__

' I MAKS HIRMER KURT LANGE

"W94

EGIP
ARHITEKTURA PLASTIKA SLIKARSTVO TOKOM TRI MILENIJA
/
SA

PRILOZIMA

EBERHARDA OTA I KRISTIJANE DERO§-NOBLKUR

SNIMCI MAKSA HIRMERA

\
I\

'1’.-.-3*"

Q

JUQOSLAVUA
BEOGRAD

\
¢

_

__

-_

~\

.

_..___..--~_-_'

»

-~.»~

~

,.._»_¢-

W

-__--__‘_.~...,r

4-.\_¢—1 ',<.,,.~ ;__


\
1

»ZMIJE<(. NADGROBNI KAMEN KRALJA VADZIJA Kreénjak. 1. djnastija. §irina 65 cm. Prvobitna ukupna

6

(Din)

koji love gazele. Dok jedan pas jo§ goni gazelu, drugi je

R

3

>1

L

visina 2,50 m. Pariz, Luvr. Patiée iz Abidosa. Jednom grobu pripadala su dva takva nadgrobna kamena. Spomenik iznenaduje svojom umetniékom zrelo§éu iako delimiiino jo§ uvek ima zastarelo tretiranjc oblika. Sa istanéanim smislom za oblikovanjc i raspored sme§teno je kra1jevo Horus-ime: zmija sa uzdignutom glavom u okviru slike palate éija oluéastim ukrasima ra§é1anjena fasada ima tri kule i dve visoke kapije; na tome stoji faraon-bog u obliku sokola.

veé oborio svoj plen i pregriza mu grkljan. Tematika je veé poznata sa palcta (uporedi sl. 2i 3). Ovo male remekdelo zasluiuje divljenje ne samo zbog modeliranja pojedinosti nego i zbog harmonije kojom je figurativna tema

prilagodena datom okviru.
7
SEDECA STATUA HETEPDIJEFA.

Granjt. Kraj 2. dinastije

I
Pwércp. on
ALABASTERA.
CRNOG STEATITA SA v1.o§c1m.

on

§ARENOG

'

Iz grobnice Hemake u Sakkari. 1. dinastija. Promer 8,7 cm. Kairo, Muzej, br. J. 70104. U grobnici Hemake, kancelara kralja Usafaisa, naslednika faraona Vadiija (Diet), nadeno je dosta probu§enih ploéica Ziija upotreba nije sasvim sigurno utvrdena. Moida se radi 0 ploéicama na koje su se stavljala tkaéka vretena. Mcdu umetniéki najvrednije ploice spada ova koju prikazujemo. U okvir, omedjen ispupéenjem sliénom konopcu, ukomponovane su dve grupe iivotinja: dva psa

Visi;1a,39 cm. Kairo, Muzej, br. 3072. Prikazani sedi na podvijenim nogama, a, dlanove je poloiio na butine. Imz} kratku kovrdiavu vlasulju i kratku likova koj i docnijim prikazivanjima pregaéu. Nasuprot . . . . I kleée 111 éuée, ova] ram prlmerak l1.0SlLl sebl neku teimu i nere§enost, §to je takode podvuéeno srazmerno nisko postavljenom glavom. Uprkos tome, obrada lica i iivahnost izraza pokazuju umemikovu darovitost. Na desnom ramenu Hetepdijefa urezana su Horus-lmena. prva tr faraona 2. dinastije: Hetep-sehemui, Neb-Re i Nineter M<_>ic_1a je Hetepdijef bio sve§tenik njihovog pogrebnog kulta. Prema tome, Statua je, moida, nastala tek krajem ili éak poéetkom 3. dinastije. Ona potiée iz Mitrahjne starog Memfisa.
1
~

STARO CARSTVO
3.
Faraoni: Dfoserg
l1€¢_1_s§[-g_1_t9,ti

D INAS T IJA

-

2778——2723
IV_efe_(I_ca;

(=

Sekemket, Dfeferti-ank?) ; Sanakt; Kaba;

Hu (ni).

*1

'\

Pelitiéko sredi§te pomeri1o se sada u oko1inu_>Mcmfi,sya_ (blizu dana§njeg sela Sakkara). Ostvarena su bitna dostignuéa na mnogim podruéjima. Razvoj ve§tine gradgnjayjl Vkqmenu: podizanje stepenaste piramide kralja. Diosera s gradevinama namenjenim za reiidenciju, 'zatim' sliéni, nedovréenih monumentalnih kompleksa gxobnica kralja Sekemketa i drugi11.

"
_C_<1oku
~

KOMPLEKS GROBNICE KRALJA DZOSERA KOD SAKKARE
s

ni

z rada

3

krgfja iosera (crtei 4/5) asuifa 0d“b11_1no§lf1‘ater'ijala. kod seveme fasade stepenasle piraml e i Sama stepcnhital 'pira1;hida tek se naknadno razvlla apela sastoji §e, potdm, od jednog hrama, alata kbje su faraonu sluiile za p1’0SlaV1]3.1'1_|E gs?!-sveikovma. od p1fVQ1J_1£lfL€v g1;Q1li9gpLQ$”iSL5>,g__€_1_h_1§§,j_; _1g;1_§tabe. Qva Veliki trem povezuje jedini ulaz na juinom k_raj].\ istoénog ‘ié§taEa se nalazila izpz§d_28 m dubgkpgpkna (crtez 6-8) zida sa Velikim dvori§tem izmedu piramide i jliine grob- koje je vodilo do odaje s kraljevim grobom, a na k0JLl st; nice. Cg1ok11la11_i_komple1gsL@9_dq1o_Im£otega koj jg se nadoveziva1i mnogobrojni hodnici (crtci 7). Oni su docnije pTgla§en za boianstvo, predstavlja prvo velikd prvobitno bili ispunjeni potrebama za domaéinstvo i " pomenutc prostori'e ' ' ‘ _1g_§_uvek ‘ posudama, kao ‘ tn' ranue ' ‘ _Q_b_llCl su kamcmm ' u 1came11_11._§3'[g1_ci3\11_11§1;1_ varaT§§tv0 vezanisa kéF1§5é'r_1jem zido- sa zidovima od fajansa i kraljevim reljefima, slnénlm ilistabala obradenihkrivom sekiromisa tavanjcama onim u juinoj grobnici (sl. 15). Prvohitnave1_iéina mastabe ploéastog oblika, iznad koje ‘o poredariih okruglih drvenih motki, uobiéajenih opekama od nilskog mulja. Prekrivanje zidova je naknadno podignuta stepenasta piramida, iznosi1a u trima prostoxiiama ispod piramide 1 uimmé je 63 X '63'iI I551}/Tsii od 8 m. Izgradena je od kamemh
1

oj
oko stepen_astg

1

pita;-gi_c_1g

iwanr

prostqrijama u juinoj grobnici nije n1§ta drugo nggo ka1m-mu i fajansu podriavanje

""

”'

sn wpme

.

1

__|

,

1

50>

GROBNICE KRALJEVA

_

~/
3.

\\
\\

DINASTIJE POSLE DZOSERA
istom mestu podigao temelje jedne takode nedovr§ene grobnice. »Hu§ni],]zabeleien i kao Ahu, zapoéeo je oko 60km juino od Memfisa (odnosno od Sakkare) veliku piramidu g_M_g5j_1_1gu_ koju je, verovatno, zavréio tek Snofru, prvi kralj 4. dinastije. Ova gorda piramida trebalo je kada se zavr§i da dostigne visinu od 90111, sa osnovama od 135 x 135 mi uglom uk0§cn0sti 0d 51° 52’. J05 pre mnogo vekova skinuta je sa ovog spomenika poslednjeg kralja 3. dinastije spoljna oplata i danas se jedino saéuvana unutra§njost jezgra sa strmirn, skoro potpuno okomitim zidovima uzdiie ka nebu poput diinovske kule. Uprkos tome §t0 je sada samo ru§evina, piramida u M§ciBm_u izaziva najsnainiji utisak 0 gradevinskoj delatnosti Starog
carstva.
3.

Posle impozantnog kompleksa grobnice kralja Di0sera sveliéanstvenom stepenastom piramidom. iz doba
3.

dinastije

§a§?1gY§11gS_}_1

jQ§_$1CdCé§_gfQiZ)_|11Q€, _d¢lir_nic“:_i3o

s_pir@mjgg1;_1. Tu je pre svega“nézavr§€na}3@n1idgja;a531;; Sekemlgggg (otkrio M. Z. Goneim 1951-52), verovatno

naslednika kralja Diosera, u blizinLjugQzapadnog ugla zidina grobnice Dioseba. Iova,nikad d0vvr§ena piramida trebalo je da bude opasana naroéito briiljivo gradenim zidinama. Na ovom zidu bojom su ispisani titula i ime Imhotepa, onog istog koga smatraju neimarorn Dioserovog kompleksa. Qd lgalja Sénakhh saéuvana je samo gruba mastaba od opeka kod Bet Kalafa, oko 460 km juino od Memfisa. Takozvariia piramida u slojevima u Zavijet-cl-Arjanu (izmedu Sakkare i Gize) vcrovatno je bila odredena za grobnicu kralja Kabe. Neferka je na
J

POGREBNA MASTABA

DINASTIJE

Pogrebnu mastabu Hesirea, koji je kao »poznanik i »ve1ika§ Juga.<< spadao medu visoke éinovnike Dioserovog doba, istaknuéemo na ovom mestu kao pr1mer radi njene celovitosti i reljefnih ukrasa.
kra1jev<<

Smisao ovakvihlikovnih prikaza namirnicaispred umriogr u njegovom grobu zasniva se na predstavi starih Eg1péana da ée umrli, dokle god bude imao na raspolaganju jela i piéa, pa makar samo na slici, njegov »Ka<<, tj neprolazna snaga rijegovog biéa, moéi i dalje da postoji.

ii

18/19
DKVENE RELJEFN1§fPEO§E,IZ 1>0G;§15B§5_yli;s'rig3E HESlREA' u SAKKARI.V1Sina 1, 14 m. Kairo, Muzej, br. 98.

~"

*

LL 'edanaest ni§a unutra§njgg hod5i1g_masta,};e (crtei gloéa (yazliéito odr2anih).'§est naj5'5lje odiiailih reljefa nalaze sc u muzeju u Kairu. Na jednoi_p1oéi Hesire‘je prikazan stojeéem stavu sa §tapiéima —— znacima svog i priborom za piéarue, a na drugoj ploéi vidi se sedi za trpezom. Na slici gde sedi ini/lasulju u uvojcima, a na drugoj u stnikovima. Portret i slovni znaci su 6udesno sveii i istanéano izradeni. Oblici lica i pojedinosti ggzwiaikz obradeni su izvanredn 68.1S[1C §t0 "pi"é'GT' stavija pi'aviiz1.iZefa1€'1T2i' Hdénijim ' reljefima.
10)
19 Detalj reijefne ploée reprodukovane na sl. 18, levo, I;Iesire_p__1e;v0j"1'gci glyii dugaéki Mag i iezlo syqg dosto-

n vemh

ianstva u °bnku,k§_jaée- Na mmenu mu W5‘ Prfsor Za P153‘ me E031 se sastoji od daskevsa posudom, s}£§1§_k.@I1ii& i po__s_gd<; za vodu. Stolica ima visoke kopitaste Zivotinjske noge 1 sedate izvedeno od motke papimsa_ Iznad Smla,
stalak I ploéa S mkozvamm hlebovlma _ u swan na njemu zami§ljenim — nalaze se razne namirnice.
ko-'1 éme
.v
.

.

.

.

.

:€118:i8Zl0 veifki dl‘V6l11l“€ij€f‘S]lk01'Hp0k0_]‘lllk3\l 130101/H11 prirodne eliéine (sl 18) Na severoistoénom uglu mastabe e takozvana spoljna ni§a. U sredini bloka mastabe, izvan odaje za glahranjivanje, jo§ jedna >>skrivena ni§a<<.
_ _

Crtei 10 Plan pogrebne mastabe Hesirea kod Sakkare. E: Ulaz na juinom kraju mastabe. Dok jegtarki iszoéni zid ErE£r£§5xjeg' llodnika H158, E} ll §vT<.I Z1_*P<§I1i1i§1 i1a'0i§5_a36§!

bj

posebno pre 2l[l_]€ navodi posle Kefrena _]O§ dva njegova tvrdi da iza Sepseskafa slédi jo§ jedan kralj, Tamftis.

in DINASTIJA - 2723-2563 Faraoni: &um-kufu) Kefpgn (Kaf-Re) ; Mikerin
i

;

\

\

Bta: Hor-DedeT1?z7f-Rea. Ptolemejski istoriograf Maneto

(Menkau-Re) ; .§epseskafI Jedno

_Usmereno saiimanje i vodenje svih narodnih snaga bogokraljevskom driavnom moéi. Gradenje ve1ikih_,piraimda s kompieksima njihovil-ihrqmova. Ograniéavanje obilja tipova odvra_c'3nje od,_1<_imjas;:9-imitativnag korist Jednostavnog moén@ :'O§aniéavan}'1ajedfuistzivmonumentalne oblike pogada. i opremanje privatnih
,1_1/

'

55

L

\
SPOMENICI RANE
20 Poma PIRAMIDA KOD DAI-I§URA
4.

,
.

*\
-

grobnica. Zbog toga su vrio mala nasa znanja 0 istoriji toga doba. Kolebanja u predanju 0 redosledu kI3.i]CV posle Keopsove vladavine dopusta pretpostavku da su postojale sporedneili neprijateljske dinastije. I éinjenica sto je §epseskaf svoju grobnicu sagradio u juinom delu Sakkare a kao obhk grobnice nije odabrao piramidu nego mastabu, ukazuje na unutrasnje zategnutosti. Piramjde faraona 4. dinastije protein se dui istoéne ivicelapadno pg_s§i;_1j_e_p[eigcge__1§iy}1o g{os§_rg1rLog podruéja u'pravcu sever-jug. 5:1 Snoiruovih piramida dve se uzdiiu kod Qgsgga (sl. 2O)¢vi§e od njegova iivota, nalazi ize, a treca, p1ram1Ha K06 Meduma, c'ue 40 km juzno 0 se skoro I25 km juino od Gize. S druge strane, ostaci liifamié Diedef-Rééi'fKeof)sovog néislédnm, leie kod AbuRoa§a,"I7’1€m severozapadno od Gize. Pored prestonice Memfisa, juino od danasnje Sakkare, leii jedino pogrebna mastaba §epseskafa, poslednjeg kralja 4. dinastije.

in

6'za
DINASTIJE

III
GUSKE NA PA§1 IZ POGREBNE MASTABB NEFERMAATA, SINA U MEDUMU. KRALJA SNOFRUA I NJEGOVE SUPRUGE

Am

._.

piramide u Sakkari prema jug: na polje piramida kod Dahéura. U sredini pozadine takozvana prelomljena piramida (visine 97,4m), desno takozvana crvena »piramida~ (visina 104,4 m), najstarija kraljevska grobnica 11 Eistom obliku piramide. Obe gradevine podigao je osnivaé 4. dinastije, faraon Snofru.
Pogled sa Unasove
'

Slika na malteru. Rana 4. dinastija. Visina friza 28 cm, ukupna duiina 1,725 m. Kairo, Muzej, br. 136 E.
Medu vanredno iivim slikama iivotinja, pcznatim jos od Ranog doba, guske zauzimaju posebno mesto. Stroga, donekle suva simetrija friza gubi seuistanéanostikolorita i u sarenilu boja kojima su prikazane razne vrste gusaka, §to nikad vise nije dostignuto u egipatskom slikarstvu. Iz ove raznovrsnosti prikazivanja Zivotiuja i biljnog sveta, sto nagovestava okolnu prirodu, nastala je iaur-slika, uprkos kompozicije u vidu friza.
23
K11AJ,_J Klzors. Sedeéa statueta od slonovaée. Otkrivena u‘X5i§os11._4.diuastiia. Visina 5 cm. Kairo, Muzej. . . aw Ova statueta ;e_1edu11 pqtpuno sa_ ggu portrgt gradi telja velike QiLamide;T’iomi§éo ju je Fiinders Petrie (1902)" podruéjlghrama boga Kontamentija kome se gziris i stogio negde u doba 6.
V

,

21/22/II

Pizmc RA]-IOTEP 1 NJEGOVA tum, Nomuzr. Kreénjak, obojen. Visina oko 1,20 m. Kairo, Muzej, br. 223.
Botiée i;_grobnice princa u__NIedug1_1,_ koji je, verovaxo, bio jedan od sinova kralja Snofrua. Kao'vrhovni sii€s_§enik u I-Ieliopolisu, vojskovoda itd.,‘Rah0tep je zau. . . . . niz naj\Li§ib_io1'6ia1a Kao mil emca kIiJ€V8., me gova supruga\Nofret grigadalgje krg1jevojsviti.§Po Zivdsti im resije i syezing_13gig_ov1,kom ozicija nema premca inegu staroegigglskim statuama.—8<‘fod mutnog i p_r,ozignog rkvarca ,su uloinne izvanrgno T/esto i optoéene bI(v1‘rom kejipodraiava cmo na§111in.ka.ne ivi9e kapaka. Leve boéne povrsine sedista u obliku kocke svisokim naslonima grubo su obradene u to staro vreme. Pi-inc imajlq sebi jednostavnu pregaéu, na uskoj ogrlici dd g;gv1s1a__ulet. Nofret — ovo om1l_1eno 2511sko 1me_ znaéi istovreii1en'6A»ai;:Ef5<< i >>1epa<< — odevena je u tesnu mantil-haljinu. Tralm za vézii/a'nje kose ima saru sa cveéem. Treba obratiti painju na uobiéajeno razl_ik_ovanj§_,boje koie kod muskarca i Zene, na s'to stalno

ma

~1

~.

tjgor. n.
s

njime u_1eHno Bice. Krana

dina§iE“
.,
.

Taii/'i‘nos1 »crv_en.u.kn.\m.l.(<,

esnoj ruci -.4

-.

a—je

mz

utinu. Faraon

Na

sedistu u obliku kocke spreda je ure5g1r_19_IJ.i_=&9_V9 im°Upikos malih dimenzija, statueta odraiava Keopsovu energiju i snagu.
24

i
Kmzz ANKHAF. K1-eénjak obloien stukom, obojen. Visina 58 cm. Boston, Muzej likovnih qgictgosti. . Potit-r1z‘kII€ZEV'<Tg§’§6I'3ai ico GEE. Kao greéi mui princeze Heteferes, Ankahaf je bio zet kralja Keopsa. -Pored toga," prvi ministar i rukovodi1ackraljevihgra.devina. —- Poprsje oéigledno ima drukéiju kultnu namenu nego ostale kneieve statue koje su dosad otkrivene. Oblici su modelirani u sloju stuka, stavljenog na kreénjaéko jezgro. Ruke su odseéene do pazuha, a trup ispod grudi. Poprsje je obojeno crvenkastomrkom bojom. Usi su iz nejasnih nam razioga skinute kao kod tzv. »g1ava koje mogu da se zamenjujua, odnosno »odvojenih glava<< toga vremena, s kojima je ovaj nalaz oéigledno blissa u1a— ko srodan. Izvanredno Zenjem u individualne pojedinosti‘ obléka daju ovom poprsju posebno mesto medu likovnim spomenicima ovoga doba.

nailazimo i kod Mada se u liku £:o§I0sti, on
_

>

~_1{oE'e o'5zT'1L'§:'¥§i'§F]!'§§§;'§m' Edykogg su

J}:

ramena, snainc m1“§iEai/Yahrukesvedoée 0 gjegovom seliaékom pmzakl-u, a budno i bas taj soj bio takve politiéke moéi kau §to je to uéinjla 4. dinastija. U suprotnosti s Rahotepovim likomsto_11Noiret, kod kojeje prvi putuegipatskoj umetnosti 1ep_ot_a ienskog tgla izraienq i otélovljerih. K570 sto odeéa dopuéuida jeno telo zraéi i izrez ‘haljine skoro neprimetno oslobada lepe grudi, tako je éudesno lepo oblikovana i glava puna Zivota skoro zagonetnog izraza ~kroz koji progovara »s_1gQ§n1i<‘:kin1 povezano, anima1noéulno biée Zene<< (V. Volf).
1n_.astijé.

sp w
56

int
'

0 jeTa1
glgotepqiios

sno

'

moi: oseiitidahiimvnc i realistiéki prikazuje

_isp@§e

gmizslifaraoni

~

ge ,g,
/( -'~<
i
,

\

_/!

v

§
l-_

g
g
D

_\\A

POLJE PIRAMIDA KOD GIZE

1
(.~

'2 '/1,,,,~,,,,,///

E m

/

\\\\\|mm»////,,,,,
'41

\* //44////u u\\\‘\

*

§v‘

\
m*
Dllu
U

DU

U
[1

\

v’.-71:‘,

.a_-\>;\_\/r>

»'

\\".\

\\ ;\
\

-1

1

"

HUUUU“ EUMEEE
U

*=~_;__

K

[I
ashbe
5

,-

Keopsova pnramldl
Olmo

w
Helekresa
\\_,

dmastlp
u 1

UEU
H€@Q
[1]

M3‘.--:2--""

.---:11

l“'

U3

|]‘<

'7

DD

[UGO
__,o.,

u%7m

UHUD

[121

Pm?

"my

;::I‘-'-'

Kefrenovl
pnramnda
.
V

V

:

H"
~

'—

i
5'
V

22% -

Rovovu 1:

bark:

'55 @g@j@%%i@@&
*

--;‘<—T"_?;'

-:--

I @

Mastabe4.|5.d|nasn;a
\‘\

UUUU
U

55
U

(

L}
-.
|

5

1. Qmnlva 1|-

M

‘?"~//~¢,,,.W,,,,%
///1

%"’””’”@//m,.,,,_ MK-mnh=|vv s-‘Pb

U1,"

*

U

,
___-..-"-‘-'-'-'-‘-"

“A

U

[~

*

U

\

_

WMMMQ

[E

f

-7.‘ i,mh°"°‘%' Q Sm m-Hui“ n

Ac:.-31
-

3]..,.;;|:r-\
__
u

an 5»

“"' 1'

;,J

mu

.A

U QUDEFU

mm-"Q
dnlini

End] U
Mikerinnv: piramida_ ’

'\/\.~

'.
~

s

U

Hum

n »b°;mn|.\.
T

Hramudnllnl

E@E@E§3
>1

,r

_'
:;:2'

;._.._...._-q-----Lé"‘
°

W

°

",n\\\m|n\I'"4¢"'--¢-'

'

P2

P:

L

Crtei

stol____.__..,_ se od PH"-ll.d ?§.a,._-1 _. M _. W4’ , jedan iza drugog. Medusobno povezanf, Bi'"sé’
_

mjom r '4&m §ks
k_ih _Ii<_?nosti

11 Polje piramida kod Gize s piramidama Keopsarkefrenari _Kod juinog dela Keopsove piramide dve Sunécve barke, atkrivene1954. Sa istoéne strane piramida nalazi se uvek hram mrtvih do koga vodi uzlaz od hrama u dolini, koji je oéuvan kod piramida Kefrena i Mikerina, dok je kod Keopsove piramide uglavnom razru§en. Severozapadno od Kefrenovog hrama u doliui nalazi se sfinga.

»__-~ Qvg prqstrano podgéje gro§g\ga,_o§phygta,_pg;_ed_§§i___ uzbrdo od ivicerplodne zemlje do obronaju-v*‘.‘»iniske
uz,[:_1z

pqlqen

p 1j_do1qi§
i_2_l‘§§'§;i:1]]_.§QSY€lJ8_I1;
y
V

slgngi

Eire

jalramgiq-*u“Ic'5me Je vr§en kult za. sahramenog v adara, ___ , inajzad, ’sama piramiQ5 lcaé monumentalm' zavr§efc

.

1/
%

7!

,

/* ,

%

@/

.\ 1,
u pravcu sever-jug, a §iroka 10,43 m u pravcu istok-zapad. 1' 1eZi__11ajgz;pijg_,i, iggpvygmenq, Na njcnom Prostorija je i Heteferese. Qina Snofrua Keogsoyé; najveék pii'YafnYi_a:_—(V_ okruglo 230 m = 440 egipat- zapadnom kraju nalazi se'Ta:ravn6v sarko ag od granita. ' Dui"1hbnTsfE5.1iau os . skih lakata (severna strana: 230 Z53 m, juina strana Od grobnice vode napolje dva propusta za provetravanje ,., X 20cm, im je 15 Promer piramida pod 51°52’, ova uspona 0% 230, 454 m) i uglom 4 a duiina 53 odnosno 1 m, §t0 je verovatno bilo us1ov0 ___,_m (c1ana§ 'a visina ' je dostizala ne a od Ijeno verskim propisima. 137,2 m). Na 'zapaHu se na mu naovezuje kraljevsko prossevera na jug r0b1'e One su u doba 4. dinastije po jcdin- torima i raévasti krov napravljen od kamenih blokova stvenom planu odredcne za Elancve lcraljévske kuée i nagnutih jedan prema drugom u ciiju otklanjanja priti(Q4. visoke driavne dostojanstvenike. S juine strane, pak, ovaj ska temena. piramide na kraljevsku grobnicu. /{[56, §t0 se piramide, kao zidom._I§preQ prostor je ograniéen i2;;Z¢,;,{,--..-. 57" " V-fg" Q 1,1“ j0§ i danas moie videti kod dve mlkdef jfinide kod H ; £élw,eL‘€' 3' /,‘<" Gize, nalazio se hram mrtvih do koga je vodio uzlaz od \ ~ NJ _;. ‘i’ isispod Nila. Neposredno hifama u dolini na rukavcu / C J\ L toéne strane piramide nalaze '§e dva udubljenja za Sun . 1 A /P" x" Eeve barks. Dve barke, otkrivene tek 1954. Ieie na juinoj MW i "' nalaze Z2552 .12 "L" strani piramide Istocnoispred Keopsove piiamide -;§‘__ '. - "L ' ; 9* \’“ UT "1' *" ' J :f§§?§§§%f%§§%‘%?_ srodnike, verovatno“ iramide za najbliie se tri male . . . . p W, ,; M‘ fargonove kéerke. U produzetku _]€ _1o§ iedno 130116 mas-

U severnom

de_1_u

s sa apad.
_,
~

raz1 a.

im
0bl0km,gMm"
"’

_

1

_'

_

8

7

-vii

'"’

rabm

\\
\

\

-

U sredini plana je piramida Ke re_ry1_, Keopsovog sina. 12,25 m (danas bo ov a 0 " S a prvp bit nom d UZlOm dostizala je visinu 210,5 m) i uglom uspona od 1_43,5_ nl (danas 136,4 m). a njenom vrhu oéuvan je. <V{o1'S'z‘r’de5'op1ate koja je nekada prekrivala cclu pir_amichi. uzlaz — re sve a — hram u dolmu ove mrtvih, Hram . . . . pirarmde naJbo1Je su oéuvam. -- ~ -Na1_\uzn1_1a l'lB._]lI13.!1J3 od ove_Wtn Qira1n_ig1e ;:__M|keu; ' -W '“" "M ~' ‘ ' ' u, OSHOVIV 84 , 419 no_v5. _N_|egé'stra.ue imaie su neka (danas 79,64 m), a ugao uspona j 51 . jena visina iz1

o

\%'J

-

1

J‘

,

£§§%;’?%§§%§?,=j Lgggggzgiigiij

W" ‘ii? ;;g§§;;;;;i;;;
7

Q“

1141*

.
-

Y\

ggggggggggggggggggzg-:§'3;¥;;
:*§E5£—=2;.-~._~~ .,<.~~~
>~
~

;:i§'
_

I

i
T

%~‘.~?:.~~

:::s I . wfrr. ,.. J K _.;..\,~t»,~__~.§=:-§§:=§;‘€_,_@ <5‘ x;::w »=¢‘»:-9:!
‘<4
~‘

.

£I.;~~~»£~3~=»*-~\§~§$:~_~:s=-1

‘-1?,5.z~x:‘~

’..» 11-

~~.~

*‘:'»’.§‘:‘T‘:Y;,“,‘:t‘

'-

,

62 m)- T3111 lllrwihi “Z131 iyhpam u:d_91infi] ojvae su saéuvani u ru§e\}7inan'1é7iz kojih se moiei videti kako su ove gradevine izgledale. I_spred njene juzne strane takode se nalaze tri male piramide. Izn1_qdu uzlaza Kgfrenove i Mikerinove piramide §iri se jo§ jedno prostranq pqlje mastaba, veéinom d0st0-

ada
1
'

-

~

~

-=:~.1i:¢‘:~:.~x..;@=~==;;~ ,~\'e;t::*‘r.:;

;am_‘-;==>-.,§~I,-:;;=\:=¢;::z»..:$

:":,-.i==~.=.

‘~,_§\_ ‘*.~=*‘¢.¥@$-‘\‘~‘~-» . .1\..~11.I-»::'%_*»~-;&st§¢a~'=vi=efz2 »\~‘.~“-\~1~I~1*%,‘.?=*==11%=‘1I~1*zJ~ ‘ .~~ ~;~_ ,_._~.~.:;;.:*._». éy ;v1;~\;_v,.g 1: e~.:~2~.::-‘i ;;.~,~\. »~»;~~~.‘ ~;_~:-.~~.._..~

-_**-7_~1_
é€
1=

4-.
~

Crtei

12

Uzduini pi-esek po osi jug-sever kroz Keopsovu piramidu.
54%;!“
~"'5¢"_

W16

25

7”;

_.

'

isiveik

5' dinastiiwi» "3 .&$§{811¢» ‘$¢V¢m0 diplkéet a uzlaza Kefi-enovog hra!L'L€_j§_,5_I,§.L11_$_l_l§§=

u I'I6Iini kbji zamenm s’KefreiiEWi"E?éiom __\ ~~“"’3¢"-:5?'"5l10i1I1bfaturi zsto oznaéavan kaoiaram sf ing?§. G1'ade\(igSl<_i._P1alLPi1Lni_d, u pojedinostima razliéit kod si/;<'e piramide, prikaza3emo principijelno pomoéu $Y£°§Ele V§li5in0m i1op§te, kao i oblikovanjem unutra§njih prostolijg, 1' ‘h ‘N‘_d* ieno Jezgro S8510]! se 0 _neravnomern0 postay_l§n1__ 0‘ ‘ ‘ eni Eaineni blgiaova. Siogan ;czgm bilo 0gVk[:' 0 0 18I0I1’P0d énjaka u p 1l1j__Q__5,25I],1. Plan unutrg§nieg oblikovanja Vi Pul je 11'l=ll.iIl11181 l<<>.ii kap 1<<,>_d,§j117p_i_1'§_n3@211_,eii okr_enut severuz 15 m, spu§ta se na r_e za |_§_m, Ha 5| ' uspou Je ' im p onovo vod" '7 i§e. N a mes tu prevo_|a M10 nav siié1?61i1&!'6”grbmn11i granifnih blokova bio za§tiéen od _plja€ka§a grobova. Put vodi u Veliki trem koji se penje ‘ p_od ug19m_oH Yiroli Slmlu Mokatama, n . 11 pL¢ds1§iIia:}€mek=de1o_kamen0LezaEke~ ’ve§tme. Iz t1f¢£1_VOdi krataklqdrlik do predvo;ig__koje granitna bloka. Zatim 42,28m ‘ je zatvoreno sa éeti iznad osnove piramide

Jfeiifga

[lg§__\1‘501lT1l‘—TB7J'§8fi®'[$15fBa

‘(e

K ai§1a@@a§i!a

_

$~
1‘

?'_"_Hi

Pnmmmz KOD GIZB, POGLED SA DRUMA ZA Smmuzu. Ni sa koga mesta se tako upeéatljivo ne moie sagledati dominantna visi,na Keopsove piramide koja se, desno na slici, jo§ i danas uzdiie svojom visinom od 137,2 m, kao sa druma za Sakkaru koji prolazi istoéno od polja piramida kod Gize. Jasno se mogu videti uz Keopsovu i tri sporedne piramide. Najjuinija od njih, zbog perspektive, moze se razaznati negde ispred sredine Kefrenove piramide.
GRUPA PIRAMIDA KOD GIZE VIDENA s mm Na snimku se jasnb niroguii/i§'§"H1'>a1iio‘vi

26

7

,

|3§
_

d55iO1ilTL '
7

mrtvih koji leis istoéno ispred dveju mladih piramida: Mikerinov

(na slici izgleda kao da leii ispred Kefrenove piramide) i Kefrenov (na slici ispred Keopsove piraniide). U pom}dini desno, kao tamna traka, plodno zem1ji§te se pi-oteze u pravcu Ka'ira.

26,5°}V im , Zenggéani

/ \
7

‘21-29
’Te1<\iéY1bm’ -_ sl avom" P

!

sle m
,
V,

SFINGA KOD GIZE. Kameni lik — g5romni_lay_,kaji _1_eii, s

am"

1<ame'i101cgy_1>_ig koga ie faraon iggps'dq§avljao blokove za gradenje svoje piramide i za Q1-nja odeljema grobnica velikodostojnika. Velianstveno delo

lcreénjaékog

izv

kraljevskom
.21 a

,L,,,J°"_,-1

as

1,»
Q
.
~

A‘
\
\

1') \\
\
.

A
~

\
x

,

1

(

4*? //‘\'\*'

7

\ J

!\
.

,\
.

~

‘I\ \\ \\

)3

____ \

V's
'
obiéno se pripisuje dobu faraona Kefrena. Medutim, neke pojedinosti, kao éto su tip lica i unazad povuéene boéne povr§ine marame, ukazuju na stariji nastanak. U vreme dok je Egipat bio svetska sila, ova sfinga je vaZila kao Iik boga ugga Re-I-Iz;rg1_k,t_ea iz I-Ieliopolisa. —— gape i spoljniéidvi trupa zidani su od tesanog kamena. U toku 1925/26. godine, prilikom ponovnog potpunog otkrivanja ovog diinovskog spomenika, glava je osigurana ‘potpornjima od cements. postavljenim s obe stranc ispod kapuljaée. Na obrazu ispred uva nalaze se ostaci crven.kastomrke boje. O§teéenja na glavi izazvali su ikonoborci oko 1380. godine n. e. i docnije, jo§ jednom Mameluci. Uprkos ogromne veliéine (visina oko 20m, duiina 73,50 m), spomenik se skladno Qgla.p_a_ _!.\__sv0ju sredinu. Njegova veliéina postajé oéigledna na sl. 28 kadie baci pogled na Kefrenov hi-am u dolini pred nogama sfingc.
27
l

'

'
-

P

“‘

*

.‘

‘S
\

~

"“
‘-, \,\~w

n

_.1-

H
In

i

Keopsova piramida. u pozadini sfinge.
MW“
~<>1~>

28 Neposredno ispred sfinge ostaci hrama koji je sigurno postojao za vreme faraona Kefrcna. Uk0§en prema prednjem planu, stoji jedan spomenik iz Novog carstva. Iza sfinge >>uz1az<< koji vodi od Kefrenovog hrama u dolini do hi-ama piramidc. Yreko giavc sfinge vidi se arapsko groblje. Sasvim levo u pozadini su piramide kod Abusira.

/
3"” '1‘:
*

IBH

r‘

'

Juini deo polja piramida kod Gize, pogled sa istoka. 'spred su ru§evine hrama verovatno posveéenog sfingi, ievo se prikljuéuje Kefrenov hram u dolini. Od njega stari uzlaz vodi do hrama mrtvih ispred Kefrenove piramide (na slici-tiesno). U pozadivi, u sredini slike, je Mi
29

Y

9“

6 ‘A

kerinova piramida.

*9

KRALJ KEFREN - HRAM U DOLINI I HRAM MRTVIH ISPRED NJEGOVE PIRAMIDE
Hrqm u dolini, éesto nazivan >>kapija<<, leiao je na jednom ruk'aVc1'1 Nila. Veliéanstvena jednostavna gradevina je masiv SkO1_‘0kYd1'[n.0g plana. U velikoj meri se odlikuje lepotom srazmera, tako da i danas izaziva divljenje sjajem plemenitog materijaia —— karakteristiénim odlikarna giadevina 4. dinastije. Ispred dva ulaza na njegovoj istoénoj fasadi verovatno je leiao po jédan par sfingi. Oba ulaza vode u popreéni hodnik iz éije se sre dine moie Stiéi <10‘ >>§ir<>1g<_1g__I.r§mass (B). Na mu se nadovezuje trobrodni >>dil__5o\ki>Yt_rem<< (T). Monolitni granitni stubovi su visine 4 10 m. Prostorije su svetlo dobijale k k W k ’.. . g k t U .d .
ose 0 ?re> nekada su stajale

-

'§ T]-1L,!€i“i
Crtei
1s

u dolini.

1-mm mm/iii i hram u dolini kralja Kefrena. TT: Hram 0d njega u‘seyervzapadn_0m_Prv¢u vvdi 424,6 _m dugi

to

.

govi njihovih poslolja j0§ 5e Qcrtavaju 11 vidu otvom u 5 pop | o£npm po<_iu (sl 32) I Jugozapadnog ugla »§1r_oke sale<< dl hodnik ka grupl od dva puta po tn sklad|§ne odaje. U severozapadnom uglu otvara se prilazni hodnik
>_z
-

0-“ 3O_ uve P05 Ole" Za Z‘ ow? sale V23 i(1'6i]6V€ statue. Cetvorougaoni tra-

“Zia: d° mama‘ m"Y‘h.‘5p'?d .s'°d"‘e ‘St‘?é‘?° 5"?“ P"‘"'T'de (P)Njegovo zapadno |(1'liD]6 prikljuéeno Sp0ijnj8l'l1 zidu piramide (M). BH: §irolg trem u preseku sa stepenastim suiavanjern od istoka ka zapadu.’Na njegovim krilima s obe strane prikljucena je po jedna prostczlnrijzi za kgje sf: smatra cga sg seiagi, TH :IDuboki trem. H: Veliko vor|§te. vmima_ a njega se na ovezuju pet kape a (K). S: Svetime prividmm

za uzlaz.

._._>

Y

.

Hram mrtvih, podignut istoéno isgred piramide, saéi vg_t'§iE€'k§me11i masiv od moénih tesanilga, ah 03 <K[§§lJi3.k1 5 pp atom od granite; dok susedne prostorije izgleda kao tom granitu. U velikom dv0ri§tu (H), kt}; je biloxukracno drugim faraonovim statuarna, priIg0§gne su irtve. Ovo je jezgro takozvanog »javnog<1dela hrama. Njegovi stubovi bili su

Gh

jednu barku.Ove barke sigurno su odgovarale onoj grupi od pet barki koje su iskopane kraj hrama rnrtvih. Iza toga
59

ranita iz Asuana, a ispred njih se nalazilo ukupno Hvanaest‘ sedeéiliwialjevih statua. [Na zapadu se prikljuéuju pct kapela (K)u kojima je faraon bio oboiavan p0jedina6no,p0 svakom od svojih petimena.Svaka kapela sadriavala je po jednu faraonovu statuu i, svakako, po

od

L

'

l_.>

kg

2

.

y

K

4,

nalazio »intimn.i<< deo hrama sa kultnom nisom svetilistq (S), prist1;p_aj:'a.n samo svesteniku koji je obailljao §>bre51._Ispred Velikog dvorista, u pravcu ulaza, opet je sistem »dub0ke sale<< (TH) i ispred nje je »§iroka sala<< (BH) kao kod hrama u dolini, samo je ova poslednja prostranija.
se

.

..

'~\

30/31> IV KRALJ KEFREN. Sedeéa statua. Diorit. Visina 1,68 m. Kairo, Muzej, br. 138. Figura koja sedi zajedno s3__ggm drugih manje—vi§e potpuno oéuvanih kraljevilfstatua Hédena je u »bunarskom 0knu<< ]1l_'_8_D1§._J,iO1i1'Ji§ Sqmof ovoj statui, upravo gl <3Q@§E_§rd1'-boggorus u obliku soigqla T011 s 011 na zadnjem naslonu prestola i cIa]é'fa.1‘aonu moé svoga biéa. U egipatskom plastiéndm oblikovanju kraljeva, ova veliéanstvena alegorija sreéq se vrlo retko, a nikad vi§e u ovako konaénom 0bIiku.\_P_rfsto imq iloge poput lavliih sapa; po dve prednje noge povezane su grivistéiifglavor u prednji deo lavljeg trupa. Na sgfagqma prestola nalazi sc simbol ujedinjenja dvejuT=I-W gmqija, _ko]i‘s'e' sastoji koji znaifi »ujediqjava_ti<<, oko koga su ispletene biljke sa grbova

maramu éiji krajevi padaju u nejednakim duiinama. Izmedu peta okruglo udubljenje nejasnog znaéenja. Iznad sredine éela, tesno uz kapu, stavljena je dopola uspravljena " sarka s grba: ona predstavlja kraljevsku moé neprijateljima »ve1ikog boga<<. U ovoj statui je »ideja potpuno ovladala nad primdom. Sve ono sto je samo jedno, sluéajno, prolazno iskljuéeno je i na njihovo mesto stupilo je ono §to je od opste vrednosti, sto je postojano, trajno<<. To je »vanvremenska stvarnost jednog viseg sveta postojanja<<. »U tome leii tajna §to su se u ovoj statui slili u nerazdvojno jedinstvo najsveiiji iivot i sadriina veénosti; a to je ono sto pored potpune iivotne sveiine ubedljivo istiée ouo sto je boiansko. /Tako je Egipéanin 4. dinastije predstavljao sebi boianskog faraona, otelovljenje boga svetova, zalogu svetskog poretka, upori§te vere<< (V. Volf).
32/33
KEFRENOV

i

‘.

'

"

T

“*3
»

rmm

U DOLINI.

’Ed" fiSbi

Gomjeg Donjeg Egipta: papirus i tzv. »krin<<. Na podestu ispod nogu spreda desno i lgvo nalazi se ime. Kraljevg (ie§nica,,stisnuta u pesnicu, drii savijenu

i

32 Ukosen pogled iz »§irokog trema<< s jedinim redom stubovautrobrodnu salu sa stubovima»dubokog trema<<.
33 Srednji trema<<.

btod »dubokog

trema.<<,

pogled iz Ȥirokog

GROBNICE 4. DINASTIJE
Ploéasti oblik mastabe, na sto ukazuje i samo njeno ime(z_1;gg|gQa=klupa),vidiseizrekonstrukcije nacrteiu 14. Jednostavna m0nl1m6nt8111QS§ jg odlika ovih grob_ni§_a.

pifahiidama, Keopsovéfi Kei"Yenovoj. Zidane od velikih kaménih blokova, ove mastabe 4. dinastije nisu, u sklaciu_ say voljom veiikih vladara, posedovale kultne prostoriié ukrasene slikama, mada su slike jo§ od 3. dinastije u Sakkari i Medumu obeleiavale mastabq driaynih velikasa (sl. 18/19, 21/22/II). Sad je bi_lo dopu§t/mo sagag _j¢duo _ma_lQ mesto za prifiosenje 2.t_aye_1}_'g'_ri“ai<ie'11T>' uz 'stoc“:nu 'stranuJnas1z;Qe,__l<9jgj; sluiiio 2}; s%in,1an,ie optem:e,7a Efnoémiigava i kao skTadi§te. Posto Jo, za§édf1T5"§a kultuom prostorijom, takode‘ ponovo nestalo mraéuo odeljenje sa statuom, ostalo je samo okno i odaja za kovéeg obloiena tesa._nikom od kreénjaka i jednostavni sarkofag od kreénjaka. Posle sahranjivanja okno bi se obiéno zasulo i tako
vel1Exm

vodili ka dvema

RE su_leZa]E‘J1:RitWéf§tb—§u—p6d

35 MIKERINOV I-[RAM MRTVIH, snimak sa jugoistoénog ugla Mikerinove piramide. U pozadini je Kefrenova piramida. '

’pravi_1nI1g16m

ve1i6ina. Kairo, Muzej, br. 6003 i 6005.

36 — 38 PORTRET 12

KRAus\{§I§o§;,mnuA

1_cop_;i1;z,

Krcéniak.

" ' U qmlom Eredsolziu izmedu okna i odaje éegdni "6ili'_§u
zaI_vqri1_rr.*"'
"

""

Zm=BJ'l'7=i-tiJ*@<<

ELPL36-38).
_

ostg av§,
s

kovza

T 0komt m!%iti
.

Ove odvojeno ra_denc glave pripadaju jeduoj grupi koja jé; izgléda, u sustini bila. ogragiéena. na grobnice bez statua Elanova kraljevskih kuéa Keopsa i Kefrena u Gizi, mada. su se sline skulpture pojedinaéno nalazile i na drugim mesligng. One poAti§u>iz podzemnih odaja za kc?/Ee‘g'i‘kii1'1a su biI€§me§tene (u njihovom prilazu) okrenute prema oknu. oinisu uloizne, oblici lica obradeni s u Velikim Eao slika. U§i sujcs1.o_m.am'e_i1i_vi§e oHse5€ne. Na zamem delu glave i na potiljku nalaze se

j%®*

oy§ ggggpo

W

34 Pours MASTABA-GROBNICA STAROG CARSTVA, iza toga

Kéfrénova piramida'i'njen hram mrtvih. Juino od uzlaza ka hramu mrtvih Kefrenove piramide redaju se mnogobrojni gornji delovi privatnih grobnica éinovnika, pre svega iz 5. dinastije. U njihovim odajama za statue nadene su mnoge skulpt1_m: koje predstavljaju vlasnike grobnica i njihovu poslugu. Ispred istoine strane piramide (koja leii u senci) jasno se vidi hram mrWih60

plitlgi okomitiurezi. Ovo ukazuje na nekilokalni pogrebni obiéaj kéji sé, molida, zasnivao na drevnim predstavama, a ua koji se, verovatno, ukazuje u tekstovima. sa pirarnida (izreka 373): »Ustani! Uzmi svoju glavu, skupi svoje kosti, uspravi svoje udove!<< Po H.»’Jun.ka1‘u, ove su glave bile odredene da dusi koja luta g>__s@;_pri_1m\L£as1!...11 grqbnicu, u izvesnom smislu, kao fizionomski putokaz do sahizfnjenog tela koje im pripada. Na ovom mestu trcba. jos jednom ukazati da bista kneza Ankhafa (sl. 24), koja se éuva u muzeju u Bostonu, oéigledno nije fragment neke kneieve statue, nego verovatno tip-preteéa docnijih pravih »glava zazame11iivar|.je<< kakve pokazuju sl. 36-38.

,1»;-\

Q,

M-,..mv

-

Y

\\

"ii.-,;
trM\\1s\\\\\\

'
,
;m "
. .

\
%

-

\_

.

‘*
2
~._

A
..
.
~

.
11:11: a:§:‘1,:\:_méju
J J

53:;@L1ivS'::::‘::z:‘°;*"::e‘;,:‘¢;:%:?: :;.2::§::
duboko okno koje vodl u odaju za
'

..___= 1,,-If l""‘ ' '
1.;-A.-=;f

Crtei
J5

15
1

Uzduini presek kroz
»=1@;;~
@a

PԤҡ

w»<@fag<,»>>glava za
-

l:ecll1;1(z:€)1l?u%iZ:\e&1£‘

:
-

_

3' '_

"4;

,

se mesto gde

je bila

mmenu<<.

"‘\ \\
3

3

PLASTIKA IZ D OBA
g§l§ni_ §lgriljg<;.

4- AONA

MI KE R l NA

Vfsini

KmJl4g5 9y___gw‘a0cmm.
98', ~oo

#5 6ii.'/“Ké.1ro,

Muzej, br. 180,

km‘

odnosno 149.

Potiéuiz faraQnQy9gQr_§.!;1a)1§ip1i11.j_lgod Qize. Vi§e'takvih grupa — trijada nadeno je u j§:Tnom skrovi§tuLu' _li_fa;;;i1 11_d'o‘II1:1IKdiT ijciiia 2'aT1?§€1€idje faraon umro, nego je u doba njegovo'g"n9§IEZ‘I'ik£1 _§e'p€€s1&1fa. privremeno zavr§en kao grstdevina od opeka.._ 6ve‘grupe trijade podeljene su danasinédu muzeja u Kairu

i Bostonu.
Desno
o_d

-

kraljailcoji nosi krunu Gomjeg Egipta,
Mikra, za§-

na1az,i_ss_b£>2i2i=2_I'-l=;Qr71€rev*@;ieboginja

tituica pokrajina Diospolis éiiimbol noi iznad glue, Medusobna‘ ptij5édi1B§t' boginja i kralja ne izraiava se sa.1no time §to su zajedno postrojeni u jednoj porodiénoj grupi, nego i po porodiénoj sliénosti crta njihovih lica. Stalno nailazimo na to da se lik boga ,g@cuig_pQ fara ovom liku. Boginje ov1E trijada su prvi plastiéni likovi bogova Starog caxstva. Ali boginje su obéleiene kao boianstva samo svojim atributima, a ne oblikovamem 42 Naprotiv, po svom tipu potpuno su sliéne tipu Mikeri- FARAON MIKERIN. Gornji deo sedeée statue od alabasnove iene éiji se lik, spojen skraljem u jednu grupu tera.P1-irodna veliéina. Kairo, Muzej, br. 157. (sl. 40/41) takode nalazio u kraljevom hramu u dolini. Potiée iz kraljevog hrama mrtvih ispred njegove piramide kod Gize. Materijal daje naroéitu drai ovom frag40/41 mentu. Nije iskljuéenq da ova statua od alabastera ne KRALJ MIKBRIN 1 KRALJICA KAMERERNEBTI. kriljac, predstavlja Mikerina, nego njegovog sina i naslednika ostaci bojenja. Visina 1,42 m. Boston, Muzej likovnih §epseskafa,sobzirom da je on dovrio grobnicu posle umetnosti. oéeve smrti.

Potiée iz kraljevog hrama u dolini, ispred 11j§gove piramide u Gizi. Nedovr§eno, samo delimiéno izglaéano délo predstavlja najstariji dosada poznati primer tipa koji je docnije postao sasvim uobiéajen kao statua privatnih lica i razvio se u porodiénu grupu. Uoéljiva je razlika izmedu kraljevog snainog mu§kog Iica sa izrazom Zive inteligencije i vi§e vegetativnog izraza kraljiéinog lica, §to moie posluiiti kao dokaz da umetnost toga vremena nikako nije bila podredena nekim §ablo|Jjma 0 idealnom liku. Karakteristiéna crta ove grupe leii 3,1 Qzjzgqjtg je u drianju faraoial"i'1JJeg(Wé"§uifH§'iZ§eg1}11t§!z;_l<i izraz oseéanja. Oba lika su potpuno saméstalna i samo jedan ‘kijrugog postavljeni déTdWI@§€j1é, E i Zena psiholo§ki ;lisu‘s_tgPljeni u jednu celinu. Bez ik:§kveg pokreta jednog to se tako lako moglo izraziti time éto bi kraljica zagrlila kralia, postignut je utisak monumentalne i vanvremenske mirnoée. Kompozicija je liéena svakog izraza oseéanja.

liiali prem£'dmgom m§

!\_-

"

~

'

SARKOFAG U VIDU PALATE
nagove§tajima od po éest prozora. 6viotiv'f§e ponovozvliaju na Bil 6T70. lepom, shrkofagu sve§tenika Ravera sliénomfasadipalaté, ,. Bogato ukraieni sarkofag ponavlja na (ovde repro- (sl. 43), zatim na fasadi grobnjca iz Ranog doba (crtei 3) dukovanoj) uskoj strani motiv vrata kao razdvajanja \1 i, najzad, na spoljnjem zidu kompleksa ‘grobnice faraoua razliéitim oblicima. Sredina je istaknuta nagove§tajem Dfosera (sl. 9) u Sikkari. Raznovrsno bojenje pojedinih triju suvi§e viéokih vrata, od kojih su svaka krunjsana arhitektonskih delova podiie"pTéstiénu Iépofu spvljnilr »za§titn.im<< simbolom. Desno i levo se prikljuéuju dve- strana sarkofzgz, 'te"==séno"on:ima'§§.'s1f 43 — daje niie imitacije vrata. Iznad toga, polovinom sarkofaga, vanrednu predstavu 0 un.i§tenim fasadama samih palata.
se
s

V

pruia

friz

NEPOZNATOQ. Iz Gize. Obojeni 4. HiHa7StijBT V1s1na'61E6 I,TT1fn§ Kazflvfuzej,

SARKOFAG

kreénjak.

Sa izve§nTf fun‘enama,

__

61

/~
\

\

_.\
\

1"? __ ._._

_

4’7,’

.(

__

_ __

_‘/r

7

v

_\

5.

DINASTIJA

-

2563-2423

r

Faraoni: Userkafi Sahu-Re; Negerirka-Re; Siepseska-Re; Ne-user-Re; Menkauhorg Asosi; Unas (0n0s).

ft

.

Kuit boga Re reiigija Sunca iz Heliopolisa, postaje sada driavna religija. Jaée se istiée znaéaj visokih sve§tenika i driavnih éinovnika. Procvat vajarstva. Kao §to su prvi kraljevi kratkotrajne 3. dinastije Dioser i njegov naslednik Sekemket svoje grobnice podizali u neposrednoj blizini Memfisa, glavnog grada driavc, kraj zapadne ivice pustinje blizu dananje Sakkare, kao §to nedovr§ena piramida Neferke leii jedva 20 km severnije, kod dana§njeg Zavyet-el-Arjana, i kao §to ie grobnica poslednjeg faraona 4. dinastije opet podignuta blizu Memfisa — tako se u ovom istom kraju nalaze i piramide 5. dinastije i prvih dinastija koje su d0§le posle nie. Ove kraijevske grobnice nisu gradene ni pribliino tako briiljivo i sa ieljom da veéito traju kao piramide Diosera, Snofrua, Keopsa, Kefrena i Mikerina. Ostaci tih grobnica danas predstavljaju j0§ samo gomile kamenja naslaganih u obiiku piramide, bez one kristalne plemenitosti koja odlikuje piramide 4. dinastije. piramide Ieie piramide kraljeva Userkafa i Unasa, a ne§to dalje na jugu Pored same Dioserove Stpnabi uzdiie se trijada piramida faraona uzdiie se piramida kralja Asosija. Oko 10km sevemo, kod Sahu-Rea, Neferirka-Rea i Ne-user-Rea (sl. 45). Ne§to severnije, kod A175‘ Qrurqba, naiaze se ostaci dva dina5tiéka »svetili§ta Suncu<< kraljeva Userkafa i Ne-user-Rea, jedina dva znaéajna ostatka svetili§1a s QlX:§<;5m£L_p.0sméammjnmlg Ovi hramovi pojavili su se za vreme 5. dinastije, a njihov oblik saéuvan nam je. sreéom, u

-

dana§
at
>1

jednom hijerogiifskom iiku.

.

1

III:

an

hw-

*

.

i?‘
/

\

'“\_

s

$0

rum N':_u'm_m

Sunni

.
J

\\
.. 'Sv:l|||n2
.

$un:|r_

,,,,_m,_
piramidx

u’°"“"

$
\_

Q K}

g

N:~user~Re0v:

pirimida

I

p$

i
—\.

16 Piramide kod Abusira i svetili§ta Suncu u bliziui Abu Guraba. Najpotpunije je poznato sveti1i§te Suncu kralja Ne-user-Rea. Njegovo arhitektonsko i duhcvno sredi§tc je geiilgp belisk u otvorenom dvori§tu koji je trebalo da bude nosilac boga, niegovo Bsslz n°§I§;iEu se. kao svoje prvo odmoi-i§te, spu§ta|i zraci Sunca Drilikom sunéevog iaska. Ispred obeliska u dvoriétu otvoren oltar. Na jugu od celokupnog svetilita zidani brod kao $il\L()l_b§Ik§ u kojoj bog S\.lDC3 svakodnevno prelazi preko Debt

Crtei

N,;,,;,k,,,,,,,
9'

“mm

Q?

'

Neierefrlovl piramidl

ARHITEKTURA SARKOFAGA I GRADEVINA

,

\ 4“

43
J, br . 519 . Kreénjak. Kai ro, Muze‘ Potiée iz Raverovo?_gT5i§1FiZB'd Gize. SZ1rkoiZ{g je izraden naroéito briiljivo kao palata s vr-atima, prozorima i ukrasnim ni§ama. Zato pruia dobru predstavu o konstrukciii i ornamentalnom ukra§avan,ju palata od opeka od nilskog mulja su§enih na suncu.

RAVBROV SARKOFAG.

Stiib, koji svojim prqmerom ugiavnbm odgovara stubu ' skapiteiom u obiikii paime iz hrama mrtvih kral_|a Sahu-Rea, koji se vidi desno na slici, predstavlja jedan od prvih primers. onog tipa stuba Eiji su kapiteli napravljeni od odredenog broja nerascvetanih cvasti papirusa, dok sam stub ima isto toliko stabljika papirusa. To je oblik stuba i kapitela koji se oéuvao do Poznog doba, mada izmenjen i kompleksnije oblikovan.
44 ,i<:s11<L£ixagitl.,stub .skapite1am_u~obLikuq;akno-iz Sahu-Rea ' 3i16rT§ta’sa's£_11bOVil113.Uh[ kod Ab1isirg._U1'anit iz Asua.n2.¢~Visina kapitela (od najniieg prstena do gornje povr§ine abakusa) 2m. Kairo, Muzej, br. 135.

44 DVA ‘rum

STUBOVA

1

KAPITELA IZ I-IRAMOVA MRTVIH

nvzm

PIRAMIDA KOD

Anusuu.

~

Ievo Stubuobliku snopa papirusaiz hrama mrtvih kralja Ne-user-Rea. kod Abusira. Kairo, Muzej, br. 221.
44

a
Y

62

\
\
i‘
~

~'_\.

\

-

R

'

_
.

'

rjjr
.

X

——

‘.—

-

~_-~

~

»

_

V

\
\

‘K,
Listovi palme su vi§e puta povezani i uzdignuti u lisnatu krunu. Na najlfioj traci vi§estruka petlja. Na samom stubu ispisano ime i iitula vladara. — Subovi u obliku palmi iz Abusira su dosada najstariji i istovrevmeno najlepéi primerci Ovog tipa koji se i posle vi§c od dve hiljade godina pojavijuje u hramovima iz doba Ptolemeja.
45 PIRAMIDE 5. DINASTIJE KOD Anusnm.
5.

1"
4. dinastije. Najveéa od njih, piramida Rea, visoka je svega 70 m. Isa njih je

~

~

dinastije nisu nikad dostigle visinu piramide kraljeva kralja Nef'erirka-

-\

Snimak pokazuje tri najbolje oéuvane piramide od Eetiri koliko ih ima kod Abusjra. U prednjem planu je piramida faraona Ne-user-Rea, iza nje levo, kralja Neferirka-Rea, a desno, kralja Sahu-Rea. Ove piramidc

oplata. Ove piramide, kao i komplekse hramova kO]l um pripaaju, ispitao je i objavio rad 0 njima 1902-1908. godine Ludvig Borhart (Ludwig Borchardt) u ime Nemaékog orijentalnog dru§tva. Oko 500m severozapadno od piramide kralja SahuRea, leii sunéevo svetili§te kralja Userkafa éija se piramida nalazila kod Sakkare. U blizini donjeg hrama njegovog svetili§ta Suncu naden je faraonov portret, reprodukovan na sl. 48/49. Iduéi j0§ oko 750m na severezapad,otk0panoje kod Abu Guraba sunéevo svetiliéte , kralja Ne-user-Rea.

Ln3 ’é

r
PL

ASTIKA
kod Sakkare. Potiée iz Telo pokazuje ostatke bojag boja koie je svetlo narandiastomrka, kosa crna, a okovratnik na ramenima je naslikan. Na ploéi podnoija su natpii. Kratko pod§i§ana kosa statue reprodukovane na sl. 52, 53 Ievo i 54/55 éini Ranofera naéto starijim nego na drugoj strani sa kosom koja pada na ramena (sl. 53 desno i 56/57). Medutim, utisak razlike u godinama uslovljen je oéigledno samo frizurom. Sigurno je da obc statue prikazuju vrhovnog sve§tenika u najboljem dobu njegovog iivota. Razlika u frizuri kod nadgrobnih statua iste liénosti nije pojedinaéna pojava, kao §to je i op§te prikazivanje kod viée statua postavljenih u pogrebnu mastabu po pravilu bilo razliéito. To je oéigledno sluéaj kod dve Ranoferove figure, od kojihje vitkijilikidealizovan, a ta idea1izacijajejo§ iviasuljom naglaéiena. Na uspravnoj statui Ranofer ima na sebi po ivici posuvraéenu obiénu prcgaéu, a na drugoj (sa vlasuljom), kraéu sveéanu pregaéu s nabranim ukrasnim évorom ua pojasu. U svojstvu vrhovnog sve§tex_1i1<a u hramu boga Ptaha, koji je kao bog-stvaralac veé vrlo rano postao zatitno boianstvo kamenorezaca, Ranofer je takode bio v_;_b,qyni rukovodilac-kamenorezaca i kao takav sigurno imao na rispblaganju najbolje snage za vajanje kipova. za sopstvenu pogrebnu mastabui I zaista, ove dve statue spadaju mcdu najistaknutija plastiéna dela. toga doba. One su personifikovani izraz feudalndg doba koje je zapoéelo za vrema 5. dinastije, jer su otmeno difianje i mu§ka‘ozbiljnost,bili idea] i princip plemiéa toga Joba. Dok idealizovana Ranoferova statua sa vlasuljom deluje samo srazmerama i ve1iéanstven0§éu, drugi lik deluje izrazito gordo i vrlo samosvesno, u velikoj meri zbog drianja i izraza glave.
' '

46/47
KRALJ USERKAF. Granit iz Asuana. Visina 67 cm. I I’ = Muzej, br. 6051.

Kairo,

&ndm9ye §tabe

Potiée iz hramami tvih kraljeva piramide kod Sakkarc. Nedostaje trup uz ovu strogo 0b1ikova,nu, odista monumentalnu glavu. Po sada§njem stanju na§eg Znill. ovo je najstarija monumentalna statua. qtaroegipatskih faraona. Zenice su oznaéene bojom Eiji tragovi su saéuvani.

'

'

**\ _
.

48/49
GLAVA U PRIRODNOJ vauéim mzxoc KRALJA (USERKAF?) 5.DINAsT1JE.Metamorfni §kriljac. Otkrivena 1957, prilikom

évajcarsko-nemaékih otkopavanja kod donjeg hrama sunéevog svetili§ta kralja Userkafa kod Abusixa. Kairo,

Muzej. Faraon nosi krunu Donjeg Egipta, tzv. crvenu krunu Severa, éiji je gornji deo odlomljen. On nema brade. Obrve i produieni razrez kapaka vi§e su ornamentalno oblikovani nego kod kralja Userkafa (sl. 46/47). Na ovom portretu lice deluje meke i mladalaékije. Zato se pomi§ljalo da ovo i hije kraljev portret, nego lik neke ‘ boginje i Lo moida. boginje Neit.
50
STELA

\" '
*

'

on

ALABASTERA s RELJEFNOM SLIKOM RAVERA.

Visi-

.

na 84,5 cm. Kairo, Muzej, br. 6267. Potiée iz Kgerovog g/roba kod Giza. Na gornjem delu je ispisano zv§iiie"1iine prikaianog kojijé bio u svoje doba liénost na visokom poloiaju. Titula glasi: »§<;_m§sjg§§§_n_ik,’sve§te"x1ik-gfitaé, uyartajncboije reéi (hramov— skog arhiva), pratilac boga Mina, Raver<<. Oéuvani su ostaci boje. Telo i odeéa dati su samo uklesanim obrisima. Materijal deluje plemenito svojom meko bleétavom
prozra6no§<5u.
51 RA\f_ER.

I’
-

'

i‘

-

~

Kreénjak. Visina 25 cm. Kairo, Muzej, br. 6265. “>4Potiée iz Raverovog groba kod Gize. Odlomak jedne statue u prirodnoj veliéini. Produhovljeno lice formalno je blisko granitnom portretu faraona Userkafa (sl. 46,47).
5,__

58/59

LKA-APER_,¥€VlE.i1'_ElIK 1 VISOKI Wiina m. 1<aa;6“; Yiuzej.

52 — 57
_RANo1-"an. VRHOVNI sv!a§1'EmK

u

HRAMU BOGA

PTA]-IA

u

Kreénjak stragovima boja. Visina stojeéih figura 1,85, odnosno 1,80 m. Kairo, Muzej, br. 224 i 225.
IVIEMFISU.

oaiiggm émoyulx. DIVO. I br. 140. Potiée iz njegove pogrebne mastabe kod Sakkare. Nadimak »_Sek-el-beled<<, tj. predsednjk seoske opétine, prikaéio se ovoj éuvenoj figuri od trenutka kad su je domaéi radnici za vrema iskopavanja spontano tako nazvali zbog sliénosti sa sopstvenim predsednikom.

t

"

.

/.

/

.'_'\\
.
g
_

F
__-

./

‘-1

1

.--

i

—_‘

-

/.

,

~

Naden je s drugom, do butine saéuvanom drvenom je danas pozeleueo; duiica je od,k1ista.la, beline od alastatuom koja prikazuje Ka-apera kao vitkog éoveka bastera, a zenica je bakarni klin. \ 1' s kovrdiavorn vlasuljom. I lik iene bio je saéuvan do jgedara jos u mastabi. Prvobitna povrsina statua bila je gelo velike umetn1E1Ee vrednosti. Kod skulptura ovog tipa ne radi se 0 podaniku koji ume da. pise, koji moida plT€SV\1§€113.1I8.I1ki1Il slojem stuka, all je on zajedno s bojom unisten na svim figurama. Qi su napravljene od kvarcp. i slusa diktat svoga. sefa, nego 0 visokim éinovnicima kogi su ieleli da budu ovekoveéeni u punoi gggzi svog visg; drugog materijala i uloiene u bakarni okxix, kocen‘eno znana 1 v '1 . rimeri n 'stari'i 1 p su a1 o niene ' 11]‘e g ve S tatue K a - apera 1 1 od pisara u Luvru, statua. u Kairu je daleko raz-/veéih statue privatne egipatske za drveta ko1'isc'enje i vise ukraéena. vlasuljom i okovratniidealizovana mera. No, ne sme se prevideti da presvlaka od stuka vise motiv opsteg oblikovanja treba smatKao osnovni takode kom. a stanju, koju su statue imale u svom prvobitnom figure koja sedi sto, nasuprot gradenje rati piramidalno materijal. vidi osx1ov11_i da. se dopustali nisu i oslikavanje, Na prikazanoj stgtui su zamenjenj desno stopilo i leva skulpturi u Luvru, u velikoj meri podreduje prirodno noga do kolena.Cvo1'novati§tap koji je dat figuriumesto drianje éoveka koji pi§e. Iznenaduje predstava iskrivpalice — oznake dostojanstva, ne pripada skulpturi. 1_)3§- ljenog zglavka desne ruke §to jeposledica ideje 0 naéinu 11a koji je resena ova f igura. . na ruka in nc1gada1_(1ré1l;1_1cratko iezlo. " "“ ‘ Mada ova statua, koja pripada ranoj 5. dinastiji, nosi VII ona ipak u/koéenosti, tragove uzevsi u oelini moida jos deluje samo kao izraz dostojanstva prikazanog sve§te- SLUZAVILA mm! KACE ZA PREVIRANJE :E<‘:M.A ZA PIVO. Iz Sakkare_ Obojen kreénjak. 5. dinastija. Visiua 26,7 cm. nika. Njegova laka gojaznost nimalo ne odbija. Kairo, Muzej, br. 66624. Skulpturalni ptikazi posluge i zanatlija (uporedi Q0/61 ii)__C1§0VNIK KOJI PI§E. Iz so stvene Qgrebne mastabe sl. 63) dopunjuju u izvesnom smislu »scene iz se Pouekad mastabama. slika u pogrebnim vota<< sa Pariz, 53cm. kodiSaZkare. Kre§nja1€,' orjen. Visina na skulpturi nego razaznati na jasnije moie 1-ad zanatlije Luvr. Koia je obojena crvenkastomrko, a kosa crno. Oéi reljefima ili slikama. Jednostavna prirodnost i bliskost om okviru i napravljene iivotu tih skulptura predstavljaju vedru suprotnost svese, kao obiéno, nalaze u éanom driauju reprezentativne plastike koja predstavlja i srebra (zenica). kamena rno Radi se o liku Kaija, sudije i poglavara pokrajine. veliku gospodu. . , najznaéajnija statua Izvesno je da je iz to’ '
1

éi iholo§ki
u

éove
-

J

P

\
\

nost sa iivim liwdelom, §to je jos posebno naglaseno sasvim prirodno reprodukovanjm pojediuostima tela i glave. Pa ipak se i ova statua, i pored prividnog naturalizma, mora shvatiti samo kao jflealni 1_i1g_§oyg1g_a, koji pise uopste, a ne kao portrefsiloga Kaija. U §_ilIl_b_Q_Li6 p_15;:grg@_sg1;_1_pgZ_iv,, a ne pojedinac u éiju pogrebnu mastabu treba da se useli ova. sedeéa skulptura.
62 /V I
K

63 SLUZAVKA KOJA MELJE irro. Kreénjak, obojen. Visina 35,5 odnosno 32 cm. Kairo, Muzej, br. 114 odnosno 87818. Tip je dat sitovo, ali sveie i iivo. Podseéa na izreku

,1“

_STATUA _1~{E1>0zNATO§ PISARA. -§reEni:;l<,__c>_1>_<Jjen. 51 cni. Kaf1'_o',' 1VfuEej,_F1¥ 1 .

Pouée iz Sakkare. Tleva fuka an zastomrka, desna je spremna za pisanje. Bo'a tel Eapai, Eoji 01511‘ Eakarni kosa B1‘lIE.t§f'su"ufIohII€

ldr
-\

jednog mudtaca toga doba, koju nam je saéuvalo predanje: »Jeda11 dobar govor skriveniji je od zelenog draa. ipak se nalazi kod sluiavki koje stoje nad gulja
——

mlinskim

kame11om<<.

Visina

Ovakve statue posluge éesto su u p1-ostoriji za statue (»serdab<<) gornjeg dela grobnice okruiavale figuru svoga gospodara, snabdevajuéi ga £29311 smrti uobiéajenim iivotnim potrebama. Ove statue nisu oblikovane toliko strogo po pravilima kao figure gospode koje su u svom drianju i odeéi odredene drustvenim konvencijama.

v~r-1

V‘

' '

'


f

oboiavanje umrlog izgledaju jo§ uvek kao da koje su s_ve_bile-aesioci visekily 1j_zaviFivéa, a éesto su izdubljene u masivnosti njihove celine koja, bez prozora i ukrasa, izgleda kao ogromna kamena ploéa. Ono istovrer_11e11p_i__s_v§§er1i_ci, potiéu iz sopstvenih pogrqbnih mastaba kod Gize ili Saklizire. Kao as je 11-as%_ uskqyo $ sto dominira nije toliko prostor koliko opsti masiv od ’mesta za figure évrstog kamena._1J se1:dabn,,k0ii_S¢_Po p1';uLilu prikljuposle p_0§g@_ ili 1-eljefe umrlog u njegovoj mastabi jH'su nio1'a.l1' d§g__éuje na odaju za rinosenje irtve, postavljena je figura stat1IaT3i1:1io_u_zan proiez lise prostorije za prinosenje irtve'I"serda5a. Medugml své':ii1)iTvii1 i omoguéuje serdab sa A3521 poéetkom 5._ dipastije. GIl'£Lhl1iC@,_ za gledanje vezuje QY.a_.sta.nj.e_se Za razumevauie egimolitve. dopru irtvene da do njega prosvodeéih liénosti sada su velik€g1ddevine s mnogo torija, mada spoljni oblik pogrebne gradeviue i dalje patske plastike uop§te,aposebno vajarstva Starog carstva, ostaje oblik starovremenske mastabe. Prostorije potrebne treba stalno imati p1-ed oéima da ta skulptura, ukoliko
52-62,

iad_§
@311
..

GROBNICE

5.

I RANE

6.

DINASTIJE
1

v1

1

164/651

-za kult

ilo

uEr ih
~

~

\

64

_
1

.

\‘

u

»

_.-..

-v__‘_

Q.‘

\

7—\
64/65 poxiée iz grobnice, uopste nije trebalo da bude videna Kairo, i da, stoga, u pogledu svog oblikovanja nije stvaraua za Tl. Krenjak s tragovima bojenja. Visina 2 m. br. 229. Muzej, Diosera faraona i za statuu posmatraéa. Ovo vaii veé Iz njegove pogrebne mastabe kod Sakkare. Vedra, (s1. 16/17). U ostalim prostorijama mastabe iivot ve1iodlikuje ovaj lik (ne§to iznad ka,a se prikazuje u odabranim scenama. Treba napome- g1q5"1_g1g§kg,_p1emsniwst i dvorskog Einovnika Tija. vlastelina veliéine) prirodnc Zeli meri neznatnoj u nuti da se ovim prizorima samo telo je bilo crvenkastomrko. boje; crne kosi tragovi Na niz Eitav da postoji kao i iivot, zadriati individualni neve§t0) popravljen. (priliéno Nos je zapisi. postolju tema koje su taburu pogledu prikazivanja, kao §to su Na prvobitnom stanju. njsuu vlasulje kovrdiave delovi Neki zatim sahrana, rodenje, venéanjefii velikoj meri smrt i i bogovi. radnje kultne faraon i dvor, a takode 66-69 Sledeéi reljefi iz tn najznaéajnije grobnice kod Sakkare, Tu». KOD SAK1<A1uz.Iz PR0 swo111, U POGRE an 0: mas 1"’ ‘Eno ranoi'6. d‘ e lml ' aiu 5. a d1’ d e 1' 111110110 pripa ‘ k oje ZRTVE. ZA PR1N6§1zNJ|z tri ma te Planovi iz Zivota. slika pruiaju primer raznolikih Zidui reljefi izvedeni su u kreénjaku i, manje ili vise, pogrebne mastabe prikazani su na crteiima 17-19, smatragove starih boja. pokazuju njeni u istoj srazmeri. U grob Tija, koji je bio vrh_oyni

~ 5
1

' :9
"
d‘
f~'*~‘

.

v
~»@
4

,

1

__f\Z

CT’

V,
\;1

'

1

<,,i,.

4.

\l\‘t
M3

.11

w/<~:1}4, ,~.?»*~,3§;§

w><‘5

/,='i /*1 2%

,...

<&%>;<@<$§€Mf§

‘:1

,~§

$3

-Z ,"i_‘@@H@§_§»#§'»5f4

»‘;
~s,?§vi‘1’<,

if ,

-r, 5

§ ;_§,_
>@_‘j

1

7,
*4

1

1;

N‘
~‘~j

14;’

.

e *4

"15

' = lf
~':1 1' ’-.¢6,73; 1“

=

;g;:i¢~»1»~
=

E E

I-/V
<

y

§*§"'::\"“§

M

,

" 71215 M YA:
,4

E
1

is U t,z »5U
,»=

/54»;

3;" !/A '37 <~‘~ Q;
»>

1

<_

.

2 w’
‘»

-

'&¢*~*,»'§IP :v’;.@»?

\fy:»&
'
>

W
Q5

IN ~71 *1‘
1

,,:»14 »~ ¢ J

s§~»s<3~"‘;»,‘

3};

'@§’@:f‘2<>»§»z~f .

~<,,»,,;@,:@4@>;<;,,

-'
4;
x

g»,
»-

$,\\’%~"i-7

,. my .
Q‘
W

1

;1;>;@

'-"T/‘“"*

qg, ml ‘ ‘
~11;

1

/A
V4

B

,1’
,7

-"

,~

~="~~/:5

,

i

D
:7

a.

Q

I"

'

5;;

;;*

y<~";~ J»

,,
A
~11
i
~

I I
4

'

*3” ~‘
,
’a
Y

,1
;,q,;
_,

»:/1~»*,~»»

>~-;5¥~“%3+,11~.1,@§°i,,1

'.¢.~»1»i§=‘K -W=-»-

<

1

Rs

'.
, ,

~

'

1

W3;

E
E1

-1;

:15;

~1~

ii‘
£94

>
s

_4

e ~»:»~_;

i
.
7

*e:<M,»:,<v§*; ",
'

"*
7

"IA, :@_ms:m@,%> '
€%<<l”'°';

_.


"_'

§
1

E1

E
.

1%;

.
V

‘WI-‘P
'

z,
1.
.

i

//A
~»'~

5%

1,16 ‘>1

~

J
£42
1

P_
~

/1

<>~<;
I

u/

is

1

'

.

.

w

i ¢ es, iii ‘§§§
3<

-=

<'><i§@/-A

41;};
A

'E}1,: w
~
.

/ 1' 6,,

w

,

'

as

..

mrié

,

-

A“

.

>

“/\‘§'~/\’~*\"


1

3;
A

‘jag

/
'

5

--7

.
-

“'.

Hal
-

'

*‘a~':=:.».;;.;1*.'As-Im

g

3

*

=

.

4 iy

\

swr
Y


,

":
1 1

4
E1
=

E» .-.§
~"

'

1

g; >11,
,,
~

\,

;
.
-

,
.

Csirina 33,9, dubina 43,7 m). I: ulaz. II: tretn sa stuCrteli 17—19 Mastabe-grobnice 5. i_l'3.El€ 6. dinastije. — Crtei 17: irtava s najéuvenijim feIj€ma (sl. 66-6'9); za prinoscnie osiorija V1; z;1'sa11rapjivanje, bovima; iz njega vodi podz/cmni hodnik do odaje Ngastabg llaliixojiza (irina 26,7 m). Juiino od uz nju serdab s tri proreza za gledzmje za prvobitne L1_‘i statue. (H. 64/65111- Cret 18. z:1pFd'u ia njegovisina Akethotepa (A). — tremw sa éetiri stuba prostorija za pi-ino§enje irtava za Ptahhotepa (P) (s . 70— Z), a sa Harva(sirina 21,1 m). E: Ulaz. U prostoriji 1, izmedu ostalog, reljef sa sl. 76/77; u prostorlii 4 reljgf Cue? 19: prividna vrata s figurom tetkeiom (sl. 74); u tremu sa stubovima (13) na povinama stubova reljef i s likom umrlog (sl. 75). Na severu a prostoriie oznaéene sa C, delu groba koji rg. Prostorije oznaéene sa B pripadale su delu grobnioe supggge umrlog, Hegatethete, l]Jad0 sinu Meritetiju.

M

§
66

5

B
»

11

¢-»¢

E‘

4*

/ ~-:13,»
a

,

'

==.11.....,...

.

nf

ornik uad piramidama faraona Neferirka-Rea i
Sélf-jB¢€§._i,S\l§CViI_X'1_l1_!‘21Il10Vil‘Il21S3111!-R621ihj6g0Vih

dnika, prvo se ulazi u prostrani trem sa stubovima. dok ijnni hodnik vodi iz njega u .dugaEki h0dl1ikV0diI1pl'0S|IOl'ljLlZpl'iD0§ClZljC irtve, nju je s juine strane prikljuéen serdab u kome su d bile postavljene tri statue (na njegovoj istoénoj 1i, s1. 66/67). Mastaba Ptahhotepa, vrhovggg sve§ca piramida kraljeva Asosija, Ne-user-Rea i Men.kau', sadrii i prostorije njegovog sina Ahqthotepa. Mas11fVqg_min1}1Lix,_Me.ren:ke, koja ima 31 prostoriju, hvata i pogjrebne prostorije njegove supruge Hervaict i njihovog sina Meritetija.
-

29g u,

Ti posmatra lov na nilske konje. Na severnom zidu: Ti se éunom vozi kroz éestar papirusa koji uokviruje jedau rukavac Nila. Na cvet0vima, u svojim gnezdima, su mnogi ptiéi koje roditelji

hrane ili ill brane od ihneumon-pacova ili mo§usne maéke. Nekoliko ptica leii na jajima. Ispred Tijevog éuna nalazi se éamac éija posada harpunima lovi nilske konje: jedan muijak okreée glavu s otvorenim raljama, a drugi pregriza krokodila. Mladi nilski konj pokuéava da se popne na leda svoje majke. Voda je puna raznih riba. U ovoj kompoziciji vidi se u éamcu levo, pored skelediije koji rukuje 6a.k1jom,jedan éovek kako udicom

-

pecaaoma.
as
r-_7~__.._.

‘_,_

,_;¢’,..

_

g

Ti i njegova Zena Neferhotpes. Na juinom zidu prikazan je Ti, naslonjen na dugaéki ceremonijalni §tap, i njegova Zena Neferhotpes kako posmatraju ljude koji donose divljaé i goveda Za irtvu mrtvima.Antilope na gornja dva friza su vezane kratkim oméama za zemlju. Goveda imaju ukra§_ene ogylipg a povodac im je stavljeia oko donje vilice. Ispred Tija (u visini njegove podlaktice) stoji upravnik imanja sa odmotanim spiskom invemara.
67

72

dole

'

~

;?

U

POGREBNOJ

Prikazano je ritualno klanje. Oborenoj iivotinji St odvaja pleéka. Sluga koji seée dovikuje éoveku koji pridriavaz »Drii évrst0!<< Naylevoj strani ncki drugi Eovek odnosi pleéku i vré. Covek, koji stoji Ievo u slici, o§tri noi.

MASTABI PRINCEZE IDU KOD SAKKARE

"

VIII/IX
Iz
POGREBNE

T

Mastaba Mehua, koji je bio prvi minista: pod kraljem Unasom, leii sasvim blizu gospodareve piramide. Odlikuje se ne samo lepotom svojih slika nego, pre svega, bojama koje su izvanrcdno dobro oéuvane na velikim povr§inama. Od mnogih slika u grobnici, koje izmedu ostaloga pokazuju zlatare pri radu, istaknuéemo one koje su 70-72 ovde reprodukovane. U POGREBNOJ MASTABI PTAHHOTEPA KOD SAKKARE. Zidno slikarstvo ove grobnioe — koja je, naravno, 70 Ptahhotep zajgpezom. Reljef u kreénjaku na za— bila nepristupaéna za. javnost — zato §1o je veéinom padnom zidu prostorije za prino§enje irtava, obojen. vanredno oéuvano, moie da posluii kao primer da se Pi-irodna veliéina. objasni posebni stil polihromije egipatskog zidnog sliPtahhotep sedi na stolici s lavljim nogama i pruia karstva. Kod ovog polihromnog slikanja ne radi se ruku ka jelu na stolu, dok levom rukom prinosi nosu nikako 0 kolorizmu; nikad se nije pokuéalo da se uh‘/ati— posudu s mirom na kojoj pi§e »najfinije mirisno ulje‘ raznobojnost prirode, na §to je Egipéanina mogla da za svetkovinc-:<<. Pored uobiéajenog okovratnika na rame- navede dolina Nila sa bogatim sjajem svetla iigrom boja nima i dokolene pregaée, on ima na sebi i lgqpgydovo njenog pejzaia. Boje koje deluju éisto optiéki i koje krzno, §to pripada jednom od njegovih syetenjélgih se medusobno stapaju nisu kori§éene u cilju iluzionizvanja. Ispod stolice moie se razaznati osoba kako kleéi, stiékog dejstva, nego se boja koristi samo da bi_§_e_Li1;pvi a koja je docnije izbrisana. Kao posledica nastalih izolovali od pozadine i medusobno ikao takviuéinili razmiiica, éesto je dolazilo do brisanja likova rodaka. elementarno opipljivim. Tako je pozadina éesto sivkast0Iznad povr§ine stola s poredanjm Eudnim stvarima, plava ne zbog toga da bi doéarala boju neba, nego da koje mogu da predstavljaju hlebove iii kolaée, prikazauo bi stvorila jasnu i za oko mirnu pozadinu za likove je obilje zaklanih ptica i raznih namirnica. koji se kreéu ispred nje. Voda je stereotipna kad se prikazuje na slici: simboliéki plava, crna ili zeleua, a 71 Prikazivanje stada. Reljef 11 kreénjaku sa istoénog niko nikad nije pokuao da nekako podraiava vode zida prostorije za prinoéenje irtava. Nila koje mogu da svetle u hiljadu boja i njihovih prePred vlasnika grobnice, koji se na slici ne vidi, a liva. Kod likova je telo mu§ka:ca crvenkastomrko, dok koga treba zamisliti desno od iseéka slikc, dovode stada je telo Zena svetloiuto do Zuékastobelo, iako je ten s njegovih imanja. Dole su idralovi i guske, iznad njih egipatskog mu§karca i iene isto tako u su§tini isti kao dva friza goveda. U gomjem registru, koji nije repro- kod nas ilima gde drugo na svetu. Uvek se radisamo dukovan, nalaze se prizori iz stoéarskog iivota, kao 0 opipljivom isticanju i 0 prikazivanju éoveka i stvari npr. teljenje lcrave i drugo. Podela zida u trake i rela- u odnosu na p0vr§inu kao cclinu. Ovo shvatanje unlitivna jeduustavnost teme stavili su umetnika pred uaro- hromije, kome je dalek i st§g5_sva.ki éiti zadatak. ,_Z1_1a§aj1_15; ja kako je umetnik predmete stavlja karakteristiku stila cgipatskog kolorizam, } slikarstva. Pri koje je prikazivao, s jedne strane, saiimao u grupe, ostaje uvek isti, bez obzira §to se u umetniékim dc dok je, s druge strane, ove grupe vrlo ve§to medusobno radenim ea vi§e finoée iz docnijih stoleéa koriste ra povezivao na razliéite naéine. Posledica toga je da poje- vrsnije boje nego u stroiije vreme Starog i Sre< dini redovi nisi; postali nj neraéélanjeni delovi, uiti su carstva. se razloiili u nezavisne pojedinaéne grupe.
72

68/69 Stada magaraca, ovnova i goveda. Gore: stado magaraca kirradi vr§idl3e gone preko guvna (istoéni zid prostorije a prin0§enje irtava). Dole: na gornjem frizu gone se ovnovi preko zasejane njivc da bi seme uterali u zemlju; pozadi bradat éovek s torbicom za seme. Na donjem frizu goveda prelaze gaz u ritovima Nila. Jedan od nagih pastira nosi na ramenu novorodeno teie da se ne bi udavilo.

MASTABE PRVOG

Miigsggii MEHUA

KOD

SAKKARE. 5. DINASTIJA.

,

i

‘"__

i

gore Lokvanji
'

VIII


\

Q§trina posmatranja prirode vidi se po tome §t0 sqkod lokvanja, desno ispod Ptahhotep_o_vggs_tola (sl. 70), pri razlika izmequ njihove dve i/rste odomaéene u Egiptu: Plavog lokvaié ,('N}7m:p§I1_aez; coeruiejrsa uiim laticama Easice 1 cveta i (Nymphaez; lotus) sa §irim laticama koji ne treba n1e§ati s pravim lotosom iz Indije i istoéne Azije (Nelumbo nucifera).

e bsa

_ss

Prikazivanje éitavih redova n_osa<‘5a irtava s medu slike koje se ponavljaju u grobovima Li r doba. Po predmetu uska tema dobija posebnu ye§tin0m var_ira;i_ja p_Qi§Qi_11os§i_._Tak0 se ovde kod no ptica u dorijem redu menja broj i drianje ptica ko_' prineti kao 21-,tvu. I iivotinje zatvorene u pletene ka jedva liée jedna na drugu po vrsti i kompoziciji gornjem redu medusobno se jasno razlikuju svi no

\

\
, /-\__,_,—'

7-1-i

_;

f_\S"“'

>

slike i retkost presecanja,'a sve to naglaéerlo ' dobro ouvanim bojama —— to su osobine koje ovde savreno karukteristiéu stil Starog carstva supremo maniru zbijznja pojedinarfnih likova i n,iihovog postepenog postrojavanja pri obradivanju iste teme u \!0eni.ie~<l.n1_:g.
rie<iFs%1tz?€<1bine

Rgda ‘Q likova skoro bez ikakve povezanosti, potpuni

IX

Plesna scena.

Prikazan je tzv. »Hat0r ples<< koji izvode devojke iz harema. U dorijem dbhfiseka slike, u plesu uéestvuju jedna »upravnica<< i jedna »pomoéru'ca<<. Odeéa devojaka sastoji se od kratke pregae, nakita i marame oko vrata. U ifudnu frizuru upletena je kugla. Dve devojke koje stoje levo daju takt udarajuéi rukama.

R

6.
Faraoni: Teti; Fiops (Pepi)

DINASTIJA
(Pepi)

-

2423—2263
Meren-Re

I; Meren-Re I; Fiops

II;

II; kraljica Nitokris

(Neit-aker).
'

*\

Poveéanje moéi i uticaja teritorijalnih mesnih feudalnih porodica dovodi do slabljenja centralne vlasti. Sve viée osvaja mesto naraslé samosvest pojedinca, §to se izraiava u duiini i op§irnosti biografija. i u bogatstvu njihovih grobnica.

1
I

Gradevinska delatnost iiva je u celoj zemlji. Od Fiopsa II, izmedu ostalog, potiée i preteéa velikog hrama Hatore u Dendari. Kraljevske piramide su po srazmerama manje negopiramide faraona 4. dinastije, a nalaze se u $__a.]<_1§q5i. Faraoni 5_ dinastije podizali su svoje piramide na rubu pustinje blizu Memfisa, isto kao i faraoni 6. dinastije.'Zapadn0 od dana§nje Sakkare okupljene su piramide kraljeva Tetija, Fiopsa I i Fiopsa II, Meren-Rea, a u njihovoj blizini su j0§ i ostaci piramida vladara 7. dinastije, kao kralja Ibija (uporedi crtei 9), i iz 8. dinastije, kao Diedka-Rea 1 dfugih. Grqb_ ' velike gospode sada se ée§ée podiiu u provinciji. Nakon s§5’o§cn‘\§%ge vladavine Fiopsa II, posle koga su jo§ do§li Meren-Re II i kraljica Nitokris, uz ubrzano raspadanje svih veza osvrétauih vremenom, nastupila je kriza koja je dovela do totalnog preslojavanja i koja je kulturu” Egipta vratila na stepen pzimitivnosti.

“ 0R0BNIcE
"\
73
PRI!1)r~{A__X|3A'i;,§_g__§Q<.§iz|;;;1;11z”__MAsTABE

"§;l&KARE. Kreénjak, obojcn. Kairo, Muzej, br. 239. Naroéito bogato razudcna prividna vrata opremljena figurama pokojnjka karakteristiéna su za privatne grobnice 6. dinastije. Ateti, nazvan Ankres, stoji u vratima koja vode u carstvo mrtvih. Kao vrata pravih kuéa i ova imaju nadvratak i olnugli balvan za pri6vr§éivan,ie as?! kojom se zatvaxa otvor. Iznad t0ga‘u jednoj n.iSi, At ti je prikgzan na reljefnoj ploéi kako sedi za t1pez0m;\uz ovo su hijeroglifima iznete ielje za niegovo odgoi/iarajuée suabdevanie. S obe strane prividnih vrata Ateti je pri\s pregaéom koja napred odstoji, dok ga njegova statua ‘prikazuje s kovtdiavom vlasuljom i u sveéanoj pregaéi.

_AT!_!T_lJA. K01)
I

/

75 -Reljef Mereruke na stubu. Skoro prirodne veliéine na jednom od §est stubova prostorije za prinosenje irtava, oglikovane kao sala sa stubovima. Kao svetenjk, Mereruka nosi leopardovo krzno, pored pregaéei okovratnika na ramenima. U desnoj ruci drii dugaéku palicu svog dostojalgstva, a u levoj kijaéu

“"

\
"

iezlo.

kazan udubljenim reljefom u vlasulji u strukovima

i

74-77
U rocmmmo: MASTABI rnvos SAKKARE. Reljefi u kreénjaku
74
MINISTRA MERERUKE KOD
s

ostacima boja.
i

Voinja po éestaru papirusa. Ulazna prostorija. Na juinom zidu prikazana je kompozicija: u lakom éamcu od vezanih stabljika trske, koji éetiri Eoveka pbtiskuju éakljama, Mereruka za rep hvata ihnenmon-pacova, koji lakomo gleda u gnezdo puno mladih morskih Iasta éiji roditelji prepIa§eno lep1§aju oko pacova. Sasvim levo joé jedan il_1_ne11.n;onpacov (koji u stvarnosti ne moie take da sc vere) sa évojim plenom, jednim ptiéem. Na cvastima papirusa stoje i leis na jajima. raznovrsne ptice. U vodi ribe i nilski konji, a jedan od njih pregriza krokodila.
76

77 Nilski konji pogodeni harpunima. Hervatetket, Zena Mererukp. Ulazna prostorija, sevérni zidf 'IYi_ni1ska konia, na SIike‘Su‘Ifa istoénom zidu prostorije 4. Pored I-Ierva; éijiih se trupovixa ‘v'e6*haIaZé"k6f16pci tetkete vidi Se jedna nbga i donji deo pregaée riienog okreéu se ra§irenim raljama prema si/75:15; lovcima. koji supiga, bgikézénog u prIrodT1'6j'vbIiEirii. Ona ima ha ini se’s'dBé€"?1h<)rn‘FIiZ'_zTvaju u Eiinovima i ggg1g_iy_ih sgbi tada§nJu jedncstavnu haljinu sa naramenicama. N5’ ‘i"I@iKF:11.\i1iIr'1§1.Tz ralja E|el§I0kBiaca trée debele ran>cni'mf1_léZT§irbk7>I@raEi1C_G'I§v1i'5l§1IiE‘Fkr%1sni krive kljove, veoma ceiijeni trofeji la rezbarske radove. 6 s' 'ifaI<am5,“:Tnéi iglzivli desne ruke nalazi se Lg}/_o je zid od ravnomerno poredanih stabljika papirusa. s u obliku niza poredanih koturova. KraljicaZuiiva U sredini barski rastavié, na njemu iabe i skakavci, risu plavog lokvanja. jedan od njih zasiécn.
-

e,
67

"

\

.;>/-/'/A‘

r

"' "

.3“
SKULPTURA
78 STATUA VRHOVNOG DVORSKOG LEKARA 1§Ii;,\1~1Kiu<:A, Iz njegove pogrebne mastabe kod Qize. KIeE:'n,iak. Rana 6.

80 KRALJ FIOPS I. Bakar i druge materije. Ukupna visina stojeée figure 1,77 m. Kairo, Muzej, br. 230.

dinastija. Visina 63,5 cm. Kairo, Muzej, br. 6138. Ovaj sedeéi kip je interesantan primer popuétanja stroge tipologije pred kraj Starog caxstva. Time §to je desna noga koso postavljena, a desna podlaktica sledi liniji golenjce, postignuta je asimetrija koja je dotada pp pravilu izbegavana. Pravom levom i uko§enom desnom uogom stvara se utisak kao da predstavljeno lice tog trenutka ieli da se spusti u uobiéajeni poloiaj éuéariia. Xzgleda da je si/esno traien utisak pokreta §to nekada. kod figura. koje sede i éuée iz doba Starog carstva nije uop§te bilo uobiéajeno. Ne reprodukuje se vi§e mirno sedcriie nego prelazni trenutak sedanja. Obradom pojedinosti, naroéito iivim, koncentrisanim izrazom lica uéenog lekara, ova skulptura je remek-delo toga doba kojim je vrlo svesno napu§teno sve §to je tradicionalno. Oéigledni preokret shvatanja i oblika prikazivanja znaéi svesno napu§tan,je statiékog u korist dinamiékog momenta.
79 URKUU. Gornji deo figure od k1'e¢‘$i1,ia1<a s tragovima bojenja. Visina fragmenta oko 35 cm. Kairo;
V

Potiée iz Hijerakonpolisa (Kom-el-ahmar). Statua prirodne veliéine iskucana je u bakarnom limn ' “o i -kw ’* figura njegovog sina Meren-Rea, _, ..~,_»ALA J6 zajedno naden. Pojedini delovi su liveni. Delovi su spojeni zakivcima i bakarnim klincima priévrééeni za drveno jezgro.Dosada nije nadenanijedna ovako velika metalna gtatua iz Starog carstva, mada su skulpture od bakr? poznate jo§ iz 2. dinastije. Kruna nedostaje. Nasupro vajarstvu 5. dinastije, izraz lica je daleko ljudskiii I illqiyidualniji. Inkrustirane oéi daju liku iivost k0ja_ oéarava.

'

X

.

GLAVA SOKOLA

SA UREUSOM

I KRUNOM on PERJA, IZ

Muzej. Zadivljuje realistiéno i iivo shvatanje koje kao da preskaée dotada ustaljene konvencije i dopu§ta da se ggslute napetosti i mene kojima je bio izloien Egipéanin 6. dinastije, a s njim, nuino, i njegova likovna umetnost. Na mesto vanvremenske dostojanstvenosti izraza starijih skulptura, ovde kao da je nastupila neka nova. M klasna svest.
V

HIJERAKONPOLISA. Visina glavé 10 cm, Kairo, Muzej, br. 4010. Zlato, oéi su od opsidijana. Izgubljeni trup bio je sigurno izraden od bakarnog lima na drvenom jazzy‘ _' Ovaj predmet je jedan od najznaéajnijih, _ZWCZih . Naden je pi-imeraka Zlatarske ve§tine Starog ca " xonpolisu. Sasvim islaod oplate poda hrama u taério utvrdivanje datum3,y‘5stanka nije viéc moguéno. Zlatna glava s oéima-6d opsidijana bila je postavljena na drvenj trup_>Q.’oji se u meduvremenu raspao), pre-_ kriven bakaniim ploéama, 11 obliku sokoia koji leii. Is‘pod kljuna nalazila se kraljeva statueta od bakra. Visoka kruna od perja, koja ukra§ava glavu sokola i koja je atribut boianstava, izradena je od jednc zlatne ploée; ostalo je iskucano i cizelirgno. Svojom jedn0stavn0§éu i izvanrednim stilom delo izaziva neobiéan ut‘: ~11

ii

PRVO MEDUDOBA
7—l0.

DINASTIJA

-

2263—2133

>

6. dinasiijo bilojggovora onda kada smo pretresali iioriju te diuastije. sistema starog sveta, takvog sveta kakav jc bio utvrden od uj¢dii p5IiTi5l'<Bg religioznog slom _Ona je predstavljala njériji Eiarstva oko 3000. godine pre n. e., a pre svega od vladata 4. i 5. dinastije, slom u koji su i umetnostj b*le uvuéene na katastrofalan naéin. Gubitak visokog stila u umetnosti ukazuje na dubinu jednog preokreta koji se moie pratiti kako u vajarstvu tako i u reljefu; ta nagla promena je zahvatila i pismo koje je, takode, bilo deo likovne umetnosti. Slom driavnog uredenja doveo je do znaéajnog jaéanja samosvesti i samostalnog delovanja.

Qjgizi koja je zahvatila Egipat gred iqaj

U Memfisu je niz efemernih vladara upravljao u toku svega nekoliko generacija, koje se raéunaju kao 7. i 8. dinastija. Kneievi iz Hetakleopolisa ih smenjuju kao 9. i' 16. dinastija. Domot njili/Te‘ VIé.StToBlivg1ta9 je svaka‘|0 ’jiIi§/57/Tist néid juiriii Gélolil Gornjeg Egipt? Je Deltu, ko'u su §t.itili od naseljavanja iz Azije. Nsioffoiiie,
u najboljem slucaju bila same nominalna. Ta.mo su u stvari vladale i medusobno se borile suverene porodice knei zva — poglavara pokrqjina. Izjedne od"tih"porodica potiée osHiV§.E docnije I__I_. _dina_s;;']': Eiji_§u poéeci istovremem sa poéccima herakleopu ' e dinastije. Umetniéka dela toga doba, tzv. doba 8-10. ~dinastije, vrIo‘§u_I'ét‘i<Ti" Egiptu. Nasuprot tome, literatura Donjeg Egipta doiivela je znaéajan procvat. ' u Gomjem tako i u oblici i tematika odre a1i'su takodé i literarno stvara1a§tvo Srednjeg carstva.

m

'

68

"'

\

-‘-

'\

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful