontrolni izveštaji i deljeni korigovani planski zadaci za naredni period.

391

DEO_A Projektovanje tehnologije proizvodnje 331 332 333 334 335 6 Tehnološki projekat procesa proizvodnje (član 3.3.1) Lay-out za tehnološki proces (član 3.3.2) Izrada spiska opreme i tendera (član 3.3.3) Projektovanje specijalnih alata (član 3.3.4) Projektovanje unutrašnjeg transporta (član 3.3.5) Projektovanje organizacije rada i kontrole (član 6)

DEO_B Izrada glavnih izvođačkih projekata 31 341 342 343 344 8 Snimanje postojećeg stanja objekta (član 3.1) Proizvodni deo koji se proširuje i rekonstruiše (član 3.4.1) Proizvodni deo koji se dograđuje (član 3.4.2) Administrativni deo (član 3.4.3) Projekat kompresorske stanice (član 3.4.4) Projekat glavne zgrade (član 8)

Sl. 7-8

Deo liste kodova po tehnološki zaokruženim grupama poslova i izdvojenim objektima, u skladu sa nomenklaturom iz ugovorne dokumentacije

Posebno je značajna činjenica da je po ugovoru postojala grupa aktivnosti koja je predstavljala isključivu nadležnost investitora. Takve su, na primer, bile aktivnosti "Obezbeđenje dokumentacije za postojeći tehnološki proces", "Dostavljanje geomehaničkih podloga", "Revizija dostavljenih projekata" itd. Zato je u definisanju odgovornosti za realizaciju tih aktivnosti ustanovljen poseban kod INVE, koji je služio za trenutno dobijanje izveštaja sa obavezama investitora. Eventualno investitorovo neispunjenje usvojenog plana imalo je za posledicu kašnjenje ostalih aktivnosti, pa je bilo predviđeno da se, po potrebi, uz zahtev za produženje roka ili odobrenje dodatnih troškova, kao obrazloženje prosleđuju i odgovarajući komparativni izveštaji. Uz kratak prikaz analize posla sa stanovišta upravljanja njegovom realizacijom, treba napomenuti da je, u sklopu priprema za uspostavljanje informacionog sistema, definisan i sistem kodiranja listova, crteža i sveski sa projektnom dokumentacijom. Predloženo je, ali zbog nedostatka sredstava nije i realizovano, formiranje računarske baze podataka koja bi sadržala kompletnu projektnu dokumentaciju (crteže, tekstualne opise, prepisku, zapisnike, napomene). Prototip ovakve baze podataka realizovan je u jednom drugom projektu i ukratko prikazan u poglavlju VIII ove knjige.

392

393 . lakše su uočavani propusti. mašinske instalacije i kompresorska stanica Zajedničke nadležnosti Radovi za koje odgovornost snosi investitor Sl. dok izveštaj na sl. odstupanja od usvojenog plana. U oba izveštaja aktivnosti su grupisane prema merodavnim članovima ugovora. Periodičnim izveštavanjem. arhitektura Nevenka Lalić. 7-11 prikazuje deo obaveza izvođača oko projektovanja pojedinih objekata ili delova objekata. vodovod i kanalizacija Dragoš Đorđević. u obimu prilagođenom svakom pojedinačnom učesniku. a korektivne akcije su bolje i efikasnije planirane. termotehnika i ventilacija Milan Lenasi. 7-9 Deo liste kodova kojima je definisana odgovornost učesnika u izradi projektne dokumentacije Na kraju. 7-10 predstavlja detaljniju terminiranu listu dela ugovornih obaveza izvođača o izradi tehnoloških projekata. na slikama 7-10 i 7-11 dati su ilustrativni izveštaji korišćeni za potrebe upravljanja izradom projektne dokumentacije. Izveštaj na sl. elektrika Sima Orlić.DEO_A Projektovanje tehnologije proizvodnje GODI KOOP SLDA ZIDE Goran Divjak sa pet saradnika Deo projektovanja koje radi kooperant Slavko Danilović sa jednim saradnikom Živko Đekić DEO_B Izrada glavnih izvođačkih projekata BRTR DRDO MILE NELA SIOR SVI INVE Branislav Trajković.

Sl. 7-10 Deo obaveza izvođača po pitanjima izrade tehnoloških projekata 394 .

Sl 7-11 Deo ugovornih obaveza izvođača vezano za projektovanje pojedinih objekata ili delova objekata u okviru projekta 395 .

topografske karte i snimci terena. Kako se u praksi. Na kraju. preliminarne predračune. kao i razni izveštaji sačinjeni posle obavljanja istražnih radova i obilaska zone gradilišta. Projekat tehnologije i organizacije građenja je sastavni deo projektne dokumentacije koji se radi nakon završetka određenog broja ostalih projekata. za objekat u celini i njegovim delovima. čak. aktuelnim cenama. po pravilu.4 Izrada projekta tehnologije i organizacije građenja Pojam projekta tehnologije i organizacije građenja 7. katalozi alata i materijala.4. planiranog rasporeda proizvodnih delova gradilišta. to su neophodne određene optimizacije na bazi tehničkoekonomskih parametara organizacije poslovanja. prethodno urađeni projekti. u skladu sa tim. pripremu posla i početak radova. definišu elementi za formiranje predračunskih kalkulacija troškova za prethodne. karte javnih puteva.. Pored gotovih projekata. Neophodno je da se prikupe i informacije o proizvođačima materijala. sastava i broja radne snage.).. na osnovu sagledavanja elemenata usvojene tehnologije.7. građevinske norme. podloge za izradu projekta organizacije i tehnologije građenja su obavezno i ugovor o građenju. izabrane mehanizacije. pruža mogućnost izbora između više mogućih tehnologija rada. dubina mržnjenja. jasno razgraničenje 396 . pripremne i "ostale" radove. vlažnost i brzina vetra u zoni gradilišta . Ti. u užem smislu. Za manje objekte osnove tehnologije građenja često su već ugrađene u projektantske tehničke opise i kalkulacije. mreže spoljnih i unutrašnjih transportnih puteva. Njime se. 7. hidrološka i mikroklimatska opažanja ponašanja relevantnih veličina (nivoi vode. itd. uključujući prateće predmere i. uslovi snabdevanja energijom i tehničke specifikacije. mogu biti razrađeni na idejnom ili detaljnom nivou. zbog ušteda koje sugeriše tehnološka i organizaciona analiza. Projektom se.1 Projektom tehnologije i organizacije građenja se na jasan i pregledan način pokazuje koncepcija izvođenja projektovanog objekta. Dalje. eventualno.4. uputno promeniti i osnovna projektantska rešenja. možemo govoriti o nivou razrade projekta tehnologije i organizacije građenja.2 Uticaj projekta organizacije i tehnologije građenja na kvalitet upravljanja projektom Na osnovu kvalitetnog projekta organizacije i izbora optimalne tehnologije građenja moguća je kasnija procena ukupnih troškova građenja. prospekti mašina. dok za kompleksnije objekte ovaj aspekt obavezno treba posebno sagledati. odnosno izabranog sistema građenja i opremanja objekta. temperatura. između ostalog. Ponekad je. pre svega arhitektonskograđevinskog i projekata instalacija i opremanja. omogućeno je pravovremeno sagledavanje prvih koraka koje treba preduzeti za formiranje gradilišta. dragoceni su i podaci dobijeni intervjuisanjem pojedinih eksperata i mogućih učesnika u realizaciji projekta. eksplicitno dokazuje opravdanost primene preporučene tehnologije i njene prednosti u odnosu na alternativna rešenja. pa. geološki i geomehanički izveštaji.

ukupnu cenu objekta. a posebno je bitno što se unapred formira kompletna predstava o realizaciji posla. često se ova dva pitanja prepliću. pa se detaljnija uputstva mogu pronaći. Informacije radi. koštanje po jedinici mere po vrstama radova i delovima objekta. u knjizi "Organizacija građevinskih radova" prof. izdanje Građevinske knjige iz Beograda. po redosledu koričenja projekta. Model koji predlażemo je već nekoliko godina osnova za izradu diplomskih radova na Građevinskom fakultetu u Beogradu. Na osnovu svega toga propisuje se optimalan pristup upravljanja projektom u toku izgradnje.3 Sadrżaj projekta tehnologije i organizacije građenja Sadržaj i forma projekta tehnologije i organizacije građenja nisu striktno zakonski propisani i mogu da variraju. opis tehnologije izgradnje po vrstama glavnih radova sa komentarom unutrašnjeg i spoljašnjeg transporta. naziv i adresu projektanta. između ostalog.4. dr Bogdana Trbojevića. na ovom mestu dajemo samo mogući sadržaj projekta tehnologije i organizacije građenja. Njegov cilj je da čitaocu pruži prvu i dovoljnu informaciju o osnovnoj koncepciji tehnologije i organizacije građenja. Pored toga. Tehnički izveštaj sa osnovnim tehnološkim i organizacionim uslovima za izvođenje radova je poslednji u nizu tekstualnih priloga koji se izrađuju. tehničko-ekonomske pokazatelje o objekatu . recimo. kao i ime odgovornog projektanta. komponenta upravljanja projektom je izrażenija i potrebnija.obaveza investitora i izvođača. 7. Ranije je već naglašeno da je poznavanje tehnologije građenja preduslov za kvalitetno upravljanje projektom Što je projekat obimniji i kompleksniji. osnovne tehnološke podatke o objektu. pa čak i zajednički razmatraju. komentar i poboljšanja rešenja preuzetog od projektanta objekta. predloženi sistem kontrole kvaliteta. stavlja na prvo mesto. Obzirom da se upravljanje projektom może sagledati tek na osnovu odličnog poznavanja tehnologije građenja. obuhvata i sledeće važnije stavke: potpun naslov i adresu investitora. On. obezbeđuju se neophodni elementi za zaključivanje o dinamici odvijanja radova i potrebama gradilišta za ključnim resursima. a istovremeno i proceduralni vodič kod rešavanja praktičnih problema: 1. ali se.spisak prostorija sa njihovom namenom i obračunom građevinske površine. prilagodjen ukusu i iskustvu autora. zavisno od tipa objekta i specifičnih uslova u kojima se on realizuje. Metodologija projektovanja tehnologije i organizacije građenja je tokom godina proučavana na Građevinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. naziv objekta i adresu mesta gradnje. - 397 . Osnovna karakteristika tako definisanog projekta organizacije i tehnologije gradjenja je sto se on daje kombinovano sa osnovnim elementima upravljanja projektom.

. lansirna rešetka. pretpostavke pod kojima je plan sačinjen. Ovi podaci se pribavljaju iz hidro-meteoroloških biltena i godišnjaka. karakteristike i napomene o trasi razvoda fluida i električne energije za potrebe gradilišta. Proračun fonda radnog vremena se radi na osnovu statistički obrađenih podataka o temperaturi i količini padavina u oblasti građenja u toku dvadeset poslednjih godina. montažni.. Specifični podaci. proteza za podizanje pri montaži vitkih elemenata konstrukcije . ili fotografijama lokacije. dobija se godišnji fond radnog vremena koji se koristi kod proračuna izbora mehanizacije i kod planiranja .planirani datum početka i mogući rok završetka radova. često se prilažu i fotografije ili delovi prospekata postrojenja i uređaja koji će biti korišćeni u toku izgradnje (fabrika betona sa dodacima za rad u posebnim klimatskim uslovima. kakvi su. ilustrativne šeme za ključne tehnološke postupke i dijagrami radnih operacija. kako bi se što jasnije istakla neka značajna stanja lokaliteta (pojava klizišta.. asfaltna baza. . vrsta i kategorija tla.podatke za kontrolu realizacije projekta . na primer. zemljani. 2. Takođe. nivo podzemnih voda. 3. Metode koje se koriste za analizu i prikaz tehnologije su karta procesa i/ili dijagram toka. broja i trajanja smena.). napomene o primeni angažovane mehanizacije.terminiranja pomenutih vrsta radova. ruski standardi za pojedine zone u toj zemlji preciziraju maksimalne i minimalne temperature vazduha za pojedine mesece u toku godine. dinamiku planiranog utroška resursa.). spisak važnijih objekata privrednog gradilišta obuhvaćenih projektom i kratak opis njihovog razmeštaja. Preciznim prikazom tehnologije olakšava se zadatak izbora mehanizacije i statički i dinamički proračun potrebnih resursa. tehnički opis objekta) i koriste pri formiranju globalne strategije izvođenja određenih radova (zemljani radovi i izrada konstrukcije ispod nivoa terena) i širem izboru mehanizacije. a neki od njih sadržani su i u pojedinim standardima. rad sa kamenom. i usvajanjem dnevnog fonda radnih sati. propisani sistem kontrole ovih veličina. kao što su npr. dobijaju se analizom tehničke dokumentacije (izvodi iz geomehaničkog elaborata. - 398 . profil kanjona na mestu budućeg mosta ili brane. Npr. slojevitost. Tabelarnim proračunom broja dana kada je moguće izvršenje određene vrste radova. stanje puta koji se mora rekonstruisati. Nije redak slučaj da se izbor nekih tehnoloških postupaka ilustruje snimcima sa sličnog projekta. nasipanje i zbijanje materijala u toku izrade nasutih brana ili betonski radovi. Delovi tehničkog opisa detaljne tehnologije izvođenja pojedinih radova često se priključuju projektantskim specifikacijama (tehničkim opisima).komentar usvojene organizacione strukture upravljanja projektom i rešenja informacionog sistema projekta. mobilna drobilana. kako se ne bi rasipale informacije bitne za sagledavanje troškova. kao što su betonski. analizu. Tehnologija izvođenja radova zasniva se na proučavanju prikupljenih podloga i sagledavanju uslova za izvršenje radova. Precizno utvrđivanje fonda radnog vremena je posebno važno kod onih radova koji su osetljivi na promene klimatskih karakteristika..

Za materijale koji se.4. mogu biti ilustrovane kopijama i/ili delovima prospekata. materijalu i mehanizaciji za ključne pozicije radova dobijaju se tabelarnim (računarskim) proračunom. Na karakterističnim stajnim tačkama treba dati detaljan prikaz kraka dizanja sa naznakom momenta dizanja (težina elementa x krak dizanja) i elementima rotacije i/ili translacije nosača koji se montira. nabavne cene materijala. način montaže (prikaz prolaska glavnih nosača kroz faze montaže) i način pričvršćenja ili ukrućenja nosača do faze povezivanja sa ostalim nosačima. dužine i način transporta od proizvođača do gradilišta. na osnovu sagledane dinamike izvođenja radova. Kao izvor podataka relevantnih za proračun služe zvanične građevinske norme ili iskustvene 7. Širi i uži izbor građevinskih mašina za glavne radove zasniva se na spisku raspoloživih mašina iz mašinskog parka odabranog (očekivanog) izvođača radova. Statički planovi potreba u radnoj snazi. Uži izbor mašina treba zasnivati na aktuelnim (proračunatim) cenama po času rada (Kh) i proračunatim učincima mašina iz šireg izbora. lake montažne skele i ograde. obučenost i broj rukovalaca. spadaju: kategorija tla. U šemi treba detaljno prikazati trajektorije kretanja sredstava za montažu i njihove stajne tačke. Šemu montaže treba dopuniti oznakama zona u kojima je tokom rada dozvoljen pristup samo članovima ekipe montažera. Šema treba da sadržati prikaz osa objekta i druge oznake bitne za sticanje uvida u orijentaciju objekta na lokaciji i pravac unutrašnjih i spoljašnjih transportnih puteva. Dobijene rezultate treba primeniti u izradi šeme uređenja gradilišta. npr. obim posla i dinamika izvršenja. Karakteristike usvojenih mašina. dispoziciju deponovanja nosača. kao što su jarmovi. kako bi formirane kombinacije bile tehničko-tehnološki opravdane. kao i ostalim podacima po slobodnom izboru. Uslove snabdevanja treba tehnički opisati. skladištenja i manipulacije predstavlja osnovni postupak za dobijanje jediničnih cena resursa neophodnih pri izradi ili kontroli predračuna radova. Obavezno treba objasniti način korišćenja pomoćnih sredstava za montažu. Kod šireg izbora mehanizacije nužno je precizno sagledavanje uslova rada u koje. 399 . jer se njime potkrepljuje izražena potreba za određenim tipovima mašina. pre svega. 6. Šema montaže podrazumeva prikaz u osnovi i karakterističnim presecima izvođenja radova na montaži sa potrebnim proračunima napona u nosačima i sredstvima za podizanje. sa troškovima transporta. Tekstualni komentar šireg izbora mašina je neophodan deo projekta. dijagram nosivosti auto-dizalice i dubina iskopa bagerom. Analiza cena osnovnih materijala "franko gradilište" na bazi studije izvora snabdevanja ili uslova nabavke. pojava podzemne vode. Podloge za ovu tačku su: spisak proizvođača osnovnih materijala. cene pakovanja i transporta po jedinici mere. ključne sa stanovišta tehnologije rada kao što su. sa usvojenom legendom simbola. u skladu sa dinamikom potrošnje. To je deo projekta kojim se analizira montaža noseće konstrukcije. Tabelarni prikaz kombinacija i proračuna koštanja mašinskog rada po jedinici mere olakšavaju neophodnu uporednu analizu. 5. prospekti i publikacije koji pružaju uvid u tehničke karakteristike i mogućnosti građevinske mehanizacije. širina fronta rada. a analizu cena prikazali tabelarno. Po potrebi mogu se koristiti i bilteni. moraju deponovati na gradilištu treba da se proračuna veličina neophodnih skladišta.

komunikacijske veze sa gradilištem. Analiza odgovornosti za učesnike u poslovima upravljanja projektom treba da bude prikazana grafički i/ili u vidu kraćeg tekstualnog opisa prava i dužnosti pojedinih učesnika. Statički planovi potreba u radnoj snazi. strukturom i načinom funkcionisanja baza podataka. materijalu i mehanizaciji je usko povezana sa procedurom izrade predmera i predračuna radova. raspoloživi kadrovi. možda. Ovo posebno vażi u slučaju da se uz projekat tehnologije i organizacije građenja radi detaljna dinamička finansijska analiza. Istovremeno. u principu.norme izvođača specijalizovanih za određene vrste radova. Detaljni projekat upravljanja projektom i projekat informacionog sistema za realizaciju većeg posla može da bude i predmet posebne studije. tipovi potrebne mehanizacije i detalji tehnologije izvođenja. tj. 400 . izrađen ranije. specifičnoj opremi koja se mora koristiti ili ugraditi. koje uključuje elemente upravljanja projektom. odnosno nivou donošenja. nije redak slučaj da se za potrebe izrade projekta tehnologije i organizacije građenja deo ovog posla uradi ponovo. svodi se na sumarne liste potrebnih materijala i radne snage. Iako je predmer i predračun. a. koji pokazuje da je izvođač sagledao i tehnologiju upravljanja. procedurom dostavljanja podataka i korišćenja izveštaja. Obim izveštaja koji treba da postane deo projekta tehnologije i organizacije građenja procenjuje se za svaki posao posebno. podelu odluka prema mestu. 9. Njime se definišu potrebe za: obradom podataka. jer su u toj fazi mnogo bolje poznati izvori materijala. kvalitetu i korišćenju lokalne radne snage i materijala. kao i poznate liste podizvođača (kooperanata) koji učestvuju u realizaciji na pojedinim fazama ili vrstama radova. mogućnost korišćenja računara na gradilištu za kontrolu realizacije projekta. Dobra organizaciona struktura projekta se ne može projektovati bez poznatih karakteristika okruženja u kome se projekat izvodi u koje spadaju: način plaćanja. Rešenje informacionog sistema na projektu je poželjni deo sadržaja projekta tehnologije i organizacije građenja. za koju je postojanje kvalitetnog predračuna radova neophodan uslov. Usvojena organizaciona struktura za upravljanje projektom sa analizom odgovornosti izvršilaca usvojene hijerarhijske strukture zahteva kao pretpostavku dobro poznavanje svih prethodnih faza projekta tehnologije i organizacije građenja. način komunikacije između gradilišta i sedišta firme. Ovo je de facto izvesno proširenje standardnog projekta tehnologije i organizacije građenja. Izrada statičkih planova potreba u radnoj snazi. jer se bez tih planova ne mogu detaljno proceniti direktni troškovi na gradilištu. Obavezan je tekstualni komentar dobijenih rezultata. Organizacionom strukturom se definiše i broj i sastav rukovodećeg osoblja kao i način komunikacije između njih. roku. potrebno je prethodno precizno definisati prioritetne ciljeve projekta u cenama. Pod tim se podrazumeva potpuno poznavanje tehnologije rada i izvršena analiza ugovornih odnosa i specijalnih zahteva investitora u kvalitetu. materijalu i mehanizaciji su ujedno i vażni ulazni podaci za izradu odgovarajućih dinamičkih planova. potrebni hardver i potrebni kadrovi. 8. kao i načinu izvođenja radova. U šemi je potrebno pregledno označiti hijerarhijske nivoe u procesu odlučivanja.

Za ostale pozicije radova mogu se primeniti i aproksimativne procene. strategija kojom se rukovodilo pri izradi plana i zaključi o verovatnoći realizacije mogućih varijanti. za pogodno sredstvo grafičke analize plana. Sve sadržaje treba nabrojati u listi objekata. a obavezno je sve praćeno detaljnim tekstualnim opisom. 12. a svaka varijanta kroz više faza (iteracija). Šema je kompleksan crtež. povećanje paralelizacije i povezivanje tokova istorodnih aktivnosti. drobilana i separacija. Da bi se došlo do dinamike planirane finansijske realizacije. kao i dinamika planirane finansijske realizacije. daje se i dovoljan broj vertikalnih preseka. U grupu administrativnih troškova mogu se ubrojiti i drugi troškovi koji ne spadaju u direktne troškove i planiranu 401 . Šema organizacije gradilišta sa proračunom površina za objekte privremenog naselja i privrednog gradilišta je deo projekta u kome se sva parcijalna rešenja složenog problema građenja treba da svedu u okvire zadate lokacije. bar za karakteristične pozicije koje definišu glavne novčane tokove. Eventualno se predlažu i određene mere za povećanje efikasnosti rada i skraćenje roka izgradnje. sagledanih uslova carinjenja i transporta. precizira usvojen sistem kodiranja. U toku upravljanja realizacijom projekta on je osnova za kontrolu vremena i utroška resursa. 13. uz eventualnu naznaku visinskih kota ključnih tačaka gradilišta. Procena troškova upravljanja projektom. Dinamički plan za realizaciju svih radova na objektu sa analizom vremena i potreba za resursima tokom vremena prolazi kroz više varijanti. Procena troškova za ove radove daje se u vidu odgovarajućeg predmera i predračuna za prethodne i pripremne radove. Radi lakšeg čitanja. širine prolaza) daju se kotiranjem. rastojanja stacionarnih položaja mažina od objekata.. Dinamički plan treba potkrepiti odgovarajućom grafičkom podlogom. najčešće gantogramima najverovatnijih varijanti. ali obavezno i u celini. plan treba prezentirati po tematskim oblastima koje su definisane sistemom kodiranja. Dinamički plan obavezno treba da se tekstualno obrazloži. koji ne samo da grafičkim sredstvima komentariše elemente tehnologije rada (unutrašnji transportni putevi. raspored i radijus dejstva građevinske mehanizacije . mogu se koristiti ortogonalni plan ili ciklogram. mreže pratećih instalacija vodovoda. kao integralnu verziju koja obuhvata sve uočene aktivnosti. kao i posledica sagledanih potreba za transportom i medicinskom zaštitom radnika. 11. Po potrebi. ukoliko ne postoje detaljne analize i pouzdani predračuni.10. Neophodan deo dinamičkog plana su i dijagrami uključivanja radne snage i građevinskih mašina.. administrativnih i nestandardnih troškova je posledica usvojene organizacione strukture. Procena troškova za prethodne i pripremne radove logično sledi iz šeme i opisa organizacije gradilišta i prethodnih tačaka u kojima je definisana tehnologija izgradnje. gasa i elektronapajanja. položaj i veza proizvodnih pogona. koji predstavljaju podlogu za analizu poboljšanja ritma rada pojedinih aktivnosti. neophodno je da postoji urađena precizna analiza cena. U određenim slučajevima. definisanih potreba za spoljnom saradnjom.) već zahteva i posebne proračune broja i veličine objekata privremenog stambenog naselja i deponija materijala. poznavanja visina osiguranja i bankarskih troškova. Sve bitne dimenzije (gabariti objekata.

treba opisati i/ili grafički predstaviti: sredstva lične zaštite. vodovod i 402 . sa druge strane. nalazi restoran sa kuhinjom i barom. kao i zajedničko funckionisanje informacionog sistema firme i projekta. sa jedne strane i detaljne procene troškova. Posebno na kraju treba istaći značajnu vezu koja postoji između organizacije i tehnologije građenja. Radi ilustracije prethodnih razmatranja. pored recepcije.4. za veliki projekat u inostranstvu. ponekad se delovi predmera i predračuna radova moraju raditi paralelno ili čak posle izrade delova projekta organizacije i tehnologije građenja. Takođe. radova u vodi ili radova sa eksplozivom. 7. Zbog međusobne uslovljenosti.zaradu (npr. dok su poslednje tri etaže rezervisane za jednokrevetne i dvokrevetne sobe. prostora sa montažom u toku i samog gradilišta kao i sredstva protivpožarne zaštite (opisati vrste. izgradnju i opremanje hotela sa 50 kreveta u Zapadnom Sibiru (Ruska federacija). Praktično. Hotel je projektovan kao pretežno armirano-betonska konstrukcija sa pet etaža (suteren. U suterenu je predviđen prostor za tehničke prostorije i saunu. skela i opreme protiv preturanja pod dejstvom vetra. a u prizemlju se. Po pravilu. čine ukupne troškove projekta.4 Ilustrativni primer 1: izvod iz jednog projekta tehnologije i organizacije građenja Za ilustrativni primer odabran je manji projekat koji obuhvata projektovanje. načine obezbeđenja delova oplate. planirani troškovi propagande. Ovi troškovi. mere zaštite od opasnih delova alata i mehanizacije. Na primer. Kao prilog potrebno je dati skice radnih skela i/ili korpi za montažu nosača na visini.000 m2. Plan primene mera zaštite na radu u toku izvođenja radova treba da obezbeđuje propisanu i adekvatnu zaštitu radnika u toku proizvodnih procesa koji mogu biti štetni po njihovo zdravlje. zajedno sa direktnim troškovima. preciznije definišu administrativni i nestandardni troškovi. U takvim slučajevima pojedini delovi projekta tehnologije i organizacije građenja mogu da prerastu u poseban elaborat kojim se razrađuju rešenja za datu nestandardnu problematiku. Hotel je opremeljen svim vrstama instalacija (elektro-instalacije slabe i jake struje. način upotrebe i razmeštaj na gradilištu). u slučaju izvođenja izuzetono teških podzemnih radova. kod realizacije velikih projekata u inostranstvu značajno je da se detaljnije sagledaju administrativni i nestandardni troškovi. potrošni materijal na gradilištu. Krovna konstrukcija je specifična i završava se kupolom koja se montira od čeličnih montažnih nosača. mere zaštite radnika u toku podizanja i montiranja nosača. insistira se na dodatnoj razradi primene mera zaštite na radu. prizemlje i tri sprata) ukupne površine oko 3. planiranom zaradom i troškovima prethodnih i pripremnih radova. sredstva i znake obeležavanja prostora sa opasnim materijalima. veoma detaljnog proučavanja. 14. ukoliko okolnosti u kojima se realizuje projekat to zahtevaju. svaki od navedenih mogućih delova projekta tehnologije i organizacije građenja može da postane predmet posebnog. data su dva primera: izvod iz jednog projekta tehnologije i organizacije građenja i izvod iz posebnog elaborata kojim se. procenjeni telefonski i teleks računi itd).

660 660 660 660 660 660 660 660 660 660 330 Sl. Radi poboljšanja rešenja unutrašnjeg transporta materijala angažovan je deo postojećih saobraćajnica i pešačkih staza između postojećeg Doma kulture i sportskog kompleksa (vidi situaciju na kojoj je prikazana organizacija gradilišta). 403 . kao i da obezbedi priključke na gradilištu. Investitor je obezbedio plaćanje gotovim novcem. Ugovorom o realizaciji projekta investitor je preuzeo na sebe obavezu da isporuči osnovne građevinske materijale. klimatizacija. na ovom mestu dajemo samo karakteristične izvode: skraćeni tehnički izveštaj. dva lifta). 7-12 data je osnova suterena. projektuje i izvede temeljnu konstrukciju. deo rezultata istraživanja lokalnih uslova (klimatski parametri). na sl. Za ilustraciju oblika i veličine objekta. izražavajući želju da se projekat realizuje u što kraćem roku (za godinu dana). Zbog obimnosti projekta tehnologije i organizacije građenja. Ovim su dati početni uslovi za razgraničenje obaveza između investitora i izvođača i razlozi da se ozbiljnije pozabavi planiranjem realizacije posla.kanalizacija. detalje o izboru ključne mehanizacije i uprošćenu šemu organizacije gradilišta. a unutrašnje uređenje odgovara luksuznijim hotelima. 7-12 Osnova suterena za hotel sa 50 postelja Tehnički izveštaj (fragment) Opšte napomene Organizacija gradilišta je projektovana tako da se unutar prostora koji zahvata objekat sa planiranim uređenjem terena mogu razmestiti svi potrebni sadržaji.

jer se može priključiti na trasu postojeće fekalne kanalizacije. Primena građevinske mehanizacije S obzirom da je rok za početak radova kratak. u skladu sa podacima dobijenim od investitora. Projekat organizacije gradilišta je zasnovan na podacima o poželjnom i mogućem roku za završetak planiranih radova (12 meseci). Ovde se mora napomenuti da je primena auto-dizalica za ovakvu vrstu objekta i za navedene radove neuobičajena. radi demontaže privremenih objekata. Privremeni mokri čvor je smešten u zasebnom terenskom kontejneru i ne zahteva izgradnju septičke jame. preko jedinstvene mreže privremenih gradilišnih instalacija. kada ni investitor niti firme u okolini ne raspolažu toranjskim kranom. Specijalno. Broj radnika određen je dinamičkim planom angažovanja radne snage. kibli za beton. Svi objekti gradilišta su privremeni. Zato se sadržaji privrednog gradilišta svode na upravne i izvođačke. Veza je sprovedena do zasebne čuvarske kućice (kontejnera). komplikovana. a da se naknadno obezbeđuju po potrebi. u kome će radnici dobijati i dva obroka. i samo se deo u vezi sa fundiranjem (tamo gde je to potrebno) izvodi od armiranog betona. za fasadnu skelu (1 komplet) data je detaljna specifikacija 404 . Sav unutrašnji i spoljašnji transport materijala za potrebe gradilišta treba da obavljaju kamioni koje obezbeđuje investitor (definisano ugovorom). kao i da je. Planirano je da autodizalice budu na gradilištu do završetka grubih građevinskih radova. obimu prethodnih i pripremnih radova i dogovorenom načinu dopreme i deponovanja materijala. Za pravilnu upotrebu dizalica projektovani su gradilišni putevi i prilazi do objekta. priključuju se na gradsku kanalizacionu i vodovodnu mrežu. a treći obrok radnici će dobijati na gradilištu iz distributivne kuhinje. Mokri čvor mora imati ispunjene sve uslove termoizolovanja i zagrevanja uljnim radijatorima. dogovoreno je sa investitorom da se iznajme auto-dizalica "Tadano" od 70 tona i dve autodizalice od po 40 tona nosivosti. skoro nemoguća pravovremena nabavka i doprema toranjskog krana. Distributivna kuhinja može da izdaje obroke u dve smene (36 mesta) i tople napitke u toku dana. Na objektu je predviđeno i instaliranje dve konzolne dizalice za transport sekundarnog materijala.Na osnovu dogovora sa investitorom smeštaj svih radnika rešen je jedinstveno. protivpožarno obezbeđenje) je rešeno uspostavljanjem direktne telefonske veze sa policijom kvarta (naselja). to bilo jedino moguće rešenje. ali je u konkretnoj situaciji. U kalkulaciji indirektnih troškova treba predvideti plaćanje zakupa objekta za smeštaj. Zbog kratkoće vremena izgradnje i klimatskih uslova zidarski radovi na njima su svedeni na minimum. koji treba da zadovolji potrebe 55-65 proizvodnih radnika. zbog udaljenosti gradilišta od magistralnih i transportnih puteva. U prilogu je dat spisak potrebne mehanizacije u kome su posebno istaknute obaveze investitora za obezbeđenje mašina. Obezbeđivanje zone gradilišta (čuvanje materijala i opreme. montažno-demontažni. Pomenuti objekti. Gradilišni sanitarni čvorovi se nalaze u upravnim objektima i zasebnom sanitarnom kontejneru. u gradskom sanatorijumu. U fazi izvođenja betonskih radova auto-dizalice treba da rade na prenosu oplate. armaturnih sklopova i dopremi paleta sa opekom za pregradne zidove hotela.

drvena građa. Deponije pojedinih materijala su projektovane u suterenskom prostoru objekta. razmatrana je i mogućnost uključivanja (i održavanja) uličnog osvetljenja u sistem gradilišne rasvete. protivpožarna vrata. šema i uputstvo za montažu. a projektom su predviđeni punktovi (na drvenim ili metalnim stubovima) sa baterijama reflektora. Uzimajući ovaj podatak kao prosečnu meru. razne rešetke. S obzirom da je objekat u naseljenom kvartu. Ovaj način osvetljavanja je tretiran kao pomoćni. Rezerve agregata na gradilištu takođe trebaju da zadovolje desetodnevne potrebe. koji može da se koristi nakon dva meseca rada na gradlištu. Obavezu da postavi ogradu oko gradilišta na sebe je ugovorom preuzeo investitor. Zadovoljenje planiranih rokova podrazumeva i kontinuiran istovremeni rad sve tri dizalice u periodima intenzivnih radova. na gradilištu su neophodne desetodnevne rezerve.potrebnog materijala i opreme. Za auto-dizalicu nosivosti 40 t urađena je detaljnija analiza radnih parametara i dobijeno je da je prosečan dnevni učinak oko 50 radnih ciklusa. zavisno od režima rada. Materijali za bravarske radove (ograde. delovi oplate. agregat za potrebe fabrike betona i osnovni građevinski materijal (armatura. Na gradilištu su projektovana mesta za parkiranje sve angažovane mehanizacije i time je rešeno čuvanje od krađe. Kako su u reonu građenja česti poremećaji u dopremi cementa. Pored fabrike betona se formira i zvezda za agregat sa 4 frakcije i separator za otpadne vode. može se zaključiti da će vertikalni transport auto-dizalicama omogućiti završetak radova u planiranom roku. te stoga posebnu pažnju treba posvetiti pripremi elemenata za vertikalni transport (kible. armaturni sklopovi itd). obzirom da je mašine moguće lako održavati u lokalnim radionicama. palete sa opekom i osnovni materijal za primarni razvod instalacija). Još jednom treba naglasiti da primena ove vrste mehanizacije za betonske radove u visokogradnji nije optimalna. Da bi se obezbedila para za zagrevanje agregata i topla voda za rad fabrike betona moguće je priključenje 405 . Gradilišne saobraćajnice i deponije materijala Na karakterističnim mestima postavlja se dopunsko osvetljenje transportnih puteva. protivpožarnu i bezbednosnu zaštitu materijala. i naveden je spisak potrebnog pribora za rad auto-dizalice. za rad sa mehanizacijom su navedene i osnovne mere zaštite na radu koje treba primeniti na gradilištu. U njemu su bolje mogućnosti za zagrevanje i osvetljavanje radnog prostora. penjalice) se pripremaju u radionici ili se u delovima dopremaju na gradilište. Proizvodnja sveže betonske mase i armature Predviđeno je instaliranje fabrike betona kapaciteta 15-20 m3/h (zapremina bubnja 250 l) sa dva silosa za po 50 t cementa. Na kraju. Deo potreba gradilišta za betonom nižih marki može biti zadovoljen i kupovinom od lokalne fabrike betona. Predviđeno je da se na otvorenom prostoru deponuje samo oplata. Za održavanje mašina nije projektovan poseban prostor. Radi obezbeđenja kvalitetne protivpožarne zaštite predviđeno je da se odmah po dolasku na gradilište odredi položaj i obeleže svi ulični hidranti da bi se lokalni protivpožarni sistem priključio u sistem gradske zaštite. deponija materijala i frontova rada.

Oplata Na osnovu raspoložive projektne dokumentacije i usvojenog konstruktivnog sistema (panelni) predložena je upotreba prenosne oplate "Aluma". tesarska radionica je osposobljena za izradu definisanog tipa krovne konstrukcije. jer kvalitet domaćih aditiva može dosta da varira. predviđeno je i postavljanje natkrivenog mini-tesarskog pogona sa minimumom opreme: cirkular. sitan alat. Da bi se izvršio fazni razmeštaj objekata na gradilištu. abrihter. a eventualno se voda dogreva do potrebne granice. Za ovaj tip oplate dati su svi ključni kataloški podaci i potrebne količine. Drugim 406 . u skladu sa dinamičkim planom. Prilikom spravljanja kvalitetne betonske mešavine problem može da nastane usled neodgovarajućeg kvaliteta vode iz gradskog vodovoda. zaključeno je da jedan takt postavljanja oplate mora da obuhvati celokupno centralno jezgro objekta (površine oko 580 m2). kako bi se precizno pratio rast čvrstoće betona. Pored armiračke radionice. naročito u letnjim mesecima kada će radovi biti u jeku. U slučaju kupovine ili iznajmljivanja fabrike betona treba od isporučioca obavezno tražiti ateste za nivo buke pri radu i otprašivanje. Posebnu pažnju treba pokloniti kontroli ukupne količine hlornih soli u mešavini (uključujući i aditive i rastvorljive čestice agregata). uglavnom. treba rešiti deponovanje rezervi cementa. Na placu pored objekta je postavljena armiračka radionica u kojoj se priprema za ugrađivanje sva armatura (dnevni maksimum oko 0. separator za otpadnu vodu) i projektovanja potrebnih unutrašnjih saobraćajnica. Planirano je da se odluka o kupovini ili iznajmljivanju kotlovskog postrojenja donese se na osnovu uvida u stvarnu dinamiku izvođenja betonskih radova. U skladu sa lokacijom fabrike betona. Formiranje fabrike betona u zoni gradilišta je prouzrokovalo određene probleme oko razmeštaja svih njenih sadržaja (zvezda za agregat. a samo ispitivanje obavlja se u lokalnoj laboratoriji ili se kocke avionom transportuju do Moskve. obavezno je obezbeđenje priključka za toplu vodu iz gradskog toplovoda. Bez obzira na odluku o nabavci kotlovskog postrojenja. Planirano je da se cement transportuje periodično u količinama od oko 50 t. Ni najmodernija fabrika betona ne može da spravlja kvalitetan beton ukoliko je agregat lošeg kvaliteta. Analizom potrebnog vremena za montažu i demontažu oplate. neophodno je definisanje recepture za beton. Kako bi kontrola kvaliteta bila redovna (mesečnim prijemom atesta). a neki od njih na niskim temperaturama mogu dati sasvim neočekivane rezultate. sveden na krojenje i vezivanje armature. Na objektu se planira maksimalna primena zavarenih armaturnih mreža. jer je proračunom dobijeno da nisu racionalne manje. tako da je rad. Na gradilištu se uzimaju uzorci betona za izradu probnih kocki. Za dimenzionisanje kapaciteta fabrike betona je iskorišćen dinamički plan betonskih radova (histogram utroška sveže betonske mase sa simuliranim nagomilavanjem usled neplaniranih kašnjenja radova) na koji su dodati vrlo verovatni manji zahtevi investitora za određenim količinama betona. Na gradilištu treba organizovati uzimanje i čuvanje uzoraka u termo-uslovima sličnim onim na objektu. Ovim se osigurava stalan dotok tople vode do fabrike betona. pa je predviđena kontrola primenjenog agregata. češće isporuke.5 t).kotlovskog postrojenja na mazut. jer nepovoljno deluju u betonima izloženim agresivnim klimatskim dejstvima.

neophodno je da investitor obavi poslove za koje je preuzeo obavezu. radi verifikacije projekta betonske konstrukcije. U svaki iskopani bunar postavlja se pumpa kapaciteta 15 l/s. Na osnovu dostavljenog geološkog izveštaja evidentno je da tlo na lokaciji ima svojstva tiksotropije (osobinu prelaska u tečno stanje 407 . Takva strategija rada zahteva količinu oplate navedene u spisku potrebne opreme. i informacija dobijena istraživanjem lokalnog tržišta da je moguće povoljno iznajmiti taj tip oplate. između ostalog. dubine od 14-18m. Proračunata brzina bušenja je 2 dana po jednom bunaru. Pre početka rada u temeljnoj jami. ili isključenja jedne od faza. stručnjak za bušenje i rukovodilac radova). Tu prevashodno mislimo na izradu projekta temeljne konstrukcije.rečima. U toku perioda rada u jami neophodno je da se obezbedi 24-časovni rad pumpi. izmeštanje postojećih instalacija. ugovaranje sa podizvođačima. kao i o kvalitetu i svojstvima tla. Da bi se opisana dinamika ostvarila. Posle prve koordinacije sa naručiocem posla (april mesec). Prvih nekoliko dana predviđeno je za uređenje gradilišta i deponovanje materijala. a posle instalacije svih šest pumpi. Bušenje se vrši ručno. moguće je da se intenzivnije započne sa logističkom podrškom gradilištu i pripremom mehanizacije. Zbog takvih geoloških i hidrogeoloških uslova neophodno je da se u prvoj fazi izgradnje objekta predvidi depresiranje nivoa podzemne vode. uz učešće ekipe od 8 radnika i 3 stručnjaka (električar. krčenje drveća i obezbeđenje priključaka za gradilište. Obaveza projektanta je da do polovine aprila pripremi kompletna idejna rešenja i potrebnu dokumentaciju za usaglašavanje sa investitorom i raščišćavanje nejasnosti kod projektovanja. Druga polovina maja predviđena je za otklanjanje nedostataka u revidovanom projektu armirano-betonske konstrukcije i razradu ostalih tehničkih projekata. potrebno je 7 dana za primarno depresiranje nivoa podzemne vode. nabavka opreme za gradilište) trebalo bi da se omogući početak radova početkom juna 199 _ godine. Za to je predviđen rezervni agregat koji se uključuje u trenutku nestanka električne energije. zbog izuzetno kratkog roka građenja neophodno je da se "Aluma" oplata premešta sa sprata na sprat uz oplaćivanje svih konstruktivnih elemenata na jednom spratu u jednom taktu rada. kada je predviđeno da se osnovna projektna rešenja verifikuju. Predviđeno je da se depresiranje nivoa podzemne vode vrši sa 6 bunara prečnika 1000 mm. Depresiranje nivoa podzemne vode Na osnovu dostavljenog geološkog elaborata vidi se da je nivo podzemene vode veoma visok (oko 1 m ispod kote terena). Dobrim upravljanjem procesom projektovanja i realizacije prethodnih radova (nabavka i doprema fabrike betona. Razlog za usvajanje oplate tipa "Aluma" je. izvršenje zemljanih radova i pobijanje šipova. Bunari su dimenzionisani u skladu sa dostavljenim podacima o nivou i količini podzemnih voda. zajedno sa obučenim monterima. a početak betoniranja temeljne ploče planiran je za polovinu juna. i usaglašavanje eventualnih nejasnih pitanja oko opremanja i završnih obrada. Dinamički plan realizacije radova Dinamičkim planom realizacije radova predviđeno je da se potpisivanje ugovora i uplata avansa obavi do marta 199__ godine. Druga koordinacija sa naručiocem posla je predviđena polovinom maja.

Paralelno sa izvođenjem radova na gradilištu. juna započeli intenzivni radovi na gradilištu. Ključni zadatak koji treba da obavi ekipa izvođača u maju mesecu 199__. instalacija pumpi i primarno depreseranje nivoa podzemene vode u trajanju od oko 7 dana. izvedene šipove treba proveriti na probno opterećenje pre primopredaje temeljne konstrukcije. kao što je pojava velike podzemne vode u temeljnoj jami i dugotrajno snižavanje njenog nivoa. pa je posle pobijanja šipova predviđen period od oko petnaest dana za konsolidaciju tla.usled dinamičkog opterećenja i vibriranja). planirano je da izvođač već 3. da bi se omogućio pristup temeljnoj jami. Dok traju radovi na gradilištu planirani su ugovaranje. kao i na eventualna neprijatna tehnološka iznenađenja.01. prihvat i eventualnu montažu opreme. uz sukcesivnu reviziju i dostavu gradilištu.-82 za područje Tjumenske oblasti može se zaključiti da će orijentacione srednje mesečne temperature vazduha biti : Januar Februar Mart April Maj Juni Juli Avgust -20oC -20oC -11oC -01oC +02oC +08oC +13oC +17oC 408 .01. kao i uz maksimalno korišćenje povoljnog klimatskog perioda. Takođe. izradu zvezde za agregat. Posebno treba skrenuti pažnju na kratke rokove za projektovanje i mobilizaciju. godine je izrada bunara za depresiranje podzemene vode. Klimatski parametri relevantni za projekat tehnologije i organizacije građenja Prema proceni temperaturnih uslova za lokaciju u Zapadnom Sibiru. Da bi 1. neophodno je da investitor prethodno ugovorno prihvati parcijalnu overu pojedinih delova projektne dokumentacije. Zaključak je da je rok od godinu dana za realizaciju projekta moguć. maja započne sa dovođenjem radne snage za izvođenje pripremnih radova: izradu temelja fabrike betona. planirano je da se završavaju enterijerski projekti i izvođački detalji. formiranoj na osnovu podataka uzetih iz SNiP 2. Bunare je potrebno izbušiti i u slučaju zamrznutog terena. obzirom da se podzemne vode javljaju već od dubine 2 m (dubina smrzavanja). dok se njihova montaža planira od kraja marta sledeće godine. proizvodnja i isporuka tehnološke opreme i pokretnog nameštaja. ali samo uz izuzetno precizno planiranje i organizaciju rada na gradilištu i u zemlji. Da bi se ostvarila ovakva strategija. U proleće sledeće godine planirana je i finalna obrada fasade i spoljno uređenje. koje je u nadležnosti investitora.

U toku godine je srednja dnevna temperatura na nivou od 0oC oko 190 dana.* reflektori za rasvetu sa stubovima 16. 6 kom. fabrika betona 20 m3/h sa boksovima i 2 silosa od po 50 t 1 kom.* kamioni za spoljašnji transport 409 . Dubina zamrzavanja tla je oko 190 . 6 kom.* konzolna dizalica do 1000 kg 8. 2. 10 kom. Godišnja količina padavina je nešto preko 500 mm/m2.* auto-dizalica 70 t sa potrebnom opremom za rad 3. 2 kom. 2 kom. a na većim dubinama je neprekidno dejstvo podzemne i kapilarne vode. fasadna građevinska skela tip IMT 1569 15. 8 kom. Srednja brzina vetra u toku godine je oko 3. 2 kom. 5.5 m/s.15 x 0. mesalica za malter 6 m3/h sa opremom kible od 1 m3 10. 8 kom. Srednja mesečna vlažnost vazduha u zimskom periodu je oko 82% a u letnjem periodu je oko 53%. pervibratori oplatni vibratori 6. kontejneri za kancelarije 17. Izvod iz projekta vezan za izbor ključne mehanizacije Spisak potrebne mehanizacije i opreme Sprovedeni širi i uži izbor mašina rezultirao je sledećim spiskom potrebne mehanizacije i opreme: 1. 9. Vetar nema izražen pravac dejstva pa se može smatrati da je jedino izraženije dejstvo moguće iz pravca severa ili severo-zapada odakle u zimskim mesecima dolaze nešto jači udari. armiracki pogon 13. 2 kompleta. kalupi za uzorke betona (0. 1 kom. 1 kom.200 cm. 1 kom. 1 kom. tesarski pogon 14. 3 kom.* auto-dizalica 40 t sa potrebnom opremom za rad 4.* kamion za unutrašnji transport 11. 8 kom.15 x 0.Septembar Oktobar Novembar Decembar +14oC -01oC -12oC -19oC Srednja godišnja temperatura je oko -2oC sa apsolutnim gradskim minimumom oko 55oC i apsolutnim maksimumom oko 35oC.15m3) 12.* infra-grejači za grejanje betona 7. 1 kom.

650 m2. 15 m3/h. Za potrebe realizacije ovog projekta predviđa se instalacija modernog postrojenja za proizvodnju betona visokih marki u kome se automatizovanim postupkom doziranja i mešanja u toku radnog ciklusa od 60 sec dobija 0. sa sledećim tehničkim karakteristikama: kapacitet svežeg betona kapacitet ugrađenog betona broj frakcija agregata kapacitet mešalice (suva masa) visina ispusta za svež beton maksimalno okruglo zrno agregata maksimalno četvrtasto zrno agregata potreban protok čiste vode 18 m3/h.* vibro-udarač (žaba) 19.30 m3 svežeg betona. 1 komplet. U fabriku betona je ugrađena protivstrujna mešalica u kojoj se prinudno mešaju i homogeniziraju komponente betona. 2 kom. Napomena: Specifikacija opreme i sitnog pribora potrebnih za rad autodizalicom i specifikacija materijala za fasadnu skelu (1 komplet) dati su na posebnim listovima. 1 kom. 70 mm. 1 kom. Ovi tehnički podaci mogu se iskoristiti prilikom obezbeđenja fabrike betona za potrebe gradilišta. oplata "Aluma" za ploče 23..* dizel agregat za depresiranje nivoa podzemne vode 20. zajednički za familiju fabrika betona malog kapaciteta.* pumpe za crpljenje vode iz temeljne jame kapaciteta 15 l/s 21. dati su opšti podaci. Osnovne karakteristike skreperske fabrike betona kapaciteta 18 m3/h svežeg betona Za gradilište hotela sa 50 ležajeva predviđena je kupovina i instaliranje fabrike betona kapaciteta oko 18 m3/h svežeg betona čime bi potrebe gradilišta bile u potpunosti zadovoljene.80 m. 300 m1. 1 kom. i u toku njegove eksploatacije.* kombi vozilo za transport hrane 24. 10 m3/h.* aparat za zavarivanje 26. 6 kom. Pošto u trenutku izrade projekta ne postoje precizniji podaci o tipu i karakteristikama konkretne fabrike betona koja će se dopremiti na gradilište.* boce sa tehničkim gasovima * Obezbeđuje investitor (nije uračunato u kalkulaciju troškova) 2 kom. koji dovoljno precizno definišu potrebe postrojenja u vreme instaliranja. 50 mm.18. oplata "Aluma" za zidove (h=300 cm) 22.375 m3. 0. 410 . 3. 4.* autobus za transport radnika 25. Fabrika betona je skreperskog tipa.

35 KW. Osnovni parametri nosivosti dizalice pri radu bez stabilizatora i u vožnji su: nosivost na daljini od 3 m nosivost na daljini od 14 m 210 kN.- potreban pritisak čiste vode cev za vodovodni priključak dohvat strele skrepera potreban kapacitet skrepera kapacitet deponije agregata kapacitet pužnog transportera kapacitet silosa za cement ukupna instalirana snaga 0. pretpostavljeno je da će ona imati performanse slične auto-dizalici MLT 1040 koja se proizvodi prema licenci firme LIEBHERR. 12 t/h. 9-10 m. Karakteristike auto-dizalice i opis rada auto-dizalicom Prilikom izrade delova armirano-betonske konstrukcije objekta biće korišćena auto-dizalica nosivosti 400 KN.8 m nosivost na daljini od 26 m 400 kN. 200 m3. 6/4".60 m/min. Osnovni parametri nosivosti dizalice pri radu na stabilizatorima su: nosivost na daljini od 2.4-0. 35 sec. Pošto u trenutku izrade projektne dokumentacije nema dostupnih podataka o tačnim karakteristikama auto-dizalice koja će izvođaču biti na raspolaganju. Dizalica će verovatno imati instaliranu samo teleskopsku ruku maksimalne visine dohvata kuke 30 m (sa mogućnošću instaliranja pomoćne strele) i sa dohvatom od 25 m. 380 KN. 5. 30 m3. 30 m. čemu treba dodati površinu potrebnih prilaznih saobraćajnica za dopremu agregata i prihvat i odvoženje spravljene betonske mase.6 MPa. 411 . 70 sec. Skreperska fabrika betona za instaliranje zahteva površinu na gradilištu orjentacionih dimenzija 30/30 m. Osnovni radni parametri dizalice su: brzina okretanja oko osovine brzina podizanja tereta brzina podizanja najvećeg tereta ukupna težina auto-dizalice ukupna dužina teleskopske strele ukupno vreme teleskopiranja ukupni ugao elevacije ukupno vreme pune elevacije 2. 19 kN. 22 kN. 0-50 m/min.00 o/min. 82oC. 2x50 t.

jutana pomoćna užad za montažu. 2.75) za 10 sati rada podrazumeva ukupno: za prvi i drugi sprat za treći sprat i krov 50-55 radnih ciklusa. tako da prosečan dnevni učinak (Kv = 0. 10 sec. 30 sec. Za razliku od dveju dizalica. 20 sec. 3. kompleti šlipera za stabilizaciju papuča auto-dizalica. šekle za podizanje nosača. 20 sec. 412 . 30 sec. gradilištu su potrebni još i : 1. koji se sastoji od sledećih operacija: zahvatanje tereta podizanje tereta na visinu sprata teleskopiranje strele (korektivno) okretanje za prosečno 90o spuštanje tereta montaža tereta i demontaža sajli podizanje kuke za visinu od 3 m okretanje za prosečno 90o teleskopiranje strele (korektivno) spuštanje kuke u početni položaj 60 sec. čelična užad DIN 3064. 45-50 radnih ciklusa. Pored auto-dizalica definisane nosivosti ovim projektom se zahteva primena i šlepera za transport delova čelične konstrukcije od radionice do privremene deponije i od nje do samog mesta montaže. 9. 10. 120 sec. Ovi parametri uzeti su u obzir prilikom detaljnog planiranja realizacije radova. Osim navedenog. 6. za šlepere se ostavlja izvođaču sloboda izbora tipa i nosivosti vozila pri čemu se mora voditi računa o ugovorenoj dinamici dopreme i montaže čelične konstrukcije.spojke za sajle. 20 sec. 5. 8. 4.Na osnovu datih radnih parametara usvaja se prosečno vreme rada od 10 minuta u jednom ciklusu. bolcne ∅ 80. sajlcug (tirfor). rasponka od 2 U10. 30 sec. 20 sec. 7. komplet čekića. koturače za montažu rešetkastih krovnih nosača. žabice .

Proveri prisustvuje i šef montažnih radova i u zapisnik o montaži unosi opis stanja mašine. biti uvedeni u aktivno stanje. Pre početka montaže treba detaljno proveriti stanje hidrauličkih uređaja na autodizalici. Zbog specifičnih klimatskih uslova područja u kome će se radovi izvoditi neophodne su intervencije za obezbeđenje adekvatne termičke zaštite objekata. Tehnički opis objekata privremenog gradilišta Radi dobijanja komfornog. Pre odizanja portalnog nosača blokira se teleskopska ruka i prelazi na rad i podizanje samo pomoću vitla. uz pomnu kontrolu stanja tereta i ponašanja rada autodizalice. Nakon pregleda mašine postavljaju se šliperi za oslanjanje papuča stabilizatora. Stabilizatori se ispuštaju do kraja i fiksiraju (zabravljuju) a zatim mašina podiže u položaj za rad. Sama auto-dizalica sme pristupiti montaži jedino ukoliko ima atest o potpunoj ispravnosti. u bilo kojoj fazi rada. Nakon fiksiranja nosača u projektovanom položaju u potpunosti se opuštaju sajle i demontiraju sredstva za montažu. Podloga za šlipere mora biti ravna i ravnomerne nosivosti kako ne bi došlo do neravnomernog ili progresivnog sleganja tla. a posebna pažnja se poklanja pravilnom naleganju čelične užadi. detaljno je statičko-dinamička analizirana faza montaže metalne konstrukcije . Šema organizacije gradilišta Šema organizacije gradilišta data je na sl. očistiti površinu i popraviti mesta na kojima je došlo do oštećenja boje. a opisani pregled podrazumeva standardnu vizuelno-tehničku kontrolu rukovaoca mašine. operativnog. Kontrolu pravilnosti rada i adekvatnog položaja bolcni. Ovo se odnosi na sve uređaje koji će na bilo koji način. a od pratećeg opisa izdvojen je deo tehničkog opisa objekata privremenog gradilišta i opisa privremenih instalacija na gradilištu. 2. 413 . Nosač se zatim probno odiže na visinu od 20-30 cm kako bi se proverio položaj čitavog sklopa sredstava za montažu i samog nosača. Ovo važi i za svu čeličnu užad kojom je mašina opremljena. 7-13.Polazeći od specificiranih mogućnosti auto-dizalica. koji je izdala ovlašćena organizacija za održavanje tog tipa mašina. Nosač se lagano podiže. Grupa atestiranih montera postavlja sredstva za montažu poštujući preporuke i grafičke prikaze iz ovog projekta. 4. odnosno korisnika. 5. Pre probnog odizanja nosača sa njega treba skloniti sve nestabilne delove konstrukcije. šekli i užadi vrše sami monteri uz prisustvo šefa montaže.kupole na krovu hotela i utvrđene su sledeće mere neophodne za pravilan i bezbedan rad: 1. 3. a mobilnog pratećeg sadržaja privrednog gradilišta za osnovnu jedinicu je uzet višenamenski terenski kontejner "BANAT" za koji se može reći da obezbeđuje osnovne mikro-ambijentalne uslove za smeštaj radnika na gradilištu. Aktiviranjem vitla auto-dizalice zatežu se sajle i lagano unosi oko 70% potrebnog opterećenja uz kontrolu indikatora pritiska u hidrauličnim uređajima.

Kontejnerske instalacije su vezane za mrežu privremenih gradilišnih instalacija i imaju merne tačke za evidenciju potrošnje.4 KV. osim distributivne kuhinje sa trpezarijom. 300/244/271 cm.Kontejneri su standardnih dimenzija pogodnih za transport i spajanje u veće korisne celine tako da se predviđa sledeći sastav : 1. rasveta gradilišta. se postavljaju na tlo oslonjeni u uglovima na betonske podmetače ukupne visine 30 cm. dim. Terenski kontejneri su izrađeni od hladno-oblikovanih profila sa zidovima od plastificiranog lima i oplemenjenog lesonita kao obloge sloja termoizolacije. 606/244/271 cm. Ekološka zaštita na gradilištu u potpunosti odgovara važećim propisima jer projektovana fabrika betona ne pravi buku veću od dozvoljene. dim. Distributivna kuhinja svoje otpadne vode izbacuje direktno u kanalizacionu mrežu. Njihovo postavljanje i demontaža su usklađeni sa planiranom dinamikom radova. dim. 4. 414 . 2. 606/244/271 cm. Fabrika betona izbacuje otpadne vode u kanalizaciju preko separatora izgrađenog u njenoj neposrednoj blizini. Protivpožarna zaštita objekata je tako projektovana da koristi aparate za suvo gašenje požara (postavljeni su na spoljnim zidovima kontejnera) i kontejnere sa peskom sa pratećim alatom. 606/244/271 cm. Radionice i magacini na placu oko objekta biće montažni. 5. Privremene instalacije na gradilištu Elektro-instalaciju na gradilištu čine: transformatorska stanica nivoa 10/0. niskonaponska kablovska mreža 0.4 KV. 3. dim. Svi kontejneri. uprava gradilišta garderoba za radnike distributivna kuhinja sanitarni čvor portirnica 2 kontejnera 2 kontejnera 4 kontejnera 1 kontejner 1 kontejner dim. a na silosima za cement su postavljeni filteri za otprašivanje. hidro-izolacije (PVC folija) i termoizolacije. Distributivna kuhinja sa trpezarijom se postavlja na trakaste temelje sa nadzemnim delom visine 30 cm. Sloj između tla i poda svih kontejnera treba popuniti slojem šljunka. Unutrašnje instalacije se razlikuju u zavisnosti od namene ali su sve elektro instalacije u S izvedbi i svi kontejneri imaju uljne radijatore. 606/244/271 cm.

7-13 Uprošćena šema organizacije gradilišta za hotel sa 50 postelja 415 .Sl.

Dovod električne energije do transformatorske stanice kablovskim vodom visokog napona 10 kV. Napojni kablovi se postavljaju u rov kroz PVC cevi prečnika 100 mm. vatrogasci). a preostale dve za potrebe uprave gradilišta. 220 V. Do svakog rasvetnog stuba zajedno sa naponskim kablom polaže se i traka Fe/Zn 25x4 mm koja će se galvanski povezati sa tim stubovima. od kojih jedna za vezu portirnice i nadležnih gradskih službi (policija. Priključak gradilišta na postojeću kanalizacionu mrežu obezbeđuje investitor. kao i rasvetu gradilišta. Na taj način se obrazuje sistemsko uzemljenje gradilišta dovoljno male (povoljne) otpornosti. Za telefonske instalacije na gradilištu. Sve elektroenergetske instalacije gradilišta se izvode kablovima sa aluminijumskim žilama. Raspored radijatora u objektima prikazan je na crtežu za svaki objekat posebno. zbog čega će se kratko spojiti zaštitne i nulte sabirnice u svim glavnim ormanima objekata. Otpadne vode iz zone fabrike betona se. Snabdevanje vodom je sa postojećeg gradskog cevovoda. Za grejanje privremenih objekata na gradilištu predviđeno je da se koriste uljni radijatori. obezbeđuje investitor. Topla voda za potrebe fabrike betona obezbeđuje se priključenjem na gradski toplovod. Sve metalne mase mašina i uređaja na gradilištu treba da se vežu na zaštitnu sabirnicu pripadajućih razvodnih ormana.00 m. Priključak za privremeno snabdevanje gradilišta vodom obezbeđuje investitor. pre upuštanja u mrežu. položenim u zemlju na dubini od 2. predviđene su tri direktne telefonske linije. 416 . Razvod kanalizacije radi izvođač PVC cevima. Rasveta gradilišta je živinim svetiljkama 400 W. Zaštita od previsokog napona predviđena je nulovanjem. obezbeđuje izvođač. Cevna mreža se vodi u kanalu. grejanje privremenih objekata na gradilištu. Razvod vodovodne mreže na gradilištu rešava se cevima. koje se montiraju na rešetkaste čelične reflektorske stubove efektivne visine 15 m. obrađuju na taložniku za odvajanje čvrstih čestica. Cevi su čelične pocinkovane sa spojevima na navoj. a izoluje se mineralnom vunom u oblozi od aluminijumskog lima. Veza gradilišta sa gradskim službama je obavezna po ruskim propisima o tehnologiji i organizaciji građenja. Otpadne vode iz kontejnera se direktno upuštaju u kanalizacionu mrežu. Sa ovom trakom galvanski treba da se poveže i uzemljivač transformatorske stanice. Termotehničke instalacije na gradilištu obezbeđuju: toplu vodu za potrebe fabrike betona. Niskonaponsku kablovsku mrežu na gradilištu. Priključak obezbeđuje investitor. kao i samu transformatorsku stanicu.

osiguranje i dostavljanje određenih informacija tokom realizacije projekta. Usvojena organizaciona struktura je data na sl.000 USD/mes x 12 meseci x 6 god troškovi osoblja u Jugoslaviji koje je zaduženo za realizaciju projekta.600. troškovi rukovodećeg osoblja na gradilištu. čine ukupne troškove za realizaciju projekta.00 345. u blizini grada Novokuznjecka u Sibiru.00 3. ekipa od 25 ljudi na gradilištu plus pomoćno osoblje koje se regrutuje iz lokalne radne snage. u koju je uključen tim u sedištu firme u Beogradu. Dinamičkim planom realizacije posla predviđeno trajanje svih radova od 6 godina. Za proračun troškova upravljanja projektom. sa različitim tipovima krovova i fasada.5 Ilustrativni primer 2: prikaz proračuna troškova upravljanja projektom i ostalih indirektnih troškova Jedan od delova projekta tehnologije i organizacije građenja je proračun troškova pripremnih i prethodnih radova i proračun troškova upravljanja projektom. gde se ugrađuje uvozna oprema. Predviđeno je da se objekti grade od betona. Predstavništva imaju zaduženja za obezbeđenje materijala. Ponuda je obuhvatila projektovanje i izgradnju naselja sa oko 600 luksuznih kuća. zajedno sa direktnim troškovima na gradilištu i planiranom zaradom. transport. 16 ljudi x 300 USD/mes x 12 meseci x 6 god 7. 12 ljudi x 1000 USD/mes x 12 meseci x 6 god. sagledani su sledeći troškovi (u USD): 1. Projektom tehnologije i organizacije građenja definisana je upravljačka organizaciona struktura za realizaciju i tehnički nadzor posla.4. 417 . Na osnovu urađenih delova projekta tehnologije i organizacije građenja. U naselju je potrebno da se izgradi i kompletno postrojenje za prečišćavanje pijaće vode i postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda.7. finansijske poslove. sve troškovi realizacije projekta. nestandardnih i administrativnih troškova. svaka površine oko 130 m2. "nestandardne" i "administrativne" dajemo jednu okvirnu kalkulaciju troškova sprovedenu prilikom izrade ponude za višegodišnji posao u Rusiji. zajedno sa pratećom infrastrukturom i objektima za škole. prodavnice. 2. sa prosečno prisutnih 500 radnika na gradilištu u toku sezone i oko 150 radnika na gradilištu u zimskom periodu. jer su to. 7-14. Radi ilustracije koji sve troškovi se mogu ubrojiti u "troškove upravljanja projektom". kako bi se razbila monotonija naselja.00 864. hotele i uslužne delatnosti. situacija se menja od projekta do projekta i oni se moraju sagledati u potpunosti u skladu sa konceptom koji definiše projekat tehnologije i organizacije građenja. troškovi isplate ruskog osoblja na gradilištu.000.000.200. 25 ljudi x 4. Procenom troškova u građevinarstvu i o načinima procene direktnih troškova na gradilištu opširno se bavmo u poglavlju V (deo "Procena troškova") i tamo opisane metode mogu se u dobroj meri primeniti i na proračun troškova pripremnih i prethodnih radova. u celini gledano. kao i predstavništva firme. nestandardnih i administrativnih troškova. Ovi troškovi.

00 5.400. 215.896. dolazak i povratak svakih 6 meseci 25 radnika x 2 karte godišnje x 6 godina x 1700 USD Za dolazak i povratak sa gradilišta svakom radniku pripadaju po 2+2 dnevnice 4 dnevnice x 25 radnika x 112 USD 15.00 14.00 326.000.Novokuznjeck i obratno: Dnevnice: 8 put. fax-a.040. troškovi projekta u inostranstvu (predstavništva u Moskvi i Frankfurtu) troškovi rada predstavništva u Novokuznjecku. teleksa.000. avio karte za upravljačko osoblje . 10.000.00 418 . pokloni. cca 1.000.) i troškovi osiguranja.00 86.000. ugostiteljske usluge. na nivou 3-4% od cene učešća firme 13.000. propaganda 12. usluge itd) 11. troškovi obrade posla u zemlji (dolazak ruskih partnera. x 7 dana x 12 meseci x x 6 god x 112 USD Avio karte: 144 x 100 USD službena putovanja rukovodećeg osoblja gradilišta i osoblja iz Jugoslavije u Evropi (izbor i ugovaranje opreme) Dnevnice: 90 putovanja x 10 dana x 190 USD Avio karte: 90 x 700 USD prosečno po karti potrošni materijal na gradilištu.400.00 6.000. bankarski troškovi (garancije i sl. x 6 godina službena putovanja rukovodećeg osoblja gradilišta i osoblja iz Jugoslavije na relaciji YU . 5. 112.00 30.00 180.4. cca 16.000. tekuće održavanje.00 840.00 7.25 radnika.000.000.00 510.000 USD (usvojeno prema knjigovodstvenim podacima za prethodni period). pokloni. tekući troškovi na gradilištu.680./kvartalno x 4 kvartala x x 10 dana x 6 god x 112 USD Avio karte: 192 x 1700 USD službena putovanja rukovodećeg osoblja gradilišta i osoblja iz Jugoslavije u Rusiji./mes. troškovi reprezentacije na gradilištu.00 180. na nivou 2.00 1. prenoćišta i slično).200. na relaciji Moskva .00 8. Godišnji troškovi 140. zdrav.000.00 9.00 63.000.5 % cene radova (iskustveno) 14.00 11. fond rizika. 171. usvojeno prema iskustvima iz realizacije sličnog projekta na ruskom tržištu (troškovi telefona.000. troškovi nabavke računarske opreme za potrebe gradilišta 149.000.Novokuznjeck i obratno: Dnevnice: 2 put.

ukupna vrednost celog projekta procenjena je na oko 300 miliona USD. Informacije radi. Ta kalkulacija. 419 . pod uslovom da investitor obezbedi prevoz radnika UKUPNO: 86. Svrha navedenog primera i nije bila da se bavi preciznim proračunima. vozni park za gradilište. cenama vozila na lokalnom tržištu itd. već da ukaże na činjenicu da upravljanje realizacijom radova košta i da ti iznosi za velike projekte ni slučajno nisu mali. kako bi se sve okvirno sračunate cifre proverile i direktni troškovi projekta definitivno opteretili dodatkom koji je posledica organizacije građenja i upravljanja projektom.000.00 Prikazana kalkulacija bazirana je na istorijskim podacima firme. nestandardni i administrativni troškovi za pomenuti projekat iznose skoro 20 miliona USD za period od 6 godina. ukoliko ne bi bio ispravno sagledan tokom izrade ponude.064. makar i u svom najjednostavnijem i šturom obliku.17. prosečnim bruto zaradama. kao i na aktuelnim podacima o cenama transporta (avionske karte).00 19.536. Taj ogromni iznos svakako ne bi mogao da se nadoknadi u periodu izgradnje. Sa ovako određenim troškovima moguće je sprovesti i detaljniju analizu u okviru projekta tehnologije i organizacije građenja. ubedljivo ilustruje da troškovi upravljanja projektom.

Sl. 7-14 Organizaciona struktura za upravljanje realizacijom projekta 420 .

izrada idejnog projekta. 21. godine realizovan o toj temi ("Tehnologija izvođenja objekata u urbanim sredinama") razmatrano je proceduralno definisanje toka investicija koje se izvode na teritoriji grada Beograda. u toku 1993. dobijanje urbanističke saglasnosti. 421 . ozvaničila ideja o građenju objekta i da bi se uopšte pristupilo razmatranju njegovog oblika i sadržaja. Prema rezultatima tog istraživanja. pribavljanje građevinske dozvole. 20. tehnički pregled izvedenih radova i izdavanje upotrebne dozvole. priprema za rešavanje imovinsko-pravnih poslova.5 Praktičan primer: Procedura projektovanja i pripreme realizacije projekata u gradskim uslovima Uvod Projekti koji se realizuju u gradskim (urbanim) uslovima karakteristični su po nizu prethodnih aktivnosti da bi se. pribavljanje svih uslova za projektovanje. 17. izrada elaborata o uslovima za uređenje prostora. izrada projekta geomehaničkih istraživanja za izradu objekta i prikupljanje odgovarajućih podloga. obezbeđenje finansijskih sredstava. uz učešće studenata završne godine. 15. izvođenje radova i nadzor nad izvođenjem. kao i izradi projektne dokumentacije. 2. Problem proceduralnog pristupa građenju u gradskim područjima proučavan je na Građevinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu na Katedri za menadžment i tehnologiju građenja. izrada glavnog projekta sa tehničkom kontrolom. pre svega. može se uočiti da se na te prethodne aktivnosti utroši više od polovine potrebnog vremena. 10. 18. izrada upita i priprema za ustupanje radova. 13. 12. rešavanje imovinsko-pravnih odnosa (raseljavanje) i privođenje parcela nameni. U skladu sa tim. preparcelizacija zemljišta prema potrebama eventualne etapne izgradnje. 4. 7. 3. U okviru jednog istraživačkog projekta koji je. 19.7. zaključujemo da na visoke proizvodne cene stambenog i poslovnog prostora ne utiče samo kvalitet sprovođenja tehnološkog procesa na gradilištu. 5. 14. koja se realizuje u gradu. 8. već i efikasnost rada na projektovanju i pripremi realizacije investicije. izbor izvođača i ugovaranje radova. Grubim sagledavanjem toka jedne investicije. izrada investicionog programa. izrada/obezbeđenje detaljnih geodetskih podloga. procedura upravljanja projektima na teritoriji grada Beograda trebalo bi da se sastoji od sledećih koraka: 1. 6. dobijanje saglasnosti na tehničku dokumentaciju objekta. konačni obračun izvedenih radova. 9. 16. obezbeđenje lokacije/zemljišta. 11. i značajan deo planiranih finansijskih sredstava. izbor lokacije u skladu sa detaljnim urbanističkim planom.

urbanističkoj uređajnoj osnovi i drugim planskim dokumentima.2. odnosno geografskih pojmova ili objekata (putevi. Opština (grad) upravlja i raspolaže gradskim građevinskim zemljištem. a donosi ga (odobrava) Skupština opštine. Detaljni urbanistički plan prikazuje u. dok se taj plan ne donese. Granice građevinskog područja određuju se navođenjem katastarskih parcela ili njenih delova. Zabranjeno da se stavi u promet neizgrađeno zemljište u području obuhvaćenom odlukom o pripremanju detaljnog urbanističkog plana. tehnička rešenja koja služe za njegovo sprovođenje u život. Saglasno tome. dok se neizgrađenim gradskim građevinskim zemljištem smatraju parcele na kojima nisu izgrađeni objekti ili su podignuti samo privremeni. Zakon o građevinskom zemljištu određuje šta predstavlja gradsko građevinsko zemljište i na koji način može da se vrši njegov promet. Izrađuje se na osnovu Generalnog utrbanističkog plana. Svaki od koraka u definisanoj proceduri pripreme i realizacije projekata u gradskim uslovima detaljnije objašnjavamo i komentarišemo. odgovarajuća Odluka o određivanju namene zemljišta u građevinskom području zasniva se na: prostornom planu. Po zakonu. isključivo donosi Skupština grada. Izgrađenim gradskim građevinskim zemljištem se smatraju građevinske parcele na kojima su izgrađeni objekti namenjeni za trajnu upotrebu.Evidentno je da većina proceduralnih koraka (čak 18 od 21) obuhvata pripremne aktivnosti i projektovanje pre početka gradnje. dok se svega dva odnose na direktnu realizaciju posla na gradilištu. O izradi planske dokumentacije detaljnije vidi u poglavlju 7. Obezbeđenje lokacije/zemljišta Po izboru lokacije. Takođe gradsko građevinsko zemljište je i drugo zemljište koje se odgovarajućim aktom u opštini (gradu) predvidi za dugoročne potrebe razvoja gradova i za uređenje ili očuvanje određenog prostora posebne namene. investitor mora od opštine da dobije rešenje kojim mu se građevinsko zemljište daje na korišćenje. 422 . odnosno pomoćni objekti. Na teritoriji Beograda. ne može se na bilo kojem mestu gradskog zemljišta graditi bilo koji objekat. pogodnoj razmeri. Izbor lokacije u skladu sa detaljnim urbanističkim planom Za izgradnju u urbanim uslovima. Generalni urbanistički plan. koji definiše namenu zemljišta. ona određuje namenu zemljišta i može to zemljište ustupiti radi izgradnje stanova i poslovnih prostorija. reke i slično). gradskim građevinskim zemljištem se smatra izgrađeno i neizgrađeno zemljište u gradovima koje je određeno zakonom i zemljište u gradovima koje je predviđeno za stambenu i drugu izgradnju. generalnom urbanističkom planu. pod određenim uslovima. osnovni je problem obezbeđivanje zemljišta na kojem će se graditi.

Merila za plaćanje komunalne naknade. sanacione radove i raščišćavanje zemljišta od postojećih objekata i uređaja koje treba ukloniti. on može da investira u izradu Detaljnog urbanističkog plana. a ukoliko na njemu postoje izgrađeni objekti koji su predviđeni za rušenje. Uređenim gradskim građevinskim zemljištem se smatra zemljište koje je komunalno opremljeno. Pripremanje zemljišta za izgradnju obuhvata radove koji predhode samoj izgradnji. Za upotrebu i korišćenje komunalnih objekata. na način i u postupku koji propisuje Skupština opštine (grada). generalnih. neuređeno zemljište čije je uređivanje predviđeno godišnjim programom uređivanja građevinskog zemljišta kao i neizgrađeno zemljište na kome je izvršena parcelizacija. pokazujući svoju zainteresovanost i povećavajući šanse za dobijanje željene lokacije. a njegova izrada može da traje više meseci (iskustveni podatak: 5 do 18 meseci). izgrađen pristupni put. detaljnih i drugih urbanističkih planova. pribavljanje zemljišta (rešavanje imovinsko-pravnih odnosa. 423 . Ako Detaljni urbanistički plan ne postoji za datu parcelu. Gradsko građevinsko zemljište se daje na korišćenje kao uređeno. po pravilu. pod uslovima. Moguća je i neposredna pogodba investitora sa oštinom. a naročito: izradu prostornih planova za zemljište koje se uređuje.Na osnovu Detaljnog urbanističkog plana. raspisuje se konkurs za ustupanje zemljišta. Ukoliko investitor to želi. Uređivanje gradskog građevinskog zemljišta obuhvata pripremanje za izgradnju i komunalno opremanje zemljišta. Zemljište se uređuje na osnovu višegodišnjeg i godišnjeg programa ili odgovarajućeg dokumenta u skladu sa urbanističkim planom. kao i stvari u opštoj upotrebi. kao i pripremne radove koji se preduzimaju radi zaštite životne sredine i kulturnih dobara. kao što su: obim i stepen uređenosti zemljišta. a u nadleżnosti je opštine (grada). elektro-mreža i rešeno snabdevanje vodom.. saobraćajna povezanost sa gradskim centrom. njegov položaj u naselju. radnim zonama i drugim sadržajima u naselju. Za uređivanje gradskog građevinskog zemljišta plaća se naknada. opremljenost zemljišta objektima društvenog standarda. on se može izraditi pre konkursa. korisnik preuzima obavezu da ih ukloni i raseli stanare.. plaća se komunalna naknada. Visina naknade se utvrđuje zavisno od pogodnosti koje određeno zemljište pruža korisniku. visinu naknade i način njenog plaćanja propisuje Skupština opštine (grada). i druge pogodnosti koje zemljište ima za korisnika.). pripremne radove (inženjersko-tehnička ispitivanja zemljišta izradu geodetskih podloga. Komunalno opremanje gradskog građevinskog zemljišta obuhvata izgradnju primarnih objekata i uređaja zajedničke komunalne potrošnje koji se utvrđuju programom uređivanja gradskog građevinskog zemljišta. raseljavanje). Uvećana vrednost građevinskog zemljišta koja je rezultat njegovog položaja i stvorenih prednosti (izgrađenost i uređenost prostora) koristi se u opštini (gradu) kao izvor sredstava za dalje uređivanje i komunalno opremanje građevinskog zemljišta.

po potrebi. Gradsko saobraćajno preduzeće. zovu urbanističko-tehnički uslovi za projektovanje. da bi započeli izradu tehničke dokumentacije. potrebno je pribaviti snimak tih instalacija od komunalnih preduzeća ili drugih institucija. i. uz priložene situacije sa ucrtanim objektima i overenim planskim aktom. Gradska kanalizacija. koje izdaje Uprava za imovinsko-pravne poslove nadležne opštine. rešenje nadležne Skupštine opštine kojim se daje na korišćenje građevinsko zemljište za izgradnju objekta. investitori ili zastupnici investitora su dužni da pribave dokumentaciju pribliżno sledećeg sadržaja: urbanističko-tehnički uslovi za projektovanje koje izdaje nadleżni organ (Sekretarijat za urbanizam.2. projektni zadatak. Na teritoriji Beograda. kopija plana parcela koju izdaje gradska geodetska slużba (Gradski geodetski zavod) na zahtev investitora ili njegovog zastupnika. Urbanistički ulazni podaci za projektovanje detaljnije su razmatrani u poglavlju 7. dokaz o podacima katastra vodova i podzemnih instalacija koji izdaje gradska geodetska slużba (Gradski geodetski zavod) na zahtev investitora ili njegovog zastupnika. Železnica i preduzeća za metroe. Poznavanje i striktno poštovanje ovih uslova je neophodno da bi se započeo i odobrio rad na izradi tehničke dokumentacije. Televizija (kablovska). programska rešenja. koju izdaje nadleżni organ. pravosnažno rešenje o regulisanju imovinsko-pravnih odnosa. odnosno zahteve investitora. Gasovod. koji treba da sadrži sve potrebne podatke. potvrda o izvršenoj identifikaciji parcela zemljišno-knjižnog katastarskog stanja parcela. Aerodrom i dr. Ukoliko planovi podzemnih i nadzemnih instalacija ne postoje u ażuriranom stanju. kao i odgovarajuća potvrda koja ima značaj kod prijavljivanja poreskih obaveza. ugovor sa gradskim organom nadleżnim za komunalne delatnosti. Preduzeća za održavanje regionalnih puteva i mostova. građevinsko zemljište i puteve o nadoknadama za uređenje građevinskog zemljišta. građevinske i komunalne poslove nadležne opštine). - - - 424 . a za definisanje njihovog položaja nadležne su sledeća komunalna preduzeća i institucije: Gradski vodovod. Instalacije moraju da budu ucrtane na ažuriranim geodetskim podlogama. jednim imenom.Izrada elaborata o uslovima za uređenje prostora U opštini (gradu) se propisima uređuju uslovi korišćenja gradskog građevinskog zemljišta i oni se. PTT.6. koju takođe izdaje nadleżna gradska geodetska slużba na zahtev investitora. overen potpisima i pečatima investitora i kasnije priložen uz svaki primerak projekta. potvrda da su regulisani imovinsko-pravni odnosi. protokol regulacije i nivelacije koji izdaje ista slużba na zahtev investitora. Vodoprivredna zajednica. potvrda o plaćanom doprinosu za uređenje građevinskog zemljišta. Elektrodistribucija. Toplana.

inženjersko-geološki uslovi izgradnje objekta. podatke o eventualnoj potrebi i načinu rešavanja eksproprijacije poljoprivrednog zemljišta itd. etapnost građenja. sa dovoljnom sigurnošću. Jasno je.4. analizu uslova za izgradnju objekta na osnovu raspoloživih podloga. jer je retko koji investitor spreman da investira u razradu projektne dokumentacije u predinvesticionoj fazi. predračunsku vrednost celokupne investicije. u praksi je to redak slučaj. vrste energetskih uređaja). analizu energetskih uslova (vrste i količine potrebne energije u toku eksploatacije. veoma često je potrebno da se organizuje prethodno istraživanje (stručno: prethodni radovi) radi prikupljanja ulaznih podataka za izradu investicionog programa i projektne dokumentacije. Izrada investicionog programa Investicioni program može da izradi ili sam investitor ili neka konsultantska firma koju investitor za to ovlasti. a najmanje u obimu koji obezbeđuje da se sagledaju tehnička. Naravno. tehnološka. način obezbeđenja energije. Prethodni radovi su oni poslovi koje treba obaviti da bi se formirale podloge raznih vrsta i različitog obima za izradu dela tehničke dokumentacije i investicionog programa (vidi primer o istrażnim radovima u poglavlju 2. dakle. 425 . Investicioni program je.1). koje rade i izdaju specijalizovana preduzeća na zahtev investitora. analizu mogućih uticaja objekta na okolinu i mere za zaštitu životne sredine. prostorna i funkcionalna rešenja objekta. da ovako veliki broj raznih uslova u vezi sa uređenjem prostora. predstavlja veliko ograničenje za investitora.- urbanističko-tehnički uslovi koje izdaje slużba nadleżna za civilnu zaštitu. podatke o opremi i materijalu koji se ugrađuje. jer se tada. Zbog toga se preporučuje da investitor obrazloži svoju odluku o građenju i dokaže njenu opravdanost izradom investicionog programa. Veoma je pożeljna situacija kada se investicioni program radi tek po završenom i revidovanom glavnom projektu. plan i način realizacije investicionog programa sa značajnim rokovima. po svojoj suštini predinvesticioni elaborat koji może da sadrži: opis objekta sa podacima o nameni objekta. može dati cena koštanja objekta i predviđanje opravdanosti njegove izgradnje u budućnosti. Da bi se stekao stvarni uvid u fizičko stanje lokacije. Sastavni deo Investicionog programa je i tehnička dokumentacija urađena u skladu sa njim.

geomehanički profili izvršenih istražnih bušotina i iskopa. uzetih uzoraka i izvršenih opita. Podsećanja radi.3. Predračunska vrednost potrebnih ulaganja utvrđuje procedurom procene troškova (detaljnije u poglavlju 5. Elaborat o geotehničkom sastavu terena i uslovima fundiranja objekta treba da uradi specijalizovana institucija. imaju verovqatno najveći značaj za izradu tehničke dokumentacije. analiza i objašnjenja dobijenih rezultata i zaključak sa prilozima. U prikaz izvršenih istražnih radova spada pregled terenskih geomehaničkih radova i laboratorijskih ispitivanja uzoraka. sumarno analiziranje svih eksperimenata izvršenih na jednom tipu tla. iskopa. koji su razmatrani u toku istražnih radova.. i razni vezani poslovi robne razmene. razmotrene su varijante finansiranja iz sopstvenih finansijskih sredstava (gotovinski). uz urbanističke. izvore i način obezbeđenja sredstava za finansiranje investicija.. a dinamika ulaganja precizira se nakon usvajanja dinamičkih planova realizacije projekta (vidi poglavlje 5. Izrada projekta geomehaničkih istraživanja i elaborata geotehničkih uslova za izgradnju objekta Geomehaničke podloge su osnova za projektovanje svih objekata. opis primenjenih metoda i postupaka. Svaka takva strategija utvrđuje: 1.4 o proceni vremena). Zaključci o karakteristikama područja i materijala.Obezbeđenje finansijskih sredstava Investicioni poduhvat mora da prati i odgovarajuća strategija obezbeđenja potrebnih finansijskih sredstava. sa utvrđenom strukturom i dinamikom isporuka do konačnog izmirenja duga. počevši od idejnog projekta. treba da ukažu projektantu na sve što iz oblasti geomehanike može uticati na koncepciju rešenja i na već usvojene (vrste i oblike) konstrukcija. Prilozi o geomehaničkim podlogama su: geomehanička karta i karakteristični profili ispitivanog područja. finansiranje kreditom. Izvori sredstava za finansiranje detaljnije su razmatrani u poglavlju 4. Ovaj elaborat mora biti propisno upakovan i overen sa svim potrebnim prilozima i potvrdama o reviziji.3 o proceni troškova). ("Tehnologija straživanja tržišta"). 2. itd. uz prikazivanje registrovanih tipova tla. zajedničkim ulaganjem. Međunarodna banke za obnovu i razvoj ili Svetska banka). 426 . ukazano je i na finansiranje prodajom proizvoda ili usluga novopodignutog ili rekonstruisanog objekta. Rade se na osnovu geomehaničkog izveštaja izvođača istražnih radova u kome se nalazi prikaz istražnih radova. Analiza i objašnjenje (interpretacija) rezultata istražnih radova obuhvata navođenje karakteristika materijala. Ove podloge. Pored toga. ulaganjem specijalizovanih institucija za razvoj (npr. itd. dijagrami sa prikazivanjem geomehaničkih osobina ispitanog tla i materijala. tabelarni pregled izvršenih istražnih bušotina. predračunske vrednosti potrebnih ulaganja prema nameni i vrstama (po obimu i dinamici ulaganja).

javnih. prava svojine ili drugog imovinskog prava nad građevinskim zemljištem u opštem interesu i uz naknadu. U okviru pripreme za rešavanje imovinskopravnih odnosa potrebno je prvo da se obavi geodetski premer zemljišta namenjenog za izgradnju investicionog objekta. u velikoj meri zavisi od obima posla. Time se. Po završenom snimanju i prikupljanju svih potrebnih podataka. sprovode na dosledan. izgradnje u odnosu na regulacionu liniju itd. odnosno stambenih. osiguravaju prostori za urbanistički razvoj i delimično reguliše tržište građevinskog zemljišta. infrastrukture. Ostali načini rešavanja imovinsko-pravnih odnosa uključuju kupovinu. što je posebno značajno za sticanje uvida u tačan položaj podzemnih i nadzemnih instalacija. Cilj eksproprijacije jeste osiguranje građevinskog zemljišta za potrebe izgradnje stambenih naselja. Odluka o metodama rada. kao značajne društvene intervencije na području prostornog i urbanističkog razvoja. neophodno je osiguravati da se zakonski postupak i metode sprovođenja eksproprijacije. Rešavanje imovinsko-pravnih odnosa je najdelikatnija. pristupa se izradi/obezbeđenju geodetskourbanističkih podloga. odnosno ponovnom snimanju i izradi novih geodetskih podloga. Ažurna geodetska podloga koristiće se i po završetku projekta za definisanje izvedenog stanja. zamenu nekretnina i slične akcije. industrijskih zona i turističkih područja. Da bi se ovako postavljeni ciljevi mogli efikasno ostvarivati. Uporedo sa tim aktivnostima 427 . Prvi korak čini rekognosciranje predmetnog terena radi ažuriranja postojećih geodetskih podloga. poslovnih i privrednih objekata. geodetski radovi na obeležavanju temeljne jame i položaja budućih objekata takođe se obavljaju na osnovu ažuriranih geodetskih podloga. Pored toga. na osnovu zakona. a u zavisnosti od potreba definisanih u detaljnom urbanističkom planu. U zavisnosti od postojećih geodetskih podloga donosi se eventualno odluka o dosnimavanju postojećeg stanja. potrebno je da su imovinsko-pravni odnosi rešeni u potpunosti (potvrda o vlasništvu nad zemljištem). za konkretan investicioni objekat. sa decidno definisanim svim uslovima za izgradnju. odnosno potrebnim finansijskim sredstvima. Na osnovu ovako izrađenih geodetskih podloga. Jedan od načina za rešavanje imovinsko-pravnih je eksproprijacija zemljišta. a zatim utvrde nosioci prava svojine nad tim zemljištem radi rešavanja konkretnih imovinsko-pravnih pitanja. koje se regulišu ugovorom. koji čine obavezan deo uslova za projektovanje (o uslovima za projektovanje bilo je reči ranije). Znači.Izrada/obezbeđenje detaljnih geodetskih podloga Na osnovu prethodno izrađenog detaljnog urbanističkog plana pristupa se izradi detaljnih geodetskih podloga. Priprema za rešavanje imovinsko-pravnih odnosa Izgradnja investicionih objekata zahteva potpuno rešene imovinsko-pravne odnose i to je uslov za početak gradnje. izdaju se urbanističko-tehnički uslovi. jedinstven i efikasan način. a često i najdugotrajnija faza u izgradnji većeg investicionog objekta u urbanim uslovima. koje u sebi sadrže kompletno situaciono i nivelaciono rešenje. Eksproprijacija je oduzimanje. u fazi dobijanja građevinske dozvole. u celini. počevši od komunikacija. radi tačnosti u njihovoj izradi.

osnove. Otuda su u ovim zemljama planovi parcelizacije deo ukupne urbanističko-planske aktivnosti. Planovi parcelizacije se rade na osnovu prethodno dobijene saglasnosti na osnovu koje je dozvoljeno da se pretvori poljoprivredno u građevinsko zemljište. 428 . Za sve veće i važnije objekte neophodna je izrada idejnog projekta. i uslove modelovanja parcela i pejsaža. dolazi se do optimalnih rešenja. kako bi se troškovi opremanja zemljišta sveli na najmanju meru. bez planova oplate i armature). koristan je za izbor konačnog tehničkog rešenja i daje uvid u približan obim radova. Od svih varijantnih rešenja razmatranih u idejnom projektu. Idejni projekat je faza u razvoju projektne dokumentacije (vidi poglavlje 7. približan predmer i predračun za sve vrste radova.3 o tehnologiji izrade rojektne dokumentacije). i određene arhitektonske oblike i forme.. dok se za manje ta faza. sadrži sledeće elemente: situacioni plan. parcelizacija se koristi i kod drugih deobnih gradnji koje nameću podelu postojećih parcela. ponekad. idejne projekte instalacijskog razvoda (tehnički opis. Međutim.investitor obično izrađuje okviran finansijski elaborat radi isplaćivanja naknade trenutnim vlasnicima građevinskog zemljišta koje je predviđeno za izgradnju investicionog objekta. U razvijenim zemljama tržišne privrede planovi parcelizacije uključuju. Idejni projekat. parcelizacioni planovi se izvode isključivo u neposrednoj blizini izgrađenog i komunalno opremljenog zemljišta. Parcelizacija zemljišta prema potrebama eventualne etapne izgradnje Parcelizacija je formiranje građevinskih parcela (placeva) za individualnu. radi dobijanja racionalnog rasporeda placeva. Analizom tehničkih i ekonomskih rešenja. S obzirom na zahteve zaštite poljoprivrednog zemljišta i potrebe da se racionalizuje izgradnja investicionih objekata. jedno se favorizuje i na njemu se sagledavaju bitnosti bez ulaženja u detalje. Parcelizacija je pojam koji se najčešće upotrebljava na zemljištu koje se transformiše iz poljoprivrednog u gradskograđevinsko i to pretežno za potrebe stambene izgradnje. pored utvrđivanja vlasništva. arhitektonska rešenja (tehnički opis. šeme i prateći proračuni). Izrada idejnog projekta U fazi idejnog projekta analiziraju se i upoređuju varijantna rešenja pojedinih delova i celine investicionog objekta. idejni projekat tehnologije i organizacije građenja. uz usaglašavanja u svim strukama. po pravilu. izbegava i odmah se radi glavni projekat. porodičnu ili višespratnu kolektivnu stambenu izgradnju. idejni projekat konstrukcije (usvojeno rešenje konstrukcije. preseci i ključni detalji). idejni projekat enterijera i tehnološke opreme.

Priprema zemljišta za građenje većih. Bivšim vlasnicima eksproprisanog građevinskog zemljišta pripada pravo na odgovarajuću naknadu. realnu cenu građevinskih objekata koji se nalaze na zemljištu. bivšem vlasniku pripada tzv. zbog brojnih i složenih poslova koje treba kvalitetno i na vreme obaviti. kupovina. pogotovo drżavnih objekata. Međutim. saniranje građevinskog zemljišta. rešavanje naknade za zemljište. Rušenje dotrajalih objekata i preseljavanje njihovih korisnika treba usklađivati sa izgradnjom ili osiguravanjem novih stanova za raseljavanje. Nakon toga bi dugu proceduru (deposedovanje bivših vlasnika. treba uklanjati na vreme. što se u krajnjem slučaju veoma nepovoljno odražava na koštanje radova. preseljavanje korisnika objekata. Zato nisu retki slučajevi odlaganja početka i završetka gradnje. Metode za utvrđivanje naknade mora da se zasnivaju na objektivnim kriterijumima koji. što je moguće više. poljoprivredne kulture i građevinske objekte. U slučajevima kada se eksproprisano građevinsko zemljište predaje budućem korisniku. često traje vrlo dugo i może da obuhvata: utvrđivanje javnog interesa za građenje urbanističkim planom ili odlukom opštine koja zamenjuje ovaj plan. uklanjanje dotrajalih objekata. poljoprivredne kulture i građevinske objekte. 429 . Pri uklanjanju objekata treba utvrđivati njihovu realnu vrednost i nadoknađivati je bivšim vlasnicima (osigurati odgovarajući stan. saniranje terena za građenje i komunalnu pripremu zemljišta) trebalo vremenski i prostorno podešavati tako da ne ometaju ostvarivanje planirane izgradnje. eliminišu sudske sporove. pod navedenim uslovima ponekad dolazi do dugotrajnih sudskih sporova. itd. odnosno poslovnih prostorija. isplaćivanje naknade bivšim vlasnicima za zemljište. zamena nekretnina). Na osnovu ovako definisanih kriterijuma nije lako utvrditi realnu naknadu. preseljavanje korisnika građevinskih objekata. činjenicu da su zemljište i objekti bili izvor egzistencije bivšem vlasniku.Rešavanje imovinsko-pravnih odnosa (raseljavanje) i privođenje parcela nameni U praksi gradova i gradskih naselja pribavljanje građevinskog zemljišta obavlja se na različite načine. od kojih su neki pomenuti (eksproprijacija. koja ima sledeće elemenate: tržišnu cenu građevinskog zemljišta. "pravična naknada". pribavljanje građevinskog zemljišta od bivših vlasnika. Sve objekte. U normalnim uslovima eksproprijaciji treba da prethodi detaljno urbanističko planiranje. koji se ne mogu uklopiti u urbanističke planove. dodeliti zemljište za novu izgradnju).

zbog zaštite voda od zagađenja (ako su u blizini reke. veštački kanali. Uslovi Zavoda za zaštitu spomenika kulture. koje izdaje Gradska kanalizacija. ukoliko je na tom mestu registrovan neki lokalitet. uz nadoknadu. učestvuju u izradi tehničke dokumentacije za priključke i spoljni razvod. a koje su u zonama zaštite kao rezerve vode za piće. koje izdaje nadležno preduzeće za puteve. Uslovi istorijskih arhiva. - - - - 430 . Uslovi za projektovanje kanalizacionih instalacija sa priključcima (kišna i fekalna kanalizacija). za unutrašnje instalacije i priključak. Uslovi aerodroma. rešavanje pitanja bujica. nisko naponski kabl. Uslovi preduzeća za magistralne puteve. koje izdaju nadležne elektrane (toplane). potoci. Uslovi za projektovanje i uređenje internih saobraćajnih površina.Pribavljanje uslova za projektovanje Da bi se pristupilo projektovanju. Uslovi za projektovanje drenaža za podzemne i procjedne vode i priključak. koji izdaje Gradska kanalizacija. mostova. Uslovi za projektovanje PTT instalacija. ukoliko je u blizini objekta. transformatorsku stanicu. Uslovi za projektovanje mesta odlaganja smeća (Gradska čistoća). dizel agregat. Uslovi železnica zbog blizine pruga. zbog bliskosti podzemnih rezervata voda koje bi se koristile u budućnosti za piće. Uslovi hidro zavoda ili preduzeća za vodoprivredu. koje obično. a za: objekat. ako ih ima na predmetnoj lokaciji i ostalog (visine-nivoi vode u svim vremenskim razdobljima). barske oaze i drugo). Uslovi Televizije za projektovanje i priključak kablovske televizije za objekat. koje izdaje Gradsko saobraćajno preduzeće. propusta. Uslovi Gradskog saobraćajnog preduzeća. potrebno je da se pribavi sledeća dokumentacija (uslovi za projektovanje): Elektro-energetski uslovi koje izdaje nadleżna Elektrodistribucija. Energetski uslovi. javno osvetljenje. Uslovi preduzeća za metroe. mostova. visoko naponske vodove. Uslovi Arheološkog instituta. Uslovi Hidro zavoda ili preduzeća za vodoprivredu ili nadležnog vodovoda. ukoliko je objekat pored magistralnih puteva. tunela. koje izdaje Gradski vodovod. Uslovi za projektovanje zelenih površina (nadležno Gradsko zelenilo). ukoliko je ona predviđena. Uslovi za projektovanje vodovodnih instalacija. jezera. propusta.

uglavnom od onih koje su dale uslove za izradu tehničke dokumentacije. radi utvrđivanja seizmičkih zona. Zakonom je propisana i slużbena kontrola tehničke dokumentacije. Pregled i usaglašavanje svih delova projektne dokumentacije pod kontrolom investitora sprovode projektantske organizacije na nivou glavnih i odgovornih projektanata. Ovi uslovi se rade kao poseban elaborat i to rade specijalizovana preduzeća. kiša. itd. Potpunim prenošenjem svojih prava i ovlašćenja na projektanta investitor samo prividno štedi vreme i smanjuje 431 . konsultant). Uz tehničku dokumentaciju prilaže se potvrda o usaglašenosti tehničke dokumentacije koju potpisuju svi projektanti. Zato što dobijanje saglasnosti iziskuje i značajna finansijska sredstva. a na zahtev investitora. pa je zato potrebno da se obezbedi stalni i kontrolisani kontakt projektantskih grupa. propisno spakovana. sneg. Inženjersko-geološki uslovi izgradnje objekta ili objekata. Uslovi institucije za promet gasa za izgradnju gasnih postrojenja i instalacija u objektu i van objekta.- Sanitarni uslovi lokacije. Tehničku dokumentaciju na dobijanje saglasnosti može da šalje investitor ili njegov zastupnik (projektant. kontroliše proces izrade i odobravanja projektne dokumentacije.3. Klimatski uslovi (vlažnost. dokumentaciju na dobijanje saglasnosti obično šalju projektantske organizacije koje tu dokumentaciju i rade. - Ovde nisu navedeni još neki od uslova koji mogu da budu neophodni.. U praksi. vetar. Dobijanje saglasnosti na tehničku dokumentaciju objekta Posle izvršene kontrole. uz predhodna ispitivanja i istraživanja na samoj lokaciji.). što je moguće više. Uslovi za zaštitu čovekove okoline koje izdaje opštinski odsek za urbanizam. Izrada glavnog projekta sa tehničkom kontrolom Izrada glavnog projekta treba da teče koordinirano. Detaljnije o tehnologiji projektovanja vidi u poglavlju 7. Dobijanje uslova za projektovanje i saglasnosti na urađenu projektnu dokumentaciju nije besplatno. Uslovi zaštite na radu. a overava odgovorno lice projektanta. međusobnog usaglašavanja urađene tehničke dokumentacije i posle dobijanja potvrda revidenata o ispravnosti tehničke dokumentacije. još jednom se napominje potreba da investitor. Makro i mikro seizmičke karte. sam ili uz pomoć konsultanta. ona se.. sa svim potrebnim prilozima. a što zavisi od vrste instalacija koje postoje u objektu. koje izdaje nadležni hidrometeorološka stanica ili Zavod. Uslovi zaštite od požara. Saglasnost se dobija od komunalnih organizacija i drugih nadležnih institucija. osunčanost. temperature po mesecima i godišnjim dobima. šalje na dobijanje saglasnosti.

Pošto je napomenuto da je za dobijanje urbanističke saglasnosti potrebno priložiti i glavni projekat sekundarne infrastrukture. glavni projekat toplovoda. slobodnim i zelenim površinama. zbog svog značaja. pripremljena i opremljena i propisno upakovana u određenu vrstu korica (fascikli) sa pečatom projektanta na koricama i potpisima i pečatima investitora i to na mestima kako je to zakonom i propisima utvrđeno. Glavni projekat sekundarne infrastrukture sadrži: glavni projekat uređenja terena sa internim saobraćajnicama i prilazima. Ona je "prva među jednakima". protivpožarne i ulične hidrantske mreže. Ovakva procedura se toleriše. ako su predviđene. Urbanistička saglasnost potvrđuje usklađenost tehničke dokumentacije sa urbanističko-tehničkim uslovima. kao i dozvola za izgradnju sekundarne infrastrukture. Dobijanje urbanističke saglasnosti Urbanistička saglasnost je. glavni projekat gasovoda. Uz tehničku dokumentaciju za objekat. za dobijanje urbanističke saglasnosti treba priložiti i sve glavne projekte sekundarne infrastrukture koji su ponekad rađeni u isto vreme kada i tehnička dokumentacija za objekte. U Beogradu je čest. glavni projekat visokonaponske i niskonaponske mreže. glavni projekat kablovske televizije. glavni projekat drugih instalacija. posebno sagledana. glavni projekat vodovoda. pa sve do početka korišćenja objekta. potrebno je reći nešto i o sadržaju tog projekta. mada je povoljnije da se pre slanja tehničke dokumentacije za objekat na dobijanje urbanističke saglasnosti dobiju urbanističke saglasnosti na glavne projekte sekundarne infrastrukture.svoje obaveze. Da bi se dobila saglasnost. glavni projekat spoljne rasvete. kada se ima u vidu veliki broj ustanova i autoriteta kojima je investitor prinuđen da se obrati za dobijanje saglasnosti pre početka gradnje. glavni projekat drenaže. a sekundarna infrastruktura već izgrađena ili je početo sa njenom izgradnjom. dobijena urbanistička saglasnost i dozvola za izgradnju objekta. glavni projekat za regulisanje otpadnih voda i zaštitu objekta od voda za vreme izgradnje objekta. Ovaj projekat se radi i pre izrade glavnih projekata sekundarne infrastrukture i veoma često služi za davanje uslova 432 . a i poželjan slučaj da su projekti infrastrukture ranije urađeni. glavni projekat kišne i fekalne kanalizacije. tehnička dokumentacija treba da bude ispravno urađena. odvodnjavanjem. glavni projekat PTT mreže. hidrološkom mrežom. glavni projekat sanacije terena i nasipanja. a dugoročno może da izgubi kontakt sa projektom i poveća mogućnost donošenja odluka koje nisu u njegovom interesu.

Što se tiče primarne infrastrukture (glavni kolektori. Ponekad je neophodno da investitor za "svoju" lokaciju uradi i određene glavne projekte primarne infrastrukture. čija izrada ponekad pada na teret investitora su: projekat rekonstrukcije primarne infrakstrukture ili delova primarne infrakstrukture (ulice. projekti primarnih izvora energije: toplane. vodovod.. spoljno osvetljenje. Ti eventualno potrebni glavni projekti primarne infrastrukture rade se i šalju na dobijanje svih saglasnosti. U praksi nije redak slučaj da se. PTT centrale. Da bi se dobila dozvola za gradnju neophodno je. kablovska televizija. .). (O naknadama za zemljište i uopšte o obezbeđenju zemljišta/lokacije bilo je reči u jednoj od početnih faza procedure). dakle. projekti privremenih rešenja primarne infrastrukture do izrade projekata i izvođenja konačnih rešenja. toplovod. Osnova za visinu plaćanja je zbirna rekapitulacija svih predračuna iz tehničke dokumentacije. ukoliko ona nije u dovoljnoj meri izgrađena na lokaciji ili ukoliko su potrebne određene korekcije. kišna i fekalna kanalizacija. gasovodi ili neke druge vrste razvoda.. TV stanice za satelitsku televiziju itd. slobodne i zelene površine. precizno urađenu i overenu. pruge i koloseci. - Zahtev za dobijanje urbanističke saglasnosti na tehničku dokumentaciju zvanično podnosi investitor. prilažu uz tehničku dokumentaciju. projekti izmeštanja pojedinih delova primarne infrastrukture.. da postoje glavni projekti sekundarne infrastrukture i samog objekta i njihovo kompletiranje je u nadležnosti investitora (korisnika lokacije). centrale i stanice). plinske ili gasne stanice. istovremeno uz zahtev za dobijanje urbanističke saglasnosti. 433 . nisko i visoko naponska mreža. O dobijanju dozvole (odobrenja) za izgradnju ili građevinske dozvole više ćemo reći u sledećem poglavlju.. Glavni projekti primarne infrastrukture. Ove projekte rade specijalizovana preduzeća i to ili za investitora ili za opštinu. Posle podnošenja zahteva za dobijanje urbanističke saglasnosti nadležna opština određuje veličinu takse koja se plaća. primarni izvori energije.za izradu i projekata objekata i projekata sekundarne infrastrukture. Projektant i investitor ovu rekapitulaciju. izrażenu u procentima od vrednosti radova u projektantskim predračunima. ona spada u nadležnost grada i njena izgradnja se finansira iz naknada za zemljište koje se uplaćuju za izgradnju. podnosi i zahtev za dobijanje dozvole za izgradnju. PTT mreža. trafo stanice. vodovi. urbanističke saglasnosti i dobijanje dozvole za izgradnju i to pre završetka tehničke dokumentacije sekundarne infrastrukture i objekta. a u svim poslovima oko dobijanja saglasnosti obavezno je asistiranje projektanata koji su dokumentaciju uradili. s tim što taj iznos ne sme biti veći od iznosa koji propisuje Gradska Skupština.

objekti u oblasti sistema veza. a izuzetno to odobrenje izdaje nadležni republički organ i to za objekte od drżavnog značaja. a time i izvršenje radova. Za dobijane dozvole za izgradnju nadleżnom organu se dostavlja kompletna tehnička dokumentacija. neophodno je da se izradi stručni materijal . pa čak i preporučljiv način za ustupanje radova. Dozvolu za gradnju izdaje opštinski organ uprave nadležan za poslove građevinarstva. Postoji mogućnost da trafo stanica. odnosno prikupljanja svih potrebnih i relavantnih uslova i saglasnosti prema postojećim zakonima. podstanica ili drugi izvori energije i priključci za objekat budu predviđeni u drugom objektu. Mogućnost za formiranje licitacionog elaborata za ustupanje. a može da se desi i da to bude potpuno izdvojen objekat van granica DUP-a. kao što su: brane. aerodromi. silosi. a ne u onome ili uz onaj objekat za koji se traži dozvola za izgradnju. stadioni. u slučaju rata ili neposredne ratne opasnosti i takav objekat može postati stalan po prestanku opasnosti zbog kojih je izveden. idejnog projekta ili glavnog projekta).Pribavljanje građevinske dozvole Dobijanje dozvole (odobrenja) za gradnju je u Jugoslaviji regulisano Zakonom o izgradnji objekata. Odobrenje za gradnju nije potrebno ako se objekat izvodi radi otklanjanja posledica elementarnih nepogoda. objekti u nacionalnom parku. brodske prevodnice. Treba da budu priložene i urbanističke saglasnosti za projekat objekta. Pre podnošenja zahteva za izdavanje građevinske dozvole plaćaju se komunalne i administrativne takse. objekti vodosnabdevanja. plovni kanali.ne kraći od šest meseci ni duži od godinu dana. je licitacija. Ukoliko investitor ne započne izgradnju objekta u ovom roku. nuklearke.licitacioni elaborat ili upit na osnovu koga će potencijalni izvođači dostaviti svoje ponude. kao što je poznato. tehničkim propisima i upustvima. Zakon o izgradnji objekata određuje i vek trajanja odobrenja . pristaništa. Svi projekti treba da su zapečaćeni i potpisani od strane investitora. odobrenje prestaje da važi. br. za te objekte već mora da je urađena tehnička dokumentacija i dobijena dozvola za izgradnju i ti objekti moraju da se izvedu u vreme izgradnje ili pre početka izgradnje objekta za koji se traži dozvola za izgradnju. U tom slučaju. Da bi se sprovela licitacija. industrijski objekti. nepokretna kulturna dobra od velikog značaja. projekti sekundarne infrastrukture i primarne infrastrukture koja je obuhvaćena uslovima za uređenje prostora. što je prihvaćeno i u Zakonu o izgradnji objekata (“Sl. Izrada upita i priprema za ustupanje radova Ustupanje radova. glasnik RS”. ako investitor naknadno dobije odobrenje. železničke pruge. magistralni i regionalni putevi. hidro i termoelektrane. stiče se na osnovu prethodno urađene tehničke dokumentacije (idejnog rešenja. 434 . U praksi najviše primenjivan. može se sprovesti direktnom pogodbom ili licitacijom (pozivnom i javnom). naftovodi i gasovodi. kao i dozvole za izgradnju infrastrukture. 44/95 i 24/96).

4.Veoma je poželjno da se svi tehnički detalji u potpunosti definišu pre konačnog završetka izrade upita. važi sledeće: strategija paralelnog izvođenja i projektovanja radova se u urbanim uslovima ne preporučuje posebno. ponuđeni garantni period. a jasno se definišu predmet ugovora i cena. ponuđena tehnološka unapređenja. kvalitet predloženog sistema upravljanja projektom sa stanovišta izvođača. Drugim rečima. jer se za investitora pokazuje povoljnijom situacija da u procesu projektovanja sam reši dileme i izvođaču iskaže jasan zadatak. osim u hitnim i specifičnim slučajevima. zato što se radi o standardnim tehnologijama izgradnje. - - Čitalac se upućuje da detaljnije prouči poslove vezano za pripremu upita i ponude (poglavlje V). ustupanje slobodnih stanova za raseljavanje i sl). Izbor izvođača i ugovaranje radova Pri izboru izvođača. Značajniji mogući kriterijumi za izbor najpovoljnijeg ponuđača su: ponuđena ukupna cena. kao i primer prikazan u poglavlju 6. odnosno ostalih učesnika u investicionom projektu. kraći rok izvođenja radova u odnosu na date uslove. Ponude izvođača se obično dostavljaju u pismenom obliku (zapečaćene). kao i ostale ugovorne odredbe (kvalitet. a otvaranje i izbor je u skladu sa najavljenim kriterijumima investitora. rokovi. 435 . pa je mnogo bolje da se uštede na vremenu potraže. preporučljivo je da se izvođač bira na osnovu nekoliko kvalitetnih ponuda. uslovi za izbor su definisani upitom investitora. Svaka od ugovornih strana preuzima određene obaveze. kvalitet i ozbiljnost obrade ponude. Faza ugovaranja rezultira zaključivanjem ugovora između investitora i izvođača. rezultati poslovanja prema završnom računu. ponuđena dugoročna saradnja (izrada dela projektne dokumentacije.2 (Obrazac ponude i posebni uslovi za ustupanje izvođenja radova na izgradnji poslovnog objekta u gradskim uslovima). O zaključivanju ugovora o građenju vidi detaljnije u poglavlju VI (Faza ugovaranja). na primer. dakle ili javnom ili pozivnom licitacijom. u fazi rešavanja imovinsko-pravnih odnosa ili na račun efikasnijeg obezbeđenja uslova za projektovanje. način kontrole itd). Procedura izgradnje objekata u gradovima sama po sebi traje dugo. ugovaranje direktnom pogodbom sa unapred određenim izvođačem. sposobnost za izvođenje navedenih radova (stručni kadar i mehanizacija). dakle na sagledanim tehničkim rešenjima i definisanom obimu radova. za standardne projekte u gradskim uslovima (izgradnja stambenih i poslovnih objekata) čija veličina nije ekstremna. U načelu se za standardne projekte izbegava upit po funkcionalnim parametrima. i sa stanovišta koštanja neizvesno. Obično je nepotrebno. uobičajen je postupak formiranja upita koji se zasniva na tenderu.

Investitor u zakonskom roku podnosi zahtev za izdavanje odobrenja za upotrebu istom organu uprave koji je izdao odobrenje za gradnju. Tehnički pregled obuhvata pregled građevinsko-zanatskih radova. da su ispunjeni drugi uslovi propisani zakonom. U određenim slučajevima zahteva se i probni rad ili druga ispitivanja u cilju utvrđivanja podobnosti objekta za upotrebu. cilj prilikom definisanja opisane procedure bio je da se: 436 . opreme.Izvođenje radova i nadzor nad izvođenjem Tokom izvođenja radova izvođač i investitor se ponašaju u skladu sa potpisanim ugovorom. instalacija. uređaja i uređenje terena oko objekta. koji i snosi troškove pregleda. rešavanje imovinsko-pravnih problema. poštovanje ograničenja koje propisuju komunalne organizacije itd. Tehnički pregled izvedenih radova i izdavanje upotrebne dozvole Zakon o izgradnji objekata određuje da se objekat može koristiti kada se pribavi odobrenje za upotrebu. projektovanje i izvođenje radova na gradilištu. To radi stručna komisija organa uprave na zahtev investitora. predstoji izrada konačnog obračuna između investitora i izvođača i faza konačne naplate radova (vidi detaljnije u poglavlju IX). postrojenja. Zaključak Posle svih obavljenih razmatranja generalni zaključak bi trebalo da bude jasan: gradnja u gradskim uslovima ni izbliza ne obuhvata samo ono što se smatra "gradnjom u užem smislu". da je izgrađen u skladu sa tehničkom dokumentacijom. Zbog toga je prikazani primer i odabran kao ilustracija u poglavlju koje se u celini bavi pripremom realizacije posla. U principu. po pravilu. Detaljnije o ovoj fazi realizacije investicionog projekta pogledaj u poglavlju VIII (Realizacija posla na gradilištu). Komplikovanost procedure pripreme projekata u gradskim uslovima posledica je brojnih ograničenja u koja se ubrajaju poštovanje usvojene urbanističke koncepcije. uklapanje u zemljišnu politiku grada. Konačni obračun izvedenih radova Po pribavljenom odobrenju za upotrebu objekta. tj. minimalni uslovi koje mora da ispuni objekat da bi se izdala dozvola za upotrebu su: da može da se koristi saglasno svojoj nameni i ne ugrožava zdravlje ljudi i životnu sredinu. Izdavanju upotrebne dozvole prethodi tehnički pregled. da je bezbedan od požara. da je izvršeno geodetsko snimanje objekta. Budući da je investicija dugotrajan i kompleksan poduhvat.

realno oceni finansijske. prema tome. prouče mogućnosti paralelnog izvršavanja pojedinih aktivnosti. Może se dati i preporuka svakom investitoru koji namerava da gradi u gradskim uslovima da dobro sagleda sve proceduralne poslove koji mu predstoje i.- omogući sagledavanje tehničke. Na taj način će krajnji korisnici budućeg stambenog i poslovnog prostora u gradu biti bolje i realnije obavešteni o uslovima pod kojima ulažu svoj novac. olakša kvalitetna priprema i izvršavanje svake pojedinačne aktivnosti kako ne bi došlo do poremećaja u izvršavanju narednih aktivnosti. ekonomske i pravne povezanosti istog problema koji se javlja u različitim aktivnostima. vremenske i kadrovske potrebe za realizaciju projekta. 437 .

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful