Prof. dr Slavica Jovetić Ekonomski fakulteta Kragujevac Tel: 381 63 612 199 E-mail: sjovetic@kg.ac.

yu

2.1. UVOD
Neprekidno poboljšanje kvaliteta organizacije, procesa/proizvoda/usluge i osoblja i smanjivanje troškova poslovanja predstavljaju dva osnovna uslova opstanka svake organizacije u ambijentu tržišne privrede i izražene konkurencije. Konkurentska sposobnost se uglavnom meri preko kvaliteta proizvoda/usluge, cene i roka isporuke. Merenje ukupnih troškova i troškova kvaliteta pokazuje da poboljšanjem kvaliteta, usled smanjenja troškova nekvaliteta (škarta, gubitaka, dorada, loše organizacije posla, itd.) i troškova kontrolisanja, ukupni troškovi opadaju, cena koštanja se smanjuje. Zadovoljenje kupaca kvalitetom i cenom dovodi do povećanja tržišnog učešća organizacije. Takođe, kontinuelno smanjenje troškova nekvaliteta pozitivno utiče na poslovni rezultat preduzeća; produktivnost, ekonomičnost, efektivnost, efikasnost, rentabilnost i profitabilnost. Rašireno je verovanje da se za postizanje specificiranog kvaliteta mora mnogo proveravati, kontrolisati i meriti. Navedeni problem usko je povezan sa izborom strategije kvaliteta organizacije. Strategije kvaliteta mogu biti strategija detekcije i strategija prevencije. Strategija detekcije proizvoda podrazumeva kontrolu gotovog proizvoda pre nego što stigne do kupca. U tom slučaju sortiraju se proizvodi na ispravne i neispravne, što povećava cenu koštanja proizvoda i kontrola kvaliteta poskupljuje proizvod. Međutim, strategija prevencije podrazumeva da se pre projektovanja procesa, od stvaranja ideje za uvođenjem novog procesa, definiše početni kvalitet svih ulaznih i izlaznih elemenata procesa i putanja kretanja nivoa kvaliteta procesa, što dovodi do izvrsnih poslovnih rezultata i do "poslovnog savršenstva" organizacije. U daljem izlaganju definisaćemo osnovne pojmove standardizacije, zatim ćemo analizirati svaku fazu i navesti njene karakteristike.

2.1.1. OSNOVNI POJMOVI STANDARDIZACIJE
U opšteprihvaćenim definicijima standarda istaknut je značaj i cilj standardizacije. Moguće d efinicije standarda su: ″standardizacija je jedinstveno rešenje problema koji se ponavlja″ ili ″ nauka koja u cilju ekonomičnosti donosi određena rešenja, koja ostaju ista za probleme koji se ponavljaju ″ ili ″forma sadržaja procesa, odnosno proizvoda u obliku sporazuma. ″ Nešto kompleksniju definiciju dala je INTERNACIONAL ORGANIZATION FOR STANDARDIZATION (ISO), međunarodna organizacija za standardizaciju: ″Standardizacija je proces utvrđivanja i primene određenih pravila sa ciljem sređivanja i regulisanja aktivnosti u datoj oblasti, u korist i uz učešće svih zainteresovanih strana, a naročito radi ostvarenja sveopšte i optimalne uštede, uzimajući u obzir funkcionalnu namenu i zahteve tehničke bezbednosti. ″ [48] Dve najznačajnije međunarodne organizacije za standardizaciju ISO i IEC, INTERNATIONAL ELECTROCHNIC COMMISSION, (objavljuju oko 85% standarda) ističu u svojoj zajedničkoj dekleraciji ciljeve svog zajedničkog delovanja. To ujedno predstavlja značaj standardizacije na globalnom nivou. Ciljevi delovanja ISO i IEC su: • Osnovna misija je unapređenje međunarodne saradnje po pitanjima standardizacije i odgovarajućih aktivnosti kao što su ispitivanje i atestiranje, što doprinosi boljem razumevanju i saradnji među ljudima i narodima. • Standardizacija je integralni deo svih industrijskih i ekonomskih aktivnosti.

Međunarodna standardizacija i atestiranje podudarnosti sa standardima doprinosi: podsticanju međunarodne trgovine, sprečavanju necarinskih barijera, postavljanju zajedničkih osnova za dogovaranje u međunarodnoj trgovini i transferu tehnologija obezbeđenjem odgovarajućeg kvaliteta i pouzdanosti proizvoda, obezbeđenju bezbednosti korisnika, zaštiti okoline i smanjenju otpada, povećanju kompatibilnosti i funkcionalnosti dobara i usluga, pojednostavljenju i lakšoj upotrebu proizvoda i usluga, smanjenju broja podela. Atestiranje podudarnosti sa standardima omogućava proizvodima i uslugama, koji su kvalifikovani, da budu ponuđeni svim korisnicima.

Ekonomski značaj standardizacije je neprocenjiv i ogleda se u sledećem: uštede reprodukcionog materijala, uštede radne snage i time pad troškova proizvodnje, optimalno svođenje asortimana, lakša zamena delova i servisiranje, poboljšani i ujednačenje nivoa kvaliteta, bolja konkurentska sposobnost privrede, olakšavanje međunarodne kooperacije i tehnička saradnje, lakše uključivanje u međunarodnu podelu rada, pojačan promet u zemlji i inostranstvu, zaštita potrošača, zaštita zdravlja i života, lakše sporazumevanje i drugo.

2.2 ISTORIJSKI RAZVOJ SISTEMA KVALITETA I OSNOVNI CILJEVI I PRINCIPI POSLOVANJA ORGANIZACIJE
U prethodnom odeljku istaknuto je da su faze razvoja sistema kvaliteta sledeće: • Završna kontrola, • Dogovorni nivo kvaliteta, • Kontrola u procesu proizvodnje, • Kontrola i upravljanje sistemom kvaliteta u skladu sa serijom standarda ISO 9000:1996, • Prevencija u oblasti kvaliteta, • Totalno upravljanje kvalitetom (TQM) i TQM i kvalitet življenja. U ovom odeljku biće objašnje karakteristike pojedine faze.

2.2.1. ZAVRŠNA KONTROLA, DOGOVORNI NIVO KVALITETA, KONTROLA KVALITETA U PROCESU PROIZVODNJE
Prve dve faze koncepta kvaliteta odnose se na ispitivanje kvaliteta gotovog proizvoda - inspekciju proizvoda. Odlikuje se sledećim karakteristikama: • čuvanje proizvoda, sortiranje, klasiranje, • definisanje, • sprovođenje korektivnih mera i • identifikovanje neusaglašenosti. U tri prve faze zastupljen je »konvencionalni« pristup kvalitetu. Kontrola kvaliteta se vrši pošto je proizvod proizveden, ex post, tako da to poskupljuje proizvod. Redukcija troškova i povećanje kvaliteta su konfliktni ciljevi poslovanja preduzeća. Kontrola kvaliteta u toku procesa proizvodnje, treća faza, je viši nivo kontrole nivoa kvaliteta proizvoda i odlikuje se: • merenjem performansi proizvoda, • ispitivanjem proizvoda, • elementarnim planiranjem kvaliteta, • primenom elementarne statistike u kontroli kvaliteta, • primenom tehničkih standarda i • kontrolom tehničke dokumentacije proizvoda.

U ovom periodu statističkim metodama se zamera da deluju ex post, odnosno pošto je faza proizvodnja završena, tako da utiču na povećanje cene koštanja proizvoda (detekcija kvaliteta). Sve definicije kvaliteta u ova tri perioda odnose se samo na definisanje kvaliteta proizvoda i obuhvataju oblik i sadržaj proizvoda. Najveći eksperti za kvaliteta različito definišu kvalitet proizvoda: • kvalitet predstavlja standard koji kupac očekuje; (Fred Smith, CEO Federal Express) • kvalitet predstavlja upoznavanje sa kupčevim potrebama prvi i svaki put; ( GISA) • snabdevanje naših kupaca proizvodima i uslugama koji dosledno ispunjavaju sve njihove potrebe i očekivanja; (Baeing) • Američko odeljenje odbrane definiše kvalitet kao obavljanje prave stvari ispravno prvi put uvek težeći ka poboljšanju i uvek zadovoljavajući kupce; • pogodnost za namenu ili korišćenje (Juran). Feigenbaum po prvi put zastupa koncept globalnog sistema kvaliteta. Po ovom konceptu kontrola i planiranje kvaliteta se obavlja kroz sve faze životnog ciklusa proizvoda, od marketinga do prodaje proizvoda, eksploatacije i post eksploatacije. On definiše kvaliteta na sledeći način: • kvalitet je celovit sklop karakteristika proizvoda ili usluga u marketingu, projektovanju, proizvodnji i održavanju preko kojih će proizvod ili usluga pri korišćenju ispuniti očekivanja kupaca (Feigenbaum).

U tom periodu osnovni tipovi standarda odnosili su se na standardizaciju kvaliteta proizvoda i propisivali su: • kvalitet gotovih proizvoda, • kvalitet sirovina i reprodukcionog materijala, • metode i tehnike ispitivanja određenih proizvoda, elemente proizvodnih procesa, • kvalitet procesne opreme, • projektovanje i inžinjering u celini, • atribute bezbednosti upotrebe proizvoda, • uslove zaštite životne sredine i • standarde za tehničko sporazumevanje kojima se definišu razni pojmovi, mere i veličine.

2.2.2 KONTROLA I UPRAVLJANJE SISTEMOM KVALITETA U SKLADU SA SERIJOM STANDARDA ISO 9000:1996
Uglavnom osnovni tipovi standarda prema predmetu standardizacije, do uvođenja ISO standarda, odnosili su se, kao što je već naglašeno, na standardizaciju kvaliteta ulaznih resursa i gotovih proizvoda Međutim, narasli problemi na relaciji isporučilac-kupac istakli su potrebu za međunarodnom saradnjom u definisanju standarda u oblasti uređenja sistema kvaliteta kako bi se postiglo uzajamno priznavanje sistema osiguranja kvaliteta. Tako se, pored testiranja ulaznih resursa i samog proizvoda, ispituje i ocenjuje sposobnost proizvođača da proizvede propisani proizvod. Kao rezultat potrebe unifikacije i standardizacije sistema kvalita proizvođača-isporučilaca nastaju ISO standardi, jedinstveni kriterijumi i zahtevi za organizovanje i ocenjivanje sistema kvaliteta isporučilaca. I u našoj zemlji su prihvaćeni ISO standardi. Da bi se pravilno shvatio sistem kvaliteta prema standardima iz 1996. godine potrebno je jasno definisati elemente pojedinih standarda i objasniti zakonitost i principe funkcionisanja pojedinih elemenata sistema kvaliteta u celini. Zahtevi standarda su koncipirani u dvadeset pottačaka tačke 4 standarda i odnosili su se na proizvodne, ključne aktivnosti. Preduzeća su mogla da se sertifikuju po sledećim standardima: ISO 9001- Sistem kvaliteta- Model obezbeđenja kvaliteta u projektovanju/razvoju, proizvodnji, ugradnji i servisiranju; ISO 9002 - Sistem kvaliteta - Model obezbeđenja kvaliteta u proizvodnji, ugradnji; ISO 9003 - Sistem kvaliteta - Model obezbeđenja

• nezavisno. od faze marketinga do faze serviranja u interakciji. odnosno kontrola i planiranje kvaliteta se obavlja u: marketingu. specificirane zahteve kupaca. Definicija kvaliteta se menja. • osnovno planiranje kvaliteta. . pakovanja. specificiranog kvaliteta i uz minimalne troškove. Pošto je osnovni cilj uspostavljanje sistema kvaliteta i njegovo dokumentovanje. a nijedno po standardu ISO 9003:1996 U ovom periodu cilj je bio da se ispita i oceni sposobnost proizvođača da proizvede propisani proizvod. • poslovnik o kvalitetu. • upravljanje ključnim aktivnostima. U isto vreme razvija se i marketing koncept koji u centar poslovanja organizacije stavlja istražene i precizno definisane potrebe potrošača. a cilj je da se. često se zapostavljao kvalitet proizvoda i osoblja. nivoe i propisivanjem ključnih aktivnosti smatralo se da će se obezbediti i kvalitetan proizvod. postupci. Koncept se odlikuje sledećim karakteristikama: • organizacija poseduje sva dokumenta sistema kvaliteta. • elementarna statistika i • kontrola sistema i dokumenata. brojna dokumenta.2. ravnopravna aspekta: potrebe i očekivanja kupaca i potrebe i interes organizacije. Uvođenjem sistema kvaliteta u organizaciju i u sve njene funkcije. obavljanju procesa proizvodnje. uputstva i zapisi o uspostavljanju i oblikovanju sistema kvaliteta. U centru ovih standarda nalazi se: • sistem kvaliteta. projektovanju proizvoda. postigne najekonomičnije korišćenje resursa.kvaliteta u završnoj kontroli i ugradnji. često se dešavalo da organizacija uvede sistem kvaliteta i da poseduje dokumentaciju sistema kvaliteta. • sistemom kvaliteta obuhvaćene su i neproizvodne funkcije • i primena statističkih metoda prema petlji kvaliteta. eksterno ocenjivanje. projektovanju procesa proizvodnje. a da proizvod ne ispunjava strogo definisane. ali se u centar stavljaju izražene potrebe korisnika usluge/proizvoda i glasi: kvalitet je skup svih svojstava i karakteristika proizvoda ili usluga koje se odnose na mogućnost da zadovolje utvrđene ili indirektno izražene potrebe (ISO 8402-Rečnik). U prethodnom odeljku istaknuto je da ovi standardi definišu osnovne ciljevi poslovanja svake organizacije i to sa dva međuzavisna. • merenje performansi. prema zahtevima standarda ISO 9000:1996. Međutim. dobijanjem sertifikata. 2. održavanja i servisiranja proizvoda. Međutim. odnosi se takođe samo na kvalitet proizvoda. • autokontrola. uz minimalne devijacije od propisanog. Do 2000-te godine bilo je sertifikovano 136 organizacija po standardima ISO 9001:1996 i ISO 9002:1996. Standardi ISO 9000:1996 daju jedinstveni kriterijumi za organizovanje i ocenjivanje sistema kvaliteta isporučilaca. bila njegova potvrda od treće strane. • periodična interna i eksterna provera sistema kvaliteta. karakteristično za ISO standarde da oni predstavljaju zahteve koji se odnose samo na poslovanje organizacije. projektovanju razvoja tržišta.3 PREVENCIJA U OBLASTI KVALITETA Po ovom konceptu kontrola i planiranje kvaliteta se obavlja kroz sve životne cikluse proizvoda. U integralnom sistemu globalne kontrole kvaliteta sve su aktivnosti. • upravljanje troškovima kvaliteta.

2. • organizacija poseduje sva dokumenta sistema kvaliteta. primena. od faze marketinga do faze serviranja i reciklaže proizvoda. postigne efektivno i efikasno korišćenje resursa.Sistem menadžmenta kvalitetom (ISO 9000Rečnik. • sistemom kvaliteta obuhvaćene su i neproizvodne funkcije. razvoj. usmeravanje na interne korisnike. merenje i poboljšanje sistema/procesa/osoblja/proizvoda. VRSTE STANDARDA Sledeći standardi odnose se na sistem menadžmenta kvalitetom (SMK) ISO 9000:2000 i ISO 9000:2008 . postupotrebi proizvoda-reciklaži. obavljanju procesa proizvodnje. Svi principi TQM (liderstvo. uzajamno korisni odnosi sa isporučiocima. ISO 9001-Zahtevi. eksterno ocenjivanje. jer su sve karakteristike koncepta i principi uključeni u najnovije verzije familiji ISO standarda. a u korist svih članova organizacije. To znači da se planiranje kvaliteta obavlja kroz sve faze životnog ciklusa proizvoda. usmeren na dugoročni uspeh putem zadovoljenja kupaca. specificiranog kvaliteta i uz minimalne troškove. u interakciji. odlučivanje na osnovu činjenica. ISO 9004-Rukovođenje sa ciljem ostvarivanja održivog uspeha organizacije –Pristup preko menadžmenta kvalitetom.4. sistemski pristup menadžmentu. projektovanju razvoja tržišta. Koncept se odlikuje sledećim karakteristikama: • kvalitet se odnosi na sistem/procese/proizvode i kvalitet zaposlenog osoblja. uz minimalne devijacije od propisanog. TOTALNO UPRAVLJANJE KVALITETOM (TQM) i TQM I KVALITET ŽIVLJENJA U prethodnom odeljku detaljno je opisan TQM. stalna poboljšanje i procesni pristup) uključeni su u verziji familije standarda ISO 9000:2000.Standard za sisteme menadžmenta bezbednošću hrane (HACCP-sistem i ISO 9000). projektovanju procesa proizvodnje. pakovanju. zainteresovanih strana i društva (ISO 8004:1996. kao i projektovanje.22) U TQM prihvaćen je preventivni pristup SMK.Standardi za menadžment zaštitom životne sredine. • nezavisno. . • primena statističkih metoda prema petlji kvaliteta i . krajnje korisnike i zainteresovane strane. str. tako da će u tekstu koji sledi biti i analizirani i objašnjeni. • kontinuirana analiza.2. • upravljanje troškovima kvaliteta. visokog znanja. Preduslov za primenu TQM koncepta je uvođenje i postojanje sistema kvaliteta u skladu sa serijom standarda ISO 9000. U integralnom sistemu globalne kontrole kvaliteta sve su aktivnosti. uključivanje zaposlenog osoblja. Istaknuto je da je Totalno upravljanje kvalitetom(TQM)) je pristup upravljanja u organizaciji usredsređen na kvalitet zasnovan na učešću svih njenih članova. odnosno kontrola i planiranje kvaliteta se obavlja u: marketingu. a cilj je da se. održavanju i servisiranju proizvoda. provera i planiranje kvaliteta.3. • integralni sistem globalne kontrole kvaliteta. projektovanju proizvoda. U ovom odeljku ćemo nastaviti sa opisom koncepta. • periodična interna i eksterna provera sistema kvaliteta. ISO 22000. ISO 14000.2.

To je prouzrokovalo. Menadžment kvalitetom i obezbeđenje kvaliteta. Global G. dokument i informacija) nisu bili u skladu sa specifikacijom njihovog nivoa kvaliteta. Naslov standarda ISO 9000. da su nastajala različita uska grla u funkcionisanju procesa i da nije moglo nesmetano da se odvija pravilno funkcionisanje ključnih procesa. Uputstvo za primenu ISO 9000:2000 u obrazovanju. ISO organizacija sarađuje i sa IEC u vezi sa svim pitanjima standardizacije u oblasti elektrotehnike. IWA2: 2007 . imaju za cilj i povećanje zadovoljenje korisnika i svih zainteresovanih strana.“ [. koje on obezbeđuje preko veze između pojedinih procesa u sistemu • .ISO 15161." To odražava činjenicu da zahtevi za sistem menadžmentom kvalitetom.Sistem analize rizika i upravljanje procesima u kritičnim kontrolnim tačkama i smernice za primenu ISO 9001 u prehrambenoj industriji i proizvodnji pića (HACCP-sistem i ISO 9001). tako da je u 2000. 2. Familija standarda ISO 9000 podstiče usvajanje procesnog pristupa koji dovodi do povećanja efektivnosti i efikasnosti sistema kvaliteta i povećanja satisfakcije svih zainteresovanih strana. Nacrt međunarodnog standarda daje se na razmatranje ISO članicama. Često se dešavalo se da je organizacija sertifikovala svoj sistem kvaliteta.Posebni zahtevi za primenu ISO 9001 u lokalnoj samoupravi. (Good Agricultural Practices). a da izlazi iz procesa (proizvod/usluga.A.4 FAMILIJA STANDARDA ISO 9000:2000 I ISO 9000:2008 U ISO organizaciji rad na pripremanju novih standarda odvija se preko tehničkih komiteta. kada je zainteresovana za predmet rada nekog od osnovnih tehničkih komiteta. Da bi jedna organizacija efektivno i efikasno funkcionisala ona mora da definiše i obavlja upravljanje brojnim aktivnostima.Upravljanje rizikom ISO 26000.6] Često izlazni elementi jednog procesa direktno formiraju ulazne elemente drugog procesa.Sistem menadžmentom kvaliteta. ISO članice stavljaju primedbe na nacrt i onda se konačna verzija nacrta šalje ISO članicama na usvajanje. Organizacija-sistem je mreža procesa. koje su u vezi sa ISO organizacijom. potrebno je da ga odobri najmanje 75% od ukupnog broja članica koje su učestvovale u glasanju. ima pravo da delegira svoje predstavnike u taj komitet. U daljem teksti analizirani su neki od ovih standarda. Prednost procesnog pristupa je stalno upravljanje. Nedostaci standarda iz 1996.Direktiva za utvrđivanje usaglašenosti proizvoda (CE znak) OHSAS 18001 (Occupational Health and Safety Assesment Series)-Standard za SM zaštitom zdravlja i bezbednošću na radu zaposlenih (upravljanje rizicima). godine imali niz nedostataka i pošto su zemlje članice imale dosta primedbi. godine sastojali su se u sledećim: • Zahtevi standarda odnosili su se na propisivanje ključnih aktivnosti koje su se obavljale u određenim proizvodnim funkcijama.Zahtevi za sertifikaciju primarnih poljoprivrednih proizvoda i PM 9000. pošto ostale aktivnosti nisu bile propisane. godini usvojena revidirana verzija standarda. (Svake sedme godine sprovodi se postupak revizije standarda i upravu su isti revidirani). Međunarodne vladine i nevladine organizacije. uz obezbeđenje kvaliteta proizvoda. Pošto su standardi ISO 9000:1996. str. Da bi se međunarodni standard usvojio.P. takođe učestvuju u definisanju standarda. Svaka ISO članica.Društvena odgovornost Sledeći standardi odnose se na posebne oblasti i to: CE. „Aktivnosti ili grupa aktivnosti koje koriste resurse i imaju menadžment kojim omogućavaju transformaciju ulaznih elemenata u izlazne može se smatrati procesom. Takođe. sugestija i novih ideja nastala je revizija standarda. pošto procesi nisu bili definisani i izlazi iz procesa nisu bili specificiranog nivoa kvaliteta. je revidiran i više nije obuhvatao termin "obezbeđenje kvaliteta" i glasi "sistem menađžmenta kvalitetom. ISO 31000.

proizvodi koje isporučuje. d) veličina organizacije i njena organizaciona struktura. principi i struktura standarda ostala je ista. čija su osnova principi. kao i da upravljanju njima. Organizacija mora da definiše potrebnu kompetentnost (sistematizacija. procesi koje primenjuje. • ISO standardi su bili namenjeni proizvodnim preduzećima. (2) U standardu ISO 9001 prihvaćeno je da organizacija mora da definiše resurse potrebne za primenu i održavanje SMK i stalno poboljšanje njegove efektivnosti i efikasnosti i povećanje zadovoljstva korisnika ispunjavanjem njihovih zahteva. i iskustva. ekonomika kvaliteta. prepušteno je organizaciji da . trendove njihovog uticaja na sistem i podsisteme i trendove promena veza između sistema i podsistema). znanju i iskustvu. odrede značaj njihovog uticaja i učestalost pojavljivanja. jasno definisani principi i zahtevi. treba kao polazni metode koristiti SWOT analizu i brainstorming/brainwriting. morale da primene zahteve ovog standarde i zahteve standarda ISO 9001 ili ISO 9002. vrednuje efektivnost preduzetih mera u oblasti povećanja kompetentnosti. Stoga je rukovodstvu organizacije prepušteno da: definiše okruženje organizacije koje je bitno za njeno poslovanje vodeći računa o specifičnostima poslovanja organizacije.“ [str. U tom velikom broju zahteva neproizvodne organizacije često nisu mogle da se snađu. (1) U ovoj revidiranom standardu.“ [str. postupak poboljšanja sistema kvaliteta. U definisanju rizika iz okruženja za organizaciju.. takav pristup naglašava važnost: razumevanje i ispunjenje zahteva. tako da se javila potreba za definisanjem dodatnih standarda.22) u pogledu obrazovanja. Međutim. znanja. dejstvo negativnih faktora.6]. str. kao i u verziji iz 2000.god. sertifikacija poslovanja u oblasti procesne industrije. ostvarivanje željenih.6]. osigura da zaposleni budu obavešteni o svim pitanjima koji se odnose na njihove aktivnosti i upravlja zapisima o obrazovanju. Usled navedenog organizacija mora da ispuni zahtev da osoblje koje obavlja poslove koji utiču na usaglašenost sa zahtevima mora da bude kompetentno (ISO 9001:2008. itd. kao i preko njihove kombinacije i međusobnog delovanja. godine kaže: na projektovanje i primenu SMK u organizaciji utiču: a) okruženje organizacije.10]. c) posebni ciljevi organizacije. potrebe razmatranja procesa u smislu dadatne vrednosti. promene u tom okruženju i rizici koji proizilaze iz tog okruženja.procesa. Sve ovo treba posmatriti i obavljati u funkciji vremena (treba posmatrati i analizirati trendove kretanja faktora. ″Time se kod organizacije i njenih korisnika obezbeđuje poverenje da je moguće isporučiti proizvode koji konstantno ispunjavaju zahteve″[str. Pošto se javila potreba za standardizacijom poslovanja i neproizvodnih preduzeća ISO organizacija je definisala i usvojila standard 9004-2 koji je bio namenjen neproizvodnim preduzećima. koncept. omogućili su otklanjanje navedenih nedostataka. U 2008.10]. b) razne potrebe organizacije. ističe se da „usvajanje SMK treba da bude strateška odluke organizacije. planiranih performansi procesa. stalnog poboljšanja procesa. Naziv. opis radnih mesta je zakonska obaveza svih preduzeća u Srbiji). Familija standarda ISO 9000:2000 pravi razliku između zahteva sistema menadžmentom kvaliteta i zahteva za proizvod [str. Neproizvodne organizacije su. obuke.10]. obuci. da bi standardizovale i sertifikovale svoje poslovanje. Dalje se u tekstu verzije iz 2008. Mnoga pitanja nisu bila obrađena ili zahtevi nisu bili jasno definisani. Novi koncept revidiranog standarda-procesni pristup. definiše faktore iz okruženja koji pozitivno i negativno utiču ili mogu da utiču na poslovanje organizacije i na funkcionisanje pojedinih podsistema organizacije. Posebno je naglašeno da ovaj međunarodni standard „nema za cilj da nametne uniformnost u strukturi SMK niti uniformnost dokumentacije. nezavisno od kategorije proizvoda" [str.godini. Najvažnije promene odnose se na: uključenje upravljanja rizikom iz okruženja na projektovanje i upravljanje SMK i definisanje kompetencija zaposlenih.godini nastala je nova revizija standarda. Kada se koristi u sklopu SMK. Usled svega navedenog nastala je revizija standarda u 2000. Zahtevi familije standarda ISO 9000:2000 su "opšti i primenljivi su u organizacijama u svakoj industrijskoj i privrednoj oblasti. njegovog značaja kao i učestalosti pojavljivanja. Promene nisu velike.

Naslov je modifikovan da bi odrazio savremenost SMK. povećanje obrazovanja. menadžment. organizaciju. meri i analizira njihove performanse i • primenjuje mere potrebne za ostvarivanje planiranih rezultata i poboljšanje karakteristika sistema/procesa/proizvoda i zaposlenog osoblja. na način da: • identifikuje procese neophodne za funkcionisanje SMK i da ih primenjuje u celoj organizaciji. Familija ISO 9000 standarda sastoje se iz tri standarda i to: ISO 9000 . usaglašenost.sama definiše svoje potrebe za obuku. Preporučuje se kao uputstvo za organizacije čije najviše rukovodstvo želi da preduzme dalje korake u odnosu na zahteve standarda ISO 9001:2000 u nastojenju da se ostvaruje održivi uspeh. primenjuje i održava SMK i da stalno poboljšava njegovu efektivnost i efikasnost. Usled navedenog sledi da uvođenje i upravljanje SMK u jednoj organizaciji podrazumeva ispunjenje principa i zahteva standarda i izradu i posedovanje dokumentacije SMK kojom se obezbeđuje efektivno i efikasno upravljanje sistemom/procesima. uz obezbeđenje kvaliteta proizvoda. Prednosti implementacije ISO 9001 standarda su: • Sticanje i (ili) učvršćivanje poslovnog poverenja kod poznatih i što je još važnije kod potencijalnih klijenata. proveru i obezbeđenje kvaliteta mernih procesa. upravljanjem faktorima dejstva iz okruženja. Održivi uspeh organizacije postiže se efektivnim i efikasnim sistemom menadžmenta kvalitetom. ISO 9001 – Sistemi menadžmenta kvalitetom – Zahtevi Specificirani zahtevi za sistem menadžmenta kvalitetom u ovom standardu. • prati sistem/procese/proizvode. ispitivanje. znanja i iskustva. odnosno da u zavisnosti od raspoloživih sredstava napravi planove i programe za postizanje definisane kompetentnosti zaposlenih organizacije.Pristup preko menadžmenta kvalitetom. ISO 9004 – Sistemi menadžmenta kvalitetom – Rukovođenje sa ciljem ostvarivanja održivog uspeha organizacije. Cilj ovog standarda je stalno unapređenje performansi organizacije i stalno poboljšanje i prevazilaženje zadovoljenja korisnika i ostalih zainteresovanih strana. pored osnova standarda definisani su pojmovi koji se odnose na: kvalitet. • poboljšanje poslovne sposobnosti. • odredi redosled i međusobno delovanje ovih procesa. • postizanje i održavanje stabilnog nivoa kvaliteta proizvoda (usluga) radi zadovoljavanja zahteva i izraženih potreba klijenata. Opšti zahtevi familije ISO 9000 standarda odnose se na obavezu organizacije da mora da uspostavi. Ovim standardom podstiče se usvajanje procesnog pristupa čijom se primenom povećava efektivnost i efikasnost sistema kvaliteta. ISO 9000 je povezan sa standardom ISO 14001. efektivnosti. uključujući sertifikaciona tela. karakteristike. dokumentuje. za ocenu sposobnosti organizacije da ispunjava zahteve korisnika. treba da obezbede povećanje zadovoljenja korisnika. zahtevnom i promenljivom okruženju. učenjem i primenom poboljšanja i inovacija. Mogu ga koristiti interne i eksterne zainteresovane strane. dokumentaciju. proizvod i procese. . • osigura resurse neophodne za podršku sistemu/procesima. • usmerenost na ostvarivanje poslovnih ciljeva i očekivanja klijenata. zahteve propisa i zahteve same organizacije. Ovaj međunarodni standrad pruža uputstvo za podršku organizacijama za postizanje održivog uspeha u kompleksnom. efikasnosti i produktivnosti. • povećanje zadovoljstva klijenata.Sistem menadžmenta kvalitetom –Osnove i rečnik U standardu ISO 9000:2000.

Zbog toga je bitno da organizacija razume sadašnje i buduće potrebe korisnika i zainteresovanih strana. Treba zadovoljiti kupca/korisnika i izgraditi lojalnost. kao i da bi se odgovoril na povratne informacije korisnika. • da saopšti specificirane zahteve svim zaposlenim i • da se usresredi na poboljšanje procesa. finansijski. dobijanje sertifikata ISO 9001 od strane akreditovanog sertifikacionog tela i mogućnost učestvovanja i nadmetanja na tenderima. javni sektor sa posebnim interesom u organizaciji. Uspeh može da rezultira iz primene i održavanja sistema menadžmenta koji je projektovan da stalno poboljšava performanse obuhvatajući potrebe svih zainteresovanih strana. standard 9004 je širi i ovaj princip obuhvata usmeravanje na: interne korisnike (zaposleno osoblje). operativni.1. ISO 9001 i ISO 9004. U standardu je navedeno osam principa menadžmenta kvalitetom koje najviše rukovodstvo može i treba da koristi pri vođenju organizacije. menadžment investicijama. Uspešno vođenje i rad organizacije zahteva da se njome obavlja menadžment na sistematičan i transparentan način. Smatra se da nije dovoljno imati potrošača koji je samo zadovoljan.4. u cilju poboljšanja njenih performansi. Menadžment organizacijom sadrži menadžment kvalitetom. zajedno čine koherentan skup standarda za sistem menadžmenta kvalitetom. ukoliko preduzeće pored navedenog koristi i benčmarking u poboljšanju svojih performansi. strukture i kriterijuma standarda ISO 9004 pokazuje da on može da predstavlja ISO model TQM. itd.1. da bi obezbedila vrednost za identifikovane zainteresovane strane. Usmeravanje na interne korisnike. na koje utiču organizacija ili njeni proizvodi). Analiza principa. 2. marketing. kao i od razumevanja i razmatranja potreba i očekivanja svih zainteresovanih strana.• • • • pružanje uverenja da je željeni nivo kvaliteta postignut i da se održava. ISO 9000. isporučioci i partneri i društvo. U TQM organizacije se ne zadovoljavaju samo sa ispunjenjem satisfakcije potrošača.” [. one treba da razumeju aktuelne i buduće potrebe korisnika. PRINCIPI MENADŽMENTA KVALITETOM Da bi se ostvarili uspešno vođenje organizacije i njen uspešan rad. krajnje korisnike i zainteresovane strane (vlasnici. Potrebno je uspostaviti i održati odnose sa sadašnjim kupcima/korisnicima.4. investitori-akcionari. 2. prema tome. potrebno je da se ona na putanji razvoja i rasta vodi prema definisanoj viziji i da se njome upravlja na sistematičan način. zajedno sa svim ostalim disciplinama menadžmenta. Kako bi ISO 9000 serija standarda zadržala svoju efikasnost. standardi se periodično pregledaju kako bi se implementirala nova dostignuća u oblasti upravljanja kvalitetom.1. Svi navedeni međunarodni standardi. da ispune njihove zahteve i da pruže više od onoga što oni očekuju. • da omogući uravnotežen odgovor na njihove potrebe i očekivanja. Uspeh organizacije zavisi od razumevanja i zadovoljenja aktuelnih i budućih potreba i očekivanja sadašnjih i mogućih korisnika i krajnjih korisnika. krajnje korisnike i zainteresovane strane U standardu 9000 se ovaj princip definiše na sledeći način: ”Organizacije zavise od svojih korisnika i. od zadovoljenja tih potreba i očekivanja. tj. treba da ispune zahteve korisnika i da nastoje da pruže i više nego što korisnici očekuju. Da bi razumela i zadovoljila potrebe i očekivanja korisnika i svih zainteresovanih strana organizacija treba da za svaki proces: • identifikuje svoje korisnike/zainteresovane strane. stvaranje mogućnosti za osvajanje novih tržišta i uvećanje udela na postojećem tržištu. posegnuti za prošlim ili izgubljenim i pridobiti nove. . 6] Međutim. • da prevede identifikovane potrebe i očekivanja u zahteve (da napravi specifikaciju za svaki proizvod/uslugu). kao zajednica i javnost. pojedinci ili grupe.

"[. finansijere. Time se doprinosi osiguranju maksimalnog uključivanju i motivisanja osoblja. ceni i troškovima životnog ciklusa. slabosti i buduće konkurentske prednosti. politike i strategijske i taktičke ciljeve koji su međusobom usklađeni. lokalnu zajednicu i društvo u celini. isporučioci. nagrađivanja. Organizacija treba da definiše finansijske i ostale rezultate koji zadovoljavaju identifikovane potrebe i očekivanja vlasnika i investitora. onda se povećava njen prihod i udeo na tržištu. zaposleni.4. • da identifikuje i ocenjuje konkurenciju na svom tržištu i željenim tržištima i • identifikuje mogućnosti tržišta. .1. ličnog usavršavanja i napredovanja. • razmatra uticaj na životnu sredinu. u traženju novih metoda. da učestvuje u ostvarivanju ciljeva organizacije. • • • • • • uzimanju u obzir potreba svih zainteresovanih strana uključujući korisnike. procesa i aktivnosti na društvo u celini. rešenja i proizvoda. zahteva identifikovanje procesa podrške koji utiču na efektivnost i efikasnost procesa realizacije. aktivnosti posle realizacije. u potpunosti. Sa aspekta zaposlenog osoblja organizacija mora da identifikuje njihove potrebe i očekivanja u pogledu njihovih plata. finansijeri. učestvuje u projektima za poboljšanje. priznanja. kao i na lokalnu zajednicu. znanju. povećana efektivnost i efikasnost u korišćenju resursa organizacije. • utvrdi ključne karakteristike proizvoda koje se ogledaju u: njegovoj usaglašenosti. Za ostvarivanje ovih koristi potrebno je postići. motivacije.U pogledu ispunjenja potreba i očekivanja korisnika/zainteresovanih strana najviše rukovodstvo treba da: • razume njihove potrebe i očekivanja. u isporuci na vreme. zahteva direktno dobijanje povratnih informacija o reagovanju na efektivnost i efikasnost SMK. radi stvaranja vrednosti sa obe strane. profesionalnog zadovoljstva. vlasnike. kontinuelno saopštava namere i vrednosti u organizaciji. raspoloživosti. onda su ključne koristi za organizaciju sledeće: • • • • ako je organizacija fleksibilna i brza u vezi odgovora na zahteve tržišta. Oni treba da stvaraju i održavaju interno okruženje u kojem osoblje može. radi ostvarivanja koristi za zainteresovane strane. sigurnosti funkcionisanja. koje se odnose na kvalitet i na SMK. 2. Sa aspekta društva u TQM se od organizacije očekuje da: • pokaže odgovornost za zdravlje i bezbednost kako zaposlenog osoblja isto tako i ostalih građana. uključujući očuvanje energije i prirodnih resursa. zakonskoj odgovornosti za proizvod i njegovom uticaju na životnu sredinu. lokalna zajednica i društvo u celini). posvećenost i aktivno uključivanje najvišeg rukovodstva bitni su za razvoj i održavanje efektivnog i efikasnog SMK. Partnerski odnos treba da se zasniva na zajedničkoj strategiji. • identifikuju odgovarajuće zahteve propisa i ostalih normativnih dokumenata i • identifikuje aktuelne i potencijalne uticaje svojih proizvoda. zahteva identifikovanje procesa realizacije proizvoda koji daju dodatnu vrednost organizaciji. Ukoliko organizacija pravilno shvati ovaj princip. Liderstvo "Lideri treba da uspostavljaju jedinstvo ciljeva i vođenje organizacije. povećana lojalnost korisnika koja vodi ka ponovnoj poslovnoj saradnji i obezbeđivanju uravnoteženog pristupa između zadovoljavanja korisnika i ostalih zainteresovanih strana (kao što su vlasnici. U TQM je veoma bitno za organizaciju da uspostavi partnerski odnos sa svojim isporučiocima.6] Liderstvo.2. bezbednosti proizvoda. održavati i povećavati zadovoljenje korisnika. zaposlene. dobicima i gubicima. Stoga najviše rukovodstvo treba da: • utvrdi viziju.

dvosmernu razmenu informacija. obuke i slobode kako bi mogli da deluju odgovorno i pouzdano. uspostavljanu poverenja i uklanjanju straha. obezbede organizacione strukture i resurse. pravičnosti i etičkih modela na svim nivoima u okviru organizacije.• • • • • • • utiču na stvaranje okruženja koje podstiče uključenost osoblja i njihov razvoj. • olakšava otvorenu. eksterna merenja. individualni ciljevi i ciljevi organizacije kao celine. ljudi odgovorni za svoje vlastite učinke i ljudi željni da učestvuju i doprinose stalnim poboljšanjima . • ostvaruje menadžment performansi procesa i vrednuje njihove rezultate. • odaje priznanja i nagrađuje.4. inspirisanju. merenje performansi procesa u celoj organizaciji. ocena zadovoljenja korisnika. koji su neophodni za podršku strategijskim planovima organizacije. Ključne koristi od primene ovog principa su> • • • • motivisani. ciljeva. • obezbeđuje efektivan timski rad. • definiše odgovornosti i ovlašćenja. obezbeđivanju zaposlenima neophodnih resursa. Uključivanje osoblja "Osoblje na svim nivoima čini suštinski deo jedne organizacije i njihovim punim uključivanjem omogućava se da se iskoriste njihove sposobnosti za ostvarenje dobrobiti organizacije. podsticanju i priznavanju doprinosa ljudi. često konfliktni. usklađene i primenjene na jedinstven način i neadekvatna komunikacija između različitih nivoa u organizaciji svodi se na minimum. • • Ključne koristi od primene ovog principa su> • • • ljudi će razumeti i biti motivisani prema opštim i posebnim ciljevima organizacije. • stvara uslove za podsticanje inovacija. • stalno preispituje potreba osoblja i meri njihovo zadovoljenje. stvaranju i održavanju zajedničkih vrednosti. posvećeni i uključeni ljudi u okviru organizacije. • istražuje razloge zašto osoblje dolazi u organizaciju i napušta je. inovacija i kreativnost pri realizaciji ciljeva organizacije. kao što su poređenja sa konkurencijom i vrednovanje preko treće strane. 2. saopštava predloge i traži mišljenja. • obezbeđuje stalnu obuku i planiranje karijere. • olakšava uključivanje u definisanje ciljeva i donošenje odluka.6] odnosno za ostvarenje planiranih vrednosti. • utvrđuje pojedinačne i timske ciljeve. Organizacija treba da: • podstiče uključivanje osoblja i njihovo kontinuirano usavršavanje. usklade. koji će omogućiti da se.3. Veoma je bitno da se kreira dvosmerni odnos između organizacije i zaposlenih. "[. osoblja u organizaciji i ostalih zainteresovanih strana.1. što utiče na stvaranje poverenja kod zaposlenog osoblja. aktivnosti su vrednovane. da definiše metode za merenje performansi organizacije radi utvrđivanja da li se ostvaruju planirani ciljevi (analiza finansijskih pokazatelja. ocena zapažanja korisnika i ostalih zainteresovanih strana o performansama isporučenog proizvoda i merenja ostalih činilaca uspeha koje identifikuje najviše rukovodstvo) i da obezbede da stalno poboljšanje SMK vodi poboljšanju performansi organizacije vodi organizaciju ličnim primerom. uz sagledavanje potreba i ciljeva zaposlenih.

Stalan proces poboljšanja može biti u obliku strateških poboljšanja projektima prelomnih tačaka i u obliku manjih stalnih poboljšanja-korak po korak.2.4. Kvantitativno ili kvalitativno izražene . sinergija. "Identifikovanje i razumevanje nekog sistema međusobno povezanih procesa i menadžment tim sistemom doprinosi efektivnosti i efikasnosti organizacije u ostvarenju njenih ciljeva. Sistemski pristup naglašava značaj dinamičkog aspekta organizacije i zadataka menadžmenta. analizu postojećeg procesa i sagledavanje mogućnosti za izmene. da se posmatraju. analiziraju i definišu relacije između elemenata. rezultata eksternih i internih provera. složeni.1. dinamički. verifikaciju i validaciju poboljšana procesa i vrednovanje ostvarenog poboljšanja. Projekti prelomnih tačaka vode reviziji ili poboljšanju postojećih procesa ili primeni novih procesa. U ovom konteksu najbitniji su organizacioni sistemi. Sistemi se mogu podeliti prema različitim kriterijumima. granice sistema. definisanjem i stalnim preispitivanjem ciljeva kvaliteta i svih ostalih ciljeva poslovanja. 2. tokovi. "[. analize podataka i informacija. Preduzeće je jedan organizacioni. kao i faktori dejstva na pojedine relacije između podsistema koji mogu da dovedu do raspada sistema. usklađivanje aktivnosti poboljšanja na svim nivoima. efektivnosti i efikasnosti organizacije. elemente sistema. iterativnim postupcima da poboljšava efektivnost i efikasnost SMK. stohastički i otvoren sistem. Projekti prelomnih promena-reinžinjering. Organizacija. povratna sprega. faktori dejstva iz okruženja na sistem i posebno faktori dejstva na pojedine podsisteme tj.4. podsistem. Podatak je karakteristika posmatrane jedinice izražena numerički ili opisno. benčmarking. definisanje i planiranje poboljšanja procesa. " [. sistem se posmatra kao mreža procesa. prema strateškim namerama organizacije i prilagodljivost za brzo reagovanje na mogućnosti. Ovaj pristup se zasniva na teorijskim osnovama opšte teorije sistema: otvoreni sistem. Ključne koristi od primene ovog principa su: • • • unapređenje performansi kroz poboljšane sposobnosti organizacije.1. Organizacioni sistemi su skup prirodnih i tehničkih sistema.48] Sistemski pristup podrazumeva da se složene celine posmatraju i analiziraju funkcionalno sa svim svojim delovima. Odlučivanje na osnovu činjenica Da bi odluke bile efektivne treba da se zasnivaju na analizi podataka i dobijanju informacija. Sistemski pristup menadžmentu "Sistem je skup međusobno povezanih ili međusobno delujućih elemenata. korišćenjem: politike kvaliteta. uključuju ponovno projektovanje postojećih procesa i treba da obuhvate: definisanje ciljeva i definisanje i usvajanje projekta poboljšanja. integracija i usklađivanje procesa koji će najbolje postići željene rezultate. Manja stalna poboljšanja obuhvataju aktivnosti koje sprovodi osoblje u organizaciji u okviru postojećih procesa.6. . organizovanih od strane ljudi i upravljački orijentisani ka ostvarenju jasno definisanih ciljeva. a informacija je saznanje iz evidentiranih. primenu poboljšanja. sposobnost da se napori usmere na ključne procese i pružanje poverenja zainteresovanim stranama.4. u pogledu doslednosti. kao bi se poboljšale njene performanse i ostvarile koristi za sve zainteresovane strane. polazeći od činjenice da sinergeski efekti mogu da se ostvare ukoliko svi delovi poštuju interes celine i jedinstvo akcija i namera.4.6] Ključne koristi od primene ovog principa su: • • • • 2. Stalna poboljšanja Jedan od strategijskih ciljeva organizacije treba da bude i ostvarivanje stalnog poboljšanja procesa.1. obično. definisanjem korektivnih i preventivnih mera i preispitivanjem svega navedenog od strane rukovodstva. Organizacija mora kontinuirano. grupisanih i analiziranih podataka.5.

prikupljanja i validaciju podataka za dobijanje informacija. • razmeni ključne informacije i napravi zajedničke planove za budućnost. vrednuju koristi koje se dobijaju korišćenjem informacija. • identifikuje izvore internih i eksterih podataka kao i pristup tim podacima i • pretvori podatke u informacije i u znanje koje će se koristiti u organizaciji. a sve u cilju osiguranja dodatne vrednosti za organizaciju. poboljšanje poslovnih i finansijskih rezultata. nabavci i korišćenju resursa sa partnerima i • vrednuje. • uspostavlja odnose koji predstavljaju izbalansiran odnos kratkoročnih dobiti i dugoročnih razmatranja. • podstiče isporučioce da primenjuju programe za stalno poboljšanje performansi i da učestvuju u ostalim inicijativama za poboljšanja.1. Ključne koristi od primene ovog principa su: • • • povećana sposobnost stvaranja vrednosti za obe strane.6]. ili pitanja organizacije. • uključuje partnera u identifikaciji potreba nabavke i zajedničke strategije razvoja (primer poslovni klasteri ) • se udružije u ekspertizi. Ukoliko organizacija primeni navedeni princip onda treba da: • optimizuje broj isporučilaca i partnera (oceni. priznaje i nagrađuje napora i dostignuća i isporučilaca i partnera. odluke na osnovu informacija. ocenjuje i vrednuje sposobnost isporučilaca da isporučuju usaglašene proizvode. KONCEPT ISO STANDARDA-Procesni pristup .4. • uključuje isporučioce u aktivnosti projektovanja i razvoja u organizaciji radi zajedničkog posedovanja znanja i radi efektivnog i efikasnog poboljšanja procesa realizacije i isporuke usaglašenih proizvoda. Najviše rukovodstvo treba da obezbedi efektivna i efikasna merenja. pozivanjem na činjenične zapise i uvećana sposobnost za preispitivanje. • prati. " [. • uspostavi dvosmernu komunikaciju na odgovarajućim nivoima u obe organizacije. rangira i izabere isporučioce po strogo definisanim kriterijumima).3. osigura poverljivost. pa uzajamno korisni odnosi povećavaju sposobnost i jednih i drugih da stvaraju vrednost. fleksibilnost i brzina zajedničkog odgovora na promene na tržištu ili promene u pogledu potreba i očekivanja korisnika i optimizacija troškova i resursa. izazove (challenge) možda čak i diskusije ili debate i razmene mišljenja i odluka.7. • sarađuje sa isporučiocima u validaciji sposobnosti njihovih procesa. da bi se otklonile suvišne provere. Ključne koristi od primene principa odlučivanja na osnovu činjenica su: • • • • 2. Sve ovo koristi da se definiše i ostvari odgovarajuća strategija i definišu ciljevi. Pravilno uključenje isporučilaca omogućuje projektovanje superiornih proizvoda/usluga.karakteristike elementarnih jedinica su potrebne i važne za donošenje validnih zaključaka na osnovu činjenica. Uzajamno korisni odnosi sa isporučiocima (partnerski odnos) "Organizacija i njeni isporučioci su nezavisni. kako bi se osiguralo ostvarenje definisanih performansi organizacije i zadovoljenje zainteresovanih strana. 2. Organizacija treba da: • identifikuje svoje potreba za informacijama. radi olakšavanja bržeg rešavanja problema i izbegavanja skupih odlaganja ili sporova. povećana sposobnost da se prikaže efektivnost prethodnih odluka.

je procesni pristup ( osmi princip).” [.4. Željeni rezultat se može efikasnije ostvariti ako se menadžment odgovarajućim aktivnostima i resursima ostvaruje kao proces ” [. Takođe je jedan od najvažnijih pristupa koji je prihvaćen i u standardima ISO 9000:2000 i u ISO 9000:2008.2. POJAM I DEFINICIJA POSLOVNOG PROCESA Procesno orijentisana organizacija tretira se kao mreža vertikalnih i horizontalnih poslovnih procesa (Slika 2. Jasnim definisanjem procesa i njihovim upravljanjem omogućuju se ostvarenje: • • • efikasnih i efektivnih procesi koji obezbeđuju stvaranje izlaza za zadovoljenje zahteva kupaca/korisnika usluga.50].Upravljanje poslovnim procesima je menadžment koncept koji je prihvaćen u TQM.1.). . efikasnih i efektivnih procese koji obezbeđuju stvaranje izlaza koji omogućuju zadovoljenje potreba drugih zainteresovanih strana i efektivnih i efikasnih procesa koji obezbeđuju ostvaranje izlaza koji pozitivno utiču na efektivnost i efikasnost drugih procesa i poslovnih rezultata.6]. 2. U standardu ISO 9000godine proces se definiše kao "skup međusobno povezanih i međusobno delujućih aktivnosti koji ulazne elemente pretvara u izlazne.

usmeriti dejstvo svih pozitivnih faktora na proces kako bi se došlo do željenih. Mreža procesa u preduzeću “Gibnjara.2. merenje. 2.4.Slika 2. analiza i poboljšanje ključnih procesa u organizaciji.2. Takođe uspešno upravljanje procesima podrazumeva potpunu kontrolu. nominalnih vrednosti. TIPOVI PROCESA I ISO 9000 MODEL PROCESA .” Kraljevo Da bi se uspešno obavljalo upravljanje procesima potrebno je jasno definisati proces. utvrditi željene vrednosti procesa.

Da bi se upravljalo procesima mora se imati na umu sledeće: da se svaki proces sastoji od niza povezanih aktivnosti i da ima ulazne i izlazne elemente. metodama i informacijama. Glavni procesi su oni koji dovode do realizacije proizvoda/usluge. merenje. Izlaz je određen rezultatima: proizvod/usluga. dokumenta i informacije. Ulaz je definisan: osobljem. fazama procesa. Izlazni elementi jednog procesa mogu postati ulazni elementi jednog ili više drugih procesa. bihejviorističke procese i procese promena. polazeći od zahteva za stalnim poboljšanjem SMK prema ISO 9001. Koncept stalnog poboljšanja prema ISO 9004 nešto je širi i obuhvata: • strategija i politika (tačka 5 standarda). materijalom. gde kupci/korisnici mogu biti interni i eksterni. Prema slici 2.). • menadžment procesom (tačka 7 standarda). • menadžment resursima (tačka 6 standarda). Uporedo sa definisanjem krucijalnih procesa u organizaciji moraju se odrediti njihovi korisnici. procesni pristup bazira na: • utvrđivanju odgovornosti rukovodstva (tačka 5 standarda). merenjima. njegov značaj za organizaciju i mrežu procesa. U definisanju procesa u organizaciji može se poći od ključnog vertikalnog i horizontalnog procesa. Proces je određen ulazom. radnom sredinom. Ne vezuju se za jedan segment organizacije. . • realizaciji proizvoda i definisanju procesa (tačka 7 standarda) i • merenju. infrastrukturom. analiza i preispitivanje (tačka 8 standarda) i • poboljšanje. inovacije i učenje (tačka 9 standarda).U diferencijaciji poslovnih procesa u organizaciji prihvaćena je sledeća klasifikacija procesa: organizacioni i upravljački. oni koji utiču na efektivnost i efikasnost ostalih procesa i oni koji utiču na strategijske ciljeve organizacije i na poslovni rezultat. • praćenje. već prožimaju celo preduzeće. Standard ISO 9000:2000 i ISO 9000:2008 koncipirani su na bazi modela procesa i upravljanja procesima (slika 2. Posle definisanja ključnog procesa definišu se glavni procesi u organizaciji.3. ključnim aktivnostima. To je vrlo složena grupa procesa koja se sastoji od strategija i ciljeva. procesa pregovaranja i uveravanaja i procesa praćenja i kontrole. Da bi se u potpunosti iskoristile sve prednosti procesnog pristupa u organizaciji potrebno je odrediti tip procesa.3 može se doneti sledeći zaključak da. analizi i stalnom poboljšanju procesa (tačka 8 standarda). oni koji utiču na funkcionisanje ostalih procesa u organizaciji. Organizacioni procesi obuhvataju radne. izlazom i faktorima koji deluju na proces u pojedinim fazama. Međusobno povezani i isprepletani procesi čine mrežu procesa. Upravljački procesi podrazumevaju aktivnosti donošenja upravljačkih odluka. sam proces i njegove potprocese. Strukturu standarda i tačke standarda treba shvatiti kao obavezne zahteve koji se moraju ispuniti da bi se uspešno upravljalo procesima i kao ISO model procesnog menadžmenta. • menadžment resursima (tačka 6 standarda).

U novoj verziji standarda filozofija kvaliteta se menja.3. tačka 6 Menadžment resursima ISO 9001. Proverite Pratite i merite procese i proizvod. inovacije i učenje Zainteresovane strane Korisnici ISO 9004. DEMINGOV KRUG POBOLJŠANJA PROCESIMA-PDCA KRUG U verziji ISO 9000 standarda iz devedesetih godina zastupljena je Juranova filozofija kvaliteta: uvek uradi najbolje prvi i svaki put.4. utvrđen redosled i međusobno delovanje procesa. Na osnovu ukupnog zbira . tačka 8 Merenje. tačka 6 Menadžment resursima (prošireno) ISO 9001. tačka 5 Odgovornost rukovodstva ISO 9004.3: Prošireni model sistema menadžmenta kvalitetom zasnovan na procesima 2. odnosno verovatnoća neuspeha procesa (ocenjuje se ocenom od 1-3). analize i poboljšavanja ISO 9004. Uradite Primenite procese. ciljevima i zahtevima za proizvod i izveštavajte o rezultatima. odnosno uticaj procesa na zadovoljstvo kupce i druge kritične faktore uspeha (ocenjuje se ocenom 1-3) i sposobnost učinka procesa. poredite ih sa politikom.4. tačka 5 Strategija i politika ISO 9001. merenje.Stalna poboljšavanja sistema menadžmenta kvalitetom koja vode održivom uspehu Okruženje organizacije Okruženje organizacije ISO 9004. tačka 4 Dostizanje održivog uspeha Zainteresovane strane Potrebe i očekivanja ISO 9004. koja je definisala kriterijume za rangiranje svojih procesa i zato je odabran ovaj primer. definisani kriterijumi i metodi za efektivno upravljanje procesima i definisani zahtevi koji se odnose na dokumentaciju. tačka 7 Menadžment procesima Legenda: Tok informacija Aktivnosti koje dodaju vrednost Osnova: principi menadžmenta kvalitetom Slika 2. tačka 9 Poboljšavanja. analize i preispitivanje ISO 9001 Zadovoljstvo Korisnici Potrebei i očekivanja ISO 9001. po mišljenju autora ovog teksta.4. To je jedina organizacija. Delujte Preduzmite akcije za stalno poboljšanje. tačka 7 Realizacija proizvoda Korisnici Proizvod ISO 9004 ISO 9004. Kriterijumi za odabir procesa su sledeći: značaj procesa. PRIKAZ KRITERIJUMA ZA DEFINISANJE PROCESA U PREDUZEĆU. Zahtev standarda je da svi procesi slede Demingov krug poboljšanja procesa PDCA krug: Planirajte Utvrdite ciljeve i utvrdite i uspostavite procese potrebne za dobijanje rezultata u skladu sa zahtevima korisnika i politikom organizacije. MLEKARE AD "IMLEK" I PRIKAZ NJIHOVOG PROCESNOG PRISTUPA Sistem menadžmenta kvalitetom u preduzeću »IMLEK« bazira na procesnom pristupu i usled toga je izvršena: identifikacija procesa. 2. tačka 8 Praćenje.

poena za svaki proces. Tabela 2. Ključni procesi su svi procesi koji imaju jak uticaj na kritične faktore uspeha (ocena 3).1. procesi su prema prioritetu.1. Procesi u mlekari AD „Imlek“-u Naziv procesa Merenje i analize Laboratorijsko ispitivanje Kontrola neusaglašenih proizvoda Interna provera Korektivne i preventivne mere Procesi poboljšanja Obrada reklamacije Poslovni procesi Ugovaranje prodaje Nabavka sirovog mleka Realizacija porudžbine Proizvodnja pasterizovanog mleka Proizvodnja kiselomlečnih proizvoda Proizvodnja maslaca i sitnog sira Skladištenje i isporuka Procesi podrške Procesi upravljanja Upravljanje pomoću ciljeva Upravljanje dokumentacijom Interna komunikacija Realizacija investicija Osposobljenje osoblja Kontrola merne opreme Održavanje opreme Anketiranje kupaca i potrošača . svrstani u tri klase tabela 2. kao i visoku verovatnoću neuspeha procesa (ocena 3).

Slika. 2. posledica i uticaja procesa/potprocesa/aktivnosti na korisnike. analiziranju i merenju sposobnosti procesa i ključnih potprocesa/aktivnosti. "Kraljevo prema ISO 9001 Primena principa procesnog pristupa obično vodi ka: • • • • • • definisanju ključnih procesa/potprocesa i sistematičnom utvrđivanju aktivnosti neophodnih da bi se postigli željeni rezultati. metode i materijali koji će poboljšati procese i ključne potprocese/aktivnosti organizacije. vrednovanje rizika. fokusiranju na faktore kao što su resursi. isporučioce i ostale zainteresovane strane. . uspostavljanju jasnih odgovornosti i nadležnosti za upravljanje ključnim procesima/potprocesima/aktivnostima. identifikovanju veza između ključnih procesa/potprocesa/aktivnosti u okviru i između različitih funkcija u organizaciji.4. Model procesa u preduzeću "Gibnjara.

u organizacijama koje su sertifikovale svoj sistem kvaliteta.52]. • dokumentovane procedure. o njenom SMK. • planove kvaliteta. • poslovnik o kvalitetu. a time i na zadovoljenje i poverenje zainteresovanih strana.1.4. • dokumenta potrebna organizaciji da bi osigurala efektivno planiranje i izvođenje svojih procesa i • zapise o kvalitetu koji daju objektivne dokaze o izvršenim aktivnostima ili ostvarenim rezultatima. "Politika kvaliteta predstavlja sveobuhvatne namere i vođenje organizacije. interno i eksterno. koje se odnose na kvalitet.52]. • specifikacije. potprocese i ključne aktivnosti i daju informacije o tome kako se oni dosledno obavljaju. konzistentni i predvidivi rezultati i • mogućnosti za poboljšanja koje su usmerene i postavljene prema prioritetima 2. radna uputstva i crteži definišu i opisuju procese. određuju rezultate koje treba dobiti i pomažu organizaciji da koristi svoje resurse da bi dobila te rezultate. je da one moraju da formiraju i poseduju odgovarajući dokumentaciju SMK i to: • politiku kvaliteta.Ključne koristi od promene procesnog pristupa su: • niži troškovi i kraća vremena ciklusa kroz efektivno korišćenje resursa. projekat ili ugovor. Takođe.Dokumentovana izjava o politici kvaliteta Politika kvaliteta i ciljevi kvaliteta utvrđuju se da bi se obezbedio pravac (vizija organizacije) u kojem će se voditi organizacija.sadrže preporuke ili sugestije. "Ciljevi kvaliteta predstavljaju ono što se traži ili želi postići u vezi sa kvalitetom"[str.4.5. radnu efektivnost i efiksnost i finansijske performanse sistema i procesa. zahteve.5. Ciljevi kvaliteta treba da su usklađeni sa politikom kvaliteta i obavezom stalnih poboljšanja. Ostvarivanje ciljeva kvaliteta može da ima pozitivan uticaj na kvalitet proizvoda. ZAHTEVI KOJI SE ODNOSE NA DOKUMENTACIJU Jedan od bitnih zahteva standarda. Politika kvaliteta daje okvir za utvrđivanje i preispitivanje ciljeva kvaliteta. • poboljšani.sadrže iskazane i jasno definisane potrebe ili očekivanja. • uputstva.opisuju kako se sistem kvaliteta primenjuje za specifičan proizvod. 2. kako ih zvanično izražava najviše rukovodstvo"[str. a njihovo ostvarivanje treba da bude merljivo. .dokument koji opisuju SMK jedne organizacije i daje usklađene informacije.

kao i prikazana politika kvaliteta u prvom odeljku. [3. Politika kvaliteta PD „Elektrosrbija“ Preduzeće PD „Elektrosrbija“ smatra da će usvajanjem politike kvaliteta i politika zaštite životne sredine i zaštite zdravlja i bezbednosti na radu obezbediti uspešnu realizaciju vizije. стр. a svi zaposleni u preduzeću su u obavezi da postupaju u skladu sa politikom i da aktivno sarađuju sa menadžmentom na implementaciji i održavanju integrisanog sistema upravljanja (SMK prema ISO 9000. a za sprovođenje politike kvaliteta odgovorni su svi zaposleni".Slika 2.2] Politika kvaliteta je dostupna svim zainteresovanim stranama. U politiku kvaliteta preduzeća treba uključiti . Za tumačenje politike kvaliteta odgovoran je predstavnik rukovodstva za kvalitet. je uopštena i ne prikazuju stvarnu opredeljenost preduzeća za kvalitet.4. Upravljanje zaštitom životne sredine prema ISO 14000 i Sistem upravljanja zaštitom na zdravlja i bezbednost na radu prema OHSAS-u-18001). misije i temeljnih principa u distribuciji električne energije i pružanju usluga. Prethodna politike kvaliteta.

primarnu i sekundarnu odgovornost i zapise. Na slici 2. u pisanoj formi. slika 2. interne kupce/korisnike usluga i performanse koje treba meriti i porediti u vremenu i njihove ciljne vrednosti.7.” Procedura može biti dokumentovana. prema aktivnostima..6. istorijski razvoj preduzeća.Dokumentovane procedure koje se zahtevaju u ovim međunarodnim standardima „Procedura. odnosno dokumentaciju. kojim resursima. naime za aktivnost definisanja korektivnih i preventivnih mera u procesu „Ocene zadovoljstva kupaca“ odgovoran je rukovodilac komercijale. prikazan je dijagram toka procedure Ocene yadovoljstva kupca AD "Imlek" koja opisuje sve aktivnosti. da li su ili ne potrebne korektivne i preventivne mere. Procesna lista daje kompletan prikaz procesa: ulaze. prikazan je dijagram toka procesa Ocena zadovoljenja kupaca u mlekari AD „Imlek“.dokumenta koji daju informacije. Dokumentovane procedure. 2. odnosno da li proces.2. očekivanja kupaca i svu dokumentaciju tog procesa.2. Primer: cilj nam je da povećamo kvalitet naših proizvoda i prodaju za 1% ili da smanjimo reklamacije za 1%.5. i procesa lista procesa nabavke u preduzeću "Gibnjara. sam postupak-opis svih potprocesa/ključnih aktivnosti po strogo utvrđenom redu (ko učestvuje u procesu.Poslovnik o kvalitetu "Dokument kojim se definiše sistem menadžmenta kvalitetom organizacije." Kragujevac.). o tome kako se dosledno obavljaju aktivnosti i procesi. Zahtev standarda je da preduzeće mora da komunicira sa svojim kupcima/korisnicima usluge.merljive strategijske ciljeve preduzeća i željene. Procedura sadrži: ime i šifru. dokumentaciju. Preduzeća ispunjavaju ovaj zahtev definišući sledeće procedure: ocena zadovoljenja kupaca i praćenje reklamacije kupaca. pisana ili nedokumentovana. Na slici 1. kada radi. radna uputstva. itd. samo se oni opisuju i definišu potprocese ili ključne aktivnosti.3. definicije i objašnjenje termina koji se koriste u proceduri. resurse. Poslovnik o kvalitetu obično sadrži u prilogu organizacionu šemu preduzeća do nivoa bitnog za upravljanje sistemom menadžmenta kvalitetom i glavnim procesima na koje se odnose procedure i matricu odgovornosti za upravljanje sistemom menadžmenta kvalitetom. izlaze. Dijagram toka prikazuje sve aktivnosti po redosledu njihovog obavljanja. " Kraljevo.2. logične kvantitativne pokazatelje. Takođe su. prikazana je i procesna lista procesa rešavanja reklamacije na novoproizvedenim neprodatim automobilima u preduzeću "Zastava Automobili. proizvodni program. ko poseduje proceduru. podeljene odgovornosti i ovlašćenja zaposlenima. ko kontroliše i ko je odgovoran za proces. . Takođe. a izvršava direktor PJ Mlekare i izvršni direktor za komercijalne poslove. učestvuje referent prodaje. teži nominalnoj vrednosti.52]. "[str. Organizacija mora da formira i održava poslovnik o kvalitetu koji obuhvata: • opis preduzeća. Performanse procesa se mere u definisanim vremenskim periodima i služe kao kontrola da bi se utvrdila tendencija njihovog kretanja. lokaciju.4. vezu sa drugim dokumentima.5. predmet i područje primene. odnosno odgovore na zahteve standarda uključujući detalje o svim izostavljanjima i obrazloženja za ta izostavljanja. • dokumentovane procedure utvrđene za sistem menadžmenta kvalitetom ili pozivanje na njih i • opis međusobnog delovanja procesa sistema menadžmenta kvalitetom. ključne aktivnosti. 2. • predmet i područije primene sistema menadžmenta kvalitetom. slika 2.4. dijagram toka i procesnu listu. Na isti način se prikazuju i uputstva. u vremenu. crteži. šta radi. postupak je utvrđen način za obavljanje neke aktivnosti ili procesa.

Procesna lista procesa rešavanje reklamacija na novoproizvedenim neprodatim automobilima krajnjim korisnicima u preduzeću „Zastava-automobili“ .Slika 2.6.

4. koje u zavisnosti od cene proizvoda i njihovog dohotka. Kragujevac u čl. 1 . zadovoljavaju njihove potrebe i očekivanja.52] Korisnici zahtevaju proizvode sa karakteristikama. U ugovoru o javnoj nabavci male vrednosti koji je sklopljen između naručioca Narodne biblioteke ”Vuk Karadžić. a završava se njihovim zadovoljenjem. ”Kragujevac i ponuđača preduzeća ”Prizme”.5."[str. Procesna lista procesa nabavke u preduzeću "Gibnjara. " Kraljevo 2. Slika modela SMK zasnovanog na procesima pokazuje da sve počinje zahtevima korisnika. Specifikacije "Dokument kojim se iskazuju zahtevi.7. Zahtevane karakteristike proizvoda mogu se specificirati u ugovoru ili ih može utvrditi sama organizacija.4.Slika 2. U oba slučaja je korisnik taj koji utvrđuje prihvatljivost proizvoda.

11-12) po sledećim parametrima: tiraž 500 primeraka po broju. povratnica. Kragujevac napravljen je u obliku koverta. Radni nalog sadrži: broj. montaže. hijerarhijski poredak sklopova. putni nalog. podsklopova. štampa tabaci obostranom crnom bojom. alati i pribori koji će se koristiti u izradi te operacije. itd. Na osnovu tehnološke razrade proizvodnje nekog proizvoda i zadataka predviđenih operativnim planom specificira se radni nalog. naziv i količinu proizvoda. propratnica. Jedna strana koverte sadrži sav potreban .00 dinara po primerku i rok izrade: 7 dana od dostavljanja pripreme. Izbor mašine za svaku operaciju vrši se na osnovu mašinske karte. Radni nalog je osnovni operativni dokument bez koga se ne može obavljati nijedan zadatak u pogonu. trebovanje materijala.4. materijal: za tabake ofsetni 80g. korica jednostrano kolor +ton. Operaciona lista sadrži opis predviđenih operacija za izradu jednog dela i redosled njihovog izvođenja. koja će omogućiti da na zalihama bude uvek potrebna vrsta i količina materijala. račun. predajnica. obim 14 štamparskih tabaka od 16 stranica. odnosno karakteristike dela. preventivnim i korektivnim merama. otpremnica. verifikaciji. • oznaku crteža i šifru koja omogućuje identifikaciju svakog dela. korica jednostrano plastificirana mat folijom. itd. normirano vreme izrade. kao i podatke o proizvedenoj količini ispravnih i neispravnih proizvoda. pregled izmena. ukoliko su u pitanju specijalni alati i pribori. Sastavnica predstavlja vrlo važnu bazu podataka za tehničku funkciju. U okviru organizacione jedinice tehnološke pripreme stvaraju se sledeći dokumenti: operaciona lista i instrukciona lista. Da bi proizvodnja mogla kontinuirano da se odvija potrebno je da proces proizvodnje određenog proizvoda prati kompletna tehničko-tehnološka dokumentacija. radna lista. To će obezbediti normalno odvijanje procesa proizvodnje i neće opteretiti proizvodnju visokim kamatama na obrtna sredstva. zahteva u pogledu kvaliteta. delova. tako da postoji radni nalog proizvodnje. instrukciona lista.” 2. Zapisi su dokumentacija preduzeća i prema funkcijama u preduzeću najvažniji zapisi su: sastavnica. • osnovne dimenzije. a. 7-8. • specifikaciju materijala.u potpunosti je specificiran proizvod: ”Ponuđač se obavezuje da odštampa po 500 primeraka časopisa ”Koraci” (br. radni nalog. Radni nalog preduzeća „ Prizme.5-6. održavanja. kontrolu kvaliteta i nabavku. Takođe sadrži i overu. zahteva u pogledu kvaliteta.9-10. stanja mašina i stepena njihove iskorišćenosti.5." Zapisi se mogu upotrebiti za dokazivanje sledljivosti. Izbor alata i pribora vrši se na osnovu specificiranog tehnološkog postupka. Izrađuje se na osnovu projektno-konstrukcionih rešenja za proizvod i sadrži: • naziv svih delova koji čine proizvod. • količinu u odgovarajućoj celini. količinu potrebnog materijala i • druge podatke u skladu sa specifičnim svojstvima proizvoda. kao poseban dokument. ugovor itd. potpis lica koji je otvorilo radni nalog i koje je kontrolisalo i odobrilo isporuku gotovih proizvoda.“ Grafički centar. postavljaju se posebni zahtevi za njihovo konstruisanje. podsklopovima. početak i završetak proizvodnje. Zapisi "Dokument kojim se iskazuju dobijeni rezultati ili daju dokazi o izvršenim aktivnostima. dorada: povez broširan lepljeno termolepkom. format 14x24. korice bindekot 250g. podsklopa i sklopa. razvrstani po sklopovima. operaciona lista. Omogućuje uvid u strukturu celine proizvoda. narudžbenica. za svaku operaciju. cena 96. vrsta i normirana količina materijala. Pošto sadrži popis svih delova ona predstavlja osnovu za izračunavanje potrebnih količina gotovih delova i reprodukcionog materijala i planiranje proizvodnje i montaže. Instrukciona lista sadrži detaljna upustva za obavljanje svake operacije i obrađuje se. Posebno se vrši specifikacija materijala. definisanje količine i kvaliteta. Za svaku operaciju dati su sledeći osnovni podaci: naziv i oznaka mašine. Otvaranjem i izdavanjem radnog naloga označava se započinjanje proizvodnje.5.

Za razliku od napred navedenih dokumenata propratnica nije dokument koji imaju sva preduzeća. procesu proizvodnje i doradi . Kragujevac pojednostavljena je proizvodna administracija. Kragujevac sva dokumentacija koja prati radni nalog ima istu šifru kao i radni nalog i pakuje se u koverat. Takođe je i ovaj dokument vezan šifrom za radni nalog. Za poslove na kojima radi grupa radnika koriste se grupne radne liste. predajnica. prenose odgovarajući podaci. koji su odgovarajućim šifriranjem vezani za radni nalog.“ Grafički centar. Limitirano trebovanje obavlja se kada je po jednom radnom nalogu potrebno utrošiti veće količine proizvoda. jedinicu mere. U preduzeću „ Prizma. Na primeru radnog naloga „ Prizme.“ Grafički centar. Objedinjavanjem radnog naloga i propratnice u preduzeću „ Prizma. U radni nalog se mogu upisati i zastoji u procesu proizvodnje (u jedinici vremena). U radnu listu se unose podaci o stvarno utrošenom radnom vremenu. propratnica itd. a skladište prijem istih. Povratnica materijala je dokument koji se koristi kada po završetku procesa proizvodnje preostane izvesna količina istrebovanog materija. tako da se združivanjem ovih dokumenata može tačno utvrditi potrošnja materijala po radnom nalogu. Kao takva ona služi organizacionoj jedinici za regulisanje toka proizvodnje. Predajnica je dokument koji služi za predaju gotovih proizvoda i proizvedenih delova magacinu gotovih proizvoda po završetku proizvodnje po radnom nalogu. Poželjno je da se svako trebovanje odnosi na samo jednu vrstu materijala. uzrok zastoja i odgovorno lice. količinu cenu. onda ovaj dokument omogućuje efektivno i efikasno praćenje delova/proizvoda kroz sve faze proizvodnje i utvrđivanje stanja obrade. na taj način je obezbeđena sledljivost proizvoda.“ Grafički centar. povratnica materijala. trebovanje materijala. posebno se ispostavljaju radionički nalozi. opis poslova u pripremi. odnosno dužinu zastoja u jedinici vremena. Trebovanje materijala je dokument na osnovu koga se uzima potreban materijal iz magacina. Na ovom dokumentu kontrola kvaliteta gotovih proizvoda svojim potpisom potvrđuje da je obavila kvantitativan i kvalitativan prijem gotovih proizvoda/delova. Za radni nalog se vezuju sledeća dokumenta: radne liste. (Slika ). u za to predviđene rubrike. Pored definisanja zadataka/operacija po sadržini i količini može da sadrži i normirano vreme i podatke o početku i završetku određenog broja operacija/komada. vrednost. Ovaj dokument ima svoj broj. koji se rade u više radionica. vrstu i količinu trebovanog materijala. Trebovanje mora da sadrži sledeće podatke: šifru radnog naloga za koji se vezuje trebovani materijal. Ukoliko se na pojedinim delovima nekog proizvoda ili na proizvodu obavlja više operacija tokom proizvodnog procesa. potrebne časove. šifru proizvoda i delova. kao i overu kontrole. montaži. broj trebovanja. Na osnovu tih dokumenata. Kragujevac vidimo da on na jednoj strani sadrži spisak svih operacija/vrste posla. broj. šifru radnog naloga. Radna lista predstavlja dokument koji sadrži elemente zadataka namenjenog izvršiocu rada na određenom radnom mestu. predatu količinu i overu primo/predajnog postupka.materijal za izradu proizvoda: šifru. što predstavlja propratnicu jednog proizvoda. Za slučaj složenih proizvoda. šifru materijala. tako da broj radnog naloga ima važnu funkciju u sprovođenju svrsishodne cirkulacije i združivanja dokumentacije. Ono omogućuje sukcesivno uzimanje materijala u skladu sa dinamikom trošenja u proizvodnji i šifrom se vezuje za određeni radni nalog. šifru radnog naloga i broj trebovanja. overu izdate i primljene količine. na osnovu koga se izračunava učinak i obračunava iznos zarade. Druga strana koverte sadrži sve potrebne poslove. tako da je omogućeno izračunavanje direktnih troškov. Povratnica sadrži broj. . u radnom nalogu se. Takvo šifriranje proizvodno-tehničke dokumentacije omogućujemefikasno registrovanje svih direktnih utrošaka rada i materijala za određeni proizvod i njegovu količinu/po radnom nalogu. Radnu listu obično overava šef proizvodnje. Pored propratnice neka preduzeća imaju i listu zastoja u procesu proizvodnje. vrstu.

• treba da se identifikuju i verifikuju koreni uzroka ”problema”. Tabela 2. zajedno sa robom. Osoblju u organizaciji. jedinicu mere. odabrati i primeniti najbolje rešenje. veoma je bitno naglasiti da se procesa poboljšanja mora posmatrati zajedno sa preventivnim i korektivnim merama.4. distribuciji proizvoda. međufunkcionalni timovi. • treba potvrditi da su otklonjeni i ”problemi” i njegovi koreni uzroka ili smanjeni njihovi efekti. i to: • projekti prelomnih tačaka. posmatrati u konteksu cele tačke 8 standarda. U ovom radu se pod efektivnošću podrazumeva kvalitet prosečnog radnog učinak u jedinici vremena. 2. koja su u skladu sa gore iznetim objašnjenjem korekcije. smanjenja troškova. cenu po jedinici. ISO METODOLOGIJA ZA POBOLJŠANJE PROCESA Konceptualno. 2. podatke o prodavcu. tako da rešenje funkcioniše i da je ostvaren cilj poboljšanja. predstavljaju postupak koji organizacija mora da sledi ukoliko želi da poboljšava performanse sistema. Otpremnica sadrži: broj. vrednost. Prilikom isporuke se kupcu. procesa i proizvoda. te je to dokument službe marketing. analiza i poboljšanje procesa prema ISO 9001 Korak 1 Korak 2 Upravljanje neusaglašenim proizvodima Korak 3 Korak 4 Praćenje i merenje Analiza podataka Poboljšanje Zadovoljenje korisnika Interna provera Stalna poboljšanja Korektivne mere . • treba istražiti alternativno rešenja. koje je uključeno.” aktivnosti koje sprovodi osoblje u okviru postojećih procesa. • treba da se zameni stari proces poboljšanim i • treba da se vrednuje efektivnost i efekasnost projekata i razmotri korišćenje njegovih rešenja svuda u organizaciji. tehničku podršku i neophodne resurse za izmene koje su povezane sa poboljšanjem. Takođe. poboljšanje procesa ide u pravcu: smanjenja vremenskog trajanja procesa. simplifikacije i reinžinjeringa. U standardu su prihvaćena dva osnovna načina za stalan proces poboljšanja. odnosno povećanja efektivnosti i efikasnosti procesa.6. Stalno poboljšanje. njegove etape i aktivnosti. a to je ono koje će eliminisati korene uzroka ”problema” i sprečiti da se ”problem” ponovo pojavi. analiza i poboljšanje procesa.1.Gotovi proizvodi se izdaju na osnovu otpremnice prodajnoj službi.4. izvan rutinskih aktivnosti i • manja stalna poboljšanja “korak po korak. ISO 9001 metodologija za poboljšanje procesa U ISO standardu mora se model stalnog poboljšanja. racionalnog korišćenje resursa. naziv proizvoda. navodeći razlog za rad na tome. treba dati ovlašćenja. podatke o kupcu. odnosno proces poboljšanja započinje i završava se preventivnim i korektivnim merama koje dovode do poboljšanja performansi procesa. analiza i poboljšanje procesa.6. Postupak merenje. šalje jedan primerak otpremnice. količinu. a pod efikasnošću kvalitet prosečnog radnog učinak u jedinici vremena uz minimalne troškove. • treba da se vrednuje efikasnost i efektivnost postojećeg procesa. treba da obuhvati sledeće: • treba izvršiti izbor oblasti za poboljšavanje. Struktura tačke je koncipirana tako da njene etape i aktivnosti.Merenje. koji vode ka reviziji ili poboljšavanju postojećih procesa ili primeni novih koje obično izvode multidisciplinarni.2. overu lica koje je isporučilo/primilo proizvode. 2 Merenje. povećanja kvaliteta rezultata procesa. definisane po srogo utvrđenom redu. bilo kojom metodom. Koraci i aktivnosti poboljšanja dati su u tabeli 2.

knjiga utisaka. organizacija mora da preduzme mere. Metodologija treba da se primeni na sve procese. Organizacije. uz dosledno korišćenje procesnog pristupa. ankete. izveštaji o realizaciji. prikuplja i analizira odgovarajuće podatke kako bi se dobile validne informacije koje pokazuju efektivnost i efikasnost SMK/procesa/zaposlenog osoblja i njihovo stalno poboljšanje. Proveravači ne smeju proveravati svoj sopstveni rad. U ovom delu samo se mora naglasiti da. da sprovodi internu proveru sistema/procesa/ključnih aktivnosti po planu i programu provere. Svaka organizacija mora da prati i meri karakteristike proizvoda/pružene usluge u odgovarajućim fazama procesa realizacije proizvoda. kao što je metodologija „Planirajte – Uradite – Proverite . specifikacija proizvoda/usluge. U nalogu za internu proveru definiše se: cilj provere.Praćenje i merenje performansi procesa Praćenje i merenje karakteristika proizvoda Preventivne mere Zadovoljenje korisnika – Organizacija mora da sakuplja i analizira informacije o zapažanju korisnika o tome u kojoj je meri ispunila njegove zahteve. Svako odstupanje parametara od nominalnih vrednosti smatra se neusaglašenošću i zahteva primenu preventivnih i korektivnih mera. Na kraju interne provere tim za proveru podnosi izveštaj o konstatovanim neusaglašenostima i daje ocenu primene SMK. prikazuje izveštaj tima za poboljšanje i mera poboljšanja preduzeća "Gibnjara. Analiza podataka mora da obezbedi informacije u vezi sa: zadovoljenjem korisnika. preispitivanja od strane rukovodstva) koje ih poboljšavaju i utiču na povećavanje efektivnosti i efektivnosti SMK.Delujte“ (PDCA). preventivne i korektivne mere. koje odgovaraju posledicama ili mogućim posledicama neusaglašenosti. mere i aktivnosti (politika kvaliteta. zahtevi i dokumentacija koja se koriste za poređenja). Svako odstupanje realizovanih karakteristika od planiranih smatra se da je proizvod neusaglašen. specificiranim karakteristikama procesa i proizvoda i njihovim trendovima i isporučiocima. analiza parametara procesa/proizvoda/aktivnosti. definisala je metode. ciljevi kvaliteta. Procesi poboljšavanja treba da prate strukturalni pristup.). Takođe. Upravljanje neusaglašenim proizvodom Svaka organizacija koja je sertifikovala svoj SMK definisala je proceduru koja se odnosi na identifikovanje neusaglašenim proizvodima/uslugom i upravljanje istim. proveravači predlažu preventivne i korektivne mere najvišem rukovodstvu preduzeća. i 2. predmet i područije provere.7. podaci dobijeni direktnom ili indirektnom komunikacijom sa kupcima/korisnicima usluge. Slika 2. Izvori informacija i merila zadovoljstva korisnika su: reklamacije/žalbe. procedure. kako bi se osigura usaglašenost proizvoda. kriterijumi provere (skup koji čine: politika. učestalost i metode.8. za svaki proces i ključnu aktivnost. . u skladu sa odgovarajućom zakonskom regulativom. Interna proveru sprovodi tim za internu proveru. ako se neusaglašenost otkrije posle isporuke proizvoda ili pošto je upotrebljen. Analiza podataka Organizacija mora da utvrđuje. treba da utvrdi metode za dobijanje podataka i informacija. Organizacija. izveštaji različitih medija. usaglašenošću sa zahtevima korisnika. Interna provera – Organizacija mora u propisanom roku. rezultati interne provere. Preventivne i korektivne mere usvaja najviše rukovodstvo. Stalna poboljšanja Svaka organizacija je." Kraljevo. najčešće na svakih šest meseci. definišu metode koji na validan način prikazuju visinu i tendenciju kretanja odabranih parametara i njihovo poklapanje /odstupanje od nominalnih vrednosti. Praćenje i merenje karakteristika proizvoda Karakteristike proizvoda u svakoj organizaciji definišu se.2. Praćenje i merenje performansi procesa U listi procesa definišu se parametri procesa koji se prate u definisanim vremenskim intervalima (sl. a za njihovo sprovođenje i otklanjanje neusaglašenosti odgovoran je rukovodilac procesa u kome je konstatovana neusaglašenost. u zavisnosti od specifičnosti svog poslovanja.6. u zavisnosti od svojih potreba.

. Na osnovu analize izveštaja može se zaključiti da realizovana vrednost u granicama propisanog. Izveštaj tima za poboljšanje i mera poboljšanja preduzeća "Gibnjara.(Za više informacija o »stalnom poboljšanju« videti principe menadžmenta kvalitetom. odnos cene nabavljenog osnovnog materijala i i cene koštanja proizvoda i odnos broja realizovanih i planiranih porudžbina. Slika prikazuje i analizu efikasnosti procesa nabavke pomoću definisane mere performanse: učešća cene osnovnog materijala u ceni koštanja proizvoda. Mere performansi procesa nabavke su: odnos neusaglašenog nabavljeni pomoćnog materijala i ukupnog nabavljenog pomoćnog materijala. Slika 2.34]. Korektivne mere "su mere za otklanjanje uzroka otkrivene neusaglašenosti ili druge neželjene situacije" [str.34]. Preventivne mere "su mere za otklanjanje uzroka moguće neusaglašenosti ili druge neželjene moguće situacije " [str.8. u Prilogu „B“) Na slici 2. Na osnovu izveštaja može se zaključiti da odnos cene nabavljenog osnovnog materijala odstupa od cene koštanja više od propisane vrednosti 60% i da je definisana mera poboljšanja: Mogućnost nabavke materijala od novih isporučilaca po nižoj cen. ISO 9004. planiranog." Kraljevo. Svaka organizacija koja je sertifikovala svoj SMK definisala je postupak za korektivne mere koje odgovaraju i delimično ili potpuno otklanjaju uzroke koji dovode do neusaglašenosti.8." Kraljevo. Svaka organizacija koja je sertifikovala svoj SMK definisala je postupak za preventivne mere koje odgovaraju i delimično ili potpuno otklanjaju uzroke koji dovode do potencijalne neusaglašenosti. prikazan je izveštaj tima za poboljšanje preduzeća "Gibnjara. kao i nabavka osnovnog materijala direktno od proizvođača.

onda poboljšanje svog sistema/procesa može da obavlja po standardu ISO 9004. a da kada uvede ISO 9001 i ispuni sve zahteve SMK.Slika 2. ISO 9004:2008 metodologija za poboljšanje procesa Standard ISO 9004: 2008 je pretrpeo velike izmene u odnosu na standard 9004:2000.2.9.3 Prošireni model SMK zasnovan na procesima pokazuje koliko je standard ISO 9004 širi od standarda ISO 9001. ono što je bitno istaći to je da se preduzeće sertifikuje po standardu ISO 9001.4. Preduzeće ne može da se sertifikuje po ovom .Pristup preko menadžmenta kvalitetom. a okruženje organizacije je kombinacija unutrašnjih i spoljnih faktora i uslova koji mogu imati uticaj na postizanje ciljeva organizacije i njeno ponašanje u odnose na zainteresovane strane. Pod pojmom održivi uspeh organizacije podrazumeva se rezultat sposobnosti organizacije da postigne i održava dugoročno svoje ciljeve . Realizovana vrednost parametra učešće cene osnovnog materijala u ceni koštanja proizvoda u martu mesecu 2.6. Prvo je promenjen naziv standarda Smernice za poboljšanje performansi u Rukovođenje sa ciljem ostvarenja održivog uspeha organizacije . Međutim. Slika 2.

taktički i operativni ciljevi preduzeća koji proizilaze iz misije i vizije. taktički i operativni ciljevi pojedinih funkcija. kao i za upravljanje informacijama neophodnih za identifikovanje sadašnjih i budućih potreba svih zainteresovanih strana. proizvoda i na visok nivo kompetentnosti zaposlenih. analiza i preispitivanje (tačka 8 standarda) Poboljšavanje. finansijski i nefinansijski pokazatelji koji imaju zadatak: • da tačno odrede nivo kvaliteta organizacije i njenih pojedinih funkcija. U određivanja uspešnosti poslovanja organizacije veoma je važno kako konfliktne ciljeve pojedinih zainteresovanih strana i organizacionih celina preduzeća uskladiti sa misijom. analize i preispitivanje. ocenjivanje snaga i slabosti organizacije i mogućnosti i pretnje iz okruženja (SWOT-analiza) i određivanje sadašnjih i budućih tendencija kretanja faktora u okruženju a koja su bitna za organizaciju.standardu. taktički ciljevi na nivou preduzeća su obično strategijski na nivou pojedinih funkcija. Tabela 2. Postupak za određivanje nivoa kvaliteta preduzeća i njegovih funkcija je sledeći: • Definiše se misija i vizija preduzeća. Praćenje Najviše rukovodstvo treba da definiše i održava procese za praćenje okruženja. Postupak za praćenje. analiza i preispitivanje (tačka 8 standarda ISO 9004) i poboljšavanje. Ključni indikatori performansi TQM je nova poslovna filozofija koja se odnosi na visok nivo kvaliteta: organizacije. inovacije i učenje (tačka 9 standarda) Merenje Ključni indikatori performansi Interna provera Samoocenjivan je Benčmarking Preispitivan je informacija iz praćenja. . merenje. Pri tome. • Definiše se ključni indikatori performansi na nivou preduzeća.2. merenja i analiza Inovacije Primena Poboljšanj e Optimizacij a vremena Proces Rizici Učenje Praćenje Analiza U daljem tekstu će biti opisani samo neki potprocesi procesa iz tačke 8 i tačke 9. • Preispituju se ciljevi i horizontalno i vertikalno usklađuju. vizijom i ciljevima poslovanja preduzeća. • Definišu se strategijski. Tačka 8 standarda je Praćenje. procesa. Kao rezultat usvajanja novih poslovnih ciljeva zahtevaju se brojni kvantitativni i kvalitativni. merenje. inovacije i učenje(tačka 9 standarda ISO 9004) Praćenje. • Definišu se ključni indikatori performansi na nivou pojedinih procesa i funkcija i ostali indikatori. U tabeli 2.2 prikazana je struktura ovih tačaka. a 9 tačka je Poboljšavanje. • da pozicioniraju organizaciju na njenoj putanji razvoja i rasta i • da izmere doprinos poslovanja pojedinih funkcija na uspešnost poslovanja same organizacije. inovacije i učenje. merenje. • Definišu se strategijski.

reklamacije kupaca na kvalitet (broj. Pošto merila performansi zavise od uticaja različitih faktora na preduzeće (neki zavise od faktora u sveri tehnologije proizvodnje. Mere performansi preduzeća su navedene u odeljku 1. Pretpostavlja se da će se sve više prihvatati nefinansijski pokazatelji uspešnosti poslovanja. tačne i pouzdane i upotrebljive za primenu korektivnih mera kad performanse nisu usaglašene sa ciljevima ili ne mogu da doprinesu poboljšanju efikasnost i efektivnost procesa. Pri izboru KPI organizacija treba da osigura da oni obezbede informacije koje su merljive.Jedan od imperativa savremenog poslovanja je da strategijski. (više o performansama potprocesa i ključnih aktivnost u odeljku 9). Preduzeća čiji menadžeri razumeju nove indikatore nivoa kvaliteta ujedno će ih najbolje koristiti.34] Ključni indikatori performansi (KPI) su faktori kojima organizacija može da upravlja i kritični su za njen održivi uspeh. Oni treba da budu konzistentni sa ciljevima organizacije. kao što su i standardi SMK) treba da budu dinamičke kategorije. prati i predviđa trendove i preduzme korektivne. strategije i ciljeve. zahteve zakona i propisa. Brojne su i druge mere performanse i u procesu proizvodnje mogu biti: kvalifikaciona struktura zaposlenih u proizvodnji. U preduzeću treba da se odredi optimalan miks specifičnih finansijskih i nefinansijskih indikatora. vrednost proizvodnje u kooperaciji. • • • • • • • Na osnovu analize rezultata primene statističkih. troškova internih i eksternih otkaza i brojnih domaćih i inostranih publikacija mogu se definisati mere performanse preduzeća i svih procesa i potprocesa. na svim nivoima i u svim relevantnim procesima i funkcijama u organizaciji. »[. a neki zavise od pojedinih standarda koje prihvata organizacija. ostvareni rad (redovni i prekovremeni). U procesu proizvodnje mere performansi procesa koje se koriste u našim preduzećima su: vrednost proizvodnje. viziju. Svako preduzeće mora da pronađe optimalnu ravnotežu merila koju ona smatra odgovarajućom za upravljanje svojim operativnim aktivnostima. razvoj novih tehnologija. preventivne i mere poboljšavanja kad je to neophodno. . kao i metodologija praćenja su kritični za uspeh procesa merenja i analize. inžinjerskih i menadžerskih metoda. I obratno. Izbor odgovarajućih ključnih indikatora performansi. Tačka 8.3 standarda 9004:2008 odnosi se na merenje. itd. politiku. Moderan razvoj operativnog menadžmenta. odnos planirane vrednosti proizvodnje i realizovane. koji treba obratno da budu konzistentni sa strategijom i i politikama (videti tačku 5. ali se moraju jednostavno izraziti. upravljanje sistemom kvaliteta ističu nefinansijske pokazatelje.2 standarda ISO 9004). Merila rezultata treba da odslikavaju operativnu složenost organizacije. neusaglašeni proizvodi (troškovi i utrošeno vreme). za sakupljanje i obezbeđenje neophodnih informacija za vrednovanje performansi i efektivno donošenje odluka. identifikuje. Merenje i analize procesa treba da se koriste za praćenje ovog napredka. Sve indikatore/pokazatelje posmatrati u funkciji vremena i za njihovo dobijanje koristiti vrednosne veličine izražene u stalnim cenama. KPI treba dekomponovati kao indikator performansi na relevantnim funkcijama i nivoima u organizaciji da podrže dostizanje ciljeva na najvišem nivou. Dalje prilikom određivanja KPI treba imati na umu sledeće: • KPI su specifični za svaku organizaciju i treba da odgovaraju prirodi i veličini organizacije i njenim proizvodima.3 se kaže „Najviše rukovodstvo organizacije treba da oceni napredak u postizanju planiranih rezultata u odnosu na misiju. procesima i aktivnostima. KPI/indikatori treba da budu takvi da se mogu kvantifikovati i treba da omoguće organizaciji da postavi merljive ciljeve. str. Najviše rukovodstvo treba da izabere KPI kao osnovu za donošenje strateških i taktičkih odluka. troškovi i prosečno vreme rešavanja reklamacije) i ostvareni rokovi isporuke (u %).2. U tački 8. taktički i operativni ciljevi preduzeća i pojedinih njegovih funkcija treba da budu merljive veličine i uporedive u vremenu. odnos broja realizovanih radnih sati i planiranih radnih sati u proizvodnjii.

Samoocenjivanje Samo-ocenjivanje je sveobuhvatno i sistematsko preispitivanje aktivnosti organizacije i njenih performansi u vezi sa stepenom njene zrelosti. III nivo-Proaktivni pristup (123). V-Najbolja praksa (205 poena). Definisani su i primenjeni procesi za reagovanje na probleme i mogućnosti Nivo 1 Usredsređeno je na proizvode. Prema iskrenim odgovorima organizacije ona se može svrstati u sledeće nivoe zrelosti u odnosu na održivi uspeh: I nivo-Osnovni nivo-neformalni pristup (41poen ). Ključni element Nivo zrelosti Nivo 3 Usredsređeno je na ljude i neke dodatne zainteresovane strane. i • identifikaciju i davanje prioriteta područjima za poboljšavanje[. a koje zavise od specifičnosti poslovanja tog preduzeća. • praćenje napretka organizacije kroz vreme. probleme i mogućnosti. Samo-ocenjivanje može pomoći organizaciji da utvrdi prioritete. Mere performansi. Nivo 2 Usredsređeno je na korisnike i zahteve zakona i propisa. tačka 7 sadrži 3 pitanja. Stalno poboljšavanje je naglašeno kao deo usredsređenosti organizacije. . Informacije prikupljene iz samo-ocenjivanja se mogu koristiti za: • stimulisanje poređenja i širenje učenja kroz organizaciju (interni benčmarking). Preduzeće može imati minimalno 41 poen. Na šta je usredsređeno najviše rukovodstvo? (Rukovođenje) Nivo 5 Usredsređeno je na balansiranju potreba zainteresovani h strana koje se pojavljuju. njenih procesa i potprocesa. gde je to neophodno. Završetak samo-ocenjivanja treba da rezultira planom mera za poboljšavanje i/ili inovacije koji predstavlja ulazni element za planiranje i i utvrđivanje prioritetnih aktivnosti i/ili inovacija koje bi omogućile da se pojedini elementi podignu na viši nivo. II nivo-Reaktivni pristup (82 poena). planira i primeni poboljšanje i/ili inovacije. Devet pitanja se odnose na ključne elemente. sa ad hock reagovanjima na promene. proceni i obezbedi potrebne resurse i identifikuje očekivane koristi i moguće rizike. akcionare i neke korisnike. moraju se pratititi u stalnim cenama u dijagramu rasipanja.52]. tačka 8 devet pitanja i tačka 9 tri pitanja. tačka 6 osam pitanja. • benčmarking sa drugim organizacijama. sa nekim strukturnim reagovanjima na probleme i mogućnosti Nivo 4 Usredsređeno je na balansiranje potreba identifikovanih zainteresovanih strana. svojom ili druge organizacije. IV nivo-Sistemski pristup (164 poena). str. tačka 5 sadrži 4 pitanja. Kao primarni cilj se postavljaju performanse najbolje u klasi.Od svih navedenih mera performansi preduzeće treba da izabere samo nekoliko najvažhijih koje će omogućiti stvarno merenje nivoa kvaliteta sistema/procesa/proizvoda. ukoliko su vrednosno izražene. Organizacija može da prati kretanje svojih performansi i poređenjem sa najboljom praksom. a tačka 4 standarda sadrži 4 pitanja. U upitniku su prikazana pitanja koja može koristiti organizacija u svom samoocenjivanju. a maksimalno 205 poena. U anexu A standarda 9004:2008 dat je upitnik. U ovam koraku organizacija treba da dodeli odgovornosti za izabrane mere. sprovođenjem periodičnog samo-ocenjivanja. Samo-ocenjivanje treba da se koristi za utvrđivanje snaga i slabosti organizacije na nivou cele organizacije. Pitanja se odnose na ključne elemente i pojedine tačke standarda.

sa proaktivan. i koristi se za kontinuelno i inkrementalno poboljšanje onih poslovnih procesa koji imaju najveći uticaj na poslovne performanse i performanse preduzeća. način koji efikasno efikasno uzima u obzir ostvaruje. pouzdanosti proizvoda i troškovima. Naš cilj je superiornost u svim oblastima-kvalitetu. multidisciplinarni pristup. Glavna njegova karakteristika je da je on proces.. svih procesa u organizaciji. sprovedeno i njihove zadovoljava pojedinačne zainteresovane nestašice.statističke. industrijske špijunaže. Kakav je pristup u liderstvu? (Rukovođenje) Donošenje odluka je Kako se odlučuje o tome zasnovano na neformalnim šta je važno? ulaznim elementima sa (Strategija i tržišta i iz politika) drugih izvora..Ključni element Nivo 1 Pristup je reaktivan i zasnovan na instrukcijama od vrha naniže. Benchmarking (BM) je iterativni proces kojim se uvek iznova vrše podešavanja i prilagođavanja da bi se stvorile nove polazne osnove za kontinuirano poboljšanje ostalih procesa. U 1985.252] metod istraživanja i opserviranja najbolje industrijske prakse konkurenata koji vode stvaranju superiornih karakteristika. crosssection analize . Donošenje odluka je zasnovano na potrebama i očekivanjima korisnika.Više je od prostog poređenja poslovne prakse jedne organizacije sa drugom. Nivo 5 Pristup je Pristup je Pristup je proaktivan i proaktivan. zaposlenog osoblja i samog proizvoda. nivoima.. usluga i praksi naspram naših najačih konkurenata ili onih kompanija koje su ponovo zauzele lidersku poziciju. strategije u potrebama i agilnošću i operativne očekivanjima održivim potrebe i performansam zainteresovanih procese. a sprovodi se sa ciljem da se ostvari unapređenje kvaliteta do svetskog nivoa u skladu sa definisanim strategijskim ciljevima organizacije. U 1995. i orijentisan na visokim ovlašćenja za učenje. godini polovina od 500 anketiranih preduzeća koristila je ovaj metod. da je orijentisan na procese i da je metod prakse. sa učešćem ljudi iz donošenje povećavanjem organizacije u odluka su sposobnosti donošenje delegirana. BM nije potpuno nov metod.“ Poređenje se vrši radi poboljšanja performansi sopstvenih procesa koje pozitivno utiču na poboljšanje performansi cele organizacije. ljudi na svim odluka. istraživanja tržišta. Razvio se iz analize konkurencije istraživanja marketinga. Xerox ga je prvi primenio i prihvatio kao poslovnu filozofiju. Nivo 2 Pristup je reaktivan i zasnovan na odlučivanju menadžera na različitim nivoima. BM predstavlja [1. Nivo zrelosti Nivo 3 Nivo 4 Banchmarking Početkom osamdesetih godina u TQM se razvija specifičan metod-poređenje sa najboljim. razvio se kao potpuno drugačiji pristup problemu u potpuno izmenjenim uslovima. a. strane. Šta je potrebno Menadžment da bi se dobili resursima se rezultate? ostvaruje na “ad-hoc” način (Resursi) Menadžment resursima se efektivno ostvaruje. Donošenje Donošenje Donošenje odluka je odluka je odluka je zasnovano na zasnovano na zasnovano na potrebi za strategiji razvijanju povezanoj sa fleksibilnošću. strana. Danas sva velika i mala preduzeća koriste ili pokušavaju da koriste BM. str. Međutim. . BM je koncept.god od 500 anketiranih kompanija nijedna nije koristila BM. Bazira na procesu odlučivanja koji je zasnovan na objektivnim podacima i informacijama. misiju: "BM je kontinuelni proces merenja našeg proizvoda. strukturne analize. benčmarking. Menadžment Menadžment resursima i resursima se njihovo efikasno Menadžment korišćenje je ostvaruje na resursima se planirano.

uspostavljanja i dostizanja standarda izvrsnosti. američku nagradu za kvalitet. Prvi put su te godine otpuštani radnici. Stopa rasta produktivnosti u industriji bila je 3%. u svakom pogledu. koju organizacija može da koristi u potrazi za najboljom praksom kako unutar tako i van organizacije. Profit je opao sa 1149000000$ u 1980. godini. godini. koji su se ogledali u sledećem: Tržište fotokopir aparata se utrostručilo. Quality Improvement Prototype Award. U tom momentu potpuno menja pristup i pravi spesifičan program «kvalitet preko liderstva sa konkurentnim BM. Slično i ostale nagrade u svojim kriterijumima sadrže BM: Deming Prize. Kodak. Tada je Xerox. organizacione strukture. Rezultati poređenja proizvodnog procesa pokazali su da je: broj neproizvodnih i proizvodnih radnika bio duplo veći nego kod japanskog preduzeća. Usled toga može se prihvatitio sledeća definicija BM: aktivnost definisanja. vreme od proizvodnje do lansiranja novog proizvoda na tržištu bilo dva puta duže. u borbi za poziciju lidera na svetskom tržištu. japanskim preduzećem. proizvode i strukturu organizacije. je : da je on je proces identifikovanja. Strategijski plan se bazirao na godišnjem porastu produktivnosti po stopi od 8%. Xerox-om. Da bi se prestigli japanski konkurenti u sledećih pet godina bila je potrebna stopa rasta produktivnosti od 18%. analiziranja i merenja procesa unutar preduzeća. Benčmarking je geološki termin i znači kotiranje ili merenje u odnosu na reper. broj dobavljača/isporučioca bio devet puta veći. U standardu ISO 9004 BM se definiše na sledeći način: „Benchmarking je metodologija merenja i analize. godini na ispod 45% u 1982. procese. Jovetić). poslovne strategije našeg preduzeća u prošlosti. Tržišno učešće fotokopir aparata Xeroxa je opalo od 67% u 1976.“ Benchmarking može da se primenjuje na strategiju. Zajedničko za sve definicije BM. Brojne su i druge organizacije koje u poboljšanju svojih procesa koriste BM pristup: Motorola. upravljanje totalnim kvalitetom. Prvi je navedeni termin u oblasti kvaliteta upotrebio Camp. politiku. karakteristike proizvoda i usluga. Japanska preduzeća su u to vreme na tržištu. Dve trećine kriterijuma Malcom Baldrige National Quality Award za osnovu imaju benčmarking. kao ključnim alatom. da su kvarovi na sto mašina bili sedam puta veći i da su proizvodni troškovi po jedinici bili jednaki prodajnim troškovima japanski preduzeća. Karakteristično za sve navedene ove definicije je da su previše koncetrisane na aktivnost poređenja sa drugima. Kada je odlučio da primeni BM filozofiju imao je značajne probleme na nivou cele organizacije. škart bio deset puta veći. Ford Motor Company. sadašnjosti i budućnosti i komparacija tih odabranih parametara sa poslovnim procesima između organizacionih celina preduzeća u samom preduzeću i drugim najuspešnijim preduzeća (S. Toyota.» Poredi svoj proizvodni proces sa Fuji-jem. operacije. što ujedno i objašnjava sam pojam. izabrao novu filozofiju poslovanja. Florida Power and Light. Metod je standardizovan. kao metod kvaliteta. EFQA-evropsku nagradu za kvalitet i Deming Prize. japansku nagradu za kvalitet i to je bila potvrda da je lider svetske klase kvaliteta. zasnovanu na benčmarkingu. itd.Rank Xerox korporacija je prvi put upotrebila da bi istražila jedinične troškove proizvodnje. sa ciljem poboljšavanja njenih performansi. godini na 600000000$ u 1981. . Na osnovu navedenih pokazatelje Xerox je morao da razmišljao pre o opstanku. nego o rastu. Posle toga je Rank Xerox dobio MBQNA. proizvodne i radne prakse. analiziranja i merenja karakteristika poslovnih procese. President's Quality Award. pokazivala superiornost. Takođe je i Florida Power and Light osvojila sve tri nagrade za kvalitet. a premalo na aktivnosti definisanja.

gde oba partnera treba da očekuju dobitak razmenom informacija. benčmark su: najbolji u klasi. lako i brzo se primenjuje. Osnovni cilj njegove primene je da se prenese i proširi najbolja interna praksa na sve organizacione celine u preduzeću. Kontinuiran proces merenja proizvoda. neznatno unapređuje performanse ( oko 10%-Texas Instruments. Praksa kontinuelnog paralelnog snimanja. Pod pojmom najbolja praksa podrazumeva se sledeće: «metode koje se koriste u radnim procesima koji za rezultat imaju takve proizvode koji najbolje ispunjavaju zahteve korisnika proizvoda/usluga na određenom tržištu. Oni predstavljaju predmet istraživanja. Pozitivan pristup procesu pronalaženja i prihvatanja u odnosu na najveće konkurente ili one kompanije koje su priznate kao vodeći lideri. Interni BM je poređenje jednog poslovnog procesa sa drugim u okviru same organizacije. potrebne informacije. merenja. sa ciljem kontinuelnog poboljšanje procesa organizacije i prevazilaženja kvaliteta procesa organizacije sa kojom se vrši poređenje. procesa. najbolji u grani i svetska klasa kvaliteta. nema mnogo zalaganja. konkurentski. analize karakteristika procesa organizacije i karakteristika procesa organizacije svetske klase. njihova adaptacija ili adaptacija njihove dobre budućnosti i njihova implementacija da bi se povećao kvalitet cele organizacije. Reperi za poređenje. ciljeva i rezultata. Takođe. zaposlenog osoblja i proizvoda/usluge. Empirijska analiza ukazuje da su sledeći razlozi za njegovu primenu: upoznaju se bolje konkurenti. njegovih principa. prakse i procesa. porede se slični procesi. precizan. Američki lanci prodavnica prehrambene robe ga redovno koriste birajući najprofitabilnije radnje za BM. Takođe. procesa ili metoda. Cilj njegove primene je mogućnost boljeg shvatanja sebe i svog konkurenta i udruživanje snaga protiv ostalih. Postoje četiri osnovna tipa BM: interni. Svi navedeni pojmovi moraju da se posmatraju u konteksu TQM. Istraživački projekat je fokusiran na poslovnu praksu. Međutim navedni tip BM ima i mane. navijačko ponašanje. njihovu adaptaciju i primenu. strogo definisan metod koji zahteva kontinuelno određivanje i preispitivanje misije. kreira atmosferu rivaliteta u pojedinim organizacionim celinama preduzeća. funkcionalni i generički. to je učenje kako vodeće kompanije postižu svoje performanse i kako se adaptiraju za primenu u svojoj organizaciji. koje su utvrđene različitim empiriskim istraživanjima: najbolja funkcionalna celina u jednoj organizaciji ne mora da bude ni osrednja u odnosu na druge najbolje organizacije. moguće partnerstvo između konkurenata. Primenom ovog tipa BM obezbeđuje se upoznavanje i dublje razumevanja glavnih procesa poslovanja u organizaciji. strategijskih. Poslovni alat i alat kvaliteta za poboljšanje ključnih poslovnih procesa u organizaciji. Neprijatelj je na ulici. podstiče osrednjost. Brojni su primeri njegove primene. koje može da utiče na motivaciju zaposlenih i izaziva unapređenje.») Partnerski odnos. usluge. industrijski lider po dostignutom kvalitetu procesa. prenosi znanje. Proces istraživanja i učenja koji obezbeđuje otkrivanje najboljih iskustava. koristan je za planiranje i . usluga i prakse. strategija i vizije preduzeća i kontinuiranu izradu projekata poboljšanja kvaliteta zasnovanih na najboljim iskustvima iz grane. («Fokus je usmeren na praksu. 1991). ograničene su njegove mogućnosti za poboljšanje procesa. Konkuretski BM je direktno poređenje dva konkurentska proizvoda. kako bi se izvršila konverzija najboljih praksi u merenje najboljih performansiodređivanje ideal firmi. Traženje i prevazilaženje najboljih iskustava u procesima. Struktuiran. a ne preko stola. taktičkih i operativnih ciljeva. Empirijska analiza ukazuje da se ovaj tip BM najčešće koristi pošto je troškovno najefikasniji. industrije i šire.Struktuiran proces kontinuelnog istraživanja najboljih metoda. uvodi. i ukoliko zaposleni u organizaciji imaju iskustva sa BM. moguće je da se ne porede najbolji procesi.» (Xerox).

Svaka funkcija u preduzeću se može raščlaniti na procese i onda porediti. već konkurenti. 437]. Sve definicije su nejasne i jedino iz analize načina primene ovog tipa BM može se zaključiti da je on poređenje odabrane strukture i odabranih sistema/procesa u okviru te strukture I i II organizaciji. naročito finansijskih sredstava od predhodna dva tipa. ugrožava samostalnost i specifičnost poslovanja preduzeća i naročito specifičnost u odvijanju procesa i primeni metoda.postavljanje ciljeva i slična je zakonska i ostala regulativa koja se odnosi na poslovanje organizacije i proizvodnju proizvoda/usluge. Kako empirijska analiza pokazuje ovaj tip BM dovodi do najboljih rezultata i zbog svojih prednosti najčešće se koristi. [5. inžinjerskih i menadžment metoda u poređenje različitih poslovnih funkcija i poboljšanju procesa. ili u odnosu na rivalske hemijske kompanije u oblasti zaštite životne sredine. veličine organizacije i njene zrelosti u primeni totalnog kvaliteta. ciljevi. omogućuje detaljno kvantitativno poređenje i primenu različitih statističkih. sa članovima koji su zaposleni na različitim organizacionim nivoima. Funkcionalni Benchmarking je poređenje identične ili slične prakse. ceo BM proces treba da započne i da se završi strateškim planom organizacije. ali i detaljnog i pažljivog razumevanja generičkog radnog procesa koji funkcioniše veoma dobro. jer omogućuje uočavanje aktivnosti koje se obavljaju na superioran način bez obzira na industriju u kojoj postoje. Izbor tipa BM zavisi od procesa nad kojim organizacija odabere da sprovede BM. u BM timovima rade najbolji stručnjaci koji su odgovorni za svoje procese i to ne bi trebalo da bude problem. Kada se inicijalni BM postupak sprovede. vizija. Svi navedeni nedostaci prethodna dva tipa BM su pozitivne strane ovog tipa. Naravno pored prednosti i šireg spektra primene ima i nedostataka a to su: različite korporativne kulture. procesa i osobina proizvoda i usluga po odabranim parametrima organizacionih celina u I i II preduzeću izvan same industrijske grane. Međutim. najveću stopu poboljšanja procesa: oko 35% (Texas Instruments. Američki proizvođači u automobilskoj industriji redovno sprovode ovaj tip BM u odnosu na internacionalne konkurente radi višestrukih koristi. IBM je želeo da smanji krađe u svojoj organizaciji i poredio se sa kazinima u LAS Vegas-u. zahteva više vremena i sredstava. ne porede se procesi najboljih preduzeća . Generički benchmarking je veoma teško definisati. Dizajn i struktura BM tima zavisi od procesa na kome se sprovodi Benchmarking i moraju da mu odgovaraju. Inicijativa BM može biti prvi korak u ostvarivaju ovih poboljšanja. str. itd. Primena ovog tipa BM dovodi do široke konceptualizacije. Često se navodi da ga je teško primeniti zato što se uobičajene funkcije teško definišu. ograničen je poslovnim tajnama. velika potreba za pojedinostima. strategije i ishodišna tačka strateškog plana se moraju preispitati na osnovu podataka prikupljenih i analiziranih u istraživanju najboljih iskustava. 1991). Čim se donese odluka da se sprovede BM formira se tim. 1991). U američkoj praksi brojni su primeri ovog tipa BM. a dodatno obezbeđuje brojne informacije o različitim tržišnim trendovima. mora da postoji sposobnost vizuelizacije najboljih iskustava. Pored koristi koje nastaju usled korišćenja ovog BM brojni su i razlozi koji otežavaju njegovu primenu: ukoliko nastanu neki problemi između preduzeća koja se porede teško ih je pravno rešiti. BM tim može biti multifunkcionalan. Strateški plan pomaže liderima da obezbede okvir i fokus za napore organizacije usmerene na poboljšanje (Wells i Doherty). Često se primenjuje. Za maksimalni povraćaj investicije. . koji dovode do boljih performansi procesa/proizvoda/usluga i konkurentskih prednost na tržištu. konkurent može da profitira na tuđoj slabosti i relativno je nizak potencijal unapređenja: oko 20% (Texas Instruments.

10.Benchmarking model mora da sledi PDCA –Demingov krug poboljšanja i njegovi potprocesi su prikazani na slici 2.10 PDCA krug i potprocesi BM DELUJ 1. Skupi i analiziraj podatke 5. Slika 2. obaveštenje o najboljoj industrijskoj praksi i njeno istraživanje. Zauzeti sistemsko gledište 2. 3. PLANIRAJ Odaberi proces na kome se sprovodi Benchmarking Odaberi i pripremi Benchmarking tim Identifikuj Benchmarking patner(e) RADI 4. postizanje konkurentske pozicije. 10. uspostavljanje bazičnih ciljeva na osnovu utvrđivanja spoljašnjih uslova. Odredi performanse gapove i snage Camp ističe da BM dovodi do( . Posle primene BM u Xeroxu merenja odabranih parametara proizvodnog procesa su pokazala znatna poboljšanja koja su se ogledala u sledećem: . determinisanje tačnih merenja produktivnosti. str. 27): adekvatnog utvrđivanja i upoznavanja sa zahtevima kupaca. Razviti akcioni plan KONTROLIŠI 8. Ponovno podešavanje 9. Informisati se o rezultatima Benchmarkinga 6. Odredi funkcionalne ciljeve 7.

• ubrza kontinuirani proces unapređenja (CPI) i određivanje kvalitetnijih ciljeva za CPI. gepovi i drugi problemi. • odrede očekivanja korisnika usluga/proizvoda i standarde procesa i poslovanja koje su postavili najbolji u grani. Na osnovu različitih analiza kontatovano je da BM pomaže da se : • definišu realni i kvalitetniji strategijski. • Povećan je kvalitet prijemne kontrole Škartovi u magacinima materijala i alata smanjeni su za 5%. • pomogne organizaciji da ostvari proboj u poboljšanju procesa. Poboljšanje. • promoviše partnerski odnos sa različitim preduzećima. • odrede standardi efektivnosti i efikasnostu procesa izvedeni iz analize najboljih u poslu. kako ključnih procesa u preduzeću. kao i ciljevi procesa zasnovane na iskustvu i praksi najboljih u klasi. vodeće organizacije u procesuma ili aktivnostima. • obezbedi pozitivan. • analiziraju dostupni podaci i informacije i utvrde. otkriju uska grla. • promoviše timski rad i eliminiše subjektivnost iz odluka kritičnih za opstanak organizacije. na bazi raspoloživih činjenica. • Rast kvaliteta isporučioca U USA i pacifičkim regionima smanjen je njihov broj sa 5000 na 500. Učenje . • otkriju i pojasne novi ciljevi. osoblja i proizvoda.Povećanje kvaliteta proizvoda i aktivnosti Škartovi na sto mašina su drastično smanje (10 puta) i dostignut je reper. inovacije i učenje U turbulentnom okruženju i stalno rastućoj konkurenciji kontinuirana poboljšanja i inovacije su neophodne za održivi uspeh organizacije. • kreira osećaj hitnosti promena. Na osnovu empirijskih analiza sprovedenih posle primene BM u najuspešnijim firmama. strukturiran proces stalnog praćenja. • pronađe ko najbolje radi i zatvore gepovi i uska grla i poboljša kvalitet cele organizacije. isporučiocima i svim zainteresovanim stranama. osoblje i proizvod. meranja. • poveća zadovoljstvo korisnika usluga/procesa i odredi pravac delovanja kako bi se kontinuirano prevazišla njihova očekivanja. • Smanjenje troškova radnih usluga. Pošto je BM metod TQM vrlo je teško izmeriti i razgraničiti efekte BM na poslovanje i kvalitet organizacije od efekata koje generiše primena svih ostalih principa. • Optimizacija zaliha u prijemnom magacinu i magacinu gotovih proizvoda Ukupne zalihe su smanjene za dve trećine. • Povećan je kvalitet gotovih proizvoda Prihvatljivost gotovih proizvoda iznosila je više od 99. procesa. • Smanjeni su škartovi na proizvodnim linijama Oštećeni delovi na proizvodnim linijama (delovi na jedan milion) smanjeni su 13 puta (od 4000 na 300). • kontinuirano meri i upoređuje ostvarena efektivnost i efikasnost cele organizacije i prati funkcionisanje procese i upoređuju strategije i njihova realizacija u odnosu na najbolje. isto tako i benčmarking procesa. kriterijuma i metoda TQM. koji su opali za 30% i • Povećana satisfakcije korisnika proizvoda/usluge za 38% za sledećih pet godina. proaktivan. generalizacijom rezultata. institucijama. taktički. operativni ciljevi. analize i poboljšanja. korisnicima proizvoda/usluge. procese. konkurencijom. • osigura da rezultati poređenja budu relevantni za celu organizaciju i njene funkcionalne celine. utvrđen je njegov pozitivni uticaj na organizaciju.5%. • ispitaju procesi u organizaciji.

11 2 OECD and Eurostat. infrastrukturu. Na osnovu ovako proširene definicije inovacije razlikujemo četiri 4 tipa inovacija: proizvodna.nov za firmu. koje je izašlo 1997. str. sisteme menadžmenta. 46 . Guidelines For Collecting And Interpreting Innovation Data. Poboljšanja. ili nove organizacione metode u poslovnoj praksi. (2005). godine i bilo je fokusirano na tehnološke inovacije proizvoda i procesa u proizvodnji. Proizvodna i procesna inovacija su usko povezane sa konceptom tehnološke inovacije proizvoda i procesa. definicije i metodologiju. ali je ovo izdanje unapređeno inkorporiranjem iskustava iz ranijih istraživanja. Inovacija je primena novog ili značajno unapređenog proizvoda (robe ili usluge). Prvo izdanje Priručnika je izašlo 1992. marketing i organizaciona inovacija. i veze sa odgovarajućim zainteresovanim stranama. godine je zadržalo originalni konceptualni okvir. (Za više informacija o »stalnom poboljšanju« videti principe menadžmenta kvalitetom. Treće izdanje Priručnika je izašlo 2005. Ova klasifikacija održava najveći mogući stepen kontinuiteta sa prethodnom definicijom tehnološke inovacije proizvoda i procesa koja je korišćena u drugom izdanju Priručnika. Dakle. (2005). inovacije i učenje mogu da se primene na: organizaciju.obezbeđuje osnovu za efektivno i efikasno poboljšavanje i inovacije. radnu sredinu i tehnologiju. Guidelines For Collecting And Interpreting Innovation Data. organizacione strukture. Ovim izdanjem okvir za merenje inovacija je proširen u nekoliko veoma bitnih pravaca1: • stavljen je veći naglasak na ulogu povezivanja sa ostalim firmama i institucijama u inovacionom procesu. Diskusija o organizacionim i netehnološkim inovacijama je bila uključena u aneks. Proizvodna inovacija je uvođenje robe ili usluge koja je nova ili značajno unapređena posmatrajući njene karakteristike ili nameravanu upotrebu. Postoje tri koncepta noviteta . godine i u velikoj meri se oslanja na velike količine podataka i iskustva koja proističu iz ranijih istraživanja. u ISO 9004. Oslo Manual. • definicija inovacije je proširena tako da uključuje dva dodatna tipa inovacija – organizacione i marketing inovacije i • priručnik sadrži aneks o inovacionim istraživanjima u zemljama koje nisu članice OECD-a i pokazuje činjenicu da rastući broj tih zemalja sada sprovodi inovaciona istraživanja. tako da je stvorena potreba za novim indikatorima koji treba da „uhvate“ te promene i obezbede donosiocima ekonomskih odluka odgovarajuće alate za neophodne analize. poboljšanim razumevanjem inovacionih procesa i uzimanjem u razmatranje šireg okvira (između ostalog obuhvaćen je i sektor usluga). Drugo izdanje Priručnika. procesna. str. proizvode. To je dovelo do toga da je zajedničkim snagama OECD-a i Eurostata stvoren Oslo Priručnik koji je samo jedan iz “Frascati porodice” uputstava koji pokriva merenje inovacija i tehnologije. To uključuje značajna unapređenja u 1 OECD and Eurostat. ili procesa. • prepoznaje se značaj inovacija u industrijama koje su manje zavisne od funkcije istraživanja i razvoja (kao što su usluge i niskotehnološka proizvodnja). Oslo Manual. Prilog „B“) Inovacije Tokom vremena priroda inovacija i sam okvir posmatranja inovacionih aktivnosti je promenjen. Značajan deo aktivnosti po ovom pitanju je preduzet tokom 1980-ih i 1990-ih godina kada se razvijaju modeli i analitički okviri za proučavanje inovacija. nov za tržište i nov za svet. ljudske aspekte i kulturu. na mikro nivo. sve inovacije moraju sadržati stepen noviteta. organizaciji radnog mesta ili spoljnim odnosima2. po definiciji. nove marketing metode. procese i njihove interfejsove.

organizaciji (npr. Inovacione aktivnosti takođe uključuju istraživanje i razvoj iako to nije direktno povezano sa razvojem specifične inovacije. To obuhvata sledeće izmene u: tehnologiji ili proizvodu (npr. organizaciji radnog mesta ili spoljnim relacijama. ili određivanju cene. U navedenom standardu se ističe da se održivi uspeh organizacije postiže efektivnim i efikasnim sistemom menadžmenta kvalitetom. U njoj se ističe da izmene u okruženju organizacije mogu da zahtevaju inovacije da bi se ispunile potrebe i očekivanja zainteresovanih strana. kada se pojavljuju izmene u okruženju organizacije). inovacije u njenom uređenju i organizacionoj strukturi) i sistemu menadžmenta organizacije (npr. inovacije koje nisu samo odgovor na izmenjene potrebe i očekivanja korisnika i drugih zainteresovanih strana. Ovo uključuje značajne promene u tehnici. ili ostalim funkcionalnim karakteristikama. tehnološki. Procesna inovacija je implementacija nove ili značajno unapređene priozvodnje ili metoda isporuke. ili smanjivanjem troškova isporuke3. taktičkim i operativnim ciljevima i ostalim procesima i potprocesima u sistemu. uspostavi i održava efektivan i efikasan proces inovacija i obezbedi resurse u vezi s tim. da osigura da se održava konkurentska prednost i da se koriste nove mogućnosti. plasmanu proizvoda. ili novo pozicioniranje firminih proizvoda na tržištu. 3 OECD and Eurostat. (2005). pristupanjem korisnim stvarima kojima se ne trguje. da podigne kvalitet. Dalje se ističe da inovacije mogu da se primenjuju na svim nivoima organizacije. Inovacione aktivnosti su svi naučni. Oslo Manual. Optimizacija vremena predstavlja balans između hitnosti koja je potrebna u odnosu na resurse koji su raspoloživi za njen razvoj. Organizacija treba da upravlja procesima za inovacije i taj proces mora biti horizontalno i vertikalno usaglašen sa starategijskim. 48-51 . Stoga organizacija treba: da identifikuje potrebe za inovacijama.3 posvećena je inovacijama. sa ciljem povećanja prodaje. organizacioni. promociji proizvoda. Guidelines For Collecting And Interpreting Innovation Data. ostale nisu nove aktivnosti ali su neophodne za implementaciju inovacija. inovacije u metodama za realizaciju proizvoda. unapređenjem zadovoljstva na radnom mestu (time i radne produktivnosti). Organizaciona inovacija je implementacija nove organizacione metode u poslovnoj praksi firme. ka implementaciji inovacija. upravljanjem faktorima dejstva iz okruženja. ili imaju nameru da vode. Neke inovacione aktivnosti su same po sebi inovativne. Takođe i familija ISO 9000 standarda u okviru tačke 9 ISO 9004:2009 stanadarda posvećena je inovacijama. ugrađenom softveru.tehničkim specifikacijama delovima i materijalima. Prilikom uvođenju inovacija mora se voditi računa o optimizaciji vremena i optimiziji koristi i troškova. ili da proizvodi ili isporučuje nov ili značajno unapređeni proizvod. Marketing inovacija je implementacija novog marketing metoda koji uključuje značajne promene u dizajnu ili pakovanju proizvoda. Namera organizacionih inovacija je da popravi performanse firme smanjivanjem administrativnih ili transakcionih troškova. str. ili inovacije za poboljšavanje stabilnosti procesa i smanjenje varijansi). otvaranje novih tržišta. Namera sprovođenja procesne inovacije je da smanji troškove po jedinici proizvodnje ili isporuke. učenjem i primenom poboljšanja i inovacija Tačka 9. već takođe da predviđaju moguće izmene u okruženju same organizacije i životnom ciklusu proizvoda). opremi i/ili softveru. procesima (npr. Marketing inovacije imaju za cilj bolje razumevanje potreba kupaca. finansijski i komercijalni koraci koji zapravo vode.

Morse. međusobnih aktivnosti i razmene znanja i unutar i van organizacije. uključujući razmatranje potencijalnog uticaja na organizaciju izmena i da pripremi preventivne mere za ublažavavanje tih rizika. Kriterijume TQM i zahtevi standarda ISO 9004:2000 su takvi da preduzeće. Navedeno se ostvaruje: stalnom analizom vrednosti organizacije i usklađenosti njenih vrednosti sa misijom. ukoliko su normativi i planske cene pravilno propisane.TROŠKOVI KVALITETA. efektivnost i efikasnost preduzeća i sistem menadžmenta kvalitetom (SMK). Dalje se ističe da organizacija treba da oceni rizike koji se odnose na planirane aktivnosti inovacija.… ). Taguchi. 3. onda se obavezno spominju i stepen redukcije troškova nekvaliteta. Takođe treba da napravi plan za vanredne situacije. odnosno nekvaliteta (Crosby. vizijom i strategijama. Da bi jedna organizacija bila „Organizacija koja uči “ ona treba da prikuplja i analizira informacija iz spoljašnjeg okruženja i unutrašnjih i spoljašnjih događaja i izvora i donosi odluke na osnovu rezultata tih analiza Učenje koje integriše sposobnost pojedinaca sa sposobnošću organizacije“ se postiže kombinovanjem znanja. neophodno je da organizacija usvoji strategijski cilj postati i ostati “organizacija koja uči“ i “ učenje“ koje integriše sposobnost pojedinaca sa sposobnošću organizacije“. ukoliko ih sledi. rešenost organizacije za inovacije. načina razmišljanja i ponašanje ljudi sa vrednostima u organizaciji.Na uspostavljanje. sa povećavanjem sposobnosti ljudi na svim nivoima (Više videti tabelu A6u ISO 9004. profitabilnost. UPRAVLJANJE FINANSIJSKIM POKAZATELJIMA SISTEMA MENADŽMENTA KVALITETOM. stvaranjem povoljnog ambijenta za učenje. podržavanje različitosti u mišljenjima različitih ljudi u organizaciji.20) . Redukcija ukupnih troškova.1 DEFINICIJA TROŠKOVA KVALITETA I CILJEVI UPRAVLJANJA FINANSIJSKIM POKAZATELJIMA SISTEMA MENADŽMENTA KVALITETOM Uvođenje sistema troškova kvaliteta (StrK) i upravljanje troškovima kvaliteta (TrK) ima pozitivan uticaj na poslovne rezultate. NEUSAGLAŠENOSTI I GUBICI 3. ciljevi inovacija i njihov uticaj na proizvode procese i organizacionu strukturu. rešenost ljudi da odgovore na izazove i da promene postojeće stanje i dostupnost ili pojava novih tehnologija. kroz proces učenja i razmenu znanja i uvažavanje kreativnosti. ukoliko se priča o uspešnosti poslovanja neke firme. održavanje sistema za učenje i razmenu znanja. str. vrši se samo redukcijom troškova nekvaliteta. Odgovornost za stvaranje povoljnog ambijenta za učenje imaju lideri u organizaciji. orijentisan na učenje. podrška i nagrađivanje poboljšavanja kompetentnosti ljudi. To se pozitivno odražava na ekonomičnost. podsticanjem umrežavanja. Oakland. Roth and Poston. “Organizacija koja uči“ i “učenje “ Za dostizanje održivog uspeha. rentabilnost. mora kontinuirano da sprovodi poboljšanje efektivnosti i efikasnosti SM i tako da pozitivno utiče na finansijske rezultate organizacije (ISO 9004:2009. pa više informacija o tome videti princip menadžmenta kvalitetom-liderstvo str. Najviši nivo zrelosti postiže organizacija koja ima proaktivan pristup rukovođenju. Prilog A). povezivanja. Takođe. Svi eksperti za kvalitet smatraju da se merenje dostignutog nivoa kvaliteta preduzeća vrši merenjem TrK. održavanje i upravljanje procesima za inovacije unutar organizacije utiču: hitnost potrebe za inovacijama.

usluga vrši se procesom/postupkom i potprocesima/koracima definisanim tačkom 8 standarda i prikazanim u tabeli 2. Pored navedenih ciljeva cilj analize finansijskih rezultata sistema kvaliteta je: • izrada odgovarajućih analiza koje ukazuju na značajne probleme u svim organizacionim delovima. trošak nekvaliteta i kako bi se dugoročno. iterativnim postupkom.1. kao ravnotežu iskustvu i intuicije.. ocenjivanja i otkaza. kao što su: validne metode analize.1.). prema tome. kako bi se smanjila neusaglašenost/gubitak. Istaknuto je da odluke koje se zasnivaju na činjenicama zahtevaju efektivne i efikasne mere. izjednačila tekuća vrednost karakteristike sa nominalnom. Troškovi eksternog otkaza su troškovi koji nastaju usled loše organizacije rada kada je proizvod isporučen kupcu ili usled lošeg rada drugih). • dobijanje informacija-elemenata za obezbeđenje i unapređenje kvaliteta roba i usluga i • dobijanje potrebnih informacija za usklađivanje ulaganja u kvalitet i postignutih rezultata. standarda 9001 odnosi se na merenje. odgovarajuće statističke tehnike i donošenje odluka i preduzimanje mera prema rezultatima logičkih analiza.i njihovih performansi su definisani i određena je njihova nominalna vrednost koja je merljiva veličina. U istom standardu se preporučuje da se svi troškovi u preduzeću evidentiraju i analiziraju prema aktivnostima. itd. troškova neusaglašenosti procesa i gubitaka kvaliteta kako bi se stvorila osnova za interne programe unapređenja SMK i njegovih procesa. Struktura tačke 8 data je u tabeli 2. • merenje i praćenje eksternih i internih otkaza. a koji utiču na ukupno poslovanje. predstavljaju smernicu za odluke o korektivnim i preventivnim merama koje su potrebne pri poboljšanjima. Troškovi ocene su troškovi koji nastaju usled ispitivanja. Poboljšanje karakteristika procesa. procesa. škart. . servisiranje proizvoda. mašine itd. u preduzeću (dorada proizvoda. trošak nekvaliteta. Navedena tačka u okviru merenja i praćenja obuhvata merenje performansi sistema/procesa/proizvoda/usluga. Troškovi ili gubici nastaju usled internog i eksternog otkaza. U standardu ISO 10014:2008 se navode tri kategorije troškova i to: troškovi prevencije. pa su troškovi internog otkaza troškovi koji nastaju usled otkaza proizvoda ili usluge da ispune specificirane zahteve kvaliteta usled loše organizacije posla. željene vrednosti je gubitak. ili vraćanja. Svako odstupanje određene karakteristike od njene nominalne. Troškovi prevencije su troškovi koji nastaju sa ciljem da se spreči otkaz sistema. parametri sistema/procesa/proizvoda/usluga/učinka/poslovnog uspeha . Analiza podataka može doprineti utvrđivanju korenitih uzroka postojećih ili potencijalnih problema i. efektivnosti i efikasnosti organizacije i ekonomičnosti kvaliteta. rezultata zadovoljenja kupaca. kontrolisanja ili provere radi ocenjivanja da li se održava utvrđeni kvalitet. tako da se zatim prema tipu i vrsti procesa/potprocesa/aktivnosti i organizacionoj šemi definišu vrste Trk u okviru kategorije. finansijskog i tržišnog učinka.. proizvoda. lošeg rada radnika. ključne karakteristike. troškovi garancije. Dalje se u navedenoj tački standarda daje polazna struktura finansijskih pokazatelja: Generalizovano tumačenje tačke 8 standarda je sledeći.Tačka 8. U okviru tačke analize obuhvata analizu podataka i analizu informacija koje se koriste za određivanje trendova operativnog učinka. proizvoda. analizu i poboljšanje.

Merljivi gubici su troškovi nekvaliteta. vezane za radni nalog. prema ranijem. ljude. U ovako definisanu matricu uključuje se vremenska komponenta. Polazna struktura troškova može se definisati i preko gubitaka. po nosiocu i po vrsti upotrebe. parametre faza procesa i parametre izlaza koji se odnose na izlaz. U literaturi su poznata tri modela troškova kvaliteta i to: po mestu nastanka. Gubitak je vrednost celokupne proizvodnje u vremenu.2. a može koristiti i kombinovani pristup.2 (više o troškovima kvaliteta u odeljku 9). Troškovi kvaliteta prema mestu i kategoriji dati su u tabeli 3. Gubici. Zatim se prema tipu i vrsti procesa i organizacionoj šemi definišu vrste TrK u okviru kategorije. sada nevažećem standardu JUS ISO 9004-1. koji se odnosi na materijal. mašine. uključujući i statističke. a može se uključiti i dimenzija proizvod-kombinovani model. i tako postati merljivi. energiju i neutrošeni rad radnika i mašine. U tom slučaju troškovi mogu biti troškovi usaglašenosti i neusaglašenosti procesa. 4. Međutim. mogu biti merljivi i nemerljivi.1. proizvod/ uslugu/informaciju/dokument. Primer: zastoj u procesu proizvodnje se može vezati za radni nalog. Zajedničko za ove modele je da se za sve funkcije u preduzeću definišu vrste troškova kvaliteta u okviru kategorije. Mesto i kategorija TrK prema funkcijama u preduzeću . Svako odstupanje tekuće vrednosti parametra od nominalne je gubitak i ukoliko je on merljiv postaje trošak nekvalite. DEFINISANJE MODELA TRK U definisanju modela finansijskih pokazatelja SMK može se poći i od analize procesa. metode. a samo neki troškovi kvaliteta za proizvodnu funkciju prikazani su u tabeli 4.Uvođenje i primena sistem troškova kvaliteta (STK) i upravljanje istim određeno je mrežom procesa konkretnog preduzeća. Tabela 4. Iz svega navedenog proizilazi da preduzeće samostalno i slobodno u okviru navedenih kategorija troškova određuje elemente troškova-strukturu troškova i može koristiti jedan od tri pristupa u definisanju modela troškova. Usaglašenost procesa se utvrđuje preko odabranih parametara ulaza. U definisanje modela TrK postupak je sledeći: detaljno se definišu svi TrK u preduzeću prema kategorizaciji standarda ISO 10014:2008. i umanjene za trebovani materijal. svi gubici se mogu oceniti pomoću različitih metoda. Tako se dobija dvodimenzionalna matrica strukture. merenja i okolinu. i načinom funkcionisanja njegovog SMK.

Neki finansijski pokazatelji SMK u proizvodnji (više o njimu odeljku 9) Preventivni troškovi kvaliteta Stručno osposobljavanje osoblja Razvoj. proizvoda. stručnih knjiga Izrada normativa materijala u procesu proizvodnje Normativ materijala utvrđuje se u zavisnosti od tipa proizvodnje. Troškovi ocene kvaliteta u proizvodnji Prijem materijala. softvera. -------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------itd. …i definišu se u saradnji sa funkcijom istraživanje. Linijska/procesna i međufazna kontrola Troškovi kontrolisanja. projektovanje i razvoj. karakteristika tražnje. U slučaju kada su gubici materijala sastavni deo kontrole i ti troškovi moraju da budu obuhvaćeni. Troškovi internih i eksternih otkaza . opreme i rezervnih delova iz magacina Preuzimanje materijala. priprema i sprovođenje osposobljavanja zaposlenih u proizvodnji na svim nivoima. opreme i rezervnih delova i njihovo kontrolisanje i sortiranje iz magacina koje se sprovodi radi utvrđivanja prihvatljivosti za korišćenje. kao i troškove povećanja nivoa kvaliteta obrazovanja zaposlenih i programa stručnog osposobljavanja za različite aktivnosti proizvodnje. Nabavka časopisa.Tabela 4. ispitivanja i proveravanja koji nastaju usled proveravanja rada svih mašina. ---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------itd.2.

Odluku da uzrok zastoja loše nabavljeni MDROAP donosi generalni direktor. Rukovodilac proizvodnje određuje izgubljeno vreme kao razliku između planiranog i utrošenog vremena. Cilj usvajanja ovakvog modela je da se: • odredi iznos TrK prema vrsti u okviru kategorije po procesima i organizacionim celinama. itd. cilj uvođenja STrK upravljanje istim. Formiranje analitičkog kontnog plana Analiza troškova kvaliteta. način i vrsta izveštavanja i merenje. Poslovnik o kvalitetu U Poslovnik o kvalitetu može se. uključeno je sledeće: odgovornost i ovlašćenja rukovodstva. po grupama proizvoda ili po proizvodu. Sistem troškova kvaliteta opisuje potprocese upravljanja troškovima kvaliteta i to: identifikacija i raspoređivanje troškova kvaliteta. . odabrani model TrK. neusaglašenosti i gubitaka. Plan i analiza daju cenu rada radnika Rukovodilac proizvodnje obračunava trošak Gubitak nastao usled otkaza nabavljenog MDROAP Zastoji u procesu proizvodnje koji nastaju usled otkaza loše nabavljenog MDROAP ili njegovog otkaza u garantnom roku. • da se odrede generatori TrK u kritičnom momentu. Uputstva: Raspoređivanje troškova kvaliteta. dokumenta SK. Izveštavanje o troškovima kvaliteta. *troškovi se izračunavaju u stalnim cenama ili u evrima. Postupak U postupak.Izgubljeni rad Razlika između planiranog rada i ostvarenog prema kvalifikaciji zaposlenih u proizvodnji. Sistem troškova prevencije i ocenjivanja. kao nova procedura. • da se odredi njihova zakonitost kretanja u dužem vremenskom periodu i oceni kretanje TrK u budućem periodu. *u preduzeću je urađena nomemklatura rada i materijala. 4. odgovornost i ovlašćenja odgovornih lica.3. DOKUMENTA SISTEMA TROŠKOVA KVALITETA Dokumenta STrK su: Poslovnik o kvalitetu. analiza i poboljšanje. troškova neusaglašenosti i troškova internih i eksternih otkaza. *pored izračunavanja apsolutnih troškova periodično se obračunavaju i relativni troškovi. izveštavanje o troškovima kvaliteta. uključiti procedura: Finansijski pokazatelji sistema menadžmenta kvaliteta. analiziranje troškova kvaliteta i preventivne i korektivne mere. • da se odredi odstupanje modeliranih vrednosti TrK konkretnog preduzeća od prihvaćenih u teoriji. Gubitak je izgubljena dobit. Korektivne i preventivne mere. Postupak. Evidentiranje troškova kvaliteta. evidentiranje i obračun troškova kvaliteta. što predstavlja meru nekvaliteta i • da se definišu korektivne mere. kao odgovor na zahtev standarda. Upravljanje TrK je horizontalan proces. tako da postupak opisuje faze upravljanja istim. a trošak obračunava finansijski sektor.

sinhronizovanu povezanost aktivnosti i procesa i hijerarhijsku uspostavljenu odgovornost pojedinih službi u praćenju troškova kvaliteta (slika 4. Svih dokumenata i to kako dokumenata sistema kvaliteta isto tako i dokumenata koji služe za evidentiranje troškova kvaliteta.Ovim uputstvom se na osnovu organizacione šeme preduzeća i usaglašene strukture troškova kvaliteta raspoređuju određene vrste troškova kvaliteta na mesta njihovog nastajanja. • • • • . troškovima kvaliteta i preventivnim i korektivnim merama za troškove kvaliteta od kolegijuma prema svim funkcijama u preduzeću ili organizacionim celinama u preduzeću. planovima kvaliteta. odnosno ovo uputstvo prikazuje: detaljne definicije vrste troškova u okviru kategorije prema organizacionim celinama preduzeća. Informacije o troškovima kvaliteta od finansijske funkcije do svih funkcija ili organizacionih celina u preduzeću ( sa povratnom spregom ). šifre troška kvaliteta. konta i dokumenta koja omogućuju evidentiranje troška kvaliteta. ako je ona ustanovljena po funkcionalnom principu. Organizacione šeme preduzeća. njihove međusobne horizontalne i vertikalne veze i odnose u organizacionoj strukturi firme. Povratnih informacija o sistemu troškova i troškovima kvaliteta od Kolegijuma do svih funkcija u preduzeću ili organizacionih celina. nesmetani protok: • Informacija o politici. poslovniku.Upustva se odnose na vertikalne procese. tj. treba da omogući: nesmetan protok informacija i dokumenata. Organizaciona šema preduzeća prikazuje poziciju svakog organizacionog dela ili funkcije u sistemu troškova kvaliteta.1). Podataka o utrošcima i troškovima kvaliteta od svih funkcija u preduzeću do knjigovodstva i plana i analize. koji definišu aktivnosti i odgovornost pojedinih funkcija u preduzeću i oni su: Raspoređivanje troškova kvaliteta.

. vreme i nosioci evidentiranja i postupak za evidentiranje TrK. Mesečni i kvartalni izveštaji imaju istu formu. 1.ovim uputstvom se definiše način.ovim uputstvom se propisuje sintetički i detaljan analitički kontni plan za knjiženje troškova kvaliteta. Ovde je data forma Dokumenta za evidentiranje troškova kvaliteta.uputstvo definiše način sprovođenja analize. Cilj korišćenja navedenih metoda je da se utvrđivanjem generatora TrK omogući donošenje odgovarajućih preventivnih i korektivnih akcija za smanjenje vrednosti pojedinih elemenata troškova i za iznalaženje njihovog optimalnog odnosa. U postupku je definisano da se izveštavanje vrši mesečno. U analizi troškova kvaliteta u preduzeću mogu se koristiti dve metode: Pareto i analiza vremenskih serija. Analiza troškova kvaliteta. Formiranje analitičkog kontnog plana. I model TrK-vertikalni model Evidentiranje troškova kvaliteta.Slika 4. kvartalno i godišnje. U upustvu su data i dokumenta koja omogućuju evidentiranje TrK i funkcija u kojoj nastaje trošak kvaliteta i koja se zadužuje za njegovo evidentiranje.

Pomoću Pareto analize analizira se struktura troškova u jednom momenti. ukoliko je veliko odstupanje. Nije problem ako visoki TrK iz oblasti A opadajupravilno deluju preventivne i korektivne mere. Razlog za primenu ove metode je sledeći: u teoriji je. B. troškova ocene kvaliteta i eksternih i internih otkaza (godišnjih)-pomoću statističke metodologije prilagođavanja hiperpovršina empirijskim podacima. dinamika i odgovornost za izradu i distribuciju izveštaja o troškovima kvaliteta. rukovodilac organizacione celine u kojoj je trošak nastao stara se o sprovođenju preventivne i korektivne mere i o dejstvu korektivne mere na trošak periodično obaveštava Kolegijum. Odnos između modeliranih vrednosti hiperpovršina i priznatih u teoriju predstavlja meru kvaliteta ili nekvalitet. preventivnih. gde se empirijskim podacima prilagođava teorijska hiperpovršina. forma. Odluku o sprovođenju preventivnih i korektivnih mera donosi najviše rukovodstvo na predlog rukovodioca funkcije u kojoj je trošak nastao. Izveštaj o vremenskim serijama-prikazuju se i analiziraju TrK iz oblasti A u pet uzastopnih perioda (dijagram rasturanja i indeksi). • funkcije u preduzeću uzročnike nastanka problema i • preventivne i korektivne mere po značaju uticaja na trošak. organizacione šeme preduzeća i usvojenog modela troškova kvaliteta nastaje uputstvo Izveštavanje o troškovima kvaliteta. a preventivni blago rastuću pravu i TrK ocene kvaliteta da slede horinzontalnu pravu (slika 4. C. preventivni. Takođe. Korektivne i preventivne mere Ovo upustvo definiše: • troškove (ne)kvaliteta. Izveštaj o rezultatima vremenskih serija. .2). Izveštaji su sledeći: Izveštaj knjigovodstva planu i analizi za vremenski period od----do----. Uputstvom se definiše oblik. Ukupni TrK. Izveštavanje o troškovima kvaliteta Kao rezultat prethodno navedenih analiza. Onda se odrede tendencija kretanja TrK iz oblasti A za pet uzastopnih perioda i uporedi se njihov nivo pomoću stope rasta. utvrđeno da ukupni troškovi i eksterni i interni otkazi treba da slede hiperbolu. ukupnih. ABC dijagram-Pareto analiza .. troškovi ocene kvaliteta i eksterni i interni otkazi analiziraju se i pomoću statističke metode analize vremenskih serija . • uzročnike i faktore nastanka troška po važnosti.funkcionalne metode. na osnovu empirijskih istraživanja. Odrede se troškovi u oblasti A. Problem je ako niski troškovi počinju da rastu.

2. sposobnosti proizvoda i satisfakcije kupaca . Odnos između troškova kvaliteta.Slika 4.

standarda 9001: 2000 i 9004:2000 odnosi se na merenje. prihvatljivost i sposobnost procesa. periodična kontrola treba da obezbedi propisani kvalitet procesa: stabilnost. Postupak za određivanje nivoa kvaliteta preduzeća i njegovih funkcija je sledeći: • Definiše se misija i vizija preduzeća. U standardu se predlažu sledeće. osoblja u organizaciji i ostalih zainteresovanih strana. U tački 5. taktički i operativni ciljevi pojedinih funkcija. Jedan od imperativa savremenog poslovanja je da strategijski. • Definišu se mere performansi na nivou pojedinih procesa i funkcija. Standarda ISO 9004 kaže se da najviše rukovodstvo mora da definiše metode za merenje performansi organizacije radi utvrđivanja da li su ostvareni planirani ciljevi. Njihova kontinuirana. veoma uopštene. taktički ciljevi na nivou preduzeća su obično strategijski na nivou pojedinih funkcija. Navedena tačka u okviru merenja i praćenja obuhvata merenje performansi sistema/procesa/proizvoda/usluga. efektivnost i efikasnost osoblja u organizaciji. efektivnosti i efikasnosti organizacije i ekonomičnosti kvaliteta. da pozicioniraju organizaciju na njenoj putanji razvoja i rasta i da izmere doprinos poslovanja pojedinih funkcija na uspešnost poslovanja same organizacije. finansijskog i tržišnog učinka . • Definišu se strategijski. taktički i operativni ciljevi preduzeća koji proizilaze iz misije i vizije. Tačka 8. proizvoda i na visok nivo kompetentnosti zaposlenih. 24). • ocena zapažanja korisnika i ostalih zainteresovanih strana o performansama isporučenog proizvoda i • merenje ostalih činilaca uspeha koje identifikuje rukovodstvo (str. procesa. • Definiše se mera performansi na nivou preduzeća.5 PERFORMANSE PROCESA I NJIHOVO MERENJE TQM je nova poslovna filozofija koja se odnosi na visok nivo kvaliteta: organizacije. iskorišćenost tehnologija. Kao rezultat usvajanja novih poslovnih ciljeva zahtevaju se brojni kvantitativni i kvalitativni. Struktura tače 8 data je u tabeli 1. • Preispituju se ciljevi i horizontalno i vertikalno usklađuju.1. analizu i poboljšanje. rezultata zadovoljenja kupaca. produktivnost. vreme odziva. U okviru tačke analize obuhvata analizu podataka i analizu informacija koje se koriste za određivanje trendova operativnog učinka. Brojna preduzeća koja su uvela SMK u dokumentima SMK navode performanse procesa. U određivanja uspešnosti poslovanja organizacije veoma je važno kako konfliktne ciljeve pojedinih zainteresovanih strana i organizacionih celina preduzeća uskladiti sa misijom. performanse procesa: sposobnost. smanjivanje gubitaka i raspodeljivanje troškova i njihovo smanjivanje [ISO 9004:2000]. vizijom i ciljevima poslovanja preduzeća. merljivi aspekti sigurnosti funkcionisanja. • ocena zadovoljenja korisnika. finansijski i nefinansijski pokazatelji: koji imaju zadatak da tačno odrede nivo kvaliteta organizacije i njenih pojedinih funkcija. taktički i operativni ciljevi preduzeća i pojedinih njegovih funkcija treba da budu merljive veličine i uporedive u vremenu. • Definišu se strategijski.1. Pri tome. trajanje ciklusa ili protok. U ove metode spadaju: • analiza finansijskih pokazatelja. • eksterna merenja kao što su poređenje sa konkurencijom i vrednovanje preko treće strane. merenje performansi procesa u celoj organizaciji.

2. troškova internih i eksternih otkaza. ukoliko su vrednosno izražene. Na osnovu analize rezultata primene statističkih. kao i zadovoljenje korisnika i ostalih zainteresovanih strana. (više o performansama potprocesa i ključnih aktivnost u odeljku 9) Prilikom određivanja performansi treba imati na umu sledeće: • Sve pokazatelje posmatrati u funkciji vremena i za njihovo dobijanje koristiti vrednosne veličine izražene u stalnim cenama. Neke performanse procesa proizvodnje su: kvalifikaciona struktura zaposlenih u proizvodnji.2. treba da budu dinamičke kategorije. Od svih navedenih performansi preduzeće treba da izabere samo nekoliko najvažhijih koje će omogućiti stvarno merenje nivoa kvaliteta sistema/procesa/proizvoda. • Merila rezultata treba da odslikavaju operativnu složenost. • Odrediti optimalan miks specifičnih finansijskih i nefinansijskih indikatora. ostvareni rad (redovni i prekovremeni). Primeri merenja su i smanjivanje gubitaka i raspoređivanje troškova i njihovo smanjivanje.1 ističe se da rukovodstvo treba da obezbedi da se koriste efektivne i efikasne metode kojima se identifikuju oblasti za poboljšanje performansi sistema kvaliteta. • Pretpostavlja se da će se sve više prihvatati nefinansijski pokazatelji uspešnosti poslovanja. a koje zavise od specifičnosti poslovanja tog preduzeća.1. U tački 8. Performanse. navodi se da merenje performansi procesa treba da. U tački 8. troškovi i prosečno vreme rešavanja reklamacije) i ostvareni rokovi isporuke (u %). odnos broja realizovanih radnih sati i planiranih radnih sati u proizvodnjii. itd. kao što su i standardi SMK.2.2 Korektivne mere ističe se da planiranje korektivnih mera treba da obuhvati vrednovanje značaja problema i treba da se ostvaruje na osnovu potencijalnog uticaja na aspekte kao što su: troškove rada. inžinjerskih i menadžerskih metoda. U procesu proizvodnje performanse procesa koje se koriste u preduzećima su: vrednost proizvodnje.U okviru tačke 8. a neki zavise od pojedinih standarda koje prihvata organizacija. Moderan razvoj operativnog menadžmenta. Svako preduzeće mora da pronađe optimalnu ravnotežu merila koju ona smatra odgovarajućom za upravljanje svojim operativnim aktivnostima. troškove neusaglašenosti.2. izbalansirano. Performanse preduzeća su navedene u odeljku 1. sigurnost funkcionisanja i bezbednost. . reklamacije kupaca na kvalitet (broj. moraju se pratititi u stalnim cenama u dijagramu rasipanja. U tački 8. odnos planirane vrednosti proizvodnje i realizovane. neusaglašeni proizvodi (troškovi i utrošeno vreme). vrednost proizvodnje u kooperaciji.4 kaže se da organizacija rezultate analize podataka može da koristi da bi utvrdila ekonomičnost kvaliteta. upravljanje sistemom kvaliteta ističu nefinansijske pokazatelje. • Pošto merila performansi zavise od uticaja različitih faktora na preduzeće (neki zavise od faktora u sveri tehnologije proizvodnje. Preduzeća čiji menadžeri razumeju nove indikatore nivoa kvaliteta ujedno će ih najbolje koristiti. razvoj novih tehnologija. performanse proizvoda. ali se moraju jednostavno izraziti. obuhvati potrebe i očekivanja zainteresovanih strana. finansijske i komercijalne performanse.5. preporuka standarda [ISO 9004:2000] i brojnih domaćih i inostranih publikacija mogu se definisati performanse preduzeća i svih procesa i potprocesa.

Da bi se primenili HACCP principi i HACCP sistem definiše se i usvaja HACCP plan. preporučuju ga za implementaciju u SMK. Suština HACCP sistema je da se definišu i odrede kritične kontrolne tačke. kako da razviju sopstveni sistem za proizvodnju bezbednih proizvoda i integrišu SMK i HACCP sistem i principe.6. tehnologije. u celokupnom ciklusu proizvodnje prehrambenih proizvoda. tako da je napravljen sistem i usvojeni standardi u koje je ugrađen sofisticirani sistem kontrole kvaliteta namernica nazvan Hazard Analysis and Critical Control Points (HACCP). skladištenje i distribuciju proizvoda i druge informacije vezane za obezbeđenje bezbednog proizvoda. a 1994. Standardi ISO 15161 daje uputstvo za primenu standarda ISO 9001 u proizvodnji hrane i pića i odnosi se na sve aspekte njihovog kvaliteta. tehnologije hrane i zaštite životne sredine. sistematičan je. Značenje akronima je sledeće: • HA-identifikacija i analiza specifičnih opasnosti.godine dokumentom 94/356 EC. oceni na kojim . Kontrola kvaliteta pomoću sistema HACCP podrazumeva aplikaciju osnovnih načela higijene namernica od početka lanca proizvodnje. dokumentovan je i proverljiv i omogućuje da se identifikuju i prate i kontrolišu opasnosti koje predstavljaju naročito visok rizik za bezbednost hrane. od njive do trpeze. HACCP plan sadrži: početnu i završnu tačku procesa koji je pokriven planom. opis proizvoda i njegove upotrebe. u kojima bi mogle da nastanu neželjene situacije i koje bi mogle da ugroze zdravlje ljudi. veterinarske i humani medicine. značajnu podršku HACCP sistemu pružila je ISO organizacija izradom standarda ISO 15161 i ISO 22000. i kontrolu kada se on isporuči potrošaču. Takođe. tipove opasnosti za bezbednost hrane. transporta. STANDARDI ZA POBOLJŠANJE PERFORMANSI PREHRAMBENIH PROIZVODA I PIĆA – HACCP sistem i principi Poslednjih godina dosta se pažnje poklanja kontroli kvaliteta postupaka za proizvodnju prehrambenih proizvoda. potrošače proizvoda. deluje preventivno. jer su kod ovog pristupa potrebna različita znanja i to: iz oblasti poljoprivrede. prerade. Ovi standardi se međusobno dopunjuju: ISO 15161 ukazuje na mogućnost kako HACCP sistem može da bude integrisan u principe i zahteve SMK. tip pakovanja. hemije. analiza rizika i kritične kontrolne tačke. HACCP je sistemski pristup identifikaciji. koristi ocenu rizika kao alat. Predmet i područje primene ISO 22000 isključivo je problematika upravljanja procesima koji treba da osiguraju bezbednost poljoprivredno prehrambenih proizvoda. a ISO 22000 upućuje sve učesnike u lancu proizvodnje hrane. njihove obrade. Podrazumeva kontrolu svih procesa u proizvodnji na mikroorganizme. manipulacije. Najzad. pakovanja. Punu podršku ovom konceptu dala je i EU u svom dokumentu 93/43 EEC. Njegove glavne karakteristike su da je naučno zasnovan. Jedna od glavnih osobina pristupa HACCP-sistema je njegova multidisciplinarnost. hemijske i fizičke agense koji se mogu naći u hrani i negativno delovati na zdravlje potrošača. Glavni cilj HACCP plana je da se identifikuju potencijalne opasnosti. čuvanja i prodaje proizvoda. mikrobiologije. vrednovanju i upravljanju potencijalnim opasnostima vezanim za hranu. • CCP-utvrđivanje kritičnih kontrolnih tačaka u procesu proizvodnje i definisanje preventivnih mera u kojima se rizik proizvodnje i nastanak potencijalno opasne hrane uklanja ili svodi na prihvatljivu meru. proizvodnje osnovnih i pomoćnih sirovina (veštačka đubriva).

U cilju jasnijeg i preciznijeg uvida u preduzeću IM “ Zlatibor. kao i u kojim tačkama je moguće tu opasnost kontrolisati (značajno smanjiti ili eliminisati). prateća tkiva Goveđa užička pršuta. Usled navedenog se HACCP plan se fokusira na CCP u kojima se mikrobiološka. svinjska užička pršuta Odgovornost Rukovodilac Službe proizvodnje mesa Proizvodnja mesa od ovaca HACCP PLAN02 Rasecanje svinjskih polutki HACCP PLAN03 Proizvodnja proizvoda Proizvodnja od mesa suvomesnatih proizvoda HACCP PLAN04 Proizvodnja suvih slanina HACCP PLAN05 Proizvodnja fermentisanih kobasica HACCP PLAN06 Proizvodnja sterilisanih konzervi HACCP PLAN07 Rukovodilac Službe proizvodnje mesa Rukovodilac Službe proizvodnje mesa Rukovodilac prerade mesa Službe Zlatiborska slanina. makrokonfekc. jestivi delovi(organi) Obrađeni osnovni delovi svinjskog trupovi (polutki). Zakona o hrani.“ AD Čajetina izvršeno je grupisanje procesa i potprocesa. Tirolska slanina Čajna kobasica. sudžuk Goveđa pašteta Rukovodilac prerade mesa Rukovodilac prerade mesa Službe Službe Rukovodilac prerade mesa Službe Smernice Codex Alimentarius (FAO/WHO). hemijska i fizička kontaminacija hrane sprečava u potpunosti ili bar drži pod kontrolom i ne dozvoljava da prekorači definisan nivo prihvatljivosti.mestima proizvodnog procesa one dovode do visokog rizika za bezbednost hrane. Subjekti koji se bave proizvodnjom. Proces Proizvodnja mesa Potproces sirovog Proizvodnja mesa od goveda HACCP PLAN01 Proizvod Primarno obrađene i ohlađene polutke/četvrtine. Inicijalni koraci za uvođenje HACCP-a su slični kao za uvođenje svih ostalih standarda i prikazani su u sledećoj tabeli: Tabela 2 Procedura za razvoj i implementaciju HACCP koncepta Faze P Koraci Obuka i formiranje tima za razvoj HACCP . utvrđuju dvanaest koraka za primenu sedam principa koji se mogu grupisati u dve osnovne faze: faza uvođenja i faza realizacije. jestivi delovi(organi). a za svaki potproces je navedena i šifra HACCP plana i odgovorno lice. preradom i prometom hrane treba da razvijaju i primenjuju sistema za svaki poseban proces/proizvod. Meso i prateća tkiva Primarno obrađeni i ohlađeni trupovi. Sremska kobasica.

hemijske i fizičke. Za svaku proizvodnu operaciju u HACCP planu treba da se razmotre koraci koji joj prethode i koji slede iza nje. kao i posledica direktne i indirektne kontaminacije na bilo kojoj tački proizvodnog procesa.).Svo zaposleno osoblje preduzeća koje proizvodi hranu mora da prođe obuku za primenu HACCP. distribucije do konzumiranja i karakterizaciju opasnosti. Biološke opasnosti su organizmi ili agensi biološkog porekla čije prisustvo može da prouzrokuje da proizvod bude . Po svojoj prirodi opasnosti mogu biti biološke. itd. Faza realizacije Princip I – Analiza opasnosti uključuje dva glavna elementa: identifikaciji potencijalnog opasnosti u svim fazama proizvodnje hrane. posebno se osvrnuti na korišćenje proizvoda od strane osetljivih grupa u populaciji (beba. stari.) Opis proizvoda treba da pruži koncizan pregled informacija o najvažnijim karakteristikama proizvoda ( fizička i hemijska svojstva. male dece. Takođe je važno utvrditi potencijalne korisnike proizvoda i. bolesni. koja je prilagođena njihovim odgovornostima. ukoliko je to potrebno. trudnice. Izrada dijagrama toka procesa Dijagram toka procesa treba da se konstruiše tako da opiše svaku aktivnost i korak u proizvodnji hrane. Identifikacija opasnosti podrazumeva da HACCP tim treba da identifikuje i precizno navede sve opasnosti za koje se osnovano očekuje da mogu biti povezane sa proizvodom. od mesta proizvodnje sirovine preko prerade. Opis proizvoda i definisanje njegove upotrebe HACCP tim mora da sastavi opis svakog proizvoda posebno na koji se odnosi HACCP plan. Obuku osoblja treba da izvode kvalifikovani pojedinci iz preduzeća i odgovarajući konsultanti.R I P R E M A R E A L I Z A C I J A Princip I Princip II Princip III Princip IV Princip V Princip VI Princip VII Opis namernica/proizvoda koji su predmet kontrole Utvrditi i opisati način upotrebe proizvoda i potrošača Izrada dijagrama toka procesa Verifikacija dijagrama toka procesa Praćenje i analiza opasnosti Utvrđivanje CCP Utvrđivanje kritičnih granica za svaku CCP Utvrđivanje sistema praćenje za svaku CCP Utvrđivanje korektivnih mera Utvrđivanje postupka verifikacije Utvrđivanje upravljanja dokumentima i zapisima Obuka i formiranje tima za HACCP. Dijagram toka procesa mora da se sastavi za svaki proizvod ili grupu proizvoda na koju se primenjuju HACCP principi. način pravilne upotrebe itd. HACCPtim je multidisciplinaran tim stručnjaka koji mora da poseduje sva specifična znanja o datim proizvodima i procesima i opšta znanja iz oblasti upravljanja kvalitetom i higijene hrane. sirovine i poluproizvodi koji se koriste u njegovoj upotrebi.

itd. a uz konsultacije sa veterinarskom inspekcijom. Kritična granica je je najviša ili najniža vrednost određenog parametra koja je prihvatljiva da bi se smatralo da je proces na prihvatljivom higijenskom nivou kao preduslov da bi proizvod bio bezbedan.Čajetina definisane su četiri CCP. Kada se ova .Utvrđivanje graničnih vrednosti ili kritični limit. istom kontrolnom merom. Eliminisanje opasnosti se vrši kuvanjem hrane (određena visina temperature i dužina izloženosti proizvoda propisanoj temperaturi) i tako se uništavaju mikroorganizmi. Biološke opasnosti mogu dospeti u proizvod u toku njegove obrade i prerade iz sredine u kojoj se proizvodi hrana. predstavnik rukovodstva za kvalitet će. vrši se zamrzavanjem hrane. Princip II . U tom preduzeću su određene i šifrirane CCP. ostaci metala. u zavisnosti od nivoa i vremena odstupanja. Biološke opasnosti su mikroorganizmi (bakterije. gljivice). Princip III . Opasnost naročito visokog rizika je opasnost čija je verovatnoća poljavljivanja visoka i/ili ima ozbiljne poledice po zdravlje potrošača. U preduzeću „Voda Vrnjci“ se uzimaju slušajnom metodom na definisanim mestima uzorci mineralne vode i kontrolišu interno i eksterno u laboratorijama. a koji su opasni po zdravlje ljudi. u okviru algoritamske šeme odgovaranjem na pitanja sa da ili ne. tehnička služba interveniše i otklanja kvar kod rashladnih uređaja. u kom je identifikovana opasnost.d. Mnoge se hemijske supstance i dodaju hrani u cilju poboljšanja nekih njenih svojstava ili da se uspori njeno kvarenje. CCPs (Critical Control Points) je tačka. temperatura komore i kalibrisanje termometra. Karakterizacija opasnosti podrazumeva da mora da se odredi koje su opasnosti od posebnog značaja i čija je priroda takva da je njihova eliminacija ili redukcija na prihvatljiv nivo od suštinske važnosti za proizvodnju bezbedne hrane. Na osnovu toga određuju se preventivne mere za kontrolu rizika. mesto. Važno je napomenuti da je nekad neophodno primeniti nekoliko preventivnih. a prevencija opasnosti. kamenje. hemijske supstance koje se koriste da poboljšaju rast životinja ili da ih leče od različitih bolesti. Kritične granice su relativna vlažnost komore za dimljenje i fermenta u početnoj fazi zrenja 90% uz postepeno snižavanje na 75%.Određivanje kritične kontrolne tačke. Korektivne mere su: u slučaju odstupanja od kritičnih granica. Kritična kontrolna tačka CCP-4B je: dimljenje. U cilju identifikovanja CCP koristi se stablo odlučivanja koji omogućuje da se. Hemijske opasnosti su ostaci supstanci koje imaju farmakološko dejstvo i/ili njihovi metaboliti. predstavlja CCP. paraziti i prione (posebni proteini koji izazivaju neke bolesti kod ljudi i životinja). na predlog rukovodioca Službe prerade mesa. pesak. dlaka. kontrolom identifikovana opasnost visokog rizika u procesu proizvodnje može eliminisati ili određenim merama svesti na prihvatljiv nivo. kontrolnih mera za kontrolu jedne opasnosti. U CCP se prati relativna vlažnost komore. a nekada se više opasnosti mogu kontrolisati jednom. ostaci kostiju. iz sastojaka koji se dodaju u proizvod ili od ljudi koji su uključeni u proizvodni proces. U slučaju odstupanja od kritičnih granica. Temperatura komore za dimljenje i fermenrtaciju u početnoj fazi zrenja ne iznad 240C. ali čije prisustvo može da dovede do povreda ili do štetnih efekata kod ljudi nakon konzumiranja. koje moraju da budu postignute da bi se u svakoj kontrolnoj tački garantovao uspeh.nepodesan ili opasan za konzumiranje. sprečavanje razvoja opasnih mikroorganizama. sušenje i fermentacija. plastika. doneti odluku o proglašenju proizvoda neispravnim ili uslovno upotrebljivim. virusi. korak ili postupak u procesu proizvodnje gde se nadzorom. Za svaku opasnost visokog rizika mora da postoji jedna ili više CCP. drvo. Fizičke opasnosti su „strana tela“ (staklo. determiniše da li određeni korak u procesu proizvodnje.) koja se normalno ne očekuju u hrani. U preduzeću IM „Zlatibor“a. Hrana može da sadrži ostatke mnogobrojnih hemijskih supstanci uključujući hemikalije koje se koriste u poljoprivredi ili supstance koje su posledica kontaminacije životne sredine iz industrije.

• kod periodičnog monitoringa frekvencija kontrole u CCP mora biti dovoljno česta da garantuje da je CCP pod kontrolom. HACCP sistem se mora adekvatno i redovno proveravati da bi se obezbedila njegova efektivnost i potpuna usklađenost između onoga što je planirano i onoga što se stvarno dešava u vezi bezbednosti hrane u konkretnom preduzeću. • spreči da potencijalno škodljiva hrana dođe do potrošača i • spreči da se ponovo desi odstupanje. Kritični limit se određuje prema odgovarajućim propisima (državni zakoni. Zapisi se odnose na aktivnosti u monitoringu nad CCP. odnosno higijene. kao i proveru programa upravljanja. Princip V .provera uspešnosti funkcionisanja nakon implementacije plana. • monitoring treba da obezbedi potrebne informacije na vreme. Korektivne meru su prethodno planirane mere. čuvanja dokumenata i zapisa i ukupno obezbeđenje kvaliteta. upustava i zapisa. Princip VII . kao i procedura za čuvanje dokumenata i zapisa. Provera sistema se sastoji iz dva dela: • validacije-provera tačnosti i kompletnosti plana pre nego što je plan implementiran i • verifikacije. Sertifikacija se odvija po istim opštim pravilima i postupku kao i sertifikacija SMK.Utvrđivanje postupka za verifikaciju koji uključuje dodatna testiranja i procedure u cilju potvrde da je program bio efikasan.vrednost prekorači smatra se da CCP nije pod kontrolom. . standardi kompanije. procese rada i osoblja. • moraju da postoje zapisi o sprovedenom monitoringu i • mora da postoji procedura za kalibraciju merne opreme.Utvrđivanje korektivnih aktivnosti kada monitoring pokazuje da u određenoj CCP kontrolne mere nisu korektno sprovedene. Preduzete korektivne mere moraju takođe da uključuju odgovarajuće uklanjanje ili ponovu preradu neusaglašenih proizvoda. a koje služe da se: • ponovo uspostaviti kontrola nad CCP. potrošače i one koji vrše kontrolu bezbednosti proizvoda. pravilnici). Princip IV .Uspostavljanje dokumentovanih procedura. Dokumentacija su pisane procedure. provera funkcionisanja dobre proizvođačke prakse. Dokumentacija ukupnog sistema bezbednosti hrane u preduzeću obuhvata dokumentaciju koja se odnosi na preduslove programa i dokumentaciju koja se odnosi na HACCP plan. Procedure i uputstva se odnosi na analizu opasnosti. uptstva i zapisi za preduzeće koje se bavi proizvodnjom hrane. Obuhvata i proveru objekata i opreme za proizvodnju.Utvrđivanje sistema za praćenje primenjenih mera u CCP. određivanje CCP i utvrđivanje kritičnih granica. Kritične granice ne mogu biti manje precizne ili blaže od primenljivih vrednost za takav procesni korak. kao i modifikacije koje su naknadno unete u HACCP-sistem. • podaci dobijeni monitoringom treba da se procenjuju od strane stručnjaka. Monitoring utvrđuje da li je posmatrani proces pod kontrolom kako bi se preduzele preventivne mere. Da bi monitoring bio uspešan mora da se obezbedi sledeće: • izabrane procedure za monitoring moraju biti takve da mogu da otkriju gubitak kontrole u CCP. Princip VI . čija primena počinje onog momenta kada se ustanovi da je došlo do prekoračenja kritične granice u CCP. Ocenjivanje se vrši u tri dela: preispitivanje postavljenog HACCP plana za dati proizvod. Specifične korektivne mere moraju biti razvijene za svaku CCP u HACCP-sistemu. odstupanja od kritičnih granica i korektivne mere vezane za njih.

U Delu Zakona. postaju obavezujući na tržištima EU Svetske trgovinske organizacije. dobre poljoprivredne prakse (GAP-Good Agricultural Practices). hemijska. pesticida.Good Manufacture Practices). GLOBALGAP je međunarodni komercijalni standard. str. dobre higijenske prakse (GHP-Good Hygiene Practices). • Fizička. serije prezentacija po lokalnim privrednim komorama u cilju promocije Uredbe o korišćenju podsticajnih sredstava za uvođenje i sertifikaciju sistema bezbednosti hrane. Ministarstvo poljoprivrede RS u 2006. • Elemente bitnih tehnoloških postupaka koji se primenjuju u proizvodnji hrane. kategorizacija i naziv proizvoda. „ [ broj41. godini je pokrenulo je promotivnu akciju pod nazivom "Mislite na vreme" koje predviđa emitovanje TV i radio spotova. dovela je do nezadovoljstva potrošaca i do gubitka poverenja u institucije zadužene za kontrolu bezbednosti hrane u Evropskoj uniji. godine temeljno izmenjen novim. kao odgovor na povećanu zabrinutost . propise i standarde.godine. Ceo sistem stavljen je u službu potrošača pod načelom da svako ima pravo na kvalitetnu i bezbednu hranu. Potrošači su jasno dali do znanja da. Ministri EU su 2003. što nedvosmisleno ukazuje da su HACCP-principi uključeni u zakonsku regulativu i postali su obavezni za sve subjekte u proizvodnji hrane na teritoriji R Srbije. • Pakovanje i deklarisanje i • dodatne zahteve za označavanje hrane. Analiza opasnosti i kritičnih kontrolnih tačaka CCP (HACCP). U Evropskoj Uniji ovi standardi su prvo nazvani EUREPGAP. podizanja nivoa svesti o pravu potrošača na ovakvu vrstu zaštite i neophodnost postojanja sistema dokumentovanog kvaliteta kod svakog proizvođača hrane za tržište. data su uputstva za dobru proizvođačku. hormona. • Fizička. ukoliko je garantovana ispravnost poljoprivrednih proizvoda. strožijim zakonskim propisima (Generalni zakon o hrani).Higijena hrane i hrane za životinje određeni su uslovi higijene hrane. su spremni da plate više za takve proizvode. godine deneli politiku.Počevši od januara 2006. za oblast poljoprivredne proizvodnje i proizvodnje i prodaje zdrave hrane. u prvom redu HACCP. Prema podacima Ministarstva poljoprivrede u toj godini je oko 650 preduzeća bilo u procesu implementacije ili je sertifikovalo integrisani ISO 9001/HACCP. uvođenja genetski modifikovane hrane. ceo sistem kontrole proizvodnje hrane u EU je od 2000. ali ipak predstavljaju najbitniji uslov za ulazak na tržište Evropske unije.86] 7. hemijska. koji su uveli i novi koncept. U cilju poboljšanja stanja. njenoj stručnoj kontroli i upravljanju životnom sredino. mehanizme inspekcije i sertifikaciju proizvoda. a kasnije se koriste pod imenom Global GAP (The Global Partnership for Good Agricultural Practice) standardi.). preteranog korišćenja aditiva. Takođe se bliže propisuju uslovi u pogledu kvaliteta hrane i to za: • „Klasifikacija. a to je “mogućnost praćenja hrane od njive do trpeze”. fizičko-hemijska i senzorska svojstva sirovina. GLOBALGAP propisuje uslove proizvodnje. pošto je nastao 1997. antibiotika itd. fizičko-hemijska i senzorska svojstva. • Izdavanjem ovlašćenja ocenjivačima senzorskih svojstava hrane za određene proizvode. kao i vrstu i količinu sirovina. kao i sastav hrane. godine usvojen je Zakon o bezbednosti hrane. Ovom politikom podvlači se značaj održivosti poljoprivredne proizvodnje i proizvodnje zdrave hrane korišćenjem dobre prakse (GMP. dodataka i drugih supstanci koje se upotrebljavaju u proizvodnji i preradi hrane. U junu mesecu 2009. Napominjemo da standardi u poljoprivrednoj praksi nisu zakonski obavezujući. godine standardi bezbedne hrane. GLOBAL GAP Usled povećane zabrinutosti potrošača za kvalitet hrane (bolesti ludih krava. Posebno je istaknuta pažnja za smanjenjem gubitaka u poljoprivrednoj proizvodnji. higijensku praksu i HACCP i nacionalne mere. • Metode uzimanja uzoraka i ispitivanje kvaliteta hrane .

povrća. Namenjen je proizvodnje. GLOBALGAP obuhvata sisteme sertifikacije voća. bez obzira na vrstu i veličinu njihove Evropska dobra poljoprivredna praksa odnosi se na upravljanje procesima. Obuhvata proizvodnju primarnih poljoprivrednih proizvoda i aktivnosti nakon berbe. Time se osigurava dugoročna efektivnost i efikasnosti poboljšava zdravlje i dobrobit ljudi. U Srbiji. • optimalna upotreba prirodnih energetskih resursa. potprocesima i aktivnostima u poljoprivrednoj proizvodnji. Principi standarda GLOBALGAP : • proizvodnja visokokvalitetnih proizvoda. već se nalazi u okviru zakona i pravilnika o poljoprivrednoj proizvodnji. svim poljoprivrednim proizvođačima. • zaštita životne sredine. Ciljevi standarda GLOBALGAP : • bezbednost hrane primenom HACCP principa. cveća i ukrasnih biljaka. • kombinovanje najboljih dostupnih profitabilnih praksi i • poboljšanje životnih uslova lokalnih zajednica. 1997. Od 2005. upravljanje zaštitom od štetočina i uvođenje i održavanje SMK. Standard je zamišljen da pruži garanciju maloprodaji i potrošacima. GAP-dobra poljoprivredna praksa je propisana od strane međunarodnih institucija. • zdravlje i bezbednost zaposlenih. kao što je Organizacija za hranu i poljoprivredu pri Ujedinjenim nacijama – FAO. Komponente Global GAP su: • proizvodnja hrane u kontrolisanim uslovima. • primena HACCP principa i osiguranje bezbednosti hrane. tako da se štiti kvalitet vazduha. . dobra poljoprivredna praksa nije izdvojena kao zaseban dokument. kafe. • korišcenje principa dobre poljoprivredne prakse. stočarske proizvodnje. integrisane sigurnost u gajenju stoke (Integrated Farm Assurance-IFA).godine primena GAP je zakonska obaveza i uslov za pristupanje na tržišta EU i sveta. Cilj ove inicijative je da razvije uvođenje i sertifikaciju poljoprivredne proizvodnje i isporuke poljoprivrednih proizvoda prema specificiranim standardima i pravilima. • odgovornost prema društvu i • upravljanje zaštitom životne sredine. • zaštita životne sredine. ribarstva. meda. • briga o socijalnom stanju zaposlenih i • briga o životinjama (gde je primenljivo) i o životinjama na poljoprivrednom dobru. zemljišta i vode i čuva prirodno stanište biljnih i životinjskih vrsta. • podrška ekonomski prihvatljivoj poljoprivrednoj proizvodnji. kao i tome da su preduzete sve mere i kontrole da bi proizvod bio bezbedan po zdravlje potrošača. integrisane poljoprivredne proizvodnje i koji se primenjuju u više od 45 zemalja u svetu.potrošača. na inicijativu velikih supermarketa (Euro Retailer Produce working Group).

radni dokument. drugi dokument. voće i povrće) • EUREPGAP Checklist – Upitnik Postoji poseban spisak kontrolnih tačaka i kriterijuma za svaki modul posebno. može da se dobij sertifikat GLOBALGAP. zemljište i supstrati. Proizvođač koji želi da izvrši sertifikaciju svoje proizvodnje treba da obezbedi dokumenta koja dokazuju da je ispunio obavezne zahteve i pružaju specificirane informacije u oblasti opštih pravila. iako nije ispunjena ni jedna preporuku.vrsta.crops base. može da se koristi za ocenjivanje i samo ocenjivanje.Primena principa HACCP omogućava da se kritične kontrolne tačke na vreme indentifikuju i tako otklone moguće opasnosti po bezbednost hrane. komunikacije) dok treći. zaštita useva. zahtevi vezani za upotrebu đubriva (jasno dokumentovan način upotrebe . Kontrolna tačka je pitanje na koje inspektor može odgovoriti sa : ispunjava. istorija i upravljanje lokacijom. navodnjavanje i đubrenje. Važan deo potrebne dokumentacije za sertifikaciju GLOBALGAP-a je svakako izrada akcionih planova. vrste i podloge. žitarice. kontrole koje omogućavaju sprečavanje pojave opasnosti). HACCP. evidentiranje i interna provera. da bi se dobio sertifikat GLOBALGAP. • EUREPGAP Control Points and Compliance Criteria (All farms. Kontrola proizvodnje voća i povrća obavlja se kroz tri modula : • modul za sva poljoprivredna dobra koji sadrži kontrolne tačke primenljive za svaku vrstu poljoprivredne proizvodnje i za stočarstvo. mesto i učestalost). Kontrolna lista. pravila i principa HACCP i kontrolnih lista sa akcentom na modulu kome pripada njegova proizvodnja. daje detaljan opis zahteva za dobru poljoprivrednu praksu i kriterijume za prihvatanje (specificiranje rizika. aktivnosti. USLOVI za primenu standarda GLOBALGAP su: Da bi se dobio proizvod koji je zdravstveno bezbedan i kvalitetan. isto kao i u upravljanju SMK i u uvođenju i primeni HACCP-sistema i principa. • modul za biljne kulture-koji je formulisan za kontrolu biljnih proizvoda i • modul za voće i povrće-koji predstavlja ček-listu za proveru poljoprivrednih proizvoda koji se svrstavaju u voće i povrće. poljoprivrednik mora da usaglasi proizvodnju sa pravilima sledećih dokumenata : • EUREPGAP General Regulations – Opšti pravilnik . Iz navedenog prioizilazi da je HACCP sistem uklopljen u Global GAP standard. Akcioni plan je vrsta vodiča. Opšta pravila. Preventivno uklanjanje.fruit and vegetables) – Kontrolne tačke i kriterijumi za ispunjavanje (sva poljoprivredna dobra. analiza rizika -procene rizika. Kriterijumi za ispunjavanje su opis aktivnosti potrebnih za usaglašavanje sa standardom i uslov. potrebno je da inspektor pozitivno odgovori na : * 100% od primarnih kontrolnih tačaka (primenljivih) * 95% od sekundarnih kontrolnih tačaka (primenljivih) * Postojanje što većeg broja preporuka za koje nije definisan minimum ( znači da. bezbednost i socijalna zaštita radnika i zaštita životne sredine. neispunjava i neprimenljivo. upravljanja rizikom. koji vodi kroz celokupan proces implementacije . Zahtevi koje poljoprivredna proizvodnja treba da zadovolji su: mogućnost utvrđivanja porekla. ali da su ispunjeni navedeni procenti primarnih i sekundarnih obaveza). daje pregled opštih zahteva. odnosno reakcija u slučaju pojave kritičnih tačaka sastoji se u sledećem: analiza rizika (definiše potencijalne probleme) i kritične kontrolne tačke (mere. Prva dokumenta standarda.

i to pomoću pitanja iz upitnika GLOBALGAP-a.sredstva). listu partnera i vreme potrebno za izvršenje projekta. odgovornost za izvršavanje aktivnosti i zadataka. Ukoliko se nosioci sertifikata iz bilo kojih razloga ne pridržavaju propisanih zahteva. aktivnosti koje treba preduzeti za izvršavanje ciljeva. • jasno specificiran cilj. Za svaki od ciljeva akcionog plana treba da se opišu: zadaci. Planiranje podrazumeva definisanje vremenskih rokova. Samostalna sertifikacija izuzetno je skupa i traži uključenje i internih i eksternih stručnjaka. • izjava o viziji Postavite je na prednju stranu. • odgovornost za svaki deo projekta. kada sledi ponovno ocenjivanje. Da li se radi ono što je specificirano? Da li ispunjava planirano? • uključenje svih mogućih promena u plan.vreme.Važno je znati šta treba da se postigne u toku rada i koje je rešenje idealno za otklanjanje nastalog problema. Važenje sertifikata može da se produži do maksimalno tri godine. definišu: potrebni resursi. aktivnosti i osobu koja će biti obaveštena čim zadatak bude gotov: • resursi potrebni u izvršavanju cilja (ljudi. sagledavaju se mogući problemi i mogućnosti za njihovo rešavanja. a kasnije i aktivnosti.standarda. Zato se preporučuje otvorena komunikaciju. Za svaki novi cilj napravite poseban plan koji će razdvojiti odabrane strategije. • kominukacija-svi ušesnici u projektu moraju da znaju da je ovo dokument koji može biti verifikovan. rezultati i mere ocene efikasnosti rezultata. Postavljanjem vremenske granice stavljaju se u prvi plan predviđeni i alternativni planovi. Tada se svi članovi udruženja lakše organizuju za dobijanje sertifikata i za njegovo održavanje. nakon čega sledi inspekcijska provera. Za izradu plana potrebne su informacije i njihova detaljna analiza. Proveru uvedenog sistema standarda obavlja odgovarajuce sertifikaciono telo. Treba odredite vremenski raspored za izvršavanje zadataka. Važno je dobro isplanirati svaki korak. • merljive i realne ciljeve u ostvarivanju akcionog plana. Zato. Nakon njihovog razmatranja. Akcioni plan određuje ŠTA ce biti urađeno. kao i krajnje rokove. kao i planiraju aktivnosti za rešavanje istih. sertifikat im se može oduzeti. • plan za procenu rezultata. Elementi plana su: Uvek na početku treba da se napiše kratka izjavu o problemu (aktivnosti) koji treba da se reši. Zato je važno definisati CILJ. se proizvođačima preporučuje da se organizuju i formiraju udruženja ili zadruge i da se učlane u Gransku asocijacija za sigurnost i kvalitet u oblasti prehrane. . odnosno vreme početka i završetka neke aktivnosti. Sertifikat važi godinu dana. KO će to uraditi i KADA. . Sertifikacija može da se obavi na sledeće načine: sertifikacija individualnog poljoprivrednika i sertifikacija udruženja poljoprivrednika. Osnovni elementi koje treba uneti u akcioni plan : • naslovna strana mora da uključuje naziv projekta. timski rad. • strategije: treba definisati i opisati korake.

). C (usaglašenost sa znakom). Do sada usvojene direktive se odnose se na sledeće proizvode: električna oprema dizajnirana za upotrebu pod određenim električnim naponom (1973. ali zajednički su im sledeći zahtevi: 1. na tržištima država EU gradi se "harmonizovano tehničko zakonodavstvo.). jednostavni teretni plovni objekti (1987.). što treba da doprinese boljim izvoznim rezultatima poljoprivrede.). itd.Global GAP standard nije obavezan na našem tržištu. U toku prethodnih dvadeset godina usvajene su i objavljene direktive koje se odnose na potencijalno rizične proizvode i koje odmah postaju obavezujuće za sve države članice. Obeležavanje se vrši CE-oznakom Zemlja članica treba da pretpostavi da proizvodi koji imaju CE znak odgovaraju zahtevima ovih direktiva. " Martinovci. Direktiva važi samo na tržištima zemalja članica EU. mašine (1989. već dugi niz godina. uređaji na gas i tečna goriva (1990. 2. Moduli su kompatibilni. telekomunikacioni terminal uređaji. koja je u godini 2008. preduzeće mora da uradi detaljnu i preciznu tehničku dokumentaciju kojom dokazuje usaglašenost. D (obezbeđenje kvaliteta proizvodnje). neautomatski merni instrumenti (1990. uključujući i lokalne zahteve za njihovu usaglašenost (1991. izbor jednog modula ne isključuje mogućnost primene i drugih ("modul C je dizajniran tako da može da se koristi u kombinaciji sa modulom B"). elektromagnetna podudarnost (1989. proizvodi za konstrukciju (1988). Takođe se očekuje usvajanje Zakona o bezbednosti hrane u koji će biti uključena zakonska obaveza: sertifikacija poljoprivredne proizvodnje po zahtevima standarda Global GAP-a. lična zaštitna oprema (1989.).European Conformity) koja se stavlja na proizvod proizvođač ili onaj koji je odgovoran za plasiranje prizvoda na tržištima zemalja EU jemči da njegov proizvod ili/i proizvodnja ili podsklopovi tehnički ispunjavaju zahteve za bezbednost građana i zaštitu životne sredine. godine je prvi put sertifikovan paradajiz proizveden po Global GAP standardu preduzeće " IBR Tomato. usaglašenosti sa njom. bojleri za toplu vodu na ugalj i gas (1992. uređaji pod pritiskom i uređaji koji rade u potencijalno eksplozivnim sredinama. medecinski uređaji.). b) preduzeće može da nominuje i pojedine podsklopove proizvoda i u tom slučaju se . U predmetu svake direktive dati je detaljan spisak proizvoda i precizno su definisani zahtevi za bezbednost koji moraju biti ispunjeni pre nego što se proizvod označi CE znakom i plasira na tržištu zemlje članice.). U septembru mesecu 2008. ostvarila suficit od 600 miliona dolara. 7. dečije igračke (1988. modul B (CE znak-ispitivanje).). Za ocenjivanje usaglašenosti direktiva daje precizno definisane zahteve u članovima od 2 do 14.)." Oznakom CE (skraćenica pojma evropske usaglašenosti. 3. STANDARDI ZA POBOLJŠANJE PERFORMANSI PROIZVODA – CE znak Definisanjem evropske tehničke regulative i ocenjivanjem. tj. E (obezbeđenje kvaliteta proizvoda). F (verifikacija proizvoda). Ministarstvo za poljoprivredu finansijski pomaže u finansiranju uvođenja ovog standarda. G (verifikacija jedinica) i H (potpuno obezbeđenje kvaliteta). Detaljni zahtevi su specificirani u članovima pojedinih direktiva i variraju od direktive do direktive. ali je obaveza na tržištu EU. a) u slučaju kada je proizvod podvrgnut direktivama. medicinski uređaji koji se ugrađuju u telo (1990.). to podrazumeva da je proizvod i u pogledu pojedinačnih performansi usaglašen sa odgovarajućim odredbama ovih direktiva.). po specificiranim pravilima. Takođe. uključujući i proceduru za ocenu usaglašenosti. Preduzeće bira modul po kome će da sertifikuje svoj proizvod i/ili proizvodnju i može da izabere sledeće module: A (interna kontrola proizvoda).

obaveze proizvođača i distributera. uslovi i način informisanja i razmena informacija u vezi sa rizicima koje proizvod predstavlje po zdravlje i bezbednost potrošača i drugih korisnika. 11. onoliko koliko je zahtevano. Ona mora biti u svojini proizvođača ili njegovog ovlašćenog distributera na teritoriji Zajednice kako bi bila dostupna ovlašćenim proveračima. koji je primeren upotrebi proizvoda i koji se smatra prihvatljivim i usklađenim sa visokim nivoom zaštite bezbednosti i zdravlja potrošača i drugih korisnika. „Zakonom o opštoj bezbednosti proizvoda“ uređuje se opšta bezbednost proizvoda koji su stavljeni na tržište. 9. instaliranje i zahteve u pogledu održavanja. uključujući i rizik čije se posledice ne ispoljavaju odmah kada se proizvod koristi. da proizvod odgovara dizajnom. Proizvođač ili njegov ovlašćeni zastupnik mora na svaki proizvod da otisne CE-znak. Takođe moraju biti uključeni određene zapisi koje se odnose na merenja usaglašenosti. „Bezbedan proizvod. Zakona se navodi: „Ako ne postoje odgovarajući posebni propisi iz člana 2. proizvođač mora biti primoran da napravi proizvod podudaran sa zahtevima koji se tiču CE znaka i otkloni uočeni neusaglašenosti sa zahtevima standarda. Svaki drugi znak stavljen na proizvod ne sme ugroziti vidljivost i čitljivost CE znaka. je svaki proizvod koji. Provera EC je procedura gde proizvođač. 5. Ne sme se staviti CE znak na proizvod sa ciljem da se obmanu potrošači. proizvodnjom i svojom funkcionalnošću. 6. odnosno čija je upotreba predstavlja ozbiljan rizik po zdravlje i bezbednost potrošača i drugih korisnika. Tamo gde se nastave neusaglašenosti zemlja članica mora da zabrani plasiranje proizvoda na tržištu i da utvrdi da je proizvod povučen sa tržišta. proverava usaglašenost sa zahtevima samo za te podsklopove. Ukoliko se utvrdi da je CE znak dodeljen neispravno. Proizvođač je obavezan da. proizvod se smatra bezbednim ako ispunjava zahteve srpskih standarda kojima se preuzimaju harmonizovani evropski standardi doneti radi ispunjenja opšteg zahteva za bezbednost proizvoda. 8. Ozbiljan rizik je svaki rizik koji zahteva hitno postupanje nadležnih organa. Proizvođač mora u svakom trenutku da garantuje da njegov proizvod ispunjave zahteve odabrane direktive. a u granicama delatnosti koju obavlja preduzme aktivnosti i mere koje će mu omogućiti da: • blagovremeno izvrši analizu i procenu rizika koje bi ti proizvodi mogli da predstavljaju. Ona mora da dokazuje. kada je to potrebno. kriterijumi za ocenjivanje usaglašenosti proizvoda sa opštim zahtevima za bezbednost. “ što znači da navedene direktive EU važe i u Srbiji. 10. preko sertifikacionog tela (EU daje spisak sertifikacionih tela u Official Journal of the European Communities). u zavisnosti od svojstava proizvoa. Tehnička dokumentacija mora da bude urađena tako da potvrđuje usaglašenost sa zahtevima direktive. ovog zakona. Svaka zloupotreba CE znaka je zabranjena. po ovom zakonu. kao i vršenje nadzora. U članu 7. “ Opasan proizvod je svaki proizvod koji nije bezbedan u smislu ovog zakona. Proporcije znaka se moraju poštovati i ne sme se znak uvećavati niti menjati. nego se ozbiljnost mogućih posledica po zdravlje i bezbednost potrošača i drugih korisnika i učestalost njihovog pojavljivanja procenjuje. pod redovnim ili razumno predvidljivim uslovima upotrebe.4. Proizvođač je dužan da obezbedi tehničku dokumentaciju. uklučujući period u kome se proizvod upotrebljava. Proizvođač treba da izvrši sva potrebna i neophodna merenja za proces proizvodnje da osigura da se proizvod poklapa sa tipom opisanim u CE-ispitanoj sertifikaciji. Određene komponente CE znaka moraju imati istu vertikalnu dimenziju koja ne sme biti manja od 5 mm. potvrđuje da proizvod/proizvodnja (dizajn i redosled obavljanja operacija) odgovara tipu opisanom sertifikatu CE ocenjivanja. . ne predstavlja nikakav rizik ili predstavlja minimalan rizik. kao i puštanje u rad. 7. Urađen je crtež CE znaka na milimetarskoj hartiji .

top menadžmentu organizacija. tačnije 25. obradi informacije.• • upozori potrošače i druge korisnike na procene rizika i opozove i povuče proizvode sa tržišta sa ciljem otklanjanja ili smanjenja rizika na prihvatljiv nivo. OHSAS je skraćenica za Occupational Health and Safety Assessment Series. kako zaposlenima.g. vodi registar reklamacija i informiše distributera o preduzetim merama. • privlači strane ulagače. a kada je to potrebno i neophodno proizvođač treba da ispita uzorke proizvoda na tržištu. preduzeća itd. • povećava efektivno radno vreme smanjenjem akcidentnih situacija. • usklađuje radne procese kompanije sa zakonskim propisima. OHSAS 18001:2007 BSI-British Standard Institute definiše ON&Ѕ sistem menadžmenta kao ‘’deo globalnog sistema menadžmenta koji olakšava menadžment ON&Ѕ rizicima povezanim sa biznisom . • smanjuje troškove proizvodnje.novembra. odnosno na nivo da on postane bezbedan proizvod. • doprinosi spremnosti kompanije da pravovremeno otkloni opasnost. 8. OHSAS 18000 Usvajanjem Zakona o bezbednosti i zdravlja na radu krajem 2005. • pruža zaštitu od mogućih povreda. kao i kontinualno poboljšanje. • povećava svest zaposlenih o međusobnom uticaju u toku rada. institucija. tj. • povećava motivaciju zaposlenih. OHSAS standard propisuje zahteve za upravljanje zdravljem i bezbednošću na radu i omogućuje organizacijama da upravljaju rizicima po zdravlje i bezbednost na radu. Serija standarda OHSAS 18000 obuhvata: • OHSAS 18001-sisteme upravljanja zaštitom zdravlja i bezbednošću na radu nastala je usled potrebe za upravljanjem bezbednošću u radnoj sredini • OHSAS 18002:2000-dodatak standardu i predtavlja smernice za primenu Ova serija standarda kompatibilna je sa standardom za upravljanje kvalitetom ISO 9001 i sa standardom za upravljanje zaštitom životne sredine ISO 14001. Aktivnostima i mere koje proizvođač mora samoinicijativno da preduzme su sledeće: ukazivanje na proizvodu ili ambalažu gde treba da stoje podaci o proizvođača. • povrede na radnom mestu svodi na minimum ili ih eliminiše. Prednosti organizacija sa sertifikovanim sistemom OHSAS su sledeće: • poboljšava ugled firme (ili eventualno smanjuje rizik zbog lošeg publiciteta). poslodavcima. tako i posetiocima.1. • redukuje troškove osiguranja zaposlenih.. je postala obaveza da obezbede uslove za bezbedan i zdrav rad zaposlenih. • pruža prednost na lokalnom i međunarodnom tržištu i • uliva poverenje korisnicima/kupcima da postoji opredeljenost upravljanja zaštitom zdravlja i bezbednošću na radu koja se može dokazati 8.

čime se smanjuju gubici izazvani bolestima i povredama zaposlenih. Implementacijom ovog standarda preduzeće stiče poverenje zainteresovanih strana uveravajući ih da je rukovodstvo opredeljeno da ispunjava zahteve iz politike zaštite zdravlja i bezbednosti na radu. primenu. procedure. • kontrola sistema. razvoj i implementacija sistema zaštite zdravlja zaposlenih. OHSAS 18001 pruža zaštitu zaposlenima. a ne samo na procese za koje postoje zakonski propisi ili zone velikih rizika i da koncept OHSAS standarda uključuje proces stalnog poboljšanja. ostvarivanje.) za ocenjivanje Sistema menadžmenta zaštitom zdravlja i bezbednošću na radu zaposlenih. Sistem pruža objektivne dokaze o odgovornoj brizi za zaposlene čime se smanjuje mogućnost rizika od nesreća i narušavanja zdravlja. da je naglasak na preventivi. OHЅAЅ 18001 se referencira i koristi materijal iz tog standarda. • planiranje. praksu. odštete u slučaju povrede na radu ili bolesti izazvane nepovoljnim uslovima za rad su velike i mogu finansijski opteretiti kompanije. odgovornosti. aktivnosti planiranja. Osnova ovog sistema je sigurnost zaposlenih na radnom mestu koja se postiže uz pomoć sledećih koraka: • određivanje opasnosti u skladu sa zakonskim propisima. Pored toga. Razvijen je kao odgovor na potrebu organizacija da na efikasan način ispune svoje obaveze vezane za zaštitu i bezbednost zaposlenih na radu. • određivanje ciljeva. OHSAS 18001:2007 predstavlja sistem upravljanja zaštitom zdravlja i bezbednošću na radu. procese i resurse za razvijanje i postizanje. resusrse za razvoj. • periodična revizija sistema i . Transparentan i efektivan proces zaštite i bezbednosti zaposlenih na radu potpomaže komunikaciju i saradnju sa nadležnim inspekcijama. Britanski institut za standarde publikovao je britansku verziju standarda OH&Ѕ sistemima menadžmenta za zdravlje i bezbednost (VЅ 8800). Pomaže u upravljanju rizicima koji imaju uticaj na zdravlje i bezbednost na radu zaposlenih i posetilaca. Sistematski pristup identifikaciji opasnosti i upravljanju rizicima doprinosi zdravijoj i sigurnijoj radnoj okolini. odgovornosti. a ne na korektivnim merama. procedure. smanjuje nesreće i probleme zaštite zdravlja na radu. preispitivanje i održavanje OH&Ѕ politike organizacije’’. Na svakom radnom mestu postoje određene opasnosti po zdravlje zaposlenih. gde je veći naglasak stavljen na važnost zdravlja. preispitivanje i održavanje politike zaštite zdravlja i bezbednosti na radu. To uključuje organizacionu strukturu. Ovaj standard definiše organizacionu strukturu.organizacije. Definisan je u skladu sa pravilima datim u ISO/IEC Direktivama. Zato je potrebno sistematsko praćenje i otklanjanje svih mogućih opasnosti na radnom mestu.godine). a standard (po izdanju 2007. planiranje aktivnosti. da je moguće pružiti dokaze o tome da se OHSAS odnosi na celu organizaciju. OHSAS 18001 je specifikacija ( po izdanju iz 1999. prakse. • obuka zaposlenih o opasnostima radnih mesta.

tj. Za uspešno funkcionisanje OHSAS-a od velikog je značaja obaveštenost zaposlenih o opasnostima. odnosno opšti zahtevi: • politika OH&Ѕ. OHЅAЅ 18001 ima neke zajedničke zahteve sa ISO 9001 i to su: • politika zdravlja i bezbednosti zaposlenih. • preispitivanje od strane rukovodstva. gde bezbednost i zdravlje na radu su salno prisutni kao živi organizam. Osnovni elementi OHЅAЅ standarda su: • pored prva tri elementa. jer definisanjem politike i ciljeva kvaliteta imamo stalno prisutan PCDA ciklus. Smatra se da standardna struktura OHSAS 18001 predstavlja kombinaciju sa ostalim upravljačkim sistemima (SMK. • planiranje. Model sistema uprava Prilikom sertifikacije posebna pažnja se pridaje određivanju stepena opasnosti na radnom mestu i uspostavljanju zaštitnih mera radi smanjenja ili eliminisanja istih. referentnih publikacija. ekologija).• sertifikacija. termina i definicija. njihovo poznavanje zaštitnih mera i pružanje prve pomoći. predmeta i područja primene.1. Veoma je bitno da je struktura OHSAS 18001 prihvaćena od strane PDCA modela. ima još 6 elemenata gde su uglavnom definisani zahtevi sistema upravljanja bezbednošću i zdravlja na radu. • upravljanje dokumentacijom i zapisima. • primena i sprovođenje. Osnovni pristupni metod za primenu sistema upravljanja zaštitom zdravlja i sigurnosti na radu izgleda na sledeći način: Slika 8. . • provera i korektivne mere i • preispitivanje od strane menadžmenta Svi ovi elementi predstavljaju dinamičan sistem.

• hotelima i turističkim organizacijama. kao i svoj zakonskoj regulativi. praćenje i merenje performansi. koja je povezana sa ovim sistemima i standardima. OHSAS specifikaciju može primeniti svaka organizacija. • tehničkim kompanijama. u odnosu na opasnosti i štetnosti koje se pojavljuju na radnim mestima na kojima se obavljaju aktivnosti zaposlenih. GLOBAL GAP-u i u OHSAS-u. postavljanje ciljeva i stvaranje programa za smanjenje broja nesreća na radu. preduzeće mora ispuniti sledeće kriterijume: • stvaranje sigurnosne politike. • integracija zahteva u procese u preduzeću i • interni auditi i periodična ocena od strane najvišeg rukovodstva. Za sertifikaciju. da se izvrši ponovna procena rizika ako je neophodno. planiranje. upravljanje neusaglašenostima i korektivne i preventivne mere. • sprovođenje analize rizika. da se nakon incidenta preispitaju procenjeni rizici i da se propišu odgovornosti. u skladu sa standardom OHSAS 18001. zadaci. • pomorskim kompanijama. Cilj procene rizika na bezbednost i zdravlje na radu.• • • • • resursi. akcenat se stavlja na definisanju rizika i proceni rizika i zato ćemo to u ovom delu malo opširnije objasniti. da se procene rizici i da se svedu na prihvatljiv nivo. odgovornosti i ovlašćenja. je: da se aktivnosti bezbedno obavljaju. Ciljevi: • stvaranje sistema menadžmenta sigurnošću na radu (AMЅ) radi minimiziranja rizika u odnosu na zaposlene i druge zainteresovane strane koje bi u vezi sa organizacijom mogle biti izložene rizicima zaštite na radu • stalno poboljšanje AMЅ • usaglašenost sa sopstvenom sigurnosnom politikom • upoznavanje okruženja sa ovom usaglašenošću • sertifikacija/registracija AMЅ od strane eksterne organizacije ili • definisanje sopstvenog nivoa zaštite na radu i potvrda usaglašenosti sa postojećom OHSAS specifikacijom Kriterijumi Sistem menadžmenta OHSAS 18001 sadrži zahteve u odnosu na sistem menadžmenta sigurnošću na radu pomoću kojih organizacije mogu upravljati svojim rizicima zaštite na radu i poboljšati svoje rezultate. . vrednovanje i usklađenosti (interne provere). ovlašćenja i nadležnosti. DEFINISANJE I PROCENA RIZIKA U HACCP-sistemu. • računovodsvenim preduzećima i • svim kompanijama iz oblasti uslužnih delatnosti. OHSAS 18001 se uspešno implementira u: • svim granama industrije.

osobe koje rade na tom radnom mestu. Rizik-kombinacija verovatnoće i posledice(a) specifičnog opasnog događaja koji se dešava. predstavnici sindikata i predstavnici zaposlenih. Postupak procene rizika na bezbednost i zdravlje na rad započinje donošenjem odluke o početku procene rizika. koji je rukovodilac tima. 02. definisanje i usvajanje akta o proceni rizika i praćenje. tehnološki proces za elektromontera 2 za održavanje niskog napona su operativni procesi za održavanje niskonaponske mreže. itd. štete imovine. Definisanje opasnosti i štetnosti Identifikacija opasnosti i štetnosti se obavlja po radnim mestima i one se posebno identifikuju za svako radno mesto i za svaku aktivnost. da li je to radno mesto sa posebnim uslovima rada ili sa benificiranim radnim stažom. snimanje radnih mesta. Definicije Akcident-neželjeni događaj koji dovodi do smrti. definisanje opasnosti i štetnosti. Ovaj termin u svoje značenje uključuje i ''samo što se nije desio''. Za neposrednu primenu u ograncima i pogonima odgovorni su Saradnici za beѕbednost i zdravlje na radu. a u preduzećima koja su sertifikovana po OHSAS-u za doslednu primenu ove procedure je odgovoran Stručni saradnik za bezbednost i zdravlje na radu. Ocena rizika-sveobuhvatan proces procene veličine rizika i odlučivanja da li se rizik može prihvatiti ili ne. povrede. Šifre se kreću od broja 01. Opasnost-izvor ili situacija koja može dovesti do štete u vidu povrede ili narušenog zdravlja. snimanje organizacije rada. narušavanja okoline radnog mesta ili kombinacije istih. koje se mere zaštite koriste. Ponovnoj proceni rizika se pristupa ako dođe do teške pojedinačne ili kolektivne nesreće ili smrti i za nju snosi odgovornost i lice za bezbednost i zaštitu na radu jer se smatra da nije dobro procenilo rizik i da nije predvidelo opasnost (štetnost).. Takođe se zbog procene rizika angažuje i Medicina rada. .. Tehnološki proces podrazumeva poslove za koje je zadužen radnik na određenom radnom mestu. Incident-događaj koji je uzrok akcidenta ili koji ima mogućnost da dovede do akcidenta. Postupak procene rizika sastoji se iz sledećih aktivnosti: opis tehnološkog i radnog prostora. imenovanjem predstavnika rukovodstva za bezbednost i zdravlje na radu. i ove šifre učestvuju u rangiranju rizika. Isto kao i kod primene HACCP principa aktivnosti na proceni rizika započinju opisom tehnološkog i radnog procesa. Snimanje organizacije rada O radnim mestima je potrebno prikupiti dovoljno informacija i to: lokaciju radnog mesta. da li postoje povrede ili oboljenja u vezi sa radom. opremu i materijal koji se koriste. . narušavanja zdravlja.. i formiranjem tima. Tim sačinjavaju: predstavnik rukovodstva za bezbednost i zdravlje na radu. tehnička lica koja dobro poznaju proces rada. Svaka opasnost ili štetnost ima svoju šifru. štete ili drugih gubitaka. procena rizika. Za proveru primene ove procedure odgovoran je Predstavnik rukovodstva za OH&S. Na primer u EPS-u.U svim sertifikovanim preduzećima dokument kojim se upravlja rizikom je postupak i njegova primena obavezna u svim poslovnim funkcijama. Prema Zakonu o bezbednosti i zdravlju na radu u svakom preduzeću se mora imenovati osoba koja će sprovoditi određene aktivnosti i zahteve Zakona. Poželjno je da se obavi i razgovor sa zaposlenima koji se nalaze na tim radnim mestima. Da di se dobro procenio rizik potrebno je da se analiziraju i kontinuirano prate i redovni i povremeni poslovi.

Takođe propisane su i moguće posledice koje se mogu desiti i to za svaku opasnost i štetnost posebno. Procena rizika se zasniva na sistematskom evidentiranju i procenjivanju svih faktora u procesu rada. radna mesta. sirovine i materijali koji se koriste kao i drugi faktori. oboljenja i oštećenja zdravlja na radnim mestima i u radnoj sredini i utvrđuju se mere za otklanjanje i smanjivanje rizika u obimu kojim se sprečava povreda na radu. trovanje). rad sa životinjama rad u atmosferi sa visokim ili niskim pritiskom i druge opasnosti i štetnosti koje se mogu javiti na radnom mestu.. Procena rizika Vrednovanje rizika se obavlja u odnosu na svaku identifikovanu opasnost i štetnost i to na osnovu Akta o proceni rizika. grupu spadaju ostale opasnosti i štetnosti koje se pojavljuju na radnim mestima i mogu biti: opasnosti i štetnosti koje prouzrokuju druga lica (nasilje prema licima koja rade na šalterima. rad u smenama i skraćeno radno vreme. 4. Procena rizika obuhvata: • opšte podatke o poslodavcu • opis tehnološkog i radnog procesa. biološke štetnosti (infekcije. vlažnost).). opasnosti koje se pojavljuju vezano za način rada. Procenu rizika vrši stručni tim društva. Štetnosti se mogu grupisati u četiri različite grupe i to: štetnosti koje se pojavljuju u procesu rada: hemijske štetnosti. 2. njihovo grupisanje i opis sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu. radni procesi. Otpočinje donošenjem odluke i određuje se datum završetka procene. Tako se sagledava organizacija rada. sredstva za rad. U drugu grupu spadaju štetnosti vezane za organizaciju rada koje se mogu klasifikovati na sledeći način: prekovremeni rad. gušenje. fizičke štetnosti (buka. opis sredstava za rad. Za svaku radnu aktivnost propisane su opasnosti i štetnosti sa kojima se radnici mogu suočiti. Aktom o proceni rizika sagledava se organizacija i proces rada sa procenom rizika od povreda. prikuplja se dokumentacija potrebna za procenu rizika. određuju se procenjivači i prilaže se njihov spisak. • zaključak i • izmene i dopune Akta o proceni rizika i provera efikasnosti primene Akta o proceni rizika. U poslednju. oštećenje zdravlja i oboljenja zaposlenih. U treću grupu spadaju štetnosti psihofizički napori koji su uzročno vezani za radno mesto i poslove koje zaposleni obavlja i mogu biti sledeći: napori ili telesna naprezanja i nefiziološki položaj tela. prašina i dimovi (udisanje. izlaganje mikroorganizmima i alergenima) i štetni uticaji mikroklime (visoka ili niska temperatura.: 1. 3. daju se faze i rokovi za izvršenje procene rizika. opekotine. . • snimanje i opis radnog mesta.Postoje tri grupe opasnosti koje se dalje mogu raščlaniti. Postupak procene rizika odvija se po po strogo utvrđenom redu. po sledećim koracima. • snimanje organizacije rada. vibracije). organizaciju rada i karakteristike radnog mesta i opasnosti koje se pojavljuju korišćenjem električne energije. Posledice se mogu rangirati od običnih posekotina i razderotina pa čak i do teških oštećenja nervnog i vegetativnog sistema ili teških preloma ekstremiteta ili kičme sa trajnim ili fatalnim ishodom. Opasnosti su: opasnosti koje se pojavljuju korišćenjem opreme za rad. Identifikacija opasnosti i štetnosti se obavlja po radnim mestima i one se posebno identifikuju za svako radno mesto.. Koordinacija između procenjivača rizika vrši se na povremenim sastancima. četvrtu. određuju se metode za vršenje procene rizika.

odnosno sa rangovima rizika B i C na trostepenoj skali. Rang rizika se određuje za svaku identifikovanu. Prozvod ranga izloženosti i ranga stanja okoline određuje meru verovatnoće nastanka opasnosti. odnosno sa rangom rizika A na trostepenoj skali. a putem razmena informacija preko tehničkih sredstava komunikacije. Verovatnoća nastanka opasnosti zavisi od izloženosti zaposlenih opasnostima i štetnostima i od stanja radne okoline. 6. Njeni elementi su: verovatnoća nastanka opasnosti. kao i broj zaposlenih koje ta radna mesta obuhvataju u ''Elektrodistribuciji'' Valjevo.monter 1 za održavanje VN i SN Šifra opasnosti 08. kao i šifre opasnosti (štetnosti) na osnovu kojih je utvrđeno radno mesto sa povećanim rizikom: Broj zaposlenih na tom radnom mestu 14 9 2 9 R. verovatnoće i težine mogućih posledica i na trostepenoj i petostepenoj skali u EPS-u. anketiranjem. IV i V na petostepenoj skali.16 08. kao i moguća posledica i da je to rangirano.5. niti sa C na trostepenoj skali jer na tim poslovima nije dozvoljen rad. Bitno je napomenuti da nijedan proces rada. po šiframa opasnosti i štetnosti. niti bilo koja aktivnost u preduzeću ne može se rangirati sa IV ili V na petostepenoj skali. 7. smatraju se radnim mestima sa prihvatljivim rizikom.monter za održavanje VN6 i SN7 El. 1 2 3 4 4 5 Naziv radnog mesta sa povećanim rizikom Dežurni el. održava se koordinacija između procenjivača rizika-vrši je rukovodilac stručnog tima prema planu. informisanje i konsultovanje predstavnika zaposlenih o rezultatima procene rizika i preduzetim merama Metode za procenu rizika Za procenu rizika na radnim metima i radnoj okolini koristi se modifikovana AUVA metoda. odnosno štetnosti i težina mogućih posledica. VI rangiranje rizika. procenjivači se međusobno informišu (informisanje je periodično-na sastancima). V određivanje mera rizika-proizvod ranga verovatnoća nastanka opasnosti. rangovima stanja životne sredine.16 08. pribavljaju se informacije za procenu rizika od zaposlenih-neposrednim razgovorima. U tabeli dat je spisak radnih mesta sa povećanim rizikom.b.monter za održavanje EEO5 Vodeći el. Radna mesta sa povećanim rizikom su radna mesta sa rangovima rizika III.16 PDC-područni distributivni centar EEO-elektroenergetski objekat 6 VN-visoki napon 7 SN-srednji napon . II kvantitativno rangiranje stanja radne okoline.16 08. odnosno rad se mora prekinuti.monter PDC4 Dežurni el. To znači da je za svaku radnu aktivnost određena moguća opasnost ili štetnost. Radna mesta sa rangovima rizika I i II na petostepenoj skali. IV određivanje težine mogućih posledica za svaku verovatnoću nastanka opasnosti. III rangiranje verovatnoća nastanka opasnosti. odnosno moguću opasnost i štetnost na radnom mestu i u radnoj okolini. U prilogu je dato celokupno rangiranje rizika. Konkretno se razrađuje za svako radno mesto i 8. intervijuima. Postupak procene rizika odvija se po sledećim koracima: I kvantitativno rangiranje izloženost zaposlenih opasnostima i štetnostima. štetnosti i ranga težine mogućih posledica.

16 08.monter 1 za održavanje EEO El.monter 1 za održavanje NN El. sistematizacijom radnih mesta ''Elektrosrbije'' Kraljevo.monter 2 za održavanje VN i SN El.16 08. priključak i kontrolu MM El. Zatim je potrebno ponovo proceniti rizik. Definisani su za svaku grupaciju radnih mesta kao i prioriteti u otklanjanju rizika.16 08.monter za održavanje EEO El.monter 3 za održavanje NN Vodeći el. U opšte mere spadaju: • obavezno održavanje opreme i instalacija u ispravnom stanju i obavljanje pregleda i ispitivanja istih u rokovima propisanim od strane isporučioca opreme. kod kojih pored broja radnika stoji kosa crta. Takođe je poslodavac dužan da vodi službenu evidenciju.16 08.16 08.monter 2 za održavanje NN El. priključak i kontrolu MM9 El. Mere za otklanjanje.monter za merenje El. opšte mere. radnici moraju da ispunjavaju uslove utvrđenje Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova.monter za merenje i zaštitu 0 0 5 9 7 0 3 14 2 0 0 6 4 / 3 / / / 08.monter 3 za održavanje VN i SN Vodeći el. smanjenje i sprečavanje rizika Kada se utvrdi da rizik nije prihvatljiv moraju se odmah preduzeti mere koje se odnose na eliminisanje rizika ili ako to nije moguće na dovođenje rizika na prihvatljiv nivo.16 08. priključak i kontrolu MM Električar za pregledanje.monter 2 za održavanje EEO El. U organizacione mere spadaju: obezbeđenje uslova za bezbedan rad.16 08. predviđena su.16 08.16 08.monter za pregledanje. 8 NN-niski napon . kao i posebne zdravstvene uslove predviđene ovim aktom.16 08.monter za tehničke poslove u prodaji el.monter za održavanje NN8 El.16 08.16 08. Mere mogu biti: organizacione. energije Električar za kontrolu u prodaji elektične energije El.5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 El.16 08. ali ih nema konkretno u ''Elektrodistribuciji'' Valjevo. opšte zdravstvene mere za smanjenje rizika na radnom mestu i posebne mere.monter za zaštitu El.monter 3 za održavanje EEO Vodeći el.monter za pregledanje.16 08. U svim preduzećima propisane su mere za smanjenje rizika na radnim mestima.16 08.16 08.16 08.16 U tabeli radna mesta sa povećanim rizikom.

g 8 3 / / 2007. a i zdravstvenim uslovima koje moraju da ispune zaposleni na tom radnom mestu. periodični lekarski pregled (opšti i specifični). Praćenje Povrede na radu. koje se odnose na njihova radna mesta. a naročito za hemijske materije. opasne materije. Postoje i posebne mere za smanjenje rizika i one se odnose na tačno poštovanje određenih procedura pri radu zaposlenih na radnim mestima sa povećanim rizikom. Donošenje zaključka Kada se završi procena rizika nastaje Akt o proceni rizika. čije su specifičnosti diktirane rizicima koje je identifikovao Akt o proceni rizika. Njega usvaja najviše rukovodstvo preduzeća. a ako se desi smrtna povreda ponovo se procenjuju rizici. obukama. vođenje evidencije o profesionalnim bolestima. tranformatorska ulja.g 5 2 / / 2006. Akt o proceni rizika jeste akt koji sadrži opis procesa rada sa procenoom rizika od povreda i/ili oštećenja zdravlja na radnom mestu u radnoj okolini i mere za otklanjanje ili smanjivanje rizika u cilju poboljšanja bezbednosti i zdravlja na radu. u skladu sa važećim propisima o zabrani pušenja. do 2007. evidencija o svim materijama koje se koriste u procesu rada. pogonske materije. bolestima vezanim za rad i povredama na radu i zdravstvena edukacija zaposlenih.g 10 1 / / 2009. periodičnim pregledima opreme i pregledu opasnih materija. na radnim mestima sa povećanim rizikom.godine : Težina povreda Lake Teške Smrtne Kolektivne 2003. sve opasne materije moraju se zameniti drugim materijama koje nemaju ta svojstva i u objektima koji se koriste za radne i pomoćne prostorije treba da se odrede posebne prostorije za pušače. Svi zaposleni moraju da poznaju i poštaju uputstva za bezbedan rad. pri izmenama Pravilnika i pri uvođenju nove opreme i sredstava za rad. Valjevo se klasifikuju prema težini povreda i u narednoj tabeli dat je prikaz povreda na radu u periodu od 2003. Povrede na radnom mestu u „Elektrodistribuciji”. preporuke i naredbe. izrada uputstava i radnih procedura za bezbedan rad za sve radne operacije i za sve tipove opreme za rad ili uređaja. U opšte zdravstvene mere za smanjenje rizika na radnom mestu spadaju: prethodni lekarski pregled. Tako da se vodi evidencija o: incidentima/akcidentima/povredama i oboljenjima. merenje uslova na radnom mestu i u radnoj okolini u radnim i pomoćnim prostorijama. Nakon svake teške pojedinačne ili kolektivne povrede ponovo se preispituju identifikovani rizici.g 5 2 / / 2004. obavezno teorijsko i praktično osposobljavanje zaposlenih za bezbedan rad na radnom mestu i to pre svakog raspoređivanja zaposlenog na radno mesto. Za radna mesta na kojima su prisutne hemijske štetnosti treba posebno organizovati lekarski pregled.g 7 3 / / 2005.g 10 1 / / 2008. radne procedure. Zaposleni. moraju da se upute na periodičan pregled koji pored opšteg obuhvata i specifičan pregled na 12 (24) meseci.• • • • • • • obavezan pregled i ispitivanje opreme i sredstava za ličnu zaštitu. incidente i oboljenja u vezi sa radom prate lica za bezbednost i zdravlje na radu.g 5 1 / / . vanredni kontrolni lekarski pregled.

Ukupne Ukupan br izgubljenih radnih dana zbog povreda na radu

7 164

10 254

7 286

11 249

11 140

11 446

6 127

Pored toga što se povrede na radu klasifikuju i evidentiraju po težini, evidentiraju se i klasifikuju i po mestu nastanka (na radnom mestu ili van njega), zatim po kvalifikaciji radnika, pa po povređenom delu tela, po mesecima, po danima, prema radnim satima, prema starosnom dobu. U 2009.g u ''Elektrodistribuciji'' Valjevo bilo je 7 incidenata, od toga: • U 1 incidentu nije bilo povreda zaposlenih. • U 5 incidenata je bilo 5 povreda zaposlenih. • U 1 incidentu je bila teška povreda zaposlenog. U 2009.g u ovom preduzeću je izvršeno osposobljavanje za bezbedan rad na sledeći način: • 11 radnika za poslove vezača tereta i signaliste, • 6 radnika za rad sa motornom testerom, • 1 radnika za poslove dežurnog elektromontera PDC-a, • 99 radnika za pružanje prve pomoći, • 43 radnika je vršena provera znanja za rukovodioca radova, • 88 radnika je upoznato sa opasnostima i štetnostima po aktu o proceni rizika, • 1 radnika za poslove uklopničara, • 2 radnika za poslove tehničkog merenja i • 186 radnika iz protiv požarne zaštite Dijagram toka

ПОЧЕТАК

ЗАКОН О БЕЗБЕДНОСТИ И ЗДРАВЉУ НА РАДУ

Директор Друштва 5.1 Доношење одлуке Одлука

Одлука, техничка документација, документација ИМС Тим за процену ризика 5.2 Опис технолошког и радног процеса

Систематизација радних места Документа о организацији

Тим за процену ризика 5.3 Снимање организације рада

Правилник о начину и поступку процене ризика на радном месту и у радној околини, Сл. Гласник РС 72/2006

Тим за процену ризика

7 Доношење закључка Запис о неусаглашености Решење инспектора Запис о инциденту Лице за безбедност и здравље на раду 5.8 Праћење Корективне / Изјава директора да применити све потре мере за безбедан и зд рад .4.5. Корективне / превентивне мере Акт о процени ризика Директор Друштва 5.5 Процена ризика Акт о процени ризика Акт о процени ризика Директор Друштва 5. Методологија Службе за квалитет и заштиту 5.6 Мере за откла и спречавање ризика.

kroz smanjenje neusaglašenosti usluge. Integrisani sistem (IMS) ima dve osnovne zajedničke komponente. Poslodavci su u obavezi da urade Akt o proceni rizika. Određeno jei na koji način poslodavac treba da vodi evidenciju. obaveze i odgovornosti poslodavaca i zaposlenih. zakonski regulisana. održavanje elektroenergetske mreže. osposobljenost. odgovorno lice u zdravstvenoj ustanovi. kao i lica koja se zateknu u radnoj okolini. izbora pouzdanih isporučioca i nabavka. profesionalnih oboljenja i oboljenja u vezi sa radom. Određena je i visina kazni za svakog prekršioca ponaosob. Važeća zakonska regulativa kod nas je ''Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu'' i ona predstavlja zakonsku kategoriju dok je OHSAS nadgradnja koja može da obezbedi gore navedene koristi. zaštita životne sredine i procene rizika zdravlja i bezbednosti na radu uključivanje aspekata životne sredine i procene rizika zdravlja i bezbednosti na radu smanjenje troškova poslovanja i povećanje dobiti. korektivne i preventivne mere) • Procesi realizacije usluga (koji se sastoje od ugovaranja i preispitivanja zahteva korisnika. Definisan je i inspekcijski nadzor. radi sprečavanja povreda na radu. Zakonom o bezbednošću i zdravlju na radu uređuje se sprovođenje i unapređivanje bezbednosti i zdravlja na radu lica koja učestvuju u radnim procesima. [7. dok se primena OHЅAЅ-a posmatra kao preventiva i stalno unapređenje bezbednosti i zdravlja na radu. pravno lice ili odgovorno lic eu pravnom licu ili lice za bezbednost i zaštitu na radu i za zaposlene ako učine (naprave) prekršaj. kao i poslovi i obaveze lica z abezbednost i zdravlje na radu. kako i kada da sarađuje sa nadležnom inspekcijom. U Zakonu je predviđeno i organizovanje poslova bezbednosti i zaštite na radu. planiranje opštih i posebnih ciljeva. internu proveru. Akt o proceni rizika jeste akt koji sadrži opis procesa rada sa procenoom rizika od povreda i (ili) oštećenja zdravlja na radnom mestu u radnoj okolini i mere za otklanjanje ili smanjivanje rizika u cilju poboljšanja bezbednosti i zdravlja na radu. zdravstvene ustanove. kao i upravljanje dokumentima QMS. koja se može razlikovati od države do države. svest i obuku zaposlenih. sa svim neophodnim elementima jer je akt o proceni rizika zakonska obaveza. EMS i OH&S. To su: • Procesi upravljanja kvalitetom i zaštitom (koji obuhvataju preispitivanje funkcija sistema od strane rukovodstva. ulaznu kontrolu i magacinsko poslovanje.Zakonska regulativa Pri uspostavanju OHSAS sistema obavezno se mora uzeti u obzir važeća zakonska regulativa. zatim prava i obaveze prestavnika zaposlenih za bezbednost i zdravlje na radu. kroz smanjenje ekoloških incidenata i akcidenata i kroz smanjenje povreda na radu i odsustva radnika zbog bolovanja i . Na kraju su definisane i novčane kazne za poslodavce. obradu žalbi korisnika. član 4] Poslodavac je dužan da donese Akt o proceni rizika u pismenoj formi za sva radna mesta u radnoj okolini. On reguliše prava. isporuku električne energije i naplatu i utvrđivanja zahteva i zadovoljstva korisnika) • • • • • Ključne karakteristike integrisanog sistema su: preventivno delovanje na sve neusaglašenosti procesa isporuke električne energije kupcima potpuna. kao i polaganje stručnog ispita za licencu za obavljanje poslova bezbednosti i zaštite na radu i poslova odgovornog lica.

• stalno poboljšanje sistema preduzimanjem preventivnih i korektivnih mera za otklanjanje uzroka neusaglašenosti. .

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful