Правопис

српског језика
збирка основних правописних недоумица
писање СИ мерних јединица

2010.

2
Правопис српског језика

Садржај:
1. Велико и мало слово
1.

Великим словима се пише: .................................................................................. стр. 3

2. Малим словима пишу се: ...................................................................................... стр. 4
2. Спојено и одвојено писање речи - сложенице ....................................................... стр. 5
3. Спојено и одвојено писање речи - полусложенице ............................................. стр. 5
1.
2.
3.
4.
5.

6.

Пишу се са цртицом: ........................................................................................... стр. 5
Пишу се одвојено: ................................................................................................. стр. 6
Пишу се спојено: .................................................................................................... стр. 6
Пишу се и спојено и одвојено у зависности од значења: ............................ стр. 6
Речца НЕ ................................................................................................................... стр. 6
Речца ЛИ .................................................................................................................. стр. 6

4. Гласови и гласовне промене ........................................................................................ стр. 7
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.

8.

Глас Ј : ..................................................................................................................... стр. 7
Глас Х: ..................................................................................................................... стр. 7
Једначење сугласника по звучности: ............................................................... стр. 7
Једначење сугласника по месту и начину творбе: ...................................... стр. 7
Упрошћавање сугласничких група: .................................................................. стр. 7
Непостојано А: ..................................................................................................... стр. 8
Палатализација: ................................................................................................... стр. 8
Сибиларизација: .................................................................................................... стр. 8

5. Интерпункција ................................................................................................................... стр. 9
Тачка ......................................................................................................................... стр. 9
Зарез ......................................................................................................................... стр. 9
Тачка и зарез ........................................................................................................... стр. 10
Две тачке ................................................................................................................ стр. 11
Наводници ............................................................................................................... стр. 11
Упитник .................................................................................................................... стр. 11
Узвичник .................................................................................................................. стр. 11
Упитник и узвичник ............................................................................................. стр. 12
Заграда .................................................................................................................... стр. 12
10. Црта .......................................................................................................................... стр. 12
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.

6. Правописни знаци ............................................................................................................ стр. 13
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.

Тачка ......................................................................................................................... стр. 13
Две тачке ................................................................................................................. стр. 13
Три тачке ................................................................................................................. стр. 14
Црта ........................................................................................................................... стр. 14
Цртица ...................................................................................................................... стр. 14
Заграда ..................................................................................................................... стр. 15
Апостроф ................................................................................................................ стр. 15
Знак једнакости ...................................................................................................... стр. 15
Знак порекла ............................................................................................................ стр. 15
Акцентски знаци ..................................................................................................... стр. 15

: Јован Јовановић Змај........... Рускиња......... Први мај...................................... 4................. Писање туђих речи ................................. 9.......... Имена празника (прво слово велико): Ускрс............. Писање .... Свевишњи (из поштовања... надимци и атрибути који су саставни део тог имена. Имена и називи административних подручја (прво слово велико): Јужнобачки округ.. имена људи изведени од географких имена: Срби.............. Велико и мало слово Великим словима се пише: 1........ Скраћенице ........................ стр..... Атлански океан................. 3... Зевс.............................. 18 Префикси ... ..................... 15 12... Бог............... 5....... тада се пише великим словом...... Млечни пут. Дан жена.. 18 1.........3 11............... Имена народа........................................ стр.. Мерне јединице СИ ................................ младо............... Божић.. 8...... Комбиновање знакова ......... стр..... Новосадска армијска област........................... стр............... Банаћани................. Бачко Петрово Село.... Имена земаља.............. стр.... планине .... Европа.............. 7.........................................само прво слово велико): Фрушка гора..... 2............................... 11............... Весна............................................... Душан Силни... 2. Почетак реченица: Тамо сам се лепо провео.................. 21 Не-СИ јединице ............................. стр... Република Србија........ Имена градова и села (свака реч великим словом): Нови Сад.............. 17 Додатак: 1............................. реке. 3... Имена небеских тела (само прво слово велико): Венера... али у узречицама и изразима са малим словом: Нека нам бог помогне) 5. Хајдук Вељко......... Роми............... Леонардо да Винчи.... 15 7......................... федералних јединица и аутономија: Аутономна Покрајина Војводина....................... 19 Основне јединице ... Лична имена и презимена... 4... Остали географски називи (море..... 6.... стр.... Велика кола (Земља.... Имена божанстава: Перун.................... Звездица . Сунце и Месец када не значе небеска тела пишу се малим словом: наш месец. крупно сунце........... нпр........ Јадранско море.................... 20 Изведене јединице ....... стр............................... Новосађани................................ са земље............ Света Петка......... стр............................................. 16 9............................ Нека лична имена у себи садрже помоћну реч.......... Господ................ 22 1..........) 10...................... а у другим положајима малим: Де Гол али и Шарл де Гол................ стр........ Балканско полуоствро........ ако се таква реч стави на почетак имена.. Врањанка.................................... стр. Северњача............. Генитивни знак (знак дужине) ^ ...... 16 8................

Матица српска. српски језик. шкода. јоргован 7. Ти. Јаблан. лоза. професор. шпанци. Трг младенаца. РС.. овај белац 6. факс. свети Сава (ако се мисли на личност. ризлинг. Називи културних. Стеријино позорје. председник. миг. Мики Маус. Двојака употреба је дозвољена ако је реч улица необавезна: Улица Алексе Шантића (Алексе Шантића улица). Милошев. фабрика: Црвена звезда. титуле: деспот. Кеј жртава рације. Галерија Матице српске. 8. чки : новосадски. Девет Југовића.. Улица кнеза Данила. вршачки.. мушкатла. Присвојни придеви на ски. Белка. Имена животиња и заједничке именице ако се употребљавају уопштено: онај шаров. Обраћање из поштовања (само када се обраћамо појединцу): Ви. Новосадски договор. најке. Имена улица и тргова (прво слово увек велико): Шекспирова улица.... Октобарска револуција. Учесници покрета и ратова: солунац. Рударко-топионичарски басен Бор.4 12. патријарх. вића.. стари век. Називи школских предмета: математика. ул. физичко васпитање (ипак. Присвојни придеви на ов. Звања.. Имена животиња и заједничке именице употребљене као име и презиме: Бамби.. Партизан. ев и ин: Јованов. Косовска битка. хуманизам. . свети апостол Павле.. Марке производа: боинг. ОШ. див.) 4. виљамовка (ако се назив производа узима као наслов патента... срењи век.. 18. Називи установа. Алексе Шантића. Перин. Имена склопљених споразума и мира (прво слово велико): Карловачки мир. ладолеж. Основна школа "Иво Лола Рибар". 14. Ваш.. цар....... допушта се писање великим словом: "Боинг 757". духовних и друштвено-политичких покрета: реализам. романтизам. шки. или ул. институција. АПВ. када је у питању службена преписка може и великим словом) 5.. Историјски догађаји (прво слово велико): Први светски рат. снешко Белић. али Свети Сава ако је празник). 20. 2.. вожд.. 19. 3. Филозофски факултет у Новом Саду. Булевар ослобођења. Трг Краља Петра Првог. 17. Скраћенице (све се пише великим словом без тачака): ВЈ.. 15.. 13. доктор.. Називи биљака: драгољуб. Деда Мраз 16. Малим словима пишу се: 1. Твој.

40-часовни рад. двапут. такорећи. цртица се не пише: Вук Стефановић Караџић). Београд. а као прилог се пише одвојено (Иду само пре подне у школу. 2. Редни бројеви: шездесетогодишњи. Комбинацијама са бројем: 50-годишњица. а не цртицу треба писати у полусложеницама типа: ракета земља . пет пута. топ-листа. Узвици: туц-муц. после и пре пише се двојако: као именица пише се заједно (Тога поподнева смо све урадили..полусложенице Пишу се са цртицом: 1... црвенобели... дан-данас. Придеви: светлозелени. .5 2.. шах-гранитура. Именице: Родољуб. кад-тад. земља .земља.. Прилози: кадкад.сложенице Правило је да се сложенице пишу спојено: 1. аеродром. годину-две. x-зраци. радио-аматери.. ауто-рели. али и са цртицом ако се мисли на комбинацију боја: плаво-бела. такође црту.. 3. Газиместан.. Спојено и одвојено писање речи . двестоти. којекуда.. мркожут (ако се мисли на нијансе. 6. двадесетпетогодишњак. хи-хи-хи. У двојним презименима ако се не мења први део: Савић-Петровић (ако се први део мења. радио-телеграфиста (али без цртице у значењу установе: Радио Нови Сад.. ав-ав. наливперо. бла-бла. збрда-здола..) 4.. кинотека. калијум-сулфат. А-бомба. . сто пута.двадесет два. фикс-идеја.. 7.. пише се црта: двадесет један . сат-два (ако је број вишечлан. Ако је први део полусложенице једно слово: а-основе.. ауто-трке.. Именица подне са предлозима до.ваздух) 5.. фер-плеј. 8. 3. Спојено и одвојено писање речи . електропривреда. 5. трипут (али одвојено: четири пута. Комбинација бројева или броја и именице: три-четири дана.) 4... Радио Сомбор.) 6. Угљен-диоксид. Термин с радиом као комуникацијским средством: радио-таласи. 2.. тамноплави. ремек-дело. седам-осам ученика..). споменплоча. аутомеханичар.. 3. Реч пут с једночланим бројем: једанпут.). данас-сутра. Прилошке парне полусложенице: мање-више.

. невесео. Пишу се спојено: 1.. причаћеш. Речца ли се пише одвојено: Јеси ли научио? Да ли су завршили? Јесте ли добро? Би ли путовао? Не би ли сте урадили? Хоћете ли записати?. незанимљиво. Уочи (празника) и у очи (ме гледај) 2.. досад и до сада. никако.намена 4. Речца не пише се увек одвојено од глагола: не слушају.. неки пут. 3. 2.. Пишу се двојако предлози од и до у спојевима са прилозима кад..6 Полусложенице се пишу одвојено: 1. до виђења.. Накрај (села живе) и на крај (с краја на крај) 6. одсад и од сада. Речца ЛИ 1. ићи ћемо. нажалост. 3. певаћете.... 3. не умарајући се. не умеш.. додуше. и трпни глаголски придев: непокошена. отад и од тада. несрећа. наизглед. необичан. не могу.. Речца не пише се увек спојено са именицама. до краја. Засада (је све у реду) . 2. Навелико (се прича) и на велико (се тргује) 5. Добога (лоше) и до бога (се чује) 7. Изрази састављени од предлога и неке друге речи: одонда. Изузетак чине: нисам. откад и од када. сад. успут. рећи ћете. играћемо. не препознајући. седми пут.. Код глагола на -ћи (ићи): ићи ћу.. У простом футуру код глагола са инфинитивом на -ти (причати): причаћу. Зачас (ће се вратити) и за час (научи све за следећи час) 8. 2. нећу. на пример. одонда и од онда. сваки пут.. немој... без сумње. тад: докада и до када. Напоље (изађи) и на поље (пала роса) 3. Пишу се и спојено и одвојено у зависности од значења: 1.. немам. неуграђено.. одпочетка. Реч пут иза редних бројева и заменица: други пут. бестрага. Изрази састављени од предлога и неке друге речи: до тамо.. Наглас (читај) и на глас (изашао на глас) Речца НЕ 1.у значењу привремености и за сад (ово је за сад) . . придевима и предлозима: немир.

Гласови и гласовне промене Глас Ј се: 1. запаљење.. гангстер. русски > руски . предчас. азијски. Обавезно је упрошћавање два иста сугласника: одделити > оделити.. уи: каиш. налијмо. кухиња / кујна Једначење сугласника по звучности: 1. а испред а и е редовно се пише у свим простим и изведеним речима: авијација.. био. уистину. фиока. одселити. дунути / духнути. радио. Не умеће у групе гласова аи. историја. мој / моји. обољење. слух. њух) 2.. У императиву глагола: пиј.. подтекст.. Глас Х: 1. 4.. Код придева на -ијски: историјски.... неимар. боја / бојица. исцељење.. Пише се испред гласа и ако је део основне речи: снаја / снаји. премијер. 5. У разним туђицама: нокдаун... трајхбрехер. уво / ухо. брејкденс.7 4. идеја. серијски.. ио. армија. Нема једначења у речи вођство 3. сув / сух (у компаративу: сувљи / суши). милион. пијмо. градски. пијте. 3.. виолина.. комшијски... стаја / стаји. еи. подшишати. Иза и. стоик. ванбрачни. 2. Нема једначења у саставу сложеница: подтачка.. Пажња: Правилно је само: одељење. доиста. авион. рухо. Н се не мења у м у сложеницама: једанпут. трбух. глувонем / глухонем. снаја / снаха. странпутица. налиј. (али остаје само: кожух. 2. радионица. Глас д се не једначи испред с и ш: председник. Признати су и дуплети: кијати / кихати. одштампати.. Признају се дуплети речи са в уместо х иза гласа у: мува / муха. Упрошћавање сугласничких група: 1. Једначење сугласника по месту и начину творбе: 1. ои. бријмо.. 2.. дељење.

Без промене остају основе на -чк. -зг.. ћ. честитки 4.. секи. к.. 6. суперревизија.. маски. са колима. 3. сељанки.. воћки.. Јуцин. Код именица на -ка. Вуки.г. али у тепању се може рећи: ногица. Код именица на -чица боље је оставити ц: девојчицин... гускин.. африката): залистак / залисци (али и залистка). гускица. зеки.. -ха. листак / лиска.х обавезна је у множини именица мушког рода пред наставком -и: војник / војници. са мном. пред увек имају -а испред облика мном: нада мном. Сва лична имена. под. дакле. преда се. У новијој лексици прихватају се удвајања истих сугласника тако где би упрошћавање довело до нејасноће. к нози. У осталим положајима бољи је краћи облик: с јесени. Сибиларизација: 1. хин: бакин.. министарки. к врагу. Новосађанки.. 3.. Непостојано А: 1. 4.. Упрошћавају се групе штн и сти: мастан / масан. Замена сугласника к. 5. -ск. рукица. црнки. снаха / снаси. коцки. Имена становница насеља: Банаћанки.. з. убичин. -гин. Заги. царичин. баки. гушчица.. Гласови т и д се губе испред џ. Новичин... 2. Драгин.. Предлози над. с тобом. патки. Јеличин. Палатализација: 1. Глас је у суперлативу се удваја: најјачи. позоришни.. напрстак / напрсци (али се допушта и напрстка) 4. 2. -га. -тк: значки. г.... проштац / прошци. У промени именица на -а замену је задржало само мало именица која значе људска бића: мајка / мајци. Влах / Власи 2.. Паланчанки. Остале именица на -ка које значе женска бића: професорки.8 2.. спремачицин. ножица. присвојни придеви су на -кин. ц и ђ (сливених. алатки.. мазги. -цк. слуга / слузи 3. Пажња: Правилно је рећи само зависан или независан (у смислу самосталности): зависни и независни чланови. . снахин. х): са светом. дозвољено је: наддржавни. хипокористици и презимена: Бранки. подвиг / подвизи. 5. ш. Правилно је: ручица. 3. ч. Предлози с и к увек добијају -а испред истих или сличних сугласника (с. -ћк.. Код именица на -ица (ако није испред глас ч) придеви су на -ичин: Миличин. поддијалект. најједноставнији. ж.

али никако): Тебе сам се зажелеле. Казабланки (али је правилно Африци.. већ. Руменка / Руменки 9. јаој мени. леле нама. и меса. ни бојице. а поготово. Интерпункција У писању се ради јаснијег приказивања онога што хоће да се каже. Не пише се иза узвика о: О душе. употребљавају поједини знаци који се заједно називају интерпункција или реченични знаци. прочитај задатак. задатак! Прочитај задатак. баш је било топло! 8. тачка и зарез. Пише се испред везника у набрајању ако се наглашава: Донела је и погачу. Зарезом се одвајају напоредни делови реченице ако нису повезани везником: Било је лепо време. узвичник. зарез. 4. приповетки / приповеци. него. Корзици) 5. Зарез 1. Војка / Војки. кукуруз. 6. Дозвољено двојство: битки / бици. а камоли. Зарез се не пише испред саставних и раставних везника и и или . Узвик се не одваја од датива који следи: куку мајци. упитник. Тачка 1. заграде и црта. Бањалуци. 8. Америци. ћурки / ћурци. о мила сени! .. Домаћа географска имена: Бока / Боки.. Одвајају се узвици употребљени у тексту ако имају свој нагласак: Ух. 9. две тачке. Пише се испред супротних везника (а. Јоване! 7. без ветра. наводници. Пише се у набрајању које се завршава (или не завршава) везником: Добро успевају жито. али се може писати испред везника ни.9 7. соја и сунцокрет. 3. Лици (а може и Лики) 10. а не њега. и колача. Већина страних географских имена: Волги. па и те ако се тај део наглашава: Узми блок и бојице. Ријеци. Знаци интерпункције су: тачка. али. 5. Прочитај. Јоване. Вокатив се одваја зарезом: Јоване. Географска имена у којима се осећа веза са општом именицом мењају се: Паланци.. нити. загонетки / загонеци. Не дирај ни блок. Пише се на крају потврдне и одричне реченице. 2. и вина.

граду који је на обали Дунава. оне који су нас спајали са светом. 23. 21. оставио најм је непроцењиво благо. 24. 22. сасвим на свом месту. 18. али слабије него тачком: Кажем да ме чекају. али нису дошли. ако се жели наглашавање. 19. Тачка и зарез 1. истина. Овим се знаком одвајају делови текста јаче него зарезом. посматрао сам дечију игру. зарез се не пише: Задатке који су вам нејасни урадићемо поново. Не пише се зарез ако је глаголски прилог сам и у тесној вези са глаголом: Звиждећи је дозивао свог пса. а жели се истаћи њихова посебност: Ово је сећање на наше мостове. 20.10 10. Зарез се не пише ако иза таквих речи долази енклитика: Најзад смо завршили посао. Они ће. тако да ће се зарез писати ако је уметнута реченица апозитивног карактера: У Новом Саду. дечији песник. 11. 17. 15. 2. Обавезно се пише зарез ако је зависна реченица испред главне (инверзија): Када ми не можеш помоћи. доћи. залила цвеће и покупила увеле цветове. мој пас љубимац. Уметнуте зависне реченице најчешће су односне. Глаголски прилози који стоје на почетку реченице обавезно се одвајају зарезом: Седећи у парку. ако би се без њега променио смисао реченице: То је. Иза речи можда. Ако је уметнута реченица атрибутивног карактера. искључном и закључном односу независносложене реченице: Звали смо их. Употреба зареза уз различите речце и изразе зависи од њиховог положаја у реченици. Али се испред имена не пише зарез: Дечији песник Змај оставио нам је непроцењиво благо. Зарез се не пише иза речце пак јер је она по правилу ненаглашена: Она је пак све одмах схватила. одговарају ми да се журе. . испред њега се не пише зарез у саставном и раставном односу реченица (изузев по слободној процени ако су реченице развијеније): Или купи алат или остави занат. обавезно се иза њих пише зарез. сигурно. Зарезом се одвајају напоредне (независне) реченице у сложеној реченици ако немају везник: Отворила је прозор. 13. пише се зарез: То је. можда. Тачка и зарез одвајају делове текста који значе набрајање. 16. ипак. 14. вероватно. 12. Зарезом се одваја апозиција: Ово је Бобица. ваљда. добар потез. употреба зареза је стилски условљена. немој ми одмагати. Пише се у супротном. изграђују се мостови. Ако напоредне (независне) реченице имају везник. Титуле и називи звања када дођу иза имена одвајају се зарезом: Змај.

наредни. Упитник 1.“ „Сада још“. Пишу се пре преласка на управни говор: И мати му одговори: „Иди. шта дочекасмо! 2.“ рече му отац.. установа.. Отац му рече: „„Сада још девојку да ми доведеш.): Ево шта нам треба: хлеб. Наводници 1. Наводници се могу изоставити ако се из реченице тачно зна на шта се односи назив: Ја читам Дневник.“ 2. јабуке и грожђе. играј се. Пише се и иза реченице кад се истиче њихов узвични карактер: Упамтиће они нас! . обавезно следи иза најавних речи (ови. крушке. Не треба их писати ако се набрајање уклапа у реченицу као њен нормалан наставак: Ове године су добро родиле шљиве.) 4.“ 2. Иза наслова не треба писати упитник ако он представља исказну реченицу којој је изостављена главна реченица: Од чега зависи успех (Пун наслов би био: Објаснићу од чега зависи успех.11 Две тачке 1. Пише се на крају упитне реченице: Шта сад да радим? 2. придржавамо се следећих правила: „Сада још девојку да ми доведеш. Наводницима се обележавају наслови дела. а ти Политику. Њима се обележава управни говор. 4. павлака и паштета. Не пише се иза зависно-упитних реченица: Увек кад се сретнемо ме пита како сам. 3. 4. Наводници могу изостати ако је за текст речима указано да је туђи: Човек без слободе је као риба без воде – каже народ. објеката (ако то име има и друго значење): Ради у „Застави“. 5. „девојку да ми доведеш. Наводницима се означава текст који треба схватити као ироничан став писца: Он је „паметан“. Кад се наговештава да ће оно што је речено бити конкретизовано. 3. тако су написани сви примери на овој теми 3. рече му отац. ево шта. када се управни говор комбинује са пишчевим речима. публикација. Као најава набрајања. Пише се иза исказа узвичног карактера: Куку нама. Иза наслова треба писати упитник ако се упућује отворено питање: Ко је крив? Узвичник 1. млеко. следећи.

он се пише у загради малим словом и тачка следи иза заграде као крај целе реченице: Упутио је пријатељу своја писма (путописе). Цртом се може издвојити последњи део реченице ако се жели нешто истаћи: Све беше у њега: и снага. 5. некаква (може бити измишљена) трава. а други део навода се пише само ако иза управног говора следи неуправни: . за коју се мисли да се од ње (кад се њоме дохвати) свака брава и сваки други заклон отвори сам од себе. Ако је заграђени део текста само део реченице. 3. 2. Ако је тексту придодата посебна реченица у загради. (Наведи делове текста као примере. Заједно се иза упитно-узвичних реченица у којима се износи чуђење: Све је то сам појео?! Заграда 1. Иза императива и вокатива у дозивању пише се по избору писца. Упитник и узвичник 1. .младост пуста! 4. Пише се у сажетом казивању: Живот празан.) Црта 1. црта се не преноси у нови ред. Када се нађе на крају реда. она почиње великим словом и има тачку унутар заграде: Опиши лик из романа. Њоме се одваја део текста који је придодат и има карактер допунског податка.12 3. . Цртом се могу заменити наводници у тексту када се она пише на почетку навода у посебном реду. а правило је да реченица граматички мора бити исправна и када се изостави заграђени део текста: Расковник. може и не мора. и опет – ничега не беше. и здравље. 2. и лепота. 3. Цртом се издваја уметнути део текста: Дубока несвест се најпоузданије оцењује – учили су нас лекари у болници за време рата – ако рањеника гласно позовемо његовим именом или именом његове отаџбине.А хоћеш да се одемо данас? Никако! – рече Јела .

30 часова (девет часова и тридесет минута) Две тачке 1. Правописни знаци Правописни знаци се употребљавају уз поједине речи за разлику од интерпункције која се употребљава у реченици. метеорологији. акцентски знаци и генитивни знак. 4. знак порекла.. гђа. 2. Пише се између јединица времена представљених цифрама недекадних јединица времена по "СИ" стандарду (још увек није по правопису. црта.13 6.. Сабирање 12. 358.поплавити.. тачка се не пише: потражи у књизи 356. 357. Не пишу се у скраћеницама мерних јединица које се пишу малим словом: м (метар). заграда. година. Пише се иза слова и бројева (арапских и римских) којима се расчлањује неки текст ако се наставља у истом реду (параграфска тачка): И.. 7. МС. знак једнакости.): 09:30 часова (девет часова и тридесет минута) . 10. неколико тачака. Не пише се иза сажетих скраћеница: мр. Пише се иза скраћених речи писаних малим словом: тј. Пише се између јединица времена представљених цифрама (види и писање према СИ): 9. 5. 8... На пример: Резултат утакмице је 2:1 у корист "Црвене Звезде". али овај начин писања времена користи се према Интернет и WWW стандардима. Тачка 1. Ако иза редног броја долази неки други знак интерпункције. страна... цртица. Биљке а. У правописне знаке се убрајају: тачка. бр. две тачке. Синтакса 1. с (секунд). Пише се иза арапских бројева кад значе редне бројеве: 257. страну. 2... апостроф. 1999. др 3. 6. а такође се користи у авијацији.. САНУ.. Пишу се између бројева или слова којима се исказује неки однос и читају се "према". Увод . Не пише се иза потписа 9.. Коренски самогласник се смењује о:и:а у речима пловити пливати . Не пише се иза римских бројева јер су они редни: X век. а не пише се ако се после наслова прелази на нови ред: 1 Увод 11. науци. и 359. итд. Не пише се у скраћеницама које се пишу великим словом: ЈАТ.. Ставља се иза наслова одељка ако се текст наставља у истом реду: 1.

Честа је у везама равноправних. цео. Ако на крају реда нема места за целу реч. Живот празан. ма-зга.. гро-жђе. фото-апарат. а део речи преносимо у нови ред: 1.. напоредних појмова који немају карактер реченице (у насловима): Пријатељска утакмица Србија – Португалија. 3.. богат-ство.. до 1894. . Београ-д..14 Три тачке 1.. ауто-механичар. (овде црта има улогу везног знака) 3.Бар 4. шта бисмо урадили када би нас зачарала шумска вила? Црта 1. лоп-та. у НИС-у 5.. цитираног текста: Шта бисмо урадили. Између групе цифара у телефонским бројевима: 555-333 ... 6. изузев група ск.. подела треба да буде што природнија: ли-шће.. реч поделимо. пишемо цртицу. Пише се иза цифара у значења предлога до: Вук Стефановић Караџић (1787 – 1864) 5. др-шка.. пред-водник. жг.. Ако се у средини речи нађе сугласничка група.. Три тачке се пишу као знак да је део текста изостављен: Ову промену уочићемо у речима со. Пише се у везама које значе просторне односе: пруга Београд . Група -ство се не дели 7. сиромаш-тво. 3. Не преноси се у нови ред само једно слово: правил-а. зг. го-зба. 2. У комбинацији броја и речи: 50-годишњица 4. 2. Сугласничке групе се не раздвајају. Пишемо их уместо изостављених делова туђег. Уколико испред бројки употребимо предлог од црта се не пише: Боравио је у Паризу од 1964. део. бео... 4. У подели речи не одвајамо самогласник од претходног сугласника: лу-бе-ни-це.. шк. Као падежни наставак у комбинацији са скраћеницом писаном великим словима: из ЈАТ-а. Никад се не изоставља у горњем реду само сугласник: ш-ума. године. Цртица 1. Сложена реч се дели по смисаоној граници: ис-тиче. жђ: да-ска. п-ланина. књи-га. 5. Пише се између делова полусложеницама: радио-апарат..младост пуста! 2. шко-ла. аеро-митинг. 2.

Апостроф се пише место изостављеног слова (често у стиховима који имају утврђен број слогова): Ал’ је сиротиња раја. Знаци порекла су > и <. а чита се: једнако. јесте..: твојега > твоега > твоога > твога. Звездица 1. исто што. Ако има више фуснота. Овим се знаком обележава и дужина настала сажимањем самогласника: кô (као). нпр. 2. равно. Заградом се показује могућност двојаког читања и тумачења текста што се обично налази у насловима: За (не)дисциплину су одговорни васпитачи. знак > се чита "дало је" или "развило се у". Знак једнакости се употребљава између речи да би се означила њихова једнака вредност. . нпр. 2.: Сâм сам то увидео. Дошао је да дâ оглас. боље их је писати ситним бројкама. Употребљавају се у стручним текстовима 1. Пише се код именица у генитиву множине да би се разликовале од генитива једнине (ако изгледају исто): Уважавали смо захтеве наставникâ. Акцентски знаци се бележе у стручној литератури (обично из граматике) и у обичним текстовима кад је потребно да се означи реч која се од исте речи у суседству разликује само акцентом.: црњи < црн -ји. Генитивни знак (знак дужине) ^ 1. 2. тата = субјекат (у реченици) Знаци порекла 1.јунак -е Акцентски знаци 1. На пример: химба = сумња.. Полузаграда се пише иза класификационих знакова (слова и бројева) кад у набрајању разврставамо текст на одељке: а) 1) Апостроф 1. нпр. знак < се чита "постало је од".15 Заграда 1. Пише се подигнуто и упућује на белешку испод текста (фусноту) којом се тај текст допуњава неким подацима. Је л' то тачно? Знак једнакости 1. јуначе .

...Н. гимн. . Фифа. Реченицу не треба почињати бројем: 1377. (професор). (старословенски). инж. Сажете скраћенице без тачке (овде је реч скраћена на завршетку: мр (магистар). Симболи мерних јединица СИ пишу се малим словом. (и друго).а. о. Опште скраћенице пишу се малим словом и са тачком: в. (и тако даље). год.. (година). 10. у његовој власти је Скопље. 2. и сл. 5. Важно: Скраћенице у тексту се читају као целе речи.. али и да се упрости поступак и избегне нагомилавање знакова. 7. (српски). (турски).. Реч се може скратити до трећег или четвртог самогласника (са тачком): географ. (географија). (множина). (инжењер). као и скраћенице мерних јединица: m (метар).С. (математика). (грчки). (post scriptum)... Ција.. kg (килограм).) 8. (овог месеца). (тачка).. НС (Нови Сад). (улица). Мерне јединице СИ пишу се великим словом када су изведене од имена особе (без тачке и латиницом): A (ampeр). гђа (госпођа). 3. ул.. До суфикса -ски и -чки (са тачкама): срп. Комбиновање знакова 1. 2. Реч се може скратити до другог самогласника (обавезно се пише тачка): проф.16 7. 9. без тачке и латиницом. Верзалне скрањенице (акроними) пишу се великим словом и без тачке: ЈАТ (Југословенски аеротранспорт). (археолошки). (то јест). s (секунда). Скраћенице 1. Сажете скраћенице са тачком: итд.. археол. гр. г.не знам име) 11. П. (школска).. 3.м. 8. Завршна тачка у реченици се не пише ако је испред ње употребљена скраћеничка тачка: Био је зет и сарадник кнеза Лазара и учествовао је са њим у борби на Косову 1389.. Унеско. W (ват). (такозвани).. и др. стсл. тур. тј. Бгд (Београд).. (и слично). др (доктор). Тањуг.. (гимназија). (nomen nescio . т. 6.. (види). МС (Матица Спска). (ad acta).. Н. (Боље је написати: Године 1377.. шк. Скраћенице општег типа уобичајених латинских израза (са тачком): а. F (фарад). Реч се може скратити (пише се тачка) иза почетне групе сугласника: мн. тзв. Скопље је у његовој власти.. Правопис тежи да се знакови пишу по својој нормалној логици. математ.. 4. Неке верзалне скраћенице се изговарају као целовите речи и схватају се као именице: Фијат. 12.

На пример: спикер и твист се у нашем језику не могу изговорити као у енглеском. Такве речи данас и не осећамо као позајмљенице. Имена многих страних градова. Заједничке именице и придеви пишу се онако како се изговарају у језику из којег су преузете.. Лав Толстој. сат. Глигоров итд. бифе. интервју. хемија. сапун. бас. . бугарског. Минхен (München). у загради пише изворно: Ернест Хемингвеј (Ernest Hemingway). краљ и др.. Chicago (Чикаго). гимназија. македонског итд. Цезар итд.. Shakespeare (Шекспир). Николај Гогољ. Чикаго (Chicago). дует. Солун. II У писању речи из живих језика: 1. Такве речи треба употребљавати с мером: кад за њих нема замене. Туђа властита имена: 1. Вавилон. Беч. У другу врсту позајмљеница или туђица спадају речи које осећамо као речи страног порекла. кад су речи из словенских језика који се служе ћирилицом (руског. шофер. има много речи које су преузете из језика других народа и прилагођене нашем језику. па се пишу онако како се изговарају: астрономија.итд. хирургија. кад се први пут помене име. Олимп. фонетски. у том случају се. ако се на српском пишу латиницом. чарапа. у областима технике и сл. München (Минхен). у научним текстовима. изворно. на пример: Њујорк. на пример: Јесењин. кошуља. Рим. Аристотел. У овакве позајмљенице спадају речи: гулаш. офсајд. онако како се изговарају (фонетски) кад се на српском пишу ћирилицом. без обзира на наше писмо. Цирих (Zürich) 3. у том случају се у загради пише како се име изговара. амбалажа.. на пример: пушка. 2. I Речи из класичних језика (грчког и латинског) су се одомаћиле у нашем језику и у научној терминологији и прилагодиле духу нашег језика.). и то кад се помиње први пут: Ernest Hemingway (Ернест Хемингвеј). онако како се пишу у језику из којег потичу. New York (Њујорк).17 9. инструмент. Њујорк (New York). Шекспир (Shakespeare). субјекат. Цицерон. Бокачо (Boccaccio). 3. Мађарска. корнер. Јаневски. као и у другим језицима. Венеција. компјутер. . Zürich (Цирих) 2. али прилагођено нашем писму и гласовном систему. Boccaccio (Бокачо). Хомер. земаља и друга географска имена пишу се фонетски и ћирилицом и латиницом ако су већ дуго прилагођена духу нашег језика. Писање туђих речи У српском језику.

година. нпр.000).. када су изведене од имена особе. које га нису широко усвојиле. а скраћенице мерних јединица пишу се малим словом без тачке и латиницом: m (метар). 1 000 000 или 342 142 (насупрот зарезима и тачкама који се користе у другим системима.. Симболи немају тачку (. ′ и ″).3·102 m²". без размака. L за литре).) на крају. да би се разликовали од курзивних слова коришћених за математичке променљиве (m за масу."Међународни систем јединица" (СИ) ". минуте и секунде (°. N m или N·m. године.000. међутим. пре него старијег центиметар-грам-секунд система (ЦГС). Размаци треба да се користе да групишу децималне цифре у тројке. На СИ се понекад односи као на метрички систем. као и код осталих недакдних јединица (лучни (угловни) степен. На пример. Изузетак је "литар".. посебно у Сједињеним Америчким Државама.. Симболи формирани дељењем две јединице су спојени знаком "кроз" (/) или имају негативан изложилац. минуте и секунде (°.18 Додатак: А.15 (двадесет три секунде и 15 стотинки).Међународни систем јединица (Système International d’Unités odnosno International System of Units). "m sˉ¹". као и A (ампер). предложено је и "англосаксонско" писање времена са две тачке":" и то између недекадних јединица времена које су дозвољене у употреби према "Међународном систему јединица" (СИ). Изузеци су симболи за раванске степене. нпр. 7. нпр. 8. 9. нису све метричке јединице за мерење прихваћене као СИ јединице. 11. дан. иако је чешће коришћен скоријих година. Симболи се пишу у једнини: нпр. То је најчешћи систем за свакодневну трговину у свету и скоро је универзално коришћен у науци. Касније су разне нове јединице додаване увођењем СИ-ја. јер је превише личи на цифру "1". На пример: Јединица времена у "СИ" систему је "s" (секунда) и њена подела је декадна: 23. Знак "кроз" не би требало да се користи када је резултат двосмислен. "метар у секунди" може да се пише "m/s". је најшире коришћени систем јединица.21 kg".. kg (килограм). нпр. месец. "kg·mˉ¹·sˉ²" је прикладније него "kg/m/s²". ′ и ″)). "7. али је замењено.000.. "25 kg". Размак треба да раздваја број и симбол. 5. W (ват). који се стављају одмах после броја. Симболи мерних јединица СИ пишу се малим словом и без тачке. s (секунда). 6. На пример. Писање мерних јединица . тако да се скраћеница пише "Pa". 1960. 3. Мало "l" се често користи. Пожељније је да се симболи пишу римски усправно (m за метре. Скраћенице мерних јединица пишу се велики словом без тачке и латиницом.. 4. и у Великој Британији. минут. F (фарад). "m·sˉ¹". 2. скраћено СИ или SI.000 или 1. тј.. l за дужину). 10. 1. чија је званична скраћеница "L". СИ је специфични канон мера изведен и проширен из метричког система. час(сат)." 1. док се симбол јединице пише малим словом „паскал (пасцал)“. Да . "2. Симболи за изведене јединице формиране од више јединица множењем се спајају размаком или средњом тачком (·). где је конверзија делимична. јединица за притисак је названа по Блезу Паскалу. СИ је одабран као специфичан подскуп постојећег метар-килограм-секунд система јединица (МКС). Увођењем "УТЦ" времена (универзално кордирано време).

000 000 000 000 001 10 10 10 10 10 10 −15 фемто f квадрилионити део −18 ато a квинтилионити део трилионити део 0.01 −3 мили m хиљадити део 0. без тачке: cm (центиметар).001 −6 микро µ милионити део 0.000 000 000 000 000 001 −21 зепто z секстилионити трилијардити део 0. Симболи јединица са префиксом пишу се заједно. СИ префикси Следећи “СИ” префикси могу да се користе како би се додао префикс било којој од горе споменутих јединица како би се направио децимални умножак или подумножак оригиналне јединице: 10н Префикс Симбол Кратка скала Дуга скала Децимални еквивалент 24 јота Y септилион квадрилион 1 000 000 000 000 000 000 000 000 21 зета Z секстилион трилијарда (хиљаду трилиона) 1 000 000 000 000 000 000 000 18 екса E квинтилион трилион 1 000 000 000 000 000 000 15 пета P квадрилион билијарда (хиљаду билиона) 1 000 000 000 000 000 12 тера T трилион билион 1 000 000 000 000 9 гига G билион милијарда (хиљаду милиона) 1 000 000 000 6 мега M милион 1 000 000 3 кило k хиљада 1 000 2 хекто h сто 100 1 дека da десет 10 један 1 10 10 10 10 10 10 10 10 10 10 0 10 −1 деци d десети део 0.19 би се разликовало писање времена недекадним и декаданим јединицама.000 000 001 −12 пико p трилионити део билионити део 0.03 (девет часова дванаест минута осамнаест секунди и три стотинке) 12.000 001 −9 нано n билионити део милијардити део 0.000 000 000 000 000 000 000 001 10 10 10 10 .000 000 000 000 000 000 001 −24 јокто y септилионити квадрилионити део 0. тачно време се тада према "СИ" пише: 09:12:18..000 000 000 001 билијардити део 0. mg (милиграм) hL (хектолитар) kHz (килохерц).1 −2 центи c стоти део 0..

префикси као што је мега се додају на грам. нпр.) 23 Приближно је једнак 6. ЦГПМ (1967) Резолуција 4.16 термодинамичке температуре тројне тачке воде. ЦГПМ (1983) Резолуција 1.022 141 99×10 јединица (Авогадров број). молекули. Напомена: Килограм је једина основна јединица са префиксом. јони. ЦГПМ (1889). (14.012 kg чистог угљеника 12 (елементарне јединке могу бити атоми. (1. у Севру. када би се одржавала у два права паралелна проводника. ЦР 34-38) време Јединица за време је трајање од тачно 9192631770 периода зрачења које одговара прелазу између два хиперфина нивоа основног стања атома цезијума 133 на температури од 0 K. (17. ЦР 104) kg s m mol количина супстанце Јединица за количину супстанце је количина супстанце која садржи толико елементарних јединки колико има атома у 0. Име килограм секунд метар ампер келвин мол Симбол Величина Дефиниција маса Јединица за масу је једнака маси међународног прототипа килограма (ваљка од платинеиридијума) чуваног у Међународном бироу за тежине и мере (БИПМ). ЦР 70) K термодинамичка температура Јединица за термодинамичку температуру (или апсолутну температуру) је тачно 1/273. (9. који се налазе у вакууму на међусобном растојању од једног метра. тако да је једина јединица која се још увек дефинише преко физичког прототипа уместо природног феномена који је могуће измерити. ЦГПМ (1971) Резолуција 3. ЦР 97) A електрична струја Јединица за електричну струју је стална електрична струја која би. ЦР 103) дужина Јединица за дужину је једнака дужини путање коју у вакууму пређе светлост за време од 1/299 792 458 секунди. а не Mkg. једнака 1/1000 килограма. ЦР 78) . (13. електрони или честице. ЦГПМ (1967-1968) Резолуција 1. проузроковала међу тим проводницима силу једнаку 2×10−7 њутна по метру дужине. а не na kg. ЦГПМ (1948) Резолуција 7. (13.20 Основне јединице СИ Следеће су фундаменталне јединице из којих су све остале изведене и оне су димензионо независне. Gg. неограничене дужине и занемарљиво малог кружног пресека. грам се дефинише као изведена јединица. у Паризу.

15 °C) . (16. извора који емитује монохроматско зрачење фреквенције 540×1012 Hz и чија је јачина зрачења у том правцу 1/683 вата по стерадијану. 0 K = −273. у одређеном правцу.21 кандела cd јачина светлости Јединица за јачину светлости је светлосна јачина. ЦГПМ (1979) Резолуција 3. W/A = J/C = kg m2 A−1 s−3 електрични напон ом Ω електрична отпорност V/A = kg m2 A−2 s−3 фарад F електрична капацитивност C/V = A2 s4 kg−1 m−2 вебер Wb магнетни флукс kg m2 s−2 A−1 тесла T густина магнетног флукса Wb/m2 = kg s−2 A−1 хенри H индуктивност Wb/A = kg m2 A−2 s−2 сименс S електрична проводност Ω−1 = kg−1 m−2 A2 s3 бекерел Bq радиоактивност (број распада у јединици времена) s−1 греј Гy апсорбована доза (јонизујућег зрачења) J/kg = m2 s−2 сиверт Sv еквивалентна доза (јонизујућег зрачења) J/kg = m s катал cat каталитичка активност степен Целзијуса °C термодинамичка температура Име Симбол херц 2 −1 s−2 −2 mol/s = mol s−1 K (0 °C = 273.15 K. ЦР 100) СИ изведене јединице са посебним именима Величина Изражено у основним СИ јединицама Hz фреквенција s−1 њутн N сила kg m s −2 џул J енергија N m = kg m2 s−2 ват W снага J/s = kg m2 s−3 паскал Pa притисак N/m2 = kg m лумен lm светлосни флукс cd sr лукс lx осветљеност lm/m2 = cd sr m−2 кулон C наелектрисање As волт V разлика у електричном потенцијалу.

495 978 706 91 (30) 11 × 10 m астрономска јединица AU Остале не-СИ јединице тренутно прихваћене за употребу у СИ (или су још у употреби у појединим земљама (нпр.001 m3 маса 1 t = 103 kg минут литар l или L тона t Не-СИ јединице које нису формално усвојене од ЦГПМ Име Симбол Величина Еквивалент у СИ јединицама непер. САД) или у индустрији) Име инч (inch) миља (mile) Симбол Величина Еквивалент у СИ јединицама in дужина 1 inch = 2.344 m .54 cm mi или ml или M дужина 1 milja = 1 609.602 177 33 (49) × 10−19 J јединица атомске масе u маса 1 u = 1. али су "прихваћене за употребу у Међународном Систему". количина снаге Np однос (без димензија) LP = ½ ln(P/P0) Np бел. количина снаге B однос (без димензија) LP = log10(P/P0) B Емпиријске не-СИ јединице прихваћене за употребу у СИ Име Симбол Величина Еквивалент у СИ јединицама електронволт eV енергија 1 eV = 1. Не-СИ јединице прихваћене за употребу у СИ Име Симбол Величина Еквивалент у СИ јединицама min време 1 min = 60 s сат (час) h време 1 h = 60 min = 3 600 s дан d време 1 d = 24 h = 1 440 min = 86 400 s лучни (угловни) степен ° угао 1° = (π/180) rad лучни (угловни) минут ′ угао 1′ = (1/60)° = (π/10 800) rad лучни (угловни) секунд ″ угао 1″ = (1/60)′ = (1/3 600)° = (π/648 000) rad запремина 0.660 540 2 (10) × 10−27 kg дужина 1 AU = 1.22 Не-СИ јединице прихватљиве за употребу у СИ Следеће јединице нису СИ јединице. количина поља Np однос (без димензија) LF = ln(F/F0) Np непер. количина поља B однос (без димензија) LF = 2 log10(F/F0) B бел.

"Српска школска књига". писању СИ мерних јединица. Нови Сад . 2004.1 nm = 10−10 m барн b површина 1 b = 10 gal запремина 1 gal = 3. као и других референтних издања о правопису српског језика.     "Правопис српског језика".korisnaknjiga. ångström Å дужина 1 Å = 0.com/abeceda.785 411 784 L галон (US liquid gallon) −28 m 2 2 Овај документ је замишљен је као испомоћ код најчешћих правописних недоумица.tripod.html "Међународни систем јединица" чланак у Википедији (Wikipedia). (VI и допуњемо издање) Иван Клајн. слободна "онлине" енциклопедија http://sr.wikipedia.23 N или NM или nmi дужина 1 nautical mile = 1852 m kn или kt (једнина) или kts (множина) брзина 1 knot = 1 morska miљa na sat = (1 852/3 600) m/s a површина 1 a = 1 dam = 100 m хектар ha површина 1 ha = 100 a = 10 000 m бар bar притисак 1 bar = 1 000 mbar = 105 Pa = 100 Kpa морска миља (nautical mile) чвор (knot) ар 2 2 ангстрем. издавач: "Матица српска". Митар Пешикан.1993. а настао је као компилација разних "он-лине" доступних дискусија о правопису српског језика. и 2002.korisnaknjiga.org/sr-el/SI Владан Миљковић vmil@useens. Београд. године) http://pravopis.) Актуелно издање: http://www. октобра 2001. Мато Пижурица.com/pravopis-srpskog-jezika-naslov-6440 "Речник језичких недоумица". Актуелно издање: http://www. Јован Јерковић.com/recnik-jezickih-nedoumica%28brosiran-povez%29-naslov-4191 "Правопис српског језика" интернет-страница (од 10.(1994.net .

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful