MORFOLOGIJA INESKEATA Telo insekata se sastoji iz 3 dela: A. CEPHALON – glava (nastala od 6 embrionalnih segmenata) B.

THORAX – grudi (nastale od 3 segmenta) C. ABDOMEN – trbuh (nastao od 12 segmenata, 11 pravih i 1 lažnog)

CEPHALON – glava Nastala srastanjam 6 embrionalnih segmenata. Na glavi odraslih insekata oni se ne vide, ali se jasno vide brazde-šavovi po kojima je nastalo njihovo srašćivanje. Embrionalni segmenti koji grade glavu su: 1. ACRON – lažni glaveni segmenat, koji nosi usni otvor 2. ANTENALNI – nosi exstremitete, koji će dati antene 3. INTERKALARNI – ne nosi extremitete 4. MANDIBULARNI - nosi exstremitete, koji će dati MANDIBULE – gornje vilice 5. MAXILLARNI - nosi exstremitete, koji će dati MAXILLAE – donje vilice 6. LABIALNI - nosi exstremitete, koji će dati LABIUM – donju usnu Na glavi postoje 2 otvora – USNI i ZATILJAČNI – occipetum. Na glavi razlikujemo sledeće delove: 1. VERTEX - teme 2. FRONS – čelo 3. CLYPEUS – lažni glaveni štit 4. LABRUM – gornja usna 5. GENAE - obrazi 6. OCCIPUT - zatiljak 7. TEMPORA - slepoočnice 8. GULA – guša 9. COLLUM - vrat

Položaj glave u odnosu a telo može biti: 1. PROGNATI – čelo gore, usta napred (Cerambyx) 2. ORTOGNATI – čelo napred, usta dole 3. HYPOGNATI – čelo dole, usta između prednjih nogu

1

Na glavi razlikujemo 4 para extremiteta: 1 par pipaka (ANTENAE) i 3 para usnih extremiteta. ANTENAE (pipci) se obično nalaze između ili ispred očiju. Na jednoj anteni razlikujemo sledeće delove: 1. SCAPUS – bazalni član je najrazvijeniji deo pipka, za koji se vezuju svi mišići koji pokreću ceo pipak. 2. PEDICULUS – držak je deo na kome se nalazi Džonstonov organ. 3. FLAGELLUM – bič se sastoji od 1-50 članaka.

Na pipcima su skoncentrisane senzile čula mirisa, kao i druga čula. Članci u biču mogu biti međusobno slični ili različiti, pa razlikujemo:   ANTENAE AEQUALES kod kojih su članci slični ANTENAE INAEQUALES kod kojih su članci različiti.

Tipovi antena su sledeći: 1. ANTENAE AEQUALES a) čekinjast – članci se u biču počevši od osnove ka vrhu postepeno sužava ju (zrikavci, rovci...) 2. ANTENAE INAEQUALES a) glavičast – članci na kraju prošireni u glavicu (dnevni leptiri)

b) končast – svi članci biča su valjkasti i jednake širine počevši od osnove ka vrhu (strižibube...)

b) glavičast sa bodljom – (muve) c) glavičast sa perom – (muve)

c) brojaničast – članci su pri kraju suženi (mračnjaci...)

d) prelomljen češljast – (jelenak) e) prelomljen lepezast – (gundelji)

d) testerast – jednostruko ili dvostruko, svaki članak je na jednom kraju proširen (krasci...)

f) prelomljen glavičast – (sipci) g) kolenast (prelomljen) – (bubamare)

e) češljast - jednostruko ili dvostruko, članci još više izvučeni nego kod testerastog (drvotočci...)

f) perast – članci perasto prošireni (mužjaci leptira, lisnih zolja...) 

2

kod jelenka su jako razvijene – pridržava ženku pri parenju MAXILLAE – donje vilice se sastoje iz: CARDO – čep preko koga je donja vilica povezana za glavenu čauru STIPES – stablo se nadovezuje na čep i sa gornje strane nosi ostale delove donje vilice PALPES MAXILLARES – donje vilični stežnjaci su člankoviti (3-5 članaka sa senzilama čula ukusa) LOBUS EXTERNUS – kaciga je kožasta i služi kao zaštita grizaljki LOBUS INTERNUS – grizaljka zatvara usni otvor sa prednje strane i služi za otkidanje hrane LABIUM – donja usna zatvara usni otvor sa donje strane. sastoji se iz: SUBMENTUM – podbradak je nastao srastanjem čepova i vezuje donju usnu za glavenu čauru MENTUM – brada je nastao srastanjem stabala i sa gornje strane nosi ostale delove donje usne PALPES LABIALES – donje usni stežnjaci nisu srasli.predstavlja osnovni tip.za LIZANJE I SRKANJE (pčele. služi za pridržavanje hrane.HIPOPHARYNX 3 . kod ksilofagnih (one koje žive u drvetu) su snažne i kratke. koja zatvara usni otvor sa gornje strane. LABIUM – donja usna Postoje 4 osnovna tipa usnog aparata: . različite su kod raznih insekata – kod grabljivih vrsta jako su izražene i služe za prihvatanje i ubijanje plena. sa njegove donje strane nalazi se membranozna tvorevina – epipharynx na kojoj su skoncentrisane senzile čula mirisa MANDIBULAE – gornje vilice su parne i sa glavom su povezane na šarnir tako da se mogu pokretati samo levo-desno. čijom su modifikacijom nastali ostali tipovi. prilagođen je za uzimanje čvrste hrane i sastoji se od: LABRUM – gornja usna predstavlja neparnu hitiniziranu ploču. odgovaraju PALPES MAXILLARES-ima i na sebi nose čulo ukusa PARAGLOSSA – lažni jezik nije srastao i odgovara LOBUS EXTERNUS-u donjih vilica GLOSSA – jezik nije srastao i odgovara LOBUS INTERNUS-u donjih vilica .za SISANJE (leptiri) Usni aparat za GRICKANJE . a nastao je srastanjem 2 dela.(buba švaba) .za BODENJE I SISANJE (komarci) .sa gornje strane donje usne nalazi se membranozni režanj . ose) . MANDIBULAE – gornje vilice 2.USNI APARAT INSEKATA .za GRICKANJE (buba švaba) . MAXILLAE – donje vilice 3.USNI EXTREMITETI – ima ih 3 para i to su: 1. koji su po građi slični donjim vilicama.

ali kod nekih mogu biti modifikovane u zavisnosti od funkcije (oblikovanje voska pri izgradnji saća) 3. na sredini ima kanal. ose) .membranozni režanj HIPOPHARYNX je jako izdužen. LABIUM – donja usna je izdužena.prilagođen je za uzimanje čvrste i tečne hrane (poleni nektar) i sastoji se od: LABRUM – gornja usna nije promenjena MANDIBULAE – gornje vilice nisu promenjene. na vrhu su zašiljene i služe za probadanje kože 3. MANDIBULAE – gornje vilice su izvučene u vidu tankih STILETA. LABIUM – donja usna a) SUBMENTUM – podbradak nije promenjen b) MENTUM – brada nije promenjena c) PALPES LABIALES – donje usni stežnjaci su jako izdužene d) PARAGLOSSA – lažni jezik je zakržljao e) GLOSSA – jezik je jako izdužen i prekriven dlačicama Usni aparat za BODENJE I SISANJE (komarci) . olučasto povijena i nosi sve ostale delove usnog aparata (u njoj se nalaze svi delovi) .Usni aparat za LIZANJE I SRKANJE (pčele. LABRUM – gornja usna je jako izdužena i služi kao poklopac donjoj usni sa gornje strane 2.za izimanje tečne hrane 1. MAXILLAE – donje vilice se sastoje iz: a) CARDO – čep nije promenjen b) STIPES – stablo nije promenjeno c) PALPES MAXILLARES – donje vilični stežnjaci su zakržljali d) LOBUS EXTERNUS – kaciga e) LOBUS INTERNUS – grizaljka d) i e) su srasli i grade KANIJA 4. MAXILLAE – donje vilice jako su izdužene i na vrhu testerasto nazubljene . koji služi za ubrizgavanje sekreta pljuvačnih žlezdi u telo žrtve (anti koagulacione materije) 4 . služe za presecanje kože 4.

olučasto povijen i gradi SPIRITROMP.rilicu. LABIUM – donja usna sastoji se iz: c) PALPES LABIALES – donje usni stežnjaci .kod svih leptira THORAX – grudi Sastoje se od 3 segmenta : 1.kod nekih leptira (Pyralidae) d) LOBUS EXTERNUS – kaciga je jako izdužen. MESOTHORAX – srednje grudi trbušni segment APODEL 3. METATHORAX – zadnje grudi Svaki segment sa donje strane nosi po jedan par nogu. a sa gornje na sredinjim i zadnjim grudima se kod svih obično nalazi 1 par krila.Usni aparat za SISANJE (leptiri) . Svaki trbušni segment se sastoji iz: 5 . LABRUM – gornja usna je u vidu trougla 3. koja je u miru spiralno povijena ispod glave 4. Znači grudi su nosioci lokomotornih organa.sastoji se od: 1. PROTHORAX – prednje grudiKod nekih u sastav ulazi i prvi 2. MAXILLAE – donje vilice se sastoje iz: c) PALPES MAXILLARES – donje vilični stežnjaci .

AROLIUM .ako se između UNGULAE nalazi 1 bodlja 1 2 3 6 . STERNUM – donja zadebljala ploča (sve ploče koje ulaze u njen sastav se zovu STERITI) Jednim imenom sve ploče koje ulaze u sastav grudi se nazivaju SKELETI. COXA . TARSUS – stopalo se sastoji od 1-5 članaka: prvi je METATARSUS. a poslednji PRETARSUS (nosi na svom vrhu hitinske kandže UNGULAE) Oni koji se kreću po glatkim površinama između kandži imaju 'aparat' koji može biti: 1. Kod insekata koji gamižu prvi grudni segment je slobodan a ostala 2 su međusobno spojena. koji pokreću noge u odnosu na telo. s između PLEURE i STERNUMA su KOKSALNE JAME. TERGUM – gornja zadebljala ploča (sve ploče koje ulaze u njen sastav se zovu TERGITI) 2. a može biti i dvočlan (kod Hymenoptera) 3. EMPODIUM .ako se između UNGULAE nalaze 1 mešak 3. TROCHANTER – butni valjak je najčešće jednočlan. FEMUR – but je najrazvijeniji kod insekata koji skaču 4.1. Kod insekata koji su dobri letači svi grudni segmenti su povezani u jednu zajedničku čauru TEROTORAX. PLEURE – srednja zadebljala ploča (sve ploče koje ulaze u njen sastav se zovu PLEURITI) 3. PULVILUS – ako se između UNGULAE nalazi 2 meška 2. jer se za njega vezuju mišići. GRUDNI EXTREMITETI – PEDES (noge) Člankovite su i sastoje se iz: 1.kuk je jako razvijen. Jamice između TERGUMA i PLEURE su KRILNE JAME. TIBIA – golen na sebi nosi hitinske izraštaje OSTRUGE 5. 2.

povlačenjem četkice 1 noge preko korpice 2. a na metatarsusu 1 udubljenje ALEA . Postoje i beskrilni insekti i ta beskrilnost može biti: PRIMARNA – ako grupa insekata tokom evolucije nikad nije imala krila (Apterygote) i SEKUNDARNA – ako je posedovala krila. koji je nešto proširen. za hodanje – svi delovi su ravnomerno razvijeni (potkornjaci. polen se preko 1 prenosi na 2. 7 . a tokom evolucije su isčezla zbog prilagođavanja na uslove života. Krila predstavljaju 2 intimno srasle lamele između kojih se nalaze krilni nervi. za čišćenje – prednje noge pčele. za grabljenje – prednje noge bogomoljke i vodenih stenica 3. ali današnji insekti osim uzdužnih imaju i poprečne nerve.Prema funkciji noge delimo na: I Noge za kretanje 1. TRAHEALNA – smatra se da su krila nastala od trahealnih škrga insekata. Najveći broj insekata ima 2 para krila. za plivanje – golen i stopalo su spljošteni i obrasli dlakama (vodene stenice.krila O nastanku krila postoje 2 hipoteze: 1. na golenu se nalazi 1 izraštaj u vidu čekinje. a trahealne škrge na trbuhu. redovi dlaka – četkica. bube listare) II Noge za specijalne funkcije 1. za skakanje – naročito je razvijen but (skakavci. gnjurci) 4. 2. na golenu se nalazi 1 udubljenje – korpica. PARANOTALNA – smatra se da su krila nastala od bočnih izraštaja grudi – PARANOTUMA. koji predstavljaju šuplje cevi kroz koje prolaze ogranci nervnog. bube buvaći) 3. za kopanje – prednje noge gundelja i rovca 2. nogu 4. za sakupljanje polena – zadnje noge pčele. Prvobitni insekti su imali samo uzdužne nerve – hipotetički tip krila. ali su kod nekih zadnja krila zakržljala (Diptera). zrikavci. nedostatak ove hipoteze je taj što se krila nalaze na grudima. a na metatarsusu. krvnog i trahealnog sistema. za trčanje – svi delovi su izduženi (buba švabe) 2.

CUBITUS – grana se u 2 ogranka 6. CUBITUS – ostao je nepromenjen 6. SUBCOSTA – grana se u 2 ogranka 3. ANALIS – grana se u 3 ogranka  Nervatura krila leptira: Na ovom krilu razlikujemo sledeće nerve: nastao modifimacijom hipotetičkog krila 1. 4. Krila možemo podeliti na: I KRILA ISTE KONZISTENCIJE (GRAĐE) 1. ukoliko ih je više dobijaju naziv po osnovnom nervu i obeležavaju se arapskim brojevima od osnove prema vrhu krila. RADIUS – ostao je nepromenjen 4. MEDIUS – tri ogranka izgubila vezu sa osnovom 5. ANALIS – ne grana se (ima samo 1 ogranak) Uzdužni nervi zajedno sa poprečnima grade određena polja – okca koja mogu biti otvorena i zatvorena. krila različite veličine (prednja veća od zadnjih)  pokrivena ljuspama (Lepidoptera)  pokrivena dlačicama (Trihoptera)  gola → sa slabo izraženom nervaturom (Himenoptera)  gola → sa dobro izraženom nervaturom (Homoptera) 8 . SUBCOSTA – ne grana se 3. RADIUS – grana se u 5 ogranaka Modifikacijom ovog krila nastala su današnja krila. MEDIUS – grana se u 3 ogranka 5. prednja i zadnja krila istog oblika i veličine (Lecoptera) 2. COSTA – ne grana se 2. COSTA – predstavlja prednju ivicu krila 2. Nervatura hipotetičkog krila: Na ovom krilu razlikujemo sledeće nerve: 1.

. a zadnja su opnasta (stenice) Heteroptera TRBUH – ABDOMEN Trbuh se razlikuje od ostalih telesnih regiona po tome što ne nosi extremitete i pretrpeo je najmanje promena tokom evolucije. 8.  Građa trbušnih segmenata U sastav trbuha ulazi 12 segmenata (11 pravih i 1 lažni – TELSOM) Prvih 7 se zovu PREGENITALNI. prednja su do polovine kožasta. a 10. prednja krila su kožasta. prednja krila hitinizirana – ELITRE (ona crvena krila sa crnim tačkama kod bubamare – ona ne leti pomoću njih nego su to kormila).II KRILA RAZLIČITE KONZISTENCIJE 1. a od polovine opnasta. 11. su GENITALNI. i 12. i 9. a zadnja membranozna (Dermoptera) 3. su POSTGENITALNI. 9 . a zadnja su membranozna (Coloptera) 2.

zahvaljujući kojima insekti imaju mogućnost da višestruko uvećaju zapreminu svoga trbuha ( kraljica termita). varenje i polni organi) 3. pa čine TELESKOPSKU LEGALICU (kućna strižibuba)  1. 4. PERINEURALNI SINUS – zauzima prostor između donje septe i kože sa donje strane. pagusenice imaju manje od 2 ili više od 5 pari trbušnih nogu 5. Ortoptera) 2. Kod trbuha oni su povezani INTERSEGMENTALNIM MEMBRANAMA. kod nekih insekata nekoliko poslednjih trbušnih segmenata se uvlače jedan u drugi. gusenice imaju 2-5 pari trbušnih nogu. ANATOMIJA INSEKATA Čitavo telo je sa 2 septe (membrane) podeljeno na 3 dela. ose) 3.Građa trbušnih segmenata je identična građi grudnih segmenata. 2. segmentu nalazi viljuška za skakanje LAŽNE trbušne NOGE – kod gusenica i pagusenica. parni. 1. ima ih više pari FURKA . razlika postoji samo u načinu njihovog međusobnog vezivanja. PETELJKAST TRBUH – povezan je za grudi preko jedne peteljke (Formicide) Dodaci trbuha CERCI – člankoviti. u njemu su smešteni unutrašnji organi (organi za izlučivanje. SEDEĆI TRBUH – prvi trbušni segment u potpunosti naleže na poslednji grudni (Coleoptera. Lepidoptera. LEGALICA – imaju je ženke i služi za polaganje jaja. VISCELARNI SINUS – zauzima prostor između gornje i donje septe.kod Colembola se na 4. PERIKARDIJALNI SINUS – zauzima prostor između gornje septe i kože sa gornje strane. nalaze se na vrhu trbuha STILI – nisu člankoviti. u njemu je smešten nervni sistem PERIKARDIJALNI SINUS GORNJA SEPTA VISCERALNI SINUS DONJA SEPTA PERINEURALNI SINUS 10 . 3. u njemu se nalazi srčani organ 2. Spoj trbuha sa grudima može biti: 1. VISEĆI TRBUH – pripojen je samo donjim delom za grudi (pčele.

4.luče mirise voštane . membrana BASILARIS . To su hipodremalne ćelije koje su prestale sa obrazovanjem kože i preuzele su funkciju obrazovanja dlake. Prožeta je vertikalnim kanalima koji predstavljaju protoplazmatične ćelije.je najdeblji sloj kutikule bez boje. kožne ljuspe . ali i znatno čvršći sloj kutikule.bazilarna membrana .predstavljaju izraštaje kože koji se nalaze na različitim delovima tela (nos kod nosoroga) 2.predstavljaju modifikovane dlake koje se nalaze na krilima leptira i nekih tvrdokrilaca. za nju su vezani mišići pa ima ulogu spoljašnjeg skeleta-egzoskeleta 4. kožne dlake . Nastaju radom trihogenih ćelija. kožni izraštaji .je znatno tanja. U njoj se nalaze insekatske boje-pigmenti. Slabo su pričvršćene za kožu pa se lako skidaju. u njoj se nalaze brojne žlezde Građa kože satoji se iz više slojeva: 1.sloj živih ćelija cilindričnog oblika koja obrazuje deo kože iznad sebe 3.se prema građi dele na: jednoćelijske. kožne žlezde . Njene funkcije su: 1.luče vosak (pčela) otrovne (taxofore) . paučinaste žlezde (serikterije) . 3. Obično su dvoćelijske i svoje sekrete luče u jednom proširenju koje predstavlja ampulasto proširenu dlaku. c) EPIKUTIKULA .luče sluz 11 . cementni i voštani. Sagrađena je od materijala u vidu horizontalnih lamela. Dodaci kože: 1. polifenonski. Sastoje se iz tela i drške.se sastoji iz a) ENDOKUTIKULA . i višećelijske Prema funkcicji kožne žleyde se dele na: mirisne (aromatične) .se nalaze na različitim delovima tela. izraštaje ćelije Hipodermisa. štiti unutrašnje organe od povreda 2.luče paučinu sluzne žlezde . HIPODERMIS .KOŽA ektodermalnog je porekla. KUTIKULA . Dlake su sa kožom povezane membranom koju luče membranogene ćelije. b) EGZOKUTIKULA . reguliše vodni režim (sprečava prekomerno odavanje i primanje vode) 3. daje stalan oblik telu 5.tanak sloj zvezdastih ćelija koja razdvaja kožu od unutrašnjosti tela 2. Sastoji se iz 4 sloja: kutikularni. dvoćelijske. Poređane su kao crepovi na krovu. Izgrađena je od materijala u vidu vertiklanih lamela.je najtanji sloj.luče otrovne materije koje služe za zaštitu. U dodiru sa neprijateljem ona puca i sekret se iz nje izlije na telo žrtve.

sezonski dimorfizam.žuta i crvena  antocijani.  gubar .♀ bez krila. sezonski polimorfizam ili faklutativni polimorfizam . hipodermisu.. dok su kod ♀ one normalno razvijene 2. nakon smrti nestaju. odbija i rasipa te se javljaju različite strukturne boje.♀ sa patrljcima od krila ili bez njih.štite insekte od neprijatelja a) simpatičko (zaštitno) bojenje .♀ bez krila i nogu. a veća smanjuju. veliki i mali mrazovac. krvi ili masnom tkivu. a ♂ ima sivo mrka krila. a ♂ sa krilima  svitac . nema dijapauzu) 12 . svetlije boje. SEZONSKI DIMORFIZAM – Ova vrsta raznolikosti vrste se javlja kao posledica klime. Pigmenti kod insekata su:  melanin.♂ sa jako razvijenim gornjim vilicama.zelena  karotin.insekti svojom bojom oponaša sredinu u kojoj se nalazi (Tortrix viridana.insekt bez zaštitnih organa oponaša vrstu sa zaštitnim organima (osolike muve=ose...tamnije vrste imaju veću temperaturu tela 2. krupnija je i sa končastim pipcima. Strukturne boje nastaju kao posledica strukture kože.može biti: 1.♀ ima žućkasto bela krila. Njuhova blaga oscilovanja povećavaju koncentraciju pigmenata. neposredno . međutim oni koji se nalaze u krvi.  leptiri Vanessa levana (zimska forma otvoreno mrke boje.smeđa i žuta  purinski pigmenti. zrikavci) b) boja za zastrašivanje . strukturna Pigmenti koji se nalaze u egzokutikuli su postojani i nakon smrti insekata. sitniji je i sa perastim antenama  mrazovac . 1.. a ♂ sa krilima  jelenak .Boja insekata . u zavisnosti od nje svetlost se različito prelama.Pojava da se ista vrsta javlja u 2 ili više telesnih oblika Dimorfizam može biti seksualni dimorfizam.nijanse crvene i sivu  hemoglobin. stupa u dijapauzu u jesen) i Vaness prorsa (letnja forma. hipodermisu. ciklični polimorfizam. Boja na insekte utiče: 1.nastaje usled prisustva pigmenta u egzokutikuli.crvena Koncentracija pigmenata zavisi od svetlosti. SEKSUALNI DIMORFIZAM – Sreće se kod vrsta kod kojih se ♀ i ♂ ne razlikuju samo po građi polnih organa (primarne polne karakteristike) nego i po sekundarnim polnim karakteristikama odnosno po obliku i boji tela.insekt svojom bojom odvraća neprijatelje (Catocala. posredno . a ♂ sa krilima  štitaste vaši . prisustvu različitih izraštaja.crvena  flavoni. Sirex gigas=stršljen) DIMORFIZAM I POLIMORFIZAM . temperature i vlage. vanesa) c) mimikrija .su derivati mokraćne kiseline i daju belu boju  hlorofil. 2. pigmetska . Dešava se da jedna ista vrsta ima generacije u različitim godišnjim dobima i da se individue tih generacija razlikuju.

Vojnici imaju jako razvijenu glavu i gornje vilice. KRVOTOK INSEKATA Kod insekata krvotok je otvorenog tipa. nego obliva telesnu šupljinu. a sa donje za gornju septu. neplodna ♀ radilica hrani maticu. po veličini (kod osa one su manje). ali nije perforirana 4. jer ima brojne perforacije 3. CIKLIČNI (ALTERNIRAJUĆI) POLIMORFIZAM – Javlja se kod vrsta sa većim brojem generacija kod kojih se individue različitih generacija međusobno razlikuju. Na neprekrivenim delovima nalaze se otvori za prolaz krvi. Naizmeničnim širenjem i skupljanjem komora krv se potiskuje napred prema glavi. koja prolazi kroz grudi i završava se u glavi 2. koji sprečavaju povraćaj krvi unazad. SOCIJALNI POLIMORFIZAM – Javlja se kod socijalnih insekata kao posledica prilagođavanja na određene funkcije u društvu (pčele. One se razlikuju od polnih životinja npr. krilasti mišići se kontrahuju i gornja septa se spušta naniže. GORNJA SEPTA – izgrađena je od vezivnog tkiva i propusna je. Kod pčela ♂ trut oplodi polnu ♀ maticu (do parenja ima krila). FAKULTATIVNI POLIMORFIZAM – U ovom slučaju ♀ bez vidnih spoljnih uticaja stvara istovremeno različito potomstvo po obliku. 5.. U momentu širenja srčane komore povećava se pritisak u perikardijalnom sinusu pa krv ulazi kroz ostijume u srce. Sastoji se od:  SRCA – sastoji se od 1-8 komora. Kod mrava i termita radilice se čak dele i na još 2 grupe: radilice i vojnike. termiti). Sa unutrašnje strane ostiuma nalaze se zalisci. koji je u sredini ugnut. kod mrava nemaju krila manje su.  ose šišaruše  biljne vaši fam. Chermesidae – imaju 5 generacija i sve su međusobno različite 4. Svaka komora ima izgled meška. Najčešće se javlja kod vrsta kod kojih se smenjuju gametogenetske i partenogenetske generacije. Usled toga u viscelarnom sinusu raste pritisak i krv kroz otvore na gornjoj septi prelazi u perikardijalni sinus. Iz 13 . Srčane komore su izgrađene od poprečno-prugastih mišića.3. tačkastim i brazdastim pokriocima. znači da krv ne struji kroz određene krvne sudove. kod pčela imaju duži jezik i aparat za skupljanje cvetnog praška. Zalisci se nalaze i između srčanih komora i imaju istu funkciju. Krv cirkuliše i u tome joj pomažu: 1. Krv cirkuliše na sledeći način: U momentu opružanja radijalnih mišića. DONJA SEPTA – iste je građe kao gornja. 5. SRČANI ORGAN – leđni sud → nalazi se u perikardijalnom sinusu. ose. Kod ovih insekata pored ♂ i ♀ javljaju se i radilice koje se staraju o izgradnji gnezda. Kod gnjurca u istoj generaciji mogu da se jave individue sa glatkim.. RADIJALNI MIŠIĆI – sa gornje strane vezuju srce za kožu.  AORTE – predstavlja šuplju cev. RADIJALNI MIŠIĆI SRCE PERIKARDIJALNE ĆELIJE GORNJA SEPTA MASNO TKIVO ENOCITE CREVNI KANAL DONJA SEPTA TRAHEJE  CIRKULACIJA KRVI U radu srčanih komora razlikujemo DIJASTOLU (širenje komora) i SISTOLU (skupljanje komora). Na tom mestu se nalazi otvor – OSTIUM kroz koji krv prodire u srce. donošenju hrane. KRILASTI MIŠIĆI – nalaze se na gornjoj septi i ne pokrivaju je u potpunosti.

2. raznošenje hormona Krv insekata ne nosi kiseonik i to je osnovna razlika između krvi čoveka i insekata.  SASTAV KRVI Krv se sastoj iz krvne tečnosti – HEMOLIMFE i krvnih zrnaca – HEMOCITA. izduženo vretenasti i ameboidni po obliku. Najčešće je smešteno u 2 sloja: 1. fermente. mada su funkcije slične. jer nemaju izvodne kanale 3. Količina krvi zavisi od vrste i stadijuma insekta. HEMOLIMFA je koloidni ili kristaloidni rastvor. Kod pčele ona čini 5% telesne mase. U citoplazmi se nalaze brojne konkrecije. teleskopska legalica kod kućne strižibube 5. ponovo dolazi u trbuh prolazeći pored donje septe. VISCELARNOM – oko creva Ćelije masnog tkiva su šestougaonog oblika. zaštitna f-ja – u tom slučaju u sebi sadrži otrovne materije (španska buba) 4. pa se u tom delu nalazi otvor kroz koji prolazi krv iz perikardijalnog u viscelarni sinus.  1. koji se sastoji od organskih materija i sadrži: belančevine. Imaju krupno jedro. Mogu biti okrugli. Obično su dvojedarne i izgrađene na principu syncitiuma-imaju slabo izraženu membranu. vretenasti.aorte izašla krv obliva glavu i prelazi u grudi. ugljene hidrate. koje predstavljaju nagomilane belančevine i glikogen. koja više nije srasla za trbuh. HEMOCITI su mezodermalnog porekla. a od neorganskih materija sadrži: anjone sone i fosforne kiseline i jone Ca2+. Fe2+ i Mg2+. FUNKCIJE KRVI raznošenje hranljivih materija odstranjivanje štetnih produkata metabolizma 3. hidraulik u presi – spiritromp leptira. Različitog su oblika i kod iste vrste. FAGOCITNU – uvlače u sebe različite čvrste čestice i trajno ih deponuju  MASNO TKIVO – CORPUS ADEPOSUS Nalazi se u telu u vidu telašaca različitog oblika. pigmente. 14 . a kod bubašvabe 25-30%. sitnog jedra i krupnim vakuolama . PARIETALNOM – ispod kože 2. masti.  PERIKARDIJALNE ĆELIJE Nalaze se sa obe strane srca. Po istom principu proces se nastavlja. Aktivno učestvuju u procesu metermofoze na dva načina:HISTOGENEZI i HISTOLIZI: fagocitozom – uvlače u sebe delove tkiva i razlažu ih fermentima i liocitozom – luče fermente u spoljnu sredinu gde se vrši razlaganje tkiva. Imaju dvojaku f-ju : 2. NEFROCITNU – iz krvi izvlače štetne produkte metabolizma i trajno ih deponuju u sebe.za smeštaj rezervnih materija.

Funkcija im je nepoznata mada se misli da učestvuju u građi kutikule (luče voštane materije). vazduh iz traheja i traheola prodire u ćelije III TAKT – stigme su zatvorene. Imaga svih insekata dišu na traheje. TROFOCITNA – deponuju u sebe hranljive materije 2. Sa spoljašnjom sredinom su u vezi preko naročitih otvora – STIGMI (žigova). trbuh se skuplja. ugljen-dioksid i vodena para izlaze iz tela 2. PREDNJE CREVO (STOMADEUM) – ektodermalnog porekla i sastoji se od:  USNI OTVOR – u njemu započinje varenje hrane. kojima se hrana potiskuje u sledeći deo creva.Funkcija im je dvojaka: 1. U telu se dihotomo granaju sve do TRAHEOLA. prečnika većeg od 1 mikrona. vazduh prodire kroz traheje i traheole u ćelije II TAKT – trbuh se skuplja. trbuh se skuplja. Njihov broj se naglo povećava pred presvlačenje. a završava se analnim otvorom. Postoje 3 hipoteze o disanju kod insekata: 1.  ORGANI ZA DISANJE To su TRAHEJE. HIPOTEZA ČETVOROTAKTNOG DISANJA I TAKT – stigme su otvorene. ugljen-dioksid i vodena para iz ćelije prodire u traheje IV TAKT – stigme su otvorene. To su kožni izraštaji prožeti trahejama u koje O2 iz vode prodire difuzijom. vazduh prodire u traheje i traheole II TAKT – stigme su zatvorene. Kod imaga na trbuhu se nalazi 8 pari stigmi. jer se pod uticajem fermenta amilaze skrob razlaže na proste šećere  ŽDRELO (PHARYNX) – snabdeveno je snažnim mišićima. Kod larvi na trbuhu ima takođe 8 pari stigmi. ali larve nekih vodenih insekata dišu na TRAHEJALNE ŠKRGE. trbuh se širi. čiji je prečnik manji od 1 mikrona. koje sprečavaju povratak hrane unazad 15 . Krupne su oko 150mikrona. a na grudima 1 par i to na PROTHORAXU. šuplje cevi. Na tom crevu razlikujemo sledeće delove: 1. HIPOTEZA DVOTAKTNOG DISANJA I TAKT – trbuh se širi. koja počinje usnim. HIPOTEZA DISANJA NA OSNOVU RAZLIKE U PRITISCIAM – pritisak u traheji može dostići vrednost od 30 atmosfera  ORGANI ZA VARENJE Imaju izgled jedne cevi – CREVNI KANAL. Ektodermalnog su porekla i predstavljaju uvrate kože. a na grudima 2 para i to na MESOTHORAXU i METATHORAXU. jer ih eozin boji u boju vina. sa unutrašnje strane ima hitinske zube. trbuh se širi. ugljen-dioksid i vodena para iz traheja i traheola izlaze iz tela 2. Imaju krupno jedro. NEFROCITNA – trajno deponuju u sebe štetne produkte metabolizma  VINSKE ĆELIJE – OENOCITAE Ovakvo ime su dobile.

pa u voljku gde se nastavlja njeno varenje. lipaza.). proteaza.    JEDNJAK (OESOPHAGUS) – predstavlja prostu cev za sprovođenje hrane VOLJKA (INGLUVIES) – proširenje u kome se nastavlja varenje (kod pčela tu se pravi med) PREDNJI ŽELUDAC (PROVENTRICULUS) – snabdeven je jakim mišićima i sa unutrašnje strane hitinskim zubima. jednake je širine celom svojom dužinom. njihova sekrecija može biti:  apokrina – fermenti prolaze kroz rhabdorium ne razarajući ga  merokrina – fermenti prolaze kroz rhabdorium razarajući ga i zajedno sa njim u crevo odlazi deo sadržaja epitelnih ćelija. Zatim hrana dolazi u zadnje crevo gde se iz nje izvlači voda . istrošene epitelijalne ćelije se nadoknađuju deobom inicijalnih ćelija CRYPTA 3. Dalje hrana ide u prednji želudac gde se mehanički drobi i ide u srednje crevo gde počinje njeno pravo varenje. celulobinolaza. Sastoji se od:  PERITROFNA MEMBRANA – sprečava da čvrsti delovi hrane dođu u dodir sa nežnim ćelijama epitela  EPITELIJALNE ĆELIJE – na svojoj površini imaju protoplazmatične izraštaje (treplje) – RHABDORIUM.VALVULA PILORICA koji sprečava povraćaj hrane iz zadnjeg u crednje crevo. kod nekih insekata se u njoj nalazi SIMBIONTI  PRAVOG CREVA – završava se analnim otvorom na poslednjem trbušnom segmentu Varenje hrane započinje u usnoj duplji gde se pod uticajem amilaze skrob razlaže na proste šećere. pa se ovaj deo naziva i medni želudac.. formira partikule izmeta. celulaza. Kod pčele se u voljki stvara med. 16 . Zatim hrana ide u ždrelo i jednjak.. pa kod njih varenje celuloze vrše simbioniti.a nakon toga kroz analni otvor izlazi iz tela. SREDNJE CREVO (MESENTERON) – endodermalnog je porekla. Sastoji se od:  TANKO CREVO ( ILLEUM) – provodi nesvarenu hranu. U srednjem crevu se nalaze fermenti amilaza. ZADNJE CREVO (PROCTODEUM) – ektodermalnog porekla. Neki insekti koji se hrane drvetom nemaju celulazu. Započinje zaliskom .  holokrina – fermenti prolaze kroz rhabdorium razarajući ga i u crevo zajedno sa njim odlazi čitav sadržaj epitelijalnih ćelija. takođe kod nekih na svom prednjem kraju ima cevaste izraštaje koji se slepo završavaju-CAECAE. *Kod nekih insekata javlja se EXTRAINTERSTINEARNO VARENJE . kod nekih insekata u cilju povećanja sekrecione i apsorcione površine srednjeg creva ono je vijugavo ili spiralno uvijeno (Diptera sp. u njemu se hrana mehanički drobi VALVULA CARDIACA KARDIJAČNI ZALISTAK–nalazi se na prelazu prednjeg u srednje crevo i sprečava povratak hrane 2. f-ja im je da apsorbuju hranljive materije.van organizma. u ulovljenom plenu. njihov broj je uvek paran. kod nekih insekata u njemu se nalazi SIMBIONTI (kod gundelja)  DEBELO CREVO (COLLON) – javlja se kod nekih insekata i služi za provođenje nesvarene hrane  REKTALNO CREVO – se sastoji od:  REKTALNE AMPULE SA REKTALNIM ŽLEZDAMA – apsorbuje vodu iz nesvarene hrane. a jedro ostaje u ćeliji zbog toga što se ćelija samoregeneriše. apsorbuje vodu iz nesvarene hrane. luče peritrofnu membranu i fermente.

LATERALNI – leva strana tela nosi odlike 1 pola. razlikujemo 2 podtipa ovih ovariola:  politrofni – žumancetne ćelije se nalaze iznad oocita  teletrofni – žumancetne ćelije se nalaze u germariumu. koji su ektodermalnog porekla. Kod tih imaga crevni kanal je ispunjen vazduhom radi lakšeg leta. koje prikuplja gusenica. TRANSVERZALNI – gornja strana tela nosi odlike 1 pola. koji za sebe vezuju molekule mokraćne kiseline prenose ih do EKSKRETORNIH ĆELIJA. a potom se vraćaju u krv.  POLNI ORGANI Insekti su organizmi sa razdvojenim polovima.predstavlja prostu hitiniziranu cev.  EKSKRETORNI ORGANI (ORGANI ZA IZLUČIVANJE) Organi za izlučivanje kod insekata su MALPIGIJEVI SUDOVI. koji su mezodermalnog porekla i neparnih delova. a njihovu ishranu vrši folikularni epitel 2. MEROISTIČKI TIP OVARIOLA – oogonije deobom daju oocite i žumancetne ćelije. PANOISTIČKI TIP OVARIOLA – oogonije deobom daju oocite. gde ih predaju.*Imaga koja se ne hrane (gubar. Delovi su sledeći: I JAJNICI (OVARIUMI) . U germariumu se nalaze nediferencirane jajne ćelije koje sazrevanjem daju OOGONIE a one OOCITE (jajne ćelije) i ŽUMANCETNE ĆELIJE.a zadnja drugog 3. FRONTALNI – prednja strana tela nosi odlike 1 pola. Način ulaska može biti takav da svaka cev posebno uvire (bubašvaba) ili da se sve spajaju u 1 cev koja zatim uvire u creva (kod rovca). a drugim krajem uviru u crevo na prelazu srednjeg u zadnje. ČEŠLJASTI – svaka ovariola se posebno uliva u parni jajovod (kod skakavaca) II PARNI JAJOVOD (OVIDUCTUS) – cevolikog je izgleda i služi za sprovođenje jaja u neparni jajvod III NEPARNI JAJOVOD (VAGINA) . PRAMENASTI – sve ovariole se zajedno ulivaju u parni jajovod 2. ali je česta pojava hemafroditizma (ista individua sadrži karakteristike oba pola). MEHANIZAM EKSKRECIJE .a desna drugog 2. rezervne hrane. šuplje cevi. Malpigijevi sudovi su ektodermalnog porekla (imaju hitin). Razlikuju se sledeći oblici hemafroditizma: 1. npr. Biljožderi imaju duži crevni kanal od mesoždera. Na jednoj jajnoj cevi razlikujemo GERMARIUM – vršni deo i VITELARIUM – bazalni deo. ektodermalnog je porekla i na sebi nosi sledeće dodatke: 17 . ŽENSKI POLNI ORGANI Sastoje se iz parnih delova. Sastoje se iz većeg broja jajnih cevi (ovariola). borov prelac) žive od masnog tkiva. a sa oocitima su povezane protoplazmatičnim mostovima Prema načinu uviranja u parni jajovod razlikujemo 2 tipa jajnika: 1. Na osnovu toga šta oogonije daju deobom razlikujemo sledeće tipove ovariola: 1.Parni su i nalaze se sa obe strane creva. sa obe strane creva i vrhom su bezani zan kožu.a donja drugog Smešteni su u viscelarnom sinusu. koje se na jednom kraju slepo završavaju. gundelj ima crevni kanal koji je za 3-7 puta duži od dužine njegovog tela.U krvi se nalaze + naelektrisani joni Na i Fe. Ekskretorne ćelije primljenu mikraćnu kiselinu luče u IZVODNI KANAL Malpigijevih sudova i odatle se preko zadnjeg creva izbacuju napolje.

a jaja polaže celog života (matice pčele i mrava) 3. trbušnom segmentu – OSTIUM BURSAE i preko jednog kanala – DUCTUS BURSAE je povezan za vaginu 2. koje služe za čuvanje sperme do parenja. BURSA COPULATRIX (kesa za sparivanje) – preko nje se vrši parenje. a oni SPERMATOZOIDE.1. drvo ili list. U vršnom delu se nalaze ćelije koje će svojom deobom dati SPERMATOGONIJE. čija se ♀ jednom pari u životu. a one svojom deobom daju SPERMATOCITE I i II REDA. poseban značaj ima kod vrsta. III NEPARNI SEMENOVOD (DUCTUS EJACULATORIS) . Obično su cevi u donjem delu kesasto proširene i obrazuju SEMENE KESE (VESICULA SEMINALIS). specijalni dodatak koji im pomaže da legu jaja u zemlju.Cevolikog je oblika i sprovodi spermatozoide do neparnog semenovoda.Parni su i nalaze se sa obe strane creva. Karakterističnog je izgleda za pojedine vrste. sastoji se od NERVNIH čvorića – GANGLIJA. MUŠKI POLNI ORGANI Slične su građe kao i ženski.Služi za izbacivanje sperme. koji služi za pakovanje spermatozoida u paketiće. Semenici su spolja obavijeni membranom – PROPRIA. Deli se na CENTRALNI I UTROBNI (SIMPATIČKI) nervni sistem. IV AKCESORNE ŽLEZDE – luče sekret. kod leptira ona ima poseban otvor na 8.  NERVNI SISTEM INSEKATA Ganglioznog je tipa tj. Sastoje se iz: I SEMENICI (TESTISI) . Ektodermalnog je porekla. RECEPTACULUM SEMINALIS (semena kesa) – u njoj se čuvaju spermatozoidi posle parenja. tako da se sastoje iz parnih (mezodermalnog porekla) i neparnih delova (ektodermalnog porekla). pa se koristi za determinaciju (kod leptira). 18 . Sastoje se iz većeg broja SEMENIH CEVI na kojima razlikujemo vršni i bazalni deo. II PARNI SEMENOVOD (VAS DEFERENS) . AKCESORNE ŽLEZDE – luče sekret kojim se jaja lepe za podlogu Neki insekti imaju LEGALICU. Njegov donji deo je jače hitiniziran i naziva se PENIS / AEDEAGUS ili FALUS.

koje su bile povezane poprečnim vezama – KOMISURE i uzdužnim vezama – KONEKTIVI. Ovakav tip nervnog sistema podseća na lestvice pa se naziva LESTVIČAST NERVNI SISTEM. Prema funkciji neurone delimo na: 1. U sastav glave je ušlo 6 embrionalnih segmenata. koji treba da reaguje na primljenu draž Prema delu tela u kome se nalaze neurone delim na GLAVENE. Na njemu razlikujemo 3 režnja: 1. a neuritom za dendrite motornih nervnih ćelija 3.nalaze se u ganglijama i služe za povezivanje senzitivnih i motornih nervnih ćelija. Kod viših insekata sve podždrelne ganglije su spojene u jednu podždrelnu gangliju koja inerviše usne delove. Kod viših insekata nadždrelne ganglije su spojene u 1 zajedničku masu – MOZAK. komisure su nestale. MOTORNE – dendritom su povezane za neurit asocijativne nervne ćelije. a 3 para ispod – PODŽDRELNE. 19 . Dendriti primaju nadražaj.Nalazi se u PERINEURALNOM SINUSU. GRUDNE i ABDOMINALNI deo. ASOCIJATIVNE . dendritima su povezane za neurite senzitivnih nervnih ćelija. Daljim razvojem nervnog sistema dolazi do spajanja ganglija između segmenata i dobio se DELIMIČNO CENTRALIZOVAN NERVNI SISTEM. a neuriti ga prenose.nastao je spajanjem trećeg para ganglija i gradi OKOLOŽDRELNU KOMISURU Grudne ganglije inervišu krila i noge. a trbušne inervišu unutrašnje organe. pa se u njoj nalazi 6 pari ganglija – 3 para su iznad ždrela – NADŽDRELNE. Kod prvobitnih insekata u svakom segmentu se nalazio po par ganglija. smeštene na periferiji tela 2.CENTRALNI NERVNI SISTEM . SENZITIVNE – primaju nadražaj iz spoljašnje sredine i prenose do najbliže ganglije. Ukoliko su sve trbušne i grudne ganglije spojene u jednu masu dobija se CENTRALIZOVAN NERVNI SISTEM. koje su ameboidnog oblika i na njima razlikujem izraštaje: DENDRITE – kraće izraštaje i NEURITE – duže izraštaje. Ganglija se sastoji od nervnih ćelija – NEURONA. ZADNJI REŽANJ (TRITOCEREBRUM) . SREDNJI REŽANJ (DEUTOCEREBRUM) – nastao je spajanjem drugog para ganglija i inerviše pipke 3. a neuritom za organ. PREDNJI REŽANJ (PROTOCEREBRUM) – nastao je spajanjem prvog para ganglija i inerviše oči 2. Ali daljim razvojem nervnog sisitem došlo je do spajanja ganglija u okviru segmenta. a 2 konektiva su se spojila u jedan i nastao je LANČAST NERVNI SISTEM.

fiička čula Smatra se da neki insekti poseduju čula: toplote . onda je u donjem delu u višku juvenilni hormon i on ostaje larva.UTROBNI NERVNI SISTEM . ČULA INSEKATA su u vezi sa spoljašnjom sredinom odakle primaju nadražaje i prenose ih do najbližih ganglija. koji je aktivan u stadijumu larve  CORPORA CARDICA – ima nervnu i sekretornu funkciju. 20 . ukusa. smatra se da luči svoj sopstveni hormon  PROTORAKALNE ŽLEZDE – nalaze se u prothorax-u. Razvijenost čula: Najrazvijenije je čulo mirisa. luče hormon metamorfoze – ekdison  AKTIVACIONE ŽLEZDE – nalaze se u mozgu i luče aktivacioni hormon. čulne ćelije . prva se nalazi u predelu čela – FRONTALNA i povezana je sa drugom koja se nalazi u predelu zatiljka – OKCIPITALNA. Ovi hormoni nemaju selektivno dejstvo i zato su loši (štetni) u smislu ako se koriste za uništavanje insekata.provodi primljenu draž 4. sluha.obrazuje kutikularnu tvorevinu 3. a u vidu ampula čulu ukusa. pa u imaga. vida .Deli se na 2 dela: 1. a gornji deo u kome nema juvenilnog hormona se razvija dalje. Kopeč je pravio ogled povezivanja na muvama: ako se larva podveže pre kritičnog perioda i delimično zaustavi krv. Od koncentracije hormona u krvi zavisi šta će biti sa insektom. kutikularna tvorevina (kupa. koje se putem krvi raznose po organizmu. ljuspica. ukusa i dodira: Znatno su jednostavnije građe u odnosu na druga čula. DORZALNI DEO (STOMATOGASTRIČNI) –nalazi se sa gornje strane prednjeg creva. Aktivacioni hormon diktira šta će biti dalje s obzirom da on aktivira sve ostale žlezde na lučenje. Građa čulnog elementa: 1.senzile su međusobno slične i o tome kom čulu pripadaju sudimo na osnovu mesta gde se nalaze. Njihovi čulni elementi .hemijska čula dodira. koji aktivira na rad sve žlezde sa unutrašnjim lučenjem *Hormoni su lučevine endokrinih žlezda (endokrini sistem – neurosekrecija).kod domaće stenice koja se orijentiše prema toploti tela životinja čulo za talasanje vode . Senzile ovog čula se nalaze na pipcima. a ova je povezana sa 3 VENTIKULARNE ganglije za koje su povezane žlezde sa unutrašnjim lučenjem. membranogene ćelije . VENTRALNI DEO – nalazi se u perineuralnom sinusu i inerviše unutrašnje organe koji nisu pod voljom insekata 2. . Ako je juvenilni hormon u višku insekt će biti larva. ampula) 2. Sastoji se iz većeg broja ganglija. trihogene ćelije . Naročito je rezvijeno kod insekata koji preko njega nalaze hranu ili partnera.kod vodenih insekata čulo ravnoteže kod vodenih insekata Čulo mirisa. dlačica. Postoje 4 takve žlezde:  CORPORA ALLATA – luči juvenilni hormon. Insekti imaju sva čula kao i kičmenjaci: mirisa. u vidu kupa i pločica čulu mirisa.luči membranu kojom je kutikularna tvorevina vezana za kožu Čulni elementi u vidu dlaka obično pripadaju čulu dodira. a ako je hormon metamorfoze u višku larva se pretvara u lutku.

korneagene ćelije . Sastoje se iz: 1. U mogućnosti su da osete šećer u koncentracijikoja je 200x manja od one koju oseća čovek. proste 2. 2. Insekti osećaju slano.provode svetlost do mrežnjače 3. kod pčele na 8 vršnih segmenta pipaka nalazi se 8 000 senzila u vidu pločica. svako prosto oko u složenom oku vidi deo lika. složene oči Proste oči mogu biti: 1. ocellae . tako miris koji se dobija od 2-3 ženke gubara može se iskoristiti za kontrolu brojnosti ove štetočine na rastojanju od 400m.mrežnjača. Čulo vida kod insekata postoje 1. Čulo ukusa: njihove senzile su u vidu ampula koje su smeštene na usnim ekstremitetima ili na prednjim nogama muve.konusnog su oblika i obrazuju kristalni konus 4. čulne senzile su u vidu dlaka koje su raspoređene svuda po telu.obavija oko i sprečava rasipanje svetlosti Složene oči: se sastoje iz velikog broja prostih očiju. spemata .2 i 2 čelije retine obrazuju vidni štapić .temeljne oči. a lik se formira po principu mozaika 21 . kiselo i gorko. osećaju samo svetlost i tamu 2. kristalne ćelije . cornea . 3. Ono se sastoji iz: 1.rhabdomen. slatko. Privlačnost mirisa ženke može se iskoristiti za kontrolu brojnosti nekih važnih štetočina.rožnjača.tanak sloj prozirne kutikule 2. parazitne ose rod Risa osećaju miris gusenica koje se nalaze duboko u drvetu i na njih polžu jaja. Čulo dodira: je najslabije razvijeni čulo. nervus opticus 5.luče korneu 3. retina. jedno prosto oko u složenom oku se naziva OMATIDIJA.Primeri: 1. pigmetska spora .rožnjača 2. Njihov broj je od 1-3. kristalne ćelije. svako prosto oko složenom oku vidi ceo lik 2. Od svake ćelije mrežnjače polazi po jedan nerv a svi oni zajedno grade optički nerv .javljaju se samo na temenu imaga .nervus opticus 4. mužjaci afričkog leptira (Vanesa africana) osećaju miris ženke na 20 km. cornea. pigmetska spora O tome kako insekti vide postoji nekoliko hipoteza: 1.javljaju se kod larvi pa se nazivaju larvenim očima.

trbuh). noge.koji pored čula sluha služi i kao čulo za vazdušne vibracije i ravnotežu. Mišićne ćelije su grupisane u mišićna vlakna. leptir Vanessa cardni preleće iz s. krila. Gusenica Cossus cossus-a ima 1400 mišića.skolpidije. koje su povezane sa kožom hitinskim koncem – TONOFIBRILIMA.se nalaze na različitim delovima tela (pipci. koji su ektodermalnog porekla. Afrike u Evropu. Sve mišiće delimo na: 1. One su bipolarne. jednim krajem su vezane za kožu. Mišići rede na principu antagonističkih parova. a ako se slabije naprežu onda za endokutikulu.timpa. noge. jedna vrsta skakavca preleće iz j.). timpanalni Hordotonalni organi . 2. let putujućeg skakavca Locusta migratoria traje 2000 km. a ona u SNOPOVE tj. hordotonalni 2. Sastoje se od 3 čulne ćelije koje su složenije građe . Ameriku. Insekti imaju samo poprečno prugaste mišiće. POPREČNO–PRUGASTI MIŠIĆI – ćelije su izduženo vretenaste. Imaju više jedara. koja može da prelama svetlost: jednostruko – izotropna polja i dvostruko .se nalaze na različitim delovima tela (grudi. MIŠIĆE TRBUHA *U svakom delu tela nalazi se određeni broj mišića sa odgovarajućom funkcijom. MIŠIĆE TELA – pokreću ekstremitete u odnosu na telo 2. GLATKI MIŠIĆI – izgrađeni od kratkih i vretenastih ćelija. a mišićna vlakna – MIOFIBRILI su izgrađeni od nediferencirane materije. a drugim za najbližu gangliju. krila. Imaju jedno jedro. MIŠIĆE EKSTREMITETA – pokreću delove ekstremiteta Na osnovu toga gde se nalaze mišiće delimo na: 1. Ako se naprežu jako mišići su vezani za egzokutikulu. Insekti su snažne životinje npr. Timpanalni organi . Sastoji se iz jednog udubljenja preko koga je razapeta membrana . dok se jedni skupljaju (kontrahuju) drugi se opuštaju. spolja su obavijene membranom – SARCOLEMA. a mišićna vlakna su izgrađena od diferencirane materije. Glava ima 14 pari mišića.  MIŠIĆNI SISTEM Kod životinja razlikujemo 2 tipa mišića: 1. TETIVE. Afrike u z. Na trahejalne cevi koja je u predelu timpe proširena nalaze se brojne skolpidije koje primaju nadražaje i dalje ih prenose. Takođe jednim mišićnim ligamentom su zategnute za kožu.Čulo sluha: je jedno od komplikovanijih čula. buva iz mesta preskoči rastojanje koje je za 200 puta veće 22 . Dok se glatki sporo kontrahuju. Osnovna razlika između glatkih i poprečno-prugastih mišića je u brzini njihove kontrakcije. a sa unutrašnje strane su ispunjene plazmom – SARCOPLAZMA. MIŠIĆE GRUDI 3. MIŠIĆE GLAVE 2. Način vezivanja mišića za kožu zavisi od naprezanja. poprečno prugasti rade to brže. Ovom tipu organa pripada Džonstanov organ . Kod insekata postoje 2 tipa čula sluha: 1.anizotropna polja. obavijene sarcolemom i ispunjene sarcoplazmom.

bubašvabe. Sa unutrašnje strane drugog krila nalazi se niz hitinskih zubaca.od njenog tela (ako se to uporedi sa čovekom. PLECOPTERA 3. a uidužni nervi prednjih krila su jače hitinizirani. Uništavanjem jajnih legla suzbijamo štetočine. Jajnu ljusku i žumancetnu opnu daje polikularni epitel. Sa unutaršnje strane buta nalazi se niz zubića. balegar Onthophagus muhicornis gura lopticu koja je 92 puta teža od njega (čovek 7 t). uholaže.HORION. Proizvodnja zvuka: Kod skakavaca aparat za proizvodnju zvuka nalazi se na femurima zadnjih nogu i prednjim krilima (Femuro-eliptralni tip). Tu je preko jednog udubljenja (rezonator) razapeta membrana koja je u vezi sa jednim mišićem. Mužjaci anobida proizvode zvuk udaranjem pronotuma o zidove hodnika. Mogu da žive u istoj sredini. HEMIPTERA: stenice. ispod nje nalazi se tanka žumancetna opna. Primeri: 1. Razviće insekata sa ovom larvom ide po principu jaje-primarna larva-imago(epimorfoza) (hemimetabolija)  ORTHOPTERA (pravokrilci): skakavci. Razviće kod insekata sa ovakvom larvom ide po principu jaje-sekundarna larva-imago  ODONATA. Osnovne funkcije larve su da se:  intenzivno hrani  raste i presvlači Kod insekata postoje 3 vrste larvi: 1. Unutrašnjost jajeta ispunjena je protoplazmom u kojoj se nalazi žumance sa jajetom. TERCIJALNA LARVA – ne liči na svog imaga. Svakim presvlačenjem one zadobijaju sve veće karakteristike imaga. kukavičje suze polžu jaja u prsten oko grančice  STADIJUM LARVE To je II stadijum u razviću insekta. zrikavci. ženka gubara položi 600 .1 200 jaja u leglo 2. RAZVIĆE INSEKATA: STADIJUM JAJETA I stadijum u razvicu insekata. Ono je spolja obavijeno jajnom ljuskom . EPHEMEROPTERA – vodeni cvet.vilin konjic. centrolecitni .žumance i protoplazma su izmešani (gmizavci) 3. Prevlačenjim buta preko krila proizvodi se zvuk. izolecitni . Na jednom kraju nalazi se hitinski prsten preko koga je razapeta membrana.žumance na jednom kraju jajeta. on bi trebao da preskoči 350 m). Od odraslog imaga se razlikuje manjom veličinom. Razlikujemo sledeće tipove jajeta: 1. manjim brojem članaka u pipcima. PRIMARNA LARVA – živi u istoj sredini kao imago i liči na njega. protoplazma oko njega (insekti) 2.jajna legla. Kod zrikavaca aparat za proizvonju zvuka nalazi se na prednjim krilima. ali živi u različitoj sredini (larva u vodi a imago na kopnu). kod cvrčaka aparat za proizvonju zvuka nalazi se na prvom trbušnom segmentu. a protoplazma na drugom (ptice) Oblik jajeta je različit kod različitih vrasta i uvek je karakterističan za vrstu. telolecitni . lisne vaši 2. Insekti polžu jaja pojedinačno i u grupe . nedostatkom krila i reproduktivnih organa. žutotrba polaže jaja u leglo na licu lista 3.žumance u sredini. Da bi iz nje nastao imago insekt sa ovakvom larvom mora da prođe kroz još jedan stadijum razvitka – stadijum lutke 23 . Trljanjen krila o krilo proizvodi se zvuk. a i ne moraju. SEKUNDARNA LARVA – liči na imaga. Kontrakcijom mišića membrana se pokreće i nastaje zvuk.

Sa njom ona počinje odmah po napuštanju jajne ljuske i apetit joj raste uporedo sa porastom. U prostor između stare i nove kože luči se egzuvijalana tečnost koja razdvaja staru kožu od nove. RAST I PRESVLAČENJE: Osnovna funkcija larve je intenzivna ishrana. Cocilenidae) 2. 24 . strižibuba se krije ispod kore drveta tako što isčupa iverice iz srčike i napravi sebi komorice. U momentu kada je nova koža formirana. Rast larve je povezan sa stalnim presvlačenjem. Ona je u početku svetla i meka a kasnije ona očvrsne i potamni.  STADIJUM LUTKE Ovaj stadijum imaju samo oni insekti koji imaju tercijalnu larvu. grudnim i trbušnim nogama (gusenice. Curculionidae) d) larve bez glave i nogu (Diptera) *U stadijumu lutke insekat je nesposoban da se brani i tako lako strada. svilena buba se zaplete u svoje svilene niti i formira kokon i tako se štiti. Scarabidae. radom hipodermalnih ćelija se obrazuje nova. Jaje-larva-lutka-imago U stadijumu lutke se obavljaju procesi HISTOLIZE (razgradnja organa larve) i HISTOGENEZE. ali su vrhovi nogu i krila slobodni (Microlepidoptera) PUPA OBTECTA (mumija) – cela lutka je pokrivena egzuvijom (Lepidoptera) PUPA COARCTATA (buretasata lutka) – larva pri poslednjem presvlačenju na zbaca svoju egzuviju već u njoj pređe u stadijum lutke (Diptera. pagusenioce) c) larve sa razvijenom glavom i bez nogu (Scolitidae. stara koža puca i iz nje izlazi insek u novoj koži. Lutke se dele: 1.(izgradnja organa budućeg imaga). Buprestidae. pa samim tim ne dozvoljavaju prodiranje krtica i drugih neprijatelja. Zato se larve obično pre samog prelaska u lutku negde sakriju ili stvore neku posebnu tvorevinu koja će ih štititi npr.(kolometabolija). gundelj uz pomoć sekreta prave u zemlji komorice (kolevke). Elateridae) b) larve sa razvijenom glavomm. Coleoptera) PUPA SEMILIBERA (poluslobodna lutka) – ona je obavijena lutkinom košuljom – egzuvijom. koje su jako čvrste i zbijene. U momentu kad usled intenzivne ishrane stara koža larvi postane tesna. One se dele: a) larve sa razvijenom glavom i grudnim nogama (Anubidae. PUPA LIBERA (slobodna lutka) – svi delovi lutke (krila i noge) su slobodni (Hymenoptera. Unesenu hranu ona pretvara u telesnu masu od koje će nastati organi imaga. 4. 3. Cerambicidae.

19. antena donje ocele gornje ocele oko mozak (cerebralna ganglija) prothorax dorzalna arterija traheje mezotoraks metatoraks prednje krilo zadnje krilo stomak srce 15. 6. koksa (coxa) pljuvačne žlezde podždrelna ganglija usni aparat ЗАБРАЊЕНО ДОШТАМПАВАЊЕ И КОРИГОВАЊЕ УМЕТНИЧКОГ ДЕЛА.A . 22. 12.Toraks C . 17. 24. 29. jajnik zadnje crevo anus vagina nervi (abdominalna ganglija) malpigijeve cevčice pillow kandže tarzus (tarsus) tibija (tibia) femur (femur) trohanter (trochanter) prednje crevo torakalna ganglija kuk. 26. 2. 5. 3. 18. ИНАЧЕ СЛЕДИ ЗАТВОРСКА КАЗНА НА РЕЛАЦИЈИ ВОЗА БЕОГРАД – БАР У ТРАЈАЊУ КОЛИКО ВОЗ КАСНИ! 25 . 7. 30. 21. 11.Glava B . 25. 16. 8. 28. 14. 13. 20.Abdomen 1. 31. 23. 32. 9. 27. 4. 10.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful