You are on page 1of 11

UVOD

Savremenu svetsku privredu karakterie proces globalizacije, odnosno procesi ekonomskih integracija i saradnje na makro i mikro nivou i po osnovu toga vea meunarodna trgovina i meuzavisnost privreda razliitih zemalja. Globalizacija je zavrnica integracije trita irom sveta. Jedna od bitnih karakteristika savremene svetske privrede jeste dinaminost uslova poslovanja i promena ukupnog okruenja. Meunarodno trite u XXI veku, a sa njim i meunarodno poslovanje preduzea pretrpeli su brojne promene u odnosu na vek koji je ostao za nama. Preduzea pod pritiskom novonastalih uslova na tritu menjaju nain rada, koji namee potrebu da se racionalno angauju svi raspoloivi potencijali i izvri efikasno prilagoavanje postojeim uslovima okruenja, s ciljem ostvarenja maksimalnih rezultata rada, na osnovu postavljenih zahtevanih ciljeva. Industrijski menadment je ekonomska nauka koja se bavi izucavanjem istorijskih i savremenih tokova teorije i prakse razvoja industrije odreene zemlje. Ona istrauje ekonomske zakonitosti nastanka, kretanja i nestanka odredenih ekonomskih pojava, vezanih za industrijski razvoj. U poslednje tri decenije dolo je do znaajne promene mesta industrije u ukupnom privrednom razvoju, pri emu je industrija i dalje najznaajniji generator ukupnog privrednog razvoja. Od sredine sedamdesetih godina, neke od najrazvijenijih kapitalistikih zemalja karakterie proces deindustrijalizacije, odnosno relativnog smanjivanja udela industrije u drutvenom proizvodu i ukupnom broju zaposlenih. To nikako ne znai da znaaj industrije za ukupni privredni razvoj apsolutno opada. Naprotiv, zahvaljujui savremenim dostignuima nauno-tehnikog progresa i enormno visokoj produktivnosti rada u industriji opada potronja energije, sirovina i ivog ljudskog rada po jedinici proizvoda, to u krajnjoj liniji utie na znaajno smanjenje sektorskih cena i broja uposlenih radnika, odnosno relativno smanjenje uceca industrije u ukupnom drutvenom proizvodu i broju zaposlenih. U razvijenim zemljama se pored procesa deindustrijalizacije paralelno odvija i proces reindustrijalizacije, odnosno industrijskog razvoja u izmenjenim okolnostima, u kome upravo do punog izraaja dolazi relativna snaga industrijskog sektora.

STRATEGIJSKO UPRAVLJANJE RAZVOJEM INDUSTRIJE

Savremeni razvoj industrije, posmatrano u svetskim razmerama, veoma je dinamian. U tom razvoju, mora se obezbediti visok stepen efikasnosti i stabilnosti. To namee potrebu konstituisanja odgovornog i efikasnog sistema strategijskog upravljanja razvojem industrije, ije su osnovne komponente: koncepcija razvoja, proizvodna orijentacija, strategija razvoja i industrijska politika.1

1. PRISTUP STRATEGIJSKOM UPRAVLJANJU RAZVOJEM INDUSTRIJE Proces dinaminog razvoja moderne industrije

1.1.

Proces dinaminog razvoja moderne industrije, posmatrano u svetskim razmerama, traje ve vie od dva veka. Taj i takav proces je zapoeo prvom industrijskom revolucijom i traje do dananjih dana. To je omoguilo industriji da zauzme mesto u strukturi privrede koje joj, po doprinosu razvoju proizvodnih snaga, pripada (prva delatnost izmeu jednakih). Proces razvoja industrije je zahvatio sve delove sveta i odigrao je najveu, odnosno presudnu ulogu u privrednom razvoju velikog broja zemalja. Mnoge od tih zemalja su, upravo, zahvaljujui industriji ostvarile visok tempo rasta i izuzetno visoko podigle stepen svoje privredne a, na toj osnovi, i sveukupne razvijenosti. Te zemlje su postale visoko (industrijski) razvijene zemlje. Ostvareni razvoj i dostignuti stepen razvijenosti tih zemalja postao je osnovna pokretaka snaga kako njihovog razvoja, tako i svih ostalih zemalja koje nastoje da ih u tome dostignu, i to putem razvoja sopstvene industrije. Zbog toga je ideja o ovakvom putu privrednog razvoja, koji se naziva industrijalizacija, postala veoma rasprostranjena i iroko prihvaena.2 Naime, industrijalizacija je postala osnovni metod razvoja, jer ona "...nije sama sebi svrha. Ona je cilj i sredstvo (materijalne i ekonomske politike) kojim se i pomou kojeg se vri opi privredni razvoj."

1 2

Ekonomski fakultet, Trg VJ, br. 11, Ni, 018/528-614


http://www.poslovneidejemagazin.com/zamke-fransizinga/

1.2. Industrija, kao najznaajni deo materijalne proizvodnje

Industrija, kao najznaajni deo materijalne proizvodnje, ima veliki proizvodni multiplikator. Zbog toga je njen znaaj za privredni i sveukupni razvoj svake zemlje izuzetno veliki. Taj znaaj je toliko veliki da se gotovo i ne moe, u potpunosti, sagledati iako je predmet panje brojnih kako teorijskih, tako i empirijskih istraivanja. Znaaj industrije za privredni i sveukupni razvoj proizilazi iz njenog viestranog uticaja na taj razvoj. Naime, industrija svojim razvojem "...utie na revolucionisanje naina proizvodnje u svim ostalim granama privrede, a na odreeni nain i u neprivrednim delatnostima. Razvoj industrije utie na smanjenje naturalne proizvodnje uopte, a naroito u oblasti poljoprivrede. Razvojem nauno-istraivakog rada i primenom rezultata nauke dolazi do usavravanja proizvodnje koja se sve vie obavlja sredstvima koja zamenjuju, naroito fiziku, a u odreenoj meri i umnu snagu ljudi. Sve snanijim prodorom nauke i tehnike sniavaju se materijalni trokovi i znatno se poveava produktivnost rada. Razvoj industrije donosi iri spektar upotrebnih vrednosti: ima sve vie robe, a javljaju se i proizvodi sa novim svojstvima i namenama. Istovremeno dolazi do proirenja robne razmene sa inostranstvom, itd. Sve su to pozitivna kretanja uslovljena neprekidnim razvojem industrije i njenim prodorom u ostale privredne i neprivredne sfere.Vremenom, industrija postaje dominantna privredna delatnost, to omoguava potpunije zadovoljavanje materijalnih i nematerijalnih potreba ljudi, te vodi poveanju ivotnog standarada. Drugim reima, ona postaje osnovni inilac ukupnog drutvenog i ekonomskog razvitka..."

1.3.Razvoj moderne industrije

Dosadanji razvoj moderne industrije i njeno izrastanje u vodeu privrednu delatnost posledica je dejstva velikog broja raznovrsnih faktora. Veliku ulogu u razvoju industrije
3

odigrala je i konkurencija, ija je uloga i danas izuzetno velika. Meutim, dosadanji razvoj industrije, upravo, zbog njenog znaaja, njene uloge i mesta u privrednom i sveukupnom razvoju nikada i nigde se nije odvijao u uslovima, to jest na naelima slobodne konkurencije (nezavisno od nosilaca ekonomske politike odnosno nezavisno od njihovog uticaja). Naprotiv, nosioci ekonomske politike su oduvek shvatali vanost industrije i tretirali je kao oblast materijalne proizvodnje iji razvoj treba svesno usmeravati(paralelno, uz slobodnu konkurenciju, upravljati tim razvojem), zbog ostvarivanja odreenih ciljeva kako u privrednom, tako i u sveukupnom razvoju.3

2. OPTE ZNAENJE I AKTIVNOSTI STRATEGIJSKOG UPRAVLJANJA RAZVOJEM INDUSTRIJE

2.1. Proces razvoja industrije, kao deo jedinstvenog procesa privrednog razvoja

Proces razvoja industrije, kao deo jedinstvenog procesa privrednog razvoja, podlee ljudskoj kontroli, svesnom usmeravanju odnosno upravljanju tim razvojem. Upravljanje razvojem industrije, kao svesna aktivnost, pojavilo se dosta rano s tim to u poetku nije bilo celovito i organizovano. Meutim, sa sve brim razvojem industrije, sa pojavom poremeaja i kriza u njenom razvoju (posebno 30-ih godina dvadesetog veka) interesovanje nosilaca ekonomske politike je raslo, jaala je njihova uloga pa je, tokom vremena, dolo do irenja i polja upravljanja i instrumenata upravljanja. Zbog toga je, u savremenim uslovima, prisutan izraen uticaj nosilaca ekonomske politike na razvoj industrije (pogotovo u visoko industrijski razvijenim zemljama), uz istovremenu zatitu odnosa proizvodnje koja se temelji na privatnom vlasnitvu. Uticaj nosilaca ekonomske politike na razvoj industrije odnosno upravljanje tim razvojem uslovljeno je i izrazito brzim razvojem informatike, brzim razvojem
3

Dr. Stanislava Acin Sigulinski, ''Menadment u meunarodnoj trgovini'', Subotica, 2002.god, str. 87

naunoistraivakog rada koji se maksimalno stimulie, kao i injenicom da razvoj industrije uslovljava ekonomsku, tehnoloku, politiku i vojnu snagu jedne zemlje.

2.2. Savremeni razvoj industrije

Savremeni razvoj industrije je izrazito dinamian i u tom razvoju, pored visoke efikasnosti, treba obezbediti i visok stepen stabilnosti, kako bi moglo da doe do ostvarenja bitnih ciljeva razvoja. To namee potrebu konstituisanja odgovornog i efikasnog sistema strategijskog upravljanja razvojem industrije, ime se fomulie dugorona vizija njenog razvoja. Strategijsko upravljanje razvojem industrije dobija sve vei znaaj jer se u procesu veoma brzih civilizacijskih promena moraju definisati dugoroni ciljevi razvoja, pripremiti i doneti odluke i pravovremeno preduzeti akcije uz primenu odgovarajuih instrumenata. Za sve to potrebne su i odgovarajue informacije.

2.3. Strategijsko upravljanje razvojem industrije

Strategijsko upravljanje razvojem industrije skopana sa naunim aktivnostima kao to su:

podrazumeva moderna upravljaka

znanja, vetine i modernu tehnologiju donoenja odluka. To je, u stvari, veoma sloena funkcija

a. prognoziranje (proces izrade raznovrsnih prognoza o buduem razvoju industrije i to na bazi postojeeg stanja i neophodih promena u budunosti), b. dijagnostika (trenutna slika stanja, koja nam pokazuje gde se u procesu razvoja industrija nalazi sa stanovita razvojih mogunosti),"... nigde vie ne postoji doslovno slobodno trite bez svesnog uticaja. Jedino pitanje koje se postavlja je veliina tog uticaja, subjekti koji ga ostvaruju i nain na koji se taj uticaj realizuje." c. planiranje (centralna karika strategijskog upravljanja, koja predstavlja proces donoenja plana - oblikovane budunosti odnosno optimalne vizije razvoja industrije) i d. odluivanje (proces donoenja odnosno izbora stratekih odluka o razvoju industrije).

3. INSTRUMENTI I INFORMACIONA OSNOVA STRATEGIJSKOG UPRAVLJANJA RAZVOJEM INDUSTRIJE

Strategijsko upravljanje razvojem industrije zahteva odgovarajui sistem upravljakih instrumenata (parametara) pomou kojih se prikazuje promena stanja dinamika razvojnog procesa industrije i pomou kojih se prati, kontrolie i usmerava razvoj industrije. Instrumenti strategijskog upravljanja razvojem industrije su brojni i heterogeni i u ekonomskoj teoriji razvrstavaju se prema razliitim kriterijumima. U procesu upravljanja razvojem industrije, najee se koriste sledei parametri: devizni kurs, kamatna stopa, kvote (uvozne i izvozne), rezerve, premije, subvencije, cene, amortizaciona stopa, porezi, takse, carine, itd. Pri izboru upravljakih instrumenata za strategijsko upravljanje razvojem industrije, pomou kojih se utvruje stanje, promene i bitne tendencije i pomou kojih se utie na promenu kursa razvoja, potreban je izuzetno visok stepen opreznosti.4 Ovo, zbog toga, to svi instrumenti nemaju istu analitikoinformacinu osnovu, to nemaju istu upravljaku snagu, to im je potrebna razliita duina vremena za proizvodnju promena itd. Strategijsko upravljanje razvojem industrije uslovljeno je postojanjem i odgovarajue informacione osnove odnosno postojanjem strategijskog upravljakog resursa - informacije. Naime, bez raspolaganja sa korektniminformacijama ne mogu se definisati strategijski ciljevi, ne moe se utvrditi dijagnoza stanja, prognoza, ne mogu se izabrati upravljaki instrumenti i ne mogu se definisati pravci razvoja industrije. Informacije su nezamenljiv resurs (nemaju supstitut) i sve ee se izjednaavaju sa znanjem. One moraju biti pravovremene, to nije ni malo lako, jer se za veoma kratak vremenski period udvostruuju i njihova koliina raste vie nego proporcionalno kvadratu rasta industrijskih potencijala.
4

Dr. ivan ivkovi, Dr. Nemanja Popovi, Dr Milan Jeli, ''Upravljanje istraivanjem i razvojem (R&D Management)'', Bor, 2003. god, str. 83

Za strategijsko upravljanje razvojem industrije potreban je veliki broj raznovrsnih informacija: o resursima, fizikom obimu i vrednosti industrijske proizvodnje, novim proizvodima, tritu (domaem i stranom), industrijskoj proizvodnji, novim tehnologijama, radnoj snazi koja se moe angaovati u industriji itd. Te informacije proizvode, prikupljaju, obrauju i skladite brojne institucije (nauni instituti, fakulteti, industrijska preduzea, banke, berze statistiki zavodi, komore i dr.), a za uspeno upravljanje one moraju biti, pre svega, dostupne, pravovremene i moraju da imaju visoku upotrebnu vrednost.

4. KOMPONENTE STRATEGIJSKOG UPRAVLJANJA RAZVOJEM INDUSTRIJE Strategijsko upravljanje razvojem industrije predstavlja sistem iju strukturu ine sledee komponente, i to: a. koncepcija razvoja industrije, b. proizvodna orijentacija industrije, c. strategija razvoja industrije i d. industrijska politika.

a. Koncepcija razvoja (glavna zamisao, trajna nit vodilja, osnovno shvatanje) definie se kao komponenta strategijskog upravljanja razvojem industrije kojom se vri izbor pravaca i kljunih ciljeva razvoja industrije, kao i utvrivanje njihove konzistentnosti. Ona se, uz korienje naunih saznanja i teorija razvoja, utvruje na dugi rok, to znai da se njome definiu dugoroni ciljevi razvoja.

b. Proizvodna orijentacija industrije ("prioritetni pravci razvoja", "osnovni pravci razvoja"), definie se kao izbor alternativa za ostvarivanje osnovnih ciljeva razvoja definisanih koncepcijom razvoja. Ona mora biti usaglaena sa koncepcijom razvoja i utvruje se na srednji rok. c. Strategiju razvoja ine postupci i metodi (naini) ostvarivanja utvrene
7

koncepcije razvoja i sa njom usaglaene proizvodne orijentacije. Ona, u stvari, predstavlja unapred smiljeno delovanje nosilaca ekonomske politike u cilju unapreenja ukupnog industrijskog razvoja. d. Industrijska politika se, u ekonomskoj teoriji, definie na razliite naine, pa ak ima i takvih definicija koje kau ta ona ne moe biti. No, ipak, moe se rei da industrijska politika predstavlja skup instrumenata za ostvarivanje strategije razvoja odnosno za realizaciju ciljeva razvoja industrije definisanih dogovorom vlade, industrije i sindikata.5

Izmeu komponenata strategijskog upravljanja razvojem industrije postoji visok stepen meuzavisnosti i jako izraena povratna veza, pa se mora potovati redosled u njihovom utvrivanju. Inae, posmatrano sa metodolokog aspekta, utvrivanje osnovnih komponenata strategijskog upravljanja razvojem industrije ostvaruje se kroz tri faze, i to: a) U prvoj fazi vri se analiza prethodnog perioda - utvruje se precizna informacioni sistem. (dijagnoza). "Ona treba da pokae sve specifinosti momenta od koga se polazi u dalji razvoj i da prui temeljitije osnove i za analizu. b) Posle analize prethodnog perioda, u drugoj fazi, pristupa se utvrivanju mogunosti za budui razvoj, to jest utvrivanju pretpostavki i ogranienja za budui razvoj c) U treoj fazi vri se, uz korienje kvantitativnih metoda, projekcija budueg razvoja industrije (istrauju se mogunosti i projektuju budui tokovi razvoja industrije u razliitim varijantama). Utvrivanje problema koje tek treba savladati."

Stephen P. Robbins, Mary Coulter, ''Menadment'', Data status, Beograd, 2005. god, str. 199.

ZAKLJUAK

Zadovoljenjem osnovnih ekonomskih principa preduzee moe da ostvari pozitivne poslovne rezultate. Meutim, to nije dovoljno za dalju budunost preduzea u turbulentnom okruenju. Svetska globalizacija i dinamino okruenje navode mnoga preduzea da moraju da ue kako bi se prilagodila nestabilnom svetskom tritu. Kompetentnost preduzea bie zatitni znak u poslovnom svetu. Nekompetentna preduzea veoma brzo propadaju jer nisu uspela na vreme da izvre transformaciju i prilagode svoju organizacionu strukturu i strategiju zbivanjima na tritu. Strategijsko upravljanje razvojem industrije dobija sve vei znaaj jer se u procesu veoma brzih civilizacijskih promena moraju definisati dugoroni ciljevi razvoja, pripremiti i doneti odluke i pravovremeno preduzeti akcije uz primenu odgovarajuih instrumenata. Poznavanje konkurencije je od izuzetnog znaaja za preduzea. Zato je potrebno pratiti ta rade konkurenti i uvek biti za jedan korak ispred njih. Preduzee broj jedan u poslovnom svetu je ono preduzee koje je na vreme prihvatilo savremene koncepte poslovanja i svoju poslovnu aktivnost prilagodilo trenutnim dogaanjima u okruenju.

LITERATURA

1. Ekonomika Jugoslavije, grupa autor, dr M. Crkvenac, poseban deo, Informator, Zagreb, 2. Grupa autora, (2002), Strategija privrednog razvoja Srbije do 2010 Knjiga I, Vlada

Republike Srbije, Mistarstvo za nauku, tehnologiju i razvoj republike Srbije, Beograd. 3. Ili M., (2001), Ekonomika industrije Prvi deo, Ekonomski fakultet univerziteta u Kragujevcu, Kragujevc. 4. Kora S., Industrijska politika, Ekonomika, Beograd, 1991. 5. Lavrenovi S., Ekonomska politika, Informator, Zagreb, 1982.

10

SADRAJ

UVOD.1
STRATEGIJSKO UPRAVLJANJE RAZVOJEM INDUSTRIJE ...2 1. PRISTUP STRATEGIJSKOM UPRAVLJANJU RAZVOJEM INDUSTRIJE..2 1.1.Proces dinaminog razvoja moderne industrije..2 1.2. Industrija, kao najznaajni deo materijalne proizvodnje.3 1.3.Razvoj moderne industrije..3 2. OPTE ZNAENJE I AKTIVNOSTI STRATEGIJSKOG UPRAVLJANJA RAZVOJEM INDUSTRIJE..4 2.1. Proces razvoja industrije, kao deo jedinstvenog procesa privrednog razvoja..4 2.2. Savremeni razvoj industrije..5 2.3. Strategijsko upravljanje razvojem industrije .5 3. INSTRUMENTI I INFORMACIONA OSNOVA STRATEGIJSKOG UPRAVLJANJA RAZVOJEM INDUSTRIJE6 4. KOMPONENTE STRATEGIJSKOG UPRAVLJANJA RAZVOJEM INDUSTRIJE...7 ZAKLJUAK9 LITERATURA10

11