Sadržaj

Uvod.............................................................................................................. .....3
1.

Vozač................................................................................................... .............................4 Vozač.........................................................................................................4 Vidno polje...................................................................................................... ...............4
vozača..................................................................................5

1.1 1.2

1.3 Sposobnost i vreme reagovanja

2.Vozilo..........................................................................................................6
2.1 Kretanje vozila................................................................................................................................ ...........6 2.2 Kočenje vozila....................................................................................................................7 2.3 Preticanje i obilaženje........................................................................................................8 3.

Put...................................................................................................................................
..9 3.1 Zaustavni put vozila.........................................................................................................10 3.2 Put obilaženja..................................................................................................................11 Zaključak......................................................................................................................... .......12

1

......Literatura..........nadvožnjaci.) Vozilo(kretanje vozila....Naime vozila postaju sve udobnija.........preticanje i obilaženje) (3..)Vozilo (3.) Vozač-ljudski faktor (2...ulice.. ......... Vozilo-jedna od karakteristika moderne industrije je stalno usavršavanje mehaničke opreme vozila.tuneli.......... Osnovni faktori u drumskom saobraćaju su: (1..................prijatnija za vožnju.....a i brža što znači i opasnija................podvožnjaci......)Vozač (vidno polje vozača.... Put u domenu ovog faktora bezbednosti saobraćaja ulaze putevi....mostovi......) Put (put kočenja) 2 .........13 Uvod U okviru ovog seminarskog rada bavićemo se temom Vozač-vozilo-put(sistem)........metroi itd..kočenje vozila... U okviru ovog seminarskog rada obradićemo: (1.....Sposobnosti vreme reagovanje vozača) (2.......)Put Pod pojmom vozač odnosno ljudski faktor predstavlja najvažniji faktor u bezbednosti saobraćaja.

3 .1 Vozač Vozač odnosno ljudski faktor predstavlja najvažniji faktor bezbednosti saobraćaja. Iz toga jasno proizilazi da je jedan od osnovnih zadataka da se vozačima. Nisu tako retka mišljenja da je nepravilno ponašanje korisnika puteva odgovorno za većinu.Razume se da se ovo mišljenje ne može usvojiti kao apsolutno tačno.jedan su od tri činioca bezbednosti.1.Vozač vozilo put 1.1% nedostacima na vozilima i 47.omogući odgovarajuća obuka za sticanje tehničke i saobraćajne kulture. Zajedno sa racionalnom organizacijom sistema putne mreže i konstrukcijom savremenih vozila u tehničkom pogledu.što pokazuje i sledeći podak o uzrocima saobraćajnih nezgoda u Beogradu.6% greškom učesnika u saobraćaju.ako ne i za sve saobraćajne nezgode na putevima.kao i opšta i saobraćajnotehnička kultura.3% saobraćajnih nezgoda prouzrokovano nepodobnošću saobraćajnica3.vozač njegova psihofizička konstitucija. Naime jedna analiza pokazuje da je poslednjih godina u Beogradu 48.kao osnove za bezbednost na putevima.i ne samo njima.obuka u saobračaju.ali je isto tako neosporno da ima vrlo značajnu ulogu .

1.nadmorska visina.pored godina starosti i psihološkog stanja.41 do 1.2 Vidno polje Vidno polje je deo prostora kojim je saglediv jednim usmerenim pogledom. Pored godina starosti i psihofizičkog stanja. Kod osoba sa normalnim vidnim poljem ono iznosi oko 1800 u horizontalnoj ravni.24 sekundi. a za culo sluha 0. Tu mogu da se pojave anomalije kratkovidost ili dalekovidnost.Za vožnju su najznačajniji: vidno polje.Sposobnost akomodacije slabi sa godinama.okolina i drugo.jačina draži. i 50 do 650 nagore. a iz tame na svetlost 2-5 sekundi.umor.fizička i psihička kondicija i stabilnost.složenost saobraćajne situacije.a u vertikalnoj od 60 do 750 nadole. Oštrina vida je sposobnost vozača da uoči male razlike u obliku i veličini predmeta.oštrina vida je zadovoljavajuća.Slepilo za boje je poremećaj koji ne ugrožava bitno bezbednost saobraćaja. Slika 1 1. Prilagođavanje na svetlo i tamu je važna sposobnost za vožnju. način ishrane.Na oštrinu vida u vidnom polju.Vidno polje se za oba oka u centralnom delu opažanja predmeta jasnija.Pri prelazu iz svetla u tamu potrbno je 20 sekundi.a korekcija je moguća nošenjem naočara. Veliku količinu informacija prilikom vožnje vozači primaju preko čula vida.jačina osvetljenja.oštrina vida i adaptacije na tamu.Brzo reagovanje nije uvek i najvažnije.utiče i brzina kretanja vozila.Na vreme reagovanja utiče starost vozača.čak i više.Sigurnost reakcije se sastoji u tome da vozač iz obima informacija koje deluju na njega izabere samo one na koje treba da reaguje. Akomodacija (prilagodjavanje) oka je sposobnost vozača da podjednako oštro uočava predmete na različitim udaljenostima. ali je bitno za brzo i tačno opažanje saobraćajne signalizacije.ali sa različitom oštrinom.6 sekundi i više.na ovo prilagođavanje utiču dužina trajanja prethodnog stanja. U vidnom polju čiji je ugao 10 do 120. a preko 140 ne mogu da se jasno uoču detalji.pušenje. Vreme reagovanja se kreće u granicama od 0. Vidno polje čine granice u kojima čovek (vozač) vidi ne pomerajući oči . prelazni put): 4 .3 Sposobnost i vreme reagovanja vozača Sposobnost i vreme reagovanja vozača je svesno ponašanje ličnosti sa dražima koje na nju deluju.pažnja.20-0. tako da ugao nije veći od 30.16-0.opažanje dubine i boje. Najoštriji vid je u zoni centralne ose i oko nje .20 sekundi) nego i sigurnost reakcije. Za vreme reagovanja vozača vozilo pređe odgovarajući put (takozvani.doba dana.raspoloženje i psihičko stanje. Na širinu vidnog polja utiče brzina kretanja vozila. Sposobnost reagovanja ne podrazumeva samo vreme reakcije (u laboratorijskim uslovima vreme reagovanje za čulo vida je 0.

kao i po manevarskim sposobnostima.snazi i nejednakim brzinama.i na osnovu toga donositi zaključak o merama za njihovo ukomponovano učešće u saobraćaju.Njihova tehnička ispravnost je sigurna garancija da će njihova pojava u saobraćaju predstavljati manju opasnost nego što je to slučaj s tehnički neispravnim vozilima.koje se razlikuju po konstrukciji.onda jasno proizilazi zaključak da se kod proučavanja saobraćaja moraju imati u vidu sve kategorije vozila s obzirom na njihove osobenosti.o mogućoj tehničkoj neispravnosti.dimenzijama.Kada se naime ima u vidu da se u saobraćaju pojavljuju razne kategorije vozila.bržu i bezbedniju protočnost. Vozilo Jedna od karakteristika moderne industrije je stalno usavršavanje mehaničke opreme vozila.prijatnija za vožnju.što dovoljno govori o slabostima voznog parka.Zato je pitanje konstrukcije savremenih vozila u tehničkom pogledu jedan od važnih činilaca od koga zavisi veća bezbednost na putevima.što znači o relativno novim vozilima.Tehnička ispravnost ovih vozila je uslov za pravilnu cirkulaciju saobraćaja.Tom pitanju se posvećuje posebna pažnja. a i brža.što znači i opasnija. U našoj zemlji postoji veliko šarenilo vozila (više od 300 marki i tipova).tako i održavanju i pravilnom korišćenju motornih vozila. a pogotovo kada se ovde uključe i vozila javnog gradskog saobraćaja.Lr= V[ tr [m] ] – brzina kretanja vozila Slika 2 2. Vozila postaju sve udobnija.kako motornoj industriji. Statistički podaci o broju i uzročnicima saobraćajnih nezgoda pokazuju da motorna vozila veće snage imaju manji broj nezgoda.kao i opasnostima koje protiču iz ovog šarenila.a ovaj broj je još manji kada se radi tri godine starim vozilima. 5 .

.. za najjednostavniji model kretanja vozila su: · x(t) ......30 110 0... 0 < K < 1).29 120 0..... U takvim situacijama točak gubi kontakt sa kolovozom.1 Kretanje vozila Osnovni elementi kretanja...41 0.... Važan element kretanja vozila jeste koeficijent trenja (f)........36 80 0... brzina ( · u(t) = · s(t) = ) = d2x/dt2 .. normalne hrapavosti. odnosno čisto kotrljanje bez klizanja (koeficijent klizanja K =0) · Čisto proklizavanje (točak se okreće i proklizava. K =1)...... trzaj – udar (m/sec3) Vrste kretanja vozila definišu se na osnovu odnosa brzine kretanja vozila i obodne brzine točka koji se okreće.. led i sl. · Čisto klizanje (vozilo se kreće. poznat je fenomen ’’akva planing’’-a....... koji nastaje kada se na kolovozu obrazuje tanak sloj vode (više od 2 mm) preko koga se kreću vozila brzinom većom od 60 (km/čas).............. put (m) · v(t) ...................... vlažan. Takođe... – bočno u udnosu na pravac kretanja) koeficijenta trenja.. vrsta i stanje pneumatika itd.. Vrednosti koeficijenta trenja: Vr(km/h) 40 50 60 ft 0.. To je bezdimenziona veličina koja ima određenu vrednost u konkretnim uslovima.. Razlikuje se nekoliko stanja: · Normalno kretanje.......32 100 0.......... brzina vozila manja u odnosu na obodnu brzinu točka 0 < K < 1)... Postoje okolnosti koje mogu znatno uticati na smanjenje koeficijenta trenja: ulje. Za te uslove su definisane merodavne vrednosti tangencijalnog (ft – u pravcu kretanja) i radijalnog (fr). čist....44 0.. K =1).. ubrzanje (m/sec2) = d2v/dt2 = d3x/dt3 . · Delimično proklizavanje (točak se okreće ali proklizava.. vozilo stoji.. temperatura.. stanje i vlažnost kolovoza..34 90 0. brzina vozila veća u odnosu na obodnu brzinu točka....38 70 0.Slika 3 Vozila Slika 4 Putnički automobili 2..... točak je blokiran. blato.... odnosno osnovne kinematičke i dinamičke veličine..28 6 .. prašina.. · Delimično klizanje (točak se okreće ali kliza. Standardna stanja kolovoza puta su: ravan..... Značajan uticaj na vrednost ovog koeficijenta imaju brzina vozila..

Sistemom za kočenje se prinudno smanjuje rotaciona brzina točkova.10 0. dok su vrednosti usporenja pri intenzivnom kočenju oko 3. poprečni nagib). u projektnim analizama razmatra se samo kočenje sa isključivanjem spojke. Za praktične analize. Međutim. minimalni radijus vertikalnih krivina i sl). otpor vazduha (aerodinamički otpor) i otpor od nagiba puta (gravitacioni otpor).09 0. a ne na osnovu kočne mehanike.11 0. koji je po pravilu veći od otpora pri normalnom kretanju vozila.19 0. Otpor kretanju sila koja se suprostavlja kretanju vozila. Zbog toga se granična vrednost sile kočenja mora odrediti za uslove puta. po pravilu. zavisi od angažovanja otpora klizanju (T).08 Normirani koeficijenti tangencijalnog trenja (ft) primenjuje se u analizama puta kočenja i kriterijumima za elemente puta koji se zasnivaju na primeni puta kočenja (preglednost.17 0. Slika 5 Kretanje vozila Slika 6 Vozilo 2. osnovna (diferencijalna) jednačina kočenja ima oblik: .2 Kočenje vozila Kočenjem se energija kretanja pretvara u toplotnu energiju. Da bi kočenje bilo uspešno mora biti K < max T.13 0. Vrednosti koeficijenta radijalnog trenja (fr) primenjuju se u analizama horizontalnih krivina (minimalni radijus. čime se dobija na sigurnosti (jer je pri takvom kočenju zaustavni put duži zbog gubitka otpora transmisije) za istu anagažovanu kočnu silu (K). vrši bez isključivanja spojke (kvačila).koeficijent tangencijalnog trenja (podužna komponenta koeficijenta trenja) 7 .=u=g(fc+wk iN) (m/sec2) Gde je: ft . Ovaj proces se realizuje aktiviranjem sistema za kočenje čime se stvara veštački otpor.fr 0.22 0. Ukoliko bi bilo ( K > max T) (sila kočenja veća od sile tangencijalnog trenja) nastalo bi blokiranje točkova (rotaciona bzina jednaka nuli: vo = 0) i čisto klizanje vozila i gubitak upravljivosti (kretanje vozila van kontrole vozača). Maksimalne vrednost usporenja iznosi 9 (m/sec2). U normalnim uslovima saobraćajnog toka kočenje se.5 (m/sec2).15 0. Sastoji se od nekoliko ključnih otpora: otpor pri kotrljanju. Veličina sile kočenja (K) koja se može realizovati za usporenje.

Mora da vodi računa o tome da li je u datoj situaciji preticanje dozvoljeno. Obilaženje je prošaženje vozilom pored drugog vozila koje je zaustavljeno ili parkirano ili drugog objekta koji se nalazi na saobraćajnoj traci kojom se vozilo kreće.i drugo obeležavanje i drugo prilogođavaju se tim uslovima. Kada se ima u vidu stalno povećanje broja motornih vozila i njihove brzine.s tim da vozač koji pretiče mora da bude siguran u to. Preticanje i obilaženje vozač sme da obavi samo ako time ne ometa normalno kretanje vozila koja dolaze iz suprotnog smera i ako na putu ima dovoljno prostora za bezbedno izvođenje tih radnji. pored ostalog i zbog potreba što racionalnije oraginizacije sistema putne mreže. Signailizacija je sastavni deo structure puteva i ima zadatak da daje obaveštenja i da štiti korisnika puta.nadvožnjaci.po pravilu s leve strane.ulice.Pretiče se i sa desne strane ako vozilo koje pretiče da signal za skretanje ulevo.Procenat nesreća izazvanih oštećenjem i nedostacima kolovoza kreće se.a radi veće bezbednosti i bržeg protoka vozila.moguće i bezbedno. odgovoran je vozač koji pretiče.Kolika je važnost ovog faktora vidimo iz podatka da je u Nemačkoj na autoputevima broj saobraćajnih nezgoda manji za u odnosu na ostale puteve. Normalna je pojava da se najveći broj vozila kreće u gradovima i da su zato problem saobraćaja u gradovima znatno komplikovaniji.podvožnjaci.2.ili od njega odustaje do povoljnije prilike. Za pravilno i bezbedno preticanje pre svega.ovom važnom faktoru posvećuje posebna pažnja.oko jedne trećine. konstrukcija puta. slika 7 3.obeležavanje. Put U domen ovog faktora bezbednosti saobraćaja ulaze putevi.da bi se postigla što veća ušteda u vremenu i potrebna propusna moć puteva. u najvećem broju slučajeva. i ako se šinsko vozilo kreće po šinama postavljenim na sredini kolovoza. a i kod nas.mostovi. Prilikom obilaženja svu odgovornost snosi vozač.tuneli. što je od posebnog značaja u današnjim uslovima razvoja saobraćaja kod 8 .koja i stoji da bi zaštitila korisnika i omogućila maksimalnu iskorišćenost puta pod određenim uslovima. Pretiče se i obilazi.njegova širina.3 Preticanje i obilaženje Preticanje je prolaženje vozilom pored drugog vozila koje se kreće u istom smeru. Danas se u svetu.Dobro signaliziran put predstavlja veću sigurnost za one koji se pridržavaju namenskih obaveštenja signalizacije.

1 Zaustavni put vozila Zaustavni put vozila sastoji se od puta reagovanja i puta kočenja. U njima se predviđaju rekonstrukcije saobraćajnica.ulice i trgovi. Za izračunavanje zaustavnog puta koristimo sledeće podatke i formule: Sz – zaustavni put vozila (m) Sr – put reagovanja (m) Sk – put kočenja (m) v – brzina vozila (km/h) tr – vreme reagovanja vozača (s) μ .koeficijent trenja zavisan od podloge Sz=Sr+Sk Sr= Sk=V2/254 9 . slika 8 put slika 9 Put 3. Put reagovanja o brzini zavisi linearno Put kočenja je put koji automobil prođe za trajanja kočenja.kao u ostalom I u mnogim drugim zemljama.saobraćajna rešenja raskrsnica sa perspektivom sagledavanjem saobraćajnih potreba na njima. Za mnoge naše veće gradove takvi planovi su u izradi. Kada imamo u vidu da naši gradovi. a za neke gradove su i doneti. u nekim ukomponovano sa izgradnjom metroa za brzu podzemnu železnicu.. bez uspona i nizbrdica. Radi jasnoće i jednostavnosti u zadacima sam zanemario vreme reagovanja kočionog sistema (jer je za osobne automobile oko 10 puta manje od vremena reagovanja vozača) i pretpostavio sam da se svi primeri odvijaju na ravnom putu.nisu podizani po savremenim urbanističkim planovima.nas. Planiraju se i podzemni pešački prolazi za bolju zaštitu pešaka i nesmetano odvijanje saobraćaja i to sve.njihovo proširenje. Put reagovanja je put koji automobil pređe za vreme potrebno vozaču da reaguje na prepreku i vreme potrebno kočionom sistemu da počne delovati.namenjeni pešačkom.uski i neujednačenih dimenzija.pa i zaprežnom saobraćaju-to se kao nužno postavlja pitanje izrade i donošenja generalnih saobraćajno-urbanističkih planova koji će odgovarati stvarnim potrebama i uslovima saobraćaja u našim gradovima.da su saobraćajnice.

Pri obilaženju vozač koji obilazi često ne proceni dobro razmak između vozila ili prepreke koju obilazi I tada dolazi u sukob sa njom ili.7 Mokar asfalt 0.6 -0.8 do 1.8 sekundi. pri veštačenju saobraćajnih nezgoda.6) ako je vreme reagovanja vozača 1 sekunda. neblagovremeno uočava drugu prepreku. Put obilaženja se određuje po sledećem obrazcu: Sob=L1+L2+L3+L4 (m) Gde je : L1 –Dužina vozila koje obilazi (m) L2 –Dužina vozila ili drugog nepokretnog objekta koji se obilazi (m) 10 .2 sekunde.7 0.ustanoviti da li je postojala mogućnost da se nezgoda izbegne.7 – 0.Sz= +V2/254 Prosečno vreme reagovanja vozača je od 0.5 Slika 10 Trag kočenja Primer 1: Koliko je zaustavni put vozila na suvom. Ako je vozač pod uticajem alkohola ili jako umoran.3 – 0. starom asfaltu (μ=0.6 – 0. u određenim sličajevima.45 0.što se često tragicčno zavrsava.8 0.5 -0.29 m 3. vreme reagovanja se povećava na 1. Koeficjent trenja μ asfalt nov asfalt star.5 do 1. zbog smanjene preglednosti.2 Put obilaženja Utvrđivanjem puta i vremena promene saobraćajne trake može se. sitan kamen Tablica 1 koeficijenat trenja μ Suv asfalt 0. kao I nepravilnosti u postupcima i proceni vozača koje su dovele do nezgode. Čest je slučaj da pri obilaženju vozila za masovni prevoz putnika vozač gubi iz vida mogućnost iznenadnog ili nepropisnog prelaska putnika preko kolovoza. a vozi brzinom od 50 km/h ? Sz= + =30.6 0. prljav šljunak.25 – 0.

stabilnija što ih predstavlja opasnijim za vožnju.stila i tehnike vozača koji obilazi.. Put u domenu ovog faktora bezbednosti saobraćaja ulaze putevi.ulice. 11 .mostovi. Vozilo je jedna od karakteristike moderne industrije koja se stalno usavršava sa mehaničkom opremom vozila.. Njegova veličina zavisi od brzine kretanja i karakteristika vozila koje obilazi.pored i ostalog i zbog potrebe što racionalnije organizacije sistema putne mreže.Danas su vozila udobnija.vidljivosti i preglednosti u zoni objekta koji se obilazi..L3 –Bezbedan razmak između vozila koje obilazi i nepokretnog objekta na početku obilaženja (m) L4 –Bezbedan razmak između voizla koje obilazi i nepokretnog objekta na kraju obilaženja (m) Bezbedan razmak pri obilaženje u praksi je veoma različit.brza.tuneli. Zaključak Vozač je najvažniji faktor sa pogleda bezbednosti saobraćaja. Danas se ovom faktoru posvećuje posebna pažnja.stanja kolovoznog zastora.

Zavod za u benike ‘’Regulisanje i bezbednost saobraćaja’’ Beograd 1988 (2007) Bogoljub Marković.Literatura Radomir Vukićević. Zavod za uĐbenike ‘’Osnovi puteva i ulica’’ Beograd 1981 (2007) 12 .