You are on page 1of 151

R.

Jauschowetz: HERZ - Sistemi za grejanje toplom vodom - HIDRAULIKA
_____________________________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
Jaušovec Rudolf (Jauschowetz Rudolf), Prof.Dipl.Ing.
HERZ - Sistemi za grejanje toplom vodom - HIDRAULIKA
Priredio: Herz Armaturen Ges.m.b.H.
Izdavac: Herz d.o.o. - Beograd
Dizajn, Priprema, Grafika: Herz Armaturen Ges.m.b.H
Prevod i adaptacija: Plum Design - Beograd (A.Jovanovic)
© 2004 Herz Armaturen Ges.m.b.H., Wien
HERZ - Sistemi za grejanje toplom vodom - HIDRAULIKA
Rudolf Jauschowetz
Wien: Herz Armaturen Ges.m.b.H., 2004
Beograd: Herz d.o.o. 2005
Zabranjeno je preštampavanje, umnožavanje i kopiranje.
Nije dozvoljeno preštampavanje ili kopiranje bilo kog dela knjige bez pismenog odobrenja Herz d.o.o. - Beograd
Copyright 2005 © Herz d.o.o
© by Herz Armaturen Ges.m.b.H., Wien 2004
R.Jauschowetz: HERZ - Sistemi za grejanje toplom vodom - HIDRAULIKA
_____________________________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
Predgovor autora
Osnovna pretpostavka za pravilan rad toplana i sistema daljinskog grejanja bazira se na ispravnom
planiranju i izvodenju hidraulicnog podsistema. Ova knjiga ima za cilj pomoc inženjerima, tehnicarima i
izvodacima radova u ostvarivanju optimalnih performansi sistema za daljinsko i centralno grejanje.
Sagledali smo sve relevantne standarde i tehnicke preporuke. Pored toga, korišcene su osnovne jednacine
termodinamike i dinamike fluida, u meri u kojoj je to bilo neophodno.
Takode su obradene sve bitnije komponente (ventili i pumpe) koje se koriste u praksi, tako da se pojasne
osnovni principi funkcionisanja, primene i ugradnje. Prilikom izbora komponenti sistema preferirani su
Austrijski proizvodi. Zahvaljujem ovom prilikom lektorima dipl.ing. Petru Jaušovecu (Peter Jauschowetz,
Pinkafeld) i prof. Rudolfu Hohvarteru (Rudolf Hochwarter) na sugestijama i strucnoj korekturi. Takode
se zahvaljujem kompanijama koje su nam ustupile ilustracije i slike korišcene u ovoj knjizi. Specijalno se
zahvaljujemo kompaniji HERZ Armaturen G.m.b.H, na cijem je celu direktor Dr. Glincerer (Dr.
Glinzerer), bez cije pomoci ova knjiga ne bi bila realizovana.
Predgovor izdavaþa
Upravo je pocela trka za otkrivanje novih izvora energije. Suocena sa problemima iscrpljenja ogranicenih
energetskih resursa, globalnog zagrevanja i ekološkog zagadenja, svest ljudi se mora otrezniti, mora
sagledati buducnost i odlucno krenuti u promene ponašanja. Permanentno povecanje cene energije nas
primorava da se ponašamo sve štedljivije. Tehnološki napredak nam pruža mogucnost da razmenjujemo
znanja i veoma brzo realizujemo svoje zamisli. HERZ je video svoju misiju u buducnosti i krenuo u
osvajanje proizvodnih tehnologija i integraciju sa informacionim sistemima sa samo jednim ciljem - u
potpunosti izvršiti funkciju i pritom optimalno uštedeti. Ali, ne pridajmo preveliki znacaj tehnologiji i
ne dozvolimo da nam osnovni cilj bude udobnost. Imamo jedinstvenu priliku da pomerimo granice naše
civilizacije promenom ponašanja prema prirodi - razumevanjem pojava koje nas okružuju i na koje
možemo da uticemo.
Ova knjiga je zamišljena kao veza izmedu teorije i prakse, koja ce pružiti inženjerima i tehnicarima,
projektantima i izvodacima informacije neophodne za razumevanje termodinamickih i hidraulickih
zakonitosti primenjivih u konkretnim situacijama. Takode je ova knjiga odlicna dopunska literatura HERZ-
ovom softverskom paketu za proracun sistema za grejanje i klimatizaciju.
Ovom prilikom se srdacno zahvaljujem dipl.ing. Aleksandru Jovanovicu i apsolventu Mašinskog fakulteta
Milanu Jovanovicu na znacajnom zalaganju pri prevodenju ove knjige. Posebno se zahvaljujem direktoru
kompanije HERZ, gospodinu Dr Glincereru, koji je tržištu Srbije i Crne Gore posvetio posebnu pažnju i
bezrezervno podržao izdavanje ove knjige, koja osim na Nemackom, za sada postoji jedino na Srpskom
jeziku.
Radislav Omorac
Direktor HERZ d.o.o.
Beograd 2005
R.Jauschowetz: HERZ - Sistemi za grejanje toplom vodom - HIDRAULIKA
_____________________________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
Oznake i jedinice
1
Oznaka Jedinica Naziv
A m
2
Površina
c kJ.kg
-1
.K
-1
Spec. toplotni
kapacitet
D m Unutrašnji precnik
DN mm Nominalni precnik
h kJ.kg
-1
Entalpija
o W.m
-2
.K
-1
Koeficijent prelaza
toplote
k, c m Hrapavost cevi
k
v
m
3
.h
-1
Karakteristika
delimicno otvorenog
ventila
k
vs
m
3
.h
-1
Karakteristika
potpuno otvorenog
ventila
l m Dužina cevi
m kg Masa
P W Snaga
p Pa=N.m
-2
Pritisak
Q J Kolicina toplote
q W.m
-2
Gustina toplotnog
fluksa
q
l
W.m
-1
Redukovano toplotno
opterecenje
q
m
kg.s
-1
Maseni protok ( m
-
)
q
v
m
3
.h
-1
Zapreminski protok (
-
V )
R Pa.m
-1
Pad pritiska po metru
cevi
1
Jedinice koje se koriste u praksi prema ISO, EN i
ÖNORM
Oznaka Jedinica Naziv
R m
2
.K.W
-1
Toplotna otpornost
Re - Rejnoldsov broj
U W.m
-2
.K
-1
Koeficijent prolaza toplote
W Nm Rad
w m.s
-1
Brzina
Z , Ap
E
Pa Pad pritiska na deonici
Ap Pa Diferencijalni pritisak,
razlika pritisaka
Ap
R
Pa Pad pritiska
Ap
V
Pa Pad pritiska na ventilu
AT
ln
K Logaritamski temperaturni
višak
AT
ü
K Temperaturni višak
Au K Temperaturna razlika (u
V
- u
R
)
u , P W Toplotni fluks ( Q
-
)
q - Stepen iskorišcenja
ì - Koeficijent trenja cevi
ì W.m
-1
.K
-1
Toplotna provodljivost
v m
2
.s
-1
Kinematska viskoznost
u
R
°C Temperatura u povratnom
vodu (t
R
)
u
V
°C Temperatura u
razvodnom vodu (t
V
)
µ kg.m
-3
Gustina
ç - Koeficijent otpora
µ
2
2
w Pa Dinamicki pritisak po Prantl-u
R.Jauschowetz: HERZ - Sistemi grejanje toplom vodom - HIDRAULIKA
_____________________________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
Prefiksi
P (Peta) 1.000.000.000.000.000 10
15
T (Tera) 1.000.000.000.000 10
12
(Bilion)
G (Giga) 1.000.000.000 10
9
(Milijarda)
M (Mega) 1.000.000 10
6
(Milion)
k (Kilo) 1.000 10
3
h (Hekto) 100 10
2
da (Deka) 10 10
1
1
d (Deci) 0,1 10
-1
1/10
c (Centi) 0,01 10
-2
1/100
m (Mili) 0,001 10
-3
1/1.000
µ (Mikro) 0,000.001 10
-6
1/1.000.000
Važne konverzije
1 bar ~ 10 mWS = 100 kPa
0,1 mbar = 1 mmWS = 10 Pa
1 kcal ~ 4,2 kJ
1 kcal = 4,1868 kJ ~ 4,2 kJ
1 kWh ~ 3600 kJ
1 kcal/h = 1 kcal . h
-1
=
4 2 1000
3600
116
, .
, =
W
R.Jauschowetz: HERZ - Sistemi grejanje toplom vodom - HIDRAULIKA
_____________________________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
Sadržaj:
HERZ - Sistemi za grejanje toplom vodom - HIDRAULIKA ............................................... 8
1 Osnovni pojmovi..................................................................................................................... 8
1.1 Osnovi termodinamike.................................................................................................... 8
1.1.1 Zakon održanja energije.......................................................................................... 8
1.1.2 Prvi zakon termodinamike (za zatvoreni sistem)................................................... 8
1.1.3 Toplotni kapacitet Q
i
.............................................................................................. 8
1.1.4 Jednacina prvog zakona termodinamike................................................................. 8
1.1.5 Snaga P ................................................................................................................. 9
1.1.6 Kolicina predate toplote = Toplotni fluks u......................................................... 9
1.1.7 Maseni protok q
m
u zavisnosti od toplotnog fluksa u .......................................... 9
1.1.8 Stepen korisnog dejstva q .................................................................................... 9
1.1.9 Efikasnost q
N
....................................................................................................... 10
1.1.10 Prenos toplote........................................................................................................ 10
1.2 Osnovi mehanike fluida (Hidraulika) ........................................................................... 11
1.2.1 Jednacina kontinuiteta........................................................................................... 11
1.2.2 Dinamicki pritisak p
d
............................................................................................. 11
1.2.3 (Hidro) staticki pritisak p
st
.................................................................................. 12
1.2.4 Hidraulicni i ekvivalentni precnik ........................................................................ 12
1.2.5 Rejnoldsov (Reynold) broj.................................................................................... 13
1.2.6 Trenje u pravim cevima ........................................................................................ 14
1.2.7 Koficijent trenja cevi u hidraulici ......................................................................... 14
1.2.8 Pad pritiska usled otpora trenja u cevovodu ......................................................... 15
1.2.9 Pad pritiska na regulacionim ventilima i izvršnim elementima upravljackog
sistema 17
1.2.10 Karakteristika cevovoda (Karakteristika deonice)................................................ 19
1.2.11 Paralelna veza grana cevovoda ............................................................................. 20
2 Cirkulacione pumpe.............................................................................................................. 24
2.1 Osnove, Pojmovi........................................................................................................... 24
2.1.1 Kapacitet pumpe ................................................................................................... 24
2.1.2 Potisna visina H.................................................................................................... 24
2.1.3 Kapacitet pumpe ................................................................................................... 24
2.1.4 Elektricna snaga pumpe P
el
i stepen iskorišcenja
p
q ............................................ 24
2.1.5 Kavitaciona rezerva hidristatickog pritiska .......................................................... 25
2.1.6 Zakoni slicnosti..................................................................................................... 25
2.1.7 Karakteristika pumpe i radna tacka....................................................................... 26
2.1.8 Familija linija karakteristike ................................................................................. 26
2.2 Oblici linije karakteristike pumpe................................................................................. 27
2.2.1 Pumpe sa regulisanjem......................................................................................... 28
2.3 Izbor pumpe i upotreba grejnih elemenata.................................................................... 29
2.4 Dizajn............................................................................................................................ 32
2.4.1 Ugradnja................................................................................................................ 33
3 Karakteristike radnog pritiska............................................................................................... 34
3.1 Raspodela pritiska u mreži............................................................................................ 34
R.Jauschowetz: HERZ - Sistemi grejanje toplom vodom - HIDRAULIKA
_____________________________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
3.2 Ravnomerna raspodela pritiska prema Tihelmanu ....................................................... 36
4 Sistem za grejanje prostorija predavanjem toplote ............................................................... 38
4.1 Granicni uslovi.............................................................................................................. 38
4.2 Dimenzionisanje sistema za grejanje prostorija............................................................ 38
4.3 Proracunska temperatura............................................................................................... 38
4.4 Napomene za planiranje................................................................................................ 39
4.5 Osnove proracuna ......................................................................................................... 39
4.6 Grejni elementi kao izmenjivaci toplote....................................................................... 40
4.7 Predavanje toplote preko grejnih tela ........................................................................... 42
4.7.1 Nominalni toplotni fluks....................................................................................... 42
4.7.2 Redukovano odavanje toplote grejnog tela........................................................... 42
5 Sistem za distribuciju toplotne enegrije................................................................................ 49
5.1 Proracun........................................................................................................................ 49
5.2 Smernice za planiranje i projektovanje......................................................................... 50
5.3 Distribucija toplotne energije u zgradama .................................................................... 51
6 Sistem za snabdevanje toplotnom energijom........................................................................ 52
6.1 Proracun sistema za snabdevanje toplotnom energijom.............................................. 52
6.2 Izacunavanje komponente grejanja prostorija .............................................................. 52
6.2.1 Potrošnja toplotne energije za objekat u
n
............................................................ 52
6.3 Proracun zagrevanja pijace vode .................................................................................. 52
6.4 Sistemi za ventilaciju i klimatizaciju............................................................................ 52
6.5 Drugi izvori toplote....................................................................................................... 53
6.6 Sistemi sa više grejnih jedinica..................................................................................... 53
7 Regulisanje i hidraulicni sistem............................................................................................ 54
7.1 Osnove, Pojmovi........................................................................................................... 54
7.1.1 Šta je regulisanje? ................................................................................................. 54
7.1.2 Proracun i uslovi definisani prema ÖNORMH 5012........................................... 54
7.1.3 Šta je upravljanje?................................................................................................. 56
7.1.4 Termostatski regulator .......................................................................................... 57
7.1.5 Regulacioni ventili, karakteristika ventila ............................................................ 59
7.2 Regulisanje opterecenja ................................................................................................ 60
7.2.1 Regulisanje mešanja.............................................................................................. 61
7.2.2 Regulisanje protoka .............................................................................................. 62
7.3 Hidraulicni cirkulacioni sistem i dimenzionisanje...................................................... 63
7.3.1 Regulisanje vodova............................................................................................. 64
Povratna cirkulacija (distributivno cirkulaciono kolo) ....................................................... 66
7.3.2 Sistemi distribucije vode sa pravim ventilom..................................................... 68
7.3.3 Distributivni sistem sa trokrakim mešnim ventilom........................................... 70
7.3.4 Regulisanje dodavanja vode mešanjem.............................................................. 72
7.3.5 Dvostruki mešni sistem....................................................................................... 74
7.3.6 Kolo sa hidraulicnim razvodnikom..................................................................... 76
7.4 Kriterijumi izbora regulisanja grejnog sistema........................................................... 78
7.4.1 Pravilno postavljanje senzora u prostoriji........................................................... 78
Pravilno postavljanje spoljašnjeg senzora .......................................................................... 79
7.4.2 Pravilno postavljanje spoljašnjeg davaca temperature ....................................... 79
7.5 Regulacija niskotemperaturnih sistema za grejanje.................................................... 79
R.Jauschowetz: HERZ - Sistemi grejanje toplom vodom - HIDRAULIKA
_____________________________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
8 Specijalne armature u sistemima za grejanje..................................................................... 81
8.1 Izbor kontrolnih elemenata ......................................................................................... 81
8.1.1 Izbor izvršnih organa .......................................................................................... 81
8.1.2 Izracunavanje parametara ventila na osnovu projektnih podataka ..................... 81
8.1.3 Odredivanje nominalne velicine (DN)................................................................ 83
Karakteristika ventila.......................................................................................................... 83
8.2 Armature za hidraulicko balansiranje ......................................................................... 84
8.2.1 Ventil za regulisanje usponskih vodova ............................................................. 84
8.2.2 Regulator diferencijalnog pritiska....................................................................... 85
8.2.3 Prelivni ventil...................................................................................................... 85
8.2.4 Pretpodesivi termostatski ventili sa termostatskom glavom............................... 86
8.2.5 Izbor termostatskih ventila.................................................................................. 86
Izbor i postavljanje senzora ................................................................................................ 87
Izbor pumpe i generisanje buke .......................................................................................... 90
9 Dimenzionisanje cevovoda dvocevnih grejnih sistema ...................................................... 91
9.1 Metoda izbora brzine .................................................................................................. 91
9.2 Metoda usvajanja srednjih gubitaka usled trenja........................................................ 92
9.3 Sila gravitacije u proracunima grejnih sistema sa vodom.......................................... 93
9.4 Proracun paralelno postavljenih mreža....................................................................... 93
9.4.1 Princip hidraulicne ravnoteže ............................................................................. 93
9.5 Cevovodi sa zadatom pumpom................................................................................... 94
9.6 Postupak dimenzionisanja cevne mreže sa cirkulacionom pumpom.......................... 94
9.7 Radijatorski regulacioni ventili................................................................................... 96
9.8 Razvodnici i sabiraci................................................................................................... 97
10 Dimenzionisanje cevovoda kod jednocevnih sistema..................................................... 98
10.1 Jednocevni zatvoreni sistemi grejanja ........................................................................ 98
10.2 Specijalni ventili za jednocevne sisteme..................................................................... 103
11 Hidraulicno balansiranje ................................................................................................. 104
11.1 Pretpodešavanje radijatorskih regulacionih ventila .................................................... 104
11.2 Regulisanje.................................................................................................................. 106
Regulisanje radnog kola...................................................................................................... 106
12 Osiguranje kvaliteta ........................................................................................................ 107
13 PRILOG.......................................................................................................................... 108
R
Gde je grejanje tu je HERZ
R.Jauschowetz: HERZ - Sistemi za grejanje toplom vodom - HIDRAULIKA
Strana 8
H.v.Helmholc (1821-1894) Nemacki fi:iolog i fi:icar
Energija moze biti samo prevedena iz jednog u drugi
oblik. Prema tom Iizickom principu nije ispravno reci:
proizvodac toplote vec toplotni pretvarac, odnosno
potrosnja energije umesto koriscenje energije.
Toplotna energija
Toplotna energija je vid energije i oznacava se jos kao i
kolicina toplote. Jedinica mere toplotne energije je Dzul
(J). U praksi je takode vrlo cesto, iz prakticnih razloga
u upotrebi kilovat-cas (kWh).
Deo energije koji je doveden u sistem akumulira se u
vidu unutrasnje energije. Ovo povecanje unutrasnje
energije odrazava se povecanjem temperature ili
promenom agregatnog stanja. Preostali deo energije se
transIormise u mehanicki rad W.
Specificni toplotni kapacitet c je kolicina toplote koja
je potrebna da se masa od 1 kg zagreje za 1 K.
SpeciIicni toplotni kapacitet se menja sa promenom
temperature.
Pri tome ce potpuna termodinamicka ravnoteza
termoizolovanog sistema biti ostvarena na srednjoj
temperaturi :
Kolicina toplote ne moze biti izmerena direktno;
moguce je tacno izmeriti masu tela i temperaturu pre i
posle zagrevanja (hladenja). Uz pomoc speciIicnog
toplotnog kapaciteta, primljena (predata) kolicina
toplote moze biti izracunata. Promena temperature
¨ș izazvana primljenom (ili predatom) kolicinom
toplote je konstantna.
Toplotni kapacitet je kolicina toplote koja je potrebna
da se izvrsi jedinicna promena temperature mase.
Q
1.1.2 Prvi zakon termodinamike
(za zatvoreni sistem)
1.1.4 Jednacina prvog zakona
termodinamike
1.1.3 TopIotni kapacitet
W U Q + =A
Q
i
û . c . m Q
i

Gde su:
i
Q
kJ Toplotni kapacitet
m kg Masa
c kJ.kg
-1
.K
-1
spec.Toplotni kapacitet
(ranije speciIicna toplota)
û
K Temperatura
Tabela 1-1: SpeciIicni toplotni kapacitet c
m
û
( )
m 2 2 1 1 2 2 2 1 1 1
c . m c . m . c . m . c . m û û û + +
ili
( ) ( )
2 m 2 2 m 1 1 1
. c . m . c . m û û û û ÷ ÷
t
W
P ;
Vreme
Rad
Snaga
û A = A . .c m Q
Gde su:
Q kJ Kolicina toplote
m kg masa
c kJ.kg
-1
.K
-1
spec. topl. kapacitet

K
Temperaturna razlika
1. Osnovni pojmovi
1.1 Osnovi termodinamike
1.1.1 Zakon odrzanja energije
TransIormacije energije prema zakonima prirode
sveobuhvatno je Iormulisao H.v.Helmholc (H. v.
Helmholz, 1821-1894)
U zatvorenom sistemu
ukupna kolicina energije je konstantna
W ÷ const.
Toplotna energija dovedena u zatvoreni
sistem jednaka je
zbiru promene unutrasnje energije i
izvrsenog rada.
Specificni
topIotni kapacitet
izmedu 0°C i
100°C
kJ.kg
-1
.K
-1
Wh . kg
-1
.K
-1
Voda
4,20 1,163
Bakar
0,385 0,105
Aluminium
0,904 0,252
Celik, Zelezo
0,465 0,128
Zid od pune cigle
0,84 0,236
Mineralno ulje
2,00 0,560
Vazduh
1,00 0,280
C
M
Y
CM
MY
CY
CMY
K
008.pdf 19.1.2006 11:49:09
Gde je grejanje tu je HERZ
Strana 9
R.Jauschowetz: HERZ - Sistemi za grejanje toplom vodom - HIDRAULIKA
R
Jedinica: W (Vat) = J/s
1 W jednak je ravnomernoj promeni energije za 1 J za
vreme od jedne sekunde.
Rad N.m = J Dzul
Snaga W Vat
1 W = 1 J/s = 1 Nm/s
Ove su jedinice u suštini jednake i mogu biti
upotrebljavane bez ogranicenja; na primer vat kao mera
angazovane elektricene energije u elektrotehnici
odgovara kolicini razmenjene toplote u termodinamici,
pri cemu se za termodinamicke procese preIerira
upotreba mere dzul u sekundi (J/s), dok se za vrsenje
mehanickog rada koristi brzina pomeranja napadne
tacke sile (Nm/s). Snaga je kolicnik rada i vremena: sto
je krace vreme izvrsenja rada, utoliko je veca snaga
Odavde sledi da se moze primenjivati toplotni Iluks
ili P.
U postrojenjima za grejanje bice neophodno odrediti
maseni protok u cevovodu i grejnim telima, isto kao i
maseni protok pumpe qm na osnovu poznatog toplot-
nog Iluksa ĭ i temperaturne razlike .
Za odredivanje masenog protoka i zapreminskog
protoka koristi se obrazac
Za gustinu vode u termodinamickim proracunima
usvaja se vrednost
odnosno 1 l ÷ 1 kg
Kroz vod A sistema za grejanje toplom vodom mora
proteci toplotni Iluks 30 kW da bi ostvario pad
temperature na grejnim telima od ÷ 20 K.
Koji je maseni (zapreminski) protok potreban za
ostvarenje ?
Stepen iskoriscenja (korisnog dejstva) pokazuje koliko
je rada (energije) iskorisceno u odnosu na ukupno
ulozeni rad.
1.1.5 Snaga P
1.1.6 KoIicina predate topIote
= TopIotni fIuks ĭ
1.1.7 Maseni protok qm u zavisnosti
od topIotnog fIuksa ĭ
1.1.8 Stepen korisnog dejstva Ș
J
S
=
-
Q
û A
û A
u
. c
q
m

,
û A
u
. c
3600 .
q
m
kg.h
-1
Ovde su:
q
m
kg.s
-1
Maseni protok
d
kW Toplotni fluks
c kJ.kg
-1
.K
-1
Spec. topl. kapacitet

K Temperaturna razlika
(
û
V -
û
R
)
t . c
P
m
A

-
a gustina se odreduje preko
ili
v
m
q
q
V
m
a min zapre
masa
p u
3
m
kg
,
dok je zapreminski protok
p
m
V
q
q
- u
s
m
3
Napomena:
p
=1000 kg.m
-3
,
-
m
-
V
rimer :
P
Maseni protok kroz cevovod, toplotni
Iluks


357 , 0
20 . 2 , 4
30
. c
q
m

û A
u
kg . s
-1
= 1286 kg . h
-1

20 . 16 , 1
30000
q
m
1286 kg . h
-1
Za temperaturu vode od 80°C gustina je
6 , 971 p
kg . m
-3
32 , 1
6 , 971
1286 q
q
m
V

p
m
3
. h
-1
zu
ab
zu
ab
P
P
rad ulozeni
rad tan koris
dejstva korisnog Stepen
u
u
û
û
A
A
u . c . q
t
. c . m
dt
dQ
vreme
toplote Kolicina
fluks Toplotni
m

C
M
Y
CM
MY
CY
CMY
K
009.pdf 19.1.2006 11:49:06
R
Gde je grejanje tu je HERZ
R.Jauschowetz: HERZ - Sistemi za grejanje toplom vodom - HIDRAULIKA
Slika 1-1 Temperaturna raspodela u izolovanom zidu sa (a) unutrašnjom i (b) spoljašnjom izolacijom
Strana 10
1.1.9 Efikasnost
1.1.10 Prenos toplote
q
N
Pod pojmom eIikasnosti podrazumeva se odnos izmedu
isporucene (upotrebljive) i iskoriscene energije u
posmatranom sistemu.
Otpor prelazu toplote sa unutrasnje povrsine je oznacen
sa Ri , a otpor prelazu toplote sa spoljasnje povrsine Re
.
Toplota se odaje preko zidova procesom prolazenja
toplote, koji je neophodno razumeti. Prolazenje toplote
se odreduje preko:
Jednacina za odredivanje prenosa toplote kroz glatki zid
vazi pod pretpostavkom stacionarnog, jednodimen-
zionog toplotnog Iluksa.
Za viseslojno gradevinsko konstruktivno resenje,
ukupan otpor prolazenju toplote odreduje se kao zbir
otpora svih slojeva.
Toplotni Iluks kroz glatki zid, pri stacionarnim
uslovima, zavisi od povrsine zida A i razlike izmedu
unutrasnje i spoljasnje temperature (ne temperature
povrsina zida)
Jos uvek su u upotrebi oznake k umesto U i umesto
. KoeIicijent prolazenja toplote U se dobija kao
reciprocna vrednost otpora prolazenju toplote R. Na
slici 1-1 prikazan je raspored temperatura u zidu
koeIicijenta prelazenja toplote Įi
(unutrasnja konvekcija)
provodenja toplote kroz zid (ȜG)
koeIicijenta prelazenja toplote Įe
(spoljasnja konvekcija)
ul
kor
N
Q
Q
energija uloåena
energija korisna
q
U
d
R R R R
e i
e i
1 1 1
= + + = + + =
_ _
o i o
i
Gde su :
R m
2
.K .W
-1
otpor prolaåenju toplote R =1/U
R
i
m
2
.K.W
-1
otpor prelaåenju toplote sa unutrašnje strane
R
i
m
2
.K.W
-1
otpor svih slojeva prolaåenju toplote
R
NJ
=d/NJ
R
e
m
2
.K.W
-1
otpor prelaåenju toplote sa spoljašnje strane
o
i
W.m
-2
K
-1
koeficijent prelaåenja
toplote sa unutrašnje strane
o
e
W.m
-2
K
-1
koeficijent prelaåenja
toplote sa spoljašnje strane
d m debljina sloja
i W.m
-1
K
-1
koeficijent provoÿenja toplote
U W.m
-2
K
-1
koeficijent prolaåenja toplote (ranije k)
Q
-
d = P
û û û A u . L ) ( . A . U P
e i o o
÷
C
M
Y
CM
MY
CY
CMY
K
010.pdf 19.1.2006 11:49:02
Gde je grejanje tu je HERZ
Strana 11
R.Jauschowetz: HERZ - Sistemi za grejanje toplom vodom - HIDRAULIKA
R
1.2 Osnovi mehanike fluida
(Hidraulika)
1.2.1 Jednacina kontinuiteta
1.2.2 Dinamicki pritisak pd
U prethodnoj jednacini su:
d
o
, P
o
W Prenos toplote, toplotni fluks
U W.m
-2
K
-1
Koeficijent prolazenja toplote
A m
2
Površina zida
û
i
K Unutrašnja temperatura
û
e
K Spoljašnja temperatura
L=U.A W.K
-1
Provodljivost
Pri stacionarnom proticanju fluida kroz cev maseni
protok je konstantan
U slucaju strujanja nestisljivog Iluida ( ȡ ÷ const.) zapre-
minski protok je konstantan.
Pri mirovanju Iluid poseduje staticki pritisak (rezervoar
gasa) dok pri kretanju ima staticku (strujnu) i dinamicku
komponentu.
Zbir ova dva pritiska daje totalni ili zaustavni pritisak. Pri
kretanju aviona njegov vrh njuske trpi totalni pritisak, jer
je u toj tacki brzina strujanja Iluida jednaka nuli i sva
kineticka energija pretvorena u potencijalnu zapravo
predstavlja dinamicku komponentu totalnog
(zaustavnog) pritiska.
Jedinica mere za pritisak p je Paskal (Pascal)
u oznaci Pa
1 bar = 103 mbar = 105 Pa
Stare jedinice:
Tehnicka atmosfera
1 at ÷ ÷ 9,80665 . 104 Pa
Fizicka atmosfera
1 atm ÷ 1,033 at ÷ ÷101,3 kPa ÷ 760 Torr
Brzina Iluida u cevi unutrasnjeg precnika D izracunava se
preko obrasca
Za slucaj promene povrsine precnika cevi sa A1 do A2 kao
sto je prikazano na slici 1-2 , pri ȡ ÷const, vazi sledeca
jednacina:
Jednacina kontinuiteta se moze zapisati i u obliku:
Slika 1-2 Cev promenlfivog poprecnog preseka
Brzina strujanja obrnuto je proporcionalna promeni
povrsine poprecnog preseka:
. const A . w . q
m
p
. const A . w q
v

r . D
4 . q
A
q
w
2
v v

Pri cemu je:
w
m.s
-1
Brzina
A m
2
Površina poprecnog preseka cevi
D
m Unutrašnji precnik cevi
q
v
m
3
.s
-1
Zapreminski protok
q
m
kg.s
-1
Maseni protok
2 2 1 1 v
A . w A . w q
1
2
2
1
A
A
w
w

C
M
Y
CM
MY
CY
CMY
K
011.pdf 19.1.2006 11:48:59
R
Gde je grejanje tu je HERZ
R.Jauschowetz: HERZ - Sistemi za grejanje toplom vodom - HIDRAULIKA
Strana 12
Prantlov pritisak je:
Strujni pritisak (staticka komponenta ukupnog pritiska)
pri strujanju fluida kroz cevi deluje na zidove cevi,
odnosno pravac sile koja je posledica strujnog pritiska na
povrsinu cevi normalan je na pravac strujanja Iluida. Pri
mirovanju Iluida staticki pritisak je jednak zbiru pritiska
stuba tecnosti i pritiska sistema.
Izracunati pritisak vodenog stuba na unutrasnji zid cevi,
ako visina h od slobodne povrsine tecnosti u otvorenom
rezervoaru iznosi 10 m (slika 1-3).
Sa druge strane na sistem deluje atmosIerski pritisak,
kao natpritisak. AtmosIerski pritisak za 400 m
nadmoske visine iznosi 0,96 bar.
Napomena:
10 metara vodenog stuba stvara hidrostaticki pritisak od
10 mWs ÷ 1 bar ÷ 100 kPa.
Ukupni pritisak
Oznacava se takode kao radni pritisak u masinskim
sistemima. To je pritisak u odredenoj tacki prilikom
rada sistema.
Kod cevi sa kruznim poprecnim presekom, hidraulicni
precnik jednak je unutrasnjem precniku cevi dh = D
Za potrebe proracuna usvojicemo da se strujanje kroz
cevi proizvoljnog poprecnog preseka odvija priblizno
isto kao i kod cevi kruznog poprecnog preseka.
Hidraulicni precnik
Za cevovode i kanale sa poprecnim presekom koji
odstupa od kruznog, veoma je prakticno , u saglasnosti
sa otporima turbulentnog strujanja, usvojiti hidraulicni
ekvivalentni precnik dh.
Hidrostaticki pritisak menja se linearno sa prome-
nom visine h. (Slika 1-3). Ukupni staticki pritisak
(apsolutni pritisak) jednak je zbiru statickog pritiska pst i
spoljasnjeg pritiska po.
1.2.3 (Hidro) staticki pritisak
1.2.4 HidrauIicni i ekvivaIentni precnik
2
d
w
2
p
p

Ovde figurišu:
pd Pa Dinamicki pritisak
p kg.m
-3
Gustina
w m.s
-1
Brzina
p
st
Sys st
p h . g . p + p
Ovde su:
pst Pa = N.m
-2
Staticki pritisak
p kg.m
-3
Gustina
g m.s
-2
Ubrzanje zemljine teze = 9,81 m/s
2
h m Visina vodenog stuba
p
sys
Pa ÷ N.m
-2
Pritisak u sistemu
Ap
h
o st uk st
p p p +
Gde su:
Slika 1-3 Hiarostaticki pritisak
uk st
p
Pa = Nm
-2
Apsolutni pritisak
p
st
Pa = Nm
-2
-2
Staticki pritisak
p
o
Pa = Nm Atmosferski pritisak
rimer :
P
Izracunavanje apsolutnog statickog
pritiska
h . g . p
st
p
1000 . 9,81 . 10 ÷
÷ 9,81 . 10
4
kg . m
-2
s
-2
÷ 9,81 .10
4
Pa ÷
÷ 0,981 bar ~ 1bar
bar 94 , 1 kPa 1 , 194 96 1 , 98
kPa 96 , 0 kPa 1 , 98 p p p
amb st abs
+
+ +
st d tukup
p p p +
U
A 4
d
h

Gde je:
dh
m Hidraulicni precnik
A m
2
Površina poprecnog preseka
U m Obim cevi okvašen fluidom
C
M
Y
CM
MY
CY
CMY
K
012.pdf 19.1.2006 11:48:55
Gde je grejanje tu je HERZ
Strana 13
R.Jauschowetz: HERZ - Sistemi za grejanje toplom vodom - HIDRAULIKA
R
Kod cevi sa pravouglim poprecnim presekom (pravo-
ugaonik sa stranicama a i b) vazi:
Ekvivalentni precnik
Ekvivalentni precnik dg se najcesce upotrebljava kod
proracuna vazdusnih vodova sa pravougaonim poprecnim
presekom.
Ekvivalentni precnik dg se primenjuje kada je poznat pad
pritiska, npr. prilikom proracuna duzina deonica u okviru
sistema kanala za klimatizaciju pod visokim pritiskom.
Koriscenjem odgovarajuce tabele, preko dg, neophodno
dimenzionisanje kanala pravougaonog proIila moze biti
izvrseno mnogo jednostavnije.
Rejnoldsov broj je bezdimenziona velicina kojom je
opisana karakteristika strujanja Iluida. Strujanja u
cevovodu su jednaka ako imaju jednak Rejnoldsov broj
Za vrednosti Rejnoldsovog broja Re _ 2320 strujanje je
laminarno, to jest raspored brzina strujanja Iluidnih delica
unutar cevi je paraboloidnog oblika.
Gde je:
Za vodu:
Za ulje za grejanje (ekstra lako)
Na osnovu dh i totalne brzine strujanja Iluida, preko
dijagrama za pravougaoni poprecni presek, odredujemo
gubitke R usled trenja Iluida u cevi.
Izracunati maseni protok i hidraulicni precnik cevi (dh) u
cevovodu sa cevima pravougaonog oblika dimenzija
40x60 mm.
Za kvadratni poprecni presek dimenzije a vazi:
( ) b a
ab 2
b a 2
ab 4
d
h
+

+

a
a 4
a 4
d
2
h

Pravougaoni kanal sa hidraulicnim
precnikom dh pravi isti otpor kretanju
fluida kao i cev kruznog poprecnog
preseka stvarnog unutrasnjeg precnika
dh, pri istim brzinama strujanja fluida
Kanal sa pravougaonim poprecnim
presekom ekvivalentnog precnika dg
pravi gubitke pritiska jednako kao i
glatka cilindricna cev precnika jednakog
dg , pri istom zapremiskom protoku.
A
q
w
v
stv

Gde su:
stv
w
m.s
-1
Brzina
qv
m
3
.s
-1
Zapreminski protok
A m
2
Referentna površina poprecnog preseka
rimer :
P
Cev sa pravougaonim poprecnim
presekom
Debljina zida s = 2 mm
Poprecni presek A = 36 x 56 = 2016 mm
2
= 0,002 m
2
Obim U = (36 + 56).2 = 184 mm = 0,184 m
m 0435 , 0
184 , 0
002 , 0 . 4
U
A . 4
d
h

Pri stvarnoj brzini strujanja od w = 2 m/s maseni
q A w
m
= . . p
= 0,002 . 2 . 1000 = 4 kg/s= 14400 kg/h.
protok ce biti
5
3 3
5
3 3
5
2 g
b a
b a
27 , 1
b a
b a 32
d
+

+

r
1.2.5 Rejnoldsov (Reynold) broj
v
D . w
Re
w
m.s
-1
Brzina strujanja
D
m Unutrašnji precnik cevi
v
m
2
.s
-1
Kinematicka viskoznost
10 °C
v
= 1,31.10
-6
m
2
.s
-1
80 °C
v
= 0,37.10
-6
m
2
.s
-1
20 °C
v
= 6,00.10
-6
m
2
.s
-1
C
M
Y
CM
MY
CY
CMY
K
013.pdf 19.1.2006 11:57:33
R
Gde je grejanje tu je HERZ
R.Jauschowetz: HERZ - Sistemi za grejanje toplom vodom - HIDRAULIKA
Strana 14
Kada je Rejnoldsov broj prede vrednost Re = 2320,
strujanje postaje turbulentno. U inzenjerskim proracu-
nima se pod turbulentnim strujanjem smatra kretanje
Iluidnih delica u razlicitim pravcima, a problem se raz-
matra kao ravanski proIil brzina. Raspored brzina je
"ravniji" sto je veci Rejnoldsov broj.
Za proracun padova pritiska Iluida u kruznim, pra-
vim cevima duzine l koristi se izraz izraz:
Tab. 1-2 Apsolutna hrapavost k za razlicite cevi
Vrednost R u Pa/m oznacava pad pritiska po metru cevi i
takode se naziva specificni otpor trenja cevi. Njegove
vrednosti se prikazuju tabelarno ili preko dijagrama.
KoeIicijent trenja u cevi i je bezdimenziona velicina i
zavisi od hrapavosti cevi k u mm, oblika strujanja (Re) i
temperature Iluida.
Za laminarno strujanje (Re <2320) koeIicijent trenja
cevi se izracunava prema obrascu:
Uobicajene vrednosti:
Slika 1-4 Hrapavost cevi
KoeIicijent - moze biti odreden sa dijagrama (sl. 1-4)
Za izracunavanje koeIicijenta trenja i za hrapave cevi
pri turbulentnom strujanju koristi se obrazac po
Kolbruku (COLEBROOK)
Gde su:
Gde su:
1.2.6 Trenje u pravim cevima
1.2.7 HidrauIicki koeficijent trenja cevi
Ap
R
2
R
w
2 D
l
l . R p
p
i A
Ap
R
Pa Pad pritiska u cevi
R
Pa.m
-1
Pad pritiska po metru cevi=
l m Duzina cevi
i
- Koeficijent trenja u cevi
D
m Unutrašnji precnik cevi
p
kg.m
-3
Gustina
w
m.s
-1
Brzina
p
2
2
w
Pa Prantlov broj
Otpor strujanju u cevi
i
= 0,02...0,05
Re
64
= i
1
2
2 51
0 27
i i
= ÷ +

¸

(
¸
(
log
,
Re
,
k
d
h
i
- Koeficijent trenja cevi
k m Hrapavost cevi
d
h m Hidraulicni precnik
Re - Rejnoldsov broj
mm
vucene cevi (npr. Cu) 0,0013 ...
0,0015
Celicne cevi - trgovacki kvalitet 0,045
Celicne cevi - korodirane 0,15...0,2
Celicne cevi - intenzivno
korodirane
1,0...3,0
Plastika 0,0015 ...
0,0070
C
M
Y
CM
MY
CY
CMY
K
014.pdf 19.1.2006 11:57:30
Gde je grejanje tu je HERZ
Strana 15
R.Jauschowetz: HERZ - Sistemi za grejanje toplom vodom - HIDRAULIKA
R
Dodatni gubici pritiska pri proticanju kroz armature,
spojnice, aparate i slicno moraju biti uzeti u obzir. Ovi
gubici su proporcionalni dinamickom pritisku pri
srednjoj brzini strujanja i mogu biti odredeni uz pomoc
koeIicijenta otpora . Pad pritiska se tada izrazava kao:
b) Proticanje kroz racvu
Prolazak kroz racvu pojavljuje se u slucajevima
praznjenja (smanjenje) ili snabdevanja (povecanje).
Razdeljivanjem ili sabiranjem mase Iluida u strujanju
kroz odvod (odliv) ili dovod (priliv) dolazi do gubitaka
pritiska glavnog toka.
KoeIicijent otpora strujanju zavisi od vise Iaktora:
Ovi Iaktori moraju biti uzeti u obzir pri odredivanju
velicine -vrednosti.
Brzina se izracunava preko jednacine kontinuiteta ili se
odreduje pomocu podataka iz tabela.
Armature, spojevi, rezervoari, aparati i sl. prouzrokuju
gubitke usled trenja, odnosno gubitke usled promene
pravca proticanja i mogu biti zajednicki obuhvaceni
preko koeIicijenta otpora . Pored toga mora biti uzeta
u obzir brzina strujanja (videti tabelu koeIicijenta
lokalnih otpora u prilogu)
Iz prakticnih razloga u tabelama su navedene priblizne
vrednosti otpora
Nekoliko primera sistema sa lokalnim otporima
a) Diskontinuitet poprecnog preseka
Pad pritiska se u osnovi desava pod zajednickim
uticajem razlicitih brzina kretanja Iluida i razlicitih
pravaca kretanja Iluidnih delica.
Pri izracunavanju gubitaka pritiska mora se obratiti
paznja na koji se dinamicki pritisak odnosi vrednost
koeficijenta; na brzinu strujanja w ispred racve, ili na
brzinu strujanja wA u racvi.
Prilikom sabiranja protoka, vrednosti koeIicijenta -
mogu biti cak i negativne, to jest, ako se protok na ulazu
sastoji od protoka sa velikom enegijom. Gubici u racvi
mogu biti umanjeni konusnim prelazom i dodatno,
boljim zaobljenjem spoja cevi i racve.
Razdeljivanje protoka racvom u obliku krivine (kolena),
za razliku od racvi pod uglom od 90°, rezultuje uman-
jenim gubicima.
Pod normalnim uslovima vrednosti mogu biti
odredivane sa slike 1-6. Za gubitke u razvodniku
koeIicijent ÷ 0,5 , za sabirni kolektor moze se usvojiti
da je ÷ 1,0, dok ce odgovarajuci poprecni presek biti
odreden iteracijom.
Gde su:
Slika 1-5 Otpor usled proširenja cevi
1.2.8 Pad pritiska usled otpora trenja u
cevovodu
¸
¸
¸
¸
¸
¸
¸
¸
Ap Z w
E
= =
_
¸
p
2
2
Ap
E
Pa Pad pritiska
usled lokalnih otpora (Z)
¸
- Koeficijent otpora
p
kg.m
-3
Gustina (za vodu
p ~
1.000 kg.m
-3
)
w
m.s
-1
Brzina
-
Od oblika poprecnog preseka cevi
-

(kruzni ili pravougaoni),
-
Karakteristika poprecnog preseka

A/A
A
odn. A/A
D
,
-
Brzinske karakteristike

w/w
A
odn. w/w
D
,
-
Ugla racvanja
þ
Oblika racve (npr. konusna).
C
M
Y
CM
MY
CY
CMY
K
015.pdf 19.1.2006 11:57:27
R
Gde je grejanje tu je HERZ
R.Jauschowetz: HERZ - Sistemi za grejanje toplom vodom - HIDRAULIKA
Strana 16
c) Kalorimetar:
Za merenje utroška toplotne energije koriste se
kalorimetri koji se ugraduju kod potrosaca. Pre svakog
kalorimetra ugraduje se hvatac necistoca na rastojanju
od 5D do 8D a iza njega 2D do 3D. Ako je moguce,
prilikom postavljanja senzora koristiti luk sa
potopljenom caurom postavljen suprotno od smera
strujanja grejnog medijuma. Gubitak pritiska na
kalorimetru deklarisan je u speciIikaciji proizvodaca.
d) Grejna tela:
Za pad pritiska na cevastim ili plocastim grejnim telima,
konvektorima sa malom brzinom strujanja grejnog
medijuma, usvaja se vrednost ÷ 2,5. Pad pritiska na
grejnim telima u Pa iznosi:
e) Cevi za podno i zidno grejanje
Pad pritiska na cevnoj mrezi duzine l moze biti
izracunat. Vrednosti R date su tabelarno u tehnickoj
dokumentaciji proizvoda.
f) Izmenjivaci toplote, kaloriferi i solarni kolektori
Uopsteno vazi:
Pad pritiska se odreduje iz tehnicke dokumentacije
na osnovu nominalnog zapreminskog protoka qN.
Stvarni pad pritiska proporcionalan je kvadratu
kolicnika zapreminskih protoka qv2.
je brzina vode na ulaznom preseku (npr. DN 20 pre-
ma ÖNORM M 5611 za cevi srednje tvrdoce sa
navojem), a ne brzina strujanja u cevi. Za ispravno
izvodenje proracuna potrebno je posebno razmotriti
svaki grejni element. Grejni elementi sa izuzetno malim
poprecnim presekom na mestima proticanja medijuma
moraju biti uzeti u obzir pazljivo na osnovu dijagrama
proizvodaca.
¸
2
H
w .
2
. p
p
¸ A
w
H
l R p
FB
. = A
Ap
N
2
2
2
|
|
.
|

\
|
=
vN
v
N
q
q
p p A A
Slika 1-6 Koeficifent otpora racva/kolektor :a prave T-fitinge
C
M
Y
CM
MY
CY
CMY
K
016.pdf 19.1.2006 11:57:46
Gde je grejanje tu je HERZ
Strana 17
R.Jauschowetz: HERZ - Sistemi za grejanje toplom vodom - HIDRAULIKA
R
Izmenjivac toplote prema proizvodackoj speciIikaciji
izaziva pad pritiska od 1,2 m pri nominalnom protoku
od 3,2 m
3
/h. Pronaci gubitak pritiska na izmenjivacu pri
protoku od 5 m
3
/h.
Promena protoka vode kroz sistem takode izaziva
promenu gubitaka pritiska. Pad pritiska na regulacionim
ventilima ili ventilima sa pretpodesavanjem moze biti
graIicki prikazan na dijagramu, linijom pada pritiska
(Slika 1-7).
Karakteristika ventila kv prikazuje zapreminski protok
vode qv u m
3
.h
-1
pri kome dolazi do pada pritiska za 1
bar (prema VDI/VDE - 2173) .
Pad pritiska na ventilu moze biti izracunat preko
koeIicijenta otpora svedenog na poprecni presek
otvora ventila kao:
Pad pritiska ne zavisi od poprecnog preseka otvora
ventila pri Iiksnoj vrednosti karakteristike ventila kvs.
Slika 1-7 Linija pada pritiska
1.2.9 Pad pritiska na regulacionim
ventilima i izvršnim elementima
upravIjackog sistema
¸
rimer :
P
Pad pritiska na izmenjivacu toplote
(
,
\
,
(
j

(
(
,
\
,
,
(
j

2 2
vN
2 v
N 2
2 , 3
5
2 , 1
q
q
p p A A
2,93 m
V
v
v
p
q
k
A

pri
1000 = p
, npr. lako ulje

V
v v
p
q k
A
p

kv -vrednost predstavlja protok kroz
regulacioni element u m
3
/h, koji pri
odredenoj otvorenosti ventila
(nominalna otvorenost H) izaziva pad
pritiska od 1 bar = 100 kPa.
kvs-vrednost se odnosi na otvorenost H100 ,
to jest pri 100% otvorenosti ventila.
Za qv1 = kvs
i
A
p1 = 1 bar pad pritiska na ventilima
bice:
2
1
2
1
2
|
|
.
|

\
|
=
v
v
q
q
p
p
A
A
, pri cemu je
2
|
|
.
|

\
|
=
vs
v
V
k
q
p A
bar, gde je qv
u m
3
/h ili

Ap
q
k
V
v
vs
=
|
\

|
.
| 100
2
kPa, sa qv
u m
3
/h


Ap w
q
k
V
v
vs
= =
|
\

|
.
| ¸
p
2
10
2 5
u Pa

Gde su:
¸
- Koeficijent otpora
p kg.m
-3
Gustina
w m.s
-1
Brzina na ulazu
q
v
m
3
.h
-1
Zapreminski protok
k
vs
m
3
.h
-1
Karakteristika potpuno otvorenog ventila
Ap
V
bar Pad pritiska na ventilu
C
M
Y
CM
MY
CY
CMY
K
017.pdf 19.1.2006 11:57:42
R
Gde je grejanje tu je HERZ
R.Jauschowetz: HERZ - Sistemi za grejanje toplom vodom - HIDRAULIKA
Strana 18
rimer :
P
Dimenzionisanje regulacionog ventila
rimer :
P
Pad pritiska na radijatorskim ventilima
Potrebno je izvršiti izbor regulacionog ventila za pad
pritiska , pri protoku od qv.
Pad pritiska na ventilu = 5 kPa = 5.10
-2
bar, protok
qv= 1,5 m
3
/h
izabrana vrednost kvs = 6 (pogledati dijagram)
Ukupni pad pritiska na odabranom ventilu izracunava
se kao:
Odrediti pad pritiska radijatorskim ventilima za brzinu
strujanja vode w u srednje mekim cevima prema DIN
2440 (ÖNORM M 5611).
Ako je medijum voda, onda vazi:
Za druge tipove prikljucaka npr. od plastike, pad
pritiska se mora odrediti preko kv-vrednosti.
Ocitane vrednosti pojedinacnih otpora u ovom slucaju
ne mogu biti primenjene.
Proracun za qv = 500 l/h = 0,5 m
3
/h: pad pritiska na
ventilu iznosi:
Pad pritiska na deonici sa konstantnim poprecnim
presekom.
Pad pritiska na deonici duzine l sastoji se od pada
pritiska usled trenja fluida u cevi i lokalnih otpora.
Na primer, zavisnost mozemo iskazati preko jednacine:
Ap
V
Ap
V
7 , 6
10 . 5
5 , 1
p
q
k
2
V
v
V

÷
A
m
3
/h
7 , 5
3 , 6
5 , 1
100
k
q
100 p
2 2
vs
v
V
(
,
\
,
(
j

(
(
,
\
,
,
(
j
A
kPa
2 2
V
w . 500 w
2
p ¸
p
¸ A
u Pa
Herz AS; Nr. 6823 dimenzija 1“ = DN 25
kvs
= 8,2
37 , 0
2 , 8
5 , 0
100
k
q
100 p
2 2
vs
v
V
(
,
\
,
(
j

(
(
,
\
,
,
(
j
A
kPa
Za svaku deonicu cevovoda vazi da je pri
istom precniku cevi jednak protok.
Padovi pritiska su proporcionalni
kvadratu zapreminskih protoka
2 2
E 2 1
w
2
w
2
.
D
l
p l . R p p p
¿
+
+ ÷
p
¸
p
i
A A
Ovde su:
i - Koeficijent trenja cevi
l m Duzina cevi
D m Unutrašnji precnik cevi
p kg.m
-3
Gustina
w
m.s
-1
Brzina
¸
- Koeficijent otpora
R Pa . m
-1
Pad pritiska po metru cevi
Ap
Pa Pad pritiska
Ap
E
Pa Pad pritiska usled lokalnih otpora
2
1 v
2 v
1
2
q
q
p
p
(
(
,
\
,
,
(
j

A
A
Gde su:
Ap
Pa Pad pritiska
q
v1
m
3
.s
-1
Zapreminski protok pri A p1
q
v2
m
3
.s
-1
Zapreminski protok pri
A
p
2
C
M
Y
CM
MY
CY
CMY
K
018.pdf 19.1.2006 11:57:39
Gde je grejanje tu je HERZ
Strana 19
R.Jauschowetz: HERZ - Sistemi za grejanje toplom vodom - HIDRAULIKA
R
Ovde su:
Ap
Pa Pad pritiska
p
kg.m
-3
Gustina
w m.s
-1
Brzina
¸ - Koeficijent otpora
i
- Koeficijent trenja cevi
l m Duzina cevi
A m
2
Površina poprecnog preseka
D
m Unutrašnji precnik cevi
q
v m
3
.s
-1
Zapreminski protok
K Pa.s
2
.m
-6
Konstanta cevne mreze
Ap
V
Pa Pad pritiska na regulacionom ventilu
Ap
st
Pa Hidrostaticki pritisak
g m.s
-2
Ubrzanje zemljine teze = 9,81 m.s
-2
H
0
mWS Visina vodenog stuba
1.2.10 Karakteristika cevovoda
(Karakteristika deonice)
Karakteristika cevovoda je kriva koja prikazuje vezu
izmedu pada pritiska i odgovarajuceg protoka. To sledi
iz Bernulijeve jednacine odrzanja energije.
Pri odredenom povecanju protoka neminovno dolazi do
podizanja niva vode u sistemu. Ovo izaziva porast
hidrostatickog pritiska koji mora biti savladan do visine
H0 pored ostalih otpora u sistemu.
Karakteristika sistema za otvoreni sistem pokazuje
komponentu hidrostatickog pritiska koja mora biti
savladana pumpom za visinu vodenog stuba Ho .
Na slici 1-9 prikazana je linija karakteristike otvorenog
sistema. Parabolicki oblik krive za razlicite varijante
podesavanja prigusenja od 1-5 pocinje statickom
komponentom pritiska .
Sistem grejanja u zatvorenom sistemu cirkulacije, na
primer, ima konstantnu kolicinu vode, koja se pomocu
pumpe krece kroz sistem od bojlera do grejnih tela, a
zatim preko sistema cevi vraca iz grejnih tela u bojler.
st v
2
p p w
2 D
l .
p A A A + + (
,
\
,
(
j
¿ + ¿
p
¸
i
,
0 st
H . g . p A A p
.
Pad pritiska u cevnoj mrezi
Gubici pritiska u cevnoj mrezi mogu se odrediti na
osnovu opora trenja u cevovodu i poznavanja lokalnih
padova pritiska na regulacionim ventilima.
Jednacina koja opisuje zatvoreni sistem glasi:
Kriva je parabola drugog reda i vrednosti mogu biti
ocitane sa dijagrama na slici 1-8
Slika 1-8 Karakteristika sistema
Slika 1-9 Karakteristika otvorenog sistema
2
v 2
2
v
2 2
q . K
A
q
2 D
l
w .
2
w .
2 D
l
p
(
,
\
,
(
j
+
+
¿ ¿
¿
p
¸ i
p
¸
p
i A
AH
o
C
M
Y
CM
MY
CY
CMY
K
019.pdf 19.1.2006 11:57:36
R
Gde je grejanje tu je HERZ
R.Jauschowetz: HERZ - Sistemi za grejanje toplom vodom - HIDRAULIKA
Strana 20
1.2.11 Paralelna veza grana cevovoda
Kroz sistem prolazi tacno onoliko vode koliko
isporucuje pumpa. Nije od znacaja povecanje nivoa
vode u sistemu, jer ce visinska razlika sigurno biti
savladana. Pod uticajem gravitacione sile ohladena
voda se u bojler vraca teze (sa mnogo vise otpora) nego
sto vruca voda dolazi do grejnih tela.
Uticaj sile zemljine teze uzima se u obzir samo ako
znacajno utice na napor pumpe. Takav slucaj se moze
javiti pri vrlo niskom radnom pritisku pumpe ili u
sistemima za grejanje visokih zgrada. U zatvorenim
sistemima karakteristika mreze prolazi kroz nultu tacku.
Moze biti niza pri manjem pritisku pumpe i kod sistema
u visokim zgradama.
Za zatvoreni sistem, parabolicna karakteristika sistema
prolazi kroz nultu tacku. Ovo je prikazano na slici 1-10.
Karakteristika cevovoda pokazuje uzajamnu zavisnost
izmedu pritiska i zapreminskog protoka u cevnoj mrezi.
Pri 70 ° snabdevanja sistema, samo je 49° pritiska
potrebno, a pri 50 ° kolicine potrebno je samo 25 ° itd.
U radnim dijagramima proizvodaca pumpi, veoma
cesto su karakteristike cevovoda prikazane kao Iamilija
krivih ili su predstavljene kao prave linije u logaritams-
kom koordinatnom sistemu.
Sistem za grejanje Iunkcionise pod razlicitim radnim
uslovima tokom grejne sezone.Svakom od uslova
pripada odgovarajuca karakteristika mreze. Karakteris-
tika 5 pokazuje otpore otvorenog ventila pri promen-
ljivom protoku. U sistemima za grejanje je uobicajeno
da rade ispod nominalnog opterecenja, npr. pri upotrebi
termostatskih ventila. Tada dolazi do povecanja otpora.
Sistem za grejanje Iunkcionise pod razlicitim radnim
uslovima tokom grejne sezone. Svakom od uslova
pripada odgovarajuca karakteristika mreze.
Karakteristika 5 pokazuje otpore otvorenog ventila pri
promenljivom protoku. U sistemima za grejanje je
uobicajen je rad ispod nominalnog opterecenja, npr. pri
upotrebi termostatskih ventila. Pri tome dolazi do
povecanja otpora.
Prirastaj krive ce se povecavati sa porastom protoka, tj.
sa udaljavanjem od nulte vrednosti i tezi vertikalnoj
liniji.
U hidraulicki paralelno povezanim granama, protok
vode se moze podeliti na dve komponente protoka qm1 i
qm2 . Raspodela se vrsi proprcionalno u skladu sa
padom pritiska na deonici 1 odnosno 2. Razlici
pritisaka odgovara razlika pritisaka u cvoru (KDD)
A, odnosno B.
Izjednacavajuci ove vrednosti razlike pritisaka na
deonicama, jednacina glasi:
Ova ravnoteza ima potpunu analogiju sa elektricnim
sistemima.
Na svakoj od deonica vazi:
Slika 1-9 Karakteristika otvorenog sistema
A
A
p K q
p K q
m
m
1 1 1
2
2 2 2
2
=
=
.
.
KDD p K q K q
m m
= = = A
1 1
2
2 2
2
. .
C
M
Y
CM
MY
CY
CMY
K
020.pdf 19.1.2006 11:57:24
C
M
Y
CM
MY
CY
CMY
K
021.pdf 19.1.2006 12:06:33
R
Gde je grejanje tu je HERZ
R.Jauschowetz: HERZ - Sistemi za grejanje toplom vodom - HIDRAULIKA
Strana 22
rimer :
P
Paralelno vezivanje grejnih tela
Vezivanje dva grejna elementa izvršeno je kao što je
prikazano na slici 1-13. Dva grejna tela su prikljucena
paralelno i odnos pritisaka se reguliše preko regulacionih
ventila.
Izracunavanje zapreminskog protoka:
Odabran je radijatorski ventil HERZ TS 98V, dimenzije
½ ".
Pad pritiska na radijatorskom ventilu na grejnom telu 1:
Moze se uociti da ce pad pritiska rezultovati
prekomernim zagrevanjem elementa 1 za razliku od
elementa 2, tako da ce za potrebe proracuna biti usvojeno
da je ventil 1 potpuno otvoren. Radijatorski ventil 2 je
potrebno podesiti prema razlici pritisaka u granama A i A'
Grejni element 1:
Snaga grejnog tela = 1600W
Pad pritiska pri prolasku medijuma kroz grejno telo
A-A ' = 250Pa
Grejni element 2:
Snaga grejnog tela = 800W
Pad pritiska pri prolasku medijuma kroz grejno telo
A-A ' = 60Pa
Temperaturna razlika 10 K
Dva radijatorska ventila dimenzije ½ " potrebno je
podesiti tako da padovi pritiska na deonicama budu
podjednaki.
Slika 1-13 Dva paralelno vezana grejna tela
d
1
d
2
1 1
1
1
1
1 v
h . kg 8 , 136 s . l 038 , 0
s . kg 038 , 0
10 . kg . s 4200
1600
. c
q
÷ ÷
÷
÷


û A
u
1 1
1
1
2
2 v
h . kg 4 , 68 s . l 019 , 0
s . kg 019 , 0
10 . kg . s 4200
800
. c
q
÷ ÷
÷
÷


û A
u
1500
1
= A
HRv
p
Pa pri potpuno
otvorenom ventilu.
Pad pritiska na radijatorskim ventilima:
Ap
HRv
2
:
2 1
p p A A =
250 Pa + 1500 Pa =60Pa+
Ap
HRv2
Ap
HRv2
= 1690 Pa
VE = 5
C
M
Y
CM
MY
CY
CMY
K
022.pdf 19.1.2006 12:07:12
Gde je grejanje tu je HERZ
Strana 23
R.Jauschowetz: HERZ - Sistemi za grejanje toplom vodom - HIDRAULIKA
R
Slika 1-14 HERZ TS-98-V ½ "
C
M
Y
CM
MY
CY
CMY
K
023.pdf 19.1.2006 12:07:04
R
Gde je grejanje tu je HERZ
R.Jauschowetz: HERZ - Sistemi za grejanje toplom vodom - HIDRAULIKA
Strana 24
2.1.1 Kapacitet pumpe
2.1.3 Kapacitet centrifugalne pumpe
2.1.4 EIektricna snaga pumpe Pel i
stepen iskoriscenja
2.1.2 Potisna visina H
Cirkulaciona pumpa za grejanje ima ulogu transporta
tople vode u zatvorenom sistemu grejanja, npr. topla voda
iz kotla dovodi se do grejnih tela, a zatim se ohladena
vraca nazad u kotao.
Kapacitet centrifugalne pumpe je koristan protok
ostvaren radom pumpe.
Kapacitet pumpe je koristan protok isporucen kroz izlazni
poprecni presek odvoda pumpe.
Kapacitet pumpe u sistemu se izracunava prema emisiji
toplote na strani korisnika i toplotnim gubicima pri
distribuciji.
Napomena:
U inzenjerskim proracunima moze se usvojiti da je
gustina vode 1000 kg/m
3
.
Potisna visina H je visina do koje je pumpa u mogucosti
da podigne vodeni stub, odnosno, slobodnu površinu
tecnosti. Jedinica mere je metar vodenog stuba.
Elektricna snaga pogona pumpe
Za elektricni pogon cirkulacione pumpe vazi:
2. Cirkulacione pumpe
û p A
u + u
=
. .c
q
V H
v
Gde su:
H
u
W Predat toplotni fluks
V
u
W Toplotni gubici
û A
K Razlika temperatura u potisnom
i povratnom vodu
c kJ.kg
-1
K
-1
spec. toplotni kapacitet
(voda c = 4,196 kJ . kg
-1
K
-1
)
p
kg.m
-3
gustina (Voda pri 80°C ima
gustinu p = 971,6 kg.m
-3
)
g
Z R l
H
.
) . (
p
_
+
=
Gde su:
l m Duzina cevovoda
R [Pa/m] Pad pritiska
Z [Pa] Lokalni otpor cevovoda
p
kg.m
-3
gustina (Voda pri 80°C
p = 971,6 kg.m
-3
)
g m.s
-2
Ubrzanje Zemljine teze = 9,81 m.s
-2
P g q H
v
= p. . .
Ovde su:
q
v m
3
.s
-1
Zapreminski protok (
V
-
)
P W Snaga
g m.s
-2
Ubrzanje Zemljine teze = 9,81 m.s
-2
p
kg.m
-3
Gustina
H mWS Potisna visina
p
q
P
q p
el
v p
ges
=
. A
q
q
ges
=
q
M
.
q
P
0,40 ... 0,60 male pumpe
0,60 ... 0,75 srednje pumpe
0,75 ... 0,85 velike pumpe
0,50 ... 0,60 E-motor
Ukupan
-
stepen iskorišcenja pumpe
C
M
Y
CM
MY
CY
CMY
K
024.pdf 19.1.2006 12:06:54
Gde je grejanje tu je HERZ
Strana 25
R.Jauschowetz: HERZ - Sistemi za grejanje toplom vodom - HIDRAULIKA
R
Kavitaciona rezerva hidrostatickog pritiska H (NPSH
-Net Positive Suction Head) jednaka je hidrostatickom
pritisku vodenog stuba svedenog na poprecni presek
izlazne grane pumpe.
Uz odgovarajuce aproksimacije za svaku pumpu moguce
je primeniti sledeci zakon (zakon proporcioonalnosti ili
slicnosti)
Apsolutna visina ulazne grane mora biti visa od NPSH
prema preporukama proizvodaca pumpe, kako bi se
izbegla kavitacija pumpe.
Slika 2-1 Ukupan stepen iskoriscenfa
2.1.5 Kavitaciona rezerva
hidrostatickog pritiska
2.1.6 Zakoni sIicnosti
Ovde su:
q
v m
3
.s
-1
Zapreminski protok
Ap
p
Pa Ukupni pritisak 1mVS = 10 kPa
q
ges
- Stepen iskorišcenja = q q
M P
.
( )
s d
2
s
2
d st d
h h
g 2
w w
g .
p p
H ÷ +
÷
+
÷

p
Ovde su:
p
d
Pa Dinamicki pritisak
p
st
Pa Staticki pritisak
p
kg.m
-3
Gustina
g m.s
-2
Ubrzanje Zemljine teze = 9,81 m.s
-2
w
d
m.s
-1
Brzina u izlaznoj grani
w
s
m.s
-1
Brzina u ulaznoj grani
h
d
m Geostacionarna visina izlazne grane
h
s
m Visina ulazne grane
Protok je proporcionalan broju obrta:
2
1
2
1
n
n
V
V
=

Potisna visina je proporcionalna kvadratu
broja obrta:
2
|
|
|
.
|

\
|
=
2
1
2
1
n
n
H
H
Elektricno opterecenje je proporcionalno
trecem stepenu broja obrta:
3
|
|
|
.
|

\
|
=
2
1
2 l E
1 l E
n
n
P
P
C
M
Y
CM
MY
CY
CMY
K
025.pdf 19.1.2006 12:06:47
R
Gde je grejanje tu je HERZ
R.Jauschowetz: HERZ - Sistemi za grejanje toplom vodom - HIDRAULIKA
Strana 26
Slika 2-2 Karakteristika pumpe
Slika 2-3 Raana tacka
Slika 2-4 Karakteristika pumpe sa tri brzine rada
Linija karakteristike pumpe pokazije vezu izmedu
protoka i pritiska pri konstantnom broju obrta pumpe.
Odreduje se prilikom ispitivanja na probnim stolovima
prigušivanjem protoka i unosi na krivu prigušenja.
Zatvaranjem ventila ostvaruje se protok jednak nuli, a
pritisak ima maksimalnu vrednost i tada se postize nulta
potisna visina. Ova vrednost je vrlo cesto oznacena na
pumpi. Ispod radne tacke se nalazi presecna tacka
karakteristike sistema i karakteristike pumpe.
U cilju jednostavnijeg podešavanja pumpe prema
razlicitim cevovodima i/ili radnim uslovima pumpe
imaju odgovarajuce Iamilije linija karakteristike. Na taj
nacin se smanjuje broj tipova pumpi. Savremene pumpe
imaju tri brzine rada, pri cemu je najmanja brzina jednaka
50% maksimalne brzine.
2.1.7 Karakteristika pumpe i radna tacka
2.1.8 Familija linija karakteristike
C
M
Y
CM
MY
CY
CMY
K
026.pdf 19.1.2006 12:07:41
Gde je grejanje tu je HERZ
Strana 27
R.Jauschowetz: HERZ - Sistemi za grejanje toplom vodom - HIDRAULIKA
R
Slika 2-5 Strma i blaga linija karakteristike pumpe
C
M
Y
CM
MY
CY
CMY
K
027.pdf 19.1.2006 12:06:41
R
Gde je grejanje tu je HERZ
R.Jauschowetz: HERZ - Sistemi za grejanje toplom vodom - HIDRAULIKA
Strana 28
2.3.1 Redno i paralelno vezivanje pumpi
2.2.1.1 Elektricna regulacija rada pumpe
2.2.1.2 Tipovi regulacije
2.2.1.2 Tipovi regulacije Uz to, mozemo uociti regulaciju promenom dimenzija
impelera, regulacijom obrtanja, iskljucivanjem pumpe u
grupi vise pumpi, ili pak, kontinualno - regulacijom
promenom Irekvencije. Upravljanje preko promena
Irekvencije vrsi se Irekventnim regulatorom.
Uz relativno mali protok potisna visina se koriscenjem
dve pumpe znacajno povecava, u zavisnosti od nacina
povezivanja. Karakteristike su prikazane na ilustraciji.
Slika 2-7 Nacini spre:anfa avefu pumpi
Pri izboru trebalo bi doneti odluku prema kojoj se
ostvaruje optimalna eIikasnost u radnom opsegu.
Svakako se moraju obezbediti dovoljne perIormanse
pogonskog motora, kako bi se izbeglo preopterecenje.
Kavitaciona rezerva hidrostatickog pritiska mora biti
dovoljno velika, kako bi se izbegla kavitacija pumpe.
Ovakvim nacinom upotrebe, pri odgovarucem
opterecenju ostvaruje se znacajna usteda. Takode se moze
izbeci pojava buke.
Cesto moze biti potrebna velika pouzdanost u radu
sistema ili zahtevana rezerva snage u sistemu. Tada se
kao resenje namece korirscenje dveju ili vise pumpi.
Pri nultoj potisnoj visini (V÷0), npr. ako su dve pumpe
spregnute kao sto je prikazano na slici 2-8, zatvaranjem
ventila postize se dvostruka potisna visina.
Regulacija tipa ǻp-c
Kod regulacije tipa ǻp-c vrsi se konstantna kontrola
dozvoljenog opsega protoka preko podesene vrednosti
diIerencijalnog pritiska Hs.
Regulacija tipa ǻp-v
Pri regulaciji tipa ǻp-v promena zeljene vrednosti
diIerencijalnog pritiska vrsi se elektronikom, pri cemu
moze biti odrzana linearna karakteristika izmedu Hs i 1/2
Hs. Zeljena vrednost diIerencijalnog pritiska H menja se
sa promenom protoka Q.
Prilagodavanje pumpe sistemu za grejanje regulacijom
brzine pogonskog motora.
U sistemu za grejanje samo je tokom nekoliko dana u
godini potrebno puno angazovanje pumpe, pa stoga u
zavisnosti od tipa regulacije, pumpa u ostalom periodu
moze raditi pri smanjenom broju obrta. Tada je ulazna
snaga daleko manja.
Danas se u ponudi mogu pronaci savremene kompaktne,
elektronicki regulisane pumpe. Set se sastoji od pumpe,
motora, Irekventnog pretvaraca, kao i svega sto je
neophodno za opsluzivanje. Zadavanje zeljenih
operativnih velicina ostvaruje se preko kontrolnog
interIejsa na displeju. Osnovna karakteristika ovih
uredaja je visoka operativnost.
Frekventni kontroleri, odnosno Irekventni pretvaraci,
imaju prednost jer pruzaju mogucnost kontinualne
regulacije.
Elektricna efikasnost
Smanjenjem rada hidraulicnog sistema smanjuje se
angazovana elektricna energija. Ovo ima uticaja i na
smanjivanje buke pri radu
Mogucnosti regulisanja snage:
- preko promene polova
- preko promene kalemova
- elektronski, pomocu Iazne kontrole
(tiristora)
- elektronska kontrola pomocu Irekventnog
pretvaraca
C
M
Y
CM
MY
CY
CMY
K
028.pdf 19.1.2006 12:14:14
Gde je grejanje tu je HERZ
Strana 29
R.Jauschowetz: HERZ - Sistemi za grejanje toplom vodom - HIDRAULIKA
R
Sa druge strane, pri radu bez otpora (H÷0) pumpe ne
mogu zajedno ostvariti maksimalni protok, vec samo
pojedinacno.
Ako je potrebno postici veliki protok sa relativno malom
potisnom visinom, preporucljivo je koriscenje vise
paralelno vezanih pumpi. Sprezanjem dve identicne
pumpe dobija se sistem sa potpuno novim
karakteristikama, sto je prikazano na slici 2-9.
Sa dijagrama karakteristike grejnog tela vrednosti se
ocitavaju samo pri protoku bez pritiska (H÷0), kada
dolazi do udvostrucenja protoka. Slicno situaciji sa
rednom vezom, obe pumpe zajedno nemaju vecu potisnu
visinu u dugim radnim tackama.
Kako se eIikasnost grejnog elementa menja sa promenom
protoka koji dolazi do grejnih elemenata, prikazano je
karakteristikom efikasnosti. 10° promene protoka
izaziva 2° promene eIikasnosti grejnog tela posmatrano
preko temperature.
Na slici 2-10 prikazana je tipicna kriva perIormansi
sobnog grejaca (grejnog tela).
Slika 2-8 Redna veza dve pumpe
Slika 2-9 Paralelna veza dve pumpe
Slika 2-10 Karakteristika snage grejnog tela
2.3 Izbor pumpe
i upotreba grejnih eIemenata
C
M
Y
CM
MY
CY
CMY
K
029.pdf 19.1.2006 12:14:17
R
Gde je grejanje tu je HERZ
R.Jauschowetz: HERZ - Sistemi za grejanje toplom vodom - HIDRAULIKA
Strana 30
Ako se protok prepolovi (umanji za 50%) tada se preko
grejnog tela predaje 85° kolicine toplote .
Zapreminski protok iznosi:
KoeIicijent cevne mreze Svaka radna tacka se nalazi na paraboli karakteristike
cevne mreze
Potisna visina H mora pokriti gubitke pritiska u grani sa
najvecim padom pritiska.
Gubitak pritiska u cevnoj mrezi izracunava se kao zbir
sledecih komponenti otpora:
Pretpostavka:
Gubitak pritiska usled nezeljene cirkulacije na duzim
deonicama izracunava se kao R ÷ 100 Pa /m
Za lokalne otpore usvojeno je da regulacioni ventili
izazivaju 60° ukupnih gubitaka pritiska. Duzina potis-
nog i povratnog voda l ÷ 223m
Toplotno opterecenje za stambeni blok je ÷ 613 kW.
Temperatura tople vode na ulazu: ÷ 90 °C Temperatura
tople vode na izlazu: ÷ 70 °C , ÷ 20 K, pri 80°C
rimer :
P
q
q
c
v
m
= =
p p
d
Aû . .
1 3
. 13 , 1 . 972 , 0 . 163 , 1
÷
= = h m q
v
û A
d
û A
d
,
za vodu na 80°C
Ovde su:
q
v m
3
.h
-1
Zapreminski protok
q
m kg.h
-1
Maseni protok
d W Toplotni fluks =Kolicina predate toplote P
p kg.m
-3
Gustina
c Wh.kg
-1
K
-1
Spec. topl. kapacitet
Aû K=(û
V - û
R) Temperaturna razlika
rimer :
P
Izbor pumpe za stambeni blok
Smanjenje protoka pumpe
d
û
v
û
R

p = 0 9716 ,
q
c
v
=
d
Aû . . p
=
613
116 20 0 9716 , . . ,
÷
÷ 27,2 m
3
.h
-1
- Prave deonice: R . l
- Lokalni otpori:
_ = _ Ap w
E
¸
p
2
2
- Razvodnici i regulacioni ventili:
p
q
k
v
v
vs
=
|
\

|
.
| 10
5
2
- Ukupan gubitak pritiska:
Ap R l p p
E v
= + +
_
.
Pad pritiska Pa
na cevovodu 223m . 100 Pa/m ÷ 22300Pa
Ucešce 60%gubitaka u cevovodu u ukupnim gubicima
100
22300
60
100% % = =
Trograni mešni ventil k
VS
÷ 200, DN 125
2
2
200
2 , 27
100 . 100 |
.
|

\
|
=
|
|
.
|

\
|
=
vs
v
v
k
q
p
÷ 1,85 kPa ÷
37.200
1.850
Potrebna potisna visina pumpe za
Ap
P
39.050
÷
3,9 m
K
q
p
v *
,
,
, = = =
A
27 2
3 9
13 8
q K p
v
=
*
A
C
M
Y
CM
MY
CY
CMY
K
030.pdf 19.1.2006 12:14:11
Gde je grejanje tu je HERZ
Strana 31
R.Jauschowetz: HERZ - Sistemi za grejanje toplom vodom - HIDRAULIKA
R
rimer :
P
Pad pritiska na radijatorskim ventilima
Izbor pumpe se vrsi na osnovu radne tacke iz prethodnog
primera
Odabrana pumpa: WILO TOP-S 80 / 7
To dodatno utice na sigurnost sistema i takvi slucajevi
moraju biti uzeti u obzir u proracunu cevovoda. Izracunat
kapacitet pumpe, u opstem slucaju, moze biti ostvaren
manjom pumpom od pumpe odredene dimenzionisanjem.
Ovakav nacin izbora pumpe ima sledece prednosti:
nizi investicioni troskovi i manja potrosnja
elektricne energije
nizi nivo buke koju izaziva rad pumpe
izbegnuta je pojava buke usled protoka vode kroz
ventile koja moze nastati prilikom prvelikog
protoka izazvanog radom velike pumpe, posebno
kod termostatskih ventila.
Potrosnja elektricne energije:
Pri stepenu 1 u 220 grejnih dana ne ukljucujuci letnji
period potrosnja je Pel÷ 710 W pri n ÷ 1450
Cest je slucaj upotrebe cevi razlicitih dimenzija nego sto
je predvideno projektom.
Slika 2-11 WILO TOP-S 80
Ocitana radna tacka pri stepenu 1:
q
v
= 29 m
3
.h
-1
H = 4,15 mWS = 41,5 kPa
Pel
= 710 W
Ocitana radna tacka pri stepenu 2:
q
v
= 25,2m
3
.h
-1
H = 3,2 mWS = 32 kPa
Stepen 2: Pel
= 570W
Stepen 2: Pel
= 570W
W= Pel . t = 0,71 . 5280 = 3949 kWh
C
M
Y
CM
MY
CY
CMY
K
031.pdf 19.1.2006 12:14:07
R
Gde je grejanje tu je HERZ
R.Jauschowetz: HERZ - Sistemi za grejanje toplom vodom - HIDRAULIKA
Strana 32
2.4 Dizajn Izbor pumpe bi trebalo da bude izvrsen tako da se radna
tacka nalazi u srednjoj trecini karakteristike pumpe.
Tako pumpa radi u optimalnom delu radnog opsega. Sa
dijagrama se odreduju tacke najvece eIikasnosti pumpe.
U slucaju da postoji dvoumljenje, uvek je bolje izabrati
manju pumpu za posmatrani grejni sistem. Na slici 2-12
prikazan je dijagram kolicine predate toplote, potisne
visine pumpe i procentualnog angazovanja motora
pumpe.
Primer: Za ostvarenje 50° protoka potrebno je samo
12,5° snage pumpe. Kolicina predate toplote pritom
iznosi 82,5°.
Slika 2-13 Poprecni presek "suve" pumpe.
Pumpe se pretezno ugraduju redno tj. ulazni i potisni
vod su u istoj liniji. Male pumpe (nominalne dimenzije
do 100 mm) su smestene u spiralno kuciste izradeno od
sivog liva ili visokokvalitetnog celicnog lima. Sa
motorom je povezana spojnicom. Impeleri su izradeni
od vrlo kvalitetne plastike, legiranih celicnih limova ili
sivog liva. Proizvode se u razlicitim velicinama prema
potrebama ostvarivanja zeljene potisne visine. U
zavisnosti od potrebne potisne visine upotrebljavaju se
aksijalne pumpe za manje, odnosno radijalne pumpe za
vece potisne visine.
Za pumpe koje se koriste u sistemima za grejanje
postoje dva konceptna resenja:
Pumpe sa nezasticenim motorom (potapajuce) i pumpe
sa prirubnicom (suve). Oba resenja proizvode se u
pojedinacnoj i dvostrukoj verziji. Kod prvog tipa pumpi
svi pokretni delovi se nalaze u vodi, a zaptivanje se vrsi
uspesno pomocu zaptivaca. Voda koja se potiskuje
pumpom, ujedno sluzi kao mazivo rotora. Ove pumpe
karakterise besuman rad i gotovo da nije potrebno
nikakvo odrzavanje. Snage pumpe se krecu od 10W do
2,5kW. Pumpa ovog tipa se na primer koristi za potisnu
visinu 12 m uz ostvarivanje protoka do 100 m¹/h. Kod
suvih pumpi zaptivanje se postize prstenastom
zaptivkom (od keramickih materijala visokog kvaliteta,
kada je potrebno ostvariti duzi eksploatacioni vek).
Buka koja nastaje pri radu suvih pumpi je mnogo veca
nego kod potapajucih pumpi. Suve pumpe obicno imaju
snagu 0,75 KW.
Slika 2-12 dijagram predate kolicine toplote, potisne
visine pumpe i procentualnog angazovanja
motora pumpe.
C
M
Y
CM
MY
CY
CMY
K
032.pdf 19.1.2006 12:14:24
Gde je grejanje tu je HERZ
Strana 33
R.Jauschowetz: HERZ - Sistemi za grejanje toplom vodom - HIDRAULIKA
R
Kavitaciona rezerva hidrostatickog pritiska H (NPSH
-Net Positive Suction Head) jednaka je hidrostatickom
pritisku vodenog stuba svedenog na poprecni presek
izlazne grane pumpe.
Potrebno je za ulaznu, kao i za izlaznu granu pumpe
predvideti postavljanje zaustavnih ventila za potrebe
odrzavanja. U principu, pumpe mogu biti ugradene i u
potisni i u povratni vod.
Na slici 2-15 prikazane su dozvoljene pozicije
instaliranja. U zavisnosti od termickog opterecenja
trebalo bi Iavorizovati ugradnju pumpe povratni vod.
Kod potapajucih pumpi od velikog je znacaja mesto
instaliranja, jer voda koja se upotrebljava za grejanje
istovremeno sluzi i kao mazivo i kao rashladno sredstvo.
Pumpi se kod horizotalne ugradnje mora obezbediti
stalan dotok vode.
Kod vertikalne ugradnje, ponasanje pumpe u radu moze
postati nestabilno i dovesti do unistavanja pumpe.
Dovodna grana pumpe bi trebalo da ima sto je moguce
manje otpora kako bi se ostvarili povoljni uslovi za
nesmetan protok.
Slika 2-14 Poprecni presek potapafuce pumpe.
Slika 2-15 Do:volfene po:icife instaliranfa
2.4.1 Ugradnja
C
M
Y
CM
MY
CY
CMY
K
033.pdf 19.1.2006 12:14:02
R
Gde je grejanje tu je HERZ
R.Jauschowetz: HERZ - Sistemi za grejanje toplom vodom - HIDRAULIKA
Strana 34
3.1 RaspodeIa pritiska u mrezi
Slika 3-1 Raspodela pritiska u grejnim telima
Cvorne tacke su tacke u sistemu u kojima se glavni vod
cevovoda grana prema potisnom i povratnom vodu.
Slicno se odnosi i na veze grejnih elemenata. Na osnovu
gubitaka pritisaka u granama, u cvornim tackama je
moguce odrediti diIerencijalni pritisak. Moguce je
nacrtati dijagram za svaki sistem grejanja.
Sa radne linije pritiska moguce je odrediti cvorni
diferencijalni pritisak. Na slici 3-1 prikazan je
raspored pritisaka za klasicnu paralelnu vezu i
paralelnu Tihelmanovu (Tichelmann) vezu
(cirkulacija pri jednakim pritiscima).
3 Karakteristike radnog pritiska
C
M
Y
CM
MY
CY
CMY
K
034.pdf 19.1.2006 12:13:58
Gde je grejanje tu je HERZ
Strana 35
R.Jauschowetz: HERZ - Sistemi za grejanje toplom vodom - HIDRAULIKA
R
Slika 3-2 Dijagram pritiska za dvocevni sistem sa Tihelmanovom jednakom raspodelom pritiska
Slika 3-3 Tihelmanov sistem - šema cevovoda
C
M
Y
CM
MY
CY
CMY
K
035.pdf 19.1.2006 12:13:54
R
Gde je grejanje tu je HERZ
R.Jauschowetz: HERZ - Sistemi za grejanje toplom vodom - HIDRAULIKA
Strana 36
Preporucuje se od strane A.Tihelmana i predstavlja
speciIican raspored elemenata kod koga je svako grejno
telo izlozeno strujanju na podjednako dugim deonicama
cevovoda mereno od kotla.
Podjednake padove pritiska moguce je ostvariti jedino
ako su svi grejni elementi jednako angazovani uz iste
protoke. Proracun cevovoda je u tom slucaju
pojednostavljen i za uspostavljanje ispravno regulisanog
sistema neophodna su samo mala podesavanja.
Tihelmanov sistem daje zadovoljavajuce rezultate svuda
gde je agregate ili izmenjivace toplote potrebno
podjednako opteretiti. Ovo moze biti slucaj kada je u
sistem povezano vise bojlera ili izmenjivaca toplote
preko jednog magistralnog voda, kada su potrosaci
toplotne energije povezani u prstenasti sistem ili
prilikom snabdevanja sistema cevnom mrezom iz
solarnih kolektora.
Dodatno, Tihelmanovim sistemom se postize ravnoteza
kada je pad pritiska u grani veci nego u grejnom
elementu. U tom slucaju se moze uspostaviti reverzna
cirkulacija preko grejnog tela.
Na slici 3-4- prikazan je slucaj povratnog strujanja vode
kroz grejno telo u slucaju da je pad pritiska izmedu A i B
preveliki. Grejni element se snabdeva iz povratne grane.
Ovo je cisto teorijski slucaj i gotovo se nikada ne
pojavljuje u praksi.
Premda je izvodenjem Tihelmanovog sistema ostvarenje
jednakih pritisaka moguce, ovaj primer slikovito
prikazuje kako je moguce odrediti gubitke pritiska u
jednostavnom hidraulickom sistemu.
Slika 3-4 Moguc slucaf cirkulacife u Tihelmanovom sistemu.
Slika 3-5 aifagram pritiska :a avocevni sistem sa ni:om aistribucifom
3.2 Ravnomerna raspodela pritiska
prema Tihelmanu
C
M
Y
CM
MY
CY
CMY
K
036.pdf 19.1.2006 12:22:40
Gde je grejanje tu je HERZ
Strana 37
R.Jauschowetz: HERZ - Sistemi za grejanje toplom vodom - HIDRAULIKA
R
Slika 3-6 linifa pritiska sistema :a grefanfe sa ni:om aistribucifom
(:atvoreni sistem fe na aesnof strani. sa centralnom aegasacifom, levo. sa lokalnom aegasacifom).
U tackama B, C, D, E u vodovima 1 do 4 od C1 ...... C6 su tacke grane 2
H ÷ Potisna visina pumpe
hC ÷ DiIerencijalni pritisak u cvoru za granu 3
hV ÷ Razlika hidrostatickog pritiska, ventil na grejnom telu 1 mora prigusiti
hE ÷ DiIerencijalni pritisak u cvoru za granu 3 (÷padu hidrostatickog pritiska na grani 4)
h1 ÷ Radni hidrostaticki pritisak za grejno telo 1
Za dvocevni sistem sa nizom distribucijom na slici 3-6
prikazan je radni dijagram pritiska.
Na pocetku je nacrtana pumpa A sa desne strane. Gubici
pritiska na deonicama i redukcija
pritiska.
Hidrostaticki pritisak nije uzet u obzir. Gubitak pritiska na
grejnom telu 3 je zabelezen. On mora biti iste velicine kao
i na grejnom telu 2.
Sada za grejno telo 1 diIerencijalni pritisak na deonici od
G do H mora biti izbalansiran upotrebom regulacionog
ventila (predstavljen na slici u ogledalu). Zabelezen je
pad pritiska na deonicama kao i duz raspona cevi.
Sada se pocetak A nalazi na istom mestu kao i zavrsetak
B'. Preostaje razlika pritisaka B'-B, koja je nastala usled
koriscenja regulacionog ventila u deonici . Uocljivo je
balansiranje pritiska regulacionim ventilom na deonici .
AC, CF , FG , GJ
MT
MT
C
M
Y
CM
MY
CY
CMY
K
037.pdf 19.1.2006 12:22:36
R
Gde je grejanje tu je HERZ
R.Jauschowetz: HERZ - Sistemi za grejanje toplom vodom - HIDRAULIKA
4.1 Granicni usIovi
4.3 Proracunska temperatura
4.2 Dimenzionisanje sistema za
grejanje prostorija
4 Sistemi za grejanje prostorija
predavanjem toplote
-
sistemi za grejanje sa toplotnom
pumpom - temperatura na ulazu
>
50
°C
-
sistemi za grejanje sa gasnim
bojlerima - temperatura u povratnom
vodu 35 °C
-
ostali sistemi za grejanje temperatura
na ulazu = 75 °C
Strana 38
Za potrebe proracuna sistema za zagrevanje prostorija
odavanjem toplote moraju se uzeti u obzir Iaktori:
Izborom temperature medijuma u sistemu potrebno je
mudro odabrati vrstu izvora toplotne energije i nacin
distribucije. Do sada je toplotna moc goriva postavljala
zahtev niske temperature u povratnom vodu, tako da se
nacelno pokusava odrzavanje temperature sistema na
sto je moguce nizoj temperaturi.
Takode je prilikom upotrebe toplotnih pumpi potrebno
izmeriti razmenu energije u sistemu
Prema standardu OENORM H 5150-1 za proracunske
temperature se preporucuje :
Veliki broj kompanija nudi savremene programe za
dimenzionisanje elemenata sistema za grejanje. Tako je
postupak proracuna znatno pojednostavljen. Naravno,
od krucijalnog je znacaja poznavanje teorijskih osnova
proracuna kako bi pravilno tumacili i koristili rezultate
kalkulacija.
Za potrebe proracuna sistema za grejanje prostorija
mogu se primeniti sledece deIinicije:
-
Namena prostora (npr. svrha upotrebe
prostorije i ambijentalna temperatura)
-
Tip sistema odavanja toplote (npr.
plocasti radijatori, konvektori ili
kombinovana resenja)
-
Sistem snabdevanja toplotnom
energijom (npr. bojler, izmenjivac
toplote, toplotna pumpa, solarni
kolektori)
-
Tip sistema za optimizaciju koriscenja
energije (npr. niskotemperaturni
sistemi, iskoriscavanje otpadnih voda)
-
Vrste i temperature medijuma za
distribuciju toplote.
(1) Plocasti i clankasti radijatori
Standardne kolicine toplote koje
odgovaraju grejnim telima stvaraju
osnovu za dimenzionisanje. Faktori
promene moraju biti uzeti u razmatranje u
zavisnosti od opterecenja za
odgovarajuci tip povezivanja, za oblozene
ili sa metaliziranom bojom. Promena
srednje temperature medijuma za
distribuciju toplote (temperature vode),
korekcija standardnih kolicina toplote za
druge ambijentalne temperature mora biti
izvršena u saglasnosti sa OENORM M
7513.
(2) Konvektori
Prilikom vršenja proracuna moraju se
uzeti u obzir tehnicke specifikacije
proizvoda na koje utice promena radnih
parametara (npr. srednja korigovana
temperatura medijuma)
(3) (Integrisani) grejaci - podno
grejanje
Dimenzionisanje sistema za podno
grejanje vrši se standardnim proracunom
na osnovu podataka iz tehnicke
dokumentacije .
(4) (Integrisani) grejaci - drugi sistemi
Za relevantne podatke potrebne za
dimenzionisanje geometrijskih
parametara i temperature medijuma
plafonskih panelnih grejaca u prostoriji
boravka, neophodno je koristiti tehnicku
dokumentaciju i odgovarajucu tehnicku
literaturu.
(5) Ostali grejni elementi
Za ostale grejne elemente kalkulacija se
vrši na osnovu tehnickih podataka iz
proizvodacke dokumentacije ili u
nedostatku informacija koriste se podaci
iz relevantne tehnicke literature. Prilikom
korišcenja posebnih tipova elemenata
npr. fen-konvektora potrebno je odrediti
sledece uticaje: nivo buke, (pogledati
OENORM H 6000-3), strujanje vazduha,
regeneracije toplote.
C
M
Y
CM
MY
CY
CMY
K
038.pdf 19.1.2006 12:22:29
Gde je grejanje tu je HERZ
Strana 39
R.Jauschowetz: HERZ - Sistemi za grejanje toplom vodom - HIDRAULIKA
R
Svaki element sistema za emisiju toplote (plocasti
radijator, konvektor, toplotna mreza npr. podno grejanje,
zidno grejanje) je moguce:
Osnove proracuna toplotnog opterecenja date su u skladu
sa preporukama ÖNORM M 7500.
Sa promenom radnih uslova, angazovanje grejnih
elemenata ce odstupati od standardnih kolicina toplote i
to ce biti uzeto u obzir prilikom proracuna.
Uslov: Stvarni izlazni toplotni Iluks na lokalnim
grejnim povrsinama i zagrevanim podnim povrsinama pri
posmatranim radnim uslovima bi trebalo da bude jednak
nominalnom toplotnom opterecenju povrsina .
Na osnovu potrebnog toplotnog opterecenja moze biti
odreden i broj clanaka radijatora :
u W/clanku ili W/metru ÷ speciIicno nomilnalno
odavanje toplote odredeno prema ÖNORM EN 442-2.
fg je ukupan Iaktor umanjenja stvarnih vrednosti u
odnosu na rezultate ispitivanja.
Uobicajen je nepotpun i neravnomeran rad grejnog
elementa u zavisnosti od tipa, zbog cega su utvrdene i
tabelarno predstavljene vrednosti predatog toplotnog
Iluksa na osnovu visine i duzine grejnog tela. Za plocasti
radijator vrednosti ĭ mogu biti odredeni iz tabele
predstavljene na slici 4-1.
Prema DIN 4701 deo 3:1989 potrebno je razmotriti i
predstaviti slucaj pri 15 ° odstupanja izmedu nominalnih
i stvarnih uslova i/ili ambijentalne i spoljasnje
temperature.
(1) Integrisanim grejnim elementima, posebno kod
podnog grejanja, moguce je izvrsiti praznjenje vise
toplotnih mreza (npr. u magistralnom vodu za
snabdevanje).
(2) kod drugih sistema za emisiju toplote (npr. grejni
elementi, integrisani grejaci i drugi grejni elementi)
neophodna je ugradnja regulacionih elemenata.
(3) ako su na sistem grejanja prikljucene nezavisne
deonice, za svaku deonicu pojedinacno je potrebno
ugraditi regulacione armature
(4) ako je potrebno merenje utroska toplotne energije,
tada je neophodno postaviti kalorimetre. Relevantne
zakonske odredbe su regulisane preko ÖNORM : M
5920, M 5921, M 5922 i EN 835.
(5) kod sistema daljinskog grejanja ili udaljenih sistema
trebalo bi razmotriti posebne smernice prilikom
projektovanja i instalacije sistema.
4.4 Napomene za pIaniranje
4.5 Osnove proracuna
-
podesiti,
-
obostrano iskljuciti
-
isprazniti
-
ugraditi odstranjivac vazuha (DIN 18380)
d
d
n
n
d d >
N
f
n
N g
>
d
d
1
.
d
1N
C
M
Y
CM
MY
CY
CMY
K
039.pdf 19.1.2006 12:22:26
R
Gde je grejanje tu je HERZ
R.Jauschowetz: HERZ - Sistemi za grejanje toplom vodom - HIDRAULIKA
Strana 40
Grejna tela mogu biti posmatrana kao izmenjivaci
toplote prema principu protivstrujanja. Pri konstantnoj
temperaturi vazduha , logaritamski temperaturni
visak, odnosno ambijentalna temperatura .
Slika 4-1 Stanaarane toplotne snage :a plocasti raaifator pri normalnim uslovima 75/65/20 °C /22/
û
L
û
i
4.6 Grejni elementi
kao izmenjivaci topIote
C
M
Y
CM
MY
CY
CMY
K
040.pdf 19.1.2006 12:22:51
Gde je grejanje tu je HERZ
Strana 41
R.Jauschowetz: HERZ - Sistemi za grejanje toplom vodom - HIDRAULIKA
R
Predati toplotni Iluks je zavistan od temperaturnog viska:
Slika. 4-3 Temperatura u grejnom telu
Slika. 4-2 Raspodela temperatura u radijatoru
d A = U A T . .
ln
,
AT
V R
V i
R i
ln
ln
=
÷
÷
÷
û û
û û
û û
- logaritamski
Pri normalnim uslovima 75/65/20 °C dobija se
AT
ln
= 49,83 K.
temperaturni visak
A m
2
Površina grejnog tela
U W.m
-2
.K
-1
Koeficijent prenosa toplote
AT
In
K Logaritamski temperaturni višak
û
V
°C Temperatura na ulazu
û
R
°C Temperatura u povratnom vodu
û
i
°C Sobna temperatura (ambijentalna
d W predata kolicina toplote preko
grejnih površina
temperatura)
C
M
Y
CM
MY
CY
CMY
K
041.pdf 19.1.2006 12:22:45
R
Gde je grejanje tu je HERZ
R.Jauschowetz: HERZ - Sistemi za grejanje toplom vodom - HIDRAULIKA
Strana 42
4.7.1 Nominalni toplotni fluks
4.7.2 Redukovano odavanje
toplote grejnog tela
Temperaturni visak je razlika izmedu prosecne tempera-
ture vode i normalne (standardne) temperature.
Kada nije moguce izracunati U, tada se pri ispitivanju
prema ÖNORM EN 442-2 meri angazovanje grejnog
tela. Na osnovu speciIicne predate toplote moze biti
odreden za svaki element. Karakteristika grejnog
tela prikazuje predatu kolicinu energije u Iunkciji
porasta temperature pri konstantnom protoku. Karakter-
istika je Iunkcija snage sa eksponentom n.
Nominalni toplotni Iluks ÷nominalnoj predatoj
kolicini toplote i predstavlja predatu kolicinu energije,
kada su ispunjeni sledeci uslovi (u saglasnosti sa
ÖNORM EN 442-2):
Temperatura na ulazu ÷ 75°C
Temperatura u povratnom vodu ÷ 65°C
Standardna temperatura vazduha ÷ 20°C
Standardni temperaturni visak - aritmeticki÷ 50 K
Temperaturni visak - odreden logaritamski ÷ 49.83 K
Stvarni toplotni Iluks grejnog tela se pod odredenim
uslovima smanjuje u odnosu na standardni toplotni
Iluks. Predata kolicina toplote, u slucaju da protok
grejnog medijuma nema uticaja na predaju toplote,
izracunava se mnozenjem standardnog toplotnog Iluksa
sa uticajnim koeIicijentima.
Uticajni korekcioni Iaktori koriguju standardni predati
toplotni Iluks prema stvarnim radnim uslovima
(utvrduju se ispitivanjem) .
Eksponent n karakteristike angazovanja sobnog grejaca
se prikazuje u tehnickoj dokumentaciji proizvodaca za
posmatrani tip grejnog elementa.
Najcesce koriscene vrednosti eksponenta n:
Neophodna karakteristika je odredena na osnovu
predate kolicine energije .
Maseni protok je:
Slika 4-4 Karakteristika grejnog tela
Konvektori n ÷ 1,4
Radijatori n ÷ 1,3
Plocasti radijatori n ÷ 1,2 ... 1,3
Podno grejanje n ÷ 1,1
d
1N
d A = K T
m
n
.
û
i
C = ° 20
( )
q
c
m
V R
=
÷
d
. û û
Gde su:
û
V
°C Temperatura na ulazu
û
R
°C Temperatura u povratnom vodu
d
W predata kolicina toplote preko
grejnih površina
q
m kg.s
-1
Maseni protok
c kJ.kg
-1
.K
-1
spec. toplotni kapacitet = 4,2
-1 -1
d
d
N
d d d = =
N N g
f f f f f f . . . . . .
1 2 3 4 5
f f f f f f
g
=
1 2 3 4 5
. . . .
Tabela 7-1: Uticajni faktori
Uticaj
f1
Temperatura
f2 Veze
f3 Obloge, Udubljenja
f4 Metalizirani premaz
f5 Ogranicen rad
fg Ukupan Iaktor
4.7 Predavanje toplote
preko grejnih tela
C
M
Y
CM
MY
CY
CMY
K
042.pdf 19.1.2006 12:22:23
Gde je grejanje tu je HERZ
Strana 43
R.Jauschowetz: HERZ - Sistemi za grejanje toplom vodom - HIDRAULIKA
R
f
NTF
T
ü
n
1
1
49 83
= =
|
\

|
.
|
A
,
4.7.2.1 f1 - Temperaturni faktor
4.7.2.2 PojednostavIjen postupak proracuna
prema ÖNORM M 7513
Reciprocna vrednost Iaktora f1 je NTF - niskotempera-
turni Iaktor

Kod ove proracunske metode koristi se aritmeticki
temperaturni visak:
Za izabrane temperature, iz tabele 4-2 je moguce odrediti
Niskotemperaturne Iaktore NTF.
Slika 4-5 a)Uproscena i b) stvarna raspoaela temperatura u grefnom telu
Logaritamski temperaturni visak iznosi
AT
ü
V R
i
=
+
÷
û û
û
2
f
NTF
T
ü
n
1
1
50
= =
|
\

|
.
|
A
A A T T
ü
=
ln
Aritmeticki temperaturni visak
AT
ü
ima linearni rast.
(Slika 7-5a): ova se pojednostavljenja odnose na
c
R i
V i
=
÷
÷
>
û û
û û
0 7 ,
C
M
Y
CM
MY
CY
CMY
K
043.pdf 19.1.2006 12:28:25
R
Gde je grejanje tu je HERZ
R.Jauschowetz: HERZ - Sistemi za grejanje toplom vodom - HIDRAULIKA
Strana 44
Tab. 4-2 Temperaturni faktor NTF za n = 1,3 pri normalnim uslovima 75/65/20°C, NTF = 1,0
C
M
Y
CM
MY
CY
CMY
K
044.pdf 19.1.2006 12:28:20
Gde je grejanje tu je HERZ
Strana 45
R.Jauschowetz: HERZ - Sistemi za grejanje toplom vodom - HIDRAULIKA
R
4.7.2.3 f2 - faktor nacina ugradnje
4.7.2.4 f3 - Prepreke, nise
Navedene vrednosti Iaktora su priblizne.
a) Pri ispitivanju pod normalnim uslovima grejni
elementi su postavljeni prema preporuci proizvodaca
(100 mm slobodnog prostora ispod i 50 mm iza grejnog
tela). Za ovako postavljen grejni element f3÷ 1,0.
b) Za instalaciju grejnih tela unutar nisa razmotrene su
minimalne vrednosti utvrdene standardima;
postovanjem standarda obezbeduje se umanjenje
predaje toplote za maksimalno 4%
Slobodan prostor (iznad 65mm, ispod 70 mm i iza,
prema zidu 40 mm) f3÷ 0.99... 0.96
Slika 4-7 Postavljanje grejnog tela za f3= 1,0 u
saglasnosti sa ÖNORM M 7513
Slika 4-8: Insalacija grejnih tela prema ÖNORM M of
7513, minimalne dimenzije, f3= 0.99... 0.96
Navedene vrednosti su priblizne, odnosno empirijske
vrednosti.
1,0 sa jednakim stranama sa gornjim
izlazom
0,9 sa jednakim stranama, ventil, otvoren
100% protoka
0,85..(0,7) sa jednakim stranama, ventil, pri 50°
protoka
1,0 suprotan (do 2m)
0,9 ulaz i izlaz sa donje strane
0,9 srednji prikljucak ventila
0,85...0,90 specijalni ventili za jednocevne sisteme
sa potapajucom cevi
Slika 4-6 Korekcioni faktor f
1
za n = 1,3 i
AT
n
= 50 K lt ÖNORM M 7513:1997
C
M
Y
CM
MY
CY
CMY
K
045.pdf 19.1.2006 12:28:13
R
Gde je grejanje tu je HERZ
R.Jauschowetz: HERZ - Sistemi za grejanje toplom vodom - HIDRAULIKA
Strana 46
c) Maskirano postavljanje grejnih tela ( npr. maskiranje
drvenom ili mermernom plocom), za razliku od
slobodno postavljenog radijatora opstruira predaju
toplote vazduhu u prostoriji, pri cemu je umanjenje
eIikasnosti grejnih tela priblizno 15° a ) f3= 0.9... 0.85
(pri zazorima prema slici 4-9)
d) U slucaju ugradnje dekorativnih pregradnih ploca
koeficijent f3 iznosi 0.9... 0.85 i izvodi se u skladu sa
standardom ÖNORM M 7513. Pomenuto smanjenje
predavanja toplote grejnih tela se ne moze poistovetiti
pod svim uslovima sa gubicima toplote kroz spoljasnje
zidove.
e) Sobni radijator sa ugradenim resetkastim poklopcem
ima smanjenje eIikasnosti predavanja toplote, sto
najvise zavisi od velicine otvora kroz koji struji vazduh
i iznosi oko 20°.
f3 ÷ 0,9 ... 0,8
I) Prilikom predavanja toplote preko gornjih i bocnih
pokrivnih limova radijatora izaziva se smanjenje f3 =
0,95 ... 0,9. Podaci su prikupljeni i obradeni prema EN
442 pod kontrolisanim uslovima.
g) Smanjenje odavanja toplote zracenjem Irontal-
nim limovima.
Gornji i donji usisnici vazduha moraju odgovarati
najmanjem normalnom poprecnom preseku kroz koji se
vrsi strujanje vazduha (0,5 x dubina x ukupna duzina).
Prepreka izaziva gubitke usled konvekcije (akumulacija
toplote) , ako su gornji, donji i bocni otvori jednaki
dubini radijatora. f3 ÷ 0,9 .
h) Preblizu postavljene zavese imaju uticaj na prolazak
toplog vazduha u prostoriju. f3 ÷ 0,9
Malim koeIicijentom zracenja metalnih povrsina
smanjuje se i odavanje toplote.
f4 ÷ 1,0 Osnovna boja ÖNORM
C 2360, Iarba za radijatore, nereIlektivni sloj
(nezavisno od boje)
f4 ÷ 0,85 ... 0,9 metalizirani premazi, bronzani
premaz, aluminijumski sjaj
Stalni prekidi u radu sistema, kao sto je na primer brzo
zagrevanje prostorija moze biti razlog povecanja
predatog toplotnog Iluksa sa grejnog tela.
Ako je pozeljno predimenzionisati sistem, najbolje je to
uciniti preko Iaktora f5. Na primer, kod veoma brzog
zagrevanja f5 ÷ 0.8
Slika 4-9 Preporuceno postavljenje radijatora prema
ÖNORM M 7513 sa f3= 0.9... 0.85
Slika 4-10 Postavljanje grejnih tela u saglasnosti sa
ÖNORM M 7513
4.7.2.5 f4 - Faktor metalnih površina
4.7.2.6 f5 - Ogranicen rad
C
M
Y
CM
MY
CY
CMY
K
046.pdf 19.1.2006 12:28:09
Gde je grejanje tu je HERZ
Strana 47
R.Jauschowetz: HERZ - Sistemi za grejanje toplom vodom - HIDRAULIKA
R
rimer :
P
Plocasti radijator
rimer :
P
Radijator
rimer :
P
Grejanje primenom toplotne pumpe
Nominalna izlazna snaga radijatora iznosi 112W po rebru.
d
1N
= 112 W pri
û
V
=
75°,
û
R
=
65°,
û
i
=
20°C
Pronaci stvarno predatu kolicinu toplote ako su
û
v = 80°C.
û
R = 60°C,
û
i =22°C
a) Temperaturni višak se odreduje kao
AT K
ü
=
+
÷ =
80 60
2
22 48
,
f
1
1 3
48
50
0 948 =
|
\

|
.
| =
,
,
sa dijagrama (slika 4-6) pri cemu je
AT
=48K,
a temperaturni korekcioni faktor f1
= 0,93,
NTF = 1,07 iz tabele 4-2
Pri tome smanjeni predati toplotni fluks iznosi:
d
= f1
.
d
1N
= 0,93. 112 = 104 W.
b) Izracunavanje Temperaturnog faktora f1
pomocu
AT
ln
Toplotno opterecenje je funkcija snage zavisna
od logaritamskog temperaturnog viška
AT
ln
K T
i R
i V
R v
3 , 47
22 60
22 80
ln
60 80
ln
ln
=
÷
÷
÷
=
÷
÷
÷
= A
û û
û û
û û
f
1 2
1 3
47 3
49 83
0 934
,
,
,
,
, =
|
\

|
.
| =
, NTF =
0707 , 1
1
2 , 1
=
f
Kavitaciona rezerva hidrostatickog pritiska H (NPSH
-Net Positive Suction Head) jednaka je hidrostatickom
pritisku vodenog stuba svedenog na poprecni presek
izlazne grane pumpe.
Sistem za grejanje treba da ostvari temperature
(ulazna/povratna) 50/40° i temperaturu ambijenta od
20°C.
Toplotno opterecenje u prostorijama 25 m
3
sa spec.
toplotnim opterecenjem od 32 W/m
3
,
Standardno toplotno opterecenje 75/65/20°C ÷ 77
W/rebru za radijatore
Toplotno opterecenje u prostoriji iznosi ÷ 25 . 32 ÷ 800
W
Temperaturni Iaktor je uticajni koeIicijent radne
temperature i odreduje se kao:
Celicni plocasti radijator ima izlaznu snagu
= u
N
1300 W. Pronaci toplotni fluks
d =
?
pri
û
1
=
55°C,
û
2
=
45°C,
=
i
û
18°C
c =
÷
÷
= >
45 18
55 18
0 729 0 7 , ,
a) U konkretnom slucaju posluzicemo se
diagramom prikazanim na slici 4-6, odakle sledi:
AT
C C
C =
° + °
÷ ° =
55 45
2
18
32 K
Sa slike 4-6 sledi da je f = 0,56
Stvarno predata kolicina toplote je
d = 0 56 1300 , .
= 728 W
b) Na drugi nacin je moguce odrediti preko
niskotemperaturnog faktora NTF iz tabele 4-2
NTF = 1,8 pa je
722 8 , 1 : 1300 = = d
W
d
1N
d
n
c
R I
V
=
÷
÷
=
÷
÷
=
û û
û û
1
40 20
50 20
0 67 ,
< 0,7
na osnovu prethodnog se odreduje logaritamski
AT
ü
V R
i
=
+
÷ =
+
÷ =
û û
û
2
50 40
2
20 25
K
f
T
ü
n
1
1 3
50
25
50
0 406 =
|
\

|
.
| =
|
\

|
.
| =
A
,
,
NTF
f
= =
1
2 46
1
,
AT
V R
V i
R i
ln
ln
=
÷
÷
÷
û û
û û
û û
=
50 40
50 20
40 20
÷
÷
÷
ln
= 24,66 K
f
T
ü
n
1
1 3
49 83
24 66
49 83
0 40 =
|
\

|
.
|
=
|
\

|
.
|
=
A
,
,
,
,
,
temperaturni višak.
C
M
Y
CM
MY
CY
CMY
K
047.pdf 19.1.2006 12:28:06
R
Gde je grejanje tu je HERZ
R.Jauschowetz: HERZ - Sistemi za grejanje toplom vodom - HIDRAULIKA
Strana 48
Za zagrevanje prostorije je potrebna snaga od 920 W.
Grejna tela se nalaze u nisama. Predvidene temperature
su 80/60/20°C
Izgled niše je prikazan na slici 4-8 sa 4% smanjenja
emisije toplote f3 = 0,96
Prema tabeli 4-2 NTF-faktor iznosi = 1,01
Iz tabele standardnih toplotnih opterecenja (Slika 4-1)
75/65/20°C za standardno grejno telo nominalna snaga
iznosi:
Izabran je model radijatora Kompakt Typ21 1100-500
proizvodaca STELRAD, nominalne snage 1.011W (Sa
slike 4-1).
Toplotno opterecenje iznosi
d d = = =
1 1
77 0 40 30 8
N
f . . , ,
Wpo clanku
N
f
n
N g
> = =
d
d
1
800
77 0 4
26
. . ,
Potreban broj rebara radijatora = 26
Maseni protok grejnog medijuma iznosi:
( )
q
c
m
V R
=
÷
=
÷
=
d
( ) , û û
800
116 50 40
69
kg.h
-1
u normalnim radnim uslovima.
rimer :
P
Grejni elementi - dimenzionisanje
d
N
n
g
P NTF
f
= = =
. . ,
,
920 1 01
0 96
968
W
C
M
Y
CM
MY
CY
CMY
K
048.pdf 19.1.2006 12:28:03
Gde je grejanje tu je HERZ
Strana 49
R.Jauschowetz: HERZ - Sistemi za grejanje toplom vodom - HIDRAULIKA
R
5.1 Proracun
5 Sistem za distribuciju
topIotne enegrije
Pri sprovodenja proracuna sistema za distribuciju toplote
vazno je obratiti paznju na:
1) Namenu
2) Vrstu sistema za grejanje
3) Moguce vrste razlicitih elemenata za odavanje
toplote unutar sistema. Regulacija bi trebalo da
bude izvedena posebno za svaku od grupa.
Slika 5-1 Distributor na koji ne utice diIerencijalni pritisak sa pumpom
Slika 5-1 Distributor na koji ne utice diIerencijalni pritisak sa pumpom
4) Posebne grupe koje Iunkcionisu pod speciIicnim
radnim uslovima npr. deo sistema na juznoj ili severnoj
strani, zatim periodicno upotrebljavani delovi sistema
prema potrebama potrosaca,
5) Mogucnost simultanog rada,
6) Temperature i/ili temperaturne razlike grejnog
medijuma,
7) Vrstu grejnog medijuma (voda, mesavina vode i
antiIriza)
8) Sistem hidraulicne cirkulacije (npr. hidraulicni
razvodnici, distibutori sa ili bez uticaja diIerencijalnog
pritiska)
C
M
Y
CM
MY
CY
CMY
K
049.pdf 19.1.2006 12:34:29
R
Gde je grejanje tu je HERZ
R.Jauschowetz: HERZ - Sistemi za grejanje toplom vodom - HIDRAULIKA
Strana 50
Dalje je potrebno uzeti u obzir sledece:
9) na proracun utice protok:
10) za sistem za snabdevanje do radnih jedinica
proracun se vrsi prema osnovama projektovanja
sistema za snabdevanje toplotnom energijom
11) u okviru radne jedinice: prema osnovama
projektovanja sistema za odavanje toplote
12) cirkulacione pumpe bi trebalo da prema velicini
imaju zadovoljavajuce karakteristike, broj obrta i
upravljivost kako bi bilo moguce ostvariti podesa-
vanja prema potrebama sistema za grejanje.
13) upravljacke velicine i hidraulicna cirkulacija bi
trebalo da budu precizno koordinisane sa celim
sistemom.
14) prilikom povezivanja na sisteme daljinskog greja-
nja moraju biti uzete u obzir speciIicnosti sistema u
skladu sa preporukama nadleznih institucija.
1) Svaka grupa elemenata u kolu je regulisana, sa
mogucnoscu zatvaranja za potrebe praznjenja sistema i
degazacije. Spojevi na kojima se vrsi zatvaranje moraju
biti dobro zaptiveni u zavisnosti od temperature i
lokalnih eksploatacionih uslova (zaptivanje se vrsi
prema standardu ÖNORM M 7340, odeljak za
zaptivanje)
2) Sve regulacione velicine koje se odnose na
zatvaranje, praznjenje, degazaciju, merenje i upravljanje
moraju biti dostupne za ocitavanje, a sve razdvojive
veze i kompenzatori deIormacija i pomeranja moraju
biti pristupacni za potrebe odrzavanja i servisiranja.
3) Raspored cevovoda, dimenzije cevi i oblikovani
elementi (lukovi, T-Iitinzi) moraju biti planirani prema
smernicama i preporukama za dimenzionisanje sistema
za grejanje.
4) Probleme sa generisanjem buke preporucljivo je
resavati prema ÖNORM B 8115, H 5190.
5) Odrzavanje protoka Iluida za prenos toplote
(maseni protok, zapreminski protok) - vrsi se na osnovu
proracunskih podataka uz odgovarajuce mere
predostroznosti (npr. podesive vijcane veze povratnih
vodova, regulacioni ventili za usponske vodove sa
mernim prikljuccima, automatski regulator diIerencijal-
nog pritiska, automatski kontroler intenziteta protoka)
6) Izovodenje sistema za distribuciju toplotne
energije u prostorijama koje nisu zagrevane izvode se
prema preporukama ÖNORM M 758 sa ciljem sman-
jenja gubitka toplote.
7) Ako je cevovod sistema za grejanje izveden
kroz prostorije koje su zagrevane regulisanim sistemom
neophodno je postupiti prema sledecim preporukama:
· Ukupna emisija toplote sa termoizolovanih i neizo-
lovanih delova sistema u prostoriji moze ucestvovati sa
najvise 20° prema ÖNORM M 7500 - odredenog
toplotnog opterecenja. Obloge, omotaci i pokrivaci bi
trebalo da budu ugradeni u skladu sa preporukama
proizvodaca.
· Elementi sistema koji su smeseni unutar dekorativnih
obloga ili pregrada bi takode trebalo da budu tretirani
kao neizolovani. U proracunu ukupnog odavanje toplote
prema ÖNORM M 7580 izolovani delovi sistema nisu
uzeti u obzir.
Slika 5-3 Funkcifa hiaraulicnog ra:voanika
5.2 Smernice za planiranje i
projektovanje
C
M
Y
CM
MY
CY
CMY
K
050.pdf 19.1.2006 12:34:25
Gde je grejanje tu je HERZ
Strana 51
R.Jauschowetz: HERZ - Sistemi za grejanje toplom vodom - HIDRAULIKA
R
8) Sistem za distribuciju toplotne energije bi trebalo
opremiti regulatorom ulazne temperature medijuma.
9) Cirkulacione pumpe i sistem za odrzavanje
pritiska bi trebalo da budu postavljene u sistem za
grejanje tako da se izbegne mogucnost pojave vazduha u
sistemu. Preporucljiva je ugradnja dopunske pumpe.
10) Sistem za grejanje bi trebalo da bude izveden
tako da usled linearnog sirenja uzrokovanog promenom
temperature ne bude poremecena sigurnost sistema.
Takode je potrebno konstruktivnim merama izbeci pojavu
buke pri sirenju cevi. Problemi koji nastaju usled
promena dimenzija sa promenom temperature najcesce se
resavaju ugradnjom kompenzatora pomeranja (aksijalni,
bocni i prikljucni kompenzatori).
Ako kompenzatori moraju biti ugradeni, potrebno je
pridrzavati se proizvodackih preporuka i uputstava.
11) U sistemu za grejanje bi trebalo da bude vrseno
merenje na nacin koji obezbeduje inIormaciju da je
energija predata na nacin na koji je to predvideno (npr.
preko grejnih tela)
Primer klasicnog cevovoda sa uspesno izvedenom
decentralizacijom.
Zbog vecih mogucnosti odredivanja troskova grejanja
preIerira se centralizovani sistem po grupama.
U navedenom primeru ce svaki stan, ili eventualno
stanovi u okviru jedne horizontalne distributivne grane
cevovoda, biti opremljen kalorimetrom.
Slika 5-4 Dvocevni sistem sa centralnim vertikalnim vodom i horizontalnom distribucijom
Slika 5-5 Jednocevni sistem sa centralnim vertikalnim vodom i raspodelom po stanovima
5.3 Distribucija topIotne energije u
zgradama
C
M
Y
CM
MY
CY
CMY
K
051.pdf 19.1.2006 12:34:19
R
Gde je grejanje tu je HERZ
R.Jauschowetz: HERZ - Sistemi za grejanje toplom vodom - HIDRAULIKA
Strana 52
6.2.1 Potrošnja toplotne energije
za objekat
6.2.1.1 Razmatranje pada temperature
6.2.1.2 Proracun snage topIotnog izvora
Toplotni kapacitet bojlera i izmenjivaca toplote bi
trebalo da bude dimenzionisan prema maksimalnim
zahtevima za grejanjem uz istovremeno savladavanje
toplotnog opterecenja elemenata posmatranog sistema.
Angazovanje toplotnog izvora (rad bojlera) izrazava se
kao zbir:
nekog dela objekta. Potrebna je pojacano angazovanje i
duze trajanje grejanja kako bi se kompenzovalo slabije
zagrevanje tih delova.
Brzina hladenja delova objekta zavisi od nekoliko
merljivih velicina. Za spoljasnju temperaturu moze biti
usvojena srednja vrednost za celu grejnu sezonu od
¹4°C ili se moze usvojiti srednja temperatura u toku
najhladnijeg meseca u grejnoj sezoni, koja iznosi oko
-2°C.
Rad toplotnog izvora delom vrsi zagrevanje rezervoara
sa pijacom vodom ili zagrevanje tekuce vode mora u
potpunosti odgovarati minimalnoj snazi toplotnog
izvora
Proracunavanje apsorbovane kolicine toplote vrsi se
na osnovu najnepovoljnije tacke proracuna, gde se
odreduje Iaktor snage fL, u zavisnosti od broja
prikljucenih potrosaca toplotne energije.
Angazovanje toplotnog izvora (angazovanje bojlera)
moze se izracunati na sledeci nacin:
Osnovu proracuna potrebne snage toplotnog izvora
predstavlja potrebna kolicina toplote za grejanje
objekta, koja se odreduje u saglasnosti sa ÖNORM M
7500.
Rad toplotnog izvora
Pri odredivanju angazovanja toplotnog izvora, mora se
razmotriti sledece:
Na primer, pad temperature ispod nominalne ili
delimicno koriscenje delova zgrade moraju biti uzeti u
obzir.
Smanjenje temperature u sistemu grejanja pojavljuje se
kod dugog, neprekidnog snizavanja temperature
vazduha do ¹5°C (samo uredaji sa zastitom od
smrzavanja) u prostorijama nakon prekidanja grejanja
6.1 Proracun sistema za
snabdevanje topIotnom
energijom
6.2 Izacunavanje komponenti
grejanja prostorija
6.3 Proracun zagrevanja
pijace vode
6.4 Sistemi za ventiIaciju
i klimatizaciju
6 Sistem za snabdevanje
toplotnom energijom
d d d d d
EB EBH W EBL EBS
= + + +
EBH
u W Angazovanje toplotne snage za
W
u
W Prenosenje toplote zagrevanjem
EBL
u
W Prenos toplote ventilacijom
EBS
u
W Ostali uticaji
pijace vode
grejanje prostorija
d
n
-
prekidi u radu
-
termodinamicko ponasanje zgrade
- usvojene radne temperature
n H EBH
f u = u .
Gde su:
d
EBH
W Snaga toplotnog izvora
fH
Popravni koeIicijent
n
u
W Nominalna potrosnja toplote
d
min
d d
W
>
min
Gde su:
d
W
W Prenos toplote pijacom
vodom (gubitak preko
izmenjivaca toplote)
d
min
W Minimalna snaga
toplotnog izvora , minimalno
potreban toplotni Iluks iz
toplotnog izvora sa datim
potrebnim karakteristicnim
brojem N za ispunjenje potreba
za zagrevanjem pijace vode Q
2T
(prema ÖNORMH5150-1)
d
L
C
M
Y
CM
MY
CY
CMY
K
052.pdf 19.1.2006 12:34:15
Gde je grejanje tu je HERZ
Strana 53
R.Jauschowetz: HERZ - Sistemi za grejanje toplom vodom - HIDRAULIKA
R
Pri proracunavanju drugih sistema koji vrse razmenu
energije (procesna toplota) dopunski izvori toplote
moraju biti uzeti u obzir. Pri odredivanju ukupno
potrebne kolicine toplote u sistemu, npr. pri zagrevanju
vode u zatvorenim ili otvorenim bazenima potrebno je
uzeti gubitak toplotne energije.
Slika 6-1 Sistem sa više grejnih jedinica
Za optimalno podesavanje sistema neophodno je za
svaki toplotni izvor izvrsiti maksimizaciju eIikasnosti
uz minimizaciju emisije zagadivaca zivotne sredine, jer
je trend koriscenje hibridnih sistema grejanja.
Sema prikazana na slici 6-1- je primenjljiva samo za
klasicne bojlere. Na ovaj nacin je potpuno eliminisana
mogucnost porasta temperature u povratnom vodu.
d d
EBL L L
f = .
Gde su:
d
EBL
W Potrosnja toplote u sistemu za ventilaciju
d
L
W Proracunski gubirak toplote
f
L
= 1,0 za 1 do 3 potrosaca
fL
= 0,95 za 4 do 10 potrosaca
fL
= 0,9 za preko 10 potrosaca.
d d
EBS S S
f = .
Gde je:
EBS
d
W Toplotno opterecenje drugih
fS Korekcioni faktor toplotnog opterecenja
d
S
W Proracunsko toplotno opterecenje
ostalih delova,
delova sistema
6.5 Drugi izvori toplote
6.6 Sistemi sa više grejnih
jedinica
C
M
Y
CM
MY
CY
CMY
K
053.pdf 19.1.2006 12:34:43
R
Gde je grejanje tu je HERZ
R.Jauschowetz: HERZ - Sistemi za grejanje toplom vodom - HIDRAULIKA
Strana 54
7.1.1 Šta je regulisanje?
7.1.2 Proracun i usIovi definisani
prema ÖNORM H 5012
Odgovor na ovo pitanje je najbolje dati kroz praktican
primer.
Jednostavno otvorimo ventile za hladnu i toplu vodu na
slavini. Nase culo dodira, preko povrsine koze ruke
prenosi preko periIernog nervnog sistema do mozga
inIormaciju o temperaturi vode.
U mozgu se donosi odluka da li se trenutna temperatura
vode slaze sa zeljenom vrednoscu temperature vode.
Ako postoji razlika izmedu zeljene temperature i stvarne
temperature, mozak odlucuje i preko nervnog sistema
upucuje komandu misicima da izvrse promenu odnosa
vruce i hladne vode na ventilima slavine. Na ovom
primeru je potrebno uociti prirodu regulisanja.
Zadatak regulisanja je da se na bilo koju Iizicku
velicinu npr. pritisak, nivo tecnosti, temperaturu,
vlaznost, materijalne ili energetske kvantiIikovane
velicine, izvrsi uticaj i izazove promena stanja prema
datim zeljenim vrednostima. U nasem primeru,
postizanje zeljene temperature mesajem vruce i hladne
vode.
Automatsko upravljanje ima za cilj da na osnovu
matematickog modela objekta, cije se stanje u svakom
trenutku identiIikuje mernim sistemom, i adekvatno
izabranog upravljackog sistema uspostavi upravljanje
koje dejstvom na upravljacki deo objekta (ventil,
klapna, aktuator...) ostvaruje njegovo zeljeno dinamicko
ponasanje.
Proces upravljanja u sistemima sa povratnom spregom
(sistemi u zatvorenom kolu dejstva) koje se ostvaruje na
osnovu razlike zeljenog i stvarnog ponasanja objekta, a
sa ciljem da obezbedi njegov zadovoljavajuci rad bez
obzira na uticaj poremecaja, naziva se regulisanje.
Na koje Iizicke velicine bi trebalo uticati sa ciljem
ostvarenja zadatka jednog sistema?
Primer kontrole na osnovu temperature na ulazu
predstavljen je na slici 7-1. Pre svega je potrebna
pouzdanost uredaja, koji se mora zaustaviti pri
postizanju zeljene temperature.
Potreban je zadavac zeljene vrednosti upravljane
velicine. Potreban je i merni element (davac ili senzor),
koji meri temperaturu vode. Senzor salje izmerene
vrednosti automatskom kontroleru (upravljackom
sistemu).
Izrazi i termini korisceni u ovom poglavlju prevedeni su
iz ÖNORM H 5012 i usaglaseni sa strucnom
terminologijom koriscenom u domacoj literaturi.
Regulisanje / upravljanje
Za regulisanje je karakteristicno zatvoreno kolo, pri
cemu regulisana velicina (izlazna velicina) preko
povratne sprege kontinuirano utice na samu sebe.
Automatsko regulisanje
Sva desavanja unutar sistema automatskog upravljanja
odvijaju se bez uticaja ljudskog Iaktora (izraz
"automatski" se koristi samo ako je neophodno postaviti
relaciju u odnosu na manualno upravljanje)
Manualna kontrola
Najmanje jedan od cinilaca upravljackog sistema je
manualno upravljan.
Regulaciono kolo
Formira se od clanova sistema koji ucestvuju u
zatvorenom sistemu regulisanja. Regulaciono kolo se
sastoji od upravljackog sistema, upravljanog sistema
(objekta), mernog sistema i povratne sprege.
Objekt cijim radom se upravlja naziva se objekt
upravljanja.
Upravljanje je ona ulazna velicina objekta, za cije
Iormiranje je neophodna inIormacija o njegovom
zeljenom ponasanju, a koja deluje na objekt da bi
obezbedila to zeljeno dinamicko ponasanje ili da
odstupanja stvarnog od zeljenog ponasanja budu u
dozvoljenim granicama.
Takav objekt na koji deluje upravljanje nazivamo
upravljani objekt.
Deo objekta na koji deluje upravljacka velicina i koji to
dejstvo prenosi na proces u objektu je upravljacki deo
objekta. Deo objekta u kome se odvija proces naziva se
procesni deo objekta.
One ulazne velicine koje izazivaju odstupanja njegovog
stvarnog od zeljenog ponasanja, a nastale su bez
koriscenja inIormacije o tom zeljenom ponasanju, su
poremecaji.
Sistem sastavljen iz objekta i upravljackog sistema je
sistem upravljanja.
7.1 Osnove, Pojmovi
7 Regulisanje i hidraulicni
sistem
C
M
Y
CM
MY
CY
CMY
K
054.pdf 19.1.2006 12:34:40
Gde je grejanje tu je HERZ
Strana 55
R.Jauschowetz: HERZ - Sistemi za grejanje toplom vodom - HIDRAULIKA
R
Slika 7-1 Upravljanje (regulisanje)
Slika 7-2 Blok-dijagram povratne sprege
Kavitaciona rezerva hidristatickog pritiska H (NSPH
-Net Positive Suction Head) jednaka je hidrostatickom
pritisku vodenog stuba svedenog na poprecni presek
izlazne grane pumpe.
Smisao automatskog kontrolera (regulatora) je da u
objektu stvori gresku regulisane velicine suprotnog znaka
od znaka njene greske izazvane uticajem poremecaja i/ili
promenom zeljene vrednosti s tim da su apsolutne
vrednosti tih gresaka priblizno jednake. Time regulator
tezi da kompenzuje uticaj poremecaja odnosno promene
zeljene vrednosti. U nasem slucaju regulisana velicina je
proporcija mesanja tople i hladne vode koja se postize
promenom ugla zakretanja vretena mesnog ventila.
Kratak opis rada sistema:
Automatski kontroler (upravljacki sistem) TC na osnovu
inIormacije greske (razlika zeljene vrednosti i vrednosti
izlaza) i u zavisnosti od velicine greske Iormira
upravljacki signal koji preko aktuatora (izvrsni element
upravljackog sistema) SA zakrece vreteno ventila
(upravljacki deo objekta) SG i izaziva promenu
proporcije mesanja tople i hladne vode (vode na ulazu u
kotao i vode na izlazu iz kotla).
Promena proporcije mesanja dovodi do promene
upravljane velicine, u nasem primeru temperatura vode
na izlazu.
Nova vrednost upravljane velicine se ponovo prenosi
preko senzora do automatskog kontrolera i novi ciklus
opisanog rada sistema moze poceti ponovo .
Ovakav sistem sa povratnom spregom je sistem
automatskog regulisanja. (Slika 7-2).
Ulazna velicina upravljanog objekta (cirkulacionog kola)
je upravljanje y, a izlaz je upravljana velicina x (u ovom
slucaju temperatura vode razvodnog voda).
Oblast proporcionalnosti regulatora XP
U cilju upravljanja izlaznom velicinom (x) prema
odredenoj reIerentnoj vrednosti neophodno je korigovati
velicinu u domenu vrednosti Y
Velicine u regulacionom kolu:
x - regulisana (upravljana) velicina ili izlaz
w - zeljena vrednost upravljane velicine
yR - izlazna regulaciona velicina (pre ulaska u
korekcioni organ)
y - upravljacka velicina
r - povratna velicina
z - poremecaj
C
M
Y
CM
MY
CY
CMY
K
055.pdf 19.1.2006 12:34:38
R
Gde je grejanje tu je HERZ
R.Jauschowetz: HERZ - Sistemi za grejanje toplom vodom - HIDRAULIKA
Strana 56
7.1.3 Šta je upravljanje?
Objasnjavajuci pojam regulisanja, govorili smo o
zatvorenom sistemu sa povratnom spregom. Nasuprot
zatvorenom sistemu je otvoreni sistem automatskog
upravljanja. Pojmovi regulisanja i upravljanja nisu
identicni.
Senzori mere temperaturu vazduha koji ulazi is
spoljasnje sredine u kaloriIer i tu inIormaciju prenose
upravljackom sistemu (TC). Zadatak upravljanja u
ovom slucaju je da preko mesnog ventila utice na ulaznu
temperaturu grejnog Iluida kaloriIera (objekta) u skladu
sa promenom ulazne temperature vazduha
(poremecaja), kao sto je predstavljeno na
Iunkcionalnom dijagramu ventila na slici 7-3.
U narednom primeru imamo instalaciju za koju je vazno
da temperatura ulazne vode u kotao ne predje
dozvoljenu vrednost zbog pojave gasnih mehurova, a
time i progresivno ostecivanje kotla.
Ukoliko postavimo davac temperature ispred T racve
potisnog voda pumpe u bajpas grani (obilaznom vodu),
gledano u smeru toka povratne vode, dobijamo otvoreni
sistem automatskog upravljanja.
Na slici 7-4 je prikazano prenosenje inIormacije o
minimalnoj temperaturi povratne vode do upravljackog
sistema.
Kod regulisanja upravljacki sistem (TC) stalno prima
inIormaciju o izlaznoj velicini od mernog elementa
(davaca temperature).
Kod otvrorenog sistema upravljanja upravljacki sistem
nema inIormaciju o izlazu iz objekta.
Na slici 7-3 predstavljen je rad sistema za regulaciju
temperature vazduha u prostoriji.
Slika 7-3 kontrola temperature zagrevanog vazduha
Slika 7-4 Kontrola temperature u kotlu (ili upravljanje temperaturom u kotlu)
C
M
Y
CM
MY
CY
CMY
K
056.pdf 19.1.2006 12:34:33
Gde je grejanje tu je HERZ
Strana 57
R.Jauschowetz: HERZ - Sistemi za grejanje toplom vodom - HIDRAULIKA
R
Povecanje povratnog strujanja
Povecanje povratnog strujanja je neophodno zbog:
Funkcija i upotreba
Proporcionalni regulator
Termostatski ventil spada u armature sa upravljanjem
proporcionalnog dejstva bez dodatnih izvora energije.
Mora biti posebno pazljivo odabran i ugraden kako bi se
ostvarilo zeljeno dinamicko ponasanje sistema.
Kod proporcionalnog regulatora, zadata vrednost je
proporcionalna izlazu, tj. svaka promena u termostatskom
ventilu odnosi se na promenu ambijentalne temperature
(upravljana velicina x) proporcionalnim pomeranjem
klipa ventila (upravljacka velicina y). Pomeranje klipa
ostvaruje direktnu promenu dotoka vode. Ovo rezultuje
prigusnom regulacijom rada grejnog tela. Na slici 7-5
prikazana je uproscena Iunkcionalna sema
Pri podesenoj zeljenoj vrednosti temperature od 20 °C,
ventil ce biti u potpunosti zatvoren pri temperaturi od 23
°C (otvorenost ventila ÷ 0 °), a bice potpuno otvoren pri
temperaturi od 17 °C (otvorenost ventila ÷ 100 °).
Senzor (1) moze biti napunjen tecnoscu, gasom ili
specijalnim voskom.
Kada se temperatura poveca dolazi do sirenja tecnosi ili
vostane mase i/ili porasta pritiska gasa i klip ventila se
pokrece ka zatvorenom polozaju. Padom temperature
odvija se obrnut proces.
Potisna visina pumpe ÷ Zbir otpora u cevovodu - Lokalni
otpori unutar kotla ÷ ca. 20 kPa
Pumpa u obilaznom vodu:
Priblizno se moze izracunati:
Vrednost porasta temperature na povratnom vodu bajpas
pumpe.
Kotao snage 100 kW u okviru sistema saglasno slici 7-4,
pri temperaturi od ÷ 80°C na ulazu mora imati
minimalnu temperaturu od 55°C na povratnoj grani
(ekstra-lako ulje).
Temperatura mesanja se izracunava preko toplotnog
bilansa u tacki mesanja M, pri povratnoj temperaturi od
÷ 50°C
Entalpija na obilaznom vodu (bajpas) + entalpija u
povratnom vodu= entalpija u povratnoj grani kotla.
Na ovaj nacin moze biti odreden neophodni protok vode
preko obilaznog voda.
Preporucene RL temperature:
-
sprecavanja pojave korozije celicnih kotlova pri
niskim temperaturama ,
-
sprecavanja pojave mikropukotina na sudovima
-
obezbedivanje minimalnog protoka vode kroz
kotao.
-
Loz-ulje (ekstra lako) > 55°C
-
Loz-ulje (lako) > 60 ... 65°C
-
Drvo (prosecno) > 65°C
-
Gasni kotao > 100 KW oko 35... 45°C
rimer :
P
û
KV
û
HR
( ) q c q c q q c
B KV H HR B H KR
. . . . . û û û + = +
s
l
s
kg
q q
B H
95 , 0 95 , 0
25 . 2 , 4
100
= = = +
- u cirkilaciji
B H
q q ÷ =
95 , 0


55 . 95 , 0 50 . ) 95 , 0 ( 80 . = ÷ +
B B
q q

25 , 52 5 , 47 . 30 = +
B
q

5 , 47 25 , 52 . 30 ÷ =
B
q


q
l
s
B
= 0 158 ,
u obilaznom vodu
q
l
s
l
s
l
s
H
= ÷ = 0 95 0 158 0 792 , , ,
÷3,21 m
3
.h
-1
û A
d
. 16 , 1
K
V
q =
30 = û A
K Za livni kotao,
50 = û A
K Za celicni kotao.
C
M
Y
CM
MY
CY
CMY
K
057.pdf 19.1.2006 12:34:12
R
Gde je grejanje tu je HERZ
R.Jauschowetz: HERZ - Sistemi za grejanje toplom vodom - HIDRAULIKA
1. Davac temperature
2. Konus ventila
3. Karakteristika pri 20
o
C
Strana 58
Slika 7-6 Funkcionisanje termostatskog ventila HERZ
Slika 7-5 Funkcionalna šema: Termostatski ventil
C
M
Y
CM
MY
CY
CMY
K
058.pdf 19.1.2006 12:42:31
Gde je grejanje tu je HERZ
Strana 59
R.Jauschowetz: HERZ - Sistemi za grejanje toplom vodom - HIDRAULIKA
R
Termostati se proizvode u verzijama termostatskih ventila
sa ugradenim senzorom, kod termostatskih ventila sa
daljinkim senzorom kao i termostatskih ventila sa
kombinovanim senzorima (ugradeni ¹ daljinski).
Senzor termostata je uglavnom napunjen tecnoscu, mada
se u upotrebi cesto mogu sresti i termostati napunjeni
gasom ili voskom. Proporcionalni regulatori bez
dodatnih izvora energije imaju odredenu oblast
proporcionalnosti (xp) npr. xp=4 K
Premala oblast proporcionalnosti je podlozna vecim
oscilacijama, dok prevelika oblast dovodi do
nekontrolisanih odstupanja od zeljene vrednosti.
Radijatorski termostatski ventil je podesen (najcesce
Iabricki) na nominalnu vrednost radne temperature od
20°C i temperaturu zatvaranja 22°C.
Ventil iz naseg primera bice odabran prema optimalnoj
karakteristici grejanja i kada nema spoljasnjih
poremecaja (vetar, sunce i sl.), pri svakom povecanju
spoljasnje temperature, pri polozaju regulatora od 50°
(srednja pozicija) postize se potreban protok.
Potreban protok vode se dobija na osnovu
dimenzionisanja grejnog tela, pri cemu je
Zavisnost pada pritiska od hoda klipa ventila nije
linearna, odnosno promena pritiska na ventilu nije
proporcionalna promeni hoda klipa.
Promena karakteristike ventila zavisi od hidraulicnih
uslova i geometrijskih dimenzija upravljanog sistema.
Odnos maksimalne i minimalne vrednosti pada pritiska
izrazava se preko autoriteta ventila.
Karakteristika regulacionog ventila se deIinise preko
pada pritiska na ventilu. Pri potpuno otvorenom ventilu
pad pritiska se odreduje uglavnom preko diIerencijalnog
pritiska u cvoru, a gubici pritiska na spojevima i u cevima
su najveci. Ovo je najmanji pad pritiska na ventilu
Zatvaranjem ventila, pada pritisak na spojevima i u
cevima na nulu, diIerencijalni pritisak u cvoru raste. Ovde
se javlja najveca vrednost pada pritiska na regulacionom
ventilu
Poremecaji koji uticu na promenu konstantne
ambijentalne temperature i stvaraju potrebu za
automatskom regulacijom su:
A) Uticaj spoljasnje temperature
B) Izlozenost suncu
C) Dodatni izvori toplote (elektricni uredaji, ljudi,
osvetljenje, toplovodi i slicno)
Ako se spoljasnja temperatura cesto menja , veoma je
zgodna upotreba termostatskih ventila u cilju veceg
iskoriscenja energije i ustede goriva.
Svaki porast temperature preko predvidene trebalo bi
spreciti. Drugim recima, potrebno je distribuirati toplu
vodu samo u oblasti regulisanja 50° do 0°, kako bi se
ostvarilo pozitivno proporcionalno odstupanje.
Slika 7-7 Termostatski ventil kao automatski regulator
7.1.5 ReguIacioni ventiIi,
karakteristika ventiIa
Ax K
p
= 2
Aû = ÷ û û
V R
,
gde je
û
R
definisana stvarna povratna temperatura
A
pVmin
A
pVmax
= KDD.
C
M
Y
CM
MY
CY
CMY
K
059.pdf 19.1.2006 12:42:18
R
Gde je grejanje tu je HERZ
R.Jauschowetz: HERZ - Sistemi za grejanje toplom vodom - HIDRAULIKA
7.2 ReguIisanje opterecenja
Strana 60
Posmatrani ventil, za koje su navedeni podaci, dostize
nominalni protok pri potpunoj otvorenosti sa
nepozeljnim autoritetom ventila od av ÷ 0,1, a pri 20 °
otvorenosti postize 50° nominalnog protoka., Za
razliku od toga, regulacioni ventil sa autoritetom ventila
od av÷0,5 pri 20° otvorenosti, ostvaruje 30°
nominalnog protoka. Autoritet ventila od av÷0,5 je zato
mnogo prikladniji za regulacione ventile.
Ovo poredenje takode pokazuje degradaciju kvaliteta
pri upotrebi predimenzionisanih regulacionih ventila.
Kod predimenzionisanih ventila , se smanjuje,
dok ostaje nepromenjen. Ovo pogorsava autoritet
ventila i kvalitet regulacije.
Autoritet ventila bi trebalo da ima vrednosti av÷0,3 ...
0,7.
Dimenzionisanje regulacionih ventila
Dimenzionisanje regulacionih ventila vrsi se na osnovu
pada pritiska na potpuno otvorenom regulacionom
ventilu, pri nominalnom protoku. Nominalni protok se
izracunava prema preporukama, u zavisnosti od
konkretnog projektnog resenja.
Iz prethodne jednacine se odreduje kv -vrednost, koja je
osnova za izbor ventila. Iz tehnnicke dokumentacije bira
se ventil koji ima prvu manju kv -vrednost. Izracunata
vrednost moze biti takva da se pojavljuje u malom broju
ventila, sto cesto dovodi do izbora predimenzionisanog
ventila, usled cega dolazi do povecanja protoka.
U cilju sprecavanja bilo kakvog nedovoljnog
snabdevanja grejnih tela toplotnom energijom, na
magistralnim deonicama cevovoda postavljaju se
regulacioni ventili, cime se dodatno podesava nominalni
protok.
Regulacija emisije toplote preko grejnih povrsina (npr.
radijatora ili sistema podnog grejanja) zavise od
promenljivih:

Slika 7-8 Karakteristike regulacionih ventila ra:licitih
autoriteta
max
min
V
V
v
p
p
a
A
A
=
Ovde su:
a
v
- Autoritet ventila
Ap
Vmin Pa Pad pritiska na otvorenom ventilu
ApVmax Pa Pad pritiska na zatvorenom ventilu
A
pVmin
,
A
pVmax
min V
V
V
p
q
k
A
=
Gde su:
k
V m
3
.h
-1
Protok kroz ventil na pritisku 1 bar
q
V m
3
.h
-1
Protok
Ap
Vmin bar Pad pritiska na potpuno otvorenomventilu
zavisi od:
i
Temperatura povrsine
Temperatura vode
Toplotne provodljivosti
grejnog tela
C
M
Y
CM
MY
CY
CMY
K
060.pdf 19.1.2006 12:42:12
Gde je grejanje tu je HERZ
Strana 61
R.Jauschowetz: HERZ - Sistemi za grejanje toplom vodom - HIDRAULIKA
R
Promenljiva ulazna temperatura, konstantan protok
kroz potrosace
Sema veze na slici 7-9 prikazuje mesanje vode razvodnog
i povratnog voda kotla. Potrosaci (grejni elementi)
dobijaju konstantnan protok vode preko cirkulacione
pumpe.
Regulisanje toplotnog opterecenja grejnog elementa vrsi
se regulisanjem temperature ulazne vode (vode u
potisnom vodu pumpe). Ovakav sistem je veoma podesan
kod sistema sa niskom temperaturom vode u povratnoj
grani, sistema sa dugim cevovodom i toplotnih pumpi.
GraIicki prikaz zavisnosti izmedu ulazne temperature i
toplotnog opterecenja i/ili spoljasnje temperature daje se
preko takozvane krive grejanja.
Oblik krive grejanja prvenstveno zavisi od eksponenta
krive perIormansi grejnih povrsina.
Pri minimalnoj temperaturi u povratnom vodu
Minimalna temperaturom u povratnom vodu obezbedice
se preko dodatnog cirkulacionog kola npr.
Tip Ederstat: Pri dostizanju temperature od 72 °C
bimetalna traka/opruga otvara kontaktnu metalnu plocicu
Tip Ederbac: regulacioni ventil sa tri prikljucka za
prevenciju lose cirkulacije
Slika 7-9 regulisanje temperature na ulazu, upravljane preko spoljašnje temperature
Slika 7-10 krive grejanja za 90/70°C i 50/45°C pri n=1,3
7.2.1 ReguIisanje mesanja
-
Bajpas pumpa kotla
-
Cetvorokraki mesni ventil
-
Termostatski ventil
C
M
Y
CM
MY
CY
CMY
K
061.pdf 19.1.2006 12:42:05
R
Gde je grejanje tu je HERZ
R.Jauschowetz: HERZ - Sistemi za grejanje toplom vodom - HIDRAULIKA
Strana 62
7.2.2 Regulisanje protoka
Parcijalno opterecenje
Kriva grejanja prikazana na slici 7-10 odnosi se na 90/70
i 50/45°C temperature u potisnom/povratnom vodu pri
spoljasnoj temperaturi
Srednja temperatura vode izmedu potisnog i povratnog
voda umanjena za ambijentalnu temperaturu daje porast
temperature . Sto je ova razlika izrazenija, to je veca
emisija toplote.
Ovo je predstavljeno na karakteristicnoj krivoj grejnog
tela (slika 7-10) . Linijskim povezivanjem vise elemenata
(prikazano na slici 7-10) voda moze predati dovoljnu
kolicinu toplote pri spoljasnjoj temperaturi
Dodatno se smanjenjem protoka povecava vreme
proticanja vode kroz grejno telo. To prouzrokuje
intenzivnije hladenje vode. Povecanjem odavanja toplote
sa grejnih tela izaziva se eIekat delimicnog prigusenja
strujanja vode. To znaci da toplotno opterecenje nije
proporcionalno protoku Iluida.
Zavisnost je prikazana na sledecem dijagramu.
Kriva odavanja toplote sa grejnog elementa pokazuje da
se pri smanjenju protoka kroz grejno telo za polovinu,
predata kolicina toplote umanjuje za samo 20°. Za
polovinu predate kolicine toplote potrebno je samo 10 do
20° nominalnog protoka.
Predimenzionisani regulacioni ventil moraju raditi uvek
pri maloj otvorenosti. Zato je neophodno ugradivati
regulacione ventile kojima je moguce pretpodesiti
prigusenje uz punu otvorenost ventila i nominalni protok.
Slika 7-11 Kriva odavanja toplote sa
grejnog tela za 90/70 °C
Slika 7-12 Kriva odavanja toplote
sa grejnog tela za 50/45 °C
Konstantna temperatura na ulazu, promenljiv protok u
potosacu. Regulisanje toplotnog opterecenja u grejnom
kolu vrsi se regulisanjem protoka.
Za sistem radijatorskog grejanja potrebno je odrediti
potrebnu kolicinu toplotne energije pri spoljasnjoj
temperaturi od 0°C i temperaturu radijatora, ako su
planirane vrednosti
û
min
=
–20°C
AT
d
100 û
x
°C:
d d
x
i x
i
=
÷
÷
100
û û
û û
min
rimer :
P
û
emin
= -20°C,
d
100
(90/70/20) = 800 W -
Utrosak energije
za sobnu temperaturu
û
i
= 20°C, toplotno opterecenje
je
d = 0
.
Za spoljasnju temperaturu 0°C bice
d d d
x
=
+
+
=
100 100
20 0
20 20
0 5 . ,
.
Takode je pri 0°C potrebna samo polovina toplotnog
opterecenja. Za krivu grejanja datu na slici 7-10 ocitano
je
û
V
= 68°C;
û
R
= 59°C.
Porast temperature
AT
= 43,5 K izracunata je preko
srednje temperature 63,5°C
AT
V R
=
+
÷ =
+
÷ =
û û
2
20
68 59
2
20 435 ,
K.
( )
q
c
m
V R
=
÷
d
. û û
C
M
Y
CM
MY
CY
CMY
K
062.pdf 19.1.2006 12:41:59
Gde je grejanje tu je HERZ
Strana 63
R.Jauschowetz: HERZ - Sistemi za grejanje toplom vodom - HIDRAULIKA
R
Primarni cilj podesavanja sistema za grejanje ili
klimatizaciju je obezbedivanje protoka, tako da svi
grejni/rashladni elementi rade pod nominalnim
opterecenjem.
Vrlo je tesko promeniti diIerencijalni pritisak tako da na
svim deonicama protoci budu uskladeni.
Hidraulicka integracija primarnog i sekundarnog
sistema je moguca u velikom broju razlicitih cevovoda.
Izbor odgovarajuceg resenja zavisi od vise Iaktora.
Prilikom ocenjivanja trebalo bi uzeti u obzir
odgovarajuca materijalna ulaganja kao i izvore energije
koji su neophodni za snabdevanje toplotom.
Ako se u distribucionoj mrezi diIerencijalni pritisci u
potisnim i povratnim vodovima izjednacavaju, tada se
koriste vezivni elementi na koje utice diIerencijalni
pritisak. Hidraulicno razdvojeni (hidraulicnim
razvodnikom) distributori bez izjednacavanja
diIerencijalnog pritiska su distributori nezavisni od
pritiska. Kod njih se upotrebljavaju veze na koje
diIerencijalni pritisak nema uticaja. Najvazniji osnovni
cirkulacioni sistemi bice objasnjeni uz predstavljanje
odgovarajucih osnova proracuna.
NAPOMENA: Pod svim radnim uslovima nominalni
protok mora biti ostvariv u svim komponentama.
Slika 7-13 Matrica izbora
7.3 HidrauIicni cirkuIacioni
sistem i dimenzionisanje
C
M
Y
CM
MY
CY
CMY
K
063.pdf 19.1.2006 12:41:51
R
Gde je grejanje tu je HERZ
R.Jauschowetz: HERZ - Sistemi za grejanje toplom vodom - HIDRAULIKA
Strana 64
7.3.1 Regulisanje vodova
Karakteristike:
DiIerencijalni pritisak potrebne kolicine vode
primarnog i sekundarnog kola. Temperatura u
primarnom kolu varira, dok je u sekundarnom kolu
konstantna.
Regulisanje toplotnog opterecenja vrsi se promenom
protoka.
Prednosti:
Dobro predavanje toplote, sistem je primenjiv za velike
potrosace i velike duzine deonica.
Nedostaci:
Prilikom regulisnja pritiska u cevovodu se radna tacka
pumpe menja pomeranjem klipa ventila. Povecanje
diIerencijalnog pritiska ima uticaja na grejna tela.
Regulacioni ventil u potisnom vodu sluzi za regulisanje
diIerencijalnog pritiska i ogranicavanje protoka.
Ovakav nacin regulisanja unutar hidraulickog
cirkulacionog kola vrsi se kontrolom protoka. U ovom
slucaju regulacioni ventil izvrsava zadatak promene
protoka, kao deo povratne sprege automatskog
regulatora kod, na primer izmenjivaca toplote.
Regulisanje vodova se vrsi svuda gde je potrebna niska
povratna temperatura i promenjiv protok.
Karakteristicno termodinamicko ponasanje sistema je
pad povratne temperature sa padom opterecenja.
Upotreba:
Slika 7-14 regulisanje vodova
1 Ventil za regulaciju
usponskih vodova
4217
2 Regulacioni ventil sa
motorom
4037+7712
3 Termoregulator 7793
4 Toplotni senzor 7793
5 Zaustavni ventil 4115
-
Pri distribuciji unutar medusobno udaljenih delova
sistema
-
Pri povezivanju vise kotlova
-
Pri povezivanju sekundarne mreze ili velikih
potrosaca toplote
-
Pri ostvarenju zonske regulacije sa radijatorskim i
podnim podsistemima grejanja sa regulisanom
ulaznom temperaturom
-
Kod toplotnih pumpi i rashladnih sistema svih
velicina
C
M
Y
CM
MY
CY
CMY
K
064.pdf 19.1.2006 12:41:45
Gde je grejanje tu je HERZ
Strana 65
R.Jauschowetz: HERZ - Sistemi za grejanje toplom vodom - HIDRAULIKA
R
rimer :
P
Q = 70 KW
tV = 90°C
tR = 50 °C
ǻpL ÷ 10 kPa
ǻH ÷ 30 kPa
Dimenzionisanje regulisanog voda
h / l 1504
) 50 90 ( 19 , 4
70
3600
) t t ( c
Q
3600 q
R V
S

÷

÷

Dimenzija cevi zavisi od materijala cevi i
koeficijenta trenja izmedu cevi i fluida.
Uslov 1:
A
p
v
?
A
p
L
(Diferencijalni pritisak na
regulacionom ventilu mora biti veci ili jednak
diferencijalnom pritisku na potrošacu)
Korak 1: Izracunavanje minimalno raspolozivog
diferencijalnog pritiska:
Uslov 2:
A
H ?
A
H
min
(Diferencijalni pritisak na
razvodniku mora biti veci ili jednak minimalno
potrebnom diferencijalnom pritisku)
Schmu Ab SRV L V
p p p p p H A + A + A + A + A = A
min , min
A
p
SRV
minimalno 3 kPa
Za gubitke pritiska na zaustavnom ventilu (4115) i
hvatacu necistoce (4111)
(4111 - usvojena vrednost se odnosi na nominalni
precnik DN25) .
] [ 9 , 24 2 , 1 7 , 0 3 10 10
min
kPa H = + + + + = A
Pri
A
H= 30 kPa zahtev 2 je ispunjen.
Korak 2: Izracunavanje teoijske k
V
– vrednosti
regulacionog ventila: (
A
p
V,min
= 10 kPa)
75 , 4
10 100
1504
100
min ,
,
= =
A
=
v
S
theo v
p
q
k
Korak 3: Izbor kv
s
vrednosti iz serije ventila. Izbor
se svodi na dva ventila iz serije 4037 nominalnog
precnika DN 15 (kv
s
-vrednost 4,0) odnosno DN 20
(kv
s
-vrednost 6,3)
Uobicajen je izbor ventila sa manjom kv
s
-
vrednošcu, kako bi se ostvario potreban pad
pritiska.
Za kvs = 6,3
kPa
Kv
q
p
s
S
v
7 , 5
3 , 6 100
1504
100
2 2
=
|
|
.
|

\
|

=
|
|
.
|

\
|

= A
uslov 1 nije ispunjen!
Za kvs = 1,0
kPa
Kv
q
p
s
S
v
1 , 14
0 , 4 100
1504
100
2 2
=
|
|
.
|

\
|

=
|
|
.
|

\
|

= A
uslov 1 je ispunjen!
Izabran je regulacioni ventil koji ima kvs-vrednost 4,0 i
nominalnu velicinu DN 15
Autoritet ventila iznosi:
47 , 0
30
1 , 14
= =
A
A
=
H
p
a
V
Autoritet ventila bi trebalo da ima vrednosti od 0,35 do
0,75 i ne sme pasti ispod 0,25, jer bi u tom slucaju
sistem postao nestabilan.
Korak 4: Dimenzionisanje ventila za regulisanje
usponskih vodova
Potrebno je pronaci diferencijalni pritisak:
kv-vrednost iznosi:
2 , 6
9 , 5 100
1504
100
,
= =
A
=
SRV
S
SRV v
p
q
k
.
kPa 9 , 5 ) 10 1 , 14 ( 30
) p p ( H p
L V SVR
+ ÷
+ ÷ A A A A
Za ventil za regulisanje usponskih vodova 4217
nominalnog precnika 1“ podešava se na vrednost 3,3.
h / l 1504
) 50 90 ( 19 , 4
70
3600
) t t ( c
Q
3600 q
R V
S

÷

÷

C
M
Y
CM
MY
CY
CMY
K
065.pdf 19.1.2006 12:41:41
R
Gde je grejanje tu je HERZ
R.Jauschowetz: HERZ - Sistemi za grejanje toplom vodom - HIDRAULIKA
Strana 66
Karakteristike:
Neophodan je diIerencijalni pritisak. Protok vode u
primarnom kolu je konstantan, dok je u sekundaru
promenljiv. Temperatura u primaru je varijabilna, dok je
u sekundarnom kolu konstantna. Podesavanje toplotnog
opterecenja vrsi se promenom protoka.
Prednosti:
Konstantan protok u primarnom kolu moze biti ostvaren
bez koriscenja pumpe sa regulisanim protokom.
DiIerencijalni pritisak nema uticaja na sistem tj.
regulacioni ventil moze biti ugraden nezavisno od
velicine diIerencijalnog pritiska.
Nedostaci:
Temperatura na strani potrosaca uvek odgovara
temperaturi u primarnom kolu.
Autoritet regulacionog ventila zavisi samo od
opterecenja tj. instalacija trokrakog mesnog ventila vrsi
se nezavisno od distributivne mreze, sve dok ne postoji
opasnost od pojave nezeljenih eIekata.
Nedostatak povratne cirkulacije je cinjenica da pri
maksimalnoj temperaturi vode u primarnom kolu,
temperatura na strani potrosaca ostaje konstantna i da
temperaturna razlika izmedu primarnog i sekundarnog
kola ne moze biti iskoriscena. Takode povratnu
cirkulaciju nije pogodno instalirati u sistemima sa
velikim potrosacima ili kod dugih deonica cevovoda, jer
se voda iz parcijalno opterecenog potisnog voda uvek
mesa sa vodom u povratnoj grani cime se povecava
temperatura povratne struje vode.
Veliku prednost predstavlja mogucnost regulisanja
raspolozive tople vode u primarnom kolu. Kod sistema
sa konstantnim angazovanjem energetskih izvora,
uredaja za grejanje ili rashladivanje ovakva mogucnost
regulisanja ima brojne tehnicke prednosti. Strogo
energetski posmatrano konstantan protok po sebi ima
nedostatak sto nije moguce ostvariti ustedu kontrolom
rada pumpe.
Oblast primene:
Slika 7-15 Povratno kolo
Povratna cirkulacija
(distributivno cirkulaciono kolo)
1 Ventil za regulisanje
usponskih vodova
4217
2 Mešni ventil sa motorom 4037+7712
3 Elektronski regulator PI -
dejstva
7793
4 Senzor 7793
5 Zaustavni ventil 4115
6 Hvatac necistoce 4111
-
Elementi za zagrevanje vazduha
-
Hladnjace
-
Zonsko regulisanje
C
M
Y
CM
MY
CY
CMY
K
066.pdf 19.1.2006 12:41:32
Gde je grejanje tu je HERZ
Strana 67
R.Jauschowetz: HERZ - Sistemi za grejanje toplom vodom - HIDRAULIKA
R
Dimenzionisanje povratnog cirkulacionog kola rimer :
P
Q = 40 kW
tV = 6°C
tR = 12 °C
A
pL = 25 kPa
A
H = 70 kPa
h / l 5730
) 6 12 ( 19 , 4
40
3600
) t t ( c
Q
3600 q
R V
S

÷

÷

Dimenzija cevi zavisi od materijala cevi i koeficijenta
trenja izmedu cevi i fluida.
Uslov 1:
A
pv ?
A
pL (Diferencijalni pritisak na
regulacionom ventilu mora biti veci ili jednak
diferencijalnom pritisku na potrošacu)
Korak 1: Izracunavanje minimalno raspolozivog
diferencijalnog pritiska:
Uslov 2:
A
H ?
A
Hmin (Diferencijalni pritisak na
razvodniku mora biti veci ili jednak minimalno
potrebnom diferencijalnom pritisku)
Schmu SRV L V
p p p p H A + A + A + A = A
min , min
A
pSRV minimalno 3 kPa
Za gubitke pritiska na zaustavnom ventilu (4115) i
hvatacu necistoce (4111)
(4111 - usvojena vrednost se odnosi na nominalni
precnik DN40) .
] [ 8 , 53 8 , 0 3 25 25
min
kPa H = + + + = A
Pri
A
H= 70 kPa uslov 2 je ispunjen.
Korak 2: Izracunavanje teoijske kV – vrednosti
regulacionog ventila: (
A
pV,min = 25 kPa)
46 , 11
25 100
5730
100
min ,
,
= =
A
=
v
S
theo v
p
q
k
Korak 3: Izbor kvs vrednosti iz serije ventila. Izbor se
svodi na dva ventila iz serije 4037 nominalnog precnika
DN 25 (kvs-vrednost 10,0) odnosno DN 32 s-
(kv vrednost 16)
Uobicajen je izbor ventila sa manjom kvs-vrednošcu,
kako bi se ostvario potreban pad pritiska.
Za kvs = 16
kPa
Kv
q
p
s
S
v
82 , 12
16 100
5730
100
2 2
=
|
|
.
|

\
|

=
|
|
.
|

\
|

= A
uslov 1 nije ispunjen!
za kvs = 10
kPa
Kv
q
p
s
S
v
8 , 32
10 100
5730
100
2 2
=
|
|
.
|

\
|

=
|
|
.
|

\
|

= A
uslov 1 je ispunjen!
Izabran je regulacioni ventil koji ima kvs-vrednost
10 i nominalnu velicinu DN 25
Autoritet ventila iznosi:
57 , 0
8 , 32 25
8 , 32
=
+
=
A + A
A
=
V L
V
p p
p
a
Autoritet ventila bi trebalo da ima vrednosti od 0,35
do 0,75 i ne sme pasti ispod 0,25, jer bi u tom
slucaju sistem postao nestabilan.
Korak 4: Dimenzionisanje ventila za regulaciju
usponskih vodova na ulazu:
Potrebno je pronaci diferencijalni pritisak:
kPa 4 , 11 ) 8 , 0 25 8 , 32 ( 70
) p p p ( H p
Schmu L V a 1 SRV
+ + ÷
+ + ÷ A A A A A
kv-vrednost je:
0 , 17
4 , 11 100
5730
100
1
1 ,
= =
A
=
a SRV
S
a SRV v
p
q
k
Za ventil sa ravnim sedištem 4217, dimenzije DN
40 vrednost podešavanja iznosi 4,8
Korak 5: Dimenzionisanje obilaznog voda:
Obilazni vod mora da bude projektovan tako da u
slucaju iskljucenja svih potrošaca, primi kompletan
maseni protok.
Uslov 3:
A
pSRV1b =
A
pL
Uslov 4: qBypass = qS
Na osnovu prethodnih uslova moze se odrediti kv-
vrednost ventila:
46 , 11
25 100
5730
100
1
1 ,
= =
A
=
b SRV
Bypass
b SRV v
p
q
k
Za ventil sa ravnim sedištem 4217 nominalne
dimenzije DN 40 potrebno je podesiti na vrednost
4,0.
C
M
Y
CM
MY
CY
CMY
K
067.pdf 19.1.2006 12:41:21
R
Gde je grejanje tu je HERZ
R.Jauschowetz: HERZ - Sistemi za grejanje toplom vodom - HIDRAULIKA
Strana 68
Karakteristike:
DiIerencijalni pritisak je neophodan. Protok vode u
primarnom kolu varira, dok je u sekundaru konstantan.
Temperatura varira od potrosaca do potrosaca.
Prednosti:
Ovakva distribucija je prikladna za sisteme sa nizom
temperaturom u povratnom vodu (npr. sistemi daljinskog
grejanja), pogotovu kada je razlika temperatura izmedu
primarnog i sekundarnog voda velika (na primer 90°C i
45°C).
Nedostaci:
Za dimenzionisanje regulacionih ventila mora postojati
diIerencijalni pritisak. Kod vecih duzina cevovoda postoji
opasnost od mrznjenja.
U ovim sistemima, za razliku od sistema sa povratnim
cirkulacionim kolom, postoji konstantno mesanje vode iz
potisnog i povratnog voda u sekundarnom kolu.
DiIerencijalni pritisak pumpe ne utice na protok i pritisak
u sekundarnom kolu. Protok moze biti posebno podesen u
primarnom, odnosno sekundarnom kolu
Slika. 7-16 distributivno kolo sa pravim ventilom
7.3.2 Sistemi distribucije vode
sa pravim ventilom
1 Ventil za regulisanje usponskih
vodova
4217
2 Ugradeni senzor temperature 7793
3 Ventil sa pogonskim motorom 4037+7712
4 Elektronski regulator PI -
dejstva
7793
5 Temperaturni senzor 7793
6 Zaustavni ventil 4115
7 Hvatac necistoce 4111
8 Nepovratni ventil
Primena:
-
Grejanje radijatorima
-
Podno grejanje
-
Sistemi za zagrevanje vazduha
-
Niskotemperaturno grejanje
Dimenzionisanje dvocevnog
distributivnog sistema
rimer :
P
Q = 25 kW
tV = 45°C
tR = 35 °C
A
H = 25 kPa
A
tprimar = 70 °C
h / l 614
) 35 70 ( 19 , 4
25
3600
) t t ( c
Q
3600 q
R P
p

÷

÷

C
M
Y
CM
MY
CY
CMY
K
068.pdf 19.1.2006 12:41:13
Gde je grejanje tu je HERZ
Strana 69
R.Jauschowetz: HERZ - Sistemi za grejanje toplom vodom - HIDRAULIKA
R
Dimenzija cevi zavisi od materijala cevi i koeficijenta
trenja izmedu cevi i fluida.
h / l 2148
) 35 45 ( 19 , 4
25
3600
) t t ( c
Q
3600 q
R V
S

÷

÷

Uslov 1:
A
pv ?
A
pL (Diferencijalni pritisak na
regulacionom ventilu mora biti veci ili jednak
diferencijalnom pritisku na potrošacu)
Korak 1: Izracunavanje teoijske kV – vrednosti
regulacionog ventila: (
A
pV,min = 25 kPa)
2 , 1
25 100
614
100
min ,
,
= =
A
=
v
S
theo v
p
q
k
Korak 2: Izbor kvs vrednosti iz serije ventila.
Najpodesniji su ventili serije 7762 nominalne
dimenzije DN 10 sa kvs vrednošcu 1,0 ili 1,6. U ovom
slucaju moze biti usvojena veca vrednost. Regulacija
diferencijalnog pritiska vrši se pomocu ventila za
regulisanje usponskih vodova (2)
Za kvs = 1,6
kPa
Kv
q
p
s
p
v
7 , 14
6 , 1 100
614
100
2 2
=
|
|
.
|

\
|

=
|
|
.
|

\
|

= A
Potreban diferencijalni pritisak od 10,3 kPa ostvaruje
se preko regulacionog ventila za usponske vodove.
Regulacioni ventil nominalne dimenzije DN 10 ima
Kvs-vrednost 1,2 i
Autoritet ventila iznosi:
59 , 0
25
7 , 14
= =
A
A
=
H
p
a
V
Autoritet ventila bi trebalo da ima vrednosti od 0,35
do 0,75 i ne sme pasti ispod 0,25, jer bi u tom slucaju
sistem postao nestabilan.
Korak 3: Dimenzionisanje ventila za regulaciju
usponskih vodova na ulazu:
a.) Potrebno je pronaci diferencijalni pritisak
kPa p H p
V a SRV
3 , 10 7 , 14 25
1
= ÷ = A ÷
A
= A
b) Odredivanje kv-vrednosti
9 , 1
3 , 10 100
614
100
1
1 ,
= =
A
=
a SRV
p
a SRV v
p
q
k
Za ventil sa ravnim sedištem 4217 dimenzije DN
15 potrebno je podesiti na vrednost 2,0.
Korak 4: Dimenzionisanje ventila za regulisanje
usponskih vodova 1b:
Dimenzionisan je ventil za regulisanje usponskih
vodova 1 sa nominalnim padom pritiska 3 kPa.
4 , 12
3 100
2148
100
1
1 ,
= =
A
=
b SRV
s
b SRV v
p
q
k
Za ventil sa ravnim sedištem 4217 dimenzije DN
32 potrebno je podesiti na vrednost 4,3.
C
M
Y
CM
MY
CY
CMY
K
069.pdf 19.1.2006 12:40:57
R
Gde je grejanje tu je HERZ
R.Jauschowetz: HERZ - Sistemi za grejanje toplom vodom - HIDRAULIKA
Strana 70
Karakteristike:
Neophodan diIerencijalni pritisak. Protok vode u
primarnom kolu je konstantan, u sekundarnom kolu
konstantan, temperatura u sekundarnom kolu varira.
Prednosti:
Zbog konstantnog protoka u sekundarnom kolu sistem
je veoma pogodan sa stanovista automatskog
upravljanja. Autoritet ventila je skoro 1. Veoma kratko
izgubljeno vreme. Razliciti temperaturni nivoi mogu biti
povezani.
Nedostaci:
Permanentni porast temperature u povratnom vodu, tako
da nije podesan za daljinsko grejanje i sisteme sa vecim
potrosacima energije.
Prednosti ovakvog kola je relativno mali ili potpuno
eliminisan gubitak vremena jer je voda koja prolazi kroz
regulacioni ventil raspoloziva u svakom trenutku.
Ovo se svojstvo koristi prilikom povezivanja grejnih
elemenata kod kojih je potrebna velika kolicina toplote.
Takode je velika prednost, kao sto je ranije navedeno, da
je autoritet ventila priblizno jednak jedinici, tako da na
deonici prakticno nema otpora.
U ovakvom sistemu je moguce imati vise razlicitih
nivoa temperature u primarnom i/ili sekundarnom kolu.
Slika 7-17 Distributivni sistem sa trokrakim mešnim ventilom
7.3.3 Distributivni sistem sa
trokrakim mešnim ventilom
1 Ventil za regulaciju usponskih
vodova
4217
2 Ugradeni senzor temperature 7793
3 Mešni ventil sa motorom 4037+7712
4 Elektronski regulator PI - dejstva 7793
5 Temperaturni senzor 7793
6 Zaustavni ventil 4115
7 Hvatac necistoce 4111
8 Nepovratni ventil
Primena:
-
Sistemi sa grejnim telima
-
Niskotemperaturno grejanje
-
Elementi za zagrevanje vazhuhom
-
Podno grejanje
C
M
Y
CM
MY
CY
CMY
K
070.pdf 19.1.2006 12:42:51
Gde je grejanje tu je HERZ
Strana 71
R.Jauschowetz: HERZ - Sistemi za grejanje toplom vodom - HIDRAULIKA
R
Dimenzionisanja distributivnog sistema
sa tri grane
rimer :
P
Q = 90 kW
tV = 75°C
tR = 55 °C
A
H = 40 kPa
Tprimar = 90 °C
h l
t t c
Q
q
R P
p
/ 2209
) 55 90 ( 19 , 4
90
3600
) (
3600 =
÷
=
÷
=
Dimenzija cevi zavisi od materijala cevi i koeficijenta
trenja izmedu cevi i fluida.
h l
t t c
Q
q
R V
S
/ 3866
) 55 75 ( 19 , 4
90
3600
) (
3600 =
÷
=
÷
=
Uslov 1:
A
pv >
3
kPa
Korak 1: Izracunavanje teoijske kV – vrednosti
regulacionog ventila:
3 , 22
3 100
3866
100
min ,
,
= =
A
=
v
S
theo v
p
q
k
Korak 2: Izbor kvs vrednosti iz serije ventila.
Najpodesniji su ventili serije 4037 nominalne
dimenzije DN 32 (kvs vrednost 16) i ventil DN 40
(kvs vrednost 25).
Za kvs = 25
kPa
Kv
q
p
s
S
v
4 , 2
25 100
3866
100
2 2
=
|
|
.
|

\
|

=
|
|
.
|

\
|

= A
za kvs = 16
kPa
Kv
q
p
s
S
v
8 , 5
16 100
3866
100
2 2
=
|
|
.
|

\
|

=
|
|
.
|

\
|

= A
Biramo regulacioni ventil koji ima kvs-vrednosti 16,
dimenzije DN 32.
Autoritet ventila:
1
8 , 5
8 , 5
= =
A
A
=
v
V
p
p
a
(Protok regulisan na obilaznom vodu)
Korak 3: Dimenzionisanje ventila za regulisanje
usponskih vodova na ulazu
a.)
Odredivanje diferencijalnog pritiska:
kPa p H p
V a SRV
2 , 34 8 , 5 40
1
= ÷ = A ÷ A = A
b) odredivanje kv-vrednosti
6 , 6
2 , 34 100
3866
100
1
1
= =
A
=
a SRV
p
a SRV
p
q
k
Ventil sa ravnim sedištem 4217 nominalne
dimenzije DN 40 potrebno je podesiti na 3,0.
Korak 4: Dimenzionisanje ventila za regulaciju
usponskih vodova 1b na povratnoj grani
Regulacioni ventil 1 ostvaruje nominalni pad
pritiska 3 kPa.
3 , 22
3 100
3866
100
1
1
= =
A
=
b SRV
S
b SRV
p
q
k
Ventil sa ravnim sedištem 4217 nominalne
dimenzije DN 40 potrebno je podesiti na 5,8.
Korak 5: Dimenzionisanje obilaznog voda
Obilazni vod mora biti projektovan tako da moze
prihvatiti celokupnu kolicinu vode.
C
M
Y
CM
MY
CY
CMY
K
071.pdf 19.1.2006 12:51:42
R
Gde je grejanje tu je HERZ
R.Jauschowetz: HERZ - Sistemi za grejanje toplom vodom - HIDRAULIKA
Strana 72
7.3.4 Regulisanje dodavanja vode
mešanjem
Karakteristike:
Pojava diIerencijalnog pritiska nije dopustena. Protok je
u primarnom kolu promenljiv, dok je u sekundarnom
kolu konstantan. Temperatura u sekundarnom kolu je
promenljiva.
Prednosti:
Konstantan protok u sekundarnom kolu pruza siroke
mogucnosti regulisanja. Autoritet ventila je priblizno
jednak 1
Nedostaci:
Temperature u primarnom i sekundarnom kolu se ne
razlikuju mnogo, sto znaci da ne odgovara sistemima
koji rade na visim temperaturama.
Hidraulicno kolo nasuprot povratnom kolu ima
promenljiv protok u primarnom kolu i konstan-tan
protok u sekundarnom kolu.
Ovaj vid hidraulicnog kola se vrlo cesto srece u
inzenjerskoj praksi, jer je veoma jednostavan za
realizaciju. Regulacioni ventil u povratnoj grani sluzi za
ogranicavanje protoka.
Slika 7-18 Regulisanje dodavanja vode mešanjem
1 Ventil za regulisanje usponskih
vodova
4217
2 Mešni ventil sa motorom 4037+7712
3 Elektronski regulator PI - dejstva 7793
4 Temperaturni senzor 7793
5 Zaustavni ventil 4115
6 Hvatac necistoce 4111
7 Nepovratni ventil
Primena:
-
Radijatorski sistemi
-
Elementi za zagrevanje vazhuhom
C
M
Y
CM
MY
CY
CMY
K
072.pdf 19.1.2006 12:51:38
Gde je grejanje tu je HERZ
Strana 73
R.Jauschowetz: HERZ - Sistemi za grejanje toplom vodom - HIDRAULIKA
R
Dimenzionisanje sistema
za dodavanje vode mešanjem
rimer :
P
Q = 20 kW
tV = 80°C
tR = 60 °C
A
pL = 25 kPa
Dimenzija cevi zavisi od materijala cevi i
koeficijenta trenja izmedu cevi i fluida.
Korak 1: Izracunavanje teorijske kV –
vrednosti regulacionog ventila:(
A
pV,min = 3
kPa)
9 , 4
3 100
860
100
min ,
,
= =
A
=
v
S
theo v
p
q
k
Korak 2: Izbor kvs vrednosti iz serije
ventila. Najpodesniji su ventili serije 4037
nominalne dimenzije DN 20 (kvs vrednost
6,3) i ventil DN 15 (kvs vrednost 4).
Uobicajen je izbor ventila sa manjom kvs-
vrednošcu, kako bi se ostvario potreban pad
pritiska.
h / l 860
) 60 80 ( 19 , 4
20
3600
) t t ( c
Q
3600 q
R V
S

÷

÷

Pri kvs = 6,3
kPa
Kv
q
p
s
S
v
86 , 1
3 , 6 100
860
100
2 2
=
|
|
.
|

\
|

=
|
|
.
|

\
|

= A
A
pv < 3 kPa!
Za kvs = 4,0
A
pv > 3 kPa
Biramo regulacioni ventil koji ima kvs-
vrednosti 4,0, dimenzije DN 15.
U primarnom kolu se mogu naci dva
zaustavna ventila (4115 ¾“) i jedan hvatac
necistoce (4111, ¾“ otvora sita 0,75mm).
Autoritet ventila:
63 , 0
3 , 1 7 , 0 2 62 , 4
62 , 4
p p 2 p
p
a
Schmu Ab v
V

+ +

+ +

A A A
A
Zbog gubitka pritiska na mešnom ventilu
mora biti ugradena dodatna pumpa.
Korak 3: Dimenzionisanje ventila za
regulaciju pri 3 kPa
9 , 4
3 100
860
100
,
= =
A
=
SRV
S
SRV v
p
q
k
Proracunom je utvrdeno da je odgovarajuci
regulacioni ventil sa ravnim sedištem tipa
4217, dimenzije DN 20 potrebno podesiti
na vrednost 3,7. C
M
Y
CM
MY
CY
CMY
K
073.pdf 19.1.2006 12:51:34
R
Gde je grejanje tu je HERZ
R.Jauschowetz: HERZ - Sistemi za grejanje toplom vodom - HIDRAULIKA
Strana 74
7.3.5 Dvostruki mešni sistem
Karakteristike:
Nije dozvoljena pojava diIerencijalnog pritiska. Protoci
na primarnom i sekundarnom kolu su konstantni.
Temperatura u sekundarnom kolu varira.
Prednosti:
Preporucljiv je za sisteme bez natpritiska ili sa niskim
pritiskom. Autoritet ventila je priblizno jednak 1 (tj.
dobra upravljivost). Moze se upotrebiti za povezivanje
kola niskotemperaturnog grejanja. Veoma mali gubitak
vremena.
Nedostaci:
Nije dozvoljeno postojanje diIIerencijalnog pritiska.
Koristi se samo u distributivnim sistemima sa mesanjem
kada nema diIerencijalnog pritiska.
Mesno kolo sa Iiksnim obilaznim vodom upotrebljava
se kod sistema gde postoje velike temperaturne razlike
izmedu primarnog i sekundarnog kola. Obilazni vod
(bajpas) u sekundarnom kolu nalazi se ispred
regulacionog ventila, preko koga se se vrsi permanentno
povratno strujanje bez obzira na polozaj klipa u mesnom
ventilu.
Ovakvo izvodenje sistema se preporucuje kod podnog
grejanja, kao i kod vecih potrosaca energije i kod duzih
deonica daljinskog grejanja.
Slika 7-19 Dvostruki mešni sistem
1 Ventil za regulisanje
usponskih vodova
4217
2 Mešni ventil sa motorom 4037+7712
3 Elektronski regulator PI -
dejstva
7793
4 Temperaturni senzor 7793
5 Zaustavni ventil 4115
6 Hvatac necistoce 4111
7 Nepovratni ventil
Primena:
-
Niskotemperaturni sistemi grejanja
-
Podno grejanje
C
M
Y
CM
MY
CY
CMY
K
074.pdf 19.1.2006 12:51:31
Strana 75
R.Jauschowetz: HERZ - Sistemi za grejanje toplom vodom - HIDRAULIKA
R
Dimenzionisanje dvostrukog mesnog
sistema sa Iiksnim obilaznim vodom
rimer :
P
Q = 40 kW
tV = 45°C
tR = 35 °C
tP = 70 °C
A
pL = 25 kPa
h / l 982
) 35 70 ( 19 , 4
40
3600
) t t ( c
Q
3600 q
R P
p

÷

÷

Dimenzija cevi zavisi od materijala cevi i
koeIicijenta trenja izmedu cevi i Iluida.
h / l 3437
) 35 45 ( 19 , 4
40
3600
) t t ( c
Q
3600 q
R V
S

÷

÷

Korak 1: Izracunavanje teoijske kV –
vrednosti regulacionog ventila: (
A
pV,min = 3
kPa)
7 , 5
3 100
982
100
min ,
,
= =
A
=
v
P
theo v
p
q
k
Korak 2: Izbor kvs vrednosti iz serije
ventila. Najpodesniji su ventili serije 4037
nominalne dimenzije DN 20 (kvs vrednost
6,3) i ventil DN 15 (kvs vrednost 4).
Uobicajen je izbor ventila sa manjom kvs-
vrednoscu, kako bi se ostvario potreban pad
pritiska.
Za kvs = 6,3
kPa
Kv
q
p
s
p
v
4 , 2
3 , 6 100
982
100
2 2
=
|
|
.
|

\
|

=
|
|
.
|

\
|

= A
A
pv < 3 kPa
Za kvs = 4,0
kPa
Kv
q
p
s
p
v
0 , 6
0 , 4 100
982
100
2 2
=
|
|
.
|

\
|

=
|
|
.
|

\
|

= A
A
pv > 3 kPa!
Biramo regulacioni ventil koji ima kvs-
vrednosti 4,0, dimenzije DN 15.
Autoritet ventila:
5 , 0
6 6
6
2
=
+
=
A + A
A
=
SRV v
V
p p
p
a
Zbog gubitka pritiska na mesnom ventilu
mora biti ugradena dodatna pumpa.
Korak 3: Dimenzionisanje ventila za
regulisanje 1a pri 3 kPa
8 , 19
3 100
3437
100
1
1 ,
= =
A
=
a SRV
S
a SRV v
p
q
k
Proracunom je utvrdeno da je odgovarajuci
regulacioni ventil sa ravnim sedistem tipa
4217, dimenzije DN 40 potrebno podesiti
na vrednost 5,3.
Korak 4: Dimenzionisanje obilaznog
voda
Protok u obilaznom vodu:
2455 982 3437 = ÷ = ÷ =
P S Bypass
q q q [l/h]
b.) Dimenzionisanje regulacionog
ventila 1b pri padu pritiska od 7,6 kPa
10
6 100
2455
100
1
1 ,
= =
A
=
b SRV
Bypass
b SRV v
p
q
k
Za ventil sa ravnim sedistem 4217
dimenzije DN 32 potrebno je podesiti
vrednost 4.
C
M
Y
CM
MY
CY
CMY
K
075.pdf 19.1.2006 12:51:28
R
Gde je grejanje tu je HERZ
R.Jauschowetz: HERZ - Sistemi za grejanje toplom vodom - HIDRAULIKA
Strana 76
7.3.6 KoIo sa hidrauIicnim razvodnikom
Postoji mogucnost povezivanja kola sa kotlom u sistem
grejanja posebno preko hidraulicnog razvodnika. Dva
medusobno nezavisna kola mogu biti povezana
obilaznim vodom bez diIerencijalnog pritiska, koji se
prostire u oba smera.
Ovo se povoljno odrazava na grejna kola kada su
izvedena u sledecim situacijama:
Instaliranjem hidraulicnog razvodnika postize se
pravilno podesavanje protoka u primarnom i
sekundarnom kolu (slika 7-21, gore). Nominalni protok
vode u primarnom kolu qp trebalo bi da bude jednak
nominalnom protoku u sekundaru qs.
Proracun se vrsi na sledeci nacin:
Hidraulicki razvodnik se ugraduje izmedu kotla i
distributora (slika 7-20). U cilju obezbedivanja
termickog razdvajanja potisnog i povratnog voda,
neophodno je izvrsiti instalaciju pod pravim uglom.
Dalje, rastojanje izmedu potisnog i povratnog voda
trebalo bi da odgovara velicini najmanje tri do cetiri
precnika cevi.
Nepravilno podesavanje moze se nepogodno odraziti na
celi sistem grejanja
Ovo je prikazano na slici 7-21. U ovom slucaju je
kolicina vode u sekundarnom kolu veca nego u
primarnom. U ovakvom sistemu ce nastati problemi tek
pri punom opterecenju, kada potrosaci (grejna tela) ne
mogu predati dovoljnu kolicinu toplote. Protok u
primarnom kolu je dosta veci nego u sekundarnom
(slika 7-21 sredina) i tada pocinje vracanje tople vode iz
kotla direktno u njegov povratni vod.
Ovo moze povoljno uticati na sistem ukoliko je potrebna
visa temperatura u povratnom vodu. Kod toplotnih
pumpi ovakav rad sistema se mora izbeci.
Slika 7-20 Instaliranfe hiaraulicnog ra:voanika
-
bez hidraulickog uticaja izmedu kotla i grejnog
kola
-
distribucija toplote se vrsi odredenim protokom
tople vode
-
sistemi za pracenje rada bojlera i sistema za
grejanje su nezavisni
-
upravljacki sistemi rade na obe strane vrseci
optimalno hidraulicko balansiranje kola
-
dimenzionisanje pumpe u kolu sa kotlomi resenje
upravljanja bez pojave problema
Za primarno kolo:
( )
2 1
. û û
d
÷
=
c
q
p
p
Za sekundarno kolo:
( )
4 3
. û û
d
÷
=
c
q
s
s
Gde su:
q
p kg.s
-1
Nominalni protok u primarnom vodu
qs kg.s
-1
Nominalni protok u sekundarnom vodu
d
p
kW Toplotno optercenje -toplotni fluks
û
1 °C Izlazna temperatura toplotnog izvora
û
2 °C Povratna temperatura na toplotnom
û
3 °C Ulazna temperatura na potrošacu
û
4 °C Povratna temperatura na potrošacu
d
s
kW Toplotno opterecenje - toplotni fluks
c kJ.kg
-1
.K
-1
Specificni toplotni kapacitet
u primarnom kolu
izvoru
u sekundarnom kolu
C
M
Y
CM
MY
CY
CMY
K
076.pdf 19.1.2006 12:51:24
Strana 77
R.Jauschowetz: HERZ - Sistemi za grejanje toplom vodom - HIDRAULIKA
R
Dimenzionisanje hidraulicnog razvodnika
Neznatno povecanje gubitaka pritiska moze se pojaviti
izmedu potisnog i povratnog voda. Ako se u sistemu
upotrebljava hidraulicni razvodnik, brzina strujanja ne
sme prekoraciti 0,15 m/s , sto je deIinisano prema
ÖNORM H 5142.
Preko ove nominalno odredene vrednosti protoka u
primarnom kolu qp moze se dobiti dimenzija hidraulicnog
razvodnika, tako da su zadovoljeni hidraulicki uslovi.
Druga mogucnost je upotreba akumulacionog rezervoara
i dva posebna kola, kao sto je prikazano na slici 7-22.
Slika 7-21 Funkionisanfe hiaraulicnog ra:voanika
Slika 7-22 sistem grefanfa sa akumulacionim re:ervoarom kao hiaraulicnim ra:voanikom
C
M
Y
CM
MY
CY
CMY
K
077.pdf 19.1.2006 12:51:19
R
Gde je grejanje tu je HERZ
R.Jauschowetz: HERZ - Sistemi za grejanje toplom vodom - HIDRAULIKA
Strana 78
7.4.1 Pravilno postavljanje senzora
u prostoriji
RR - regulisanje temperature u prostoriji
DVR - distribucija vode preko razvodnika
Napomene:
a) U kontrolnim prostorijama ne smeju biti instalirani
termostatski ventili
b) Senzori u prostorijama reaguju na dopunske izvore
energije (Sunce, ljudi, uredaji).
c) Kod podnog grejanja regulisanje sobne temperature
ima znatno vremensko kasnjenje.
Optimizacija grejanja kao dopunska funkcija
a) Regulisanje
Kontrolna prostorija za regulisanje sobne temperature
mora biti hladnija nego prostorije u kojima se boravi. U
tim prostorijama termperatura se reguliše preko
termostatskih ventila.
b) Merenja
Davac temperature mora davati ispravnu inIormaciju o
temperaturi u prostoriji. Senzor registruje sobnu
temperaturu kao zbir izmerene temperature vazduha i
povecanja temperature senzora usled toplotnog zracenja
sa grejnih tela, zidova i predmeta u prostoriji.
Pravilnom kombinacijom ova dva tipa regulisanja
postize se umanjenje potrosnje energije.
Regulisanje u jednoj prostoriji RR
Porodicna kuca sa dnevnim boravkom RR
Porodicna kuca sa dnevnim
boravkom i dodatnom prostorijom RR
Porodicna kuca sa vise jednakih
stambenih jedinica DVR
Porodicne kuce u nizu, skole, poslovni
prostori i sl. sa odvojenim strujnim kolima DVR
Akumulacioni rezervoar ima za osnovni zadatak da
privremeno akumulira energiju, sve dok se kasnije ne
upotrebi.
Na taj nacin se ostvaruje vece iskoriscenje energije.
Akumulacioni rezervoari se najcesce primenjuju kod
kotlova na cvrsto gorivo, kao i kod toplotnih pumpi i
solarnih panela, cime se znacajno povecava eIikasnost
ovih sistema.
Pored obavljanja osnovne funkcije, Akumulacioni
rezervoar moze sluziti kao hidraulicni razvodnik. Na
primer toplotne pumpe pri temperaturnoj razlici od 5 K
radice priblizno kao pri temperaturnoj razlici od 15 do
20 K. Protok se u kolu potrosaca tada povecava cetiri
puta u odnosu na protok u kolu kotla.
Hidraulicko razdvajanje se ovde vrsi preko
akumulacionog rezervoara. Ovakvo razdvajanje je
neophodno kako bi bilo moguce da svoju Iunkciju
obavljaju i toplotna pumpa i distributivno kolo. Na
osnovu empirijskih podataka u zavisnosti od snage
kotla, utvrdeno je da je najmanja zapremina rezervoara
40 litara.
Dimenzionisanje akumulacionog rezervoara za kotlove
na cvrsto gorivo
(preporuke prema EN 303-5):
|
|
.
|

\
|
÷ =

min
3 , 0 1 15
Q
Q
Q T V
H
N B Sp
Ovde je:
V
sp
l Kapacitet akumulacionog
rezervoara
T
B
h Vreme trajanja gorenja
pri nominalnom toplotnom
opterecenju
Q
N
kW Nominalno toplotno
opterecenje
Q
H
kW Potrebna kolicina toplote
za zgradu
Q
min
kW Minimalni toplotni fluks
-
Dnevni rad kao DVR.
-
Preko vremenskog releja se smanjuje
angazovanje RR u kontrolnoj prostoriji.
Potrebna temperaura se odrzava
dogrevanjem
-
U poslednjem mogucem trenutku vrši se
brzo zagrevanje prostorije. Tako ce se
postici manje angazovanje energije.
7.4 Kriterijumi izbora regulisanja
grejnog sistema
C
M
Y
CM
MY
CY
CMY
K
078.pdf 19.1.2006 12:51:17
Strana 79
R.Jauschowetz: HERZ - Sistemi za grejanje toplom vodom - HIDRAULIKA
R
Pravilno postavljanje spoljašnjeg senzora
7.4.2 Pravilno postavljanje spoljašnjeg
davaca temperature
a) Regulisanje
U prostorijama koje su vise izlozene suncevom zracenju
potrebno je koristiti termostatske ventile
a) Regulisanje
Postaviti na tackama mesanja (npr. iza mesnog ventila)
b) Merenja
Kod niskotemperaturnih grejnih sistema potrebno je
zbog male temperaturne razlike odrzavati najvisu
mogucu srednju temperaturu grejnih tela sa sto manjim
grejnim elementima.
Ovo zahteva 2 do 4 puta veci protok kroz potrosace u
odnosu na primarno kolo (sa kotlom), pri cemu je
pozeljno da obilazni vod bude delimicno zatvoren.
Opseg regulisanja termostatskih ventila se tada
povecava. Ugao podesavanja od 90 ° dostize se pri
odredenoj temperaturi (npr. 60°C).
Kod sistema sa monovalentnom toplotnom pumpom
obilazni vod nije obavezan, sve dok je temperaturna
razlika sistema toplotne pumpe relativno mala, dok je
kod bivalentnih sistema sa toplotnom pumpom potrebno
predvideti hidraulicni razvodnik.
Kombinacijom regulacije mesanja (centralizovanog) i
prigusenja (lokalno, termostatskim ventilima) moze se
izazvati povecanje diIerencijalnog pritiska. Ovaj se
problem moze resiti na tri nacina:
pri izboru pumpe sa elektronskom regulacijom
diIerencijalnog pritiska, pozeljno je koristiti pumpu sa
kontrolom brzine.
Smanjenjem broja obrta smanjuje se protok i na taj nacin
se vrsi usteda energije.
Podno grejanje i toplotne pumpe
Za toplotne pumpe monovalentnog dejstva emisija
toplote preko podnog grejanja moze se regulisati:
b) Merenja
Polozaj prostorije Orjentacija zida
S N
I I (Aktivan u jutarnjim casovima)
J J (Zbog akumulirane toplote u juznom zidu)
Z Z
JZ, JI
-
Visina prvog sprata
-
Zaštititi od dodatnih toplotnih uticaja, npr.
preko prozora
-
Ne postavljati senzore u niše vec u uglove
prostorija
-
Zbog mešanja moguce je postaviti iza
pumpe, normalno na osu cevi.
-
Zbog vremenskog kašenjenja, nije
pozeljno postavljati daloko od tacke
mešanja.
-
Koristiti kratke sabirnike i senzore
postavljati nasuprot strujanju Iluida.
-
Senzore postavljati na ocišcene i
ucvršcene cevi
q
c
m
H
=
d
Aû .
-
prelivnim ventilom
-
regulatorom diIerencijalnog pritiska
-
upotrebom pumpe sa elektronskom
regulacijom diIerencijalnog pritiska
Za a) Smanjeni radni kapacitet u toku noci
b) Male ulazne temperature
7.5 ReguIacija niskotemperaturnih
sistema za grejanje
C
M
Y
CM
MY
CY
CMY
K
079.pdf 19.1.2006 12:51:15
R
Gde je grejanje tu je HERZ
R.Jauschowetz: HERZ - Sistemi za grejanje toplom vodom - HIDRAULIKA
Strana 80
Zbog inertnosti sistema podnog grejanja, najprikladniji
je kontroler dvostrukog dejstva, koji po potrebi
ukljucuje i iskljucuje kompresor. Cirkulaciona pumpa za
grejanje svakako mora ostati i dalje ukljucena, kako se
kompresor ne bi ukljucivao suvise cesto (maksimalno 6
puta u toku jednog sata).
Takode regulisanje temperature u povratnom vodu u
zavisnosti od spoljne temerature kod podnog grejanja
moze biti izvrsena primenom regulatora dvostrukog
dejstva. Emisija toplote kod sistema podnog grejanja
mogu biti u pojedinim prostorijama objekta predvidene
za posebne namene, pa se u tom slucaju preporucuje
koriscenje ventila za regulisanje protoka (regulisanje
prigusenjem).
Emisija toplote sa pojedinacnih grejnih kola moze biti
upravljano automatkim kontrolerom sa motorom na
mesnom ventilu.
Tako se vrlo jednostavno moze izbeci pregrevanje
prostorija, na primer duz juzne strane objekta. Kod
bivalentnih sistema regulacija podnog grejanja mora biti
izvedena kao i kod klasicnih grejnih tela, pri cemu je
svakako pozeljno predvideti regulaciju mesanja. Kod
takvih sistema pod sluzi ne samo kao emitor toplote, vec
i kao akumulacioni rezervoar (vrši balans toplotnog
opterecenja) sa regulacijom temperature na ulazu
grejnog kola.
-
manualnom kontrolom, podešavanjem
temperature u povratnom vodu toplotne
pumpe (pod je u stvari akumulator toplote)
-
automatskim upravljanjem predavanja toplote
preko informacije o temperaturi u prostoriji.
C
M
Y
CM
MY
CY
CMY
K
080.pdf 19.1.2006 12:51:13
Strana 81
R.Jauschowetz: HERZ - Sistemi za grejanje toplom vodom - HIDRAULIKA
R
8.1.1 Izbor izvršnih organa
8.1.2 Izracunavanje parametara ventiIa na
osnovu projektnih podataka
8.1 Izbor kontroInih eIemenata
8 Specijalne armature u
sistemima za grejanje
Izvršni organ: Ventil, Slavina, Zasun
Upravljanje: rucno, hidraulicno, pneumatsko, elektromotorno, elektrotermicko,
elektrohidraulicko
-Tip izvršnog organa: Trokraki mešni ventil i zaustavni ventil, trokraka ili cetvorokraka
slavina, dvostruki zasun
-Medijum: Vruca voda, rashladno sredstvo, para
-Nominalni pritisak: PN6/10/16/25/40 bar
-Radni pritisak: PN 6/10/16/25/40 bar
Nominalni pritisak odgovara radnom pritisku pri 120°C. Pri višim
temperaturama radni pritisci se nalaze ispod PN
-Materijal: Crveni liv RG 5 (navojni spojevi)
Sivi liv GG 20 (prirubnice GG 38 do PN 16)
Nodularni liv GGG 42 do PN 25
celicni liv GS 45,5 do PN 40
(1) - Nominalni protok
q
v 100
Napomena:
Kod potpuno otvorenog ventila - kao i
kod
q
v 100
pad pritiska
Ap
100
na
izvršnom organu upravljanja mora biti
najmanje jednak kao u ventilu na delu
cevovoda sa promenljivim protokom sa
autoritetom preko 0,5
Ap
100
>
pD
(2) - Potreban diferencijalni pritisak
Ap
D
preko otvorenog izvršnog organa pri
nominalnom protoku
q
v 100
(3) - Karakteristike protoka izvršnih organa
k
q
p
v
v
D
s
A
Zeljena vrednost. Izracunavanje sa
p
D
preko varijabilne duzine deonice
Pri cemu je:
kv
m
3
.h
-1
Karakteristika ventila
pri delimicnoj otvorenosti
Ap
bar Pad pritiska
q
v
m
3
.h
-1
Protok
(4) - maksimalni porast diferencijalnog
pritiska na zatvorenom izvršnom organu
upravljanja
Ap
max
(ova vrednost odgovara
nultoj potisnoj visini pumpe)
- pmax
je najveca dozvoljena vrednost
diferencijalnog pritiska na izvršnom organu
upravljanja, pri kome izvršni organ još
uvek vrši zadovoljavajuce zatvaranje.
C
M
Y
CM
MY
CY
CMY
K
081.pdf 19.1.2006 12:51:11
R
Gde je grejanje tu je HERZ
R.Jauschowetz: HERZ - Sistemi za grejanje toplom vodom - HIDRAULIKA
Strana 82
8.1.2.1 Karakteristika ventila i izbor ventila
Za magistralni cevovod potrebno je izabrati termostatski
ventil sa odstupanjem 2K za grejno telo iz prethodnog
primera, kada pritisak zaostalih gasova od 20 kPa =
200mbar mora biti eliminisan preko ventila.
Vrednost karakteristike ventila odreduje dati
protok u m
3
.h
-1
pri padu pritiska od 1 bar na
ventilu.
PROTOK =
p
Ap
k q
v v
. =
Autoritet ventila:
a
p
p p
v
v
v MV
=
+
A
A A
Gde su:
Ap
v
Pad pritiska na ventilu
Ap
MV
Pad pritiska na deonici pri
promenljivom protoku
ogranicenje:
0,3
s
av
s
0,7
za av
= 0,5
bice
MV v
p p A A =
Izbor ventila:
v
v
v
p
q
k
A
=
m
3
.h
-1
Radijatorski ventil
rimer :
P
Termostatski ventil
rimer :
P
Naknadna ugradnja termostatskih ventila
rimer :
P
Grejno telo:
d
= 4,65 kWpri

= 20 K
Protok vode: qv
=
200
1 . 20 . 163 , 1
4650
=
l.h
-
1
= 0,2 m
3
.h
-1
Zeljeni pad pritiska
Ap
D
=
2 kPa = 200
mmWS = 20mbar = 20.10
-3
bar
k
q
p
v
v
D
= = =
÷
0 2
2010
1 41
3
,
.
,
Ventil HERZ-TS-90-E, DN 15, daje
potrebne rezultate pri odstupanju > 2 K.
Diferencijalni pritisak je premali, tj.:
3
2 2
10 . 38 , 49
1 , 1
2 , 0
÷
= |
.
|

\
|
=
|
|
.
|

\
|
=
v
v
k
q
p A
bar = 49 mbar = 4,9 kPa
k
q
p
vs
v
v
= = =
÷
0 2
20010
0 45
3
,
.
,
Izabran je HERZ-TS-90-kv, TIP E
Za izabrani model ventila odstupanje je < 2K
Za termostatski ventil sa vecim od kv = 0,6
moraju se upotrebiti dodatne podesive
navojne spojnice.
3
2 2
10 . 111
6 , 0
2 , 0
÷
= |
.
|

\
|
=
|
|
.
|

\
|
=
v
v
v
k
q
p A
bar = 111 mbar
Pri pritisku na povratnom ventilu
89 111 200 = ÷ = p A
mbar postizu se
optimalni rezultati. Sa dijagrama za HERZ-
RL-5 ocitava se vrednost pretpodešavanja V
= 3,5 odn. kv = 0,7.
Postojeci ugaoni ventil TS 7724 sa kvs=1,9
je potpuno otvoren i mora biti opremljen
termostatskim regulatorom (instaliranje
termostatske glave) sa 2K odstupanja
q
v
= 200
l.h
-1
= 0,2 m
3
.h
-1
Ranije, bez termostatske funkcije:
0011
9 , 1
2 , 0
2
= |
.
|

\
|
=
v
p A
bar = 11
mbar = 1,1 kPa
Sa ugradenim termostatskim pogonom :
kv
= 0,6 za 2 K =
AX
P
= |
.
|

\
|
=
2
6 , 0
2 , 0
100
VT
p A
11,1 kPa
Pri pravilnom regulisanju rada pumpe i/ili
vecem broju obrta neophodno je:
Povecanje pritiska:
A
p = 10 kPa = 1mWS prema
zeljenom protoku vode
C
M
Y
CM
MY
CY
CMY
K
082.pdf 19.1.2006 12:51:08
Strana 83
R.Jauschowetz: HERZ - Sistemi za grejanje toplom vodom - HIDRAULIKA
R
Dodatna ugradnja elementa sistema
rimer :
P
Karakteristika ventila
Karakteristika ventila se menja sa promenom slobodnig
poprecnog preseka otvora ventila. Veza izmedu protoka i
polozaja klipa ventila data je preko karakteristike ventila.
To se moze prikazati kao .
Slika 8-1 Linearna karakteristika protoka, odnosno karakteristika ventila
Radijator kao u prethodnom primeru ima pritisak
termostatskom regulacijom povecan 10 puta. Paralelno
vezan radijator ima 11 mbar i nema termostatsko
regulisanje.
Prema tome, diIerencijalni pritisak iznosi KDD ÷ 11,1
1,1 ÷ 10 kPa na cvoru grane, u kojoj se vrsi prigusenje,
kako bi se postigla zeljena vrednost.
Povratni ventil mora biti pretpodesen na novu kv-
vrednost
8.1.3 Odredivanje nominaIne
veIicine (DN)
(1) - Za svaki ventil nominalne velicine
DN data je kvs
-vrednost
- Za izabranu velicinu DN i
odgvarajucu vrednost kvs
- postoji
odgovarajuca vrednost kv
- Stvarni pad pritiska
Ap
100
odreduje
se za nominalni protok
q
v 100
Ap
q
k
v
vs
100
100
2
100 =
|
\

|
.
| .
kPa
(2) Izbor upravljackog sistema:
Priblizno mogu biti usvojeni
parametri sistema za mesanje vode u grejnom
sistemu:
Trokraki mesni ventil
Ap
v
÷ 2 kPa,
odnosno
Cetvorokraki mesni ventil 1m.s
-1
kroz
poprecni presek prikljucka
Tip:
Upravljanje:
Dve tacke, tri tacke 0 ... 10 V
Radni napon: 230 V / 24 V
Rad bez sigurnosnog stitnika
C
M
Y
CM
MY
CY
CMY
K
083.pdf 19.1.2006 12:51:02
R
Gde je grejanje tu je HERZ
R.Jauschowetz: HERZ - Sistemi za grejanje toplom vodom - HIDRAULIKA
Strana 84
8.2.1 Ventil za regulisanje
usponskih vodova
i na slici 8-2 data je promena u zavisnosti od n.
U termotehnici, sistemi moraju biti prevashodno
upravljivi pri laganim radnim uslovima. U skladu sa tim
izabrani ventili takode moraju imati odgovarajuce
ekvivalentne karakteristike, koje su u skladu sa
odnosom kv0/kv100 (- 0,04).
Odredene vrednosti karakteristike ventila mogu biti
postignute oblikovanjem klipa ili sedista vetila.
Uz pomoc ventila za regulaciju usponskih vodova
moguce je preko diIerencijalnog pritiska na ventilu
odrediti maksimalni protok. Apsolutno je neophodno jer
bi u suprotnom deonice sa slabijim otporom bile
preobilno snabdevane vodom, dok bi delovi sa vecim
otporima bili nedovoljno snabdeveni. Pomocu ventila za
regulisanje usponskih vodova moguce je posebno
podesiti svaki od hidraulicnih vodova u zavisnosti od
potrebe.
Slika 8-3 Ventil za regulisanje usponskih vodova HERZ
Ove armature moraju posedovati mehanizam za
pretpodesavanje ventila i pozeljno je da poseduju
mogucnost merenja protoka.
Oblik funkcije linije karakteristike je:
Slika 8-2 ekvivalentna karakteristika
Linija karakteristike ventila se postize pravim konusnim ili tanjirastim klipovima dimenzije d/4 za konstruktivno
odredeni ugao konusa. Pri upotrebi ventila sa ekvivalentnom karakteistikom podesavanje uvek dovodi do jednake
procentualne promene protoka bez obzira iz kog polozaja klipa ventila se pocinje podesavanje protoka.
( )
k
k
e
V
V
n h h
100
1
100
=
÷ /
8.2 Armature za hidrauIicko
balansiranje
C
M
Y
CM
MY
CY
CMY
K
084.pdf 19.1.2006 12:50:56
Strana 85
R.Jauschowetz: HERZ - Sistemi za grejanje toplom vodom - HIDRAULIKA
R
Regulator diferencijalnog pritiska ima za zadatak
automatsku kontrolu razlike pritisaka. Regulator
diferencijalnog pritiska je regulator proporcionalnog
dejstva i radi bez upotrebe dodatnih izvora energije.
Zeljena vrednost diIerencijalnog pritiska moze biti
odrzavana pomocu HERZ automatskog regulatora
diferencijalnog pritiska u opsegu, kontinualno od 50 do
300 mbar. Potrebna zeljena vrednost se zadaje preko
rucnog tocka i zaustavnog prstena koji je osiguran od
odvijanja. Regulator se povezuje sa ventilom za
regulisanje usponskih vodova, koji se nalazi na potisnom
vodu. Moze biti postavljen ventil proizvodaca HERZ,
prikazana slici 8-3.
Prelivni ventil moze u malim sistemima vrlo uspesno
zameniti rad regulatora diferencijalnog pritiska uz dosta
nize troskove. Potisni i povratni vod su u ovom slucaju
povezani preko prelivnog ventila. Svako prekoracenje
maksimalno dozvoljenog pritiska na prelivnom ventilu
otvara ventil i deo vode iz potisnog voda se mesa sa
vodom iz povratnog voda. Na ovaj nacin diIerencijalni
pritisak nije regulisan vec je ogranicen. Upotreba
prelivnog ventila dovodi do povecanja temperature vode
u povratnom vodu cime se izazivaju izvesni toplotni
gubici.
Slika 8-4 Regulator diferencijalnog pritiska HERZ
Slika 8-5 Balansiranje vodova
Slika 8-6 prelivni ventil
8.2.2 Regulator diferencijalnog pritiska
8.2.3 Prelivni ventil
C
M
Y
CM
MY
CY
CMY
K
085.pdf 19.1.2006 12:50:49
R
Gde je grejanje tu je HERZ
R.Jauschowetz: HERZ - Sistemi za grejanje toplom vodom - HIDRAULIKA
Strana 86
8.2.4 Pretpodesivi termostatski ventili
sa termostatskom glavom
8.2.5 Izbor termostatskih ventila
8.2.5.1 Novi sistemi
Termostatski radijatorski ventil ima veoma znacajnu
ulogu u sistemima za grejanje. Termostatski radijatorski
ventil ima sledece Iunkcije:
Slika 8-8 Termostatski ventil
Razumljiva je cinjenica da ovakvu Iunkciju nije moguce
ostvariti bez vrlo kvalitetnih automatskih upravljackih
sistema. Kod vecih sistema je zato mnogo znacajnije
izvršiti balansiranje vodova regulisanjem
diIerencijalnog pritiska.
Pri izboru radijatorskih ventila moraju se razmotriti
tehnicki uslovi (protok, diIerencijalni pritisak) kao i
konstruktivna ogranicenja (nise, duze deonice,
pregrade). Dimenzionisanje ventila se vrši uvek na
osnovu nominalnog protoka vode potrebnog grejnom
telu. Preko ove vrednosti (u l/h ili m3/h) razmatraju se
vrednosti ocitane sa dijagrama, koje pokazuju pad
pritiska u bar ili milimetrima vodenog stuba. Pad
pritiska bi trebalo da iznosi 2...4 kPa
U kombinovanim sistemima (termostatski i rucno
regulisani ventili) dimenzionisanje moze biti izvrseno
na osnovu minimalnog pada pritiska ili prema
odgovarajucem pretpodesavanju rucno pokretanih
ventila.
Zbog prethodno navedenog ventilu kao izvršnom
organu upravljanja mora biti pridodata velika paznja
prilikom dimenzionisanja. Ne samo pri izboru velicine
ventila, vec i tehnicke radne karakteristike moraju biti
adekvatne.
Potrebno je naglasiti da kuciste ventila i davac
temperature cine jednu konstruktivnu celinu.
Pretpodešavanje termostatskog ventila mora biti
izvršeno posebno na svakom grejnom telu unutar
sistema za grejanje. Ako ventili nisu dobro pretpodeseni,
tada ce pojedina grejna tela biti prekomerno snabdevana
toplom vodom ili ce u gorem slucaju raditi znatno
slabije.
Kada se ventil neprestano zatvara i otvara, tada mu je
redukovan opseg dejstva. Pretpodešavanjem ventila vrši
se ograniciavanje maksimalnog protoka
Slika 8-7 Instaliranje prelivnog ventila
-
Prima inIormaciju o ambijentalnoj
temperaturi
-
Poredi izmerenu vrednost sa zadatom
vrednošcu zeljene temperature
-
Kompenzuje poremecaj pomeranjem
polozaja klipa ventila, tako da zeljena
ambijentalna temperatura ostane
konstantna.
C
M
Y
CM
MY
CY
CMY
K
086.pdf 19.1.2006 13:02:44
Strana 87
R.Jauschowetz: HERZ - Sistemi za grejanje toplom vodom - HIDRAULIKA
R
Preporucljivo je ugraditi obilazni vod sa prelivnim
ventilom i ako je moguce izvrsiti regulisanje broja obrta
pogonskog motora pumpe, kako bi se izvrsilo
sprecavanje prekomerno snabdevanje i rad ventila u
celom radnom opsegu.
Upotrebom termostatskog regulisanja, ugradnjom
termostatskih glava postojecim ventilima vrsi se ako
opseg promene ambijantalne temperature nije veca od 2 K.
Na primer pri temperaturi od 18 °C ventil je potpuno
otvoren, a potpuno je zatvoren na 22 °C. Hod klipa je 2
mm i ostvaruje se preko ekspanzivnog tela sa
alkoholnim punjenjem.
Pri sobnoj temperaturi od 20 °C ventil je poluotvoren i
pritom propusta nominalni protok vode. U cilju
dobijanja ispravnog rada automatskog regulatora
neophodno je postaviti relativno visoke otpore.
Ventil sa karakteristikom xp ÷ 2 K moze se ugraditi u
sistem grejanja tako da korekcija otpora strujanju
termostatskom glavom ventila nije neophodna. Ako se
ova mogucnost ne razmotri, oblast proporcionalnosti se
povecava, tako da se ni najkvalitetnijim ventilima ne
moze postici zadovoljavajuca Iunkcija upravljanja.
Ugradnjom samo termostatskih ventila, ne moze se
ostvariti hidraulicna i termodinamicka ravnoteza
grejnog sistema.
U takvim slucajevima je preporucljivo:
a) Sve ventile kompatibilne sa termostatskom
regulacijom trebalo bi podesiti prema kv2
b) Visak pritiska mora biti odveden preko povratnog
ventila ili pomocu odgovarajuceg podesavanja
termostatskog ventila.
c) Koriscenjem delimicno zatvorenog radijatorskog
ventila diIerencijalni pritisak na ventilu ne raste
znacajno. Prelivni ventill se ugraduje iza pumpe.
Nivo buke usled protoka kroz termostatski ventil bi
trebalo drzati na niskom nivou (oko 20 dB).
Postojeci sistemi
Prilikom zamene ventila sa rucnom regulacijom
termostatskim ventilima, potrebno je imati u vidu da je
kod ventila sa rucnom regulacijom najveci gubitak
pritiska 1kPa.
U manjim sistema sa manjim protokom ce tada biti
izabrani ventili sa manjim padom pritiska odnosno
vecom kv - vrednoscu.

Ovo se takode odnosi i na klasicno izvedene cevovode,
za koje su ventili iz TS serije posebno predvideni
(HERZ-TS-E). U vecim sistemima, pogotovu u novijim,
termostatski ventili smanjuju cirkulaciju vode kroz
sistem za 30 °, pa se moze racunati da pad pritiska na
ventilu nece prelaziti 4 kPa.
Resenje:
1. Za toplotno opterecenje od 1 kW dimenzija DN 15 je
prevelika i za ispravan rad bi trebalo upotrebiti DN 10,
sto se u praksi ne cini jer radijatori imaju standardne
prikljucke DN15.
2. Termostatski ventil sa sedmostrukim padom pritiska u
odnosu na potpuno otvoreni ventil sa xp od 2 K
3. Povratni ventil je podesiv od 51 do 2840 Pa.
4. TS - ventil i povratna spojnica imaju opseg radnog
pritiska 100 do 2900 P a.
Slika 8-9 Termostatska glava
8.2.5.2 Sanacija postojecih sistema grejanja
Izbor termostatskih ventila za novi sistem
rimer :
P
Grejno telo - Predavanje toplote 1000 W
pri

= 20 K
protok
q
v
= 0,043 m
3
.h
-1

TS-ugaoni DN 15
TS-90-E kvs = 2,3
Pri punoj otvorenosti ventila
A
p = 35 Pa
za termostatski rad kv2
= 0,9
A
p =228Pa
RL-5 povratni ventil model 3924,
kv2 =1,9 otvoren
A
p =51 Pa
C
M
Y
CM
MY
CY
CMY
K
087.pdf 19.1.2006 13:02:34
R
Gde je grejanje tu je HERZ
R.Jauschowetz: HERZ - Sistemi za grejanje toplom vodom - HIDRAULIKA
Strana 88
Dodatnu razliku pritiska 3-4 kPa prouzrokuje pumpa
zbog smanjenog protoka (na zaustavnom ventilu ili
ventilu na obilaznom vodu pri odgovarajucem
podešavanju)
Pri samo delimicnoj sanaciji ventila (termostatski i rucni
ventili) rucno regulisani ventili bi trebalo da budu
pretpodeseni prema najnizem padu pritiska.
Regulisanje i ogranicavanje opsega dejstva senzora
Postavljanje senzora
Termostatski senzori su podešeni za rad u okviru
sistema i pod normalnim okolnostima nije potrebno
vrsiti nikakvo dodatno podesavanje.
Termostatski ventili moraju biti ograniceni prema
potrebama. Uobicajeno je da se vrsi ogranicavanje
maksimalne sobne temperature. Blokiranje, odnosno
postavljanje zeljene vrednosti odnosi se na zeljenu
vrednost za odredenu oblast (npr. hodnik, stepeniste itd.)
Posebne napomene:
Sigurnost od mrznjenja:
U opsegu regulisanja termostatskih radijatorskih ventila
nalazi se pozicija za zaštitu od smrzavanja vode u
instalaciji (otvaranje izmedu ¹4°C i ¹8°C).
Preciznost (osetljivost) senzora: Preciznost senzora
zavisi od izbora proizvoda, dimenzija i nacina ugradnje
(pozicioniranje i ugradnja senzora)
Histerezis:
Histerezis je izraz temperaturnog odstupanja, koje je
neophodno kako bi se prevazisla inertnost
termostatskog ventila. Unutrasnja inercija je primarno
posledica trenja.
Histerezis je merljiv i prema EN 215 ne bi trebalo a
premasuje 1 stepen. Za manje vrednost preciznija je
regulacija.
Uputstva: Svakom od kupaca dati odgovarajuce
uputstvo.
Standard: Upotrebljavati samo termostatske ventile
koji su u skladu sa standardom EN 215
Temperatura: Ako je gornji deo radijatora topliji , a
donji hladniji, to moze biti znak da je izvrsena dobra
regulacija termostatskim ventilom
Sistemi: Hvatac necistoce je preporucljiv u sistemu
kako bi se odrzala neophodna cistoca vode
Izmene: Prilikom zamene postojecih rucno regulisanih
ventila termostatskim sledece smernice moraju biti
ispoštovane:
· U malim sistemima grejanja moze se izbeci zamena
cirkulacione pumpe i samo izvrsiti zamena rucno
pokretanih ventila termostatskim, jer promene pritiska
nisu znacajne.
· U vecim sistemima svi termostatski ventili izazivaju
vece padove pritiska. U vecim sistemima ce veci otpori
biti automatski eliminisani zbog manjeg protoka pumpe
Slika 8-10 Minimalna rastojanja pri ugradnji senzora
Izbor i postavljanje senzora
Pri regulisanju sobne temperature termostatskim
radijatorskim ventilom, neophodno je slediti osnovna
pravila za izbor i ugradnju senzora.
Neophodno je u postupku odredivanja parametara za
dovoljno zagrevanje vazduha u prostoriji, odrediti
osnovna rastojanja. Elementi sa senzorima moraju biti
instalirani u horizontalnom polozaju.
C
M
Y
CM
MY
CY
CMY
K
088.pdf 19.1.2006 13:02:24
Strana 89
R.Jauschowetz: HERZ - Sistemi za grejanje toplom vodom - HIDRAULIKA
R
Slika 8 - 11 postavljanje senzora odnosno termostatskih glava
C
M
Y
CM
MY
CY
CMY
K
089.pdf 19.1.2006 13:02:17
R
Gde je grejanje tu je HERZ
R.Jauschowetz: HERZ - Sistemi za grejanje toplom vodom - HIDRAULIKA
Strana 90
Izbor pumpe i generisanje buke
U sistemima za grejanje sa termostatskim ventilima
voda prakticno nikada ne cirkulise nominalnim
protokom. U praksi potok varira izmedu 100 ° i 50 ° .
U ekstremnim uslovima, jos manje. Porast pritiska
pumpe vise ili manje, u zavisnosti od karakteristike,
smanjuje otpore na deonici srazmerno kvadratu
smanjenja brzine strujanja.
Ogranicenje buke:
Gornja granica buke izazvane radom termostatskih
ventila iznosi 30 dB(A) i ne sme biti prekoracena. Kada
se ventili u grejnom kolu zatvore, dolazi do porasta
diIerencijalnog pritiska na ventilima. Ako razlika
pritisaka na ventilu prede 2 mVS , javljaju se problemi
sa bukom.
C
M
Y
CM
MY
CY
CMY
K
090.pdf 19.1.2006 13:02:11
Strana 91
R.Jauschowetz: HERZ - Sistemi za grejanje toplom vodom - HIDRAULIKA
R
9.1 Metoda izbora brzine
9 Dimenzionisanje cevovoda
dvocevnih grejnih sistema
Aproksimativne vrednosti brzina za izbor dimenzija
cevovoda iznose:
Na osnovu navedenih vrednosti moze biti izvrsen izbor
nominalnog precnika cevi u cevovodu.
Cirkulaciona pumpa ima gubitke pritiska koji se javlja
usled cirkulacije vode. Dimenzionisanje cevovoda moze
se izvrsiti na dva nacina:
Uz pomoc ovog standardizovanog postupka moguce je
odrediti pad pritiska.
Ako izracunata vrednost nije u skladu sa datim padom
pritiska, novi pad pritiska moze biti odreden na osnovu
drugog standardnog precnika cevi.
Ovaj metod je preporucljivo koristiti kada padovi
pritiska usled lokalnih otpora na deonicama cevovoda
ne mogu biti tacno izmereni ili utvrdeni.
Proracun cevovoda za sisteme sa vodom
Proracun za izbor dimenzija cevi i izbor pumpe odnosi
se na odredivanje nominalnih parametara. Ako ne
postoji proracun, tada se potrebna nominalna velicina
cevi moze odrediti na osnovu datog protoka,
koriscenjem dijagrama. Trebalo bi izbegavati brzinu
vecu od 2 m/s.
Slika 9-1 Dijagram za izbor precnika cevi
Usponski vod
w < 0,8 m/s za DN 25
Razvodni vod
w < 1,0 m/s do DN 65
Centrala (podstanica)
w = 0,5 - 1,0 m/s
Veza udaljenih grejnih tela
w = 0,2 - 0,3 m/s
Toplovod
w = 2,0 - 3,0 m/s
C
M
Y
CM
MY
CY
CMY
K
091.pdf 19.1.2006 13:02:05
R
Gde je grejanje tu je HERZ
R.Jauschowetz: HERZ - Sistemi za grejanje toplom vodom - HIDRAULIKA
Strana 92
Nominalna velicina cevi je odredena za protok od 20
m3/h pri brzini strujanja od 1,1 m/s (pogledati sliku 9-1)
Rezultat ocitan sa dijagrama je: DN 80
U drugom slucaju ce sistem imati manji protok.
Pedantnom ekonomskom kalkulacijom moze se
ustanoviti koji je od dva rešenja prihvatljiviji u datom
trenutku. Otpor od R÷100 ... 200 Pa/m je srednja
preporucena vrednost pada pritiska usled otpora u
cevovodu.
Smernice za dimenzionisanje
Glavne distibutivne mreze je preporucljivo
proracunavati saglasno "metodi konstantnog pada
pritiska"
U zavisnosti od dimenzije cevi usvajaju se sledeci
parametri:
Ova metoda se siroko i pouzdano primenjuje za vece
cevovode grejnih sistema. Pritisak pumpe jednak je
zbiru svih gubitaka u cevovodu.
Veci protok pumpe rezultovace manjim precnikom cevi,
a samim tim i manjim investicionim troškovima, dok sa
druge strane vremenom se akumuliraju troškovi
izazvani vecom potrosnjom energije.
Slika 9-2 Kriva troškova
Tabela 12-1
Dimenzionisanje cevi primenom dijagrama
rimer :
P
_
+ + =
V E P
p p l R p A A ) . (
Ap
R
÷ Pad pritiska po metru
i
w ÷ Brzina fluida u cevi.
1)
do DN 80 Ap
R
÷ 100 Pa.m
-1
w ÷ 0,25 do 1,0
2)
m.s
-1
DN 100 do DN 200 Ap
R
÷ 70 Pa.m
-1
w ÷ 0,90 do 1,5
2)
m.s
-1
DN 250 do DN 500 Ap
R
÷ 50 Pa.m
-1
w ÷ 1,20 do 2,0
2)
m.s
-1
9.2 Metoda usvajanja srednjih
gubitaka usled trenja
C
M
Y
CM
MY
CY
CMY
K
092.pdf 19.1.2006 13:01:58
Strana 93
R.Jauschowetz: HERZ - Sistemi za grejanje toplom vodom - HIDRAULIKA
R
1)
Preporucuje se za cevovode sistema
centralnog grejanja. Zasniva se na
pretpostavkama temperature vod
û
w =
60° C srednje hrapavosti cevi k = 0,045
mm, i kinematicke viskoznosti
v
= 0,475 .
10
-6
m
2
. s
-1
2)
Najmanja brzina strujanja odgovara
najmanjoj dimenziji cevi, a respektivno,
vecoj brzini strujanja odgovara najveci
precnik.
Vodovi daljinskog grejanja:
Preporucene vrednosti su 2....2,5 m/s i 250....300 Pa/m
Efektivna razlika pritisaka:
U kotlu se voda zagreva i grejnim telima odaje toplotu.
U svakoj tacki hladenja javlja se eIektivna razlika
pritisaka, kao da je mala pumpa instalirana u tom delu
sistema. Na primer, kod sistema sa temperaturom 90/70
C pojavljuje se razlika u gustini vode.
Preostali diferencijalni pritisak:
Nakon dimenzionisanja najvaznijih deonica vrsi se
proracun preostalih grana. Na primer, mozemo
dimenzionisati pumpu. Na cvornoj tacki izmedu
potisnog i povratnog voda, pri punom opterecenju
pumpe vazi da je razlika pritisaka jednaka preostalom
diIerencijalnom pritisku ili
U ovom slucaju se koristi duzina deonice l od cvorne
tacke do najudaljenijeg grejnog elementa. Nastavlja se
odredivanjem proporcionalnog udela otpora usled trenja
u cevima u ukupnom otporu u cevovodu.
Priblizno odredivanje ovih odnosa vrsi se obicno na
sledecim sistemima:
Vrednosti lokalnih otpora u armaturama potrebno je
ocitati iz tehnicke dokumentacije, npr. za termostatske
ventile, vrednosti se ocitavaju sa dijagrama
karakteristike ventila.
Dimenzionisaje cevi na mestu cvora vrsi se preko
Iormule:
(analogija sa zakonom jednakosti napona izmedu dva
cvora u strujnom kolu)
Visina h je u metrima. Proracun cevovoda se izvodi
analogno proracunu kod sistema sa pumpom. Kod
sistema sa pumpom takode se deo cirkulacije vrsi
prirodno. Njen udeo je mali, ali pri preciznom
proracunavanju ne sme biti zanemaren uticaj gravitacije.
Pad pritiska u takvom slucaju je R = 25 ... 30 Pa/m.
Brzina strujanja vode je 0,3 m/s.
Sistemi podnog grejanja sa neizolovanim cevima:
Grejni element sa najduzim grejnim kolom ima najvece
odavanje toplote, ali i najvece gubitke. Za ove sisteme se
usvaja otpor od R = 1,5 do 2 Pa/m. Ovakve sisteme bi
generalno trebalo izbegavati zbog losih mogucnosti
regulisanja i velikih toplotnih gubitaka.
Radijatorski ventili sa manjim padom pritiska se
ugraduju u sisteme sa vecim uticajem gravitacione sile
(npr. HERZ-TS-E)
9.3 SiIa gravitacije u proracunima
grejnih sistema sa vodom
9.4 Proracun paraIeIno
postavIjenih mreza
9.4.1 Princip hidrauIicne ravnoteze
) .( .
V R
h g p p p ÷ = A
9,81. (977,7 -965,2).h = 122,6.h u Pa
Padovi pritiska u paralelno povezanim
mrezama moraju biti isti.
= Ap
diIerencijalnom pritisku u cvoru
l
) p KDD .( a
R . ulaz
v
÷

-
Duge deonice kod daljinskog grejanja,
Otpor proticanju usled trenja u cevima 90
%, lokalni otpori 10 % R . l = 0,9.
A
pges
-
Sistemi centralnog grejanja u stambenim
objektima
Otpor proticanju usled trenja u cevima 67
%, lokalni otpori 33 %
R . l = 0,67.
A
pges = 2/3.
A
pges
-
Grejne stanice, podstanice
Otpor proticanju usled trenja u cevima 10
% lokalni otpori 90 % R . l = 0,1.
A
pges
C
M
Y
CM
MY
CY
CMY
K
093.pdf 19.1.2006 13:01:50
R
Gde je grejanje tu je HERZ
R.Jauschowetz: HERZ - Sistemi za grejanje toplom vodom - HIDRAULIKA
Strana 94
Ako je data jedna pumpa, cevovod se mora
dimenzionisati na osnovu potisne visine date pumpe,
koja se ne sme prekoraciti. Tada se racuna sa otporima
svedenim na izlaz pumpe sved.R
Slika 9-3 Dijagram pritiska
Svaki od planiranih koraka mora biti sproveden prema
navedenoj proceduri. Izvorni dijagrami vrednosti H date
su u prilogu.
Dimenzionisanje cevi paralelno postavljenih deonica
moze se izvrsiti na osnovu srednje vrednosti R prema
podacima iz tabele. Zbog cinjenice da su dimenzije cevi
date preko aritmetickog niza velicina, sto ne odgovara
standardnom redu dimenzija prema kojima se izraduju
cevi (npr. 3/8"i 8x1), pojavice se preostali pritisak pR .
U cilju ostvarenja optimalnog rada prema principima
hidraulike, preostali pritisak mora biti eliminisan preko
pretpodesenog ventila.
Pretpodešavanje:
Ventili se pretpodesavaju specijalnim kljucem na
polozaj maksimalne otvorenosti i/ili minimalnog pada
pritiska. Pad pritiska raste sa odgovarajucim
povecanjem otpora. Na pretpodesene vrednosti na
ventilu ne moze se uticati zatvaranjem ili otvaranjem pri
regulisanju.
Hidraulicko balansiranje:
Cevovodi se moraju podesiti prema stvarnom protoku
vode. Balansiranje cevovoda prema zeljenom stanju
moze se izvrsiti jedino prema izmerenom protoku.
Zato su posebno razvijene armature sa ugradenim
mernim ventilima - ventili serije HERZ STRÖMAX
GM ili serije HERZ STRÖMAX M.
1. Odredivanje potrebne potisne visine
pumpe

-
Delimicno podesavanje cevovoda
-
Opterecenje deonica u vatima (W)
odnosno kg.s
-1
(energija predata sa
grejnih tela), odreduje se prema
dijagramu H104. Tako se odreduje
maseni protok sa stvarnim
opterecenjem grejnih tela.
-
Utvrduje se srednje grejno kolo i
duzina se unosi u tabelu H 105
-
Za ovakav sistem usvajaju se cevi sa R
= 100...150 Pa/m
-
Za tabelu H 106 utvrduju se otpori i
unose se u tabelu H 105
-
U tabeli H 105 utvrduju se stvarne
vrednosti R i w iz tabele otpora trenja
cevi
-
Izracunavanje zbira R . l+
A
pE =
stvarni Pad pritiska na deonici
-
Pad pritiska u sistemu (potrosacko
kolo) pA
je zbir R . l+pE
-
Za odredivanje regulacionih ventila,
kao sto je ranije prikazano, potrebno je
poznavati parametre deonice (npr. kolo
kotla pri regulisanju mesanja) pD < pV
-
Zbir vrednosti u koloni
Ap
daje
potrebnu potisnu visinu pumpe
pP = pA + pD + pV
Pad pritiska u sistemu pA
Pad pritiska na deonici sa promenljivim protokom pD
Pad pritiska na regulacionim ventilima pV
9.5 Cevovodi sa zadatom
pumpom
9.6 Postupak dimenzionisanja
cevne mreze sa
cirkulacionom pumpom
K
P
l
p . a
R . sved
A

Ovde su:
Ap
p
kPa Pritisak pumpe (npr. 2mVS = 20 kPa)
l
K
m duzina cevovoda do najudaljenijeg
grejnog elementa
C
M
Y
CM
MY
CY
CMY
K
094.pdf 19.1.2006 13:01:44
Strana 95
R.Jauschowetz: HERZ - Sistemi za grejanje toplom vodom - HIDRAULIKA
R
Kod sledece deonice diIerencijalni pritisak u cvoru
jednak je vec izracunatom padu pritiska na deonici 1) i
dalje se racuna prethodno prikazanim postupkom. Na
slici 9-4 prikazano je graIicko odredivanje pritiska.
Slika 9-4 Odredivanje preostalog pritiska
2. Proracun paralelnih cevnih mreza
-
Iz krajnje tacke sledeca deonica ce
oznaciti drugu krajnju tacku
-
EIektivni diIerencijalni pritisak u cvoru
je vec prethodno dimenzionisan
-
Prethodni
A
v
l
p KDD a
R
) .( ÷
=
za
cevovod (paralelno postavljeni vodovi)
za lA
.
-
Proracunavanje dva voda i utvrdivanje
dimenzija cevi
-
Zatim se odreduje stvarni pad pritiska
p A
tats = R . l +
p A
E

-
Preostali pritisak
p A
R = KDD -
A
ptats.

-
Smanjenje pritiska na podesivom
ventilu
p A
V =
p A
R

Napomena:

a) Potrebno je odrediti stvarno
Ap
tats. bez ventila.
b) Ako je
p A
V >
p A
R
, precnik
cevi se mora povecati. U
slucaju da je
p A
V <
p A
R,, bira
se manja dimenzija cevi.
C
M
Y
CM
MY
CY
CMY
K
095.pdf 19.1.2006 13:01:29
R
Gde je grejanje tu je HERZ
R.Jauschowetz: HERZ - Sistemi za grejanje toplom vodom - HIDRAULIKA
Strana 96
Ventili moraju ispuniti sledece zahteve:
Zatvaranje i regulisanje (slavine, ventili, zasuni):
Dodatni zahtevi za armature npr. radijatorske ventile,
koji moraju biti ispunjeni:
Na slici 9-7 prikazane su razlicite varijante vezivanja
grejnih tela upotrebom HERZ armatura.
Slika 9-7 Radijatorske armature HERZ za dvocevni sistem
-
Laka i precizna manipulacija
-
Materijal rucnog tocka ili rucice:
otpornost na toplotu i slaba
provodljivost toplote
-
Pouzdano zatvaranj i dobra
zaptivenost
-
Zaptivna površina mora imati visoku
otpornost prema koroziji, mehanickom
i termickom opterecenju.
-
Dobra pristupacnost zaptivkama i
zaptivnim caurama
-
Laka zamena delova
-
Obrtanje rucnog tocka mora biti
proporcionalno efektu koji ima na
promenu pritiska
-
Regulacioni element mora imati vidljiv
deo za pretpodešavanje otpora sa
odgovarajucom skalom. Podešavanje se
mora vršiti lako, brzo i jednostavno.
9.7 Radijatorski regulacioni
ventili
C
M
Y
CM
MY
CY
CMY
K
096.pdf 19.1.2006 13:01:16
Strana 97
R.Jauschowetz: HERZ - Sistemi za grejanje toplom vodom - HIDRAULIKA
R
Grejna tela sa integrisanim armaturama
Prikljucvanje na dvocevni sistem prikazano je na slici 9-8
Razvodnici i sabiraci se koriste za centralizovanu
organizaciju vise potrosaca. To mogu biti grejna kola
podnog grejanja ili pojedinacno vezani elementi. Na
razvodnicima se nalaze specijalni ventili preko kojih je
moguce regulisati protok vode, npr. TOP-metar (slika
9-9).
TOP-metar se postavlja na razvodnik ili sabirac i sluzi
za rucno podesavanje protoka u granama sistema. Preko
TOP-metra se rotacijom podesava protok, koji se moze
ocitati sa skale. Razvodnicima i sabiracima razdvajamo
ili spajamo deonice u cevovodu. Razvodnici se izraduju
modularno, tako da se mogu nastavljati i prakticno ne
postoji ogranicenje u duzini razvodnika.
Razvodni podsistem
Kod razvodnih podsistema u okviru dvocevnih grejnih
sistema svako grejno telo je direktno prikljuceno na
razvodnik.
Slika 9-8 Priklfucivanfe grefnih tela sa ugraaenim armaturama na avocevni sistem grefanfa
Slika 9-9 Ra:voanik
Slika 9-10 Kompaktni ra:voanik
9.8 Razvodnici i sabiraci
C
M
Y
CM
MY
CY
CMY
K
097.pdf 19.1.2006 13:01:02
R
Gde je grejanje tu je HERZ
R.Jauschowetz: HERZ - Sistemi za grejanje toplom vodom - HIDRAULIKA
Strana 98
Potisni i povratni vod grejnog elementa kod jednocevnih
sistema je povezan u grejno kolo preko iste cevi. U
zatvorenim sistemima protok se grana na armaturi
grejnog tela. Pri maksimalnom protoku od 100% sva
voda u sistemu cirkuliše preko grejnih tela, npr.
konvektori, podno ili zidno grejanje. Pri temperaturi u
grejnom telu mnogo je povoljnije razdvojiti protok.
Proracun ovih sistema zahteva superpoziciju znanja iz
hidraulike i termodinamike (zagrevanje površine
grejnog tela u funkciji protoka i promene temperature)
U svakoj od navedenih metoda mora biti ispunjen uslov
ravnoteze otpora na paralelnim deonicama. Ravnoteza
se moze lako uociti na slici 10-1. Distribucija vode je
odredena kao 50/50 °.
Na prikazanom dijagramu po Helmker-u, pad pritiska na
deonici zatvorenog kola BK i preko grejnih tela sa
ventilima BHK postavljeni su tako da svako kolo prima
50 ° protoka. Na osnovu toga se dobija presecna tacka
Btat na liniji karakteristike mreze (parabola).
Ona se nalazi na protoku od 18% kroz grejno telo. U
slucaju da je dobijena vrednost premala, mora se
upotrebiti dodatni otpor BHK - BK u zatvorenom kolu.
Na taj nacin se dostize raspodela 50/50 °.
Jednocevni sistem - izvodenje
Upotreba cirkulacionih jednocevnih sistema i
prikljucenim grejnim telima preporucuje se za ugradnju
prilikom renoviranja starijih objekata i kod novih
objekata sa etaznim grejanjem. Pored toga preporucljiv
je za razlicite grejne zone (slika 10-1)
Slika 10-1 Hiaraulicna ravnote:a
10 Dimenzionisanje cevovoda
kod jednocevnih sistema
û
Prednosti:
(1) Materijalna ušeda u cevima
(2) Preko prigušnih i radijatorskih ventila vrši
se regulisanje protoka gotovo konstantno
(3) Nije potrebno razbijanje podova
(4) Najjednostavniji i najjeftiniji sistem
grejanja
Nedostaci:
(1) Potrebna je veca potisna visina pumpe
(2) Toplotno opterecenje pojedinacnih grejnih
tela mora biti posebno regulisano
Dimenzionisanje sistema koji rade pod
normalnim uslovima vrši se preko tri metode:
-
Aproksimativna metoda „Rajhov postupak“
(Reichow)
1. Proracun prema „Jednacini ravnoteze“
2. Graficka metoda po „Helmker-u“
(Helmker)
10.1 Jednocevni zatvoreni
sistemi grejanja
C
M
Y
CM
MY
CY
CMY
K
098.pdf 19.1.2006 13:00:47
Strana 99
R.Jauschowetz: HERZ - Sistemi za grejanje toplom vodom - HIDRAULIKA
R
Gubici pritiska su u jednocevnim sistemima 2-4 puta
veci nego u konvencionalnim grejnim sistemima.
Potrebno je usvojiti pocetno toplotno opterecenje od 10
do 15 kW podeljeno u dve ili vise grejnih zona. Ovde
padovi pritiska moraju biti jednaki u svakoj od grejnih
zona.
Na bazi ventila raspolozivih na trzistu, pri temperaturnoj
razlici od 15 K, najvece moguce je opterecenje po
deonici moze biti 6-8 kW. Kod vecih toplotnih
opterecenja, neophodno je grejno kolo podeliti na dve ili
vise manjih deonica (slika 10-3). Regulacija pritiska na
deonicama vrsi se preko regulacionih ventila.
Slika 10-2 Uslov ravnote:e
Slika 10-3 Balansiranfe pomocu regulacionih ventila
Na osnovu jednacine ravnoteze moguce je odrediti razliku protoka
Aq
v

C
M
Y
CM
MY
CY
CMY
K
099.pdf 19.1.2006 13:00:35
R
Gde je grejanje tu je HERZ
R.Jauschowetz: HERZ - Sistemi za grejanje toplom vodom - HIDRAULIKA
Strana 100
Dimenzionisanje grejnog kola
Neophodna kolicina vode u grejnom kolu se izracunava
preko toplotnog opterecenja kola:
Instaliranje pumpe potrebno je izvršiti tako da postoji
visak pritiska (za radnu tacku sistema.
Pad pritiska u zatvorenom kolu iznosi:
Kod primene specijalnih ventila preliminarna vrednost
R se izracunava za toplotno opterecenje kola.
Ako je data potisna visina cirkulacione pumpe H , tada
se primenjuje:
kada se koristi 50 ° za savladivanje lokalnih otpora.
Izbor grejnih elemenata
Gde razlika izmedu ambijentalne temperature i
temperature grejnog medijuma ne bi trebalo da prelazi
10-15 K.
Dalje je potrebno izabrati dovoljno veliku brzinu
strujanja vode, jer bi u suprotnom to dovelo do premalog
protoka Iluida kroz grejno telo. Tako pad pritiska u
zatvorenom kolu moze postati suvise mali.
Prekoracenjem brzine preko 1 m/s, sa druge strane
dovodi do pojave buke.
Preporucena vrednost za brzinu je w = 1m/s, a za otpor
R = 100 Pa/m.
Mogucnost balansiranja pritiska u zatvorenom kolu vrsi
se preko regulacionih ventila na razvodniku. Cevovod
se moze postavljati i u horizontalnoj i u vertikalnoj
ravni.
Kod vertikalno postavljenih cevovoda napajanje toplom
vodom je moguce izvesti sa donje ili gornje strane i oba
su resenja siroko primenjena. Cak i kombinovano
koriscenje ovih varijanti daje zadovoljavajuce rezultate.
Kod horizontalno instaliranog cevovoda neophodno je
napraviti prelaz preko pragova vrata. Pad temperature
na grejnim telima bi trebalo da bude sto je moguce veci,
kako bi se izvrsila dobra regulacija raspodele toplote.
Prednosti horizontalnog cevovoda:
R R V
HK
R
c
m
) ( û û ÷
Eu
=
-
Ušteda i mogucnost regulacije (merenje)
-
Manje grubih radova na podovima
-
Olakšano odrzavanje
A p =
R . l +
E
p A
+
p A
V
Gde su:
R Pa.m
-1
Rad pritiska = f (m,D)
l m duzina cirkulacije
E
p A
Pa Pad pritiska na deonici
p A
V Pa Pad pritiska na ventilu
2
2
w
p
E
p
¸ A =
l
p p a
R vorl
v
) .(
.
A A ÷
=
vorl.
l
H
R
2
=

HK VHK RHK
= ÷ û û
priblizno 15 Kelvina.
Zeljeni protok iznosi:
HK
R V
HK
HK
HK HK
RR VR HK
R m
HK m
. c .
) .( c .
q
q
û
û û
û
û û
A u
u
A u E
u
÷
¿

÷

Protok kroz grejno telo iznosi:
Na osnovu jednakosti pritisaka pad pritiska u
kolu i na grejnom telu iznosi
_
(R..l+
E
p A
+
v
p A
)HK =
_ (R..l +
E
p A
)R
podešavanje ce se izvrziti prema podnosu
q
q
m
HK
m
R
.
U tabelama 10-1 i 10-2 dat je odnos
R m
HK m
q
q
za
razlicite dimenzije cevi.
Iz prethodnog sledi da je temperaturna razlika
û A
=
HK m
HK
q c.
d
Ako je

mnogo veci 10...15 K, tada se mora
povecati precnik veze sa grejnim telom
Povratna temperatura
û A û û ÷ =
V R
C
M
Y
CM
MY
CY
CMY
K
100.pdf 19.1.2006 13:00:24
Strana 101
R.Jauschowetz: HERZ - Sistemi za grejanje toplom vodom - HIDRAULIKA
R
Plave vrednosti se odnose na prikljucne dimenzije
grejnih tela. Crvene vrednosti se odnose na dimenzije
cirkulacionog kola. U zavisnosti od dimenzija
prikljucaka i cevi, odredene su i odgovarajuce vrednosti
protoka.D je unutrasnji precnik u mm
Iz prethodne tabele sledi za:
Dimenzionisanje grejnih tela:
Kada su precnik i temperature odredeni, potrebno je
izabrati grejno telo prema toplotnom opterecenju pri
standardnoj temperaturi.
Faktor kasnjenja snage ÷
Pri nizoj temperaturi grejnog tela snaga ce takode biti
manja u odnosu na nominalnu pri temperaturi 75/65/20° C.
Slika 10-4 Hlaaenfe u :atvorenom grefnom kolu
Temperatura na ulazu u sledeci grejni element
izracunava se preko pada temperature u kolu

) .(
R V
HK
HK
û û
d
d
û A ÷
_
=

Ulazna temperatura za sledeci grejni element je
jednak ulaznoj temperaturi za prethodni element
û
V1
umanjen za hladenje medijuma
û A


û A û û ÷ =
1 2 V V

Na slici 10-4 je dat graficki prikaz.
Tabela:10-1 Celicne cevi
d HK/STG 1/2“ 3/4“ 1“ 1 1/4“
15,5 3,8 1/6 1/10 1/15 1/30
16 1/2“ 1/3 1/7 1/10 1/15
21,6 3/4“ 1/3 1/6 1/10
27,2 1“ 1/3 1/7

Tabela 10-2 Bakarne cevi prema ÖNORM M 3548, Meke celicne cevi prema DIN 2394
d HK/STG 12x1 15x1 18x1 22x1sd
10 12x1 1/3 1/5 1/7 1/11
13 15x1 1/3 1/4 1/7
16 18x1 1/3 1/5

¸
HK
_
~ 10,

¸
K
_ ÷ 0,5, lK ~ 1,5 m, lHK ~ 0,5 m
f f
1 5
.
AT
V R
v i
R i
ln
ln
=
÷
÷
÷
û û
û û
û û


AT
ln
- log. temperaturna razlika

d
d
A
A
d
100
100
1
=
|
\

|
.
|
=
T
T
f
n
ln
ln
,
f
T
1
2
60
=
|
\

|
.
|
A
ln

C
M
Y
CM
MY
CY
CMY
K
101.pdf 19.1.2006 13:06:33
R
Gde je grejanje tu je HERZ
R.Jauschowetz: HERZ - Sistemi za grejanje toplom vodom - HIDRAULIKA
Strana 102
Kod paralelno vezanih vodova koriste se potpuno
otvoreni ventili tako da samo jedna komponenta protoka
struji kroz grejno telo, dok ostatak ide kroz kratko
spojenu deonicu.
Kod prinudne cirkulacije 100% protoka u deonici
prolazi kroz grejno telo. Pri 100% protoka, više vode
prolazi kroz grejna tela, tako da se ona brze hladi
predavanjem toplote. Tako raste. Kod prvih grejnih
tela bice veca, a kod narednih manja. Zato se veca grejna
tela ugraduju na pocetak potisnog voda. Povecanjem
temperature grejnog medijuma, neophodno je smanjiti
površinu odavanja toplote za 4 do 6%. Javlja se potreba
za poboljšanim regulisanjem snage preko srednje
temperature na ulazu.
Mesanjem u unutrasnjem kolu postize se:
Izbor pumpe
Jednocevni sistem grejanja mora imati pumpu za
savladavanje najvecih otpora (najudaljenije deonice)
Protok se dobija kao zbir svih pojedinacnih protoka u
kolima.
Otpor u cevovodu se odreduje prema najnepovoljnjoj
deonici. Povecanje otpora na ventilima mora biti
razmotreno prilikom izbora pumpe.
Slika 10-5 Temperaturni tok kod jednocevnog grejnog sistema
û
m
û û
V R
÷
=
Aû f
5
=20 K = 1,07....1,08
=10 K = 1,04
=04 K = 1,02
A p R l Z R l
w
= + = + _ . . .
.
¸
p
2
2
A p
E
je takode moguce odrediti i preko
ekvivalentne duzine deonice
A p R l l
äqu
= + .( )
Preporucene vrednosti:
Otpor na ventilima i deonicama: R = 100 do
150 Pa/m
Grejno kolo:
1 do 5 , 0 v
m/s npr. ventilski prikljucak
dimenzije 15 odn. 18
(R
~
200 do 700 Pa/m za 6 do 10kW)
Padovi pritiska na radijatorskim ventilima
odreduju se na osnovu dijagrama karakteristike
ventila.
(
) Pa 1000 do 500 p e
v
A
Obicno se ne ugraduje više od 7 grejnih tela po
grejnom kolu. Cev dimenzije 18 x 1 moze biti
oblozena izolacionom odlogom, kako bi se
umanjilo odavanje toplote preko cevi.
C
M
Y
CM
MY
CY
CMY
K
102.pdf 19.1.2006 13:06:30
Strana 103
R.Jauschowetz: HERZ - Sistemi za grejanje toplom vodom - HIDRAULIKA
R
Slika 10-6 Armature grejnih tela jednocevnih sistema
Slika 10-7 Ventil grejnog tela sa obilznim vodom
Protok vode preko ventila na grejnom telu deli se na deo
koji prolazi kroz grejni element i deo koji cirkulise u
zatvorenom kolu. Ovi se ventili podesavaju na odredenu
vrednost, npr. 35° protoka ide preko grejnog tela.
Radijatorski ventili
Grejna tela se opremaju prikljucnim garniturama, tako
da se podesavanje parametara cevovoda i grejnog tela
vrsi unutar integrisanih ventila. Prikljucivanje grejnih
tela se vrsi preko HERZ 3000, koji se nakon promene
regulacionog vretena moze upotrebljavati u dvocevnim
sistemima.
10.2 SpecijaIni ventiIi za
jednocevne sisteme
C
M
Y
CM
MY
CY
CMY
K
103.pdf 19.1.2006 13:06:26
R
Gde je grejanje tu je HERZ
R.Jauschowetz: HERZ - Sistemi za grejanje toplom vodom - HIDRAULIKA
Strana 104
Kakva je dinamicka promena protoka u zavisnosti
od otvaranja rucnog tocka ?
Da li protok raste naglo ili je na pocetku otvaraja mali, a
zatim intenzivno raste daljim otvaranjem ventila?
a) porast ulazne temperature
Slika 11-2 Cetiri grefna tela pri porastu ula:ne temperature
Slika 11-1 Cetiri raaifatora be: regulisanfa
U praksi se jos uvek vise ugraduju regulacioni ventili
bez pretpodesavanja, tako je da kolicina vode koja
prolazi kroz poslednji radijator u nizu veca nego kroz
prvi. Tako se prva oblast pregreva dok je druga
pothladena.
Principski, veliki i mali sistemi Iunkcionisu na isti
nacin, s tim da je za prostorije sa jednakim potrebama za
toplotnom energijom, potrebno obezbediti jednaka
grejna tela i ekvivalentne dimenzije prikljucnih
armatura. Pritisak u sistemu se ostvaruje preko pumpe.
U poslednjoj prostoriji se ne postize zeljenu radna
temperatura. Preko prva dva grejna elementa. Sta se
preduzima u takvim slucajevima ?
11 Hidraulicno balansiranje
û
û û
m
V R
=
+
2
d Aû = ÷ = U A U A
m i
. . ( ) . . û û
u
m je srednja temperatura grejnog medijuma u
grejnom elementu
Buduci da se grejni elementi uvek
proracunavaju prema jedinstvenoj srednjoj
temperaturi, u praksi je potrebno odrediti da se
svim grejnim telima distribuira medijum na
srednjoj temperaturi (npr. 80°C)
Kako ce se na sistem odraziti odstupanja od
srednje temperature
û
m
u pojedinim
grejnim telima ?
-
Preko ulazne temperature
) ili (
E V
û û
-
Preko protoka vode, prolaza kroz grejna
tela, sve ce manje zavisiti od pritiska
pumpe, odn. otpora u grejnim telima ili
ventilima.
11.1 Pretpodešavanje radijatorskih
regulacionih ventila
C
M
Y
CM
MY
CY
CMY
K
104.pdf 19.1.2006 13:06:23
Strana 105
R.Jauschowetz: HERZ - Sistemi za grejanje toplom vodom - HIDRAULIKA
R
Iz prethodnog sledi:
U prostoriji se postize zeljena temperatura , a u ostalim
prostorijama je povisena temperatura za 6°C preko
proracunom predvidene temperature, gde se vrsi
regulisanje temperature najskupljom metodom -
otvaranjem prozora i rasipanjem energije. Vazno je
napomenuti da je od vitalnog znacaja da svaki grejni
element dobije pravu kolicinu vode.
Ovo je "vestacka otpornost" preko koje se odreduje
protok tako da udaljeni grejni elementi sa slabijim
pritiskom dobijaju vece kolicine vode. U cilju pravilnog
poredenja, bez prethodnog komplikovanog proracuna,
potrebni otpori na radijatoru su predstavljeni preko
Ceta-vrednosti.
Emisija toplote
U praksi se promenom dimenzija cevi ne postize se
eIekat, pa se ovi vestacki otpori moraju ostvariti
predregulacijom radijatorskih ventila.
Postoje razliciti nacini predregulisanja, a najeIektnija je
mikropredregulacija preko dvostrukog vretena.
Smanjenje poprecnog preseka otvora ventila vrsi se
pomeranjem konusnog klipa prema sedistu ventila. Na
taj nacin vrsi se brzo, tacno i pouzdano pretpodesavanje.
Slika 11-3 Cetiri grefna tela pri porastu pritiska pumpe
Slika 11-4 Pravilno poaesavanfe protoka kro: grefna tela
Slika 11-5 Poprecni presek raaifatorskog ventila HERZ-AS-T-90
b) porast pritiska na pumpi
C
M
Y
CM
MY
CY
CMY
K
105.pdf 19.1.2006 13:06:19
R
Gde je grejanje tu je HERZ
R.Jauschowetz: HERZ - Sistemi za grejanje toplom vodom - HIDRAULIKA
Strana 106
Regulisanje radnog kola
Svi ventili su konstruisani tako da ostvaruju
predregulisanje u odredenom opsegu (za radijatorske
ventile = 8... 10kPa). Regulacioni ventili dvostrukog
dejstva i radijatorski ventili sa termostatom moraju biti
zatvoreni. Sa padom temperature ventili se otvaraju.
Ovom metodom u svakom kolu najudaljeniji ugradeni
ventil sluzi kao reIerentni ventil. Nakon toga uspostavlja
se ispravan protok podešavanjem ostalih ventila
(pocinje se od najudaljenije postavljenog ventila od
pumpe). Ako su sve deonice regulisane, glavni vod se
podesava na isti nacin.
Regulacioni ventili u celom sistemu se vrlo uspešno
mogu pretpodesiti preko mernih ventila, koriscenjem
mernog kompjutera HERZ. Podešavanje ispravnog
protoka se vrsi prema izmerenom diIerencijalnom
pritisku. U nekim slucajevima je potrebno postaviti
prigusni ventil pre pumpe ili postojeca pumpa mora biti
zamenjena pumpom odgovarajucih tehnickih
karakteristika.
Slika 11-6 HERZ regulacioni ventil sa dva merna
priklfucka :a merenfe aiferencifalnog pritiska
Slika 11-7 Merni kompfuter HERZ slu:i :a merenfe aiferencifalnog pritiska
Ap
11.2 Regulisanje
C
M
Y
CM
MY
CY
CMY
K
106.pdf 19.1.2006 13:06:15
Strana 107
R.Jauschowetz: HERZ - Sistemi za grejanje toplom vodom - HIDRAULIKA
R
12 Osiguranje kvaliteta
U smislu osiguranja kvaliteta potrebno je postupati
prema preporukama standarda ISO 9002 u vezi sa
karakteristikama, opterecenjem i zahtevima trzista.
Kvalitet je deIininisan trzistem i od strane kupca, a ne od
strane prodavca.
Odobrenje upotrebe
Popunjavanjem prilozenog obrasca Iunkcionalnim
parametrima sistema. Ovaj protokol moze biti zahtevan
od strane klijenta u Iormi speciIikacije.
Svaki proizvod je pracen dokumetacijom. Skoro je
obavezno izdavanje kratkog tehnickog uputstva i
pratecih Iormulara.
Regulisanje sistema
Za regulisanje sistema potrebno je da budu ispunjeni
sledeci uslovi:
Hidraulicko balansiranje mora biti izvrseno tako da
sistem Iuncionise kao jedinstvena celina, na primer, ako
temperatura prostorije pada, sva grejna koja ucestvuju u
zagrevanju prostorije moraju dobiti adekvatno povecane
kolicine vode.
Ispitivanje
Test Iunkcionalnosti mora biti izvrsen, u skladu sa
Iunkcijom kod sledecih uredaja.
Zadovoljan kupac je krajnji cilj
Sigurnosti uredaji
-
Sistemi sa plamenom (sagorevanje) - npr.
kotlovi na cvrsto gorivo
-
Upravljacke jedinice i sistemi
iskljucivanja
-
Hidraulicki balanseri
Tabela 12-1 Regulacioni protokol
REGULACIONI PROTOKOL
Br.
deonice
VL
RL
Tip
ventila
DN
Protok Diferencijalni
pritisak
Polozaj
R.tocka
Napomen
e
V -
Zadato
l.s
-1
m
3
/h
V -
Stvarno
l.s
-1
m
3
.h
-1
A
p -
Zadato
mWs kPa
A
p -
Stvarno
mWs
kPa

C
M
Y
CM
MY
CY
CMY
K
107.pdf 19.1.2006 13:06:11
R
Gde je grejanje tu je HERZ
R.Jauschowetz: HERZ - Sistemi za grejanje toplom vodom - HIDRAULIKA
Strana 108
13 PRILOG
C
M
Y
CM
MY
CY
CMY
K
108.pdf 19.1.2006 13:06:35
I
z
a
b
r
a
n
i

b
r
o
j

r
e
b
a
r
a

r
a
d
i
j
a
t
o
r
a
K
o
r
e
k
c
i
o
n
i

f
a
k
t
o
r
P
o
d
a
c
i

o

p
r
o
s
t
o
r
i
j
i
N
a
z
i
v
B
r
.
List podešavanja grejnog sistema
T
o
p
l
.

o
p
t
e
-
r
e
c
e
n
j
e
S
t
v
a
r
n
e

v
r
e
d
n
o
s
t
i
M
a
s
.
p
r
o
t
o
k
D
u
z
i
n
a

g
r
e
j
n
o
g
t
e
l
a
V
i
s
i
n
a
T
o
p
l
o
t
n
o
o
p
t
e
r
e
c
e
n
j
e
T
o
p
l
o
t
n
o
o
p
t
e
r
e
c
e
n
j
e
T
e
m
p
.
g
r
e
j
n
o
g

t
e
l
a
Š
i
r
i
n
a
B
r
o
j
C
l
a
n
k
a
s
t
i

r
a
d
i
j
a
t
o
r
C
e
l
i
c
n
i

r
a
d
i
j
a
t
o
r

D
Ì
N

4
7
2
2
P
l
o
c
a
s
t
i

r
a
d
i
j
a
t
o
r
M
o
d
e
l

N
:

4

b
a
r
,

1
1
0

C
P
r
i
k
l
j
u
c
a
k

G

1
/
2
U
l
a
z
n
a

t
e
m
p
.
Z
B
I
R
P
o
v
r
n
a

t
e
m
p
.
S
o
b
n
a

t
e
m
p
.
R
a
z
l
i
k
a

t
e
m
p
.
T-ugao
3RGHåDYDQMHYUHGQRVWLLJ
D
u
z
i
n
a

d
e
l
a
P
r
e
c
n
i
k
R
a
d
i
j
a
t
o
r
,

k
o
t
a
o
,

r
e
z
e
r
v
o
a
r
D
v
o
s
t
r
u
k
a

k
r
i
v
i
n
a
L
u
k
L
u
k
R
a
z
d
v
a
j
a
n
j
e
o
d
v
o
d
R
a
z
d
v
a
j
a
n
j
e
p
r
i
k
l
j
u
c
e
n
j
e
T
-

k
o
m
a
d
o
v
d
a
j
a
n
j
e
R
a
c
v
a
n
j
e
K
o
l
e
n
o
K
l
a
p
n
a
,

s
l
a
v
i
n
a
V
e
n
t
i
l

s
a

k
o
s
i
m

s
e
d
i
s
t
e
m
S
u
m
a
d
e
o
n
i
c
e
A
S
-
T

T
e
r
m
o
s
t
a
t
s
k
i

v
e
n
t
i
l
S
m
a
n
j
e
n
j
e

b
r
z
i
n
e

s
t
r
u
j
a
n
j
a

u
s
l
e
d

p
r
o
s
i
r
e
n
j
a
P
r
i
k
l
j
u
c
e
n
j
e
T-komad - Otpor proticanju
Razdelnik Sabirac
Proracun protoka
sistema za grejanje
Mereno na povrsini cevi
Deonica
Optere-
cenje
Protok
Cev
Brzina
Pad
pritiska
Pad
pritiska
Dif.
pritisak
Tip
Podes. Otpori
Duzina
cevi
Gre-
jno
telo
JEDNOCEVNI SISTEM
Odgovorno lice
Oznaka Znacenje
Koeficijent
otpora
Oznaka Znacenje
Koeficijent
otpora
Ogranak, pod pravim uglom
Ogranak, oblikovan
Ogranak, odvajanje toka
Ogranak, odvajanje toka
Ogranak, odvajanje od glavnog toka
Ogranak, odvajanje od glavnog toka
Ogranak, prikljucenje glavnom toku
Ogranak, prikljucenje glavnom toku
Ogranak, spajanje glavnog i
sporednog toka
Ogranak, racvanje glavnog i
sporednog toka
Ogranak, prikljucenje glavnog toka
Ogranak, prikljucenje glavnog toka
Razdelnik
Sabirac
Luk
Luk
glatki
hrapav
Koleno, ugao
Dvogubi luk
Prosirenje, postepeno
Prosirenje, naglo
Suzenje, posetepeno
Lira-luk, blago savijen
Suzenje, sa blagim prelazom
Sa blagim prelazom
Suzenje, naglo, sa ostrim ivicama
Suzenje, naglo, sa ostrim ivicama
Talasasta cev za balansiranje
Caura
Ventil
Sa ravnim sedistem
Sa kosim sedistem
Ugaoni ventil
Tanjirasti ventil
Slavina
Povratni ventil
Povratna klapna
Pun protok-
sa ravnim tokom
Otpor povratnom
strujanju
Otpor povratnom
strujanju sa zatvaranjem
Separator vode iz vazduha
Separator ulja iz vazduha
Rezervoar
Kotao
Clankasti radijatori
Ulaz normalan
Ulaz tangencijalan
Z
a

s
r
e
d
n
j
e

t
e
š
k
e

c
e
v
i
C
E
V

S
A

N
A
V
O
J
E
M

O
E
N
O
R
M

M

5
6
1
1
C
e
v
i

z
a

g
r
e
j
n
e

i
n
s
t
a
l
a
c
i
j
e

p
r
e
m
a

D
I
N
2
4
4
8
T
e
m
p
e
r
a
t
u
r
a

v
o
d
e
T
o
p
l
o
t
n
o

o
p
t
e
r
e
c
e
n
j
e

u

v
a
t
i
m
a
P
r
o
t
o
k
B
r
z
i
n
a

s
t
r
u
j
a
n
j
a

v
o
d
e
Celicna cev
T
e
m
p
e
r
a
t
u
r
a

v
o
d
e
T
o
p
l
o
t
n
o

o
p
t
e
r
e
c
e
n
j
e

u

v
a
t
i
m
a
P
r
o
t
o
k
B
r
z
i
n
a

s
t
r
u
j
a
n
j
a

v
o
d
e
T
a
b
l
i
c
a

o
t
p
o
r
a

u

c
e
v
i
m
a




z
a

c
e
v
i

z
a

g
r
e
j
a
n
j
e

D
Ì
N

2
4
4
8
Celicna cev
T
e
m
p
e
r
a
t
u
r
a

v
o
d
e
T
o
p
l
o
t
n
o

o
p
t
e
r
e
c
e
n
j
e

u

v
a
t
i
m
a
P
r
o
t
o
k
B
r
z
i
n
a

s
t
r
u
j
a
n
j
a

v
o
d
e
T
a
b
l
i
c
a

o
t
p
o
r
a

u

c
e
v
i
m
a




z
a

c
e
v
i

z
a

g
r
e
j
a
n
j
e

D
Ì
N

2
4
4
8
Tehnicke karakteristike
4037
MODEL 0502
HERZ-Trokraki mešni
i razvodni ventil
Za kontinualno regulisanje za toplu i hladnu vodu
Proizvodac zadrzava pravo promene
navedenih podataka.
Model
Mere u mm
Radne karakteristike
Podrucje primene
Broj
artikla
Dimenzija G a c L H
1 4037 15 1/2" G1B 50 32 100 117
1 4037 20 3/4" G1
1
/4B 50 33 100 118
1 4037 25 1" G1
1
/2B 55 36 110 126
1 4037 32 1
1
/4" G2B 60 38 120 133
1 4037 40 1
1
/2" G1
1
/4B 70 48 130 153
1 4037 50 2" G1
3
/4B 75 54 150 164
4037 Trokraki mesni ventil sa spoljasnjim navojem cilindricnih prikljucaka ISO 228/1, ravno
zaptiven, cevni prikljucci nisu ukljuceni u isporuku.
Vreteno od nerdajuceg celika, mesingana kugla ventila je zaptivena teflonskom zaptivkom
Materijal prikljucka je mesing sa EPDM-O-prstenom.
Max. Radna temperatura 110 °C
r a b 0 1
Diferencijalni pritisak
Kvalitet vode prema ÔNORM H 5195 i VDÌ 2035.
Kod visokog diferencijalnog pritiska moze doci ostecenja ventila usled pojave kavitacije.
Za kontinualno regulisanje temperature hladne ili tople vode ili temperature vaduha upotrebljava se kao
mesni ventil - razvodnik. Zajedno sa pogonom ventila kao upravljackom jedinicom koja moze imati
linearnu ili parabolicnu liniju karakteristike.
Upravljacki organ moze biti postavljen u bilo koji polozaj osim u viseci.
Prodor kondenzata ili vode koja kaplje u sam sistem je u potpunosti sprecen.
Upotreba ventila sa pogonom ne moguca bez ikakvog dodatnog podesavanja. Pogon se sam prilago-
dava otporu na vretenu ventila i time adaptira prema radnim uslovima sistema.
®
Ø 33
Ø 8
H
u
b

8
G
a
c
3
5
H
G
L
1/2" 4
3/4" 3
1" 2
1
1
/4" 1.5
1
1
/2" 1
2" 0.8
Max. Radni pritisak
Ventil se preko navojnih spojeva zaptivenih ravnim zaptivkama prikljucuje na cevovod, u zavisnosti od
funkcije koju vrsi u sistemu (kao razvodnik ili mesni ventil).
Prodor necistoce u ventil je spreceno.
Pri ugradnji se mora obratiti paznja na ispravan smer protoka. On je jasno oznacen strelicom na
kucistu ventila.
1 7712 10 HERZ- pogon ventila sa podesavanjem24 V
1 7712 23 HERZ- pogon za trokraki mesni ventil 230 V
1 7712 24 HERZ- pogon za trokraki mesni ventil 24 V
1 7796 02 HERZ-Sigurnosni transformator 230V/24V, 50Hz, 50VA
1 7793 23 HERZ-Elektronski regulator grejanja 110-230V
1 7793 24 HERZ-Elektronski regulator grejanja 24V
1 7793 01 HERZ-Unutrasnji davac temperature za regulator grejanja
1 7793 00 HERZ-Spoljasji davac temperature za regulator grejanja
Radna karakteristika pri radu sa pogonom 1 7712 10
kvs- vrednosti
Funkcija mesnog ventila Funkcija razvodnika
Ugradnja
Uputstvo za
ugradnju
Karakteristika
kvs- vrednost
Oprema
DN m
2
/h
1/2" 4
3/4" 6.3
1" 10
1
1
/4" 16
1
1
/2" 25
2" 40
Hub
Tehnicke karakteristike
7713 –7718
Model 0999
HERZ-TS-90-k
v
Termostatski ventili sa fiksnim kv-vrednostima
Mere u mm
ispitan
pri kv- „F”
7713/7723
7715
7714/7724
7718/7728
Art.-Nr.
7713
7723
Opis
Protocni ventil
EN 215, Reihe D
DN R Ø L H h
15 1/2" 15 95 27 —
7714
7724
Ugaoni ventil
EN 215, Reihe D
15 1/2" 15 58 23 26
7715
Protocni ventil
sa lukom
15 1/2" 15 54 27 107
7716
7758
3-osni ventil „AB” — 1/2" 15 53 26 31
7717
7759
3-osni ventil „CD” — 1/2" 15 53 26 31
7718
7728
Ugaoni specijal — 1/2" 15 55 35 29
A-1230 Wien
®
Einbaumaß mit
HERZ-TS-Handabtriebe:
7102 H + 44 mm
9102 H + 54,5 mm
7716/7758 7717/7759
Proizvodac zadrzava pravo promene
navedenih podataka.
Podešavanje
karakteristike ventila i
kv-vrednosti
Modeli
Oznacavanje proizvoda
Svi poniklovani modeli se isporucuju sa belom kapom, kao univerzalni modeli sa specijalnim navojnim
za cev sa navojem i prikljucni set.
Ventil je ima 5 oznaka na osnovu kv vednosti
Pri izboru ventila, za odgovarajucu kv - vrednost postoji odgovarajuca oznaka modela
Npr. HERZ-TS-90, ravni model sa k v 0,06 = Br.art. 7713 B = oznaka 17713 69.
Drugacije kv vrednosti se zadaju preko gornjih delova na osnovu
datih fabricki predvidenih vrednosti podesavanja i oznaka na
ventilu. Podesavnja se vrse pod pritiskom pomocu HERZ
pribora za podesavanje.
Radne karakteristike Max. Radna temperatura 110 °C
Max. Radni pritisak 10 bar
Kvalitet vode je odreden prema ÖNORM H 5195 odn. VDI-odredba 2035.
Domen primene
Uputstvo za ugradnju
U sistemima za grejanje toplom vodom,pri pravilnom ogranicavanju, garantovano je tacno odreden
protok za svako grejno telo.
Dodatne granicne otvore bi trebalo izbegavati. Cista voda u sistemu grejanja je neophodna, pa bi
bi trebalo predvideti filter i/ili separator.
PrikIjucak grejnih teIa Zelezne cevi 6210 npr. zelezni prikljucni luk 6251 ugraduje se sa konicnim zaptivanjem.
Preporucuje se primena HERZ-prikljucnih elemenata 6680
Dodatne
mogucnosti prikIjucivanja
Specifikacije su date prema
HERZ-proizvodnom
programu
Zamene za prikljucke grejnih tela:
6210 1/2" Zelezni cevni prikljucak, duzine 26 odn. 35 mm.
6211 1/2" Reducir, 1/2" x 3/8"
6218 1/2" Duga navojna caura, bez navrtke,
duzine 39, 42 odn. 76 mm.
6218 1/2" Duga navojna caura, bez navrtke, , duzine 36, 48 bzw. 76 mm.
6235 1/2" Lemljeni prikljucak dimenzija 12, 15 odn. 18 mm.
6274 G 3/4 Prikljucne garniture za bakarne i tankozide celicne cevi,
precnik cevi 8, 10, 12, 14, 15, 16, 18 mm.
6275 G 3/4 Prikljucni setovi sa mekim zaptivanjem, posebno primenjiv kod bakarnih i celic-
nih cevi sa ravnom zaptivkom 12, 14, 15 mm.
6098 G 3/4 Prikljucak za plasticne cevi PE-X-, PB- i Alu-kompozitne cevi.
Za ugradnju na mestu navojnog prikljucka ventila:
6219 1/2" Reducir, navojni, zuti model, za prikljucak cevi / ventila
Unutrasnji navoj (Cev) x Spoljasnji navoj (Ventil), 1" x 1/2", 1
1
/4" x 1/2".
6066 M 22 x 1,5 Prikljucak za plasticne cevi PE-X-, PB- i Alu-kompozitne cevi.
prikljucak sa adapterom 16272 01 (R 1/2 x M 22 x 1,5)
6098 G 3/4 Prikljucak za plasticne cevi PE-X-, PB- i Alu-kompozitne cevi.
prikljucak sa adapterom 16266 01 (R 1/2 x G 3/4).
Dimenzije cevi i cevnih prikljucaka su date prema HERZ proizvodackoj specifikaciji
Pri ugradnji sa HERZ steznim setovima za bakarne i celicne cevi dozvoljene vrednosti temperature i
pritiska odredene su prema EN1254-2:1998 saglasno tabeli 5 . Za plasticne cevi i prikljucke max.
radna temperatura je 80°C i max. radni pritisak4 bar, odnosno prema preporuci proizvodaca cevi.
HERZ-stezni set
kv-vred. Br.artikla. Oznaka Boja
0,06 1 6365 69 B plava
0,12 1 6365 79 C zelena
0,25 1 6365 89 D zuta
0,56 1 6365 99 E bela
0,60 1 6390 91 bez bez
C
Artikal. R Oblik Kataloski broj
B C D E F
7713
1/2"
Ravni oblik
1 7713 69 79 89 99
7723
EN 215, serija D
1 7723 96
7714
1/2"
Ugaoni
1 7714 69 79 89 99
7724
EN 215, serija D
1 7724 96
7715 1/2"
Ravni ventil sa
1 7715 69 79 89 99 96
lukom
7716
1/2"
3-osni ventil
1 7716 69 79 89 99
7758
„AB”
1 7758 91
7717
1/2"
3-osni ventil
1 7717 69 79 89 99
7759
„CD”
1 7759 91
7718
1/2"
Ugaoni
1 7718 69 79 89 99
7728
specijal
1 7728 91
Oznaka podesavanja
PrikIjucak cevi
UniverzaIni modeI
Univerzalni model opremljen specijalnim navojnim prikljuckom. Moguce je izabrati navojni spoj cevi
pomocu steznog seta ili kalibrisanih mekih cevi ili prikljucaka bakarnih cevi. Prikljucni set se
porucuje zasebno.
Kod ventila sa prikljuckom cevi od 10, 12, 14, 16 i 18 mm koristi se adapter Art.-br. 6272
izmedu ventila i prikljucne garniture.
Cev Ø D mm 10 12 14 15 16 18
" 2 / 1 = R l i t n e V
Adapter Oznaka 1 6272 01 1 6272 01 1 6272 01 1 6272 01 1 6272 11
Stezni set Oznaka 1 6284 00 1 6284 01 1 6284 03 1 6292 01 1 6284 05 1 6289 01
Pri ugradnji mekih ili bakarnih cevi sa prikljucnim garniturama preporucuje se upotreba potporne
caure. Za besprekornu ugradnju prikljucne garniture imaju navoji prsten prikljucka kao i prikljucni
prsten sa silikonskim uljem za podmazivanje. Preporucujemo da se pridrzavate nasih uputstava
Radne
karakteristike
Zamena gornjih deIova termostatskih ventiIa
Dornji deo termostatskog ventila je moguce promeniti pod pritiskom pomocu HERZ pribora za izmenu:
• Sanacija ventila sa razlicitim gornjim delovima ternostatskih ventila sa diskretnim odredivanjem
kv-vrednosti ili sa podesivim gornjim delom. Tako je moguce kontrolisati pojedinacne protoke kroz
veci broj grejnih tela.
• Ciscenje zapivke na vretenu odn. zamena gornjeg dela ventila. Time je moguce neutralisati
uzroke poremecaja u radu grejnog tela, odnosno termostatskih ventila - npr. uticaj stranih tela.
ostatkezavarivanja ili lemljenja
Pri ugradnji je neophodno pridrzavati se uputstva proizvodaca.
Primena Donji deo termostatskog ventila ugraduje se u povratni vod grejnog tela tako da protok bude u
pravcu (oznaceno na kucistu). HERZ termostatske glave se mora nalaziti u horizontalnom polozaju,
kako bi se optimalno reguisanje sobne temperature bilo garantovano i pri najmanjem poremecaju.
Uputstvo za ugradnju
Letnji rezim
HERZ-termostatske glave nikako ne smeju biti pod direktnim uticajem sunca ili jakih emitora energije,
kao sto je na primer televizor. Ako su grejna tela nepokrivena, tada se formira toplotna zona oko njih
tako da davaci temperature ne mogu registrovati promenu sobne temperature i na taj nacin je
ometeno regulisanje.U ovakvim slucajevima se koristi HERZ daljinski senzor odnosno HERZ-
termostat sa daljiskim zadavacem temperature
Vise informacija o HERZ-termostatima mozete pronaci u tehnickoj dokumentaciji.
Po zavrsetku grejne sezone ventil potpuno otvoriti okretanjem u smeru suprotno od kazaljke na satu.
Voditi racuna da u sistem ne dospevaju strana tela i prljavstina.
Navojni cep Za zaptivanje vretena koristi se O-prsten, koji je oslonjen istovremeno i na mesingano kuciste i
na pomicno vreteno. O-prsten garantuje maksimalan period bez odrzavanja i
trajno lako okretanje ventila.
Zamena O-prstena
1.Demontirati HERZ termostatsku glavu odn. HERZ-TS-rucni tocak.
2.Nakon toga sediste O-prstena zajedno sa prstenom odvrnuti kako bi se mogao postaviti novi.
Pri ovoj promeni neophodno je odvrnuti kljucem gornji deo. Prilikom demontiranja ventil se
automatski potpuno otvori i tako omoguci zaptivanje, i tada je moguca pojava nekoliko
kapljica vode.
3.Ponovno montiranje vrsi se obrnutim redosledom.Kod postavljenja HERZ-TS-rucnog tocka
neophodno je proveriti da li je ventil potpuno zatvoren!
Broj artikla za komplet O-prstena-Set: 1 6890 00
HERZ-TS-90
O-prsten
Kada se donji deo termostatskog ventila HERZ u posebnim slucajevima nije opremljen HERZ-
termostatskom glavom, koristi se HERZ-TS-navojna kapa za rucni pogon ventila.
Pri ugradnji se obavezno pridrzavati uputstva za montazu.
HERZ-TS
Rucni pogon
HERZ-Termostatski ventiI
Oznake na tocku
Navojna kapa sluzi za aktiviranje radnog rezima. Pri demontiranju navojne kape i navijaka termostatskih
ventila, HERZ-termostatske glave se menjaju bez praznjenja sistema.
Podesavanje klipa ventila preko navojne kape:
Na obodu navojne kape, na orebrenom mestu , nalaze se dve oznake za podesavanje
predstavljene sa ,+¨ und ,÷¨.
1. Zatvoriti ventil okretanjem navojne kape u smeru kazaljke na satu.
2. Oznaciti polozaj koji odgovara ,+¨ .
3. Okrenuti navojnu kapu suprotno od smera kazaljke na satu do oznake ,֬ kao sto je odredena oznaka
polozaja u tacki 2.
Oprema
Rucni pogon
Rezervni deIovi
1 6680 00 HERZ-Kljuc za montiranje
1 6807 90 HERZ-TS-90-Kljuc za montiranje
1 7780 00 HERZ-Changefix, Uredaj za skidanje i namestanje gornjih delova
1 7102 80 HERZ-TS-90-Rucni pogon, Serije 7000, sa podesavanjem i blokiranjem
1 9102 80 HERZ-TS-90-Rucni pogon, Serije 9000 ,Design¨
1 6365 91 Gornji deo ventila sa fiksnom kv-vrednoscu, oznacavanje prema HERZ nomenklaturi.
1 6890 00 HERZ-TS-90 komplet O-prstenova
HERZ-Dijagram normi
Art. Nr. 7713 – 7718 Dim. DN 15 R=1/2"
HERZ-TS-90-kv
Dijagram pada pritiska sa k v-vrednostima 6365 B–F
Deblja linija se odnosi na pad pritiska pri 2 K proporcionalnom odnosu
Granicna linija levo odnosi se na vrednost pri 1 K, a desno pri 3 K proporcionalno.
A-1230Wien
®
P
a
d

p
r
i
t
i
s
k
a
Protok
Vred
6823 / 6824
Ventil za regulisanje grejnih tela sa predregulacijom preko dvostrukog klipa

®
Mere u mm
Modeli
4 2 8 6 3 2 8 6
25 1" 129 83 – 1 6823 73
32 1
1
/4" 155 117 – 1 6823 74
25 1" 129 115 – 1 6823 86
25 1" 76 73 34 1 6824 73
32 1
1
/4" 90 102 41 1 6824 74
25 1" 76 100 41 1 6824 86
Broj
artikla
6823
6823 F
6824 F
Model
Sa ravnim sedištem
standardni model
Za podno grejanje
Za podno grejanje
6824
Ugaoni model
standardni model
DN R L
H
max.
h Fabricki broj
Standardni modeli sa navojnim prikljuckom, niklovani, ugao konusa klipa 90°.
6823 1" – 1
1
/4" Ravni oblik
6824 1" – 1
1
/4" Ugaoni oblik
6823 F 1" Model za podno grejanje
Model za podno grejanje
Ravni model
6824 F 1" Ugaoni model
Ugaoni model
Modeli
3/8"–3/4"
6823 3/8" – 3/4" HERZ-AS-T-90 Ugaoni oblik, ravni model
6824 3/8" – 3/4" Ugaoni model
6823 F 3/8" – 3/4" HERZ-AS-T-90
6824 F 3/8" – 3/4"
Za navedene modele postoje pojedinacni norma-dijagrami
Tehnicki podaci
Domen primene
Max. Radna temperatura 110 °C
Max. Radni pritisak 10 bar
Kvalitet vode prema ÖNORM H 5195 odn. VDI-odredba 2035.
Sistemi za grejanje toplom vodom moraju imati odredene parametre preko kojih se vrsi najekonomicnije
i najtacnije regulisanje. Ugradnjom ventila za regulisanje usponskih vodova u sisteme klimatizacije,
preciznim regulisanjem hladne i tople vode ostvaruju se posebne pogodnosti po rad sistema.
Tehnicke karakteristike
Model 0999
Proizvodac zadrzava pravo promene
navedenih podataka.
PrikIjucak za grejna teIa
Pretpodesavanje Pretpodešavanje preko klipa ventila omogucava regulisanje protoka sa svega 1% gubitka pri
pri cemu uvek stoji na raspolaganju regulisanje preko vretena ventila. Predregulisanje se vrsi
pomocu kljuca za podesavanje Art. Nr. 6600 (plava drska).
Unutrasnji klip se pomera preko vretena za podesavanje. Polozaj vretena odreduje polozaj klipa.
Nezeljeno ponasanje sistema usled ometanja protoka se izbegava sprecavanjem prodora
stranih tela u kuciste ventila.
1. Skinuti rucni tocak.
2. Deo regulacionog vretena prilagoden kljucu okrenuti i potisnuti merni prsten prema ceonoj povrsini
3. Pomocu lezista za kljuc koji se nalazi na skali izvrsiti regulisanje protoka sledecim postupkom:
3. 3.1. Otvorom kljuca okrenuti navrtku u smeru kazaljke na satu
unutrasnje vreteno sa regulacionim klipom odvrnuti do kraja.
3. 3.2. Otvorom kljuca okrenuti navrtku u smeru kazaljke na satu tako da se protok
poveca sa najmanje na maksimalnu vrednost.
4. Nakon uspesno izvrsenog postupka, vratiti rucni tocak.
O-prsten
Kod modela HERZ-AS-1" sluzi kao zaptivka vretena.
Redovnom zamenom O-prstena obezbeduje se garantovani vek trajanja i pri maksimalnoj radnoj
temperaturi.
1. Ventil ,sekundarno zaptiven¨. Rotacijom u smeru kazaljke na casovniku, otvoriti do kraja
Skinuti rucni tocak.
2. Skinuti navojni prsten koji ucvrscuje O-prsten i Skinuti O-prsten zajedno sa klingeritnom zaptivkom.
3. Vreteno i ucvrsnu navrtku O-prstena ocistiti (Koristiti alat za O-prsten kucista). Oštre ivice
ostecuju zaptivku!
4. Pre ugradnje, nauljiti i zaptivku i kuciste O-prstena.
5. Zaptivne elemente navijati sledecim redosledom:
1. Klingeritna zaptivka
2. O-Prsten
3. Navrtka O-prstena
6. Ucvrsnu navrtku O-prstena osrednje pritecnuti i namestiti rucni tocak.
Fabricka oznaka za O-prsten je 6710 rot.
Ventili 1
1
/4" pri promene O-prstena imaju i zamenu kompleta zaptivki
Kod modela za podno grejanje navrtka O-prstena i caura za zatvaranje vretena su izradene iz jednog
dela. Vreteno otvara preko navojne caure.
Postupak
pretpodesavanja
Zaptivanje vretena
HERZ-AS-1"
Zamena O-prstena
Podni
i posebni modeIi
Oprema
Rezervni deIovi
Dijagram unutrasnjeg
protoka ventiIa
Prikljucak cevi 6209 konusno zaptiven
1 6600 00 Kljuc za pretpodesavanje
1 6310 93 HERZ-AS- gornji deo ventila Dim. 1"
1 6510 03 Rucni tocak sa podloskom i navrtkom
1 6710 00 O-prsten - komplet crveni; za ventile Dim. 1"
Dijagram unutrasnjeg protoka sluzi za podesavanje otpora na ventilu i odredivanje pravilnog
pretpodesavanja ventila.
HERZ- Dijagram normi
Art. Nr. 6823 · 6824 Dim. DN 25 R=1"
HERZ-AS
Ä
n
d
e
r
u
n
g
e
n

v
o
r
b
e
h
a
l
t
e
n
.

A-1230Wien
®
P a d p r i t i s k a
P
r
o
t
o
k
P a d p r i t i s k a
P
r
o
t
o
k
V
r
e
d
.
V
r
e
d
.
HERZ-Normdiagramm
Art. Nr. 6823 · 6824 Dim. DN 32 R=1
1
/4"
HERZ-AS
Ä
n
d
e
r
u
n
g
e
n

v
o
r
b
e
h
a
l
t
e
n
.
HERZArmaturen
Richard-Strauss-Straße22

A-1230Wien
®
HERZ- Dijagram normi
P a d p r i t i s k a
P
r
o
t
o
k
P a d p r i t i s k a
P
r
o
t
o
k
V
r
e
d
.
V
r
e
d
.
4217
STRÖMAX-GM/GR
STRÖMAX-GM-Ventil za regulisanje usponskih vodova sa mernim ventilima
STRÖMAX-GR-Ventil za regulisanje usponskih vodova

A-1230Wien
®
4217 GM
STRÖMAX-GM
sa mernim ventilima
4217 GR
STRÖMAX-GR
bez mernih ventila
Modeli
STRÖMAX-GM
STRÖMAX-GR
1 4217 01 1 4217 61 1/2" 100 97 1/4" 27 –
1 4217 02 1 4217 62 3/4" 100 97 1/4" 32 –
1 4217 03 1 4217 63 1" 120 107 1/4" 41 –
1 4217 04 1 4217 64 11/4" 140 112 1/4" – 50
1 4217 05 1 4217 65 11/2" 150 112 1/4" – 55
1 4217 06 1 4217 66 2" 165 136 1/4" – 70
1 4217 07 1 4217 67 21/2" 190 138 3/8" – 85
1 4217 08 1 4217 68 3" 210 142 3/8" – 100
Dodatne
verzije
Ventil za regulisanje
usponskih vodova sa
mernim ventilima
4217 GM STRÖMAX-GM-Ventil za regulisanje usponskih vodova sa mernim ventilima, 1/2"–3"
Model sa ravnim sedistem, zuta boja, 2x spoljasnji navojni prikljucak, vratilo nepomicno
u vertikalnom pravcu, zaptivanje dvostrukim O-prstenom pretpodesavanje ogranicenjem
hoda klipa pomocu unutrasnjeg vretena, brojcanik sa podesavajem na rucnom tocku
2 merna ventila su smestena pored rucnog tocka. Dva otvora za armature za praznjenje
zatvorena su navojnim cepovima (272).
4217 GR STRÖMAX-GR-Ventil za regulisanje usponskih vodova bez mernih ventila, 1/2"–3"
Model sa ravnim sedistem, zuta boja, 2x spoljasnji navojni prikljucak, vratilo nepomicno
u vertikalnom pravcu, zaptivanje dvostrukim O-prstenom pretpodesavanje ogranicenjem
Ìhoda klipa pomocu unutrasnjeg vretena, brojcanik sa podesavajem na rucnom tocku
Dva otvora za armature za praznjenje zatvorana su navojnim cepovima (272).
4117 M 1/2"–3" STRÖMAX-M-Ventil za regulisanje usponskih vodova sa mernim ventilima
4218 MFS DN 50–DN 200 STRÖMAX-MFS-Ventil za regulisanje usponskih vodova sa mernim
ventilima, sa prirubnicama, kosi model
4218 MF DN 15–DN 200 STRÖMAX-MF-Ventil za regulisanje usponskih vodova sa mernim
ventilima, sa prirubnicama, ravni model
VeIicine otvora
Merni ventil
STRÖMAX-GM
Ventil 1/2"–2": navojni prikljucak cevi 1/4"
Ventil 2 1/2"–3": navojni prikljucak cevi 3/8".
2 merna ventila su smestena pored rucnog tocka i fabricki su zaptiveni
Ovakav raspored u svim sistemima garantuje najbolju pristupacnost i optimalnu mogucnost prikljucivanja
mernog kompjutera.
SW SW
4217 GM 4217 GR
Rp L H R1
6-strana 8-strana
Fabricki broj
4217 GM 4217 GR
Tehnicke karakteristike
Model 0999
Proizvodac zadrzava pravo promene
navedenih podataka.
Domen primene Pri hidraulickom balansiranju sistema za grejanje ili hladenje, regulisanje podele protoka,
toplovodi, izmenjivaci toplote, rezervoari tople i hladne vode.
Radne karakteristike Max. Radna temperatura 110 °C
Max. Radni pritisak 10 bar
Kvalitet vode odreden prema ÖNORM H 5195 odn. VDÌ-odredba 2035.
PrikIjucak za pIasticne
cevi
Regulacioni ventili usponskih vodova R = 1/2" ugraduju se u sisteme sa plasticnim cevima. Prikljucivanje
se vrsi preko steznog seta za plasticne cevi. Modeli i dimenzije dati su u HERZ katalogu proizvoda.
Konstruktivne
karakteristike
Smer protoka
Prilikom ugradnje, voditi racuna o smeru protoka, koji je moguce ocitati sa strelice na kucistu.
Ugradnja
Protok je normalan na osu ventila, nepomicno vreteno ventila je optimalno za svaki sistem
sa aspekta pristupacnosti i postavljanja mernih ventila.
Pretpodešavanje
Povremeno podesavanje prigusnog klipa vrsi se sa ceone strane rucnog tocka i jasno je vidljivo
na digitalnom brojcaniku. Zeljenu vrednost podesavanja se vrsi jednostavno preko nepomicnog
unutrasnjeg vretena, skrivenog ispod vretena za fiksiranje zadatih vrednosti. Pretpodeseni regulacioni
ventil je istovremeno zaustavni ventil odn. moze ostati u odredenom polozaju.
Vreteno za pretpodesavanje je maskirano ucvrsnom navrtkom rucnog tocka
i time zasticeno od neovlascene promene podesavanja.
Plombiranje pretpodešavanja
Plombom za pretpodesavanje (1 6517 04) se blokira okretanje rucnog i samim tim se sprecava
neovlascena promena pretpodesavnanja. Nakon uklanjanja, plombu nije moguce vratiti
na ventil, a da nije jasno uocljivo ostecenje plombe, odnosno neovlasceno manipulisanje.
Oznake podesavanja
Oznake podesavanja (1 6517 05) se postavlja kao privezak na ventil ili cev. Prilikom skidanja cepa
brojne vrednosti za celo ili delimicno okretanje (prekid, odvajanje) veoma je prakticno oznaciti podesavanje
Time je omoguceno da se pri servisiranju ili odrzavanju sistema i bez pomoci odgovarajucih dijagrama
moze izvrsiti ispravno pretpodesavanje ventila.
Zaptivanje vretena
Zaptivanje dvostrukim O-prstenom kako glavnog, tako i vretena za pretpodesavnje pruza
pouzdano zaptivanje i laku pokretljivost ventila i veliku trajnost pri radu do maksimalne radne
temperature od 150 °C.
Zaptivanje sedišta
Termicki postojana i trajna meka zaptivka je otporna na koroziju, sa manjom zateznom cvrstocom
za rad do maksimalne temperature od 150 °C.
PrikIjucak cevi
pomocu steznog seta
Navojni prikljucci ventila za regulisanje usponskih vodova R = 1/2" i R = 3/4" mogu odgovarati navoju
cevi, ili se prikljucuju preko adaptera i steznog seta za bakarne ili celicne cevi. Adapteri i stezni set
se isporucuju posebno .
Cev Ø D mm 10 12 14 15 16 18 18
" 4 / 3 " 2 / 1 = R l i t n e V
Adapter Art.-Nr. 1 6272 01 1 6272 01 1 6272 01 1 6272 01 1 6272 01 1 6272 11 1 6272 12
Stezni set Art.-Nr. 1 6284 00 1 6284 01 1 6284 03 1 6284 04 1 6284 05 1 6289 01 1 6289 01
Pri ugradnji celicnih ili bakarnih cevi preko prikljucnih garnitura preporucujemo Vam ugradnju
potporne caure. Za zidnu nadgradnju prikljucni set je navojni prikljucni prsten, odnosno navrtka
kao prikljucak. Podmazati silikonskim uljem. Preporucujemo da se pridrzavate nasih uputstava.
270 1/4"–3/8" Ventil za praznjenje
272 1/4"–3/8" Navojni cep
275 1/4"–3/8" Ventil za praznjenje sa cevnim prikljuckom
Armature za praznjenje se porucuju posebno
Armature za praznjenje
Pri ugradnji HERZ prikljucnih garnitura za bakarne i celicne cevi dozvoljena temperatura i pritisak
odredeni su prema EN 1254-2:1998 saglasno tabeli 5. Za prikljucke plasticnih cevi usvaja se
maksimalna radna temperatura od 80°C i maksimalni radni pritisak 4 bar, odnosno prema
preporuci proizvodaca.
HERZ-stezni set
STRÖMAX-GR STRÖMAX-GR- ventili su konstruktivno potpuno isti kao i STRÖMAX-GM, sa digitalnim pokazivacem
vrednosti pretpodešavanja pri cemu je i postupak pretpodesavanja isti. Jedina razlika je u mogucnosti
rada sa mernim ventilima.
Merenje diferencijalnog
pritiska
STRÖMAX-GM
STRÖMAX-GM- ventil za regulisanje usponskih vodova ima dva ugradena merna ventila: Pri koriscenju
sa odgovarajucim mernim uredajem, moguce je izmeriti diferencijalni pritisak i tada u
zavisnosti od protoka tacno izvrsiti potrebno pretpodesavanje. Pomocu HERZ-mernog kompjutera
(1 8902 00) je moguce vrsiti direktna merenja protoka.
Pretpodešavanje
Podešavanje i
fiksiranje
Ventili za regulisanje usponskih vodova STRÖMAX-GM i STRÖMAX-GR isporucuju se potpuno
otvoreni. Pretpodesavanje je moguce do maksimalnog polozaja klipa. Rucni tocak je konstruisan tako
da pri potpunom zatvaranju klipa ventila pokazuje vrednost 0,0.
Postupak pretpodešavanja
1. Zeljene vrednosti pretpodesavanja postaviti prema proracunu (preko brojcanika na rucnom tocku).
2. Osloboditi ucvrsnu navrtku rucnog tocka i pri tom ne odvajati rucni tocak od ventila
3. Sada pristupacano vreteno za pretpodesavanje odvrnuti.
4. Ucvrsnu navrtku rucnog tocka jos odvrnuti.
5. Postaviti plombu za pretpodesavnje.
6. Podesenu vrednost odnaciti markerom i pricvrstiti ga na ventil.
Tacke 5. i 6. nisu funkcionalno neopodne ali su preporucljive.
Podesavanje odredenih vrednosti protoka bez prethodnog odredivanja pozicije rucnog tocka moguce
je samo kod STRÖMAX-GM-Ventila pri koriscenju mernog kompjutera. Prema izmerenom pritisku
podesavanje se moze izvrsiti na osnovu protoka koji se odreduje preko dijagrama.
Pri koriscenju mernog kompjutera obavezno se pridrzavati uputstva za koriscenje
Brojcanik
podešavanja
Pri potpuno zatvorenom ventilu, brojcanik pokazuje vrednost 0,0. Prilikom promene celog sklopa
rucnog tocka, ili samo nekog od ostecenih delova, za sigurno postavljenje vrednosti na
brojcaniku rucnog tocka, potrebno je izvrsiti sledece:
1. Kompletan rucni tocak skinuti i i tako ga postaviti da se sestougaoni deo na kucistu poklopi sa
ozubljenim delom vretena.
2. Ventil zatvoriti okretanjem u smeru kazaljke na casovniku.
3. U ovoj poziciji postaviti brojcanik na 0,0, i kada je rucni tocak ispravno podesen, pritegnuti ga
ponovo pomocu navrtke.
4. Obrtanjem osnove i okretne rucice brojcanik se postavlja na poziciju 0,0 i tako se
kompletan rucni tocak bez vretena steze.
5. Vratiti ucvrsnu navrtku rucnog tocka i stegnuti je.
Ventil nakon ovog postupka moze biti podesen na zeljenu vrednost.
Merni
ventili
STRÖMAX-GM
Mesta za postavljanje mernih ventila su meko zaptivena na ventilu za regulisanje usponskih vodova.
Upozorenje : Merni ventili moraju ostati otvoreni, kada se prikljucuje merni uredaj.
U protivnom voda iz sistema za grejanje moze izazvati opekotine!
HERZ merni kompjuter ima prikljucnu spojnicu sa O-prsten zaptivanjem i osiguracem,
Za prikljucivanje uredaja prvenstveno se koriste HERZ univerzalni prikljucci 1 6640 00, odnosno
ubodni prikljucci mernih ventila SW 8.
Po završetku postupka merenja zatvoriti merne ventile i skinuti spojnice sa mernih ventila
Oprema
Rezervni delovi
1 4096 Ìzolaciona obloga ÷ Broj proizvoda prema proizvodackoj nomenklaturi
1 6517 04 Plomba podesavanja
1 6517 05 Marker podešavanja
1 6640 00 HERZ-Univerzalni kljuc
1 8902 00 HERZ-Merni kompjuter sa prikljuccima
1 0283 09 Merni ventil
1 6387 STRÖMAX-GM/GR-gornji deo ÷ Broj proizvoda prema proizvodackoj nomenklaturi
1 6517 06 Rucni tocak za ventile dimenzije 1/2"÷1
1 6517 08 Rucni tocak za ventile dimenzije 2"÷3"
Izolacija
Art.-Nr. 4096
Za izolaciju i sprecavanje toplotnih gubitaka preporucuje se ugradnja izolovanog kucista ventila.
Ìzolaciono kuciste se sastoji od dve termoizolovane polovine i izolacije vretena. Delovi se
zatvaraju preklopom i pricvrscuju se pomocu steznice. Omoguceno je lako demontiranje i
ponovno koriscenje.
Ìzolacione obloge se mogu koristiti do maksimalne temperature od 120 °C
Modeli, dimenzije i tehnicke karakteristike su navedene u HERZ - prodajnom katalogu
Dijagrami
kv-vrednosti
Konstrukcija rucnog tocka sa brojcanikom omogucava jednostavno podesavanje cele ili desete
delove obrta. Na ovaj nacin je omoguceno tacnije podesavanje na osnovu podataka ocitanih
sa dijagrama. U dijagramima su navedene celobrojne vrednosti, ali je na ovaj nacin omoguceno
podesavanje meduvrednosti dobijenih interpolacijom.
Pored toga, na dijagramima i tabelama su navedene kv vrednosti u jednakim vrednosnim intervalima
tako da se ventil relativno lako moze podesiti i prema ovom parametru. Takode u odgovarajucem
programu za proracun cevovoda postoje tabele sa tacnim kv vrednostima.
Zaustavni ventiI sa tefIonskim zaptivacem
Zaptivanje vretena zaptivnim prstenom
Mere u mm
Fabricki brojevi
Modeli
1 4115 00 – 3/8" 56 75
1 4115 01 1 4115 11 1/2" 65 81
1 4115 02 1 4115 12 3/4" 70 109
1 4115 03 1 4115 13 1" 85 128
1 4115 04 1 4115 14 1
1
/4" 100 161
1 4115 05 1 4115 15 1
1
/2" 110 174
1 4115 06 1 4115 16 2" 134 220
1 4115 07 1 4115 17 2
1
/2" 180 300
1 4115 08 1 4115 18 3" 210 320
Dodatni modeli
Zaustavni ventili
4115 3/8"–3" Zaustavni ventil sa ravnim sedistem, 2 x navojni prikljucak, zut,
Zaptivanje vretena preko zaptivnog prstena.
4115 A 1/2"–3" Zaustavni ventil sa kosim sedistem, 2 x navojni prikljucak, zut,
2 otvora za armature za praznjenje, 1 navojni cep 272
Zaptivanje vretena preko zaptivnog prstena.
Ventili za praznjenje se narucuju posebno.
4125 D 1/2"–3" STRÖMAX-D-zaustavni ventil sa vertikalno nepomicnim vretenom,
4125 AD 1/2"–3" kosi model sa 2 otvora za armature za praznjenje.
4215 G 1/2"–3" STRÖMAX-G- Zaustavni ventil sa ravnim sedištem
4215 AG 1/2"–3" sa 2 otvora za armature za praznjenje.
Fabricki broj Fabricki broj R
L
H
Prikljucak Otvoren
A 5 1 1 4 5 1 1 4
4115

A-1230Wien
®
4115
Tehnicke karakteristike
Model 0999
Proizvodac zadrzava pravo promene
navedenih podataka.
Domen primene
Pouzdano zaustavljanje protoka u sistemima za grejanje i klimatizaciju.
PrikIjucak za
pIasticne cevi
Zaustavni ventil R = 1/2" ugraduje se u sisteme sa plasticnim cevima . Plasticne cevi se prikljucuju
preko adaptera i posebnog navojnog prikljucka. Modeli i dimenzije dati su u HERZ prodajnom
katalogu.
Zaptivanje vretena
Konstruktivne
karakteristike
TermoizoIacija
Art. Nr. 4095
KontroIa protoka
Vreteno pomera klip i time omogucuje protok kroz ventil u odgovarajucem smeru.
Zaptivanje sedista ventiIa
Termicki otporan i elastican teflonski zaptivac je otporan na koroziju, ne prilepljuje se ni pri
radu na maksimalnoj temperaturi od 150°C.
PrikIjucne garniture
za cevi
Zaustavni ventili 3/8"–1/2" se proizvode sa specijalnim navojnim prikljuckom. Prikljucivanje se po izboru
moze vrsiti preko navojnog spoja ili prikljucnim garniturama mekih ili bakarnih cevi.
Za ventil R=1/2" odgovaraju dimenzije cevi 10, 12, 14, 16 i 18 mm, a za ventil
R=3/4" za precnik cevi 18 mm koristi se adapter 6272 izmedu navojnog prikljucka i prikljucnog seta
Prikljucni set i adapter se porucuju posebno.
Cev Ø D mm 12 10 12 14 15 16 18 18
" 4 / 3 " 2 / 1 " 8 / 3 = R l i t n e V
Adapter Art 1 6272 01 1 6272 01 1 6272 01 1 6272 01 1 6272 11 1 6272 12
Prikljucni set Art. 1 6292 00 1 6284 00 1 6284 01 1 6284 03 1 6292 01 1 6284 05 1 6289 01 1 6289 01
Prilikom ugradnje cevi od mekog celika ili bakra koriscenjem prikljucnih garnitura preporucujemo
koriscenje potporne caure. Navoj spoja prikljucnog seta odn. - navrtku nauljiti silikonskim uljem.
Preporucujemo Vam da se pridrzavate uputstva za ugradnju.
Pakovanje sadrzi specijalnu teflonsku zaptivku koja omogucava lako okretanje vretena
i nesmetan rad do temperature od 150°C.
270 1/4"–3/8" Ventil za praznjenje sa rucicom
272 1/4"–3/8" Navojni cep
275 1/4"–3/8" Ventil za praznjenjem sa prikljuckom za crevo
Armature za praznjenje
posebno se narucuju
VeIicine otvora
Ventili 1/2"–2": Navoj cevi 1/4"; ventili
1
/2"–3": navoj cevi 3/8".
Radne karakteristike
HERZ-prikIjucne garniture
Max. Radna temperatura 110 °C
Max. Radni pritisak 10 bar
Kvalitet vode je odreden prema ÖNORM H 5195 odn. VDÌ-odredba 2035.
Pri ugradnji HERZ prikljucnih garnitura za bakarne i celicne cevi dozvoljene radne temperature
i pritisci odredeni su prema EN 1254-2:1998 u tabeli 5. Za prikljucke plasticnih cevi usvaja se
maksimalna radna temperatura od 80 °C i max. radni pritisak 4 bar, odnosno prema preporuci
proizvodaca.
1 4095 00 Termoizolacione obloge
Fabricki brojevi saglasno HERZ nomenklaturi.
1 6385 00 STRÖMAX- Gornji deo
Fabricki brojevi saglasno HERZ nomenklaturi.
1 6519 00 Rucni tocak
Fabricki brojevi saglasno HERZ nomenklaturi.
Pribor
Rezervni deIovi
Za izolaciju i sprecavanje toplotnih gubitaka preporucuje se ugradnja izolovanog kucista ventila.
Ìzolaciono kuciste se sastoji od dve termoizolovane polovine i izolacije vretena. Delovi se
zatvaraju preklopom i pricvrscuju se pomocu steznice. Omoguceno je lako demontiranje i
Ìzolacione obloge se mogu koristiti do maksimalne temperature od 120 °C
Modeli, dimenzije i tehnicke karakteristike su navedene u HERZ - prodajnom katalogu
HERZ- Dijagram normi
Art. Nr. 4115 • 4115 A Dim. 3/8" – 3"
STRÖMAX
Dijagram se koristi za podešavanje protoka. Vrednost koeficijenta otpora proticanju ¸ je dat prema precniku cevi saglasno
DIN 2440 odredbama. Do ~ 15 kPa Ap generisanje buke je manje od 25 dB (A).
Kriva Dimenzija kvs ¸-Vrednost Kriva Dimenzija k vs ¸-Vred.
1 3/8" 3,0 4,0 6 1
1
/2" 44 2,5
2 1/2" 4,0 6,7 7 2" 87 1,6
3 3/4" 10,5 3,1 8 2
1
/2" 112 2,8
4 1" 18,0 2,7
5 1
1
/4" 32,5 2,5
9 3" 175 2,2
Ä
n
d
e
r
u
n
g
e
n

v
o
r
b
e
h
a
l
t
e
n
.

A-1230Wien
®
Maseni protok
P
a
d

p
r
i
t
i
s
k
a
Vrednost
Stangenverteiler, Dimension 1"
HERZ-Hvatac necistoca
A-1230Wien
®
1 4111 01 1 4111 11 1/2" 61 37 13
1 4111 02 1 4111 12 3/4" 66 47 21
1 4111 03 1 4111 13 1" 81 48 27
1 4111 04 1 4111 14 1
1
/4" 96 69 32
1 4111 05 1 4111 15 1
1
/2" 108 71 37
1 4111 06 1 4111 16 2" 128 83 37
1 4111 07 1 4111 17 2
1
/2" 170 100 37
1 4111 08 1 4111 18 3" 210 115 37
Mere u mm
Fabicki brojevi
Modeli
Tehnicki podaci
HERZ-PrikIjucne garniture
PrikIjucak cevi
PrikIjucne garniture
4111 HERZ-Hvatac necistoca
Sa ravnim sedistem, kuciste od mesinga, zuta boja, dvostruki navojni prikljucak.
Sito od hrom-nikl celika, gustina sita 0,4 odn. 0,75 mm.
Hvatac necistoca ne zahteva nikakvo odrzavanje.
4111
0,4 0,75
R L H SW
Gustina sita
Br. Artikla Mere u mm
Cev Ø D mm 10 12 14 15 16 18 18
" 4 / 3 " 2 / 1 = R l i t n e V
Adapter Best.-Nr. 1 6272 01 1 6272 01 1 6272 01 1 6272 01 1 6272 11 1 6272 12
Priklj. set Best.-Nr. 1 6284 00 1 6284 01 1 6284 03 1 6292 01 1 6284 05 1 6289 01 1 6289 01
L
SW
R R
H
4111
Tehnicke karakteristike
Model 0999
Prilikom ugradnje cevi od mekog celika ili bakra koriscenjem prikljucnih garnitura preporucujemo
koriscenje potporne caure. Navoj spoja prikljucnog seta odn. - navrtku nauljiti silikonskim uljem.
Preporucujemo Vam da se pridrzavate uputstva za ugradnju.
Prikljucivanje se moze vrsiti preko navojnog spoja ili prikljucnim garniturama mekih ili bakarnih cevi.
Za ventil R=1/2" odgovaraju dimenzije cevi 10, 12, 14, 16 i 18 mm, a za ventil
R=3/4" za precnik cevi 18 mm koristi se adapter 6272 izmedu navojnog prikljucka i prikljucnog seta
Prikljucni set i adapter se porucuju posebno.
Max. Radna temperatura 110 °C
Max. Radni pritisak 10 bar
Kvalitet vode je odreden prema ÖNORM H 5195 odn. VDÌ-odredba 2035.
Pri ugradnji HERZ prikljucnih garnitura za bakarne i celicne cevi dozvoljene radne temperature
i pritisci odredeni su prema EN 1254-2:1998 u tabeli 5. Za prikljucke plasticnih cevi usvaja se
maksimalna radna temperatura od 80 °C i max. radni pritisak 4 bar, odnosno prema preporuci
proizvodaca.
Proizvodac zadrzava pravo promene
navedenih podataka.
PrikIjucak za
pIasticne cevi
Domen primene
Hvatac necistoca R = 1/2" ugraduje se u sisteme sa plasticnim cevima. Na specijalni navojni
prikljucak postavlja se adapter i HERZ prikljucni set za PE-X-, PB- i plasticne cevi. Modeli
i dimenzije su dati u prodajnom katalogu.
Sistemi za grejanje toplom vodom. Za druge medijume pitati tehnicku podrsku.
Primena
Sito
Ciscenje
Hvatac necistoca se ugraduje u sistem kako bi se odstranile stetne mehanicke primese,
koje mogu naneti ostecenje ventilima ili regulacionim elementima.
U zavisnosti od potrebe ugraduju se hvataci necistoca sa dimenzijama sita 0,4 ili 0,75 mm
Sita su izradena od hrom-nikl celika i veoma su otporna na hemijske, toplotne i mehanicke uticaje.
Otvaranjem navojnog cepa prilikom praznjenja sistema, izvaditi sito i ocistiti ga.
Ugradnja Prilikom ugradnje neophodno je postovati smer protoka. Moguca je vertikalna i horizontalna ugradnja
prema potrebi.
TermoizoIacija
Art. Nr. 4095
Diagrami
Krive
kvs - Vrednosti
Kriva 1 2 3 4 5 6 7 8
dimenz.
1/2" 3/4" 1" 1
1
/4" 1
1
/2" 2" 2
1
/2" 3"
0,4 3,1 6,9 11,7 15,9 29,6 40,4 55,0 87,4
0,75 3,1 7,1 13,8 21,5 30,0 42,0 64,3 148,6
Za izolaciju i sprecavanje toplotnih gubitaka preporucuje se ugradnja izolovanog kucista ventila.
Ìzolaciono kuciste se sastoji od dve termoizolovane polovine i izolacije vretena. Delovi se
zatvaraju preklopom i pricvrscuju se pomocu steznice. Omoguceno je lako demontiranje
Ìzolacione obloge se mogu koristiti do maksimalne temperature od 120 °C
Modeli, dimenzije i tehnicke karakteristike su navedene u HERZ - prodajnom katalogu

A-1230Wien
®
HERZ-Norma dijagram
Art. Nr. 4111, Finoca sita 0,4 Dim. R=1/2"–3"
HERZ- Hvatac necistoca
Die Ventilauslegung [A p] ist entsprechend dem „VDMA-Merkblatt über Planung und hydraulischen Abgleich von Heizungsanlagen
mit thermostatischen Heizkörperventilen“ vorzunehmen.
Ä
n
d
e
r
u
n
g
e
n

v
o
r
b
e
h
a
l
t
e
n
.
Vred.
Maseni protok.
P
a
d

p
r
i
t
i
s
k
a
.
HERZArmaturen
Richard-Strauss-Straße22

A-1230Wien
®
HERZ-Normdiagramm
Art. Nr. 4111, Maschenweite 0,75 Dim. R=1/2"–3"
HERZ-Schmutzfänger
Die Ventilauslegung [A p] ist entsprechend dem „VDMA-Merkblatt über Planung und hydraulischen Abgleich von Heizungsanlagen
mit thermostatischen Heizkörperventilen“ vorzunehmen.
Ä
n
d
e
r
u
n
g
e
n

v
o
r
b
e
h
a
l
t
e
n
.
HERZ-Norma dijagram
Finoca sita 0,75
HERZ- Hvatac necistoca
Vred.
Maseni protok.
P
a
d

p
r
i
t
i
s
k
a
.
3923/3924
Povratni ventil prema DIN 3842 sa 5 funkcija
Navojni spoj - Zatvaranje - Pretpodesavanje - Punjenje - Praznjenje
Mere u mm
R = R 1/2"
G = G 3/4
Modeli Svi modeli imaju niklovano kuciste i isporucuju se kao univerzalni modeli sa specijalnim navojnim
prikljuckom za cevi sa navojem ili za prikljucne garniture.
4 2 9 3 3 2 9 3
Broj-
artikla
3923
3924
ugaoni
EARE
ravni
oblik
oblik
DARE
3/8" 75 – 30 – 1 3923 00
1/2" 81 – 30 – 1 3923 01
3/4" 92 – 30 – 1 3923 02
3/8" – 51 29 23 1 3924 00
1/2" – 57 29 25 1 3924 01
3/4" – 67 29 28 1 3924 02
Model
Prikljucak
D, d2
l2 l4 H l5 Br. Artikla
Posebni oblici
1 3923 11 1 3937 01 1 3937 11
1 3924 11 1 3948 01 1 3948 11
HERZ-RL-5
Posebni oblici
HERZ-RL-5-Ventil, poseban oblik, dimenzije 1/2"
1 3923 11 Ravni oblik, Univerzalni prikljucak x spoljasnji navoj G 3/4, konusno zaptiven
1 3937 01 Ravni oblik, 2 x spoljasnji navoj G 3/4, konusno zaptiven
1 3937 11 Ravni oblik, Prikljucak grejnog tela konusno zaptiven prikljucak cevi
spoljasnji navoj G 3/4
spoljasnji navoj G 3/4
1 3924 11 Ugaoni oblik, Univerzalni prikljucak x spoljasnji navoj G 3/4, konusno zaptiven
1 3948 01 Ugaoni oblik, 2 x spoljasnji navoj G 3/4, konusno zaptiven
1 3948 11 Ugaoni oblik, Prikljucak grejnog tela konusno zaptiven prikljucak cevi
HERZArmaturen
Richard-Strauss-Straße22

A-1230Wien
®
Proizvodac zadrzava pravo promene
navedenih podataka.
Tehnicke karakteristike
Model 0999
Pribor
Rezervni delovi
1 0256 01 Adapter za crevni prikljucak
1 6206 01 Crevni prikljucak
1 6625 00 Kljuc
1 6639 01 Kljuc za pretpodesavanje
1 6680 00 Montazni kljuc
PrikIjucak cevi
UniverzaIni modeI
Konstruktivne
Karakteristike
Univerzalni modeli se isporucuju sa specijalnim navojnim prikljuckom.
Zatvaranje se vrsi preko vretena ventila, koje se skida pomocu kljuca 1 6625 00 .
Otvaranje klipa ventila moze se ograniciti pomocu unutrasnjeg vretena, a dalje fino podesavanje
pada pritiska se vrsi pomeranjem klipa ventila. Podesavanja ventila se ocitavaju sa dijagrama,
a pretpodesavanje se moze izvrsiti tako da otvaranje ventila nema uticaja.
Pretpodesavanje 1.Odvrnuti zastitni poklopac
2.Pomocu kljuca zatvoriti ventil (nadesno, moment pritezanja max. 6 Nm).
3. Navrtku za pretpodesavanje okrenuti HERZ-1663901, univerzalnim kljucem ili odvijacem (3 mm)
nadesno odvrtati. Kod ovakvog podesavanja, polazeci s leva, odvrtati do zeljene vrednosti
pretpodesavanja prema norma dijagramu, pri cemu je jedan okret jedinicna vrednost podesavanja.
4.Kljucem za odvrtanje odvrnuti ventil (nalevo).
5.Poklopac sa zaptivkom vratiti (Moment pritezanja 5÷10 Nm).
Paznja: HERZ-RL-5 ventil se fabricki isporucuje potpuno otvoren, i pretpodesavanje je u potpuno
otvorenom polozaju. Vreteno za pretpodesavanje ne sme biti previse zavrnuto (zakrenuto nalevo)
I pokopac ventila kao ni vreteno vreteno ne smeju da strce!
Praznjenje Nakon skidanja navojnog poklopca, zatvaranje HERZ-RL-5-ventila (moment pritezanja 5÷8 Nm) pomocu
kljuca i zatvaranja prelivnog ventila (termostatska glava - pozicija ,0¨) moze se izvrsiti skidanje dok je
sistem pod pritiskom:
1. Adapter za crevo 1 0256 01 na ventil HERZ-RL-5- navrnuti.
2. Prikljuciti crevo R=1/2", kraj creva mora biti ispod nivoa grejnog tela. Zatvarac adaptera za prikljucak
creva se oslobada okretanjem cetvrtaste navrtke.
Pritenuti zavrtanjem (5÷10 Nm)
3. Cetvrtastim kljucem odvrnuti navrtku, i gurnuti vreteno nadesno od
HERZ-RL-5-Ventila kako bi se blokirao gornji deo. Okretanjem nalevo se otvara povratni ventil
i pocinje praznjenje. Za vreme praznjenja, ventil za punjenje grejnog tela je otvoren
4. Nakon praznjenja zavrnuti ventil (8÷10 Nm) i skinuti prikljucak za crevo.
Navrnuti poklopac sa zaptivkom (5÷10 Nm).
5. Demontiranje grejnog tela moze poceti.
Punjenje Punjenje grejnih tela se, razumljivo, vrsi obrnutim redosledom, pri cemu bi trebalo imati u vidu
da se ne prekorace vrednosti dozvoljenih radnih pritisaka.
Punjenje grejnih tela je moguce preko sistema za grejanje, otvaranjem ventila.
Zaptivanje vretena Ventil i vreteno za pretpodesavanje su zaptiveni O-prstenom .Na ovaj nacin je garantovana postojanost na
visokim radnim temperaturama, pouzdanost i trajnost ventila.
Zaptivanje sedista Zaptivanje sedista se vrsi metalnim zaptivacem otpornim na habanje.
1 6304 00 Rezervni gornji deo sa zaptivkom
Osiguranje Osiguravanje ventila od neovlascenog manipulisanja vrsi se pomocu zastitnog sigurnosnog
poklopca.
Cev ø D mm 12 10 12 14 15 16 18 18
" 4 / 3 " 2 / 1 " 8 / 3 = R l i t n e V
Adapter Artikl Br. 1 6272 01 1 6272 01 1 6272 01 1 6272 01 1 6272 11
Priklj. set Artikl Br. 1 6292 00 1 6284 00 1 6284 01 1 6284 03 1 6292 01 1 6284 05 1 6289 01 1 6292 02
16625 00
KIjuc
Adapter za crevni
prikIjucak 1 0256 01
Prikljucivanje se moze vrsiti preko navojnog spoja ili prikljucnim garniturama mekih ili bakarnih cevi.
Za ventil R=1/2" odgovaraju dimenzije cevi 10, 12, 14, 16 i 18 mm, a za ventil
R=3/4" za precnik cevi 18 mm koristi se adapter 6272 izmedu navojnog prikljucka i prikljucnog seta
Prikljucni set i adapter se porucuju posebno.
Prilikom ugradnje cevi od mekog celika ili bakra koriscenjem prikljucnih garnitura preporucujemo
koriscenje potporne caure. Navoj spoja prikljucnog seta odn. - navrtku nauljiti silikonskim uljem.
Preporucujemo Vam da se pridrzavate uputstva za ugradnju.
Dalje
Mogucnosti spajanja
Dimenzije cevi i plasticnih
prikljucaka su date u
HERZ prodajnom katalogu.
Umesto prikljucka grejnog tela i spoljasnjeg navojnog prikljucka G 3/4.
6210 1/2" Prikljucak creva,
dimenzija 26 odn. 35 mm.
6211 1/2" Prikljucak reducira, 1/2" x 3/8".
6213 3/8" Prikljucak reducira, 3/8" x 1/2".
6218 3/8"÷3/4 Duga navojna caura, bez navojnog prikljucka,
moze primiti vise razlicitih dimenzija.
Dimenzije 3/8" x 40; 1/2" x 39, 42 odn. 76; 3/4" x 70 mm.
6218 1/2" Navojna caura, bez navojnog prikljucka,
Dimenzije 36, 48 odn. 76 mm.
6235 3/8"÷3/4" Prikljucak za lemljenje,
3/8" x 12; 1/2" x 12, 15 odn. 18; 3/4" x 18 mm.
6249 3/8"÷3/4" Prikljucni luk, bez navrtke, konusno zaptivanje.
6274 G 3/4 Prikljucni set za bakarne cevi i cevi od mekog celika
za cevi dimenzija 8, 10, 12, 14, 15, 16, 18 mm.
6275 G 3/4 Prikljucni set za bakarne cevi i cevi od mekog celika
moze se koristiti i za tvrde cevi sa galvanskom povrsinskom obradom
Za dimenzje cevi 12, 14, 15 mm.
6098 G 3/4 Prikljucne garniture za PE-X-, PB- i plasticne cevi.
Navojni prikljucak ventila:
6219 1/2"÷3/4" Reducir, zute boje, za vezivanje cevi i ventila
Unutrasnji navoj (Cev) x Spoljasnji navoj (Ventil),
1¨ x 1/2", 1
1
/4" x 1/2", 1" x 3/4", 1
1
/4 " x 3/4".
6066 M 22 x 1,5 Prikljucak za plasticne cevi PE-X-, PB- i plasticni prikljucak cevi
sa adapterom (R 1/2 x M 22 x 1,5).
6098 G 3/4 Prikljucak za plasticne cevi PE-X-, PB- i plasticni prikljucak cevi
sa adapterom 1 6266 01 (R 1/2 x G 3/4).
Dimenzije cevi i plasticnih prikljucaka su date u HERZ prodajnom katalogu.
PrikIjucak grejnog teIa Prikljucak cevi 6210 konusno zaptiven, ugradni.
Ugradnja se vrsi pomocu HERZ- montaznog kljuca 6680.
Radne karakteristike
HERZ-Stezni set
Primena Sistemi za grejanje topIom vodom
Upotrebom povratnog ventila zatvara se povratni vod grejnog tela. Pri istovremenom zatvaranju
ventila u potisnom vodu (podesavanjem termostatke glave na polozaj „0“) grejna tela mogu biti uklonjena
iz sistema pod pritiskom. Odrzavanje ili rad na zidu iza grejnog tela tada postaje moguce (molerski radovi,
tapete, izoliranje) pri cemu ostatak sistema za grejanje nesmetano funkcionise.
HERZ-RL-5-Ventilima je moguce podesiti toplotno opterecenje grejnog tela ogranicavanjem protoka
vode. Ovo se preporucuje kod upotrebe termostatskih ventila jer ogranicavanjem protoka
se olaksava hidraulicko balasniranje sistema i odrzavanje ravoteze u sistemu.
Preko HERZ-RL-5-ventila moze biti ispraznjeno grejno telo ili deo sistema.
Max. Radna temperatura 110 °C
Max. Radni pritisak 10 bar
Kvalitet vode je odreden prema ÖNORM H 5195 odn. VDÌ-odredba 2035.
Pri ugradnji HERZ prikljucnih garnitura za bakarne i celicne cevi dozvoljene radne temperature
i pritisci odredeni su prema EN 1254-2:1998 u tabeli 5. Za prikljucke plasticnih cevi usvaja se
maksimalna radna temperatura od 80 °C i max. radni pritisak 4 bar, odnosno prema preporuci
proizvodaca.
HERZArmaturen
Richard-Strauss-Straße22

A-1230Wien
®
HERZ-RL-5 tabela pretpodešavanja, kv - i Ceta vrednosti
V
e
n
t
i
l
3
9
2
3

-

3
/
8
"
D
A
R
E

D
N

1
0
3
9
2
3

-

1
/
2
"
D
A
R
E

D
N

1
5
3
9
2
3

-

3
/
4
"
D
A
R
E

D
N

2
0
k
V
v
ç
k
v
ç
k
v
ç
8
6
1
4
3
1
5
0
,
0
9
8
4
0
4
5
0
,
0
7
1
8
4
1
5
0
,
0
5
2
,
0
3
9
2
3
2
2
1
,
0
9
2
0
7
2
1
,
0
2
7
5
2
2
1
,
0
5
,
0
6
0
6
1
1
7
1
,
0
3
0
5
3
7
1
,
0
2
8
2
1
7
1
,
0
5
7
,
0
1
4
3
6
3
2
,
0
4
1
9
1
3
2
,
0
0
0
7
3
2
,
0
1
3
3
7
1
4
4
,
0
3
2
5
4
4
,
0
1
9
1
4
4
,
0
2
2
3
9
6
,
0
1
8
2
6
,
0
3
2
1
5
5
,
0
3
4
2
5
8
,
0
8
5
1
8
,
0
2
7
2
7
,
0
4
5
3
3
0
,
1
1
0
1
0
,
1
1
4
5
9
,
0
5
9
9
1
3
,
1
5
7
6
1
,
1
0
3
2
1
,
1
6
7
8
1
4
3
,
1
5
6
6
2
,
1
6
2
9
1
,
1
7
5
5
1
7
4
,
1
8
5
2
3
,
1
5
2
1
2
,
1
8
0
4
1
5
5
,
1
3
5
8
3
,
1
3
2
7
2
,
1
9
3
2
1
5
6
,
1
5
4
5
,
1
9
1
4
,
1
0
1
V
e
n
t
i
l
3
9
2
4

-

3
/
8
"
E
A
R
E

D
N

1
0
3
9
2
4

-

1
/
2
"
E
A
R
E

D
N

1
5
3
9
2
4

-

3
/
4
"
E
A
R
E

D
N

2
0
k
V
v
ç
k
v
ç
k
v
ç
8
6
1
4
3
1
5
0
,
0
9
8
4
0
4
5
0
,
0
7
1
8
4
1
5
0
,
0
5
2
,
0
3
9
2
3
2
2
1
,
0
9
2
0
7
2
1
,
0
2
7
5
2
2
1
,
0
5
,
0
6
0
6
1
1
7
1
,
0
3
0
5
3
7
1
,
0
2
8
2
1
7
1
,
0
5
7
,
0
1
4
3
6
3
2
,
0
4
1
9
1
3
2
,
0
0
0
7
3
2
,
0
1
3
3
7
1
4
4
,
0
3
2
5
4
4
,
0
1
9
1
4
4
,
0
2
2
3
9
6
,
0
1
8
2
6
,
0
3
0
1
6
,
0
3
4
2
5
8
,
0
8
5
1
8
,
0
8
5
8
,
0
4
7
7
2
1
,
1
4
8
1
,
1
1
3
1
,
1
5
9
9
1
3
,
1
0
6
3
,
1
2
2
3
,
1
6
0
6
1
5
4
,
1
8
4
5
4
,
1
8
1
5
4
,
1
7
1
3
1
6
,
1
0
4
6
,
1
5
1
6
,
1
8
0
1
1
5
7
,
1
3
3
5
7
,
1
2
1
5
7
,
1
9
3
9
9
,
1
8
2
9
,
1
0
1
9
,
1
0
1
HERZ-Norma dijagram
Art. Nr. 3923 · 3924 Dim. DN 10 R=3/8" · DN 15 R=1/2" · DN 20 R=3/4"
HERZ-RL-5
Ä
n
d
e
r
u
n
g
e
n

v
o
r
b
e
h
a
l
t
e
n
.
HERZArmaturen
Richard-Strauss-Straße22

A-1230Wien
®
V
r
e
d
M
a
s
e
n
i

p
r
o
t
o
k
P a d p r i t i s k a
V
r
e
d
M
a
s
e
n
i

p
r
o
t
o
k
P a d p r i t i s k a
HERZ-Norma dijagram
Art. Nr. 3923 Dim. DN 10 R=3/8" · DN 15 R=1/2"
HERZ-RL-5
Ä
n
d
e
r
u
n
g
e
n

v
o
r
b
e
h
a
l
t
e
n
.
HERZArmaturen
Richard-Strauss-Straße22

A-1230Wien
®
V
r
e
d
M
a
s
e
n
i

p
r
o
t
o
k
P a d p r i t i s k a
V
r
e
d
M
a
s
e
n
i

p
r
o
t
o
k
P a d p r i t i s k a
HERZArmaturen
Richard-Strauss-Straße22

A-1230Wien
e-mail: office@herz-armaturen.com

www.herz-armaturen.com
7723/7724
HERZ-TS-90
Termostatski ventil - navijak, R=1"
Konstruktivne
karakteristike
Zaptivanje vretena
HERZ-TS-90-
O- prsten
Mere u mm
Oblast primene Sistemi za grejanje toplom vodom.
Izmena gornjih delova termostatskih ventila
Gornji deo termostatskog ventila je pod pritiskom i demontira se pomocu HERZ alata za demontiranje
pri promeni zaptivaca vretena odnosno prilikom izmene gornjeg dela ventila. Na taj nacin je
moguce otkloniti smetnje u radu termostatskog ventila ÷ npr. odstranjivanje stranih tela koja su ostala
unutar grejnih tela nakon lemljenja, zavarivanja ili instaliranja.
Prilikom izvodenja postupka izmene obavezno se pridrzavati preporuka i uputstva priozvodaca.
Zaptivanje vretena vrši se preko O-Prstena, koji se pomocu univerzalnog montaznog alata postavlja u
mesingano kuciste. O- prsten garantuje odlicnu zaptivenost, lako okretanje ventila i dugi
vek trajanja.
Zamena O-prstena
1. Demontirati HERZ termostatsku glavu, odn. HERZ-TS-rucni tocak.
2. Kuciste O-prstena odvrnuti, skinuti prsten iz lezista i postaviti novi.
Pri ovoj izmeni vazno je dobro kljucem zatvoriti gornji deo. Prilikom demontiranja, Ventil je
automatski potpuno otvoren i tada se mogu pojaviti kapljice vode.
3. Montiranje se vrsi obrnutim redosledom. Kod postavljanja HERZ-TS-rucnog tocka obavezno
proveriti da li je ventil zatvoren!
Broj artikla za set O-prstena je:1 6890 00
PrikIjucak grejnog teIa Cevni prikljucak 6209 konusno zaptiven, ugao konusa 90°.
Radne karakteristike max. Radna temperatura 110 °C
r a b 0 1 Radni pritisak . x a m
max. Diferencijalni pritisak 0,2 bar
Kvalitet vode je odreden prema ÖNORM H 5195 odn. VDÌ-odredba 2035.
Modeli Standardni model je niklovan, sa navojnim prikljuckom i kapom.
1 7723 93 Pravi oblik
1 7724 93 Ugaoni oblik
4 2 7 7 3 2 7 7
®
Tehnicke karakteristike
Model 0999
Proizvodac zadrzava pravo promene
navedenih podataka.
HERZArmaturen
Richard-Strauss-Straße22

A-1230Wien
e-mail: office@herz-armaturen.com

www.herz-armaturen.com
HERZ-Norma dijagram
Art. Nr. 7723 Dim. DN 25 R=1"
HERZ-TS-90
Ä
n
d
e
r
u
n
g
e
n

v
o
r
b
e
h
a
l
t
e
n
.
Kurve kv-Wert
1 K 0,45
2 K 0,95
3 K 1,35
offen 4,25
®
Massenstrom qm
kv-Wert
D
r
u
c
k
a
b
f
a
l
l
?
p
o
f
f
e
n
Maseni protok
Vred.
P
a
d

p
r
i
t
i
s
k
a

A
HERZArmaturen
Richard-Strauss-Straße22

A-1230Wien
e-mail: office@herz-armaturen.com

www.herz-armaturen.com
HERZ-Norma dijagram
Art. Nr. 7724 Dim. DN 25 R=1"
HERZ-TS-90
Dimenzionisanje ventila (∆ p) je definisano prema VDMA odredbama o planiranju i hidraulickom balansiranju
sistema za grejanje sa termostatskim elementima.
Ä
n
d
e
r
u
n
g
e
n

v
o
r
b
e
h
a
l
t
e
n
.
®
Kurve kv-Wert
1 K 0,45
2 K 0,95
3 K 1,45
offen 4,25
o
f
f
e
n
Massenstrom qm
kv-Wert
D
r
u
c
k
a
b
f
a
l
l

p
Maseni protok
Vred.
P
a
d

p
r
i
t
i
s
k
a
Ugradnja Termostatski ventil - navijak se postavlja u potisni vod grejnog tela sa protokom u smeru strelice (Strelica
na kucistu). Termostatsku glavu bi trebalo instalirati u horizontalni polozaj kako bi se
omogucilo optimalno regulisanje prema promeni sobne temperature.
Primena Herz termostatska glava ne sme biti direktno izlozena suncu ili jakom izvoru toplote kao sto su
kucni uredaju ÷ npr. Televizor. Ako je radijator otkriven, tada postoji odredena toplotna zona u kojoj
termostat ne reaguje na promenu sobne temperature i tada nije moguce regulisanje sistema.
U ovim slucajevima se koristi Termostatska glava sa daljinskim senzorom.
Za svaku od termostatskih glava proizvodac pruza iscrpne tehnicke karakteristike i uputstvo za ugradnju.
HERZ-TS-
Rucni tocak
Kada se HERZ termostatski ventil - navijak nisu opremljene HERZ termostatskim glavama
vec se isporucuju standardno sa HERZ-TS-rucnim tockom (navojnom kapom).
Pri ugradnji se obavezno pridrzavajte uputstva za instaliranje.
HERZ-Termostatski ventiI
Tocak
Navojna kapa sluzi za zadavanje vrednosti za vreme rada sistema. Skidanjem navojne kape
i odvijanjem HERZ-termostatske glave moguca je zamena elemenata bez praznjenja sistema
Podesavanje klipa ventila pomocu navojne kape:
Na obodu navojne kape, iznad ozubljenog dela za hvatanje, nalaze se dve oznake za podesavanje
,+¨ i ,÷¨.
1. Zatvaranje ventila vrsi se okretanjem rucne kape u smeru kazaljke na satu.
2. Prva oznacena pozicija podesavanja pokazuje se znakom ,+¨ .
3. Obrtanjem navojne kape suprotno od kazaljke casovnika. tj. u smeru ,֬
postaviti na drugu oznacenu poziciju.
Letnji rezim Pri zavrsetku grejne sezone termostatski ventil otvoriti do kraja okretanjem glave u pravcu kazaljke na
casovniku, kako bi se iz sedista ventila izbacile necistoce.
Pribor
Rucni tocak
Rezervni deIovi
1 6807 90 HERZ-TS-90-montazni kljuc
1 7780 00 HERZ-Changefix, uredaj za skidanje gornjih delova
1 7102 80 HERZ-TS-90-rucni tocak, Serije 7000, sa pretpodesavanjem i blokiranjem
1 9102 80 HERZ-TS-90-rucni tocak, Serije 9000 ,Design¨
1 6390 93 Gornji deo termostatskog ventila R 1"
1 6890 00 HERZ-TS-90 O-prsten - komplet
0
1
-
Z
D
-
0
9
/0
2

A-1230Wien

www.herz-armaturen.com
HERZ-TS-E
HERZ-TS-E
Termostatski ventil- navijak sa maksimalnim protokom
Standardni modeli
Mere u mm
Primena Sistemi za grejanje toplom vodom - jednocevni i dvocevni sistemi.
PrikIjucak grejnog teIa R 1/2", R 3/4": Cevni prikljucak 6210 konusno zaptiven
Montiranje se vrsi pomocu HERZ-montaznog kljuca 6680.
R 1": Cevni prikljucak 6209, konusno zaptiven
Podaci
Modeli HERZ-TS-E Standardni modeli su niklovani i isporucuju se sa belom navojnom kapom.
Broj
artikla
1 7723 — 3 4 5 9 " 2 / 1 5 1 1 1
1 7723 — 3 4 9 0 1 " 4 / 3 0 2 2 0
1 7723 — 3 4 6 2 1 " 1 5 2 3 0
1 7724 9 2 3 4 2 6 " 2 / 1 5 1 1 1
1 7724 9 2 5 3 6 6 " 4 / 3 0 2 2 0
1 7724 4 3 5 3 5 7 " 1 5 2 3 0
1 7728 5 3 5 5 4 7 " 2 / 1 5 1 1 1
1 7728 5 3 5 5 0 8 " 4 / 3 0 2 2 0
1 7728 9 5 6 5 2 8 " 1 5 2 3 0
1 7728 5 3 5 5 4 7 " 2 / 1 5 1 1 2
Opis
Ravni
oblik
Ugaoni
oblik
Ugaoni
specijal
sa degazacionim
ventilom
DN R L H h
Dopunski
modeli
HERZ-TS-90-E
Univarzalni modeli sa navojnim prikljuckom i prikljucnim garniturama
1 7723 01 1/2" Ravni oblik
1 7724 01 1/2" Ugaoni oblik
1 7728 01 1/2" Ugaoni oblik specijal
1 7758 01 1/2" 3-osni ventil ,AB¨, ventil levo od grejnog tela
1 7759 01 1/2" 3-osni ventil ,CD¨, ventil desno od grejnog tela
Za ove ventile postoje posebni norma-dijagrami.
E 4 2 7 7 E 3 2 7 7
7728 E
®
7728 21 E
Tehnicke karakteristike
Model 0999
Proizvodac zadrzava pravo promene
navedenih podataka.
max. Radna temperatura 110 °C
r a b 0 1 Radni pritisak
max. Diferencijalni pritisak 0,2 bar
Kvalitet vode je odreden prema ÖNORM H 5195 odn. VDÌ-odredba 2035.
. x a m
HERZArmaturen
Richard-Strauss-Straße22

A-1230Wien
e-mail: office@herz-armaturen.com

www.herz-armaturen.com
Art. Nr. 7723 E, 7724 E, 7728 E Dim. R=1/2", 3/4", 1"
HERZ-TS-E
Die Ventilauslegung [A p] ist entsprechend dem „VDMA-Merkblatt über Planung und hydraulischen Abgleich von Heizungsanlagen
mit thermostatischen Heizkörperventilen“ vorzunehmen.
Ä
n
d
e
r
u
n
g
e
n

v
o
r
b
e
h
a
l
t
e
n
.
®
HERZ-Norma dijagram
Vred.
P
a
d

p
r
i
t
i
s
k
a
Maseni protok
Ugradnja
Zaptivanje vretena
HERZ-TS-90-
O-Prsten
HERZ-Termostatski ventil
Rucni tocak
DaIje mogucnosti
povezivanja
6066, 6067 M 22 x 1,5 Plasticni prikljucak za cevi PE-X-, PB-, PE-RT, PE-MDX i metal-plastika
vezni element,sa adapterom 1 6272 01 (R 1/2 x M 22 x 1,5).
6097, 6098 G 3/4 Plasticni prikljucak za cevi PE-X-, PB-, PE-RT, PE-MDX i metal-plastika
vezni element,sa adapterom 1 6266 01 (R 1/2 x G 3/4).
6210 1/2" Prikljucak crevo,
dimenzija 26 odn. 35 mm.
6211 1/2" Prikljucak reducira, 1/2" x 3/8".
6213 3/8" Prikljucak reducira, 3/8" x 1/2".
6218 3/8"÷3/4 Duga navojna caura, bez navojnog prikljucka,
moze primiti vise razlicitih dimenzija.
Dimenzije 3/8" x 40; 1/2" x 39, 42 odn. 76; 3/4" x 70 mm.
6218 1/2" Navojna caura, bez navojnog prikljucka,
Dimenzije 36, 48 odn. 76 mm.
6235 3/8"÷3/4" Prikljucak za lemljenje,
3/8" x 12; 1/2" x 12, 15 odn. 18; 3/4" x 18 mm.
6249 3/8"÷3/4" Prikljucni luk, bez navrtke, konusno zaptivanje.
6274 G 3/4 Prikljucni set za bakarne cevi i cevi od mekog celika
za cevi dimenzija 8, 10, 12, 14, 15, 16, 18 mm.
6275 G 3/4 Prikljucni set za bakarne cevi i cevi od mekog celika
mozse koristiti i za tvrde cevi sa galvanskom povrsinskom obradom
Za dimenzje cevi 12, 14, 15 mm.
6098 G 3/4 Prikljucne garniture za PE-X-, PB- i plasticne cevi.
Navojni prikIjucak ventiIa:
6219 1/2"÷3/4" Reducir, zute boje, za vezivanje cevi i ventila
Unutrasnji navoj (Cev) x Spoljasnji navoj (Ventil),
1¨ x 1/2", 1
1
/4" x 1/2", 1" x 3/4", 1
1
/4 " x 3/4".
Dimenzije cevi i plasticnih prikljucaka su date u HERZ prodajnom katalogu.
Zaptivanje vretena vrsi se preko O-Prstena, koji se pomocu univerzalnog montaznog alata postavlja u
mesingano kuciste. O- prsten garantuje odlicnu zaptivenost, lako okretanje ventila i dugi
vek trajanja.
Zamena O-prstena
1. Demontirati HERZ termostatsku glavu, odn. HERZ-TS-rucni tocak.
2. Kuciste O-prstena odvrnuti, skinuti prsten iz lezista i postaviti novi.
Pri ovoj izmeni vazno je dobro kljucem zatvoriti gornji deo. Prilikom demontiranja, Ventil je
automatski potpuno otvoren i tada se mogu pojaviti kapljice vode.
3. Montiranje se vrsi obrnutim redosledom. Kod postavljanja HERZ-TS-rucnog tocka obavezno
proveriti da li je ventil zatvoren!
Broj artikla za set O-prstena je:1 6890 00
Navojna kapa sluzi za zadavanje vrednosti za vreme rada sistema. Skidanjem navojne kape
i odvijanjem HERZ-termostatske glave moguca je zamena elemenata bez praznjenja sistema
Podesavanje klipa ventila pomocu navojne kape:
Na obodu navojne kape, iznad ozubljenog dela za hvatanje, nalaze se dve oznake za podesavanje
,+¨ i ,÷¨.
1. Zatvaranje ventila vrsi se okretanjem rucne kape u smeru kazaljke na satu.
2. Prva oznacena pozicija podesavanja pokazuje se znakom ,+¨ .
3. Obrtanjem navojne kape suprotno od kazaljke casovnika. tj. u smeru ,֬
postaviti na drugu oznacenu poziciju.
Termostatski ventil - navijak se postavlja u potisni vod grejnog tela sa protokom u smeru strelice (Strelica
na kucistu). Termostatsku glavu bi trebalo instalirati u horizontalni polozaj kako bi se
omogucilo optimalno regulisanje prema promeni sobne temperature.
Dimenzije cevi i plasticnih
prikljucaka su date u
HERZ prodajnom katalogu.
Letnji rezim
HERZ-TS-
Rucni tocak
Pribor
Rucni tocak
Rezervni deIovi
1 6680 00 HERZ-montazni kljuc za R 1/2"–R 3/4"
1 6807 90 HERZ-TS-90-Montazni kljuc
1 9102 80 HERZ-TS-90-Rucni tocak, Serije 9000 ,Design¨
1 6379 03 HERZ-TS-E Gornji deo termostata
1 6890 00 HERZ-TS-90 O-prsten - komplet
Primena
Herz termostatska glava ne sme biti direktno izlozena suncu ili jakom izvoru toplote kao sto su
kucni uredaju ÷ npr. Televizor. Ako je radijator otkriven, tada postoji odredena toplotna zona u kojoj
termostat ne reaguje na promenu sobne temperature i tada nije moguce regulisanje sistema.
U ovim slucajevima se koristi Termostatska glava sa daljinskim senzorom.
Za svaku od termostatskih glava proizvodac pruza iscrpne tehnicke karakteristike i uputstvo za ugradnju.
Pri zavrsetku grejne sezone termostatski ventil otvoriti do kraja okretanjem glave u pravcu kazaljke na
casovniku, kako bi se iz sedista ventila izbacile necistoce.
Kada se HERZ termostatski ventil - navijak nisu opremljene HERZ termostatskim glavama
vec se isporucuju standardno sa HERZ-TS-rucnim tockom (navojnom kapom).
Pri ugradnji se obavezno pridrzavajte uputstva za instaliranje.