You are on page 1of 44

SOCIJALNA PSIHOLOGIJA

(Osnovi socijalne psihologije, Nikola Rot) Sistematsko-empirijsko izučavanje ponašanja ljudi počinje tek dvadesetih godina XX veka. Njen predmet (najopštije) je proučavanje društvenog ponašanja ljudi, ponašanje pojedinaca u društvu. Ona se interesuje za pojedinca, za njihove doživljaje i postupke u reznim socijalnim situacijama. Taj pojam obuhvata druge ljude, grupe, organizacije, materijalne proizvode( naselja, putevi, fabrike) i nematerijalne (jezik, umetnost, norme) a koje su ljudi stvorili... Imamo tri odnosa između pojedinca i socijalne situacije: 1. neposredna interakcija, 2. uticaj socijalnih situacija na ponašanje ljudi i njihovu psihu, 3. uticaj psihičkih karakteristika ljudi na socijalne situacije i zbivanja.

PROBLEMI IZUČAVANJA
1. Prvu grupu problema čini proučavanje neposredne interakcije ljudi • komunikacija miđu njima, korišćenje znakova • opažanje i ocena drugih osoba i njihovih osobina • «interpersonalna privlačnost» ili nenaklonost 2. Drugu grupu čini proučavanje delovanja raznih socijalnih faktora na opažanje, mišljenje, motivaciju. Ti faktori su agensi i izvori socijalizacije a njihovin delovanjem dobijamo efekte socijalizacije. Celu ovu grupu problema nazivamo problemima socijalizacije. Možemo razlikovati: • proucavanje procesa socijalijalnog učenja kojim se ostvaruje socijalizacija (i odraslih) • delovanje društvenih činilaca na promene ponašanja a to su agensi ( porodica, društvo) i izvori (kultura) • posledice delovanja socijalnih faktora na psihu • proučavanje socijalne motivacije ljudi • formiranje, menjanje i delovanje socijalnih stavova. Skripte SF-a nisu namenjene da se koriste umesto obavezne literature, već uz nju. Niko ne garantuje potpunu ispravnost ovih skripti (sve podatke bi trebalo proveriti). Niko ne garantuje pozitivan ishod na ispitu, u slučaju učenja samo iz ovih skripti. Na našem sajtu (www.studentski-forum.org) možete naći i kompletan spisak uže i šire literature preporučene od strane profesora.

3. Treću grupu čine pitanja o ulozi psihičke funkcije ličnosti na društvene pojave. Koliko lične karakteristike utiču na društvena zbivanja. «Primenjena socijalna psihologija» npr. Industrijska socijalna psihologija. Navedene grupe problema nisu strogo određene već su u čvrstoj vezi.

DEFINICIJE SOCIJALNE PSIHOLOGIJE
Definicije su obično preuske. Šire definicije bolje određuju socijalnu psihologiju. • Proučavanje socijalne prirode čoveka - Aš • Proučavanje ponašanja pojedinaca u društvu – Kreč i Kračfild • Proučavanje ponašanja u društvenom kontekstu – Bakman Ipak ovako date definicije nisu u redu jer su neodređene. Nešto bolje su definicije Olporta i Šerifa. Olport: Predmet proučavanja socijalne psihologije je proučavanje socijalne prirode pojedinca sa ciljem da razume i objasni kako misao i ponašanje pojedinca utiče drugih. Još bolje Šerif: To je proučavanje neposrednog doživljaja i ponašanja ljudi u odnosu na socijalnu situaciju. Ona je ok zato što: Ukazuje da se proučavaju ne samo postupci već i doživljaji, ukazuje na bitnost socijalne situacije, kao i da je pored interakcije bitno proučavati i uticaj socijalne situacije na ljude ali i obrnuto.

SRODNE DISCIPLINE
Socijalna psihologija & Opšta psihologija Opšta: proučava ponašanje pojedinaca prvenstveno obrećajući pažnju na aktivnost (opažanje) čovaka u odnosu na nesocijalnu sredinu. Socijalna: ponašanje jedinke pod delovanjem socijalnih faktora. Ona nije deo opšte već je samostalna. Ona ne može tek tako da se koristi ispitivanjima opšte jer je ova došla do njih u nesocijalnim situacijama, individua je u opštoj apstrakcija. Opšta – socijalni faktori nisu odlučujući. Socijalna – se bavi pitanjima gde oni jesu glavni Socijalna psihologija & Sociologija Najveće razlike su u zavisnosti sa kog se aspekta pristupa: sa sociološkog ili psihološkog. Tri razlike:

2

1. u predmetu: sociologija proučava pojave u celosti a socijalna psihologija pojedince iz tih grupa. 2. u orijentaciji tj. pristupu problemu: sociologija – grupe proučava kroz grupne karakteristike sličnosti; socijalna psihologija – ukazuje na individualne razlike. 3. socioligija se bavi sadržajima ponašanja grupe a socijalna psihologija – procesima kako dolazi do nekog ponašanja. Razlika je u metodologiji: sociologija je više teorijska nauka a socijalna psihologija empirijska.

Socijalna psihologija & Antropologija
Antropologija se interesuje za načine organizovanja života u različitim društvenim zajednicama. Socijalna psihologija: pažnj na psihičkim procesima i aktivnostima pojedinaca pripadnika tih zajednica. RAZVOJ SOCIJALNE PSIHOLOGIJE 1908. god. izlaze prve dve knjige iz socijalne psihologije. 1. sociolog Edvard Ros (osnivač socojalne psihologije) 2. psiholog Viljam Mekdugal «Uvod u socijalnu psihologiju» Tri perioda u razvoju socijalne psihologije: 1. prvi – dug period u kome ne postoji ni kao pesebna teorijska i empirijska disciplina, već je u okviru filozofije. Od antike do polovine 19. veka. 2. problemi socijalne psihologije se tretiraju samostalno nema metodologije ni empirije. Od druge polovine 19. do 20 – ih godina 20. veka. Više teorijska. 3. postaje posebna empirijska nauka sa svojim predmetom i razvijenim metodama. Od 20 – ih godina do danas. Platon & Aristotel Od davnina se filozofi bave nekim psihičkim problemima. Dva pitanja: • koji psihički momenti podstiču ljude da žive u društvu? • Da li se ljudi menjaju usled društvenih uslova? Jos od Platona nailazimo na podelu ljudskog duha na afektni, razumni i voljni deo. Aristitelova «Retorika» smatra se za prvi udžbenik iz socijalne psihologije. 3

Mislili su da društvo utiče na pojedince a razlike oko privatne svojine... Po Platonu društvo nastaje jer ljudi nisu sebi dovoljni. Aristotel ne samo zato nego su oni društvena bića, teže za udruživanjem. Kasnije Hobs i Ruso... 1895. god. Gustav Lebon «Psihologija gomila» eksperiment sa voženjem bicikla u prisustvu drugih 20% brži sa decom, sa decom – namotavanje kalema 20 brže, 10 isto, 10 sporije. 1. uveo normu – morate se pozvati na eksperiment. 2. pojavila se glad za objašnjenjem rezultata.

HEDONIZAM
Hedonističku teoriju je razvio Bentam. Osnovna pokretačka snaga čoveka je težnja za postizanjem zadovoljstava i nastojanje da se izbegne bol. Ta teorija je prisutna i u psihoanalitičkoj teoriji kao i kod mnogih bihejviorista. Neki je kritikuju jer pored sebičnosti kao podsticaja na akciju može delovati i ljubav prema drugom ljudima (Adam Smit) Hedonizam princip usmerenosti na sebe, čak i kad traži društvo drugih to radi da bi zadovoljio svoje potrebe. Četiri koncepcije koje se javljaju u 19. veku: 1. 2. 3. 4. shvatanja koja objašnjavaju socijalno ponašanje – evolicijom shvatanja koja naglašavaju kolektivnu i grupnu svest shvatanja koja naglašavaju imitaciju i sugestiju instiktivistička koncepcija.

1. SHVATANJE EVOLUCIONISTA Ideja je bila da se oblici društvenog ponašanja kod ljudi menjaju i da se razlikuju od društvenih uslova. Darvin – u čovekovom društvenom razvitku ističe ulogu kulture, proces kooperacije i proces simpatije. Za razvitak čoveka potrebna je selakcija u socijalnom i psihološkom smislu. Uveo čoveka u pojem evolucije. Spenser – život je proces stalnog prilagođavanja pojedinaca spoljnim uslovima sredine. On koristi pojem simpatije pri objašnjenju ponašanja čoveka. Tajlor – razvoj religije. Morgan – evolucioni put porodičnih odnosa 2. KOLEKTIVNA, NADINDIVIDUALNA SVEST Ta svest razlikuje se od individualne i u njoj je izvor društvenog ponašanja; važna je celina. Lazarus i Štajntal je promovisali koristeći pojam narodnog duha. Mi smo delovi jedne duše, cela nacija ima svest, romantizam.( nemci začetnici etnopsihologije).

4

Nansijska škola psihijatrije.god. borbenosti. Branhem to dalje razvija. Definicija: instikti su urođene tendencije da se na neke objekte obraća pažnja. roditeljski. mitove. Postoje i urođene ne specifične tendencije za neka ponašpanja: simpatija. podčinjavanja. i ti je postavio 12 a 1932. Lečio histeri hipnozom. god. za stvaranjem. običaje. Viljem Vunt razlikovao je fiziološku psihologiju i psihologiju naroda. postoji snažan zakon imitacije drugih. gregarni. Šarko – Pariska škola psihijatrije. To su instikt bežanja. 3. zakon o unutrašnjem koje se preferira spoljašnjem – pre se imitira kultura uže sredine nego spoljašnje. Povetivanje više instikata – sentimenti. radoznalost. U masi pojedinac u potpunosti gubi svoju svesnu ličnost i pokorava se sugestijama. običaje. 3. Postoji samo jedna narodna duša koja se manifestuje kroz jezik. odbijanja od sebe. god. «zurnal o abnormalnoj psihijatriji» a 1922. da se dožive emocije i da se na određen način postupi u odnosu na njih. Svaka imitacija po Tardu je rezultat konflikta dveju modela koji se imitiraju. Po njemu je ponašanje mase osnovna socijalna pojava. Razlikovao je tri zakona imitacije: 1. 5 . samopotvrđivanja. zakon geometrijske progresije – sve se više deluje na osnovu i menjaju se kako se šire. a koreni leže u Masmerovom učenu o animalnom magnetizmu. sugestija i imitacija. Brejd uvodi pojam hipnoze. Edvard Ros – najvažniji društveni fenomen je sugestija njom je objašnjavao sve: modu. Le Bon uvodi pojam sugestije i koristi ga u lečenju sugestijom i regresijom objašnjava mnoge pojeve u oscijalnom ponašanju. Ova druga bavi se proučavanjem viših mentalnih procesa.SHVATANJA KOJA NAGLAŠAVAJU IMITACIJU I SUGESTIJU Naše ponašanje nije stvar proračuna nego je snažan uticaj drugih. proširio na 18 istikata iz kojih je moguće objasniti sve oblike ponašanja. INSTIKTIVISTIČKO SHVATANJE MEK DUGALA Napisao je «uvod u socijalnu psihologiju» 1908.Sličnu ideju je zagovarao i Emil Dirkem pored individualne postoji i kolektivna svest koja održava i reguliše socijalni život. 2. 4... Odatle niče psihoanaliza. Gabrijel Tard osnovni socijalni proces je imitacija. zakon silaska – niži slojevi imitiraju više. SUGESTIJA: slična pojmu imitacije ljudi se ponašaju sugestivno. Svi smo veoma slični. on postaje «žurnal o abnormalnoj socijalnoj psihijatriji». Njigov učenik Morton Prins pokrenuo 1908. konflikte. reprodukcioni. god.

Neke vrste reagovanja su nasledne (refleksne) ali većina je stečena. biheviorizam 2. Ponašanje je naučeno. 6 . Mnogi instikti nisu urođeni.. Učenje – glavno u objašnjavanju. razlike su stečene. Osnovnu jedinicu proučavanja treba uzeti vezu između draži (S) i reakcije organizma na draž (R). Redukovali su psihologiju na teoriju učenja. teorija uloga (simbolički interakcionizam) 1. menjanje ponašanja je učenje.Sve je to bilo podližno kritici. Do veze S – O – R dolazi jer organizmu donose neko zadovoljstvo oslobađaju ga od teškoća (hedonizam). Draž izaziva i neke promene (O). principi učenja su isti kod životinja i ljudi. Bio je inpresioniran radovima Ivana Pavlova. psihoanalizam 3. Pravac je formilisao Džon Votsom napisao je «Psihologija kako je biheviorizam vidi». reakcije. već stečeni. Konard. Stavljanjem beba u određene uslove možemo napraviti bilo šta od njih. predrasude nas oslobađaju tenzije. «Ograničimo se na stvari koje sa mogu posmatrati». Ne može objasniti složene oblike učenja (jezik). Psihologija ako hoće da bude naučna mora da proučava spoljne ponašanje. stvaranje slika. Kognitivni procesi su važni. a ne sadržinski pravac. Tanatos. zanamarena uloga socijalne sredine. Pojedinac a ne grupa je jedinica analize. BIHEVIOR – PONAŠANJE Nastao i imao veliki uticaj u Americi.. CELINA Ističe se važnost celine i celovitisti pojave. kongitivizam ( Gerštaltilistički pristup) 4. čovek teži smislenim pogledu na svet oko sebe. 2. Biheviorizam je predmetoliški. Frojd govorio o dva: Eros. Kongitivne varijable (mišljenja stavovi) imaju malu ulogu. Lorenc – proučavanje vrsta u prirodnim uslovima (dobili Nobelovu nagradu) govore o 7 instikata.GEŠTALT – SKLOP. Ta ideja ponovo oživljava kroz psihoanalizu. sve se objašnjava učenjem i promena stavova. S – O – R. TEORIJSKI PRISTUPI 4 osnovna pristupa: 1. Kritike: neopravdano eliminisanje unutrašnjih stavova.

Socijalno ogledalo – kako nas drugi vide tako ćemo zaključivati o svojim osobinama. PSIHOANALITIČKI PRISTUP Ističu značaj nesvesnih psihičkih procesa. From. Nema usklađenosti ciljeva pojedinaca i društva. Za njih su bitni viši kognitivni procesi. crte ličnosti koje imaju uticaja na ponašanje čoveka formiraju se veoma rano pod uticajem prirode.TEORIJA ULOGA Naglašava značaj kulturne sredine. Ljude posmatramo kroz uloge koje imaju. Naše ponašanje određeno je zbirom uloga. procesi razmišljanja. Jung. uloga instikata.Važnija je interpretacija neke situacije nego kakva je ona zaista. Skriveni kurikulum – niko nas namerno ne uči. Keler bavili se opažanjem (majmun Sultan da dphvati bananu to je učenje uviđanjem). Postoji po Frojdu oralna i analna faza latancije. Varthajmer. Najvrednije u psihoanalizi je to što ona osporava našu zdravorazumsku sliku. u grupnoj diskusiji lakše menjamo stavove. 3.Kapka. Važnost nesvesnih procesa. Sve ove teorije imaju nedostatke. PROCESI SOCIJALIZACIJE Razlikujemo dve komponente u socijalizaciji: Nasleđe & Učenje Možemo govoriti i o socijalizaciji u 7 .«iznutrice». Frojd (osnivač pravca) nastanak grupa i društva objašnjava deseksualizacijom libida. Složene strukture ličnosti: Nagonski deo (ID). To je najdominantnija orijentacija u socijalnoj psihologiji. Jedan od najpoznatijih je Kurt Levin. – Džordž Herbrt Mid. to su skriveni kognitivni procesi. nagona i značaj prvih godina života. identifikovanjem sa vođom grupe (kao sa ocem). Neofrojdovci: Adler. 4. a to se pokušava prevazići TEORIJOM OTVORENOG SISTEMA koja povezuje psihičke pojave i sredine u kojima nastaju a ipak ne svodi aktivnost čoveka na sredinske faktore već naglašava važnost motivacije i aktivnosti i ističe njihov uticaj na sredinu. Levinov eksperiment sa domaćicama. osnovne psihičke funkcije kao sto su opažanje i mišljenje (EGO) i nad ja (SUPER EGO) predstavljaju društvene norme.

izučavanje efekta socijalizacije. koji su principi i mehanizmi socijalizacije? 2. Bandura kaže da se pretežni deo učenja ostvaruje imitacijom. Tri velike grupe problema kod izučavanja socijalizacije: 1. Stavovi vrednosti koje su usvojene. Svako učenje je učenje uslivljavanjem. 3. bihevioristička teorija – putem uslovljavanja 2. • princip instrumentalnog uslovljavanja (HAL). 8 .. TEORIJE SOCIJALIZACIJE Pod SOCIJALNIM UČENJEM podrazumeva se učenje u kom vaznu ulogu imaju socijalni faktori. Poenta je da su sve osobine rezultat faktora društva. dovoljno puta ponovljena. koji su osnovni načini učenja. To je centralni problem. izučavanje uloge izvora i agensa socijalizacije. druge osobe. Rot definicija: socijalizacija je proces socijalnog učenja putem kojeg jedinka stiče relevantne socijalne oblike ponašanja i formira se kao ličnost sa svojim specifičnim karakteristikama. proučavanje vrste i oblika učenja putem kojih se socijalizacija ostvaruje. • teorija opservacionog uslovljavanja. osnova je uslovljavanja. Primer maloletnog delikventa. Resocijalizacija – menjanje osobina..Užem & Širem smislu Sociolozi usmereni više na na uži smisao – šta je to što jednu kulturu produžava dok socijalni psiholozi obraćaju pažnju i na formiranje jedinke sa svojom ličnošću i osobinama. Proces socijalizacije uvek se ostvaruje takvim učenjem. S – R se međusobno razlikuju: • neke naglašavaju Pavlovljev princip uslivljavanja Mehanička asocijacija veze po dodiru. On i to smatra uslovljavanjem jer se stvara veza između draži r reakcije. a putem potkrepljivanja zamišljanjem korisnog efekta. Za sve S – R teorije do učenja dolazi na osnovu stvaranja vaza između drazi i odgovora a putem asocijalizacije. Dve grupe teorija socijalizacije: 1. Ističu važnost spoljnjeg potkrepljivanja – nagrada i kazna. Socijalizacija je širi pojam od kulturalizacije jer ova označava usvajanje sadržaja neke kulture dok socijalizacija označava i razvitak socijalnog bića. Redikcije tenzije je osnovni pokretač socijalnog učenja. kognitivne razvojne teorije socijalizacije 1.

) 4.) 2.2. miš u lavirintu. Dakle. Kod njega sredinski faktori nemaju veću ulogu. U razvitku mišljenja i inteligencije postoje 4 faze: 1. To je po njemu principom klasičnog uslovljavanja formiran uslovni refleks (eksperiment sa izgladnelim štenicima). Proučavao je emocionalno uslovljavanje sa malim Albertom. To je mana. Razvoj je funkcija unutrašnjih procesa ali zavisi od aktivnosti i iskustva jedinke. Votson je razvio teoriju i kao jedinicu ponašanja postavlja uslovni refleks.) 3. instrument da se dođe do nagrade. Učenje se sastoji u vezi između draži i reakcije S-R. Formira se unutrašnji regulator ponašanja. predoperacionalnu fazu (od 2. Učenje uslovljavanjem: a) klasično uslovljavanje b) instrumentalno uslovljavanje c) opservaciono uslovljavanje 2. Ove prve zanemaruju značaj razvojnih studija. Gezel naglašava da je za razvoj važna maturacija urođenih osnova. god. To potenciraju kognitivne razvojne teorije. god. hrana). a ne samo uticaj sredine na jedinku. 1b)Instrumentalno uslovljavanje – neka reakcija je sredstvo. Pijaže uključuje i sredinske faktore u svoju kognitivnu teoriju. Skinerovi ogledi sa pacovom i slaninom. Hipotetičko – deduktivno mišljenje. Učenje po modelu: a) identifikacijom b) imitacijom c) učenjem uloga 3. god. do 7. Ajzenk smatra da se time može objasniti i sticanje moralne svesti. formalno operacionalnu fazu ( od 12. fazu senzimotorne inteligencije (dominira do 2. do 11. njihova je zasluga što je pokazao da postoji intarakcija između jedinke i sredine. Zakon 9 . Učenje uviđanjem 1a) Klasično uslovljavanje zasniva se na asocijacijama po dodiru. god) Tek od poslednje imamo potpuno manipulisanje simbolima. Gasi se tako što se javlja uslovna draž (jak zvuk) bez bezuslovne (beli miš) ili jak zvuk sa pozitivnim dešavanjima (npr. konkretno operacionalnu fazu (od 8. VRSTE SOCIJALNOG UČENJA 1.

drugi luči pljuvačku zbog prvog. 2b) Učenje imitacijom – neki izvor vide u instinktima. Da bi bilo primenjeno. mora da bude potkrepljeno. emotivnoj vezanosti za model. Bandura pokazuje da je posmatranjem ponašanja modela moguće izazvati inhibitorne i dezinhibitorne efekte. Dva psa. Bandura sve to kritikuje. Anaklitička je manje sporna. • Učenje novih oblika – instrumentalno • Uzdržavanje od nepoželjnih reakcija – klasično (Maurer i Ajzenk) 1c) Opservaciono ili vikarijsko uslovljavanje – promovisao ga je Albert Banouara. Maurer je naziva razvojnom identifikacijom. Učenje može biti i preko klasičnog uslovljavanja. junak nagrađen. Karakteristike modela mogu da utiču na obim. praćenje).potkrepljenja (Hal) – kad se nagradi. Transfer učenja – Naučeno ponašanje se prenosi i na sličnu situaciju (hvala). Takvo uslovljavanje ponašanja roditelja objašnjava sekundar. put do hrane. Golub u kutiji. Bihevijoristi to odbacuju i objašnjavaju je uslovljavanjem. Potvrdu razvojne identifikacije daju i Bandura i Hjuston. Izvor prve on vidi u razrešavanju Edipovog kompleksa. Razlikuje znanje o nekom ponašanju i primenu takvog ponašanja. Masen – nagrade mogu biti: priznanje. uzamisljanju sebe u nekoj željenoj situaciji. nivo i tp reagovanja i po tome se razlikuje od prethodna dva učenja. najčešće je putem instrumentalnog uslovljavanja (kada imitiramo nekog. Skiner je učio goluba da pravi osam. 2a) Učenje identifikacijom – Još Frojd uvodi taj pojam. Različiti režimi potkrepljivanja. Kagan misli slično. reakcija se učestalije ponavlja potpuno slepo. Time je objašnjavao i verbalno ponašanje. U jednom eksperimentu deca gledaju film. Miler i Dolard su dokazali da ona nije urođena (dva miša – beli i plavi krug. Ipak. Sa onom decom gde je pokazan srdačan odnos postoji jače podražavanje. Neki suštinu identifikuju vide u ljubavi prema modelu. Do nje dolazi empatijom ili idemotornom aktivnošću (Džems). Intenzitet zavisi od pola. jedino se mora čekati da se akcija spontano javi. za svaki je kraj drugaciji. tri grupe. pohvala. Prema Banduri i Valtersu na imitaciju utiču: 10 . dok Vajting izvor vidi u zavisti za nekim statusom. Zakon efekta – Trondajk – brže učimo rekacije koje dovode do zadovoljavanja potreba. da svira klavir. Razlikuje defanzivnu i anaklitičku. to us urođene tendencije (Mek Dugal). Po njemu sva učenja po modelu ostvaruju se ovim uslovljavanjem. neutralno. Javljanje predrasuda kod dece je isto takvo. Betelhajm sa logorašima. uslovljava to imamo kad se uslovna draž povezuje sa nekom novom dražju. Empirijski ipak nije potvrđena defanzivna identifikacija. poklon. očekujemo neku nagradu). rekacija se brzo uči. Miler i Dolard – Teorija imitacije uslovljavanjem (dva brata – bombone od oca). Varijabilni racio – efekat gašenja skoro nemoguć (kockar). kažnjen. Ana Frojd objašnjava defanzivnu sa primerima (dečakom i nastavnikom). agresivno ponašanje junaka. Strah devojcice da ne izgubi naklonost majke.

Uloga je očekivano ponašaje za neki status. Maver – «nada» . Uče se i komplementarne uloge. očekuje se to. 11 . već razvitkom kognitivnih sposobnosti. Serbin i Elen – ne uče se proste reakcije već organizovan sistem ponašanja.imitira se spoljni izgled. kratkotrajna 2c) Učenje učenjem uloga. • Usklađenost sa komplementarnim ulogama 3)Učenje uviđanjem Geštaltisti zastupaju ovaj vid učenja. Emocionalno stanje. Sikord i Bekmen – faktori koji utiču: • Jasnoću o očekivanom ponašanju za tu ulogu. Karakteristika osoba koje posmatraju. već zamišljanje i zaključivanje Tu su uključeni viši kognitivni procesi. Razlike identifikacije i imitacije (eksperiment sa lutkom Bobom – Bandura) Identifikacija – imitiraju se sve osobine pa i osobine ličnosti. Učenje kognitivne mape – znanje o određenim odnosima koji vladaju između draži. To je učenje ugledanjem na nekog čiji mi položaj želimo da steknemo. • Saglasnost društva oko ponašanja za tu ulogu. Kolberg je smatrao da faza moralnosti traje i duže.vozač. dok sveštenik je to uvek. Pijaže i Kolberg (eksperiment sa dobrom devojčicom) pokazuju da se moralna svest postepeno razvija u zavisnosti od angažovanja kognitivnih funkcija. Pervazivnost (raširenost) neke uloge . pokušavate da živite njen život.očekivanje neke buduće koristi nije samo emotivno. postupci Identifikacija – postoji emocija. • • • Do uspeha dolazi odjednom Pošto je rešen problem nema novog pokušavanja Nadjeno rešeje koristi se i u sličnim stuacijama Tolman je potencirao kognitivni element u tom uviđanju. Imitacija . poistovećivanje sa tom ličnošću.• • • Posledica koju posmatramo ponašanje ima za model. emotivna vezanost Imitacija – obično nema emotivne vezanosti. Gde je jasnije? Lakše se usvaja takvo ponašanje. Heteronomna moralnost – pokoravanje nekim propisima koji su postavljeni (do 9 godina) Autonomna moralnost – prema sopstvenim principima (od 9 godina)Taj prelaz po Pijažeu ostvaruje se ne uslovljavanjem ili podučavanjem odraslih.

Ipak preovladava mišljenje da je najbitnija opšta atmosvera u porodici. Frojd je razlikovao način zadovoljenja deteta za hranom u prvoj godini života – Oralna faza i navikavanje na čistoću. Dete koje nije preovladalo analnu fazu imaće osobine pedantnosti.kontrola) 12 . Dva važna procesa odnosa u socijalizacije SRDAČAN > HLADAN odnos SLOBODNA AKTIVNOST > STROGOM OGRANIČAVANJU (permisnivnost . Ima pozitivan efekat na razvitak ličnosti. rezultati kažnjavanja pokazuju se mnogo efikasnijim. Analna faza.Nagrađivanje i kažnjavanje Nagrađivanje je efikasnije sredstvo socijalizacije od kažnjavanja: • • • Imaju jači i trajniji efekat. Da li postoji alternativno ponašanje. Kada ne deluju ova dva faktora.u toku druge godine. tvrdoglavosti i škrtosti. a ne neke specifičnosti. Stičiu se novi oblici ponašajna. Bitno je osećanje sigurnosti deteta.tolerantnost) (restriktivnost . Efekat kažnjavanja zavisi od: • • Koliko je jaka motivacija da se upražnjava kažnjavanje. Uticaj pojedinih faktora na efekat kažnjavanja • • • Intenzitet kažnjavanja Vremenski raspored kažnjavanja Ulogu kognitivnih momenata pri kažnjavanju Intenzitet – veći = veći efekat Vremenski razmak – veći = manji efekat Pre dodira = veći efekat Više informacija apelovanja = veći efekat Agensi i izvori socijalizacije Među agensima najvažnija je porodica.

Važni faktori socijalizacije odraslih po Brimu su: • • • Zanimanje koje se obavlja – zahteva izmene ponašanja. Ličnosti učitelja. Ženidba – da bi bila uspešna potrebno je uskladiti se sa ženkom. Rađanje dece – tako i deca postaju agensi socijalizacije za roditelje. Socijalizacija odraslih – socijalizacija ne prestaje sa detinjstvom. Razvoja neke poželjne osobine u društvu. Oblici vaspitanja koji otežavaju socijalizaciju: • • • • Nedosledno postupanje roditelja. ona to nikako nije potpuno. dižu moral. Preko učitelja usvaja nove stavove. samopouzdanje. Odnos roditelja prema školi. Sredstva masovnih komunikacija 13 . koji nisu porodičn.. Danas se smatra da one nisu uzrok delikvencije. Tu imamo organizovano i sistematsko formiranje ličnosti. Parsons «kultira vršnjaka» .Trenutno je moderno. Vršnjačke grupe – su vrlo korisne zbog kontrole agresivnosti. To je najuspešniji način socijalizacije. Efekat socijalizacije u školi zavisi od: • • • • Organizacije školskog života. ipak. Balans – oni koji se mladi žene (budale) više menjaju karakteristike ličnosti. skolski program. tj. Nastavni. Ekstremna toplina ili obrnuto. nove vrednosti. Škola – mišljenja podeljena ipak: • • • • • Dolazak u školu je dolazak u novu sredinu. Ulazak u nove odnose. uče društvene uloge.standard ponašanja koje postavlja neka omladinska grupa.. Potrebno je menjati neke vrednosti. Kod toplog odnosa – psihičko kažnjavanje = povremeno uskraćivanje ljubavi. Kada je samoinicijativna govorimo o sopstvenoj socijalizaciji. topli odnos i umerena kontrola. socijalne stavove. Odnos između roditelja. uzajamni proces socijalizacije. Nepotpunost porodice (ne tako važna). – reče Hevigharst. adolescencija.

Implicitna kultura – motivi i osobine pripadnika zajednice. Bandura i Valters – likovi na TV – u su bogatiji detaljima. Kako će ljudi rešavati određene probleme zavisi od: klime. Prema Kreču. više od porodice. Ona se stvara usled načina podizanja dece. religija. Za manje inteligentnu decu TV je ok. čemu težiti) Norme – institucionalne norme ( običaji. Čajld i Bejkn ističu važnost ekonomskih faktora Linton i Kardiner – objašnjavaju vezu kultire i ličnosti pojmom bazična struktura ličnosti – ne obuhvata celu ličnost nego samo delove koji su zajednički članovima grupe. koje će vrednosti imati.Neka istraživanja iz 1951. Vrednosti (šta je ok. prirodnog bogatstva zemlje. Teorija kultivacije – Džordža Gebnera – TV ostaje glavno sredstvo komunikacije. obrnuto nije. a koji se razlikuju od drugih grupa. Intervjuima i upitnicima se dobijaju podatci o uticaju TV. a to kasnije određuje ličnost osobe. ali i čovek sam utiče na menjanje svoje sredine. te su tako lakši za imitaciju. odnos muž – žena. Kračfildu i Balakiju u pojam implicitne kulture ulaze psihološki fanomeni: • • • Saznanja i verovanja (mitovi. oblika zemljišta.). jasniji. normr ponašanja) Kultura i ličnost – po mišljenju tih autora. odnos brat – brat. odnos majka – sin. kultura u znatnoj meri određuje kako će se pripadnici određene grupe ponašati. odnos otac – sin. 4. Eksplicitna kultura – spoljne manofestacije života neke zajednice. uverenja. 14 . Kreber i Klakhon – jezgro kulture – to su tradicionalne vrednosti koje se prenose na pokoljenje.. Ona određuje sadržaj kulturne socijalizacije koji se prenose putem agenasa. Pod kulturom podrazumevamo za određenu zajednicu karakterističan način organizovanja i sistem ponašanja i vradnosti koji se formiraju i menjaju u toku života grupe. Vesti nisu toliko bitne koliko filmovi – dramski program. Beri. 2. god. IZVORI SOCIJALIZACIJE Najvažniji izvor je kultura. 3.. govore da TV zbližava porodicu ali smanjuje interakciju. Hsu – četiri tipa kulture prema tome koji je odnos dominantam: 1.

Koristio je metodu direktnog i indirektnog posmatranja. nije bitno poreklo (osom kod etnopsihologa). panonski ( sremsko – banatski. Uloge razlikujemo: 15 . struktura prema polu i uzrastu ( zene. južno – makedonski). istočno balkanski (dodjo – dunavski. Ipak ne može se prihvatiti da su to trajne karakteristike niti takav način uopštavanja (Risman). Regionalne razlike 4 tipa: 1. sociološki i ideološki faktori. erski. srednjogerski. god. Jovan Cvijić – «Balkansko poluostrvo» 1918. posed) 4. kod nas 1931. pripadnost grupama čiji članovi imaju isti interes. trački) 4. profesija kojom se ljudi bave 3. Njukom – propisane i zabranjene uloge. god. centralni (kosovo. Na socijalni karakter utiču ekonomski. porodičnu ili plemensku pripadnost 5. Uloga je ponašanje vezano za neki položaj. U praksi koristi multimodalni pristup – to znači da prikazujući psihičke osobine ne misli na prikaz kompletnih ličnosti nego na utvrđivanje najčešćih karakteristika kod pojedinih tipova i grupa. slavonski i alpski). Linton razlikuje 5 položaja koji su univerzalni: 1. Nemcima. On odbacuje objašnjenje nacjonaklih karakteristika pojmom rase. Njegova je funkcija da ličnosti deli onako kako će društvo moći funkcionisati. jadranski) 2. dinarski (sumadijski. muški) 2. Smatra da postoji etničko i psihološko jedinstvo označava ga kao idealizam (osećajnost. Inkeles & Livinson – modalni top. Rusima. Kod proučavanja nacjonalnih karakteristika. Šta se uopšte smatra pod tim.From – koristi izraz socijalnog karaktera – zajedničko za većinu i u suprotnosti sa individualnim karakterom. Nacjonale karakteristike – imaju velikih nedostataka. bosanski. mladi. Bilo je više pokušaja davanja karakteristika Amerima. U prvom delu knjige govori o geografiji Balkana. imamo opisivanje pojedinih naroda. moravsko – vardarski. bujna mašta i sklonost zanosu). 3. POLOŽAJ I ULOGE Status podrazumeva vrednovanje položaja. prestiž i hijerarhija (obrazovanje. u drugom delu iznosi psihičke osobine stanovništva. stari. Položaj je mesto koje pojedinac zauzima u društvu. zapadna makedonija.

naše ponašanje ne zavisi samo od uloge već i od crta ličnosti. da budu što manje Moralno – praktični tip – prvenstvo ni jednom od tih komponenti. Traži se balans. Sukob između uloga – uvek težimo primarnim grupama. Njuihovo poreklo može biti nasleđeno ili rez kulture * Uticaj društvene strukture na razvitak ličnosti* Pripadnost određenim klasama utiče na razvitak ličnosti i ponašanje. nije trajna). Dragomir Pantić i Vesna Pešić. tj. 3. god. 2. Razlikovali su 10 slojeva kod nas. status i ugled – ne mora se poklapati sa bogatstvom. • gde nije sigurno da li postoje razlike. one koje se smatraju prirodnim.1. Gros – nudi se rešenje: 1. Uz pomoć uloga aktivnosti se dopunjuju i usklađuju a omogućuju lakše snalaženje jer znamo šta se od nas očekuje.. očekivanim. Razlike usled: • laička teorija o plavoj krvi • različit proces socijalizacije koji produkuje te razlike. Prektični tip – prvenstvo sankcijama. • i takve osobine u kojima nema razlike.. i 1956. na koje ima pravo neko sa određenim položajem. uniformisani) • trajnost (uloga muškaraca. porodici. situacije. Rezultati iz 1945. prihvatiti jedno ili drugo 2. ne znamo šta se očekuje od nas. Ipak. 16 . Mekobi i Džeklin – ražlike između miškaraca u žena 3 grupe: • osobine u kojima je verovatno da postoje razlike. god. kompromis 3. U svakom društvu to je drugačije. Postoje tri indikatora klasne pripadnosti (Braun): 1. objektivni pokazatelji – materijalni prihodi. Kod nas je istraživano kako su slojevi povezani sa društvenom svešću. sveštenik) • specifičnost ili određenost (vojnik. mišljenje samih ljudi gde pripadaju. bila manja zavisnost. Moralni tip ponašanja – prvenstvo opravdanosti očekivanja nad sankcijom. Konvers – ustanovio dinamičku zavisnost između pripadnosti i određenog ponašanja. Razlikujemo ih i po: • proširenost ili opštost (svi – uloga građana. neki predsednik) • doslednost ili pervazivnost (vozač. Tim je vodio Mihajlo Popović. izbegavanje i jednog i drugog. 2. koje se smatraju obaveznim da se izvršavaju. Sukob unutar uloge – uloga definisana nejasno. posredno i neposredno. 3. studenata.

ranije navike na čistoću. 2. prepoznali su reč. Neka plemena imaju tri termina za boje.god. da se određene draži zbog manjeg javljanja zaista teže i opažaju 3. 1957.Smanjanje klasne polarizacije. poreklo. peska). zajednički problem smanjenje razlika dveju velikih američkih partija. više ograničenja. vremena (kod nas bitni i minuti). 2. aucajderi 20% Vorner i Lant razlikuju tri klase a svaka druga podklasa: • karakteristike gornje – težnja za novcem. Eksperiment sa neprijatnim rečima. To zavisi i od leksičkog fond.. mirisa i ukusa. • srednje: sticanje imovine. *EFEKTI SOCIJALIZACIJE* Delovanje socijalnih faktora na opažanje Opažanje čini više procesa: 1. izbegavanje opažanja drazi postaju polusvesne (možda stamparska greška?) 17 . god. Bronfenbrener – to tumači kao promene u shvatanjima srednje klase za tih 10. povećane povećanje standarda. interpretacija. Roditelji iz srednje klase su strožiji.. predmeta (eskimi 20 vrsta snega. • radnička: za donji sloj te klase novac nije bitan. više zahtevaju. ali nisu htali da kažu. Hipoteza glasi: 1. Litman i Vajt – sve to proveravaju i prednost pridaju Bostonskoj studiji. duže dojenje. Opažanje zvuka. Publikacije o podizanju dece. Dejvis i Havigharst – klasna povezanost. organizatori 5% 3. Razlike u opažanju boja. bola.. ČIKAŠKA STUDIJA 1946. Mek Ginis – je ukazao na perceptualnu odbranu situacije predmeti koji su ma iz kog razloga neprijatni teže će se uočavati. selekcija draži. njihova organizacija u celine.. u BOSTONSKOJ STUDIJI dobijeni su suprotni rezultati. Posroji institucionalizacija opažanja – postavljanje norme kako situacije i objekte opažati ključnu ulogu ima leksički fond. upravljači 1% 2. način podizanja dece. mase 75% 4. razlike su sve manje. Gudmen – razvrstavao prema uticaju koji imaju u američkom društvu 4 kategorije: 1. Razlike nisu u sposobnostima uočavanja. 3. želje ispunjevaju. Roditelji iz radničke klase su tolerantniji prema deci u prvim godinama života. god.

Eksperiment: figure A & B uvek se vidi ona za koju sledi nagrada.. Šerif – koristio sistem referencija – naše pamćenje i reprodukovanje deluje mnogo faktora i svi oni deluju povezano kao sistem. sto je društveno vredno i poželjno utiče na naše opažaje pokazuje i postojenje peceptualne akcentuacije – naglašavanje u opažanju. glasine koje su izraz straha 2. Pre svega se pamti važno za svoju kulturu.. zaborav. bogatstvu detaljima. naglašavanje ili dominacija – neki elementi se naglašavaju a u originalu nisu toliko bitni. Poznat je Bartletov eksperiment o uticaju socijalnih faktora na transformaciju zapamćenog u procesu retencije. stavovi) GLASINE I ŠIRENJE ISTIH Promene u pamćenju postoje i kod glasina – ne verifikovane tvrdnje koje usmeno cirkulišu i koje se tom cirkulisanju menjaju u svom sadržaju. 3. 2. uprošćavanje ili simplifikacija sadržaja – izostanak detalja. Nepoznato se zamenjuje poznatim. retencija (zadržavanje).. Bitno imovno stanje subjekta. Uticaj socijalnih faktora na učenje i pamćenje Učenje – relativno trajno menjanje ponašanja na osnovu iskustva.. Eksperiment sa Miler-Lajerovom iluzijom. gde je veličina nebitna za vrednost objekta nemamo pojavu naglaska veličine (bitni intraserijalni i interserijalni faktori + važnost dimenzije). racjonalizacija materijala – sadržaj dobija oblik koji je razumljiv. Tajfel – to osporio. sastavljanje poznatih termina. Složeni su i imaju sastavne delove u tom procesu pamćenja: fiksacija ili učenje.. To su povezani procesi. Olport i Postman po izvoru razlikuju: 1. koje sadrže neprijateljstva prema drugim grupama 18 . Pamćenje – trajanje ostvarenih promena učenjem.i nagrađivanje ima ulogu u tome šta opazamo. od zadržanog konstruiše se uprošćen sadržaj. Eksperiment Brunera i Gudmana sa novcem opažanja veličine. Spoljni faktori (draži) i unitrašnji (potrebe. (divljaci u Engleskoj) socijalni faktori utiču na živost u izlaganju. Tri transformacije: 1. Da ono što donosi nagradu. Na sve te delove utoču socijalno faktori. • Neverifikovane • Prenose se • Menjaju se Glasine u ratu su izraz straha. Koristo je metod ponovljene i serijske reprodukcije. rekognacija i reprodukcija.

Mišljenje – problemom usmereno operisanje simbolima kojima dolazimo do uverenja o postojanju odnosa među pojavama.3. 19 . 63% promenilo mišljenje o rečenicama sa greškama u jezičkim formulacijama. god. To je proveravao Šerif – delovanje sugestije na osnovu prestiža (rangiranje pisaca i rečenica). Olport i Postman 1947.32%. U čuvenom eksperimenti sa opažanjem linija od 50 samo je 13 ostalo nezavisno. da sumnja u svoj vid. Kritičan prema tome bio je Aš. Oba moraju biti prisutna. autentičnost. Ima i racjonalnih razloga – prirodno je da je većina koja je jedinstvena ima pravo. Obzirom na poreklo dve vrste: • spontano nastale. Ispitivanja su vršena i o uticaju očekivanja – tj. Aš smatra da tu nema reči o sugestiji tj. a važna su i dramatičnost i zanimljivist sadržaja. nije tek tako promenio mišljenje. Lakše učimo informacije koje su u skladu sa našim referentnim okvirom. promeni sudova bez racjonalnog razloga. Dve etape. od mogućih 600 – 192 su potpali pod uticaj 68% . Tu imamo delovanje sugestije na naše mišljenje... očekivanja pred kojom ćemo publikom reprodukovati naučeno. • namerno konstruisane. deo procesa mišljenja. Cimernam i Bauer – povećanje plata Uticaj socijalnih faktora na mišljenje i suđenje Sud – zaključni. ugao gledanja. pet nedelja. Pro sovjetski orjentisani lakše pamte Sovjetski mat a teže atisovjetski i obrnuto. dakle. Eksperiment Mura o uticaju većine ili eksperata na naše sudove. kojima se izražavaju želju dva faktora da li ce se širiti: • važnost sadržaja glasina • nesigurnost situacije u kojoj dolazi do širenja. Dve bitne karakteristike suda: • konstatovanje postojanja određenih odnosa • doživljaj uverenosti o tačnosti zaključka koji smo doneli. izvode studiju koristeći serijsku reprodukciju koju je koristio i Bartlet i oni slično uočavaju: • niveliranje sadržaja – simplifikacija • asimilacija – racjonalizacija • akcentuacija – dominacija ( isticanje nekih detalja) UTICAJ STAVOVA NA PAMĆENJE To su ispitali Levin i Marfi – dva grupe studenata odnos prema SSSR – u. 50% o vršenju etičkih normi i 43% o konsonanciji. Nije bilo potrebno iznositi posebno racjonalne razloge da bi došlo do promene. konkluzivni. To zavisi od sličnosti stavova (afektivni ton) sa onim što uče.

. 3 – 4 godine – 76.. 1967 nova beogradska skala – prosek inteligencije seoske dece jednak je porseku inteligencije gradske dece. Ipak. Teorija o primitivnom mentalitetu. 7 – 8 godina 90. obrazovanja roditelja. 70 – 80 % genetika 20 – 30 % okruženje. Gramatičke kategorije utiču na kognitivne kategorije. tumačenja stvarnosti ). pravilnije je reći da jezik i mišljenje zavise od uslova u kojima ljudi žive. Vorf i Sapir – ljudi različitih kultura vide svet različito. dao je Levi Bril. urbana sredina.Kultura jezik i mišljenje Najradikalnije mišljenje o uticaju kulture na način mišljenja. budućnost. Formalni govor – obrazovana srdenja klasa. Kod nas je ovu skalu prilagodio Borislav Stevanović i nazvao je «Beogradska revizija». Socijalni faktori i merenje inteligencije Inteligencija predstavlja sposobnost snalaženja u novim situacijama. 20 . Zadaci nisu jednako teški. a oboje zavise od uslova i kulture. Za merenje inteligencije koristi se Bine – Simonova skala. ne razlikovanje uzroka od posledice.15 u relativnom neuspehu seljačića učestvuje 1/5 do 1/4 urođene sposobnosti. 5 – 6 godina 84. Razlika između muškaraca i žena je na 2 od 11 uzrasta u korist devojčica ali od ostalih 9 samo na 2 je razlika značajna u korist dečaka na 13 i 14 godini. predlogičko predkauzalno. Belo stanovništvo u SAD – 100. Važnost sredinskih faktora. više od 8 godina 94. Zato se vrši pozitivna selekcija ka gradovima. Stevanović u ot sumnja – koeficjent gradske dece je 109 seoske 35 seoska deca zaostaju 14. ali mlađe za 1 godinu. osporava postojanje razlike između rasa. Da postoji veza između jezika i mišljenja pokazao je Bernsten. 1 do 2 godine – 72. Ivić. Ružica Rosanović i Vera Smiljanić. Klajnberg. Nije jezik sam po sebi determinanta mišljenja nego i mišljenje određuje jezik. Razlike u mentalitetu ( načinu mišljenja. Kada bi seoska deca zaista bila manje inteligentna. crnačko 86. To je jer su ovi u gradovima. kao kod dece. Korelacija 0. koliko su bila u gradovima. a ostatak pod uticajem sredine. Inteligencija zavisi od nasleđa i sredinskih faktora. Hopi nemaju forme za prošlost. Uprređuje: 1. Milenković. putem mišljenja. Lingvistički determinizam – Leksički fond kao i struktura jezika utiču na mišljenje. Kod civilizovanih naroda ono počinje na logičkom principu indetiteta. Ipak od 55 zadataka u 9 bolji u 10 isti. Terman je bio mišljenja da su gradska deca inteligentnija. IQ = MU / KU * 100 Koeficjent inteligencije = mentalni uzrast / kalendarski uzrast * 100 Stabilnost koeficjenta inteligencije skoro da nema. Javni govor – koriste ga slabije obrazovani 2.28 meseci umnog količnika. Onda bi za njih bili najteži zadatci koji su to za mentole.

Veliki uticaj sredinskih faktora. 21 . samokontrola. Blizanci jednojajčani kada rastu odvojeno je 75. ( Olport ) Postoji i evolucionističko gledište po kom postoje vitalni ili animalni. Negativni uticaj: • Konceptalna i jezička deprivacija • Nedovoljan posticaj i nepovoljna domaća klima • Nepovoljna inteligencijona stimulacija u periodu adolescencije • Klasna i etnička pripadnost. gde ). Mek Dugal ( 18 instikta) Druge teorije po kojima postoje i stečeni motivi kao pokretačke snage kažu da se i ti motivi formiraju povezivanjem sa urođenim biološkim potrebama putem funkcijonalne autonomije. Motiv – Pokretačka snaga koja izaziva aktivnost čoveka. Imamo motive koji počivaju na urođenim ili stečenim potrebama. To je instinktivističko shvatanje po kome se ponašanje čoveka svodi na neke nasleđene instinkte koji su osnovne pokretačke snage. težnja da se uspostavi ravnoteža. usmerava je i upravlja njome.Danas je ipak pik na nasleđe. ali i pokretačke snage koje izvor nalaze u razvijenosti kognitivnih funkcija. U nerazvijenim delovima treba usvajati strani jezik Socijalizacija i motivacija Motivacija – Proces pokretanja aktivnosti čoveka radi postizanja određenog cilja. opšti napredak to potvrđuje i Viler sa svojim eksperimentom. Nativističko gledanje – postoje urođene tendencije ili instikti kojima se ne samo zadovoljavaju biološke već i psihičke potrebe. Vernon je istraživao od kojih sve sredinskih faktora utiču na razvoj inteligencije. Motivacije su možda i najviše od mentalnih funkcija formirane pod uticajem društvenih faktora. One se ipak tokom života menjaju i tada govorimo o socijološkim biološkim potrebama ( kako jedemo. Flinov efekat – za 10 godina povećaca se za 3 jedinice IQ za 50 godina od 15 do 20 jedinica IQ. odgovornost. Frojd ( 2 instinkta ). Socijalizacija bioloških potreba Biološke potrebe – nedostatak ili višsk u organizmu. Pozitivan uticaj: • Zadovoljenje bio – socijalnih potreba • Razvijanje radoznalosti • Redovno i produženo školovanje • Tolerisanje nekonformisanja • Demokratska klima. šta.

1. Motiv sigurnosti svoj izvor ima u potrebi deteta da bude voljeno. 1. Lako prelazi u sebičnost i gramzivost. Ona ima istrumentalnu vrednost za zadovoljenje nekih potreba. 1. Borbenost je pre način zadovoljavanja nekog motiva nego sam motiv. Što je veća manifestacija moći to je sve veće zadovoljstvo.a) Motiv borbenosti Realizacija težnje ne obazirući se na druge i to borbom ukoliko sam prepreka. 22 . da se drugima dokaže smisao i vrednost našeg postojanja. Važan izvor sukoba. Socijalni su . • pre svih biološki tj. 1.b) Motiv sigurnosti Težnja da se održi situacija koja će obezbediti zadovoljenje za pojedinca bitnih motiva. Različit od motiva je agres gde je cilj da se nekom drugom nanese šteta.Socijalni motivi: • Mogu se zadovoljiti samo direktim kontaktom sa ljudima to su pokretačke snage za interakciju. • Počivaju ne na biolškim već na psihološkim potrebama • Različito razvijeni među društvima. Želja za statusom deluje kao trajna posebno u profesiji.jer se mogu zadovoljiti jedino socijalnom interakcijom i pokreću nju. 1. 2 vrste: 1. da odobravaju naše potstupke. Ko to ima biće bolji.c) Motiv za sticanjem Polemika da li je urođen. osećanje lične vrednosti. 1. 1. Zato je laskanje uspešan način manipulisanja. socijalni motivi usmereni na povezanost sa drugima. Ovde je pre cilj ostavriti nameru.f) Motiv moći Moć je mogućnost kontrole tuđeg ponašanja i uticaj na njega.e) Motiv za priznanjem stastusom i prestižom Da nas drugi prihvate.g) Motiv za samostalnošću i slobodom težnja da se zadrži sloboda vlastitih postupaka i održi samostalnost uprkos društvu koje teži suprotno to je najizrazitije u doba adolescencije. da se neko povredi. sredstva za održanje egzistencije • da će očuvati svoj ugled i položaj u draštvu • da će zadovoljiti pre svega razne psihološke i socijalne potrebe. Mulder je izaučavao psihološke aspekte moći. Usmereni na obezbeđenje lične egzistencije i afirmacije 2.d) Motiv za somopotvrđivanjem Težnja da se potvrdi kao ličnost.

od -1 da +11 * 4 slike. Time imamo i motiv za pružanjem podrške. Uloga majke je značajna Kod nas Havelka i Lazarević su našli opšte i specijalne motive za postignućem. Lakše se ostaje nazavisan ako još ima takvih baja. Maslov govori o hijearhji motiva. da konstruišu priču i odgovore na 4 pitanja našao je 12 mogućih kategorija . 2..b) Motiv za afektivnom vezanošću Potreba da se voli i da se bude voljen. 1..h) Motiv za samoakualizacijom O njemu pre svih govore pristalice humanističke psihologije.a) Gregarni motiv Mek Dugal mu je dao ime. Ne radi se o genu. 23 . Mek Klilend se bavio njim i kaže: To je tendencija da se uloži napor da se postigne i ostvari nešto vredno čime će se istaći pred drugim. Rano postavljanje umereno teških zadataka . Želja za vezanošću za neku grupu.3.1. Sport. Harlou je ispitivao da li je urođen – mali majmuni. prestiž 5. Sa trajanjem gladovanja raste broj odgovora u kojima se spominje glad . nerazvijen. Gladovanje 1. Karakteristike: 1.. 3. Posle im je davao dvosmislene slike iz tog testa.. gomili. Drugi smatraju da nije urođen.potrebe 2. Razlikuje se od afirmativnog motiva jer tu nije želja da se bude sa drugim pojedincima već je težnja za pripadnost široj grupi. Motivi nedostatka.. 2.sigurnosti Motivi rasta ili razvitka.c) Motiv zavisnosti Izvor je u bespomoćnosti novorođenčeta i dugoj zavisnosti deteta od odraslih.vezanost 4. Mari Tat – postupak. To je izvor suprostavljanja konformiranju. plišana majka – potvrđuje urođenost. osobina se rađa veoma rano takom vaspitavanja u porodici.bio. pripadnost. Razvijen. On je našao način kako da se relativno tačno utvrdi taj motiv. Pripadnost gomili ne znači i pripadnost. razvijanje samostalnosti i nezavisnosti dece. razlikuje 5 nivoa potreba.priznanje. izvor u mogućnosti deteta. od 2 da 12 po 1 poen . Viša grupa motiva može postati dominantna tek ako se zaobiđe. emot. 4 ili 16 časova pa tumačenje slika u Marijevom testu.samoaktualizacija 2. potreba za pripadanjem grupi. Motiv za postignućem Među stečenim ovaj je empiriski najviše istraživan. 2.Često ne samo da ne prihvatamo neka ograničenja već težimo suprotnom – reaktancija. srednje razvijen. Mnogi kažu da je urođen.. Pošao je od jednostavnijeg motiva gladi i koristio je projektovani postupak koji je našao.

a ne samo u težnji za prisustvom drugih. a neki da je naučen. kada ta deca odrastu.motiv postignuća). novi motivi dominantni – uživanje i estetika u Firenci. • Faktori koji podstiču samostalnost. ona društva gde je motiv u detinjstvu bio veći imali su veći ekonomski razvoj. Šehter – eksperiment sa 5 studenata (samo jedan ostao 8 dana izolovan). C . Šahter proverava da li jačanje anksioznosti dovodi do ječanja afilijativnosti. Mek Klilend navodi 11 mogućih koleracija motiva za postignućem i otpornosti prema pritisku. izračunavao indeks postignuća i to poredio sa ekonomskim prosperitetom (proizvedena struja. • Postavljanje modela za indetifikaciju. IQ. AFILIJATIVNI MOTIV Se manifestuje u težnji čoveka da se udružuje sa ljudima. Poreklo neki vide u instiktima (Mek Dugal) neki u bespomoćnosti deteta. Težnja za afirmacijom ili kompeticijom? Prigovor za protestantsku etiku. Motuv za postignuće i ekonomski razvitak Mek Klilend primetio da se različita društva razlikuju po motivu postignuća. Ako je jedno nula sve će biti nula. 24 . Potvrđeno je da sa većom anksijoznošću ide izrazitija želja za afilijativnošću. Etika – motiv postignuća – prosperitet. školskim uspehom. jasnim ciljevima. sa grafičkom ekspanzijom. plate i tempo rasta) ali za 20 – 30 god. Motiv za postignuće i karakteristike ponašanja Etkinsonova teorija daje kognitivističku teoriju postignuća. Biraju gde ća sačekati početak (sami ili zajedno). B -očekivanje. Kritika – nekad mu je taj motiv nedovoljno određen.vrednost cilja. izborom zanimanja. Satro lekar leči elektrošokovima (jekim i slabim). neki vide u psiholiški stečenim potrebama. • Faktori kojima se potkrepljuje postizanje uspeha. preferencija za boje.. samici. analizirao. Istraživanja o izolaciji. Poredio je i propast grčke (robovi čuvali decu).Hekhauzen 4 faktora koja utiču na razvijanje : • Razvijanje osećanja odgovornosti za uspeh i neuspeh. Pošao je od ideje Vebera o protestantskoj etici. Motiv da čovek radi je proizveo 3 faktora M= A * B *C ( A . Uzimao čitanke za decu..

jaka anksioznost slaba anksioznost zajedno 62. Šahter konstatuje da u drugom slučaju imamo upoređivanje svojih sa osećanjima drugih. Našao vezu ia sa alkoholizmom. nema jasnog izvora. a u drugom zadovoljstvo u samom aktu. Agresivno osećanje nemora uvek završiti agresivnom postupkom. pilotima lovcima. koji vide izvor u urođenim snagama i instiktima.0 snaga afilijativnosti 0. Usled čega dolazi do veze strah – afilijativnost: 1. 3.88 0. i urođena ali i naučena.. Red rođenosti i afilijativnosti Šahter zaključuje da prvorođeni češće biraju da budu sa drugima. • veliki broj stečenih potreba se samo tako ostvaruje. • mnoge urođene potrebe mogu se zadovoljiti udruživanjem.35 Neki ipak smatraju da nije aksioznost izvor već strah ( određeni). a ako je starh dovoljno jak. Instinkt smrti=nije tako očigledan. Anksioznost – lebdeće stanje straha. drugorođeni: 45 – 60 %.4 7. 2.5 33. trećerođeni: 17 – 20 %. čak smanjuje starh jer ljudima biva neprijatno da svoje stanje saopšte drugima.Instiktivistička shatanja Najčešće Frojd i Lorenc celokupnu aktivnost vide u instiktima. Poreklo agresivnosti: 1. udruživanje dovodi do redukovanja starha. Po tim rezultatima jak strah dovodi do afilijativnosti. 1. samo stečeno i naučeno ponašanje. • postoji nasleđena tendencija za udruživanje. udruživanje dovodi do veće kongitivne jasnoće. 2. posebno seksualni. Starh – postoji konkretan objekat staraha. a sa namerom da se nanese šteta moralno razlikovati agresivan način reagovanja i agresivni motiv.5 svejedno 28. Agresivni nagon izvire iz njega. • afilijativnost – ponašanje se uči i postaje navika ponašanja.. dok jaka anksioznost ne. kod svih postoji želja za smrću i ona je nesvesna. 25 . Prvorođeni: 74 – 100 %.1 60 sam 9. Instikt zivota =služi održanju jedinke i vrste. U prvom imamo reakciju u sprečavanju neke poterbe. AGRESIVNI MOTIV To je takvo ponašanje koje se manifestuje u napadu na druge.

Teorija traženja žrtve = ta agresivnost se ispoljava pre svih na razne manjinske grupe. Doživljavajući ih oslobađa se emocionalne tenzije.Hartman i Ana Frojd smatraju da se agresivna energija stalno stvara kao i energija libida. 3. Dve vrste agresivnosti: 1. Kultura razvija mehanizme za kontrolisanje. ali kod čoveka postoji druga vrsta stečena. a njena dva ekstremna oblika su: • Sadizam – zadovoljstvo u nonošenju bola i držanja u strahu. Lorenc ne smatra da je izvor u instiktu smrti već u moćnom uređenom agresivnom instiktu. • Nekrofilija – zadovoljstvo u pretvaranju svega kreativnog u mehaničko. Agresivnost nije urođena. Najdoslednije istraživanje o učenju kao izvoru agresivnosti sproveo je Bandura.Agresivnost i učenje Mišljenje da postoje i nasleđene i urođene agresivnosti zastupa From. Termin katarza je uzet od Aristotela. From je naziva odbrambenim ili benignom agresivnošću. Neki ga označavaju kao hidraulički model. 26 . Iznesene su mnoge kritike. • Zato što smo naučili da to uradimo prema nekom. uništavanje svega živog. urođena – ona je zajednička i životinjama i ljudima ona prestaje čim prestane i ugrožavanje. Pomeranje agresivnosti i katarza O pomeranju agresivnosti govorimo kada se agresivnost ne može ispoljiti prema izazivaču frustracije nego se ona usmerava na osobu koja nije stvarni uzrok frustracije. 2. Može bitii frustarcija bez ikakve agresivnosti. Takve teoije nisu ni dokazane. 2. ali no oborene. ali taj mehanizam jeste. Ona zavisi i od prisustva određenih draži. Ako se frustracije ponavljaju agresivnost se nagomilava. To primećuje i kod nekih vresta riba. nije svuda agresivnost odgovor na frustraciju. on tako objašnjava doživljaje posmatrača tragedije. Iz te prespektive nužno je ljudi budu agresivni. Nijedna vrsta nemuči pripadnike svoje vrste. To je destruktivna ili maligna agresivnost. • Jer se plašimo sankcija. Berkovic i ako u načelu prihvata ovu teoriju ipak nedovodi sve frustacije do agresivnosti.Frustracije i agresivnost Frustraciona teorija agresivnosti – Miler i Dolard. Ona se poziva na reziltate antropologa. Napadom se oslobađamo tenzije nazadovoljstva nagonom.

a u grupama 12. Latan i Darli – 85% odgovara koliko je sati. a 34% 10 centi (muškarci 30%. Prisustvo i ponašanje drugih – Štraub da li je drugi primetio da je situacija ozbiljna. Eksperiment sa ''dobrim samarićaninom''. pretpostavka da naše postupke drugi cene. Ogledi Fešbaha govore da je manji stepan agresivnosti kod onih koji su bili naljućeni. uvažavaju.. stepen nevolje. Kada su sami tada su i spremni da pomognu «kuljanje dima» od onih koji su sami 75% upotorava na opasnost. Nije nezainteresovanost za druge bitna već: • Situacija izgleda manje ozbiljna nego što jeste.5%. zavisi i koliko to angžovanja traži (Štraub – 20 prolaznika niko – infrakt).. poznavanje prisutnih i osobe. žene 57%). Najefektivnije kada i govori i pomaže neko prisutni. Norme služe ta kasnije objašnjenje svog postupka. Utiču i mnogi drugi faktori: pol. 2.Frojd pod katarzom smatra svako takvo oslobađanje.. Postupci su bitniji od verbalnog uputstva. Društvene norme i ponašanja – bihevioristi kao Latan i Darli ne pridaju važnost normama kaoizvorima. To bi bilo ponašanje koje preduzimamo iz zadovoljstva što drugima činimo zadovoljstvo. uživljvanje u psihičko stanje drugoga = empatija. Situacioni faktori – prisustvo drugih i njihov broj. 27 . klasne pripadnosti. Aronfrid: 1. • Ne izdvajanje iz grupe.. • treba vodti računa o drugim potrebama. Zaključiju da je prisustvo drugih najvažniji uslov. Moramo uzeti u obzir motiv inače bi svako pomaganje bilo altruizam (usluge poštara). Bandura smatra da je to samo u određenim uslovima i određeno vreme (kretko i privremeno). ALTRUISTIČKO PONAŠANJE Spramnost da se nekome pomogne čak iako se od toga nema koristi pa i kad ima štete. 2. Altruistički akt je dvostruko određen normama: • normom da treba preduzeti nešto za drugoga. • Difuzija odgovornosti prebacivanje na drugog. upoznatost. Latane i Darli – ispituju zašto se nekad ne pomaže čak iako je pomoć očigledno potrebna. 3. 39% kako se zove... a potom su gledali agresivni film.. 3. Faktori koji utiču na altruističko ponašanje: 1. vlastito zadovoljstvo svojim postupkom. • taj sadržaj mora da je u skladu sa društvanim normama Štraub dve vrste normi: • norma da je pomaganje obaveza.

Mek Dugal naglašava materinski instikt (plač jedne bebe izaziva plač drugih). 1974. ali učenje važniji izvor. tako da se komformiranje smatra motivom ponašanja. Važna je uloga roditelja. • Stavljanje ruke 30 % ( 17 jedinica ). 20% fakultetski obrazovani. • Kad su drugi spremni za nastavak raste procenat. • Na pola metra 40 % ( prosek 20 jedinica ). 10$. a potkrepljivanje ima jači. razvijanje osetljivosti i sposobnost empatije.. god. 28 .5 % ( 24 jedinice ). samokontrola – sposobnost da se odupre iskušenju. Štraub – deca ne ulaze u drugu prostoriju. Koliko je taj motiv snažan pokazao je Aš ( tri linije i standardna ). Komforniranje poslušnost i pokoravanje Komformiranje – spremnost da se prihvati mišljenje i gledanje drugih. od 15 – 450 volti ( 30 jedinica ). Rašton razlikuje nekoliko vrsta prosocijalnog ponašanja: 1. god. -Eksperiment Stenlija Milgrema 1966. a premalo se uče prosocijalne norme. Mnogi o tome govore kao o urođenim instiktima za samoponižavanje ( Mari. altruističko – nesebično pomaganje drugima. moralnost. ljubav za ljude. 40 % činovnici..4. Milgren – dokle će ići spremnost ljudi da na zahtev autoriteta nanesu drugima bol. 3. Dva puta za razvijanje prosocijalnog ponašanja: 1. 40 % radnici. Previše se naglašava zabrana nekih ponašanja. Ipak teško je reći da pozčinjavanje postoji kao urođrna tendecija. Kad postojineko u «lancu odgovornosti» procenat je veći: • Kad drugu odustanu 90 % odustaje. To često postaje trejno svojstvo. Crte ličnosti – Štraub potvrđuje da postoji korelacija altruizma i nekih osobina: osećanje odgovornosti. prijateljsko – ljubazno ophođenje prema drugima. koristi i štete – Keli Ima i urođenih. Odrasli muškarci 20 – 50 god. • Kad ne vidi žrtvu 66 % ide do kraja 34 % nije ( 27 jedinice ). a pre svega grupa kojima osoba pripada. Bejron i Bern – učiti ih kako da postupe u specifičnim situacijama. • Ne vide ali čuju 62.. nesebičnost. • Razvijanje ovog motiva – verbalno ubeđivanje ima slab efekat.velika spremnost da se povinuje tuđim zahtevima iako su oni nehumani. 2. formiranje novih prosocijajnih normi.. Neki misle da su stečeni putem socijalnog učenja. 2. Teorija razmene. Mek Dugal).. Oglas u novinama. Poreklo altruizma neki vide u instiktima...

Od onih koje su potpisale 55 % prihvata i drugi teži zahtev. a 17 % od onih kojima se prvi put obraćaju. čovek nastoji da to osećanje umanji. koja vrši direktivnii ili dinamički uticaj reagovanja pojedinca na objekte i situacije. nego uticati spoljnim pritiskom. Direktno dejstvo – zavisi od stava koji imami da li će mo neke pojave. Pritisak grupe pokazao Aš 1952 i 1958 godine ( A. osećanja i tendencije da se preduzme akcija za ili protiv. B. Prihvatanje prvog manjeg zahteva. a potom sledi veći. Dinamički uticaj – od stava zavisi i naša akcija. Pojam stava omogućuje predviđanje. SOCIJALNI STAVOVI Tri razloga za popularnost stavova: 1. ljude oceniti kao pozitivne ili negativne. «Pranje mozga» . C ). 3. Olport ističe sprečenost a negira urođenost. Dva načina: 1. • Umanjuje ga tako što ga pravda. postoji i pokiravanje kaznom i nagradom. Složenost pojma – pokazivanje kopeksnog ponašanja ljudi.korejski rat: 1. 29 . Stavovi ne postije uvek manifestno već kao i spremnost koja se može aktualizirati. Izazivanje osećanja krivice. Kada čovek dođe sa nečim u kontakt reaguje prema dispozicijama ( stavovima ) koji su u njemu formirani. Deffinicija koju daju Kreč. Stopa po stopu. Koriščenje osećanja krivice koje se izazove ili postoji. Domaćice i peticija za sigurniju vožnju. -Drugi način – osećanjem krivice. 2. Nije verovatno da postoji urođena tendecija već pre je to oblik ponašanja do koga je došlo ako navikom postupanja. Prva dva bitnija tada postoji mogućnost da se lakše povinuje tuđim zahtevima. Nikada 100 % ne ide do kraja. Centralno je oslobađanje odgovornosti. Često je za potčinjavanje korisnije angažovati unutrašnji psihološki faktor. postizanje ravnoteže. Priznanje krivice dovodi do redukcije krivice ali i do veće spremnosti za potčinjavanje.• Kad imaju samo pompćni zadatak samo 7. Kračfild i Balaki ( 1972 god ) – stavovi su tratni sistemi pozitivnog ili negativnog ocenjivanja. samoomalovažavanje. -Prvi imamo često u propagandi. 2. Pomaže da se povežu krajnosti i prevaziđu dva bitna momenta: delovanje socijalnih činilaca i aktivnost čoveka. Pritisak može da izazove suprotan efekat reakciju. Poznata je definicija stava koju dale Olport – podrazumeva neuralnu i mentalnu spremnost.5 % odbija. formiranu na osnovu iskustva. 2. To može: • Izvršiti dobro delo. • Samom sebi nanositi neprijatnosti.

odnos prema objektu na odrađen način.npr. prijateljstvo. • Emotivnu ( sviđanje nesviđanje ). nema direkcije ni manje dinamična. Olport razlikuje šest opštih vrednosti. – Olport – Vernerova –Lindžijeva skala. Dispozicije koje ga snažno pokreću na aktivnosti. Socijalna – ljubav prema ljudima. Dispozicije usmerene na ostvarenje ciljeva koji su poželjni za čoveka. Moris – tri osnovne vrednosti: 30 . ( Ajzenk ). Kod uverenja bitna intelektualna operacija. 6. Teoriska – interesovanje za saznanje istine.30. argumentovan ili ne. Religiozna – osećanje jedinstva sa svetom. Ajzenk – više mnjenja čini stav. Ekonomska . Crte ličnosti – opštiji. Navika – specifičnija od stava. Stavovi opštiji a mnjenja su specifičnija i prolaznija. trajnija zaokupljenost. Stavovi imaju objekat stava. to nije stav prema religiji.za ono što je korisno. vrednosti su centarlne za čoveka ( Rokič ) dve karakteristike: 1. 3. Težnja da se sprecifične vrednosti svedu na neki broj. 2. Pojmovi srodni pojmu stava Uverenje. dok stavovi ne podležu proceni ( kao ukus ). Olport je konstruisao je skalu za merenje vrednosti. Politička – težnja za moći. da se broj vernika povećava. Interesovanja – težnja pojedinca da redovno obraća pažnju ana neke objekte i sardžaje i da se njima bilo mentalo bilo aktivno bavi – Rot.vrednosti orjentacije: 1.To uključuje: • Kognitivnu ( kakav stav imamo prema nečemu uverenja. Vrednost – uključuje veći broj socijalnih stavova. 2. To ože biti tačno ili ne. 4. mržnja. Sentimenti – Mek Dugal – patriotizam. Kod nas se Pantić posebno zanimao – opštija su imaju uvek pozitivan odnos. znanja i sudove). • Konativnu ( spremnost na pronalaženje u skladu sa stavom ) Veze između njih 0. Javno mnjenje ili mišljenje – po nekima to je prelaz između stava i uverenja. Motiv – više se ističe konotivna komponenta. Iapk taj pojam se nije održao u literaturi jer je naglašavan instiktivni karakter sentimenta. Estetska – težnja za lepotom i skladom. 5.relativno umerena veza.

• Kotgnitivna komponenta – razna uverenja. uzdržavanje. Duboka ili intristička – religioznost. Spranger – dožinljaj koji naziva religioznim misticizmom – imanentna mistika -u svemu vidi klicu božanskog. Transcendentni misticizam – askeza. Religijsko – crkvene ideologije – najproširenije. Prometejska – da se manja svet i upravlja njime. Karakteristike: • Zatvorenost uverenja i otpornost na menjanje. ali ne prost zbir. Prihvatanje neke ideologije zavisi od interesa grupe i uže sredine – porodice. • Emotivna komponenta ispunjenje smisla života. postojenje nadprirodnih bića dva sveta. • Široko primenjivanje.. • Ravnopravnost – neravnopravnost. Pantić i Kuzmanović – modernizacija > tradiconalizam. Od vrednosti su razlikovali vrednosti orjentacije (4 – 7) kao opšte načine življenja. sistem vrednosti stavova. Ideologije – usklađena uverenja i opredelenja o opštim pitanjima života. sveobuhvatnost.. Kod nas ispitivanja vršila i Milica Petrović – razlike u vrednostima delikvenata i nedelikvenata. Radikalizam > konzervativizam ekstremni oblik prve je komunizam a druge fašizam. • Demokratija – autokratija. Pet pari vrednosti: • Kapital – socijalizam.. pokretač delovanja. 31 . deo večnosti. 3. 2. One su čvršće dispozicije od ovih.. Političke ideologije – podeli daje Ajzenk. Iste godine Rot i Havelka vrste nacjonalne vezanosti i vrednostima kod srednjoškolaca. Kuzmanović – društveni aktivizam. Dionizijska – želaj za zadovoljstvom i užitkom. Konativna komponenta – ponašanje u skladu sa postavkama post. Olport: Površna ili ekstrinsička religioznost – nju srećemo kod većine Bog dobri otac. Budistička – potiskivanje žalja i samokontrola. • Orjentacija na akciju. aktivni fatalizam = preduzeti sve ali ne zavisi od nas. Postoje lične i socijalne vrednosti. Kod delikvenata je češća utilitarističko – hedonistička vrednosna orjentacija. • Areligijozni – religiozni..1. • Muško – žensko. Vrednosti nastaju tako što se određeni broj socijalnih stavova povezuje u jedan opšti stav prema većem broju društvenih pojava.. • Insistiranje na njihovoj neprikosnovenosti. Važna potreba zbog koje nastaju je potreba za snalaženjem u složenom svetu pojava i zbivanja.

religioznost – pozitivna prema Bogu negativna za evoluciju. direkcija ili valencija stava je pozitivna ili negativna. Ferguson to pokušao – sa 10 Terstonovih skala ispitivao 125 studenata o ratu. • emocionalna ambivalentnost – ljubav i mržnja. 2. bazični osnovni stavovi koji izazivaju javljanje niza drugih. davanje utehe i nade. zašto to volimo. 32 . emocija. 2. religiji. snaga stava – otpornost prema menjanju. abortus. doslednost stava – u kojij meri su primenjeni. ekstremnost – stupanj pristupanja uz neki stav. humanitarnost – negtivan prema ratu. pojavljuju se sa nizom drugih stavova. Naziva ih dimenzijama jer mogu biti u različitom stepenu razvijene. Socijalni stavovi prema Gilfordu Gilford pokušava da odredi osnovne dimenzije socijalnih stavova. Dimenzije stavova – to su razlike prema istom objektu: 1. Pod strukturom se podrazumeva više stavova koji čine sindrom.. 2. Uz pomoć faktorske analize on zaključuje da socijalni stavovi imaju 5 dimanzija.tri komponente kad su sve pozitivne ili negativne. Vrste stavova: • lični stavovi. pruža odgovore na osnovna piranja. • afektno – kognitivna . Tri vrste ambivalentvosti stava: • kognitivna ambivalentnost – cenimo ali nepouzdana. nacionalizam – negativan prema komunizmu. pozitivan prema nacjonalnom patriotizmu.. Putem faktorske analize utvrdio je tri bazična stava: 1. 5. smrtnoj kazni pozitivan za delikvente.. Strukture stavova Stavovi nisu izolovni. otvorenost stava – u spremnosti da se ispolji. 4.osećanje + mišljenje i obrnuto.. složenost stava – čak i ista direkcija podrazumeva količinu znanja. 3. Utvrđivanje osnovnih stavova radi se putem faktorske analize – korelacija velikog broja ispitanika prema velikom broju pojava. 3. faktore koji čine osnovu socijalnih stavova. Može se govoriti i o strukturi jednog stava – tri komponente. 7. etičkim normama pomaže održanju društva. usklađenost .Pavićević 3 karakteristike religije (funkcije): 1. 3. 6. • socijalni stavovi – zajednica za veći broj osoba.

Korelacija liberalizma i ekonomskog položaja je 0. kod konzervativnosti je suprotno. tretiranju delikvenata. Uzorak od 2099 ispitanika. prva sadrži tvrdnje da su agresivni. liberalnost – konzervativnost – smatra je najvažnijom dimanzijom. 3. okrutni. religioznost – areligioznost – vezanost za religioznu grupu ili doktrinu. sa obrazovanjem je takođe pozitivna korelacija.. Tri ndikatora ove dimenzije – verovanje u boga. druga – opasni za okolinu. Antisemitizam i antidemokratska orjentacija On je najdetaljnije ispitivan. • prema društvno važnim pitanjima DEC – skala. Koristili su A – skalu koja ima 52 tvrdnje ( negativne ocene prema jevrejima ). Ova tri sindroma povezuju se u jedan – antidemokratsku orjentaciju = a hipoteza je bila da je ona u vezi sa nekim karakteristikama ličnosti. • da postoji struktura ličnosti koju zovemo autoritarna ličnost. humanizam – nehumanizam – ili osetljivost ili neosetljivost. ratu. opravdanost ratova. • korišćena je i F skala.. 2. Antidemokratska orjentacija i autoritarna ličnost Adorno 1950 god. nacjonalizam – internacjonalizam – važnost patriotizma. Autori polaze od predpostavke da antisemitizam predstavlja povezan sistem stavova. sa starosnom dobi sa starenjem sklonost prema konzervativizmu.prihvatanje rađanja. objavio je spis «Autoritarna ličnost». Korišćen upitnik: • skale za merenje stavova prema Jevrejima A – skala. cenzura društvenog života.. muškarci i žene. 33 .1. razvoda braka. Taj sistem je povezan i sa srugim sindromom etnocentrizmom i kozervativizmom. • stavovi prema nacijonalniim manjinama E – skala. Iz dobijenih rezultata zaključuju da postoje ličnosti koje su sklonije antidemokratskoj orjentaciji povezane sa određenim strukturama ličnosti. Pokušali su da pokažu da postoji: • sindrom antidemokratske orjentacije. tat test. Stavovi prema smrtnoj kazni. prihvatanje ili ne evolucije i kontrole rađanja areligiozni su češće liberalno orjentisani. 5. neugodni. Njegova analiza potvrđuje postojanje povezanosti stavova i njihovo javljanje u sindrome.50. To što Gilford označava kao dimenzijama stavova srodno je veoma pojmu vrednosti. interviju. evolucjonizam – revolucjonarnost – kojim tempom treba da idu promene u drštvu.. 2. 3. podeljene u 5 podskala: 1. • veza između ta dva pojma. belci SAD. Mnogim stavovima je ova imenzija osnov. komunizam. radikalne ideje. treća – treba ih spečiti da dobiju važne položaje. Kod liberalizma imamo .30 sa inteligencijom 0. 4.

antiintraceptivnost.92. Kritike – uzorak nije bio adekvatan. uvek će biti boljih nacija. 34 tvrdnje u tri podskale. nego za ispitivanje osobina ličnosti koje mogu pokazati sklonost ka fašističkoj ideologiji i antidemokratskoj orjentaciji. Politički konzervativaizam Proveravanje stavova prema raznim političkim. ekonomskim i društvenim pitanjima. Antisemitizam je deo etnocentričkog shvatanja. autoritarna submisivnost. ideologija često prorivrečnih. mehaniymi projekcije) Korelacija sa A = 0..4. Ispituju osobine kod kojih je visok stepen A. poštovanje vlasti. sa E = 0.52 . prpadnici vlastite nacije se smatraju superionim od drugih grupa.73. Takođe svi su bili pripadnici srednjeg sloja. stereotipi. U toj skali se ne pominju ni Jevreji ni nacijlonalne grupe. pa su blil i pod tim uticajem. antisemitizam je zaista povezan sistem stavova. projektivne tehnike i F skalu. Konstruisali su PEC – skalu skale imaju različit broj tvrdnji prva 16. ima 38 tvrdnji u 8 podskala koje ispituju 9 osobina koje su karakteristične za autoritarnu ličnost ( konvecjonalizam. E – skala. peta-suviše prodorni. PEC skale. U trećoj – tvrnje o nacilonalističkom ili pseudopartiskom stavu. Korelacija od 0. četvrata – odvajaju se od drugih drže se zajedno. 5. PEC = 0.43 sa E = 0.. U drugoj – o manjinama i razmin narodima strancima. seksualna nastranost. agresivnost. E. Umerena koleracija sa A = 0. svi ispitanici su bili pripadnici neke grupe. Korelacija između A i E – skale 0. 34 . Etnocentrizam Ideologija. kao i među subskalama. Za razliku od prve dve ovde tvrdnje govore neka u prilog konzervativizma a neka protiv njega. postoje lične dispozicije za antidemoktatsku orjentaciju. U prvoj – negativan stav prema crncima.57 Autoritarna ličnost Autori proveravju osnovnu hipotezu da li postoji veza antidemokratske orjentacije i strukture ličnosti. Koeficjent relijabilonosti ( pouzdanosti ) je 0.74 – 0. treća 5.53.92 između odgovora na pojedine subskale. Koriste interviju. cinizam. uzimaju važne položaje. Ona nije skala za ispitivanje fašističkih stavova i stavova uopšte.80.

Komunaizam – fašizam= ista autoritarna struktura.dimenzija. Ideologija se uči istrumentalnim uslovljavanjem. Ajzenk empiriski proverava postojanje ove tvrdnje faktorskom analizom i potvrđuje postojanje 2 ekstrema.nazvana po Džemsovom shvatanju o dva suprotna pola temperamenta. Pored nikih trajnih crta ličosti i to je veoma bitno. Braun smatra da bi za određeni autotarizam trebalo utvrditi na osnovu toga kakva vrsta informacije dovodi do promene stavova. Rokič takođe kritikuje – komunisti su najtolerantniji. Ti stavovi uvek idu zajedno. status. veće slobode ličnosti > etnocentrizam strogost u vaspitanju dece. Kritika – šta treba smatrati radikalnim? T. Kombinovanjem stepena stepena razvijenosti ove dve dimenzije daje neke karakteristike za partije u engleskoj. Ispitanici znali za odgovore koje su dali subjekti na skalama pa je tako maoglo uticati na interpretaciju podataka dobijenih intervijuom.Konstrukcija mogućuh odgovora na to navodila.. Rokič je naziva dogmatizmom. Kada je Bas pitanja formulisao u negativnom obliku korelacija je bila svega 0. R – faktor – reprezentuje prihvaćene političke stavove. Ipak pokazali postojanje sindroma antidemokretske orjentacije kao i sistema međusobno povezanih stavova... Ako je to lični autorutet vođe onda imamo posla sa autoritarnošću.. Tolerantni > netolerantni. inteligenciju. T – faktor – trajne osobine ličnosti. kada su tvrdnje nejasnog sadržaja više se pdgovara sa da nego sa ne. religioznost . Temperamenti imaju svoje nasleđene elemente. R – dimenzija – predstavlja prelaz od krajnjeg radikalizama do kozervativizma.. To su dva ekstrema na R – dimenziji. F skala meri samo jednu formu autoritarnosti a ne autoritrnost uopšte.20. a ne kao sistem uverenja. Političko opredeljenje i autoritarnost Ajzenkovo shvatanje On razlikuje dve osnovne dimenzije na koje se političko ponašanje može svesti. Uticaj stavova na ponašanje 35 . Halo – efekat. Pacifaizam verovanje u nepredak. Kristi i Rot to demantuju. patriotizam. T – dimenzija je po Ajzeku projekcija osobina temperamenta na oblast socijalnih pojava. Podstaki su mnoge na dalji rad. ona je ideološki siszem za određenog pojedinca.. Opštu autoritarnost treba shvatiti kao način mišljenja. Ali to ne znači da kod njih nema autoritarnosti. Nisu uzimali u obzir i obrazovanje. Najozbiljni prigivor je neopravdanoi veliko pridavanje značaja karakteristikama ličnosti u formiranju socijalnih stavova a zanemarivanje socijalnih uslova. Kod višeg obrazloženja manje pradrasuda.

predrasuda.. Isto tako Kac i Brejli a 18 godina kasnije Džilbert. vrednosti.o preferenciji prema većem broju naroda. Dobio je sličnu hijerarhiju preferencija. 3. Argumenti za protivnika se ne prenose. mehanizam projekcije-vlastite prikrivene želje. stavovi. A kada je Hartli – posle 20 god.95 a sa Bogaursom 0. 4.1. 3. • Koža svetlija kod cranaca koje volimo • Razaran – ocene od 1 do 5 za devojke. Faktori koji utiču na proces socijalizacije: 1. Uticaj na emocijonalno ponašanje.. Uticaj na naše ocene. Grupna pripadnost kao faktor Grupe velike i male. Razvoj proizvodnih snaga i odnosa. Opšti univerzalni faktori koji utiču na celokupno društveno zbivanje.. Formiranje i menjanje socijalnih stavova Oni se usvajaju pre svega socijanim učenjem. Deluje na izbor – informacije koje će dopeti do članova grupe. Činioci koji neposredno deluju na ponašanje naprimer pripadnost nekoj grupi. Uticaj nacijonalne kultre Svaki pojedinac usvaja kulturu šire zajednice kojoj pripada. Uticaj na opažaje – selektivnost percepcije. 2. pripisujemo drugima i zbog toga ih osuđujemo. Grupa može da vrši uticaj na tri načina: 1... 5. Levin i Marfi – prosovjetski materijal. Tako usvajamo i formiramo stavove prema drugim narodima.75. 2. To potvrđuju rezultati ispitivanja percepcije odbrane. sudove i mišljenje – različito ocenjivanje iste situacije ( može biti različito ). 36 . Socijalna podrška koju grupa pruža za održanje stavova koji su u skladu. usvaja njihova pravila. 3. biramo one opažaje koji su u skladu sa našim stavovima. ipspitivao dobio je slične rezultate. Specijalni uslovi u kojima se nalazi pojedinac naprimer izloženosti TV – u. vrši pritaska da budu isti. Fukcijonalnost imamo kod zadovoljenja nekih motiva. 2.. Uticaj na učenje i pamćenje – brže se uči i pamti ono što je u skladu sa našim stavovima. Eksperiment Bogarousa . Uticaj i na postupke ljudi. karakterišu određena uverenja. Pokazalo se na samo da je bio isti red naroda već i shvatanja o lični karakteristikama pojedinih. ta sličnost se ispoljava na duži period.68 do 0. Korelacija između stavova grupa bila je od 0. a koje su društveno nepoželjne. Naglašavaju vrednosti za koje se grupa zalaže.

Stav zavisi od istrumentalne vrednosti. Trajne karekteristike ličnosti – eksperiment Adorna su to već potvrdili. Učvršćuju se stari. Lazarsfeld – između 2/3 i 3/4 glasača glasa za stranke za koje je glasao i njegov otac. Rozenberg – davanje slobode komunistima u SAD – u zavisi od toga da li doprinosi zadovoljenju ličnih ciljeva.Uticaj političkih i crekvenih organizacija • • Slični stavovi pripadnika političkih partija. Kod prijatelja 84 % i 83 % a kod kolega 76 % i 78 %.uticaj religijske pripadnosti na opredeljivanje kandidata prilikom glasanja. Ona ima i normativnu fukciju – služi kao osnova upoređivanje sebe i drugih.formiranje ne zavisi samo od kognitivnih elemenata već i od lične motivacije pojedinca. Uticaj primarnih grupa One imaju najveći uticaj: porodica. Referentne grupe – takvima sa kojima se pojedinci indetifikuju i čije norme prihvataju. Smit – to dokazuje u zavisnosti šta im odgovara prihvataju pozitivno ili negativno prema SSSR – u. Oni koji imaju nizak rezultata tj visok stepen 37 . Dva novija Smit i Rozen. 2. Kempbel – 91 % glasalo isto ako roditelji ( za republikance). krug prijatelja. a 70 % za demokrate.konstruisali su skalu kojom se može ispitati jedan sindrom stavova « otvorenost prema svetu» i koji prema njima otkriva stepen etnocentralizma. Uloga informisanosti i znanja Mnogi se stavovi foriraju na osnovu informisanosti. Iako činjenice imaju važnu ulogu njih ipak ograničavaju: • Ograničenost naših znanja-netačne činjenice • Delovanje autoriteta-ne možemo sve sami proveriti • Lični interesi i motivi. ali se i formiraju novi pod uticajem stranke. Akutna motivacija pojedinca – objekti i pojave koje doprinose zadovoljenju naših ciljeva obično se pozitivno ocenjuju i obrnuto.češće usvajamo stavove koji su slični onima koje već imamo Personalni momenti i formiranje stavova Dve grupe ličnih stavova momenata bitnih za formiranje stavova: 1. Ulogu saznanja informacija u formiranju i menjanju stavova ističu posebno teorije balansa . O uticaju religije: govore Konvers i Kembel .

disciplana slično nalazi Kristijansen.. Dub daje potpuniju definiciju: Sistemacko nastojanje da se formiraju stavovi i mišljenja grupa ili pojedinca da bi se preko njih kontrolisale njihove akcije.. rasprostanjeniji manje ih je. Ali čim su masovniji mediji.. Mediji imaju mnogostruko dejstvo. Uticaj medija na stavove Četdrdesetih se razvilo mišljenje da oni imaju presudnu ulogu u formiranju mišljenja.etnocentralizma pokazuju crte ličnosti kao što su stereotipnost. previše naglašavaju crte ličnosti. U SAD 1952 uticaj TV – a je bio najveći. Vođe u mišljenju imajuneke karakteristike: • Personifikuju nake vrednosti važno za one sa kojima dolaze u kontakt. Donoseći zaključke autori zanemaruju pripadnost kulturi. Mekolski ( kao Adorno ) je konstruisao sklalu za ispitivanje konzervativnosti i došao je do razlikovanja 4 grupe: umereno i izrazito liberalni i isto tako konzervativni. • Obično stučni za datu oblast ili ih tako ocenjuju. Lazarsfeld – konstatuje da je lični kontak imao daleko veći uticaj jer postoji fleksibilnost nagovaranja. ili obrnuto. a oni na manje aktivnim delovima populacije. Tada počinju sistemavka istraživanja i pokazalo se da taj uticaj nije toliko velik. Ipak takva potcenjivanja su neopravdana. Pojam i suština propagande Propaganda – težnja da se putem ubeđivanja ostvare neki ciljevi. Hartmanov – ekseperiment sa letcima. Razlikuju se američko i evropsko shvatanje. iako je većina čitala novine. Za modu – mlađi. Najviše ispitivanja kako utiču na izbore. Ponekad je to i višestepeno – lanac takvih vođa. a pritom izmene stavovi nekih grupa ili pojedinca. slabo deluju. Sredstva komunikacija su posredna – vođe u mišljenju – čuju pa toroču naokolo. Način delovanja Proveravano je da li je veći uticaj sredstava komunikacija ili ličnog obraćanja. • Imaju interpersonalne odnose. 38 . pokazivanje autoiteta. za društvena pitanja su to obično stariji obrazovani ljudi. ekonomsku situaciju. Američko . Evropsko – ga šire i određuju kao formiranje stavova radi podsticanja na određene aktivnosti. obaveštavaju formiraju mišljenje.samo kada se šire objektivno neispravna shvatanja. stavova. širok krug ljudi. Teorija o dvostepenom uticaju na javno mnjenje=do vođa. dok se ova druga biraju po već određenim stavovima.. Dub i Amerikanci prave razliju između vaspitanja ( uči se kako se treba misliti ) i propagande ( gotova mišljenja ).

Principi propagande 1. Korišćenje negativnih i pozitivnih stereotipija – da je to slobodoljubivo.bliskost sa « čovekom iz naroda ». fokus na momente kojiodgovaraju ciljevima. 2. 2. Obzirom na saržaj: • Politička ( društvena pitanja ). ciljevi nisu očigledni ). tačne. Njih je velik broj Li daje tri grupe: 1. zastava. postojanje jednakih vrednosti sa autoritetom.. deluje se na sve motive ( seks ) ili interese ( zdravlje ) Obrazovanje inteligencija. • Bela ( jasno izneseni ciljevi ). željeni postupak širenje ideja radi stvaranja spremnosti za neki način postupanja. Ciljeve propagande i postupke kojima se služi možemo utvrditi tehnikom analize sadržaja komunikacija koji su razvili Lasvel i Berelson. Bazični postupci – uprošćavanje sadržaja.Propaganda nije naučna istina. Tehnika indetifikacije. štetne ideje. u skladu sa socijalnim normama i stavovima. Voditi računa o potrebama. Obratiti pažnju na komunikaciju koja se koristi u propagandi. Ponavljanje je jedno od najmoćnih tehnika propagande.. Da imaju instrumentalnu vrednost. Tehnike propagande Principi – osnovni uslovi koje treba zadovoljiti. Osnovna ideja je da se izazove reakcija. neodoljivi patriotizam korišćenje simbola. • Komercijonalna ( prodaja robe ). Koriste se unutrašnji i spoljašnji faktori. Tehnike – način i postupcki kojima se to postiže. 3. • Netačne. Razlikujemo više vrsta propagande: • Istinite ideje. neobičnost oblika. Obzirom na saopštavanje: • Crna ( prikazivanje. 3. napredno. da se indetifikuju sa onom što je cilj.. Predrasude 39 . Izraziti spremnost za prihvatanje ideja.. željama onoh kojima se obraća.

Ističe se i kulturna osobenost. Naglašavanje suvereniteta i autoriteta nacijonalne države.. Posebno se istažuju negativne. Korisno je ipak razlikovati nacijonalizam od drugih oblika nacijonalne vezanosti. upono održavan i izrazitim emocijama praćen odnos prema nekim objektima. generalizaciija. • Neke su posledice ličnih osobina. Harding smatra da nedostaju karakteristike: • Odstupanje od norme racijonalnosti. Kac – tri grupe stavova i vrednosti koje čine nacijonalizam: 1. Dakle: Logički neosnovan. • Imaju tri komponente ( doslednost. Negativna etnička predrasuda je neskolnost prema određenim grupama zasnovana na generalizaciji. dve dobre i jednu lošu. Oblici nacijonalne vezanosti Kac ih razlikuje po tome u kojoj je istoriskoj fazi društvenog razvitka određena država: 40 .roditelji. praćeni intezivnim emocijama i imaju jak otpor na menjanje. Ne valja kada dobiju ekstremni oblik superiorniji. One su kao i stavovi – stečeni. Najčešće se stiču putem učenja po modelu. Psihološki sadržaj nacijonalizma Etničke predrasude dolaze do potpunog izražaju u ideologiji lil sistemu vrednosti koji nazivamo nacijonalizmom ili etnocentričkim i šovinističkim nacjonalizmom. • Negiranje norme humanosti. Kac ih naziva statizmom.daje dve varijante nacijonalizma. Država je legitimni izvor odluka. etničke i rasne predrasude. demokratija ). vrhovni arbitar. nepromenljivost. A to nazivamo nacijonalnom svešću.. ekstremnost ). običaji. Drugu grupu stavova i vrednosti čine oni kojima se naglašavaju neke institucije karakteristične za nocijonalnu državu ( sloboda konkurencije. One imaju očigledan nedostakak opradvdanosti.Pojam i karakteristike predrasuda: U socijalnoj psihologji i predrasude se tumače kao vrsta stavaova. 2. Ona je iznad naroda kao posebni i večni entitet. 3. Njivov intezitet zavisi od konativne emocijonalne komponente: • Neke su posledica konformiranja.. Dakle: neosnovanost. • Neke su tradicijonalni način života.. snagu. jezik. Gickov . • Kršenje norme pravednosti. Predrasude imaju ostale karakteristike stavova: • Trajne dispozicije reagovanja. logička neosnovanost.

uprošćavju za tim imamo potrebu da bi se lakše mogle da snađemo. Ipak preterujemo. Sklonost ka generalizacijama. Najpre je bio prvi oblik.. 2. • Psihološki faktori u vezi s ličnosti. 3. Dve varijante Podeljena i opšteljudska nacijonalna vezanost. pa istaknuta. Agresivnost kao prirodna reakcija na nezadovoljenje neke potrebe. 3. 2. Postoji poreba za tim ona se doživljava kao deo ličnosti i svako drugačiji deluje kao starnac. konstruišu složenu skalu za ispitivanje odnosa prema nacijonalnosti. Uslovi javljanja i širenja predrasuda Dve grupe uslova: • Društveni ekonomski i kulturni činioci.. Način na koji se razvija lojalnost. Ispitivanja učenika govore da je najčešća podeljena pa opšteljudska. Vezanost za grupu. Institucionalizacije predrasuda premaodređenoj manjini – doprinosi širenju predrasuda .Koja tek nastaje da stigne svoju nacijonalnu državu. Ipak ovako određenje nedovoljno govori o psihološkom sadržaju. • Višestuku vezanost.Istovremena važnost i za naciju i za čovečanstvo.. unutrašnji neprijatelj. Tamo gdevladajući sloj gubi moć. Nije samo netradicionalizam – nenacijonalizam. Polazeći od ideje lojalnosti razlikujemo nekoliko oblika nacijonalne vezanosti: • Isključivu vezanost za vlastitu naciju. a istovremeno pruža perspektivu za preovlađavanje šovinizma. • Istaknutu ali ne isključivu. opet preterujemo. U periodu širenja. Izvori snage nacijonalne vezanosti 41 • • • • .. Oblik koji ističe primarnu vezanost za vlastiti naciju. On iam dve varijante: koja ptati negativan stav prema drugima i vezanost koja to ne prati – isključiva i istaknuta nacijonalna vezanost. Rot i Havlenka 1972 god. Gickov pokušava da oblike nacijonalne vezanosti prema kriterijumu lojalnosti. naglasak tradiciji i istoriji. Dakle opravdano je govoriti o više oblika nacijonalne vezanosti. Birokratsko – tehnička društva kapitalistička i socijalistička.. Tri oblika vezanosti: 1. • Nepostojanje nacijonalne vezanosti. Ona se pokazala korisnom jer pokazuje osećanje vezanosti kao razumnu vrednosnu orjentaciju.Odnos gde nacijonalna vezanost nema značaja. Ipak osnovu za javljanje predrasuda čine tri momenta: 1. pojava etnocentrizma..

i kada nema dobrih razloga. Dva shvatanja o funkciji: • Korisne radi lakšeg snalaženja ( Lipman – Kovač ). pa ponovo nakon dvadeset godina struktura se nije promenila. Lojalnost kao rezultat konformiranja . Bogaruos. Lojalnost kao sredstvo – za ostvarenje nekih svojstava. Tu nema sporenja dok kod ideologija ima. egzistencija. Studenti.. ali jeste uniformisanost. deset nacija. Priroda i funkcije ETNIČKIH STEREOTIPIJA Nacijonalizam i etničke predrasude manifestuju se u etničkim stereotipijama. One su izbledele. 2. To su stavovi prema drugim narodima. netačno i veoma prošireno. to su na osnovu iskustva stečeni zaključci o drugima i mogu biti pogrešni. Istarjnost i menjanje stereotipija Sličnost stereotipija traje kroz generacije. Lojalnost kao vrednost same za sebe – uzrok leži pre svega u vaspitanju. smanjio se broj karakterističnih osobina jedne nacije. Ispitivanje etničkih stereotipija Njveći opit su izvršili Kac i Brejli. Podatci pokazuju i vezu stereotipija i predrasuda. Jedno ih izjednačava sa predrasudama. Autotosterotipije i heterostereotipije – tri kategorije: • Atribute kojima se ističu herojske karakteristike. tri grupe. Primećeno je da postoje dve dimenzije: • Određenost ( struktura ) stereotipije. • Služe za opravdavanje nepijateljstva. sigurnost. 10 osobina. Dva shvatanja o prirodi stereotipija: 1. 2. Drugu ( Aš ). Nacijonalna grupa mpže da zadovolji razne invidualne potrebe. Takvoshvatanje je uprošćeno. 42 . • Naglašava kulturna razvijenost. Pokazivanje da je to nužno i da će se suprotno sakcijonisati. 3. • Ukazuje se na otvorenost / zatvorenost.Nacijonalna vezanost.. Gickov – tri grupe izvora nacijonalne vezanosti: 1. • Uniformnost ( proširenost ). kao nijedan stav nije urođen.

Teorija opravdane reputacije – shvatanje razlike među narodima. Takve razlike zastupaju pristalice rasizma. 5. Kritika nije agresivnost jedna reakcija na frustraciju. a koju zovu teorijom društvenog jarca. grupna shvatanja. a izvor im je u doživljajima u detinjstvu. Teorija atmosfere – izvor u uticaju sredine u kojoj pojedinac živi. manja negativna propaganda. tradicija. 43 – kao borba za vlast i . Sa izbijanjem sporova opet rastu ( Indija – Kina. Razlika je u tome što taj izvor kod nih nije kratkotrajan. Jedna instinktivistička teorija urođena agresivnost ljudi. Društveno – istoriske teorije – izvor vide u celokupnom društveno – istoriskom procesu.80 i 0. otimanje. 2.Vladajuće grupe imperijalizam. To su osobe nesigurne u sebe. Situacijone teorije – poreklo predrasuda vide u aktuelnoj situaciji u kojoj se pojedinac nalazi. 4.. Treća varijanta je ona koja naglašava postojanje određene struktute ličnosti kao izvora predrasuda. I tu ima više varijanti u zavisnosti situacije koje ističu. koju su definisali Dolard i drugi. ali se misle da su predrasude posledica i izraz unutrašnjih dinamičkih snaga. autokratne ličnosti. neki naglašavaju nezaposlenost. Nije bitno stvarno stanje već kako toneko opaža.. Naučno nepijateljstvo. Kulturološke teorije. a u kojoj meri od nakonosti. Samo kod određennih tipova ljudi će se razviti predrasude. vrednostima karakterističnim za kulturu. -Uvek kada dođe do frustracije doće i do agresivnosti.Izvore vide u određenim socijalnim normama. bolji odnosi.. Psihodinamičke teorije – ima ih više.Do toga je dovela veća informisanost. Ipak takvo gledište ne uzima uzroke načina opažanja . Od malena učen. Zaključuje da prema tome sadrže bar i delimično tačne odgovore « jezgro istine ». 3. Teorije o poreklu predrasuda Olport – razlikuje šest u svojoj monografiji: 1. predrasude. Antisemitizam je imao diboke korene u Nemačkoj. a tako se ne otklanja frustracija već samo olakšava. One su srodne situacijonim. Urbanizacija. Jedna od njih je teorija exploatacije. Fenomenološke teorije predrasuda – neprijateljstva se javljaju jer te grupe opažaju i ocenjuju kao nosioci negativnih osobina.Hobs..85. Visoka korelacija sa oba 0.. -Do frustracija dolazi sprečavanjem zadovaljenja motiva ili usled nedovoljne ljubavi roditelja. SAD – SSSR). 6.. Najproširenija je frustracijona teorija predrasuda. Dvostruka fukcijonalnost predrasuda Kao društvena pojava javljaju se namerno privilegije. ne razlikuje primarni od sekundarnog uzroka. Taft – istraživo u kojoj meri zavise od informacija. agresija neide uvek prema drugima..

Prvi način borbe je donošenje zakonskih propisa – Neki smatraju da to nema vajde. 3.Veliki uticaj mogu imati i roditelji. ali ipak to je efikasan način. Predrasude u ličnosti – dublje su.Kao individualna pojava – činjenice da ih nekud ima. Veći efekat od medija imaju izlaganja u školama i kursevima. 2. 4. Veći efekat se postiže ako su ljudi koji komuniciraju sličnog ekonomskog i društvenog položaja.roditelji.. a negde ne objašnjavmo ličnom funkcijonalnošću predrasuda. Borba protiv predrasuda 1. Ipak u svakom pshihološkom razmatranju mora se voditi računa i o socijalnom faktoru. Zajedničke jedinice američke vojske . Predrasude u konformiranju – lakše se otklanjaju. Od 65 % koji su bili protiv zajedničkih jedinica vojske. Ekonomski momenti su jako bitni u nastajanju predrasuda. gde imaju izvor u komfroriranju. istim zgradama. Treće sredstvo je neposredan kontakt sa grupama prema kojima postoje predrasude. Osobe sa autoritetom. posle 80 % je njih bilo za. donele su rezultat. crnaca i belaca. Kao drugo sredstvo protiv predrasuda pominje se sistematsko informisanje o neopravdanosti predrasuda.. 44 . • Psihološko – ističu je psihodinamičke teorije predrasuda. Njihovo delovanje ja dvostruko: • Društveno – ekonomsko – naglašavaju poslednje tri teorije. Utiču pre svega tamo gde nisu duboko ukorenjene. Akcioni eksperiment – organizovano zajedničko stanovanje u istom kraju.