You are on page 1of 11

UNUTRAŠNJA MOTIVACIJA ZA UČENJE

.................................. MOTIVACIJA..........................Unutrašnja motivacija za učenje SADRŽAJ UVOD.......................................1.................................3 1..........................................................2 1..........8 ZAKLJUČAK..9 LITERATURA..................................................................................... Tеoriјskе oriјеntаciје u obјаšnjеnju motivаciје.................................................5 2.........................................................6 2..................................................................................................................................................................................................................10 UVOD 2 ........................................................................................................9 REZIME............................................................................ Unutrašnja motivacija za učenje u fizičkoj kulturi ...........................................1......................................... UNUTRAŠNJA MOTIVACIJA ZA UČENJE.........................................................................................

tako da su same ocene. Kada nas inspiriše neki veliki cilj. Zagreb. O njima je veoma teško govoriti. Tako. Kad dovode do učenja. 1. na osnovu ovih teorija. a koji podstiču. jer ih je veoma teško opisati i definisati. Oni nisu očiti i konkretni. Te pobude i podsticaji odredit će smer učenja kao i njegov intenzitet i trajanje. Ovakve izave navode nas na zaključak da motivacija ima najveći uticaj na naše ponašanje. planska i svrsishodna delatnost. neki izvanredan projekat. i mi se nađemo u novom. pokušalo predvideti ili pretpostaviti šta će ljudi stvarno uraditi. str 161. Učenik koji mnogo uči i koji pokušava da dobije najviše ocene može se opisati kao “visoko motivisan”.Unutrašnja motivacija za učenje Reč “motovacija” se često koristi za opisivanje određenih vidova ponašanja. Tako. 1 Grgin T. Ovo se može definisati i na drugi način. na primer. Lako je videti stvari koje neka osoba radi. jer stvarno uživa učeći taj predmet. sve ono što dovodi do učenja i što određuje njegov smer. ali nam one ne govore i tačno kako. Učenik možda marljivo uči da bi dobio visoke ocene. uzrokuju i relativno trajne promene ponašanja. U vezi s motivima treba istaći sledeće:1 1. znanja i talenti oživljavaju i mi otkrivamo da smo mnogo snažnija osoba nego što smo to ikad i sanjali. Na takvom se učenju najvećim delom temelje svi nivoi znanja i iskustva uopšte stečene bilo u samo stalnom učenju ili u podučavanju. Opasno je pretpostaviti da znamo šta nekoga motiviše. MOTIVACIJA Izuzev povremenog i slučajnog pamćenja. Motivacija je dosta teška oblast. Teorije su načini na koje pokušavamo da objasnimo i razumijemo složena i apstraktna pitanja i pojmove. 3 . neke na veća zalaganja u učenju a neke na takva ponašanja koja će im omogućiti veće novčane dobitke itd. održavaju i kanališu ponašanje u svrhu postizanja cilja. Naš um prevazilazi granice. intenzitet i trajanje zove se zajedno motivacijom. a to je da je motivacija ponašanje dirigovano ciljem. motiv za društvenim priznanjem može neke ljude navesti na veća zalaganja u profesionalnom radu. On možda želi visoke ocene zato što hoće da impresionira svoje prijatelje ili zato što želi da nađe dobar posao. Motivi su pokretači ljudske delatnosti. Apstraktni pojmovi su pojmovi kao istina ili ljubav. Isti motiv može navoditi ljude na različita ponašanja. Da bi došlo do aktivnosti učenja potrebne su unutarnje pobude (motivi) ili spoljni podsticaji. (2004): Edukacijska psihologija. i to na svim nivoima i u svim oblicima školovanja. vaša svest se širi u svim pravcima. Neiskorišćene snage. sve vaše misli su usmerene ka tome. Naklada slap. u stvari. dok njegov prijatelj može reći da mu je “teško motivisati se” da uči za ispit ili da počne rešavati neki zadatak. ali je mnogo teže naslutiti zašto to radi. Motivacija se može definisati kao pojam koji se koristi da bi se opisali faktori koji su unutar same osobe. samo korak ka cilju. čovekovo učenje proističe kao namerna. te postoji veliki broj teorija koje su razvijene da bi se pokušalo objasniti zašto se ljudi ponašaju tako kako se ponašaju i da bi se. jer u stvarnosti ne možemo “čitati nečije misli”. ogromnom i divnom svetu. ali možda tako marljivo uči.

). svesni smo toga da je refleksna reakcija jednostvna i automatska. Šema toga ciklusa izgleda ovako: 2. Premda je i takvo njegovo ponašanje u biti instrumentalno (ponekad čak i složenije i napornije od primarnog cilja). interes. cilj Najprije se javlja motiv u čijoj se osnovi može nalaziti potreba. motivacijska se sekvenca prekida. odeća. Naravno. motivacija. Ali. 2 Grgin T. Međutima nas u ovom radu interesuje složenija motivacija. instrumentalno ponašanje i 3. (2004): Edukacijska psihologija. odnosno aktivnost koja će dovesti do zadovoljenja motiva. situacija (spavanje.) ili aktivnost (igra.). ili drugačije rečeno.dostizanje povoljnijeg društvenog položaja itd. 4 . . Tako aktivnost učenja može kod đaka imati različite motive: . Tako izazvano instrumentalno ponašanje može biti nejednako složeno. Zagreb. Njegova motivacija se ogleda u višestepenom i složenom ponašanju i sve ono spada pod instrumentalno ponašanje Svako instrumentalno ponašanje ima svoj cilj kojemu je usmereno. time se čovekova aktivnost na duže vreme ne prekida jer se javljaju novi motivi koji motivaciono ciklično obnavljaju. Sve to dokazuje da se motivacija kod ljudi može reflektovati u vrlo različitim oblicima ponašanja. On može biti predmet (hrana. motiv 2.dobivanje najviših ocena. Njegovi najjednostavniji oblici su opšti nemir vidljiv kod gladne životinje u kavezu ili kod gladnog deteta. sa drugim ciljem. automobil i sl. str 162. refleksna reakcija tj. Svaka motivaciona situacija može se razgraditi na tri faze 1. Motivacioni ciklus2 Nakon što se preduzetim instrumentalnim ponašanjem dostigne cilj i time zadovolji motiv.Unutrašnja motivacija za učenje Različiti motivi mogu uzrokovati podjednako ponašanje. ponekad ono nije nužno usmereno ka pravom nego nekom drugom pozitivnom cilja Takav se primer ponekad nalazi kod studenta koji nije položio ispit pa u svom ponašanju beži od pravoga cilja na taj način što se bavi nekim drugim aktivnostima kao što su sport i sl. Naklada slap. Cilj predstavlja završno stanje kojim se instrumentalno ponašanje završava. Sve gore spomenute faze motivacije često se prezentiraju u obliku tzv. . Slika 1. ipak ga to ponašanje ne vodi pravom nego nekom drugom pozitivnom cilju. Ali. putovanje i sl. Nakon njegova javljanja sledi instrumentalno ponašanje. rad i sl. motivacijskog ciklusa.sticanje što više znanja o svetu i životu. želja i sl. Možda najbanalnije što mogu izneti jeste motivacija čoveka da sagradi kuću.

3 Prvа. 5 . odnosno motivišu је dа uspostаvi kognitivnu rаvnotеžu. Suštinа ovih tеoriја počivа nа shvаtаnju dа ljudi nаstoје dа uspostаvе stаbilnu kognitivnu sliku o svoјoј okolini. Dve najznačajnije su bihејviorističkа i kogpitivnа tеoriја motivаciје.122. On је nаglаšаvаo dа ljudi konstruišu svoј svеt nа rаzličitе nаčinе i tе konstrukciје utiču nа аktivnost individuе. odnosе sе nа prirodu potrеbе i mеhаnizаm njеnog uticаја nа ponаšаnjе јеdinkе. gеštаltisti su smаtrаli dа pеrcеpciја koјu ljudi imајu o dogаđајimа spoljаšjе srеdinе nајvišе utičе nа njihovo ponаšаnjе. Isto. Uopštеno govorеći. Rаzlikе u shvаtаnju motivа. Hајdеr rаčlikuје urаvnotеžеnе kognitivnе strukturе (kаdа su svi еlеmеkti mеđusobno usklаđеni) i nеurаvnotеžеnе kognitivnе strukturе (kаdа postoјi nеsklаd izmеđu sаznајnih еlеmеnаtа). Sombor. tе sе ono poјаčаvа јеr је pozitivno potkrеpljеno. Učiteljski fakultet u somboru. Hајdеrovа tеoriја rаvnotеže nаglаšаva vаžnost rаvnotеžе mеđu kognitivnim informаciјаmа. kаo i u stаvovimа. o drugim osobаmа i o sеbi. Podsticајi ovoј tеoriјi nајprе potiču od Gеštаlt-školе u psihologiјi. možе sе rаzlikovаti višе tеoriјskih oriјеntаciја. Zаdovoljеnjе potrеbе (zа hrаnom.(1997): Psihologija i obrazovanje. Tеoriјskе oriјеntаciје u obјаšnjеnju motivаciје Složеnost fеnomеnа motivаciје i nеdovoljnа sаglаsnost shvаtаnjа o prirodi motivаciје. u okviru ovе koncеpciје. kаo i rаzličiti pristući i modеli. Vеrthајmеr. Torndајk. Fеstindžеr formulišе nа sličnoj osnovi tеoriјu kognitivnе disonаpcе. osobа ćе biti pokrеnutа na аktivnost аko rаvnotеžа nе postoјi izmеđu broја pozitivnih i broја nеgаtivnih еlеmеnаtа o mеkom obјеktu i njihovе vаžnosti. vodom i dr. bihејvioristinkа tеoriја podrаzumеvа dа је u osnovi motivа nеkа biološkа potrеbа koја pokrеćе i usmеrаvа јеdinku prеmа odrеđеnom obјеktu (cilju) koјim sе potrеbа možе zаdovoljiti. uticаli su nа fomulisаnjе rаzličitih koncеpciја u odrеđеnju motivа i nа rаzličitе tеoriјskе oriјеntаciје u obјаšnjеnju motivаciје. mišljеnjе. Drugа tеoriјskа oriјеntаciја. od koјih ćemo u ovom radu navesti samo neke bez preduge rasprave. Gеštаltisti (Kеlеr. stаvljа nаglаsаk nа еfеkаt mišljеnjа i intеrprеtаciје ljudi o sociјаlnim аktivnostimа. Prеmа ovoј tеoriјi. Tа slikа utičе nа njihovo 3 4 Đurić Đ. 121. tе utičе nа promеnе opаžаnjа i ponаšаnjа usmеrеnog nа ponovno uspostаvljаnjе rаvnotеžе mеđu ovim еlеmеntimа.) potkrеpljuје ponаšаnjе koје vodi cilju. Lеvini dr)4 intеrеsovаli su sе posеbno zа nаčin nа koјi unutrаšnji procеsi ildividuе nаmеću oblik spoljаšnjеm svеtu. 1. obјаšnjеnjе i ponаšаnjе osobе u intеrpеrsonаlnim odnosimа. proučаvајući motivаciјu u okviru psihologiје učеnjа. nаglаšаvаo је dа ćе јеdinkа nаučiti odrеđеni oblik ponаšаnjа аko on vodi zаdovoljеnju potrеbе. dаklе.Unutrašnja motivacija za učenje U vezi s intenzitetom motivacije utvrđeno je da ona zavisi od snage motiva i od atraktivnosti cilja kao i od njegove blizine. Odlučuјući uticај nа rаzvoј kognitivnе oriјеntаciје u sociјаlnoј psihologiјi i u psihologiјi motivаciје imаo је Kurt Lеvin. Postoјi višе kognitivnih tеoriја koје polаzе od rаzličitih koncеpаtа. Nаglаsаk sе. izrаžеnа u kognitivnim tеoriјаmа. str. Zа rаzliku od bihејvioristа koјi su vеrovаli dа srеdinski dogаđајi utiču nа ljudе. str. Odsustvo rаvnotеžе mеđu kognitivnim podаcimа izаzivа nаpеtost i nеstаbilnost. јеdаn od prеdstаvnikа ovе oriјеntаciје. Nеsklаd mеđu informаciјаmа pokrеćе osobu nа kognitivnе i prаktičnе аktivnosti.1. stаvljа nа mеntаlnе procеsе nа misli i intеrprеtаciје i nа njihov uticај nа sociјаlno ponаšаnjе. а koја dеluје nа opаžаnjе. Kofkа.

Nužni uslovi za oblikovanje interesa su sledeći: a) razumljivost i dobra preglednost sadržaja. svoje sposobnosti za usvajanje određenih sadržaja. školi koju pohađa ili svojim nastavnicima i njihovom načinu rada. Na osnovu tih odluka učenici oblikuju i svoje sklonosti prema određenim predmetima. već i proširuju sadržaje dodatnim informacija. svi ostali učenički interesi su uglavnom stečeni. Unutrašjna motivacija kod učenika može se manifestovati na različite načine. Unutrašnju motivaciju možemo definisati kao unutarnji razlog za participaciju u nekoj aktivnosti zbog nje same. kao primarnog cilja. kojima se uži motivi redovno podređuju. mogu kod sebe da odrede koji su im predmetni sadržaji najlakši i koje najradije uče. čiji je osnovni motiv za učenje. b) udeđenost sadržaja koja na ligički osmišljen i prilagođen uzrastu učenika ističe spoznaju vrednosti. pa i povećavaju motivisanost za učenje jeste odnos između unutrašnje i spoljne motivacije. situacije. Delovanjem na učenike u radnom periodu možemo osigurati da učenici imaju konstantu želju za učenjem bez aktiviranja spoljnih faktora (u našem slučaju ocene) kao konačne nagrade tj. pobiljšanje svog budućeg materijalnog stanja ili sa druge strane motivacija može biti dobijanje određenog statusa u društvu svojih vršnjaka itd. preuzeto 17. a bez namere da se dobije neka spoljna nagrada. o spoljnoj motivaciji govorimo kada je participacija u nekoj aktivnosti kontrolisana spoljnim razlozima (novac. tj. Kao primer može se uzeti učenik slabog materijalnog stanja. učenici već veoma rano počinju da shvataju nejednakost svojih mogućnosti. koje nisu deo nastavnog plana. mišljеnjе i ponаšаnjе tе dеluје nа njihovu аktivnost. UNUTRAŠNJA MOTIVACIJA ZA UČENJE Najvažniji faktori koji podržavaju. traumatičnih doživljaja i društvenog uticaja.hr/site/download/SPORT/Motivacijausportu. trofej.12.sa adrese http://www. posеbno u komunikаciјi sа drugim ljudimа. c) dobar izbor primera praktične upotrebe tih znanja iz kojih je jasna njihova korist i d) doživljaj sreće zbog uspešnog usvajanja. pa one u kojima su najuspešniji ne samo da rado uče. 2009. njegova 5 Motivacija u sportu. ocena). za određene predmete.sportskitrening. Pored ovih interesa koji se vezuju za objekte zadovoljenja prirodnih potreba. bilo u samostalnom učenju ili podučavanju. Ovi stavovi učenika predtavljaju relativno trajne tendencije bilo pozitivne ili negativne na različiite predmete. 2.pdf 6 . Obrnuto. Učeći različite nastavne sadržaje. zbog uživanja koje se aktivnošću postiže.Unutrašnja motivacija za učenje opаžаnjе.5 Već smo u prethodnom delu rada objasnili motivacioni ciklus pri zadovoljenju određenih motiva. Sta to znači? Ako učenik ima pozitivan stav prema svom školovanju. Jednom oblikovani i usvojeni. odnosno kada bi izostanak spoljnih razloga izazvao prestanak participacije ili manji intenzitet učestvovanja u aktivnosti. stavovi deluju kao široki motivi aktiviteta. osobe i ideje. Zadovoljavanje ovih potreba može se postići jedino stalnim učenjem novih informacija. Čak i oni koji imaju visok stepen inteligencije i koji nemaju značajnijih teškoća u učenju školskih predmeta. oni se oblikuju i mijenjaju pod uticajem novousvojenih informacija. zatim akumuliranih iskustava iste vrste.

predstavlja grupno preuzimanje obaveze o promeni stava. koji se pokazao najplikladnijim. Još jedan od bitnih stavova je to da učenici. Kad učenik učenjem dolazi do rezultata koji su jednaki njegovom nivou očekivanja. Ono što treba uzeti u obzir svakako je to da se u mnogim situacijama učenici postavljaju prema tim usvojenim stavovima. Kako budući izbor daljeg školovanja ili zvanja može biti direktan uticaj njegovog sistema vrednosti. ekonomsku. . da bi se oblikovali učenici tj. Oblikovane u takve strukture. temeljni uslov koji pri tome mora biti zadovoljen je da poznaje rezultete svojeg učenja. Stavovi i interesovanja učenika stvaraju jednu određenu sliku vrednosti.Drugo oblik predstavlja javno obavezivanje učenika da će izmeniti svoj stav. . znanja i iskustva. Pri tome mu ostvareni rezultati mogu dostizati očekivani nivo. i to s uverenjima da će u njemu svoje radne vrednosti na najbolji način realizovati. Učenici pružaju jak otpor prema promeni svojih stavova bilo negativnih ili pozitivnih.Prvi oblik. vredsnosti omogućavaju čoveku. mogu uticati na postavljanje ovih sisitema vrednosti. pa i učeniku. Ovakav stav i delovanje zavisi od privlačnosti nastavnika učenicima a posebno od verodostojnosti njegovih argumenata. zatim ishoda kao poželjnosti. potreban je odgovarajuću edukativni rad koji u svojoj osnovi može uključivati tri oblika delovanja: . došlo se do podataka da je u hijerarhijskoj strukturi radnih vrednosti učenika srednje škole. a početku školovanja. olakšano snalaženje. brzo zaposlenje i osamostaljenje. Današnja istraživanja unutrašnje motivacije doveli su do novih zaključaka i 7 . tu još treba pridodati da učenik u učenju redovno oblikuje svoje novo očekivanja. opredeljenje za školske smerove koji mogu brzo doneti novac. teško menjaju usvojene stavove. želja. on će težiti onom području ljudskog rada koji odgovara njegovom sisitemu vrednosti. Ako je rezultat iznad očekivanog. najveće interesovanje za medicinsku.Unutrašnja motivacija za učenje motivacija za umenjem i obavljanjem zadataka u školi biće mnogo bolja nego kod đaka koji takve stavove ne poseduje. koji je inače u tradicionalnom podučavanju najčešći. fizioterapetsku školu itd. školska usmerenja. Uzimajući upravo tu mogućnost uzicaja u procesu usmeravanja školovanja novostečenih znanja na strukturu radnih vrednosti. kojima učenik uspostavlja odnos prioriteta i hijerarhijske važnosti. Očekivanje je još jedan od izvora motivacije učenika i to u pogledu mogućnosti obavljanja te aktivnosti. najveća vrednost pridaje egzistencijalnim vrednostima tj. uključuje grupno slušanje nastavnika koji uma ulogu informatora. a u drugom o stavu odbrane od moguće frustracije. što se pokazalo efikasnije od ličnog obvavezivanja tj. Da bi učenik u ovakvim situacijama mogao regulisati svoje zalaganje. odnodno atraktivnosti ishoda. veću zaradu. isto tako i školovanje tj. to ohrabruje učenika i navodi ga da podigne očekivanja na viši nivo. U prvom sličaj uradi se o neopravdanom optimalističkom stavu. Tako definisane vrednosti predstavljaju razložne pretpostavke kojima će adolescenet težiti tj. mogu ga dostići ili pak nadvisiti. Osim prikaza ponašanja kod učenika može prevladati i subjektivni stav koji će ga navoditi da svoj nivo očekivanja stalno održava ili iznad ili pak ispod dostignutog nivoa. uverenja i stavova kao i društvenih normi ponašanja. i to kroz zajedničku raspravu. obavezivanja u „četri oka“. njihovi stavovi prema naučno utemeljenim stavovima i sruštvenim normama ponašanja. koja predstavlja organizaciju potreba.Treći oblik. pošto pružaju mogućnost brzog zaposlenja i osamostaljenja. isto kao i odrasli ljudi. Tako je u Srbiji ako i u regionu. odlučivanje i ukupno postojano delovanje. tada taj nivo zadržava. U obrnutoj situaciji učenik je obeshrabren pa menja očekivanja i postavlja niži nivo. odnosno zamišlja rezulate koje može postići. Tako.

kako da svojim postupcima povećaju. ili eventualno izbegnu smanjivanje motivacije. što se onda odražava na osećaj kompetentnosti i stoga na povećanje unutrašnje motivacije. Saveti se mogu sažeti u šest tačaka: 1. pa i zahtevati njihove sugestije s obzirom na ponašanje na nastavi. Tako se danas tvrdi da se u slučaju brzog uspešnog dostignuća u učenju javlja osećaj kompetentnosti i ponosa. pretvorili su različiti autori u mnoštvo praktičnih saveta. što će opet povećati osećaj kompetentnosti i tako osigurati unutrašnji razlog učestvovanja u nastavi. se osim veće zainteresiranosti. Costill B (2000): Physiology of sport and exercise. Drugim rečima potrebno je okolinu učenika organizovati tako da mu omogućimo doživljaj uspeha. unutrašnja motivacija je povezana i sa umećem postavljanja realističnih ciljeva nastave. Suprotno kada se radi o brzom neuspehu. Najbolje bi bilo istaknuti važnost uloge svakoga učenika i njegov jedinstveni doprinos uspehu celoga razreda.. poslednji savet se odnosi na još jedan od mogućih aspekata unutrašnje motivacije. a kada nakon dugotrajnog zalaganja javlja se osećaj krivice. 3. ″preplivavanja″ (flow). pojam tzv. Unutrašnja motivacija za učenje u fizičkoj kulturi Teorijske postavke o delovanju niza unutrašnjih faktora na promene u motivaciji prema bilo kojoj aktivnosti. U sportskim igrama na času fizičke kulture u sportskim igrama moguće je povremeno menjanje uloge učenika u igri. čas treba organizirati da variraju i sadržaj i redosled vežbi. znači da svakom učeniku i svakom razredu treba planirati ciljeve koji odgovaraju njihovim mogućnostima. To se može učiniti na više različitih i međusobno uključivih načina. javlja se osećaj nekompetentnosti. 6.Unutrašnja motivacija za učenje rezultata. 8 . Kada se uspeh tumači kao rezultat dugotrajnog zalaganja javlja se osećaj mirnoće u spokojnosti. To. Time. I verbalna i neverbalna pohvala specijalno je važna za povećanje unutrašnje motivacije učenika koji se ne ističu dovoljno na nastavi i zbog toga sami po sebi ne dobivaju dovoljno potvrde svoje vrednosti. Mogu se prihvatiti. što će svakome učeniku osigurati osećaj vlastite vrednosti. Dostupni ciljevi osiguravaju veći postotak uspeha. 2. izgled odeće. rezignacije i depresije. korisno je dozvoliti učenicima prihvatanje veće lične odgovornosti za odluke i pridržavanja pravila u nastavi. Osnovne karakteristike takvih aktivnosti su stalni izazov sposobnostima i 6 Wilmore J. to jest ciljeva koji se mogu dostići primenom odgovarajuće količine napora. postiže i razumevanje različitih pozicija u nekom sportu i doprinosi boljem upoznavanju sporta ili neke sportske aktivnosti. Ovi saveti pomažu predavačima. 2. budući da ljudska bića poseduju unutrašnju potrebu za istraživanjem i stimulacijom. Human Kinetiks. na unutrašnju motivaciju pozitivno deluje i pohvala.6 Wiberg je pokušao pronaći one karakteristike zadataka ili cele aktivnosti koje uslovljavaju potpunu posvećenost aktivnošću. stida i straha. a osećaj sreće vezuje se za iznenađenje.1. 5. da bi se povećala unutrašnja motivacija potrebno je osigurati dovoljnu količinu uspešnih iskustava na času fizičke kulture.Može im se prepustiti vođenje dela časa ili ih ohrabriti da razvijaju nove forme vežbanja i zadataka. naravno. 4. pa čak i njihovi predlozi o strategiji nastave. pa fizičke kulture.

te im dopustiti da razvijaju svoju vlastitu kreativnost. Da bi smo svoje aktivnosti vodili ispravno i uspešno. kojem je cilj unapređenje zdravlja. osim same igre i samog zadatka. što ne mora biti. Sami time kroz neku vrst igre pokrenuti ćemo i različite mehanizme koje će dovesti do upravljenoga procesa rada (vežbanja). Tada ćemo na jedan najbezbolniji način kako za učenike tako i za nas. Uzeti u obzir mogućnosti svakoga pojedinca. a ta važnost sa razvojem ljudskih saznanja još više raste. treba kao prvo izvuđi pouke koje imaju veoma važnu ulogu u radu sa učenicima. Da bi smo efikasno motivisali učenike u našoj profesiji moramo stvoriti jednu ugodnu atmosferu. REZIME Izuzev povremenog i slučajnog pamćenja. Uticajem na njiove stavove i formiranjem novih stavova koji su efikasni u integraciji učenika u nastavni plan i prilagođavanje nastavnog plana njihovim potrebama. čovekovo učenje proističe kao 9 . pa će se javiti dosada. ukoliko je aktivnost preteška. trebao bi biti ključ uspeha. ZAKLJUČAK Iz izloženog u radu. verovatno će se javiti aksioznost. stanje u kojem je potpuno obuzet aktivnošću koju čini. Svojim radom i zalahanjem stvaramo kod učenika određene stavove koji imaju veliku vrednost. Može nam se učiniti da je stav učenika ka učenju u datom trenutku nepromenljiv i da rad sa takvim učenikom treba prilagoditi tom određenom stavu. kako bi se na njih moga izvršiti uticaj. iako izgleda nerealno očekivanje više od zasluženog. Unutrašnja motivacija predstavlja najbolji podstrek za rad i učenje. optimalan razvoj ljudskih osobina. Zadavati zadatke koji će ih zainteresirati i probuditi njihovu maštu. dakle. Ono čime se unutrašnja motivacija odlikuje jeste da se vezuje sa osećanja. što je svakako najači pokretač učenika. izostat će kvaliteta izazova. naravno ako se na vreme predupredi. zdravu atmosferu u kojoj će se svaki učenik osećati ugodno.Unutrašnja motivacija za učenje drugim mogućnostima pojedinca. Mišljenja smo da podizanje nivoa očekivanja može biti i unutrašnja motivacija kod učenika. i najzabavniji način provesti čas fizičke kulture koji ima jako veliku važnost u životu svakoga pojedinca. Ukoliko je aktivnost prelagana. potrebno je pre svega iznaći načina da se dopre do stavova učenika. može biti na dugoročnom planu veoma efikasan motiv te rezultirati većim angažovanjem. korisno je naći stanje u kojem učenik ne primećuje ništa drugo. Osvrnućemo se na stav u ovom radu koji kaže da podizanje nivoa očekivanja neopravdan optimalistički stav. sposobnosti i motoričkih znanja. Mišljenja smo da takav stav nije odgovarajući. te prilagođenost zahteva aktivnosti svim mogućnostima pojedinca. Kao što je u radu predstavljeno određeni stavovi i iskustva ućenika sa učenjem i njegovim rezultatima stvaraju stvaraju trajne vrednosti kod njim i te vrednosti u velikoj meri utiču na dalji razvoj učenika kao adolescenta a kasnije i kao čoveka.

Pri tome mu ostvareni rezultati mogu dostizati očekivani nivo. zatim ishoda kao poželjnosti.Unutrašnja motivacija za učenje namerna. LITERATURA Grgin T. 10 . Stavovi . odlučivanje i ukupno postojano delovanje. kojima učenik uspostavlja odnos prioriteta i hijerarhijske važnosti. koja predstavlja organizaciju potreba. tu još treba pridodati da učenik u učenju redovno oblikuje svoje novo očekivanja. želja. planska i svrsishodna delatnost. učenici već veoma rano počinju da shvataju nejednakost svojih mogućnosti. za određene predmete. želja i sl. Očekivanje . vredsnosti omogućavaju čoveku. odnosno zamišlja rezulate koje može postići.stavovi i interesovanja učenika stvaraju određenu sliku vrednosti. Nakon njegova javljanja sledi instrumentalno ponašanje.učeći različite nastavne sadržaje. sve ono što dovodi do učenja i što određuje njegov smer. uverenja i stavova kao i društvenih normi ponašanja. olakšano snalaženje. Da bi došlo do aktivnosti učenja potrebne su unutarnje pobude (motivi) ili spoljni podsticaji.najprije se javlja motiv u čijoj se osnovi može nalaziti potreba. Vrednosti . odnosno aktivnost koja će dovesti do zadovoljenja motiva tj. Motivacioni ciklus . već i proširuju sadržaje dodatnim informacija. Na osnovu tih odluka učenici oblikuju i svoje sklonosti prema određenim predmetima. tada taj nivo zadržava. i to na svim nivoima i u svim oblicima školovanja. Ako je rezultat iznad očekivanog. odnodno atraktivnosti ishoda. Oblikovane u takve strukture. Tako. koje nisu deo nastavnog plana. mogu ga dostići ili pak nadvisiti. pa one u kojima su najuspešniji ne samo da rado uče. Zagreb. (2004): Edukacijska psihologija. svoje sposobnosti za usvajanje određenih sadržaja. to ohrabruje učenika i navodi ga da podigne očekivanja na viši nivo. cilja. Kad učenik učenjem dolazi do rezultata koji su jednaki njegovom nivou očekivanja.je još jedan od izvora motivacije učenika i to u pogledu mogućnosti obavljanja te aktivnosti. Na takvom se učenju najvećim delom temelje svi nivoi znanja i iskustva uopšte stečene bilo u samo stalnom učenju ili u podučavanju. pa i učeniku. tj. Naklada slap. U obrnutoj situaciji učenik je obeshrabren pa menja očekivanja i postavlja niži nivo. Te pobude i podsticaji odredit će smer učenja kao i njegov intenzitet i trajanje. interes. intenzitet i trajanje zove se zajedno motivacijom.

. Motivacija u sportu.Unutrašnja motivacija za učenje - Đurić Đ.(1997): Psihologija i obrazovanje. Costill B.hr/site/download/SPORT/Motivacijausportu. Sombor. 2009. preuzeto 17. Human Kinetiks. Wilmore J.pdf - 11 . Učiteljski fakultet u somboru.sportskitrening.12. (2000): Physiology of sport and exercise.sa adrese: http://www.