Sadržaj

1. Uvod Istorija Primena 2. Digitalna slika Digitalizacija slike Detektorski sistemi 2.2.1. CR – Kompijuterizovana radiografija 2.2.2 DR – Digitalna radiografija 3. Digitalna obrada slike Fourijerova transformacija Konvolucija i dekonvolucija Korekcija neadekvatne ekspozicije Kvalitet digitalne slike 3.4.1. Frekvencija 3.4.2. Kontrast 3.4.3 Pojačavanje vidljivosti detalja 3.4.4 Šum Histogram Trodimenzionalna slika 4. 5. 6. Kompresija slike Informacione tehnologije (IT sistemi) PACS – sistem Zaključak 29-30 32 15 15-16 17 17 17-20 21-23 23 24-25 26-27 28 29 2 3 4-7 7 8-9 9-13 14 14 1 1

1. UVOD
Digitalna obrada slike predstavlja skup metoda za obradu slike pomoću računara. Slike koje se obrađuju mogu imati različito poreklo. Slike mogu poticati sa satelita i drugih letelica, uređaja za medicinsku dijagnostiku, telekomunikacionih uređaja za prenos, memorijskih medijuma za skladištenje, radara, sonara i drugih uređaja. U najvećem broju slučajeva ulazna slika u sistem za obradu slike potiče iz vidljivog dela spektra, mada u nekim slučajevima predstavlja dvodimenzionalni signal iz nevidljivog dela elektromagnetskog spektra. Zbog toga se u širem smislu, termin digitalna obrada slike koristi i za obradu bilo kakvih dvodimenzionalnih podataka. Izlazni signal iz sistema za digitalnu obradu slike je najčešće nova slika koja se prikazuje na video monitoru. Osim toga, izlazni podaci mogu biti prikazani i u obliku fotografije ili filma, a u nekim primenama i u vidu numeričkih podataka.

1.1. Istorija
Digitalna obrada slike vodi poreklo iz ranih dvadesetih godina prošlog veka. Naime, prva primena digitalne obrade slike bila je za kodovanje slika koje su prenošene kablovskom vezom preko Atlantskog okeana i rekonstruisane na prijemnoj strani. Uvođenjem elementarnih tehnika digitalne obrade slike znatno je skraćen proces prenosa slike i popravljen kvalitet. Mada je u kasnijem periodu došlo do znatnog napretka u tehnikama prenosa i rekonstrukcije slike, tek je sa usavršavanjem računarske opreme i

-1-

početkom istraživanja svemira došlo do naglog razvoja digitalne obrade slike. Naime, 1964. god. digitalni računar je prvi put iskorišćen za popravku kvaliteta slika Meseca dobijenih sa svemirske sonde “Ranger 7”. Posle toga, digitalna obrada slike je postala nezaobilazan deo obrade podataka sa raznih satelita i sondi za istraživanje svemira. Zbog toga je digitalna obrada slike godinama bila sinonim za veoma skupu i visoku tehnologiju i kao takva dostupna samo malom broju istraživačkih laboratorija u svetu.

1.2. Primena
Sa naglim razvojem elektronike i računarske tehnike, a posebno mikroprocesora i integrisanih digitalnih procesora signala, digitalna obrada slike počela je da prodire i u mnoge druge oblasti, gde ranije nije mogla biti korišćena zbog visoke cene. Tako se, na primer, digitalna obrada slike intenzivno koristi u medicini za obradu i popravku kvaliteta rendgenskih i ultrazvučnih slika, za trodimenzionalnu rekonstrukciju organa u tomografiji i nuklearnoj magnetskoj rezonansi, itd. Druge važne primene digitalna obrada slike je našla u fizici, astronomiji, biologiji, kriminalistici, metalurgiji, geologiji, pa čak i u arheologiji i rekonstrukciji umetničkih dela itd.

-2-

Nakon dobijanja digitalne slike.process . U slučaju kompjuterske analize (primer CAD – computer aided detection or diagnosis) informacija se obrađuje direktno.prikazivanje .pohranjivanje . DIGITALNA SLIKA Konvencionalna radiografija se temelji na interakciji rendgenskog zračenja sa elektronima u emulziji radiografskog filma koja dovodi do stvaranja latentne slike. potrebna je analogna reprodukcija da bismo je mogli videti i analizirati. Načelno film još uvek ima bolju rezoluciju od digitalnih sistema iako razvoj digitalne tehnologije dovodi do stalnog poboljšanja karateristika.distribucija .store . budući da se svaki korak može nezavisno prilagođavati.distribute -3- .2.reproduce . Svaka siva nijansa ima optički denzitet određen propustljivošću za vidljivu svetlost kojom obasjavamo film. bele i crne) na prelazu između pojedinih segmenata filma. a to su: . okarakterisane kontinuiranim nijansama sive boje (između dvaju ekstrema. Stoga radiografski film služi kao medij za prikupljanje.obradba . Pet su od ključne prednosti digitalnih sistema nad analognim.prikupljanje . a naknadnom fotohemijskom obradom filma dobijamo konačni radiogram. Tako dobijene slike su analogne. Digitalna radiografija je rezultat interakcije X zračenja sa elektronima unutar elektronskih senzora koji su razmešteni u pikselima. bez neophodnog stvaranja slike na izlazu.acquire . prikazivanje i pohranjivanje informacije dobijene prolaskom X zračenja kroz telo.

Ako pogledate digitalnu sliku sa lupom.Digitalni impuls koji je obrađen od strane računara (procesora za obradu slike) biva analiziran i pretvoren u sliku na monitoru. dok je digitalna informacija sastavljena od niza pojedinačnih tačno određenih vrednosti. videćete da je sastavljena od malih sivih kvadrata ili ćelija poređanih u pravougaoni ili kvadtratni -4- .1. i obratno. što dovodi do delimičnog gubitka kvaliteta slike. Digitalizacija slike Suština digitalizcije je prevođenje analognog u digitalni signal. Piksel . Analogna informacija sadrži kontinuirane variacije u toku vremena.2. Digitalizacija slike je pretvaranje crteža u brojeve.

mora biti razmere koja najbolje prikazuje detalje. -5- . a brojevi između predstavljaju senke sive boje. Svaki nivo sive skale je prikazan integralnim brojem. najveći broj predstavlja belu boju. “bytes” i “kilobytes”. nijanse sive skale. kao i svoju numeričku vrednost koja može biti transformisana u određeni stepen osvetljenja na ekranu. a binarni sistem koristi samo dva binarna broja (bits). Plkseli su najmanje jedinice u slici. a 12-bitni daju 4096 nijansi. Svi ovi integralni brojevi su računarski obrađeni i sačuvani u vidu binarnog niza brojeva (01000101). 0 i 1. a drugi numeričke vrednosti piksela. Svaki piksel je zapravo slika odgovarajuće male zapremine tela .red (matricu). gde svaki broj predstavlja određeni denzitet piksela na slici. i njihova veličina u medicinskoj primeni. skraćenica od “Picture Element”. Slika je dok je u digitalnom obliku sastavljena od dva niza brojeva od kojih jedan predstavlja adrese. “Bit” je binarni broj “binary digit”. Te ćelije se zovu “pixels”. 8-bitni daju mogućnosti za 256 različitih brojčanih vrednosti piksela tj. prostornu adresu na kojoj se nalazi. Koliko numeričkih vrednosti pikseli mogu imati. Svaki piksel ima svoju određenu lokaciju. digitalna slika je sastavljena od binarnih brojeva.voxel. moraćemo da bliže odredimo termine “bits”. 10-bitni daju 1024. Pre nastavka ove diskusije. Prema tome. kao što naš decimalni istem koristi brojeve od 0 do 9. zavisi od broja bitova po pikselu. koji se koriste prilikom opisivanja karakteristika digitalne slike. gde najmanji broj prikazuje crnu boju.

-6- . i obrnuto. što su pikseli veći oštrina je manja. Najčešće se za termine digitalne memorije koristi megabajt (megabyte) = 1024 kbytes. 1 gigabyte (Gbyte) = 1024 Mbytes. Verovatno ste čuli termin kilobajt i logično ali pogrešno zaključujete da je to 1000 bajtova. Umesto pričanja o bitovima. kao što se vidi na slici.Standardna slika u medicinskoj primeni zahteva od 10 do 12 bitova po pikselu. 10-bitna slika sadrži 1024 različitih nivoa sive boje. dok 12-bitna slika ima 4096 različitih nivoa sive. Odnos veličine piksela i oštrine slike Oštrina slike je obrnuto srazmerna veličini piksela matrice. češće se priča o bajtu što je jednako 8 bitova. ustvari kilobajt (skraćeno “kbyte”) predstavlja 1024 bita. Primer: slika od jednog velikog piksela imala bi samo jednu nijansu sive boje.

ponavljanje snimanja i veća izloženost zračenju pacijenata. Digital Radiography) je u svetu prihvaćen naziv za rad sa uređajima u koje su ugrađene FD . Navedimo samo neke: nepraktičnost u rukovanju (velike i nefunkcionalne arhive). DR – digitalna radiografija (eng.Uticaj veličine matriksa na velicinu piksela i na oštrinu Povećanje veličine matriksa. Isto tako koristi se naziv. Digital Flat Panel Detector).2. primer 1024 x 2048. kao i sama cena filma i zagađenje životne sredine hemikalijama za razvijanje. 2. Zbog svih navedenih razloga razvoj medija za dobijanje radioloških slika krenuo je pravcu medija na kojem se može višestruko dobiti radiološka slika a od kojih se danas u upotrebi koriste kasete sa fosfornim pločama i flat detektori. CR – kompjuteriziovana radiografija (eng. proizvešće manje piksele. nemogućnost naknadne obrade slike (post-processing). Computed Radiography) je u svetu prihvaćen naziv za rad sa kasetama sa fosfornim pločama. -7- . To će generalno redukovati zamućenost i poboljšati detalje slike. podložnost raznim oštećenjima. Za zamenu radiološkog filma kao medija za dobijanje slike u radiografiji postoji više razloga.ravne detektorske ploče formata 35x43 cm (eng. Detektorski sistemi Tokom posljednih dvadesetak godina intenzivno se tražila zamena za radiološki film.

Sledi deekscitacija pokretnim laserskim zrakom koja stimulise luminiscentnu ploču tačku po tačku i oslobađa elektrone iz njihovih zamki. Za očitavanje latentne slike koristimo posebne uređaje. Iznad tog sloja nalazi se zaštitni sloj koji služi za zaštitu od mehaničkih oštećenja prilikom očitavanja latentne slike u digitalizatoru. Kasete sa ovim detektorskim plocama – vrlo su slicne kasetama u koje ulažemo klasični radiološki film. Umesto filma kod ovih kaseta koristimo ploče luminiscentne folije koje zadržavaju latentnu sliku nastalu zračenjem. Dolazi do deekscitacije energije u obliku svetlosti koja se detektuje fotodetektorom i pretvara u električni signal. Za takav oblik indirektne digitalne radiografije usvojen je naziv CR (computed radiography).1. -8- . zračenja pomoću luminiscentnog sloja koji zarobljava elektrone u pojedinim delovima materijala (dolazi do ekscitacije). Detektorska luminiscentna ploča – Sastoji se od nekoliko slojeva. Distribucija zarobljenih elektrona čini latentnu sliku. tzv.2.2. Ispod podloge – nosača nalazi se barkod koji služi za prepoznavanje vrste i veličine kasete. CR – Kompjuterizovana radiografija Kompjuterizovana radiografija koristi detektor x zračenja koji pohranjuje u dobijenu energiju rtg. Podloga je čvrsta ploča na kojoj je nanesen luminiscentni sloj. digitalizatore.

Postoje tri nezavisne digitalne tehnologije.2. Nezgodna strana je što se kaseta nosi na očitavanje i što zahteva vreme. snimanje u bolesničkom krevetu. kompletan detektorski sistem je ispod radiografskog stola. Odmah se dobija slika na monitoru i moguća je provera kvaliteta dok je pacijent još u prostoriji za snimanje. DR – Digitalna radiografija Kod digitalne radiografije. 2. Iako se sve više potiskuje ovaj sistem ostaje neophodan za snimanja sa “slobodnom kasetom”: snimanje bez rešetke. sa vertikalno kasetom. tek nešto kraće od dosadašnje obrade filma. Drugo. tj. bez umetanja optičkog skeniranja. Svi podaci o pacijentu i uslovima snimanja idu odmah uz sliku. a kasnije se mogu i odštampati. U oba sistema luminiscentni sloj predstavlja primarni apsorber rendgenskog zračenja koji emituje vidljivu svetlost kod izlaganja X zračenju Na mikroskopskom nivou.Kod upotreba kaseta sa luminscentnim pločama koristimo se istim formatima kaseta kao i kod snimanja sa klasičnim radiološkim filmom. Njena prednost je što se lako uklapa u već postojeću aparaturu. Takođe. -9- . način rada i sve standarde. princip rada bazira se na direktnom očitavanju detektora. Prednost DR u odnosu na CR je u osetljivosti sistema i u kvalitetu slike. ali kod njih razlikujemo direktnu i indirektnu konverziju. sve su sa direktnim očitavanjem (nema nošenja kasete u čitač). ovaj sistem je tek dostigao osetljivost klasične film/folija radiografije.2. a ispod je one koju imaju sistemi za digitalnu radiografiju. U mnogo čemu je SP (storage phosphor) sistem sličan je fluorescentnim pojačivačkim folijama. struktura SP sloja je u obe tehnologije slična jer se radi o malim granulama luminiscentog materijala utisnutog u vezivni materijal. SP sloj je moguće u oba (CR i S/F=screen film) sistema ponovno upotrebiti na hiljade puta.

kao što je amorfni selenijum. Detektori sa direktnom konverzijom poseduju fotokonduktor. Problem je u različitoj veličini fosfornog panela (35x43 cm za opstu radiologiju) i aktivne površine komercijalnih CCD (5x5 cm). Detektori sa indirektnom konverzijom. DR tehnologija temeljena na CCD – (charge coupled device) indirektni. CCD tehnologija ipak omogućava dobijanje brze i klinički vredne informacije za radiologa. koji direktno konvertuje X fotone u električni impuls. što utiče na zračnu dozu i kvalitet slike. Usprkos slabijoj efikasnosti prikupljanja izlazne svetlosti. Nalazi se u kamerama za video i digitalnu fotografiju. Tu naravno dolazi do gubitaka. Kod mamografije je taj odnos veličine povoljniji. ili sa indirektnom konverzijom. imaju dva procesa u detekciji zračenja. kao i rasipanja. Kada snop pogodi scintilacioni materijal. kad na rentgen zračenje odmah reaguju stvaranjem električnog signala. zatim se svetlost konvertuje u elektricni impuls putem fotodetektora (amorfni silikon) ili CCDs. što opet jako umanjuje efikasnost prikupljanja. kad prvo daju svetlosni pa preko fotodetektora i električni signal. ili fiberoptičkim elementima aktivnoj površini CCD. Princip je pretvaranje izlazne svetlosti sa fluorescentnog sloja u sliku. energija X – zraka se konvertuje u vidljivu svetlost.10 - .Detektorski sistemi mogu biti sa direktnom konverzijom. U ovom slučaju scintilator je primarni materijal sa kojim intereaguje zračni snop. Koristi . Gadolinijum oksisulfid/ sočiva ili fiber optika/ CCD –. U grafiji nju su već potisnuli flat – panel detektori. Zbog toga se fluorescentna slika mora podesiti ogledalima.

sloj osetljiv na svetlost. Flatpanel detektori Tehnologija amorfnog silicijuma se ubrzano razvijala posljednjih decenija uz velika ulaganja. ali i tu počinju da se koriste flat – panel detektori. Iznad je sloj koji funkcioniše na principu kondenzatora. tin film transistors). Sve je zatvoreno u formi ploče i kablom povezano sa kompjuterom. kod indirektnih. Mnogo manji sistemi za medicinsku primjenu su nastali zahvaljujući toj skupoj tehnologiji. odnosno aSi tehnologije. ili. tj. koji biva očitan od strane poluprovodničke elektronike. danas već 1-1. Još jedan sloj iznad. a zatim poslat na pojačivač. .11 - . Najniži sloj tzv.se u skopiji kao priključak na PES. zadatak je da sakuplja električni naboj nastao prilikom ekspozicije. zavisno od tipa detektora ili samo sloj osetljiv na X zrake. Flat panel detektori (detektorske ploče) mogu biti sa direktnom i indirektnom konverzijom Kod obe vrste se stvara električni naboj tokom ekspozicije. sastavljena je od niza poluprovodničkih elemenata (TFT. Većina laptopova i desktopova u upotrebi širom sveta koristi aktivnomatrične ekrane (active matrix liquid christal displays. pa na analogno digitalni pretvarač (konvertor). AMLCDs) na bazi tečnih kristala.5m. Smanjenjem cene omogućen je razvoj vrlo velikih površina. očitavajuća elektronika.

Apsorbovani X zraci izazivaju jonizaciju. Ispod se nalazi očitavajuća elektronika. . Selenska ploča je električnim poljem vrlo efikasno “izdeljena” na veliki broj zasebnih detektora. biva skladišten u elektrodama povezanim sa kondenzatorima. kroz koji se pre ekspozicije. a stvoreni električni naboj.12 - . prateći linije sila elektičnog polja.Flat panel – direktni Rendgen zraci padaju na sloj amorfnog selena. uspostavi električno polje. Sav stvoreni električni naboj biva prikupljen elektrodama. uz pomoć jedne elektrode smeštene po vrhu sloja. bez gubitka.

a onda svetlost. izaziva stvaranje električnog naboja. u sloju sastavljenom od niza fotodioda. ali je higroskopan i brzo se oštećuje ako nije hermetički zapečaćen.Flat panel – Indirektni Ovde detekcija se odvija u 2 faze. Flurescentni sloj može biti od materijala koji se koristio kod flurescentnih folija (najčešće gadolinijum oksisulfid) ili od kristala cezijum jodida. . Taj električni naboj se očitava u najnižem TFT sloju.13 - . U prvom sloju detektora nalazi se flurescentni sloj koji transformiše apsorbovanu energiju X – zaračenja u svetlost. Cezijum jodid zbog specifične kristalne strukture je mnogo bolji – apsorbuje više X zračenja i manje je rasipanje svetlosti unutar sloja.

Metodi za obradu slike su brojni. Primarni matematički metod koji se koristi u obradi slike je Fourierova transformacija. Fourierova transformacija Srž digitalne obrade slike je u transformaciji podataka u korisne informacije. Fourijerov algoritam je najznačajniji formula koja se koristi u rekonstrukcij slike. izoštravanje slike. Njom se transformišu amplitude i vremenski domen u područje frekvencije. DIGITALNA OBRADA SLIKE Kod metoda za obradu slike osnovni cilj je da se promene neke karakteristike slike tako da ona bude pogodnija za prikaz na monitoru ili za dalju analizu. Fourijerova transformacija se koristi da bi se na određenim lokacijama slike prikazali različiti intenziteti podataka. frekfenciju i vremensku fazu). Najčešći metodi za poboljšanje slike su poboljšanje kontrasta. već se olakšava korišćenje postojećih informacija. Fourijerovom metodom se postiže transformacija složenih funkcija u odvojene i jednostavne funkcije (primer: muzika se pretvara u funkciju varirajućih amplituda. Kod digitalne obrade slike. bojenje slike.3. itd. jer mnogo zavise od uslova pod kojima je slika dobijena. Informacija primljena od procesora za obradu slike. putem matematičkih algoritama. U principu se obradom ne popravlja informacioni sadržaj slike. eliminacija šuma. grafikon prikazuje promenu prvobitne forme talasa pomoću nekoliko dodataka.14 - . može se obraditi putem različitih matematičkih formula. Fourierova transformacija. .1. 3.

. Ovaj proces je ustvari matematičko filtriranje. jer se najveće razlike u zacrnjenju filma postižu primenom expozicije upravo u tom delu krivulje. Konvolucija i dekonvolucija Ponekad je korisno modifikovati vrednost svakog piksela da bi se poboljšale vizuelne karakteristike slike. Ponekad se taj proces naziva maskiranje.3 Korekcija neadekvatne ekspozicije Prilikom korišćenja klasičnog radiološkog filma za dobijanje kvalitetne slike bitni su parametri ekspozicije. Konvolucija (savijanje) je proces modifikacije vrednosti piksela matematičkom formulom. kao što su kV. a kontrast je optimalan. 3. menja njegihovu vrednost. Procesor za digitalnu obradu slike može da nam prikaže sliku po karakterističnoj krivoj ili po digitalnom garfikonu (prava linija). zato što set matematičkih operacija zamenjuje svaki piksel.2.15 - . Koliku god dozu dajemo imamo konstantan kontrast.3. Koristi se najmanja moguća doza . Ceo proces predstavlja maskiranje svih podataka piksela i prikaz modifikovane slike. tj. Tako snimljene slike mogu biti nedovoljno eksponirane ili prekomerno eksponirana pa nisu upotrebljive za čitanje i postavljanje dijagnoze. Dekonvolucija je proces vraćanja vrednosti piksela na njihov prvobitni nivo pomoću obrnutog procesa. Kod digitalne radiografije nema karakteristične krive niti zone poželjne expozicije. U konvencionalnoj radiografiji poželjno je da je područje od dijagnostičkog interesa unutar srednjeg dela karakteristične krive. Na taj način smo izbegli ponavljanje snimaka i zaštitili pacijenta od nepotrebnog zračanja uz optimalni kvalitet slike. mA i vreme (mAs).

.16 - .

Zadatak svakog sistema za stvaranje slike je da prevede specifične karakteristike tkiva u sliku sa sivim tonovima ili u boji. jasnoća (blur). 3. karakteristike opreme.3. Stepen kontrasta na slici zavisi kako od posmatranog objekta tako od sistema za stvaranje slike. Slika sa visokim kontrastom poseduje visoku frekvenciju i obratno. Od frekvencije zavisi kontrast unutar slike.1. šum (noise) i distorzija. Kvalitet slike nije samostalan faktor već je sastavljen od par faktora: kontrast. kao i varijable u stvaranju slike koje bira operater. Frekvencija Pod frekvencijom se podrazumevaju sirovi podaci (raw data) na koji je primenjena Fourijerova transformacija da bi se stvorila digitalna slika. Kontrast Kvalitet medicinske slike određuje metod kojim se slika stvara. Ako je kontrast adekvatan. .4 Kvalitet digitalne slike Kvalitet podataka dobijenih od digitalnog receptora slike je meren njegovom: frekvencijom kontrastom vidljivošću detalja (oštrinom) šumom 3.4. objekat će biti vidljiv.2.17 - .4.

Look up tables (LUT) su podaci storirani u kompjuteru koji se koriste da zamene nove vrednosti za svaki piksel za vreme obrade. gustine materije kroz koju prolazi zračenje 4. upravo zbog šireg opsega ekspozicionih doza koje može prikazati. rednog broja elementa 3. Kontrast je slabiji nego na filmu. Kontrast kod digitalne radiografije je ujednačen i nezavisi od ekspozicione doze. kao i opseg. po definiciji. razlika među tim vrednostima postaje veća. a apsorbcija zavisi od: 1. nekima se smanje. talasne dužine samih fotona Kontrast se može naknadnom obradom pojačati: LUT – Look Up Table način za poboljšanje kontrasta predstavlja digitalnu obradu piksela. Tada linija gradacije poprimi izgled krive kakav je kod filma. i kontrast. pri čemu kompjuter može da joj menja nagib.18 - .Kontrast slike . debljine materije kroz koju prolazi zračenje 2. . Prirodni kontrast postoji među tkivima koja se razlikuju po apsorbciji. a drugima povećaju. tako što im se dodaju nove numeričke vrednosti.je razlika u denziditetima među susednim površinama (pikselima). Kontrast znači različitost. a samima tim. Objekat u telu će biti vidljiv na slici samo ako ima dovoljno fizičkog kontrasta u odnosu na okolno tkivo.

Fiziološki ljudsko oko može prepoznati oko 32 tona sive skale. dok digitalni receptori mogu prepoznati preko 1000. Metodom prozora možemo da biramo koji deo od ukupnih informacija želimo da prikažemo. B – ukoliko se pikselima dodele nove vrednosti menja se kriva kao i kontrast. Svaka slika je samo “prozor” u celokupnom spektru podataka. možemo da koristimo “donji prozor” za priakaz medijastinuma i mekih tkiva (manji denzitet) ili “gornji prozor” kad se bolje prikazuju plućna polja. Digital Image Windowing – Denzitet i kontrast digitalne slike mogu se menjati promenom numeričkih vrednostima za svaki piksel.19 - . Primera radi. Što znači da slika daje samo mali deo podataka koje kompjuter sadrži. . a i opseg.A B A – ukoliko se pri obradi ne menja vrednost piksela linija gradacije ostaje ista kao i kontrast. Računar može jednostavno promeniti nivo i širinu prozora pomoću matematičke rekalkulacije. tako da je broj registrovanih nijansi mnogo veći nego što ih čovek vidi. na snimku pluća i srca.

20 - . poređanih od crne do bele. Sposobnost prozora je da da CT-u veoma veliku kontrastnu osetljivost. Ekstremna širina prozorske širine zahteva od računara da ignoriše fine razlike u kontrastu da bi mogao da prikaže čitav spektar podataka. Promene širine prozora ponekad se nazivaju siva skala ekspanzije ili kompresije (gray scale expansion or compression). Širina prozora (window width) – Računar može proširiti ili kompresovati denzitet slike da bi je sveo na spektar ljudske vidljivosti.Prozor je raspon CT brojeva koji će biti prikazani različitim nijansama sive. on može da “vidi” denziditet slike daleko ispod i iznad vidljivosti čovečijeg oka. Iz ovog razloga za širinu prozora se može reći da kontroliše vidljivost detalja. Širina prozora kontroliše kontrast slike. Kada je širina prozora povećana kontrast slike se smanjuje. Mora biti prilagođen na određeni nivo da bi prikazao dijagnostički relevantne informacije. Svi oni koji imaju CT brojeve ispod prozora biće skroz crni i bez kontrasta. Nivo prozora (windov level) – Pošto računar može prikazati veliki spektar vrednosti.Tkivo unutar prozora imaće različite nijanse sive i imaće vidljiv kontarast. Jedna od najvažnijih vrednosti digitalne obrade slike je mogućnost računara da matematički prikaže različitost denziditeta u vizualnom spektru od ekstremno niskih ulaznih doza koje bi proizvele denziditete ispod normalnog spektra vidljivosti. To je zbog toga što prozor može biti namešten da prikaže i učini vidljivim veoma male razlike u denziditetu tkiva. . Svo tkivo i materijali koji imaju CT brojeve iznad prozora biće skroz beli i neće imati kontrast unutar ovog raspona. Ekstremno uska širina prozora zahteva od računara da ignoriše veliku količinu podataka van izabranog spektra. Nivo prozora kontroliše denzitet slike.

Pojačavanje vidljivosti detalja the Blurred Mask Subtraction Process The Blurred Mask Subtraction je često korišćeno. pravi se zamućena (zamagljena) kopija originalne slike. kako bi se pojačala vidljivost detalja u određenim kliničkim procedurama. Zamagljivanje uklanja sve detalje sa slike. Proces se sastoji oz dva različita koraka. ovaj proces ne razbistruje sliku i ne otkriva detalje koji su bili potpuno izgubljeni.3. Zamagljena mask image sadrži samo veliku kontrasnu pozadinu. Važna napomena.4. Ovim se dobija "blurred mask" slika. posebno tamo gde je vidljivost objekata do izvesnog stepena ograničena velikom kontrasnom oblasti kao kod snimanja grudnog koša.21 - . Ovaj proces redukuje velike oblasti pozadinskog kontrasta. .3. je jednostavno zamenjivanje svake vrednosti piksela sa prosečnom vrednošću iz njegove okoline. Uobičajeni način digitalne obrade koji se može koristiti da bi se dobila zamagljena slika. a ostavlja kontrast detalja. posebno u digitalnoj radiografiji. Poslednji korak je kada kompijuter oduzima “blurred mask” sliku od orginalne slike. Sada imamo dve slike. Ono što radi je povećanje vidljivosti (kontrasta) nekih objekata. Rezultat je povećana vidljivost i kontrast detalja. Originalna slika sadrži veliku kontrasnu pozadinu sa još nekim detaljima. Prvo.

DSA – digitalna subtrakciska angiografija Postoje dva osnovna sistema DSA: priključni i integralni sistem. 3. Problem ove subtrakcijske tehnike je da zaostaju i svetline gasnog sadržaja iz creva (kod neadekvatne pripreme). Za digitalne angiografske uređaje jedna od najvažnijih opcija je subtrakcija slike. Rezultat . dok zaostaju i ne brišu se kontrastno obojene krvne žile. odnosno brisanje gotovo svih struktura osim kontrastno ispunjenih krvnih sudova. Ovaj sistem je danas u širokoj primeni i omogućava visok kvalitet slike. Energetska subtrakcija (dual energy) je subtrakcija upotrebom visokih i niskih energija rentgenskih zraka. Nezgoda ove subtrakcije je brisanje ili mekih tkiva ili kostiju uz nemogućnost brisanja i jedne i druge strukture. koje tokom pregleda menjaju oblik i položaj te mogu smetati u analizi. Kratki vremenski intervali između ove dve faze omogućavaju i brisanje vazduha iz crevnih vijuga. a zaostaju. s postkontrastnom. Ovo je od posebnog značaja za strukture koje se pomeraju zbog mogućnosti njihovog brisanja. odnosno ne brišu. signaltonoise ratio(SNR). a deo temporalne. koji čine jedinstvenu celinu. čime se poništavaju mekotkivne strukture.22 - . Integrisani sistem se sastoji od rendgenskog uređaja i detektora za dobijanje slike. se strukture koje se vide samo na jednoj slici. 2. ali i druge identične strukture. Priključni sistem je tako građen da preuzima televizijski signal sa elektronskog pojačala PES-a i TV kamere i prevodi ga digitalnom obliku. Pre apliciranja kontrastnog sredstva primenjuje se energetska subtrakcija . Na ovaj način u potpunosti je izbrisan skelet. Temporalna ili vremenska subtrakcija koristi se principom preklapanja slika («frame») u različitim vremenskim intervalima. Da bi se dobila kvalitetna slika kod ovih uređaja potrebno je spojiti nekoliko pojedinačnih slika (frame). Potom se aplikuje kontrast te se primeni vremenska subtrakcija kod koje masku čini prethodno dobijena slika energetskom subtrakcijom. Kod preklapanja dolazi do brisanja svih identičnih struktura na obe slike. koji se naziva maska. Postoje tri načina subtrakcija: 1. Hibridna subtrakcija koristi deo principa vezanih uz energetsku subtrakciju. Danas je ova tehnologija DSA uređaja napuštena usprkos široke primene u prošlosti zbog lošeg odnosa signala i šuma. odnosno preklapanjem nativno učinjenog snimka. tako da sada imamo sliku sa kostima.

23 - . a sistemi sa visokom rezolucijom koji se koriste u digitalnoj radiografiji imaju S/N između 500 i 1000. . Šum slike je slučajna pozadinska informacija (smetnja) koja je detektovana. U većini situacija medicinskih snimanja efekat šuma ima najveći uticaj na niskokontrasne objekte koji su već blizu praga vidljivosti. Efekt nivoa šuma na digitalnoj slici može se porediti sa efektom zamagljenosti na rtg snimku. Izvor i količina šuma slike zavisi od metode kojom se dobija. Šum slike je obrnuto srazmeran kontrastu.4. On se podudara sa audio šumom. Opšta posledica povećanja šuma slike je smanjenje vidljivosti objekta. Šum slike. povećanje šuma dovodi do smanjenja kontrasta na slici. Sistemi za komercijalnu upotrebu imaju S/N 200. kao što je statični “beli šum” koji se čuje između frekfencija radiostanica. Šum Još jedna karakteristika svih medicinskih slika je šum. daje slici hrapav ili granulast izgled. Visok S/N ukazuje na mali šum u slici. ali ne doprinosi kvalitetu slike. Komponenta sa najvećom primenom šuma u digitalnom sistemu je TV kamera. Mera za šum je S/N (signal to noise ratio).4. 3. Beli šum se vizualizuje kao sneg između televiziskih stanica.ove procedure je brisanje i koštanih struktura tako da se prikazuju samo krvni sudovi ispunjeni kontrastom.

Da bi stvorio histogram skenirani deo je podeljen na piksele i intenzitet signala za svaki piksel je određen.3.6. Tipičan primer histograma pluća sa različitim anatomskim regijama. a horizontalna osa vrednost piksela Tokom digitalne obrade slike stvoren je histogram od dobijenih podataka. . Histogram Vertikalna osa predstavlja količinu piksela.24 - . koji dozvoljava da digitalni sistem nađe koristan signal. nalaženjem minimalnog i maximalnog signala unutar anatomske regije od interesa.

kako veličina polja utiče na histogram. Na donjoj slici ramena prikazana je i kičma. zatim prikazuje regije od interesa van pluća. Time se eliminišu nepotrebne informacije.Računarski sistem je programiram za svaki deo tela ponaosob.25 - . time što poseduje histogram. sto utiče na promenu položaja regije od interesa na hiostogramu. Grafikon levo pokazuje kako kompjuter analizira grudni histogram. Grafikon desno prikazuje. koji se upoređuje sa dobijenim histogramom sa detektora. . Na taj način se ispravljaju greške ekspozicije.

kada se vokselima moždane mase (sive i bele) dodeli vrednost transparencije. Suština 3D nastanka slike je u slaganju voksela određenog denziteta. Nastanak slike je vrlo kompleksan i vezan je za prepoznavanje granica tkiva. čija je vrednost određena linearnim slabljenjem koeficijenta tkiva u odgovarajućem volumenu tela. tj.26 - . Jedna od prednosti 3D slike. vidljivost mozga se gubi.7. u tom slučaju npr. u planiranju preoperativne neuro facijalne i ortopedske hirurgije) je trodimenzionalna prikaz površina organa i kostiju. Trodimenzinalna slika Forma slike koja se sve više koristi (npr. tako da im se dodeli vrednost transparencije. kompjuter detektuje granicu između tkiva (npr. je u tome što se vrednosti voksela mogu menjati.3. kod krvnih sudova mozga. . a na displeju ostaju prikazani krvni sudovi. kosti i meko tkivo) u svakom preseku gde apsorbovani X – zarci naglo slabe i crtaju liniju konture objekta.

Prikaz medijastinuma i gornjg abdomena sa koštanim strukturama Obrada slike u programu za uklanjanjne koštanih struktura Iizdvajanje anatomske regije koju želimo da prikažemo Regija od interesa posle uklanjanja koštanih struktura .27 - .

Veličina kompresovane slike se smanjuje za pedeset puta.4. S obzirom na značaj i potrebu za kompresijom podataka u slici. Lossee – pri ovom načinu kompresije postoje izvesni gubici kvaliteta slike i mora se pažljivo koristiti za dijagnostičke slike. KOMPRESIJA SLIKE Slika sadrži ogromnu količinu podataka. Ako se svaki piksel predstavi sa 8 bita. Druga grupa metoda kompresije vrši kompresiju uz gubitak beznačajne količina informacija. Jedna standardna digitalna slika rezolucije 512 × 512 piksela ima oko 256 000 elemenata. razvijen je veliki broj metoda kompresije. Da bi prenos i skladištenje slika bio tehnički moguć i ekonomski isplativ.Postoje mnoge matematičke metode kojima se vrši kompresija. za predstavljanje takve slike potrebno je 256 kB. Naravno. stepen kompresije ove druge grupe metoda znatno je veći.28 - . potrebno je primeniti neke tehnike kompresije. . kojima se smanjuje broj bita potreban za reprezentaciju slike. Kompresija slike predstavlja proces redukovanja numeričke veličine digitalne slike. Lossless .Kompresija bez gubitka je kada nema gubitka kvaliteta slike. Prenos ovako velikih količina podataka telekomunikacionim kanalima predstavlja ozbiljan problem. i koristi se u mnogim medicinskim aplikacijama. Veličina kompresovane slike se smanjuje dva puta. Slični su problemi ako sliku ili video signal treba zapamtiti na nekom memorijskom medijumu. Jedna grupa metoda kompresije redukuje broj bita za reprezentaciju slike bez ikakvog gubitka informacija.

sortiranje .29 - . skladištenja i prikazivanja radiografskih slika. Ova potreba objašnjava povećanu primenu PACS-a. • Zašto je mreži bolničkih sistema (NHS network hospital sistem) poterban PACS? U proteklih 100 godina film je bio gotovo jedini način (medijum) snimanja. . ona oslobađa od troškova vezanih za filmove (materijal za izradu slika) kao i značajan prostor koji se trenutno koristi za magacioniranje. koje će do 2012 godine bit za 75 – 80% od trenutne (odnosi se na ekonomski razvijene zemlje). Sada se sa PACS datotekom očekuje povećanje efikasnosti. pregledanje tih slika postaje sa ekonomskog i kliničkog aspekta neophodno.5. prema tome rešenje koje će biti efikasno za upravljanje. tako da doktori i drugi profesionalci iz oblasti zaštite zdravlja mogu pristupiti informacijama i upoređivati ih sa drugim slikama jednim pritiskom na dugme. PACS tehnologija pomoću fleksibilnosti digitalnih sistema omogućava procese bez upotrebe filma.1 PACS Transformacija podataka u korisne informacije Dramatično povećavanje imformacija i slika mora biti pretvoreno u korisne kliničke informacije. Takođe. INFORMACIONE TEHNOLOGIJE (IT sistemi) • Šta je PACS? Picture Archiving and Communications Systems (PACS) PACS omogućava da se slike (snimci) kao što su rendgenografije ili skenovi mogu čuvati i skladištiti u elektronskom formatu i sagledavati na ekranu. Film je medijum bez ili sa malom mogućnosti promene sa obično jednim dostupnim kompletom slika. 5.

2. 3D alatom. Od tog momenta radiološki raport i slike su momentalno dostupni svom medicinskom osoblju u bolnici. skladištenje. 5. Kao prvo mora postojati bolnički informacioni sistem (HIS/RIS) koji treba povezati na PACS server.30 - . i pridodati ranije radiološke pretrage (ako su storirane u storage serveru). korišćenje korisnih informacija. a zatim do dijagnostičke radne stanice. Kada nalog stigne u PACS server on će pomoću parametara za pretraživanje tražiti ranije podatke o pacijentu. Program PACS servera omogućava mnoge funkcije. 3. dobijeni podatci sa CT-a se prebacuju do PACS servera a posle toga do servera za skladištenje. Obrađene slike se automatski prebacuju na PACS server a potom se prosleđuju na (HIS/RIS).Efikasnost novog digitalnog sistema Primer funkcionisanja PACS-a: 1. Sada. Te radne liste trebaju biti unapred pripremljene od strane (HIS/RIS-a) i dostavljene relevantnim službama. Primer: Pacijent stiže na CT glave. 4. zatim konačni povratni nalaz se vraća na PACS i odatle dolazi na arhivni skener gde se skladišti. Potom on obeležava ključne detalje na slici i sačinjava dijagnostički izveštaj. radiolog očitava snimak uz pomoć različitih digitalnih programa. . lekar može da uzme sadašnje i ranije radiološke izveštaje i slike sa PACS servera kada se ime pacijenta pojavi na njegovoj radnoj listi. kompjuterskom detekcijom dijagnoza. kao što su prenos.

31 - . da bi dobili detaljniji prikaz. 7. PACS server može automatski kreirati e – mail koji bi sadržao izveštaj radiologa i ključne slike. . ostvariti da ti podatci budu dostupni lekarima koji vode pacijente. Ti lekari dobijaju sažetak obrađenih podataka. 8. a ukoliko žele da dobiju više moraju da kliknu na funkciju (ceo sadržaj). ili (ključne slike). Ako on ima pitanja za radiologa on može prikačiti sliku nazad uz pripadajuće pitanje. Sledeći korak je.6. Sada lekar može automatski proučiti slučaj pomoću alata na naprednoj radiološkoj radnoj stanici.

Kako bi se suzbijale medicinske greške. ZAKLJUČAK Pogled u budućnost Pogled u budućnost otkriva. elektronske zdravstvene kartone (podatke) gde su sve informacije digitalne. pacijenti će uskoro imati identifikacione narukvice sa bar kodovima.6. . dostupne preko interneta (sa sigurnim (bezbednim) bežičnim pristupom) i koima efikasno mogu da se koriste zdravstveni radnici. osiguravajuće kompanije i pacijenti. a moguća je i skora upotreba RFID narukvica sa fotografijom pacijenta. Sutra će možda biti moguće da hirurzi u operacionim salama imaju videokonferencijsku vezu sa drugim specijalistima kako bi mogli da reše neočekivane probleme koji se mogu pojaviti tokom operacije.32 - .

): DIGITALNA OBRADA SLIKE Beograd.com 7. prof. dr.7. prof.medical. sc. Radiološki vjesnik Godina XXXII. Medicinska naklada 2.siemens. Popović (1998. Delmar. sc.33 - . rukopis 5.HCTProject. Siemens Medical Solutions www. Stručni studij medicinske radiologije /3 godina/ 3. Zagreb. A Digital Imaging Transformation In Radiology Departments www. SAD. Andrija Hebrang i saradnici (2001): Radiologija. broj 1/2002 Hrvatsko društvo inženjera medicinske radiologije .com 6. R. Dr Miodrag V. LITERATURA 1. Damir Miletić: Kolegij: Digitalni zapis u radiologiji. Carlton i saradnici (2001): Priciples of radiographic imaging. VARIAN MEDICAL SYSTEMS 2002 ANNUAL REPORT DIGITAL X-RAY IMAGING 8. Thomson Learning 4. dr.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful