You are on page 1of 325

DUH I ZIVOT

Veza duha i života spada u one probleme, čija
obrada mora da računa sa komplikovanim faktrima
u tolikoj meri da se moramo čuvati da se i sami ne
upletemo u verbalne mreže, sa kojima bi hteli ra
odgonetnemo veliku zagonetku. Kako smo drugačije
u stanju da uključimo u kretanje misaonog toka one
skoro bezgranične komplekse činjenica, koje označa­
vamo kao »duh« ili »život", nego da ih dramski pri­
kažemo pomoću verbalnih pojmova, tih žetona inte­
lekta? Ova nedoumica u odnosu na verbalni pjam
izgleda mi teška, ipak čini mi se da je posebno na
mestu onda kada se neko sprema da govori o funda­
mentalnim stvarima. Sigurno da su nam reči duh i
život vrlo prisne, čak prastari poznanici, figure koje
se već hiljadama godina pomeraju tamo-amo na ša­
hovskoj tabli mišljenja. Problem je, izgleda, zapoeo
u prastaro doba kada je neko došao do otkrića koje
zbunjuje da životni dah, koji u poslednjem ropcu na­
pušta telo samrtnika, znači nešto više od strujanja
vazduha. Stoga j edva da je slučajno da onomatopei­
ske reči kao ruah, ruh, roho (hebrejski, arapski, sva­
hili) označavaju i duh, ništa manje jasno o grčkog
1VEV(O i latinskog spiritus.
Da li stvaro znamo - pri svom poznavaju ver­
balnog pojma - šta je zapravo duh? Ili, da li smo
(1] Predavanje održano 29. oktobra 1926. u Literarom
dru§tvu Augsburg u okviru ciklusa predavanja .Priroa i
dru§tvo«.
7
sigurni da kada upotrebimo ovu reč svi mislimo na
Jednu te istu stvar? Da nije reč »duh« mnogoznačna l
neizvesna, pa čak sumnjivo mnogoznačna? Ista reč
- duh - upotrebljava se za nepredstavljivu, trans­
cendentnu ideju sveopšteg značenj a; banalno, kao po­
jam koji odgovara engleskom »mind«; nadalje, kao
sinonim za intelektualistički »vic«, onda za avet, za­
tim za nesvesni kompleks, spiritističke pojave koje
prouzrokuju pomeranje stolova, automatsko pisanj e,
lupu itd., i zatim u prenosnom smislu za dominantni
stav izvesne socijalne grupe - »duh koji tamo vla­
da« - i najzad u materijalnoj otelotvorenosti - kao
recimo u alkoholnim pićima špiritus. Ovo nije rđava
šala, već, s j edre strane, poštovanja dostojna starina
nemačkog jezika, s druge, međutim, parališuča spu­
tanost misli, tragična kočnica za sve one koji se na­
daju da na lestvicama reči dopru do nadzemaljskih
visina čistih ideja. Jer, čim se izgovori reč duh, nisu
dovoljna sva ograničenja trenutno naglašenog smisla
da potpuno spreče mnogoznačno prelivanje te reči.
Zbog toga moramo postaviti fundamentalno pi­
tanje, šta zapravo treba označiti sa rečju duh kada
se koristi u vezi sa pojmom život? Ni u kom slučaju
ne sre se ćutke pretpostaviti da, u osnovi uzev, sva­
ko tačno zna šta se misli pod rečima »duh« i »život«.
Nisam filozof, već samo empiričar, tako da sam
u svim težim slučajevima sklon da odlučujem na
osnovu iskustva. Gde, medutim, ne postoji opiplji va
iskustvena podloga, tu radije ostavljam nabačena pi­
tanja bez odgovora. Stoga ću uvek nastojati da
apstraktne veličine svedem na njihov 'iskustveni sa­
držaj, da bih donekle bio siguran da i sam znam o
čemu govorim. Moram priznati da u stvari ne znam
šta je duh, a isto tako malo znam šta je život. »2ivot«
poznajem samo u obličju živog tela; čak ni nejasno
ne naslućujem šta bi život po sebi i za sebe u ap­
straktnom stanju mogao j oš da znači izvan te obične
reči. Stoga moram, za sada, da umesto o životu go­
vorim o životu tela, a umesto o duhu, o pSl lčkom.
Ovo ni u kom s u ju ne činim stoga da bih u}­
stavljenom pitanju izbegao razmatranj e odnosa tela
8
i duše; naprotiv, nadam se da ću upravo pomoću
iskustvene podloge omogućiti duhu stvarno posto­
j anje - a ovo ne na račun života.
Pojam živoga tela zadaje objašnjenju, potreb­
nom za naše svrhe, svakako manje teškoća od opšti­
Jeg pojma života, pošto je telo stvar koja se može
predočiti i iskusiti, što je od izvanredne pomoći čo­
vekovoj mogućnosti predstavljanja. Stoga ćemo se
lako složiti u tome da j e telo interno povezani sistem
materijalnih j edinica prilagođen potrebama života i,
kao takav, čulima shvatljiva pojava živog bića, ili,
jednostavnij e rečeno, svrhovno ra poređena mate­
rija koja omogućava život biću. Da bi se izbegle ne­
jasnosti, želeo bih da skrenem pažnj u na to da u de­
finiciji tela nisam uveo i izvesno »nešto«, naime ono
što j a nejasno označavam kao živo biće. Sa OVIm raz­
dvajanjem, koje za sada neću ni zastupati ni kriti­
kovati, telo ne treba shvatiti samo kao mrtvo gomi­
lanJe matenje, već kao materijalni sistem koji pri­
prema i omogućuje življenje, ipak uz uslov da ono
bez pnsustva živog bića ne bi moglo živeti, uprkos
sve spremnosti. Jer, sasvim nezavisno od mogućeg
značenja ŽIVOg bivstva, samom telu nedostaje nešto
neophodno za život, naime psihičko. To znamo, naj­
pre, iz neposrednog iskustva na nama samima, po­
sredno ÌÝ iskustva sa bližnjima, zatim iz posrednih
naučnih zaklj učaka na višim kičmenjacima i, pošto
nema razloga koji bi govorili protiv, na nižim živo­
tinjama Ì biljkama.
Tr ba li sada »živo biće«, o kome sam govorio
prethodno, da izjednačim sa p ihičkim koje nam je
tako reći n posredno opipljivo u čovekovoj sve§ti i
da ponova postavim prastaro dvojstvo duše i tela?
Ili, da li bilo gde postoji razlog koji bi opravdao od­
vajanje živog od duše? Time bi i dušu shvatili kao
svrhovni sistem, kao ustrojstvo ne samo materij e
pripremne za život, već žive materije, ili, tačnije,
ustrojs v životnih zbivanj a. Uopšte nisam siguran
da će ovo mišljenje naići na opšte odobravanje, po­
�to e toliko naviklo na gledište da su duša i telo živo
dvojstvo, tako da je čovek j edva bez daljnjega sklon
da dušu smatra samo ustrojstvom životnih procesa
koji se odigravaju u telu.
Koliko naše iskustvo uopšte omogućava zaključ­
ke o bivstvu duše, pokazuje nam psihičke procese
kao pojavu zavi snu od nervnog sistema. Poznato j�
sa dovoljnom sigurnošću da uništavanje izvesnih de­
lova mozga uslovljava odgovarajuće psihičke ispa­
de. Kičmena moždina i mozak sadrže najbitnije spoj­
nice senzornih i motornih puteva, takozvane reflek­
sne lukove. Sta se pod tim misli najbolje ću pokazati
na j ednom jednostavnom primeru. Prstom se dodir­
nuo vreo predmet - vrelina je odmah dovela u sta­
nje razdraženja nervne završetke koji prenose dodir.
Razdraženje menja stanje celog sprovodnog puta sve
do kičmene moždine a odatle do mozga. Ali već <
kičmenoj moždini, koja prima dodirnu draž, dalje se
prenosi promena stanja na susedne motorne ganglij­
ske ćelije, koje sa svoje strane šalju draži u mišiće
ruke, što uslovljava iznenadnu kontrakciju i povla­
čenje šake. Sve ovo se dešava takvom brzinom, da
svesni opažaj bola često nastupa tek onda kada .e
ruka već povučena. Reakcija j e, dakle, usledila auto­
matski i postala je svesna tek naknadno. Ali ono što
se dešava u kičmenoj moždini biće opažaj nom Ja
privedeno u obliku slike dopunjene pojmovima i na­
zivima. Na osnovu ovakvog refleksnog luka, dakle,
o draži koja se kreće o spolja ka unutra i podstre­
ka koji sledi od iznutra ka spolja, može se stvoriti
slika procesa koji leže u osnovi psihičkog.
.
Uzmimo sada manje j ednostavan primer: čujemo
nejasan ton koji u početku nema nikakvog drugog
uticaja do da nam daje povoda da ga slušamo da
bismo saznali šta znači. U ovom slučaju zvučna draž
izaziva t mozgu čitav niz predstava, slika, koje �e
spajaju s zvučnom draži. To su delom tonske slike,
delom vidne slike, delom osećaj ne slike. Pri tom reč
slika koristim naprosto u smislu predstave. Psihičko
nešto, naravno, može postati sadržaj svesti, to j est
postati predstava tek onda ako je predstavljivo,
upravo ako se sliva u sliku. Stoga sve sadržaje svesti
10
nazivam slikama, pošto, u stvari, predstavljaju od­
slikavanje procesa u mozgu.
Nizu slika, pokrenutom zvučnom draži, iznena­
da se pridružuje tonska slika sećanja, skopčana .�
vidnom slikom, naime kloparanje zmije zvečarke.
N eposredno skopčano sa tim, usledio je alarmni sig­
nal celoj telesnoj muskulaturi. Refleksni luk je pot­
pun; ali u ovom slučaju razlikuje se od prethodnih
činj enicom što je izm�u senzorne draži i motornog
podstreka ubačen moždani proces, psihički niz slika.
Iznenadna napetost tela retrogradno izaziva pojave
na srcu i krvnim sudovima, koji se psihički izraža­
vaju kao strah.
Na ovaj način može se načiniti predstava o vrsti
psihičkog. Ono se sastoji od odraza jednostavnih pro­
cesa u mozgu i ·od odražavanja takvih odraza u skoro
beskrajnom nizu. Ovako stvorene slike imaju svoj­
stvo svesnosti. Bivstvo svesti je zagonetka čije reše­
nje ne znam. Ali, čisto formalno, može se reći da
psihičko nešto postaje svesno tek kada stupa u odnos
sa Ja. Ako ove veze nema, onda je ono nesvesno. Za­
borav pokazuje kako često i kako lako sadržaji gube
svoju vezu sa Ja. Stoga svest rado upoređujemo sa
svetlošću reflektora. Samo predmeti na koje pada
svetlosni snop stupaju u polje opažanja. Međutim,
predmet koji je slučajno u tami nije prestao da po­
stoji, on se samo ne vidi. Tako se i nama nesvesno
psihičko nalazi negde i to najverovatnije u ništa
drugačijem stanju do kada ga J a opaža.
Ovo čini dovoljno razumljivim svest kao vezu
prema Ja. Ali kritička tačka je Ja. Sta treba razu­
meti pod Ja? Očigledno, i pri svoj j edinstvenosti Ja
radi se o vrlo raznovrsno sastavljenoj veličini. .Ta
počiva na odrazu čulnih funkcija, koje prenose draži
od spolja i iznutra, dalje počiva na ogromnoj zbirci
slika prošlih zbivanja. Svim ovim izvanredno razno­
likim delovima potrebna je čvrsta veza koju čini
svest. Cini se da je svest neophodni preduslov čove­
kovog Ja'. Ali bez Ja ne može se zamisliti ni svest.
Ova na izgled protivurečnost rešava se, možda, na taj
način što J a shvatamo kao odraz, svakako ne j ednog
II
jedinog već mnogih zbivanja i njihove skladne igre,
naime svih onih zbivanja i sadržaja od kojih se sa­
stoji svest sopstvenoga Ja. Njihovo mnoštvo stvarno
čini jedinstvo, pri čemu veze svesti, kao neka vrsta
teže, privlače pojedine delove u pravcu verovatno
fiktivnog centra. Stoga ne govorim samo o Ja, već o
kompleksu Ja, sa osnovanom pretpostavkom da je Ja
promenijivog sastava i stoga nestalno, pa prema tome
ne može biti jednostavno Ja. Na ovom mestu se na
žalost ne mogu osvrnuti na klasične promene Ja koje
se susreću kod duševnih bolesnika ili u snovima.
Pomoću ovog shvatanja Ja kao sastava psihič­
kih elemenata logično smo dovedeni do pitanja: da
li je Ja centralna slika, isključivi predstavnik celog
čovekovog bića? Da li je ono u vezi sa svim sadržaji­
ma i funkcijama i da li se izražava kroz njih?
Na ovo pitanje moramo odgovoriti odrečno. Ja­
-svest je kompleks koji ne obuhvata celinu čoveko­
vog bića - ona je pre svega beskrajno više zabora­
vila nego što zna. Ona je beskrajno mnogo čula i vi­
dela a toga nikada nije postala svesna. Misli se raz­
vijaju s one strane njene svesti, štaviše one čekaj u
spremne a da ona ništa o tome ne zna. Ja j edva da
ima maglovitu predstavu o neverovatno važnoj re­
gulaciji unutrašnjih telesnih zbivanja kojoj slu!i
simpatički nervni sistem. Ono što Ja u sebi obuhva­
ta, to je možda najmanji delić od onog što bi u sebi
morala da obuhvata jedna potpuna svest.
Zbog toga Ja može biti samo delimičan kom­
pleks. Možda je Ja onaj jedinstveni kompleks, čije
unutrašnje jedinstvo znači svest? Ali nije li možda
svako jedinstvo psihičkih delova upravo svest? Nije
jasno zašto bi samo jedinstvo izvesnog dela čulnih
funkcija i izvesnog dela sećajnog materijala trebalo
da predstavlja svest a ne i jedinstvo drugih psihič­
kih delova. Kompleks viđenja, slušanja, itd. ima jaku
i dobro organizovanu unutrašnju povezanost. Nema
razloga da se ne pretpostavi da bi i ovo moglo biti
svest. Kao što pokazuje slučaj gluve i slepe Helen
Keler, da bi se uspostavila ili omogućila svest do­
voljni su čulo pipanja i osećanje sopstvenog tela.
12
Stoga svest sopstvenog Ja zamišljam kao sastav raz­
ličitih »čulnih svesti«, pri čemu se samostalnost po­
j edinačne svesti gubi u j edinstvu nadređenog Ja.
Kako Ja ni u kom slučaju ne obuhvata sve PSl­
hičke delatnosti i pojave, to J a u sebi ne sadrži sve
odražaje, 1 i volji uz sve napore ne uspeva da pro­
dre u izvesne njoj zatvorene regione, naravno da s
postavlja pitanje da li postoji j edinstvo svih psihič­
kih aktivnosti koje bi bilo slično svesti sopstvenog
J a, neka vrsta više ili šire svesti. u kojoj bi naše J a
bilo opažaj ni sadržaj , kao što je na primer u mojoj
svesti akt viđenja, i koja bi kao i ovaj bila stoplje­
na u višoj povezanosti sa meni nesvesni m aktivno­
stima. Naša svest o sopstvenom Ja mogla bi da bude
uključena u jednu potpunu svest, kao manji krug u
većem.
Kao što akt viđenja, slušanja itd. proizvodi od­
raz, koji se, vezan za Ja, pokazuje u svesnosti dotič­
ne radnje, tako se i Ja, kao što je već pomenuto, može
razumeti kao odraz svih svojih obuhvatnih delatno­
sti. Skoro bi se smelo očekivati da sve psihičke de­
latnosti ostavljaju odraz i da je to čak njihova su­
štinska priroda, inače ih uopšte ne bismo mogli naz­
vati »psihičkim«. Zbog toga nisu jasni razlozi zašto
nesvesne psihičke delatnosti ne bi trebale da imaju
svojstva slikovnosti kao i one koje su predočive mo­
j oj svesti. A kako je čovek, kako nam izgleda, j edna
u sebi zatvorena životna j edinica, onda nam je vrlo
blizak zaključak da bi odrazi svih psihičkih delatno­
sti bili sažeti u opštu sliku celog čoveka koj u on sa­
gledava i saznaje kao Ja.
Protiv ove pretpostavke ne bih mogao da nave­
dem neke bitnije razloge, ali ono će ostati dokono
sanjarenje sve dok ne nastane potreba da se time
nešto objasni. I kada bi nam za objašnjenje izvesnih
psihičkih činjenica bila potrebna mogućnost posto­
janja neke više svesti, ipak bi to sve ostalo na čistoj
pretpostavci, pošto dokazivanje neke više svesti od
one nama poznate daleko prevazilazi mogućnosti na­
šeg razuma. Uvek postoj i mog\ćnost da u tami s one
strane naše svesti stvari mogu izgledati sasvim dru-
13
gačije nego što možemo da zamislimo, čak i uz naj·
smeliju pronicljivost.
U daljem toku mog izlaganja još ću se vratiti la
ovo pitanje. Stoga ćemo ga ostaviti po strani i p­
novo s posvetiti prvobitnom pitanju duše i tela. Iz
prethodno rečenog mogao se steći utisak o odražaj­
nom bivstvu duše. Duša je sled, niz slika u najširem
smislu, ali ne slučajna uporednost ili uzastopnost, već
iznad svih mera smisaon i svrhovan sastav, u slika­
ma izražena očiglednost životnih delatnosti. I isto kao
što je životno spremnoj materiji tela ptrebno psi­
hičko da bi bila spsbna za život, tako i duša mora
pretpstaviti živo telo, da bi njene slike mogle da
žive.
DuŠ i telo su par suprotnosti i kao takvi izraz
jedÎog bića, čija priroda se ne može spoznati ni jz
materijalnih pojava ni iz unutrašnjeg nepsrednog
opažaja. Zna s da p prastarom shva�nju čovek
nastaje iz susreta duše sa telom. Ali tačnije je reći
da s jedno nesaznajno živo biće - o čijoj prirodi
s naprosto ne može ništa reći do da time nejasno
označavamo zbirni pjam života - od splja pjav­
ljuje kao materijalno telo, iznutra sgledano, među­
tim, kao niz slika životnih delatnosti koje s odVijaju
u telu. Jedno je isto što i drugo, tako da nas spopada
sumnja da na kraju krajeva to čitavo odvajanje duše.
i tela nije ništa drugo do svesna razumna mera raz­
dvajanja jednog te istog činjeničnog stanja u dva
vida, kojima smo nepravično pripisivali čak i samo­
stalno pstojanje.
Naučnom postupku nije uspelo da odgonetne za­
gonetku života, ni u organskoj materiji niti u tajan­
stvenom nizu slika duše, zbog čega smo još uvek u
ptrazi za živim bićem, čije postojanje moramo
transponirati s one strane iskustvenoga. Ko pznaje
pnore fiziologije, njemu će s o toga zavrteti u gla­
vi, a ko nešto zna o duši, on će biti ohjan zbog po­
misli da bi ovo čudnovato ogledaino blće ikada tre­
balo da bilo šta makar i približno »sazna«.
Sa ovog stanovišta čovek lako može da izgubi SVI
nade da s bilo šta može otpočeti sa onom nejasnom,
14
tajanstvenom stvari koju nazivaju duh. Samo jedno
mY izgleda jasno, naime: kao što je "živo biće« zbirni
pojam života u telu, tako je i »duh« zbirni pojam
psihičkog bića, zbog čega se pojam duh često meša i
upotrebljava umesto pjma duša. Kao takav »duh"
spada u isti »onaj svet« kao i "živo biće«, to jest u
iste maglovite neizdvojenosti. I sumnja da duša i
telo na kraju krajeva nisu jedna te ista stvar važi i
�a prividnu suprotnost duha i živog bića. Oni su
naime isto tako j edna te ista stvar.
Da li su ovakvi zbirni pojmovi uopšte potrebni?
Zar ne bismo mogli da se zadovoljimo sa već i tako
dovoljno tajanstvenom suprotnošću duševnog i te­
lesnog? Sa prirodno-naučnog stanovišta ovde bismo
morali da s zaustavimo. Ali postoji i stanovište spo­
znajnog morala, koje ne samo da nam omogućuje već
nas i tera da idemo dalje i da preskočimo tu na izgled
neprelaznu granicu. To stanovište je psihološko.
U dosadašnjem izlaganju oslonac mi je bilo rea­
lističko stanovište prirodno-naučne misli, ne dovode­
ći pri tom u su njtrosnuvuna kojoj stojim. Da bih
ukratko mogao da objasnim šta podrazumevam pod
psihološkim stanovištem, moram da pkažem da su
isključiva opravdanja realističkog stanovišta p­
ložna ozbiljnoj sumnji. Uzmimo, na primer, ono što
jednostavni razum smatra nečim najrealnijim, naime
materiju: o priroi materije imamo samo nejasne teo­
rijske pretpstavke, slike, koje je stvorila naša psiha.
Talasno kretanj e ili sunčeva emanacija koji pogađa­
j u u oko, preko opažanja prevode se u svetlost. Psiha
prepuna slika j e ono što svetu dodeljuje bje i zvu­
ke, a što se tiče one najrealnije, racionalne sigur­
nosti - iskustva, ono je i u svom najjednostavnijem
obliku još uvek preko svake mere komplikovani
sklop psihičkih slika. Tako, u neku ruku, od nepo­
srednog iskustva nema ništa do zapravo samo psihič­
kog. Psihičko sve posreduje, prevoi, filtrira, alego­
nse, rastače, pa čak i falsifikuje. Mi smo uvijeni u
oblak promenljivih slika beskrajnih preliva u toli­
koj meri da čovek prosto zaželi da, zajedpo sa onim
pznatim sumnjivcem, uzvikne: »Ništa nije sasvim
15
istinito - a i to nije sasvim istinito. « Ta magla oko
nas je tako gusta i tako varljiva, da smo morali da
iznađemo egzaktne nauke da bismo mogli da ugrabi­
mo bar zračak takozvane »stvarne« prirode stvar!.
Svakako da jednostavnijem razumu ovaj jasan svet
neće izgledati maglovit, ali ako ga uronimo u dušu
primitivnog čoveka i njegovu sliku sveta posmatramo
s svešću kulturnog čoveka naslutićemo svu gustinu
sutona u kome se još nalazimo.
Sve što znamo o svetu i šta neposredno doživlja­
vamo su sadržaji svesti, koji pritiču iz dalekih, tam­
nih izvora. Ne bih želeo da osporavam ni relatiVu
vrednost realističkog esse in re, niti idealističkog
esse in inteHectu solo stanovišta, već mi je namera
da ove krajnje suprotnosti sjedinim pomoću esse in
anima, zapravo pomoću psihološkog stanovišta. Mi
živimo neposredno samo u svetu slika.
Ako ovo stanovište uzmemo ozbiljno, onda i.
toga proističu naročite posledice, naime, pri tom se
vrednost psihičkih činjenica ne može podvesti ni pod
kritiku saznanja ni pod prirodno-naučno iskustvo.
Jedino pitanje biće: da li sadržaj svesti postoji ili
ne? Ako postoji, onda je on važeći već samim tim
postojanjem. Prirodna nauka moe se prizvati samo
onda, ukoliko sadržaj pr�tenduje da bude iskaz o od­
ređenoj stvari koja se može sresti u spoljnjem isku­
stvu; kritika saznanja samo onda ako se nešto što se
ne može saznati postavi kao da je saznato. Uzmimo
, primer koji svako zna: prirodna nauka nije nigde
otkrila Boga, kritika saznanja dokazuje nemogućnost
spoznaje Boga, međutim, duša odudara od svega svo­
jim tvrđenjem o iskustvu Boga. Bog je psihička či­
njenica neposredne iskustvenosti. Kada ne bi bil
tako, o Bogu nikada ne bi bilo ni reči. Cinjenica je
punovredna u samoj sebi tako da joj nije potreban
bilo kakav nepsihološki dokaz a nepristupačna je sva­
kom obliku nepsihološke kritike. Ona može biti čak
najneposrednije a time i najrealnije iskustvo, koje
s ne može ni ismejati niti dokazivanjima osporiti.
Samo ljudi sa nerazvijenim čulom za činjenice ili su­
jeverna zatucanost mogu se boriti protiv ove isti-
16
ne. Sve dok iskustveno sznanje Boga ne zahteva
opštu važnost ili apsolutno postojanje Boga, nemo­
guća je svaka kritika, jer se iracionalan fakat, kao
na primer činjenica da postoje slonovi, ne može kri­
tikovati. Ipak saznanje Boga spada u relativno opšte
važeća iskustva, tako da svako otprilike zna šta s
misli pod izrazom »iskustveno saznanje Boga«. Nauč­
na psihologija mora to priznati kao činjenicu koja
se relativno često susreće. Takođe ne smero tako
jednostavno preći ni preko onoga što je ozloglašeno
kao sujeverje. Ako neko tvrdi da je video duhove ili
da je omađijan, i da mu to znači više o obične pri­
če, onda se opet radi o činjenici koja je opšte po­
znata u toj meri da svako zna šta se misli pod »duh'(
ili »omađijavanje«. Stoga možemo biti sigurni da lj
ovakvom slučaju imamo posla sa određenim psihič­
kim kompleksom činjenica, koje su u ovom smislu
isto tako »realne« kao i svetlost koju vidim. Doduse
ja ne znam kako bih u spoljnem iskustvu mogao do­
kazati duh umrl9g, niti mogu predstaviti logična
sredstva pomoću kojih bih bio u stanju da nužno
nešto zaključim o nastavku života posle smrti, pa
ipak moram da se pomirim sa činjenicom da duša u
svim vremenima i svim mestima iznosi svoje isku­
stveno saznanje o duhovima, kao što isto moram uze­
ti u obzir i činjenicu da mnogi ljudi poriču ovo sub­
jektivno iskustvo.
Posle ovih više-manje opštih razlaganja vratio
bih se pojmu duha, koji nigde nismo mogli da obu­
hvatimo sa našim ranijim realističkim stanovištem.
»Duh« označava (isto kao i »Bog«) predmet psihič­
kog iskustva, koji se ne može nigde dokazati u spolj­
nem svetu i racionalno se ne može raspoznati. Ako
s j ednom oslobodimo predrasude da svaki pojam
moramo svesti ili na predmete spoljneg iskustva ili
na apriorističke kategorije razuma, onda našu pažnja
i radoznalost možemo posvetiti onom čudnom i još
nepoznatom biću, koje se označava rečju duh. U jed­
nom ovakvom slučaju uvek je korisno baciti pogled
na verovatnu etimologiju naziva, pošto vrlo često
Z JMO¿. LO&OIBD& OeÎ&. Ì11
17
Kn!l
žnica
TRA
VNO
upravo istorijat reči baca začuđujuće svetlo na pri­
rodu psihičkog predmeta koji joj je u osnovi.
»Duh«, nemačka reč »Geist« je od davnina, ioš
u staronemačkom a zatim u anglosaksonskom reč
»gast«, označavala nadzemaljsko biće, nasuprot telu.
Po Klugeu (Kluge) osnovno značenje reči nije sa­
svim sigurno, ipak izgleda da postoje veze sa staro­
nordijskim geisa, besneti, sa gotskim us-gaisyan,
razjariti nekog, sa švajcarskonemačkim uf-gaista, biti
van sebe i sa engleskim aghast, uzbuđen, ljutit. Ovu
vezu najbolje ilustruju drugi govorni obrti. ))Spopao
ga bes« znači da je nešto palo na njega, sedi na nje­
mu, zajašilo ga, uzjašio ga đavo, on je opsednut,
nešto je ušlo u njega itd. Na prepsihološkom stupnju
a i danas u pesničkom jeziku, koji svoje dejstvo ima
da zahvali svom još živom primitivizmu, afekti .e
rado personifikuju kao demoni. Zaljubiti se znači:
pogodila ga Amorova strela. Erida je bacila jabuku
razdora među ljude itd. Kada dođemo »izvan sebe
od besa«, onda očigledno da više nismo identični sa
samim sobom, već da smo u posed u nekog demo­
na, duha.
Praatmosfera iz koje je nekada proistekla reč
duh živi još u nama, svakako na psihičkom stupnju
koji se nalazi nešto ispod svesti. Ali kako pokazuje
moderan spiritizam, potrebno je vrlo malo da bi sc
ponovo izneo na površinu onaj komad primitivne
vrste duha. Ako bi se etimološko poreklo pokazalo
kao ispravno (što je vrlo verovatno), tada bi »duh«
u ovom smislu bio odraz personi fi kovanog afekta.
Ako se neko upusti u neobazrive komentare i priče,
onda s kaže da nije držao jezik za zubima već da
mu je, zajedno sa njim, jezik odlutao, čim se očigled­
no izražava da je njegov govor postao samostalno
biće koje ga je povuklo i odbeglo zajedno s njim.
Psihološki bismo rekli : svaki afekat je sklon da po­
stane autonomni kompleks, da se odvoji od hijerar­
hije svesti i da, kad god je to moguće, povuče za so­
bom i Ja. Stoga nije nikakvo čudo što primitivni ra­
zum u tome vidi udeo stranog, nevidljivog bića, duha.
U ovom slučaju duh je odraz samostalnog afekta,
18
zbog čega su stari duhove podesno nazivali i ima­
gines, slike.
Obratimo sad pažnju drugim načinima upotrebe
pojma duh! Fraza »on je radio u duhu njegovog po­
kojnog oca«, još je dvosmislena, jer reč duh u ovom
slučaju označava i duha nekog mrtvog i način shva­
tanja. Drugi govorni obrti su: »U njega se uselio
novi duh«, »iz njega zrači novi duh«, čime treba da
se izrazi obnavljanje stava. Osnovna predstava je
opet uzimanje u posed od strane duha, koji je, na
primer, u nekoj kući postao spiritus rector. Međutim,
isto tako se zabrinuto može reći: » U toj porodici za­
vladao je zao duh.«
Ovde se više ne radi o personifikaciji afekata,
već o predočavanju celokupnog raspoloženja ili -
izraženo psihološki - stava. Rđav stav, izražen kao
»zao duh«, shodno naivnom shvatanju ima otprilike
istu psihološku funkciju kao i personifikovani afe­
kat. Ovo bi moglo da bude mnogima čudno pošto se
pod stavom obično zamišlja »postaviti se prema ne­
čemu«, dakle delatnost sopstvenog Ja a samim tim i
namera. Stav i raspolo'enje ni izdaleka nisu uvek
produkti volje, već za svoju svojstvenost mnogo
češće imaju da zahvale psihičkom inficiranju, pri­
meru i uticaju okoline. Kao što je poznato ima ljudi
čiji loš stav truje atmosferu, njihov zao primer de­
luje zarazno, zbog njihove odvratnosti drugi ljudi
postaju nervozni. U školama može samo jedan napa­
san učenik da pokvari duh celog razreda, i obrnuto,
vedro i bezbrižno raspoloženje deteta može da obasja
i razvedri inače mučnu porodičnu atmosferu, što je,
naravno, moguće samo onda kada se stav svakog po­
jedinca poboljšava pomoću dobrog primera. Tako se
stav može probiti i protiv svesne volje - »loše dru­
štvo upropašćava dobre običaje.« Ovo se najjasnije
vidi u masovnoj sugestiji.
Stoga se stav ili način shvatanja mogu, kao i
afekat, nametnuti od spolja ili da potiču iznutra i
zbog toga se i izražavaju istim govornim metafora­
ma. Na prvi pogled stav izgleda znatno kompliko­
vaniji od afekta. Pri bližem istraživanju ovo, medu-
19
tim, nije slučaj, pošto je veina stavova svesno ili ne­
svesno sagrađena na nekoj sentenci, koja često ima
karakter poslovice. Ima stavova čija se duboka sen­
tenca odmah oseća ili čak i primećuje, odakle potič�
mudra izreka.
C
esto se stav može okarakterisati jed­
nom jedinom rečju, po pravilu, idealom. Ne retko
suština stava nije ni sentenca ni ideal, već poštova­
na i podražavana osoba.
Vaspitanje koristi psihološke činjenice i poku­
šava da pomoću sentenca i ideala sugeriše prigodne
stavove, od kojih u stvari mnogi ostaju aktivni celog
života kao trajna nad-predstava. One su, kao i du­
hovi, uzeli u posed nekog čoveka. Na primitivnom
stupnju je čak vizija učitelja - majstora, pastira.
Pojmena ili Poj mandra ona koja personificira vode­
ću nadpredstavu i konkretizuje je do slikovne pojave.
Ovde se približavamo pojmu »duh«, koji daleko
prevazilazi animistički oblik reči. Poučna sentenca ili
mudra izreka je po pravilu rezultat velikog iskustva
pojedinca, zbir pogleda i zaključaka, zgusnutih u par
značajnih reči. Kada se, na primer, reč jevanđelja
»Imajte, kao da nemate ništa«, podvrgne podrobnoj
analizi, uz pokušaj da se rekonstruišu svi oni doživ­
ljaji i reakcije koji su doveli do ovakve suštine ži­
votne mudrosti, onda čovek mora da se divi obilju
i zrelosti životnog iskustva, koji se nalaze iza svega
ovoga. To je »impozantna« reč koja se snažno uti­
skuje u najintimnije težnje i ove, ponekad, trajno
zauzima. One sentence ili ideali, koji u sebi sadrže
obimna životna iskustva i duboka razmišljanja, čine
ono što označavamo kao »duh« u najboljem značenju
te reči. Ako nadpredstava ove vrste zadobije neogra­
ničenu prevlast, onda život proživljen p ovim vođ­
stvom nazivamo duhovno uslovljen ili duhovni život.
S
to je bezuslovniji i što je prinudniji uticaj nadpred­
stave, tim više ova ima prirodu autonomnog kom­
pleksa, koj i se svesti o sopstvenom Ja suprotstavlja
kao nepobitna činjenica.
Ne treba međutim prevideti da ovakve sentence
ili ideali - ne izuzimajući ni najblje - nisu čarob­
ne reči bezusl

vnog dejstva, već da mogu zagospoda-
20
riti samo pod izvesnim uslovima, n" aime onda kada
im od samog subjekta nešto izlazi u susret - afekat
koji je spreman da prihvati ponuđeni oblik. Samo
pomoću reakcije osećanja može ideja, ili već šta je
nadpredstava, postati autonomni kompleks; bez ovog
ideja ostaje zamisao, pjam podređen svesti, samo
intelektualni žeton, bez određuju će snage. Ideja samo
kao intelektualni pojam nema nikakvog uticaja na
život, pošto u ovom stanju ne znači ništa više od či­
ste reči. Obrnuto, kada ideja dostigne značaj auto­
nomnog kompleksa, onda preko raspoloženja deluje
na život ličnosti.
Ovakvi autonomni stavovi ne smeju s smatrati
nečim što se ostvaruje pomoću naše svesne volje i
našeg svesnog izbora. Kao što sam prethodno rekao
da je svemu tome potrebna pripomoć osećanja, isto
tako sam mogao reći da mora postojati nesvesna
spremnost s one strane svesne volje da bi se oformio
autonomni stav.
C
ovek tako reći ne može hteti da
bude duhovan. J er kojegod principe mi izabrali i
prema njima stremili, sve je uvek podređeno našem
mišljenju i našoj svesti i zbog toga nikada ne može
postati nešto sto bi bilo nezavisno od svesne smovo­
lje. Stoga je pre pitanje sudbine koji će princip vla­
dati našim stavom.
Neko će siguro postaviti pitanje da li onda
uopšte ima čoveka kome bi sopstvena slobodna volja
bila vrhovni princip, tako da mu je svaki stav oda­
bran namerno. Ne verujem da je bilo ko dostigao,
ili da će dostići, ovu božansku sličnost, ali znam da
mnogi teže ovom idealu, pošto su opsednuti heroj­
skom idejom apslutne slobode. Negde sn svi ljudi
zavisni, svi su nekako odredljivi, jer nisu bogovi.
Naša svest ne izražava čovekovu totalnost, već
jeste i ostaje deo. Već sam u uvodnom izlaganju na­
značio mogućnost da naša svest o sopstvenom Ja nije
neophodno i jedin
a
svesnost u našem sistemu, već je
možda nesvesno podređeno široj svesti, isto kao što
su jednostavniji kompleksi podređeni Ja-kompleksu.
Uopšte ne znam kako bih mogao da dokažem da
u nama postoji svest viša ili dalja od svesti sopstve-
21
nog Ja, ali ako takva postoji, onda bi morala znatno
da ometa svest sopstvenog Ja.
S
ta time mislim želeo
bih da razjasnim na jednostavnom primeru: pretpo­
stavimo da naš optički sistem ima sopstvenu svest i
da je stoga jedna vrsta ličnosti koju bismo mogli da
označimo kao »očna ličnost« . Recimo, sada je očna
ličnost otkrila izvanredno lep pogled i utonula di­
veći se ovom otkriću. Iznenada akustički sistem čuj�
signal automobila. Optički sistem je nesvestan ovog
opažanja. Od Ja slede sad naređenja mišićima, koja
su optičkom sistemu nesvesna, da telo premeste na
drugo mesto u prostoru. Pokret iznenada oduzima
objekt očnoj svesti . Da oči mogu da misle, one hi
došle do zaključka da je svet svetlosti izložen svim
mogućim tamnim smetnjama.
Nešto slično moralo bi da se desi našoj svesti
kada bi šira svest postojala, svest koja bi, kako sam
prethodno naveo, bila odraz celog čoveka. Postoje li
zaista takve tamne smetnje, koje se ne pokoravaju
volji i koje ne može odstraniti nikakva namera? I da
li postoji negde u nama nešto nedodirljivo, u šta bi
mogli sumnjati da je izvor ovakvih smetnji? Na prvo
pitanje bez dalnjega možemo odgovoriti potvrdno.
N a stranu neurotičari, već kod normalnih ljudi bez
teškoća možemo posmatrati svakojaka zadiranja i
smetnje iz druge sfere - iznenadna promena raspo­
loženja, nalet glavobolje, nekud je.odletelo ime po­
znanika koga upravo treba predstaviti, neka melodi­
ja proganja nas ceo dan, čovek bi želeo nešto da ura­
di ali volja za tim je neobj ašnjivo iščezla, čovek za­
boravlja ono što ni po koju cenu nije želeo da zabo­
ravi, unapred se raduje kako će se ispavati a sall
nikako ne nailazi, ili spava a fantastični, neprijatni
snovi ometaju spavanje, traže se naočare koje su na
nosu, novi kišobran se ostavlja neznano gde. Ovaj
spisak lako bi mogao da se produži u beskonačnost.
A ako čak ispitujemo psihologiju neurotičara, onda
se krećemo usred tih najparadoksalnijih smetnji. Na­
staju neverovatni simptomi oboljenja a da ipak ni­
jedan organ nije bolestan. Bez i najmanjeg telesno g
poremećaja temperatura skače na preko 40°C, bez
22
ikakvog razloga nailaze stanja straha praćena guše­
njem, prisilne predstave čiju besmislenost uviđa i
sam pacijent, promene na koži koje nailaze i nestaju
ne hajući ni za uzrok ni za terapiju I ovde je spisak
beskrajan. Naravno, za svaki slučaj postoj i pogodno
ili nepogodno objašnjenje koje, međutim, već slede­
ći slučaj ne razjašnjava. Ali postoj anje smetnji Je
više nego sigurno.
S
to se tiče drugog pitanja, porekla smetnj i, tre­
ba obratiti pažnju na to da je medicinska psihologija
uvela pojam nesvesnog i podnela dokaze da te smet­
nje počivaju na nesvesnim procesima. To je dakle
isto kao kada bi naša očna ličnost otkrila da pored
vidljivih moraju postojati još i nevidljivi odredni
faktori. Ako sve niJe obmana, onda izgleda da su ne­
svesni procesi sve drugo ali ne i neinteligentni. Nji­
ma naročito nedostaje automatski i mehanički ka­
rakter. Oni stoga po finoći ni na koji način nisu
manje vredni od svesnih proce a, naprotiv, ne tako
retko oni znatno nadmašuju svesni uvid
Naša zamišljena optička ličnost može u to da
sumnja, da li iznenadni poremećaji njenog svetlo­
snog sveta potiču iz neke svesti. Pa tako i mi mo­
žemo da sumnjamo u jednu širu svest a da pri tom
nemamo više razloga za sumnju nego optička lič­
nost. Međutim, kako nam neće uspeti da se prene­
semo u stanje šire svesti, što bi bilo i njeno poima­
nje, onda bi bilo sasvim umesno da te tamne sfere
sa našeg stanovišta nazovemo nesvesno.
Na ovom mestu izlaganja opet sam se vratio na ~
ranije već načeto pitanje više svesti, pošto je pro­
blem životno određujuće snage duha, kojim se ovde
bavimo, povezan sa procesima s one strane svesti
sopstvenog Ja. Prethodno sam više uz put primetio
da ideja bez aekta nikada ne može postati životno
određujuća veličina. Nastajanje izvesnog duha na­
zvao sam i sudbinskim pitanjem, da bih time izrazio
da naša svest nije u stanju da voljno stvori autono­
man kompleks. On nije autonoman dok s ne sudari­
mo sa njim, kada nam očevidno pokaže svoju nad­
moćnost nad svesnom voljom. On je, naime, i jedan
23
od onih poremećaja koji potiču iz tamne sfere.
·
Kada
sam prethodno rekao da ideju mora susresti reakcija
osćanja, pod tim sam mislio na nesvesnu spremnost
koja preko svoje afektivne strane dopire do dubina
koje više nisu pristupačne našoj svesti. Tako naš
svesni razum nikada ne može razoriti korene neurot­
skih simptoma; za ovo su potrebni emocionalni pro­
cesi, koji izgleda da mogu uplivisati i na simpatički
nervni sistem. Isto tako bismo mogli reći da, kada to
široj svesti izgleda pogodno, svesti sopstvenog J z
prisilna ideja se postavlja kao naređenje. Onaj ko je
svestan svog vodećeg principa zna sa kakvim nepo­
recivim autoritetom ovaj raspolaže našim životom.
Ali po pravilu svest je isuviše zaokupljena dostiza­
vanjem postavlfenih ciljeva, taKo da nikada ne po­
laže računa o prirodi duha koji određuje njen život.
Posmatrano psihološki, fenomen duha izgleda,
kao i svaki autonomni kompleks, kao J a-svesti nad­
ređena ili bar dodeljena namera nesvesnog. Ako bi­
smo bili pravedni prema suštini onog što nazivamo
duh, onda bi umesto nesvesnog pre morali govoriti
o višoj svesti, pošto nas pojam duha navodi da s njim
povezujemo i misao o njegovoj nadređenosti nad
Ja-svešću. Nadređenost nije duhu pripisana kao plod
svesnog mudrovanja, već se ovo u njegovoj pojavi
ocrtava kao bitno svojstvo, kao što se može videti iz
svedočanstava svih vremena, počev od Svetog pisma
do Ničeovog Zaratustre. Duh psihološki nastupa kao
lično biće katkad vizionarski razgovetno. U hriŠan­
skoj nauci on je treće lice trojstva. Ove činjenice do­
kazuju da duh nije uvek samo oblikovana ideja ili
sentenca, već u svom najjačem i najneposrednijem
oitom prikazivanju čak razvija svojstven samostal­
ni život, koji se oseća kao život bića nezavisnog od
nas. Sve dok se duh može označiti i opisti pomoću
shvatljivog principa ili izražajne ideje, on se ne ose­
ća kao samostalno biće. Ali kada njegova ideja ili
njegov princip postanu nesagledivi, kada poreklo i
cilj njegovih namera postane mračan a ipak se silom
probijaju, tada se nužno doživljava kao samostalno
biće, kao neka vrsta više svesti, i tada njegova nesa-
24
glediva, nadmoćna priroda više ne može da se izrazi
pojmovima ljudskog razuma. Tada se naša izražajna
sposobnost maša drugih sredstava - ona stvara
simbol.
Pod simbolom ni u kom slučaju ne podrazum�­
vam alegoriju ili samo znak, već upravo sliku koja
treba da najbolje. označi nejasno naslućenu priroau
duha. SimbOl ne obuhvata i objasnjava, već ukazuje
na daleki, neshvatljivi, nejasno naslućeni smisao koji
se nalazi izvan njega a koji se ne može zadovoljava­
juće izraziti nijedno� rečju našeg današnjeg jezika.
Duh, koji s može prevesti u pojam, je psihički kom­
pleks još unutar dohvatnog područja naše svesti. On
neće produkovati niti činiti išta više od onoga što
smo uložili u njega. Ali duh, kome je za izraz potre­
ban simbol, predstavlja psihički kompleks koji sadrži
stvaralačku klicu nesagledivih mogućnosti. Najbolji
primer je istorijski utvrđena i pregledna delotvor­
nost hrišćanskih simbola. Ako se bez predrasuda sa­
gleda efekat ranohrišćanskog duha na um skromnih,
prosečnih ljudi drugog veka, onda čovek može samo
da se čudi i divi. Ali ovaj duh je bio stvaralački kao
retko koji. Stoga nije čudo što je taj duh smatran
božjom promisli.
Upravo je nadmoćnost ove promisli, koja se ja­
sno osećala, ono što je pojavi duha dodeljivalo ka­
rakter otkrovenja i bezuslovni autoritet - opasno
svojstvo; jer ono što bismo eventua�no smeli da na­
zovemo viša svest, ni u kom slučaju nije uvek »više/(
u smislu naših svesnih vrednosti, već je često u naj­
oštrijoj suprotnosti sa našim prihvaćenim idealima.
Ova hipotetična svest zapravo bi trebalo da se ozna­
či kao »šixa«, da ne bi došlo do zablude da je ova
uvek viša u intelektualnom ili moralnom smislu. Du­
hova ima mnogo, vedrih i tmurnih. Stoga se ne sme
izvesti zaključak da je duh nešto apsolutno, već je to
nešto relativno, čemu je potrebna dopuna i popuna,
a to se ostvaruje kroz život. Postoji isuviše mnogo
primera gde je duh zaposeo čoveka -u tolikoj meri,
da čovek više nije ni živeo već samo duh, i to ne u
smislu života koji bi za čoveka bio bogatiji i potpu-
25
niji, već na p život štetan način. Ovim ni u kom slu­
čaju ne smatram da je smrt hrišćanskih mučenika
besmisleno i nepotrebno uništenje - naprotiv, jedna
takva smrt može značiti potpuniji život nego nešto
drugo - pod tim mislim na duh izvesnih sekti koje
potpuno negiraju život.
C
emu duh ako je ovaj istre­
bio ljude? Strogo montanističko ·shvatanje sigurno da
je odgovaralo najvišim moralnim zahtevima tog vre­
mena, ali je uništavalo život. Stoga {erljem da i duh
koji odgovara našim najvišim idea ima nalazi svoja
ograničenja u životu. Sigurno je on neophodan ži­
votu, jer je čist Ja-život, kao što nam je isuviše do­
bro poznato, krajnje nedovoljna i nezadovoljavajuća
stvar. Samo je život, koji se živi u izvesnom duhu,
vredan života.
C
udno je da život, koji se živi samo iz
sopstvenog-.Ja J?.. o pravilu ne samo toj osobi već i
drugima deluje tupo. Obilje života zahteva više od
sopstvenog Ja otreban mu je duh, to jest nezavi­
stan i nadređen kompleks, koji je očigledno u sta­
nju da oživi sve one psihičke mogućnosti do kojih
ne može dopreti svest sopstvenog Ja.
Ali, kao što strasti koje streme slepom, nespu­
tanom životu, tako ima i strasti koje bi duhu, zbog
njegove stvaralačke nadmoći žrtvovale sav život. Ova
strast od duha stvara zloćudni tumor koji besmisle­
no razara ljudski život.
Z
ivot
.
e kriterijum istine duha. Duh koji čo­
veka izvlači iznad svih životm mogućnosti a ispu­
njenje traži samo u sebi je zabluda n duh - ne bez
čovekove krivice, kome je ostavljena mogućnost da
se poda ili ne.
Z
ivot i duh su dve sile, ili neophodnosti, između
kojih je postavljen čovek. DUh daje njegovom životu
smisao i mogućnost najvećeg razvitka. Ali život je
neophodan duhu, jer njegova istma nije ništa ako
ne može da živi.
OSNOVNI PROBLEM DANA
S
NJE PSI HOLOGIJE
Pošto je srednji vek kao i antika, pa čak i celo
čovečanstvo od svojih prvih početaka, polazilo od
ubeđenja u postojanje supstancijalne duše, u drugoj
polovini devetnaestog veka nastala je psihologija
»bez duše«. Pod uticajem naučnog materijalizma sve
ono što se nije moglo videti očima niti opipati ru­
kama, postalo je sumnjivo, pa čak i više od toga, ozlo­
glašeno, jer je bilo sumnjivo da je metafizičko. Kao
»naučno« a time i uopšte dopušteno važilo je samo
ono što je ili priznato kao materijalno ili se moglo
izvesti iz čulno opažajnih uzroka. Ovaj preokret se
dugo pripremao, on nije počeo tek sa materija1izmom.
Kada je gotsko doba sa svojim visokim stremljenji­
ma, koje se podizalo na osnovi usko ograničenoj kako
geografski tako i po gledanju na svet, sa duhovnom
katastrofom reformacije dospelo do svog kraja, tada
je i vertikala evropskog duha unakrst precrtana s
horizontalom moderne svesti. Svest više nije rasla
u visinu, ve u širinu, geografski i p svom gledanju
na svet. Vera u supstancijalhost duhovnog polako je
uzmicala pred rastućim ubeđenjem u osnovnu sup­
stancijalnost psihičkog, sve dok najzad - tokom sko­
ro četiri stoleća - vrhunska svest evropskih misli­
laca i istraživača nije duh sagledala u potpunoj za­
visnosti od materije i materijalnih uzroka.
[I] Preavanje održano 1931. u Beču, objavljeno ¾+
EUTOpiische Revue. VII (1931) pd naslovom: Die EntscJttei­
eTung der Seele.
29
Sigurno bi bilo pogrešno reći da su filozofija ili
prirodne nauke prouzrokovali ceo ovaj preokret.
Uvek je bilo dovoljno filozofa i dovoljno inteligent­
nih naučnika u oblasti prirodnih nauka, koji su, zbog
višeg uvida i dubljih razmišljanja, u svemu tome
učestvovali ne bez protesta pa se čak i opirali, ali
njima je nedostajala popularnost a njihov otpor na­
spram velikog talasa opšteg, emocionalnog povlašći­
vanja fizičkog pokazao se nemoćnim. Ne treba vero­
vati da je takav snažni preokret gledanja na svet
potekao iz racionalnih razmišljanja, pošto uopšte
nema racionalne misli koja bi mogla da dokaže ili ne­
gira duh ili materiju. Oba pojma su, kao što to da­
nas zna svaki inteligentan čovek, ništa drugo do sim­
boli, postavljeni za nepoznate faktore, čije postoja­
nje je potvrđivano ili osporavano zavisno od ćudi
individualnih temperamenata ili od duha vremena.
Intelektualne špekulacije ništa nije ometalo da psihu
smatraju komplikovanim biohemijskim fenomenom
a samim tim da je smatra, u krajnjoj liniji, igrom
elektrona ili, s druge strane da bezakonje koje vlada
u atomskom jezgru oglasi za duhovni život.
Da je metafizika duha u devetnaestom veku za­
menjena metafizikom materije, intelektualno uzevši
je čista opsena, međutim, psihološki to je nečuvena
revolucija pogleda na svet. »Onaj svet« preobraća s
u ovaj svet, svako obrazlaganje i svaka svrhovnost,
pa čak i svaki smisao nalaze se samo u empirijskim
granicama - na izgled, tako smatra naivni razum,
sve nevidljivo unutrašnje postaje vidljivo spoljno
dok se sve vrednosti temelje na takozvanim činje­
nicama.
Upravo je beznadežno pokušati da se filozofski
obradi ovaj iracionalni preokret. Bolje je ne činiti
ovaj pokušaj, pošto, ako neko danas duhovni ili du­
ševni fenomen svede na funkciju žlezda, može doži­
veti pobožno poštovanje od strane sugrađana, među­
tim ako neko pokuša da raspad atoma zvezdane ma­
terije objasni kao emanaciju stvaralačkog duha sve­
ta, ti isti sugrađani će ga žaliti kao duševno nenor­
malnog. A ipak su oba objašnjenja podjednako logič-
30
na, podjednako metafizička, podjednako voljna i
podjednako simbolična. Saznajno teorijski je isto do­
pustljivo čovekovo poreklo izvoditi iz životinjskog
stabla, kao i životinjska stabla iz čoveka. Ali, kao što
je poznato, Dakueu (Dacque) je sagrešenje u odnosu
na duh vremena akademski uzeto za zlo. Sa duhom.
�emena se nije šaliti, pošto je on religija. bolje re­
čeno vepvest ili »vjeruju«, čija iracionalno t ne
ostavlja nijednu prekobrojnu želju a koji istovre­
meno ima neprijatno svojstvo da za sebe zadržava
apsolutno merilo svih istina, polažući pravo da su
sve vrline na njegovoj strani.
Duh vremena se ne može obuhvatiti kategorija­
ma ljudskoga razuma. On je »penchant«, osećajna
sklonost koja, iz nesvesnih razloga, sa nadmoćnom
sugestijom deluje i povlači sa sobom sve slabije du­
hove. Drugačiie misliti nego što se danas misli, uvek
una pnesu nečeg protivzakonitog i stetnog, pa čak
nepristojnog, patološkog ili bogohulnog i zbog toga
je socijalno opasno za pojedinca. Besmisleno on pliva
protiv matice. Kao što je ranije bila sama po sebi
razumljiva pretpostavka da je sve što j este j ednom
rođeno i stvoreno stvaralačkom voljom duhovnog
Boga, tako je i devetnaesti vek otkrio samu po sebi
razumljivu istinu da sve potiče iz materijalnih uzro­
ka. Danas duševna snaga ne izgrađuje telo, već obr­
nuto, iz svog hemizra materija stvara dušu. Ovaj
preokrd bi bio smejurija da nije j edna od najvećih
istina duha vremena. Popularno je i stoga pristojno,
razumno, naučno i normalno tako misliti. Duh treba
zamisliti kao epifenomen materije. Sve se svodi na
ovaj zaključak i kad� se ne kaže baš »duh« već »psi­
ha< , i ne baš > mater' ja« već »mozak«, »hormoni« ili
instinkti i nagoni. Duši dati sops venu supstanciju
suprotno je duhu vremena, pošto bi to bila j eres.
Sada smo otkrili da je voljno, intelektualno na­
silje naših praotaca bila pretpostavka da čovek ima
supstancijalnu dušu, da je ona božanske prirode i
stoga besmrtna, da postoji opstvena duševna snaga
koja izgrađu' e telo, održava njegov život, leči nje­
gove bolesti i da je duša sposobna da živi nezavisno
3 1
od tela, da postoje bestelesni duhovi sa kojima opšti
duša i duhovni svet s one strane našeg empirijskog
ovog sveta, iz koga duši pritiče nauka o duhovnim
stvarima čije se poreklo n� može naći u ovom vidlji­
vom svetu. Međutim, opšta svest još nije otkrila da
je isto tako nadmena i fantastična naša pretpostav­
ka da je prirodno da materija proizvodi dušu, da su
majmuni stvorili čoveka, da je Kantova » Kritika č­
stoga uma nastala iz harmoničnog sadejstva gladi.
ljubavi i energije, da ćelije mozga fabrikuju misli i
da sve to drugačije ne može biti.
Ko je zapravo ova svemoguća materija? Opet je
to stvaralački Bog, koji je samo sada odbacio svoj
antropomorfizam i za to poprimio obličja univerzal­
nog pojma, o kome svi uobražavaju da znaju šta s
pod njim zamišlja. Naša opšta svest je, doduše, ne­
čuveno narasla u šitinu i daljinu, ali na žalost samo
prostorno a ne i vremenski, inače bismo imali znat­
no življe istorijsko osećanje. Kada naša opšta sve!t
ne bi bila samo efemerna, već istorijska, znali bismo
za slične preobražaj e bogova još iz vremena grčk�
filozofije, što bi nam moglo dati povoda za malo kri­
tike naše sadašnje filozofije. Ali duh vremena vrlo
efikasno sprečava ovakva razmišljanja. Tom duhu
istorija znači samo arsenal pogodnih argumenata,
tako da se, na primer, može reći, još je stari Aristo­
tel znao . . . itd. Pred ovakvim stanjem stvari čovek
se stvarno mora zapitati odakle duh vremena . crpi
ovu strahovitu snagu. On je bez sumnje vrlo važan
psihički fenomen, prejudicijum, koji je u svakom slu:
čaju tako bitan da uopšte ne možemo dospeti do na­
šeg problema duše dok prethodno njemu ne udovo·­
ljimo.
Kao što sam prethodno pomenuo, neodoljiva
sklonost da se prvenstveno sve objasni iz fizičkog
odgovara horizontalnom razvitku svesti poslednjih
četiri stoleća. Horizontalna tendencija proističe kao
reakcija na isključivu vertikalu gotskog doba. To je
etnopsihološka pojava, koja se kao takva uvek nalazi
s one strane individualne svesti. Tačno kao primitivci
tako i mi najpre postupamo sasvim nesvesno, da bi
32
tek posle duga vrem na otkrili zašto smo tako po­
stupali. U meuvremenu zadovoljavamo se svakoja­
kim neprikladnim racionalizacijama.
Kad bismo bili svesni duha vremena, znali bismo
da smo skloni da prvenstveno objašnjavamo iz fizič­
kog zato što je ranije isuviš mnogo objašnjavano i�
duhovnog. Ovo saznanje odmah bi nas kritički usa­
glasilo u onosu na naš »pnchant«. Samima sebi
bismo rekli: najverovatnije sada radimo obrnuto i
zbg toga činimo istu grešku. Mi precenjujemo ma­
terijalne uzroke i mislimo da je tek sda nađeno tač-
no objašnjenje, pšto uobraavamo da nam j mate-
rija pznatija o »metafizičkog« duha. Ali materija
nam je isto tako nepznata kao i duh. O njoj ne
znamo n. Tek sa ovim saznajem vraćamo se u
stanje ravnoteže. Ovim nikako ne ospravamo usku
"

povezanost psihičkog s fiziologijom mozga, žlezda i
tela uopšt, m smo dubko uvereni u činjenicu da
su naši sdržaji sveti u velikoj meri determinisani
čulnim opažanjima, da nam nesvesni hereditet uti­
_'kuje neprom nljiva fizičk i psihička karakt rna
svojstva, na nas ostavlja najdublji utisak ila nago-
na koja može da sputa, pstake i mofikuje du­
hovne sdržaje. Moramo priznati d je ljudska duša,
bilo gde došli s njom u doir, najpre i pre sve a
'erni oraz svega što nazivamo materijalnim, empi­
rijskim, ovostranim u uzroku, svrsi i smislu. I naj-
zad, hoo priznanjima, čovek s pita da duša n
kraju krajeva nije pjava drugog reda, takozvani
lpifenomen i s zavi sna o fizičkog supstrata.
Na praktični ru i ovostranost s slažu sa ovim,
a smo naš sumnja u svemo materije je ono što
n može dati pvoa da kritički osmotrimo ovu
naučnu sliku duše.
Ovakvom pmatranju duš već je zamereno da
sve duševno čini nekom vrstom izlučevine žlezda ¯
misli kao skret mozga - i da je to psihologija bez
due. U ovakvom sagledavanju duša svakako da nije
nikakav ens pr se, nikakva p i za sebe pstojeća
stvar, već smo izraz fizičkih materijalnih proes.
Da ovi prosi imaju svojstvo sesti to je najzad tako,
4 JUD§. LBOFBDB O£¡B ÏÏÎ
33
a kada ne bi bilo tako onda ne bi bilo ni gO\'ora ( )
psi hi, pošto tada ni o čemu ne bi bilo govora, pošt.)
ovo, naime, uopšte i ne postoji . Dakle. svest je con­
ditio sine qua non psihičkog, to jest i sama duša.
Zbog toga su sve moderne »psihologi je bez duše
psihologije svesti. u kojima psihički nesvesno Î'
postoj i.
Naime, ne postoj i jedna moderna psihologija, vec
više njih. To je čudnovato, pošto postoji samo jedna
matematika, jedna geologija, jedna zologij a, jedna
botanika itd. Ali postoji tako mnogo psihologija, dd
američki univerzitet može svake goine da publiku­
je debelu svesku pod naslovom Psychologies of 1 930
itd. Verujem da psihologija ima toliko mnogo kao
filozofija
.
Naime, isto tako nema samo jedne filozo­
fije, već mnogih. Ovo stanje pominjem zbog toga što
između filozofije i psihologije postoji neraskidiv:l
veza, veza koja j e zajamčena pvezanošću njihovih
predmeta - kratko rečeno objekt psihologije je duša.
objekt filozofije je svet. Do nedavno psihologija j t
bi la posebni deo filozofije, al i s sada približava, kako
je prorekao Niče, uspon psihologije, koji preti da
proguta filozofiju. Unutrašnja sličnost obe disciplin!'
sastoj i se u tome što su ob sistematsko formiranje
mišljenja o predmetima koji su izvan ptpunog isku­
stva i zbog toga ne mogu biti dovolj no obuhvaćeni
empirijskim razumom. Zbog toga ovi draže speku­
lativni razum na formiranje mišljenja, koje onda sle­
di u takvom obimu i takvoj raznorodnosti, da je filo­
zofiji, kao i psihologiji potrebno mnogo debelih sve­
zaka da bi obuhvatila sva različita mišljenja. Obe
discipline ne mogu da izađu na kraj j edna bez dru­
ge, a stalno j edna drugoj liferuje neizgovorene i obič­
no levesne pretpostavke.
Moderno ubeđenje u primat fizičkog u krajnjoj
l iniji vodi u »psihologiju bz duše«, to jest psihičko
u tome ne može biti ništa drugo do biohemijski efe­
kat. Moderna, naučna psihologija, koja objašnjava sa
stanovišta duha, uopšte ne postoji. Danas s niko ne
bi mogao da usudi da naučnu psihologiju zasniva na
pretpostavci samostalne, od tela nezavisne duše. Ide-
34
ja duha po sebi, jednog u samom sebi postoJ�ćeg du­
hovnog svetskog sistema koji bi bio neophodna pret­
postavka postojanja autonomne individualne duše.
kod nas je u najmanju ruku krajnje nepopUlarna.
Svakako moram dodati da sam još godine 191 4. prt
takozvanoj Joint Session Aristotelian Society. Mind
Association i British Psychological Society prisu­
stvovao simpozij umu u Bedford Collegeu u Lndonu.
koji je postavio pitanje: Are individual minds con­
tained in God or not? Da li su individualne duš
obuhvaćene u Bogu ili ne? Da je neko u Englesko]
pokušao da ospori naučni karakter ovih društava.
kojima pripada »creme« engleske inteligencije. ne bl
našao naklonjenog slušaoca. Stvarno, ja sam izgleda
bio jedini koji se čudio ovoj diskusiji koja je omo­
gućila da se ponovo čuju argumenti XIII veka. O\'aJ
slučaj je znak da ideja autonomnog duha, čije posto­
janje e pretpostavlja kao samo po sebi razumljivo.
još nije izumrla svuda u evropskom duhovnom svetu.
niti da je postala srednjovekovni fosil .
Sećanje na ovu činjenicu može nam, možda, datI
hrabrosti da se uoči i » psihologija sa dušom<. , to je t
nauka o duši koja bi bila zasnovana na pretpostavcl
autonomnog duha. Nepopularnost ovakvog pothvata
ne sre da nas uplaši, pošto hipoteza duha nije ništa
fantastičnija od hipoteze materije. Kako stvarno ne­
mamo pojma kako psihičko moze proisteći iz fizič­
kog, a psihičko ipak nekako jeste, postoji, slobodni
smo da pretpostavimo i obrnuto, da psiha proističe
iz duhovnog principa slične nedostupnosti kao mate­
rija. Ovakva psihologija svakako ne bi mogla da bude·
moderna, pošto je suprotno od ovog moderno. Zbog
toga moramo, hteli ne hteli, da s vratimo na nauku
o duši naših praotaca, jer su oni bili ti koji u stvo­
rili ovakvu pretpostavku.
Staro shvatanje je bilo da je duša esncijalni
život tela. životni dah, neka vrsta životne sile, koja
za vreme trudnoće il i rođenja il i oplođenja prelazi
u fizis, u prostornost i ponovo napušta smrtno telo
sa pslednjim izdisajem. Duša je po sebi i za sebe
neprostorno biće, a pošto je pre i posle te�nog po-
35
C
f
v
stojanja, ona je i bezvremena i praktički besmrtna.
Ovo gledište je, posmatrano s stnovišta moderne
naučne psihologije, čista iluzija. Kako ovde ne že­
limo da s bavimo »metafizikom«, pa ni modernom,
ptrebno je bez predrasuda ispitati empirijsku oprav­
danost ovog starog shvatanja.
Imena koja ljudi daju svom iskustvu su često di­
rektno obaveštjna. Odakle ptiče reč duša? Seele
(duša), kao i englesko soul, gotsko saiwala, staroger­
mansko saiwalo, etimološki j e srono sa grčkim aio­
los, pokretno, šareno, sjajno. Grčka reč psiha kao
što je pznato naziva s i leptir. Saiwalo je, s druge
strane, srodno staroslovenskoj reči sila, snaga. Ova
pvezanost baca svetlo i razjašnjava praznačenje reči
Seele: ona je pokretačka sila, životna snaga.
Ltinski naziv animus, duh, i anima, dua, je
isto š i grčko anemos, vetar. Druga grčka reč za
ve, pneuma, i tako znači i duh. U gotkom sre­
ćemo istu reč kao us-anan, izdisti, a u latinskom
an-helare, teo d U stronačkom spiritus
snctus je prevođeno kao atum, Atem (dah). U aap­
skom je rih, vetar, rh, duša, duh. Sasvim sličnu
srodnost imaju grčko psiha, koja je u vezi sa psiho,
dihati, psihos, svež, psihros, hladan, i fiza, meh. Ove
veze jasno ukazuju kako je u latinskom, grčkom i
arapskom naziv za dušu blizak s predstavom usta­
laog vazduha, »hladnog daha duhova«. Zbog toga
najverovatnije i primitivno shvatanje daje duši ne­
vidljivo vazdušasto telo.
Ruljivo je bez daljnjega da se, pošto je di­
sanje za život, dah smatra životom, isto kao i kre­
tanje i pokretčka snaga. Drugo primitivno shvat­
nje vidi dušu kao vatru ili plamen, pošto je toplota
isto tako znak života. Cudnovato, ali ipak ne retko
primitivno shvatanje identifikuje dušu sa imenom.
Ime individue je njena duša, zbog toga i običaj da ,.e
dvanjem imena predaka inkarnira duš pretka u
novoroenče. Ovo shvatanje ne znači svakako ništa
drugo do priznavanje svesti spstvenog J a kao izra­
za duše. Cest s duša identifikuje sa senkom, zbg
toga je i smrtna uvreda nekome stti na senku.
36
Stoga je i opasno pne (južjički čas dhova), pšto
je tada senka sasvim mala. što je isto što i životna
ugroženost. Snka izražava isto ono što su Gr na­
zivali sinopados, pozadi sleE�ći, osećanje neshvatlji­
ve žive prisutnosti, zbog čega su i duš nestalih
označavane kao snke.
Ovi nagoveštaji mogu pokazati kako je prahva­
tanJe doživljavalo dušu. Psihičko izgleda kao životni
izvor, kao prirum movens, kao duhovna ali objek­
tivna prisutnost. Stoga i primitivni čovek zna da
razgovara sa svojor dušom, ona ima u njemu glas.
pošto ona nije isto što i on sam i njegova svest. Za
praiskustvo psihičko nije zbirni pojam !vega sub­
jektivnog i voljnog kao što je to za nas, već nešto
objektivno. što živi iz samog sebe i piva na sa­
mom sbi.
Ovo shvatanje je empirijski sasvim opravdano.
pošto se ne samo na primitivnom stupnju, već i kod
kulturog čoveka psihičko pkazuje kao objektivno
koje je u velikoj meri izvan kontrole naše svesne
volje. Tako, na primer, obično ne možemo ptisnuti
emoije, loše rasploženje ne možemo prebratiti u
dobro, snove ne možemo niti naručiti niti otkazati .
Cak i najinteligentnijeg čoveka mogu povremeno da
opsednu misli kojih nije u stanju da s osloboi nl
u najveći napr volje. Naše pamćenje može načiniti
sulude skokove .ojima možemo samo bespmoćno da
se čudimo, a na pamet nam padaju ' fantazije koje
/
niti smo ikada tražili niti očekivali. Mi samo volimo
da sami sb uljuljkujemo tvrdnjom da ' smo gosp­
dari u sopstvenoj kući. U stvarosti smo strahovito
upućeni na to da naše nesvesno psihičko samo o
sebe ispravno fUkcioni w i da nas \ danom slučaju
ne ostvlja na cedilu. Kad se proučava psihologiJa
neurotičara, onda je čoveku direktno smešno što uop­
šte ima psihologa koji psihu poistovećuju s sveŠu.
A psihologija neurotičara se, kao š je poznato.
smo nebitnb razlikuje od psihologije takozvanih
nOrmanih, jer ko dana sasvim sigurno nije neuro­
tičan?
37
S obzirom na ovakvo stanje stvari sasvim je
shvatljivo što staro shvatanje duše kao nečeg neza­
visnog, ne samo objektivnog već i direktno opasno
samovoljnog ima svog opravdanja. Dalja pretpostav­
ka da je ovo tajanstveno biće koje izaziva strah isto­
vremeno izvor života, psihološki je isto tako razum­
ljivo, pošto iskustvo pokazuje kako Ja-bivstvo, na­
ime svest, proističe iz nesvesnog života. Psihički ži­
vot malog deteta postoji bez dokazive svesti sopstve­
nog Ja, zbog čega prve godine jedva da ostavljaju
neke tragove sećanja. Odakle dolazi sve ono dobro
i korisno što nam pada na pamet? Odakle oduševlje­
nje, inspiracija i svako povišeno životno osećanje?
Primitivni čovek u dubini svoje duše oseća životni
izvor, on je duboko impresioniran stvaralačkom de­
latnošću njegove duše, zbog toga veruje u sve ono
što deluje na dušu, naime u magične obrede svih vr­
sta. Zbog toga,je za njega duša život uopšte, za koji
on ne uobražava da ga modelira, već da u svakom
pogledu zavisi od nje.
.
Ideja o besmrtnosti duše, ma kako nam zvučala
nečuveno, primitivnoj empiriji nije ništa izvanred­
no. Sigurno da je duša nešto neobično. Ona se ne
može tačno lokalizovati u prostoru, gde ipak sve po­
stojeće zauzima određeni prostor. Mi pretpostavlja­
mo kao sigurno da su naše misli u glavi, ali već pri
osećanjima postajemo nesigurni, pošto izgleda da ona
pre nastanjuju predeo srca. Osećaji su potpuno ra­
spoređeni preko celoga tela. Naša teorija je, doduše,
da je sedište svesti u glavi. Ali Pueblo Indijanci su
mi rekli da su Amerikanci ludi što veruju da su nji­
hove misli u glavi. Svaki razuman čovek misli srcem.
Izvesna cračka plemena svoju psihičku lokalizacij u
ne fiksiraju ni za glavu ni za srce, već za trbu�.
Ovoj nesigosti prostore lokalizacije pridru-
. žuje se činjenica da psihički sadržaji uopšte popri­
maju vanprostorni karakter, čim napuste sferu ose­
ćaja. Koje prostorno merilo možemo primeniti za mi­
sli? Da li su one male, velike, duge, tanke, teške, teč­
ne, prave, kružne ili kakve? Ako hoćemo da nači­
nimo živu predstavu nekog četvqrodimenzionalnog
38
bIća LÎ određenom prostoru, onda nam je za to sigur­
no misaono biće model.
Bilo bi mnogo j ednostavnlje kada bi 'e postoja­
nje psihe moglo j ednostavno osporiti! Ali ovde ima ­
mo neposredno iskustvo o nečemu postojećem, usa­
denom u našu izmerenu, odmerenu trodimenzionaln1J
:tvarnost, kojoj zapanjuj uće nije slično u svakom po- �
gledu a ni u detaljima a ovu ipak odražava. Duša bi
mogla biti matematička tačka a ist ovremeno i čita\'
svet zvezda nekretnica. Naivnom � hvatanju ne mo­
žemo zameriti što smatra da se ovako paradoksalno
biće graniči s božanstvom. Kada nema prostor.).
onda nema ni tela. Telo umire, ali nevidljivo, van­
prostorno, može li ono da nestane? Osim toga život 1
duša su bili pre no što je bilo sop�;tveno Ja, a kad
Ja ne postoji, kao za vreme spavanja i l i besvcsti, ipak
postoje život i duš, kao što pokazuju snovi ili ka'
što s može videti na drugom. Zašto bi naivno shva­
tanje, s obzirom na ovakva iskustva, trebalo da ospo­
rava da duša živi s onu stranu tela? Moram priznati
da u ovom takozvanom suj e\'erju mogu da sagledam
isto tako malo besmisla kao u rezultatima istraživa­
nja nasleđa ili psihologije nagona.
Da je staro shvatanje duši pridavalo više, čak
bžansko znanje svakako je razumljivo s obzirom na
činjenicu da su stare kulture, unazad ve do primi ·
ti vnog čoveka, snove i vizije vazda smatrali izvorom
saznanja. Nesvesno stvarno raspolaže sa subliminal­
nim opažanjima čiji s domašaj graniči sa čudom. Za
priznavanje ovog stanja na primitivnom stupnju
. novi i vizije koriste s kao važan izvor informacija,
a na ovoj psihologij i nastale su moćne, prastare kul­
ture, kao indijska i kineska, od kojih su obe do l
tančine, filozofski i praktično razradile unutrašnji
put spoznaje.
Uvažavanje nesvesne psihe kao izvora saznanja
niukom slučaj u nije tako iluzionističko, kako bi to
hte naš zapadni racionalizam. Mi smo skloni da pri­
hvatimo da svo saznanje u krajnjoj liniji uvek po­
t iče od spolja. Danas, međutim, sigurno znamo da
ne. vesno raspolaže sadržajima koji bi. kada bi mo-
gli da s privedu u vest, znači l i nepregledan prast
saznanja. Moderna ispitivanja in tinkata, na primer
kod i nskata, sabrala s bogat empirijski materijal.
I
koji u najmanju ruku dokazuje da bi čovek, kada bi
u danom slučaju tako pstupao kao određeni insekt,
psedovao moćno saznanje. Naravno da s nikako ne
može dokazati da su insekti svesni svog znanja, ah
da su ovi nesvesni sadržaji psihička funkcija u to
neće sumnjati zdrav ljudski razum. Tako i čovekovo
nesvesno sadrži celokupnu živolnu i funkcionalnu
formu niza predaka, tako da u svakom detetu postoji
saobrazna psihička funkcionalna spremnost već pre
svake svesti. I u odraslom, svesnom životu ova nesve­
sna i nstinktivna funkcija je prisutna i delatna. T
njoj su nagoveštene i prisutne sve funkcije svesne
psihe. Nesvesno opaža, i ma namere i slutnje, oseća i
misli slično svesti. Ovo nam je dovoljno poznato iz
iskustva psihopatologije Ì ispitivanja funkcije snova.
Samo u jednom pogledu postoji bitna razlika između
svesnog i nesvesnog funkcionisanja p ihe. Dok .'
svest doduše i ntenzivna j koncentrovana, ona je čisto
efemerna i usredsređena na neposrednu sdašnjost i
na ono sledeće. a takoe raspolaže samo individual ­
nim iskustvenim materijalom. koji obuhvata nekol i ­
ko decenija. Daljno pamćenje je veštačko i u suštini
se sastoj i o naštampanog papira. Stvar stOj i ssvim
drugačije sa nesvesnim. Ono, doduše, nije koncentro­
vano j intenzivno, već pol utamno do tamnog, ono je
izvanredno ekstenzivno i mož na najparadoklni ji
način sastaviti najheterogenLje elemente, pored ne­
odredene količine podpragovnih opažanja raspolaie
sa neizmernom riznicom nataloženog životnog isku­
stva svih predaka, koji u samo svoji m postojanjem
doprineli diferencijaciji vrste. Ako bi nesvesno mo­
glo da se prsoni fikuje, onda bi to bilo kolektivni
čovek, s one strane polnih specifit ta, s one strane
mladosti i starosti, rodenja i smrti, raspolagao bi
sa približno besmrtnim ljudskim iskustvom od jed­
nog do dva miliona godina. Ovaj čovek bi naprosto
bio iznad smena vremena. Sadašnjost bi mu značila
islo toliko kao bilo koja godina u stotom milenijumu
pre Hristovog rođenja, on bi snevao vekovne snove
i bio bi neuporedivi prognostičar na osnovu svog ne­
izmernog iskustva. J er on je bezbroj puta dožive
život pojedinca, porodice, plemena i naroa, i u ži­
votnim unutrašnjim osećanjima poseduje postajanje,
bujanje i proticanje.
Na žalost, ili možda srećom, on sanja; bar nam
tako izgleda kao da ovo kolektivno nesvesno u sebi
ne uključuje spstvenu svest svojih sadržaja, u šta,
s druge strane, nismo sasvim siguri, isto tako malo
kao kod insekata. Takođe izgleda da ovaj kolektivni
čovek nije osoba, već nešto kao beskrajna struja ili
moža more slika ili oblika, koji nam pritiču u svest
u snu ili u nenormalnim psihičkim stanjima.
Bilo bi upravo groteskno kada bismo ovaj b­
skrajni iskustveni sistem nesvesne psihe označili kao
iluziju, pošto je naše vidljivo i opipljivo telo sasvim
sličan iskustveni sistem, koji u sebi još uvek nosi
vidljive tragove prastarog razvitka, a nesum 'jivo j e
svrhovna, funkcionalna celina, inače uopšte ne bismo
mogli da živimo. Nikome ne bi palo na _pamet da
uprednu anatomiju ili fiziologiju smatra besmislom
i zbog toga se ne može smatrati iluzijom istraživanje
kolektivno nesvesnog ili vrednovanje ov� 1 izvo­
ra saznanja.
Gledano sa našeg spoljneg stanovišta, duševno
nam u suštini izgleda kao odraz spoljnih zbivanja,
pomoću kojih ono nije samo prouzrokovano, već uz­
ročno sazdano. Isto tako nam izgleda kao da bi se
nesvesno moglo objasniti samo o spolja i preko sve­
sti. Kao što znate, Frojdova psihologija je načinila
ovaj pokušaj . Ovaj poduhvat, međutim, mogao bi da
ima stvarnog uspeha samo onda kada bi nesvesno
stvarno bilo nešto što nastaje tek kroz individualno
postojanje i svest. Ali nesvesno je uvek već prethod­
no tu, poš1 je ono još od iskona nasleđena funkciona
spremnost. Svest je kasnije rođeni ptomak nesvesne
duše. Bilo bi pogrešno život predak objašnjavati iz
poznih epigona, stoga j e, po mome mišljenju, pogre­
šno nesvesno posmatrati u kauzalnoj zavisnosti o
svesti. Obrnuto j e, stoga, sigurno tačnije.
41
Ali to je gledište stare psihologije koja je, p­
znavajući neprocenjivu riznicu tamnog iskustva koje
leži skriveno ispod praga efemerne, individualne sve­
sti, pjedinačnu dušu uvek psmatrala samo kao za­
visnu od duhovnog svetskog sistema. Ona nije samo
stvorila hipotezu, već joj je bilo iznad svake sumnje
evidentno da je ovaj sistem biće sa voljom i svešću,
čak da je osoba, i ovo biće nazvala je Bogom, i ovaj
joj je bio zbirni pojam sve realnosti. On joj je bio
najrealnije biće, prima caus, iz kog se jedino mogla
objasniti duša. Ova hipoteza ima psihološko opravda­
nje pošto se ne može smatrati neopravdanim da ;
biće, koje je u poređenju sa čovekom skoro besmrtno
i skoro sa večitim iskustvom, nazove božanskim.
Prethodno rečeno opisuje problematiku psiholo­
gije koja se za objašnjenje osnova ne poziva na fizič­
ki, već na duhovni sistem, čiji prirum movens nije
materija i njeni kvaliteti niti energetsko stanje, već
Bog. Ovde je vrlo blizu iskušenje da se, uz ukaziva­
nje na modernu prirodnu filozofiju, energija ili elan
vital nazove Bog i da s time duh i priroda shvate
kao jedno. Sve dok se ovakav eksperimenat ograni­
čava na maglovite visine spkulativne filozofije, osta­
je bezopasan. Ali ako sa tim otpočnemo da operišero
u nižim sferama naučnog iskustva, ubrzo ćemo se za­
plesti u bezizlazne nejasnoće, pošto se ovde radi o
praktički važnim objašnjenjima. Mi s, naime, ne
bavimo psihologijom sa čisto akademskim zahtevima,
čij a su objašnjenja praktički bznačajna, već nam je
ptrebna praktična psihologija, koja je praktički tač­
na, koja daje takva objašnjenja koja s moraju p­
tvrditi u svojim praktičnim rezultatima. Na bojnom
polju praktične psihoterapije upućeni smo na životrll
rezultate, gde ne možemo postavljati teorije koje s
ne tiču pacijenata ili im čak štete. Ovde je često cak
zivotno važno da li se objašnjava iz fizičkog ili iz du­
hovnog. Ne zaboravimo da naturalističkom gledištu
sve sto je duh izgleda kao iluzija, i da obruto, duh
često mora da odriče i savlada nešto što je nametljiva
fizička činjenica, da bi am mogao da postoji. Ako
prznaj m amo prirodne vr(dno�ti. pomoću mojE fi -
2
zičke hipoteze ću obezvredniti, omesti ili čak razoriti
duhovni razvitak mog pacijenta. Ako, međutim, kre­
nem u krajnjoj liniji amo prema duhovnim orijen­
tacionim tačkama, onda ću pogrešno shvatiti i izvr­
šiti nasilje nad prirodnim čovekom u nj egovom fi­
ličkom pravu postojanja. Ne mali broj samoubistava
W psihoterapijskom postupku rezultat j e ovakvih
promašaja. Da li je energija Bog ili Bog energija,
malo me brine, jer to i inače ne mogu znati. Među­
tim, potrebno je da znam kako se to mora psihološki
objasniti.
Moderna psihologija više ne stoji na jednom ili
drugom stanovištu, već izmedu na opasnom ne-samo­
- nego-i-ono-drugo, jednoj od najzavodljivijih prilika
l. kraj nje beskarakterni oportunizam! To je neospor­
no najveća opasnost coincidentia oppositorium, inte­
lektualnog oslobođenja od suprotnosti. Kako može iz
ovakve ekvivalentnosti dveju suprotnih hipoteza da
nastane nešto drugo do bezoblična i neusmerena ne­
određenost? Prednost j ednoznačnog principa obja­
šnjenj a je, nasuprot ovome, očigledna bez daljnjega
¯ on dozvoljava gledište koje daje smer. Neosporno
da se ovde radi o vrlo teškom problemu. Mi moramo
I mati realnost, realnu osnovu objašnjenja na koju
bismo mogli da se pozovemo, dok je nemoguće da
moderni psiholog l dalje uporno nastoji na fizičkom
stanovištu, kada mu je j ednom postala j asna oprav­
danost duhovnog stanovišta. Ali ovo drugo stanovište
neće moči da sasvim usvoji, pošto se ne mogu zane­
mariti osnove relativne važnosti fizičkog stanovišta.
Na šta čovek, dakle, treba da se osloni?
Za rešenje ovog problema moja razmišljanja su
s kretala uglavnom ovako: konflikt između priroe
i duha je odraz paradoksnog psihičkog bića, ono ima
fizički i duhovni aspekt koji izgleda kao protivureč­
nost, pošto suštinu psihičkog u krajnjoj liniji ne ra­
zumemo. Uvek kada čoveko razum hoće da se iska­
ze o nečemu što u krajnjoj osnovi nije shvatio i ne
rnoie da shvati, on mora, ako je pošten, da se suoči
s protivurečno ću, a da bi ovu bar donekle upznao,
on mora da jE raskine u nJen ' suprotnosti . Konflikt
43
između fizičkog i duhovnog aspkta samo je ptvrda
da je psihičko u krajnjoj liniji nebuhvatno nešto
Be sumnje to je naše jedino neposredno iskustvo
Sve što saznajem je psihičko. Cak i fizički bol je psi­
hički oraz koji trpim, sva moja čulna opažanja kja
mi nameće svet neprobjnih stvari koje ispunjavaj'.
prostor su psihičke slike koje jedino predstavljaj u
moje nepsredno iskustvo, pšto su samo one ono što
moja svest ima kao neporedni objekt. Da, moja psi ­
ha menja i krivotvori stvarnost, tako da su mi p­
trebna veštačka pomoćna sredstva da bih mogao da
oe kakve su stvari izvan mene, da je, na pn­
mer, ton treperenja vazduha određene frekvence m
da je boja oređena talasna dužina svetlosti. U osnovI
uzev mi smo uvijeni u psihičke slike u tolikoj meri
d uopšte nismo u stanju da izvan nas proremo u
suštinu stvari. Sve što možemo da saznamo sastoji 5'
od psihičkog materijala. Psiha je najrealnije bivstvo.
pšto je jedina neposrednost. Na ovu realnost može
da s pozove psihologija, naime na realnost psihičkog
Ako pokušamo da dublje prodremo u ovaj p
jam, izglea nam kao da izvesni adržaji ili slike po ­
tiču iz takozvane fizičke sredine, kojoj pripada i moje
telo, druge pritiču iz takozvanog duhovnog izvora, Ì
izgleda da s razlikuju od fizičkih stvari, ali zbog
toga nisu manje realne. Da li zamišljam kakav Čl
kupiti automobil, ili u kakvom s stanju trenutno na­
lazi duša mog pkojnog oa, da li me ljuti neka spolj ­
na činjenica ili misao, psihički je podjednako realno.
Samo jedno se odnosi na svet fizičkih, a drugo na
svet duhovnih stvari. Kada moj pojam o realnoti
pmerim na psihu, gde je jedno stvarno na mestu
tada prestaje konflikt između prirode i duha kao
osnova objašnjenja. Oni postaju samo oznake pore­
kla za psihičke sadržaje, koji s tiskaju u moju sve�1
Kada me opeče vatra, ne sujam u realnost vatre.
Ali kada strahujem da bi mogao da s pjavi duh .
tada tražim zaštitu iza pomisli da je to samo iluzija.
Medutim, kao što je vatra psihička slika određenog
predmetnog zbivanja, čija je fizika u krajnjoj liniji
još nepznata tako je i moj strah od aveti p ihička
44
slika duhovnog porekla, isto tako realna kao vatra,
pšto mi stvara realni strah, isto kao što m vatra
uzrokuje realni bol. Kojim duhovnim zbivanjem u
krajnjoj liniji ističe strah od aveti, nepoznato mi je
isto kao što mi je nepznata priroa materije. I kao
što mi ne pada na pamet da prirodu vatre objasnim
dJugačije do pmou hemijskih i fizičkih pojmova,
tako isto i ne pomišljam da strah od aveti razumem
drugačije do pomoću duhovnih faktora.
Cinjenica da je nepsreno iskustvo samo psi­
hičko i da .g toga neposredna realnost može biti
so psihička, objašnjava zao su primitivnom č
veku duhoVl l magična dejstva isto tako predmetni
kao i fizički događaji. Primitivni čovek svoje pra­
iskustvo još nije pepao u suprotnosti. U njegovom
setu još s uzajamno prožimaju duh i materija, a
bogovi JOš tumaraju po šumama i dqinama. o je
još kao dete, tek plurođeno, još sneno zatvoren u
svoju dušu, u svet kakav stvaro jeste, j oš neiobli­
čen saznajnim teškoćama tek svitajućeg razuma. Iz
raspada duha i priroe Zapad je sačuvao prirodu u
koju veruje saobrazno temperamentu i u koju s sve
vše upliće s sm blnim i oajničkim pkušajima
prouhovljavanja. Nasuprot tome Istok je oabrao
duh koji matriju objašnjava kao Mala, d bi dre­
mao u su azijatske prljavštne i bde. Ali kako
ptoji smo jedna zemlja, a Istok i Zapad ne mog
jedno čovečanstvo da razdvoje u dve raličite plo­
vine, tako još pstoji psihička realnost u prvobitnom
jedinstvu i čk na napredak čovekove sesti od vere
u j�o a osporavanje drugog do priznavanja oba ka
konstitutivnih elemenata jedne duš.
Ideja psihičke realnoti mogla bi s označiti kao
najbitnija tekovina moere piholoije, kada bi kao
takva bia priznata. A izglea mi da je opšti proor
ove ideje samo pitanje vremena. Ona mora da pro
dre pšto već sm ova formula dozvoljava da s
raznolike psihičke pjave prenjuju u svojim speci­
fičnostima. Bez ove ideje neizbžno s pmoću obja­
šnjenja pvremeno vrši nasilje nad polovinom psi­
hičkog. Meutim, s ovom idejom stičemo mogućnos
45
Þ
da obeštetimo onu stranu duševnog života koja s
izražava u sujeverju i mitologiji, u religijama i filo­
zofiji . A ovaj aspekt duše zbilja nije za potcenjivanje
Istina koja s prima preko čula možda je dovoljna
razumu, ali ona nikada ne daje smisao čovekovog ži­
vota, koji zahvata i osećaj e i izražava ih. Snage ose­
ćaja su, meutim, često faktori koji uglavnom i u
krajnjoj liniji odlučuju u dobrom kao i u zlu. Ako l
snage ne pomQgnu našem razumu, onda je ovaj obič­
no nemoćan. Da nas nisu, možda, razum i dobra na­
mera odvratili od svetskog rata ili od bilo kakvog
drugog katastrofalnog bezumlja? Ili su možda naj ­
veći duhovni i socijalni preokreti nastali iz razuma.
kao na primer, preobražaj antičke privrede u sred­
njovekovnu? Ili eksplozivno širenje islamske kulture'�
Kao lekara, naravno da me neposredno ne do­
tiču ova pitanja od svetskog značaja, ja imam posla
sa bolesnikom. Ako je već bila predrasuda dosadašnje
medicine da bolest po sebi i za sebe treba tretirati Ì
lečiti, ipak se u novije vreme sve jače čuj u glasovI
koji ovo mišljenje oglašavaju zabludom i zalažu se ne
za lečenje bolesti, već bolesnog čoveka. Ovaj isti za­
htev nameće nam se u lečenju duševnih bolesti. Sv�
više i više skrećemo pažnju s vidljivih oboljenja 4
usmerava mo je na celog čoveka, pošto smo uvideli da
upravo duševne bolesti nisu loka1izovani, usko ogra­
ničeni fenomeni, već simptomi izvesnog krivog stava
celokupne ličnosti. Stvarno izlečenje stoga se nikada
ne može očekivati o lečenja ograničenog jedino na
smetnje, već samo od lečenja celokupne ličnosti.
U vezi sa ovim sećam se jednog vrlo instruktiv­
nog slučaja. Radilo se o vrlo inteligentnom mladom
čoveku, koji je na osnovu podrobnog proučavanja
stručne medicinske literature izradio iscrpnu analizu
svoje neuroze. On je sa sobom doneo svoje rezultate
u obliku prave, izvanredno napisane monografije.
tako reći spremne za štampu i zamolio me da proči­
tam manuskript i da mu onda kažem zbog čega jos
uvek nije ozdravio, iako bi, prema n�egovom nauč­
nom mišljenju, morao zapravo biti zdrav. Na osnovu
te literature morao sam da mu priznam da bi on mo-
46
rao biti izlečen ako s radilo samo o uvidu u kauzal­
nu strukturu neuroze. Sto nije i zlečen mora da je
uzrok u tome što on u svom optem stavu prema ži­
votu pravi principijeinu grešku, koja s svakako
nalazi s onu stranu simptomatologije njegove neuro­
ze. Ve u njegovoj anamnezi uočio sam da zimu česo
provodi u Nici i l i Sen Moricu. Zapitao sam ga ko za­
pravo plaća ove izlete, pa se ispostavilo da neka si­
rota učiteljica, koja ga voli, odvaja od roenih ut
da bi ušteđenim novcem omogućila mladiću ove op­
ravke. U ovoj nesavesnosti leži osnov neuroze i obja­
šnjenje zašto ne pmaže ni sav naučni uvid. U ovom
je principijelna greška, u moralnom stavu. Pacijent
je smatrao moje mišljenje krajnje nenaučnim. pošto
moral nema ničega zajedničkog sa naukom. On jE
verovao da se nemoralnost, koju on u suštini nij
podnosio. može naučno zbrisati, a konflikt i ne po­
stoji, pošto mu ljubavnica daj e novac dobrovoljno.
Naučno . e o ovome može misliti kako god ko
hoće. što. međutim. ne menja činjenicu da velika ve­
ćina civil izovanih l j udi jednostavno ne podnosi ova­
kav stav. Moralni stav je realan faktor, sa koji
mora računati psiholog ukoliko želi da izbegne tešk
pgreške. Isto važi i za činjenicu da su izvesna ra­
cionalno neo novana religijska ubeđenja za mnog
ljude životna neophodnost. To su, opet, psihičke re­
alnosti, koje mogu da izazovu i da izleče bolest. Kako
često sam čuo ovaj uzvik od moji h bolesnika: ) Kada
bih samo znao da moj život i ma bilo kakav smisao Ì
svrhu, tada mi uopšte ne bi trebala sva ova neurotska
priča! « Da li je dotični bogat ili siromašan, da li i ma
ili ne porodicu i položaj. ništa ne znači, pošto mu
ove činjenice ni izdaleka nisu dovoljne kao životru
smisao. Mnogo pre se radi o iracionalnoj neophodno­
sti takozvanog duhovllog života, koji dotični ne mož
steci ni preko univerziteta, ni biblioteka, niti preko
crkve. On ga ne može primiti jer taj život dotiče samo
njegov razum ali ne obuhvata njegovo srce. U jed­
nom ovakvom slučaju ispravno upoznavanje duho -
nog faktora od strane lekara je naprosto po život va­
žno, a ovoj neophodnosti pacijentovo nesvesno izlazi
47
u susret utoliko što, na primer, u snovima proizvoi
sadržaje čija s priroa mora suštinski smatrati re­
ligioznom. Prevideti duhovno poreklo ovih sadraja
znači pgrešno lečenje uz odgovarajući neuspeh.
U stvari, duhovne opšte predstave su neophoni
sastavni de duševnog života, koji s može dokazati
kod svih naroda koji koliko-toliko uživaju arti kuli­
snu svest. Njino delimično osustvo ili čak njihovo
ugreno osporavanje ko kulturnih naroda mora s
sga shvatiti kao znak degeneracije. Pošto je dosa­
dašnji razvitak psihologije bacao težište na fizičku
uslovljenost du§, budući zadatak psihologije biće
istraživanje duhovne uslovljenosti psihičkih proes.
Pra isorija duha danas s nalazi još u stanju
koje s može uprediti s stanjem prirodnih nauka '
XIII veku. Tek smo zapčeli da skupljamo iskustva.
Ako moera psihologija uopšte sme da s hvali
da je skinula ve s prekrivene slike due, onda je to
onaj ve koji je do sada skrivao njenu biološku po­
. avu o istraživačkog pogleda. Današnje stnje mo­
gli bismo da upredimo sa stnjem medicine u XVI
veku, kada s započelo sa upznavanjem anatomije,
dok s o psihologiji nije imalo ni pjma. Tako nam
je danas duhovni život duš poznat tek u najmanjim
delićima. Du, danas znamo da postoje duhovno
uslovljeni proes promene koji, na primer, čine
osnovu inicijacije, pznate iz pSIho ogije primitivnih
nara, i stnja uslovljenih jogi pstupcima. Ali još
nam nije usplo da utvrdimo njihovu svojstvenu za­
konomernot. J eino znamo da veliki de neuroza
piva na premeaju ovih pr. Psihološkim is­
tražvanjima nije s usplo da s skinu mnogobrojne
koprene s slike duše, pšto je ova nepristupačna ]
tmna kao i sve dubke tajne života. U osnovi uzeto
ne možemo učiniti ništa viš do da pričamo o tome
š so već pkušali i š još plao da činimo u
budućnoti da bi bar približno rešili tu veliku tajnu.
III
ANALITICKA PSIHOLOGIJA
I POGLED NA SVET
• .u Oba d! m
ANALITICKA P�IHOLOGIJA I POGLED
NA SVET
Nemačka reč »Weltanschauung« (pgled na svet,
nazor ili nazori o svetu) jedva da se može prevesti
na neki drugi jezik. Iz ovakvog stanja stvari može sc
izvesti zaključak da ova reč ima posebnu psihološku
osobinu; naime, ona ne izražava samo neki pojam o
svetu - takav pojam bi se mogao prevesti bez dvo­
umljenja - već istovremeno i nač' n kako neko sa­
gledava svet. U reči »filozofija« 'krije se n�što slično,
ali intelektualno ograničeno, dok reč »Weltanschau­
ung« obuhvata sve vrste zauzetih stavova prema sve­
tu, uključujući i filozofski. Tako postoji estetski, re­
ligiozni, idealistički, realistički, romantični, praktični
pogled na svet - da nabrojimo samo neke od mogu­
ćih. U ovom smislu pojam Weltanschauung ima vrlo
mnogo zajedničkog sa pojmom Einstellung (zauzima­
nje stava, podešenost, pripravljenost) ; stoga bi s
Weltanschauung mogao opisati kao pojmovno formu­
lisano zauzimanje stava.
Sta s podrazumeva pod zauzimanjem stava?
Stav je psihološki pojam koji označava psihičke sa­
držaje usmerene određ�nom cilju ili posebno orijen­
tisane pomoću takozvane nadpredstave. Ako bismo
naše psihičke sadržaje uporedili sa vojskom i razli­
čite oblike zauzetih stavova izrazili posebnim stanji­
ma armije, onda bi se, na primer, pažnja mogla pred-
[
I
) Predavanje održano 1927. u Karlsrueu. U novom
obliku izašlo u: Seelenprobleme de Gegenwart, Psycholo­
gische Abhandlungen III (I93I) .
••
5 1
stavIh pomou koncentrisane armije koja se nalazi u
pripravnosti, okružena izviđačkim jedinicama. Cim
su dovoljno pznati jačina i pzicije neprijatelja, sta­
nje s menja - armija s stavlja u pokret u pravcu
određenog cilja napada. Na sasvim sličan način me­
nja se psihičko zauzimanje stava. Dok Je u stanju
iste pažnje vodeća ideja bila opažanje, pri čemu su,
p mogućstvu, ptiskivani sopstveni misaoni rad kao
Î ostali subjektivni sadržaji, sada se, prilikom prela­
ska u aktivno zauzimanje stava, javljaju u svesti
stjektivni sadržaji, koji s sastoje od ciljne pred­
stave i dejstvenih impulsa. Kao što armija ima glav­
nokomandujućeg sa generalštabom, tako i psihički
stav ima opštu vodeću ideju koja s oslanja i zasniva
na obimnom materijalu, kao što su iskustvo, načela,
afekti i slično.
Covek, naime, ne postupa jednostavno tako, u
neku ruku izolovano reagujući na određenu draž, već
se svaka naša reakcija odvija pod uticajem kompli­
kovanih psihičkih preduslova. Da bi opet iskoristili
vojničko poređenje, ova zbivanja mogli bismo da
uporedimo sa onima u velikom glavnom štabu. Obič­
nim vojnicima može izgledati tako kao da se jedno­
stavno odbija napad, ili da se jednostavno napada
pošto je primećen nejatelj. Naša svest je uvek
sklona da igra ulogu prostog voj i da veruje u
jednostavnost njene akcije. U stvarosti, međutim,
na ovom mestu i u ovom trenutku se bori, pošto po­
stoji opšti plan napada, prema kome se ovaj obični
vojnik još pre nekoliko dana pomeo na ovu tačku.
A ovaj opšti I!an opet nije samo reakcija na izveštaj e
izviđača, već stvaralačka inicijativa glavnokomandu­
jućeg, uslovljena akcijom neprijatelja a možda i sa­
svim nevojničkim, običnom vojniku nepoznatim pli­
tičkim razlozima. Ovi poslednji faktori su vrlo kom­
pleksne priroe i leže daleko izvan vojnikovog shva­
tanja, a izvanreno su jasni samo glavnokomanduju­
ćem armije. A i njemu su nepoznati izvesni faktori,
naime njegovi spstveni preduslovi s njihovim kom­
plikovaim pretpostavkama. Tako se akcija armije
nalazi po jednim jednostavnim i jedinstvenim na-
52
redbavnim telom koje je, meutim, s svoje stra­
ne rezultat sadej tva nesgledivih komphkovanih
faktora.
Tako s i psihička akcija oa"ja na osnovu slične
komplikovane prtpostavke. Pri svoj jednostavnosti
impulsa ipak svaka nijans njegovog psebnog sVOJ­
stva, njegove j ačine i smera, njego\' vremenski L
me ni tok, njegov nameravai cilj itd., piva na p
sebnim psihičkim pretpstavkama, upravo :auzeto-
stavu, koji se, opt, sv je strane sstof o konste­
lacije sadržaja, čija raznolikost jedva da j e sglediva
Ja je glavnokomandujući vojske; njegova razmišlJa­
nja i odluke, njegovi razlozi 1 sumnje, njegove name­
re 1 oekivanja su generalštab a njegova za\snost o
spoljnih faktora je zavisnost glavnokomandujućeg o
teško sagleivih uticaja gla nog štaba i politike koja
operiše s one strane u tami.
Mi nećemo isuviše opteretiti naše pređenJe ako
odn čoveka pema svetu stavimo u ove is e o vire
- čovekovo Ja kao glavnokomandujući male armje
u borbi sa nj egovom okolinom, ne retko rat na dva
fronta, napred borba za opstanak, pzadi brba pro­
tiv spstvene buntovne nagonske priroe. Cak i kad
s nije pesimista, nas opstanak s oseća pre kao brba
nego bilo šta drugo St nje mira je des'deratum, i
kada je neko sa svetom i sa samim sbm zaključo
mir, onda je to značajan događaj. Shono više i
manje hroničnom ratnom stanju potreban nam je
brižljlvo organizovan stav, a ako zbog nekog isp -
njenja treba da izbije trajni duševni m, onda nje­
gov stav mora da peduje još viši stepen najbrižlj�­
vje pripr me i najfinije prorade, čak i ako stanj
mira bude skromnog veka. Naime, psihički je mnogo
lakše živetl u stanju kretanja, u ustalasavanju i smi­
rivanju zbivanj a, nego u uravnoteženom mirovanju,
pšto u ovom stanju - bz obZira na njegovu dv­
ljenja dostojnu visinu i ispunjenje -preti zagušenje
u neponošljivoj dosadi. Stoga s ne varamo kada .
pretpstavljamo da duševna stanja mlra, to jest ra­
sploženje bez konflikta, vedro, promišljeno i urav-
not � n - ukoliko dovoljno dugo t raj - uv(·k p­
čivaju na pos bno razvijenom stavu.
Možda će se neko čuditi što reči sta dajem
prednost pred rečju »pgled na svet" . Sa pojmom
zauzimanje stava« jednostavno sam ostavio otvore­
ni m pitanj da li s radi o svesnom ili nesvesnom po­
�ledu na s t Naime, neko može biti komandant sop­
;tvene vojske i uspešno izdržati borbu za opstanak i
čak pstići relativno sigurni mi r a da nema svesno
izgrađen' pgled na svet. O pogledu na svet, medu­
t i m, smemo govoriti tek kada je neko bar načinio
ozbiljan pokušaj da ovaj stav formu1 iše pojmovno ili
očigledno, mom bi razjasni zašto tako po�tupa
ko živi.
emu onda pogled na svet - zapitaće me neko
- ako se može i bez tako nečega? Međutim, može mi
s isto tako postaviti pitanje: čemu svest kada se i
bz nje isto tako dobro prolazi? Jer, šta je na kraju
krajeva pgled na vet? Ipak ništa drugo do proši­
rena i l i produbljena svest! Razlog zašto po. toji svest .
.ašto ova teži tome da se proširi i produbi, vrlo j
Jedo tvan: bez sv sti nije tako dobro kao sa njom.
čigledno s zbog toga majka priroda rešila da medu
. "vim njeni m nečuvenim kuriozitetima stvori l najčud­
novatiji - vest. Cak i skoro nesvesni primitivni čo­
vek može da se prilagodi i potvrdi, ali samo u svom
pri mitivnom svetu i zbg toga u drugačiji m uslovima
pstaje žrtva bezbrOjnih opasnosti, koje mi. na višem
stupnju sve ti, izbegavamo sa lakoćom. Sigurno u
viŠOJ sve ·ti rastu opa nosti o kojima pri mi tiyac i ne
sanja, ali ostaj€ činjenica da je zemlju osvojio vestan
a ne neS\'estan čovek. Da lt je o o u krajnjOj i nad­
lJ udskoj nam ri povoljno i l i nepovoljno, nij . naše da
odlučujemo.
Viša svest uslovljava pogled ua ·vet. Svaka . vest
ud osno\a 1 na ra .e klica pogleda na svet. SvakI
napredak u iskustvu i saznanju znači korak dalje u
razvitku pgleda na svet. l sa slikom koju misl flti
covek SWam o s 'ct men 'C .oe i 0 .s. Onaj čovek
Čje se sunce još okreće o o zemlje drugačiji je od
' moga čija je zemlja sunče\' trabant. Ideja o besko-
lačno�ti Dtrdana Bruna pl ld:tavl.1 a Jedan od naJv<­
ini ji h početaka mod(rn� svesti . Covek čiji koOÎoÞ
', Isi L¡ empi rell mll je drugačij i od onog či ji je duh
pros\'ećen Keplero" om vizijom. Onaj kome je još
problem šta bi mogao bi ti rezultat o dva puta dva,
rugačiji je od onog za koga nema ništa nesumnji vi ­
l eg od matemati čki h aprioristi čki h istina. Drugi m rc­
ti ma, nije `+ jeno da li i kaka pogled na D> t p-
seuj neki čovek. p -·to m n tvaramo lik et
" ć nas ova menja u svom p\ratnom. dejslvu.
Shvatanje koj stvuramo o sv tu j slika onog
,to nazi vamo :\ct. I ta :I i ka je ono, prema či.ji m oso­
bi nama onjenti šemo naŠt' pri lagođavanje. Kao što j e
rečeno, ovo se ne dešava svesno. Prosti voj nik u rovu
nema uvida u pOl ovL generalštaba. Svakako da smo
ml g neralštab a isto tako i gl avnokomanduj ući ar­
mije. Ali skoro uvLk j e ptrebna nasi l na odluka da
" svest odvoji od t renut ne. možda hi t ne angazova­
nosti da bi se stav usmerio opšt i m problemi ma. Ak"
lO n či ni mo, onda ostaj emo nes\'(�sni svog stava i
t ada nemamo pogled na sv t. već samo n svesno za­
uzeti stav. Ako b o tom n vodi računa, ne obraća
pa:nja na to. onda ,'od ći razlozi j namere ostaju ne­
svesni i i lgleda ka da j� sve , rio jedno tavno i samo
" t ako lbiva. U stvarnost i . medutim, dolazi do kom­
plika ' anih pOladl n�ki h .bi \l;mj� , :' l azloli l l la i n�­
merama, čijoj ½ s\l pti l nlsti ni štd ne može lamtl i h.
fak o i ma mnogo naučni ka koji izb >ga\'aj L da ofullne
pgle na svet, pošto ovo, navodno, nije naučno.
Ovi m ljudi ma očigledl IO nij j asno šta zapravO, t i me
čine. Ono štu se stvarno deša a je da oni sami sebl
namerno ostavljaju vodeće ideje u tami . drugim re­
čima sb drže na stupnju svest i koj i je dublji i pri­
mi tivni ji nego što odgovara njihovoj svesnoj spsob­
nosti . Izvesna kritičnos i skepsa ni u kom slučaj u
nisu
uvek izraz inteligencije, već obrnutoµ naročito
onda kada se skepsa korist i da se prekrije nedosta­
t ak pgleda na svet. N retko više nedostaje moralne
hrabrosti nego intelig Îcijeµ Covek ne mož da s­
glea sv(t a da sebe ne sagleda, onako kako neko
55
vidi svet vid' i sQ" a �toJ ..treb o .go.­
brosti. Stoga je uvek fatalno nemati pled, na set.
Imati pgled na svet znači : stvoriti sliku o svetu
i o sbi, znati št je set i š sm ja. Verbalno uzev
to bi bilo suviše mnogo. Niko ne može znati št j e
svet, isto tako malo šta j e on sm. Ali cum grana satis
može da glasi : najbolje mogće saznanje. Najbolje
moguće sznanje zahteva znanje a gnuša s od ne­
osnovanih pretpstavki, samovoljnih tvrđenja, auto­
ritativnih mišljenja. Ono traži dobro obrazložene hi­
pteze, ne zabravljajući da je svo znanje ograničeno
i podložno zabludama.
Ako slika o svetu koju smo stvorili nema po­
vratnog dejstva na nas same, onda se čove može za­
dovoljiti s bilo kakvim lepim ili inače ugodnim pri ­
vidom . .omana, medutim, ob -delu� na
nas, čini nas netvarim, budalastim i nesposbnim.
Poto s borimo sa varljivom slikom SYe. -e­
mo nadmoći stvarosti. N a ovaj način saznajemo
kako je važno i bitno iti brižno zasnovani i izgra­
đeni pogled na svet.
Pogled na svet je hipteza a ne verska dogma.
Svet menja svoj lik - tempra mutantur et nos in
illis - a pošto nam je svet shvatljiv smo kao psi­
hička slika u nama, kada s promeni slika, neće uvek
biti lako da se utvrdi da li se promenio svet, ili mi,
ili oboje. Slika o svetu može s promeniti u svako
doba, kao što se i u svako doba može promeniti naSe
shvatanje o nama samima. Svako novo otkriće, sva­
ka nova misao može svetu promeniti izgled. To treba
uzeti u obzir, inače ćemo odjednom živeti u zastare­
lom svetu, sa staromonim relikvijama dubljih stup­
njeva svesti. Svako će jednom dočekati svoj kraj, ali
u interesu življenja je da se ovaj trenutak pomeri
što je moguće dalje, a to može uspeti smo onda kada
s ne dopušta da se slika sveta zaledi i fiksira, ve s
svaka nova zamisao oprobava da li nešto dodaje na­
šoj slici sveta ili ne.
Kada sam prihvatio diskusju oko problema veze
između analitičke psihologije i pglea na svet, onda.
iz ugla gore pmenutog stanovišta nameće s pitanje:
56
da li sanja analitičke psihologije doaju našem
pgleu na svet nešto novo ili ne? Da bismo ovo pi­
tanje mogli pozitivno da tretiramo, moramo prvo ob­
jasniti suštinu analitičke psihologije. Ono šta obele­
žavam ovim nazivom je pbn pravac psihologije,
koji s bavi takozvanim kompleksnim psihičkim fe­
nomenima, nasuprot fiziološkoj ili eksprimentalnoj
psihologiji, koja pkušava da kompleksne fenomene
p mogućstvu razloži u njihove elemente. Oznaka
»analitički« ptiče o činjenice što s ovaj pravac psi­
hologije razvio iz prvobitne Frojdove »psihonalize" .
Frojd je psihoanalizu identifikovao s svojom sek­
sualnom teorijom i terijom potiskivanja i time je
doktrinarno fiksirao. Stoga izbegavam izraz »psiho­
analiza« kada diskutujem o drgim a ne samo tehnič­
k stvarima.
Sto s tiče Frojdove psihonalize, ova s sstoji
o tehnike koja nam dozvoljava da takozvane pti­
snute, nesvesno pstale sadržaje pnov prveemo
svesti. Ova tehnika je terapijska metoa, oređena
za tretiranje i leenje neuroza. U svetlu ove metoe
izgleda kao da neuroze nastaju tako što s neprijatna
sećanja i tendencije, takozvani inkompatibilni sdr­
žaji ptiskuju iz svesti i pstaju nesvesni pmou
neke vrste moralnog resntimana, koji piva na va­
spitnim uticajima. Tako psmatrano, nesvena psi­
hička delatnost, takozvano nesvesno, izgleda uglav­
nom kao reeptaculum svih sdržaja koji su nepri­
jatni svesti kao i svih zabravljenih utisaka. Ali s
duge strane ne mogu s zatvoriti oi pred činjeni­
com da upravo inkompatibilni sadržaji ptiču iz ne­
svesni h nagona, dakle da nesvesno nije smo reep­
taculum, već upravo majka onih stvari kojih svest
, želi da se oslobdi. Međutim, mi smero da pemo
korak dalje: nesvesno stvaralački proukuje noe
sadržaje. Sve što je ikada stvorio čovekov duh pte­
klo je iz sdržaja, koji su u krajnjoj liniji bili nee­
sne klice. Dok Frojd psbno naglašava prvi askt,
Ja ističem ovaj poslednji, a da ne ospravam pr.
Iako nije nebitno da čovek obilazi sve neprijatnosi
i trudi se da ih, po mogućstvu, izbegne � zbog tga
57
rado :aboravija sv uno što ÎW Î ' odgovara, I pak ml
.g) da znatno važnij ut\'rditi u čemu W , .apravo,
sastoji pzi ti t'lla delatnost nesvesnog. Posmatrano Ö
I
íÀÍ strane 11eSl'esno se pja ' ljuje Iao cel,okllpnost
!rih sadržaja kojt se nalaze in stat n nascendi . Ova
neosporna funkcija nesvesnog uglavnom Je ometana
ledino ptiskivanjima iz područja svesti i ovi pre­
mećaji prirodne d latnosti n svesnog su svakako
osno\-ni izvor takozvanih psihogenih obljenja. Ne-
vesno se možda može najbolje razumeti ako s shva­
tI kao prirodni organ s njemu speifičnom, produk­
tivnom energijom. Ako zbog potiski\'anja njegovi
proukti ne naiđu na prijem u svesti, onda nastaje
neka vrsta pvratnog zastoja, ustave, neprirodna i n­
hIbiciJa korisne funkcije, isto kao kada j žuč, nor­
malni prouk funkcije jetre. ometena u isticanju u
crevo. Zb
g
ptiskivanja nastaju pgrešni psihički
odvoi. Kao što žuč prelazi u krv, tako i ptisnutI
držaj ir dira u druga psihička i filiološka područja.
U histerijI su naroito ometen fiziološke a u drugim
nEurozama, kao opsesivnim l pri ilnim neurozama,
uglavnom psihičke funkcije uključujućI i snove. Kao
. to NÍ u somatskim simptomima histerije i u psihič­
Ki m 'I mptomima ostalih neuroza (takođe 1 psihoza)
može dokazah dejstvo potisnutih sadržaja, to se isto
moi u(initi i za snovE. San je, po sebi, normalna
funkCija koju može omestI s aza, usta ' a isto kao 1
drugt> funkcije. Fl ojdo\' a teOrija SflO\ a u.ima u vb­
4Ì1 pa č!k objašnjava nuve samo p o im uglom
n;P f.e kao da oni ni u lJ lsta dl UgO do simptomi. Kao
�t' je poznato $ sa dlugim duhovni m područji ma psi­
hoanal i 7a po 'hIpa na sličan način, na primer sa umet­
nički m delima, gde međuti m na bolan način dolazi na
'Idelo da umetničko delo nije simptom, \ e genuino
:tvaralašt\o. Stvaralačko delo mO;e se razumeti samo
1 njega samvg, Ah ako s shvati kao patološki ne­
porazum, koji neko želi da objasni kao neurozu, tada
IL ovog pkušaja objašnjenja nat�.e kuriozum dosto­
Jan žaljenja.
Isto važi i za snove. San je svojstveni proukt
nesvesnog, koji je pomoću ptiskivanja samo izopa-
58
'tn Ì l .obli (n. Zbog toga se uvek .abasa na stranpu­
hel ako s pkuša da . san objasni samo kao simp­
tom ptiskivanja.
Ograničimo s .a trenutak na rezultate Frojdo\ L
psihoanalize. U njenoj teoriji čovek s pjavljuje kao
nagonsko biće. koje Ö u različitim odnosima sudara
s zakonskim ograničenji ma ili moralnim normama
kao i spstv ·nim uvidom i zbog toga j prinuden da
ptiskuje izvesn nagon sasvim ili nj iho delimičm
ude. Cilj metod je da se ovi nagonski sadržaji pri­
vedu svesti i da 'e otkloni njihovo potiskivanje po­
moću svesne korekture. Opasnosti, koja potiče od nji­
hovog oslobddanja, suprotstavlja SP objašnJenj da
ovi nisu ništa drugo do infanti lne maštane želje, koje
pristojan čovek jedino može da potisne. Takode
pretpstavlja da se on mogu sublimirah«, kako
glasi tehnički izraz, pod čim se podrazumeva neka
vrsta preokreta u korisni oblik prilagođavanja. Ako
neko veruje da s ovo može načiniti voljno. on e sva­
kako vara. Ali tamo gd ne pstoji ova nužnost ili
neumoljiva ptreba, »sublimacija« nije ništa drugo
do samoobmana. novo. ovaj put ne 'to suptil nij e po­
t iskivanje,
Da II se u ovoj teoriji i u ovom lhvatanJ u čoveka
nalazi nesto što bl bilo korisno za naš pogled na svet?
Smatram jedva da ima nesto, Dobropoznati raciona­
l istički materijalizam kraja devetnae tog 'ck a j
·ML što kao vodeća ideia stoji iznad psihologije tuma­
( "r' ja l'roj dove pSihoanalize. OdatlE r,e proističe ni­
kakva drugačija slika sveta i Lbog toga ni neki dl L*
gačiji čov ekov stav prema s\.etu. Ali ne slile s zab­
raviti da je samu u malom broju slucaje "a stav upli­
\ isan teorijom
.
Daleko efika.; niji put ide preko fak­
tora os('ćanja. U svakom slučaju nisam u stanju da
sagledam kako suvo teorijsko izlaganje treba da do­
prp do osećanja ø • Ja bih mogao da iznesem vrlo isrp­
nu statistiku kaznenih zavoda a pri tom će mOJ
čitalac zaspati. Ali ako ga provedem kroz zatvur i h
duševnu bol nicu. on n će zaspati , \'eć ć biti po du­
bokim ut iskom doživl.knog. D' l i .k Buda pr ouča\'a
neku nauku? Ne, susret i viđenje staroti, blesti 1
srti bili s ono što je zažeglo njegovu dušu.
Tako nam zapravo ništa ne kazuju delom jedno­
strana, delom pgrešna shvatanja Frojdove psihona­
lize. A, ako bacimo pgled u psihoanal stvah
slučajeva neuroza i tamo sgledamo kakva }'ustoš­
nja mogu da načie takozvana potiskivanja, kakva
raaranja donosi nebraćanje pažnje na elementara
nagonska zbivanja, tada stičero - blago rečeno -
snažan utisak. Nema oblika ljudske tragedije koja u
danom slučaju ne proističe iz ove brbe čovekovog Ja
protiv nesvesnog. Ko je ikada vide užas tamnica,
ala za duševne blesti i blnica, taj će, zahvaljujući
utisku koji će načiniti ove stvari, znatno obogatiti
svoj pogled na svet. Sa istim će se sudariti kada baci
pgled u ponor ljudskih patnji koje se otvaraju iza
neuroze. Kolko puta sm čuo uzvik: »Pa to je uža­
sno! Ko bi tako nešto pmislio! « Covek stvaro ne
.može oriti da je to snažan utisak koji s prima
sdejstvom neesnog kada s pkuša da se, sa neop­
hOnom savesnošću i temeljno istraži struktura neu­
roze. Takoe je zasluga nekome pokazati sirotinjske
četvrti Lndona, a ko je video slums, više je sagle­
dao nego onaj ko ih nije vde. Ali to je smo p­
sticaj, a još ostaje neogovoreno pitanje: šta treba
time da s postigne?
Psihoanaliza je zderala odoru sa činjenica koje
s bile vrlo malo poznate i čak načinila pokušaj da
s njima pzabavi. Ali kakav stav ima za tako nešto?
Dt li je njen zauzeti stav nov, drugim rečima da li je
veliki utisk bio plodono? Da li je on promenio
sliku sveta a time i unapredio naš pogled na svet?
Pogled na svet psihoanalize je racionalistički materi­
ja, pgled na svet u suštini praktične prirodne
naue. A ovakav pgled osećamo nedovoljnim. Kada
za jednu Getevu su smatramo d j m
nJegovog kompleksa prema majci. kada se Napoleon
objašnjava kao s1učaj protet ua a. FIanj
Asiši ptisnutom seksualnošću onda nas obuzim
dubko nezadovolj Nedovoljan je ovakav pgled
i nije pgodan u onosu na najznačajniju stvarnost
60
stvar. Gde ostaju le ta, ve1ičin
.
svetost! Ove su
ipak žive s vamos i DZ kojih bi ljudski život bio tu­
poglav pr ko svake mere. Gde osta' e .a
'
odgovor
na pitanje nečuvenih patnji i onflikata? U ovom od­
govoru moralo i aa zazvuči 1 r nešto što bi pwe­
ćalo na veličinu patnji. Ali ma koliko da je pželjan
čisto razumni stav racionalizma ko ovaj pre
preko smisla patnje. Ova se gura u stranu i oglašava
n važnom Bila je velika larma ni oko čega. Mnogo
štošta spada u ovu kategoriju, ali ne sve.
Greška leži, kao što je pomenuto, u činjenici da
takozvana psihoanaliza ima, doduše, naučno ali smo
racionalno shvat<je nesvesnog. Kada se govori o na­
gonima, tada se misli da s time izražava nešto po­
znato, U stvarosti govori se o nečem nepoznatom.
U stvarnosti znamo j edino da nam iz tamnih sfera
psihe prIdolaze uticaji koji nekako moraju biti prim-
'
ljeni u svest da bi se otklonili štetni poremećaji dru-
gih funkcija. Potpuno je nemoguće bez daljnjega reći
koje su prirode ova dejstva, da li počivaju na seksu­
alnosti, na nagonu za moći ili drugim nagonima. Ona
su naprosto dvoznačna i čak mnogoznačna kao i
smo nesvesno.
Već sam prethodno naglasio da je nesvesno re­
zervoar za sve zaboravljeno, proteklo i ptisnuto, ali
ono je isto tako ona sfera u kojoj se sreću sva subli­
mi nalna zbivanja, na primer, čulni opažaj i koji su
is lviše slabi da bi mogli da dopru do svesti i najzad
to je plodno tle iz koga raste sva psihička budućnoi.
Kao št. "namo da neko potiskuje nepodesnu želju i
da na taj način može da prisili njenu energiju da s
pr'druži nekoj drugoj funkciji, znamo isto tako da
neko ne može privesti u svest njemu daleko doseća­
nje, zbog čega njegova en
e
rgija ometajući otiče u
drgu funkciju. Cesto s vdeo slučajeve kod kojih
nenormalne seksualne fantazije iznenada potpuno
nestaju trenutku kada se u svesti pojavi nova mi­
so ili sadržaj , ili gde migrena trenutno prestaje kada
neka nesvesna pesma postane svesna, Kao što se
seksualnost može nesvojstven izaziti t fantaziji�
tko se isto stvaTalačk fantazija može nesvojstvena
61
I z razi t ! tl seksualnost i . Kao .to Jt' jt- ' dnom rekao Vol -
er: * gn HiÎologIe n i mport\ quoi pt>nt dt 'lg1\ ¡
n i Îportt quo i , to isto moramo reći i za ne ve�no
U svakom slučaj u nikada ne znamo unapred šta Jl'
šta. U odnlsu na nesve no i mamo samo dar naknad­
nog znanja, a i zvan o\'oga je a priori nemoguće da O
bi lo šta sazna o stanj u stvari ÌÎ nesve nom. Svaki ÄU^
kl j učak u ovom pogledu je prizato i prih\'aćelhJ
,· kao da .
Pri ovakvom stanju stvari nes 'esno nam i zgledt
kao vel i ko X, o koga, što je jedino n sumnjivo, po­
t iču znatni uticaji . Jedan pogled na religij1 i svetskt.
istorij u moze nam pokazati kako su istorijski značaj ­
na ova dejstva. Jedan pogled na patnje današnjeg
čoveka pokazuje to isto. Mi se izražavamo samo ne­
što drugačije. Pre pet stoti na godina se govorilo nju
j
opseo đavo". sada ona i ma histerij u; rani je s go­
vori l o on j omadijan, sada Ö to naziva ÎeuÎoza že­
l uca, Cinj nice su iste, samo je ranije obj ašÎjenj .
psihološki uzev, skoro egzaktno. Dana i mamo racio­
na1ističk oznake . · i mptoma. koje su, zapravo, besdr­
žaj nÍ- Jer kada kažem da jc nekoga opso zao duh
ti me opiDujem činjenicu da opsednuti zapravo ni jt
l egit i mno bole · tan, već da pati zbog nevidl ji vog du­
hovnog uticaja, kojeg s n može osloboditi ni na kOJ I
način. Ovo nevidlji vo n što j e takozvani autonomnI
kompLeks, ne 've ni sadržaj koj i je izmakao dohvatu
'vesne volje. Nai me. ada S analizira psihologija rll'­
u roze, otkri va Í takozvani kompleks koji Å ne
p

naša kao sadržaji svc ·ti, nai me da odlaz i nestaj L
po našoj želj i, ve on prati sop 't vene zakone: drugifl .
rečima je nezavistan, autonoman, kako glasi tehnički
izraz. On se ponaša kao davolak koji 't !ll' mOŽe
uhvati ti . A kada s ¬ što odgovara namerama pS1h()­
analize * kompleks priv de u 've ·t, onda . uzvi kl l<"
sa olakšanjem: , Ah, to j bil o on :· to mi jt tako snll'­
talo! « I na i7glLd ti me j e nešto dobijeno - nai ÎÀ1
'i mptomi e gub : kompl k. j ., kakf s to kaze, rao
Årešen. :ožemo .·e pridružiti et * om u:'i ku: ·, Ra­
zjasni l i ' mo! - Al sa Gete m morÜmo nasta ' i t i : [ pak
se poi avl j uj u sabl a:t i u Teg(' l u' Tek sada N1' raz! -
kriva pravo stanje stvari ; naiml'. postaje nUm J<m'
da do ovog kompleksa uopšte nije moglo doi da ml;
naša pri roda ni je dodel i la taj nu nagonsku snagu. Št..
pod ti me mi sl i m. objasniću na jednom prinw,"u.
Jedan pacijent pati od neurotski h si mptoma Ž('- f
l uca koj i O sastoje od bolnog zatezanja, sl ično stanje
gladi. Analiza je otkri l Ü i nfanti l nu čežnj u za maj kom.
takozvani kompleks majke. Sa ovim novostečeni m
uvidom simptomi NL¡ se i zgubi l i . al i zato je ostalU Čt­
žnja, koja se. uz konstataciju da to nije ništa drugo
do i nfanti l ni kompleks majke, nikada nije mogla utu­
l i ti . Ono što je prethodno quasi bilo fizička glad ;
fizički bl , postalo jt' psihička glad i psi hički bol . Co­
vek čezne za neči m i 7ÎÛ da samo pogrešno misli n;'
majku. Postoji činjenica zasad neutoljiv\ čcžnjt·. M
ogovor na ovo pi tanj e je znatno teži negu svođenje
neuroze na kompleks maj ke. Ce7nja ,it' stal l l i zahte\ ,
mučna. aktivna praznina. kuja Þf` ;amo pri " remenu
zaboravlja ali ½\ nikada nt� moze prevazi<i snagom
volje. Ona s uvek iznova javlja. Pre svega se tit' 7ld
' oakle potičt> ova 'Čežnja. čovek možda ćak i Î1 znu.
za či m zapravo čezne. O tome s može mnogo štošl<t
nagadati. al i jedi no šta O sigurno možE rti !¡ tome
jeste da nesvesno nešfo koje > nalazi > onu stranu
kompl eksa majke izražava ovaj zahtev Î ntza\'i�o( od
naše svesti , nepristupačno našoj krHki. u\'ek iznova
podiže svoj glas. Ovo nešto jt ono što označavam kao
autonomni kompleks. Iz ovog i7vora ptič( nagonska
snaga, koja prvobitno održava i nfanli l n(\ 7ahtevc L
odnosu na majku i ti me prouzrokuje Ot'urozu, pošto
će odrasla svest odbaci ti i potisnuli kao fH'Spoji v j e­
dan ovakav dečj i zahtev.
Svi infantil ni kompleksi 1 kraj njOJ l i nij i QL' svo­
de na autonomne sadržaje nt·s\·esnog. Pri mi ti\" ni duh
je ove stran." i neraÂuml j i vt' ladr;.<ije pf'rsmi fikovao
kao duhove, demone i bogo `!' i pokušao sakral ni m j
magijskim ri tual i ma da udovol ji nj i hovi m zahh>vi ra ,
U pravom priznavanj u či njt· nica. da Þ1 ova glad i l l
7pd ne mogu utol i ti ni j elom ni pićem ni t i \ raćanjtl
Ll majči nI ¹ kri lo. pri mi t i vni duh je st voli o sl i ke ne"
vi rl j i dh. surp" nj i \' i h i ambi ci l JZni h bi ća. koj a >\
uticaj nija, j ača i opasnija od čoveka, pripadnici ne­
vidljivog sveta koji je ipak stopljen sa vidljivim, tako
sjedinjen da duhovi čak stanuj u u loncima. Duhovi
i vradžbine su uzroci oboljenja kod primitivaca. Kod
njega su se autonomni sadržaji projektovali u ove
natprirodne figure. Nasuprot tome naš svet j e oslo­
boen od demona - sve do značajnih ostataka. Ali
ostali su autonomni sadržaji i njihovi zahtevi. Oni se
delimično mogu izraziti u relIgij ama, ali što s reli­
gije više racionalizuju i razvodnjavaju - skoro ne­
izbežna sudbina - tim zamršeniji i tajanstveniji po­
staju putevi na kojima nas ipak stižu sadržaji nesve­
snog. Jedan od najuobičajenijih puteva je neuroza,
šta bi čovek najmanje naslućivao. Pod neurozom
obično se zamišlja nešto manje vredno, medicinsko
»quantite negligeeble«. Neopravdano, kako smo vi­
deli! Iza neuroze se kriju oni snažni psihički uticaji,
koji leže u osnovi našeg duhovnog stava i njegovih
najuticajnijih, vodećih ideja. 1aclOnaIistlc i materi­
j alizam, oval na lZg d nepodozriv duhovni stav, je
psihološki pokret protiv misticizma. Ovaj je potajni
antagonist koga treba suzbiti. Materjalizam i mistici­
zam nisu ništa drugo do psihološki par suprotnosti,
isto kao ateizam i teizam. To su dva zavađena brata,
dve različite metode kojima s pokušava da se ne­
kako izađe na kraj sa dominantnim nesvesnim utica­
jima, jedna pomoću oricanja, druga pomoću pri­
znavanja.
Stoga, ako treba da obeležim ono najbitnije što
je analička psihologija mogla da doprinese na�em
pogledu na svet, onda je to sznanje da postoje ne­
svesni sdržaji koji ističu neporecive zahteve ili zrače
uticaje s kojima s svest nolens volens mora uhvatiti
ukoštac.
Moje dosadašnj e izlaganje moglo bi s smatrati
nezadovolj avajućim kada bih ono nešto, koje sam
označio kao autonomni sadržaj nesvesnog, ostavio u
ovom neodređenom obliku bet pokušaja da opišem
ono do čega j e, o ovim sadržajima, empirijskim pu­
tem doprla na psihologija.
64
Da je, kako pretpostavlja psihoanaliza, time dat
definitivan i zadovolj avajući odgovor, da j e npr.
prvobitna, infantilna zavisnost od majke uzrok če­
žnje, sa ovim saznanjem moralo bi i da naiđe razre­
šenje. Postoje ovakve infantilne zavisnosti, koje
stvarno nestaju kada se podrobno sagledaj u. Medu­
tim, ova činjenica ne treba da zavede ka uverenju
da je u svim slučajevima tako. U svim slučajevima
nešto zaostaj e, ponekad na izgled tako malo da j e
slučaj praktički završen, ponekad, međutim, tako
mnogo da ni pacijent ni lekar nisu zadovoljni sa re­
zultatom, često čak tako mnogo da se ima utisak kao
da se uopšte ništa nije ni desilo. Osim toga tretirao
sam veliki broj pacijenata koji su bili svesni svog
prvobitnog kompleksa do u najsitnije pojedinosti, a
da im ovaj uvid ništa bitnije nij e pomogao.
Uzročno objašnjenje može naučno biti relativno
zadovoljavajuće, ali ono ipak u sebi ima nešto psiho­
loški nezadovolj avajuće, ukoliko čovek sa ovim obja­
šnjenjem još ne zna i isto tako ne vidi šta da čini sa
osnovnom nagonskom energijom. Ako znam da epi­
demija tifusa potiče od inficirane pijaće vode, time
još nije otklonjeno zagađivanje izvora. Stoga je zado­
voljavajući odgovor dat tek onda kada se zna šta je
ono nešto, koje je održalo infantilnu zavisnost do u
odraslo doba i na šta cilja ovo nešto.
Kada bi se čovekov duh rađao kao potpuna ta­
bula rasa, ne bi bilo ništa od ovih problema, pošto
tada u duhu ne bi bilo ničega što ovaj nij e stekao ili
što nij e u nj ega presađeno. Ali u individualnoj čove­
kovoj duši ima mnogih stvari koje ovaj nikada nije
stekao, pošto se čovekov duh ne rađa kao tabula rasa,
isto tako kao što svaki čovek nema sasvim nov i je­
dinstven mozak. Coveku je mozak urođen, što je re­
zultat razvitka - beskraj no dugog niza predaka.
Ovaj mozak se stvara u svakom embriju u svoj svo­
joj izdiferenciranoj potpunosti, i kada započne sa
funkcionisanjem, nepogrešivo daje rezultate koji su
već bezbroj puta pre toga produ kovani u nizu pre­
daka. Cela anatomija čoveka je nasleđen sistem,
identičan sa ancestrainom konstitucijom, koji će ne-
b JUD§, LO8OI8D8 OEÎ8, ÏÏÏ
65
pogreslvo funkcionisati na isti nacm kao pre. Usled
toga je mogućnost da se produkuje nešto novo, su­
štinski različito od ranijeg, neznatno mala. Dakle, svi
oni faktori koji su bili bitni našim bližim i daljim
precima, biće i nama bitni, pošto ovi odgovaraju na­
sleđenom organskom sistemu. Oni su čak neophod­
nosti koje se manifestuju kao potrebe.
Moj čitalac ne mora da se plaši da ću govoriti o
nasleđenim predstavama. To mi je strano. Autonom­
ni sadržaji nesvesnog ili dominante nesvesnog, kako
sam l nazvao, nisu nas1eđene predstave, već nasle­
đene mogućnosti, čak neophodnosti da se ponovo
stvaraju one predstave koje su dominante nesvesnog
od davnina izražavale. Sigurno da svaka religija ove
zemlje i svako vreme imaj u svoj j ezik, koji može
beskrajno da varira. Ali od malog je značaja da li
u mitologiji j unak savladava čas aždaj u, čas ribu ili
neko drugo čudovište; fundamentalni motiv ostaje
isti i to je zajedničko dobro čovečanstva, a ne prola­
zno uobličavanje različitih područja i epoha.
Tako se čovek rađa sa svojom komplikovanom
duhovnom podlogom, koja ni iz daleka nije tabula
rasa. I najsmelijoj mašti pomoću duhovne nasi edne
mase povučene su određene granice, a i kroz veo naj­
divljije fantastike svetlucaju one dominante, koje su
od davnina inherentne čovekovom duhu. Izgleda nam
vrlo čudnovato kada otkrijemo da duševni bolesnik
razvija fantazije koje se skoro identično mogu sresti
kod primitivnog čoveka. Međutim, bilo bi čudnovato
kada ne bi bilo tako.
Sferu psihičke nasledne mase nazvao sam kolek­
tivno nesvesno. Svi sadržaji naše svesti su stečeni in­
dividualno. Kada bi se čovekova psiha sastoj ala j e­
dino i samo iz svesti, onda ne bi postojalo ničeg
psihičkog što ne bi tek nastalo tokom individualnog
života. U tom slučaju uzalud bismo tražili bilo kakve
uslove ili uticaj e iza prostog kompleksa vezanog za
roditelje. Dovođenjem u vezu sa ocem i majkom iska­
zala bi se i poslednja reč, pošto su oni figure koje su
najpre i isključivo uplivisale na našu svesnu psihu.
U stvarnosti, međutim, sadržaji naše svesti nisu na-
66
stali samo preko dejstva individualne okoline, već su
ovi uplivisani i raspoređeni pomoću psihičke nasled­
ne mase, pomoću kolektivno nesvesnog. Sigurno d je
upečatljiva slika individualne majke, ali je još upe­
čatljivija činjenica da je ova slika stopljena sa nesve­
snom spremnošću, naime sa urođenim sistemom ili
sikom, koji svoje postoj anje ima da zahvali stanju
da se majka i dete odvajkada nalaze u simbiotskom
odnosu. Tamo gde u ovom ili onom smislu nedostaje
individualna majka, nastaje gubitak, tj . zahtev za is­
punjenjem kolektivne slike majke. Instinkt je tako
reći nezadovoljen. Iz toga često nastaju neurotski po­
remećaji, ili bar karakterološke svojstvenosti. Kada
ne bi postoj alo kolektivno nesvesno, tada bismo na­
prosto mogli sve učiniti vaspitanjem, bez štete ljudi
bi mogli da se obogaije do psihičke mašine ili da sc
odgajaju do zamišljenog ideala. Ali svim ovim nasto­
janjima povučene su uske granice, koje zahtevaju
ispunjenje skoro nesavladljivih zahteva.
Kada bi na primeru pacijenta sa neurozom želu­
ca trebalo tačno da označim šta je ono nešto u nesve­
snom, koje s onu stranu ličnog kompleksa majke po­
država kako neodređenu tako i mučnu čežnj u, onda
odgovor glasi : to je kolektivna slika majke, ne ove
lične majke, već naprosto majke.
Ali zašto, sigurno će se postaviti pitanje, ova
kolektivna slika izaziva ovakvu čežnju? Odgovoriti
na ovo pitanje nije sasvim lako. Kada bismo mogli
neposredno da predstavimo šta je kolektivna slika,
koju sam tehnički označio i kao arhetip, tada bi bilo
jednostavno razumeti njeno dejstvo.
Da bih ovo objasnio, razviću sledeću misao: veza
fajka-dete je svakako najdublja i najupečatljivija
od svih koje poznajemo; dete je tokom čitavog vre­
menskog perioda tako reći deo majčinog tela! Kasni­
je je godinama deo psihičke atmosfere majke i na taj
način je sve prvobitno u detetu tako reći nerazdvo­
jivo stopljeno sa slikom majke. Ovo nije tačno samo
za pojedinačne slučajeve, već se potvrđuje i istorijski.
To je apsolutni doživljaj niza predaka, naprosto or­
ganska istina, kao međusobna veza polova. Naravno.
å"
67
tako se i u arhetipu, u kolektivno nasleđenoj slici
majke, nalazi onaj izvanredni intenzitet veze, koj i
pre svega instinktivno navodi dete da se grčevito
vezuje za majku. Sa godinama prirodno da čovek
prerasta majku, ali ne isto tako prirodni arhetip, pod
pretpostavkom da se on više ne nalazi u stadijumu
skoro životinjskog primitivizma, već da je dostigao
izvesnu svesnost a time i izvesni stupanj kulture.
Ako je samo instinktivan, nj egov život protiče bez
samovolje, koja uvek pretpostavlja svest. On protiče
prema nesvesni m zakonima, i nigde ne nastaje od­
stupanje od arhetipa. Ali ako bar donekle postoj i de­
lotvorna svest, onda se svesni sadržaj uvek precenj u­
je u korist nesvesnog, odakle proističe iluzija da se
prilikom razdvaj anj a od majke ne dešava ništa drugo
do da je neko prestao da bude dete te individualne
žene. Svest poznaje samo individualno stečene sadr­
žaje, i zbog toga poznaje samo individualnu majku i
ne zna ništa o tome da je ova istovremeno nosilac i
reprezentant arhetipa, da je tako reći »večita« majka.
Odvajanje od majke je, međutim, zadovoljavajuće
samo onda, kada je obuhvaćen i arhetip. Isto, narav­
no, važi i za odvajanje od oca.
Nastajanje svesti a time i relativne slobode vo­
lje uslovljava mogućnost odstupanja od arhetipa a
time i od instinkta. Ako dođe do odstupanja, onda do­
lazi do disocijacije između svesti i nesvesnog, a time
i do opažljive, obično vrlo neprijatne aktivnosti ne­
svesnog, i to u obliku unutrašnje, nesvesne vezanosti,
koja se ispoljava simptomatski, to j est indirektno.
Tada nastaj u situacije u kojima izgleda kao da čovek
još uvek nije slobodan od majke.
Primitivni duh ove dileme doduše nije shvatio
ali ih je stoga tim j asnije osetio, pa je stoga-uključio
vrlo važne rituale između detinjstva i odraslog doba,
rituali zrelosti za ženidbu i udadbu i osveštavanje
muškaraca, čija je, sasvim nedvosmisleno, svrha da
magijski prouzrokuju odvajanje od roditelja. Ove
pripreme bile bi sasvim izlišne, kada se veza sa rodi­
teljima ne bi osećala isto tako magijski. Ali magijsko
je sve gde su upleteni nesvesni uticaji. Ovi rituali ne
68
smeraju samo odvajanje od roditelja, već i prevođe­
nje u odraslo stanje. Tome se pridružuje potreba da
ne sre preostati nijedna čežnja za detinjstvom, to
j est da se prekriju zahtevi ozleđenog arhetipa. Ovo se
dešava na taj način što se intimnoj povezanosti sa
roditeljima suprotstavlja druga veza, naime ona s
klanom ili plemenom. U ovu svrhu služe različita te­
lesna obeležja, kao obrezivanja i ožiljci, kao i mistič­
ne pouke koje mladi čovek stiče prilikom posvećen ja.
Rituali posvećivanja su često izrazito surovi.
Ovo je način za koji, iz njemu nepoznatih razlo­
ga, primitivni čovek smatra da je neophodan da udo­
volji zahtevima arhetipa. Jednostavno odvajanje od
roditelja nije mu dovoljno, već mu je potrebna dra­
stična ceremonija koja izgleda kao žrtva onoj sili
koja bi mogla da zadrži mladog čoveka. Iz ovoga se
bez daljnjega može prepoznati snaga arhetipa: on
prisiljava primitivnog čoveka da postupa protiv pri­
rode, da joj ne bi potpao. To je, zapravo, početak svih
kultura, neizbežna posledica svesnosti sa njenim mo­
gućnostima da odstupi od nesvesnih zakona.
Našem svetu su odavno postale strane ove stvari.
ali time priroda u nama nije ništa izgubila u svojoj
snazi. Naučili smo samo da je potcenjuj emo. Među­
tim, u nedoumici smo kada se suočimo sa pitanjem.
kako treba da se ponašamo u susretu sa dejstvom
nesvesnih sadržaja. Za nas više ne vrede primitivni
rituali. To bi bio veš tački . i nadasve neuspešan korak
unazad. Za to smo već isuviše kritični i psihološki
odmakli. Ako bi mi se postavilo ovo pitanje, ja bih
bio u nedoumici. Mogao bih reći samo toliko da već
godinama kod velikog broja mojih pacijenata po­
smatram na koje će puteve instinktivno zakoračiti da
bi udovoljili zahtevima nesvesnih sadržaja. Naravno
da bismo daleko prevazišli okvire j ednog predavanja
izveštaj em o ovakvim posmatranjima. U vezi sa ovim
uputio bih na stručnu literaturu, gde je podrobno ra­
zrađeno ovo pitanje.
Ako mi je uspelo da u današnjem predavanju
orenesem saznanje da su u našoj sopstvenoj nesve­
S11< .' :ši aktivne one snage koje je čovek odvajkada
69
u prostoru projektovao kao bogove i tu ih počastvo­
vao žrtvama, onda sam potpuno zadovoljan. Sa ovim
saznanjem možemo uspeti da dokažemo da svi ovi
raznoliki religijski obredi i ubeđenja, koji su odvaj­
kada imali tako veliku ulogu u ljudskoj istoriji, ne
potiču od voljnih pronalazaka i mišljenja pojedinaca,
već da mnogo pre za svoje poreklo ima da zahvale
postojanju uticajnih nesvesnih sila, koje čovek ne
sme da zapusti bez poremećaja duševne ravnoteže.
Ono što sam pomenuo u vezi primera kompleksa maj­
ke, naravno da je samo j edan od mnogih slučajeva.
Arhetip majke je jedan j edini slučaj kome se lako
može dodati niz drugih arhetipova. Ovo mnoštvo ne­
svesni h dominanti objašnjava raznolikost religijskih
predstava.
Svi ovi faktori su još uvek aktivni u našoj duši,
samo su prevaziđeni njihovi izrazi i njihova procena,
ali ne i njihovo stvarno postoj anje i dejstvo. Cinje­
nica da ih sada možemo razumeti kao psihičke veli­
čine, je nova formulacija, nov izraz koji će možda
omogućiti da se otkriju novi putevi, na kojima se
mogu uspostaviti nove vez sa njima. Ovu moguć­
nost smatram vrlo značajnom, pošto kolektivno ne­
svesno ni u kom slučaju nije neka vrsta opskurnog
ugla, već svemoćna naslaga iskustva predaka od pre
bezbroj miliona godina, eho preistorijskih svetskih
zbivanja, kome je svako stoleće dodavalo nemerijivo
mali iznos varijacija i diferencijacija. Pošto je kolek­
tivno nesvesno u krajnjoj liniji naslaga svetskih zbi­
vanja koja se izražava u strukturi mozga i simpati­
kusa, onda ono u svojoj celovitosti znači neku vrstu
bezvremene, u neku ruku v čite slike sveta koja je
suprotstavljena našoj trenutnoj svesnoj slici sveta.
To znači, izraženo drugačije, ništa manje do drugi
svet, ogledalo sveta, ako se tako hoće. Ali za razliku
od slike u ogledalu, nesvesna slika ima njoj svojstve­
nu energiju, nezavisnu od svesti, zahvaljuj ući kojo]
može razviti snažna dejstva na psihu, dejstva koja se
ne šire na površini sveta, već utoliko jače utiču na
nas iznutra, iz mračnih dubina, nevidljiva za svakog
onog ko nije podvrgao dovoljnoj kritici trenutnu sli-
70
ku sveta i na taj način i samom sebi ostao skriven.
Da svet ima ne samo jedno spolja već i jedno unutra,
koje ne samo da spolja nije vidljivo, već u bezvreme­
noj prisutnosti nadmoćno deluje na nas iz najdublje
i na izgled najsubjektivnije pozadine duše, smatram
saznanjem koje nezavisno od činjenice da je ono sta­
ra mudrost, u ovom obliku zaslužuje da se smatra no­
vim faktorom koji formira pogled na svet.
Analitička psihologija nije pogled na svet, već
nauka, i kao takva liferuje građu ili oruđa, čime čo­
vek može izgraditi, razoriti ili poboljšati svoj pogled
na svet. Danas ima veliki broj onih koji u analitičko]
psihologiji vide pogled na svet. Zeleo bih da je to, jer
onda bih bio oslobođen napora istraživanja i sumnji
a izvan toga mogao bih j asno i jednostavno da poka­
žem koji put vodi u raj . Na žalost, dotle još nismo
došli. Ja eksperimentišem samo u okviru pogleda na
svet, pokušavajući da razjasnim sebi koji je značaj i
opseg novih zbivanja. A ovo eksperimentisanje je u
izvesnom smislu put, pošto je, najzad, i naše sO
J
stve­
no o�to' anje eksperimenat prirode, pokusaj sa Jea­
nom novom ombinacijom.
N au ka nije nikada pogled na svet, već samo oru­
đe za tak� nešto. Da li će neko prihvatiti ovo oruđe
ili ne, to pitanje zavisi od protupitanja, koje dotič­
nom već služi kao pogled na svet. Jer niko nije bez
pogleda na svet. U krajnjem slučaju on ima bar taj
pogled na svet, koji mu je nametnulo vaspitanje i
okolina. Ako mu taj pogled na svet, na primer, kaže
da je » najveća sreća dece ovog sveta biti ličnost",
onda će on bez ustezanja dobrovoljno prihvatiti na­
uku i njene rezultate, da bi time kao oruđem izgra­
dio pogled na svet a samim tim i samog sebe. Ali ako
mu njegovo hereditarno shvatanje govori da nauka
nije oruđe, već sama po sebi cilj i svrha, onda će on
slediti parolu, koja se od pre oko sto pedeset godina
sve više i više ispoljava kao punovažna, praktički
presudna. Pojedinci su se, doduše, očajnički ovome
opirali, pošto se nj ihova ideja o savršenstvu i smislu
uzdizala iz usavda ana čovekove ličnosti a ne iz
difer
e
CIran]a tehnički
h
reds ava, oJe neminovno
7 1
vodi u krajnje jednostranu diferencijaciju jednog
nagona, na primer, nagona za saznanjem. Ako je
nauka svrha samoj sebi, onda čovek ima svoj raison
d'etre samo kao intelekt. Ako je umetnost svrha sa­
moj sebi, onda kreativna sposobnost znači j edinu čo­
vekovu vrednost, a intelekt dopada u sobu za staTež.
Ako je sticanje novca svrha samom sebi, onda nauka
i umetnost mirno mogu da spakuju svoje prnje. Niku
ne može osporiti da je moderna svest skoro bezna­
dežno razbijena u ove svrhe po sebi. N a taj način OL
ljudi odgaj aj u samo kao pojedinačni kvaliteti, tako
da i sami postaju oruđa.
Tokom poslednjih sto pedeset godina doživel i
smo mnogobrojne poglede na svet - dokaz da je po­
gled na svet . diskreditovan, j er što je bolest teže le­
čiti, tim više za nju ima lekova, a što više ima sred­
stava, tim je svako pojedinačno ozloglašenije. Izgleda
kao da je fenomen »pogled na svet« kao zastareo po­
stao neupotrebljiv.
Teško se može predstaviti da je ovaj razvitak
čist slučaj, žalosna i besmislena nastranost, pošto
nešto po sebi pogodno i valjano obično ne iščezava
sa vidika tako žalostivo i podozrivo. Taj pogled mora
da je imao u sebi nešto nekorisno i loše. Stoga mora­
mo postaviti pitanj e: u čemu je greška pogleda na
svet uopšte?
Izgleda mi kao da se fatalna greška dosadašnjeg
pogleda na svet sastoji u tome što ovaj polaže pravu
da je objektivno punovažna istina, u kraj njoj liniji
čak neka vrsta naučne očevidnosti, što onda dovodi
do nepodnošljivih posledica da, na primer, isti dragi
Bog mora da pomogne Nemcima, Francuzima, Engle­
zima, Turcima i mnogobošcima, i najzad svima protiv
svih. Moderna svest u svom daljem shvatanju svet­
skih zbivanja sa grozom je odbacila ovakvu mon­
struoznost, da bi potom pokušala pre svega sa filo­
zofskim surogatima. Ali se ispostavilo da su i ova
polagala pravo na punovažnu istinu. To ih je diskre­
ditovalo tako da smo konačno dospeli do izdiferenci­
ranih rascepa sa njihovim ništa manje nego prepo­
ručljivim posledicama.
72
Osnovna greška svakog pogleda -a svet je nje­
gova čudnovata sklonost da važi za istinu samih stva­
ri, dok je on u stvarnosti samo ime koje dajemo stva­
rima. Da li ćemo se u nauci svađati oko toga da li
ime planete Neptun odgovara suštini ovog nebeskog
tela i da je samim tim jedino »pravo« ime? Nipošto
- i to je razlog zašto se nauka nalazi na višem stup­
nj u, pošto ona poznaje samo radne hipoteze. Samo
primitivan duh veruje u »prava imena«. U bajci se
patuljak Rumpelštilhen razbija u komade kada se po­
zove pravim imenom. Poglavica krije svoje pravo
ime i za svakodnevnu upotrebu dodaje prosto ime, da
ga niko ne bi omađijao pomoću poznavanja nj ego­
vog pravog imena. Egipatskim faraonima u reči Î
slici davana su u grobnici prava imena bogova da bi
mogao da ih savlada pomoću poznavanja pravog ime­
na. Posedovanje pravog imena Boga kabalisti (p­
znavaocu predanja, tajanstvenog tumačenja Starog
zaveta) znači apsolutnu magijsku moć. Ukratko: za
primitivni duh pomoću imena postavljena je sama
S ar. »Ono što kaže, biće«, glasi stara izreka Ptaha.
Pogled na svet pati od ovog dela nesvesne pri­
mitivnosti. Kao što je astronomiji nepoznato da su
stanovnici Marsa ovdašnj ima uložili reklamaciju
zbog pogrešnog nazivanja njihove planete, isto tako
možemo mirno pretpostaviti da je svetu strahovito
svejedno što mislimo o njemu. Ali zbog toga ne tre­
ba da prestanemo da mislimo o njemu. Mi to i ne či­
nimo, već nauka živi dalje kao ćerka i naslednica
starih, propalih pogleda na svet. Covek je onaj ko je
osiromašio pri ovom preokretu. U pogledu na svet
starog stila on je svoj duh naivno unosio u stvari,
svoj lik je smatrao licem sveta, sebe video kao sliku
i priliku Boga, čiju divotu nije bilo isuviše teško
platiti kaznama pakla. U nauci, međutim, čovek ne
misli na sebe, već samo na svet, na objekat .- on se
odvojio i svoju ličnost žrtvovao objektivnom duhu.
Zbog toga je naučni duh etički viši od pogleda na
svet starog stila.
Ali mi počinjemo da osećamo posledice ovog
propadanja čovekove ličnosti. Svuda se postavlja pi-
7· , - I
tanje pogleda na svet, pitanje smisla života i sveta.
U naše vreme su brojni i pokušaji vraćanja na po­
glede na svet starog stila, naime na teozofiju, odno­
sno za izgovor lakše - antropozofiju. Mi imamo po­
trebu za pogledom na svet, u svakom slučaju ima ga
mlađa generacija. Ako ne želimo da se razvijamo
unazad, onda novi pogled na svet mora da svako su­
j everje svede na njegovu objektivnu važnost, on
mora da prihvati da j e samo slika koju mi bojimo i
crtamo za ljubav naše duše, a ne magijsko ime kojim
postaVljamo objektivne stvari. Po led na svet nema­
mo za svet, već za n. Naime, a � n stvorimo sl
ku sveta ao celine. onda nećemo v'deti ni nas, po­
što smo mi ipak verni odraz upravo tog sveta. A
samo u ogledalu naše slike sveta možemo se potpu­
no sagledati. Mi se pojavljujemo samo u slici koju
smo mi stvorili. Samo u našem stvaralačkom delu
potpuno izlazimo na svetlo dana i upoznajemo same
ebe kao celinu. Nikada svetu ne stavljamo lice dru­
gačije od našeg sopstvenog, i upravo zbog toga mo­
ramo to da činimo da bismo našli sami sebe. Covek
se nalaz jz s vrhe nauke i umetnolti. č
je tvorac svo' ih oruđa Nigde ne stojimo bliže naj­
vecoj tajni porekla svega nego u spoznaji sopstvenog
bivstva, koje stalno uobražavamo da poznajemo. Ali
dubine svemira su nam poznatije od naših sopstvenih
dubina, gde možemo skoro neposredno da osi ušne mo
stvaralačko postojanj e i postajanje a da ih uopšte ne
shvatimo.
U ovom smislu analitička psihologija nam daje
nove mogućnosti svojim upućivanjem na postoj anje
maštanih slika, koje izrastaju iz tamne psihičke po­
zadine i tako nas obaveštavaju o zbivanjima u nesve­
snom. Sadržaji kolektivno nesvesnog su rezultat psi­
hičkog funkcionisanja niza predaka, dakle u svojoj
celovitosti prirodna slika sveta, stopljena i sažeta iz
iskustva miliona godina. Ove slike su mitske i stoga
simbolične, pošto izražavaj u sklad doživljavaj ućeg
subjekta sa doživljenim obJektom. Samo po sebi je
razumljivo da su sva mitologija i sva otkrovenja
proistekli iz ovog iskustvenog izvora i zbog toga će i
74
sve buduće ideje o svetu i ljudima poteći iz njega.
Svakako bi bilo pogrešno pretpostaviti da se ove ma­
štane slike nesvesnog mogu neposredno upotrebiti,
tako reći kao otkrovenje. One su samo sirovina ko­
joj j e, da bi dobila smisao, potrebno da se prevede
na j ezik odgovarajućeg doba. Ako uspe ovo prevođe­
nje, onda je naš saznajni svet pomoću simbola j ednog
pogleda na svet ponovo spojen sa praiskustvom čo­
večanstva; istorijski, opšti čovek u nama pruža ruku
upravo nastalom individualnom čoveku, doživljaj
koji je blizak onome doživljaju primitivnog čoveka,
koji se u ritualnom obedu mitski spaja sa totemom
predaka.
U ovom smislu analitička psihologija je reakcija
na pret ranu racionalizaciju svesti, koja se, u težnji
da stvori usmerene procese, izoluje protiv prirode i
tako čoveku otima njegovu prirodnu istoriju i pr ­
nosi ga u racionalno ograničenu sadašnjost, koja pre­
kriva kratak vremenski period između rođenja i smr­
ti. Ovo ograničenje rada osećanje slučajnosti i be­
smislenosti i ovo osećanje je ono što nas sprečava da
život proživljavamo sa onom značajnošću, koja za­
hteva da se potpuno iscrpi. Zivot postaje površan i
više čoveka ne predstavlja potpuno. Na taj način
mnoštvo ovog neproživljenog života potpada nesve­
snom. Zivi se kao kad se hoda u tesnim cipelama.
Kvahtet ve nos Ì¿ OJl Je tako karakterističan za
život primitivnog čoveka, potpuno nedostaje našem
Ž1VotU. Opkoljeni našim racionalnim zidinama mi
smo izolovani od večnosti prirode. Analitička psiho­
logija se trudi da probije zidove, ponovo iskopavaju­
Cl maštane slike nesvesnog, koje je nekada zaturio
racIOnalni um. Ove slike se nalaze s one strane zido­
va, one pripadaju prirodi ¾ nama, koja duboko zatr­
pana leži na izgled iza nas a protiv koje smo se ušau­
čili iza zidova razuma. Iz toga je nastao konflikt s
prIrodom, koji analitička psihologija nastoji da otklo­
ni, i to ne sa Rusoovim »natrag prirodi «, već što, za­
državajući srećno dostignuti moderni stupanj razu­
ma, obogaĆUj e našu svest sa poznavanjem prirod­
nog duha.
75
Ko je uspeo ovo da sagleda, opisuje utisak kao
silan. Ali taj se neće moći dugo da raduje ovom uti­
sku, jer se odmah postavlja pitanje, kako se može
asimilovati ovo novo stečeno. N aime, pokazalo se da
je nespojivo ono s ove strane i ono s one strane zida.
Ovde se pojavljuje problem prevoda na savremeni
jezik ili možda problem novog jezika uopšte, a time
je već postavljeno pitanje pogleda na svet, naime
onog pogleda na svet, koji treba da nam pomogne da
sa našim istorijskim čovekom nađemo takav sklad
čiji duboki akordi neće biti zagušeni prodirnim to­
novima racionalne svesti ili, obrnuto, da neprocenji­
va svetlost individualnog duha ne utrne u beskraj­
noj tami prirodne duše. Jedva da smo dospeli do
ovog pitanja a već moramo da napustimo područje
nauke, pošto nam je sada potrebna stvaralačka odlu­
ka da naš život poverimo ovoj ili onoj hipotezi ; dru­
gim rečima ovde počinje etički problem, bez koga se
ne može zamisliti pogled na svet.
Dakle, zaključkom da analitička psihologija do­
duše nije pogled na svet, ali da je dala značajan do­
prinos u formiranj u takvog pogleda, smatram da
sam ovo na zadovoljavajući način razložio u pret­
hodno rečenom.
IV
STVARNOST I NADSTVARNOST
STV ARNOST I N ADSTV ARNOST
o nadstvarnosti ne znam ništa. Stvarnost sadrži
sve ono što čovek može znati, pošto je stvarno ono
što deluje. Ako ne deluje, tada se ništa ne primećuje
i ta a se o tome ne može ništa ni znati. Stoga sam u
stanju da nešto kažem samo o stvarnim stvarima,
međutim, ništa o nadstvarnim ili nestvarnim ili pod­
stvarnim. Izgleda kao da je nekome palo na pamet
da nekako ograniči pojam stvarnosti, tako da atribut
»stvaran« pripadne samo određenom isečku stvarno­
sti. Način mišljenja takozvanog zdravog lj udskog ra­
zuma i uobičajenog govora zasniva ovo ograničenje
na takozvanoj materijalnoj ili konkretnoj stvarno­
sti čulima osetnih predmeta prema poznatoj izreci :
Nihil est in inteHectu quod non antea fuerit in sensu,
a ovo bez štete po činjenicu da u razumu postoj i
mnoštvo onoga što ne potiče iz čulnih utisaka. U
ovom smislu »stvarno« je sve ono što direktno ili
indirektno potiče ili bar izgleda da potiče iz sveta
primljenog čulima.
Ovo ograničenje slike sveta odgovara j ednostra­
nosti zapadnog čoveka, kojom se netačno opterećuje
grčki duh. Ograničavanje na materijalnu stvarnost
iseca iz celine sveta doduše nemerljivo veliki, ali ipak
tek komad i time stvara tamno područje, koje se
mora nazvati nestvarno ili nadstvarno. Istočna slika
sveta ne poznaje ove ograničene okvire, zbog čega
joj nije ni potrebna filozofska nadstvarnost. Naša
( 1 ) Objavljeno U . Quersc/mitt, XII ( 1933).
79
svojevoljno isečena stvarnost je stalno ugrožena od
»nadčulnog«, »natprirodnog«, »nadčovečnog« i slično.
Istočna stvarnost uključuje sve ovo. Zona smetnji
kod nas počinje već sa pojmom psihičkog. U našoj
»stvarnosti« psihičko ne može biti ništa drugo do
dejstvo iz treće ruke, prvobitno stvoreno iz fizičkih
uzroka, »sekret mozga« ili šta drugo u zavisnosti od
ukusa. Pri tome se veruje da je ovaj privesak mate­
rijalnog sveta kadar da prevaziđe samog sebe i da
spozna ne samo tajne fizičkog sveta, već i samoga
sebe u obliku »duha«, i to sve ovo a da mu ne pri­
pada nijedna druga do indirektna stvarnost.
Da li je misao »stvarna«? Da, samo utoliko ako
se - prema ovom načinu mišljenja - odnosi na re­
alnost osetnu za čula. Ako to nije slučaj , onda j e ona
» nerealna« , » nestvarna«, » fantastična«, i time se od­
bacuje kao nepostojeća. To se dešava praktički ne­
prestano, iako je to filozofska čudovišnost. Misao je
bila i jeste, iako s ne odnosi na opipljivu stvarnost,
ona čaK dejstvuj e inače je niko ne bi znao. Pošto
rečca » je« u našem načinu mišljenja nagoveštava ma­
terijalno bivstvo, »nerealna« misao mora se zadovo­
ljiti sa mračnim postoj anjem u nadstvarnosti, koja
praktički znači isto što i nestvarnost. A ipak misao
je za sobom ostavila neporecivi trag svoje stvarno­
sti, možda je neko čak sa tim špekulisao i tako uzro­
kovao bolni deficit u svom bankovnom potraživanju.
Shodno ovome našem praktičnom pojmu stvar­
nosti izgleda da je potrebna revizija, tako da čak i
svakonevni čitalački materijal počinje da u svoje
horizonte uvlači raznorazne »nad-«. Sa ovim se sla­
žem jer stvarno nešto nij e u redu sa našom slikom
sveta. Naime, teorijski isuviše malo a praktički tako
reći nikada ne mislimo na to da se svest uopšte ne
nalazi ni u kakvoj direktnoj vezi sa bilo kakvim ma­
terijalnim objektom. Mi opažamo samo slike, koje
posredno primamo preko komplikovanog nervnog
aparata. Između nervnih završetaka čulnih organa i
slike koja se pojavljuje u svesti uključen je pr,.vesni
proces koji fizičku činjenicu, na prim". , svetlosti
preobražava u psihičku sliku »svetlost«. Bez ovog
80
komplikovanog i nesvesnog procesa preobražavanja
svest uopšte ne može da opazi ništa materijalno.
Posledica ovog je da se neposredno doživljena
stvarnost sastoj i od brižljivo pripremljenih slika i da
mi, prema tome, neposredno živimo samo u svetu
slika. Da bismo makar samo približno utvrdili stvar­
nu prirodu materijalnih stvari, potrebni su nam kom­
plikovani aparati i metode fizike i hemije. Ove nau­
ke su, zapravo, pomoćna sredstva koja treba da ospo­
sobe čovekov duh da iza varljivog vela sveta slika
sagleda nepsihičku stvarnost.
Dakle, daleko od toga da to bude materijalni
svet, psihički svet je taj koji omogućuje indirektne
i hipotetične zaključke o svojstvima stvarne mate­
rije. Samo se psihičko sreće sa neposrednom real­
nošću, i to u svim oblicima psihičkog, štaviše i » ne­
realnim« predstavama i mislima, koji se ne odnose ni
na kakvo »spolj a«. Ako ovakve sadržaje nazovemo
uobraženje ili sumanutost, time nismo ništa oduzeli
od nj ihovog dejstva, pošto nema » realne« misli koju
ne bi mogla u datom slučaju » nerealna« misao da
odgurne u stranu, pri čemu ova druga pokazuje znat­
no veću snagu i dej stvo nego prva. Veća od svih
fizičkih opasnosti su gigantska dejstva sumanutih
predstava, koj ima naša svest o svetu hoće da ospori
bilo kakvu stvarnost. Naš toiko slavljeni um i naša
bezmerno precenj ivana volja pokazali su se nemoćni
naspram »nerealnih« misli. Svetske sile koje drže u
ruci napredak i propast čovečanstva su nesvesni psi­
hički faktori, a oni stvaraju i svest a time i conditiu
sine qua non postoj anj a sveta. Nas je nadvladao svet
koga je stvorila naša duša.
Na tome se može procenit i veličina greške koju
čini naša zapadna svest, kada duši priznaje stvarnost
jedino proisteklu iz materijalnih uzroka. Istok je sva­
kako mudriji, koji nalazi da je bivstvo svih stvari
zasnovano u duši. Između nepoznatog suštastva duha
i materije nalazi se stvarnost duševnog, psihička
realnost, jedina realnost koju možemo neposredno
iskusiti.
! JUD¿, LO0OI0D0 OC1H, ÏÏ1
ZIVOTNA PREKRETNICA
Govoriti o problemu čovekovih doba starosti je
izvan svega ambiciozan zadatak, pošto se pod tim
podrazumeva ništa manje do slika celokupnog dušev­
nog života od kolevke pa do groba. U okvirima jed­
nog predavanja možemo udovoljiti ovakvom zadatku
samo u opštim crtama; razumljivo da se ovde ne radi
o opisivanj u normalne pshilogije različitih doba sta­
rosti, već ćemo se pozabaviti »problemima«, teškoća­
ma, sumnjama, kolebanjima, j ednom rečju pitanji­
ma na koja se može dati više od j ednog odgovora, uz
to odgovora koji nikada nisu dovoljno sigurni niti ne­
sumnjivi. Zbog toga ne mali broj stvari moramo za­
misliti pod znakom pitanja, pa čak i gore od toga -
ponešto moramo prihvatiti za gotovo a ponekad mo­
ramo čak i da špekulišemo.
Kada bi se duševni život sastojao samo od činje­
nica - što je, uostalom, još uvek slučaj na primitiv­
nom stupnju - tada bismo mogli da se zadovolj imo
čvrstom empirijom. Ali duševni život kulturnog čo­
veka pun je problema, pa čak uopšte se ne može ni
zamisliti bez problema. Naša psihička zbivanja su
najvećim delom razmišljanja, sumnje, eksperimenti
- sve one stvari koje uopšte ne poznaje nesvesna,
instinktivna duša primitivnog čoveka. Za postojanje
te problematike treba da zahvalimo porastu svesti ;
[
I
) Predavanje, u izvodu objavljeno u: Neue Zureher
Zeitung, 14116. mart 1930. U drugom obliku po naslovom Die
Lebenswende objavljeno u: Seelenprobleme der GegenwQrt ,
Psychologische Abhandlungen III ( 1931 ).
85
problemi su dar Danajaca kulturi. Odstupanje i
stavljanje sebe u suprotnost prema instinktu stvara
svest. Instinkt je priroda i hoće prirodu. Nasuprot
tome svest može da želi samo kulturu ili njenu ne­
gaciju i bilo gde da je, na krilima Rusoove čežnje,
stremi povratku prirodi, »kultiviše« prirodu. Uko­
liko smo j oš priroda, mi smo nesvesni i živ1mo u S1-
gurnosti instinkta lišenog problema. Sve ono u nama
što je još priroda zazire od problema, pošto je ime
ovog zadnjega sumnja, a svuda gde vlada sumnja tu
su i nesigurnost i mogućnost različitih puteva. Ali
gde izgledaju mogući različiti putevi, tu smo daleko
od sigurnog vodstva instinkta i prepušteni plašnji.
Ovde bi trebalo da naša svest čini ono što je priroda
uvek činila za svoju decu, naime da odlučuJe sigur­
no, nesumnjivo i j ednoznačno. I tu nas op hrva va isu­
više ljudska plašnja da svest, naša prometejska te­
kovina, na kraju ipak ne može da učini isto kao pri­
roda.
Problem nas vodi u bezočinsku i bezraterinsku
usamljenost, u besprirodnu napuštenost, gde smo pri­
silno upućeni na svest i to ni na šta drugo do na
svest. Mi ne možemo ništa drugo, već moramo da na
mesto prirodnog zbivanja postavimo odluku i reše­
nje. Tako svaki problem znači mogućnost proširenja
svesti, ali istovremeno i prinudu rastanka sa svim
onim nesvesnim dečjim i prirodnim u čoveku. Ova
prinuda Je toliko beskrajno važna psihička činjenica
da predstavlja jedan od najbitnijih simboličkih na­
stavnih predmeta hrišćanske religije. To je žrtva
čisto prirodnog čoveka, nesvesnog, naturalnog živog
bića, čija je tragedija započela već j edenjem j abuke
u raju. Onaj biblijski greh pridolaskom u svest iz­
gleda kao bekstvo. U st ari tako nam izgleda svaki
problem koji nas prisiljava na veću svesno st, čime
nas sve više udaljuje od raja detinjaste nesvesnosti.
Svako rado skreće pogled sa problema: ako je mo­
guće njih ne treba pominjati, ili bolje, čovek ospo­
rava njihovo postojanje. Covek želi j ednostavan, si­
guran i gladak život i zbog toga su problemi tabu.
Covek želi sigurnost a ne sumnju, želi rezultate a ne
86
»
eksperimente, ne uviđajući pri tom da sigurnosti
mogu nastati samo kroz sumnje a rezultati samo kroz
eksperimente. Tako se i veštačkim odricanjem pro­
blema ne dolazi do uverenja, naprotiv, potrebna je
dalja i viša svest da bi se dospelo do sigurnosti i
j asnosti.
Ovaj duži uvod bio mi je potreban da bi se raz­
jasnila suština našeg predmeta. Tamo gde se radi o
problemima, instinktivno se opiremo da prođemo
kroz mračnosti i nejasnosti. Mi želimo samo da ču­
jemo o j ednoznačnim rezultatima, a pri tom potpuno
zaboravljamo da ovi rezultati mogu uopšte da posto­
je samo onda kada smo prošli kroz tamu. Ali da bi­
smo mogli da prodremo kroz tamu, moramo da anga­
žujemo sve one mogućnosti rasvetljavanja koj ima
raspolaže naša svest; kao što sam već rekao, mora­
mo čak i špekulisati. J er pri tretiranju psihičke pro­
blematike stalno se saplićemo o principijelna pitanja,
koja su najrazličitij i fakulteti uzeli u zakup kao sop­
stveni domen. Teologe uznemiravamo ili ljutimo ni­
šta manje od filozofa, medicinare ništa manje od va­
spitača, mi čak tapkamo i po radnom području bio­
loga i istoričara. Ova ekstravagantnost ne potiče iz
naše radoznalosti, već iz stanja što je čovekova duša
svojstvena mešavina faktora, koji su istovremeno
predmet proširenih nauka. Jer, čovek je svoje nauke
stvorio iz sebe i svoji h posebnih svojstava. One su
simptomi nj egove duše.
Stoga, ako postavimo neminovno pitanj e: zašt
o
čovek, u prilično očitoj suprotnosti prema životinj­
skom svetu, uopšte ima probleme? tada dospevamo u
nerazmrsivo misaono klupko, koje su stvorile mnoge
hiljade britkih mozgova tokom milenijuma. Na ovom
umetničkom delu neću da započinjem Sizifov posao,
već ću se samo potruditi da jednostavno iznesem ono
što bi, po mome mišljenju, moglo da posluži kao do­
prinos odgovoru na ovo principijelno pitanj e.
Problema nema bez svesti. Stoga pitanje mora­
mo postaviti drugačije, naime: kako to da čovek
uopšte ima svest? J a ne znam kako je došlo do toga,
j er nisam bio prisutan kada su prvi ljudi postali sve-
87
sni. Ali, formiranje svesti i danas još možemo posma­
trati kod male dece. Naime, možemo videti sledeće:
kada je dete prepoznato nekoga ili nešto, tada osc­
ćamo da dete ima svest. Zbog toga je i drvo pozna ­
vanja u raju rađalo tako fatalne plodove.
Ali šta je prepoznavanje? Mi govorimo o spo­
znaji kada nam je uspelo da npr. nov opažaj uklo­
pimo u već postojeći spoj , i to tako što u svesti ne­
mamo samo opažanje već istovremeno i komade već
postojećih sadržaja. Spoznavanje počiva, dakle, nd
zamišljenim spojevima psihičkih sadržaj a. Sadržaj
lišen povezanosti ne možemo prepoznati, a njega ne
možemo ni biti svesni, ukoliko se naša svest još na­
lazi na tom dubokom, početnom stupnju. Prvi oblik
svesti, koji je pristupačan našem posmatranju i sa­
znanju, izgleda da je samo spoj dva ili više psihičkih
sadržaj a. Stoga je na ovom stupnj u svest još uvek
sasvim vezana za predstavu nekoliko nizova spojeva.
i zbog toga je samo sporadična i kasnije se ne može
privesti u sećanje. I stvarno za prve godine života ne
postoji kontinuirano sećanje. Iz ovog perioda najviše
što postoj i su ostrva svesti, kao pojedinačna svetla
ili osvetljeni predmeti u mrkloj noći. Ova ostrva se­
ćanja, međutim, nisu oni najraniji, zamišljani spoje­
vi sadržaja, već ona sadrže nov, vrlo važan niz sa­
držaja, naime onih koji predstavljaju sami subjekt.
takozvano Ja. Takođe i ovaj niz je najpre samo pre­
dočen, kao prvobitni nizovi sadržaja, zbog čega dete
ispravno u početku govori o sebi u trećem licu. Tek
kasnije kada je Ja-niz ili takozvani Ja kompleks, ve­
rovatno putem uvežbavanja, zadobio sopstvenu ener­
giju, nastaje osećanje Ja bivstva ili osećanje subjek­
ta. To bi mogao biti trenutak kada dete počinje da
govori o sebi u prvom licu. Na ovom stupnju izgleda
da se nalazi početak kontinuiteta pamćenja. U su­
štini to bi, dakle, bio kontinuitet sećanja sopstve­
nog Ja.
Dečj i stupanj svesti još ne poznaje problem�.
pošto još ništa ne zavisi od subjekta, već je dete još
sasvim zavisno od roditelja. Situacija je takva da iz­
gl eda kao da dete još nije potpuno rođeno, već kao
88
da se još nosi u duševnoj atmosferi roditelja. Psihič­
ko rođenje a samim tim i svesno razlikovanje od ro­
ditelja normalno se odvija tek sa upadom seksualno­
sti u doba puberteta. Sa ovom fiziološkom skopčana
je i duhovna revolucija. Naime, preko somatskih po­
java Ja je naglašeno u tolikoj meri da sebi često sa­
svim nesrazmerno pribavlja važnost. Otuda l izreka
Pmladost-ludost«.
Do ovog doba psihologija individue je pretežno
nagonska i stoga bez problema. Takođe i kada se
subjektivnim nagonima suprotstavljaju spoljna ogra­
ničenja, ova suzbijanja ne dovode do konflikta indi­
vidue sa samom sobom. Individua se potčinjava ili
izbegava sukob, potpuno jedinstvena sa samom so­
bom. Ona još ne poznaje unutrašnji razdor zbog pro­
blema. Ovo stanje može naići tek kada spoljna ogra­
ničenja postanu i unutrašnja, kada se j edan nagon
buni protiv drugog. Psihološki izraženo to bi značilu
sledeće: problersko stanje, unutrašnji razdor j avlja
se onda, kada pored J a-niza nastane i drugi niz sa­
držaja sličnog intenziteta. Ovaj drugi niz je, zbog
svoje energetske vrednosti, od istog funkcionalnog
značenja kao Ja-kompleks, tako reći drugačije, dru­
go Ja, koje u datom slučaju čak može prvom Ja odu­
zeti vođstvo. Iz toga proističe sukob sa samim sobom.
problersko stanje.
Bacimo kratak pogled na upravo rečeno: prvi
oblik svesti, čisto prepoznavanje, je anarhično ili
haotično stanje. Drugi stupanj, naime stupanj for­
miranja Ja-kompleksa, je monarhistička ili moni­
stička faza. Treći stupanj opet donosi napredak u for­
miranju svesti, naime svest dvojstva, dua1ističko
stanje.
Ovde smo zapravo dospeli do naše teme, naime
problematike doba starosti. Najpre ćemo se zadržati
na mladalačkom dobu. Ovaj stupanj obuhvata period
od godina neposredno posle puberteta do otprilike
polovine životnog veka, koja se nalazi negde između
35. i 40. godine.
Sigurno bi mi neko želeo da postavi pitanje za­
što
počinjem sa drugim $tupnjom čovekovog života.
89
kao da dečji stupanj nema problema? Dete je pod
normalnim uslovima bez problema, ali sa svojom
komplikovanom psiho m svakako da roditeljima, va­
spitačima i lekarima predstavlja prvorazredni pro­
blem. «ek odrastao čovek može sumnjati u simog
sebe i stoga biti nejedinstven sa samim sobom.
Izvori problema ovog doba starosti su svima
nama dobro poznati. Za većmu ljudi to su životni
zahtevi, koji često naprečac prekidaju dečje snove.
Ako je individua dovolJno pripremljena, prelazak u
profesionalni život može proći glatko. Ali ako po­
stoje iluzij e koje su u kontrastu sa stvarnošću, tada
nastaju problemi. Niko ne stupa u život bez pret­
postavki. Ove pretpostavke su obično pogrešne, one
ne odgovaraj u spoljnim uslovima sa kojima se čovek
sreće. Cesto se radi o isuviše velikim očekivanjima,
ili o potcenjivanju spoljnih teškoća, ili o neopravda­
nom optimizmu, ili o negativizmu. Mogao bi se sa­
staviti dugi spisak svih onih pogrešnih pretpostavki
koje izazivaju prve svesne probleme.
Ali nije uvek sukob subjektivnih pretpostavki sa
spoljnim datostima ono što stvara probleme, već
možda isto tako često unutrašnje psihičke teškoće;
one postoje i onda kada se spolja sve odvija glatko.
Izvanredno često to je poremećaj psihičke ravnote­
že uzroko an seksualnim nagonom, a možda isto to­
liko često osećanje niže vrednosti, koje može dovesti
do nepodnošljive osetljivosti. Ovi unutrašnji kon­
flikti mogu postojati i kada je spoljnje prilagođava­
nje postignuto na izgled bezbrižno; izgleda čak da su
oni mladi ljudi, koji moraju da se teško bore za
opstanak, pošteđeni unutrašnjih problema, dok oni
kod kojih je prilagođavanje iz bilo koji h razloga pro­
teklo lako, razvijaju seksualne probleme ili konflikte
manje vrednosti.
Problemske prirode su često neuro tske, ali bila
bi teška greška problematiku mešati sa neurozom,
pošto je odlučujuća razlika između njih dveju ta što
je neurotičar bolestan pošto nije svestan svojih pro­
blema, dok čovek ophrvan problemima pati od svo­
·
i h svesnih problema, a da nije bolestan.
90
Ako se pokuša da se iz skoro neiscrpne raznoli­
kostI individualnih problema mladalačkog doba iz­
vuče zajedničko i esencijalno, onda s sudaramo a
određenom karakteristikom koja izgleda da je pri­
sutna u svim problemima ovog stupnja - više ili
manje j asno zadržavanje na dečjem stupnju svesti,
oplranJe sudbinskim silama u nama i oko nas, koje
hoće da nas upetljaju u ovaj svet. Nešto želi da osta­
ne det , sasvim nesvesno ili pak svesno samo svoga
J a, da odbije sve strano ili da ga bar podredi svojoj
sopstvenoj volji, da ništa ne čini ili da bar sprovede
svoJu moć ili svoje zadovoljstvo. Tu leži nešto od
tromosti materije, to je zadržavanje u dotadašnjem
stanju čija je svest manja, uža, egoističkija od svesti
dualističke faze, u kOjoj je individua postavljena
pred neminovnost da drugo, strano isto tako prihvati
kao svoj život, da ga spozna i prihvati kao takođe-Ja.
Otpor se usmerava prema proširenju života, koje
je bitna oznaka ove faze. Već dugo pre toga započelo
je ovo proširenje, ta »dija tola života«, da se poslu­
žim Geteovim izrazom. Već sa rođ njem, kada dete
izlazl iz najuže ograničenosti u majčinom telu, zapo­
činje ovo proširenje i od tada se nezadrživo nastav­
lja, dostižući vrhunac u problemskom periodu, kada
individua počinje da mu se opire.
Sta bi se desilo individUI kada bi se j ednostavno
preobrazila u strano, drugo Ja, kOJe je isto tako Ja
a dosadašnje Ja Jednostavno pustila da nestane u
prošlosti? Izgleda da bi to bIO sasvim utrv n put.
I pak j e namera religijskog vaspitanja - počev od
svlačenja starog Adama do rituala ponovnog rađanja
primitivnih naroda - da čoveka preobrazi u ono što
dolazi, novo, puštajući staro da odumre.
Psihologija nas uči da u duši, u izvesnom smislu,
nema ničega starog, nicega što bi stvarno moglo odu­
mreti, čak je i Pavlu ostao jedan kolac čitav život
zabijen u mesu. Onaj ko se brani od novog i regre­
dira u prošlost u istom je neurotskom klopu kao
onaj koji, identifikujući se sa novim, beži od pro­
šlosti. J edina razlika je u tome što j edan otuđuje
prošlost a drugi budućnos . Obojica principijelno čine
91
Isto - oni spasavaju svoju uskost svesti, mesto da
ovu razbij u pomoću kontrasta suprotnosti i da na taj
nain izgrade dalji i viši stupanj svesti.
Ova konsekvenca bila bi idealna, kada bi mogla
da se sprovede u ovoj fazi života. Naime, izglda da
se priroda ni naj manje ne nalazi na nekom višem
stanju svesti, čak naprotiv; i zajednica ne zna da
ceni ove psihičke veštine, ona u prvoj liniji nagra­
đuje dela a ne ličnost; cenjenje ličnosti obično je po­
smrtno. Ove činjenice iznuđavaju određeno rešenje.
naime ograničavanje na dostupno, diferenciranje od­
ređenih sposobnosti, koje su suštinsko bivstvo soci­
jalno sposobne individue.
Uspeh, stvaranje, korisnost itd. su ideali koj i
izgleda da pokazuju put iz zbrke problema. Oni su
zvezde vodilje za proširenje i učvršćenje našeg fizič­
kog postoj anja, za naše razrastanj e u svetu, ali ne i
za dalj e razvijanje čovekove svesti, naime onoga što
se naziva kultura. Za mladalačko doba svakako da je
ovakva odluka normalna i u svakom slučaju bolja
od zadržavanja u problemskom stupnju.
Problem se, dakle, rešava tako što se ono što je
prošlošću dato prilagođava mogućnostima i zahtevi­
ma onoga što dolazi. Covek se ograničava na dostup­
no, što psihološki znači odricanje od svih drugih psi­
hičkih mogućnosti. Na ovaj način jedan gubi deo
dragocene prošlosti, drugi deo dragocene budućnosti.
Svi se sećamo nekih prijatelja i školskih drugova,
idealnih mladih ljudi koji su mnogo obećavali a koje
godinama potom srećemo skučene i sasušene u ne­
kom šablonu. To su takvi slučajevi.
Veliki životni problemi nikada nisu zauvek re­
šeni . Ako su u j ednom trenutku verovatno rešeni.
onda je to uvek gubitak. Nj ihov smisao ' vrha izgle­
da da nisu u nj i hovom resenju, već u tome da nepre­
kidno radimo na njima. Jedino to nas čuva od za­
glupljivanja Ì statičnosti. Tako je i rešenje problema
mladalačkog doba, pomoću ograničenja na dostupnu,
od ograničene vremenske važnosti i, u osnovi uzev,
nije dugog veka. U svim prilikama je značajan pod­
vig izboriti socijalnu egzistenciju i svoju prvobitnu
prirodu tako preformirati da više ili manje odgovori
ovom obliku egzistencije. To je unutrašnja borba sa
samim sobom i borba sa sredinom, koj a se može upo­
rediti sa borbom dečjeg doba za egzistenciju sopstve­
nog Ja. Ta borba se za nas obično odvija u tami, ali
ako sagledamo sa kojom se upornoŠu kasnije zadr­
žavaju dečje iluzije, pretpostavke, egoističke navike
itd., iz toga možemo odmeriti koji je intenzitet ra­
nije bio upotrebljen u njihovom stvaranju. Tako se
dešava i sa idealima, uverenjima, vodećim idejama,
stavovima itd. koji nas u mladosti uvode u život, za
koje se borimo, patimo i sa kojima pobeđujemo -
oni srastaju sa našim bićem, mi se, na izgled, preo­
bražavamo u njih i stoga ih nastavljamo ad libitum
sa onom očitošću, s kojom mladi čovek svome Ja
nolens volens pribavlja važnost pred svetom ili pred
samim sobom.
Sto se čovek više približava sredini života i što
mu je više uspelo da se učvrsti u svom ličnom stavu
i socijalnom položaju, tim mu više izgleda da j e
otkrio pravi tok života i prave ideale i principe po­
našanja. Zbog toga se drži da su oni večito vredni
a nepromenij ivi stav prema njima oglašava se vrli­
nom. Pri tom se previđa vrlo bitna činjenica da po­
stavljanje socijalnog cilj a ide na račun totalnosti
ličnosti. N a ovaj račun ide mnogo, isuviše mnogo ¯¯
život, koji je možda mogao biti i proživljen, ostaje u
prostoriji za starež kao prašnjiva sećanja, ponekad
ispod sivog pepela nalazi se užareno ugljevlje.
Statistika pokazuje povećanu učestalost depresi­
ja muškaraca oko četrdesete godine. Kod žena neurot­
ske smetnje po pravilu počinju nešto ranije. U ovoj
životnoj fazi, upravo između trideset pete i četrde­
sete, priprema se značajna promena čovekove duše.
Svakako da u početku to nije svesna i upadljiva pro­
mena, naprotiv radi se o indirektnim znacima pro­
mena, koje izgleda da imaj u svoj početak u nesve­
snom. Ponekad je to kao sporo menjanje karaktera,
drugi put se ponovo javljaju osobine koje su se izgu­
bile u dečjem dobu, ili dosadašnje sklonosti i intere­
sovanja počinju da blede a na njihovo mesto stupa-
93
j u druga, ili - što j e vrlo često - dotadašnja uve­
renja i principi, naroito moralni, postaj u sve krući
i čvršći, što postepeno, oko pedesete, može prerasti
u netrpeljivost i fanatizam - kao kada bi ovi prin­
cipi bili ugroženi u svojoj egzistencij i, tako da bi
upravo stoga morali da se potenciraj u.
Opijenost mladosti ne razbistrava se uvek u od­
raslom dobu, ponekad se i zamuti. Ove pojave naj ­
bolje se mogu zapaziti kod nešto jednostavnijih lju­
di. Ponekad se ove javljaju ranije, nekad kasnije.
Kako mi izgleda često je njihovo javljanje odgođeno
činjenicom što su roditelj i dotične osobe j oš u živo­
tu. U tim slučajevima kao da je mladalačka faza ne­
pravedno produžena. Ovo sam naročito zapazio kod
muškaraca gde je otac dugo živeo. Njegova smrt bi
onda delovala kao naglo sazrevanje, tako reći kata­
strofalno.
Poznavao sam jednog pobožnog čoveka koj i je
bio crkveni tutor; kod njega se posle četrdesete p­
stepeno razvila nepodnošljiva moralna i religiozna
netrpeljivost. Pri tom je njegova narav postajala pri­
metno sve sumornija. Konačno j izgledao kao tu­
robni crkveni stub. Tako je dogurao do pedeset pete
godine, kada je jednom, usred noći, iznenada skočio
iz postelje i rekao ženi: »8ad mi je
.
asno. J a sam za­
pravo propalica. « Ova samospoznaja nije ostala bez
praktičnih posledica. Poslednje godine svog života
proživeo je burno, na šta je otišao veliki deo njego­
vog imetka. Očigledno ne baš nesimpatičan čovek,
koj i je bio sposoban za oba ekstrema.
Vrlo česti neurotski poremećaj i odraslog doba
imaj u zajedničko j edno, naime želju da psihologiju
mladalačke faze prenose preko praga četrdesete go­
dine. Ko ne poznaje onu dirljivu staru gospodu, koja
uvek iznova mora da podgr va studentske dane i je­
dino sećanje na njihovo homersko junačko doba može
da zapali njihov životni plamen, dok su, izvan ovoga
beznadežno odrvenjeni filistri. Po pravilu oni imaju
prednost koja nije za potcenjivanje, naime da nisu
neurotični, već samo, za običan sv t, dosadni i ste­
reotipni.
94
Neurotičar ie upravo onaj kome u sadašnjosti
nikada ne uspeva onaKo ka oi ze eopa zoog toga
ne može da ga raduje ni prošlost. Kao što ranije nije
mogao da � oslObodi detinjstva, tako i sada ne može
da se oprosti od mladalačke faze. Na izgled on ne
može da se snađe u sivim razmišlj anjima starenja i
zbog toga grčevito gleda unazad, pošto mu je nepod­
nošljiv pogled unapred. Kao što se detinjasti čovek
užasava pred nepoznatostima sveta i života, tako i
odrasli uzmiče pred drugom polovinom života, kao
da ga tamo čekaju nepoznati, opasni zadaci ili kao
da mu tamo prete žrtve i gubici koje ne bi mogao da
preuzme, ili kao da mu dosadašnji život izgleda tako
lep i skupcen da ne bi mogao bez njega.
Da li Je to, možda, u krajnjoj liniji strah od
smrti? To mi ne izgleda verovatno, pošto je po pra­
vilu smrt još uvek daleko i zbog toga nešto apstrakt­
no. Naprotiv, iskustvo pokazuje da je osnova i uzrok
svih teškoća ovog prelaza duboka, čudnovata pro­
mena duše. Da bih ovo okarakterisao, uzeo bih za
primer dnevnu sunčevu putanj u. Treba zamisliti
sunce, produhovljeno lj udskim osećanjima i lj ud­
skom svešću trenutka. Izjutra ono se rađa iz noćnog
mora nesvesnog i sagledava daleki, šareni svet, koji
se širi sve više što je sunce više na nebeskom svo­
du. U ovom širenju svog kruga uticaja, uzrokovanog
penjanjem, sunce će shvatiti svoj značaj i svoj naj­
viši cilj sagledati u naj višoj mogućoj visini a time
i u najvećem moguć m obimu svog napretka. Sa
ovim uverenjem sunce dostiže nepredvidljivu po­
dnevnu visinu - nepredviđenu, pošto nj egovo jedno­
kratno individualno postoj anj e niie prethodno moglo
da poznaje kulminacionu tačku. U dvanaest časova,
u podne počinje silazak. A silazak je preokret svih
vrednosti i ideala jutra. Sunce postaje nedosIedno,
izgleda kao da
s
kuplj a svoje zrake. Svetlost i toplota
se smanjuj u do konačnog gašenja.
Sva poređenja hramij u. Ovo poređenje, među­
tim, ne hramlje ništa više od drugih. Francuska izre­
ka cinično i rezignirano sažima istinu ovog poređe­
nja. Ona glasi : Si jeunesse savait, si vieillesse pouvait.
95
Srećom, mi ljudi nismo sunca, inače bi bilo zlo
sa našim kulturnim vrednostima. Ali ipak je nešto
sunčano u nama, j utro i proleće i veče i j esen života
nisu samo sentimentalne' priče, već psihološke isti­
ne, čak više od toga - to su fiziološke činjenice, po­
što podnevni prevrat menja čak i telesna svojstva.
Posebno kod j užnih naroda sreće se da se kod stari­
jih žena razvijaj u grub dubok glas, porast nausnica,
zatim grub izraz lica i različite druge maskuline
osobine. Obrnuto, fizički muški habitus se ublažava
kroz ženske crte, kao što su specifično taloženje ma­
snog tkiva i blaži izraz lica.
U etnološkoj literaturi sreće se interesantan iz­
veštaj o jednom indijanskom poglavici i ratniku
kome ' se u životnom zenitu pojavio veliki duh u snu
j saopštio mu da od sada ostaje sa ženama i decom,
mora da nosi ženske haljine i da jede ženska jela.
On je poslušao ovo snoviđenje a da to nije štetilo
njegovom ugledu. Ova vizij a je verni odraz psihičke
podnevne revolucije, početka zalaska. Vrednosti, pa
čak i telo preobražavaju se u suprotnost, bar nazna­
čeno.
Muškost i ženstvenost zajedno sa psihičkim svoj ­
stvima mogli bi se, na primer, uporediti sa određe­
nom zalihom supstancije, koj a se donekle neravno­
merno troši u prvoj polovini života. Muškarac utroši
svoje velike zalihe muške supstancije i preostaj e mu
još samo mali iznos ženske supstancije, koja sada do­
speva u upotrebu. Obrnuto, žena aktivira do tada ne­
korišćen iznos muškosti.
Ova promena je mnogo više uočljiva u psihič­
kom nego u fizičkom domenu. Koliko često se, na
primer, sreće da je s muškarcem svršeno sa njego­
vom četrdeset petom - pedesetom godinom a da
tada žena oblači pantalone, otvara malu prodavnica
gde muž još eventualno ima ulogu pomoćnika. Ima
žena čija se socijalna odgovornost i socijalna svest
uopšte budi tek posle četrdesete godine. U modernom
društvenom životu, naročito u Americi, posle četrde­
sete godine break down, nervni slom je izvanredno
čest događaj . Ako se tačnije ispitaju žrtve, onda se
96
vidi da ono što je slomljeno j este dotadasnji muški
stil, a da je preostao feminiziran muškarac. Obrnuto,
u istim krugovima se zapažaju žene koje u ovim go­
dinama razvij aju neobičnu muškost i tvrdoću uma,
što gura srce i osećanja u pozadinu. Vrlo često su
ovi preobražaji praćeni bračnim katastrofama svih
vrsta, pošto nije teško predstaviti šta se dešava kada
muškarac otkrije svoja nežna osećanja a žena
svoj um.
Najgore u svemu ovome je što pametni i obra­
zovani ljudi žive ne znajući za mogućnost ovakvih
promena. Oni sasvim nespremni stupaju u' drugu po­
lovinu života. Ili, da li bilo gde postoje škole, ne samo
visoke, već više škole za pedesetogodišnjake, koje ih
pripremaju za budući život i njegove zahteve isto
kao što osnovne i visoke škole uvode u svet i život
naše mlade ljude? Ne, kraj nje nepripremljeni stupa­
mo u popodne života, još gore, to činimo sa pogre­
šnim pretpostavkama naših dotadašnjih istina i idea­
la. Mi ne možemo popodne života živeti prema istom
programu kao i j utro, pošto .o čega je iZjutra mno­
go, uveče će biti malo, i ono što je izjutra istina, uve­
če neće biti tačno. Bavio sam se isuviše velikim bro­
jem starih ljudi i sagledao taj ne odaje njihovih duša,
tako da ne može a da me ne potrese istina
o
vih osnov­
nih pravila.
Covek koji stari treba da zna da se nj egov život
više ne uspinje niti širi, već da neumoljivi unutrašnji
proces neminovno dovodi do sužavanja života. Za
mladog čoveka je skoro greh ili bar opasnost da se
isuviše mnogo bavi samim sobom, za starijeg Je du­
žnost i neophodnost da svoje biće podvrgne ozbilj­
nom razmatranju. Sunce uvlači svoje zrake da bi
osvetlelo samog sebe, pošto je svoju svetlost rasulo
po svetu. Umesto ovoga mnogi starci radije postaj u
hipohondri, cicije, princibdžije i laudatores temporis
acti ili čak večiti mladići, jadna zaena za prosvet­
ljavanje svog bića, ali neizbežna posledica sumanu­
tosti da se drugom polovinom života mora upravljati
sa principima prve polovine.
¯ JUD§, LO8Ot8D8 OPÎB, ÏÏ
97
Pretnodno sam rekao da nemamo škola za četl
'
­
desetog< išnjake. To nije sasvim tačno. Naše religije
su od davnina ovakve škole ili su bile nekad. Ali za
koga su one to još danas? Koliko je od nas ljudi koj i
stare u jednoj ovakvoj školi stvarno vaspitano za taj ­
nu druge polovine života, za staračko doba, smrt
večnost?
Covek sigurno ne bi doživeo sedamdesetu i
osamdesetu, kada ova dugovečnost ne bi odgovarala
njegovoj vrsti. Zbog toga i njegovo popodne života
.nora da ima sopstveni smisao i svrhu i ne može bili
samo žalosni privezak prepodneva. Smisao jutra jl
neosporno razvitak individue, nj enog utvrđivanja i
razmnožavanja u spolj nem svetu i briga oko potom­
stva. To je očigledno prirodni cilj . Ali kada je po­
stignut ovaj cilj, čak obilato ispunj en, treba li stica­
nje novca, osvajanje i proširivanje egzistencije i da­
l je da se nastavljaju i preko svakog razumnog smisla'?
Ko ovakav zakon jutra, dakle, prirodni cilj, bez po­
sebne potrebe prenese i u popodne života, biće pri­
nuđen to da plati psihičkim gubicima, isto kao što
mladić, koji hoće da svoj dečji egoizam prenese i u
odraslo doba, svoju grešku plaća socij alnim neuspe­
sima. Sticanje novca, socijalna egzistencija, porodi­
ca, potomstvo su čista priroda a ne kultura. Kultura
se nalazi s onu stranu prirodnog cilja. Da li onda
kultura može biti smisao i cilj druge polovine života
'

Kod primitivnih plemena vidimo, na primer, da
su skoro uvek starci čuvari misterija i zakona, a u
ovima se u prvoj liniji izražava kultura plemena.
Kako u ovom pogledu izgleda situacija kod nas'? Gde
je mudrost naših starih? Gde su njihove taj ne i snu­
viđenja? Kod nas stari se skoro radije poistovećuju
sa mladima. U Americi je skoro ideal da otac bude
brat svog sina a majka po mogućstvu mlađa sestra
svoje ćerke.
Ne znam koliko se od ove zabludelosti može do­
vesti u vezu sa reakcijom na ranije preterano prida­
vanje značaja plemenitosti a koliko sa pogrešnim ide­
alima. Ovo poslednje bez sumnje postoj i - ovim lju­
dima cilj nije ispred već iza njih. Zbog toga streme
98
unazad. Covek im se mora pridružiti - teško je sa­
gledati koje bi ciljeve trebalo da ima druga polov' ­
na života osim onih koje ima prva - proširenje ii
vota, korist, uticaj nost, pravljenje dobrog utiska
socijalnom životu, promišljeno guranje potomaka ! l
pogodne brakove i dobra nameštenja - dovoljni
životnih ciljeva! Na žalost nedovoljno smisla i svrhl
za mnoge koj i u starenj u vide samo oduzimanje ži ­
vota, dok ranije ideale osećaju izbledelim i istroše
nim. Sigurno da su ovi ljudi već ranije svoju život­
nu zdelu bili dobro napunili i ispraznili do dna, tada
bi se u starosti osećati drugačije, oni ne bi ništa zadr­
žavali, jer sve što bi j oš htelo da gori, bilo bi već sa­
gorelo, tako da bi im dobrodošao mir starosti. Ali ne
smemo zaboraviti da je vrlo mali broj lj udi umet­
nik života i da je pri tom umetnost življenja naj ph:­
menitija i naj ređa od svih veština - kome bi uspelo
da ceo pehar isprazni u lepoti? Stoga velikom broj u
ljudi preostaje mnogo šta nedoživljeno - često čak
mogućnost koja se i pored najbolje volj e ne bi mogla
doživeti, i tako ovi prekoračuju prag starosti sa nc­
ispunjenim zahtevom, što im onda automatski usme­
rava poglede unazad.
Za ovakve lj ude je posebno ubitačno da gledaj u
unazad. Njima bi bio neophodan pogled unapred, cilj
u budućnosti. Zbog toga i sve velike religije imaj u
obećanja onog sveta, cilj iznad i izvan ovog sveta,
koji smrtnom biću omogućava da drugu polovinu ži­
vota proživi sa istim stremljenjem ka cilju kao i
prvu. Ali ma koliko današnjem čoveku bili prihvat­
ljivi ciljevi proširenja i kulminacije života, toliko mu
je sumnjiva ili upravo neverovatna ideja nekakvog
nastavka života posle smrti. A ipak kraj života, na­
ime smrt, može biti razborit cilj samo onda ako je
život ili toliko bedan da j e čovek najzad radostan što
uopšte prestaje, ili kada vlada ubeđenje da sunce
sa istom doslednošću, sa kojom je u podne dospelo do
zenita, traži i svoj zalazak »da bi obasjalo daleke
oblake« . Ali verovati danas je postala tako teška ve­
ština, da je postala skoro nepristupačna obrazova­
nom delu čovečanstva. Covek se isuviše navikao na
99
misao da in puncto besmrtnosti i sličnih stvari po­
stoje najrazličltija protivurečna mišljenja i nikakvi
ubedljivi dokazi. Pošto savremena, uspešna reč »nau­
ka« lma na izgled bezuslovnu ubedljivost, čovek tra­
ži »naučne« dokaze. Međutim, oni među obrazova­
nima koji misle, sasvim tačno znaju da ovakav dokaz
spada u filozofske nemogućnosti. Naprosto, čovek o
tome ne može ništa da zna.
Da li bih uz to još smeo da primetlm da čovek
iz istih razloga ne može znati da li se ipak nešto de­
šava posle smrti. Odgovor je non liquet, niti poziti­
van, niti negativan. Jednostavno ne znamo ništa
naučno o tome i sa tim smo u istovetnom položaju
kao, na primer, sa pitanjem da li na Marsu ima lj udi
ili ne; pri tome stanovnicima Marsa, ako ih ima, je
sasvim svejedno da li odričemo ili potvrđujemo nji­
hovo postojanje.
Ali ovde se budi moja lekarska savest, koj a ima
nešto bitnije da kaže po ovom pitanju. Naime, za­
pazio sam da je cilj no usmeren život uopšte bolj i, bo­
gatiji, zdraviji od besciljnog, i da je bolje sa vreme­
nom ići napred nego protiv vremena unazad. Psihi­
jatru izgleda starac koji ne može da se odvoji od ži­
vota isto tako slabačak i bolešljiv, kao mladić koji
nije kadar da izgradi život. I stvarno, u velikom bro­
ju slučajeva radi se o istoj detinj astoj požudi, istom
strahu, istom prkosu i svojeglavosti, kako kod sta­
rih tako i kod mladih. Kao lekar ubeđen sam da j e,
tako reći, higijenskije u smrti sagledati cilj kome tre­
ba da se stremi, a da je opiranje nešto nezdravo i
nenormalno, pošto ono drugu polovinu života lišava
cUia. Zbog toga smatram izvanredno razložnim sve
reli�je sa ciljem na onom svetu, posmatrano sa sta­
novišta mentalne higijene. Ako stanujem u kući za
koiu znam da će se u toku sledećih četrnaest dana
srušiti na moju �lavu, onda će sve moje životne funk­
cij e biti pod uplivom ove misl i ; nasuprot tome ako se
oseća m sigurnim, onda u njoj mogu da živim ugodno
i normalno. Dakle, sa psihijatrijskog stanovišta bilo
bi dobro kada bismo mogli da mislimo da j e smrt
100
samo prel

deo nepoznatog, velikog i dugog proce­
sa življ ena.
IaKO

aj veći broj lj udi ni izdaleka ne zna zašto
je telu potrebna kuhinjska so, ipak iz instinktivOl\
potrebe svi je traže. Isto je i sa psihičkim stvarima
Najveći broj lj udi je od davnina osećao potrebu ne­
prekidnosti. Zbog toga se sa našom konstatacijom n
nalazimo postrani, već usred glavnog druma čoveko­
vog života. Stoga u smislu života mislimo tačno l
onda kada ne razumemo šta mislimo.
Da l i ikad razumemo ono što mislimo? Mi razu­
memo samo ono mišljenje, koje nije Olšta drugo do
j ednačina, iz koje nikada ne proizilazi više o onoga
što je uloženo. To je intelekt. Izvan njega, medutim
postoji mišljenje u pradavnim slikama, u simbolima.
koje su, starije od istorijskog čoveka, urođene čove­
ku od pradavnih vremena i koje, nadžlvljavaj ućl
svaku generacij u, večito žive, ispunjavaju dubine
naše duše. Potpuni život Je moguć samo u skladu sa
njima, mudrost j e vraćanje njima. U stvarnosti se
ne radi ni o veri niti o znanj u, već o podudaranju
našeg mišljenja sa praslikama našeg nesvesnog, koj
su nepredstavljive majke svake misli koj u je ikada
u stanj u da dokuči naša svest. A jedna o ovih iskon­
skih misli je i ideja o životu s onu stranu smrti
Nauka je inkomenzurabilna sa ovim praslikama. To
su iracionalne datosti, apriorni uslovi imaginacije.
koji su naprosto tu, i čij u svrhovno t i opravdanost
nauka može ispitivati tek a posteriori, kao recimo
funkciju štitne žlezde koja se pre devetnaestog veka
isto tako s pravom mogla oglasiti besmislenim orga­
nom. Za mene su praslike nešto kao duševni orgam.
o koj ima vodim računa, stoga sam ponekad prinuđen
da kažem nekom starijem pacijentu: ªVaša slika Go­
spoda ili vaša ideja o besmrtnosti je atrofična, zbog
toga se i poremetio metabolizam vaše duše. « Vispre­
nije i dublje nego što mislimo je staro capvaxo1
a�a\aCLa�, lek besmrtnosti.
Na kraju želeo bih da se za trenutak vratim na­
šem poređenju sa suncem. Sto osamdeset stepem
našeg životnog luka dele s u četiri dela. Prva istoč-
1 01
na četvrt je detinjstvo, ono stanje bez problema, gde
smo problem za druge al j oš nismo svesni sopstve­
ne problematike. Svesna problematika se prostire
preko druge i treće četvrtine, dok u poslednjoj četvr­
tini, u staračkom dobu, ponovo uranjamo u ono sta­
nje gde, nezavisno od stanja naše svesti, opet posta­
jemo više problem za druge. Detinjstvo i duboka sta­
rost su kraj nje različiti ali imaju j edno zajedničko,
naime uronulost u nesvesno psihičko. Kako se duša
deteta razvija iz nesvesnog, psihologija deteta, iako
teška, može se ipak raspraviti pre od psihologije star­
ca, koji opet tone u nesvesno, progresivno gubeći se
u ovoj tami. Detinjstvo i staračko doba su životna
stanja bez problema, zbog toga ih ovde nisam ni
razmatrao.
VI
DUSA I SMRT
DUSA l SMRT
Cesto mi je upućivano pitanje šta mislim o smrti,
o onom neproblematičnom kraju čovekove egzisten­
cije. Smrt nam je poznata naprosto kao kraj . To je
završna tačka koja se često stavlja pre kraj a reče­
nice, izvan koje postoje samo još sećanja ili posle­
dična dejstva kod drugih. Za onoga koga je ovo sna­
šlo, međutim, poslednja zrnca pska istekla su u
donji deo stakla; zakotrljani kamen se smirio i stao.
S obzirom na ovakvu smrt život nam obično izgleda
kao protok, kao rad navi]enog sata, čiji je konačni
prestanak rada razumljiv sam po sebi. Nikada vis
nismo ubeđeni u »protok« života, nego kada se lj ud­
ski život ugasi pred našim očima i nikada se prodor­
nije i neprijatnije ne postavlja pitanje smisla i vred­
nosti života, nego kada smo svedoci kako poslednj l
dah napušta još živo telo. Kako nam drugačiji izgle­
da smisao života kada vidimo mladog čoveka zao­
kuplj enog dalekim ciljem kako izgrađuje svoju bu­
dućnost nego kada neizlečivi bolesnik ili starac muč­
no i nemoćno očekuju svoj kraj . Mladost - tako nam
izgleda - ima cilj , budućnost, smisao i vrednost. Ići
do kraja j e, međutim, besmisleni prestanak. Ako s
neki mladić plaši sveta, života i budućnosti, svako ga
sažaljeva i smatra nerazumnim i neurotičnim -
kukavnim zabušantom. Ali ako stariji čovek oseća
potajnu grozu, pa čak samrtni strah pri pomisli da
. (1] Prvi put objavljeno u: EUTOpiische Revue, X ( 1934)
zahm Q, Wirktichkeit der Seele, Psycho\ogische Abhand­
lungen IV (1934).
105
njegova razumna životna očekivanja od sada iznv­
se samo još toliko i toliko godina, tada ÑL neprijatno
podsetimo izvesnih osećanja u sopstvenoj duši ; čo­
vek p mogućstvu skreće pogled i razgovor preba­
cuje na drugu temu. Ovde otkazuje optimizam DÛ
kojim se osuđuje mladost. Za svaki slučaj čovek, do­
duše, ima pri ruci nekoliko pogodnih životnih mu­
drosti, koje, kad se ukaže prilika, štedro deli drugi­
ma, na primer »svako mora jednom umreti « , » niko
ne živi večito«, itd. Ali kada je čovek sam, a noć pri
tom tako mračna i tiha da se ništa ne čuje i ništa n�
vidi do misli, koje sRbiraj u i oduzimaju godine ži­
vota kao duge nizove onih neprijatnih činjenica koje
nemilosrdno pokazuju koliko je već odmakla kazalj ­
ka na časovniku, kada se oseća sporo i nezadrživo
približavanje onog crnog zida, koji će nepovratno
progutati sve ono što volim, želim, imam, čemu se
nadam i stremim, tada se sve životne mudrosti izgu­
be u nekom nepronalažljivom skrovištu, a besanog
čoveka ophrvava strah kao preteća omča.
Kao što postoj i veliki broj mladih lj udi koj i se
u osnovi panično plaše života za kojim ipak tako
žude, možda je j oš veći broj starih ljudi koii ose­
ćaju isti strah pred smrti. Da, došao sam do zaključ­
ka na osnovu mog iskustva da upravo oni mladi lju­
di koji se plaše života, kasnije isto toliko pate od
straha od smrti. Dok su mladi, tvrdimo da imaju in­
fantilni otpor protiv normalnih životnih zahteva; kad
ostare, onda bi zapravo trebalo reći isto, naime, da
se isto tako plaše normalnih životnih zahteva. Ali,
čovek je toliko ubeđen da je smrt j ednostavno kraj
određenog toka, tako da nikome po pravilu uopšte
ne pada na pamet da smrt slično shvati kao cilj i
ispunjenje, kao što se to bez daljnjega čini u susretu
sa ciljevima namerama poletnog. mladalačkog
života.
Zivot je energetsko oticanje kao i svako drugo.
Ali svaki energetski proces je u principu ireverzi­
bilan i zbog toga j ednoznačno usmeren na jedan cilj ,
a cilj je stanje mirovanja. Svaki proces konačno nije
ništa drugo do početni poremećaj tako reći večitog
1 06
stanja mirovanja, koje stalno teži da se ponova uspo­
stavi. Zivot je čak teleološko par excellence, strem­
ljenje cilj u a živo telo je sistem svrhovitosti, koje
teže da se ispune. Kraj bilo kog toka je cilj . Svaki
tok je kao trkač koj i sa najvećim naprezanjem i na­
porom stremi da dostigne svoj cilj . Mladalačka čežnja
za svetom i životom, za ostvarenjem veoma napreg­
nutih nadanja i dalekih ciljeva je očevidno stremlje­
nje životnom cilju, koje se odmah preobraća u strah
od života, neurotske otpore, depresije i fobije ako
se zastane bilo gde u prošlosti ili ustukne pred rizi­
cima, bez kojih se ne može postići postavljeni cilj.
Sa postizanjem zrelosti i vrhunca biološkog života,
koji se otprilike podudara sa sredinom života, ni u
kom slučaju ne prestaje stremljenje životnom cilj u.
Sa istim intenzitetom i nezadrživošću, sa kojom se
išlo uzbrdo do sredine života, sada se ide nizbrdo,
pošto se cilj ne nalazi na litici, već u dolini, odakle
je i počeo uspon. Krivulja života je kao parabolična
linija hica. Ometen u svom početnom stanj u mirova­
nja, metak se penje i ponovo se vraća u stanje mi­
rovanja.
Psihološka životna krivulja ne podudara se sa
ovom prirodnom zakonomernošću. Neslaganje obično
počinje rano, pri usponu. Hitac se uspinje biološki,
ali psihološki okleva. Covek zastaje iza svojih godina,
zadržava svoje detinjstvo, kao neko ko ne može da
se odvoji od tla. On zadržava kazaljku i pri tom
uobražava da i vreme stoj i. Ako se, najzad, sa izve­
snim zakašnjenjem ipak uspeo na liticu, onda se,
psihološki, tu ponovo organizuie odmor, iako već
tada može zapaziti da se na drugoj strani neminovno
spušta, ipak se bar pogledom grčevito hvata za jed­
nom dostignutu visinu. Kao što se nekada plašnja
nalazila kao smetnja pred životom, tako se i sada na­
lazi pred smrti. Doduše, priznaje se da se zbog stra­
ha pred životom zakasnilo sa usponom, ali se upravo
zbog zakašnjenja sada podiže utoliko veći zahtev za
zadržavanjem na postignutoj visini. Postalo je oči­
gledno da se život probio uprkos svi h otpora (zbog
kojih se sada - ah, tako mnogo, kaje), ali nezavisno
107
od svog saznanja ipak se pokušava da se zaustavi ži­
vot. Na taj način psihologi ja j ednog takvog čoveka
gubi svoje prirodno tle. Njegova svest se nalazi u
vazduhu, dok se ispod nje parabola spušta sa uve­
ćanom brzinom.
Hranljivo tle duše je prirodni život. Ko ovo ne
prati, ostaje da lebdi u vazduhu i ukoči se. Zbog toga
odrveni tako veliki broj ljudi u zrelom dobu, oni
gledaju unazad i grčevito se hvataju za prošlost sa
potajnim strahom od smrti u srcu. Bar psihološki om
izmiču životnom procesu i zbog toga ostaju ukopam
kao spomen-stubovi od soli, sa živahnim sećanjima
na mladost ali ne nalazeći kontakta sa sadašnjošću.
Od sredine života ostaje živahan samo onaj, ko želi
da umre sa životom. Jer, ono što se dešava u tajnom
času životno! podneva jeste povraćaj parabole, ra­
đanje smrti. Zivot u drugoj polovini nije uspon, raz­
vitak, umnažanje, prelivanje, presipanje, već smrt,
pošto Je njegov cilj kraj . Ne želeti vrhunac života
isto je što i ne želeti njegov kraj . Oboje j e: ne želetl
živeti. &žl
.
.. to znači što i ne želeti umreti.
Postajanje i nesta ' anj� su Jedna te ista krivulja.
.
Ovu nesumnjivu istinu, ako je ika
ko
m
o
guće.
svest ne prihvata. Covek je po pravilu fiksiran za
svoj u prošlost i zastaje u mladalačkim iluzijama. Biti
star je kraj nje nepopUlarno. Covek izgleda da ne
obraća pažnju na to da je ne moći ostariti isto toli.ko
besmisleno koliko i ne moći izrasti iz dečjih haljina.
Covek od trideset, koji je još infantilan, za žaljenje
je, ali mladalački sedamdesetogodišnjak, zar to nije
prekrasno? A ipak su oboje perverzni, bez stila, psi­
hološki protivprirodni. Mladić, koji se ne bori i ne
pobeđuje, propustio je ono što je najbolje u njegovoJ
mladosti, starac koji ne zna da osluškuje tajnu po­
točića koji žubore sa litica u doline, bez smisla je.
duhovna mumij a koja nij e ništa drugo do skamenje­
na prošlost. On stoji izvan svog života, ponavljaj ućI
s, slično mašini, do krajnje izanđalosti. Kakva j e to
kultura kojoj su potrebne ovakve kreature!
Naša statistički postojeća dugovečnost j e kultur­
na tekovina. Primitivni ljudi samo izuzetno dostižu
108
duboku starost. Tako sam među primitivnim pleme­
nima u istočnoj Africi sreo samo mali broj ljudi sa
sedom kosom, koji su mogli biti starij i od šezdeset
godina. Ali oni su bili stvarno stari, i to tako kao da
su oduvek bili stari, tako da su se potpuno uživeli u
svoju starost. Oni su u svakom pogledu bili ono što
su bili. Mi smo uvek samo više ili manje ono što smo
zapravo. Izgleda tako kao da j e na Va svest malo skli­
znula sa svog prirodnog položaja i da se više dovolj-
no ne snalazi sa prirodnim vremenom. Kao da pati-
mo od neobuzdanosti svesti, kOJa nas obmanjuje da
je životno vreme či ta iluzija i da se zato može me­
njati po volji. (Covek se pIta odakle svest zapravo
crpI svoju sposobnost da bude protivprirodna i šta
t
znači ova samovoljnost).
Kao što se putanja metka završava na cilJU, tako
i život nalazi svo kraj I smrti, koja j e, prema tome,
cilj celog života.
C
ak i njegov uspon i njegov vrhunac
su samo stupnjevi i sredstva da se postigne cilj, na­
ime smrt. Ova paradoksna formula nije ništa drugo
do logični zaključak iz činjenice cilja i svrhovnosti
života. Ne verujem da je ovo silogistička igrarija sa
moje strane. Usponu života pridajemo cilj i smisao,
zašto ne i silasku? Rođenje čoveka je vrlo značajan
trenutak, zašto to nije i smrt? Mladog čoveka dvade­
set i više godina pripremaju za potpuno razrastanje
njegove individualne egzistencije, zašto se dvadeset
i više godina ne treba pripremati za svoj kraj ? Sva­
kako, sa vrhuncem čovek je očito nešto dostigao, on
Jeste i on ima. Ali šta se postiže smrću?
Nesimpatično mi j e, u trenutku kada bi se moglo
nešto očekivati, iznenada izvaditi iz džepa veru i od
mog čitaoca zahtevati da čini upravo ono što nikada
nije mogao, naime da veruje u nešto. Moram da pri­
znam da nl Ja ne bih mogao. Zbog toga na ovom me­
stu neću tvrditi da je smrt drugo rođenje i da pre­
vodi čoveka preko groba u produženo postojanje.
Smeo bih bar da pomenem da consensus gentium ima
izričita shvatanja o smrti, koja se j asno izražavaju
u svim velikim religijama sveta. Cak se može tvrditi
da je većina ovih religija komplikovani sistem pri-
109
prema smrti, i to u takvoj meri da život stvarno ÎÌ
smislu moje gornje paradoksne formule ne znači ni­
šta drugo do pripremu za konačni cilj, smrt. Za obe
najveće žive religije, hrišćanstvo i budizam, smisao
postojanja se ispunjava u svom kraj u.
Sa epohom prosvećivanja razvilo se i mišlj enje
o bivstvu religija, koje zaslužuje pomen zbog svoje
široke rasprostranjenosti, iako je tipični prosvetitelj­
ski nesporazum. Po ovom mišljenju religije su nešto
kao filozofski sistemi i kao i ovi, mora da su izmi­
šljeni u nečijoj glavi. Neko je nekad pronašao Boga
i ostale dogme i sa ovim fantazijama »za ispunjenje
želja« vuče čovečanstvo za nos. Ali ovom mišljenju
se suprotstavlja psihološka činjenica da se religijski
simboli upravo vrlo teško mogu smisliti čovekovim
umom. Oni uopšte ne potiču iz duha, već od negde
drugde, možda iz srca, u svakom slučaju iz nekog
psihičkog dubokog sloja, koji vrlo malo sliči svesti
koja je uvek samo površina. Zbog toga religijski sim-l
boli imaj u izraziti »karakter otkrovenja« i predstav­
ljaju spontane produkte nesvesne p
s
ihičke delatno­
sti. Oni su sve drugo samo ne izmišljeni ; oni su po­
stepeno rasli tokom hiljada godina, kao biljke, kao
prirodna otkrovenja duše čovečanstva. I danas još
uvek možemo posmatrati spontano nastaj anje pravih
religijskih simbola kod pojedinih individua, gde iz­
rastaj u iz nesvesnog kao strano cveće, dok svest u
nedoumici okleva, ne znajući zapravo šta da otpočne
sa ovim rođenjem. Bez velike teškoće da se zaklju­
čiti da ovi individualni simboli sadržajno i formalno
potiču iz istog nesvesnog »duha" (ili ma šta to bilo)
kao i velike religije čovečanstva. U svakom slučaju
iskustvo pokazuje da religije ni u kom slučaju nisu l
produkt svesnog uma, već da potiču iz prirodnog
življenja nesvesne duše, izražavajući ovu adekvatno.
Naime, time se objašnjava njihova univerzalna ra­
širenost i njihovo strahovito istorijsko dejstvo na
čovečanstvo. Ovakvo dejstvo bi bilo nerazumljivo,
kada religij ski simboli ne bi bili bar psihološke pri­
rodne istine.
1 1 0
Znam da mnogi lj udi imaj u teškoća sa rečju
»psihološki «. Zbog toga, u cilj u smirivanja ovih kri ­
tičara, dodajem da nijedan čovek ne zna šta je »psi­
ha« i da se isto tako malo može navesti dokle dopire
» psiha« u prirodi . Zbog toga je psihološka istina isto
tako pristoj na i dobra stvar kao fizička istina, koje
se, kao ova na psihu, ograničava na materiju.
Kako smo videli u rEligijama izraženi consensus
gentium ide na ruku mojoj paradoksnoj formuli . Iz­
gleda, dakle, da opštoj duši čovečanstva više odgova­
ra kada smrt smatramo smisaonim ispunjenjem ži­
vota i njegovim pravim ci lj em umesto besmislenim
prestankom. Onaj ko dakle ispoveda prosvetitelj skI) )
mišljenje, psihološki se izolovao i nalazi se u suprot­
nosti sa svoji m sopstvenim opšteljudskim bićem.
Ova poslednja rečenica sadrži osnovnu istinu
svih neuroza, jer suština neurotski h smetnji u kraj­
njoj linij i se sastoj i od otuđenja instinkta, u otceplj i ­
vanju svesti od izvesnih psihičkih osnovnih činjeni­
ca. Stoga prosvetiteljska mišljenja neočekivano za­
padaju u neposredno susedstvo neurotskih simptoma:
Ona su, u stvari, kao i ovi, iskrivljeno mišljenje koje
stupa na mesto psihološki ispravnog mišljenja. Ovo
poslednje, naime, ostaje uvek spojeno sa srcem, du­
binom duše, korenom. Jer - prosvećivanje ili ne.
svest ili ne - priroda se priprema za smrt. Kada bi­
smo mogli da di rektno posmatramo i registrujemo
misli mladog čoveka tokom sanjarenja, onda bi pored
nekolicine slika sećanja uglavnom naišli na fantazije
koje se bave budućnošću. I stvarno, daleko najveći
deo fantazija sastoji se od anticipacija. Stoga su fan­
tazi je velikim delom pripremne radnje i li psihička
uvežbavanja usmerena na izvesne buduće realnosti.
Kada bismo isti eksperimenat mogli da sprovedemo
sa nekim starij i m čovekom - naravno, da to on ne
primeti - onda bismo zbog gledanja unazad našli
veći broj slika sećanja nego kod mladog čoveka, al i
pored toga iznenađujuće veliki broj anticipaci je bu­
dućnosti, uključujući i smrt. Sa gomilanjem godina
razmišljanja o smrti umnažaju se u začuđuj ućoj meri .
Stariji čovek se nolens volens priprema za smrt. Zbog
I I I
toga sam mišljenja da već sama priroda brine za pri­
premu kraja. Pri tom je objektivno svejedno šta o
tome misli individualna svest. Ali subjektivno j e
ogromna razlika da l i svest drži korak sa dušom ili
se čvrsto drži mišljenja koja srce ne poznaje. Jer,
isto je tako neurotično ne postaviti se prema smrti
kao prema cilju, kao u mladosti potiskivati fantazije
koje se bave budućnošću.
U mom prilično dugom psihološkom iskustvu
načinio sam niz posmatranja kod osoba, čiju sam ne-
vesnu duševnu aktivnost mogao da pratim sve do
nepo redne blizine smrti. Po pravilu bliski kraj su
karakteri sali oni simboli sa kojima se u normalnom
životu najavljuju psihološke promene stanja, naime
simboli ponovnog rađanja kao i promene mesta, pu­
tovanja i slično. Ukazivanje na približavanje smrti
višestruko sam mogao da pratim u serijama snova
sve do preko godinu dana unazad, i u slučajevima
gde spoljna situacija nije davala povoda za takva
razmišljanja. Umiranje, dakle, započinje dugo pre
stvarne smrti. Uostalom, to se često manifestuje i u
specifičnim promenama karaktera, koje mogu dugo
vremena prethoditi smrti. Sve u svemu začudilo me
koliko se malo nesve na duša bavila smrću. Shodno
tome smrt bi bila nešto srazmero beznačajno, ih se
naša duša ne brine oko toga šta će slučajno snaći
individuu. Ali izgleda da se nesvesno utoliko više
interesuje kako čovek umire, naime da li stav svesti
odgovara umiranju ili ne. Tako sam jednom imao u
tretmanu 62 godišnju pacijentkinju. Ona j e bila još
sveža i osrednje inteligentna. Njeni intelektualni
okviri nisu joj omogućavali da razume svoje snove.
Na žalost bilo je isuviše jasno da ona nije htela da
stekne uvid u situacij u. Njeni snovi su bili vrlo jasni,
ali isto tako neprijatni. Ona je sebi utuvila u glavu
da je besprekorna majka svojoj deci, ali deca uopšte
nisu delila ovo mišljenje, a i njeni snovi zastupali su
sasvim suprotno ubeđenje. Posle nekoliko nedelja
besplodnog napora bio sam prinuđen da prekinem te­
rapiju, pošto sam bio mobilisan (ovo se dešavalo za
vreme rata) . Međutim, pacijentkinja se razbolela od
1 12
neizlečive bolesti koja j e, posle nekoliko meseci, do­
vela do agonaInog stanja, koje je svakog trenutka
moglo da označi kraj . Najviše vremena provodila j e
u nekoj vrsti delirijuma ili somnambulizma, kada je
u ovom specifičnom duhovnom stanju spontano po­
novno prihvatila prekinutu analitičku proradu. Po­
novo je prepričavala svoje snove i pred sobom pri­
hvatala sve ono što je preda mnom uporno ospora­
vala i još mnogo šta drugo. Ova autoanalitička obra­
da trajala je nekoliko sati dnevno tokom šest nede­
lja. Na kraju ovog perioda ona se smirila kao paci­
jent pod normalnom terapijom i potom umrla.
Iz ovog i bezbroj sličnih iskustava moram, dakle,
izvesti zaključak da naša duša nije ravnodušna na
umiranje individue. Prisila da se sve što je bilo po­
grešno ispravi, koja se tako često zapaža kod samrt­
nika, slaže se i dopunjava prethodni zaključak.
Kako se naposletku moraju tumačiti ova isku­
stva, problem je koji prekoračuj e kompetence neke
iskustvene nauke kao i naše intelektualne mogućno­
sti, pošto u zaključak nužnim načinom spada i isku­
stvo smrti. Na nesreću ovaj događaj posmatrača pre­
nosi u stanje koje mu onemogućava objektivno saop­
štavanje svojih iskustava i zaključaka, koji proisti­
ču iz smrti.
Svest se kreće u uskim granicama, razapeta u
kratkom vremenskom intervalu između početka i
kraja, koii je za oko trećinu skraćen periodičnim spa­
vanjem. Zivot tela traje nešto duže, on počinje ranije
i vrlo često prestaje kasnije od svesti. Početak i kraj
su neminovni aspekti svakog zbivanja. Ipak, pri bli­
žem razmatranju strahovito je teško odrediti gde
nešto počinje i gde nešto prestaje, pošto događaji i
zbivanja, počeci i završeci, tačno uzev, čine nedelji­
vu neprekidnost. Mi delimo procese u svrhu diferen­
ciranja i raspoznavanja, znajući pri tom da je svako
odvajanje u osnovi približno i konvencionalno. Time
ne zahvatamo neprekidnost zbivanja u svetu, jer
»početak« i »kraj « su u prvoj liniji neophodnosti
našeg svesnog procesa spoznaje. Sa dovoljnom sigur­
nošć� mogli bismo doći do zaključka da je indivi-
b JUD§, LO8Ot8Ð8 OEÌB, I I L
1 1 3
duaina svest došla do kraja u odnosu na nas sam .
Da li je ti me prekinut i kontinuitet psihičkog zbiva-
.
nja ostaje neizvesno, pošto j e ograničavanje psihe na
mozak danas nesravnji vo manje siguro nego pre
pedesetak godina. Psihologija mora naj pre da svari
izvesne parapsihološke činj enice, sa čim nije još ni
započela.
Izgleda, naime, da nama nesvesnoj psihi pripa­
daju svojstva koj a bacaj u sasvi m čudnovato svetlo na
njen odnos prema prostoru i vremenu. Pod ovim mi­
slim na prostorne i vremenske telepatske fenomene,
koje j e, kao što je poznato, mnogo lakše ignorisati
nego obj asniti. Nauka se do sada, uz nekoliko slav­
nih izuzetaka, odnosila vrlo komotno u ovom pogle­
du. Međutim, moram priznati da su mi zadale teške
glavobolje takozvane telepatske sposobnosti psihe.
pošto izraz » teleati ja« još ni izdaleka ništa ne obja­
šnjava. Prostornovremensko ograničenje svesti j c
nadmoćna činjenica u tolikoj meri da bi svako razbi­
janje ove fundamentalne činj enice bio zapravo doga­
đaj od naj veće teorijske važnosti, pošto bi se ti ml'
dokazalo da je prostornovremenska ograničenost
otkloniji va određenost. Poništavajući uslov bila bl
psiha, kojoj bi se, prema tome, vremenska prostor­
nost pridodavala kao relativno, uslovno svoJstvo. l
danom slučaj u, međutim, mogl a bi da razbije ogra­
ničenje vremenske prostornosti, i to nužnim nači­
nom zahvalj uj ući njenom naj bitnijem svojstvu rela­
tivne bezvremenosti i besprostornosti. Ova, kako Ï¡
izgleda, vrlo bliska mogućnost j e od nesagledivog do­
meta, tako da bi trebalo da duh istraživača podstak­
ne na naj veće napore. Naš današnj i razvitak svesti
je tol i ko zaostao (izuzeci potvrđuj u pravilo! ) , da mu
još nedostaj u naučna i misaona oruđa da bi mogao da
u dovoljnoj meri oceni telepatske činjenice u nj inom
značenju. Na ovu grupu pojava amo 'am ukazao da
bih nagovestio da zatvaranje psi he u mozak, to jest
nj eno prostorno ograničenje i pak nije tako amo po
sebi razumlj ivo i nepobitno, kao što se smatl a.
Ko ima uvi da u neka saznanja već postojećeg i
dovoljno proverenog parapsi hološkog dokaZl l og ma-
1 1 4
terijala, zna da su posebno takozvane telepatske po­
jave neosporne činjenice. Objektivno sagledavanje I
kritika postojećih zapažanja moraju utvrditi da se
zbivaju opažanja koja se delom odigravaju kao da
nema vremena a delom kao da nema prostora. [ z
ovoga se naravno ne može izvesti metafizički zaklju­
čak da, shodno ovome, u stvarima p sebi nema ni
vremena ni prostora i da je zbog toga čovekov duh L
kategoriji vremena i prostora kao utkan u maglovi­
toj iluziji. Naprotiv, prostor i vreme nisu samo naJ­
neposrednija, naj naivnija izvesnost, već i emplrijska
očiglednost, budući da se sve i vaka opažaj nost tako
zbiva kao da se dešava u vremenu i prostoru. S obzi­
rom na ovu nadvladavajuću izve nost shvatlj ivo je
da razum ima vel ike muke sa prihvatanjem tele pat­
skih fenomena. Ali onaj ko pravično sudi o činj -
nicama, taj neče moći a da ne prizna da su prividna
besprostornost i bezvremenost najkarakterističnije
svojstvo ovog fenomena. Najzad, naivna shvatanja Î
neposredna izvesnost su, strogo uzev. samo dokaz
psihološkog apriorizma opažajnih formi . koje napro­
sto ne dopuštaj u ni jednu drugu formu. Sto naša mo­
gućnost opažanja uopšte nije u stanju da imaginira
besprostorno-bezvremenski oblik postojanja. na kra­
JU krajeva uopšte nij dokaz da jedan ovakav obl i k
po sebi nije moguć. I kao što se iz vojstva prividne
bezvremene besprostornosti ne sre izvući apsol utni
zaklj učak o bezvremeno-besprostornom obl i ku posto­
janja, isto tako nije dozvo lj no iz prividnog opaža­
nja prostorno-vremenskog kval i teta zaključiti da
nema b sprostorno-bezvremenskih obl i ka postoj anj a.
Sumnja u apsolutnu važnost vremensko-pro -torog
shvatanja ne samo da je dozvol jena. nego. D obzi ­
rom na postojeće i kustvo poželj na. Hi potetička mo­
gućnost da psiha dotiče i bezvremeno-bespro tomi
oblik postojanja je naučno znak pitanja. koje t do
daljnjega mora uzeti ozbi lj no. Psiholozi se opr zno
moraj u pridružiti idejama i sumn ji današnj e teoriJ ­
ske fizike, j er filozofski uzev, »ograničeno t prosto­
ra« šta znači drugo do relativizaciju kategorije pro­
stora? Vrlo lako moglo bi slično da snade i katego-
I I :
rIJU vremena (kao i kauzalnosti). Sumnje U ovom po­
gledu su prema tome manJe proizvoljne nego nekad.
Suština psihe dopire u mračnosti daleko izvan
naših kategorija poimanja. Duša sadrži tako mnogo
zagonetki kao beskraj sa svojim galaksijama, pred
čijom uzvišenom beskonačnošću jedino duh lišen ma-
šte neće priznati svoje ništavilo. Pri ovoj krajnjoj
nesigurnosti čovekovog shvatanja pomama za pro­
svećivanjem drugih ne samo da je smešna već su­
morno prazna. Dakle, ako neko iz duboke duševne
potrebe ili slažući se sa prastarom mudrosti čove­
čanstva ili iz psihološke činjenice j avljanja »telepat­
skih« opažanja treba da izvuče zaklj učak da psiha
u svojim dubinama prelazi u besprostorno-bezvre­
menski oblik postojanj a i da, prema tome, spada u
ono što se nedovoljno i simbolično naziva »večnost« ,
onda mu kritični razum ne može suprostaviti nije-
dan drugi argumenat osim naučničkog » non liquet«.
Povrh toga on bi bio u prednosti koja nije za potce­
njivanje, da se slaže sa »penchant«-om čovekove
duše, koje univerzalno rasprostranjeno postoji još od
nezapamćenih vremena. Ko ne izvuče ovaj zaklju-
čak iz skepse, ili iz pobune protiv tradicije, ili iz ne­
dostatka hrabrosti, ili zbog površnosti psihološkog
Iskustva, ili zbog praznog ignorisanja, ima statistič-
ki malo verovatnoće da postane pionir duha, ali p-
red toga apsolutnu sigurnost da će doći u sukob sa
istinama svoje krvi. Da li su one u krajnjoj liniji
apsolutne istine ili ne, nikada nećemo moći dokazati. j I
Dovoljno je da su one prisutne kao »penchant«, a
\
dobro nam je poznato šta znači zapasti u nepromi­
šljeni konflikt sa ovim » istinama« - znači isto što i
vesno zapostavljanje instinkata, naime iskorenjenje,
dezorijentacija, besmislenost i kako se već zovu svi
ti simptomi manje vrednosti. Jedna od naj zlokobni­
jih socioloških i psiholoških greški, kojima je inače
naše doba tako bogato, je to što se tako često smatra
da, počev od nekog datog trenutka, nešto može po­
stati sasvim drugačije, na primer, čovek se može iz
osnove promeniti, ili bi se mogao pronaći obrazac ili
istina koja bi značila sasvim novi početak itd. Još
1 16
uvek je čudo ako je nešto postalo bitno drugačlJe i l l
se čak poboljšalo. Skliznuće sa istina krvi prouzro­
kuje neurotsku neumornost, nešto čega bi dana:
malo-pomalo mogli imati dovoljno. Neumorno t, n -
prestana zaposlenost nečim dovode do be misi enosti
a besmislenost života je duševna bole t, koju naš"
doba još nije obuhvatilo u njenom celokupnom obimu
i njenom celokupnom domašaj u.
VII
SINHRONICITET KAO PRINCI P
AKAUZALNIH VEZA
PREDGOVOR
Sa sastavljanjem ovog spisa tako reći razreša­
vam obećanje koje se godinama nisam usuđivao da
ispunim. Izgledale su mi isuviše velike teškoće pro­
blema kao i njegov prikaz; isuviše velika intelektual ­
na odgovornost, bez koje se ne može obraditi ovakat·
predmet; najzad, isuviše nedovoljna moja naučna
priprema.
S
to sam ipak prevazišao otpor i latio se
ove teme, desilo se uglavnom stoga što se, s jedne
strane, iz decenije u deceniju gomilalo moje iskustvo
sa fenomenom sinhroniciteta, a s druge, moja istra­
živanja istorije simbola, naročito onih o simbolu ribe,
sve više su mi približavala problem i najzad zbog
toga već dvadeset godina u mojim spisima tu i tamo
nagoveštavam postojanje pomenutog fenomena, bez
njegove bliže obrade.
Z
eleo bih da privremeno do­
krajčim nezadovoljavajuće stanje pitanja, pokušava­
jući da povezano iznesem sve ono što se odnosi na
ovaj problem. Ne bi trebalo da mi se prebaci uobra­
ženost zbog toga što na sledećim stranicama postav­
ljam neobične zahteve na račun otvorenosti duha i
dragovoljnosti mojih čitalaca. Od njih se ne zahte­
vaju samo ekskurzije u tamne, podozrive i zabludama
zašipljena područja ljudskog iskustva, već se i opte­
rećuju mislenim teškoćama, koje sobom donosi tre-
(1) Zajedno sa monografijom Wolfgang Pauli Der Ein­
t
/uss aTchetypischeT Vorste
U
ungen auf die Bildung natur­
wissenscha/tlicher Theorien bei Kep/eT objavljeno kao sve­
ska Naturerklćrung und Psyche, Studien aus dem C. G. Jung
- Institut IV.
1 2 1
tiranje i rasvetljavanje jednog tako apstraktnog
predmeta. Kako već svako može zaključiti Listajući
nekoliko stranica, ni u kom slučaju se ne radi o pot­
punom opisivanju i razjašnjenju zamršenog činje­
ničkog stanja, već samo o pokušaju da se p"oblem
razvije tako da, ako ne svi a ono bar mnogi njegovi
aspekti i veze, postanu vidljivi a time da se, kako se
nadam, otvori prilaz jednom još mračnom području,
koje je međutim od najvećeg značaja za pogled na
svet. Kao psihijatar i psihoterapeut često sam dolazio
U dodir sa ovim problemima i mogao sam da se uve­
rim od kolikog su značaja za čovekovo unutrašnje
iskustvo. Najčešće se radi o stvarima o kojima čovek
ne govori glasno da ne bi bio izložen ismejavanju
lišenom duha. Uvek iznova sam se čudio koliko mno­
štvo ljudi je imalo iskustva ovakve vrste i kako su
brižljivo čuvali ove neobjašnjivosti. Stoga moj ude o
na ovom problemu nije zasnovan samo naučno, već i
ljudski.
Prilikom obavljanja moga rada uživao sam u
interesovanju i
delotvornoj potpori od strane niza
lica, koja pominjem u tekstu. Na ovom mestu želeo
bih da izrazim posebnu zahvalnost gospođi dr L.
Frej-Ron (Frey-Rohn). O'a je sa velikom predanošću
obradila astrološki materijal.
7V¶UStB IÛM.
C. G. Jung
22
A. EKSPOZICIJA
K ao što je poznato rezultati modere fizike su
doprineli značajnoj promeni naše prirodnonaučne
slike sveta, budući da je uzdrmala apsolutnu važnost
prirodnih zakona i pretvorila je u relativnu. Prirod­
ni zakoni su statističke istine, to jest oni su tako reći
bez izuzetka važeći samo tamo gde se radi o makro­
fizičkim veličinama. Međutim, u području vrlo malih
veličina ova predskazanja postaju nesigurna, odnosno
nemoguća, pošto se vrlo male veličine više ne pona­
šaju shodno poznatim prirodnim zakonima.
Filozofski princip, koji je u osnovi našeg opažaj a
prirodnih zakonomernosti, je kauzalnost. Ako se veza
uzroka i dejstva ispostavi samo kao �tatistički va­
žeća i samo kao relativno istinita, onda se princip
kauzalnosti u krajnjoj liniji može samo relativno ko­
ristiti za objašnjavanje prirodnih procesa i time pret-
. postavlja postojanje j ednog ili više drugih faktora,
koji bi bili neophodni za objašnjenje. To znači da j e
povezivanje događaja već prema okolnostima i druge
a ne samo kauzalne prirode i da zahteva i drugačiji
princip objašnjenja.
U makrofizikalnom svetu čovek će se uzalud
obazirati za akauzalnim događajima, već jednostavno
stoga što se uopšte ne mogu predstaviti neka uzal no
spojeni, ne-objašnjivi događaji. Ali to uopšte ne mora
da znači da se ovakvi i ne dešavaj u. Njihovo posto­
janje logično proizilazi - bar kao mogućnost - iz
premise statističke verovatnoće.
123
Prirodnonaučna pitanja su uperena na pravilne
i, ukoliko su eksperimentalna, reproduktivne doga­
đaje. Na taj način ostaju izvan posmatranja jedno­
kratna ili retka zbivanja. Osim toga eksperimenat na­
meće prirodi ograničene uslove, pošto je izaziva da
daje odgovor na pitanja koja su izmislili lj udi. Zbog
toga je svaki odgovor prirode opterećen vrstom pita­
nja a rezultat predstavlja mešoviti produkt. Na ovo­
me bazirani, takozvani prirodnonaučni pogled na svet
stoga ne može biti ništa drugo do psihološki prej udi­
cirani delimični pogled, kome nedostaju svi oni ipak
ne nevažni aspekti, koji nisu obuhvaćeni statistički.
Da bi se ove jednokratnosti, odnosno retkosti mogle
nekako shvatiti, izgleda da je čovek upućen na isto
tako »jednokratne« pojedinačne opise. Iz toga bi pro­
istekla haotična zbirka kurioziteta, koja podseća na
one stare prirodnjačke kabinete gde se, pored fosila
i anatomskih malformacija, nalazi i rog nosoroga, ko­
ren mandragore i osušena morska sirena. Deskriptiv­
ne prirodne nauke, pre svega biologija u najširem
smislu, vrlo dobro poznaju ovakve »jednokratnosti « ,
njima je potreban, na primer, samo jedan egzemplar
nekog po sebi krajnje neverodostojnog živog bića, da
bi se dokazalo njegovo postojanje. Svakako da u
ovom slučaju mnogi posmatrači imaju prilike da se
pomoću sopstvenih čula osvedoče da takvo biće po­
stoji. Ali gde se radi o prolaznim događaj ima, koji n
ostavljaju nikakve druge dokazive tragove, osim mo­
žda tragova sećanja u pojedinim glavama, tu nije do­
voljan usamljeni svedok a i više njih nij e dovoljno
da jednokratno zbivanje označi kao bezuslovno ve­
rovatno. Dovoljno je poznata nepouzdanost iskaza
svedoka! U ovom slučaju se nameće neophodnost
ispitivanja da li je na izgled j ednokratni događaj
stvarno jednokratan i da li bilo gde postoje ista ili
bar slična zbivanja. Pri tom consensus omnium igra
psihološki doduše značajnu, ali empirijski nešto tuga­
ljivu ulogu. On se samo izuzetno pokazao korisnim
pri dokazivanju činj enica. Empirija ga doduše ne
zanemaruje, ali se radije ne oslanja na njega. Apso­
lutno jednokratni, prolazni događaji , čije se postoja-
124
nje ne može niti osporiti, niti dokazati nikakvim
sredstvom, nikada ne mogu biti predmet iskustvene
nauke; međutim, ređa zbivanja vrlo su poželjna uko­
l iko postoji veći broj pouzdanih pojedinačnih posma­
tranja. Pri tom takozvana mogućnost ne igra nikakvu
ulogu, jer kriterijum ove izvodi s samo iz vremen­
ski uslovljene, shvatljive pretpostavke. Nema nijed­
nog apsolutnog prirodnog zakona čij i bi autoritet mo­
gao da prizove čovek u cilju potpore svojih zabluda.
On može samo da zahteva po mogućstvu veliki broj
pojedinačnih posmatranja. Ako ovaj broj , statistički
posmatrano, ostaje unutar slučajne verovatnoće,
onda je time dokazano da se radi o slučaj u; ali time
nije postignuto i objašnjenje. Nađen je izuzetak od
pravil a. Kada se, na primer, broj oznaka kompleksa
nalazi ispod verovatnog broja poremećaja koji se
može očekivati kod asocij acijskog testa, onda to ni u
kom slučaju ne opravdava pretpostavku da u tom
slučaju nema kompleksa. Ali to nij sprečilo da se
reakcijski poremećaj i smatraju slučajnostima.
Iako s upravo u biologiji krećemo na području
gde su kauzalna objašnjenja često nezadovoljavajuća
ili skoro n moguća, ipak se ovde nećemo baviti pro­
blemom biologije, već upravo pitanjem da li uopšte
lma ne samo mogućno ti već i činjeničnosti akauzal­
nih zbivanja.
U okviru našeg iskustva postoJi beskrajno daleko
područje, čiji je opseg tako reći isto toliko velik kao i
domet zakonomernosti -to je svet slučaja,
!
koji ne iz­
gleda da je kauzalno povezan sa koincidiraj ućim či­
njeničnim stanjem. Zbog toga ćemo se najpre pobli­
že pozabaviti sa bivstvom i shvatanjem slučaja. Co-
tek je navikao da pretpostavlja da je slučaj samo po
ebi razumljivo pristupačan kauzalnom objašnjenju i
da je označen kao »slučaj « ili » koincidencija« samo
zbog toga što nije otkrivena ili j oš nije otkrivena nje­
gova kauzalnost. Kako je čovek obično ubeđen u ap-
! Reč »Zu-fall« (slučaj, udes, sudbina) je kao i »Ein-faU­
lupad, prodor, nastajanje, dosećanje, domišljanje) izvanredno
ilustrativna - to je nešto što se kreće ka nekome, kao da
je privučeno od ovoga.
125
solutnu važnost zakona kauzalnosti, ovo objašnjenje
slučaja smatra se zadovoljavajućim. Ali, ako je prin­
cip kauzalnosti samo relativno važeći, onda iz toga
proističe zaključak da, iako se pretežna većina sluča­
j eva može kauzalno objasniti, ipak mora postoj ati
ostatak koji je akauzalan. Stoga se nalazimo pred
zadatkom da izdvojimo slučajne događaje i da akau­
zalne odvojimo od kauzalno objašnjivih. Naravno da
se može pretpostaviti da broj kauzalno objašnjivih
daleko nadmaša broj zbivanja sumnjivih na akauzal­
nost, stoga se, zbog površnosti ili predubeđenja po­
smatrača lako mogu prevideti relativno retki akau­
zalni fenomeni. Cim se pređe na tretiranje slučaja.
nameće se neophodnost brojčanog svrstavanja iSP1-
tivanog događaja.
Procena iskustvenog materijala ne može uslediti
bez kriterij uma diferenciranj a. Po čemu treba akau­
zalne spojeve raspoznavati i odvajati od kauzalnih.
kada se sve slučajnosti mogu ' istraživati na njihovu
kauzalnost? Na ovo se može odgovoriti da se akau­
zalni dogadaj i najpre mogu očekivati tamo gde, po­
sle bližeg razmatranja, kauzalna veza izgleda ne.a­
misliva. Kao primer može poslužiti lekarima dobro
poznati fenomen »duplicitas casuum« , dupliranje
slučajeva. Ponekad se radi o triplikatu pa i većem
broju, tako da Kamerer ( Kammerer) govori o »zako­
nu serij e«, dajući izvanredne primere.� U većini ova­
kvih slučajeva ne postoji čak ni udaljena verovatno­
ća ka uza l ne povezanosti koincidentnih dogadaja
Ako, na primer, moram da utvrdim da moja tram­
vaJska karta ima isti broj kao i karta za pozorište.
koju sam uzeo neposredno posle vožnje a isto veče
još usled i telefonski poziv, kada mi se saopstava da
me zove taj isti broj , onda mi kauzalna povezanost
izgleda preko svake mere neverovatna, pa čak i uz
pomoć najsmelije mašte ne bi moglo da se smisl i
kako bi uopšte mogla da po toji neka veza, iako svaki
slučaj za sebe evidentno posedu j e svoj u kauzalnost.
S druge strane poznato mi je da slučajna zbivanja
pokazuju tendenciju ne periodičnog formiranja grpa.
" Kammerec Das Gesetz der Serie.
1 26
što neophodno mora biti slučaj , pošto bi i nače posto­
jao periodični, redovan poredak dogadaja, što upravo
isklj učuje slučajnosti.
Kamerer je, u svakom slučaju, mišljenja da go­
milanje' , odnosno serije slučajnosti, doduše izmiču
dejstvu jednog zajedničkog uzroka,' što znači da su
akauzal ni, ali su ipak izraz inercije, opšte moći osta­
janja u istom stanj u. " Istovremenost »gomilanja upo­
rednih istovetnosti« on objašnja a » imi tacijom« . ;
Time protivu reči samom sebi, pošto gomilanje slu­
čajnosti ni u kom lučaju nije "pomereno izvan pod­
ručja objašnj i vog«", već shodno svim očekivanj ima
nalazi se u okviru ovog i stoga se, ako se ne može
svesti na jedan zajednički, onda se može dove ti u
vezu sa više uzroka. Njegovi pojmovi o serijama, i mi ­
tCLciji, atrakciji i ine1ciji spadaju u kauzalno zami­
šljenu sliku veta i ne kazuju ništa više od gomilanja
slučaj nosti koje odgovara tatističkoj i matematičkoj
verovatnoći . Kamererov činjenični materijal adrži
samo gomilanja slučajnosti, čija je j edina »zakono­
mernost« verovatnoća, to j est ne postoji ni kakav vid­
ljivi povod da se bilo šta traži iza svega ovogaJ I z
svoj ih tamnih razloga, međuti m, on Ipak traži dalj
i vi še od onoga što krije čista verovatnoća, naime
zakon serije, koj i bi želeo da uvede kao princip pored
kauzalnosti i final nosti. 9 Kao što je rečeno ova ten-
, L. C. , S. 1 30 .
.• L. c., S. 36. 93. i 102.
" L. L., S. 1 1 7 : .Zakoll serije je hra: zakoHa i nert Il ost ,
objekata kojt ItČestVtLjll l t svom pOlla!"Ljanjll . Iz nesrazmern.)
vece istrajnosti, kOja je. u poređenj u sa pojedinačnim telom
i pojedinačnom snagom, svojstvena telesnom i enelgetskorr.
kompleksu, objašnjava se ladl'Žavanje identičn konstela­
cije i propratno javl janje ponavl janja kroz vrlo duge Vl'�­
menske interval e itd
' L. C., S. 130 .
• L. C.¿ S. 94.
� Numi noznost serije slučajnost l raste propol'cional n"
broju njenih članova. To znači da je na taj način uslovljen: ,
konstelacija nesvesni h (po svoj pri lici arhet i p kih) ;adl·žaJa.
odakle se stiče utisak kao da je erija ,uzrokovana t akvil ll
sadržajima. Kako je to moguće ne može se tačno predsta ­
viti bez pomoći magijski h kategorija. zbog čellt se t reba Zil ­
dovol ji t i samo ut iskom.
1 27
dencija uopšte nije zajamčena njegovim materijalom.
Ovu očiglednu protivurečnost mogu objasniti samo
time da autor poseduje tamnu, al
t
fascinantnu intui­
ciju akauzalnog poretka i veza i to zbog toga što se
on, kao sve razumne i osećaj ne prirode, nije mogao
oteti utisku gomilanja slučajnosti i stoga se, shodno
nj egovoj naučnoj nastrojenosti, usudio na smeli po­
kušaj da potraži akauzalne serije na osnovu iskustve­
nog materijala, koji se nalazi u granicama verovat­
noće. Na žalost Kamerer nije poduzeo brojčano obu­
hvatanje serija. Takav poduhvat svakako da bi na­
bacio pitanja na koja bi se teško našao odgovor. Ka­
zuistička metoda sigurno da pruža veliku pomoć op­
štoj orijentacij i ; međutim, u odnosu na slučajnosti,
pozitivni rezultati mogu se pre očekivati od brojča­
nog obuhvatanja, to jest statističke metode.
Grupisanje slučajnosti i serija izgleda nam, ba!'
za naše današnje pojmove, besmisleno i da se sve
skupa nalazi u okvirima verovatnoće. Svakako da
ima slučajeva čij a slučajnost može dati povoda sum­
nji. Iz mnoštva izabrao sam sledeći slučaj koji sam
zabeležio 1 . aprila 1 949. godine. Danas je petak. Za
ručak imamo ribu. Neko je uz put podsetio na »april­
sku ribu«. Pre podne sam načinio zabelešku: » Est
homo totus medius piscis ab imo. « Popodne pokazala
mi je j edna pacijentkinja, koju mesecima nisam vi­
deo, nekoliko upečatljivih slika riba, koje je crtala u
međuvremenu. Uveče su mi pokazali stolnjak na
kome su bile izvezene ribe. Drugog aprila, u rano
prepodne, nekadašnja pacijentkinja koju godinama
nisam video ispričala mi je svoj san u kome je, sto­
j eći na morskoj obali, spazila veliku ribu koja je pli­
vala direktno prema njoj i tako reći »pristala« kraj
njenih nogu. U to vreme bavio sam se proučavanjem
istorijata simbola ribe. To je znala samo jedna osoba
koja bi u ovoj grupi došla u obzir.
Ovde je bliska sumnja da se radilo o s1isaonoj
koincidenciji, o akauzalnoj povezanosti. Moram pri­
znati da me je impresioniralo ovo gomilanje. Ono je
za mene imalo izveStan numinozan karakter. U ta­
kvim prilika!na obično se kaže: »To ne može biti
128
samo čIst slučaj « a da s pn tom ne zna šta se time
kaže. Kamerer bi me ovde sigurno podsetio na svoje
" serije«. Jačina utiska, međutim, ne dokazuje ništa
protiv slučajne koincidencije svih ovih riba. Sigurno
Je kraj nje čudno da se tema »riba« tokom 24 sata po­
navlja ništa manje do šest puta. Ali ne sre se smet­
nuti s uma da je riba petkom nešto najobičnije. Prvog
aprila čovek se lako može setiti aprilske ribe. Tada
sam se već mesecima bavio simbolom ribe. Ribe kao
simbol nesvesnih sadržaja često se sreću. Zbog toga
ne postoji opravdana mogućnost da se u tome sagleda
nešto drugo do grupa slučajnosti. Gomilanja ili serije,
sastavljeni od stvari koje se često sreću, do daljnj ega
se moraju smatrati slučajnostima.
10
One. stoga, bez
obzira na njihov opseg, isključuju akauzalnu vezu,
pošto nije jasno kako bi se ova mogla dokazati. Zbog
toga se pretpostavlja da su sve koincidencije slučajni
pogoci i stoga i nije potrebno nekauzalno objašnje­
nje. u Ova pretpostavka može i čak mora važiti kao
tačna sve dok se ne pronađe dokaz da učestalost nji­
hovog javljanja prelazi granice verovatnoće. Ali ako
se nađe ovakav dokaz, time bi s istovremeno potvr­
dilo da se susreću pravi akauzalni spojevi događaja,
za čije se objašnjenje ili shvatanje morala potražiti
I0
Radi dopune reenog žele bih da napmenem da sam
ove redove pisao na obalama na�eg jezera. Kada sam zavr�io
rečenicu, pošao sam nekoliko koraka ka kamenoj ogradi ¯
tu na tom zidu nalazila se mrtva riba oko 30 cm duga, na
iZgle b ozlea. Prethodne večeri na tom mestu nije bilo
ribe. (Verovatno da ju je iz voe iznela kakva grabljivica ill
mačka). Ova riba je bila sedma u nizu.
¡¡
Covek je u neoumici kako treba da shvati onaj fe­
nomen koji je Stekel (Stekel) označio kao »Obaveza imena�
( Mollsche Zeitschrift f. Psychotherapie III, 191 1 , S. 1 10). Radi
Þ o delom grotesknim koincidencijama imena i svojstava
tog čoveka. Na primer gospodin Gross (veliki) pati od ludila
veličine, gospodin Kleiner (mali) od kompleksa niže vredno­
. ti. Dve sestre Altmann (stari čovek), obe se udaju za 20 go­
dina starije ljude. gospodin Feist (gojazan, mastan) je mi­
nistar za ishranu, gospodin Rosstauscher (džambas) je advo­
kat, gospdin Frojd (Freud) zastupa princip zadovoljstv

, go­
spdin Adler princip volje za moći, gospodin Jung ideju
pnovnog rađnja, itd. Da li se ovde radi o apsurdnoj slu­
čajnosti ili sugestivnom dejstvu imena, što izgleda smatra
i Stekel. ili o »smisaonim koincidencijama- ?
¥ Jung, Odabrana dela, 1Î1
1 29
kauzalnost nemerljivog faktora. Tada bi s, naime.
moralo pretpstaviti da su događaji s jedne strane
pvezani kao kauzalni lanac, a s druge pak u datom
slučaju međusobno spojeni nekom vrstom smisaonih
pprečnih veza.
Na ovom mestu želeo bih da dođe do izražaja
Sopenhauerova (Schopenhauer) rasprava O privid­
noj hotimičnosti u sudbini pojedinca (Parerga und
Paralipomena, Bd. I) koja je tako reći kumovala ovim
mojim razmatranjima. Radi se ipak o problemu » isto­
vremenosti + + æ bez kauzalne veze, što se naziva slu­
čajem . + ø º (v. Koebersche Ausgabe, s. 40). Sopen­
hauer predočava ovu istovremenost pomoću paralel­
nih krugova, koji predstavljaju poprečni spoj između
meridijana zamišljenih kao kauzalni lanci (L c., s. 39) .
»Svi događaji u životu čoveka, shodno ovome, stajali
bi u znaku dve u osnovi različite veze: prvo, u objek­
tivnoj, kauzalnoj povezanosti prirodnog toka; drugo,
u subjektivnoj povezanosti, koja je u spoju samo s
onim što je doživela individua i koja je toliko su­
bjektivna kao i snovi dotične individue. Da istovre­
meno postoje ove dve vrste veza i da s u aktuelni
događaj obe tačno uklapaju kao karika dva sasvim
različita lanca, zbog čega sudbina jednog uvek odgo­
vara sudbini drugog i da je j unak u svojoj drami
istovremeno statista u tuđoj, to je naravno nešto što
prevazilazi našu moć shvatanja i samo zahvalj ujući
najdivnijoj harmoni a praestabilita može se zamisliti
kao moguće. « (L c., s. 45). Po njegovom shvatanju
»subjekt velikog životnog prostora je . . . samo jedno"
naime transcendentalna volja, prima causa, od koga
zrače svi kauzalni lanci sa pola i, zahvaljujući para­
lelnim krugovima, međusobno se nalaze u smisaonoj
relaciji istovremenosti.
l
! Sopenhauer veruje u apso­
lutni determinizam prirodnog toka a uz to i u prvi
uzrok. Ova pretpostavka, kao i prethodna, nije ničim
zajemčena. Ona je filozofska mitologema i verodo­
stojna samo onda kada se istovremeno javlja u oblič­
ju stare paradoksije: � E'I 'O 1C'I, naime kao jedin­
stvo i verovatnoća. Prva pretpostavka, da istovre-
²� Stoga moj termin »sinhronicitet«.
130
mene tačke n meridijanima kauzalnog lanca pred­
stavljaju smisaone komcidencije, ima izgleda Î
uspeh jedino kada Je stvarno pouzdano utvrđeno je­
dinstvo primae causae. Ali ako je ono, kao što lako
može biti, verovatno ća, onda s mora srušiti celo­
kupno Sopenhauerovo objašnjenje, nezavisno od ne­
davno sagledanog, statistički važećeg prirodnog za­
kona koji ostavlja otvorenu mogućnost indetermini­
zma. Stoga ni prosuđivanje niti iskustvo ne jamče
redovno prisustvo obe vrste veza, u kojima je su­
bjekt i objekt jedno te isto. J edno vreme Sopenhauer
je mislio i pisao da kauzalnost kao kategorija ima a
priori apsolutnu važnost i da se zbog toga mora upo­
trebiti za objašnjenje smisaone koincidencije. Ali.
kao što smo videli, ona je u stanju da odgovori ovom
zadatku sa određenom verovatnoćom samo uz pomoc
daljne volj ne pretpostavke jedinstva primae causae.
Međutim, tada s javlja neophodnost da se svaka
tačka na zamišljenom meridijanu nalazi u spoju smi­
saone koincidencije sa svakom drugom na istom
stupnju širine. Ovaj zaključak prevazilazi sve empi­
rijske mogućnosti, to jest on pripisuje smisaonoj ko­
incidenciji tako pravilno i zakonomerno prisustvo ili
javljanje, da njeno utvrđivanje ili uopšte nije nužno
lli da je najprostija stvar na svetu. Sopenhauerovi
primeri su tako mnogo i tako malo ubedljivi kao i svi
drugi. Ali njegova najveća zasluga je u tome što je
sagledao problem i pri tom shvatio da ovde nema
jevtinih ad hoc objašnjenja. Da ovo zadire u osnove
našeg saznanja uopšte, on je u smislu njegove filo­
zofije izveo iz transcendentalne pretpostavke, naime
iz volje, koja stvara život i postojanje na svim stup­
njevima i oboje tako usklađuje da ove harmonično
odgovaraju ne samo na istovremenim paralelama,
već s vremena na vreme kao fatum ili proviđenje
pripremaju ili određuju budućnost.
Nasuprot Sopenhauerovom pesimizmu ovo gle­
danje ima skoro prijatan i optimistički prizvuk, koji
danas jedva da smo u stanju da osetiro. Najsadržaj­
nije a istovremeno najsumnjivije stoleće svetske isto­
rije deli nas od onog srednjovekovnog vremena, kada
B
1 31
Je tilozofski duh verovao da može nešto utvrditi i s­
znati s one strane sveg iskustva. Ali ono doba imalo
Je j oš veći i dalji pogled koji s nije zaustavljao i
smatrao da je dostigao granice tamo gde je naučna
putogradnja dospela do svog privremenog kraja.
Tako je Sopenhauer stvarim filozofskim sagledava­
njem obuhvatio jedno područje, čij u svojstvenu fe­
nomenologiju doduše nije dovoljno obuhvatio, ali j u
j e približno tačno ocrtao. On j e spoznao da omina i
praesagia, astrologija i raznoliko varijabilne intuitiv­
ne metode imaju zajednički lmenitelj, koji je nasto­
jao da pronađe pomoću »transcendentne spekulaci­
je«. Pri tom je spoznao. isto tako tačno, da se radi o
principijelnom problemu prvog reda, nasuprot svima
oRima koji su pre i posle njega operisali sa nepodob­
nim predstavama prenošenja sile ili čak pokušavali
d celo područje odbace kao besmislicu da bl lzbegli
isuviše težak zadatak. ¯ Sopenhauerov pokušaj je uto­
liko značajniji što spada u doba kada je strahoviti
prodor prirodnih nauka ceo svet uverio u to da jedino
kauzalnost dolazi u obzir kao konačni princip obja­
šnJenja. Umesto da j ednostavno odbaci sva ona isku­
stva koja nisu htela da bez dalj njega pkleknu pred
isključivom dominacljom kauzalnosti, on Je, kao što
smo videli, načinio pokušaj da ih podvede pod svoja
deterministička gledišta. Time je Sopenhauer ono što
je stalno i odavno ležalo u osnovi kao j edan, pored
kauzalno postojećeg, drugačiji poredak sveta, naime
onaj svet prefiguracije, korespondencije i prestabili­
sane harmonije, silom uterao u kauzalne šeme, sva­
kako gonjen ispravnim osećanjem da zakoni prirode
slike sveta, u čiju važnost nije sumnjao, ipak propu­
štaju nešto što je igralo značajnu ulogu u antičkom
i srednjovekovnom shvatanju (kao i u tajanstvenom
osećanju modernoga).
Podstaknuti velikim činjeničnim materijalom
koji su sakupili Gurnej, Majer i Podmor (Gurney,
I
S
Kant s mora izuzeti. U svojoj raspravi Traume eines
Geistersehers, erlautert durch Traume der Metaphysfk on Je
pkazao put Sopnhaueru.
1 32
Myer, Podmore) 1 4 problemu računa verovatnoce PrI­
šli su Darije (Dariex)
l
S, Riše (Richet) " i C. Flamarion
(Flammarion)Y Darije je za »telepatsko opažanj
smrti proračunao verovatnoću od l : 4 1 1 4 545; obja­
šnjenje j ednog takvog slučaja kao slučajnosti je, da­
kle, preko četiri miliona puta neverovatnije od »te­
lepatske« odnosno akauzalne, smisaone koincidencije
Astronom Flamarion J za posebno dobro posmatran
slučaj »phantasm of the living« izračunao verovat­
noću čak od 1 : 804 622 222. 1 On prvi put sumnjiv
događaje dovodi u vezu sa opažanjem mrti za kOJ U
se tada interesovao. Tako iznosi on" da je, kada j u
ovom delu obrađivao atmosferu i to upravo kada J
pisao poglavlje o j ačim vetra, iznenadni nalet j akog
vetra sve listove sa njegovog pisaćeg tola zbrisao
kroz prozor. Isto tako pominje zabavni događaj tro­
struke koincidencije gospodina de Fontgibu sa pu­
dingom od šljiva.zo Pominjanje ovih koincidencija u
vezi sa telepa skim problemom pokazuj da s kod
Flamariona već naslućuju obrisi, vakako j oš nesv
sno, daleko obuhvatnijeg. principa.
Pisac Vilhelm fon Sole (Wilhelm von Seholz)U
sakupio je niz slučajeva koji pokazuju na kakav
čudnovat i nesvakodnevan način ukradene stvari p
novo vraćaju sopstveniku. Između ostalih pomi nJ '
slučaj majke koj a je fotografisala svog četvorogodl -
1 4 Phantasms of t he LlVmg
l� Annales des sCiences psychtques, p 30
!6
Proceedings of th Socety for Psychical Resean';'
1
7 L'Inconnu et L � proble 6 psychtques, p 27
¡6 L. c., p. 241
l
t L
. C., p. 228
�" L c., p. 231 Izvesni Dešamp kao dečak u OrJeanu
dobiO Je komad pudinga od šljIVa o gospodina de Fontgibu.
Deset godina kasnije u jednom pariskom restoranu otkrio k
puding o šljiva l naručio jedan komad Medutim. i posta­
vilo se da je puding ve poručen I to od strane g. de Font ­
gibua. Mnogo goina kasmje Dešamp je pozvan na prijem
gde će se služiti puding od šljiva kao poseban raritet. Za
vreme Jela primetio Je da sada nedostaje samo g. de Fontgi ­
bu. U tom trenutku su .se otvorila vrata da bi ušao usahnu! !.
<ezorijentisani starac - g. de Fontgibu. koji b zbunio oko
adrese ¡ pogrešno upao u ovo društvo.
Z¡ Der ZUfaLL. Eine Vorform des Schicksals
šnjeg sinčića u Svarcvaldu. Film je poslala da s ra­
zvije u Strasburgu. Zbog početka rata ( 1 91 4) nije mo­
gla da podigne film. Smatrala ga je izgubljenim. U
Frankfurtu na Majni 1 916. kupila je film da bi foto­
grafi sala u međuvremenu rođenu ćerčicu. Prilikom
razvijanja ispostavilo se da je film dva puta ekspo­
niran - druga slika bio je snimak njenog sina koji
je načinila 1 914. godine! Stari, nerazvijeni film ne­
kako je dospeo među nove i tako ponovo došao u
prodaju. Autor dolazi do shvatljivog zaključka da svi
znaci upućuju na » privlačnu snagu odnosnog« . On
pretpostavlja da je zbivanje sređeno, kao kada bi
nam san bio » nesaznajno veća i obuhvatnija svest. «
Sa psihološke strane problem slučajnosti obra­
đivao je Herbert Zilberer (Silberer}.
22
On ukazuje da.
su na izgled smisaone koincidencije delom nesvesna
obrada, delom nesvesna voljna tumačenja. On ne ra­
zmatra ni parapsihičke fenomene niti sinhronicitet,
a teorijski ne izlazi iz okvira Sopenhauerovog kauza­
lizma. Nezavisno od neophodne kao i poželjne psiho­
loke kritike vrednovanja slučajnosti, Zilbererova
istraživanja ne sadrže nikakva ukazivanja na posto­
janje pravih, smisaonih koincidencija.
Odlučujući dokaz postojanja akauzalnih povezi­
vanja događaja tek je u najnovije vreme, uglavnom
preko Rineovih (Rhine) eksperimenata
2
3 iznet na na­
učno dovoljnoj visini, ali tako da autori nisu prepo­
znali dalekosežne zaključke koji se moraju izvesti iz
njihovih rezultata. Do sada još nije iznet neki kri­
tički argumenat protiv ovih pokušaja, koji ne bi mo­
gao biti odbačen. Eksperimenat se u principu sastoji
u tome što eksperimentator otkriva seriju numerisa­
nih karti, sa ucrtanim j ednostavnim geometrijskim
22
Der Zufall und die Koboldstreiche des Unbewussten.
2
3 Rhine, Extra-Sensory Perception. Idem, New Frontiers
of the Mind. Od ovoga je prevedeno na nemački : Neuland
der Seele. Pratt, Rhine, Smith, Stuart and Greenwood:
Extra-Sensory Perception after Sixty Years. Opšti pregled
rezultata nalazi se u: Rhine, The Reach of the Mind, isto i
u knjizi Tyrrell, The Personality of Man. Kratak ali pregle­
dan rezime kod Rhine, An IntroductIOn to t he Work oj
Extra-Sensory Perception, p. 1 64.
1 34
motivima, i to jednu za drugom. Istovremeno e os­
bi, koja je prostorno odvojena od eksperimentatora,
daje nalog da navede odgovarajuće znake. Koristi se
serija od 25 karata, koja se sastoji od po pet karata
sa istim znakom. Pet karata je nosilo znak zvezde,
pet pravougaonika, pet krugova, pet dveju talasastih
l inija a pet krsta. Karte je jednu za drugom prevrtao
eksperimentator, kome je, prirodno, bio nepoznat re­
dosled serije. Ispitivana osoba (Lo.), koja uopšte nije
imala mogućnosti da vidi karte, morala je, kako zna
i ure, da navede upravo otkriveni znak. Naravno da
je veliki broj pokušaj a protekao negativno budući da
rezultat nije prelazio verovatnoću od pet slučajnih
pgodaka. Neki rezultati su međutim iznosili znatno
više od verovatnoće. Ovo je bio slučaj kod ispitivane
osobe P. Prva serija testa sastojala se u tome da sva­
ka Lo. osam stotina puta pokuša da odgonetne karte.
Prosečni rezultat je iznosio 6,5 pogodaka na 25 ka­
rata, dakle 1 ,5 više od matematičke verovatnoće, koja
iznosi pet pogodaka. Verovatnoća da se javi slučajna
devijacija od 1, 5 na broj pet, iznosi 1 : 250. 500. Ova
proporcija pokazuje da verovatnoća slučajne devija­
cije nije u�ravo velika, pošto se u 250.000 slučajeva
samo jednom može očekivati slučajna devijacija ovog
lZnosa. Individualni rezultati su varirali u zavisnosti
od specifične nadarenosti Lo. J edan mladi čovek,
koji je u mnogobrojnim pokušajima postigao proseč­
no deset pogodaka na svakih 25 karata (dakle dvo­
struko više od verovatnoće), jednom je pročitao is­
pravno svih 25 karata, što odgovara verovatnoći od
1 : 298 023 223 876 953 1 25. Od mogućnosti da se karte
mešaju na bilo koji približan način, čuvala je apara­
tura koja je karte mešal a automatski, dakle, nezavi­
sno od ruke eksperimentatora.
Posle prvih pokušanih serija u jednom slučaju,
prostorna distanca između eksperimentatora i i.o. iz­
nosila je ao 350 km. Prosečni rezultat brojnih poku­
šaja ovde je iznosio 1 0, 1 pogodaka na 25 karata. U
drugom nizu pokušaja, kada su se eksperimentator i
i.o. nalazili u istoj sobi, 1 1 ,4 pogodaka na 25; kada je
i.o. bila u susednoj sobi, 9, 7 na 25; udaljena dve sobe
135
1 2,0 na 25. Rme pominje ekspenmente Ušera ( Usch r)
i Burta (Burt), koj i s pozitivnim rezultatima pro­
stiru na preko 960 milja.!f Potpomognuti sinhronizo­
vanim časovnicima eksperimenti su a pozitivnim
rezultatima sprovedeni između Darema (Durham,
North Carolina) i Zagreba u Jugoslavij i (oko 4000
milja) .!$
Okolnost da razdalj ma u principu nema nika­
kvog efekta dokazuje da ne može radi tl o energet­
skoj pojavt, .pošto bi inače povećavanje distance i ši­
renje u prostoru moralo prouzrokovati smanjenje
dejstva, tako da ne bi bilo teško ustanoviti da s brOJ
pogodaka smanjuje proporcionalno kvadratu rastoja­
nja. Kako ovo očigledno nije slučaj, ne preostaje ni­
šta drugo do da s pretpostavi da se ova distanca p­
kazuje psihički varijabilnom, tako da se, na primer,
pomoću psihičkog stanja u datom slučaju može re­
dukovati na nulu.
Još čudnovatije Je da nl vreme u principu ne de­
luje prohibitivno, to jest čitanje u budućnost pložene
serije karata pokazuje broj pogodaka koji prevazilazi
čistu verovatnoću. Verovatnoća Rinevih rezultata sa
vremenskim eksperimentom iznosi 1 : 400.000. što
znači značaj nu verovatnoću za postoj anje faktora ne­
zavisnog od vremena. Rezultat vremenskog eksperi­
menta ukazuje na psihičku relativnost vremena, po­
što se radi o opažaj ima događaja kOJ l još uopšte nisu
nastupi li. U takvim slučajevima izgleda kao da je
isklj učen faktor vremena, i to pomo' u neke psihičke
funkcije ili bolje pomoću psihičkog stanja koje mož
da eliminiše i faktor prostora. Ako već kod ek peri­
menta s prostorom moramo da zaključimo da se
energija ne smanjuje sa distancom, onda je kod vre­
menskog eksperimenta potpuno nemoguće uopšte l
pomisliti na bilo kakav energetski odnos izmedu opa­
žanj a i budućeg događaja. Covek stoga mora unapred
da odustane od svih energetskih objašnjenja, što zna­
či da se događaj i ove vrste ne mogu posmatrati sa
!4 Rhme, The Reach of the Mind, p. 49.

Rhm and Humphrey· A Transoceant( ESP E.pen-
met , p. 52
.
1 36
ugla kauzal nost" pšto kauzalno t pretpo tavlja po­
stoj anje prostora i vremena, budući da u u osnovi
svih posmatranja u krajnjoj liniji t la kOJa kr cu.
Među Rinrovim eksperimentima moraju s p­
menuti i pokušaji sa kokama l o. dobIja nalog da
baca kocke (što je omogućeno pomoću aparata) s
željom da po mogućstvu padn što više sa tri tačke.
Rezultati ovog takozvanog PK eksperimenta (psiho­
-kineza) bili su POZitivnI i to utoliko bolje što je viŠ
kockica korišć no odjednom.! Ako se prostor l vreme
pokazuju kao psihičkI relativm, onda mora da i po­
kretano telo poseduje odgovarajuću relativnost, od­
nosno da je ovoj podređeno.
Neposredno iskustvo iz ovih eksperimenata Je Čl­
njenica da posle prvog pokušaja počinje da opada
broj pogodaka, što dovodi do negativnih rezultata.
Ali ako iz bilo kog unutrašnjeg ili spolj njeg razloga
dođe do osveženja interesvanja i.o., onda s ponovo
povećava broj pogodaka. Nezaintere ovano t l do ada
deluju prohibitivno; udeo, pozitivno očekivanje, nada
l vera u mogućnosti eksperimentatora poboljšavaj u
rezultate i stoga izgleda da su uopšt preduslov Jav­
ljanja rezultata. U ovom smislu je interesantno da Je
poznati engleski medijum Aj 1 in Garet ( Mrs Eile n J
Garrett) u Rineovom eksperimentu postigla vrlo loš
rezultate i to stoga što, kao što je ama izjavila, ni ]
mogla da uspostavi nikakav oseća]ni odnos prema
bezdušmm eksperimentalnim kartama.
Ovo malo nagoveštaJ a Je dovoljno da čitaocu
pružl bar površaR uvid u ove ksperimente. Gore po­
menuta Tirelova (C. N. M. TyrreU) knjiga, tadašnjeg
predsednika Society for Psychical Research, adržt
vrlo dobar pregled svih iskustava na ovom podruČJ U.
Urednik j l sam stekao velike zaslug u ispitivanjU
eksperimentatora. Sa fizičke strane eksperiment
ekstrasenzorne percepcije (ESP) je Robert Mekonel
(Robert A. McConnell) pozitivno ocenio u članku pod
naslovom: P ESP ¬ Fact O Fanc? ¯
Z6
The Reach of the Mmd, p. 73.
t7 G. Prof. Pauli mi je prijateljski ukazao na ovaj rad
koji Je izašao M ´ The SCettfic Monthly LXIX ( 1 949). br 2.
l :li
Razumljivo da je pokušavano da se na sve mo­
guće načine objasne ovi rezultati koji se graniče sa
čudom i naprosto sa nemogućim. Ali ovakvi poku­
šaji su se uvek razbijali o činjenice koje se do sada
nisu mogle osporiti. Pomoću Rineovih eksperimenata
suočeni smo sa činjenicom da ima događaja koji su
eksp
e
rimentalno, tj . u ovom slučaju smisaono među­
sbno povezani a da se pri tom nije moglo dokazati
da je ovaj odno� kauzalan, budući da »prenos«
( »transfer«) ne pokazuje nikakva poznata energetska
svojstva. Zbog toga postoji osnovana sumnja da li se
uopšte radi o »prenosu«.
28
Naime, ovako nešto vre­
menski -ksperimenti principijelno isključuju, pošto
bi bilo apsurdno pretpostaviti da se j oš nepostojeće,
činjenično stanje koje treba da nastane tek u buduć­
nosti, može kao energetski fenomen preneti na sada­
šnji prijemnik.29 Naprotiv, izgleda da se objašnjenje
s j edne strane uklapa u našu kritiku pojma prostora
i vremena, a s druge se postavlja kod tumačenja ne­
svesnog. Kao što je već rečeno, nemoguće je dana­
šnji m sredstvima extra sensory perception, to j est
smisaone koincidencije objasniti kao energetski feno­
men. Time se odbacuje i kauzalno objašnjenje, pošto
se »dejstvo« ne može drugačije shvatiti do kao ener­
getski fenomen. Stoga se ne radi o uzroku i efektu,
već o podudaranju u vremenu, nekoj vrsti istovreme­
nosti. Zbog oznake istovremenosti odabrao sam izraz
sinhronicitet, da bih time označio hipotetični faktor
objašnjenja, koji se ravnomerno suprotstavlj a kau­
zalnosti. U mome članku » Duh psihologije« (Der
Geist der Psychologie - Eranos Jahrbuch XIV, 1946)
predstavio sam sinhronicitet kao psihički uslovljenu
relativnost od vremena i prostora. U Rineovim eks­
perimentima vreme i prostor ponašaju se donekle
»elastično« naspram psihe, pošto se na izgled proiz­
voljno mogu redukovati. Kod prostornog poretka u
eksperimentu se prostor, a kod vremenskog vreme,
28 Ne mešati sa terminom "prenos« (»transfer«) u psi­
hologiji neuroza, koji označava projekciju srodničkog odnosa.
29 Kamerer (Kammerer) se bavio pitanjem »protivdej ­
stva sledećeg stanja na prethodno- ali ne baš ubedljivo.
1 38
u izvesnoj meri redukuju približno do nule; izgleda
kao da su prostor i vreme povezani sa psihičkim uslo­
vima ili kao da po sebi i za sebe uopšte i ne postoje
i da s »postavljaju« samo pomoću svesti. Prostor i
vreme su u prvobitnim shvatanjima (to jest u primi­
tivnim) krajnje podozriva stvar. Oni su tek tokom
duhovnog razvitka postali »čvrsti« pojmovi, i to kroz
uvođenje merenja. Po sebi prostor i vreme se sastoje
o ništavila. Kao opredmetljeni pojmovi oni proističu
tek iz diskriminativne delatnosti svesti i formiraju
neophodne koordinate za opisivanje ponašanja tela
koje se kreće. Stoga su oni u suštini psihičkog pore­
kla, što je svakako osnova koja je pokrenula Kanta
da ih shvati kao kategorije a priori. Ali ako su pro­
stor i vreme prividna svojstva tela koje se kreće,
stvorena neophodnošću razumevanja posmatrača,
onda njihova relativizacija pomoću psihičke uslovlje­
nosti u svakom slučaju više nije nikakvo čudo, već se
nalazi u području mogućeg. Ova mogućnost, među­
tim, nastupa tek onda, kada psiha ne posmatra spolj­
no telo već kada posmatra samu sebe. To je naime
slučaj kod Rineovih eksperimenata - odgovor ispi­
tivan osobe ne sledi iz posmatranja fizičkih karata,
već i čiste imaginacije, iz dosećanja, u kojima se ma­
nifestuje struktura nesvesnog, koje i produkuj e ove
sadržaje. Ovde bih želeo j oš jednom da ukažem na
t da su presudni faktori nesvesne psihe arhetipovi,
koji čine strukturu kolektivno nesvesnog. Ovo po­
slednje, međutim, predstavlja kod svih ljudi samom
sebi identičnu »psihu«, koja je, nasuprot nama po­
znatog psihičkog, neopažajna, zbog čega sam je ozna­
čio kao psihoid.
Arhetipovi su formalni faktori koji sređuju ne­
svesna duševna zbivanja - oni su »patterns of be­
ha,;our« . Istovremeno arhetipovi imaju »specifičan
naboj " - oni razvijaju numinozna dejstva, koja se
izražavaju u afektima. Afekat izaziva partielles
abaissement du niveau mental, budući da određeni
adržaj dovodi do, doduše, jasnosti nadnormalne vi­
ine ali u istoj meri od drugih mogućlh sadržaja sve­
sti oduzima toliko energije da ovi tamne, postaju ne-
1 39
svesni. Zbog dejstva afekata na sužavanje svesti na­
staje sniženje orijentacije koje je u skladu sa traJa­
njem afekta, a koja, sa svoJe strane pruža nesvesnom
povoljnu priliku da prodre u ispražnjena'i napuštena
područja. Zbog toga je tako reći redovno iskustvo da
u afektu probijaju i dolaze do izražaja neočekivani,
inače sputavani ili nesvesni sadržaj l. Takvi sadržaj i
su ne retko inf riome ili primitivne prirode i na taj
način odaj u svoje poreklo u arhetipovima. Kao što
ću potom jasnije osvetleti, izgleda da su arhetipovi, u
izvesnim prilikama, povezani sa fenomenima istovre­
menosti, to jest sinhronicitetom. To je razlog zbog
čega ih ovde pominjem.
U pravcu psihičke prostorno-vremenske relativ­
nosti ukazuju možda slučajevi izvanredne prostorne
orijentacije kod životinja. Zagonetna vremenska ori­
j entacija palolo crva polinežanskih ostrva, čiji se rep­
ni segmenti, puni polnih produkata, pojavljUjU na
morskoj površini u predvečerje poslednje mesečeve
četvrti oktobra i novembra,3
0
mogla bi da spada u
ovaj skup. Kao uzrok ove pojave navodi se da u ovo
vreme dolazi do ubrzanja okretanja zemlje pod uti­
cajem gravitacij e meseca. Ali astronomskim razlozi­
ma nemogće je potvrditi ovo objašnjenjeY Po sebI
nesumnj ivo veza menstruacionog perioda kod čoveka
sa mesečevim kretanjem i menara, izgleda da je u
vezi sa mesecom samo cifarski a da njim stvarno ne
koincidira. Takođe nije dokazano da je i kada imao
uticaja.
Problem sinhroniclteta ve me dugo okupira, Î
to ozbiljnije od polovine dvadesetih godma
3
� kada
30
Tačnije rečeno .lJubavm zanos poČi nJ n što ranije
I završava se nešto posle ovih dana. U taj dan J samo mak­
simum. Mesei su različiti u zavisno ti od mesta Vavo . a
Amboine treba da se pojavljuje pri punom mesecu u martu
(Kramer, Ober den Bau der Korallenriffe)
3
1 Dahns, Das Schwirmen des Palolo
º Ve godinama pre toga kod mene e razvila sumnja
u negraničenu primenu principa kauzalnosh u psihologIji
U predgovoru prvog izdanja Collected Papers O AnalyttCal
Psychology (1916) p. XV, napisao sam: »Causality is only one
principle and psychology essentially cannot be exhauste by
causaJ methos only, because the mind ( ¯ psyche) lh'e. by
1 4Q
sam s, prilikom ispitivanja fenomena kolektivno ne­
svesnog neprestano sudarao sa vezama koje više ni­
sam mogao da objasnim kao slučajno formiranje gru­
pa ili gomilanje. Radilo se naime o »koincidencijama«
koje su bile smisaono tako povezane, da je njihov
slučajan« susret predstavljao neverovatnost kOJa s
morala izraziti pomoću neke nemerIjive veličine.
Samo primera radi navešću j edan slučaj IZ mojih
posmatranja. Jedna mlada paciJentkmJa u odlučnom
t renutku terapijskog postupka sanjala je da Je dobila
na poklon zlatnog kotrljana (skarab j). Dok mi j e
prepričavala njen san, j a sam sedeo leđima okrenut
zatvorenom prozoru. Iznenada sam iza mene začuo
šum kao da neko tiho otvara prozor. Okrenuo sam
Ñ Ì video da neki leteć} insekt od spolja udara o pro­
wrsko staklo. Otvorio sam prozor i uhvatio insekta.
Radilo se o naj bližoj analogiji sa zlatnim skarab­
Jom, naime o Scarabeide (zlatica), Cetoma aurata,
i nsektu koj i je, suprotno svojim navikama, baš u
ovom trenutku osetio potrebu da prodre u tamnu
sobu. Moram reći da mi se Qvakav slučaj nije desio
Î pre ni po le ovog događaja, a da je tadašnji san
pacijentkinje ostao u mom sećanju kao unikum.
U vezi sa ovim želeo bih da navedem drugi, za
lVesnU kategorij u događaja tipičan slučaj. Zena j ed­
nog mog pacijenta pedesetih godina isprIčala mi Je
da se u trenutku smrti njene majke i babe na prozoru
sb smrtnika skupilo mnoštvo ptica; priča koju sam
toliko puta čuo od drugih ljudi. Kada se bližio kraju
terapijski postupak sa njenim mužem, pošto Je bila
otklonjena njegova neuroza, j avih su se kod njega
u početku laki simptomi koje sam dovodio u vezu sa
obljenjem srca. Poslao sam ga specijalisti, koji me­
đutim pri prvom pregledu, kako me Je pismeno oba­
vesti o, nije našao ništa zabrinjavajuće. Na putu kući
aims as wel1.e Psihička finalnost pčiva na pregzistentnom .
smislu, koji pstaje problemski tek kada se radi o nesvesnuj
obradi. U ovom slučaju mora se, naime. pretpostavlti neka
vrsta »znanjac koje prethoi svakoj svesnosti. D ovog za­
ključka došao je i H. Driesch (Die ,Seele· als elementarer
Natur!aktor, S. 8).
1 41
s ove konsultacije (sa lekarskim izveštajem u dže­
pu) moj pacijent s iznenada srčio na ulici. Kada s
ga done1i kući u samrtnom ropcu, njegova žena je
već bila u strašnom nemiru i to zbog toga što se, ne­
posredno posle odlaska njenog muža lekaru, na nji­
hovu kuću spustilo veliko j ato ptica. Naravno da s
odmah setila sličnih događaj a prilikom smrti njenih
najbližih i plašila se najgoreg.
Iako osobe koje imaju udela u ovom događaj u
izvanredno dobro poznajem i stoga znam da se radi
o istinskom činjeničnom izveštaju, ipak uopšte ne
smatram da će neko, ko odlučno ovakve stvari po­
smatra kao čiste slučajnosti, zbog ovoga osetiti po­
trebu da menja svoje mišljenje. Prikazivanje oba
slučaja proističe iz namere da se ukaže na način na
koji se obično pokazuj u smisaone koincidencije u
praktičnom životu. Smisaona povezanost u prvom
slučaju je j asna u pogledu približnog identiteta glav­
nih objekata (naime oba skarabeja) ; nasuprot tome
u drugom slučaj u na izgled se ne mogu meriti istim
merilima smrtni slučaj i j ato ptica. Ali ako se uzme
u obzir da već u vavilonskom hadu duše nose »odeću
od perja« a da je u starom Egiptu ba, duša, zami­
šljana kao ptica," tada uopšte nij e tako daleko pret­
postavka arhetipskog simbolizma. Da je ovaj događaj
bio predmet sna, onda bi komparativno-psihološki
bezuslovno došlo u obzir j edno takvo tumačenje. U
prvom slučaju izgleda da isto tako postoji arhetip�ka
osnova. Kao što sam pomenuo, radilo se o neobično
teškom terapijskom postupku, koji do pomenutog sna
skoro uopšte nije makao s mesta. Glavni razlog ovde
je bio, što moram pomenuti zbog razumevanja situa­
cije, u kartezijanskoj filozofij i odgaj eni animus moje
pacijentkinje, koji se za svoje krute pojmove stvar­
nosti držao u toj meri čvrsto, da nastoj anja tri lekara
(naime ja sam bio treći) nisu bila u stanju da ga raz­
mekšaju. Za ovo je očigledno bio potreban nekakav
iracionalni događaj , koji j a, samo po sebi razumljivo.
nisam mogao da stvorim. Već je san blago uzdrmao
3 Ko Homera »cvrkuću« duše mrtvih.
142
racionalistički stav moje pacijentkinje. Ali kada je
skarabej stvarno doleteo, tada j e njeno prirodno biće
moglo da probij e opsednutost od strane animusa,
čime je proces promene, koji inače prati terapijski
pstupak, prvi put u ispravan tok. Suštinske pro­
mene stava znače psihičku obnovu, koja je skoro pv
pravilu u snovima i fantazijama praćena simbolima
ponovnog rađanja. Skarabej je klasični simbol po­
novnog rođenja. Prema izlaganju staroegipatske knji­
ge Am-Tut mrtvi bog sunca se na sdmoj postaji
pretvara u kepera, skarabej , i kao takav na dvana­
estoj postaji stupa u brod koji podmlađeno sunce iz­
vodi na j utarnje nebo. U ovom slučaj u j edina teškoća
se sastoji u tome što se kod obrazovanih teško sa si­
gurnoŠu mogu isključiti kriptomnezije (iako simbol
nije bio poznat mojoj pacij entkinji) . Uz put prime­
ćeno psihološko iskustvo se stalno sudara sa ovakvim
slučajevima34 u kojima s pojava paralelnih simbola
ne može objasniti bez hipoteze o kolektivno ne­
svesnom.
Slučajevi smisaonih koincidencija - koje treba
razlikovati od grupa slučajnosti - izgleda da poči­
vaj u na arhetipskoj osnovi. Bar svi slučajevi iz mog
iskustva - a njih je veliki broj - ukazuju na ovu
karakterističnu oznaku. Sta to treba da znači već
s maločas pomenuo.35 Iako će svako ko ima nekog
iskustva na ovom područj u bez teškoća prepoznati
arhetipski karakter u ovakvim događajima, ipak se
psihički uslovi Rineovih eksperimenata ne mogu bez
daljnjega dovesti u vezu sa ovim, pošto konstelacija
arhetipa nije odmah vidljiva. Pri tom se ne radi o
takvim emocionalnim situacijama kao u mojim pri­
merima. Ipak odmah treba ukazati na to da kod Ri­
nea u proseku prva serij a pokušaja daje najbolje re­
zultate, koji potom brzo opadaju. Ali ako se uspe da
se probudi novo interesovanje za (inače dosadan)
eksperimenat, ponovo se poboljšavaju rezultati. Iz
34 Ovo se naravno može zaključiti samo onda, kada
lekar raspolaže neophodnim pznavanjem istorijata simbola.
" Upućujem na moja izlaganja u: De Geist der Psy­
chologie, Eranos-Jahrbuch XIV (1946), S. 448.
toga proističe da emoionalm faktor igra značajnu
ulogu. Afektivnost, međutim, u velikoj men počiva
na instinktima, čiji je formalni aspekt upravo ar­
hetip.
Ali postoji i psihološka analogija između oba
moja slučaja i Rineovog eksperimenta, što svakako
nije tako uočljivo. Ove na izgled sasvim različite situ­
acije imaju zajedničku karakteristiku, naime izvesnu
nemogućnost. Pacijentkinja sa skarabejom nalazila se
u »nemogućoj « situaciji utoliko što je njen terapijski
postupak zapinjao ne nalazeći nigde izlaza. U takvim
situacijama, kada su ove dovoljno ozbiljne, obično Õ
J avljaju arhetipski snovi koji ukazuju na mogućnost
napretka, na koje čovek inače ne bi pomislio. Ovakve
situacije su uopšte one koje sa velikom pravilnošću
konstelišu arhetip. U izvesnim slučajevima psihotera­
peut je prinuđen da pronađe racionalno nerešive pro­
bleme, na koje će usmeriti pacijentova nesvesna do­
življavanja. Ako je ovo uspostaVljeno, onda se na taj
način bude dublji slojevi nesvesnog, naime praslike,
čime se ličnost dovodi na put promena.
U drugom slučaJ U postojala je polusvesna zabri­
nutost s jedne strane, a s druge preteća mogućnost
letalnog ishoda, pri čemu nije postojala mogućnost
dovoljnog poznavanja situacije. Kod Rineovog eksp­
rimenta je, najzad, nemogućnost zadatka ono što
skreće pažnju na unutrašnje proese i time daje ne­
svesnom mogućnost da s manifestuje. Pitanja eks­
perimentatora u eksperimentu po sebi već imaju
emocionalno dejstvo, pošto ova nešto nepoznato i ap­
solutno neznano postavljaju kao moguće poznato i
znano i na taj način ozbiljno uzimaju u obzir moguć­
nost čuda. Nezavisno o eventualnog skepticizma is­
piti vane o obe, ovaj nagoveštaj apeluje na nesvesno
uvek i svuda prisutnu spremnost da se doživi čudo i
na nadu da je tako nešto na kraju ipak moguće. Pri­
mitivno sujeverje i kod naJprosvećenijih duhova na­
lazi se neposredno ispod površine, i upravo oni koji
mu se najviše opiru, naJpre potpadaju njegovoj su­
gestivnoj moći. Kada seriozni eksperimenat sa svo­
jim važnim naučničkim autoritetom bilo gde dodirne
144
ovu spremnost, onda se neizbežna javlja emoija,
koja afektivno privlači ili odbija. U svakom slučaju
nastaje afektivno očekivanje, koje Je prisutno i onda
kada s osporava.
Korisno j e ukazati na mogućnost nesporazuma
koji može nastati i zbog izraza sinhronicitet. Ovaj
termin sam izabrao pošt o mi je istovremenost dva
smisaona, ali akauzalno povezana događaja, izgledala
kao najbitniji kriterijum. Dakle, ovde koristim po­
jam sinhroniciteta u specijalnom smislu vremenske
koincidencije dva ili više kauzalno međusobno nepo­
vezanih događaja, koji su istog ili sličnog smisaonog
sadržaja. Ovo nasuprot »sinhronizmu« koji predstav­
lja samo istovremenost dva događaj a.
Tako sinhronicitet znači najpre l tovremenost
lZvesnog psihičkog stanja s jednim ili više spoljnih
događaja, koji se j avljaju kao smisaone paralele pre­
ma trenutnom subjektivnom stanj u i - u datom slu­
čaju -vice versa. Ovaj slučaj predočavaju oba moja
primera na različit način. U lučaju skarabeja jedno­
vremenost je neposredno evidentna, nasuprot tome u
drugom ne. Doduše jato ptica pobuđuje nejasnu bri­
gu, koja se, međutim, može objasniti kauzalno. Zena
mog pacijenta prethodno svakako nije bila svesna
zebnje koja se dala uporediti sa mojom zabrinutošću.
pošto simptomi (bolovi u vratu) nisu bili takve pri­
rode da laik odmah pomisli na najgore. Međutim, ne­
svesno često zna više od svesti, zbog čega mi izgleda
moguće da je kod ove žene nesvesno već nagovešta­
valo opasnost. Ovo se, svakako, ne može dokazati, ali
ipak postoji takva moguć!0st ili čak verovatnoća.
Dakle, ako isključimo svesni psihički sadržaj, kao,
recimo, predstavu o smrtnoj opasnosti, onda u ovom
slučaju postoji evidentna istovremenost jata ptica, u
som tradicionalnom značenju, sa muževljevom smr­
ću. Psihičko stanje izgleda, kada ga sagledamo sa do­
duše mogućeg, ali nedokazivog uzbuđenja nesvesnog,
zavisno od spoljnih zbivanja. Psiha žene je ipak obu­
hvaćena utoliko što se jato ptica spustilo na njenu
kuću i što je ona to posmatrala. Zbog ovoga i meni s
čini verovatnim da su njena nesvesna područja bila
J0 Jung. Odabrana dtla 1J 1
1 45
konstelovana. J ato ptica ima tradicionalni proroki
značaj ." Ovo se pojavljuje i u ženinom tumačenju, i
stoga izgleda kao da ptice predstavljaju nesvesnu
slutnj u smrti. Stari, romantični lekari ovde su govo­
rili o »simpatiji « ili » magnetizmu«, ali, kao što je već
rečeno, ovakvi fenomeni se ne mogu kauzalno dru­
gačije objasniti, a da se ad ho ne potrgnu fantastič­
ne hipoteze.
Tumačenje jata ptica kao omen, kao što smo vi­
deli, počiva na dvema ranijim koincidencijama slične
vrste. Ono još nije postojalo kod smrti bake. Tamo je
koincidencija predstavljena samo kroz smrt i kroz
skupljanje ptica. Tada je ona bila neposredno evi­
dentna; u trećem slučaju kao takva mogla je biti ve­
rifikovana tek kada je samrtnik donesen kući.
Navodim ovu komplikaciju zbog toga što je va­
žna za opseg pojma sinhroniciteta. Uzmimo sada dru­
gi slučaj . Jedna moja poznanica vidi i doživi u snu
iznenadnu i nasilnu smrt njenog prijatelja, sa karak­
terističnim pojedinostima. Snevač se nalazi u Evropi
a prijatelj u Americi. Sledećeg jutra telegram potvr­
đuje smrt, a desetak dana kasnije pismo iznosi pje­
dinosti. Upoređivanjem evropskog vremena sa ame­
ričkim pokazuje da je smrt nastupila najmanje jedan
sat pre sna. Snevač je kasno otišao u postelj u i nije
zaspao do jedan sat posle ponoći. San je naišao oko
dva izjutra. Sneni doživljaj nije sinhron sa smrću.
Doživljaji ove vrste često nastupaju posle ili pre kri­
tičnog događaja. Dan (J. W. Dunne)31 navodi posebno
instruktivan san, koji je sanjao početkom 1 902. go­
dine kao učesnik burskog rata. Izgledalo mu je kao
da stoji na nekom vulkanskom bregu. To je bilo ostr­
vo o kome je već ranije sanjao i za koje je znao da je
neposredno ugroženo katastrofalnom vulkanskom
erupcijom (kao Krakatau! ). Ispunjen strahom hteo j e
da spase 4000 stanovnika ostrva. N a susenom nasta­
njenom ostrvu pokušao je da pkrene francuske vla-
° Literar primer Ü Ibikusovi ždralovi. Ako Ñ jato
svraka spusti na neku kuću, oda to znači da ć tu neko
umreti it. Treba Ü setiti i značaja augurIuma.
º
¹
An Exeriment with Time, p. 34.
146
sti da omah mobilišu raspložive broove za spasi­
lačku akcij u. Ovde je san pčeo da s kroz motive
užurbanosti, buke i nedolaska razvija u tipični ko­
šmar, dok je snevač neprestano pnavlj ao: »Cetiri hI­
lj ade ljudi naći će smrt ako ne . . . º Nekoliko dana
potom Dan j e dobio poštu sa jednim brojem Daily
Telegrapha, a njegov pogled se zaustavio na sledećoj
vesti :
Volcano Disaster
in
Martinique
Town Swept Away
An Avalanche of Flame
Probable Ls of Over
4. 00 Lives.
San s ruje desio u trenutku stvarne katastrofe.
već tek kada su mu se približavale novine s vešću.
Tada mu je promakla omaška pri čitanju ¯ 4000
umesto 40. 000. Pogrešno opažanje se kod snevača
učvrstilo kao paramnezija, tako da j e, kada bi prepri­
čavao san, uvek navodio 4000 umesto 40. 000. Tek
petnaest godina kasnije, kada je kopirao taj novinski
članak, otkrio je zabludu. Njegovo nesvesno znanje
isto tako je načinilo grešku kao i on sm.
Cinjenica da se kratko pre j avljanja vesti ova
sanja, predstavlja relativno često iskustvo, budući da
sn, na primer, pminje osobe od kojih sledeća pošta
donosi pismo. Više puta sam imao prilike da konst­
tujem da je u trenutku kada se odvijao san pismo
već bilo u teritorij alnoj pošti adresanta. Iz sopstve­
nog iskustva mogu ptvrditi omaške pri čitanju. Za
vreme bžićnjeg rapusta 1 91 8. goine bavio sam se
orfičarima a posebno sa orfičkim fragmentom kod
Malala (Malala) u kome s primordijalna svetlost
»trojstveno« označava kao metis, fanes i ericepens.
Pri tom sam upro čitao ' HpLXa'aLo! umesto
' HpLXE'a�o!, kao što je bilo u tekstu. (Doduše, sreću s
obe vrste izgovora) . Ova omaška se zatim fiksirala
kao paramnezija, i ovog naziva sam se uvek seao
samo kao ' HpLXa'a� aa bi tek tridest godina kasni-
147
Je otkrio da u tekstu kod Malala plse 'Hp��1iO�.
Upravo u ovo vreme jedna o mojih pacijentkinja,
koju tada nisam sreo već četiri nedelje i koja uopšte
ni na koji način nije imala uvida u moja proučavanja,
usnila je s u kome joj je neki nepoznati čovek pru­
žio list na kome je bila ispisana »latinska« himna po­
svećena bogu Ericipeusu. Pacijentkinja je mogla da
napiše ovu himnu. Jezik ove bio je čudnovata meša­
vina latinskog, francuskog i italijanskog. Dama je
raspolagala elementarnim školskim znanjem latin­
skog, nešto više je znala italijanski a teno je govo­
rila francuski. I me Ericipeus bilo joj je potpuno ne­
poznato - razumljivo, pošto nije imala klasično
obrazovanje. Na mesta stanovanja su međusobno
udaljena oko 90 kilometara, a već mesec dana uopšte
Ö nismo sretali. Vredno napomene je varijacija ime­
na, to jest Jomaška pri čitanju« upravo kod samogla­
snika koji s i j a pogrešno proitao, i to Û umesto
e; samo njeno n svesno je pogrešilo u drugom smeru
čitajući i umesto e. Stoga pretpostavljam da j ono
nesvesno »proitala« ne moju grešku, već tekst u
kome se sreće latinska transkripija Ericepaeus, pri
čemu joj je prividno samo smetala moja greška pri
čitanju.
Sinhronistički događaji počivaju na jednovT­
m.enosti različitih psihičkih stan1a. Jedno je normal­
no, verovatno (tj. kauzalno zadovoljavajuće obJašnji­
vo) a drugo je ono koje se ne može kauzalno izvesti
i prvog, naime kritički doživljaj. U slučaju iznenad­
ne smrti ovo drugo se ne može neposredno prepoznati
kao extra-sensory perception (ESP), već se kao takvo
može verifikovati tek naknadno. Ali i u slučajU ska­
rabeja je neposredno doživljeno psihičko stanje ili
psihička slika, koje se od snene slike razlikuje samo
time što se može neposredno verifikovati. U slučaJU
Jata ptica radi se kod žene o nesvesnoj alte:aciJi, od­
nosno zabrinutosti, koju sam ja svakako svesno do­
živeo i koja me je navela da pacijenta pošaljem kar­
diologu. U svim ovim slučajevima, bez obzira da li
s radi o prostornim ili vremenskim ESP, postoji jed­
novremenost normalnog ili uobičajenog stanja sa
1 48
Jednim kauzalno neizvodlj iV1m drugačijim stanjem
ili događajem čija s objektivnost obično može veri­
fikovati tek naknadno. Ova se definicija mora imati
na umu naročito onda kada dolaze u obzir budući do­
gađaj i. Naime oni evidentno nisu sinhroni, all su sin­
hronistički, pošto s doživljavaju kao sadašnje psi­
hičke slike, kao da s već desio objektivni događa]
Neočekivani sadržaj, koji se neposredno ili posredno
odnosi na objektivni spoljni događaj, koineidtra sa
uobičajenim psihičkim stanjem: ovu pojavu nazivam
sinhronicitet i mišljenja sam da s radi o j ednoj te
istOj kategoriji događaja, iako njihova objektivnost
izgleda odvojena od moje svesti u prostoru ili u vre­
menu. Ovo gledište potvrđuju Rineovi rezultati, uko­
liko ni prostor ni vreme, bar u principu, ne uplivišu
na sinhronicitet. Pro tor i vreme, razumljive koordi­
nate tela koje se kreće, su u osnOVI jedno te ito, i
zbog toga se govori o »vremenskim prostranstvima"
a već Filo Judeus (philo Judaeus) kaže: P 8dofoc -,e
-ou x6cfou xwiaw, ta-nv 6 Xp6vo. . « Prostorni sin­
hronicitet može s isto tako shvatiti kao opažanje
u vremenu, ah značajno je da se vremensko ne
može tako lako shvatiti kao prostoro, j er ne mo
žemo predstaviti prostor u kome bi već objektlvno
postojali budući događaji, koji bi s redukcijom ove
prostorne distance mogli doživeti kao sadašnji. Bu­
dući da, shodno iskustvu u izvesnim okolnostima, iz­
gleda kao da su vreme i prostor redukovam priblI­
žno na nulu, onda tu otpada i kauzalnost, pošto Je ova
skopčana sa postojanjem prostora i vremena Ì sa te­
lesnim promenama, jer i postoj i samo u uzastopnosti
uzroka i dejstva. Ovo je razlog što se fenomen sin­
hroniciteta principijelno ne može dovesti u vezu ni
sa j ednom kauzalnom predstavom. Zbog toga s spa­
Janje smisaono koincidirajućih faktora nužnim nači­
nom mora zamisliti kao akauzalno.
Ovde svakako padamo u iskušenje da, u :1edO­
statku ustanovlj ivog, pretpostavimo transcendentalni
uzrok. , Uzrok« , međutim, može bi ti samo veličina
" "Rasprostiranje nebeskog kretanja je vreme� (Phil o
Alexandrinus. De opificio mundi, 26. I, p. 8).
1 49
koja se može utvrditi. »Transcendentalni« uzrok je,
naime, contradictio in adiecto utoliko što se nešto
traendentalno već per definition em uopšte ne
može utvrditi. Ako se ne želi rizik pretpstavke akau­
zalnosti, onda ne prestaje ništa drugo do da se sin­
hronistički fenomeni oglase čistim slučajnostima,
čime s protivureči Rineovim ESP rezultatima i dru­
gim osvedočenim činjenicama. Ili ako smo prinuđeni
da naša razmatranja pstavimo u stilu prethodnih a
da principe našeg objašnjenja sveta podvrgnemo
kritici, i to u tom smislu da su prostor i vreme u od­
ređenom sistemu konstante samo onda kada se mere
nezavisno od psihičkih stanja. Ovo je po pravilu slu­
čaj ko prirodnonaučnog eksperimenta. Ali ako se
zbivanje posmatra bez eksperimentalnih ograniče­
nja, onda kod posmatrača može naići izvesno emoio­
nalno stanje, koje prostor i vreme menja u smislu
kontrakcije. Svako emocionalno stanje uzrokuje
promenu svesti koju je Zane (P. Janet) označio kao
"abaissement du niveau mental «, to jest dolazi do
izvesnog suženja svesti, što je posebno u stanjima te­
ških afekata uočljivo čak i laiku. Tonus nesvesnog se
donekle povišava, zbog čega lako dolazi do nagiba od
nesvesnog ka svesti. Na taj način svest zapada pod
uticaj nesvesni h instinktivnih podsticaja i sadržaja.
Sadržaji su, po pravilu, kompleksi koji u krajnjoj li­
niji počivaju na arhetipovima, to jest na »instinctual
pattern«. Pored ovog u nevesnom se nalaze i subli­
minalna opažanja (a isto tako zaboravljene, to jest
trenutne ili uopšte reprodukciji nepristupačne slike
sćanja). Među subliminalnim sadržajima su opaža­
nja koja treba razlikovati od onog što bih rado ozna­
čio kao nerazjašnjivo »znanje« ili »prisustvo« . Dok se
opažanja mogu dovesti u vezu sa mogućim ili vero­
vatnim podpragovnim čulnim razdraženjima, »zna­
nje« ili »prisustvo« nesvesnih slika ili nema poznatu
osnovu, ili postoje uočljive kauzalne veze sa izvesnim,
već prethodno postojećim (često arhetipskim) sadr­
žajima. Ove slike, međutim, svejedno da li se temelje
na postojećoj osnovi ili ne, nalaze se u analognoj, tj.
ekvivalentnoj, smisaonoj vezi prema objektivnim do-
150
gađajima, koji sa njima nemaju nikakvu poznatu, p
čak ni zamislivu kauzalnu vezu. Kako, na primer,
može neki prostorno ili vremenski udaljen događaj
da podstakne nastojanja odgovaraj uće psihičle slike,
kada se za ovo ne može čak ni zamisliti neophodni
energetski prenosni proces? Ma kako ovo izgledalo
nerazumljivo, ipak je čovek najzad prinuđen da pret­
postavi da u nesvesnom postoji nešto kao aprioro
znanje ili bolje »prisustvo« događaj a, koje je lišeno
svake kauzalne osnove. U svakom slučaju naš pojam
kauzalnosti pokazao se nepodobnim za objašnjenje
činjenica.
U ovako zamršenom stanju stvari isplati se re­
kapitulirati gore pomenuti argumenat, što se svakako
najbolje može učiniti na temelju naših primera. Kod
Rineovog eksperimenta načinio sam pretpostavku da,
zbog napetosti iščekivanja, to jest emocionalnog sta­
nja i.o., već ranije postojeća, korektna ali nesvesna
slika rezultata ospo obljava svest da pruži više od
smo verovatnog broja pogodaka. San o skarabeju je
svesna predstava, koja proističe iz nesvesno već po­
stojeće slike koja će nastati sledećeg dana, naime
kroz prepričavanje sna i dolazak insekta na prozor.
Zena mog umrlog pacijenta posedovala je nesvesno
znanje o predstojećem smrtnom slučaj u. Jato ptica
evociralo je odgovarajuće slike sećanja a time i njen
strah. Isto tako je skoro istovremeni san o nasilnoj
smrti prijatelja proistekao iz već postojećeg nesve­
snog znanja.
U svim ovim i sličnim slučajevima izgleda kao da
Je prisutno neko a priori postojeće, kauzalno neobja­
šnjivo znanje o, u dotično vreme, neznanom činje­
ničnom stanju. Fenomen sinhroniciteta dakle sastoji
s od dva faktora: 1 . Nesvesna slika dolazi direktno
( verbalno) ili indirektno (simbolizovano ili naznače­
no) u svest kao san, dosećanje ili slutnja. 2. Sa ovim
sadržajem koincidira objektivno činjenično stanje.
Covek se podjednako može čuditi i jednom i drugom.
Kako se ostvaruje nesvesna slika, ili kako koinciden­
cija? Ja razumem isuviše dobro zašto se ulaže toliki
trud da se činjeničnost ovakvih stvari podvrgne sum-
1 51
nji. Ovde bih samo nabacio pitanje. Da pružim Ì od­
govor, usudiću s tek tokom kasnijeg ispitivanja.
S obzirom na ulogu koju igra afekat kod ostva­
rivanja sinhronističkih događaja, želeo bih da napo­
menem da ovo uopšte nije nova ideja, već da su je
j a no sagledali već Avicena i Albertus Magnus. Ma­
gnus kaže: »U šestoj knjizi Avicenine Naturalia na­
šao sam (u odnosu na magiju) očigledno izlaganje o
tome da se u čovekovoj duši nalazI izvesna snaga
(virtus) da menja stvari i da su ovoj sili podređene
druge stvari ; i to onda kada je gurnuta u eksces lju­
bavi ili mržnje ili nečega sličnog (quando ipsa fertur
in magnum amoris excessum aut odii aut alicuius ta­
lium). Dakle, kada čovekova duša zapadne u veliki
eksces bilo koje strasti, onda se eksperimentalno
može zaključiti da ovaj (eksces) stvari (magično) po­
vezuje i ove menja u onom smislu za koj im stremi
eksces (fertur in grandem excessum alicuius passionis
invenitur experimento manifesto quod ipse ligat re
et alterat ad idem quod desiderat et diu non credidl
illud) a ja dugo nisam verovao ( ! ), ali pošto sam pro­
čitao nigramantičke knjige i one o magijskim zna­
cima (imaginum) kao i magij u, našao sam da J
(stvarno) emocionalnost (affectio) čovekove duše
glavni izvor svih stvari, bilo da ove zbog svoje velike
emoij menj aju svoje telo i druge stvari, čemu ove
teže, ili da su im zbog nj ihove plemenitosti podređe­
ne druge, niže stvari, ili bilo da sa ovakvim afektom,
koji prevazilazi sve granice, paralelno protiče pogod­
ni zvezdani čas ili astrološka situacija ili kakva d­
ga snaga tako da mi (zbog toga) verujemo da je (ono),
što čini ovu snagu proizišla iz duše (cum tali affectio­
ne exterminata concurrat hora conveniens aut ordo
coelestis aut alia virtus, quae quodvis faci et , illud re­
putavimus tunc animum facere) . . . Dakle onaj ko
želi da sazna tajnu o ovome da sve ovo proizvede i
razreši, taj mora da zna da svako na sve može upli­
visati magično samo ako zapadne u veliki eksces . . .
i to mora učiniti upravo u onom času u kome ga je
spopao onaj eksces a da sa stvarima čini ono što mu
propisuje duša. Tada je duša, naime, toliko pohlepna
1 52
za stvari koje hoće da učini tako da se sa svoje strane
dokopava značaj nijeg i boljeg zvezdanog časa, koji
vlada i nad stvarima a koj i bolje odgovara i onoj, na­
menj enoj stvari 4 . . I tako je duša ta koja stvar in­
tenzivno traži, koja čini stvari dejstvenijim i slični­
j im (onome) što proističe . . . Na sličan način, naime,
funkcioniše obnavljanje svega onog što duša inten­
zivno priželjkuje. Naime, sve ono što čini sa određe­
nim ciljem ima pokretačku snagu i dejstvo na ono za
čim čezne duša« itd.sl
Ovaj tekst j asno pokazuje da su sinhronistička
( »magična«) zbivanja smatrana zavisnim od afekta.
Naravno da Albertus Magnus, shodno duhu njegovog
vremena, ovo objašnjava pomoću pretpostavke ma­
gijske mogućnosti duše, ne uzimajući u obzir da j e
psihički proces isto toliko »određen« kao i koinci­
dentna predstava, koja anticipira fizičko, spoljno
zbivanje. Koincidentna predstava proističe iz nesve­
snog i stoga spada u »cogitationes quae sunt a nobis
independentes« a koje, kako smatra Arnold Gelinks
{Arnold Geulincx), potiču od Boga i ne nastaju iz
sopstvenog mišljenja.4o Takođe i Gete, u odnosu na
sinhronističke događaje, misli na »magičan« način.
Tako on kaže u Razgovorima sa Ekermanom: » Mi svi
u sebi imamo nešto od električnih i magnetskih sila
i kao magnet upražnjavamo privlačnu ili odboj nu
silu, u zavisnosti od toga da li dolazimo u dodir s
istovetnim ili različitim. «"
Posle ovog opšteg razmatranja vratimo se našem
problemu empirijskih osnova sinhroniciteta! Dobav­
ljanje iskustvenog materijala koji omogućuje do­
voljno sigurne zaključke, formira u prvom redu pi­
tanje čije rešenje, na žalost, nije lako. Ako čovek želi
da pokuša da proširi osnovu prirodnih znanja, onda
se mora odlučiti na najopskurniji ugao i skupiti hra­
brost da se obrecne na predubeđenja našeg sadašnjeg
pogleda na svet. Kada je Galilej pomoću svog dur-
39 De mirabihbus mundi, knjiga ciriške centralne biblio­
teke, nedatirana.
40 Metaphysica Tera, pars III. secunda scientia, p. 1 87.
41 P. 39.
153
bina otkrio Jupiterove mesece, odmah s sudario s
predubedenjima svojih učenih sugrađana. Niko nije
znao šta je durbin i šta se moglo pstići sa njim. Ni­
kada pre toga niko nije govorio o Jupiterovim mese­
cima. Naravno, svako doba smatra da je prethodno
patilo od predrasuda, a danas se to misli više no ika­
da ranije sa isto tako malo prava kao u svim ranijim
vremenima kada se tako mislilo. Kako često j e već
bacana anatema na istinu. 2alosno je, ali na žalost
istinito da čovek ništa ne uči iz istorij e. Ova činje­
nica će nam pripremiti najveće teškoće, jer ako smo
se latili posla da u jednoj tako tamnoj stvari nekako
sakupimo iskustveni materijal koji bi bacio svetla na
ovo područje, onda ćemo ga sasvim sigurno naći tamo
gde su nam svi autoriteti sa sigurnošću tvrdili da s
ne može ništa naći.
Pričanj e čudnovatih pojedinačnih slučajeva
pa makar bili i vrlo verovatni - je nekorisno i može
najviše dovesti do toga da se onaj ko ih je ispričao
smatra lakovernim čovekom. Cak i brižljivo regi­
strovanje i verifikacija velikog broja slučajeva, koje
srećemo u delu Gurneja, Majersa i Podmora,42 nije
načinilo nikakav utisak na naučni svet. Najveći broj
»stručnjaka«, naime psihologa i psihijatara izgleda
da o ovome nema pojma!3
Rezultati ESP i PK eksperimenata stvorili su
brojčano obuhvatnu podlogu za fenomen sinhroni­
citeta a istovremeno ovi ukazuju na značajnu ulogu
koju pri tom igra psihički faktor. Ova činjenica mi
je nametnula pitanje da li bi bilo moguće pronaći
metodu koja bi s jedne strane dokazivala fenomen
sinhroniciteta, a s druge omogućavala da se psihički
sadržaji upoznaju toliko da se time bar može steći
izvestan oslonac u odnosu na prirodu involviranog
psihičkog faktora. Pitao sam s da li ne postoji me-
4
2
Phantasms of the Living.
° Nedavno se Pascu al Jordan na zaslužan način zalo­
žio za naučno ispitivanje vidovitosti (Zentralblatt fur Psycho­
therapie, IX, 1936, Bd. 3). Zele bih da ukažem i na njegov
spis Vercngung und Komplementaritit, koji j e važan Z
odnose izmeu mikrofizike i psihologije nesvesnog.
154
toda koja bi omogućila merljive i broj ive rezultate
a istovremeno jamčila uvid u psihičke pozadine sin­
hroniciteta. Da su prisutni bitni psihički uslovi feno­
mena sinhroniciteta, već smo videli u ESP eksperi­
mentima, iako se ovi po čitavom svom načinu ograni­
čavaju na činjenicu koincidencije, ne osvetljavajući
bliže ovaj faktor. Već odavno mi je bilo poznato da
pstoje izvesne intuitivne (takozvane mantičke) me­
tode, koje uglavnom polaze od psihičkog faktora,
pretpostavljajući međutim kao samo po sebi razum­
ljivu činjeničnost sinhroniciteta. Najpre s posebnu
pažnju usmerio na onu pomoćnu tehniku intuitivnog
shvatanja celovitosti, koja je karakteristična za Kinu,
naime na I Ging (ili na I Cing). Kineski duh stremi,
nasuprot grčki odgajanom zapadnom, ne shvatanju
pojedinosti zbog njih samih, već za gledištem koje
pjedinca vidi kao deo celine. Takva operacija spo­
znaje je nemogća iz čistom intelektu bliskih razlo­
ga. Sud se stoga mora u povećanoj meri oslanjati na
iracionalne funkcije svesti, naime na osećanje (kao
·> sens du reel« ) i na intuiciju (kao opažanje uglavnom
određeno pomoću subliminalnih sadržaja). I Ging,
ova - sre se reći eksperimentalna - osnova klasič­
ne kineske filozofije, je metoda od davnina određena
za to da se celovito shvati situacija a time i da se in­
dividualni problem postavi u okvire velike igre su­
protnosti Jang i Jin-a.
Obuhvatanje celovitosti je, samo po sebi razum­
ljivo, i cilj prirodnih nauka. Ali ovaj cilj je, nužno,
vrlo daleko, pošto prirodne nauke, kad je ikako mo­
guće, daju prednost eksperimentu i u svakom slučaju
statistici. Eksperimenat se, međutim, sastoji od od­
ređenog upitnika koji po mogućstvu isključuje sve
ono što smeta ili što mu ne pripada. On postavlj a
uslove, ove nameće prirodi i na ovaj način daje po­
voda da se daju odgovori koji su u skladu sa čoveko­
vim pitanjem. Pri tom se prirodi uskraćuje da odgo­
vara iz obilja svojih mogućnosti, pošto su ove, ako j e
ikako moguće, ograničene. U ovu svrhu u laborato­
rijama se stvaraju situacije ograničene na pitanja,
koja prisiljavaju prirodu da pruži što je moguće jed-
15�
noznačniji ogovor. Pri tom je potpuno isklj učeno
delovanje prirode u njenoj neograničenoj celovitosti.
Medutim, da bi upoznali ovu celovitost, potreban
nam je takav upitnik koji po mogućstvu malo ili čak
uopšte ne postavlja uslove, prepuštajući na taj način
prirodi da odgovara iz svog obilja.
Poznati, određeni, utvrđeni poredak u eksperI­
mentu formira nepromenljiv faktor rezultata upo­
redne i sabirne statistike. Nasuprot tome, intuitiv­
nom ili mantičkom celovitom eksperimentu nisu p­
trebna nikakva pitanja koja postavljaj u bilo kakve
uslove i time ograničavaj u celovitost prirodnih zbi­
vanja. Ova zbivanja imaju sve šanse, koje uopšte
mogu imati. Kod I Ginga padaju i kotrljaju se nov­
čići onako kako im upravo odgovara.� Na nepoznato
pitanje sledi nerazumljivi odgovor. Utoliko su, dakle.
upravo idealni uslovi za reakciju celovitosti . Ali,
pada u oči nedostatak i, nasuprot prirodno-naučnom
eksperimentu, ne zna s šta s zbilo. Ovu nezgodu u
već u 12. stoleću pre naše ere pokušavali da ublaže
dva kineska mudraca tim što su, osla
n
jajući s na
hipotezu j edinstvenosti celokupne prirode, pokušali
da istovremenost nekog psihičkog stanja sa fizičkim
zbivanjem objasne kao istoznačnost. Drugim rečima
oni su pretpostavljali da se isto bivstvo izražava kako
u psihičkom tako i u fizičkom stanj u. Da bi s veri­
fikovala ova hipoteza u ovom na izgled negraniča­
vajućem eksperimentu, ipak je potreban jedan uslov,
naime određena forma fizičkog zbivanja, metoda ih
tehnika koja prisiljava prirodu da odgovara u par­
nim ili neparnim brojevima. Ovi su kao reprezentanti
j in i janga svojstveni nesvesno m kao i prirodi u
obličj u suprotnosti, naime maj ke i oca sveg zbivanja
i stoga formiraju tertium comparationis između psi­
hičkog unutrašnjeg i fizičkog spolj njeg veta. Tako
su ova dva starca pronašli metodu koja bi se mogla
predstaviti kako kao unutrašnje stanje tako i kao
spoljašnje i vice versa. Tore je pripadalo i (intui-
44 Ako s eksperiment sprovodi sa klasičmm tablJika­
Î hajdučice, onda poela 49 stabljika predsta\!Ja faktor
slučaj nosti
156
th'no) pznavanje značenj a svagdašnjih proročkih
figura. Stoga s I Ging sastoji od zbirke sastavljene
od 64 tumačenj a, u kojoj je razjašnjen smisao svake
od 64 moguće j ang-jin kombinacije. Ova tumačenja
formulišu unutrašnje, nesvesno znanje, koje s p­
klapa sa aktuelnim stanjem svesti. Sa ovom psihič­
kom pretpostavkom koincidira slučajni rezultat me­
tode, naime pari i neparni brojevi, koji proističu iz
pada novčića ili slučajne podele stabljika hajdučice.u
Metoda je, kao i sve divmacijske, to jest intui­
tivne tehnike, zasnovana na principu inhronicitetne
povezanosti.4 Pri praktičnom izvodenju eksperimen­
t stvarno dolazi do mnogobrojnih i očevidno predu­
beđenja lišenih slučajeva, koji bi se racionalno i pri­
lično na silu mogli objasniti kao projekcija. Ah, ako
s pretpostavi da su stvarni, što uistinu i izgledaju,
onda s radi o smisaonim koincidencijama, za koje,
prema našem znanju, nema kauzalnog objašnjenja.
Metoda s sastoji u tome da s ili 49 stabljika hajduč­
ke trave arbitrarno podeli u dve polOVine i da s p
tom odbroji p tri i pet, ili da se bacaju tri novčića,
pri čemu aktuelna dominacija lika (glave) ili naličja
nOVČIća, odnosno slike (tri) i vrednosti (dva) odlučuje
o obliku heksagrama. 41 Eksperiment s temelji na
principu trijade (dva trijagrama) i sastoji se od 64
mutacije, koje odgovaraju isto tolikom broju psihič­
kih situacIja. Ove s iscrpno opisane u tekstu i odgo­
varajućim komen arima. Ali postoji i zapadna me­
toda. poreklom iz antike,· koja uglavnom počiva na
� Vidi dalje.
¯ Ovu oznaku am prv1 put objavio u mojoj besedi u
�pmen Riharda Vilhelma (Richard Wilhelm, 10. maj 1930,
u Minhtnu). �vor jt objavljen u drugom i sledećim izda­
njim Das Geheimms der Goldenen Bltite (1929. izdato za­
Jedno S Vilhelmom). Tamo stoji ovako. p. Xl: "Nauka I
Gi nga I) piva na kauzalnom principu već na do sada
hezimenom -- p�to e kod nas ne sreCe - principu, koji
�m ja ogledimice (značio kao smhroishčki pTnCp.« (Ges.
W(rke XIII).
°
7
pu('uJem na Richard Wi lh lm, I GlOg, das Buch der
�andlung t¡,
°º V b pomlOJP u Llber etlmoloqiaTum, ISidor von
SE'
l
l i : L
l
h VI I I . (ap. I X. 1 3.
1 57
istom principu kao i I Ging. Samo na Zapadu ovaj
princip nije trijadni, već, što je značajno, tetradni,
tako da rezultat nije heksagram sastavljen o jang i
jin linija, već šesnaest kvaterniona, koji se sastoje o
parnih i neparnih brojeva. Dvanaest od ovih po izve­
snim pravilima ređaju se u dvanaest kuća astrološkog
neba. Osnovu eksperimenta čine četiri puta četiri
znaka, kc.j i se sastoje od slučajnog broja tačaka. Ove
se o strane ispitivane osobe markiraju zdesna na
levo u pesku.
4
t Sadejstvo različitih faktora odvija se
na čisto zapadnjački način više u pojedinostima nego
I Ging. I ovde dolazi do bogatih smisaonih koinciden­
cija, koje se uglavnom mogu teže obuhvatiti i zbog
toga su manje j asne od rezultata I Ginga. U zapadnoj
metodi, koja je od 13. veka poznata i daleko s pro­
širila kao ars geomantica ili veština punkture:, nema
obuhvatnih komentara, pošto je njena upotreba bila
samo man tička, ali ne i filozofska kao ona I Ginga.
Rezultati oba postupka, I Ginga kao i oni o ars
geomantica, nalaze se, doduše, u traženom pravcu, a
ne daju nikakvog povoda za neko egzaktno shvatanje.
Zbog toga sam potražio neku drugu intuitivnu tehni­
ku i pri tom sam se sudario sa astrologijom, koja -
bar u svom modernom obliku - polaže pravo da
omogućuje relativno celovite slike karaktera. U pod­
ručju ovog postupka, doduše, ne nedostaje komenta­
ra. Postoji ih čak i previše, što je samo znak da tuma­
čenje nij e jednostavna a još manje sigurna stvar.
Smisaona koincidencija koju tražimo u ovom slučaju
je očigledna bez daljnjega, pošto sU još od najdavni­
j ih vremena prisutna stalna planetska značenja, za­
tim značenja sazvežđa, onda zodijakalna i gledišna
značenja, na kojima se može zasnovati neko činje­
ničko stanje. Doduše još uvek se može prigovoriti da
s rezultat ne slaže sa psihološkim poznavanjem situ­
acije, odnosno sa karakterom koji je u pitanju, uz
4. Za ovo se mogu koristiti zrna bilo koje vrste ili o­
ređeni broj kuglica.
" Najbolji prikaz ko Robert Fludd (1574167). D
4Tte geomantica. Videti i : A Histor of Magic and Expe­
metal Sciece, II, p. 1 10.
158
postavljanje tvrđenja, koje je teško opovrgnuti, da
je upoznavanje karaktera nešto krajnje subjektivno,
pošto na području karakterologije ne postoje nesum­
njive, pouzdane, merljive ili broj ive oznake; zamerka
koja se, kao što je poznato, upućuje i grafologiji, iako
je njena primena praktički opšte priznata.
Ova kritika i odsustvo sigurnih kriterij uma za
utvrđivanje karakternih svojstava daju povoda mi­
šljenju da su smisaona koincidencija horoskopske
strukture i karaktera neupotrebljivi u svrhu o kojoj
j e ovde reč. Stoga, ako se želi da se astrologija kori­
sti kao iskaz o akauzalnim spojevima događaja, onda
se na mesto nesigurne dijagnostike karaktera mora
postaviti određeno i nesumnjivo činj enično stanje.
Jedno ovakvo je, na primer, bračna veza između dve
osobe. 51
Mitološko i tradicionalno astrološko i alhemi­
stičko slaganje je odvajkada coiunctio Solis ( O ) i
Lunae ( « ), ljubavni odnos Marsa ( c ) sa Venerom
( 9 ) , kao i odnosi ovih sazvežđa prema ascendentima
odnosno descendentima. Ovaj drugi odnos mora se
uzeti u obzir, pošto je asendentna osa od davnina
važila kao posebno važna za bivstvo ličnosti.5! Zbog
toga treba ispitati da li se u horoskopima oženjenih i
udatih sreće veći broj koincidentnih <: ¯ « ili c­
¯� aspekata nego kod neženjenih i neudatih.u Za
51 Dalja jednoznačna činjenična stanja bila bi ubistvo i
smoubistvo. O ovome postoje statistike ko v. Kloeckler
(Astrologie als Erfahrungswissenschatt), kojima na žalost
neostaju pređenja sa nonnalnim prosečnim vrednostima,
tako da su neupotrebljive Z naše srhe. Nasuprot njemu
Paul Flambart (Preves et bases de l'astrologie scientifique,
p. 79) je grafički predstavio statistiku o tački rađanja duhov­
no nadarenih ljudi ( 123 lica). Sree se jasna učestalost na
uglovima vazdušnog trigona (X, �, = ). Ovaj rezultat je
ptvrđen preko daljih 30 slučajeva.
" Ovde jeva da bi zadržao smešak više ili manje r­
tinirani astrolog, budući da su za njega ovakva slaganja jed­
nostavno razumljiva sama po sebi. Klasični primer je Gte­
va veza sa Hristijanom Vulpijus, naime O 50 Il 6· � 7° Il
·
" Oo shvatanje sreće se još ko ptolomeusa: »Appnlt
(olomaeus) autem tre gradus concordlae: Primus cum Sol
in viro, et Sl, vel Luna in fomina, aut Luna in utrisque,
fuerint in lois se rspicientlbus trigono, vel hexagono aspe-
159
sprovođenje ovakvog ispitivanja uopšte nije potrebna
vera u astrologiju, već samo datumi rođenja, tablica
mesta nebeskih tela i logaritamske tablice pomoću
kojih se može izračunati horoskop.
Metoda, adekvatna suštini sltčaj nosti je, kao što
pokazuju tri pomenute mantičke procedure, metoda
brojanja. Odvajkada su se ljudi koristili brojevima
da bi utvrdili smisaone, to jest shvatljive koinciden­
cije. Broj je nešto posebno, čak se može reći i nešto
tajanstveno. Covek nikada nije uspeo da sasvim sa­
vlada numinozni nimbus broja. Ako se, tako kaže
udžbenik matematike, u grupi predmeta svakom po­
j edinom oduzmu sva njihova svojstva, ipak na kraju
preostaje određeni broj istih, zbog čega se broju pri­
daje kara�ter prividno neproenj ive veličine. (Ovde
ne razmatram logiku matematičkih argumenata, već
samo njenu psihologiju! ) . Niz celih brojeva je ne­
što neočekivano više od postupnog ređanja identičnih
jedinica - on u sebi sdrži celu matematiku i sve
ono što će se još otkriti u njoj. Broj je stoga nesa­
glediva veličina, tako da siguro nije slučaj što je
upFavo brojanje adekvatna metoda za tretiranje slu­
čajnosti. Iako ne bih žele da se pravim kadrim da
bilo šta doprinesem u rasvetlavanju unutrašnje p­
vezanosti dva premeta, koji izgledaju toliko nemer­
Ijivi kao sinhronicitet i broj, ipak ne mogu a da ne
naglasim da nije smo odvajkada broj i brojanje do­
vođeno u vezu sa sinhronicitetom, već da oboje pose­
duju numinoznost i tajanstvenost kao zajedničko
svojstvo. Broj je oduvek služio za obeležavanje nu­
minoznog objekta, i svi brojevi od jedan do devet
su »sveti«, isto tako se i lO, 12, 13, 14, 28, 32 i 40
ističu svojim posbnim značenjem. Najelementarnij e
tu. Secundus cum i n viro Luna, in uxore Sol, edem moe>
dispnuntur. Tertius, si cum ho alter alterum recipitat.«
Na istoj stvari citira Cardanus den Ftolomaeus (De atTorm
indicis): ,Omnino vero constantes et diurni convictus per­
manent, quando in utriusque coniugis genitura luminaria
contigerit configurata esse concorditer. « Kao neobično po­
gono Z brak on smatra konjunkeiju muškog meseca sa
ženskim suncem. Hieronymus Cardanus, Opera omnia: Com­
mentaria in Ptolomae'm De astrorum ildiciis, Jib. IV, p. 332.
1 60
�'vojstvo objekta je njegova jedinost i njegova mno­
gobrojnost. U sređivanju haotičnog mnoštva pojava
u prvoj liniji pomaže broj. On je dati instrument za
uspostavljanje reda ili za shvatanje već postojeće, ali
još nepoznate pravilnosti, to jest određenosti. On je
najprimitivniji elemenat reda čovekovog duha, pri
čemu najveća učestalost i opšta rasprostranjenost
pripada brojevima o j edan do četiri, pošto su pri­
mitivni šematski redovi trijade i tetrade. Da broj po-
eduje arhetipsku pozadinu nije moja pretpostavka,
već onih izvesnih matematičara o kojima će još biti
reči. Zbog toga nije isuviše odvažan zaključak ako
broj psihološki definiše mo kao svesno postali arhetip
reda.54 Vredno napomene je da spontano produkova­
ne psihičke celovite slike, odnosno simboli čovekovog
bivstva u mandala formi, sadrže matematičku struk­
turu. Po pravilu to su kvaterniteti (ili njihovi množi­
telji).M Ove slike ne izražavaju amo red, već i pro­
uzrokuju takav red. Zbog toga se ove najčešće jav­
ljaju u stanjima psihičke dezorijentacije kao kom­
penzacija haotičnog stanja, ili ove formulišu numi­
nozna iskustva. Pri tom se mora naglasiti da ove
trukture nisu nikakve izmišljotine svesti , već spon­
tani produkti nesvesnog, što je dovoljno pokazalo
Jskustvo. Naravno da i svest može i mitirati ove slike
sređivanja, ali ovakve imitacije uopšte ne dokazuju
da su i originali bili svesni pronalazak. Iz ovih činje­
nica neosporno proističe da nesvesno koristi broj kao
faktor reda.

4
Symbolik des Geiste-, S. 569 (Gs. Werke XI).
" Up. Gestaltulpen des Unbewusste (Zur Empirie des
lndividuationsp1'ozesses i
O
ber Maldalasymbol i k. oboje u
Gs. Werke lXII de).
ÏÏ Jung, Odabrana dela, ÏÏÎ
1 6 1
B. PRETHODNICE IDEJE SI NHRONICITETA
Kauzalni princip nam kazuje da je veza causa i
effectus nešto neophodno. Princip sinhroniciteta nam
kazuje da su karike smisao ne koincidencije spojene
pomoću jednovremenosti i pomoću smisla. Dakle,
ako pretpostavimo da ESP eksperimenti kao i mnoga
pojedinačna posmatranja utvrđuju činjenice, onda iz
toga proizilazi zaključak da, pored povezanosti uzro­
ka i dejstva, u prirodi postoji još jedan faktor koji
s izražava u početku događaja, a koji nam se p­
javljuje kao smisao. Smisao j e pridodato antropo­
morfno značenje, ali formira neophodni kriterijum
fenomena sinhroniciteta. U čemu onaj faktor, koji
nam izgleda kao smisao, postoji po sebi, izmiče mo­
gućnostima spoznaje. Ali kao hipoteza on ne pred­
stavlja takvu nemogućnost kao što bi se pomislilo L
prvom trenutku. Naime, mora s uzeti u obzir da
naše zapadnjačko shvatanje i stav nije j edino mogu­
će i najobuhvatnije, već da ono u izvesnom smislu
predstavlja predubeđenje i jednostranost, koje bi
možda trebalo podvrgnuti korekciji. Vrlo stari kul­
turi narod Kineza od davnina je u izvesnom smisl u
mislio drugačije od nas, a ako slično hoćemo da pro­
nađemo i u našoj kulturi - bar što se tiče filozofije
- onda bi trebalo da se vratimo sve do Heraklita.
Samo na nivou astrologije, alhemije i mantičkih pro­
cedura nema principijelnih razlika između našeg i
kineskog stava. Zbog toga je i razvit1 alhemije te­
kao paralelnim putevima. kako na zapadu tako i na
162
istoku, ka istom cilju i sa delom identičnim formira­
njem pojmova.5
U kineskoj filozofiji od davnina postoji central­
n pojam, čiju s oznaku Tao j ezuiti preveli sa »Bog«.
Oo j e, međutim, tačno samo u zapadnom smislu.
Drugačiji prevod, kao proviđenje i slično samo su po­
magala za nuždu. R. Vilhelm (ilhelm) je na geni­
j alni način Tao protumačio kao smisao.D7 Pojam Tao
vlada nad celokupnim mišljenjem i pogledom na svet
Kine. Ov ulogu igra kod nas kauzalnost, ali ona je
ovo dostigla tek tokom dva poslednja stoleća, zahva­
ljujući nivelisanom uticaju statističke metode s j ed­
ne i besprimernom uspehu prirodnih nauka s druge
strane, pri čemu je izgubljena metafizički zasnovana
slika sveta.
O Tao Lao-Ce daje sledeći opis u čuvenom Tao
Te King:
Postoji nešto što je bez razlike ptpuno,
Sto pr�thodi nastanku neba i zemlje.
Kako tiho! Kako prazno!
Samostalno i nepromenjeno,
Nemetano grede u krug.
Može se smatrati majkom sveta.
Ne znam njegovo ime.
Označavam ga kao Tao (Vilheim: »smisao«)
p potrebi zovem to: veličina.
Tao »odeva i hrani sva bića a nije njihov gospo­
dar«. Lao-Ce to označava kao ništa/ čime, kako kaže
Vilhelm, samo dovodi do izražaja njegovu »suprot­
nost prema svetu stvarnosti«. Lao Ce ovako opisuje
njegovo biće:
" Up. Psychologie un Atchem�, S. 48 (Ges. Werke ·
XII), i Symbolik des Geistes, S. 115 (Gs. Werke XI) ; dalje
učenje chen-jen kod Wei Po-Yang, ls XVIII (1932) i ko
Ch'uang-tse (Dschuang-dsi).
57 Vidi Wilhelm i Jung, Das Geheimnis der GoLdenen
Btite, S. 9 (G. Werke XIII).
" Tao je kontigent, p rečima A. Spajzera (Speiser), on
je ,čisto ništa« (aber die Freiheit).
ΰ
1 63
Trideset paoa obuhvataju glavčmu:
Na ničemu piva dejstvo kol
(doslovce: uptrebljivost).
Cvek pravi čllije I lonce Z psude:
Na ničemu onda pčiva dejstvo suda.
Covek otvara vrata i prozore na sbi.
Na ničemu onda pčiva dejstvo sb.
Stoga: nešto stvara stvarno t,
NiAa stvara dejstvo.
»Ništa« j€ očevidno ) smisao« lli >svrha« i zbg
toga nazvano ništa, pšto se po sebi i za sb ništa
ne dešva u smisonom svetu, već samo u njegovom
pretku.St Tako Lao Ce kaže:
Coek glea Z njim i ne vidi ga.
to se zove imenom: vazdušnost
Covek oslu kuje Z njim i ne čuje ga,
to se zove imenom: razređenost.
Covek grabi Z njim i ne hvata ništa,
to s zove imenom: bestelesno
To znači bezoblično obličje,
Nestvarna slika,
To znači magličastu nejanost,
Susreši ga ne vidiš mu lik,
Prateći ga ne vidiš mu lea.
» Radi s dakle«, tako piše Vilhelm, ' o koncep­
CIJI koja leži na granici sveta pojava. « Suprotnosti
u njoj su »postavljene u nerazličnostima«, ali poten­
cijalno prisutne. »Ove klice« nastavlja on »ukazuju
na nešto što prvo odgovara nekakvoj vidljivosti, ne­
čm slikovitom ¯ drugo ogovara nekoj čujnosti,
nečemu rečitom, treće odgovara nekom širenju, ne­
čemu uobličenom. Ali ovo trostruko nije jasno odvo­
jeno i definisano, već je besprostorno (nema gore i
dole) i bezvremensko (nema napred i nazad) jein­
stvo. Tako Tao Te King kaže:
" Wilhelm, Chinesische Lebeweihetl : _Onos smisla
(Tao) i stvarosti ne mož se obuhvatiti kategorijom uzroka
I djstva . . o º
1 64
Tao (.smiso«) prouzrokuje stvan
Sasvim maglovito, sasvim nejasno
Tako nejasne, tako maglovite
su u nemu slike,
Tako maglovite, tako nejasne
su u njer stvari . . .
Stvarnost, smatra Vilhelr, je pojmovno szna]­
na, pošto se po kineskom shvatanju u samim stvan­
ma krije nešto »racionalno«.e Ovo Je osnovna z­
msao smisaone koincidencije; ona je moguća zbg
toga što obe strane spaja isti smiso. Tamo gde pre­
valira smisao, tu proizilazi red:
Smisao (Tao) kao najviši je bezimenog pro 'tora
Kada bi ga plemići i kraljevi mogli sačuvati
Sve bi stvari najmili kao goste.
Naro bi bz naredbi, b o sbe našao ravotežu
On ne dela.
A ipak sv dolazi samo o seb.
On je opUten
A ipak zna da planira.
Nebeska mreža je tako velika, tako velika.
Sirokih okaea a ipak ništa ne gubl
C
ang-Ce (platonov savremenik) kaže o pSlholo­
škoj pretpostavci Taoa: »Stanje, gde Ja Î ne-Ja v"
ne stvaraju suprotnost zove se stožer Taoa (smisla) . Ý´
Ovo zvuči kao kritika našeg prirononaučnog pgl ¯
da na svet, kada kaže: »Smisao (Tao) tamni kada s
sgleda aju samo mali gotovi isečci pstojanja«,u
ili: »Ograničenja nisu prvenstveno zasnovana u mi­
slu postojanja. Postavljena značenja nisu prvobitno
svojstvena rečima. Razlikovanja potiču tek od subjek­
tivnog načina posmatranja.«6 Majstor starog veka,
C
ang Ce kaže na drugom mestu, pretpostavljajućI
Wilhelm, 1. e., S 19.

D
chuang Ds!, Das wahN Buch ιU SldL . hen BL'L
teland. Buch II, S. 1 4
6� BUlh II , S. 1 3
" Buch U, S. 17
1 65
kao ishodnu tačku »stanje u kome još nije započelo
postojanje stvari. Time je, u stvari, dostignuta kraj­
nja tačka, preko koje se ne može preći. Najbliža pret­
postavka bila je da, doduše, ima stvari, ali da još
nije započela njihova deljivost. Sledeća pretpostav­
k bila je da doduše u izvesnom smislu postoje iz­
dvojenosti, ali još nije zapo�elo potvrđivanje i ori­
canje. Kroz razvitak potvrđivanja i odricanja bledi
smisao (Tao) . «M »Spoljnje slušanje ne sme prodreti
dublje od uva; razum ne sme da zaželi nekakvo van­
reno postojanje, inače će duša postati prazna i u
sebe upiti svet. A smisao (Tao) je ono što osća ovu
prazninu. « Ko ima uvida, kaže Cang-Ce, taj »koristi
svoje unutrašnje oko, svoje unutrašnje uvo d prodre
u stvari i nije mu potrebna umna spoznaja. «& Ovim
se očigledno ukazuje na apsolutno znanje nesvesnog,
to jest na mikrokosmičko postojanje makrokQsmič­
lh događaja.
Ovaj taoistički pogled je tipičan z kineko mi­
šljenje uopšte. Ono je, ako je ikako moguće, celovito,
kako ističe Granet (Granet), izvanredni poznavalac
'kineske psihologije." Ova svojstvenost moe se za­
,pt i u ebičnom razgovoru s Kinezima ¯n na
izgle jednostavno, precizno pitanje o nekoj pojedi­
nosi daje pvoa kineskom misliocu za neočekivano
obuhvatan ogovor, upravo tako kao da se od njega
tražio vlat tv ¯ on kao odgovor pruža čitavu
'livadu. Za nas pjedinosti vrede z sebe; istočnjač­
kom duhu uvek dopunjuju celokupnu sliku. U ovoj
celovitos su obuhvaćene, kao I primitivnoj i u
naroj (delom još postojećoj) srednjovekovnoj, pred­
naučnoj psihologiji i stvari čiju vezu sa ostalima mo­
žemo shvatiti samo još kao »slučajnu«, to jest kao
koincidenciju, čiji smisao izgleda arbitraran. Tu spa­
d i srednjovekovno prirodnofilozofsko učenje corre-
" Buch II, S. 1 5.
65 Buch IV, S. 29.
6 La Penee chine, Takoe i Abgg, Ost asien dekt
anders.
1 66
spondentia,e7 a psebno već antičko shvatanje o sim­
patiji svih stvari (ov}mx&tIIT6vOhWV). Hipokrat kaže:
appoll tII, 0\7lOII t II , 7cVTO CNt7I.I, XITa tt..
OUh0!th(TV 7VTI, XITI ftpo� 8& Ta &V txcaT<p �Ptl ttpC0
7P
O� TO ipyou. cpxi ttyc)T E� laXITov !tpOC c7txutnl,
&� taXcTou ttptOC dc apxiv !tYchTV aTxVtt¯I�, I(I cvalC
duoI XI( t+
dU.
6S
Ali univerzalni princip nalazi se i u
najmanjem deliću, koji se stoga podudara sa celinom.
Mišljenje interesantno za naša razmat.anja sre­
će se kod Fila (Philo) (rođ. oko 25. pre n.e. a uo 42.
g. n.e.) : »Pošto je Bog zaželeo da početak i kraj p
stojećeg pod sobom (tako) usaglasi da stvari budu
povezane pomoću neophodnosti i prijateljstva, on je
kao početak načinio nebo, a kao kraj čoveka; prvo (je
stvorio) kao najpotpunije od neprolaznih opažajnih
stvari, drugo kao najbolje od iz zemlje rođenih pro­
laznih bića, kao malo neho - ako se hoće rei isti­
na - koje u sebi nosi odsjaj mnogih, zvezdama slič­
nih priroda. Kako u prolazno i neprolazno suprotno­
sti, on je obome, početku i kraju, dao najlepše oblič­
je; početku, kao št je rečeno, obličje neba, kraju
obličje čoveka. «"
Ovde je veliki prind p (<T Jy4). T) i p
neba, to jest firmamentum, dat čoveku kao mikro­
kosmos, pošto čovek sadrži osjaj zvez pr,
dakle, kao najmanji deo i kraj stvaralačkog dela opet
sdrži celinu.
Prema Tefra�u (37 1-288. pre n.e.) nadču1o i
čulno povezano je pomou spjnice srodnosti. o
spjnica ne može biti matematika, već po svoj pr-
e7 Gospdin profesor V. Pauli mi je prijateljski skre­
nuo pažnju da je Nils Bor u cilju oznake onog uopštavanja,
koje posreduje izmeu prestav diskontinuitet (čestica) i
kontmuiteta (tas), koristio izrazom "korespndencija«, pr­
vobitno Ionnulisan ( 1 91 31918) kao "princip korepnde­
cije« a kasnije ( 1927) kao »argument korendencije«.
"Jedn slivanje, Jedan udisaj (conflatio), sve s z­
jeno osea. Sve u onosu na celinu, ali i sve u odnosu na
de u svakom delu (prisutni) de sa namerom dejstva. Ve
princip dopire do najspoljnijeg dela, iz najspljnijeg dela
dospva W u veliki princip: jedna priroda, bivstvo i neblv­
stvo.e (De alimeto. Traktat pripisivan Hipkratu).
�" Philo Alexandnnu s
.
1. L. 8. r. p. 28.
1 67
liCi samo božanstvo. `¯ Isto tako su kod Plotma pOJe­
dinačne duše, koje ptiču iz jedne svetske duše, sim­
patične ili antipatične u međusobnom odno.u, pn
čemu udaljenost ne igra nikakvu ulogu. ` Slični po­
gledi sreću s ponova kod Pika dela Mirandola (pico
della Mirandola) : PEst enim prirum ea in rebus
unitas, qua unumquoque sibi est unum sibique
constat atque cohaeret. Est ea secundo, per quam
altera alteri creatura unitur, et per quam demum
omnes mundi partes unus sunt mundus. Tertia atque
omnium principalissima est, qua totum universum
cum suo opifice quasi exercitus cum suo duce est
unum. «1! Pod trostrukim jedinstvom Piko podrazu­
meva nešto prosto, koje shodno trini tetu ima trostru­
ki aspekt (unitas ita ternario distincta, ut ab unitati
simplicitate non discedat). Za njega je svet takorećl
jedno biće, vidljivi Bog, u kome je prirodno od p­
četka sve sređeno tako kako odgovara delovima živog
organizma. Svet izgleda kao corpus mystic um Boga.
kao što je crkva ono što je Hristos, ili ono što je u
discip1inovanoj vojsci mač u ruci glavnokomanduju­
ćeg. Poredak svih stvari p Božjoj volji je gledište
koje kauzalnosti ostavlja vrlo skroman prostor. Kao
što u živom telu različiti delovi istovremeno funkcio­
nišu sa smisaonim skladom, tako su i događaji u sve­
tu u međusobnoj smisaonoj vezi, koja se rle mož
izvesti iz imanentne kauzalnosti. Uzrok ovog je što
u jednom kao i u drugom slučaju ponašanje delova
zavisi od njima nadređenog centralnog vođstva.
U svome traktatu De hominis digni tate Piko
kaže: »Nascenti homini omnifaria semina, et omni-
10
Z
eller, Dte PhtLosophte der Gnechen, II, 2. de S. 65
71 Enneaden, IV, 3, 8, IV 4, 32, citirano u: Drew , Plotm,
p. 179.
7! PU prvoJ limJi u stvarima j jedmstvo pmocu koga
je svako sjedinjen sa samim sobom, iz samog sebe poslOJi l
sa samim sobom se slaže. Drugo je (ono) to (jedinstvo), po­
moću kog se jedna kreatura sjedinjuje s drugom i pomoću
kog konačno svi delovi svela čine jedan svet. Treć i naj ­
glavnije je ono pomoću kog je cela vasiona sa SVOJim tvor­
cm jedno kao vojska b svojim vođom.« (Heptaplus, lib. VI)
1 68
genae vitae gernuna indldlt pater . ¤ º`� Kao što Bog
predstavlja neku vrstu kopule sveta, tako i čovek
predstavI j lSto to unutar onoga što J e Bog tvorio.
Faciarnus kaže Piko, » hominem ad imaginem no
stram, qui non tam quartus est mundus, quasl nova
aliqua natura, quam triur (mundus supercoelestis,
sublunari ) quos di ximus complex us et col1igatio. «T4
Covek je u telu l duhu »mali Bog sveta«, mikroko­
smosa ( »Deus . . . hominem in m dio (mundi) statuit
ad imaginem suam et similitudinem forarum«). Kao
i Bog tako je i čovek centar zbivanja i sve stvari s
usmerene na njega.TI Ovo modernom shvatanj u tako
strano mišljenje dominiralo je slikom sveta sve do
našeg vremena, naime sve dok prirodne nauke nisu
utvrdile da je čovekova podređenost posledica njego­
ve zavisnosti od prirode i njegove krajnje zavisnosti
o uzroka. Na taj način je id ja po kojoj je zbivanje
usmereno i određeno smislom (koji je otada važio
kao lj udski) proterana u tako udaljeno i mračno po­
ručje, da je razum više nije mogao pronaći. Nje se
Sopenhauer setio tako reći naknadno, pošto je kod
Lajbnica ona j oš prestavljala težište objašnjenja
seta.
Zahvaljujućl svojOj mikrokosmičkoj prirodi čo­
vek je sin neba, to jest makrokosmosa. »Ja sam zve­
zda, koja sa vama prelazi svoj· ! putanj u« glasi ispo­
ved liturgije Mitrasa.7 Mikrokosmos u alhemij i ia
isto znač nje kao l Totundum, od Zo ima Panopolisa
(3. vek) omiljeni slmbol, kOl i Je označavan i kao
mon as.
Ideja da unutrašnJl i spoljašnjl čovek zajedno
predstavlja celinu, Hipokratovo OUAOIAC1, naim mi -
'" Opera omnIa, p. 31 5 "Pn rođenjU Otac je čoveku
usadio svuda seme i kUc raznovrsnog života.«
74 Heptaplus, lib. V, cap. VI. p. 38. "Dajte da o l j udi
stvorimo sliku našu, koja douše nIJ četvrti svet (dakle)
niti neka druga nova priroda, ve je naprotiv obuhvatnost
I sPJ tri (sveta, tj nadnebesnog, neb skog l sublunarnog).«
¹Þ
Pikosovo (Pikos) učenje je karakterističan primer
srenjovekovnog korespondentnog gleišta. Dobar prikaz ko­
mološkog i a trološkog slaganja sreće se kod A1fonsa Rosen­
berga, Zeiche am Himmel. Das Weltbild de Astrologle
76 Dieterich. Eine Mithrasliturgte, S 9
1 69
krokosmos, dake onaj najmanji deo u kome je ne­
podeljeno prisutan »veliki pčetak« (!pxi lEy(T)
kao zamisao karakteriše i duhovni stil Agripe fon
Neteshajma (Agrippa von Nettesheim). On kaže: »Est
Platonicarum omnium unanimis sententia, quemad­
modum in archetypo mundo omnia sunt in omnibus,
ita etiam in ho corporeo mundo, omnia in omnibus
esse, modis tamen diversis, pro natura videlicet sus­
cipientium: sic et elementa non solur non sunt in
istis inferioribus, sed et in solis, in stellis, in daemo­
nibus, in angelis, i ipso denique omnium opifice et
archetypo. «77 Poslednja interpretacija je već vrlo bli­
ska pjmu arhetipske projekcije u modernoj psiho­
logiji, iako još i Sineziusovih (Synesius) dana sve
do u novije vreme nije bilo spznajne kritike, a d
ne govorimo o njenom najnovijem obliku, naime
psihološkom. Agripa deli mišljenje s platoničari­
ma da u stvarima donjeg sveta leži izvesna snaga
(vis), zahvaljujući kojoj s sve većim delom slažu s
gorjim svetom, i da su soga životinje spojene s
»božanskim telima« (to jest nebskim telima) i da
od ovih primaju snagu.78 Uz to citira Vergilijev stih:
Haud euide creo, quia sit divinius il
Ingenium, aut ÏI fato prudentia maior.C
Time Agripa ukazuje na žv bićima uroeno
» znanje« ili » zamišljanje«, čemu s u naše vreme
vraća Hans Driš (Hans Driesch).8 Covek nolens vo­
lens zapada u ovakvu neoumicu čim ozbiljno raz-
" De oeclta philosophf Ubr tres, lib. I, cap. VIII, p.
12: Jenoušno shvatanje s Platoničara jete da je, kao
u arhetipskom svetu, sve u svemu, isto tako i u telesnom
svetu sve u svemu, doduše na različit način u zavisnosti o
prirode primljenog (biće ill stvar). Tako i elementi nisu samo
u ovom donjem svetu ve na nebu, u zvezdama, u demo­
nima, u anđelima i najzad (takođe I) u tvorcu arhetipu
vasione.«
7
8
L. L.¿ lib. I, cap. LV, p. 69. Slično ko Paracelsusa.
7
9 Bar ja ne verjem da su oni nadareni božanskim
duhom ili spsobnošću predviđanja stvari koja je vea o
proroanstva.
B0
Driesch, l. c., p. 80. i 8.
170
misli o ka cilju usmereni m procesima u biologiji i
tačnije istraži kompenzatornu funkciju nesvesnog i
zaželi d razjasni fenomen sinhroniciteta. o tako­
zvani finalni uzroi postavljaju - čovek može okre­
tati stvar kako hoće ¯ predznanje bilo koje vrste.
Sigurno to znanje nije spojeno s sopstvenim Ja,
dakle ne svesno, kao što ga poznajemo, već, napro­
tiv, u sebi sastojeće ili prisutno »nesvesno« znanje,
koje bih ja označio kao apsolutno znanje. Pod tim ne
treba razumeti spoznaju, već, kako je to pogodno
formulisao Lajbnic, predstavu koja se sastoji iz bez­
subjektivnih »simulacra«, iz slika, ili opreznije re­
čeno, izgleda d se sastoji. Ove postulisane slike su
po svoj prilici i ono što ja pretpostavljam pd
arhetipovima, koji se kao formalni faktori mogu do­
kazati pri spontanom radu mašte. Izraženo moder­
n renikom ideja mikrokosmosa, koji sadrži »slike
!vih kreatura«, predstavljala bi kolektivno nesve­
sno.Sl Pod »spiritus mundi «, »ligamentum animae et
coporis«, »quinta esentia«82 koja je zajednička Agri­
pi i alhemičarima, svakako se misli na nesvesno. Ovaj
du koji »sve prožima«, to jest sve odražava, p
Agrpi je duša sveta: »Est itaque anima mundi, vita
quaedam unica omnia replens, omnia perfundens,
omnia colligans et connetens, et unam reddat totius
mundi rach . . . «8S Zbog toga stvari, u kojima j
posebno jak ovaj duh, imaju tendenciju d s »stva­
raju (sebi) sličnim«,8 to jest da proizvode korespon­
denciju odn. smisaone koincidencije.� Agripa daje
º
Ì
Up. moje iaganje u: De Geist der Psychotogie,
Eranos-Jahrbuch X (194), S. 38.
8 O tome kaže Agrippa (lib. r, cap. XIV. p. 19) : »Q­
dam quintum supr illa (elementa) aut praeter illa sub­
slstens.«
¯ Lib. I I, cap. LVn p. 203: »Tako je duša sveta izvestan
jedinstveni život koji se ispunjava, sve proži
n
a, sve spaja
i dovodi u sklad, stvarajući jeno iz mašine celog sveta.«
8 L. c. D • • • potentius perfectlusque agunt, tum etiam
promptius generant sibi simHe«.
� Zolog A. C. Hardy ima slična razmišljanja: Þ • • • Per­
haps our ideas on eolution may be altered i sOthing
akin to telepathy ¯ unconsious no doubt - were found t
b a factor in mou l ding t he patterns of behaviour among
1 7 1
dugu listu SVIh stvari, zasnovanih na broje\"ima o
jedan do dvanaest. • Sličnu, više alhemlstičkl odjen­
tisanu tabelu korespondencije nalazimo u Jednom
traktatu Egidijusa de Vadisa (Aegidiu de Vadis).8
Odavde bih želeo samo da podvučem »scala unitatis<
pošto je naročito interesantna za istorijat simbolike:
» Jod (početno slovo tetragramatona, Božjeg imena)
- anima mundi -sol - lapis philosophorum -cor
- Lucifer.«
88
Moram s zadovoljiti napomenom da
se ovde radi o pokušaju redivanja arhetipova.
ovom pogledu postoje empirijski dokazive tendencl­
je nesvesnog.
8
U
Agripa je bio stariji savremenik Teofrastusa Pa­
racelzusa i na ovog izvršio znatan uticaj." Zbog toga
nije čudno što su paracelzuske misli u svakom p­
gledu prožete idejom korespondencije. Tako Para­
celzus kaže: »Onaj ko hoe da bude filozof (i kao t­
kav da ne bude varalica) on mora tako čvrsto pozna­
vati osnove filozofije (da nebo i zemlj u stvori u j e­
dan mikrokosmos) da ne promaši ni za dlaku. Dakle
i onaj ko hoće da prepiše lekarstvo tom ne srne ništa
ni za dlaku nedostajati (i da lekar nalazi u čoveku)
(samo ono što nebo i zemlj a imaJ U; Ì da ovo dvoje ne
razdvaja međusobno (pošto su oni J edno u j ednom) «
members of a species. I f there wa ' uch a non-conciou!
group-behaviour plan, distributed betw en, and linking, the
individuals of he race, we might find ourselves coming back
to something like those ideas of subconscious racial memOl'Y
of Samuel Butle, but on group than an Individual basis.
(The Scientific Evidence for Extra-Sensory Perceptwn, p
328).
8
6
Lib. II, cap. IV - cap. XIV.
7 Theatrum chetCnt, l l ' Clalous Int er Nal lt ram ot
lilium Philosophiae, p. 1 23.
º Agrippa, l. c. II . cap. I V, p. 1 0
89 Up. istraživanje simbolik »Goldener Topf. od E.T.A
Hoffman kod Aniela Jaf, Bilder und Symbole aus E T.A.
Hoffmanns Mčrche "Der Go/đene Topf«, u GestaItunven des
Unbeusste, Psychologische Abhandlungen VII i Jung,
Aio, Beitrag II u: Psychologische Abhandlungen VIII (Ges
Werke IX/2. deo).
¯ Up Patacel us als g�shge Ersc/t (l l1 ltng. � H. Gei
Wer ke.
1 72
itd .. ) PSihološki usmereno na lekara, kaže se u »Pa­
ragranumu
«
;t2
» Zbog tog ne četiri već j edan arca­
num, a1i postvljen četvorougaono (kao kula na če­
tiri vetra . . . ) º¯ Sta znači upravo ova izjava za
alhemiju iscrpno s pkazao na drugim primeri­
ma u mojoj knjIZi Psychotogie und Alchemie (Psiho­
logija Î alhemija, 1 944).
Slično Je razmišljao i Johan Kepler (Johann
Kepler). Tako on u svom Tertius interveniens ( 1 61 0)9
kaže: (Donji svet je vezan za nebo l njegoV silama
upravlja e odozgd) »prema Aristotelovom učenju;
naime da u ovom donjem . vetu ili z malj skoJ kugli
psji duhovna priroda, geom trija, koja e Javlja
u geometrijski m i harmoničnim spojevima nebeskih
svetlosnih zrakova ex instinetu creatoris. sme ratio­
cinatione erquicket .
.
.
g¥õ
O astrološkom » karaktEru« , to Jest astrološkom
sinhronicitetu, kaže sledeće; »Ovaj karakter se ne
prima telom, jer J e ovo isuviše nespr tno za to, već
prirodom same duše koja e ponaša kao tačka i zbog
toga se može transformirati L svim tačkama con­
fluxus radiorum . . . ¯ iZa treće j ovo isto tako čud­
novata stvar da priroda, koja prima ove karaktere,
isto tako prinuđava svoje pripadnike na nešto isto­
vetno in constellationibu coelestibus . . . 97 »Cetvr
tom, ne zna svaka priroa voj karakt Î coel ­
stem . . . «'
Kepler pretpostavlja da je tajna čudesnog o­
govora zasnovana u zemlji, pošto je ova nadahnuta
pomoću anima telluris, za čije postojanje navodi niz
dokaza, između ostalih stalnu podzemnu toplotu,
zemaljskoj duši svojstveno stvaranje metala, rine-
91 P. 35, slično u: Lbyrinthus medicoTum, XI. p. 204.
92 L. C., p. 34.
" Slične predstave sreću s j kod Jacob BOhe, De
signt ura reum, I, 7. Covek ima u sbi sva obličja sva tr
!veta, pšto je on slika Božja ! li biće svih bića . . . �
94 Opera omnia, I.
95 L. C. , p. 65, Thesis 6.
9 L c. , Thesis 6.
97 L. c. , Thesis 67.
98 L. c., Thesis 6.
1 73
rala i fosila, facultas formatrix, koja je slična mate­
rinskoj utrobi i može da stvori obličja u unutrašnjo­
sti zemlje koja s inače sreću smo spolja, naime
obličja brodova, riba, kraljeva, papa, monaha, voj­
nika, itd.," nadalje, bavlj enje geometrijom, pošto ona
stvara pet tela i šestougle figure u kristalima. Ani­
ma telluris sve ovo ima zbog prvobitnog podsticaja
a ne zbog čovekovog prosuđivanja i zaključivanj a.tO
Sedište astrološkog sinhroniciteta nije u plane­
ta, već naprotiv u zemlji,101 ali ne u materiji već
upravo u anima telluris. Stoga svaka vrsta prirodne
ili žive snage u telu ima izvesnu božansku sličnost.10!
Iz ove duhovne pozadine ističe se Gotfrid Vil­
heIm Lajbnic (Gottfried Wilhelm Leibniz ( 1646-
1716) sa svojom idejom prestabilirane harmonije,
naime apsolutnog sinhronizma psihičkih i fizičkih d­
gađaja. Ovo učenje našlo je odjeka u »psihofizičkom
paralelizmu« . Prestabilirana harmonija kao i ranije
pomenuta
S
openhauerova ideja o j edinstvu primae
causae izazvane j ednovremenosti i srodnosti kauzal­
no ne neposredno vezanih događaja, u osnovi uzev
nisu ništa drugo do ponavljanje pripatetičkog gle­
dišta, svakako sa modernijim determinističkim obra­
zloženjem u
S
openhauerovom slučaju i delimičnoj
zameni kauzalnosti pomoću preediranog reda u
Lajbnicovom. Za njega je Bog tvorac reda. Tako on
poredi dušu i telo sa dva sinhronizovana časovnika;ln�
" Uporediti već opisani san moje pacijentkinje.
IW p• • •
formatrix facultas est in visceribus Terrae, quae
feminae praegnantis more ocursantes foris res humanas,
veluti eas videret, in fissilibus lapidibus exprimit, ut militum,
monarchorum, pontificum, regum et quicquid in ore homi­
num est . . . ¥ (Kepler, Opera omnia, V, p. 25; kao II, p. 270
i VI, p. 178).
1
0
1
» .
. . quod scI. princlpatus .: ausae in terra sedeat, non
in planetis ipsis . . . ª (l. c., II, p. 642).
IW p• • •
ut omne genus naturalium vel animalium fa­
cultatum in corpribus Dei quandam gerat similitudinem«
(. c. II, p. 63).
10 G. W. Leibniz, Kteinere phHosophische Schriften, VI :
Zweite Erlauterung des Systems ibe den VerkeM zwischen
-en Substanze, S. 6. Na istoj strani Lajbnic kaže: »Odmah
na poetku Bog je svaku o ovih dveju supstancija (duša I
telo) tako stvorio, da ove slee samo soje sopstvene zakone
174
i sa istim pređenjem izražava i međusobnu vezu
monada ili entelehija. Iako monade ne mogu imati
međusobnog dejstva (relativno odbacivanje kauzal­
nosti !) pšto nemaju »prozore«, tD ipak su tako stvo­
rene da s uvek slažu a da jedna o drugoj ne znaju.
On svaku monadu shvata kao » mali svet« ili kao
»ostvareno nedeljivo ogledalo.«
1
0
5 C
ovek, dakle, nije
samo celina u svom zatvorenom mikrokosmosu, već
svaka entelehija odnosno monada uopšte je približno
j edan takav mikrokosros. Svaka »prosta supstanci­
ja« ima veze » koje istiskuje sve ostale«. Stoga je ona
»stalno, živo ogledalo univerzuma«. I0 On naziva mo-
koje su primile istovremeno Ü svojim postojanjem, a da se
ipak međusobno slažu kao da meu njima pstoji naizmenič­
no dejstvo ili kao da je Bog, pred svog opšteg dejstva, još
jenom psebno položio svoju ruku na njih.« Ovde treba
primetiti, na šta mi je ukazao profesor Pauli, da je Lajbnic
soju ideju o sinhronizovanim časovnicima verovatno pre­
uze od flamanskog filozofa Arnolda Guelincxa (1625-1699).
U Metaphysica vea III, u odnosu na octava scientia (Aro�di
GeuUncx Antverpiensis opera philosophica II, p. 1 94) nalazi
M primedba (p. 296) koja glasi: » • • • quo non amplius bOo­
logium voluntatis nostrae quadret cum hOOtogio motus in
corpre.« Dalja primedba (p. 297) preizira: ,Voluntas nostra
nullum habet influxum, causalitatem, determinationem, aut
efficaciam quamcunque . in motum . . . cum cogitationes
nostras bene excutimus, nullam apud nos invenimus ideam
su notionem determinationis . . . Restat igitur Deus solus
primu s motor et solus motor, qui et ita motum ordinat atque
dispnit et ita simul voluntati nostrae licet libere moderatur.
ut edem temporis momento conspiret et voluntas nostra ad
projiciendum v.g. pedes inter ambulandum, et simul ipsa
illa pedum projectio seu ambulatio.« U odnosu na nona sci­
entia (p. 298) se primećuje: ,Mens nostra . . . penitus inde­
pndens est ab illo (scI. corpore) . . . omniaque quae de corpore
scimus jam praevie quasi et ante nostram cognitionem esse
in corpore. Ut illa quodammodo nos in corpore legamus, non
vero inscribamus, quod De proprium est.« Ovo gledište u
izvesnom smislu anticipira Lajbnicovo poređenje sa b­
svnikom.
1
0
4 L. c. XV: Die Monado�ogie, Par. 7, S. 151 : »Monade
nemaju prozore kroz koje bi nešto izašlo ili ušlo . . . Zbog toga
¼ dušu ne može da uđe ni supstancija ni akcidencija.«
10
5 L. c. XI: Odgovor na primedbe u Bayleschen Worter­
buch, S. 105.
10
Monadologie, Par. 5, p. 16: , Posledica ovog spaja­
nja i prilagođavanja svih stvorenih stvari z svaku poje-
1 75
nadska živa tela »dušama« . , Duša sledi nJene sp
stvene zakone a telo isto tako svoje, ali oni se su-
reću zahvaljujući harmoniji koja vlada izmeu svih
supstancija, pošto su sve ove predstava istog uni­
verzuma. «I0
7
Ovim je jasno izgovorena misao da čo­
vek predstavlja mikrokosmos
.
Duše su, kako kaž
Lajbnic »uopšte živo ogledalo ili slikf univerzuma
stvorenih stvari. « On ih s jedne stralle razlikuje od
duhova koje su »slike božanstva« i koje su »sposob­
ne da spoznaju sistem univerzuma - da jedan nje­
gov deo oponašaju stvarajući uzorke, pošto je svaki
duh u svome području istovremeno malo božan­
stvO«
1
08 S druge strane razlikuje ih od tela koje s
upravlja »prema zakonima dejstvenog uzroka ili I
kreta« dok duše »prema svrhovnom uzroku pomoću
požudnih nagona, svr.he l sredstava. « I09 U monadi,
odnosno duši dolazi do promena čiji je uzrok »p­
zudni nagon«
.
1 1
0
»Stanje podređeno promeni, koje
obuhvata i predstavlja mnoštvo jedinstvene ili pro­
ste supstancije, nije ništa drugo do ono što ja nazi­
vam predstava« , kaže Lajbnic.
1 1 1
Predstava je unu­
trašnje, spoljnjem svetu prikazano stanje monade«,
koje treba razlikovati od vesnog sagledavanja. Pred-
tava je naim nesvesna. 1 I 2 Ovd su grešili kart zi­
janci, smatra on, pošto nisu računali ni u šta pred­
stavu koju čovek ÎL opaža. I I S Predstava manad e o­
govara znanju a njen požudni nagon Božjoj volji. ' 1
Iz ov-g izlaganja vidi da Lajbnic, pored kau-
zalnog spoja, pretpostavlja i prestabilirani paraleli­
zam događaja unutar j izvan monade. Na ovaj način
dinačnu i svake pOjedinačne za sve ostal je da svaka prosta
supstancija ima veze koj izražavaju sve ostale, tako da je
ova posledično stalno živo ogledalo univerzuma.�
1
0
7 M0adologie, Par. 78, p. 169.
I0b
Monadotogie, Par. 83, p. 1 70, i Theodicee_ B.
Par. 1 47.
1 0 Monadologie, Par. 79, p. 1 69.
1
1
0
M0adologie, Par. 15, p. 153.
1 1
1 M
onadologie, Par. 14, S. 1 52.
I I
!
L {, XI: U razumu zasnovani princip! prrode i
miLost, Par. 4, p. 1.
1 13
M
onadologie, Par. 14, p. 152. Up. raspravu M. L.v.
Franz, Tratim des Descartes.
1 ¡ º
Monadologie, P
ar. 4, p. 161 i TheOicee, B Par. 1 49.
1 76
pnncip sinhroruciteta postaje apsolutno praVlIo u
s slučajevima gde se radi o istovremenom spolJ­
njem i unutrlšnjem zbivanju. Ali nasuprot ovome
moramo napomenuti da sinhromstički fenomeni koji
se mogu utvrditi empirijski, predstavljaju, daleko od
toga da stvore pravilo, relativno tako redak izuzetak,
da se obično sumnja u njihovo javljanje. Oni su sva­
kako u stvarnosti znatno češći no što se smatra da
se može dokazati, ali još je nepoznato da li i u kome
iskustvenom području oni formiraju takvu učestalost
ili pravilnost da bi se moglo govoriti o zakonomer­
nom javljanju. lI� Do danas znamo samo toliko da u
osnovi svih takvih (srodnih) pojava mora pstojati
princip pomoću kog bi e mogle objasniti ove pojave.
Primitivno shvatanJe kao i antička i srednjove­
kovna gledišta pretpostavljaju jedan takav princip
pored kauzalnosti. Još kod Lajbnica kauzalnost nlb
je jedina a još manje jedino dominantna. Tokom 18.
veka kauzalnost je postala isključivi princip prirod­
nih nauka. Sc usponom prirodnih nauka u 19. veku
svakako da je correspondentia nestala s površine,
zbog čega je izgledalo da je konačno nestao magijski
set ranijih vremena, sve do kraja ovog stoleća kada
su osnivači Soiety for Psychical Research ovo pita­
nje ponova indirektno nabacili pomoću ist raživanja
takozvanih telepatskih fenomena.
Osnova gore opisanog srednjovekovnog načina
mišljenja je magijska i mantička proeura, koja je
oduvek igrala veliku ulogu. N ekom srednjovekovnom
duhu Rineov eksperimentalni poredak izgledao bi
kao magijska radnja, čiji efekat iz istog razloga ne bi
bio čudnovat. On bi bio protumačen kao »prenos«,
što je uostalom i danas slučaj, iako, kao sto je reče­
no, nema
mogućnosti da se stvori empirijski zasno­
vana predstava prenosioca mediuma.
I IÃ
Ovde svakako ponovo moram istaci da se onos tela
¡ auš može shvatiti kao sinhronicitetni onos. Ako bi Ü ova
pretpostavka jenom potvrdila, onda bi se moralo i korigo
vati moje gledište da je sinhronicitet relativno reak feno­
men. Videti Q veZl a ovim navode C. A. Meier: Zeil gems3
Probleme der Traum!Oschu7g, S. 22.
1Z JUO§, Odabrana dela. Î ÌÎ
1 77
Nije potrebno da naglašavam da primitivnom
duhu sinhroni cite t predstavlja samu po sebi razum­
ljivu pretpostavku, zbog čega na njegovom stupnju l
nema slučajnosti. Nema tako reći zadesa, bolesti,
smrtnog slučaja koji bi bio slučaJ an a počivao na
»prirodnim« uzrocima. Sve se nekako zasniva na ma­
gičnom dejstvu. Krokodila, koji zgrabi čoveka prili­
kom kupanja, poslala je vračara; bolest Je prouzro­
kovao duh toga i toga; zmija, koja se javlj a u grobu
umrle majke, prirodno da je njena duša itd. Samo
po sebi je razumljivo da se na primitivnom stupnj u
sinhronicitet ne javlja kao pojam sebe samog, već
kao »magijska« kauzal
n
ost. Ova predstavlja rani ob­
lik našeg klasičnog kauzalnog pojma, dok je razvitak
kineske filozofije iz konotacije magijskog stvorio ma­
gijski »pojam« Tao, smisaone koincidencije, ali ne i
nauku koja bi počivala na kauzalnosti.
U odnosu na ljudsku svest sinhromcitet pretpo­
stavlja aprioristički smisao, koji lzgleda da postoji i
izvan čoveka.
1
l6 Takva postavka se javlja pre svega
u Platonovoj filozofiji, kOl a pretpostavlja postojanje
transcendentalnih slika ili modela empirijskih stva­
ri, takozvane dol (obličj a, species) čiji su odraz
(dowAa) stvan. Ova pretpostavka u ranijlm stoleĆl­
ma ne samo da nije pričinjavala nikakv teškoće, već
je, naprotiv, bila nešto što se razume samo po sebl.
Ideja a priori prisutnog smisla mogla bi da bude l u
predstavi stare matematike, kao š to pokazuje ma­
tematičar Jakobi (Jacobi) u svojoj parafrazi
S
ilero­
ve pesme Arhimed i mladić. On iznosi proračun
Uranove putanje i zaključuje rečima:
Ono što vidlš u kosmosu samo Je božJl odsjaj.
U olimpijskom vrhu sedi večiti broj.
118
U onosu na mogućnost da sinhroOlcitet nije smo
psihofizička pojava, ve da se može dešavati i bz učeća č­
vekove psihe, žele bih već ovde da napomenem da s u
ovom zami§ljenom slučaju vi§e ne bi smelo govoriti o s­
slu, ve mogo pre o istoronsti ili konformitetu.
1 78
Velikom matematičaru Gausu pnplsuje s izre­
ka: »6 r:���nn-):�- (og se bavi aritmetikom) .u-
Pretpostavka sinhroniciteta i j ednog, u sebi p­
stojećeg smisla, koja stvara Qsnovu klasičnog kine­
skog mišljenja i naivnu pretpostavku srednjeg veka.
danas nam izgleda kao arhaizam koji treba, ako j
ikako moguće, izbegavati. Zapad se koliko j e to mo­
guće otresao ove starovrerke pretpostavke, ali sva­
kako ne sasvim. Izvesne mantičke procedure izgleda
da su izumrle, ali ostala je astrologija koja je u naše
vreme dospela do nikada ranije dostignute visine.
Cak ni determinizam prirodnonaučnog doba nije
uspeo da sasvim ugasi ubedljivost principa sinhroni­
citeta. Pri tom se, na kraju krajeva, ne radi o suje­
verju, već o izvesnoj istini koja nije tako dugo sa­
gledana samo zbog toga što ima mnogo manje posla
s materijalnim aspektom događaja, već mnogo pre
sa njihovim psihičkim aspektom. Modera psihologi­
ja i parapsihologija su te koje jasno pkazuju da
kauzalnost ne objašnjava izvestan predak stvari i
da je princip objašnjenja koji dolazi u obzir u ovom
slučaju formalni faktor, naime sinhronicitet.
Zainteresovanima za psihologij u bih napomenuo
na ovom mestu da se neobična predstava p sbi p
stojećeg smisaonog faktora nagoveštava u snovima.
Kada se jednom u more krugu diskutovalo o ovom
pojmu, nabačena je predba: »Geometrijski kvadrat
se ne sreće u prirodi, osim u kristalnim površinama. �
. edna od prisutnih dama prilikom ove diskusije s­
njala je sledeće noći: u vrtu se nalazi velika udoli­
na, na čijim se zidovima raspoznaju sedimentni slo­
j evi. Tu je otkrila u jednom sloju tanke, duguljaste
plOČice o zelenog serpntina. Na j ednoj o ovih vi­
dela je crne, koncentrično sređene kvadrate. Cr
1 1
7 U jednom pismu iz 180. goine Gaus piše: »Moramo
s negodovanjem }riznati da, ako je broj samo proukt I­
§eg duha, onda i prostor ima realnost izn našeg duha.«
»Lopld Kroneker, Obe den Zahlbegr1f, Werke, nIlI, p.
252). Isto tako Henn Weyl shvata broj kao proukt uma
(Wisseschajt als Symbolische Kostruktion des Mesche,
S. 375). Nasuprot tome, Markus Fiez (Zur physikalische ET­
kenntnis) više naginje platonkIm idejama.
179
bOJa nije dodata bjenjem, već Je to bila preboJe­
nos unutrašnjosti kamena, slično šarama ahata. Slič­
ne šare nalaze se još na dvema-trima ploama koje
( snevačici površno poznat) uzima gospodin
A
. I
IS
Dru­
gi sneni motiv iste vrste je sledeći: snevač otkriva u
divljoj , krševitoj okolini naslagane slojeve škrilj astog
stenja iz trijasa. On razdvaja pločice i na svoje bez­
merno čuđenje otkriva reljef lj udske glave u prirod­
noj veličini. Ovaj s se više puta ponavlja u dužim
*remenskim razmacima. ¯ U drugom slučaju snevač
na putu kroz sibirsku tundru nalazi dugo traženo
Zivo b1će: to je petao natprirodne veličine od nečega
kao tanko, bezbojno staklo, ali peta o je živ i slučaj­
ÎL nastao upravo iz mikroskopskog jednoćelijskog
hica, koje poseduje sposobnost da najednom predsta­
vi bilo koju �ivotinju (koja se uopšte ne sreće u tun­
dil ili čak oruđa bilo koje veličine kojima se koristi
čovek. U sledeem trenutku taj slučajni oblik s ne­
povratno gubi . « Dalji san ove vrste je sledeći : snevač
šeta po nekom šumovitom pobrđu. Na strmoj nizbr­
dici on sreće štrčeće rebro o šupljikavog stenja i
tamo nalazi malog crnog čoveka, čija je boja ista kao
i boja stenja - mrka gvozdenog oksida. l 2 Ovaj j e
zabavljen time da u stenju kleše malu j amu, u čijoj
pozadini u stenju vidi svežanj šiba. Na svakoj šibi
sedi po j edna tamnomrka ljudska glava sa velikim
oima, koja je krajnje brižno isklesana iz vrlo čvr­
stog kamena sličnog lignitu. Mali čovek oslobađa ova
obličja od nataloženog amorfnog konglomerata. Sne­
vač prvo n veruje svojim očima, ali ipak mora da
�aključi da se ova obličja stvarno nastavlj aju u ste­
novitoj masi i da stoga mora da su nastala bez čove­
kovog udela. Snevač proračunava da je stenje staro
1 1 B
Prema pravilima tumačenja snova ovaj gospodin A.
odgovara animusu. koji kao personifikacija nesvesnog, kao
Jusus naturae ponova uzima u seb crteže, to jest svest Z to
nema razume\'anja, onosno ne može koristiti.
1 I 8
U p
onavljanjima b izražava izvesno inistiranje ne­
*¹ snog da sneni sadržaj konačno privede svesti.
I=V
Radi O antroparionu, tzv. malom rudaru«,
1 80
bar 500.000 godma l da Je stoga nemoguć da Je arl�­
fakt načinila lj udska ruka.l
o snovi izgleda da ilustrujU pstojanje neko�
tormalnog faktora u prirodi. Ne radi s samo o lu
naturae, već o smisaonoj koincidenciji jednog aps
lutno prirodnog produkta sa (od toga nezaVnom)
lj udskom predstavom. To je ono št snovi oigledno
iskazuju1! pokušavajući da pomou pnavljanja ovo
približe svesti .
I!l U
p raruJe pomenute Keplerove Ideje.
lt!
Kome ovo izjašnjenje izglea neshvatljivo, on će po
priliCi biti sklon da na temelju preubeđenja traži sasvim
drugaČij i skriveni smisao. Fantazirati s može o svemu, pa I
o snovima. Ja se trudim da ostanem što Je moguće bliže sne­
nom iskazivanju, pokušavajući da ove formulišem shono
njihovom OČiglenom smislu. Ako s pkaže nemogućim d
s ovaj smisao dovee u vezu sa svesnim stanjem snevača,
tada priznajem da ne razumem san ali se čuvam da ne m­
pulišem sa svakakvim veštačkim trikovima da bi ga uskla­
diO sa nekom terijskom pretpstavkom.
1 81
C. REZIME
Ova moja razmatranja ni u kom slučaju ne
smatram konačnim dokazom moga stava već samo
kao zaključak iz empirijskih premisa, o kojima bih
želeo da prosude i moji čitaoci. Iz meni raspoloživog
činjeničnog materijala ne bih mogao da izvedem ni­
jednu drugačiju hipotezu, koja bi bila dovoljna za
njihovo objašnjenje (uključujući i ESP eksperimen­
te) . Pri tom sam dovoljno svestan da sinhronicitet
predstavlja krajnje apstraktnu i neopažajnu veliči­
nu. On pripisuje pokretnom telu izvesno psihoidno
svojstvo, koje kao prostor, vreme i kauzalnost znače
krterij um nj egovog ponašanja. Pri tom moramo da
s sasvim odreknemo psihe vezane za živi mozak i
d se podsetimo »smisaonog«, odnosno »inteligent­
nog« ponašanja nižih živih bića, koja nemaju mozak.
Tu s već nalazimo vrlo blizu formalnog faktora,
koji, kao što je rečeno, nema ničega zajedničkog s
delatnošću mozga.
Kako izgleda ovde bi trebalo postaviti pitanje d
l bi odnos duše prema telu trebalo posmatrati sa
ovog ugla, odnosno da li bi koordinaciju psihičkih i
fizičkih zbivanja u živom biću trebalo shvatiti kao
sinhronicistički fenomen umesto kauzalne relacije.
Glinks kao i Laj'bnic smatrali su koordinaciju psi­
hičkog i fizičkog kao akt božji, dakle principom koji
s nalazi izvan empirijske prirode. Pretpostavka
kauzalne relacije između psihe i tela s druge strane
vodi do zaključka koji s vrlo loše slažu sa iskustvom
- ili su to fizička zbivanja koja uzrokuju psihičko,
1 82
ili je to preegzlstentna psiha kOJa uređuje matenju.
U prvom slučaju ne može se videti kako hemijski
stvaraju psihičke procese a u drugom kako nemate­
rijalna psiha stavlja u pokret materiju. Nije neop­
hodno misliti na Lajbnicovu harmoni a praestabilita,
koja bi, naime, bila apsolutna i koja bi morala da se
ispolji u opštoj correspondentia i sympathia, nešto
slično kao Sopenhauerova smisaona koincidencija
vremenskih tački koje leže na istom stepenu širine.
Sinhronicitet poseduje svojstva koja eventualno do­
laze u obzir za razjašnjavanje problema duša-telo.
Pre svega to j e činjenica bezuzročnog poretka ili,
bolje, smisaone sređenosti koja može baciti svetlo na
psihofizički paralelizam. Cinjenica »apsolutnog zna­
nja«, poznavanja koje nije posredovano čulnim orga­
nima i koje odlikuje sinhronistički fenomen, podu­
pire pretpostavku, odnosno izražava postoj anje jed­
nog po sebi postojećeg smisla. Ovaj oblik postoj anja
može biti samo transcendentalan, pošto se on, kako
to dokazuje poznavanje budućih ili prostorno udalje­
nih događaja, nalazi u psihički relativnom prostoru i
odgovarajućem vremenu, to jest u neprikaz1om pro­
storno-vremenskom kontinuumu.
Verovatno bi se isplatilo sa ovog ugla bliže raz­
motriti ona iskustva koja čine verovatnim postojanje
psihičkih procesa u, prema svim mišljenjima, nesve­
snom stanju. Ovde najpre mislim na čudnovata za­
pažanja načinjena kod dubokih sinkopa posle akut­
nih ozleda mozga. Suprotno svim očekivanjima teška
ozleda glave nema uvek za posledicu odgovarajuću
besvest. Spoljnem posmatraču ozleđeni izgleda rav­
nodušan, parali san, »izgubljen« l bez svesti. Među­
tim, subjektivno svest ni u kom slučaju nije ugaše­
na. Culna komunikacija sa spoljnim svetom je do­
duše u velikoj meri ograničena, ali ne uvek potpuno
prekinuta, iako, na primer, borbena buka ustupa me­
sto »svečanoj « tišini. U ovom stanju nastupa vrlo
jasno i ubedljivo osećanje slobodnog lebdenja i ha­
lucinacija, budući da ranjeniku izgleda da se s me­
s na kome je ranjen podiže u vazduh. Ako je stajao
podiže se stojeći. onaj ko je ležao ležeći, ako je sedeo
1 83
onda sedeći. Ponekad izgleda kao d se sa njim p­
diže i okolina, na primer eeo bunker u kome se na­
lazio ozleđeni. Visina podizanj a iznosi između pola
i više metara. Potisnuto je osećanje težine. U malom
proentu slučajeva 1'anjenicima izgleda kao da ru­
kama izvode pkrete plivanja. Ako je prisutno opa­
žanje okoline, onda ova obično izgleda imaginarna.
to jest da se sastoji od slika sećanja. Za vreme lebde­
nja raspoloženje je pretežno euforično. » Povišeno,
svečano, lepo, blaženo, opušteno, srećno, puno iščeki­
vanja« su srodni izrazi kojima se obeležava ovo ra­
sploženje. To je neka vrsta doživljaja »vaznese­
nja«. 1!3
Jane i Beringer (Jantz, Beringer) s pravom
ističu da se ranjenici sa upadljivo lakim dražima, kao
poziv po imenu, dodir, itd. mogu probuditi. iz sinkope,
dok najjača borbena buka nema nikakvog dejstva.
Slično se može posmatrati i kod dubokih nesve­
stica, preklom iz drugih uzroka. aveo bih primer
iz moje lekarske prakse: jedna pacijentkinja, u čij u
pouzdanost i istinoljubivost nemam nikakvog razlo­
ga da sumnjam. ispričala mi je da je njen prvi poro­
đaj bio vrlo težak. Posle tridesetčasovnih bezuspešnih
trudova lekar je smatrao da je indi kova no da poro­
đaj završi forcepsom. Ovo je sprovedeno u lakoj nar­
kozi. Bilo je praćeno opsežnim rascepom medice i ve­
likim gubitkom krvi. Kada su otišli lekar, majka i
suprug i bilo sve spremljeno, bolničarka je htela da
pođe na večeru, pacijentkinja ju je još videla kod
vrata odakle ju je zapitala: »Zelite li još nešto pre
nego što odem na večeru?« Pacijentkinja je htela da
odgovori ali nije mogla. Imala je utisak kao da kroz
postelj u propada u bezdanu prazninu. Primetila je
još kako je bolničarka pohitala ka njenoj postelji,
uhvativši je za ruku da joj opipa puls. Iz načina kako
je pri tom pokretala prst tamo amo, pacijentkinja je
zaključila da je puls očigledno nepriretan, da se ne
može napipati. Kako se sama osećala vrlo dobro, za­
bavljao ju je bolničarkin strah. Ona sama se nije ni
najmanje plašila. To je bilo poslednje čega se mogla
t �3 Jantz und Beringer: Das Syndrom des Schwebee­
lebnisses unmittelbar nach Kopfverletzunge, S. 202.
184
setiti tokom neodređeno dugog vremena. Sledeće što
j oj je došlo u svest bilo je da, bez osećanja sopstve­
nog tela i njegovog položaja, gleda sa jedne tačke na
tavanici i sve opaža šta se zbiva ispod nje u sobi -
videla je samu sebe kako mrtvački bleda leži u po­
stelji. Pored nje je stajala bolničarka. U sobi je uz­
buđeno šetao lekar a njoj je izgledalo da je ovaj iz­
gubio glavu i da zapravo ne zna šta da radi. Njeni
rođaci su se pojavili na vratima. U sobu su ušli maj­
ka sa njenim mužem i uplašeno je gledali. Pacijent­
kinja je mislila da je isuviše glupo šta oni misle da
ona već umire. Pri tom je znala da se iza nje nalazi
čudesan predeo, sličan parku, pun svetlucavih živah­
nih boja a posebno smaragdno zelena poljana sa krat­
kom travom, koja s prostirala na jednoj padini sve
do vratnica kroz koje se ulazilo u park. Bilo je pro­
leće a mali šareni cvetovi, kakve nikada do tada nije
videla, bili su rasuti po travi. Okolina se kupala u
j arkom suncu a sve boje su bile neopisivo sjajne. Pa­
dinu je s obe strane gušilo tamnozeleno drveće. po­
ljana joj je izgledala kao proplanak u prašumi, na
koji još nije kročila ljudska noga. »Znala sam da je
ovde ulaz za onaj svet i da ću, ako se okrenem da
direktno sagledam sliku, pasti u iskušenje da prođem
kroz vratnice a samim tim i da se rastanem sa živo­
tom.« Ovaj predeo nije stvarno videla pošto mu je
bila okrenuta leđima, ali ona ga je znala. Osećala j e
da je ništa ne bi sprečilo da prođe kroz vratnice.
Znala je samo da će se vratiti svome telu i da neće
umreti. Zbog toga lekarevo uzbuđenje i zabrinutost
njenih bliskih smatrala je glupim i suvišnim.
Sledeće što se desilo bilo je da je u postelji došla
sebi iz nesvestice i videla bolničarku nagnutu nad
njom. Saznala je da je bila oko pola sata bez svesti.
Sledećeg dana, oko 1 5 sati posle ovog događaj a, kada
se već osećala jačom, kritički je razmatrala lekarevo
ponašanje za vreme njene nesvestice, za koje je
smatrala da j e nekompetentno i »histerično«. Bol­
ničarka je, međutim, energično odbijala kritiku tvr­
deći da je pacijentkinja oigledno bila potpuno bez
svesti i da zbog toga nije mogla ništa da opazi od te
1 85
cene. Tek kada joj je opisla sve pojedinosti koje
su s odigrale za vreme nesvesti, bolničarka je mo­
rala da prizna da je pacijentkinja događaje opazila
onako kako su se dešavali u stvarnosti.
U ovom slučaju moglo bi se posumnjati da s
radilo o psihogenom sumračnom stanju, u kome je
postojala otcepljena polovina svesti. Međutim, paci­
jentkinja nikada nije bila histerična, već je imala
genuini srčani kolaps sa sinkopom nastalom zbg
anemije mozga, za što su govorili svi spoljni i oči­
gledno alarmantni znaci. Ona je stvarno bila bez
svesti i, shodno tome, psihički ptpuno zamrla, u
svakom slučaju bez mogućnosti j asnog posmatranja
i istovremenog zaključivanja. Cudnovato da to nije
bilo neposredno doživljavanje situacije pomoću indi­
rektnog, nesvesnog posmatranja, već je celokupnu
situaciju videla odozgo, kao da su se »njene oči na­
lazile na tavanici«, kako je opisala.
Nije lako objasniti kako se u stanj u teškog ko­
lapsa mogu odigrati tako intenzivni psihički procesi,
pristupačni kasnijem sećanju, i kako su se mogli sa
zatvorenim očima opaziti stvari događaji sa kon­
kretnim pojedinostima. Prema svim pretpostavkama
očekivalo bi se da tako j asna anemija mozga znatno
otežava, odnosno sprečava nastajanje upravo visoko­
kompleksnih psihičkih zbivanja.
Sličan slučaj, u kome je, međutim, bilo znatno
vš izražena ESP izneo je Okland Gedes (Sir Auck­
land Geddes) u Royal Medical Society ( 27. februar
1927). Ovaj pacijent je za vreme jednog kolaps nog
stanja posmatrao otcepljivanje integralne svesti od
telesne svesti, pri čemu se ova druga postepeno ra­
stapala u svoje (organske) komponente. Pacijent j e
imao verifikovanu ESP . `¯´
Ovakva iskustva ukazuju na to da L stanjima
nesvesti, gde po svim ljudskim mišljenjima postoje
sve garancije za to da j e onemogućena delatnost sve­
sti a pre svega čulna opažanja, protiv svih očekiva­
nja može postojati svest, predstave koje ^ mogu re-
IZª
Up. izveštaj ko Tyrel, The Pesoality of Man.
p. 1 97. Na p. 199. opisn je drgi slučaj iste vr te.
186
proukovati, akt proene i opažanja. Propratno os
ćanje lebenja, promena ugla posmatranja, gašenJe
sluha i cenestetskih opažanja ukazuje u pravcu pro­
mene lokalizacije svesti, na neku vrstu odvajanja od
tela, odnosno od kore velikog mozga ili samog mozga,
gde se smatra da je centar fenomena svesti. Ao su
ovakva razmišljanja ispravna, onda se čovek mora
zapitati da li u nama još neki nervni supstrat osim
mozga može misliti · i opažati, ili se kod ovih psihič­
ki zbivanja, koja se odigravaj u za vreme besvesti,
rai o sinhroničkim fenomenima, to jest o događa­
Jima koji ne stoje ni u kakvoj kauzalnoj vezi s
organskim proesima. Poslednja mogućnost se ne
može bez daljnega odbaciti, pošto ima opažanja ne­
zavisnih od vremena i prostora, kao što su ESP, koja
se ne mogu objasniti biološkim supstratskim proe­
sima. Tamo gde su čulna opažanja po sebi nemogu­
ća, ne može se raditi ni o čemu drugom do o sinhro­
nicitetu. Tamo gde su, međutim, prisutni prostori
i vremenski uslovi koji bi mogli da omoguće percep­
ciju i apercepciju a gde je samo ugašena delatnost
svesti, dakle po svoj prilici samo funkcija kore a gde
se, uprkos tome, kao što je slučaj u našem primeru,
odvijaju svesni fenomeni opažanja i procene, tu bi
mogao da dođe u obzir neki nervni supstrat. U sva­
kom slučaju skoro je aksioma da su svesna zbivanja
vezana za veliki mozak a da svi niži centri sadrže
smo refleksne spojeve koji s po sebi nesvesni. Ova
aksioma u potpunosti važi za područje simpatikusa.
Zbog toga se insekti smatraj u refleksnim automati­
ma, pošto nemaju cerebrospinalni nervni sistem, već
samo gangliozni sprovodni sistem.
Ovo gledište je donekle poljuljano istraživanji­
ma na pčelama, koje je preduzeo Friš (K. v. Frisch)
u Gracu. Naime, ispostavilo se da pčele, pomoću svo­
je svojstvene igre, ne samo d saopštavaju da su
našle mesto sa hranom, već i da pokazuju pravac i
udaljenost. Pomoću ovog saopštenja nove pčele su u
stanj u da direktno odlete na mesto sa hranom.125 OG
saopštenje s u principu ne razlikuje od informacija
I� Aus dem Lbe de Bie e, S. I l l .
1 87
među ljudima. Međutim, u slučaju meulj udskih in­
formacija ove ćemo shvatiti kao svesne i namerne i
jedva da možemo zamisliti kako bi, na primer, optu­
ženi ili njegov branilac mogao da dokaže sudskom
veću da je neka takva radnja usledila nesvesno. U
nevolji, pzivanjem na psihij atrijsko iskustvo moglo
bi se još prihvatiti da saopštenje neke stvarne infor­
macije izuzetno može uslediti i u sumračnom stanju.
ali bi se izričito negira lo da se saopštenja ovakve
vrste normalno smatraju nesvesnim. Uprkos tome
bila bi moguća pretpostavka da je opisani proces ko
pčela nesvestan. Ali time nije dobijen odgovor na pi­
tanje, pošto smo i dalje konfrontirani sa činjenicom
da gangliozni sprovodni sistem u principu na izgled
Pstiže isto što i kora našeg velikog mozga. U ostalom
ne može se dokazati da su pčele nesvesne.
Na ovaj način smo primorani na zaklj učak da
nervni supstrat kao što je simpatikus, in puncto po­
rekla i funkcije tako različit od cerebrospinalnog si­
stema, očigledno isto tako dobro 1ože da ostvari za­
misli i opažanja. Za šta onda treba smatrati simpati­
kus kod kičmenjaka? Da li i ovaj sistem može stvo­
riti ili prenositi specifična psihička zbivanj a? Frišova
posmatranja dokazuju postojanje transcerebralnog
mišljenja i opažanja. Ova se mogućnost mora imati
na umu kada se hoće da objasni pstojanje svesti
unutar besvesti tokom nesvestice. Naime, za vreme
nesvestice simpalikus ni�e paralisan i stoga bi mogao
da dođe u obzir kao mogući nosilac psihičkih funk­
cija. Ako je tako, onda bi se moralo nabaciti pitanje
da li bi se na isti način mogla posmatrati normalna
nesvesno st spavanja, koja sadrži svesti pristupačne
snage? To jest, drugim reima da li snovi manje po­
tiču iz usnule delatnosti kore ili, naprotiv. iz simpa­
tikusa nepogođenog spavanjem, dakle da su transce­
rebralne prirode?*
• Najnovija istraživanja biologije snova (koja datLl'aJ '�
iz vremena posle Jungove smrti) su pokazala da snovi ne
ptiču iz delatnosti kore već iz centra koji se nalazi u nep­
srednoj blizini produžene moždine (nucleus reticularis cau­
dalis pntis). -Vidi E. Hartmann: Sl eep and DeaminI Little
.rown and Co. 1 970. Boston. (prim. gl. urednika)
188
I zvan još ptpuno neprovidnog psihofizičkog pa­
ralelizma sinhronistički fenomen ne predstavlja pro­
laznu i lako dokazivu pravilnost. Zbog toga čovek
is tako mnogo oseća disharmoniju stvari kao što
.e začuđen njihdvom usputnom harmonijom. Nasu­
prot ideji prestabilirane harmonije sinhronistički
faktor iziskuj samo postojanje principa neophodnog
Ö spoznajnu delatnost našeg razuma, koji bi se kao
četvrti priključio priznatoj trijadi prostora, vreme­
na i kauzalnosti. Kao što su ovi doduše neophođni,
ali ne apsolutni - većina psihičkih sadržaja je bes­
prostorna; vreme i kauzalnost su psihički relativni,
- tako s l sinhronistički faktor isp tavlja kao tek
uslovno važeći. Za razliku od kauzalnosti, koja tako
rei neograničeno dominira slikom makrofizičkog
sveta, pri čemu je njena univerzalna dominacija
ugrožena tek kod izvesnih nižih domena sinhronlci­
tet se pt vrđUJe kao fenomen koji Je izgleda uglav­
nom povezan s psihičkim uslovima, naime sa zbi­
vanJima \ ne vesnom. Sa relativnom pravilnošću l
ucestalo§u eksperimentalno s dokazuju sinhroni­
stički fenomeni kod in tuitivnih , »magijskih« prbe­
dura, gde su doduše subjektivno ubedljivi a objek­
tivno s j edva ili vrlo teško mogu dokazati dok su
statistički neobuhvatni (bar zasada ne) .
Na organskom stupnju mogla bi se možda biolo­
ška morfogeneza posmatrati s ugla sinhronističkog
faktora. Prof. A. M. Dalk (Dalcq) iz Brisela shvata
formu, uprkos njene v ze za materiju, kao živoj ma­
terIji º nadreem kontinuitet«. I! U događaje bez uz­
roka. u koje kao što smo videli spadaju i sinhroni­
stički, Džejms Džins (James Jeans) ubraja i raspad
radijuma. On kaže: »Radioaktivni raspad predstavlja
Ot kao dejstvo bez uzroka navodeći na pomiso da
pslednji zakoni prirode nisu kauzalni . «1!7 Ova kraj­
nJe paradoksalna formulacija koja potiče iz pera jed­
nog fizičara, karakteristična je za nedoumicu koja
prati radi jurov raspad. Ovaj, odnosno fenomen p
12
L
Morphogenese dn l cadre de l b1.1oge gene­
r(j
Up. gore pmenuta razmišljanja zologa A. C. Hardv
' Ph!si k ",' d Phi lo. ophie, S. 1 8. i 220.
1 89
luvrednosnog vremena, u stvari izgleda kao bezuz­
ročni poredak, pod koji pojam potpada i sinhronici­
tet, o čemu će kasnije još biti reči.
Kod sinhroniciteta se ne radi o filozofskom gle­
diš1u već o empirijskom pojmu, koji postuliše j edan
za spoznaju nephodni princip. To nije ni materija­
lizam ni metafizika. Nij edan ozbiljni istraživač neće
tvtPiti da je suština posmatranjem utvrđenog posto­
janja ili priroda posmatranog, naime psiha, nešto po­
znato i spoznato. Ako s najnoviji zaključci prirod­
nih nauka približuju j edinstvenom poj mu bivstva
kome pogoduju aspekt vremena i prostora s j edne l
kauzalnosti i sinhroniciteta s druge strane, onda tu
nema ničega zaj edničkog sa materijalizrom. Napro­
tiv, izgleda da s ovde pokazuje mogućnost da se eli­
miniše neuporedivost između posmatrača i posma­
tranog. Ako je to slučaj, onda bi iz toga proisteklo
jedinstvo bivstva, koje bi moralo biti izraženo po­
moću novog pojmovnog j ezika, naime pomoću »neu­
tralnog jezika«, kako je to pogodno formuli sao Pauli.
Prostor, vreme i kauzalnost, ova triJ ada klasičn
fizičke slike sveta, bila bi pomoću faktora sinhroni­
citeta dopunjena u tetradu, naime u quaternio kOJ I
bi omogućavao sud celovitosti.
p
rostor
kauzlnost sinhrOn1C1l Î
vremt
Ovde se sinhronicitet prema ostala tri principa
onosi kao jednodimenzionalnost'% vremena prema
trodimenzionalnosti prostora ili kao oprečno četvrto
u TimajoS koje se mešavini tih troje može samo »na
.ilu« pridodati, kako kaže PIa·ton. tn Kao što uvođe-
" Ja ne uzimam u ozir Dlracov višeime zionalnos1
vremena.
I¥ U
p
.
moj članak Vesuch ene psychoLogischer
Deutung des Trn'ttsdogm ¼. Symbolik des Gstes. S 32
(Gs. Werke).
190
nje vremena kao četvrte dimenzije u modernu fiziku
uslovljava pstulat neopažajnog prostornovremen­
skog kontinuiteta, tako i sinhronicitet sa njemu svoJ­
stvenim smisaonim kvalit tom stvara sliku sveta jed­
ne skoro zbunjuj uće nepredstavlj ivostL130 Prednost
ove dopune je formiranje gledišta, kOJe u opis i spo­
znaju prirode unosi psihoidm faktor, naime aprion­
stičkl smisao ( »jednorodnost«) . Time se ponavlja a
istovremeno i rešava problem koji se kao crvena nit
alhemističkih filozofa, naime takozvani aksiom
M arije, J evrejke (ili KoptkinJe) : Ex 'ov 'plov 'o EV
'Eap'ov (iz trećeg sledi jedno [kaoJ četvrto) .
1
3
I
I ovo
(opskurna opservacija) potvrđuje ono što sam pret­
hodno rekao da se, naime, principijelno nova gledišta
p pravilu ne otkrivaj u u već poznatim područjima
već na zabačenim, izbegavanim ili čak ozloglašenim
mestima. Stan san alhemičara, transmutacija hemij­
skih elemenata, ova toliko ismejavana ideja ostvarena
j e u naše vreme, a njena simbolika, koja nije bila ma­
nji predmet ismejavanj a. postala je pravi majdan za
psihologiju nesvesnog. Njena dilema između tri l če­
tiri, koja se sreće već u okvirnim pričama Timajosa a
dopire sve do scene Kabira u Faustu II od strane
alhemi čara XVI veka Gerardusa Dorneusa. shvaće­
na je kao opredelj ivanJe izmedu hrišćanskog trojstva
i »serpens quadricornutus« (četvororoga zmija) , to
Jest đavola. Kao da predoseća ono što će naići on s
čuva od neznabožačkog kvateriteta, koji je inače
toliko ležao na srcu alhemičarima, pošto je nastao iz
binariusa (dvobroj) , dakle iz materijalnog, ženskog i
đavolskog.
t8!
M. L. fon Franc (von Franz) je ovo isti­
canje trinitarne zamisli dokazala u paraboli Bernar­
dusa Trevizanusa, zatim u Amphitheatrum Kunrata
1
3 Sir James Jeans (Phlsik und Philosophie) smatra da
bi moglo biti da ,preklo događaja u ovom psloju (tj. s
one strane prostora i vremena) obuhvata i nalu sopstvenu
duhonu delatnost. Tako da budući tok događaja jenim de­
lom zavisi o ove duhovne delatnosti.« U ovom razmatranju
kauzalizam mi ne izglea orživ.
111
Up. PSlchologe und Alhemie (Gs. Werke XII).
I4
Theatrm chefm I ' D teebrs contra naturam,
p. 518
1 91
( Khunrath), kod M. Majera ( Majer) i u Aquarium.
Sapientum Anonimusa (Anonymus). I
3
Pauli ukazuje
na polemiku između Keplera i Roberta Fluda
( Fludd), u kojoj je učenje o korespondencij i pripalo
ovom drugom dok je prvi morao da ustupi mesto
učenju o tri principa.l3 Odlučivanj u u prilog troj­
stva, koje stoji u izvesnoj protivurečnosti prema
alhemijskoj tradiciji, sledilo je prirodnonaučno doba,
koje više nije poznavalo correspondentia, već se
isključivo vezivalo za trijadnu sliku sveta koja je na­
stavljala tip triniteta, naime sveta koji je opisivan
i objašnjavan pomoću prostora, vremena i kauzal­
nosti.
Revolucija fizike izazvana otkrićem radioaktiv­
nosti znatno je modifikovala klasična shvatanja. Pro­
mena je u tolikoj meri znatna da moramo podvrgnuti
revizij i klasičnu šemu na koju sam se prethodno
pozivao. Kako sm zahvaljujući lj ubaznom intereso­
vanju koje je pokazivao gospodin profesor W. Pauli
prema mojim istraživaBjima, uživao prednost da di­
skutujem ovo principijelno pitanje sa stručnim fizi­
čarem, koji je istovremeno razumevao moje psiho­
loške argumente, bio sam u stanju da načinim j edan
predlog koji obuhvata i modernu fiziku. Pauli j e
preložio da se protivstavljanje vremena i prostora
u klasičnoj šemi zameni pomoću energija (održava­
nje) - prostor-vreme-kontinuuma. Ovaj predlog dao
mi je povoda da bliže opišem par kauzalnost-sinhro­
nicitet, u cilju uspostavlj anja izvesnog spoja između
ta dva heterogena pojma. Shodno tome složih smo se
za sledeći quaternio:
konstantni SPJ
pomou dejstva
( kauzalnost)
neuništi\'a energija
nekonstantm spoj po­
mou kontingencije, o­
nosno jednoronosti ili
smisla« (sinhronicltet)
kontinuitet prostor - vreme
13
M. L 1. Franz, D PaTabel von der Fontina des OTa­
jen f`U TaTvis, Z sada još nebjavljen manuskript.
1 92
13 Vidi drugi prilog sek NatuTerkUirung und Psyche.
Ova šema s jedne strane zadovoljava postulate
moderne fizike, s druge pak psihologije. Psihološko
gledište zahteva j oš objašnjenja. Kao što je ranije
pomenuto, kauzalističko objašnjenje sinhroniciteta
izgleda isključeno. Ono se uglavnom sastoji o »slu­
čajnih< jednorodnosti. Njegov tertium comparationb
počiva na psihoidnim datosti ma, koje obeležavam
kao arhetipove. Ovi su nejasni, to jest samo približno
odredivi i spoznajni. Oni su doduše pridruženi kau­
zalnim proesima, odnosno «nošeni« od svih, ali Ont
vrše neku vrstu prevazilaženja okvira koju bih ja
označio kao transgresivitet, budući da se jednoznačno
i isključivo ne pojavljuju samo u psihičkom područ­
ju, već se isto tako mogu pojaviti i u ne psihičkim
stanjima. (Jednorodnost spoljneg fizičkog zbivanja s
psihičkim). Arhetipske jednorodnosti pnašaju Sl'
prema kauzalnim zbivanjima kontingentno, to jest
između njih i kauzalnih zbivanja nema zakonomer­
nih veza. Shodno tome oni izgleda da predstavljaju
vanredni slučaj one nezakonomernosti i slučajnosti
ili onog »nezakonitog stanja«, koje » potpuno zakono­
merno protiče kroz vreme«, kako to kaže Andreu!
Spajzer (Andreas Speiser).l:
·

Pri tom se radi o onom
početnom stanju koje nije »određeno mehaničkim
zakonom«. Ono je slučajna pretpostavka ili supstrat
na koji se odnosi zakon. Ako sinhronicitet, odnosnu
arhetipove uračunamo u kontingente, onda ovaj do­
bija specifični aspekt modusa, koji funkcionalno im
značenje uob1ičavajućeg faktora. Arhetip predstav­
lja psihičku verovatnost, pošto odslikava prosečno,
instinktivno zbivanje u nekoj vrsti tipa. On je p ihič­
ki specijalni slučaj opšte verovatnoće koja »s sastoj i
od zakona slučaja i prirodi stvara pravila isto kao me­
hanika. « I� Doduše Spajzeru se mqra dati za pravo da
su kontingenti, bar u carstvu čistog intelekta, » be­
zoblična stvar«, ali u psihičkoj introspekciji, ukoliko
se obuhvate unutrašnjim opažanjem, otkrivaju se kar)
slika ili bolje tip, koji nije samo u osnovi psihičke.
već začudo i psihofizičke jednorodnosti.
I-l••
L. c.. p. 4.
l "� Speiser. 1. c a. p. 5.
¡ ·i ·ÌIll 1d. LO8OI8D& OE18, I I I
19: ;
Teško je izbeći kauzalističku obojenost pojmov­
nog jezika. Tako »biti čemu osno\,« , uprkos svojoj
kauzalističkoj ljušturi, ne odgovara neko uzročno či­
njenično stanje, već samo postojanje ili bivstvova­
nje, tj. kontingencija koja s ne može dalje reduko­
\ati. Ova smisaona koincidencija ili jednorodnost
j ednog psihičkog i jednog fizičkog stanja, koja se ne
nalazi ni u kakvom međusobnom kauzalnom odnosu,
znači, opšte uzev, akauzalni modalitet, bezuzročm
poredak. Postavlja se sada pitanje da li bi naša de­
finicija sinhroniciteta, koja se odnosi na jednorod­
nost psihičkih i fizičkih zbivanja, bila podložna pro­
širenju, odnosno da li bi joj nešto ovako bilo potreb­
no. Ovaj zahtev izgleda da se nameće onda kada se
naše prethodno shvatanje sinhroniciteta razmotri kao
"bezuzročni poredak« . Naime, pod ovaj pojam napro­
sto potpadaju svi »stvaralački činovi «, apriorističke
datosti, kao na primer svojstva celih brojeva, diskon­
tinuiteti moderne fizike itd. Time onda u krug našeg
proširenog pojma uvlačimo konstantne i eksperi­
mentalno u svako doba ponovive fenomene, što iz­
gleda da ne odgovara prirodi onoga što se podrazu­
meva pod uiim pojmom sinhroniciteta. Ovi posled­
nji su najčešće pojedinačni slučajevi kojima nedo­
staje eksperimentalna reproduktivnost. U svakom
slučaj u ovo ne važi u svim slučajevima, kako to po­
kazuju Rineovi eksperimenti i mnogostruka iskustva
sa vidovito nadarenim osobama. Ove činjenice doka­
zuju da u području međusobno nemerljivih pojedi­
načnih slučajeva, vulgo curiosa, ipak ima izvesnih
pravilnosti a samim tim i konstantnih faktora odakle
se mora zaključiti da je naš uži pojam sinhroniciteta
verovatno stvarno isuviše uzak i da je stoga potrebno
proširiti ga. U stvari sklon sam pretpostavci da je
sinhronicitet u užem smislu samo poseban slučaj
opšteg bezuzročnog poretka, i to onog jednorodnosti
psihičkih i fizičkih zbivanja, gde se posmatrač nalazi
u povoljnoj situaciji da može otkriti tertium compa­
rationis. Ali sa opažanjem arhetipske podloge on
pada u iskušenje da asimilaciju međusobno nezavi­
snih psihički l i fizičkih zbivanja svede na (kauzalno)
1 94
dejstvo arhetipa l na ta] nac111 da pr vidi njegovu
CIstu kontmgen<iju. Ova opasno�t se izbega\'a ako se
inhronicitet posmatra kao vanredni slučaj opšteg
POl etka. Time St izb gava n dopustivo umnažanje
principa objašnjenja ¯ arhetip je obl ik aprioristič­
Iog psihičkog POl etka spoznat pomoću introspekcije.
Ako se ovome pridruži spoljno sinhrunističko zbiva-
je. onda ono sledi isto osno\no obtležje, to jest ono
le raspoređeno na isti način. Ovaj oblik poretka raz­
l ikuJe se o poretka osobina cdih brojeva ili diskon­
tinuiteta fizike po tome što su ovi drugi odvajkada
pr,wilni, dok prvi p edstavljaj u stt'aralačke čmove t
vremenu. Uz p.ut primećeno o 'o je dublji razlog za­
što sam upravo momenat \'remena istakao kao ka­
rakterističan za ove fenomene i obeležio ih kao sin­
hronističke.
Moderno otkriće diskontinuiteta (to jest poretka
na primer kvantuma energije, raspada radijuma itd. )
pripremilo je kraj isključive dominacije kauzalnosti
a time i trijasu principa. Teren, koj i su ovi principi
izgubih, ranije je pripadao područj u correspondentia
1 sympathia, pojmovi koji su dostigli svoj naj veći
razvitak u Lajbnicovoj prestabiliranoj hanoniji.
Sopenhauer je isuviše malo poznavao empirijsk
osnove ideje korespondencije da bi spoznao bezizlaz­
nost svog kauzalističkog pokušaja objašnjenja. Danas
smo u povoljnom položaju pošto, zahvaljuj ući ESP
eksperimentima, raspolažemo znatnim iskustv nim
materijalom. O pouzdanosti ovih činjenica može e
steći 'lika kada se čovek upozna sa tim da, na pri­
mer, rezultat ESP eksperimenata Sola (S. G. Soal) i
Goldmja (K. M. Goldney), kako ističe Hačinson (G.
E. Hutchinson) 137 poseduj u verovatnoću od 1 : 1 0u
.
.
10
3
1 odgovara zbiru molekula u 250.000 tona vode.
U područj u prirodnih nauka ima samo relativno malo
pksperimentalnih radova čiji bi rezultati i približno
dostizah tako visok stepen sigurnosti. Preterana
skepsa u odnosu na ESP stvarno nema dovoljno raz­
loga koji bi joj se mogli navesti u prilog. Njen bitni
razlog je danas samo još nenaučnost, koja na žalost
1�; Soal, Science and Tetepa&hy, p. 5.
1 95
kao skoro neizbežna posledica prati specijaliziranja
i već po sebi suženi horizont posebnog proučavanja
nepoželjno i štetno zaklanja od viših i daljih gledi­
šta. Covek je već isuviše često dožive da takozvana
sujeverna mišljenja sadrže jezgro istine. Tako može
biti da prvobitno magično značenje reči: »winshen«
( »želeti«, koje j e još sadržano i u reči » Winschelrute<
(čarobni štapić), nije samo prosto želja u smislu tra­
ženja već i da istovremeno izražava i (magijsko) dej­
stvo, \
3
� kao što i prastaro verovanje u delotvornost
molitve poiva ha iskustvu sinhronističkih proprat­
nih pojava.
Sinhronicitet nije nista zagonetniji ili tajanstve­
niji o diskontinuiteta fizike. Samo cementirano ube­
đenje o svemoći kauzalnosti je ono što priprema te­
škoće razumevanja i dovodi do toga da izgleda neza­
mislivo da se mogu desiti ili postojati bezuzročni do­
gađaji. Ali ako ih ima, onda ih moramo oslovljavati
kao stvaralački čin u smislu creatio continua, `¯ de­
lom odvajkada, delom kao sporadično pnavljani po­
redak koji se ne može svesti na pstojee antecen­
dencije. Samo po sebi se razume da se čovek mora
čuvati da svako zbivanje, kome je nepoznat uzrok.
131 Grimm, Deutsche Mythologie, l, S. 347. Carobne stva­
r su oruđe koje su iskovali patuljci. Zelja je "božja snaga<
1ðP
Pod pjmom creatio continua n misli se ÜÖ na ni7
sukcesivnih stvaralačkih činova, već i na večito prisustv,)
jednog stvaralačkog čina, u sri lu ,semper patrem fui se.
et genu ise verbum« (Origenes, De pTi nci7its, lib. l, cap. Il .
i l i ,aeternus crea tor mentium« (Augustinus, Con! essiones
Iib. XI, cap. XXXI). Bog je sadržan u njegovom stvaranj u
Ne indiget operibus suis, tanquam in eis collocetur, ut ma­
neat ; sed in sua aeternitate persistit, in qua manens omni:!
quaecumque voluit fecit in colis et in terra«. (Augustinu!.
Enarratio in Ps. CXIII). Ono što b u vremenu dešava sukce­
sivno, božjem duhu je istovremeno: ,Mutabilium dispositio­
nem immutabilis ratio continet, ubi sine tempore simul sunt.
quae in tempribus non simul sunt.« (Prosperus Aquitnus,
Setentiae ex Augustino delibatae, XLI). "Ordo temprum in
aeterna Dei sapientia sine tempre est. « (L c. LVII . Pre
stvaranja uopšte nije bilo vremena, ovo je pelo tek m kre­
t anjem stvari : . Potius ergo tempus a creatura, quam crea­
tura coepit a tempre.« (L. c. CCLXXX) . • Non enim erat
tempus ante tempus, tempus autem cum mundo concr atum
est.« (Anonymus, De tTiplici habitaculo. cap. Vl.
1 96
smatra bezuzročnim. Ono je bezuzročno, kako sam
već istakao, sa�o u onim slučajevima gde se uzrok
ne može čak nf zamisliti. Zamislivost je svakako p­
jam koji zahteva najvišu kritiku. Ako bi, na primer
atom odgovarao svom prvobitnom filozofskom poj­
mu, onda bi njego,'a deljivost bila nezamisliva. Smi­
sone koincidencije su zamislive kao čiste slučajno­
sti. Ali što se više gomilaju i što je veće slaganje, tim
se vše smanjuje njihova verovatno st i tim više raste
njihova nezamislivost, to jest, oni se više ne mogu
smatrati čistim slučajnostima, već se zbog nedostat­
ka kauzalnog objašnjenja moraju prihvatiti kao po­
redak. Pr tom postoj i, kao što je naglašeno, »nedo­
statak objašnjivosti« ne samo zbog činjenice da je
nepoznat uzrok već i zbog toga što takvo objašnjenje
nije zamislivo sa našim sredstvima razumevanj a.
Ovaj slučaj s j avlja onda kada prostor i vreme izgu­
be svoj smisao, odnosno postanu relativni, pošto se
II ovim uslovima više ne može utvrditi pa čak ni za­
misliti kauzalnost koja za svoje postojanje pretpo­
stavlja prostor i vreme,
Iz ovog razloga izgleda mi neophodno da se po­
red prostora, vremena i kauzalnosti uvede još jedna
kategorija koja ne omogućuje samo karakterizaciju
fenomena sinhroniciteta kao posebnu klasu prirod­
nih događaja, već i kontigente shvata kao s jedne
strane nešto opšte, odvajkada postojeće a s druge
kao zbir mnogih, u vremenu odigranih, individual mh
tvaralačkih činova.
PRAKTICNA UPOTREBIVOST ANALIZE SNOVA
Terapijska upotrebivost analize snova je još
uvek vrlo osporavana tema. Mnogi je smatraju ne­
ophodnom u praktičnom lečenju neuroza i time san
po psihičkoj važnosti podižu do funkcije ekvivalentne
svesti. Nasuprot tome, drugi osporavaju važnost ana­
lize snova i time san svode na neznatan psihički po­
redni produkt. SaIlo po sebi je razumljivo da svako
gledište koje nesvesnom pripisuje odlučujuću ulogu
u izbijanju neuroza, priznaje i snu, kao neposred­
nom izrazu tog nesvesnog, bitni praktični značaj .
Isto tako je razumljivo da gledište koje ili osporava
nesvesno i ga bar etiološki smatra bezvrednim, t­
kođe i analizu snova smatra nepotrebnom. Može se
smatrati žalosnim da je �eta gospodnjeg 1 93 1, više o
pola stoleća od kada jeO Karus stvorio pojam nesve­
snog, vi �e od stol ća od kada Je Kant govorio o »ne­
merljivom polju tamnih predstava«, dve stotine go­
dina od kako je Lajbnic postavio temelje psihičkl
nesv snog, a ne govoreći o doprinosu jednog :anea,
Flurnoja i mnogih drugih, još uvek, prema svemu
sudeći, činjeničnost nesvesnog kontroverzna. Ali na
ovom mestu, gde se radi o isključivo praktičnom pi­
tanju, neću iznositi nikakve apologije nesvesnog, iako
se naš posebni problem analize snova podudara i
skopčan je a hipotezom o nesvesnom. BEZ nesvesnog
san je samo lusus naturae, besmisleni konglomerat
( I ] Predavanje održano na VI Kongresu Opsteg lekar­
skog društ va za psihoterapiJu, Drezden 1
9
31 . publikovano ¼
Kongr(snom i 7.\·pšta iu Sabr c la xvr 1 951
201
zdrobljenih dnevnih ostataka. Ako bi bilo tako, onda
ne bi postojao čak ni razlog izvinjenja za diskusiju
o upotrebljivosti analize snova. Ovu temu možemo
tretirati samo na osnovu prihvatanja postojanja ne­
svesnog, pošto postavljena svrha analize snova nije
nekakva misaona vežba, već nalaženje i privođenje
u svest do tada nesvesnih sadržaja, koji se smatraju
značajnim za objašnjenje ili lečenje neuroze. Onome
kome hipoteza izgleda neprihvatljiva, za njega i ne
postoji pitanje upotrebivosti analize snova.
Pošto na osnovu naše hipoteze nesvesno ima
etiološki značaj, i pošto su snovi neposredm odraz
ncsvesne psihičke delatnosti, pkušaj analize i tuma­
čenja snova najpre sa naučnog gledišta je teorijski
opravdan zahvat. Ukoliko ovaj pokušaj uspe, od toga
bismo prvenstveno mogli da očekujemo naučni uvid
u strukturu psihičke etiologije, sasvim nezavisno od
eventualnog terapijskog dejstva. Ali kako praktičaru
naučna otkrića u najboljem slučaju predstavljaju
prijatan sporedni produkt terapijske delatnosti, onda
mogućnost nekog čisto teorijskog rasvetljavanja etio­
loških pozadina jedva da bi bio dovoljan motiv ili
čak indikacija praktične primene analize snova. Iz­
gledalo bi kao da lekar o ovog razmatranog rasvet­
lj�vanja očekuje terapijski efekat. U ovom slučaju
on podiže primenu analize snova na nivo lekarske
dužnosti. Kao što je poznato Frojdo a škola široko
zastupa stanovište da je osvetljavanje i objašnjava­
nje, to jest potpuno privođenje u svest nesvesnih
etioloških faktora od najvećeg terapijskog značaja.
Ako prihvatimo stanovište da je ovo očekivanje
opravdano činjenicama, onda samo preostaje pitanje
da li je analiza snova isključivo ili relativno, to jest
zajedno sa drugim metodama podesna za iznalaenje
nesvesne etiologije ili uopšte to nije. Pretpostavljam
da je poznat odgovor Frojdovog gledišta. Ovaj odgo­
vor mogu da potvrdim utoliko što snovi, naročito
inicijalni snovi, to j est oni iz perioda neposrednog
početka lečenja, ne retko nedvosmisleno iznose na
svetlo dana etiološki bitne faktore. Sledeći primer
može poslužiti kao ilustracija rečenog.
202
Jedan čovek na Ì ukovodećem položaju želeo je
da me kon illt
'
o j ednom problemu. On pati od
str3 �lii vosti. nesigurnosti, vrtoglavice, ponekad sve
do po 'raćanja, glavobolje, otežanog disanja; stanje
koje jako pdseća n visi
,
nsku bolest. Pacijent iza
sebe ima izvanredno usp ·šnu karijeru Zivot je po_
čeo kao prilježan sin si romašnog seljaka • zahvalju­
juć' velikom trudu i dobroj nadarenosti, peo s stu­
pan i po stupanj do rukovodećeg položaja, koji je
imao izvanredne izglede za još dalji soijalni uspon.
U stvari on je upravo dosp

o do prave odskočne da­
ske odakle bi mogao da započne let u daljine, da se
iznenada nije u�šala njegova neuroza. Pacijent nije
i mao kuda do da na ovom mestu izgovori onu toliko
poznatu frazu, koja pocinje stereotipnim rečima: »1
t o upravo sada, kada . . .º itd. SImptomatologija vi­
sinske bolesti izgledala je posebno pgodna da dra­
stično prikaže pacijentovu situaciju. Već u prvoj kon­
sultacijl pacijent je ispričao dva sna iz prethodne
no:i. Prvi san je glasio: Ponovo se nalazim u malom
�el u gde sam rođen. Na l/lici je nekoliko seoskih mla­
dića od omh koji su išli zajedno sa mnom u školu .
.a se pral,i m kao da ih ne poznajem i prolazim pored
nji h. Tada čujem kako jedan od njih kaže pokazu­
jući na "lene: »TuJ se ne vraća često u naše selo.«
• ije ptrebno nikakvo akrobatsko tumačenje da
bi se ÌÌ ovom snu prepoznalo ukazivanje na skromni
početak njegove karijere i razumelo šta ovaj nagove­
staj hOĆI da kaže. Očigledno se misli: »Ti zaboravljaš
kako si nceo odozdo, kako si nekada bio duboko
oole.«
D rt ,)gl an gla i : U t'elikoj sam žurbi, pošto pu­
tujem. 10 '1 da ,'e spakujem, ali ne nalazim stvari.
Vreme Leti v će uskoro poći. Najzad uspevam du
skupiÏ ono malo svojih stvari, žurim na ulicu da bih
otkre ) da sam zaboravio torbu a važnim papirima,
btz daha trčim nat1ag, najzad je nalazim, ponovo tr­
či n, na staniclt , ali jedva da se pomeram napred.
Najzad Ji'ajnjlm naporom utrčavam na peron da bih
video ka 'o Î upravo zamiče iz stanične hale. On
I'ozi po čudI Ot'atoj kr;t'im u obliku slova S, t' Tlo je
203
dug, a meni pada na pmet da, ako mušinovoda ne
bude pazio i da punu paru čim dospe do prave linije,
tada će se zadnji vagoni kompozicije JOš uvek nala­
ziti u krivini i biće, zbog ubrzanja, izbačeni iz kolo­
seka. l stvarno, mušinovođa da ' e punu paru, poku­
šavam aa vičem, poslednji vagoni se užasno klimaju
i stvarno ispadaju iz koloseka. Užasna katastrofa.
Budim se sa strahom. «
I ovde nije potreban napor da bi se razumelo iz­
laganje sna. San najpre prikazuje uzaludnu, nervoznu
žurbu da se dospe još dalje. Ali kako napred mašino­
vođa bezobzirno vozi napred, pozadi nastaje neuroza:
kolebanje i ispadanje iz koloseka.
Pacijent je očigledo u sadašnjem odsečku živo­
ta dostigao vrhunac; niže poreklo i napori dugog us­
pona iscrpli su nj egove snage. On j e trebalo da se
zadovolji sa postignutim, umesto toga njegovo často­
ljublje ga je teralo dalje, sve više u područja s, za
njega, isuvise retkim vazduhom na koji s još nije
navikao. Stoga ga je i snašla neuroza, - kao opo­
mena
.
Iz sasvim privatnih razloga nisam mogao da pa­
cijenta zadržim dalje na lečenju a i moje mišljenje
nije mu posebno godilo. Ambiciozno je pokušao da
iskoristi svoje šanse, ovom prilikom doslovce je ispao
iz koloseka tako da je katastrofa postala stvarnost.
Ono što se iz svesne anamneze može samo naslu­
titi, naime visinska bolest kao simbolični prikaz ne­
mogućnosti daljeg uspona, kroz an je potvrđeno kao
činjenica
.
O de ukobljavamo s činjehicom preko sva-
ke mere značajnom za upotrebljivost analize snova:
san pokazuje unutrašnju situaciju snevača, čiju isti­
nito t i stvarnost svest uopšte n priznaje ili samo si­
lom. v sno on ne vidi ni najmanji razlog zbog čega
ne bi trebal da ide dalje; naprotiv, on častoljubivo
gura napred i odriče svoju sopstvenu nesposobnost,
koja zatim isuviše jasno dolazi do izražaja kroz ka-
nije događaj u njegovom životu. U području svesti
uv k m neslguri u ovakvim lučajevima. Njegova
anamneza može e protumačiti i ovako i onako. Na
204
krajU kraj va i obIčan vojnik nosi maršalsku palicu
u svom rancu, a nije samo jedan sin siromašnih ro­
ditelja dospeo do najvećeg uspeha. Zašto to i ovde ne
bi bio slučaj? MOJa procena može biti nejasna, zašto
bi moja nagađanja bila bolja od njegovih? Sada s
ovde upliće san kao izraz nevoljnog, nesvesnog psi­
hičkog procesa, izdvojenog od uticaja svesti, koji
unutrašnju istinu i stvarnost predstavlja onakvima
kakve jesu; ne zbog toga što ja naslućujem da su ta­
kve i ne onakve kakve bih želeo da budu, već kakve
jesu. Stoga sam sebi o toga načinio pravilo da snove
u prvom redu posmatram kao fiziološke izraze: ako se
u mokraći utvrdi da postoji š ćer, onda je lo šećer
u mokraći, a ne belančevina ili urobilin ili bilo šta
drugo što bi možda mnogo bolje odgovaralo mojim
očekivanjima. Drugim rečima, san prihvatam kao di ­
jagnostički upotrebljivu činjenicu.
Moj mali primer sna dao je, što je uvek slučaj
sa snovima, nešto više od naših očekivanja. San nam
nije dao samo etiologiju neuroze, već i prognozu, pa
čak i više - skoro neposredno smo saznali gde treba
poeti sa terapijom. Moramo da sprečiro pacijenta
da krene punom parom. On je to, uostalom, sebi r -
kao u snu.
Za sada ćemo se zadovoljiti ovim tumačenjem l
vratiti se našim razmišljanjima, da li su snovi po­
godni da objasne etiologiju neke neuroze. U ovom
smislu moj primer sna je pozitivan slučaj. Ali vrlo
lako bih mogao navesti bezbroj inicijalnih snova u
kojima nema ni traga od etiološkog faktora, čak i
kada se radilo o povezanim, shvatljivim snovima. Ze­
leo bih, naime, da privremeno ostavim po strani sno­
ve, kojima su potrebni brižljiva analiza i tumačenj .
Kao što je poznato, ima neuroza čija stvarna
etiologija postaje jasna tek na kraju, a ima i neuroza
čija je etiologija više ili manje beznačajna. Na ovaj
način ponovo zadirem u hipotezu od koje smo pošli.
naime od pretpostavke da je terapijski neophodno
privođenje ·u svest etiološkog faktora. U ovoj pr tpo­
stavci još se krije dobar deo star.e teorije snova. Do­
duše, ni u kom slučaju ne poričem činjenicu da ÌÌ
205
mnoge neuroze traumatog ne, međutim, osporavam
da su sve neuroze uzrokovane traumatski u smislu
preudnog doživljaja u detinjstvu. Ovo shvatanje, na­
ime, uslovljava kauzalističku, pretežno na prošlo t
usmerenu pažnju lekara, kOJa onda uvek traga za
onim zašto ne vodeći računa o bitnom čemu, često na
veliku štetu po pacijenta, koji je na ovaj način pri­
nuđen da u datom slučaju godinama traga za nemo­
gućim doživljajem iz detinjstva, uz očevidno zane­
marivanje stvari, koje bi neposredno bile od važno­
sti. Cista kauzalistički stav je isuviše uzak i nije po­
desan za istraživanje niti suštine sna niti suštine ne­
uroze. Zbog toga je pitanje, koje bi snove htelo da
koristi samo za nalaženje etiološkog faktora, preju­
dicirano i previđa najveći deo snenog učinka. Upra­
vo naš primer može pokazati o je, doduše, jasno
istaknuta etiologija, ali da je pored toga data još i
prognoza ili anticipacija a izvan toga i terapijski mig.
Ovde spada i veliki broj inicijalnih snova, koji ne
dodiruju etiologiju, već se bave sasvim drugim pro­
blemima, na primer, savom prema lekaru. Kao pri ­
mer za ovo naveo bih tri sna iste pacijentkinje, koja
je sanjala u početku terapije kod tri različita analiti­
čara. Prvi san glasi : » Treba da pređem državnu gra­
nicu, međutim nigde je ne nalazim a niko mi ne može
reći gde je granica. «
Ova terapija je, kao bezuspešna, prekinuta posle
kraćeg vremena. Drugi san glasi : » Treba da pređem
granicu. Noć je tamna tako da nisam u stanju da na­
đem carinarnicu. Posle dugog traženja otkrivam sla­
bu svetlost u daljini i pomislim da je tu granica. Ali
da bih dospela tamo, moram da pređem preko jedne
doline i kroz mračnu šumu, gde gubim orijentaciju.
Tada primećujem da neko prilazi. Ovaj me iznenada
grčevito grabi i ja se budim u strahu.«
Ovaj t
e
rapijski postupak je prekinut posle neko­
l iko nedelja, pošto je došlo do nesvesnog identiteta
analitičara i analizovane pacijentkinje, što je dovelo
do potpune dezorijentacije.
Treći san se zbio kada je pacijentkinja bila kod
mene na lečenju. On glasi : » Moram da pređem gra-
206
Ilicu, to jest već sam je prešla i nalazim se u švajcar­
skoj carinarnici. Imam samo ručnu torbu i ubeđena
�am da nemam ništa za carinjenje. Ali carinik pre­
biTa torbu i na moje čuđenje izvlači iz nje dva
dušeka.«
Za vreme terapijskog }ostupka kod mene paci­
Jentkinja se udala, iako je u početku gajila žestok ot­
por. Etiologija neurotskog otpora bila je jasna tek
posle mnogo meseci i u ovim snovima nije bila na­
značena ni jednom jedinom rečju. Snovi su ovde bez
izuzetka anticipacija i odnose se na očekivane teškoće
kod dotičnog lekara.
Ovi primeri, umesto mnogih drugih sličnih, mogu
pokazati da su snovi vrlo često anticipacije, koje pri
čisto kauzalističkom posmatranju sasvim gube svoj
pravi smisao. Ovi snovi daju sasvim nedvosmislenu
mformaciju o analitičkoj situaciji, čije je ispravno
poznavanje terapijski od najvećeg značaj a. Lekar br.
1 ispravno shvativši situaciju uputio je pacijentkinju
lekaru br. 2. Kod ovog pacijentkinja je sama izvela
zaključak iz njenih snova i dobrovoljno otišla trećem
lekaru. Moje tumačenje ju je, doduše, razočaralo, ali
činjenica da je san najavljivao prelazak granice kao
već ostvareni korak, pomogla joj je da izdrži uprkos
svim teškoćama.
ImciJalm snovi su često začuđujuće jasni i ra­
zumljivi. Ali sa uznapredovalom analizom snovi usko­
ro gube svoj jasni karakter. Ako ga izuzetno zadrže.
onda čovek može biti iguran da analiza još uopšte
nije dodirnula bitni deo ličnosti. Po pravilu, uskoro
po početku analitičkog postupka snovi postaju sve
nejasniji i zbrisaniji, čime je znatno otežano njihovo
tumačenje, ovo i stoga što se obično uskoro dopire do
onog nivoa gde lekar stvarno više ne sagledava situ­
aciju. Dokaz za ovo je što snovi postaju sve nejasniji,
što je, naravno, sasvim (sa aspekta lekara) subjektiv­
ni zaključak. Razumevanju nije ništa nejasno, samo
nerazumevanju stvari izgledaju nejasne i zamršene.
Po sebi snovi su, naravno, jasni, to jest, upravo ona­
kvi kakvi moraju biti u trenutnim uslovima. Ako s
j ednom u kasnijem stadijumu terapijskog postupka
207
ili čak posle nekoliko godina ponovo sagledaj u neka­
dašnji snovi, čovek se često hvata za glavu kako j
onda mogao biti tako slepo Dakle, ako s sa uznapre­
dovalom analizom srećemo sa snovima koji su u po­
ređenj u sa jasnim inicijalnim snovima znatno tam­
niji, onda lekar ne treba snovima da pripisuje zamr­
šenost, zbunjenost, niti da pacijenta optuži za na­
merni otpor, već da nalaz shvati kao znak svog ra­
stućeg nerazumevanja, isto kao i psihijatar koji bl
kada pacijenta naziva »smeteni m«, ovo trebalo da
shvati kao projekcij u i sebe nazove smetenim, pošto j e
njegovo razumevanje smeteno neobičn' m ponašanjem
bolesnika. Izvan ovoga terapijski je neobično važno
da se blagovremeno uvidi svoje nerazumevanje, jer
pacijentu nije ništa nepodnošlj ivije do da ga uvek
razumej u. On se tako i tako prepušta tajanstvenoj
moći lekara i time o\'og upliće sa njegovom profesio-
. nalnom taštinom, štaviše on se bukvalno naseljava I
živi na samosigurnom, »dubokom« razumevanju le­
kara, gubeći na taj način svako čulo za stvarnost, što
je podloga za tvrdokorna prenošenja i usporavanja
terapijskog uspeha.
Razumevanje j e, kao što je poznato, sasvim su­
bjektivni proces. Ono ne mož biti jednostrano tim
pre što lekar razume a pacijent ne. U ovom slučaju
lekar smatra svojom dužnošću da ubedi pacijenta.
ako mu to ne uspe, onda mu l kar prebacuje da gaj I
određeni otpor. U ovom slučaju, to j est tamo gde j e
razumevanje j dnostrano, ja bih mirno govorio o ne­
razumevanj u, pošto je, u suštini uzev, vrlo malo va­
žno da li l�kar razu
n
e; međutim, sve zavisi od toga
da li pacijlmt razum Stoga razumevanje bi pre tre­
balo da bude spora z m, saglasnost koja je plod uza­
jamnog razmišljanja. Opasnost kod jednostranog ra­
zumevanja sastoj i se, naim , u tome što lekar stvara
sud o snu na osnovu pr dubedenja, koji se ortodoksno
slaže sa nekim učenjem ili j čak, u krajnjoj liniji, u
suštini tačan. Ali ovaj ne postiže dobrovoljnu sagla­
snost pacijenta i zbog toga je praktički netačan: ne-
ačan i stoga što anticipira a time i parališe razvitak
pacijenta. Naime pacijenta n moramo podučavati
208
nekoj Istim - u tom slučaju obraćamo s samo nJt·­
govom razumu - već on mora da s razvije prem"
ovoj isti ni , Õ tako se dopi t'e do njegovog srca, što ina­
če dublje zahvata i jač deluje.
Ako je jednostrano �ekarevo tumač nje samo u
skladu sa nekom teorijom i l i kakvi m predubedenjem.
onda se eventualno pacijentovo ubeđenj l li izvestan
terapijski uspeh temelji na sugestiji , �to treba da
bude svakome j asno. Sugestivno dejstvo. istina, pu
sebi nije ništa za odbacivanje, ali nj ego\ uspeh i ma
isuviše poznate granic , pri čemu � ugesti.a svoji m
nepoželjni m sporedni m dejstvom deluje na samo­
stalnost karaktera, što bi na duže staze radije trebalo
đa se izbegava. Onaj ko se bavi analitičkim terapiJ­
skim postupkom i mpl icitno veruj u smisao i vred­
nost privođenja u svest, pomoću čega s do tada ne­
svesni delovi l ičnosti podvrgavaju svesnom izboru t
kritici. Na taj način pacijent se suočava sa proble­
mima uz podsticaj da done svesnu proenu i sve­
snu odluku. Međutim, to ne znači ništa manj do di ­
rektnu provokaciju etičke funkcije, či me se angaž
.
celokupna l ičnost. Zbog toga u odnosu na sazrevanjE'
l ičnosti analitički postupak se nalazi znatno više o
sugestije, koja je neka vrsta čarobnog sredstva koj >
dela u mraku i nikada n postavlja neki etički zahtev
ođ ličnosti. Sugestija je uvek varljiva i čisto naredbo­
daV!l sredst'o. i trebalo bi, ako je ikako moguće, da
se ne Koristi i to kao princip koji je nespojiv s ana­
l i tičkim terapijskim postupkom. Naravno, ona Dt"
može izbeći samo tamo gde je lekar svestan nj ÌÀ
mogućnosti. Nesvesno preostaj jo' dosta i previ�
sugestivnog dejstva.
Ko hoće da izbegne svesnu sugestij u, mora dakk'
odreeno tumačenje sna smatrati nevažećim ve dok
ne bude nađen onaj obrazac koji m postiž i paci­
Jentova saglasnost.
Uzimanj u obzir ovih osnovnih pravi l a izgi d:
mi neophodno pri l i kom obrade onih snova, čija ne­
prozirnost naj avljuje nerazumevanj kako lekar('vo
tako J pacij ntovo. Ovakv snov lekar tr ba uvek dil
posmatra kao novum. kao informaci Ju o u l ovima Ït' ¬
poznate prirode, o kojoj treba da nauči isto onoliko
koliko i pacijent. Pri tom treba da je samo po sebi
razumljivo da lekar ne računa ni sa jednom teorij­
skom pretpostavkom i da je voljan da u svakom po­
j edinačnom slučaju otkrije sasvim novu teorij u sno­
va, pošto je ovde pionirskom radu još uvek otvoreno
nemerljivo polje. Davno prevaziđeno gledište j e da
su snovi samo potisnuto ispunjenje želja. Sigurno da
ima snova koji manifestno prikazuju ispunjene želje
ili strahovanja. Ali čega tu još nema? Snovi mogu
biti nemilosrdne istine, filozofske sentehce, iluzije,
divlje fantazije, sećanja, planovi, anticipacije, pa čak
telepatske vizije, iracionalni doživljaji i bogzna šta
još. Naime, ne smemo zaboraviti jedno: skoro
polo
­
vina našeg života odvija se u više ir manje nesve­
snom stanju. Specifični svesni izraz nesvesnog j este
snevanje. Kao što duša ima jednu dnevnu stranu,
svest, tako ima i noćnu, nesvesno psihičko funkcioni­
sanje, koje se može shvatiti kao sneno maštanje. Kao
što i u svesti nema samo želja i strahovanja već i
beskrajno mnogo drugih stvari, tako postoji i najveća
moguća verovatnoća da naša snena duša raspolaže
sličnim bogatstvom sadržajnih i životnih mogućno­
sti, možda čak i mnogo većim od svesti, čij a je esen­
cijalna priroda koncentracija, ograničenje i isklju­
čivost.
Kod ovakvog stanja stvari nije neopravdano, već
upravo preporučljivo da se smisao sna unapred ne
ograničava nekom doktrinom. N aime, mora se znati
da ne retko ima snevača koji oponašaj u čak i lekara
u svojim snovima prema staroj sentenci : » Canis pa­
nem somniat, piscator pisces. « Ovim nije rečeno da
ribe, o kojima sanj a ribar, nisu uvek ništa drugo do
ribe. Nema jezika koji ne bi mogao da se zloupotrebi
Lako se može predstavti kako čoveka sve ovo može
zavesti na pogrešan put; čak izgleda da nesvesno po­
kazuje tendenciju da lekara sasvim uplete u njegove
sopstvene teorije. Zbog toga upravo kod analize sno­
va udaljujem se koliko je moguće više od teorij a,
uostalom ne sasvim, j er nam je nešto teorije uvek po­
trebno da bismo bili u stanj u da j asno sagledamo
210
stvari. Tu spada i teorIjsko očekivanje da san uopste
ima neki smisao. To se, naime, ne može striktno do­
kazati u svim slučajevima, pošto Ima snova kOJe čo­
vek naprosto ne razume, ni lekar ni pacijent. Ipak,
moram da načinim jednu ovakvu hipotezu da bih
imao hrabrosti da uopšte nešto započnem sa snovima.
Dalja teorija je da san svesnoj spoznaj i dodaje nešto
bitno i da je, stoga, san koji tako nešto ne čini, ne­
dovolj no protumačen. l ovu hipotezu morao sam da
načinim da bih sebi objasnio zašto uopšte analiziram
snove. Međutim, sve dalje hipoteze, na primer o
funkciji i strukturi sna, su čista zanatlijska pravila i
moraju biti pristupačne stalnim modifikacijama. Pn
ovom radu ne sme se ni na trenutak izgubiti iz vida
da se čovek kreće po varljivom tlu, gde je nesigur­
nost jedino sigurna. Kada pe bi bilo paradoksno, čo­
vek bi tumaču snova skoro doviknuo. " Samo ne zaželi
da razumeš! «
Kod neprozirnog sna na prvom mestu se ne radi
o tome da se razume i protumači, već o b?'ižljivoj
obradi konteksta. Pod tim ne mislim na beskonačno
»slobodno asociranje« podstaknuto snenim slikama,
već na brižljivo, svesno rasvetljavanje onih asocija­
tivnih spojeva, koji su objektivno grupi sani oko neke
snene slike. Za ovaj rad mnogi pacijenti moraju tek
da se obuče, pošto oni, kao i lekar, pokazuju nesa­
vladivu sklonost da odmah razumej u i protumače,
naroči to onda kada su pomoću lektire ili neuspfšne
analiz pripremljeni a samim tim i loše upućeni.
Zbog toga oni prvo asociraju teorijski, to j estGhvata­
j ući i tumačeći, i najčešće, na tome i zapnu. Kao i le­
kar tako i oni žele da odmah zađu u neku ruku iza
sna u pogrešnom uverenju da je san samo fasada koja
prekriva stvarni smisao. Takozvana fasada, međutim,
kod najvećeg broja kuća ni u kom slučaju nije varka
ili lažno izobličavanje, već odgovara sadržaju kuće i
često ga bez daljnjega izdaje. Tako je i manifestna
snena slika s san i sadrži sav smisao. Ako nađem
šećer u mokraći, onda je to šećer a ne �o fasada
za belančevinu. Ono što Frojd naziva »fasadom sna«
j este neprozirost sna, što j e, medutim, u stvarnosti
21 1
samo čista projekcija nerazumevanja. to j est čovek
govori o fasadi samo stoga što nema uvida u san.
Zato bolje recimo da se radi o nečemu što je kao neki
nerazumljivi tekst, kod kojeg uopšte nema fasde.
ve kojeg jednostavno nismo u stanju da pročitamo.
Tada nije potrebno da tumačimo šta jc iza njega već
prvo moramo da naučimo da ga pl·očitamo.
To se najbolje može postići, kako sam rekao, po­
moću obrade konteJsta. Sa takozvanim slobodnim
aso�ranjem ne dos
p
vam do cilja, naime, isto toliko
u šno kao kad bih pokušao da ovom metodom od­
gon tnem hetitsko pismo. Naravno da tom metodom
dolaz' tÀ do svih svojih kompleksa, ali za tu svrhu ml
nije � _ �reban san, već mi za to isto tako dobro mož
posl užiti neki saobraćaj ni znak zabrane ili neka re­
čenica iz novina. Sa sl obodnim asoci ranjem nailaze i
kom�leksi, ali smisao sna samo izuzetno. Da bih ra­
zum o smisao sna, moram da se što j moguće bliže
držim slike sna. Ako neko sanja »sto od jelovine« .
onda nije dovol jno ako sa tim asocira svoj pisaći sto.
iz j ednostavnog razloga što njegov pisaći sto nije od
jelo\·ine. San, medutim, izričito misli na sto od jelo­
vine. Uzmimo sada da se snevač ovde više ničega nl
doseea, onda ovaj zastoj ima objektivno značenje.
pošto ukazuje da u neposrednom susedstvu slike sna
vlada posebna tama, koja nekog može zavesti na ra­
zličite misli. Naravno. postojale bi desetine ascija
cija sa jelovim stolom; ali značajno je da na izgled
ne postoj i nijedna. U ovom slučaju potrebno je vra­
titi se slici sna, i ja obično kažem pacijentu: ,. Pretpo­
stavimo da ja uopšte ne znam šta znači reč 'sto o j e­
lovine' i stoga mi opišite taj predmet i njegov istu­
rijat sve dok najzad ne shvatim o kakvom D1 pred­
metu radi . "
, Na ovaj način se usp

va da se približno utvrdI
c

lokupni kontek t slike sna. Kada se to učim za C�
san, tada se moze preuzeti rizik t umačenja.
Svako tumač nje je hipoteza, samo j edan poku­
šaj čitanja n pznatog teksta. R
'
tko j da se jedan.
Izol�Vani , neprozirni san može tumačiti bar sa pribll ­
zn-m) si gurnošću. Stoga i tumačE'nju pojedinačni h
snova pridajem malo važnosti. Relativnu sigurnost
postiže tumačenje tek u seriji snova, pri čemu sledećl
snovi ispravljaju zablude u tumačenju prethodnih
Takode se u seriji snova mnogo l akše mogu uočiti
osnovni sadržaji i motivi. Zbog toga mojim pacijen­
t ima nalažem da brižljivo vode dnevnik svojih snova
Ì tumačenja. Takođe ih upućujem da snove pripre­
maju na naznačeni način tako svoj an zajedno sa već
zapisanim kontekstom mogu doneti na idući čas. Na
ovaj način pacijent uči da i bez lekara sa svojim ne­
svesnim ispravno pstupa.
Kada bi snovi bili samo izvor informacija za eti­
o)oški va1ne momente, onda bi se čitava obrada sno­
\'a mirno mogla prepustiti lekaru. Ili ako bi lekar
snoye koristio samo za to da iz njih dobije neki ko­
ristan mig ili da stekne psihološki uvid, onda bi moja
metoda sigurno bila izIišna. Ali kako snovi, kao što
pokazuju moji primeri, sadrže nešto više od onoga što
bi moglo profesionalno da služi lekaru, analizi snova
'e mora pokloniti posebna pažnja, pošto se ponekad
radi čak o neposrednoj životnoj ugroženosti. Između
mnogih slučajeva ovakve vrste jedan mi je ostao
posebno upečatljiv. Radilo s o kolegi lekaru. koji je,
nešto stariji od mene, imao običaj da me pri običnim
susretima zadirkuj e zbog »čitanja snova« . Tako sam
ga jednom sreo na ulici i on mi doviknu: » Pa, kako
si? Još uvek tumačiš snove? A propos, nedavno sam
sanjao nekakav blesavi san. Znači li to nešto? º On je
sanjao: »Penjem se na visok breg ivicom strmog gle­
čera. Penjem se sve više i više, vreme je vanredno
lepo. Sto se više penjem, tim mi je p" ijatnije, imam
osećanje kao da bih mogao večito tako da se penjem .
. 'oje osećanje sreće i moj zanos kada sam dospeo do
L Tha toliko su veliki da prosto osećam da bih mogao
cialje da se penjem u svemir. Odjednom ovo sam tL
stanju i da učinim i dižem se ¾ vazduh. Probudio
Oܯ se u punoj ekstazi.«
Na ovo sam mu odgovorio: »Dragi kolega, pošto
znam da ipak nećete napustiti planinarenje, hteo bih
da vas tako reći usrdno zamolim da se manete pe­
njanja sami. Ako idete, uzmite dva vodiča kojima
2 1 �l
pod časnom reči obećajte apsolutnu poslušnost. , On
se nasmejao. »Nepopravljiv si« , rekao je i oprostio
se. Više ga nisam video. Dva meseca posle ovoga na­
išao je prvi udar. Kao usamljenog planinara zatrpala
ga je lavina, ali ga je ipak u poslednjem trenutku
pasla vojna patrola koja se slučajno nalazila na tom
terenu. Tri meseca kasnije došao je kraj : tokom pe­
njanja, bez vodiča, sa jednim mladim prijateljem pri­
likom spusta kročio je preko litice bukvalno u va­
zduh, što je sve posmatrao udaljeni vdič koji je sta­
jao u podnožju, pao na glavu prijatelja koji ga je če­
kao dole, da bi se obojica smrskani skotrijali u ponor.
To je bila ekstaza u svakom pogledu.
I pored sve skepse i kritičnosti nikada nisam do­
speo dotle da snove smatram za quantite negligeable.
Ako nam izgledaju besmisleni, onda smo samo mi
besmisleni, očigledno bez mogućnosti da tačno pro­
čitamo zagonetnu poruku naše noćne strane. Medu­
tim, utoliko više treba lekarska psihologija da oštri
svoja čula pomoću sistematskog rada na snovima, po­
što se bar polovina našeg duševnog života odigrava
na ovoj noćnoj strani, i u istoj meri u kojoj naša svest
zadire u tu noć, nesvesno prodire iz nje u naš dnevm
život. Niko ne sumnja u značaj svesnog doživljaja,
zašto bi se onda sumnjalo u značaj nesvesnog zbiva­
nj a? To je isto tako naš život, ponekad čak i opasniji
i l i korisniji od dnevnog života.
Kako nas snovi izveštavaju o unutrašnjem, in­
timnom, skrivenom životu i razotkrivaju komponente
ličnosti pacijenta, koje u dnevnom životu znače samo
neurotske simptome, pacijent se, zapravo, onda ne
može tretirati samo sa aspekta svesti i u svesni m pod­
ručjima, već mu je potrebna i terapija nesvesnog.
Koliko naše današnje znanje dopire, ovo se ne može
postići drugačije do asimilacijom esvesnih sadržaja
lL svest.
'Pod »asimilacijom« u ovom slučaju se misli na
međusobno prožimanje svesnih i nesvesnih sadržaja
a ne samo jednostrana procena, davanje drugog tu­
mačenja i iskrivljavanje nesvesnih sadržaja pomoću
svesti, kako se ovo obično zamišlja a i praktikuje. U
214
ovom pogledu postoji mnogo pogrešnih shvatanja o
vrednosti i značaju nesvesnih sadržaj a. Kao što j e
poznato Frojdovo shvatanje vidi nesvesno u sasvim
negativnom svetlu, kao što je i primitivni čovek, pre­
ma mišljenju te škole, tako reći čudovište. Bajke da­
dilja o strašnom pra čoveku zajedno sa učenjem o
infantilno-perverzno-kriminalnom nesvesnom doveli
su do toga da se nešto prirodno, što nesvesno zapravo
jeste, smatra opasnim monstrumom. Kao da se sve
dobro, sve pristojno, sve vredno i sve lepo nalazi
samo u svesti ! Zar nam svetski rat sa svojim grozo­
tama stvarno još nije otvorio oči, tako da još uvek
nismo u stanju da sagledamo da je naša svest još de­
monskija i perverznija od prirodnog bića nesvesnog?
Nedavno mi je prebačeno da moje učenje o asi­
milaciji nesvesnog potkopava kulturu i naše najveće
vrednosti predaje primitivizmu. Ovakvo mišljenje
može biti zasnovano samo na potpuno pogrešnoj
pretpostavci da je nesvesno monstrum. Ovo shvata­
nje potiče iz straha od prirode i od opipljive stvar­
nosti. U svrhu spasavanja od imaginarnih pandži ne­
svesnog Frojdova teorija je pronašla pojam sublima­
cije. Ono što j e stvarno i kao takvo prisutno ne može
se alhemistički sublimsvati, a ono što je na izgled
subliminovano, to uopfte nije ono što na osnovu po­
grešnog tumačenja izgleda da j este.
Nesvesno nije demonsko čudovište, već moralno,
estetski i intelektualno indiferentno prirodno biće.
koje postaje stvarno opasno samo onda kada je naš
svesni stav prema njemu beznadežno pogrešan. Opa­
snost od nesvesnog raste u onolikoj meri, koliko poti­
skujemo. Ali u onom trenutku kada pacijent zapo­
čne da asimiluje svoje ranije nesvesne sadržaje, sma­
njuje se i opasllost od nesvesnog. Disocij acija ličnosti.
strašljivo razdvajanje dnevne i noćne strane prestaje
sa uznapredovalom asimilacijom. Ono od čega s pIa
"
še moji kritičari, naime nadvlađivanje svesti od stra�
ne nesvesnog, upravo se dešava onda, kada je nes e­
sno potiskivanjem, pogrešnim tumačenjem ili obez­
vređivanjem ometeno u svojoj kooperaciji sa svešću.
215
Osnovna greška u odnosu na bivstvo ntsvesnog
.e svakako ona, što se opšte smatra da su njegovi sa­
držaji jednoznačni i snabdeveni nepromenijivim
predznacima. Ovo shvatanje j e, po more skromnom
mišljenju, isuviše naivno. Duša kao samoregulišući
sistem je izbalansirana kao i život tela. Za sva eksce­
sivna zbivanja odmah i prisilno stupaju kompenza­
cije, bez njih ne bi bilo ni normalne razmene mate­
rije ni normalne psihe. U ovom smislu može se uče­
nje o kompenzaciji objasniti kao osnovno praYlo psi­
hičkog ponašanja uopšte. Isuviše malo ovde, dovodi
do isuviše mnogo tamo. Tako je i odnos izmedu sve-
nog i nesvesnog kompenzatoran. Ovo je j edno od
najbolje potvrđenih praktičkih pravila tumačenj a
snova. Pri -raktičnom tumačenju uvek možemo ko­
risno nabaciti pitanj e: koji se svesni stav kompen­
zuje pomoću sna?
Kompenzacija po pravilu nije samo il uziono
ispunjenje želje, već činjeničnost koja je utoliko
·tvarnija što se više potiskuj e. Kao što je poznato žeđ
ne prestaje ako se potiskuje. Zbog toga sadržaj sna
treba ozbiljno uzeti kao činjeničnost i kao takvog
uvesti ga u svesni stav kao saodredni faktor. Ako se
to ne učini, onda se uporno ostaje u onom ekscen­
tričnom svesnom stavu, koj i je i uslovio nesvesn�
kompenzaciju. U tom slučaju uopšte se ne može
predvideti kako treba dospeti do ispravnog suda o
samom sebi i do uravnoteženog življenja.
Ako bi nekome palo na pamet - a to je upravo
ono čega se plaše moji kritičari - da nesvesni sa­
držaj stavi na mesto svesnog, onda bi ovaj drugi bio,
naravno potisnut, na koji način bi se ranije svesni
adržaj ponovo kompenzatorno javio u nesvesnom.
Time bi nesvesno sasvim promenilo lik i postalo bo­
jažljivo pristoj no u upadljivoj suprotnosti prema za­
držanom stavu. Smatra se da nesvesno nije ' doraslo
jednoj ovakvoj operaciji, iako se ova neprestano de­
šava i predstavlja nj egovu naj karakterističniju funk­
ciju. Zb. toga je svaki san informacioni i kontrolni
organ i stoga najdelotvornije pomoćno sredstvo pri
Izgradn.i ličnosti.
2 1 6
U nes\"esnom po sebi i za sebe nisu nataložene
eksplozivne materije, osim ako neka ohola ili kuka­
vička svest nije tamo nešto od takve materije potajno
skrila. Razlog više da se tek tako ne prolazi pored nje!
Iz svih ovih razloga držim se heurističkog pra­
vila da sebi pri svakom pokušaj u tumačenja sna po­
stavim pitanj e: koji svesni stav se kompenzuje ovim
snom? Na ovaj način kao što se vidi, san dovodim u
najužu vezu sa aktuelnim stanjem svesti ; čak mogu
da izričito tvrdim da se san nikada, čak ni približno
sigurno, ne može protumačiti bez poznavanj a svesne
situacije. Samo iz poznavanj a svesne situacije mogu­
će je odrediti koje značenje treba dodeliti nesvesnim
sadržaj ima. San uopšte nije izolovani, od dnevnog ži­
vota i njegovog karaktera potpuno odsečeni događaj .
Ako nam tako izgleda, onda to nije ništa drugo do
naše nerazumevanje, subjektivna iluzija. U stvarno­
sti između svesti i sna postoj i najstrožij a kauzalnost
i najfinije odmereni uzajamni odnos.
Ovaj važan postupak procene nesvesnih sadržaja
želeo bih da ilustrujem primerom. Jedan mladi čovek
ispričao mi je sledeći san: »Moj otac odlazi od kuće
njegovim novim kolima. On vozi m'lo nespretno tako
da se uzbuđujem zbog njegove prividne gluposti.
Otac vozi levo, desno, napred, nazad, čime dovodi
kola u opasan položaj; najzad naleće na neki zid, pri
ćemu teško oštećuje kola. Van sebe od besa doviku­
jem mu da bi trebalo da se ponaša pristojno. U tom
trenutku moj otac se smeje i meni postaje jasno da je
on mrtav pijan. « U osnovi ovog sna ne nalazi se ni-o
kakav stvarni događaj ove vrste. Snevač je siguran
da se njegov otac, čak i kada bi bio pijan, nikada ne
bi ovako ponašao. On sam je vozač, vrlo pažljiv, u
odnosu na alkohol striktno umeren. naročito kada
vozi ; on je u stanju da se preko sv

ke mere uzbudi
zbog nespretne vožnje ili sitnih oštećenj a kola. Odnos
prema ocu je pozitivan. On mu se divi, pošto je neo­
bično uspešan. Bez daljeg materij ala pristupačnog
tumačenju može se reći da ovaj san pruža kraj nje

epogodnu sliku njegovog oca. Dakle, u kom smislu
Je potrebno da odgovorimo na pitanje značaja ovog
2 1 7
sna za sina? Da li je njegov odnos prema ocu samo
prividno dobar, dok se on u stvarnosti sastoji od nat­
kompenzovanih otpora? U tom slučaju sadržaju sna
moralo bi se dati pozitivno značenje, to jest moralo
bi se reći : »To je vaš stvarni odnos prema vašem
ocu.« Pošto se ne mogu naći nikakve neurotske dvo­
smislenosti, bilo bi nepravedno osećanja mladog čo­
veka opteretiti tako destruktivnim mislima. TerapiJ­
ski bi to jednostavno bio promašaj.
Ako j e, međutim, njegov odnos prema ocu stvar­
no dobar, zašto san onda mora da veštački pronađe
tako neverovatnu priču da bi diskreditovao oca? U
nesvesnom snevača mora da postoji tendencija da
produkuje jedan ovakav san. Ako je tako, onda on
gaji ·razne otpore, možda iz zavisti ili inače nekih
drugih manje vrednih motiva? Pre nego što optere­
tiro njegovu savest, što je kod osetljivih mladih lju­
di prilično opasna stvar, radije bi trebalo da se zapi­
tamo ne zašto, već čemu jedan takav san? U ovom
slučaju odgovor bi glasio: njegovo nesvesno očigledno
želi da degradira oca. Ako ovu tendenciju prihvatimo
kao kompenzatornu činjenicu, onda smo prinuđeni da
donesemo zaključak da je njegov odnos prema ocu ne
samo dobar već čak isuviše dobar. On je u stvari ono
što Francuzi nazivaju fils i .papa. Otac je još uvek
potpuna garancija njegovog života i snevač još isu­
više živi ono što ja nazivam provizornim životom. To
je čak i njegova posebna opasnost što od samog oca
ne vidi svoju sopstvenu stvarnost, zbog čega nesve­
sno potrže veštački isforsiranu pogrdu da bi degra­
dirao oca a time podigao snevača. Sigurno nemoralna
procedura! Neuviđavni otac bi se čuvao od toga, ali
to je vanredno korisna kompenzacija, pošto sina gom I
u suprotnost ocu. bez koje nikada ne bi dospeo do
svesnog sagledavanja samoga sebe.
Ovo poslednje tumačenje bilo je tačno, i shodno
tome imalo je odgovarajući efekat, to jest dostiglo je
spontanu saglasnost snevača a da pri tom nije ošte­
ćena nijedn� stvarno postojeća vrednost ni kod oca
ni kod sina. Ovo tumačenje, međutim, bilo je moguće
samo pomoću brižljivog rasvetljavanja celokupne
21 8
svesn fenomenologiJe odnosa otac-sin. B
�a
­
vanja vesne situacije stvarni smisao sna ostao bi in
uspenso.
Za asimilaciju sadržaja sna je od najveće važno­
sti da se ne ozledi ili čak uništi nijedna stvarna vred­
nost svesne ličnosti, jer u tom slučaju više nikoga ne
bi bilo ko bi mogao da asimiluje. Zbog toga treba
striktno paziti da ostanu očuvane vrednosti svesne
lično ti, pošto je kompenzacija pomoću nesvesnog de­
lotvorna samo onda kada sarađuje sa integralnem
svešću. Kod asimilacije se nikada ne radi o. ili-ili.
nego o ili-i-ili.
Kao što Je za .tumačenje sna neophodno tačno
poznavanje aktuelnog stanja svesti, isto tako je važno
u odnosu na simboliku sna uzeti u obzir filozofska.
religiozna i moralna ubeđenja svesti. Praktički je
vrlo uputno simboliku sna ne posmatrati semiotski.
to jest ne kao znak ili simptom trajnog karaktera, već
kao stvarni simbol, to jest kao izraz jednog u svesti
još neprepoznatog niti pojmovno oformljenog sadr­
žaja i pored toga relativnog u odnosu na aktuelno
stanje svesti. Rekao sam praktički je uputno da se
taJm postupa, jer teorijski ima relativno čvrstih sim­
bola, pri čijem tumačenju se treba najstrožije čuvati
da se dovode u vezu sa sadržajno poznatim i pojmov­
no formulisanim stvarima. Ako nema ovako čvrstih
simbola, onda se ništa ne može saznati o strukturi
nesvesnog, pošto u tom lučaju i ne postoji ništa što
bi s nekako moglo obuhvatiti i označiti.
Može izgledati čudno što relativno čvrstim sim­
bolima dodeljujem tako reći neodređeni sadržajni
karakter. Da nemaju ovakav karakter, onda ne bi bili
simboli već znaci ili simptomi. Kao što je poznato
Frojdova škola uzima čvrste seksualne »simbole«, to
jest u ovom slučaju znake i daje im naizgled defini­
tivni sadržaj seksualnosti. Na žalost, upravo je Froj­
dov seksualni pojam nečuveno rastegljiv i nejasan u
tolikoj meri da u datom slučaju sve može naći u nje­
m� s
.
voje mesto. Doduše reč zvuči nekako poznato.
ah nJom obeležena stvar je isto toliko određena kao
X, koje se preliva i neodređeno koleba između eks-
21 9
trema fiziološke aktivnosti žlezda i najsuptilnijih
iskra duha. Zbog toga smatram da je bolje simbol
označiti kao nepoznatu, teško shvatljivu i u krajnjoj
l iniji nikada sasvim odredenu veličinu, umesto da se
priklanjam dogmatskom ubeđenju na osnovu iluzije
da se poznatom rečju uvek označava i poznata stvar.
Uzmimo za primer takozvane falusne simbole, koji
navodno ne treba da obeleže ništa drugo do mem­
brum. Posmatrano sa strane psihe, međutim, i mem­
brum je smisaona slika, kako navodi Kranefelt ( Kra­
nefeldt) u jednom od novijih radova,� za dalji, teško
odredivi sadržaj, kao što ni primitivnim ljudima a ni
starima, koji vrlo slobodno raspolažu falusnim sim­
bolima, nikada nije palo na pamet da falus, ritualni
simbol, mešaju sa penisom. Falus uvek znači stvara­
lačku manu, nešto »izvanredno dejstveno«, da se po­
služim Lemanovim izrazom, lekovitu i plodonosnu
silu, koja se ekvivalentno izražava i kroz bika, ma­
garca, nar, Joni (ženski polni organ), jarca, munju,
konjsko kopito, igru, magični snošaj na njivi, men­
struaciju i beskrajno mnogo drugih analogija isto kao
u snu. Svim analogijama, pa i seksualnosti, u osnovi
je arhetipska slika teško odredivog karaktera, kome
je psihološki najbliži primitivni simbol mane.
Svi ovi simboli su relativno čvrsti, pri čemu ni u
jednom konkretnom slučaju nemamo apriorističku
sigurnost da bi simbol praktički morao tako da s
protumači.
Praktički zahtev može biti sasvi m drugačiji. Si­
gurno, ako san treba da tumačim teorijski, to jest
iscrpno naučno, onda bismo moral i ovakve simbole
da dovedemo u vezu sa arhetipom. Međutim, u praksi
upravo to može biti greška, pošto trenutna psihološka
situacija pacijenta možda traži radije sve drugo do
skretanje na neku od teorija snova. Stoga je uputno
u praksi pre svega razmotriti kakav je relativni zna­
čaj simbola u tom stanju svesti, to jest sa simbolom
postupati tako kao da nije čvrsto određen. Drugim
rečima - odreći se predznanja i ubeđenja
.
i radije
ª Kompl e.e« lind Mythos.
220
istraživati šta te stvari znače za paclJenta. Samo p
sebi razumlj ivo da pri tom teorijsko tumačenje za­
staje na pola puta, po pravi l u čak na samom početku
Ali ako se praktičar isuviše bavi čvrstim simboli ma.
potpuno potpada čistoj rutini i opasnom dogmatizmu.
l i i uslovljava da često sa ti m prolazi pored pacijenta.
Na žalost, moram da se odreknem toga da r čeno i l u­
strujem primerom, pošto sam primer zahteva takve
podrobnosti. za šta ne bih i mao dovoljno vremena
Osim toga o ovome sam publi kovao već dosta mate­
rijala.
Vrlo često ve u početku t rapijskog postupka
nailazi san, koj i l karu nadaleko otkrije celokupni
program nesvesnog. Ali 1Ã praktičkih razloga j oš je
nemoguće pacijentu razjasmti dublji značaj sna. 1
ovde nas ograničavaj u praktički obziri. Ovaj uvi d le­
karu omogućuje poznavanje relativno čvrstih simbo­
la. Prognostički i di jagnostički ovakav uvi d može biti
od velike vrednosti. Jednom su me konsultovali u
sl učaj u jedne sedamnaestogodišnje devojke. Specija­
l ista je izrazio sumnju da Ñ moglo raditi o početku
progresivne mišićne atrofije. drugi je bio mišljenja
da s radi o histeri ji . Zbog ovog drugog mišljenja po­
zvan sam na konsultacij u. Somatski stvar je bi l a
sumnj iva, al i tvarno j e bi l o prisutno i do ta histe­
ričnog. Zapitao sam je o snovima. Pacijentki nja j e
odmah odgovori l a: , Da, i mam strašn snove. Upravo
sam sanjala kako noću dolazim kući. Svuda Je tiho.
Vrata prema salonu su pol uotvorena t ako da vidim
moju majku obešellu fJ l uster kako se nji s na hlad­
nom vetru koji prodire kroz otvoren prozor. A zatim
sam snjala kako je noću ÌÍ kući nepodnošljiva buku.
ProverIla sa nt zbog čega j l L otkri la da jedan divljl
kon1 trČI po stanu. Najzad pronalazi izlaz u hQdnik l
koče kroz prozor hodni ka sa četrrrog prat a nu uli­
(u. Sa užasom po mar ram kako jr razmrskan ()stao
da l eži na pločni ku.
Već iz č dno'atog karaktera sno a naslućuje O
nešto važno i neobično. Ipak i drugi ljudi ponekad
i maj u trašljive nov . Stoga moram nešto bl iže ra-
zmotri ti značenj oba gl avna simbol a maj ka .
22 1
)konj « . Mora da se radi o ekvivalentima, pošto oboje
čine isto. Oboje završavaju suicidom. » Majka je ar­
hetip koji ukaZUje na poreklo, prirodu, pasivno stva­
ranje (otuda materia), stoga je materijalne prirode,
trbuh (materiea) i vegetativne funkcije, stoga je i ne­
svesno, prirodno i nagonsko, fiziološko, telo u kome
je čovek smešten i sadržan; pošto je »majka« takođe
i sud, šuplja posuda (kao i trbuh), noseća i hranljiva,
ona psihički izražava osnove svesti. Sa biti-unutra ili
biti-sadržan povezani su tama, noć i strah (tesnae) .
Sa ovim napomenama, kao što vidite, zahvatam veli­
ki deo mitološki h i jezičko-istorijskih varijacija poj­
ma majke ili hitni deo pojma jin kineske filozofije.
To nije :ndividualna tekovina sedamnaestogodišnje
devejke, već kolektivno nasledno dobro, s jedne stra­
ne još živo prisutno u govoru, a s druge hereditarna
struktura psihe i zbog toga se ponova može naći u
svim vremenima i kod svih naroda.
Re; ), majka«, koja tako poznato zvuči, odnosi se
na izgled na najpoznatiju individualnu majku, »moJu
majku«, ali kao simbol na jednu pozadinu kOJa s
uporno suprottavlja pojmovnoj formulaciji i koja bi
se samo vrlo neodređeno i tek naslućujući mogla
označiti kao skriveni, prirodti, telesni život, što je,
međutim, vec isuvise usko i isključuje mnoga neop­
h dna sporedna značenja. Psihička pračinjenica kOJa
leži u osnovi ovog je nečuveno kompleksna i stoga se
može sagledati samo sa najšireg aspekta, pa i tada
samo nejasno. Zbog toga su simboli i potrebni.
Ako nađeni izraz stavimo u an, sada tumačenje
glasi. Nesvesni život razara samog sebe. To j poruka
svesti svakome ko ima uši da čuje.
»Konj « je široko rasprostranjem arhetip u mito­
logiji i folkloru. Kao životinja zastupa nečovečju
psihu, neljudsko, animalno, dakle psihički nesvesno;
zbog toga s konji u folkloru vidoviti a ponekad i go­
vore. Kao teglcća marva u najbližoj su vezi sa arhe­
tipom majke (Valkire koje nose mrtve j unake u Val­
hil, trojanski konj itd.). Kao nešto što se nalazi ispod
čoveka oni predstavljaju trbuh i svet nagona koji i
njega zrači. Konj je dinamika i prenosno sredstvo,
222
stoga čoveka nosi kao nagon, ali je isto tako kao na­
goni podložan panicI, pošto mu nedostaJe viši kva­
litet svesti. Konj ima posla sa magijom, to j est sa ira­
cionalnim, čarobnim dejstvom, naročito crni (odno­
sno noćni) konji, koji najavljuju smrt.
Kao što vidit »konj « je ekvivalenat » majke« sa
lakim skretanjem nijanse značenja sa »izvornog živo­
ta« na čisto animalni, telesni život. Ako ovaj izraz
stavimo u tekst sna, onda tumačenje glasi : animalni
život razara samog seoc.
Iskazi oba sna su, dakle, skoro identični, pri
čemu se drugi, kao što j e po pravilu slučaj , izražava
specifičnije. Primecujete p sebnu finoću sna ¯ on ne
govori o smrti individue. Kao što j e poznato čovek
lako može da sanja o sopstvenoj smrti, ali tada t
niJe ozbilJno. Ako stvarno naznačuje smrt, onda s
govori saSVIm drugačijim j ezikom.
Dakle, oba sna najavljuju tešku organsku bolest
sa letainim ishodom. Ova se prognoza uskoro po­
tvrdila.
Sto se tiče pitanja relativno čvrstih simbola, to
ovaj primer može pružiti približnu ideju o prirodi
ovih simbola. Njih ima beskrajno mnogo, od kojih
s svi individualno izdvajaju pomoću suptilnih od­
stupanj a u nijansi značenja. Naučno dokazivanje
njihove prirode je moguće samo pomoću upred nog
mitološkog, folklorističkog, religijsko i j ezičkoistorij­
skog istraživanja. Mnogo više od naše svesti otkriva
se u snovima volucija formiranja bivstva psihe. U
snu dolaze do reči nJ egove slike i nagoni koji potiču
IZ najprimitivnije prirode. Stoga pomoću asimilacije
nesvesnih sadržaj a ujednačavamo trenutni svesni ži
vot koji već po svojoj prirodi lako odstupa od zakona
pnrode, sa ovim sadržajima l tako pacijenta ponova
dovodimo do nj egove prirodne zakonomernosti.
Ovde sam izneo samo elementara fakt. Okviri
predavanja ne dozvoljavaju da se ponovo saberu sve
potrebne ciglice tako da se izgradi pred vašim očima
ona građevina, koja nastaje prilikom svake pojedi­
načne analize nesvesnog i dovodi do konačnog uspo­
stavljanja celokupne ličnosti. Put sukcesivne asimi-
22:
lacij pruža se daleko iza terapijskQg uspeha koj i bl
mogao da bude posebno i nteresantan lekaru. i ko­
načno vodi dalekom cilju koji je možda rvi razlog
življenja, naime do potpunog ostvarenja celog čo­
veka, do individuaciie. Mi lekari smo izgleda postal i
prvi 'vesnl'smatrači ovog tamnog prirodnog pro­
cesa. Al i mi po pravi l u vidimo samo bolesno izmenje­
ni deo ovog razvitka i gubimo pacijenta kada je izlc­
čeno Ali tek posle izlečenja postoji stvarna prilika da
se proučava normalni proces koji s proteže na go­
dine i decenije. Ako čovek i ma neka znanja o cilj e­
vima nesvesni h razvojni h tendencija i ako lekar nt
crpi svoj psihološki uvid samo iz bolesne faze pore­
mećaja, onda je utisk o zbivanjima u koje je svest
stekl a uvida posredstvom snova manje zapleten i ne­
razuml jiv tako da se lakše može saznati na šta, u
krajnjoj l iniji. ciljaj u simbol i. Po mome mišljenju
svaki lekar bi trebalo da bud svestan činjenice da
svaki psihoterapijski postupak, a posebno anal itičkI,
prodire u jednu ciljanu povezanost i zbivanje, čas na
ovom čas na onom mestu, i da otkriva pojedine faze
ovog procesa koje izgledaju kao da su protivurečne
u svom aktuelnom smeru. Svaka individualna analiza
pokazuje samo jedan deo ili jedan aspekt osnovnog
procesa, zbog čega kazuistička poredenja najpre do­
vode do beznadežnog haosa. Zbog toga sam se ne
tako nerado ograničio na elementarno j praktično.
pošto je samo u naj bliž m kontaktu sa svakodnevnom
empirijom moguće doći do donekle zadovol javaj uć('Q
sporazuma.
IX
ÑULIS« MONOLOG
1Ã Jung, Odabrana dela, III
PULIS« MONOLOG
Naslov se odnosi na Džejms Džojsa (James Joyce)
a ne na domišljatog lutalicu Homerovog doba, koji je
lukavstvom i delom uspeo da izmakne neprijatelj­
stvu i osveti bogova i ljudi i da se posle mučnog pu­
tovanja vrati svom ognjištu. Džojsov Ul is, Odisej, je
u najstrožijoj suprotnosti sa svojim antičkim imenja­
kom, nedelatna, samoopažaj na svest, da, samo oko,
uvo, nos, usta, taktilni nerv, bez izbora i bez inhibi­
cija prepušten zahuktanom, haotičnom, ludačkom vo­
dopadu duševnih i fizičkih datosti, a i ovo registru­
jući skoro fotografski.
Ulis2 je knjiga iz koje buja i vrvi 735 dugih stra­
nica; vremenska struja od 735 sati ili dana ili godina,
kOJe se sastoje iz jednog jedinog, besmislenog naj­
svakodnevnijeg dana, od duboko beznačajnog 16
juna 1904, u Dablinu u kome se, u suštini uzev, ništa
ne dešava. Struja počinje u ništavilu i završava u ni­
štavilu. Jedna jedina, čudovišno duga, krajnje zaple­
tena i na užas čitaoca nikada iscrpljena Strindbergov-
(1] Ovaj esej, prvi put objavljen u Evropskoj reviji, nije
naučna rasprava. Ako ga uprkos tome uvršćujem u zbirk11
Psiholo§ke rasprave, onda je to zbog toga što je Ulis bitan
i za naše vreme karakterističan document humain a mojI
mišljenje o tome je psihološki dokument koji pokazuje ko) t,
značajnu ulogu u mojim delima igraju ideje u praktiči H)
primeni na konkretni materijal. Moj esej ne samo da J
lišen naučnosti, već i svih didaktičkih namera i zbog tog;
čitalac treba da ga smatra samo subjektivnim i neobavezno
izraženim mišljenjem. (Primedba auwra).
" Englesko izdanje, 10. izd. Pariz, 1928.
¡b
227
ska istina o sutini čovekovog života? Možda o su­
štini, sigo, međutim, o deset hiljada površina i
njenih sto hiljada osenčenJa. Koliko dopire moj p
gled na ovih 735 strana nema smisaonih ponavlj anja.
ni jedno jedino duševno ostrvo mira gde bi blagona­
kloni čitalac, opijen sećanjima, mogao da sedne da
bi ponovo mogao da sa zadovoljstvom razgleda pre­
đeni put - recimo oko stotinu strana - pa makar
to bilo samo sećanje na jedno najobičnije mesto koje
bi se u tekstu neočekivano ponovo j avilo; ne, nemilo­
srdna, neprekidna struja kulja, dok njena brzina ih
neprekidnost narasta, sve do poslednjih 40 stranica.
čak do gubitka interpunlcije da bi dovela do strašnog
izraza zagušujuću, do nepdnošljivosti prepunu ili na­
petu prazninu od koje staje dah. Ova krajnje bezna­
dežna praznina je osnovni ton cele knjige. Ona ne
počinje i ne završava samo u ništavilu, ona se i sa­
stoji od samih ništavila.3 Sve je pakleno ništavno,
kada se knjiga posmatra sa ugla tehničkog umetnič­
kog dela, onda je to upravo briljantan izrod pakla.
Imao sam starog strica, koji je mislio sasvim pra­
volinijski. Jednom me je sreo na ulici i zapitao: »Znaš
li čime đavo muči duše u paklu?« Pošto nisam znao.
on mi reče: »Pušta ih da čekaju. « To reče i nastavi
svojim putem. Ovoga sam se setio kada sam prvi put
zaorao kroz Ulisa. Svaka rečenica je očekivanje koje
se ne ispunjava, najzad iz čiste rezignacije čovek ne
oekuje više ništa i na svoj ponovni užas postepeno
j e siguran da je to stvarno tačno. Stvaro se ne dešava
ništa, ne proističe ništa,5 a ipak se od strane do strane
provlači potajno očekivanje nasuprot beznadežnoj re­
zignaciji. Tih 735 stranica, koje ne sadrže ništa, ne sa­
stoje se od belog, čistog papira, već od naštamplmog.
sitnog teksta. Covek čita i čita, i smatra da razume
ono što čita. Ponekad čovek propada kroz neku va-
3
Joyce to sam izražava (Work in Progress, u: transition.
Pariz) : We may come, touch and go, from atoms and ifs, but
�Fe Q t be odds without ends ..
, Curtius (James Joyce und sen Ulysses, ZUrich, 1929)
naziva UHs "knjigom Lucifera . . . To je delo Antihrista ..
" Curtius: »Metafizički nihilizam je substancija Džojso­
vog dela.«
228
zdušnu rupu u novu rečenicu - ali čovek se navi­
kava na sve kada j e j ednom dostigao pravi stupanj
odanosti. Tako sam i ja sa beznađem u srcu čitao do
1 35. strane, pri čemu sam dva puta zaspao. Nečuvena
raznolikost Džojsovog stila deluje j ednolično i uspav­
ljuj uće. Citalac se ne sreće ni sa čim, sve s okreće
od njega i ostavlja mu samo da blene za onim što je
nestalo. Katkad oživi ali ne zadovolj an samim sobom,
već ironično, sarkastično, otrovno, prezirno, tužno,
oajno, ogorčeno i stoga destruktivno privlači sim­
patije čitaoca ukoliko spasonosni s ne prekine ovo
rasipanje energije Dospevši do 135. strane', zapao
sam u duboki san, posle različitih herojskih napora
da se približim knjizi ili da joj »udovoljim« kako s
to obično kaže. Kada sam se posle dužeg vremena
probudio, moje mišljenje se izbistrilo toliko da sam
počeo da knjigu čitam od pzadi. Ova metoda se p­
kazala primenIjivom kao i uobičaJena metoda, to
jest knjiga s može čitati i straga, pšto u njoj nema
napred i nazad, nikakvo gore i dole. Sve je već tako
bilo ili može da bude u budućnosti. 1 Konverzacija s
s isto toliko uživanja može čitati ostrag, pošto s
time ne šteti poen a. Kao celina knjiga je uopšte
nema, a svaka rečenica je ponta. Covek može da
• Carobna re sa kojom sam utonuo u san nalazi Ñ
na str. 134. dole i 135. gore. Ona glasi : »that stonl effif1 in
frozen mUSIC, hored and terrible, of the humn form di­
" ine, that ett1 sImbol of wisdom and prophec which, it
aught that the imagination OT the hand of sculptOT has
wrought in maTble of soultTansfiguTed and of soultTan.fi­
{uring deseru to live, de.erve. to live.« Ode sam sanjivo
okrenuo još jenu stranicu I pgle mi Ñ zaustavio na sle­
deem mestu: »a man suppie in combat: stonehore, stne­
barde, heart of stone«. Reenica B onosi na Mojsija koga
nije zsenlla mo Egipćana. OVe reenic Ü sdržale narko­
tikum koji je is ljučio moju svest, pt su pdstakle u
meni jo. nesvetan tok misli koji je smo remetio svest.
Kako sam kasnije otkrio, ovde mi je prvi put zasvetlela
pznaj a autorovog stava i konačne ideje njegovog dela.
* Vrhunac do ti!e u: Wok in progress. Carola Gieion­
-Welcker pgodno kaže: .Stalno dolazeće ideje obučene u
veit promenljivo i menjano ruho projektovane u apslut­
no irealnu ster. Vree, prostor.« (Neue SchweizeT Rund­
schau, ZUrich, 1929).
229
Psihoterapeut, kao j a, uvek s bavi terapijom,
pa i sb samog. Prenadr8enost znači: »Ti još nisi
sgledao stvar. « Zbg toga čovek treba da prati svoJ
bes i širi naokolo ono što loše rasploženje donosi :
ta bezbrižnost, ta bzobirost u odnosu na dobrona­
merni, shvatljivi, �obroudni i pravični pokušajU
jednog obrazovanog, inteligentnog predstavnika čita­
lačke publike. Taj solipsizam ide m na nerve. To je,
dakle, ta hladnokrvna ogoljenost njegovog duha, koji
izgleda da je potekao iz ephe gmizavaca - zabav­
ljanje u i sa sopstvenom utrobom - kameni čovek,
upravo onaj Mojsije kamenih rogova, kamene brade
l skamenjene utrobe, koji u okamenjenom spkoj­
stvu okreće leđa kako Pantenonu tako i minulom
blagostanju i na taj način bezbožno vređa najlepša
osećanja čitaoca.
Iz ovog okamenjenog podzemnog sveta izranja
vizija peristaltične, zmijoliko ustalasane pantljičare,
koja deluje jednolično zbog svog večitog stvaranja
proglotida. Douše, nijedna proglotida ne liči sasvim
na drugu, ali su ipak do zamene slične. U svakom,
pa i najmanjem odsečku knjige Džojs je sam a isto­
vremeno jedini sadržaj poglavlja. Sve je novo i uvek
prisutno od početka. Kakva vezanost za prirodu! Ka­
kvo bgatstvo i kakva -dosada! Dž m j. osdn_
c suza, ali to · p o d, koju ne bi
mo la da rodi ni na· zlobni' a banal
.
f dosada
· r.pusto zavijanje vetra oko grebena Hebrida,
izlazak i zalazak sunca u Shari, šum mora - sasvim
tačno, kako Kurcijus kaže »motivi Vagnerove muzi­
ke« a ipak večito ponaVljanje. Uprkos zapanjujuće
raznolikosti kod Džojsa ima (nenamerih?) motiva.
On, možda, ne bi želeo da ih ima; pošto kauzalnost
kao i finalnost u njegovom svetu nemaju ni prostora
ni smisla, isto onoliko malo kao i vrednosti. Motiv s
neizbežni, oni su kostur svih duševnih zbivanja pa
ma kako se čovek trudio da zbivanju ispije du§u, što
Džojs konsekventno i čini. Sve se pojavljuje kao da
je bez duše, sva topla k je ohlađena i u čeličnom
I ¡ C
urtius: »Autor je izbegao sve ono �to bi čitao
moglo da olala razumevanje.c
232
egoizmu protiču zbivanja - i to kakva zbivanja! U
svakom slučaju ništa prijatno, radosno, puno nada­
nja, već sivo, odvratno, grozno, patetično, tragično i
ironično, sve doživljaji mračne strane, u toj meri ha­
otični da se povezanost motiva mora tražiti lupom.
A ipak ovi postoje, najpre u obliku nepriznatog re­
sentimenta lične prirode, ostaci na silu preseene
istorije mladosti; ruine istorije duha uo�te koja eks­
hibicionistički nudi ·zablenuto mnoštvo nemilosrdno
ogoljenih bivstvovanja. Religijska, erotka i porodič­
na predistorija ogledaju se na mutnim pvršinama
struje događaja; pa čak raspad njegove ličnosti po­
staje očigledan u banalno-materijalnom osećaj nom
čoveku Blumu i skoro gasovitom, spekulativnom du­
hovnom čoveku Stivenu Dedalu, od kojih prvi nema
sina a drugi oca.
Može postojati neki tajni poredak ili saobraže­
nost poglavlja - u ovom pogledu postoje na izgled
osnovane sumnje12 - u svakom slučaju ove su tako
dobro skrivene da u početku nisam ništa zapazio od
svega toga. Moja razdražena nemo s uopšte nije nl
interesovala za to, Isto toliko malo koliko i za jedno­
ličnost bIlo koje prosečne ljudske komedije.
Uhs, koga sam već 1 922. godine imao u rukama
i posle ne tako dugog čitanja razočarano i ljutito od­
bacio, dosađUje mi i danas kao onda. Ali zašto pišem
o njemu? Ovo bih isto tako malo uradio kao o bilo
kom obliku »surrealisme« (Jt je surrealisme?) koji
prevazilazi moj um. Pišem o Džojsu pošto me je izda­
v č neoprezno zapitao šta mislim o njemu, odnosno
Ulisu, o kome su, kao što je poznato, još podeljena
mišljenja. Neosporo je jedno da je UHs knjiga od
de et izdanja i da se njen autor čas diže u zvezde čas
proklinje. Ali on stoji u centru diskusje i zbg toga
u svakom slučaju znači fenomen, pored koga psiho­
logija ne bi trebalo da prođe bez daljnjega. Džojs ima
znatnog uticaja na savremenike. A t je činjenica š
s se najpre najviše interesovao za Ulisa. Da je ova
knjiga nečujno i bez traga nestala u dubinama zab­
rava, SIgurno je više ne bih vraćao - izdašno me je
IZ
up.
Curlus, 1. c., p. 25, i Gilbert, 1. c.
233
lj utila, malo me zabavlj ala, medutim. uglavnom mi je
značila preteću dosadu; naime, plašio sam se da ona
rađa negativnu stvaralačku ćud, pošto je na mene
delovala samo negativno.
Ali ja sam pun predtbeđenja . .
Ja sam psihijatar
a to znači profesionalnu predubeđenost naspram svih
psihičkih pojava. Ali opominjem čitaoca da to nije
tačno: čovekova prosečna tragikomedija, hladna.
tamna strana bitisanja, mučno sivilo psihičkog nihili­
zma su moj svakodnevni hleb, izvedena melodija.
bljutava i bez draži. Ne potresa me i ne obuzima me
ništa od toga, pošto isuviše često moram profesional­
no da pomažem takvim kukavnim stanjima. J a mo­
ram stalno da činim nešto protiv toga i da samilost
pružim samo tamo gde mi čovek ne okreće leda.
² Ulis« mi okreće leđa. On ništa ne želi ; on hoće da
svoju beskonačnu melodij u dalje peva do u besko­
načnost, melodiju koju poznajem do presićenosti, za­
jedno sa stalno ponavljanim sistemom člankovitog
vegetativnog mišljenja i delatnošću mozga ograniče­
nim samo na opažanje, stanje koj e hoće da potvrdi
samo sebe i ne pokazuje nikakvog nastoj anj a rekon­
strukcij i. (
C
italac se oseća neprijatno prevarenim).
Destruktivno izgleda da je postalo samo sebi cilj.
Ali ne samo to, već i »simptomatologija« ! Isuviše
poznato zvuči : to su beskrajni spisi duševnih bolesni­
ka koji raspolažu fragmentarnom svešću i zbog toga
pate od totalne nekritičnosti i atrofije vrednosti. Ali
na mesto toga često se javlja povišenje čulne delat­
nosti ; naj brižlj ivije posmatranje, fotografsko pamće­
nje opažanja, čulna radoznalost, put spolja i unutra
i prevaga retrospektivnih motiva i resentimenta, de­
lirantna mešavina subjektivno psihičkog sa objektiv­
nom stvarnošću, prikaz koji svoj i m neologizmima.
fragmentarnim citatima, zvučnim i govornim asoci­
jacijama, abruptnim prelazima i smisaonim prekidi­
ma uopšte ne obraća ni najmanje pažnje na čhaoca
uz atrofiju osećanja
1
3 koja ne preza ni od jedne be­
smislenosti, ni od kakvog cinizma. Laiku neće biti
!
º Gilbert. I . C.. p. 12 govori o . hotimičnom smanji va­
nju osećanja«.
234
naročIto teško da sagleda amllogiju šizofrenog pSihič­
kog stanja sa onim u Ulisu. Sličnost je čak tako opa­
sna da će nezadovo Jni čitalac lako odbaciti knjigu
sa dijagnozom »Šizofrenija«. Psihijatru je analogija
frapantna; pa ipak on će istaći da u adljivo nedostaje
za duševno bolesn� ra c.
stereotipija. Ulis je sve drugo, samo ne jednoličan u
smlslu ponavljanja. (To nije oprečno ranije rečenom.
Covek uopšte ne može reći nešto protivurečno o ULi­
su). Izlaganje je konsekventno i tečno, sve je pokret­
no a ništa nije fiksirano. Celinu nosi podzemna, živa
reka, koja pokazuje jedinstvene tendencije i najstro­
žiji izbor; nepogrešivi znak postojanja jedinstvene.
lične volje i ciljno usmerene namere. Duhovne funk­
cije se ne poj avljuju spontano i bezizborno, već pod­
ležu najstrožijoj kontroli. Uvek i svuda su forsiran�
funkcije opažanja, percepcija i intuicija, dok su isto
tako konsekventno potiskivane funkcije donošenja
uda, mišljenje i osećanje. Ovi poslednji se pojavljuju
samo kao sadržaji, kao objekti opažanja. Opšta je
tendencija istaći zasenčenu sliku duha i sveta, upr­
kos čestom neostvarenom iskušenju da se podlegne
iskrsloJ lepo ti. To su crte koje se ne mogu naći kod
običnog duševnog bolesnika. Ostao bi nam, dakle, još
neobični duševni bolesnik. Ali za ovog psihijatru ne­
dostaju kriterijumi. Duševna nenormalnost može biti
i zdravlje neshvaćeno od prosečne pameti ili nadmoć­
na duhovna snaga.
Nikada mi ne bi palo na pamet da izjavim da je
Uhs šizofreni produkt. Osim toga time ne bismo ništa
dobili, pošto želimo da saznamo zašto Ulis ima tako
veliki uticaj, a ne da li je autor šizofren u lakšem ili
težem stepenu. UHs je isto toliko malo bolesni pro­
dukt kao cela moderna umetnost. On je u najdubljem
smislu »kubističan«, budući da se crtež stvarnosti
rastvara u nesagledivo kompleksnu sliku, čiji je
osnvvni ton seta apstraktne stvarnosti. Kubizam nije
bolest već tendencija da se stvarnost prikaže grotes­
kno predmetno ili isto tako groteskno apstraktno.
Ovome je samo analogija klinička slika šizofrenije,
budući da šizofreni bolesnici na izgled imaju istu ten-
235
denciju da otuđuj u stvarost, ili obruto, da se otu­
đuju od stvarnosti. �od njega svakako p pravilu ovo
nije primetna namera, već simptom koji nevoljno
proističe iz prvobitnog raspada ličnosti u lične frag­
mente (takozvani autonomni kompleksi) . Kod moder­
nog umetnika nije individualna blest ta koja pro­
uzrokuje ovakvu tendenciju, već pjava odredenog
doba. Ona ne sluša individualni impuls, već kolek­
tivno strujanje, koje sigurno nema svog izvora nepo­
sredno u svesti, već mnogo pre u kolektivno nesve­
snom moderne psihe. Pošto s radi o kolektivnoj p
javi, ona se identično odražava na najrazličitija pod­
ručja, u slikarstvu kao u literatun, u skulpturi kao
u arhitekturi. (Uostalom karakteristično je da j e du­
hovni otac ove pjave bio stvari duševni bolesnik
- van Gog) .
Sakaćenje lepte i smisla pomoću groteskne
stvarosti ili pomou isto tako groteskne nestvarosti
kod bolesnika je posledična pjava razaranja njegove
ličnosti, dok je kod umetnika stvaralačka namera.
Daleko od toga da u svom umetničkom stvaranju do­
živi izraz razaranja svoje ličnosti, moderi umetnik
upravo u razorenom nalazi jedinstvo svoje umetničke
ličnosti. Mefistofelovski preobraćaj smisla u besmi­
so, lepote u ružnoću, besmisao koji skoro blno liČl
smislu i upravo dražesna lepota ružnog, izražavaju
stvaralački čin, koji u sličnom opsgu još nije doži­
vela istorija duha, iako ovaj čin p sebi ' za sb nije
ništa principijelno novo. Nešto slično zapažamo u
perverznom menjanju stila Amenofisa IV, u glupj
simbolici jagnjenceta prvašnjeg hrišćans va, u jad­
nom ljudskom obličju prerafaelistlčkog primitivizma
i u pretrpanim šarama razmahanog baroka. Uprkos
krajnje različnosti sve ove epohe imaju unutrašnju
srodnost - to s stvaralačka vremena inkubacije,
čiji je smisao nedovoljno objašnjen pmoću kauzal­
nog psmatranja. Ovakve kolekt'Ne psihološke p­
jave otkrivaju svoJ smisao smo onda, kada se po­
smatraju kao anticipacije, to jest teleloški.
Epoha Amenofisa (HNATON) je kolevka mono­
teizma, koji s oržao u svetu zahvaljujući jevrejskoj
236
tradiciji. Varvarski infantilizam ranog hrišćanstva
nije značio mšta drugo do preobražaj Rimke imp­
rije u bžju državu. Primitivni ljudi su prava pret­
hodnica oređene, iz sveta nestale još u ranoj antici
nečuvene telesne lepote. Barok je poslednji živi cr­
kveni stil koji u svom samouništenju najavljuje nat­
krilj avanje srednjovekovnog dogmatkog duha nauč­
nim duhom. J edan Tiepolo, koji već dostiže opasnu
granicu slikarskog prikaza, posmatran kao umetnička
ličnost uopšte nije slučaj na pojava, već radi u stva­
ralačkoj celovitosti na razlaganju koje je pstalo ne­
ophodno. Tudenje ranih hriŠana od umetnosti i na­
uke, to svojevremeno za ove ljude nije značilo gubi­
tak, već ljudsku dobit.
Zbog toga ne smo Ulisu već i njemu duhovno
srodnoj umetnosti smemo da pripišmo pzitivnu
stvaralačku vrednost i smisao. U odnosu na rušenje
dosadašnjih kriterijuma lepote i smisla UHs natkri ­
ljava sve do sada postojeće. On vređa pridošlo oseća­
nje, on brutalizuje dosadašnja očekivanja od smisla i
sadržaja, on je poruga svake inteze. Bilo bi zlona­
merno u njemu čak i tragati za bilo kakvom sintezom
ili uobličenošću, pošto bi se u tom slučaju - ako bi
Plo z rukom da se dokažu tako nemoderne tenden­
cije ¯ Ulisu mogla dokazati osetljiva estetska gre­
ška. Sve što čovek ima da izgrdi u Ulisu samo doka­
zuje njegov kvalitet, pošto grdi iz resentimana nemo­
dernog koji neće da sagleda šta mu » bogovi« j oš » mi­
lostivo skrivaj u«.
Ono što s ne može ukrotiti, ono neuhvatljivo,
ono što je kod Ničea nabreklo u dionisičkom prebi­
lju i preplavilo njegov psihološki intelekt, najzad. s u
čistom obliku sreće u modernoj umetnosti. Cak i naj­
tamnije faze Fausta II, pa čak Zaratutra i Ecce Homo
žele da ovako ili onako preporuče svet. Ali tek su mo­
derni postigli da stvore umetnost pleđine ili pole­
dinu umetnosti, t j est onu umetnost koja se više ne
preporučuje niti glasno a još manje tiho, koja konač­
no jano govori zbog čega u stvari više neće da sara­
đuje, koja govori sa onom upornom protuvoljom, koja
s kod svih prethonika modernoga (ne zaboraviti
237
t ¯
Heiderlina!) doduše bojažljivo ali primetno ometaju­
ći pomaljala i dovodila do raspadanja starih ideala.
Sigurno je nemoguće jasno sagledati o čemu se
radi samo na osnovu posmatranja pojedinačnih pod­
ručja. Nemamo posla samo sa jednim jednokratnim
udarom koji je usledio negde na određenom mestu,
već sa skoro univerzalnim preslojavanjem modernog
čoveka, koje očigledno potresa ceo stari svet. Pošto,
na žalost, ne možemo da sagledamo budućnost, to ne
znamo koliko još - u najdubljem smislu te reči -
pripadamo srednjem veku. Ako smo - posmatrano
sa više osmatračnice budućnosti - još do ušiju za­
glibljeni u srednji vek, onda me to ne bi čudilo, jer
samo takvo stanje stvari moglo bi da objasni zašto
postoje knjige ili umetnička dela tipa Ulisa. To su
preko svake mere drastična purgativa čije bi potpu­
no dejstvo bilo pucanj u prazno da ne nailazi na od­
govarajući uporan i skriven otpor. To je određena
vrsta psiholoških drastičnosti koje imaju smisla samo
tamo gde se radi o najžilavijem ili najčvršćem mate­
rijalu. Sa Frojdovom teorijom imaju zajedničko to
što fanatičnom jednostranošću podrivaju vrednosti
koje su i tako već malo uzdrmane.
Na izgled od skoro naučne objektivnosti, delom
čak koristeći »naučni« rečnik, Ulis je stvarno nena­
učno jednostran, on je čista negacija. Ali kao takav
stvaralački. On je stvaralačka destrukcija, nikakva
herostratska gluma, već ozbiljan trud da se stvarnost,
bilo kakva da je, poturi pod nos savremenicima, ne
zlonamerno već sa nedužnom naivnošću umetničke
objektivnosti. Knjiga se miro sre nazvati pesimi­
stičkom i ako se na krajnjem kraju, otprilike na po­
slednjoj strani kroz oblake probija spasilačka sve­
tlost. To je samo jedna strana protiv 734, koje su sve
izrasle iz pakla. Tu i tamo svetluca po koji divan kri­
stal u crnoj kaljuzi, pri čemu i nemodernom može
biti jasno da je Džojs umetnik koji »može« - što kod
današnjih umetnika ni u kom slučaju nije samo po
sebi razumljivo - koji je čak . majstor; ali majstor
koji se iz viših ciljeva skrušeno lišava svojih moguć­
nosti. Džojs je i u preokretu (ne mešati sa » konver-
238
tovanjem«) ostao pobožni katolik - svoj dinamit
uglavnom koristi za crkve ili za inače od crkve stvo­
rene ili njom uplivisane psihološke strukture. Njegov
»protiv« svet je visokosrednjovekovna, sasvim pro­
vincijska, eo ipso katolička atmosfera Erina, koja
grčevito pokušava da osvoji svoju političku samo­
stalnost. Iz svih zemalja o kojima je pisano u Ulisu
autor je verno i netremice posmatrao majku crkvu i
Irsku, koristeći stranu zemlju samo kao sidro koje
mora da osigura njegov brod pred vrtlozima njego­
vih irskih reminiscencija i resentimenata. Ali svet ga
- bar u Ulisu - nije nikada dostigao, čak ni kao
ćutljiva pretpostavka. Ulis ne traži svoj u Itaku, već
naprotiv on čini očajničke napore da se oslobodi svog
irskog rođenja.
Zapravo jedno samo lokalno interesantno rađa­
nje, koje je ostali svet moglo da ostavi hladnim. Ali
ono nas ne ostavlja hladnim. Lokalni fenomen iz­
gleda da je više ili manje univerzalan, sudeći po nje­
govom savremenom dejstvu. Dakle, on mora da sa­
svim odgovara savremenicima. Mora da postoji
Zajednica Moderne, koja je toliko brojna da su njeni
članovi uspeli da od 1 922. godine progutaju deset
izdanja Ulisa. Knjiga mora da im nešto kazuje,
možda čak nešto i otkriva, nešto što pre toga nisu
znali i nisu osećali. Njima knjiga nije bila pakleno
dosadna, već ih je podstakla, osvežila, poučila, pre­
obratila ili obrnuto, očigledno prenela u neko pri ­
Jatno stanje koje je omogućilo čitaocu da bez mržnje
pažljivo pročita knjigu od 1 . do 735. strane i to bez
fatalnih napada pospanosti. Zbog toga podozrevam
da srednjovekovna, katolička Irska ima meni do sada
nepoznato, beskonačno veće prostranstvo nego što je
dato na običnim geografskim kartama. Taj katolički
srednji vek sa svojom gospodom Dedalusom i Blu­
mom izgleda da je tako reći univerzalan, to jest mora
da postoje klase koje su, kao UHs, toliko vezane za
lokalni duh da je Džojsu bio potreban eksploziv da bi
probio njihovu hermetičku izdvojenost. Ubeđen sam
da je tako - još uvek smo duboko u srednjem veku.
Tu nema šta da se drmusa. Zbog toga su bili po-
239
trebni takvi negativni prorol kao DžoJs (ili Frojd)
da bi predrasudama ispunjenim srednjovekovnim sa­
vremenicima predoili stvarnost.
Ovaj gigantski zadatak naravno da bi loše ispu­
nio onaj ko sa hrišćanskom blagonaklonošću nevoljno
pkušava da zaustavi pogled na tamnoj strani sveta.
To bi dovelo do sasvim neangažovane »izložbe«. Ne
- Džojs je u tome majstor - ovo otkrovenje mora
da se odvija sa odgovarajućim stavom. Jedino na taj
način se izaziva igra negativnih emoionalnih snaga.
Utis pkazuje način na koji s mora izvršiti Ničeov
»zahvat sramotnog skravljenja hrama«. On to čini,
hladno i stvarno, toliko »bezbožno«, kako sam Niče
nije ni sanjao. A sve ovo sa tihom, ali skroz tačnom
pretpostavkom da fascinantno dejstvo lokalne du­
hovnosti nema nikakva posla sa razumom već samo
sa emoijama. Covek ne treba da se zbuni pomislivši
da Džojs pokazuje j ezivo pust, bezbožni i bezdušni
svet i da je zbog toga neshvatljivo ako je neko u
stanju da iz njegove knjige izvuče bilo kakvo osve­
ženje. Ma kako zvučalo čudno, ipak je tačno da je
Ulisov svet bolji od onog sveta koji je beznadežno
vezan za turobnost svog lokalnog rođenja. Ako i pre­
teže zlo i destruktivno, ipak ono živi u svetlu pored
ili čak možda iznad »dobrog«, davnašnjeg »dobrog«,
koje se, međutim u stvarnosti pokazuje kao netrpe­
ljivi tiranin, kao iluzionistički sistem predrasuda, koji
užasno sužava moguće carstvo stvarog života i na
sve one, potčinjene ovakvom sistemu. vrši trajno ne­
pdnošljivo nasilje nad mišljenjem i savešću. »Pobu­
na robova u moralu« bio bi Ničeov moto za Ulisa.
Spasenje za potčinjenog je »objektivno« upoznavanje
svog sveta i svog bivstvovanja. Kao što se i salonski
bljševik raduje svom neobrijanom licu, tako je i
sputani duh srećan kada jednom može objektivno da
kae kako je u njegovom svetu. Dobro delo je za­
slepljenom podariti tamu a beskrajna pustinja je raj
za sužnja. Za srednjovekovnog čoveka znači naprosto
iskupljenje da jednom više ne bude lepo, dobro i
razumno; jer za čoveka senke ideali nisu stvaralačka
dela niti svetionici na visokim brdima, već čuvari
240
ltege i reda i zatvori, neka vrsta metafizičke plicije,
prvobitno izmudrovana gore na Sinaju o strane
Mojsija, tiranskog voe horde. a zatim spretnIm blc­
fom nametnuta čovečanstvu.
Kauzalno posmatrano Džojs je žrtva katoličkog
autoriteta, telel�ki, meutim, reformator kome jc
privremeno dovoljna negacija; protestant koji do
dalj nega živi od svog protesta. Ali za Modernu je
karakteristična atrofija osćanja koja s, shono
iskustvu, sree kao reakcija uvek tamo gde je bi lIJ
prisutno suviše a posebno suviše lažnog osećanja
Bezose<ajnost Ulisa dozvoljava zaključak beznadežno
senl1mentalnoti. Da li je čovek danas stvaro jo:
tako sntimentalan?
Opt pitanje na koje bi trebalo dati odgovor i7
Jedne daleke budućnostl. Uostalom imamo nekog
oslonca za tvrdnju da obmana naših sentimenata po­
sduje sasvim nedolične proprcije. Pomislite samo
na upravo katastrofalnu ulogu ppularnih sentime­
nata u vreme rata! Pomislite samo na našu takozva­
nu humanost! Kako je svaki pjedinac bepmoćna
žrtva svog sentimenta, ali žrtva koja nije vrena
žaljenja, o tome bi zapravo najviše mogao da kaže
psihijatar. Sentimentalnost je nadgradnja brutalno­
sti. Bezosećajnost je tome odgovarajuća protivpzi­
cija, koja neminovno pati od istih nedostataka. Uspeh
Utisa dokazuje da l njegova bezosećajnost deluje p­
zitivno, zbg toga se mora zaključiti da postoji višak
sentimenta, čije prigušivanje individui izgleda pod­
nošljivo. Ja sam isto tako duboko ubeđen da nismo
ogrezl i samo u srednjem veku već i u sentimentalno-
tl, i da zbog toga moramo smatrati sasvim shvatlji ­
vi m ako se pojavi prorok kompenzatorne bezosećaj­
nosti nae kulture. Proroci su uvek nesimpatični i po
pravilu i maju loše manire. Ali ponekad oni pgađa­
j u. Kao što je pznato i ma vel i kih i malih proroka;
kojima pripada Džojs, o tome će odlučiti istorija.
Umetnik je razglasnik duševnih taj ni njegove epoht.
nevoljno, kao svaki pravi prorok, ponekad nesvestan
kao mesečar. On uobražava da govori iz samoga
¡h ì \I Dþ, LaOtRD0 O0¡0. l 1 l
24 1
sebe, ali duh epohe je vodič njegovih reči a ono što
ovaj kaže jeste, jer dejstvuje.
Ulis je document humain našeg vremena i još
više ¯ on je tajna. Doduše, tačno je da on može oslo­
boditi duhovno podjarmljene, a da njegova hladnoća
može da zaledi do srži sentimentalnost, pa čak i nor­
malna osećanja. Ali ova lekovita dejstva ne iscrplju­
ju njegovo biće. Da je samo zlo kumovalo delu je
interesantan aper�u, ali nije dovoljan. Unutra je i ži­
vot, a život nikada nije samo zlo i razaranje. Doduše
sve što najpre možemo obuhvatiti u knjizi je nega­
tivno i razorno, ali čovek naslućuje nešto neshvatlji­
vo, neku tajnu svrhu što joj daje. smisao a samim tim
i dobro. Da li bi ovaj šareni tepih satkan od reči i sli­
ka na kraju trebalo da bude »simboličan«? Za ime
sveta, ja ne mislim na alegoriju, već na simbol kao
izraz neshvatljive bivstvenosti. Kada bi to bilo sim­
bolično, onda bi skriveni smisao morao bilo gde da
zasvetluca kroz čudnovatu građu, tu i tamo morali
bi da zabruje zvuci koje je čovek načuo u drugim
vremenima i na drugim mestima, pa bilo to u retkim
snovima ili tamnim mudrostima zaboravljenih naro­
da. Ova mogućnost se ne može osporiti, ali ja za nju
nisam našao ključ. Naprotiv, knjiga mi izgleda da je
napisana sa najvećom svesnošću; to nije nikakav san
niti otkrovenje nesvesnog. Cak je sa izrazitijom na­
mernošću i sa isključivijom tendencijom nego što j e
Ničeov Zaratustra i l i Geteov Faust II. To je svaka­
ko razlo
g
zbog čega Ulisu nedostaje simbolični ka­
rakter.
C
ovek doduše naslućuje arhetipsku pozadinu;
iza Dedalusa i Bluma stoje večite figure duhovnog j
čulnog čoveka, gđa Blum verovatno prekriva u ovo­
stranost upletenu Animu, sam Ulis bio bi junak -
ali delo ni na koji način ne cilja na ove pozadine već
upravo dalje od toga, u najširu i najj asniju svesnost.
Knjiga očigledno nije simbolična i neće da bude ni
pod kojim uslovima. Ako bi uprkos tome bila simbo­
lična u izvesnim partijama, onda bi to značilo da j e
uprkos najvećem oprezu probilo autorovo nesvesno.
Jer »simbolično« znači da u objektu, bio on duh ili
svet, skriveno postoji neshvatljiva, moćna suština, i
242
čovek čini uzaludan napor da izvan njega postojeću
tajnu svrsta u neki izraz. U ovu svrhu on mora da
se posveti objektu svim svojim duhovnim snagama i
da prodre kroz sve svetlucave opne da bi na svetlo
dana izneo zlato, lj ubomorno skriveno u nepoznatim
dubinama.
Ali najpotresnije u Ulisu je da se iza hiljada
opni ništa ne skriva, da se on ne obraća ni svetu ni
duhu i da hladno kao mesec, posmatrajući sa ko­
smičkih daljina, 1 4 pušta da se odvija komedij a posto­
j anja, bivstvovanja i proticanja. Ja se uistinu nadam
da Ulis nije simboličan, jer bi inače promašio svoj
cilj. Kakva bi to morala biti strašljivo čuvana tajna
koja je sa besprimernom brižlj ivošću skrivana na 735
nepodnošljivih strana? Bolje ,čovek da ne gubi vre­
me i trud u besplodnom kopanju za blagom. Iza toga
ne sre biti ničega jer bi inače naša svest bila po­
novo uvučena u duh i svet, ponavljajući u večnost
Mrs. Dedalusa i Bluma, zaluđen a od deset hiljada
površina. To upravo Ulis želi da spreči ; on želi da
bude oko čija moć viđenja slabi i raste sa mesec om ,
svest odvojena od objekta, neosvojena niti od bogo­
va niti od pohote, koj u ne vezuje ni ljubav ni mržnja,
ni ubeđenje ni zabluda. UHs ne kaže ali on to čini :
izdvajanje svestil5 je cilj koji se nazire iza maglene
zavese ove knjige. To je svakako tajna nove svesti
sveta, koja će biti jasna onome ko nije savesno pro­
čitao 735 strana, već 735 dana svoj svet i svoj duh
posmatrao Ulisovim očima. Ovaj vremenski period
treba shvatiti simbolično - »vreme, vremena i polu­
vreme« - potrebno je da bude dovoljno dugo vre­
mena, neodređenog trajanja, u kome se odvija preo-
, bražaj . Izdvajanje svesti - homerovski - veličan-
14 Gilbert, 1. c., p. 406: Þ • • • posmatrajući kosmos tako
reči okom božjim«.
1 5 Gilbert, 1. c., takođe podvlači ovo izdvajanje. On kaže
na str. l l : .Vedro izdvajanje određuje držanje pesnika.« (Iza
reči »vedro« morao bih staviti znak pitanja). "Sve duhovne
ili materijalne, uzvišene ili bezvredne činjenice za umetni­
ka imaju istu vrednost. Ovo izdvajanje, koje je isto tako
apsolutno kao i ravnodušnost prirode prema njenim stvo­
renjima, svakako je jedan od uzroka U1isovog »realizma«.
Îb"
243
tvem stradalnik Odisej, ploveći kroz k anac mora
izmedu Sile i Haribde, izm du la\, ' nnata duh i v ­
ta ¯ u dablin kom paklu - izmeu oa Džon Kon­
mia i vicekralja I rske »izgužvana c dulja koju odmah
pnovo bace« a koja otpliva niz Lifej : »Elijah . . .
skiff, light crumpled throwaway, sa il e eastward by
flanks of ship and trawIers, amin an archiplago
of corks beyond new Wapping tr et past Benson's
ferry, and by the thremasted honer Roseveal!
from Bridgewater with bricks. , "
O o izdvajanje svesti, ova d persnalizacija lič­
nosti, da li to može biti Itaka Džojsove Odlseje?
Može se pmisliti da u svetu samih ništavila pre­
ostaj e j edino Ja, Džejms Džojs. Ali niste li primetili
da se među svim tim kobni m senkama J a �reće j edno
jedino stvarno Ja? Sigurno. svaka figura u Ulisu je
nenadmašno stvarna, one i ne mogu biti drugačije
nego što su; on su to u svakom pogledu a ipak ne­
maj u Ja, nijenu akutno svesnu, l j udsku centralnu
tačku, ono Ja-ostrvo optočeno toplom krvlju srca.
koje je, iako tako maleno, i pak toliko životno važno
Svi ti Dedalusi, Blumovi, Harisi, Linči, Maligani i
već kako se zovu, svi oni govore i kreću s( kao u za­
jedničkom snu, koji nigde ne počinje i nigde se ne
završava, koji je zato samo tu što ga sanja » Niko'"
nevidljivi Odisej . Niko ne zna, a ipak svi žive zato
što ih j edan Bog poziva da žive. Takav je život i zbog
toga su Džojsove prilike tako stvarne - vita som­
nium breve. Ali ono Ja, koje ih sve obuhvata, nigdl
se ne poj avljuje. Ničim se ne izdaje, nih kroz neki
sud, ni kroz kakav udeo, niti kroz antropomorfizam.
Uop'te se ne moze nači Ja stvaraoc ovih prilika. Iz­
gleda kao da s rasplinuo u bezbrojne figure Ulisa. ' :
A ipak i l i naprotiv upravo zato sv i svako, čak i izo­
stala interpunkcija završnog poglavlja, sve je sam
Džojs. Njegova oslobođena. posmatračka svest, kOJa
I ð
P
. 2
9.
U 1 7 Kao što sam Džojs kate ( A Portrait oj tite Art iSI U
N Young Man) : » Umetnik koji stoji kao Bog stvaranja M I I I
iza ili s onu stranu i l i iznad svog dela. nevidlji j<' i bl '
bÜ stvenog hvot a. rnvnodušan i ci.l t nokte,
bez
vremenski skup dogadaja o 1 6 Juna 1 94. goine
odsutno obuhvata jednim pogledom, mora da J
C
za
ovu poj avu rekla : at twam ai - to si ti - »ti �L
\'išem smislu - ne j a. ve Sopstvenost (Selbst) pošto
smo SopstvEnost obuhvata Ja i Np-Ja, donjI svet,
utrobu, »imagine. ct lares« i nebo.
Kada čitam UlLa . uvek mi se pred oima javlja
kineska lika Jogina, koj u j obja 'io Vilhel m (Wil­
helm), IZ čije glave izlazi 25 obličj a.l� Ova slika ilu­
struje du·evno stanje Jogina koji namera va d- M
olobodi svoga Ja, da bi prešao u potpunije, objektiv­
nije stanje bivstvovanja, u stanje » usamljenog, mir­
nog mesečevog koluta , u sat-čit-ananda, pojam po­
stojećeg nepstoj anja - poslednji cilj istočnjačkog
puta spaenja, dragoceni biser mudrosti Indije i Kine,
tražen i slavljen milenijumima.
"Zgužvana cedulja koja se odmah ponovo baca
pliva prema Istoku. Ova cedulja se tri puta sreće u
Ulisu, svaki put tajanstveno skopčana s »Elijasom.
( Ilija) . Dva puta se najavlj uje: ), Dolazi Jlija. « I stvar­
no on se poj avljuje u seni burdelja (koju Mari -
Middleton Murry ¯ s pravom upoređuje sa valpur­
gijskom noći) gde na američkom slengu saopštava
tajnu cedulje: »Boys, do it now. God's time is 1 2. 25.
Tell mother you'll b there. Rush your order and vou
play a shck ace. Join on right here! Bok through t
eternity j unction, the nonstop run. Just one word
more. Are you a god or doggone dod? If the second
advent came to Coney Island are we ready? Florryl'
Christ, Stephen Christ, Zoe Christ, Blom Christ,
Kitty Christ, Lynch Christ, ifs up t you t sense that
cosmic force. Have we cold feet about he cosmos? No.
Be on the side of the angels. Be a prism. You have
that omething within, the higher self. You can rub
shoulders with a Jesus, a Gautama, an Ingersoll. Are
you all in this vibration ? I sy you are. You once
nooble that, congregation, and a buck joy ride to
°� Wilhelm und Jung: Das Geheimnis der Gotdee'l
B1iite.

Flori (Florry), Z (Zoe) i Kiti (Kitty) Ü tri burdelj ­
« ke kurve, ostale Stivenove saputnice.
245
heaven becomes a back number. You got me? It's a
lifebrigtener, sure. The hottest stuff ever was. It's
the whole pie with jam in. I1's j ust the cutest snapp­
iest line out. It is immense, supersumptuous. It re­
stores. «!
O
Vidi se šta se ovde desilo: oslobođenje lj udske a
time i skopčano približavanje »božanskoj « svesti -
osnova najvišeg umetničkog učinka ULisa ¯ đavolski
se izobličava u pijanoj j azbini burdelja kada se nje­
na misao j avi u lj ušturi tradicionalnog obrasca reči.
Ulis, patnik i lutalica, čezne za svojim rodnim ostr­
vom, za samim sobom, buduć da se probija kroz po­
metnju 1 8 poglavlja oslobodivši se budalastog sveta
iluzija, »posmatrajući iz daleka« bez uzimanja uče­
šća. N a taj način postiže upravo ono što su postigli
Hristos ili Buda, naime pobedu nad budalastim sve­
tom, oslobođenje od suprotnosti, što je bila i Fausto­
va težnja. I kao što se Faust rastapa u višem žen­
skom, tako i u ULisu gđa Blum, koju Stjuart Džilbert
(Stuart Gilbert) s pravom naziva ozelenelom zem­
l jom, ima poslednju reč u njenom monologu lišenom
interpunkcije i njoj je dodeljena milost da posle svih
kreštavih đavolskih disonanci zabruji harmoničnim
završnim akordom.
Ulis je stvaralački Bog u Džojsu, pravi demiurg,
kome je pošlo za rukom da se oslobodi uplitanja L
svoj kako fizički tako i duhovni svet i da taj svet po­
smatra sa oslobođenom svešću. Prema ljudima Džoj­
sov Ulis se odnosi kao Faust prema Geteu, kao Za­
ratustra prema Ničeu. UHs je više Sopstvenost, koja
se iz slepog ostvarenj a sveta vraća u božanski zavi­
čaj . U celini u knjizi ne nastupa UHs, sama knjiga
je Ulis, mikrokosros u Džojsu, svet Sopstvenosti i
Sopstvenost sveta u j ednom. Ulis se može vratiti
samo onda kada je celom svetu okrenuo leđa, duhu
kao i fizisu. Tu zapravo leži dublja osnova Ulisove
slike sveta: To je 16. juni 1909, naisvakodnevniji i
najobičniji dan ovoga sveta, u kome će beznačajno
potencijalni ljudi neumorno reći i počiniti besciljnp

O
Podvukao Jung, p. 478.
246
stvari bez nekog početka i to sneno i snevano, pa­
kleno, ironično, negativno, ružno i đavolski, pa ipak
tačno -to je slika sveta koja čoveka može navesti na
ružne snove ili prouzrokovati kosričko raspoloženje
»pepeljave srede«, ili možda ono osećanje stvaraoca
sveta na dan 1. avgusta 1914. Prema optimizmu sed­
mog dana stvaranja Demiurgu mora da je bilo teško
da se 1914. dalje identifikuje sa svojim stvorenim de­
lom. Utis je pisan od 1 914. do 1 921 . godine - nikak­
vog osnova za neku posebno vedru sliku sveta a još
manje povoda da se ovaj svet zagrli sa puno ljubavi
(ali i od tada ne! ). Stoga nikakvo čudo što je stva­
ralac sveta u umetniku ocrtao negativnu sliku nje­
govog sveta, tako negativnu, tako blasfemično nega­
tivnu da je cenzura anglosaksonskih zemalja mora­
la da spreči skandal protivurečnosti sa izveštaj em
stvaranja sveta, tako da je jednostavno zabranila
Utisa! Tako je pogrešno shvaćeni demiurg postao
Odisej koji traži zavičaj .
Od osećanja u UtiStL ne može se naći mnogo šta,
što je sigurno prijatno svakom esteti. Ali postavimo
da Ulisova svest nije bila mesec, već Ja u posed u tre­
zvenog razuma i osećaj nog srca, onda put kroz 1 8
poglavlja ne bi bio samo nezadovoljstvo, već pravi
put patnje, a uveče bi ovaj lutalica, pokoren i očajan
zbog sve bede i sveg besmisla ovog sveta, pao u za­
grljaj Velike Majke koja znači početak i kraj života.
U Ulisovom cinizmu krije se veliko sažaljenje, trp­
ljenje j ednog sveta koji nije dobar i nije lep, koji je,
još gore od toga, beznadežan, pošto se valja kroz ve­
čito ponavljanje svakodnevnih j ednoličnih dana, no­
seći sobom svest u svojoj ludoj igri kroz sate, me­
sece, godine. Ulis se odlučio za rez koji treba da raz­
dvoji vezu svesti od nj enog objekta. On se oslobodio
učešća, uplitanja, opsena i zbog toga može da se
vrati. On je više od samo subjektivnog, ličnog izra­
žavanja mišljenja; pošto stvaralački genije nikada
nije jedan, već mnogi, on u tišini duše govori mno­
gima, čiji je on smisao i sudbina isto tako kao i
umetnikov.
247
Sada mi izgleda kao da sve negativno, » hladno­
krvno«, bizarno banalno, groteskno infernalno da se
to predstavlja vrlinu Džojsvog dela, zbg koje bi s
ono trebalo slaviti. Strahovita dosada i užasna mono­
tonija jednog neiskazno bogatog, bezbroj puta face­
tiranog jezika u poglavljima koja se šunja]u kao
pantl] ičara, epski su veličanstveni, prava Mahabha­
rata nedovoljnosti jednog ljudskog ćoškastog sveta i
njegovih budalasto đavolskih osnova. »From drains,
def t, cespoIs, middens arise on all sides stagnant
fumes. «2
1
I u ovoj kalj uzi se ogledaju skoro sve naj­
više i poslednje religijske ideje u blasferičnoj izo­
bličenosti - kao u snovima. (Zemljak i Ulis koji živi
u velegradu je Kubinova Druga strana ¯ Alfre
Kubin: Andere Seite).
Ovo mogu da prihvatim i dobrovoljno jer se ne
može osporiti. Naprotiv, čak pojava eshatologije u
skatologiji potvrđuje Tertulijanovu istinu: »Anima
naturaliter christiana. « UHs se pokazuje kao dobar
antihrist i time dokazuje pstojanost svog katoličkog
hrišćanstva. On ne samo da je hrišćanin već budista,
šivaista i gnostičar »(With a voice of waves) . . .
White yoghin of the Gods. Occult pimander of Her­
mes Trismegistos. (With a voice of whistling sea­
wind). Punarjanam patsypunjaub! I won't have my
leg pu1led. It has been said by one: bware the left,
the cult of Shakti. (With a cry of stormbirds). Shakti,
Shiva! Dark hidden Father! . . . Aum! Baum! Pyjaum!
I am the light of the homestead, I am the dreamery
creamery butter. «2!
Najveće i najstarije duhovno dobro. neizgublje­
no ni u nizinama otpadne jame, zar to nije dirljivo
i značajno? To nije rupa u duši kroz koju spiritus
divin us konačno može da izdahne svoj život u svet
smrada i prljavštine. Stari Hermes, otac svih jere­
tičkih stranputica, tačno je zaklj učio: » Kako gore,
tako dole.« Stiven Dedalus, vazdUšni čovek ptičje
glave, nalazi se u smrdljivom glibu zemljine utrobe
kada namerava da pobegne iz suviše vazdušastog
248
%
1 Ulysses. scena Q javnoj kući. p. 41 2.
° Ulysses, p. 48' .
vazdunog carstva i sreće poglavara kOJi ponovo beži
u podzemlje. » I tako bežim na najdalji \ kraj sve­
t . . . º a završna rečenica j e dokazna snaga Ulisve
bla!emije.! Još blje: Blum, čulno, perverzno i im­
ptentno njuškalo, u dubini prljavštine doživljava
ono što mu se do tada nikada nije desilo - prebra­
ženje u bogoooveka. Još jedna radosna vest: kada s
s izgubili večiti znaci nebeskog svoda, onda s na
zemlji pnovo nalazi svinja koja traži gomoljice; po­
što su one neuništivo i trajno utisnute kako u gor­
njem tako i u donjem svetu, ne mogu s uvek naći u
o Boga prokletoj, mlakoj sredini.
UHs je apslutno objektivan i apsolutno pšten
i zbog toga pouzdan. Covek može imati pverenja u
njegovo svedoč&lstvo kOle najavljuje moć i ništav­
nost duha i sveta. Sam UHs je smisao, život i stvar­
nost, u njemu je uključena stvara fantazmagorija
duha i sveta, ljudi i stvari. Ovde bih želeo da posta­
vim jedno pitanje gospodinu Džojsu: »Da li ste pri­
metili da ste vi predstava, zamisao, možda Ulisov
kompleks? Da on na sve strane, kao hiljaduoki Argus,
stoji oko vas i da vam je smišljao svet zaledno sa
antisvetom, da bi imali objekte, bez kojih uopšte ne
bi mogli biti svesni svoga Ja?« Ne znam šta bi ce­
njeni autor odgovorio na ovo pitanje. To me se, na
kraju krajeva, uopšte ne treba da tiče i uopšte ne
treba da me brine ukoliko hoću da se na svoju ruku
bavim metafizikom. UHs naime daje podsticaj a čo­
veku na to, kada sagledamo kako on iz makrohaos­
-kosmosa istorije sveta precizno izdvaja mikro-kos­
mos dablinskog 16. juna 1 904. i preparira ga ispod
staklene ploče, sa svim njegovim ukusnim i neuku­
snim pojedinostima i opisuje ga sa zapanjuj ućom
akribijom, kao posmatrač koji uopšte ne učestvuje u
svemu tome. To su ulice, to su kuće, parkić za šet­
nju - stvarni gospodin Blum se brine o svom pre­
duzeću za oglase, stvarni Stiven s bavi aiorističkom
filozofijom. Ne bi bilo uopšte nemoguće da gospodin
Džojs lično iskrsne u vidnom polju na nekom od da­
blinskih ćoško a. Zašto ne? Ta on je isto tako stva-
"" Verovatno alu7ije na Psalm 139, 7-9, i Ulis, p. 476.
ran kao i gospodin Blum, zbog toga bi se i on mogao
uloviti, preparirati i opisati (na primer kao Portrait
of the Artist as a Young Man).
Dakle, ko je Ulis? On je svakako simbol onoga
što je rezime, jedinstvo svih pojedinačnih pojava ce­
log Ulisa, Mr. Bluma, Stivena, Mrs. Blum uključu­
j ući i Mr. Džejms Džojsa. Zamislimo samo: stvorenje
koje nije samo bezbojna kolektivna duša sastavljena
od neodređenog broja goropadnih i međusobno ne­
pripadnih individualnih duša, već sastavljeno i od
kuća, vozila, crkava, reke Lifej, više javnih kuća i
jedne zgužvane cedulje na putu ka moru, a koj e upr­
kos tome poseduje opažaj nu i reproduktivnu svest.
Ova neizmislivost draži na spekulacije, naročito zbog
toga što čovek i onako ne može ništa dokazati i po­
sledično sre samo da nagađa. Moram priznati da
sumnjam da je Ulis, kao opsežnija Sopstvenost, sub­
j ekt, koji pripada svim tim objektima ispod stakle­
ne ploče, biće, koje tako čini kao da je ono Mr. Blum
ili štamparija ili zgužvana cedulja, a u stvarosti ono
je ipak »the dark hidden Father« svojih objekata.
»Ja sam onaj koji žrtvuje i žrtvovani« a u govoru
podzemlja: »1 am the light of the homestead, I am
the dreamery creamery butter. « Ako se sa lj ubav­
nim zagrljajem obrati svetu, onda cvetaju svi vrtovi !
» 0 and the sea . . . crimson sometimes like fire and
the glorious sunsets and the figtrees in the Alareda
gardens yes and all the queer little streets and pink
and blue and yellow houses and the rosegardens and
the j essamine and geraniums and cactuses . . . «, ali
ako j oj okrene leđa dalje se odvija pusta svakidašnji­
ca - »labitur et labetur in omne volubilis aevum«
(teče dalje i teče, i večito će teći - Horacije, Pisma,
1, 2, 43).
Prvo j e demiurg u taštini stvorio svet koji je bio
sasvim po njegovoj zamisli ; ali kada je pogledao na­
više, video je svetlost koju nije stvorio. Na to se vra­
tio tamo gde je bio njegov zavičaj . Ali kada je ovo
učinio, nj egova muška stvaralačka snaga preobrazila
se u žensku revnost tako da je morao da prizna:
250
Nedovoljnost
Ovde postaje događaj ;.
Neopisivost,
Ovde je izvršena;
Večito žensko
Vuče nas naviše.
Ispod staklene ploče na zemlji koja je duboko
dole u Irskoj, u Dablinu, Eccles Street 7, u svojoj po­
stelji, pospan, 1 7. j una 1 904. oko dva sata po ponoći
poručuje glas opuštene Mrs. Blum: »0 and the sea
the sea crimson sometimes like fire and the glorious
sunsets and the fig trees in the Alareda gard en s yes
and all the queer little streets and pink and blue and
yellow houses and the rosegardens and the jessamine
and geraniums and cactuses and Gibraltar as a girl
where I was a Flower of the mountain yes when I
put the rose in my hair like the Andalusian girls
used or shall I wear a red yes and how he kissed me
under the Moorish wall and I thought well as well
him as another and then I asked him with my eyes
to ask again yes and then he asked me would I yes
to say yes my mountain flower and first I put my
arms around him yes and drew him down to me so
he could feel my breasts all perfume yes and h�s
heart was going like mad and yes I said yes I will
Yes. «%4
O Ulisu, ti si stvarno pobožna knjiga za prema
objektu pobožnog, i od objekta prokletog belog čo­
veka! Ti si exercitium, askeza, mučni ritual, magij­
ska procedura, osamnaest paralelno uključenih alhe­
mijskih retorti u kojima će se sa kiselinama, otrov­
nim parama, hladnoćom i vatrom izdestilisati ho­
munkulus jedne nove svesti sveta!
Ti ne kažeš ništa i ništa ne poveravaš, o Ulise,
ali ti deluješ. Penelopa više ne treba da tka beskrajnu
odoru, ona se sada šeta po zemaljskim vrtovima pošto
se njen suprug vratio sa svih lutanja. Jedan svet je
nestao i nastade nov.
Post scriptum: Ulis kao lektira već napreduje u
snošljivim granicama.
!4 L. c., p. 735.
o POSTAJANJU LI
C
NOSTI
Oslanjajući se nešto slobodnije na j edan Geteov
stih često se citira:
Najveća sreća dece ove zemlje
J este samo ličnost.:
a time i iskazuje mišljenje da krajnji cilj i naJJaca
želja svega leži u razvitku one celovitosti čovekovog
bića, koju označavamo kao ličnost. »Odgaj anje lič­
nosti« danas je postalo vaspitni ideal nasuprot stan­
dardizovanom kolektivnom ili normalnom čoveku,
forsiranom od strane opšte masovnosti, u ispravnoj
spoznaji istorijske činjenice da su velika, oslobođa­
vajuća dela svetske istorije proistekla od vodećih
ličnosti a nikada od uvek sekundarne, trome mase,
kojoj je čak i za najmanji pokret vazda potreban de­
magog. Razdragani poklič italijanske nacije upućen
je dučeu, a j adikovke drugih nacija oplakuju odsu­
stvo velikog vođe.'
C
ežnja za ličnošću je postala
stvarni problem, kojim se danas bave mnogi umovi,
nasuprot ranij im vremenima, kada e samo j edan
jedini naslutio ovo pitanje, Fridrih
S
iler (Friedrich
Schiller) čija su pisma o estetskom odgaj anj u od
svog nastanka naovamo apsolvirala više od stotinu
godina literarnog trnoružičinog spavanja. Mirno mo-
(1] Predavanje održano pod naslovom: "Unutrašnji
glas« u Kulturnom udruženju, Beč, novembra 1932.
: W est-ostlicher Divan. Buch Suleika.
, Otkako je napisana ova rečenica i Nemačka je našla
svog firera.
255
žemo tvrditi da sveto rimko carstvo nemačke nacije
nije primetilo Fridriha Silera kao vaspitača. Nau­
prot tome furor teutonicus Þ obrušio na pedagogiju.
to jest na vaspitanje dece, baveći Ö dečjom psiho­
logijom, pronalazeći infantilno u odraslom čoveku 1
na taj način od detinjstva stvorio tako važno stnje
za život i sudbinu čoveka da su sasvim gunuti u
stranu stvaralački značaj i mogućnosti živott odra­
slih. Cak se naše doba ushićeno slavi kao »era dece«.
Ovo bezmerno proširenje i širenje dečjeg vrtića isto­
vremeno ide sa ptpunim previdanjem vaspitne pro­
blematike koj u je genijalno naslutio Si ler. Niko ne
osprava važnost detinjstva niti ga pak potcenjuje.
isuviše su j asna teška, često trajna oštećenja nastala
zbog glupavog vaspltanja u kući a kasnije školi i
isuviše je neodbaciva neophodnost razumnih peda­
goških metoda. Medubm, ako čovek hoće ovo zlo da
stvarno dohvati u njegovom korenu, onda s ozbilj ­
no mora pstaviti pitanje: kako je došlo do toga l
kako to da je i danas j oš slučaj da se primenjuju
glupe i ograničene vaspltne metode? Ipak, očigledno
i jedino stoga što ima glupih vaspitača, koji nisu
ljudi već personificirani automati o re ene met
KQ.. želi da va 'Ritava, treba j am p' tan. Dana '
j oš uvek praktikovano učenje napamet i mehamčka
primena metoda uopšte nije vaspitanje, niti za dete.
ni za samog vaspitača. Neprestano se govori o tome
da dete mora biti odgajano u ličnost. Ja se, naravno,
divim ovom visokom vaspitnom idealu. Ali ko odga­
ja te buduće ličnosti? To su na prvom i najvažnijem
mestu obični, nekompetentni roditelji, koji su često
i smi celog života polu ili sasvim deca. Ko će najzad
očekivati od svih tih običnih roditelja da budu ,.lič­
nosti « , i kUe ikada _mislio na to da smisli metode
kojima bi se »1icnost« mo la usadi ' roditeljima"
Zbg oga se, prirodno, više očekuJe od pedagoga, od
obrazovanog stručnjaka, koji je čestito upućen u pi­
hologiju - naime u gledišta ovih ili onih, često di­
jametralno suprotnih mišljenja o tome kakve su ve­
rovatno osbine deteta i kako ih treba tretirati. Za
mlade lj ude. koji su pedagogiku odabrali za SVOJ ži-
256
votni poziv. pretpostavlja se da su i sami yaspitani .
Niko verovatno neće tvrditi da su istovremeno svi
listom i ličnosti. Oni su sve u svemu i mali isto de­
fektno vaspitanje kao i deca koju treba da vaspitava­
j u, i po pravil u su isto toliko malo ličnosti kao i ova
deca. Naš vaspitni problem uopšte pati. od j ednostra­
nog ukazivanja na dete koj e se treba vaspitati kao i
od isto tako j ednostranog zataškavanja neodgojeno­
sti odrasli h vaspitača. Sa završenim studi j ama svako
sebi izgleda kao kompletno vaspitan, jednom rečj u
kao odrastao. On sebi mora ovako da izgleda. on mora
imati čvrsto ubeđenje svoje kompetentnosti. da bi
mogao da izdrži borbu za egzistenciju. Sumnja i ne­
sigurnost deluj u parališući i kao prepreka koja Upt L*
pašćuje neophodno poverenje u sopstveni autoritet i
čini ga profesionalno nesposobnim. O njemu hoće da
se čuje da može i da je siguran u sebe a ne da sum­
nja u sebe i u svoj u nadležnost. Kompetencija je
bezuslovno prokletstvo stručnjaka.
Svako zna da ovo nisu idealne prili ke. Ali one
su u datim uslovima, cum grana salis najbol je mo­
guće. Covek uopšte ne može da sagleda kako bi mogle
biti drugačije. Od prosečnog vaspitača naprosto se
ne može očekivati više nego od prosečnih roditelja.
Ako su dobri stručnjaci, onda čovek sa njima mora
biti zadovolj an isto onako kao i sa roditeljima koj i
svoju decu vaspitavaj u na najbolj i mogući način.
Bolje je visoki ideal odgaj anja l ičnosti ne prime­
nj ivati na deci. J er ono što se obično podrazumeva
pod » ličnost« , naime određena psihička relovitost,
sposobn za otpor i nadarena snagom, je ideal odra­
' slog, kojeg čovek hoće da doturi detinjstvu u dobu
kada još nije svestan problema svoJe takozvane zre­
losti ili -što je još gore - kada ga svesno izbegava.
Naime, ja sumnj am da naše savremeno pedagoško i
psihološko oduševljenje za decu ima nepoštenu na­
meru: govori se o detetu, ali se pri tom misli na dete
u odraslom. U odraslom se, zapravo, krije dete, večito
dete,� jedno još uvek jormirajuće ali ni kada komple-
4 .p. Jung und Ktrenyi : Das gottliche Ki nd i Ei n ­
filtTll ng i l das Wesen der M!lthologie.
̯ JUOÇ. LOBOIBDB OCÌB, 1Ï
25'
tiran o dete kome su stalno potrebni nega, pažnja i
odgajanje. To je deo čovekove ličnosti, koji teži da
se razvije u celovitost. Ali od ove celovitosti čovek
našeg vremena udaljen je kao nebo od zemlje. U pri­
gušenoj slutnji svog defekta on se dokopao vaspita­
nja deteta i oduševljava se dečjom psihologijom na
osnovu omiljene pretpostavke da u njegovom sop­
stvenom vaspitanju i dečjem razvitku mora da je ne­
što išlo naopako, nešto što se može izgladiti u slede­
ćim generacijama. Ova namera je, doduše, dostojna
hvale, ali se razbija o psihološku činjenicu da na de­
tetu ne mogu korigovati niJednu grešku koj u jos
uvek i sam činim. Prirodno da deca nisu toliko glu­
pa, kako to mislimo. Ona isuviše dobro primećuju
šta je pravo a šta nije. Andersenova bajka o kralje­
voj novoj odeći sadrži besmrtnu istinu. Koliko ro­
ditelja mi je najavilo pohvalnu nameru da svojoj deci
uštede iskustvo koja su sami morali da iskuse u de­
tinjstvu. A kada bih ih zapitao: »Al i da li ste sigur­
ni da ste prevazišli ove greške?« , oni bi bili sasvim
ubeđeni da su kod njih sva oštećenja davno korigo­
vana. Ali u stvarnosti to nije bio slučaj . Ako s kao
deca bili odgajani isuviše strogo, oni su svoju sop­
stvenu decu upropašćiva1i neukusnom, neverovatnom
tolerancijom; ako su im u detinjstvu bila uporno
skrivana izvesna životna područja, onda su svojoj
deci otkrivali ista ta područja sa istom takvom upor­
noŠu i prosvetiteljski. Oni su, dakle, padali samo u
drugu krajnost, najjači dokaz tragičnog daljnjeg po­
stojanja starih grehova! To su potpuno previđali.
Sve ono što želimo da promenimo kod dece, tre­
ba najpre da pažljivo proverimo da to nije nešto što
bi bilo bolje promeniti u nama, tako, na primer, naš
pedagoški entuzijazam. Možda je to namenjeno nama.
Možda pogrešno shvatamo pedagošku potrebu, po­
što bi nas neprijatno podsetila na to da smo i sami
još . uvek na neki način deca i da nam je u velikoj
meri potrebno vaspitanje.
U svakom slučaju izgleda mi ova sumnja bezu­
slovno umesna ako se želi da se već deca odgajaju
kao »ličnosti «. Ličnost je klica u detetu, koja se po-
258
razvi " a s u životu. Bez od-
...1l i, ce ovitosti i sazrevanja ne ispoljava se ni­
jedna ličnost. Ove tr! osbine ne mogu i ne treba da
budu svojsvene detetu, jer bi ono sa njima bilo liše­
no detinjstva. Od deteta bi postao neprirodno, pre­
rano sazreli, odrastao čovek-surogat. Ali ovakve
monstrume već je izvelo moderno vaspitanje, naime
u onim slučajevima gde su roditelj j uložili pravi fa­
natizam. stalno i uvek da čine sve najbolje za svoju
decu i da »žive samo za nju«. Ovaj tako česti ideal
sasvim sprečava roditelje u nj ihovom sopstvenom
razvitku, a osposoblja\'a ih da svoje sopstveno » naJ ­
bolje(1 nameću deci. Ali šta je u stvarnosti ovo tako­
zvano najbolje, to je ono što su roditelji u velikoj
meri zapustili kod sebe. Na taj način dea se pod­
stiču na rezultate koji roditelj i nikada nisu postigli.
Ovakve metode i ideali stvaraju vaspitne nakaznosb.
Ličnost ne mož da od o" " niko ko je sam nema.
J ne dete, À ec samo odrasta može da dostigne lic­
nost kao zreli plOd om " j žuoT<u
I stizanJU ličnosti leži ništa man' e do naj­
o Jl mo uci razvitak celine jedne posebne jedinke.
Uopšte se ne može sagledati Koliki je ajni roj
uslova neophodno ispuniti da bi se ovo postiglo. Za
to je potreban ceo lj udski život sa svim svojim bio­
loškim, socijalnim i psihičkim a pektima. Ličnost je
najviše ostvarenje ro vo' st a po bno j ud­
sko bića. Ličnost " e delo n "šeJivotne hrabrosti.
apsolutna pota 10 ividualnog postojanja i naJ­
uspešnije prilagođavanje na univerzalnu datost uz
najveću moguću slobodu sopstvenog odlučivanja.
Nekoga za to odgajiti izgleda mi da nije mala stvar.
To je svakako najveći zadatak, koji je postavio mo­
derni duhovni svet. Opasan zadatak odista, opasan u
svom opsegu koji nije ni približno nasluho čak ni
Siler, kOJi se prvi usudio da proro ki zadre u ovu pro­
blematiku. On je isto toliko opasan kao smeli i bezob­
zirni poduhvat prirode da ženama prepu;ta rađanje
dece. Da li bi bilo zločinačko prometejsko ili pak l u­
ciferovsko stavljanje na kocku, kada bi se neki nad­
čovek drznuo da u svojoj retorti st 'ori homunkulusa,
259
kOJ I bl se razrastao do hebrejskog Golema? A ipak
l1e bi učinio ništa viš od onoga što priroda svako­
dnevno čini. Nema nijedne l j udske grozote i nenor­
mal nosti koja nije bila u krilu voljene majke. Kao
što l sunce sIJ a iznad pravedni h i nepravednih i kao
što t noseća i majka doj i lj a sa istom ljubavlju stara
() deci božjoj i deci sotone, ne vodeći računa o mo­
,gućnim posledicama, tako smo i mi de10vi ove čudne
prirode, koj i , kao i ona. u sebi nosimo nesagledivo.
,Ličnost se razvija tokom života i z teško ili pak
sasvim nejasno dokučivog klicinog začetka, i tek kroz
naša dela postaje očigledno ko smo. Mi smo kao sunce
koje hrani život zemlje i stvara svakojake lepote, ret­
ko ti i zl a: mi smo kao maj ke koje u kri l u nose ne­
poznatu sreću i patnje. Mi najpr ne znamo kakva
su u nama dela ili nedela, kakva sudbina. kakva do­
bra i kakva zla; i tek j esen može pokazati šta je za­
seJano u proleće, i tek j e uveče jasno ono što j po­
čel o ujutru.
Ličnost kao potpuno ostvarenje celovitosh našeg
bića j nedostižan ideal. Međutim, neds n
da nij protivrazlo prov ideala, �r -id a '
.
u ni­
šta drugo do putokaz a ni kada cilj .
Kao što dete mora da s razvija da 'i se vaspita­
\' al o, tako i ličnost mora prvo da se razvija pre nego
što može biti podvrgnuta odgajanj u. I ovde već po­
činje opasnost. I mamo posla sa nečim nesagledi vi m.
mi ne znamo kako i kuda će se razvijati postojeća
l i čnost, a dovoljno smo naučili od prirode i stvarno­
sti da s pravom budemo nepoverlj ivi. Cak smo od
strane hrišćanske nauke odgaj ani u veri u prvobitno
zlo u l j udskoj prirodi . Ali čak i takvi, koj i više ne
drže do hrišćanske nauke, prirodno da su podozrivi i
strašljivi u odnosu na mogućnosti koje leže u nj i ho­
vim osnovama. Cak i prosvećeni , materijalistički psi­
holozi kao Froj d daju nam vrlo neprijatnu i dej u o
. usnulim duševnim ponorima čovekove prirode. Stoga
skoro' predstavlja pravu smelost čak i založiti neku
dobru reč za razvitak ličnosti. Ali čovekov duh skri­
va bezbroj čudnovatih protivurečnosti. Mi slavimo
·> sveto materinstvo« a ne mislimo da ga okriviro za
260
,`1´ ljudsk nakaze, kao teške pre tupmke. opasnt du­
"evne bolesnike, idiot } bogalje 'vake vr te, kOJi DL
I stO tako rađaj u. Ali poduzima nas najteža sumnj a
kada čovekovoj ličnosti treba da o ućimo slobod­
ni razvitak. Pa onda bi bilo 've moguće , kaže DL
I li se ponovo podgrej ava maloumm prigovor > indl \ } ­
dualizma, . Individualizam mkada nije bio prirodni
razvitak, vec n prirodna uzurpacIJ n prilagod na
I mpertin ntna poza, kOJa svoju prazninu č sto doka­
lUje lomom pred naj manjim "koćama. O d
' )
ra i n Omu dru om.
'
m
NI ko, naime, ne razvija svoJ u hčnost zato što
mu Je neko rekao da bi bilo korisno Ih pametno da
to čini. Priroda nikada �je ulivala strahopoštovanj
pomoću dobro smišljenih saveta. Samo kauzal no d -
lotvorna prisila pokreće prirodu, takode j čovekovu.
Ništa se ne menja bez nužde, a najmanje čovekov
li čno t. Ona je čudovišno konzervativna, da ne kaže­
mo inertna. Samo najopasnija nevolja mo da J po­
Juri. Tako se i razvitak ličnosti ne pokorava niJ dno]
želj i, nijednom naređenj u i nijednom pogl du, već
amo nevolj i ; njoj je potrebna motivišuća pristla unu­
trašnJe ili spoljašnje sudbine. Svaki drugačiji razvI­
tak bio bi individualizam. Zbog toga pngovor o mdI­
vldualizmu znači prostačku pogrdu, ako on stavlja
prirodnom razvitku ličnosti.
Kao nigde drugde ovde važe reči : »Mnogo zva­
nih, malo odabranih«, pošto je razvitak ličnosti l:
njenih klicinih začetaka do potpune svesnosti milo­
stmJa a istovremeno i prokletstvo - njena prva po­
sledica je svesno i neminovno izdvajanje jedinke od
nerazličnosti i nesvesnosti stada. To Je usamL,wanje,
i za to nema utešnije reči. Od toga ne oslobađa m­
kakvo, pa ma koliko uspešno prilagođavanje lli ma
kako glatko uklapanje u postojeći poredak, nikakva
porodica, nikakvo društvo i nikakve pozicije. azvi­
tak ličnosti je takva sreća da se mora skupo platiti.
Ali onaj ko najviše govori o razvitku ličnosti, na}ma­
nje misli o posledicama od kojih se užasavaju već i
manji umovi.
26 1
Razvitak ličnosti je medutim više o strahovanja
od nenormalnif s vorenja ili usamljivanja, on je i
vernost so
p
tvenom�akonu.
Umesto reči vernost ovde bih najradije koristio
grčku reč Novoga zaveta, naime 7iO·n�, koja se po­
grešno prevodi sa verovanje. Reč zapravo znači pove­
renje, poverljiva lojalnost. Verno t op t eo zQ­
lu je poverenje u ova aon lojalna i tanost i p­
verljivo nadanje p'rema tome stav kakav treba da
ima religiozan čovek naspram Bo
g
h Ovde postaje
J�"no kako iz pozae našeg pro era izranjaju
užasno teške dileme - naime, ličnost se nikada ne
može razviti a da čovek svesno i sa svesnom moral­
nom odlukom ne izabere sopstveni put. Ne samo kau­
zalni motiv, nužda, već i svesna moralna odluka mora
da pozajmi svoju snagu procesu razvitka ličnosti. Ako
nedostaje prvo, naime nužda, onda bi takozvani raz­
vitak bio samo akrobatika volje; ako nedostaje dru­
go, naime svesna odluka, onda se ' tak zadržava�
tupim, nesvesnim automatizmim Covek se, međ�

tim, moralno može odlučiti za sopstveni put samo
onda, ada a smatra najbol ·im. Ako s bilo koji put
smatra boljim, on a s on doživljava na mesto sop­
stvene ličnosti a s tim i razvija. Drugi putevi su kon­
vencije, moralne, socijalne, političke, filozofske i re- (
ligiozne prirode. Ci njenica da konvencije uvek na
neki način cveta ' u -dOkazuje da o roman bro' l ' ur
n Ira so s v JU 1 t.
a
ne razvija samog sebe ve u a time kolekti v
na racu ps vene celine.
,
Kao što je duševni i socijalni život čoveka na pri­
mitivnom stupnju isklj učivo grupni život uz visko­
stepenu nesvesnost individue, tako je i kasniji isto­
rijski proces razvitka uglavnom stvar kolektiva i
svakako će tako i ostati. Zbog toga ver(m u kon­
venciju kao u kolektivnu neophodnost na je po­
magalo za nuždu, ali nikakav ideal, ni u moralnom
niti u religijskom odnosu, pošto pokoravanje konven­
ciji uvek znači odricanje od celovitosti i bekstvo o
sopstvenih zadnjih konzekvencij_
262
poduhvat razvitka ličnosti je u stvari nepopular­
na smeonost, nesimpatično skretanje sa širokog puta.
isposnička ćudljiva težnja za pod voj enošću , ili šta se
već misli o usamljenim osobenjacima. Stoga nije ni­
kakvo čudo da se odvajkada samo mali broj upuštao
u ovu avanturu. Da su svi odreda bili budale, mogli
bismo ih kao '�o�w'c�, kao duhovno >privatne ljude
da izbrišemo iz vidnog polja našeg interesovanja. Ali
na nesreću, te ličnosti su po pravilu legendarni ju­
naci čovečanstva, obožavani, voljeni, slavljeni, pravi
sinovi božji, čije ime »ni u eonima ne zalazi " Oni su
pravi cvetovi i plodovi, plodonosno seme drveta čo­
večanstva. Pogled na istorijske ličnosti dovoljno
objašnjava zašto je razvitak ličnosti ideal i zašto je
prekor individualizma pogrda. Veličina istorijskih
ličnosti nikada se nije sastojala od njihovog bezuslov­
nog pokoravanja konvencijama, već naprotiv od nji­
hovog oslobađanja od konvencija. Kao planinska liti­
ca oni štrče iz mase koja se grčevito drži kolektivnih
strahova, ubeđenja, zakona i metoda i biraju spstve­
ni put. I uvek je običnom čoveku izgledalo čudno­
vato da čvrsto utabanim putevima sa poznatim cilje­
vima treba da pretpostavi vrletni i uski puteljak koji '
vodi u nepoznato. Zbog toga se uvek smatralo da je
jedan takav, ako ne sumanut a ono bar opsednut ne­
kim demonom ili bogom; pošto bi se takvo čudo, da
pojedinac može činiti drugačije nego što je čovečan­
stvo činilo, odvajkada jedino moglo objasniti nada­
renošću demonskom snagom ili božanskim duhom. N a
kraju krajeva ko bi drugi mogao da se opre celome
čovečanstvu i večitoj navici do Bog? Stoga su oduvek
junaci imali demonske atribute. Prema nordijskom
shvatanju imali su zmijske oči; njihovo rođenje i po­
reklo bili su naročiti. Izvesni stari grčki junaci imali
su zmijsku dušu, drugi su imali ličnog demona, bili
s čarobnjaci ili božji izabranici. Svi ovi atributi,
koji se lako mogu višestruko umnožiti, pokazuju da
je za običnog čoveka izvanredna ličnost tako reći
natprirodna pojava, koja se može objasniti jedino po­
moću dodavanja demonskog faktora.
�63
Sta konačno daJe povoda nekom da bira sopstve­
ni put i da se na taj način kao iz magle izdigne iz
nesvesnog id ntiteta sa masom? Nužda ne može biti,
Jer nevolja nailazi na mnoge l svi om se spasavaj u
pomoću konv ncije. Ne može biti ni moralna odluka,
pošto se čovek po pravilu odlučuje za konvencije.
Sta je to, dakle, što neumoljivo odlučuje u korist
neobičnog?
To J e ono što se naziva unutarnje opredeljenJe;
iracionalni faktor ko.is
.
i ura_ I

CIlI �
ada i nje
g
ovih utabanih pueva. Prava lič­
nost uvek Ima opredeljenje i veruj e u njega, ima
veru u njega kao u Boga, iako je to, kako bi rekao
obični čovek, samo individualno osećanje opredelje­
nja. Ovo opredeljenje, međutim, deluje kao zakon
božji, od koga nema odstupanja. Ova činjemca, da
mnogi stradaj u na svom sopstvenom putu, onome ko
Ima opredeljenje ne znači ništa. On mora da se 0-
vinuje sopstvenom zakonu, kao da j e to demon koji
mu šapatom po
v
rava nove, retke puteve. Ko ima
oredeljenje, čuje unutrašnji glas, on je opredeljen.
Zbog toga legenda I veruje da on Ima privatnog de­
mona, koji ga savetuje i čij e zadatke ima da izvrša­
va. NajpOznatIjI primer ove vrste je Faust, a lstorij­
ski slučaj J e daimomon Sokratov. Primitivni vrači
su imali svog zmijskog duha, kao
.
što je i Eskulap,
zaštitm patron lekara, predstavljan pomoću epidau­
rijske zmije. Oaj je OSIm toga imao privatnog demo­
na Kablra Telesfora, kOjI mu je izgleda čitao ili da­
vao recepte.
Imati unutarnJe opredeljenje znači u paznače­
nju: biti oslovljen od nekog glasa. Naj lepše primere
ovoga nalazimo u ispovestima starozavetnih proroka.
Da ovo nije samo starodrevni fa�on de parler, doka­
zuju ispovesti istorijskih ličnosti, kao Getea I Napo­
leona - da pomenero samo dva bliska primera koji
od svog osećanja opredeljenosti nisu pravili nikakvu
tajnu.
Opredeljenje ili osećanje opredeljenja nije samo
prerogativ velikih ličnosti, već i malih sve do naj­
manjeg formata, samo sa smanjenjem veličine ovo
264
postaje sve maglovitije i nesvesnIJe. Izgleda kao da
. glas unutrašnjeg ,demona ve više udaljuj i da go­
vori rede i nejasnije. Naime, što je l ičnost manja, hm
\'iš postaje neodređena i nesvesna i konačno s ne­
različita stapa sa zajednicom, predajući na taj načll1
svoju C 10Vltost dok se za to ra 'plinjuje u celini gru­
pe. Na mesto unutrašnjeg gla a stupa glas socijalne
grupe i njenih konvencija, a na mesto opredeljenja
kolektivne potrebe. Ali ne malom brOJU se dešava, ta­
kođe i u ovom nesvesnom socijalnom stanju, da ih
pozove individualni glas, usled čega se ovi odmah
razlikuju od drugih osećajući da su suočeni sa pro­
blemom o kome drugi ništa ne znaju. Najčešće je ne­
moguće drugima objasniti šta se desilo, pošto je ra­
zumevanje zacementirano pomoću najjačih predra­
suda. ,> Covek je kao svi ostali «, »tako nešto ne po­
"toji , a ako se javilo, onda je naravno » bolesna po­
java«, osim toga krajnje je nekorisno » misliti da
takva preterana uobraženost može imati nekog zna­
čaja«, već da je to »ništa drugo do psihologija«. Upra­
vo ova poslednja zamerka Je danas izvanredno popu­
larna. Ona proističe iz neobičnog potcenjivanja PSI­
hičkog, koje se smatra kao nešto lično hotimično sa­
mIm tim i beznačajno, što je paradoksalno i pri svem
psihološkom oduševljenJ U. Nesvesno nije » ništa dru­
go do fantazija! « Sve u svemu samo se 1nešto izmi­
šlja« itd. Covek sebi izgleda kao mag koji opčinjava
psihički život uobličavajući ga po svojoj volji. Ne­
gira e neugodno a sublimuje neželjeno, strah e
,> objašnj ava«, zablude ispravljaju i na kraju se sma­
tra da je sve vrlo spretno aranžirano. Pri tom se za­
boravilo najvažnije - naime, da je psihičko samo
�vojim najsićušnijim delom identično sa svešću i nje­
nIm čarobnj ačkim veštinama, dok je nesravnj ivo
veći deo nesvesno, koje se nepokretno i nepristupač­
no, čvrsto i teško kao granit ispre čava između nas i
stvarnosti, spremno da se uvek, shodno nepoznatim
zakonima, sruči na nas. Gigantske katastrofe koje
nam prete nisu elementarna zbivanja fizičke ili bio­
loške prirode, već psihička zbivanja. U užasnim raz­
merama nama prete ratovi i revolucije, koji nisu
265
ništa drugo do psihičke epidemije. U svako doba ne­
koliko miliona ljudi može podlegnuti nekoj sumanu­
tosti, i tada će ponovo izbiti svetski rat ili neka ra­
zorna revolucija. Umesto da je izložen divljim živo- ¸
tinjama, strmim liticama, nabujalim vodama, dana­
šnji čovek je prepušten svojim psihičkim elementar­
nim silama. Psihičko je velika sila, koja mnogostruko
prevazilazi sve zemaljske sile. Prosvećivanje, koje je
obezbožilo prirodu i čovekove institucije, previdelo je
boga užasa, čije je sedište u duši. Ako je igde na me­
stu strah od Boga, onda je to strah od prevlasti psi­
hičkog.
Ovo je sve ipak čista apstrakcija. Svako zna da
»sveznajući« intelekt sve ovo može reći ovako a ipak
i sasvim drugačije. Međutim, nešto je sasvim drugo
kada ovo objektivno, kao granit čvrsto i kao olovo
teško psihičko pristupi pojedincu kao unutrašnje
iskustvo i saopšti mu razgovetnim glasom: »Tako
mora biti « . Tada se on oseća opredeljen, upravo ona­
ko kao scijalne grupe kada ih pozove rat, revolucija
ili bilo kakvo drugo ludilo. Nije uzalud baš naše doba
ono koje vapi za spasilačkom ličnošću, to jest za onim
ko se razlikuje od neizbežne kolektivne sile i time s
bar psihički oslobađa i drugima pali svetionik pun
nadanja, koji najavljuje da je bar jednom uspelo da
umakne zlokobnom identitetu sa grupnom psihor.
Zbog svoje nesvesnosti grupa, naime, nema slobod­
nog odlučivanja, zbog čega u njoj psihičko deluje
kao nesputani prirodni zakon. Dolazi do kauzalno
povezanog toka, koji se smiruje tek sa katastrofom.
Kada oseća opasnost od psihičkog, narod uvek čezne
za junakom koji ubija aždaju, zbog toga vapaj i krik
za ličnošću.
Ali kakva posla ima pojedinačna ličnost sa ne­
voljom mnogih? Ona je u prvom redu deo celine na­
roda, i isto kao svi drugi prepuštena sili koja pokreće
celinu. Jedino što jednog čoveka razlikuje od svih
drugih jeste njegovo opredeljenje. Njemu je ono ne­
savladivo, svuda prisutno psihičko doviknu lo da je
njegova nevolja i nevolja naroda. Ako posluša glas,
onda postaje različit i izolovan, pošto se reši o da s
266
povinuje zakonu kOJl mu pristupa iz spstvene unu­
tarnjosti. »Njegovom sopstvenom zakonu«, svi će uz­
\ iknuti. Ali on sam bolje zna, on mora bolje znati : to
je sam zakon, samo opredeljenje, tako malo » nj ego-
'o kao lav koji ga ubija, iako je to nesumnjivo lav
koji ga ubija, a ne nekakav drugi lav. Samo u ovom
smislu može se govoIiti o »njegovom« opredeljenju,
) nj egovom« zakonu
.
Već sa odlukom da svoj put postavi iznad svih
puteva, on je najvećim delom ispunio svoje spasilač­
ko opredeljenje. Sebi je on poništio važnost svih
ostalih puteva. On je iznad svih konvencija postavio
svoj zakon i na taj način se sasvim izdvojio, što ne
samo da ne sprečava veliku opasnost već čak i do­
vodi do opasnosti. Konvencije su, naime, po sebi bez­
dušm mehanizmi, koji nisu u stanju da učine ništa
više od onopa što obuhvata rutina života. Stvaralački
život j e, međutim, uvek s one strane konvencija.
Zbog toga dolazi do toga da, kada dominira čista ru­
tina života u obliku starinskih konvencija. mora
uslediti destruktivna provala stvaralačkih snaga.
Ovaj prodor je katastrofalan samo kao masovna p­
java, međutim, nikada u pojedincu koji se svesno
potčinjava ovim višim silama, stavljajući im na ra­
spolaganje svo' e moći. Mehanizam konvencija drži
ljude nesvesno, pto taaa kao dlvlJač mo
a
u
ć f:
tem naVI nutih rb l svesne od-
luke. O
.
,×eov~q
je neizbežo. p
e
� l8l opnost p-
što, kao kod životinj.tako
.
ko liudi koji kroz ru-
tinu os i Jees· d l d ak vim njen.
nesagledi im pa k naiđu novi uslovi,
nepredviđeni starim konvencijama.
Ličnost, međutim, ne ozvoljava da je obuzme
panika odra 'lih, pošto su strahovi i užasi ostali iza
nje. Ona je dorasla promeni epohe i neznano i nevolj­
no postala vođa.
Sigurno da su svi ljudi međusbno slični, jer
mače ne bi mogli da podlegnu istom ludilu, i sigur­
no da je psihička osnova na kojoj počiva individual­
na svest univerzalno istovetna, jer se inače ljudi me-
267
đusobno nikada ne bi mogli razumeti. Tako u ovom
smislu i ličnost sa njenim jedinstvenim psihičkim
svojstvima nije nešto apsolutno j ednokratno l J edin­
stveno. Jedinstvenost važi samo za individualnost lič­
nosti. kao što važl i za svaku individualnost. Postali
ličnost nij e apsolutni pr rogativ genijalnog čoveka.
On može čak biti genijalan a da nema ili da nije
ličnost. Ukoliko svaka individua ima nJoJ urođeni ži­
votni zakon, onda svaka ima teorijsku mogućnost da
pre svega sledi ovaj zakon i na taj" način da postane
ličnost, to j est da dostigne celovitost. Ali kako živa
bića egzistiraju smo u obliku živih jedinki, to jest
individua, životni zakon u krajnjoj liniji uvek j e
usmeren na individualno proživljen život. Dakle, iako
objektivno psihičko, koje se u osnovi ne može zami­
sliti drugačije do kao univerzalna i istovetna datost,
znači isti psihlčkl preduslov za sve ljude, ono se ipak,
čim hoć da s 'pojavi, mora individualizovati, pošto
nema drugog izbora do da se odrazl kroz j edinku.
Može 'e međutim desiti da obuhvati čitavu grupu
kada ono, shodno prirodi vodi do katastrofe, i to jed­
nostavno stoga što deluje samo nesvesno, što ga m­
J edna svest ne asimiluje i što se uvršcuje u sve druge
već postojeće životne uslove.
Samo onaj ko sili naišlog unutrašnj g imperati­
va svesno može reći da, postaje lčnost; ko JOJ, među­
tim, podlegne, upada u slepi tok zbivanja i biva uni­
šten. Veličina i s asenje . p l-
tome s o se sa slobodnom odlukom žrt
.
e svom
Oprede!e - vu ve lreV E$ i
nu stvarn�..o dennevno u-grupi dovoi
samo do ,ropat
Jedan od najblistavijih primera života i smisla
ličnosti, koji nam le sačuvala istorija, j este Hristov
život. Prema rimskom ludilu veličine, od koga nije
patio samo Cezar već i svaki Rimljanin - civis Ro­
manus sum -, pojavio se protivnik u hrišćanstvu,
koje j e, usput primećeno, bilo Jedina religija koju su
Rimljani stvarno progonili. Suprotnost se pokazivala
uvek tamo gde su se sukobljavah kult Cezara i hri­
šćanstvo. Ali kako saznajemo iz nagoveštaj a evange-
268
l ista o duševnom razvitku Hristove ličnosti, ova su­
protnost j e igrala odlučuJUću ulogu i U duši tvorca
hrišćanske religije. Priča o iskušenjima jasno nam po­
kazuje sa kakvom se psihičkom silom sukobio Hn­
stos - to je bila đavolska sila tadašnje p ihologije.
kOJa ga je u pustinji dovodila u ozbiljna iskušenj a.
Ovaj đavo je bio objekbvno psihičko koje je u svojoj
stezi držalo sve narode Rimske imperije; zbog toga
je i đavo obećavao Hristu sva zemalj ka carstva, kao
da je od nj ega hteo da stvori Cezdra. Sledeći svoJ
unutrašnji glas, svoje opredeljenje i poziv, Isus se
dobrovoljno izložio napadu imperijalističke sumanu ­
tosti, koja j sve ispunjavala - i pobednike i pobe­
dene. Na taj način je spoznao prirodu objektivno psi­
hičkog, koje je ceo svet guralo u patnje i negovalo
čežnju za spasenjem, koja je našla svog izraza i kod
mnogobožačkih pesnika. Ovaj psihički napad, kome
se svesno izložio, on nije potisnuo niti je dozvolio da
ga ovaj potisne, već ga je asimilovao. I tako je od
svemoćnog Cezara postalo duhovno kraljevstvo a od
imperium Romanum univerzalno, vansvetsko božJ
carstvo. I dok je ceo j evrejski narod kao Mesij u oče­
kivao kako imperijalistički tako i politički delotvor­
nog junaka, Hristos je svoju mesijansku opredelj<­
nost manje ispunio svojoj naciji nego rimskom svetu,
l čovečanstvu ukazao na staru istinu da tamo gde
vl
.
ada sila nema ljubavi, i da tamo gde vlada ljubav
ne vredi nikakva sila. Religija lJubavi bila je prava
psihološka suprotnost rimskoj đavolskoj sili.
Primer· hrišćanstva najbolje ilustruje moja pret­
hodna, apstraktna izlaganja. Ovaj na izgled .jedin­
stveni život je postao. obo�a an
1
·simb.l zbog toga što
je psihološki pro,totip j edinog' smisaonog života, na- '
ime života koji stremi individualnom� to jest apsolut­
nom i bezuslovnom' ostvarenju svog, njemu svojstve­
nog zakona. U tom smislu možemo da se složimo sa
Tertulijanovim uzvikom: » Anima naturaliter chri­
stiana! «
Obožavanje Hrista kao i Bude ne začuđuje, ali
ubedljivo pokazuje ogromno uvažavanje sa kojim
čovečanstvo susreće ove junake a samim tim i ideal
269
razvijene ličnosti. Ako danas izgleda kao da će slepa
i destruktivna prevaga besmislenih kolektivnih sila
gurnuti u pozadinu ideal ličnosti, onda je to samo
prolazna pobuna protiv premoći istorije. I ako je po­
moću revolucionarne, neistorijske a stoga i neobra­
zovane sklonosti novim generacijama dovoljno raz­
rušena tradicija, iPlk � biti ponovo traženi i
nal. Ideal ličnosti je neumshva oeba ca
kove duše, koa se, sve što je nepodesnija tim fana­
tičnije brani. Cak i kult Cezara bio je pogrešno shva­
ćeni kult ličnosti, a moderni protestantizam, čija teo­
logija sve više potkopava Hristovo božanstvo, našao
je pribežište u Hristovoj ličnosti.
Velika i tajanstvena stvar lebdi oko onoga što
se naziva » ličnost« . Sve što se o tome može reći uvek
je nedovoljno i neadekvatno tako d uvek preti opa­
snost da s diskusija izgubi u kako obilnom tako i
praznom brbljanju. Cak i pojam ličnosti je u obič­
nom govoru tako nejasno i loše definisana reč, da će
se teško naći dva čoveka koja pod tim razumeju jed­
nQ te isto. Ako ovde predlažem određeno shvatanje.
onda ne uobražavam da je time izrečena poslednja
reč. 2eleo bih da se sve ovo što sam ovde rekao po­
smatra kao pokušaj mog približavanja problemu lič­
nosti, bez polaganja prava da se ovaj i reši. Zapravo,
moj pokušaj radije bih shvatio kao opis psihološkog
problema ličnosti. Ovde pmalo otkazuju sva obična
psihološka sredstva i tinkture, isto kao i kod proble­
ma genijalnog ili kreativnog čoveka. Izvođenje iz fa­
mi1jarnog herediteta ne uspeva sasvim: danas ta�o
omiljena romantika detinjstva, blago rečeno, kreće s
u svom prenosnom značenju; objašnjavanje pomoću
nevolje - bolest, nedostatak novca itd. - isuviše je
površno. Ovome se uvek pridružuje nešto iracional­
no, nešto što se ne može racionalno obraditi, neki
deus ex machina ili asylum ignorantiae, ovaj poznati
nadimak Boga. Ovde izgleda da problem zadire i u
vanljudsko područje, za što se oduvek postavlja neko
od imena božjih. Kao što se vidi i ja sam moram da
pomenem unutrašnji glas i da ga označim kao ne­
što snažno objektivno psihičko, da bih okarakterisao
270
njegovo dejstvo u postaj anju ličnosti, koje u datom
slučaju izgleda subjektivno. Mefistofel u Faustu nije
prsnifikovan stoga što to dramski ili scenski bolje
ogovara no kada bi Faust moralizovao sam ili na
zidu crtao sopstvenog đavola. Prve reči posvete:
» Opt se približujete, vi nestalne prilike . . . « nešto su
više od estetskog efekta. To j e, kao đavolov konkreti­
zam, priznanje objektvnosti psihičkog iskustva, tiha
ispovest da j e ipk tako bilo, ne iz subjektivnih že­
lja, strahovanja ili nahođenja, već nekako iz samog
seb. Sigurno, samo glupak bi mogao da misli na
aveti, ali izgleda da nešto kao primitivni glupak vre­
ba svuda ispod površine razložne dnevne svesti.
Zbog toga večita sumnja da li je na izgled objek­
tivno psihičko stvarno objektivno ili na kraju kraje­
va samo uobraženje. Ali odmah se postavlja pitanje:
da l i sam namerno tako nešto uobrazio, ili j e to u
meni već zamišljeno? Problem je sličan onome kod
neurotičara koji pah od uobraženog karcinoma. On
zna i hiljadama puta mu je rečeno da je uobraženje,
a on me opet strašljivo pita: »Da, ali kako je došlo do
toga da tako nešto uobrazir? Ja to uopšte neću.« Od­
govor na ovo j e: ideju o karcinomu on nije uobrazio,
već se ona uobrazHa t njemu bez njegovog predzna­
nja i bez njegove dozvole. Osnova ovog zbivanja je to
što s u njegovom nesvesnom odvija psihičko raste­
nje, »bujanje«, koje s ne može privesti u svest. On
oseća strah od ove unutrašnje delatnosti. Ali kako j e
sasvim uveren da unutra, u njegovoj duši ne može
biti ničega , onog što on ne zna, onda se ovaj strah
mora odnositi na somatski karcinom, o kome zna da
ne postoji. A ako uprkos tome ima strah od toga,
onda će mu stotine lekara potvrditi da je strah sa­
svim bez osnove. Tako je neuroza zaštita od objektiv­
ne unutrašnje delatnosti duše ili nešto skuplje pla­
ćeni pokušaj da se umakne unutrašnjem glasu a sa­
mim tim i opredeljenju, pošto je ovo »bujanje« ona
objektivna od svesne volje nezavisna delatnost duše,
koja bi htela da unutrašnjim glasom progovori kroz
svest i da na taj način čoveku privede njegovu celo­
vitost. Iza neurotske izvitoperenosti kriju se opre-
271
delj enost, sudbina l postajanj e ličnosti, potpuno
ostvarenje životne volje urođene individui. Covek
bez amor fati je n urotičar; on zanemaruje samog
sebe, tako da nikada neće moći da izrekne onu Ničeo­
vu misao: "Covek se nikada ne izdiže više do onda
kada ne zna kuda će ga još odvesti njegova sudbina.
U istoj meri u kojoj čovek, neveran opstvenom
zakonu, nije postao ličnost, propustio je smisao svog
života. Srećom dna i trpeiya pri- v
IJudi.ika a ne postavlja pitanje smisla njihovog ži­
vota. A tamo gde niko ne ita nIo nema ni potrebe
za odgovorom.
Strah od Karcinoma neurotičara dakle ima pra­
vo, on nije uobraženje već posledični izraz psihičke
činjenice koja egzistira u izvansvesnom području, ne­
dostižnom volji i uvidu. Ako bi sam sa sobom otišao
u pustinj u i u samoći oslušnuo samoga sebe, možda
bi dočuo ono što bi mu rekao unutrašnji glas. Ali
po pravil u naopako obrazovani kulturni čovek je sa­
svim nesposoban da percipira doktrinarno nezajam­
čeni glas. Za ovo su znatno više sposobni primitivni
ljudi, medu njima bar vrači mogu da razgovaraj u sa
duhovima, drvećem i životinjama, pa to spada čak Ì
njihov profesionalni postupak, to jest u ovim obličji­
ma oni susreću objektivno psihičko, psihičko ne-Ja.
Kako je neuroza poremećaj razvitka ličnosti,
tako smo mi psihijatri već profesionaln9 prinuđem
da se bavimo na izgled dalekim problemima ličnosti
i njenim unutrašnj im glasom. U pra�tičnoj psihote­
rapiji ove inače nejasne i često u frazama izvrgle psi­
hičke činjenice, izviru iz tame njihove neznanosti Ì
približuj u se vidljivijim sfer!ma. Ipak ovo še dešav
samo izuzetno retko spontaro kao kod starozavetnih
proroka; po pravilu moraju se teško i s naporom pri­
voditi u svest ona činjenična stanja koja su uslovila
poremećaj . Ali tako sagledani sadržaj i sasvim odgova­
raju »unutrašnjem glasu« i znače sudbinsko oprede­
ljenje, koje ako ih prihvati i rasporedi svest, dovode
do razvitka ličnosti.
a U angloameI"ičkom celokupnom izdanju o\"a Lll·eka >L
pripisuje Kromvelu.
272
Kao što velika ličnost socijalno dejstvuje rešava­
jući, razrešavajući, preinačavajući i sređuj ući, tako i
rađanje sopstvene ličnosti ima lekovito dejstvo na in­
dividuu. To izgleda kao kada se ustajali močvarni ru­
kavac ponovo ulije u maticu nekad izgubljene struje
ili kao kada se skloni kamen navaljen nad semenom,
koje tada može da proklija i da mladica otpočne sa
svojim prirodnim rašćenjem.
Unutrašnji glas je glas punijeg života, šire, obim­
nije svesti. Zbog toga s u mitološkom smislu rađanje
heroja ili simbolično ponovno rađanje poklapa sa iz­
laskom sunca, pošto postajanje ličnosti ima isto zna­
čenje kao i povećanje svesnosti. Iz istog razloga ve­
ćina heroj a s označava atributima sunca, a trenutk
rađanja njihove velike ličnosti naziva se prosvetlja­
vanje.
Strah, koji većina prirodnih ljudi oseća od unu­
trašnjeg glasa, nije tako detinjast kao što bi moglo da
se pomisli. Sadržaji koje susreće ograničena svest,
kako pokazuje klasični primer Hristovog života ili
isto tako karakterističan doživljaj Mare iz legende o
Budi, u<pšte nisu tako bezazleni, već pO, pravilu za­
če opasnost koja je specifična za dotičnu individuu.
Po pravilu ono što nam pruža unutrašnji glas nije
ništa dobro, već zapravo zlo. To mora biti pre svega
zbog toga što čovek obično nije toliko nesvestan
svojih vrlina koliko mana, a i stoga što znatno manje
pati o dobrog nego od zla. Kao što sam prethodno
pomenuo, unutrašnji glas prinosi svesti ono o čega
pati celina, to jest narod kome čovek pripada, ili čo­
večanstvo čiji smo deo. A ovaj glas to pruža u indi­
vidualnom obliku, tako da čovek u početku može da
pomisli kao' da j e sve to zlo individualna osobina nje­
govog karaktera. Unutrašnji glas unosi zlo tako ubed­
ljivo da bi doveo do toga da mu čovek podlegpe. Ako
. mu ne podlegne, onda u naše J a ne prodire ništa od
tog prividnog zla, i tada ne može doći do obnavljanja
i izlečenja. (Zlo unutrašnjeg glasa nazivam »privid­
nim«, što zvuči isuviše optimistički) . Ako Ja potpuno
podleže unutrašnjem glasu, tada deluju njegovi sa­
držaji, kao kada bi umesto njih bilo isto toliko đavo-
18 JUD§ LO8OI8D8 O018, 1ÏÏ
27
la, drugim reClma ovome sledi katastrofa. Ako Ja
podlegne samo delimično i uspe da se samopo tvrdom
spase od potpunog uništenja, tada može asimilovati
glas i tada se ispostavlja da je zlo bilo samo loš pri­
vid, dok je u stvarnosti nosilac spasenja i rasvetlja­
vanja. »Luciferično« je pravi i nedvosmisleni smisao
karaktera unutrašnjeg glasa i zbog toga ono postavlja
čoveka pred poslednju moralnu odluku, bez koje on
nikada ne može da dođe do svesnosti niti da postane
ličnost. U unutrašnjem glasu često je pomešano naj­
niže i najviše, najbolje i najbezočnije, istina i laž, što
sve otvara ponor pometnje, obmane i razočaranja
.
Naravno da je smešno kada se glasu prirode, koja
je prema svemu blagonaklona i razorna, pripisuje
zloba. Ako nam ona prvenstveno izgleda zla, onda to
uglavnom potiče od stare istine da je dobro uvek ne­
prijatelj boljeg. Ali mi bismo bili luckasti kada s ne
bismo držali od davnina ukorenjenog dobrog, dok je
god to moguće. Ali kako Faust kaže:
Kada dospemo do dobrog ovog sveta,
Tada se bolje naziva obmana i varka!
Dobro, na žalost, nije večito dobro, pošto inače ne bi
bilo ničega boljeg. Ako treba da naiđe bolje, onda do­
bro treba da uzmakne. Zbog toga je rekao majstor
Ekhart (Meister Eckhart) : >Bog nije dobar, jer bi
inače Jogao biti bolj�
¬
Zato postoje razdoblja u svetskoj istoriji (naše
bi moglo tu da spada), gde dobro mora da uzmiče i
zbog toga izgleda ono što je određeno da postaje bo­
lje, u početku kao zlo. Kako je opasno ove probleme
makar i dodirnuti pokazuje upravo izrečena rečeni­
ca; jer kako se lako može prokrijumčariti zlo kada
se jednostavno izjavi da je to potencijalno bolje!
Problematika unutrašnjeg glasa je puna tajnih zam­
ki i klopki. To je najopasnije, najklizavije područje,
isto tako opasno i besputno kao sam život, ako se od­
rekne ograda. Ali onaj ko neće da izgubi svoj život,
neće ga ni dobiti. Rađanje junaka i život junaka uvek
je ugrožen. Tipični primeri su Herine zmije koje
274
ugrožavajwodojče Htrkula, piton koji hoće da uništi
rođenj� boga svetlosti Apolona, vitlejemski pokolj
dece. Postajanje ličnosti je smelost, i tragično je da
upravo demon unutrašnjeg glasa istovremeno znači i
najveću opasnost i nezamenljivu pomoć. Tragično je,
ali logično
.
Prirodno je da je tako.
Da li se zbog toga čovek može ljutiti na čovečan­
stvo i na sve one dobronamerne pastire stada i za­
brinute očeve, kada podižu zaštitne zidove, postavlja­
j u delotvorne slike i preporučuju prohodne puteve
koji zaobilaze ponore?
Na kraju krajeva heroj, vođa i spasitel] je onaj
ko otkrije novi put ka višoj sigurnosti. Moglo bi s
ostaviti sve po starom da ovaj novi put bezuslovno
ne zahteva da bude otkriven i da čovečanstvo ne pati
pod svim patnjama Egipta, sve dok novi put nije pro­
nađen. Neotkriveni put u nama je kao nešto psihički
živo, što klasična kineska filozofija naziva »Tao« i
upoređuje s vodenim tokom koji neumoljivo teče
svome cilju. Biti u Taou znači potpunost, celovitost,
ispunjeno opredeljenje, početak i cilj i potpuno ostva­
renje smisla egzistencije koji je urođen stvarima.
Ličnost je Tao.
Îö"
PROBLEMI MODERNE PSIHOTERAPIJE
Psihoterapija, naime terapija duše i psihička te­
rapija, danas je za popularo shvatanje identična sa
psihoanalizom.
Reč »psihoanaliza« je postala opšte dobro u to­
likoj meri da svakome ko koristi ovu reč izgleda i da
razume šta se pod time misli. Ali šta ova reč zapra­
vo označava, laiku je najčešće nepoznato: ona tačno
označava - prema želji njenog tvorca - samo me­
todu koju je inaugurisao Frojd, kojom psihičke kom­
plekse simptoma redukuje na izvesna potisnuta na­
gonska zbivanja i pošto ova procedura nije moguća
bez odgovarajućih shvatanja i znanja, pojam psiho­
analize uključuje i izvesne teorijske pretpostavke,
naime Frojdovu seksualnu teoriju, i to onako kako je
izričito postavio njen autor. Međutim, nasuprot tome
laik upotrebljava pojam psihoanalize naprosto za sve
one modeme pokušaje kojima se pokušava da se pri­
bliži psihi naučno-metodološkim putem. Tako i Adle­
rova škola mora sebi da dozvoli da se uvrsti u ru­
briku sa oznakom »psihoanaliza«, iako su Adlerova
shvatanja i metode na izgled nepomirljivo suprotni
Frojdovim. Zbog toga i Adler s svoju psihologiju
ne označava kao »psihoanaliza« već kao »individual­
nu psihologiju«, dok ja za moje shvatanje dajem pre­
vagu izrazu »analitička psihologija« oi pod time mi­
slim na nešto kao opšti- pojam koji u sebi obuhvata
(1) Objavljeno u: Schweizerisc/es Medizinisches Jahr­
buch (Basel, 1929). (Ges. Werke XVI, 1958).
279
psi hoanalizu i l Odl vl dualnu psi hologij U i druga
nastojanja L području kompleksne psihologije.
Kako i pak postoji samo jedna l j udska duša, laiku
će I zgI dat i da postoji i samo j edna psi hologija, zbog
čega ć razl i k smatrati i l i subjekti vni m cepidlače­
njem i l i pznatim pokušajem malog čoveka da i sebi
obezb di malo slave. Lako sam mogao da produžim
l istu » pslhologa' samo da sam pomenuo druga na­
stoJanja kOJ a nisu obuhvaćena pod » anal it t čkom psi­
hologijom« . Stvarno postoje mnogobrojn metode,
gl edišta. shvatanja i ubeđenja, koja s međusobno
bore, uglavnom zato što se medusobno ne razumej u
1 zbog toga se ni međusobno ne uvažavaj u. Mnogo­
-trukost i različnost psihološkog mišljenja našeg vre­
mena tvarno je začuduj uća i za laika nepregledna i
zamršena.
Ako čovek U udžb ni ku patologije nad da su za
neku bolest dati broj ni lekovi naj različitije prirode,
onda odatle mož izvući zaklj učak da nijedno od tih
sredstava nije delotvorno. I, dakle, ako je naznače­
no mnogo razl ičitIh put va koj i bi trebalo da vode do
naše duše, onda čovek mirno može pretpostaviti da
ni jedan od tih mnogih puteva apsolutno siguro neće
postići svoj ci l j, a svakako naj manje onaj koj i se fa­
natično hval i . Stvarno je mnoštvo savremeni h psiho­
logija izraz nedoumice. Pristup duši pa čak i sama
duša pokaZUJU postepeno kao velika teškoća, PÎL¬
gobatan problem« da upotrebimo Ničeov i zraz - i
-toga nikakvo čudo što se gomilaju pokušaji da se
neuhvatlj iVOj zagonetki priđe stalno s novog i novog
kraja. Iz toga neophodno proističe mnoštvo gledišta i
mišljenja.
Svakako ste saglasni sa mnom da se, kada je reć
o psi hoanalizi n ograničavamo na njenu užu defi ni­
ci ju. već da je reč uopšte o uspesima i neuspesima
:vih onih nastojanja koji se danas preduzi maj u u
ci l ju r šenja problema du· evnog života a koje saži­
mamo i pod poj mom analitičke psi hologije.
Uostalom, zašto je čovekova duša kao iskustvena
činjenica danas odj ednom postala tako int resantna!
Tokom milenij uma to ni je bi l o. 0\'0 na izgled suvi-
280
" no pitanje samo bih nabacio, ah ne bih davao odgo­
vor na njega. N aime, ono spada ovde, pošto su p_
slednje namere današnjeg psihološkog interesovanja
nekako podzemno povezane sa ovim pitanjem.
Sve ono što danas ide pod laičkim pojmom : pi­
noanaliza« ima svog porekla u lekarskoj praksi, zbog
čega je najveći deo u tom poj mu medicinska psiho­
logija. Soba za konsultacije lekara utisla je ovoj psi­
hologiji svoj očigledni pečat, što se ne odražava samo
u terminologij i, već i u teorijskom shvatanj u. Svuda
na prvom mestu srećemo naučno-biološke pretpostav­
ke lekara. Iz toga je najvećim delom nastalo otuđi­
vanj e između akademskih duhovnih nauka i moder­
ne psihologije, jer psihologija u osnovi objašnjava iz
I racionalne prirode, dok se, nasuprot tome, one prve
zasnivaju na duhu. Ovo nastoj anje, koje se već i ona­
ko teško može premostiti, povećava se kroz medi­
cinsko biološku nomenklaturu, koja često del uje pri­
lično "prestručno« i obično postavlja isuviše velike
zahteve u odnosu na bl agonaklono razumevanje.
Pošto sam izrazio mišljenje da prethodno pome­
nute opšte primedbe u odnosu na pojmovnu pomet­
nju na ovom područj u j oš nisu sređene, hteo bih da
se posvetim našem pravom zadatku, naime, da se
pozabavimo rezultatima analitičke psihologije.
Pri izvanrednoj raznolikosti nastojanja naše psi­
hologije moguće je samo uz naj veće napore da se po­
stave rezimirajuća gledišta. Stoga, ako bih pokušao
da namere i rezultate razvrstam u klase, ili bolje re­
ćeno u stupnjeve, onda bi se to odvijalo uz izričitu
\)gradu privremenog poduhvata, kome se možda može
prebaciti ista proizvoljnost kao i trigonometrijsko,
mreži rasprostrtoj iznad neke zemlje. U vakom slu­
čaju usudio sam se da opšti rezultat osmotrim sa ugla
od četiri stupnja, naime ispo1est i , razjašnjavanja. va .
'pitavanja i preobraavanja.
Prapočetak sveg analitičkog psihičkog postupka
l eži u prauzoru ispovedanja. Kako ovo poreklo nema
uzročnu vezu, već samo iracionalnu. psihičku dubm­
"ku
povezanost, čoveku sa strane mje bez dalj njega
28 1
moguće da osnove psihoanalize dovede u vezu sa re­
ligioznom institucijom ispovedanja.
Cim je ljudskom duhu uspelo da pronađe ideju
greha, nastalo je psihički skriveno, u analitičkom go­
voru - potisnuto. Skriveno je tajna. Posedovanje
tajni deluje kao psihički otrov, koji nosioca tajne otu­
đuje od zajednice. Doduše, ovaj otrov u malim doza­
ma mo�.� biti neprocenjiv lek, čak nezamenljivi pred­
uslov za individualnu diferencijaciju, toliko da čovek
već na primitivnom stupnju oseća neodoljivu potrebu
čak da iznalazi tajne, da bi se pomoću njih sačuvao
o stapanja u nesvesnost zajednice kao od smrtne
ugroženosti duše. Ovom instinktu diferenciranja, kao
što je poznato, služe toliko raširena i prastara posve­
ćenja sa svojim kultskim tajnama. Cak su i hrišćan­
ske svete tajne još u pracrkvi važile kao mysteria i,
kao i krštenje, praznovane su u izdvojenim prostori­
jama i pominjane samo alegorijskim jezikom.
Koliko god je korisna tajna koja je podeljena sa
mnogima, toliko je destruktivna samo lična tajna.
Ona deluje kao krivica, koja nesrećnog posednika od­
seca od zajednice sa drugim ljudima. Ako je čovek
svestan onoga što krije, šteta je znatno manja nego
ako ne zna da i šta krije. U ovom poslednjem slučaju
skrivani sadržaj se više ne skriva svesno, već ga čo­
vek taji čak i od samoga sebe; on se cepa kao samo­
stalni kompleks i izdvaja o svesti i u području ne­
svesne psihe počinje da vodi neku vrstu vanrednog
postojanja, neometanog od strane svesnog mešanja
ili korektura. Kompleks tako reći formira malu za­
tvorenu psihu, koja, kako je pokazalo istustvo, samo­
stalno razvija svojstvenu delatnost fantazije. Fanta­
zija je uopšte samodelatnost psihe koja probija svu­
da gde. svesne inhibicije popuste ili sasvim nestanu,
kao recimo u snu. Tokom spavanja fantazija izgle­
da kao san. Ali i na
·
javi mi i dalje sanjamo ispod
praga svesti, a ovo naroito zahvaljujući potisnutim
ili inače nesvesnim kompleksima. Usput rečeno, ne
sstoje se nesvesni sadržaji samo od prvobitno sve­
snih i naknadno, preko potiskivanja, nesvesno posta­
lih kompleksa, već i nesvesno ima svojstvene sadrža-
282
je koji izrastaju iz nepznatih dubina da bi pstupno
doprli do svesti. Nesvesna psiha ni u kom slučaju se
ne sre predstaviti samo kao rezervoar sadržaja koje
je odgurnula svest.
Svi nesvesni sadržaji koji s ili odozdo približa­
vaju pragu svesti ili su se samo nešto malo spustili,
obično deluju na svest. Ova dejstva su - pošto s
sadržaj kao takav ne ppj avljuje u svesti - nužnim
načinom posredna. Najveći broj takozvanih omaki
svesti dovode se u vezu sa ovim poremećajima, isto
tako svi takozvani neuTotski simptomi, koji su sve
u svemu - kako to medicina kaže - psihogene pri­
rode. (Izuzeci su takozvano dejstvo šoka, kao kod
eksplozij a itd.). Najblaži oblici su omaške svest' -
na primer govofre omašKe, trenutna nemogućnost
sećanja imena ili podataka� neocekivana nespretnost
oJa dovodi do ozlede ili slično, nesprazumi ili ta­
kozvane halucinacije sećanja - čovek misli da je
tako nešto rekao ili učinio, netačno shvatanje proči­
tanog ili onoga što se čulo itd.
U svim ovim slučajevima pomoću temeljnog
istraživanja može se dokazati postojanje sadržaja,
koji je posrednim i nesvesnim putem poremetio funk-
cionisanje svesti.
.
Opšte uzev oštećenj a zbog nesvesne tajne su sto­
ga veća nego zbog svesne. Video sam mnoge paci­
jente koji s, zbg teških životnih prilika u ·kojima
su se slabije prirode teško mogle odbraniti od suic­
dalnih podsticaja, razvijali samoubilačke sklonosti,
ali ove putem racionalne obrade sprečavali da posta­
nu svesne i na taj način dovodili do stvaranj a ne­
svesnog samoubilačkog kompleksa. Nesvesni samo­
ubilački podstrek sa svoje strane dovoio je do sva­
kojakih opasnih slučajnosti, npr. do iznenadnog na­
pada nesvestice na nekom opasnom mestu, do okle­
vanja pred automobilom, zamenjivanje sirupa za ka­
šalj sublimatom, iznenadne želje za opasnim akrobat­
skim zahvatima i slično. Ako u ovim slučajevma
dođe do toga da samoubilački podstrek dopre u svest, ..
onda svesna razboritost može delovati inhibitorno i
283
na taj način pomoći pošto s tim putem svesno mogu
prepoznati i izbegnuti suicidogene mogućnosti.
Svaka lična taj na delu] kao greh i krivica, b #
obzlra da li je to i l i n • posmatrano sa gledišta opst
prihvaćenog morala.
Drugi oblik skrivanJa j e uzdržlji vost, smerno t.
Ono što se obično suzbija su afekti. r ovde e mora
istaći da je uzdržlji vost kori na i spasonosna vrli na.
zbog čega se samodisciplina sreće kao jedna od naj­
raniji h moralnih veština j oš kod primitivnih naroda
gde predstavlja deo rituala posvećivanja, uglavnom u
obl i ku stoičkog podnošenja bola i traha i asketske
uzdržljivosti. Ali ovde se uzdržlj ivost uči u okvirima
tajnog skupa, kao poduhvat koji se deli sa drugima.
Ali ako j e uzdržavanje samo l ično - i bez povezano­
sti sa religioznim shvatanjem - onda ono može kao
lična taj na da deluje štetno. Zbog toga se kod onih
sa isuviše vrlina sreću poznata tanja oseg raspolo-
zenja l raz ražI · ivosti. Suzbi 'em af �.
nešto j. se skra neto što rž skriti i
samim sobom, veština kojom uglavnom bolje vladaj u
mu karci Ao � žene os .lu ju.ri
I
rodnu odvratnost da afekat muče suzbijanjem. Suzbi­
j eni afeka t eluje isto tako izoliraJuce l neprijatno
kao i nesvesna taj na, i isto tako podstiče osećanje
krivice. Isto kao što nam priroda donekle za mera ako
pred čovečanstvom imamo neku taj nu, tako nam isto
uzima za zlo ako naše emocije uskraćujemo bližnji ­
ma. U ovom pogledu priroda ima izraziti horror vacui
i zbog toga na duže vreme nije ništa tol i ko nepodno­
šlj ivo kao mlaka harmonija na temelj u suzdržanih
afekata. Potisnute emocije su često isto što i tajna.
Međuti m, često uopšte ne postoj i neka taj na vredna
pomena. već samo nesvesno zadržani afekti, koj i ima­
j u svoje poreklo u nekoj sasvim svesnoj situacij i .
Aktuelna dominacija tajne ili afekta uslovljava
najverovatnije različite obl i ke neuroza. U svakom
slučaj u je sa afektima vrlo štedra histerija uglavnom
zasnovana na tajni, dok okoreli psihasteničar pati od
poremećene probave afekata.
284
Tajna i uzdržlji vost su o 'tecenJa na kOJa pri roda
na kraj u 3 t ¯ shvaćeno samo onda kao
oštećenje ukoliko su tajna i uzdržljivost isključi\'o
lične prirode. Međuti m. ako su podeljeni sa neki m
drugim, onda j pri roda zadovoljna, čak onda 0\'0
mogu biti kOrisne vrli n . Nepodnošljivo je samo l ično
uskraćivanje. To J e kao kada bi čovečanstvo i malo
neugasivo pravo na 'V ' ono što . l l tamno, n potpunI).
glupo i krivo kod bližnj ih. Jer ovo su stvari kOJ se
potajno čuvaju u cilj U samozaštlt Izgleda da J pri ­
rodni gr h pri krivati svoJe ' labo ti, l to kao I i klJ u­
Či VO iživljavati S\'oJu manju vr dno t . I zgleda kao da
postoj i neka vrst a savesti čov čano va, kOJa znatno
kažnjava DÀakog onog ku Î1 " dbacI pno oJ i h ÀÎ"
l i na i vrednosti u korist ispve ti s .i grešn ča č­
no tl. B z o o nJtga d l i n proooJ nl zid od ćanja
da j čovek m du lJudima
Ovi m I obJasn.a\' a II blCTl 1 znacaJ I timt l nl'­
klauzulisane lspve. ti , istl I l a k J ' l ( ;vakako bila p­
znata 'Vl m i ni cij acljama I l' l l t mm kultovima
:tarog veka, što potvrduJ Î aniJ t' ka 1 /1' ka : lobool
D onog što imaš l biće· Prl ml . ¨Î.
O u izreku lako mož ' m pri d dab ka moto
prvom tupnju pSIhoterapij 'kt problemallk at me.
poče('l psihoanaliz L osnovI Î L m' a drugo do po­
no 'no naučno otkrIć stan' IstIll q čak J i im kOJ ¯
je dato pr OJ m todi . nal m(' katarza či ć nj , do­
bro poznab pojam antički h I spovest i . Prvobltn ka­
t artlčka metoda u sušti m s( s tOJ I U t m ·to s b­
lesnt k po mogućstvu premesti II pozadinu njegove
!ve ti, ÜÕ ih bez pomoćI ht plloze, dak l L sta­
nj kOJ se u Istočnjačkom Joga I stemu smatra
·tanJem m dl aCIJe i li kontemplaciJe. Ali za razliku
o J oga predmet p smatranja Je sporIldi čno lzranjan]e
neja nih t ra ova predstava. sli ka i l i L • anJ . koji s
II tamnoJ pozadl lll dvaJ a. u i7, n Vi dlJI VO tl nesv(-
·nog. Na o\'aj nači pnovo vraća poti nul I iz-
gub!J no VfĆ Jt I to dobi tak l ' pon ka� neprI ­
Jatr ¯ p- to manje redno. pt čak Î odb čen prt ­
pada m Î i dajt ml bi vstvo Î telo, lo .< mOJ senka .
Kako mo�u da post l)J l m č da Î1 bat" m (nku ' J tam-
no pripada mojoj celini, a pošto sam postao svestan
oje senke, vraća mi se sećanje da sam čovek kao
s drugi ljudi. U svakom slučaju je ovim teškim po­
novrum otkrićem sopstvene celine uspostavljeno ra­
nije stanje, iz koga je proistekla neuroza, odnosno ot­
cepljeni kompleks. Prećutkivanjem izolacija se može
produžiti sa samo deVričnim poboljšanjem. Meu­
tim, pomoću ispovesti čovečanstvo mi ponovo hrli u
naručje, oslobođeno tereta moralnog izgnanstva. Ka­
tartička metoda smera potpunu ispovest, i to ne inte- '
lektualno sagledavanje nekog činjeničnog stanja, već
i provociranje zadržanih afekata, utvrđivanje činje­
ničnog stanja srcem.
Dejstvo ovakve ispovesti na bezazlene prirode je
veliko, sa često začuđujućim terapijskim efektom.
Ipak, glavni učinak naše psihologije na ovom stupnju
ne bih želeo da sagledam samo u tome što se na taj
način izleči određen broj bolesnika, već mnogo pre
u sistematskom isticanju značaja ispovesti. Ovo se,
naime, tiče svih nas. Svi smo mi od svih nekako od­
vojeni nekim tajnama, a ponori između ljudi su spo­
jeni varljivim mostovima mišljenja i iluzija, što
predstavlja lakomislenu zamenu za postojani most
ispovesti
Ovo ne bih želeo ni za šta na svetu da s shvati
kao neki poziv. Covek ne može ni da zamisli kako
bi neukusno bilo opšte međusobno ispovedanje gr.­
hova. Psihologija samo donosi zaključak da ovde leži
ranjiva tačka prvog reda. Ova tačka se ne može uzeti
neposredno u postupak, pošto je po sebi opet vrlo
specifičan problem sa naročito šiljastim rogovima, što
će nam objasniti sledeći stupanj, naime razjašnja­
vanje.
Bez daljnjega je jasno da bi nova psihologija
ostala na stupnju ispovesti, da se katarza pokazala
kao svemoćno lekovito sredstvo. Pre svega ne uspe­
va se uvek da se pacijenti približe nesvesnom toliko
da su u stanju da opaze Senku. Naprotiv, mnogi su -
i t posebno komplikovane, jake prirode - tako usi­
dreni u svest da ih odatle ništa ne može pokrenuti.
Oni su u stanju da razviju najžešći otpor protiv sva-
286
kog pokušaja potiskivanja svesti; oni žele da svesno
razgovaraju sa lekarem i da razumno iznesu i razlože
svoje teškoće. Za ispovedanje imaju oni dosta, radi
toga se ne moraju obraćati nesvesnom. Ovakvi paci­
jenti zahtevaj u čitavu tehnku približavanja ne­
svesnom.
Ovo je činjenica koja unapred znatno ograničava
katartičku metodu u njenoj primeni. Drugo ograni­
čenj e dolazi naknadno i odmah vodi u problematiku
drugog stupnj a, razjašnj avanj a. Pretpostavimo da j e
u određenom slučaju došlo do katartičke ispovesti i
da se izgubila neuroza, to jest simptomi su postali
nevidljivi. Pacijent m9že biti otpušten kao izlečen.
Ali on -ili posebno ona -ne može da ode. Pacijent
je na izgled preko ispo vesti vezan za lekara. Ako se
ova na izgled besmislena veza nasilno prekine, do­
lazi do neprij atnog vraćanja u ranije, sada gore sta­
nje. U izvesnim slučajevima ne mora doći do vezi­
vanj a - pacijent odlazi na izgled izlečen i fasciniran
je svojom psihičkom pozadinom u tolikoj meri, da
nastavlja sa katarzom sa samim sobom na račun svog
životnog prilagođavanja. On je vezan za nesvesno, za
sebe samog, a ne za lekara. Sa ovim pacijentima se
očigledno dešavalo kao negda Tezeju i njegovom sa­
putniku Peiritu, koji su sišli u had da bi izveli bogi­
nju podzemnog sveta, pa kada su umorni od spušta­
nja seli za trenutak, više nisu mogli da ustanu j er su
čvrsto srasli za stenj e.
Ovi čudnovati i nepredviđeni slučajevi zahteva­
ju razjašnjavanj e kao i prvo pomenuti slučajevi, koji
su se pokazali nepristupačni dobrim namerama ka­
tarze. Iako su obe kategorije pacijenata na izgled sa­
svim različite, razjašnjavanje za obe počinje na istoj
tački, naime kod fiksacije, kako je to ispravno pri­
metio Frojd. Ova činjenica postaje neposredno jasna
kod poslednje kategorije a naročito u slučajevima
koji su posle katarze vezani za lekara. Slično je već
primećeno kao neprijatna posledica pri terapijskom
postupku hipnozom, bez mogućnosti razumevanja
unutrašnj ih mehanizama jedne ovakve veze. Isposta­
vilo se da ta veza u suštini odgovara vezi između oca
287
i deteta. Pacijent zapada u neku vrstu dečje zavisno­
sti, kojoj se ne može odupreti - ni pomoću razbri ­
tog uvida. Fi ksacija može imati čak izvanredm�
snagu. u tolikoj meri začuđujuću da se iza toga smejl�
naslućivati sasvim neobični motivi. Ali kako je vezi­
vanje proces koji protiče izvan svesti . pacijent nl'
može iskazati ništa svesno o tome; zbog toga se po­
stavlja pitanje kako se može doskočiti ovoj novo
.

teškoći. Očigledno se radi o neurotskoj vezi . o novo n
simptomu. koj i je provociran terapijskim postupkom,
Očevidni spoljni znak položaja je da je osećaj no na­
glašena slika sećanja oca prenesena na lekara
. zbg
čega s lekar nolens volens poj avljuje kao ota( I kal '
takav pacijenta u neku ruku čini detetom. Naravnu
detinjatost pacijentova nije nastala tek sada. već ,iL­
bila uvek prisutna, samo j e prethodno bila potisnula
Sada izbija na površinu i hoće ponovo da uspstav:
detinjasto porodičnu situaci ju. pošto je ponovo na­
đen već dugo izgubljeni otac. Ovaj simptom Froj(i
je veoma tačno nazvao pren(}s. Da dolazi do izvesn<
zavisnosti od lekara sposobnog da pruži pomoć, za­
pravo je sasvim normalna i ljudskI razumlj i va poj a­
va. Nenormalno i neočekivano u tome jt· njena n('o­
bična žilavost i nepristupačnost svesnoj korekturi.
Jedna od glavni h Froj dovih zasl uga .t· što .l
prirodu uve vezp objasnio u njenom biološkom as-
|
pektu i time omogućio značajan naprtdak psiholo-

škog saznanja uopštt·. Dana: jt' nedvosmisleno doka-
I
zano da j t' veza prouzrokovana postojanjem nesvesnil .
1
fantazija. Ove fantazij t, uglavnom i maj u takozvan.
incestuoz1lI karakter. Time je činjenica da fantazijl'
ostaj u nesvesne na izgled dovoljno objašnjena. jer
se i od najskrupuloznije ispovesti n� može očekivat i
da poveri ovakve fantazije, kojf' jedva da su ikada
bile privedent' u svest. Iako Frojd o incestuoznim i
fantazij ama uvek govori tako kao da su ove poti-
snute.
ipak je iskustvo pokazalo da ove u velikom
broj u slučajeva ili nikada nisu bile sadržaj svesti i h
su bile sVtsne samo u obliku maglovitog nagoveštaj a.
zbg čega i nisll mogle biti svesno i namerno poti-
snut<. Pn' ma nO' i Jem i skustvu JE' \,pro\" atni je da Sl'
288
incestuozne fantazije uvek bile i ostajale nesvesne,
sve do trenutka kada su pomoću analitičke metode
istrgnute na svetlo dana. Time, međutim, nije rečeno
da je izdizanje sadržaja iz nesvesn0g zahvat u prirodi
koji treba izbegavati. Naravno da je to nešto kao hi­
rurška operacij a koja je, međutim, neophodna, pošto
incestuozne fantazije omgućuju prenos. kompleksa
simptoma. Ovo je na izgled veštački produkt, ali
stoga nema manje nenormalan aspekt.
Dok katartička metoda uglavnom sopstvenom Ja
ponovo vraća sadržaje koji se mogu privesti u svest,
koji bi normalno trebalo da budu sastavni delovi
svesti, dotle razjašnjavanje prenosa iznosi sadržaje
koji jedva da su u takvom obliku ikada bili svesni .
To je principijelna razlika između stupnja ispovesti i
stupnja razjašnjavanja.
Prethodno smo govorili o dvema kategorijama
slučajeva, o takvima za koje se ispostavi da su nepri­
stupačni katarzi, i o drugima koji posle uspešne ka­
tarze potpadaju pod fiksacij u. Već je bilo reči o oni­
ma koji razvijaju fiksaciju, odnosno prenos. Ali
pored ovih, kao što je napomenuto, ima i takvih kod
kojih ne dolazi do vezivanja za lekara, već naprotiv
za sopstveno nesvesno u čije mreže se onda upletu.
U ovim slučajevima slika roditelja se ne ptenosi na
ljudski objekt, već ostaje predstava fantazije, koja,
međutim, ima istu privlačnu snagu i dovodi do istog
vezivanja kao i prenos. Prva kategorija, koja se
bezuslovno ne prepušta katarzi, u svetlu Frojdovog
istraživanja objašnjava se činjenicom da se dotični
pacijenti još pre terapijskog postupka nalaze u iden­
tifikacionom odnosu sa :oditeljima, što im pruža
autoritet, nezavisnost i kritičnost, zahvaljujući koji­
ma se uspešno suprostavljaju katarzi. To su uglav­
nom obrazovane, izdiferencirane ličnosti, koje, kao
drugi, ne postaju bespomoćne žrtve nesvesne delat­
nosti imaga roditelja, već se ovoj aktivnosti supro­
stavljaju na taj način što se nesvesno postavljaju
identično sa roditeljima.
Naspram fenomena prenosa otkazuje čista isp­
vest, što je i dalo povoda Frojdu za bitne promene
ÎÞ JOD@, LOBOIBDB OC1B, 1Ï
289
prvobitne Brojerove katartičke metode. Ono što je on
činio nazvao je »metoda tumačenja«.
Ovakav razvitak je sasvim logičan, pošto odnos
prenosa posebno zahteva razjašnjavanje. Koliko s
mnogo ovoga čini o tome laik j edva da ima pojma,
međutim, tim više to uviđa lekar koji se iznenada
nalazi upleten u mrežu nerazumljivih, fantastičnih
shva'anja. Ono što pacijent prenosi na lekar a mora
biti protumačeno, odnosno razjašnjeno. Kako sam
bolesnik uopšte ne zna šta prenosi, lekar j e prinu­
đen da dobijene deliće fantazije podvrgne analitič­
kom tumačenj u. Naj neposredni j i i najvažniji pro­
dukti ove vrste su snovi. Stoga je Frojd područje
snova istraživao isključivo na potisnute i zato nepri­
hvatljive želje i ovakvim radom otkrio one incestuo­
zne sadržaje, o koj ima sam prethodno govorio. Na­
ravno, ovakvim istraživanjem nije se dobio sama
incestuozni materijal u užem smislu, već sve zamisli­
ve prljavštine uopšte, za koje je sposobna čovekova
priroda. A ovaj spisak je, kao što je poznato, vrlo
dugačak. On već zahteva rad jednog čitavog života,
da bi se donekle iscrpeo.
Rezultat Frojdove metode razjašnjavanja je mi­
nuciozna obrada čovekove tamne strane, kakvu još
nije poznavalo nijedno doba pre nas. To je najdelo­
tvorniji protivotrov protiv svih idealističkih iluzija o
ljudskom biću. Stoga se ne treba čuditi što se svuda
odigao snažan otpor protiv Frojda i njegove škole.
Ne bih želeo da govorim o principijeinim iluzioni­
stima, već bih želeo samo da istaknem da među
protivnicima metode razjašnjavanja nij e mali brOJ
onih koj i nemaju iluzija o čovekovoj tamnoj strani a
ipak stavlj aj u prigovor da se čovek ne sre j edno­
strano tumačiti sa svoj e tamne strane. Konačno
na sen ni · e b
·
a već telo koje stvara senku�
Frojdova metoda tumačenja je unazadno, tako­
zvano redukti vno razjašnjavanje i ako je preteran U
i jednostrana, onda je destruktivna. Ali velika korist,
koj u je psihologija izvukla iz Frojdovog tumačenj a,
j este činj enica da čovekova priroda i ma i tamnu
stranu, i to ne samo čovek, već i njegova dela. nje-
290
gove instttucije i ubeđenja. Cak i naša najčistija Î
najsvetlija ubeđenja počivaju na dubokim tamnim
osnovama, a čovek konačno ne može kuću razJasmti
samo od krova naniže već i od podruma naviše, pn
čemu ovo drugo objašnjenje ima prednost da je ge­
netski ispravnije pošto se kuća ne zida od krova ve
od temelja, a osim toga sve što se stvara, počinje od
jednostavnog i sirovog. Nijedan razuman čovek Î
može poreći da je smi�aona Rajnahova (Remach) Pri ­
mena primitivnih totemističkih gledišta na tajnu ÀÍ*
čeru. Zbog toga će on isto tako malo odbiti primenu
hipoteze o incestu na grčke mitove o bogovima. Si­
gurno da je za osećanje bolno svetle stvari tumačiti
sa amne s rane i tako ih na izvestan način kal · ali
tužnom prljavštinom početaka. Ali ako se išta od
lepote upropati raz · a& van· a sa tamne strane.
onda to smatram slabošću tih lepih stvari ili slabošću
čoveka. Užasavanje nad Frojdovim tumačenjima po­
tiče isključivo iz naše varvarske ili detinjaste naiv­
nosti, zbog koje čovek ne zna da visoko uvek stoj i
na dubokom a da »les extremes se touchent« stvarno
spadaju u onačne istine.. ačno je samo kada
steknemo mišljenje da svetlost više ne postoji pŠlo
se sve objašnjava sa tamne strane. To
.
e za10sna za-
bluda ko· o · · dIe ao i Fro·d. vet os pripa a }
senci, dobru pripada zlo i obrnuto. Zbog toga n
mogu da se tužim na potres, koji je izazvalo razja­
šnjavaJje naših zapadnih iluzija i ograničenosti, već
I
tu metodu pozdravljam kao neophodnu istorijsku
ispravku od skoro nesagledivog značaja; jer s njom
prodire filozofski relativizam, koji je danas matema­
tičko-fizički otelotvoren u Ajnštajnu, a u osnovi da­
lekoistočna istina, čije se dejstvo još ne može
sagledati.
.
Nema ničeg nede otvore od ilektualnih
ideja. A Ì a o Je neka ideja psihička činjenica, koja
prodire na sasvim različita područja, na izgled bez
istorijske kauzalne povezanosti, tada je treba pažljivo
razmotriti, pošto ideje) koje su psihičke činjenice, lo­
gički i moralno predStavljaju nepobitne i neuhvat­
ljive snage koje su jače od čoveka i njegovog uma.
29t
On doduše veruje da stvara ove ideje, ali u stvarnosti
one stvaraju njega, tako da nesvesno on ppstaje samo
\
njihov glasnogovornik
.
.
Da bi se vratili našem problemu fiksacija, hte
lJih da se pozabavim pitanjem dejstva razjašnjavanja.
Vraćanje fiksacije na njene tamne pozadine obezvre­
đuje pacijentovu poziciju; on ne može bez daljnjega
da sagleda bezvrednu detinjatost svojih zahteva, zbog
čega on, u j ednom slučaju, sa povišenog gledišta volj­
nog autoriteta � a n skrom · · i n· o
.
vesne možda
l ekovite nesiguros , do u drugom slučaju sµ
ne� da le postavljanje zahteva drugima in­
fantilna ugodnost koja se J0 a zameniti većom sop­
stvenom od ovornošću.
nome ome unu arnji uvid može nešto reći, taj
odatle izvlači svoje moralne zaključke i, naoružan
ubeđenjem o sopstvenoj nedovoljnosti, obrušava se u
� ot u borbu da u neprekidnom radu i doživljavanju
utrošI o e nage i čežnj e, koje su mu dotada davale
povoda ili da se uprno drži detinjastih snova ili bar
da čezne za njima. Normalno prilagođavanje i trpe­
ljivost u odnosu na sopstvenu nesposobnost postaju
njegove vodeće moralne ideje, uz moguće osustvo
sntimentalnosti i iluzija. Nephodna posledica toga
j e otuđivanje od nesvesnog kao od mesta slabosti i
zastranjivanja, kao s polja moralnog i socijalnog
poraza.
Problem koji se sada postavlja pacijentu jeste
vasptavanje ka socjaZnom čoveku. Time dostižemo
treći stupanj . Sam uvid, koji za mnoge moralno
osetljive prirode poseduje dovoljno motivacione sna­
ge, zakazuje kod ljudi sa oskudnijom moralnom fan­
tazijom. Ako kod ovakvih neka spoljna, preka nevo­
lja ne podigne svoj bič, sama uviđavnost nije
dovoljna čak i kada su najdublje ubeđeni u njihovu
istinitost; a da ne govorimo o svima onima koji su
razumeli tumačenje, ali u osnovi ipak sumnjaju u
sve to. A to su upravo opet duhovno izdiferencirani
ljudi koji doduše uviđaju istinu reduktivnog razja­
šnjavanja, ali se ne mogu zadovoljiti samo sa obe­
zvređivanjem svojih očekivanja i ideala. I u ovim
292
slučajevima otkazuje snaga uvida. Metoda razjašnja­
vanja uvek pretpostavlja ostljive prirode, koje IZ
uvida mogu samostalno izvlačiti moralne zaključke.
Uostalom razjašnjavanje dopire dalje od puke, ne­
razjašnjene ispovesti, pošto ono bar formira duh l
time budi uspavane snage, koje takođe mogu pomoćl.
Ali ipak ostaje činjeniQa da u mnogim slučajevima Î
razjašnJavanje ostavlja iza sebe doduše uviđavno, ali
stoga ništa manje nesposobno dete. Osim toga osnov­
ni Frojdov princip objašnjenja zadovoljstva i njego­
vog zadovoljenja je jednostran i stoga nedovoljan.
kao što je pokazao dalji razvitak. Sa . ovog ugla ne
mogu se objasniti svi ljudi. Nesumnjivo svi imaju
ovaj ugao, ali on nije svuda glavni i osudan. Poklo­
nimo li gladnome lepu sliku, on bi radije hleba. Pro­
glasimo li zaljubljenog predsednikom Sjedinjenih
Američkih Država, on bi mnogo radije imao svoju
draganu u zagrljaju. U proseku se svi oni ljudi koji
nemaju teškoća s socijalnim prilagođavanjem i so­
cijalnim položajem pre mogu objasniti sa ugla zado­
voljstva, nego oni koji su ispod nivoa prilagođenosti,
tj. drugim rečima zbog socijalne nedovoljnosti pate
o potrebe za uvažavanjem i moći. Starijeg brata,
kOJl ide očevim stopama i dospeva do soijalne mOI,
mučiće njegova zadovoljstva, nasuprot tome mlađeg
brata, koji se oseća potisnutim i omalovaženim od
strane oca i starijeg brata, stalno će podbadati často­
ljublje i potreba za uvažavanjem i on će sve drugo
podrediti ovoj strasti, tako da zadovoljstvo neće
predstavljati nikakav problem, bar ne životno važan
problem.
U sistemu razjašnjavanja ovde se nalazi oset­
ljiva praznina u koju je stupio Frojdov bivši učenik
Adler. On je ubedljivo dokazao da se brojni slučajevi
neuroza bolje i zadovoljavajuće mogu objasniti n­
gonom za moći nego principom zadovoljstva. Zbog
toga Je cilj njegovog tumačenja da se pacijentu po­
kaže kako on za osvajanje fiktive važnosti »aran­
žira« simptome i koristi svoju neurozu. Kako čak u
tu svrhu i njegov prenos i njegove ostale fiksacije
služe zahtevu moći i tako predstavljaju »muški pro-
293
test" protiv uobrazenog ugnjetavanja. Ono što j e
Adler imao na umu očigledno je psihologija ugnje­
tenog ili scijalno neuspešnog, čija je j edina strast
potreba za uvažavanjem. Ovi slučajevi su neurotski
stoga što još uvek varljivo maštaju u ugnjetenom
stanju i sa fikcijom vode borbu protiv \·etrenjača,
pri čemu potpuno onemogućuju upravo onaj cilj
kome najviše streme.
Adler uglavnom baca akcenat na stupanj razja­
šnjavanja, i to razjašnjavanja u gore navedenom smi­
slu, i utoliko apeluje na unutarnji uvid. Ali karakte­
ristično je za Adlera da on ne očekuj e isuviše mnogo
o čistog uvida, već da je izvan toga j asno spoznao
neophodnost socijalnog vaspitavanja. DoUe Fro· d
Istraživač i tum · Adler je uglavnom vaspitač. Tako
on postaje negativni Frojdov nasledniK, budući da
dete u bolesniku, s njegovim korisnim uvidom, ne
ostavlja bespomoćnim. već pokušava da od njega
svim sredstvima vaspitanja stvori normalno prilago­
đenog čoveka. Ovo se očigledno dešava na temelju
ubeđenja da su socijalno prilagođavanje i normaliza­
cija kraj nji cilj kome se stremi, a koji je bezuslovno
neophodno i željeno ispunjenje čovekovog bića. Iz
ovog osnovnog stava Adlerove škole proističe nj egovo
rašireno socijalno dejstvo a isto tako udaljivanja od
nesvesnog, koje ponekad, kako izgleda, ide do potpu­
nog negiranja. Kolebanje prema Frojdovom poten­
ciranju nesvesnog je neminovna reakcija, koja, kako
sam već prethodno pomenuo, odgovara prirodnom
odbijanju svakog bolesnika koji stremi prilagođava'
nju i lečenju. Jer ako nesvesno stvarno nije ništa
drugo do spremište svih l}eprijatnih tamnih strana
I
ćovekove prirode, uključujući preistorijski nataloženi
mulj , onda čoveku stvarno nije jasno zašto bi u toj I
močvari, u koju je jednom upao, ostajao duže nego
što je neophodno. Za istraživača ta lokva može zna­
čiti svet re un čuda-a o Ičnog coveka, me u l,
to j e stvar kojOj se r1- recu le a. ao što pra­
bu IZam nema ogova, pošto bi se morao osloboditi
pozadine panteon a od oko dva miliona bogova, tako
s i psihologija u daljem razvitku mora distancirati
294
o Jedne tako u biti negativn stvari kao što je Froj­
dovo nesvesno. Vaspitne namere Adlerovog pravca
postavljaju se upravo onde gde prestaje Frojd i na
taj način odgovaraju razumljivoj potrebi bolesnika
da posle stečenog uvida nađu i put u normalan život.
Samo po sebi je razumljivo da njemu nije dovoljno
da zna kako je i odakle došla nj egova bolest, pošto j e
retko uvid u uzrok bez daljnjega doveo i do ukla­
njanja zla. Naime, ne treba smetnuti s uma da iz
pogrešnih neurotskih puteva nastaje isto toliko mno­
go upornih navika, koje se uprkos sveg uvida ne gube
sve dotle dok se ne zamene drugim navikama, koje
se mogu postići samo pomoću učenja i uvežbavanja.
Ovaj rad se može postići samo pomoću vaspitavanja.
Pacijent mora biti u najpotpunijEom smislu značenja
te reči »upućen« na druge puteve, što se može po­
stići samo pomoću vaspitavanja volje. Stoga je ra­
zumljivo zašto Adlerov pravac ima najviše eha
upravo među učiteljima i sveštenicima, dok se Froj­
dov pravac sviđa uglavnom lekarima i intelektualci­
ma, koji su svi skupa loši bolničari i vaspitači.
Svaki stupanj razvitka naše psihologije ima - u
sebi nešto specifično konačno. Katarza sa svoj im pra­
žnjenjem navodi čoveka da poveruje da je sada sve
izašlo na videlo, sve upoznato, doživljen svaki strah
1 prolivena svaka suza i da od sada mora biti sve
dobro. Razjašnjavanje isto tako ubedljivo zaključuje:
sada znamo odakle j e došla neuroza, iskopana su naj­
ranija sećanj a, iščupani poslednji koreni, a prenos
nije bilo ništa drugo do željena detinjasta fantazija
ili vraćanje u porodični roman; slobodan je put u
život lišen iluzija, odnosno u normalnost. Vaspitava-
je dolazi na kraju i ukazuje na to d se krivo izraslo
drvo ne može ispraviti ni ispovedanjem ni razjašnja­
vanjem, već da ga samo vešti baštovan može uvrstiti
u pravilni drvored. Tek sada je postignuto normaln�
prilagođavanj e.
Ova čudna konačnost, koju sadrži svaki stupanj ,
donela je sa sobom da danas ima katartičara, koji na
izgled nisu ništa čuli o tumačenju snova, frojdista
koji ne razumeju nijednu Adl erovll reč, i adlerista
295
koji neće ni da čUJu za nesvesno. Svako je obuhvaćen
specifičnom konačnošću sopstvenog stupnja Î zbog
toga dolazi do one konfuzije mišljenja i shvatanja.
koja toliko otežava orijentaciju u ovom područj u.
Ali odakle potiče os ćanje konačnosti, koja na
sve strane prouzrokuje tako mnogo autoritativnih
tvrdogla vosti?
Tu pojavu ne mog drugačije objasmh do činje­
nicom da u osnovi svakog stupnja leži i konačna isti­
na, i da stoga uvek iznova ima slučajeva koji uver­
ljivo dokazuju posebnu istinu. Istina je u ovom svetu
prepunom zabluda nešo tako dragoceno, da niko ne
želi da je izgubi zbog nekoliko takozvanih izuzetaka,
koji se ne slažu s njom. A ko sumnja u istinu neiz­
bežno se smatra nevernom štetočinom i zbog toga se
svuda I diskusiji meša nota fanatizma i netrpeljivosti.
A ipak svako nos baklju spoznaje samo J edan
deo puta, dok mu j e ne uzme sledeći. Ako bi ovaj
proces shvatili drugačije a ne lično, mogli bismo, na
primer, pretpostaviti da mi nismo lični stvaraoci naše
istine, već njeni izložitelji, glasnogovornicI savreme­
nih psihičkih neophodnosti, čime bi se izbeglo mnogo
otrova i gorčine, a naš pogled bi bio slobodan da sa­
gleda duboke i nad lične pvezanosti čovekove psihe.
Covek uglavnom ne vdi računa o tome da prak­
tički katartičar nije samo apstraktna ideja, kOJI auto­
matski n� može izneti ništa drugo do katarzu. I ka­
tartičar je čovek koji dodue misli ograničeno u svo­
j im sferama, ali u svojim postupcima dela kao običan
čovek. Ne nazivajući t tako i nesvestan toga, on ne­
voljno sprovodi čitav deo razjašnjavanja i vaspitava­
nja, kao što i drugi sprvode katarzu a da to prinCl­
pijelno ne naglašavaju.
Sve živo je živa istorij a, čak i hladnokrvne živo­
tinje žive j oš u nama kao &�-�t�� Tako i tri do
sada obrađena stupnja an'tlsihologije uopšte
nisu istine od koj ih je poslednja progutala i zamenila
dve prethodne, ve s t naprotiv, principijelni as­
pekti j ednog te istog problema i međusobno ni na
koji način ne protivreče, isto tako malo koliko opro­
štaj protivureči ispvesi.
296
Isto važI i za četvrti stupanj, preobražavanJe.
ovaj stupanj ne treba da sebe smatra jedino važe­
ćom Istmom. Sigurno i ono popunjava prazninu koju
su ostavili prethodni stupn- j e, ali ono ispunjava
dalju potrebu koja prevazIlaz do sada postignuto.
Da bi razjasnili šta namerava stupanj preobra­
žavanja i šta znači možda nešto ćudnovat naziv » pre­
obražaj « , moramo najpre položiti računa o tome koje
potrebe čovekove psih nisu zapažene tokom ranijih
stupnjeva; drugim rečima. koji bi zahtev mogao biti
dalji i veći, do biti prilagođeno, scijalno biće? Biti
normalan čovek, naj korisnije je i naj podesnije što se
može zamisliti. Ali već u pojmu »normalan čovek«,
kao i u po)mu prilagođavanja lei ograničenje na
prosečnost, koja nekom izgleda ko željeno pobolj­
sanje, nekome koga već košta truda da izađe na kraj
sa običnim svetom, nekome ko je, na primer, zbog
svoj e neuroze nesposoban da izgradi normalnu egzi­
stencij u. »Normala čovek j id a cij za neuspe­
šne, za sve one koji s nalaze i pšt g n o pri­
lago avanja. Ali za ljude koji mogu daleko više od
prosečnog čoveka, ljude kojima nikada nije teško
padalo da postignu uspehe i da urade više od prosek,
za takve je ideja ili moralna prisila da moraju bIti
ništa drugo do normalni, pojam Prokrustove postelje,
nepodnošlj ive, samrtne dosade, serilnog, beznade­
žnog pakla. Shodno ovome ima is toliko neurotičara
koj ¬msamo zato S su normalni, kao l
ta vih kO)1 u bo eSni ) er i ogu lb norma ni. a-
I
mlsao da n Ioze da l eJu a o prvspi­
tava u pravcu normalnosti, z ove ljude značI isto
što l ružan san, jer u stvari njihova najdublja po­
treba Je da mogu voditi nenormalan život.
Covek može da nađe zadovoljenje i ispunjenje
samo u onome što još nema, kao što se ne može ni
zasititi onim čega već ima pr više. Biti socijalno i
pTllagođeno stvorenje nema nikakve draži za onoga
kom
e je ovakvo stremljenje ka dečja igra. fr�vič­
nost je ..Eravičnom na du o uvek dosadna, dok je
večno nepravičnom poštenj e potjni daleki cilj .
297
Potrebe i neophodnost čovekove su različite. Ono
što je za jednog oslobođenje, za drugog je zatvor. Ista
stvar je s normalnošću i prilagođavanjem. Iako već
biološka izr�ka kaže: čovek j e životinja stada i zbog
toga dostiže svoje potpuno ozdravljenje samo u svom
socijalnom biću, ipak već sledeći slučaj okreće tumbe
ovu rečenicu dokazujući nam da je čovek potpuno
zdrav samo onda kada živi nenormalno i nesocijalno.
Coveka može da dovede do očajanj a što u stvarnoj
psihologiji nema opšte važećih recepata ili normi.
�Ima samo individualnih slučajeva sa najrazličitijim
potrebama i zahtevima, toliko različitim da čovek, u
osnovi uzev, nikada unapred ne može znati kojim će
putem poći određeni slučaj , zbog čega j e najbolje da
lekar ne računa sa prethodno stečenim mišljenjima.
To ne znači, međutim, da ih odbaci, već da ih pri­
meni na slučaj kao hipotezu mogućeg objašnj enja.
I ovo ne da bi podučio ili ubedio, već više da bi poka­
zao bolesniku kako lekar reaguje na njegov poseban
slučaj. Jer bez obzira kako se stvar postavila, odnos
između lekara i pacijenta je lična veza unutar bezlič­
nog okvira lekarskog postupka. Nikakvim veštačkim
postupkom ne može se zaobići činjenica da je tera­
pijski postupak produkt međusobnog uticaja u kome
učestvuje celo biće kako pacijenta tako i lekara. U
terapijskom postupku dolazi do susreta dveju iracio­
nalnih datosti, naime dva čoveka koji nisu ograniče­
ne, odredive veličine, već pored svoje možda odre­
đene svesti s sobom donose i neodređeno veliku sfe­
ru nesvesnog. Zbog toga je i za rezultat psihičke
terapije često beskrajno mnogo važnija ličnost lekara
(kao i pacijenta), nego ono šta lekar kaze i misli, iako
ovo poslednje može biti smetnja ili korist, i to u
okvirima koji nisu za potcenjivanje . . Susre ee lič­
nosti je kao mešanje dva različita hemijska tela -
o uopšte dođe do jedinjenja, onda se oba menjaju.
Kao što smem o očekivati u svakom stvarnom psihič­
kom terapijskom postupku, lekar ima uticaja na pa­
cijenta. Mecutim, do ovog uticaja može. doći samo
ako pacijent utiče na njega: Lekaru ništa ne koristi
ako izbegava pacijentov uticaj ograđujući se obla-
298
kom očinsko profesionalnog autoriteta. Time samo
sebi onemogućuje korišćenje krajnje korisnog organa
upoznavanja. Nesvesno ipak pacijent utiče na njega
i uslovljava promene u nesvesnom lekara, ove, mno­
gim psihoterapeutima poznate, čisto profesionalne,
psihičke smetnje ili zapravo oštećenja, koja na naj­
bolji način predstavljaju tako reći hemijski uticaj pa­
cijenta. Jedna od najpoznatijih pojava ove vrste je
prenosom prouzrokovani protiv-prenos. Ali češće su
dejstva mnogo suptilnije prirode, koja se drugačij e
ne mogu formulisati do pomoću stare ideje prenoše­
nja nek� bolesti na zdravog, koji onda svojim zdrav­
ljem mora da savlada demona bolesti, a ovo ne bez
negativnog uticaja na svoje opšte stanje.
Između lekara i pacijenta postoje Iracionalni
faktori, koji prouzrokuju međusobno menjanje. Pr
tom stabilnija, jača ličnost daje konačnu odluku. Ve
s imao prilike da vidim mnoge slučajeve gde je
pacijent asimilovao lekara uprkos svih teorija i pro­
fesionalnih namera, i to najčešće, ali ne uvek, na šte­
tu lekara.
St upanj preobražavanja zasniva se na činjenici
za čij e je jasno sagledavanje bilo potrebno više od
četvrt veka opsežnog praktičnog iskustva. U prizna­
vanju ove činjenice čak je i Frojd prihvatio moj za­
htev da i lekar sam mora biti analiziran.
Sta znači ovaj zahtev? On ne znači ništa drugo
do da je lekar isto tako »u analizi« kao i pacijent.
On je isto tako sastavni deo psihičkog procesa tera­
pijskog postupka kao i pacijent. Zbog toga isto tako
Izložen promenij ivim uticajima kao i on. Da, u toj
meri da akQ se pokaže da je lekar nepristupačan
ovom uticaju, onda j e lišen i uticaju na pacijenta i
ukoliko je uticaj na njega samo nesvestn, u njego­
vom polju svesti nastaje praznina koja mu onemogu­
ćuje da tačno sagleda pacijenta. U oba slučaja kom­
promi tovan je rezultat terapij e.
Dakle, lekar je opterećen istim zadatkom sa ko­
Jim bi želeo da optereti pacijenta, naime, na primer,
socijalno prilagođeno stvorenje, ili, u drugom slučaj u,
da bude upravo neprilagođen. Terapijski zahtev može
299
biti, prirodno, odeven u hiljade različitih formula -
već prema stanovištu lekara. Jedan veruje u preva­
zilaženje inf ntilizma, on dakle mora da je preva­
zišao svoj sopstveni infantilizam. Drugi veruje u ab­
reagovanje svih afekata, dakle mora da je abreagovao
sve svoje sopstvene afekte. Treći veruje u potpunu
svesno st, on mora da je dostigao svesnost samoga
sebe, ili bar da stalno stremi da ispuni voje terapij­
ske zahteve ako hoće da osigura ispravan uticaj na
svoje pacijente. Sve ove terapijske vodeće ideje zna­
če značaj ne etičke zahteve, koji se svi zajedno saži­
maju u j ednu istinu: Ti mraš biti oakav kv bi
hteo d deluješ. Samo pričanje oduvek je važilo kao
prazno l naprosto nema tako spretnog i veštog po­
stupka kojim bi se zadugo mogla skrivati ova j edno­
stavna istina. Ne u šta je čovek uveren, već da je čo­
vek uveren delovalo j e u svim vremenima.
-
-
Dakle, četvrti stupanj analitičke psihologije za­
hteva primenu sistema u koga se veruje i na samog
tekara, i to sa istom nepoštednošću, konsekventnošću
i istraJnošću, koje lekar primenjuje na paCij�ntu.
Kada čovek pomisli sa kakvom pažnjom i kritič­
noŠu psihijatar mora slediti svog pacijenta a bi ot­
krio sve njegove pogrešne puteve, promašaje, sve in­
fantilne tajne, onda uo
p
šte nije mali posao da to isto
čini i na samom sebi.
C
ovek obično samom seb� nije
dovoljno interesantan, a i niko nas ne plaća za intro­
spektivne napore. A osim toga nipodaštavanje čove­
kove duše je svuda tako veliko, da se smoposmatra­
nje i bavJjenie samim sobm već skoro · smatra
bolesnim. Covek očigledno ne naslućuje zdravlje u
sopstvenoj duši zbog čega već bavljenje njome miriše
na bolesničku sobu. Ovaj otpor lekar treba da savlada
kod samog sebe, j er kako može neko vaspitavati ako
sam nije vaspitan, kako da razjašnjava kada je o sa­
mom sebi u mraku i kako da očisti kada j e sam još
nečist?
Korak od vaspitavanj a do samovaspitanja je lo­
gički napredak koji dopunjava sve ranije stupnjeve.
Zahtev stupnja preobražavanja, naime, i da se lekar
menja da bi bio spsoban da promeni bolesnika je,
300
lako razumljivo, nepopularan zahtev; prvo, j er izgle­
da nepraktičan, drugo, j er bavljenje sm sobom
podleže neprijatnim predrasudama i treće, j er je ipak
ponekad vrlo bolno da leka ispuni sva ona iščekiva­
nja koja u datom slučaju usmerava na pacijente.
Naime, poslednja tačka doprinosi nepopUlarnosti
ovog zahteva, j er onaj ko želi da sebe samog vaspita
1 tretira, uskoro će otkriti da u njegovom biću ima
stvari koje se nepovratno suprostavljaju normaliza­
ciji ili da, uprkos temeljnom razjašnjenju i abreago­
vanju, još uvek lebde i ometaju. Sta će uraditi sa tim
stvarima? On doduše zna - i za to je profesionalno
�bavezan -šta treba s tim da učini pacijent. Ali šta
da uradi sa tim on sam, i to iz najdubljeg ubedenja,
kada se radi o njemu lično? Ili o njegovim najbli­
žima? U svojim samoistraživanjima on će u sebi ot­
kriti neku manju vrednost koja mu opasno približava
njegove pacijente i možda čak slabi njegov autoritet.
Sta da započne sa ovim neprijatnim otkrićem? Oo
donekle » neurotko« pitanje duboko će ga potresti,
nezavisno o toga kako on sebi izgledao normalan.
On će takođe otkriti da poslednja pitanja, koja njega
pritiskaj u isto toliko koliko i njegove pacijente, neće
razrešiti nikakav terapijski postupak, da je rešenje
koje pružaju drugi još uvek detinjasto i da ostaje
detinjasto i da, ako se ne nađe rešenje, pitanje p
novo mora biti potisnuto.
Neću dalje razmatrati niz problema proisteklih
iz samoistraživanja, pošto za njih, danas, zbog nepo­
znavanja psihe, postoji isuviše malo in.teresovanja.
Radije bih istakao da najnoviji razvitak analitič­
ke psihologije vodi ka velikom pitanju iracionalnih
faktora čovekove ličnosti a da u prvi plan stavlja lič­
nost lekara kao terapijskog faktora ili kao suprotnost
tome, čime se zahteva sopstveni preobražaj , naime
�samovaspitanje vaspitača. Na tal način se sve ono što
se objektivno odigralo u istoriji naše psihologije -
ispovest, razjašnjavanje i vaspitavanje, podiže na
stupanj subjekta, drugim rečima ono što se dešava
pacijentu treba da se dešava i lekaru, da njegova lič­
nost ne bi imala nepovoljno povratno dejstvo
.
na pa-
301
cijenta. Lekar ne sre da pokušava da s izvuče od
sopstvenih teškoća na taj način što će teškoće drugih
tretirati tako kao da on sam nema nikakvih pro­
blema.
Kao što se tanije Froj dova škola, zahvaljujući
opsežnom otkriću nesvesne tamne strane, iznenada
našla u situaciji da mora da raspravlja čak i religij­
sko-psihološka pitanja, tako je i najnoviji zaokret
doveo do toga da je eti

k
i �
ta
x
!

\
r

• o t o eizbe-
• ž
č A
r
.
.
Q
b
!
@
m. Sa ovim
P
t
n
e
m
n
eaeI
j ivo povezana
š
a
m
o
K
r
m
č
n
st i samoistraživanje zahteva shvatanje
psihe sasvim drugačije od dosadašnjeg, čisto biolo­
škog; pošto čovekova duša naprosto nije samo objekt
prirod
n
o-naučno orijentisane medicine, ona nije
samo bolesnik već i lekar, ne samo objekt, već i su­
bjekt, ne samo funkcija mozga, već apsolutni predu­
slov naše svesti.
Ono što je nekada bila medicinska terapijska
metoda ovde postaje metoda samovaspitanja a time
se odj ednom horizont naše psihologije širi u nenaslu­
ćena područja. 9dluču · uće više ni · e lekarska diplo­
ma, već ljudski kvalitet. Ovaj zaokret je značajan
ps o se na taj način celokupni pribor psihijatrijske
veštine, koj i se razvio i sistematizovao u stalnoj ve­
žbi na bolesniku, stavlja u službu samovaspitanja,
samokompletiranja i time analitička psihologija
razbija okove koji su je vezivali za konsultativnu le­
karsku ordinaciju. Ona prevazilazi samu sebe i stupa
u onu veliku prazninu koja je do sada bila psihički
nedostatak zapadnih naspram istočnjačkih . kultura.
Mi smo poznavali samo psihičko potčinjavanje i sa­
vlađivanje, ali ne i metodski razvitak psihe i njenih
funkcija. Naša kultura je još mlada, a mladim kul­
turama su potrebne sve veštine ukrotitelja zveri da
bi se bar u određenu formu dovelo sve ono varvarsko
i divlje. Za to je potreban j edan put, j edna metoda,
što nam j e, kao što sam rekao, nedostajalo. Izgleda
mi da saznanje i iskustva analitičke psihologij e mogu
dati bar osnove za to, pošto u onom trenutku, kada
prvobitna lekarska psihologija uzme za predmet sa­
mog lekara, ova prestaje da bude samo terapijska
302
metoda za bolesnika. Ona sada obrađuj e i zdrave ili
bar takve, koji polažu moralnog prava na psihičko
zdravlje, čija bolest, stoga, j edino može biti patnja
koja sve muči. Stoga ova psihologija ima ambiciju da
postane opšte dobro i to u još većoj meri od prethod­
nih stupnjeva, koji su, svaki za sebe, već nosioci opšte
istine. Ali između ovog zahteva i današnje stvarnosti
leži ponor preko koga nema mosta. On se mora tek
izgradi ti kamen po kamen.
SUPROTNOST FROJD I JUNG
O razlikama između Frojdovih i mojih nazora
pre bi trebao da piše neko ko se nalazi izvan zača­
ranog kruga ideja koje se zovu »Frojd« i ,Jung«. N
znam da li zaslužujem da mi se poveri ona objekti v­
nost koja bi trebalo da mi omogući da se nepristra­
sno izdignem čak iznad mojih sopstvenih ideja. Da li
to iko uopšte može? Sumnjam u to. A ako neko na
izgled izađe na kraj s ovom Minhauzenovom vešti­
nom, onda se mogu opkladiti da njegove ideje. u
krajnjoj liniji, nisu bile njegove sopstvene.
Ideje koje prihvata veliki broj sledbenika ne
pripadaju j edino njihovom takozvanom. tvorcu, na­
protiv on je sam rob svoj e ideje. Takozvane istinite
i�eje, koje zanose, imaju u sebi nešto osobito; one po­
tiču iz bezvremenosti, kao da su već uvek bile pri­
sutne, iz materinskog, duševnog prauzroka, iz koga
izrasta efemerni duh j ednog čoveka kao biljka koja
cveta, donosi plod i seme, vene i umire. de' e vode
poreklo i većeg nego što j e individualni čovek. Mi
ih ne stvaramo, već smo stvoreni pomoću njih.
Ideje su s j ene strane fatalno priznanje koje ne
iznosi na svetlo dana samo ono najblje u nama, ve
i naše poslednje nekompetentnosti i lični j ad. A tek
ideje o psihologiji ! Odakle dugde mogu poticati do
iz najsubjektivnijih područja? Da li nas iskustvo o
objektu može sačuvati o subjektivnog predubeđe-
(1] Objavljeno u: Kolnische Zeitung (KOln, 7. maj 1929)
¯ Gs. Werke IV.
Z"
J07
nja? Da nij e svako iskustvo i u najboljem slučaju bar
do plovine subjektivno tumačenje? S druge strane
i subjekt je objektivna datost, deo sveta; i ono što
proističe iz njega u krajnjoj liniji proističe iz sveta,
kao što i naj ređe i najneverovatnije živo biće nosi i
hrani nama svima zajednička zemlja. Tako su upravo
najsubjektivnije ideje one koje su najbliže prirodi i
biću, i stoga se mogu nazvati i najistinitijim. Ali »šta
·e istina«?
Za našu psihološku upotrebu pre svega ću sasvim
odbaciti pomisao da smo mi, današnji ljudi uopšte u
stanju da utvrdimo bilo šta »istinito« ili »pravo« o
bivstvu duše. Najbolje što možemo stvoriti je pravi
izraz. »Pravi izraz« j e ispovest i iscrpno prikazivanje
subjektivno nađenog. Jedan će posebno težište stav­
ljati na uobličavanje i stvaranje nađenog i zbog toga
će uobražavati da j e tvorac svog otkrića, drugi će
isticati stav i zbog toga govoriti o pojavi, pri čemu j e
svestan svog bića koje prima i percipira. Istina j e
negde između ¯ pravi izraz je stav koji uobličava i
stvara.
U tom primanju i u tom stvaralačkom aktu sa­
držano je sve ono čime se može pohvaliti i najambi­
ciozniji zahtev današnjih psihologa. Naša psihologija
j e više ili manje srećno uobličena ispovest nekoliko
pjedinaca; ukoliko su ovi više ili manje tipični,
onda nj ihovu ispovest mogu prihvatiti mnogi drugi
kao važeći opis. Ukoliko takvi, koji pripadaju nekom
drugom tipu, ipak još pripadaju ljudskom rodu, sre
s čak zaključiti da su i oni, svakako u manjoj meri,
pgođeni ovom ispovešću. Ono što Frojd ima da kaže
o ulozi seksualnosti, infantilnog zadovoljstva i njego­
vog konflikta sa »principom realnosti«, o incestu i
sličnom u prvoj liniji je pravi izraz njegove lične
psihologije. To je srećno uobličeni izraz subjektivno
nađenog. Ja nisam Frojdov protivnik, iako taj pečat
hoće da mi stavi kratkovidost kako njegova tako i
nj egovih učenika. Nijedan iskusni psihijatar ne može
osporiti da nije sreo bar tuce slučajeva čija se psiho­
logija u svim bitnim elementima slaže s Frojdovom.
Zbog toga je Froj d sa svojom subjektivnom ispo vesti
308
pomogao rođenju velike ljudske istine. On sam je
školski primer njegove psihologije, i svoj život i rad
posvetio je ispunjenju ovog zadatka.
Covek vidi onako kakav jeste. A kako drugi ima­
j u i drugu psihologiju, oni i vide drugačije i drugačije
s izražavaju. To je najbolje pokazao j edan od naj­
ranijih Frojdovih učenika, naime Alfred Adler - on
je istovetni iskustveni materijal prikazao sa sasvim
drugog ugla; njegov način sagledavanj a je bar isto
toliko ubedljiv kao Frojdov, pošto i Adler reprezen­
tuje j edan tip psihologije koji se često sreće. Znam
da m zastupnici obeju škola bez dvoumljenja ne daju
za pravo, ali meni će dati za pravo istorij a i svi prav­
doljupci. Nisam u stanju da uštedim prekor obema
školama da čoveka tumače sa isuviše patološkog ugla,
polazeći od njegovih defekata. Ubedljiv primer za
ovo je Frojdova nemogućnost da shvati religijski do­
življaj.!
Nasuprot ovome ja bih želeo da razumevanje za
čoveka radije crpim iz njegovog zdravlja a i da bo­
lesnika oslobodim ove psihologije koju Frojd izlaže
na svakoj stranici njegovog dela. Nisam u stanj u da
sagledam gde Frojd dopire izvan njegove sopstvene
psihologije i kako oslobađa bolesnika od onog zla o
koga još pati i lekar. Njegova psihologij a j e psiho­
logija neurotskog stanja određenog tipa i zbog toga
vredi samo u okviru odgovaraj ućeg stanja. U okvi­
rima ovih granica Frojd je istinit i važeći, pa i tamo
gde govori neistinu, pošto i evo pripada celokupnoj
slici i zbog toga je istinito kao ispovest. Ali to nije
zdrava pihologija, osim toga - a to je simptom bo­
lesnosti - zasnovana je na nekritikovanom, nesve­
snom gledanju na svet, koje je podesno da znatno
suzi horizont doživljavanja i sagledavanja. Frojd se
nepravedno odricao filozofije. Nikada nije kritikovao
svoje pretpostavke, čak ni svoj e lične psihičke pre­
mise. U svetlu mojih dosadašnjih navoda ovo će s
lako shvatiti kao neophodnost, pošto bi mu kritika
njegovih sopstvenih osnova uskratila mogućnost da
2
Up. Freud, De Zukunft eine Illusion.
309
naivno3 prikaže svoj u svojstvenu psihologiju. U sva­
kom slučaju oprobao bi teškoće sa kojima se ja su­
srećem. Slatko-gorki napitak kritičke filozofije nika­
da nisam prezrivo odbijao, već sam ga pažljivo ispi­
jao bar in refracta dosi. Isuviše malo, reći će moji
protivnici. Skoro isuviše mnogo, govore mi sopstvena
osećanja. Lako, isuviše lako. samka truje izvan­
redno b ago naIvnostI, onaj dar koji je neophodan
svakom stvaraocu. U svakom slučaju filozofska kri-
l a ml je pomogla da sagledam subjektivni, ispoved­
ni karakter svake psihologije - takoe i moje. Ali
mojoj kritici moram da zabranim uskraćivanje moje
spstvene mogućnosti uobličavanja. Ja, doduše, znam
da iza svake reči koju izgovaram stoji moje posebno
1 samo j ednokratno biće na njemu specifičnim svetom
i njegovom istorijom, ali ja ću slediti potrebu da o
sebi samom govorim iza paravana navodnog isku­
�ivenog materijala. Samo time već služim cilju ljud­
skog saznanja, kome je hteo da služi i Frojd i kome
je, uprkos svemu, i služio. Saznanje ne piva samo
na istini, već i na zabludi.
Uvid u subjektivni karakter svake psihologije
stvorene od pojedinca mogli bi biti obeležje koje me
najjače odvaja od Frojda.
Kao dalje diferentno obeležje izgleda mi činje­
nica što nastojim da ne stvaram nikakve nesvesne i
stoga nekritične pretpostavke. Kažem » nastojim«, jer
ko je sasvim siguran da nema nesvesnih pretpostav­
ki? Ja nastojim da izbegnem bar gruba predubeđenja
i zbog toga sam sklon da priznam sve moguće bogove
pod pretpostavkom da ovi deluju u čovekovoj duši.
Ja ne sumnjam da se prirodni nagoni silno razvijaju
u psihičkom području, bilo da je to Eros ili želja za
moći, ali ja ne sumnjam ni u to da se ovi nagoni su­
daraju sa duhom, j er oni se uvek sudaraj u sa nečim
i zašto ovo nešto ne bi trebalo nazvati »duh« ? Koliko
malo znam šta je duh po sebi i za sebe, isto toliko
malo znam šta su nagoni. J edno mi je isto toliko ta­
janstveno koliko i drugo, a isto tako nisam u stanju
" Up. Freud, Die Traumdeutung.
310
da jedno objasnim kao nesporazum drugog; jer nij
nesporazum da zemlja ima smo jedan mesec - L
prirodi nema nesporazuma, ovih ima samo u podrue­
ju onog što čovek naziva » razum" . Nagon i duh su
u svakom slučaju s one strane mog shvatanja, to su
pjmovi koje koristimo za nešto nepoznato, ali moć­
no dejstveno.
Stoga je moj stav prema svim religijama poziti­
van. U njihovom poučnom sadržaju ja ponovo pre­
poznajem one figure koje se sreću u snovima i fanta­
zijama mojih pacijenata. U njihovom moralu vidim
iste ili slične pokušaje koje čine moji pacijenti, iz
sopstvenog izuma ili iz nadahnuća, da bi našli pravi
put ophođenja sa silama psihe. Sveta radnja, ritual,
inicijacija i askeza su mi preko svake mere inter -
sntni kao naizmenične i r aznovrsne tehnike u stva­
ranju pravoga puta. Isto tako je pozitivan moj odnos
prema biologiji,
'
prema prirodno-naučnoj empiriji
uopšte, koja mi izgleda kao snažan pokušaj da se duša
shvati od spol ja ka unutra kao što mi j e, obrnuto,
religijska gnoza isto tako gigantski poduhvat lj­
skog duha da iz duše dopre do saznanja. U mojoj sli i
sveta postoj i j edno veliko spolja i jedno isto tako
veliko unutra, a između ova dva pola stoji mi čovek,
čas okrenut jednom čas drugom polu i, u zavisnosti
od temperamenta smail ajući čas jedno čas drugo
apsolutnom istinom i, u zavisnosti ođ toga da jednu
ili drugo osporava ili da se za njega žrtvuje.
Ova slika je pretpostavka - sigurno, ali jedna
koju neću napustiti jer mi je isuviše dragocena kao
hipoteza. Ona mi je potvrđena heuristički i empirij ­
ski a osim toga potvrđena kroz consensus gentiuJ.
Iz ove hipoteze, koja sigurno potiče iz mene lično -
iako uobražavam da sam je stekao iskustvom - pro­
istekla je moja tipologij a a isto tako moje pomirenje
s tako divergentnim gledštima, kao na primer a
Frojdovim.
Iz slike suprotnosti, u kojoj vidim svet, proizašla
mi je ideja psihičke energije koja isto tako mora da
potiče iz suprotnosti kao i energija fizičkih zbivanja,
koja uvek pretpostavlja neki pad, to jest postoj anje
3 1 1
suprotnosti kao topl<-hladno, visko--uboko itd.
Dok Frojd skoro isključvo predstavlja seksualnost
kao psihičku nagonsku snagu, počevši tek posle moga
ovajanja da uzima i druge faktore u obzir, ja sam
sve više ili manje ad hoc konstruisane psihičke nago­
ne ili snage obuhvatio energetskim pojmom, da bih
isključio skoro neminove prQizvoljnosti j edne psiho­
logije snage. Zbog toga više ne govorim o snagama
ili pojedinim nagonima, vć o »intenzitetima vredno­
sti «4. Time se ne osorava vrednost seksualnosti u
psihičkom zbivanju, kako Frojd tvrdoglavo misli, već
se obuzdava preplavljenot psihe seksualnom termi­
nologijom a sama sksualnost se stavlja na njeno
pravo mesto.
Seksualnost je konano - a toga se nikada neće
odreći zdrav ljudski razum - samo jedan od biolo­
ških instinkata, samo jedn od psihofizioloških funk­
cija, iako vrlo važna i sa značajnim posledicama. Ali
šta bi se desilo kada, na primer, više ne bi trebalo da
jedemo? Nesumnjivo da je psihička sfera kojoj pri­
pada seksualnost danas znatno ometena, a kada čo­
veka j ako boli zub, onda izgleda da se ceo psihički
život sastoji samo od zubobolje. Vrsta sksualnosti
koju opisuje Frojd je ona očigledna seksualna opse­
sija, koja se sreće svuda gde pacijent treba da bude
istisnut ili izmamljen iz neke nepodesne situacije ili
stava, neka yrsta usvljenog seksualiteta, koji se
odmah smanj uje do normalnih proporcija čim se
oslobodi put razvitka. Najčešći zastoj je u porodič­
nom resentimentu, u emocionalnim dosadama tako­
zvanog »poroičnog romana«, što dovodi do staze
životne energije, a ova saza je ono što se neizbežno
j avlj a u obliku takozvane infantilne seksualnosti. Pri
tom se radi o nepravoj seksualnosti, o neprirodnom
pražnjenju napetosti, koja zapravo pripada j ednom
drugom životnom području. Kakva je onda u kraj­
njoj liniji korist od plovdbe po ovom poplavljenom
pdručj u? Zapravo mnogo je bitnije - bar tako iz­
gleda pravolinijskom razumu - otvoriti oticaj ne ka-
• Up. Obe psychich€ Energetik und das Wese der
Traume.
31 2
nale, to j est naći one mogućnosti ili stavove, koji
nude energiji njoj potreban nagb, pad, inače ne do­
lazi do ničega drugog nego do cirulus vitiosusa, na
šta mi i liči Frojdova psihologija. Njoj nedostaje mo­
gućnost da izmakne iz neumoljivh stega biološkog
zbivanj a. Očajnički s moramo pridružiti uzviku sve­
tog Pavla: » Ko će me oslobodit o dodira sa smrću,
mene, sirotog čoveka?« A naš kulturni čovek u ne­
doumici se pridružuje Faustu: »Ti si svestan samo
j ednog nagona«, naime putene veze koja vodi unazad
do oca i majke, ili unapred d dece, koja potiču iz
naše utrobe, »incest« sa prošlošću i »incest« sa bu­
dućnošću, praotački greh ovekovečn u »porodičnom
romanu«. Odatle nas ništa ne moe spasiti do duh,
onaj drugi pol svetskog zbivanja; slobodu doživlja­
vaju ne deca tela već »deca božja«. U Barlahovom
(Barlach) Mrtvom danu demon majke kaže u tragič­
nom završetku porodičnog roman: »Cudnovato j e
samo to da čovek neće da nauči da je Bog njegov
otac. « To je ono što Frojd nije nikada želeo da nauči
i protiv čega se bore svi slično nastrojeni �li bar mu
ne nalaze ključ rešenj a. Teologija ne dolazi u susret
onome ko traži jer ona zahteva verovanje, koje j e
prava pravcata karizma koju niko ne može da na­
pravi. Mi moderni ljudi upućei 9O na to da ponovo
doživimo duh, to jest dođemo do praiskustva. To j e
jedina mogućnost da se prekine začrani lanac biolo­
škog zbivanj a.
Ovaj zauzeti stav je treći znak koji odv.aja moja
shvatanja od Frojdovih. Zbog toga mi se- prebacuje
misticizam. J a se, međutim, ne smatram odgovorim
za činjenicu što je čovek uvek i svuda na prirodan
način razvio religijske funkcij e i da je stoga čove­
kova duša još od pamtiveka pržeta i natopljena re­
ligijskim osećanjima i predstavama. Ko ne vidi ovaj
aspekt čovekove duše, on je s e, a ko želi da ga
razjašnjavanjima ili prosvećivanjem ukloni, taj nema
smisla za činjenice. Ili možda kompleks oca, koji pot­
puno prožima celu Frojdovu školu od glave do pete,
dokazuje da dolazi do značaj nog oslobađanj a od fa­
talnosti porodičnog romana? Ovaj kompleks oca sa
31 3
svojom fanatičnom krutošću i preosetljivošću je p­
grešno shvaćena religijska funkcija, misticizam koji
je ovladao biološkim i porodičnim. Sa svojim pojmom
»Nad-Ja« Frojd čini stidljivi pokušaj da staru sliku
J ehove prokrijumčari u psihološku teoriju. Ovakve
stvari najbolje je odmah jasno reći. Zbog toga sam se
trudio da stvari nazivam onim imenom, kojim su
oduvek nazivane.
Točak istorije ne treba vraćati unazad i ne treba
poricati korak čovečanstva ka duhovnom, koji se čini
već kod primitivne inicijacije. Sigurno da nauka ne
samo sre već mora da sa ograničenim teorijama iz­
dvaja delove pojedinih područja, duša j e, međutim,
svesti nadređena celovitost, majka i preduslov svesti
i stoga je nauka samo j edna od njenih funkcija, koja
nikada neće iscrpsti obilje njenog života. Psihij atar
ne sre da se zavuče u njen patološki ugao i da se
grčevito brani od zaključka da je i bol�sna duša ljud­
ska duša, koja i pored svoje bolesti nesvesno ima
udela u celini duševnog života čovečanstva. Da, on
će čak morati da doda da je Ja bolesno zbog toga što
j e odsečeno od celine i da je stoga izgubljeno kako
za čovečanstvo tako i za duh. Ja je stvarno »rnesto
straha«, kako to Frojd6 tačno tvrdi, naime samo dotle
dok se ne vrati ocu i majci. Frojd trpi brodolom pred
Nikodimovim pitanjem: » Može li on po drugi put ući
u utrobu svoje majke i ponovo se roditi?« Istorija se
ponavlja - si parva componere magnis licet - kao
kućna raspra moderne psihologije.
Od pre bezbrojnih milenijuma inicijacije propo­
vedaju rođenje iz duha, a čudnovato da čovek stalno
iznova zaboravlja da razume božansko začeće. To ne
ukazuje na posebnu j ačinu duha, ali posledice nespo­
razuma manifestuju se kao kržljavijenje, ogorčenost,
skučenost i pustoš. Lako j e odagnati duh, ali čorbi
nedostaje so, »so zemlje«. Ipak duh stalno pokazuje
svoju jačinu u tome što se bitno učenje starih posve­
ćivanja dalje prenosi iz generacije u generaciju. Uvek
iznova ima i ljudi koji su razumeli šta to znači da je
º Das Ich ld das Es.
31 4
Bog nJlhov otac U ovoj sferi ostaj očuvana ravno­
teža između puti Î duha.
Suprotnost između Frojda i men suštinski p
čIva na razlici principijelnih pretpostavki. Pretpo­
stavke su neizbežne, a pošto su neizbežne, čovek ni­
kada ne sre davati utisak kao da ih uopšte nema.
Zbog toga sm pre svega na svetlo dana izneo prin­
cipijelne aspekte, pošto s pomoću njih najlakše
mogu razumeti raznovrsne, sve do u pojedmačnosti
zadiruće razl ike između FroJdovog i mog shvatanja.
ARHAICAN COVEK
Arhaičan znači početan, prvobitan. Reći nešto
temeljnije o današnjim civilizovanim ljudima spada
u najteže i naj nezahvalnije zadatke koji se mogu
zamisliti, pošto na njih treba da odgovori neko ko j e
sputan istim pretpostavkama i zaslepljen istim pre­
dubeđenjima kao oni o kojima treba da saopšti svoja
razmišljanja. Međutim, u odnosu na arhaičnog čove­
ka nalazimo se u na izgled povolj nijoj situacij i. Mi
smo vremenski daleko od njegovog sveta, nadmoćnij l
u duhovnoj diferenciranosti, tako da smo u moguć­
nosti da sa više osmatračnice sagledamo njegovu na­
rav i njegov svet.
Ovom rečenicom istovremeno sam predmetu
mog predavanj a postavio j edno ograničenje, bez koga
ne bi bilo. m oguće da se u opštim potezima opiše do­
voljno obimna slika duševne pojave arhaičnog čove­
ka. Naime, ž�eo bih da s ograničim na ovu sliku,
budući da iz razmatranja isključujem antropologiju
primitivnog čoveka. Ako uopšte govorimo o čoveku,
onda ne mislimo upravo na anatomiju, njegov oblik
lobanje i njegovu boju kože, već mislimo na njegov
ljudski psihički svet, na njegovu svest i njegov način
življenja. A sve ovo je predmet psihologije. Stoga
ćemo morati da se pozabavimo uglavnom arhaičnom,
tj . primitivnom psihologijom. Uprkos ovog ograniče­
nja ovim ćemo proširiti našu temu, j er arhaična psi-
(1] Predavanje održano u čitalačkom klubu Hotingen
u Ciri hu, oktobra 1930. Objavljeno u: Europiische Revue.
Berlin, 1931. (Gs. Werke X).
hologija nije samo phologija primitivnog, već i
mQderog civilizovanog čoveka; ne možda psihologija
pjedinih regresivnih pojava u modernom društvu,
već naprotiv, svakog cvilizovanog čoveka koji j e, bez
obzira na visinu soje svesti, u dubljim slojevima
psihe još uvek arhaič čovek. Kao što je naše telo
j oš uvek telo sisara koje u sebi sadrži čitav niz osta­
taka iz još ranijeg supnja životinja sa hladnom krvi,
tako je i naša duša ravojni produkt, koja, praćena
od njenih početaka, obelodanj uje još uvek bezbrojne
arhaizme.
Svakako u pku, kada čovek dođe u prvi dodir
sa primitivcima il kada proučava naučna dela o pri­
mitivnoj psihologiji, neće propustiti a da ne stekne
duboki utisak stranost, i čudesnosti arhaičnog čoveka.
Upravo Levi-Bril, autritet u oblasti primitivne psi­
hologije, neumorno itiče ovu vanrednu različnost
»etat prelogique« o naše svesti. Njemu, kao civili­
zovanom čoveku, igleda prosto neshvatljivo kako
primitivni čovek jenostavno prelazi preko očigled­
nog iskustva i sa ditnim odricanjem opipljivih
uzroka svoje »representations collectives« smatra eo
ipso važećim, umesto da ih razjašnjava j ednostavnim
slučajem ili sa razumnom kauzalnošću. Pod »repre­
sentations collectiv« Levi-Bril podrazumeva opšte
rasprostranjene ideje sa apriorističkim karakterom
istine kao što su duhovi, vradžbine, snaga vrača itd.
Cinjenica da, na primer, ljudi umiru zbog duboke
starosti ili zbog pozatih smrtonosnih oboljenja nama
je naprosto sama p si razumljiva, ali primitivnom
čoveku ne. Nijedan čvek ne umire zbog duboke sta­
rosti, kao argumenat navešće da ima ljudi koji su do­
živeli još dublju sts. Nijedan čovek ne umire zbog
neke bolesti, pošto je toliko ljudi ozdravilo ili se
uopšte nije ni razbolelo od iste bolesti. Pravo obja­
šnjenje za njega j uvek magij a. Ili je čoveka ubio
duh ili vradžbina Mnogi samo smrt u borbi smatraj u
prirodnom. Drugi, svakako i ovu smrt smatraju ve­
štačkom pošto je ili protivnik bio čarobnjak ili j e
nosio opčinjeno oružje. Ponekad ova groteskna ideja
poprima j oš znatno upečatljiviji oblik. Tako je j edan
320
Evropejac ustrelio krokodila u čijem je želucu našao
dve narukvice. Domoroci su prepoznali ove narukvi­
ce, pripadale su dvema različitim ženama koje su
neko vreme pre toga bile prožderane. Odmah se ra­
zvila bučna diskusija oko vradžbina, budući da je
ovaj sasvim prirodni događaj , koji nij ednom Evrop­
ljaninu ne bi bio sumnjiv, pomoću duhovne predodre­
đenosti (Levi-Brilova » representations collectives«)
primitivnog čoveka dobio sasvim neočekivano obja­
šnjenje. Krokodila je pozvao nepoznati čarobnjak i
naredio mu da uhvati i da mu donese ove dve žene.
Krokodil je izvršio ovo naređenje. Ali narukvice u
želucu životinje? Krokodili, objasnili su, nikada ne
j edu ljude bez naređenja. Krokodil je dobio naruk­
vice od čarobnjaka kao nagradu.
Ovaj dragoeni slučaj je jedan od zanimljivijih
primera samovoljnosti objašnjenja u »etat prelo­
gique«, prelogičnog očigledno stoga što nam jedno
ovakvo objašnjenje izgleda apsurdno nelogično. Ali
to nam izgleda samo zato što polazimo od sasvim
drugačijih pretpostavki nego primitivni čovek. Da
smo, kao on, ubeđeni u postojanje čarobnjaka i dru­
gih tajanstvenih sila, kao što smo ubeđeni u tako­
zvane prirodne uzroke, njegov zaključak bio bi nam
sasvim logičan. U suštini primitivni čovek nije logič­
niji ili nelogičniji od nas. Samo je njegova pretpo­
stavka drugačija. I u tome leži razlika. Primitivac
misli i živi sa sasvim drugačiji m pretpstavkama
nego m. Sve što se ne odvija po nekom redosledu,
sve što ga zbog, toga uznemirava, plaši ili čudi, on
smatra da počiva na nečemu što bismo m označili
kao natprirodno. Za njega to svakako nije natpri­
rodno, već spada u njegov iskustveni svet. Nama j e
prirodno objašnjenje: ova kuća je izgorela j er j e u
nju udario grom. Za primitivca j e isto tako prirodno
da kaže: čarobnjak je iskoristio munju zato da zapali
upravo ovu kuću. Naprosto u svetu primitivnog čo­
veka nema ničega što se ne bi moglo, ako je samo
donekle neobično ili upečatljivo, podvrgnuti ovome
ili principijelno sličnom objašnj enju.
Pri tome on po­
stupa isto kao i mi : on ne razmišlja o svojim pretpo-
Z1 JOO§, LOBOIBOB OE1B, ÏÏÏ
321
stavkama. Za njega je a priori sigurno da je bolest
i sl. prouzrokovana pomoću duhova ili vradžbina.
isto kao što smo i mi ubeđeni da bolest ima takozvani
prirodni uzrok. Mi razmišljamo isto toliko malo o
vradžbinama koliko i on o prirodnim uzrocima. Njc­
govo duhovno funkcionisanje po sebi i za sebe prin­
cipijelno se ne razlikuje od našeg. llazlika j e, kao
što sam već rekao, isključivo u pretpostavci.
Pretpostavljalo se da primitivni čovek ima dru­
gačija osećanja i drugačiji moral, to j est da u neku
ruku ima » prelogičnu« narav. U svakom slučaj u pri­
mitivni lj udi imaj u drugačiji moral nego mi. Jedan
crnački poglavica, zapitan o razlici između dobra 1
zla, rekao j e: ako ja mom neprij atelj u otmem ženu,
onda je to dobro, ali ako mi ih on ukrade, onda je to
zlo. U mnogim mestima je užasna uvreda stati ne­
kome na senku, ili je neoprostiv greh kožu morskog
psa guli ti metalnim nožem umesto kremenom. Al l
budimo pravični : zar i kod nas nije greh ribu j esti
nožem? Ili pozdraviti damu sa cigaretom u ustima?
Ove stvari kod nas isto kao i kod primitivnog čoveka
nemaj u ničega zajedničkog s etosom. Postoje čestiti
i lojalni lovci na lj udske glave, ima takvih koj i p­
božno i savesno izvode grozne rituale, ubica iz naj ­
svetijeg ubeđenja; i sve ono čemu s divimo u etič­
kom stavu, u osnovi ceni isto tako i primitivac. Nje­
govo dobro je isto tako dobro kao naše, nj egovo zlo
je isto tako rđavo kao naše. Samo su oblici drugačij i ,
ali etička funkcija je ista.
Isto tako se smatralo da su njegova čula oštrija
ili drugačija od naših. Međutim, on ima samo profe­
sionalnu diferencijaciju prostornog čula ili čula sluha
i vida. Ako se postavi pred stvari koje su izvan nje­
govog područja, onda je i on začuđujuće spor i ne­
spretan. Domorocima-lovcima, koj i s imali vid kao
u sokola, pokazao sam i lustrovane novine gde bi kod
nas svako dete odmah prepoznalo l judske figure. Ah
moj i lovci su okretali i okretali slike dok najzad nije
j edan, prstima prateći konture, iznenada uzviknuo:
pa to su beli lj udi ! što je onda slavljeno kao veliko
otkriće.
322
Cesto neverovatno čulo orijentacije u prostoru
mnogih primitivaca je profesionalno i objašnjava se
apsolutnom neophodnošću snalaženja u šumama i s­
vanama. Cak i Evropljanin počinje posle kraćeg vre­
mena - iz straha da uprkos kompasu fatalno ne za­
luta - da pazi na stvari o kojima do tada nij ni
sanJao.
Ništa ne ukazuje na to da pnmitivm čovek u
principu drugačije misli, oseća ili opaža. Psihičke
funkcije su u biti iste. Ali pretpostavke u dr ugačije.
Pored toga relativno malo znači što j e opseg njegove
svesti manji ili izgleda da Je manji od našeg, ili da s
on vrlo malo ili uopšte ne može da · usredsredi na
misaonu delatnost. Ovo poslednje Evropejac zapaža
kao nešto strano. Tako mOJe crnačko veće nisam mo­
gao nikada da zadržim duže od dva časa, jer po is­
teku ovog intervala ljudi su izjavljivali da su umornI .
Isuviše im j e bilo teško - a pri tom, u neusiljenom
razgovoru, postavljao sam im vrlo j ednostavna pi­
tanja. Međutim, isti lj udi u lovu ili na putovanjima
pokazivali su začuđujuću koncentracij u i izdržljivost.
Moj pismonoša j e, na primer, neprekidno trčao 1 20
kilometara u j ednom pravcu; ili posmatrao sam j ednu
ženu u šestom mesecu trudnoće, koja je nosila bebu
na leđima i pušila dugu lulu, kako je skoro celu dugu
noć pri 34° igrala oko razbuktale vatre, a da nije pala
od iscrpljenosti. Dakle, ne može im se odreći sposob­
nost koncentracije u stvarima za koje su zaintereso­
vani. Ako i mi moramo da se skoncen trišemo na ne­
interesantne stvari, uskoro primećujemo kako je
mala sposobnost naše koncentracije. Mi smo isto tako
malo nezavisni od emoionalnih impulsa kao i pri mi ­
tivan čovek.
Sigurno da su primitivni ljudi jednostavnij l" I
detinjastiji od nas, u dobru kao i u zlu. Ali to nam
ne deluje strano. A ipak, kada dođemo u dodir s
svetom arhaičnog čoveka, osećamo nešto čudovišno
strano. Koliko mogu da analizujem ovo osećanje,
ono uglavnom pretežno potiče iz toga što se arhaična
pretpostavka u bitnim elementima razlikuj e od naše,
to j est primitivni čovek živi tako reći u jednom dru-

j
ª
gom svetu nego mi. To od njega stvara teško razum­
ljivu zagonetku sve dotle dok ne upznamo njegove
pretpostavke. Isto tako mogli bismo reći : čim up­
znamo naše pretpostavke. primitivni čovek nam više
nije zagonetka.
Naša racionalna pretpostavka je da sve ima svoje
prirodne, opažajne uzroke. U to smo ubeđ ni a priori
Kauzalnost u ovom smislu je jedna od naših naJ sve­
tij ih dogmi. U našem svetu nema legihmnog prostora
za nevidljive, samovoljne, takozvane natprirodne sile,
osim ako sa modernim fizičarima ne siđemo u najsi­
ćušniji tamni s"et unutrašnjosti atoma, gde se. kako
izgleda, dešavaju čudnovate stvari. Ali do toga je još
daleko. Mi gajimo izrazitu odbojnost prema nevidlji­
vim silama, pošto nije prošlo tako mnogo vremena od
onda kada smo se oslobodili onog strašljivog sveta
snova i sujeverja i stvorili sliku sveta, dostojnu naSe
racionalne svesti, najmlađeg i najvećeg čovekovog
dela. Nas okružuje svemir koji s povinjava racional­
nim zakonima. Douše, mi ne poznajemo sve uzroke,
ali oni će se otkriti, i oni će odgovarati razumnim
očekivanjima. To je isto tako naša sama p sebi ra­
zumljiva nada. Doduše ima i slučajnosti, ali one su
naprosto slučajne, tako da se ne može dirati u njima
svojstvenu kauzalnost. Slučajnosti su nemile svesti
koja voli red. One na sm šan i zbog toga iritirajući
način ometaju zakonomerni tok sveta. Sličnu odbj­
nost kao prema slučajnostima gajimo i prema nevid­
ljivim svojevoljnim silama. One nas isuviše mnogo
posećaju na đavolčića ili na samovolju nekog deus
et machina. One su najgori neprijatelji naših brižnih
proračuna i stalna opasnost pri svakom našem podu­
hvatu. One su u to nerazumne i zaslužuju svaku
osudu, ali ne treba im uskratiti pštovanje. Arapi u
ovom pogledu imaju više poštovanja. Oni na svakom
pismu pišu: Inšalah, ako je Bogu pravo ovo pismo će
stići. Jer, uprkos svom ressentimentu i uprkos svoj
zakonitosti nepobitno je tacno da smo uvek i svuda
izloženi nepredvidivim slučajnostima. A šta je nevid­
ljivije i svojevoljnije od slučaja? Sta je neizbežnije
i fatalnije?
324
U osnovi uzev mogli bismo isto tako reći: zako­
nitost, kauzalni tok je teorija koja se praktički p­
tvrđuje u pedeset proenata, u ostalih pedeset prepu­
štena je volji demona slučaj a. Sigurno da i slučaj ima
svoje sasvim prirodne uzroke, čij u banalnost mora­
mo, na našu nevolju, isuviše često da otkrivamo.
Rado bismo se odrekli kauzalnosti, jer ono što ljuti
u slučajnostima je nešto sasvim drugo: naime, da s
mora desiti ode i to baš sada, drugim rečima da je
tako reći namerna. Ona bar tako deluje, i u datom
slučaju proklinje je i kraj nji racionalista. Kako god
da se slučaj tumačio, to ništa ne menja na činjenici
njegove moći. Sto su bolje regulisani uslovi postoja­
nja, tlm je više isključen slučaj i tim manje Je po­
trebno čuvati se od njega. Ipak, praktički se svako
čuva od slučaja ili se nada i veruje u slučaj , iako
zvanično prihvaćeno uverenje nema klauzulu slu­
čaj nosti.
To je naša pretpostavka: pozitivno ubeđenj e da
sve bar teorij ski opažljivo ima takozvane prirodne
uzroke. Međutim, pretpostavka primitivnog čoveka
j e: sve izmiče nevidlj ivoj samovoljnoj sili, drugim
rečima sve je slučaj , samo on to ne naziva slučaj nego
namera. Prirodna kauzalnost samo je privid i zb
toga nije vredna pmena. Kada tri žene odu po vodu
na reku, pa krokodil dograbi srednju i odvuče je pod
vodu, onda naše shvatanje kaže: čista je slučaj nost
da je od tri žene stradala srednja. Da je krokodil
uopšte dograbio ženu sasvim je prirodno, pošto kro­
kodili pokatkad žderu ljude.
Ovim objašnjenjem situacija je sasvim nejasna.
U čitavoj uzbudljivoj priči nije ništa objašnjeno. S
pravom arhaični čovek ovakvo objašnjenje smatra
površnim ili čak apsurdnim, jer prema ovom shva­
tanju isto tako je moglo i da se ne desi ništa i tome
bi odgovaralo isto objašnjenje. Evropejac uopšte ne
uviđa kako je malo rekao ovim objašnjenjem. To je
nj egovo pred ubeđenje.
Nasuprot tome primitivni čovek ima daleko već
zahteve. Za nj ega j e ono što mi nazivamo slučajem,
samovolja. Zbog toga je bila očigledna namera kro-
325
kodila da dograbi srednjU od tri žene, što Je svako
mogao da vidi. Ali otkud krokodilu ova namera? Kro­
kodili obično ne žderu ljude. To je tačno kao i činje­
nica da u Sahari obično ne pada kiša. Krokodili su
nedruževne životinje koje je lako zaplašiti. U pore­
denju sa bezbroj krokodila broj ljudi koje su ubil i j e
kraj nje mali. Dakle, neočekivano j e i neprirodno
kada čoveka pojede krokodil. To mora biti objašnje­
no. Od koga je krokodil dobio naređenje da ubije?
Jer po pravilu on to ne čini zbog svoje sopstvene
prirode.
Primitivni čovek se u naj većoj meri zasniva na
činjenicama sredine koja ga okružuje i s pravom se
čudi i pita s o specifičnim uzrocima kada se desi
nešto neočekivano. Dovde se ponaša upravo kao i mi.
Ali on ide dalje od nas. On i ma j ednu ili više teorija
o samovoljnoj sili slučaja. Mi kažemo: ništa drugo do
sl učaj . On kaže, sračunata samovolja. On baca glavno
težište na onih drugih pedeset procenata svetskog
zbivanja, dakle ne na čiste kauzalne povezanosti pri­
rodnih nauka, već na zamršena i zapletena ukrštanja
kauzalnog lanca koja nazivamo slučajnostima. On je
odavno prilagođen zakonitostima prirode, zbog toga
>t plaši od sile nepredvidivog slučaja kao od samo­
volj nogg nepoznatog ag nsa. l u tome I ma pravo
.
Zbog toga je razumljivo što mu sve neobično tera
strah u kosti. U predelima j užno od El gona, gde sam
boravio duže vremena. ima pril ično mnogo mravo¯
Jeda. MravoJ ed j e noćna, vrl o plašl j Î À' a zivotmja i
Zbog toga se Àrlo retko vi đa. Ali ako se desi da se
mravojed vidi danj u. onda Je t u t aku kraj nJe nepri­
rodno i del uj e tako zapanjuj uće kao kada bismo ot­
kril i potok u kome voda t če uzbrdo= Kada bi stvaro
bili poznati sl učajevi gde vuda razvI Ja negat i vnu si l u
t eze, onda bi to bi lo kraj nje zabri nJ avaj uće utkri će.
Nai me. poznato nam Je koli kt' nemeri j i ve kol i či nt
vode nas okrUŽUJ U. tako da bIsmo l aku mogl i zami ­
sl i ti šta bi st' desi l o kada bi se voda ponašala >!protÎl
Iakuni ma. U otpri li ke ovakvoj si t uau
.
J I nal azI >t' Pri ­
miti vni čovek. On lačno puzna.j(" ži votne l1č\' i kl' mra­
\'o.kda
.
al i on nl' zna nj ego\' d(' ,st \' l' n ¡ d( ) nll t kada
mravojed iznenada probije svetski poredak. Primi­
tivni čovek je u tolikoj meri pod utiskom postojećeg.
da kršenje njegovog svetskog poretka ima nesagle­
cive mogućnosti. To je portentum, omen, kao kometa
il i eklipsa. Kako ova n prirodnost za primitivnog
čoveka ne može imati prirodne uzroke. onda to mora
biti nevidljiva sainovoljna sila, koja je naterala mra­
vojeda da se pojavi po danu. Zastrašujuća manife­
stacija samovolje koja može razbiti svetski poredak,
naravno da zahteva vanredne mere odbrane ili ubla­
žavanja. Susedna sela se pozivaj u i mravojed se s ve­
likom mukom iskopava i ubija. Posle toga najstariji
ujak (po majčinoj liniji) čoveka koji je prvi ugledao
mravojeda mora da žrtvuje bika. Taj čovek silazi u
lamu i dobija prvi komad mesa zrtvovane životinje.
Potom j edu i ujak i ostali učesni<i ceremonije. Na
ovaj način okajana je opasna samovolja prirode.
Mi ćemo s uzbuditi ako iz nepoznatih razloga
voda iznenada počne da teče uzbrdo. aJi n ako danj u
ugledamo mravojeda. ili ako se rodi albino, ili ako
dođe do pomračenja SUTlca. Mi poznajemo značaj
ovih događaja i njihov opseg dejstva, ali primitivni
čovek ne. Ono što s obično dešava za njega je čvr­
sto sklopljena celina u koju je i on uključen svim
svojim bićem. Zbog toga j e on kraj nje konzervativan
I čini stvari koje su oduvek činjene. Ako se bIlo gde
desi nešto što probija ovu celinu. onda je za primitiv­
ea nastala rupa u poretku sveta. Tada je bogzna šta
sv moguć . Odmah se sa tim dovode u vezu svi, na
bi l o koji način značajniji događaji. J edan misionar
.l e pred svojom kućom učvrstio motku na kojoj je
hteo da istakne zastavu svoje zemlje. Ovo nevino za­
dovoljstvo skupo ga je stajalo. pošto Je neko vreme
posle nj egovog buntovnog postupka usledila razorna
oluja, koja je, naravno, dovedena u vezu sa motkom
za zastavu. To je bilo dovoljno da se podi gne opš1 i
ustanak protiv misionara.
Za primitivnog čoveka sigurnost s\eta se sastoj i
L1 pravilnosti običnih zbivanja. Svaki i zuzetak od
ovog i zgleda mu kao upasnI akt samo\O ol o ) t' . kUJ I > ' ¡O
odgU\oarajući nači n mora okaJat i . J er t o ni jt samo
327
trenutni prekršaj običnog, već istovremeno predznak
daljih vanrednih događaja. To nam izgleda apsurdno
ali potpuno zaboravljamo kako su ovakve pojave tu­
mačili naši dedo vi i pradedovi : na svet je došlo tele
sa dve glave i pt nogu; u su�ednom selu petao je
sneo jaje; j edna stara žena usnila je neki san; na
nebu se poj avila kometa; u susednom gradu izbio j e
pžar; godinu dana posle ovih događaja izbio je rat.
To je stari način pisanja istorije, poev od starog
veka sve do u XVIII vek. Ovo nama besmisleno gru­
pisanje za primitivca je naprosto smisleno i uver­
ljivo. l u tome je on, naime, neočekivano O pravu.
Njegovo posmatranje j e pouzdano. I z najstarijeg
iskustva on zna da su ovakve povezanosti stvarne.
Ono što je za nas, koji j edino pazimo na smisao i kau­
zalnost svojstvenu pojedinom događaj u, samo besmi­
sleno gomilanje pojedinih slučajnosti, za primitivnog
čoveka je logični niz om ina i time najavljenih doga­
đaja, fatalna, ali potpuno konsekventna provala de­
monske samovolj e.
Tele sa dve glave i rat su jedno te isto, pošto je
tele bilo samo anticipacija rata. Ova veza primitiv­
nom čoveku izgleda tako sigurna i oigledna zbg
toga što je za nj ega samovolja slučaj a nesravnjivo
značaj nij i faktor nego zakonomerno i pravilno odvi­
janje svetskih zbivanja i zbog toga što je on, brižlji­
vo prateći vanredne dogadaje, daleko ranije otkrio
zakonomernost grupe ili serije slučajnosti . Kod nas
svaka klinika poznaj zakon duplicitas casuum. Je­
dan stari vircburški psihijatar običavao je redovno
da kaže, kada bi na klinici prikazivao neki posebno
redak slučaj : »Gospodo! Ovo je j edinstven slučaj .
Sutra ćemo primiti još jedan. o Lično sam bio u situa­
cij i da načinim slična psmatranja. Za vreme mog
osmogodišnjeg rada u duševnoj bolnici upućen nam
je jednom naročito redak slučaj sumračnog stanja.
prvi koji sam video. U roku od dva dana došao je
drugi, a potom više nijedan. ,Duplicitas casuum« j
s j edne strane klinička šala, s druge pak prapredmet
primitivne nauke. Jedan noviji �straživač čak je ofor­
mio zaklj učak: » Magic is the science of the j ungle.«
328
Sigurno da su astrolozi i druge divinatorne metoe
bili nauka starog veka.
Ono što se redovno dešava, vidi se tako i tako.
Covek je pripremljen na to. Znanje i veština isplate
se samo tamo gde mračna samovolja ometa ono što je
dato. Cesto je naJpametnijem i najlukavijem čove­
ku plemena, vraču, povere n zadatak da tumači me­
tereologiju događaja. Svojim znanjem on mora da
objasni sve ono što je nečuveno i da ga pobedi svo­
jom veštinom. On je učenjak, stručnjak, ekspert slu­
čaja, a istovremeno arhivar naučne tradicije pleme­
na. Okružen poštovanjem i strahom on uživa najveći
autoritet, a ipak ne tako veliki da njegovo pleme p­
tajno ne bi smatralo kako sused no pleme ima boljeg
vrača. Najbolji lek nikada nije blizu, već se može do­
biti samo iz najveće moguće udaljenosti. Uprkos iz­
vanrednom strahu koji je pleme, kod koga sam jed­
no vreme stanovao, osećalo pred starim vračom, ipak
su ga zvali samo za lakše blesti životinja i ljudi; u
sim ozbiljnijim slučajevima konsultovan je izvan­
redni autoritet, m'ganga (čarobnjak), koga bi uz vi­
soku naknadu dovodili iz Ugande - partout comme
chez nous.
Slučajnosti se dešavaju prvenstveno u manjim i
većim serijama ili grupama. Staro oprobano pravilo
vremenske prognoze je da će, ako je više dana pa­
dala kiša i sutra biti kišovito. Poslovica kaže: " Ne­
sreća nikada ne dolazi sama." Ova mudrost poslovice
je primitivna nauka - u narodu u nju veruju i pla­
še je se, dok je obrazovani ismejavaju, uz preduslov
da se njima nije desilo nešto izvanredno. Ovde mo­
ram da iznesem jednu neprijatnu priču. Meni pozna­
ta dama probudila se izjutra u sedam sati zbog čud­
novatog zveckanja na noćnom stočiću. Posle kraćeg
istraživanja otkrila je uzrok - gornji rub njene čaše,
kružno u komadu širine oko 1 santi metar, prsnuo je i
odvalio se. To joj je izgledalo čudno. Zvonila je po
drugu čašu Posle oko pt minuta istovetno zvecka­
nje i pnova se odlomio gornjl rub čaše. Ovaj put
uznemirena zatražila je treću čašu. Dvadeset minuta
kasnije isto zveckanje i pnova se odlomio gornji rub
329
case. Tri slučajnosti uzastopno bilo j e isuviše i za
njeno obrazovanje. Odbacila je na licu mesta vero­
vanje u prirodne uzroke i ponovo preuzela primitiv­
nu representantion collective, ubeđeni E (' - - 3tojanju
samovoljne sile. To je slučaj sa mnogim modernim
lj udima koji nisu tvrdoglavi, kada se suoče sa doga­
dajima kod kojih je otkazala prirodna kauzalnost.
Zbog toga se i osporavaju ovakvi događaji. Oni su
neprijatni pošto oni - i u tome se krije naš još živa­
han primitivizam - probijaju naš svetski poredak.
a šta onda više nije moguće?
Sa SVOJim verovanjem u samovoljne sile primi­
t i vni čovek ne stOJ i . kako se do sada verovalo, sa­
svim u vazduhu, već se oslanja na iskustvo. Grupa­
dja slučajnosti opravdava ono što mi nazivamo suje­
verjem, pošto je stvarno verovatno da s neobične
.'tvari podudaraju po vremenu i mestu. Ne zaboravi­
mo da nas ovde naše iskustvo ostavlja na cedilu. Mi
nedovoljno posmatramo pošto smo drugačije nastro­
jeni. Nama, na primer, nikada neće ozbiljno pasti na
pamet da sl edeći niz činjenica posmatramo kao po­
vezane jednu s drugom: izj utra j ednom čoveku ule­
tela je ptica u sobu, sat kasnije svedok je saobraćaj ­
nog udesa na ulici. po podne umire bliski J'ođak, uve­
če kuva rica ispušta činiju 'a čorbom, a roću, kasno
došavši kući , on otkri va da je izgubio klj učeve. Me­
duti m, primi t i vnom čoveku nE' bi promakao ni naj­
si t ni ji detalj na ovom lancu dogadaj a. Svaka nova
kari ka lanca pot rdila bi nJegova očekivanja, i on
zbog toga i ma prava, čak mnogo vi š prava nego što
mu pri znajemo, N j tgoÀ' o strašI ji ¹Í iščekivanje je
potpuno opraVdano, čak konsno, To j koban dan, i
tog dana ne t reba ništa preduzimati
.
U našem svetu
ovo sujeverje bi bilo za osudu, u primi ti vnom svetu,
međutim, najsvrsishodnija mudrost, pošto je tamo
čovek izložen slučajnostima u mnogo većoj meri neg')
mi II nas('m zašti ćenom i rtguli sanom životu, Covek
Î1 može da I'l zl ku.l' l >uviše :lučajnostl ako se nalazi
II di vl J I ni , I Evropl J anm mora to da oseti .
Ako >!' Puebl o-i ndI J anac nl' oseća u skladu sa sa­
ini m sobom, ll net'(' ot I ĆI na skup muškaraca, Ako bl
:no
�e stan Rimljanin pri izlasku iz kuće spotakao o
prag, odustajao bi o svoje namere. To nam izgleda
besmisleno, ali u pri miti vni m uslovima ovakav omen
upućuje bar na opreznost. Ako nisam u skladu sa sa­
mi m sobom, onda su moji pokreti putani, pažnja
ometena, rasejan sam, zbog toga se negde sudaram
sa nečim, saplićem, ispuštam nešto, zaboravl jam. U
civilizovani m prilikama sve same ništavnostl, u pra­
šumi pogibeljna opasnost ! Saplesti s tamo znači ¯¯
čovek se oklizne sa brvna klizavog od kiše koje, kao
most pet metara visok, vrIdi preko reke pune kroko­
dila. U visokoj travi gubim kompas, zaboravljam da
napuni m pušku i u džungl i nailazim na trag nosoro­
ga. Zamišljen sam i gazim na zmij u otrovni cu. Uve­
če zaboravl jam da blagovremeno obučem zašti tnu
odeću od moskita i jedanaest dana kasnije umi rem u
prvom napadu tropske malarije. Da, dovol jno .Je čak
prilikom kupanja zaboraviti da se drže zatvorena
usta pa da s čovek razboli o smrtonosne di zente­
rije. Sigurno da sl učajnosti ove vrste za nas i maju
svoje poznate prirodne uzroke u nešto rastresenom
psi hološkom stanj u, al i za pri mitivnog čoveka to su
lbjekti Àno usl ovl jena omi na ili vradžbine.
Al l može bi t i Ì drugačije. U području Kitošija
J užno od El gona pošao sam na izlet u Kabras pra­
'umu. Tamo sam u gustoj travi natrapao na otrovnu
zmi J u. U poslednjem trenutku uspelo mi je da je pre­
-koči m. Po podne moj prijatelj se vratio iz lova bled
kao smrt drhteći celi m telom - skoro ga je uJel a
preko se'dam stopa duga mamba. koja je nal etl' l a na
nJ tga sa J ednog termi tnjaka. Njen uj d bl bio smrt o­
nosan. Uspelo mu je da u poslednjem trenut ku. >M
udalJenosti od nekol i ko koraka, ubi je zmi J U. UÀ¶če ll
dEvet sati naš l Ígor i napao čopor I zgl adnehh hl ­
¸) enaq koje su prt¯t hodÎog dana \"(ć napale' jLdnog
usnulog čO\'t' ka I rastrgl e ga. Uprkos \'at ri prodrl e su
Ì1 kol i bu našeg kunira. kOJ I
.
l l' . uz " (' I l ku dreku, po­
begao preko Zi da. Zat i m >L' na či tavom Plftu ni je d<, ­
si l o )i šta. O" aka,' dan bIO ¸J t` pun materi Jal a za mOjt'
Crncp. Za na:
.
wdnost a,· no redanje sl učaJ nost i . za
:1.l l h pnrodno l spun
.
wn.w omena. kOJi >Í` odi grao pn'ug
dana našeg izleta u divljinu. Tamo smo. naIme, sa
našim kolima, zajedno sa mostom preko koga smo
prelazili, pali u potok. Moj i pratioci crnci su s p­
gledali kao da su hteli reći : »Baš je lepo počelo. « Na
t je naišla tropska nepgoda koja nas je sasvim pro­
močila tako da sam više dana bio u groznici. Uveče
ovog dana mi belci smo se zgledali i nisam imao kud
do da kažem mom prijatelju lovcu: »Skoro mi izgle­
da da je ovo počelo znatno ranije. Sećaš li s sna kOjI
s mi ispričao j oš u Cirihu, neposredno pre našeg
puta?« Naime, tada je on sanjao vrlo upečatlj iv san.
Sanjao je kao da je u Africi u lovu i da ga je izne­
nada napala džinovska mamba. Probudio se glasno
vičući od straha. San je načinio na njega veliki utisak
tako da mi je priznao da je mislio da to znači smrt
nekoga od nas. Prirodno da je pretpostavljao moju
smrt, jer dobar drug je, kako se nadamo, uvek neko
drugi. Ali on je bio taj koji je kasnije oboleo od teške
malarije koj a ga je bila dovela skoro do ivice groba.
Ovaj razgovor, naveden ovde gde nema zmij a ni
anopheles-komaraca, zvuči prazno. Ali treba zami­
sliti somotski plavu tropsku noć, džinovsko crno pra­
šumsko drveće, zagonetne glasove noćne daljine.
usamljenu vatru, napunjeno oružje oslonjeno pred
vatre, mreže protiv komaraca, prokuvanu vodu za
piće uzetu iz močvare i uz sve to ubeđenje, koje je
pretočio u reči stari iskusni Afrikanac: »You know,
this isn't men's - it's God's country. « Tamo nije čo­
vek kralj već priroda, životinje, biljke i mikrobi. Ovo
raspoloženje- spada k tome i čovek shvata da se na­
javlj uju povezanosti koje smo ranije ismejavali. To
je svet bezgraničnih sila, sa kojima s svakodnevno
sreće primitivni čovek. Neobično za njega nije ni­
kakva šala. On odatle izvlači zaključke - »To nije
dobro mesto«, »dan nije povoljan« i ko zna koliko
puta je izbegao opasnosti zahvaljujući ovom upozo­
renju!
» Magic is the science of the jungle.« Portentum
prouzrokuje trenutnu promenu dosadašnje delatno­
sti, izostavljanje planiranog poduhvata, promenu psi­
hološkog stava. Sigurno sve same svrsishodne mere
332
sa aspkta grupacije slučajnosti, uzimajući u obzir
potpunu nesvesnost psihičkih kauzalnosti primitivnog
čoveka. Mi smo naučili, zahvaljujući j ednostranom
davanju prevage takozvanim prirodnim uzrocima, da
razdvajamo subjektivno psihičko od objektivno pri­
rodnog. Nasuprot tome primitivni čovek ima svoju
psihu napolju u objektima. Nije on taj koji se čudi,
već je to objekt, koji je mana, obdaren čarobnom
snagom, zbog čega sva nevidljiva dejstva, koja bi mi
shvatili kao sugestij u ili snagu uobrazilje, za njega
dolaze od spolja. Njegov predeo nije ni geografski ni
geološki ni politicki. On sadrži nj egovu mitologiju i
njegovu religiju, sve njegovo mišljenje i osećanje,
ukoliko mu j e' ovo nesvesno. Njegov strah je loka­
lizovan na izvesna mesta, koja »nisu dobra�. U sva­
koj šumi borave duhovi umrlih predaka. U sakoj
pećini nalazi se đavo, koji davi svakoga ko kroči
unutra. U svakom brdu boravi velika zmija, u sva­
kom brežuljku je grob nekog kralja iz priča, na od­
ređenom izvoru, litici ili drvetu sve žene zatrudne,
u špilji vreba zmijski demon, veliko drvo obdareno
je glasom kojim zove izvesne ljude. Primitivni čovek
nema psihologije. Psihičko je objektivno i zbiva se
napolju. Cak su i nj egovi snovi realnosti, ili ih uopšte
ne zapaža. Moj i ljudi i Elgonija, na primer, sasvim
su ozbiljno tvrdili da uopšte ne sanjaj u, samo vrač
katkad sanja. Kada sam ovog zapitao, odgovorio mi
Je da VIš ne sanja od kada su Englezi u zemlji. Da,
još nJ egov otac je snjao velike snove, on je znao
kuda je odlutalo stado, gde su krave sa teladima,
kada će izbiti rat ili naići pošast. Sada District Com­
missioner zna sve, a oni ne znaju ništa. On je bio
rezigniran slično izvesnim Papuancima koji su vero­
vali da je veliki deo krokodila prešao na stranu engle­
ske administracije. Naime, j edan kažnjenik urođenik
pobegao je i zatvora i pri pokušaju da prepliva reku
teško ga je osakati o krokodil. Zbog toga su smatrali
da je to morao biti policijski krokodil. Sada u snu
Bog razgovara sa Englezima a ne sa vračem Elgoni­
Ja, pošto oni imaj u silu. Funkcija snevanja je odlu­
tala. Tako ponekad odlutaju i njihove duše i vrač ih
333
potom hvata u kaveze kao ptice. Ili dolutaju strane
duše i prouzrokuju bolesti .
Ova projekcija psihičkog prirodno da stvara veze
između ljudi, između ljudi i životinja i stvar, koje
izgledaju neshvatljive. Jedan beli lovac ubija kro­
kodila. Neposredno posle toga iz sused nog sela do­
juri mnoštvo ljudi i u najvećem uzbuđenju traži
odštetu. Krokodil j e, naime, bio izvesna žena u selu,
koja je umrla u istom trenutku kada je ispaljen me­
tak. Njena šumska duša očigledno je bio ovaj kro­
kodil. Jedan drugi je ubio leoparda koji je napadao
njegovu stQku. U isto vreme umrla je jedna žena u
susednom selu. Ona je bila istovetna sa ovim leo­
pardom.
Levi-Bril je za ove čudnovate odnose skovao iz­
raz »participation mystique« . Meni izgleda da reč
»mističan« nije srećno izabrana, j er kod primitivnih
lj udi se ne radi ni o čemu mističnom, već o nečemu
sasvim prirodnom. Samo nama to izgleda čudnovato,
pošto su nam na izgled nepoznata ova psihička otcep­
ljenja. U stvarnosti se ovo, međutim, sreće i kod nas,
samo ne u ovom naivnom, već nešto civilizovanom
obliku. Tako je praktički samo po sebi razumljivo
da čovek kod drugog pretpostavlja svoj u sopstvenu
psihologiju, da se drugom moraj u sviđati iste stvari
ili da će izazvati divljenje ono čemu se i mi divimo;
ono što smatramo lošim, mora i za druge biti loše.
Naše pravosuđe, na primer, tek je u najnovije vremf
dostiglo stepen psihološke relativizacije presude. Iz­
reka »Quod licet Jovi non licet bovi« još uvek iza­
ziva otpor kod ljudi j ednostavnije naravi. Jednakost
pred zakonom znači još uvek skupocenu tekovinu. I
sve loše i manje vredno, sve ono što čovek ne može
da sagleda kod sebe, sasvim siguro ima ovaj drugi,
i zbog toga čovek mora da ga kritikuje, da se bori
protiv njega, dok se pri tom nije desilo ništa drugo
do što je j edna manje vredna duša iz j edne odlutala
u drugu. Svet je još uvek pun »betes noires« i onih
na kojima se kola lome, kao što je nekad sve vrvelo
od veštica i vukodlaka.
334
Psihološka projekcija, dakle Levi Brilova »par­
ticipation mystique«, koja se zasluženo istič'e kao po­
Febno karakteristično svojstvo primitivnog čoveka, je
j edna od najobičnijih psihičkih pojava koju mi samo
obeležavamo drugim rečima i po pravilu nećemo da
je prihvatimo. Sve što je na nama nesvesno, otkri­
vamo kod suseda i shodno tome ophodiro se prema
njemu. Danas ga čovek više ne primorava na probu
otrovom, ne peče ga usijanim gvožđem i ne stavlja
na muke, ali mu nanosi moralnu patnju tonom naj­
dubljeg ubeđenj a. Ono u njemu protiv čega se bo­
rimo po pravilu je naša sopstvena manja vrednost.
Zbog svoje neizdiferencirane svesti i s tim po­
vezanog potpunog nedostatka samokritičnosti primi­
tivni čovek j ednostavno projektuje nešto više od nas.
A pošto mu sve izgleda apsolutno objektivno, to j e
nj egov j ezik odgovarajuće drastičan. Covek sebi kao
šalu može predstaviti ženu-leoparda, isto kao gusku,
kravu, kokošku, zmiju, vola, magarca, kamilu itd.
�oji su svakome poznati kao ephitheta ornantia.
Samo je pojam primitivne »šumske duše« lišen mo­
ralnog prizvuka sa propratnom uvredljivom notom;
uz to je arhaični čovek isuviše naturalističan i suviše
pod utiskom događaja, tako da je znatno manje o
nas sklon za donošenj e sudova. Pueblo domoroci su
mi krajnje ubedljivo rastumačili da pripadam totemu
medveda, dakle da sam medved, pošto se ne spuštam
slobodno kao čovek niz lestve, već natraške, sa sve
četiri kao medved. Ako bi me neko u Evropi oglasio
pećinskim medvedom, onda bi to bilo isto sa nešto
drugačijom nijansom. Motiv »šumske duše«, koji nam
izgleda tako čudnovat kod primitivnog čoveka, kod
nas je postao govorna figura kao mnogo šta drugo.
Prevedi mo metaforu u konkretno, pa ćemo dobiti
primitivno gledište. Uzmimo na primer - »rukovo­
diti lečenjem«. Primitivno izraženo to je » rukopola­
ganje«, »obraditi rukama« , upravo ono što vrač čini
s svojim pacijentima.
Nama je teško razumljiv pojam o »šumskoj duši«
samo zbog toga što smo zapanjeni zbog konkretne
predstave otcepljivanja duše i njenog boravka u
335
nekoj divljoj životinji. Ali ako nekoga nazovemo ka­
milom, onda time ne mislimo da je on i u svakom
pogledu pznati sisar kamila, već smatramo da je ka­
mila smo u određenom smislu. Na taj način od do­
tičnog otcepljujemo komad ličnosti ili duše i odlom­
ljeni komad personifikujemo kao kamilu. Tako je i
žena-leopard čovek, samo njena »šumska duša« je
leopard. Pošto je za primitivnog čoveka sve nesvesno
psihičko u njemu i konkretno, onda' onaj koga je
označio kao leoparda ima i dušu leoparda ili, pri još
dubljem cepanju, duša leoparda živi kao stvarni
leopard u šumarku.
Projekcijom prouzrokovano označivanje nečega
identičnim sa nečim drugim stvara svet u kome čo­
vek nije samo fizički već je i psihički potpuno prisu­
t, na neki način on s stapa sa njim. On nigde nije
njegov gospodar, već njegov deo. Tako su primitivci
još daleko od ljudskog partikularizma. Oni ne sa­
njaju o tome da budu gospodari stvaranja. Njihova
zološka klasifikacija s ne kruniše sa homo sapien­
som, ve najveće biće je slon, zatim dolazi lav, onda
džinovska zmija i krokodil, zatim čovek i onda niža
bića. Covek je još podreen prirodi. On ne misli na
to da bi mogao ovladati prirodom, zbog toga se nje­
gova najveća težnja sastoji u tome da se sačuva od
njenih opasnih slučajnosti. Civilizovani čovek, me­
đutim, pokušava da zagospodari prirodom i zbog toga
je njegova najveća težnja usmerena na prirodne uz­
roke, koji mu daju ključeve rešenja skrivenih dela
prirode. Zbog toga mu je krajnje neprijatna i pomi­
sao na samovoljne sile i mogućnost njihovog posto­
j anja, jer s pravom on u njima naslućuje dokaz da bi
na kraju bila uzaludna težnja da se ovlada prirodom.
Sažeto hteo bih da konstatujem: principijelno
svojstvo arhaičnog čoveka je njegov stav u odnosu na
samovoljnost slučaja, pošto je ovaj faktor svetskog
zbivanja za njega od nesravnjivo većeg značaja nego
prirodni uzroci. Samovolja slučaja sastoji se s jedne
strane od stvarne grupacije slučajnosti, s druge pak
u projekciji nesvesne psihe, u takozvanoj participa­
tion mystique. Za arhaičnog čoveka ova razliKa sva-
336
kako da ne pstoji, pošto je ko njega psihičko pro­
jektovano toliko potpuno da s n� razlikuje od objek­
tivnih, fizičkih zbivanja. Zbog toga su za njega slu­
čajnosti intervencije duhova, to jest namerni akt sa­
movolje, pšto on ne oseća da ga neobičnost potresa
smo zbog toga što mu on pozajmljuje snagu sopstve­
nog čuđenja ili straha. Ovde se svakako nalazimo na
opasnom tlu. Da li je neka stvar lepa zato što joj ja
dajem lepotu? Ili me objektivno lepota stvari prisi­
ljava da je priznam? Poznato je da su se veliki du­
hovi oprobavali sa problemom da l sveto sunce oba­
sjava svetove, ili blistavo lj udsko oko. Arhaični čovek
veruje u sunce, civilizovani u oči - ukoliko ne pati
o pesničke bolesti, ili ukoliko uopšte razmišlja. On
mora da priroi ouzme dušu da hi mogao da ovlada
njome, to znači da mora da joj oduzme sve arhaične
projekcije, bar tamo gde teži da bude objektivan.
U arhaičnom svetu sve ima dušu: duša čoveka,
ili bolje rečeno, duša čovečanstva, kolektivno nesve­
sno; pošto pojedinac još nema dušu. Ne zaboravimo
da hrišćanske svete tajne krštenja predstavljaju vrlo
značajan kamen međaš u psihičkom razvitku čove­
čanstva. Krštenje daruje suštastvenu dušu; to ne čini
pjedinačni, magijski ritual pokrštavanja, ve< ideja
krštenja, koja čoveka izdiže iz arhaičnog identiteta
sa svetom i preobražava ga u biće nadmoćnije od tog
sveta. Sto je čovečanstvo dospelo do visina ove ideje,
t je u najdubljem smislu krštenje i rađanje duhov­
nog, ne prirodnog čoveka.
U psihologij i nesvesnog važi osnovno pravilo da
svaki relativno samostalni deo duše ima karakter lič­
nosti, to jest on se odmah personificira čim mu se
ukaže prilika za samostalno ispoljavanje. Naj lepši
primeri ovoga sreću se u halucinacijama duševnih
bolesnika i u medijumističkom kontaktu. Tamo gde
s projektuje samostalni psihički deo, nastaje nevid­
lj iva osoba. U spiritizmu tako nastaju duhovi, kod
primitivnog čoveka isto. Ako se bitniji de duše pro­
j ektuje na nekog čoveka, onda ovaj postaje mana, to
jest neobično moćan, dakle čarobnjak, veštica, vu­
kodlak itd. Primitivna ideja da vrač odlutale delove
X Jung, Odabrana dela. ÏI
duša hvata i stavlja u kaveze kao ptice najjasnij�
i l ustruje prethodno rečeno
.
Ove projekcije čine da
vrač poseduje manu, one čine da govore životinje.
drveće i kamenje i iznuđavaju, pošto su zapravo de­
lovi duše. bezuslovnu poslušnost individue. Iz ovog
razloga je duševni bolesnik nepovratno prepušten
njegovim glasovima, pošto su projekcije nj egova sop­
stvena psihička delatnost, čiji svesni subjekt je on
isto tako kao što je i sve ono što čuje, vidi i čemu
se pokorava.
Psihološki posmatrano primitivna teorij a, po
kojoj je samovolja slučaja izliv namera duhova i ča­
robnj aka, predstavl j a nešto naj prirodnije, pošto ona
predstavlja neizbežno zaključivanje
.
Ali ne varaj mo
se u ovom pogledu! Naime, ako bi jednom pametnom
primitivcu izložili naše potpuno naučno obj ašnjenje.
on bi nas okrivio da patimo od smešnog sujeverja i
upravo odvratnog nedostatka logike, pošto on veruje
da sunce osvetlj ava svet a ne oko. Tako sam jednom
od mog prijatelja, koji se zvao »Planinsko Jezero« i
bio Pueblo-poglavica, doživeo postidan poziv na red
kada sam pokušao da vešto nametnem argumenat sv.
Augustina: »Non est hic sol dominus noster, sed qui
illum fecit. « Srdito je uzviknuo: »Ono, što tamo ide,(
pokazujući na sunce » naš j e otac. Ti možeš da ga vi­
diš. Od njega dolazi sva svetlost, sav život nema ni­
čega što ono nije stvorilo. « Uzbudivši se tražio je od­
govarajuće reči i konačno uzviknuo: »Cak i čovek u
planini, koji luta sam, ne može bez njega čak ni vatru
da užegne.« Jedva da se lepše može karakterisati ovo
arhaično stanovište do ovim rečima. Sva snaga je na­
polju, i samo pomoću nje umemo da živimo. Bez
daljnjega se vidi kako religiozno mišlj enje i u ove
bezbožne dane održava u životu arhaično stanje
duha. Bezbroj ni milioni još uvek misle ovako.
Kada smo prethodno govorili o primitivnom
osnovnom stavu prema samovolj i slučaja, zauzeo
sam gledište da je ovakav stav nešto svrsishodno a
samim tim i pametno. Hoćemo li bar za trenutak da
odvagnemo hipotezu da li primitivna teori j a samo­
voljnih sil a nema samo psihološkog već i stvarnog
338
opravdanj a? Ja n,e bih s neba pa u rebra mog čl taocd
ub đivao u čineničnost postojanja vradžbina. Ja bih
hteo samo sa

j i m da razmotrim do kakvog bi za­
kl j učka došao čovek ako bi kao i primitivac prihvatio
da iz sunca dolazi sva svetlost, da su stvari lepe a da
je komad čovekove duše leopard, J ednom rečj u da
prihvati primitivnu mana-teori ju. Po ovoj teoriji le­
pota pokreće nas, i nismo mi ti koj i stvaramo lepotu.
Neko jeste đavo, mi Bismo naše zlo projektovali u
njega i na taj način načinil i ga đavolom. Ima upe­
čatl jivih l judi, takozvanih mana-lično· · ti, kOJ i su
l ičnost sami po sebi i za svoje postoj anJ e ne treba
da zahvale našoj 'Uobrazilj i. Naime. mana-teorija
kazuje pa postoj i nešto kao opšte rasprostranjena sila
koja objekti vno stvara izvanredno dejstvo. Sve što
j este, deluje. stvara. i nače nije stvarno. A to može
bih samo zahvalj uj ući nj egovoj energiji . Postoj anje
je polj e sile. Kao što se vidi, pri mitivna mana-ideja
je nešto kao dodatak energetici.
Dovde se lako može pratiti pri mitivno shvata­
nje. Ali ako ovo gledište, konsekventno samom sebi .
i de dalje i psihičke projekcij e, o koji ma smo pret­
hodno govoril i , preobraća u njihovu suprotnost tvr­
deći : ne pretvara moj a uobrazil ja niti moje emocije
vrača u čarobnjaka, već on jeste čarobnjak i na mem'
projektuj magičko dejstvo. ja ne hal uciniram dt.­
hov već mi se oni j avl jaj u zbog toga što oni taku
žele - ako se postave ovakVa tvrdenja, koja su do­
duše logični derivat mana-teorije, onda počinjemo da
oklevamo i da e osvrćemo za naši m lepim psiholo­
škim projekcionim teorijama. Naime, ne radi s ni o
čemu manjem do o pitanj u: nastaje l i psihička funk­
cij a, duša ili duh ili nesvesno u meni, ili j e psi ha u
počecima stvaranja stvarno napolj u u obliku hoti ­
mičnosti i samovolj ni h si l a i postepeno urasta u čo­
veka tokom psihiskog razvitka? Da li su takozvani
otcepljeni delovi duše bili stvarno nekada delovi celt'
duše neke individue, il i su
-
faprotiv bi l i po sebi po­
stojeće psi hičke jedi nke. primitivno izraženo: duho­
vi, duše predaka ili sl ičnu. koj i su Þ e tokom razvitka
inkarnirali . u ljudima, postepeno stvarajući u njemu
onaj svet koji sada nazivamo psihor?
Ovaj zaključak svakako da zvuči zabrinjujući
paradoksno. A, u osnovi uzev, on nije sasvim ne­
shvatljiv. Ne samo da j e religijsko shvatanje, već je
delom i pedagoško da možemo u ljudima zasaditi ne­
š psihičko, čega prethodno nije bilo u njemu. po­
stoje sugestije i uticaji, pa čak i najmoderniji biha­
viorizam u ovom pogledu gaji ekstravagantna očeki­
vanja. Ideja kompleksnog srašćenja psihe, samo po
sbi razumljiva, izražava se u primitivnom shvatanju
u različitim oblicima, na primer u opšte proširenom
verovanju u opsednutost duhovima, inkarnaciji duše
predaka, doseljavanju duša, na primer prilikom kija­
nja, kada još i danas kažemo »na zdravlj e«, čime se
misli: »Nadamo se da ti nova duša neće štetiti. « To je
nešto kao kompleksno šrašćenje, ujedinjenje, kada
osćamo kako tokom našeg sopstvenog razvitka iz
protivurečnog mnoštva postepeno dospevamo do je­
dinstva ličnosti. Naše telo se sastavlja od mnoštva
Mendelovih naslednih jedinica; stoga ne izgleda sa­
svim nemoguće da psiha možda ima sličnu sudbinu.
Materijalistička shvatanja našeg doba imaju slič­
no uverenje, koje zajedno sa arhaičnim ima istu ten­
denciju, to jest vodi do istog konačnog rešenj a -
naime, da je individua samo rezultat, koji se u jed­
nom slučaju slio iz prirodnih uzroka, u drugom, pri­
mitivnom, nastao iz samovolj nih . slučajnosti. U oba
slučaj a čovekova individualnost izgleda kao nebitni
slučajni produkt neke dejstvene supstancije iz spolj­
njeg sveta. Ovo gledište je sasvim konsekventno u
svetlu arhaične slike sveta, u kojoj običan, pjedi­
načni čovek nikada nije suštinski, već neograničeno
promenljiv i krajnje prolazan. Materijalizam se zao­
bilaznim putem preko najstrožijeg kauzalizma pono­
vo vratio primitivnom shvatanju. Ali materij.alista je
radikalniji, pošto je sistematičniji od primitivca. Pr­
mitivan čovek ima prednosti nekonsekventnosti -
on izdvaja mana-ličnost. Ova s tokom istorijskog
razvitka vinula do počasnog mesta božjih figura, do
heroja i božanskih kraljeva, koji, jedući večno po-
340
stojeću hranu bogova, imaju udela u besmrtnosti.
Ova idej a besmrtnosti individue, a time njene ne­
smanjene vrednosti, susreće s još na ranom arhaič­
nom stupnju, pre svega u verovanju u duhove; za­
tim u mitovima o vremenu u kom još nije bilo smrti,
koja je jednom došla na ovaj svet zbog nekog glupg
nesporazuma ili zbog nečijeg nemara.
Primitivni čovek nije svestan ove protivurečno­
sti u njegovim shvatanjima. Moji crnci su m tvrdili
da oni ne zmiju ništa o .tome šta se s njima dešava
psle smrti. Covek je tada mrtav, više ne diše, leš
se odnosi u šumu gde će ga pojesti hijene. Tako oni
misle danju, međutim noću vrvi od duhova mrtvih,
koji donose bolest ljudima i živo!injama, napadaju i
dave noćne putnike it. Zbog ovih 'i sličnih protivu­
rečnosti, od kojih prosto vrvi primitivni duh, Evro­
pejac bi skoro ilkoio iz sopstvene kože. On, naime,
ne misli na to da i naš kulturni svet to isto čini. Ima
univerziteta koji ideju o božijoj intervenciji smatra­
j u indiskutabilnom, a pred toga imaju i svoj teolo­
ški fakultet. Jedan materijalistički naučnik koji sma­
tra skarednim da čak i najmanju varijaciju neke ži­
votinjske vrste dovede u vezu s aktom božje samo­
volje, u drugoj fioci ima potpuno oformljenu hri­
šćansku religiju, koja se možda svake nedelje oče­
vidno potvrđuje. Zašto bi se onda uzbuđivali zbog
primitivne nekonsekven tn osti ?
Iz pramisli čovečanstva je upravo nemoguće iz­
vesti ikakav filozofski sistem, već same antinomije,
koje, međutim, u svim vremenima i u svim kultura­
ma formiraj u neiscrpnu osnovu celokupne duhovne
problematike. Da li su representations collectives
arhaičnog čoveka duboke, ili one samo tako izgleda­
ju? Da li j e smisao postojao već u početku, ili ga je
tek kasnije stvorio čovek? Na ovo najteže pitanje ne
mogu da odgovorim, ali zbog toga bih, na kraju, hteo
da iznesem jedho zapažanje koj e sam načinio kod
brdskog plemena Elgonija. Raspitivao sam se i tragao
levo i desno, uzduž i popreko za bilo kakvim tragom
religijskih ideja i ceremonija i tokom više nedelja
nisam našao ništa. Ljudi su mi omogućili da sve vi-
341
dim i spremno su mi davali obaveštenja o svemu.
Bio sam u stanju da neposredno razgovaram sa nji­
ma, bez prepreke tumača-urođenika, pošto je veliki
broj starijih ljudi govorio narečje suaheli. U počet­
ku su, doduše, bili uzdržani, ali kada je probijen led,
naišao sam na prijateljski prijem. Oni nisu znali ni­
šta o religijskim običaj ima. Ali ja nisam popuštao.
Jednom, pri kraju j ednog od mnogih bezuspšnih
razgovora, iznenada je uzviknuo jedan starac: » Izju­
tra, kada izlazi sunce, izlazimo iz koliba, pljujemo u
šake i pružamo ih prema suncu. « Zamolio sam da mi
pokažu i tačno opišu tu ceremoniju. Oni plj uju ili
duvaju jako u šake koje drže pred ustima i zatim ih
okreću sa dlanovima prema suncu. Zapitao sam ih
šta to znači, zašto to čine, zašto duvaju ili plj uju u
šake. Uzalud - »oduvek se tako činilo« , rekli su
mi. Bilo Je nemoguće dobiti bilo kakvo objašnj enje,
tako da mi je postalo sasvim jasno da oni stvarno
znaju samo da to čine ali ne i šta čine. U toj radnji
oni ne vide nikakvog smisla. Istim gestovima oni
pozdravljaju i mladi mesec.
Pretpostavimo da sam apsolutni stranac i da sam
došao u ovaj grad da bih istraživao vladajuće obi­
čaj e. Prvo bih se uselio blizu nekoliko vila na Cirih­
bergu, i tako bih uspostavio susedske odnose sa sta­
novnicima ovih kuća. Onda bih zapitao gospodu Mi­
lera i Majera: » Ispričajte mi, molim vas, nešto o va­
šim religijskim običaj ima. « Oba gospodina su zabe­
zeknuta. Oni nikada ne idu u crkvu, ne znaju ništa i
emfatično odriču da uopšte sprovode ikakve običaj e.
Proleće je i dolazi Uskrs. Jednog jutra zatičem go­
spodina Milera na neobičnom poslu - on revnosno
hoda po vrtu i skriva oboj ena jaj a dodajući im svoj ­
stvene idole zeca. On je uhvaćen in flagranti. »Zaštu
ste mi prećuta1i ovu krajnje interesantnu ceremo­
niju?« pitam ga. » Kakva ceremonija? To nij e ništa.
To se uvek čini za Uskrs.« »Ali šta znače ova j aja,
idoli, skrivanje?« Gospodin Miler se lupa po glavi.
On ne zna ni sam, isto tako ne zna šta znači božićna
j elka, a ipak to čini, isto onako kao i primitivni čo­
vek. Da li su, možda, daleki preci primitivnog čove-
3.?
ka bolje znali šta su činili? To Je krajnje neverovat­
no. Arhaični čovek samo čini, a tek civilizovani zna
šta čini.
Sta znači prethodno opisana ceremonija Elgoni­
ja? Očigledno se radi o žrtvovanju suncu, koje je za
ljude u trenutku njegovog izlaska i samo tada »mun­
gu« , to j est mana, božansko. Ako je pljuvačka, onda
je to supstancija koj a prema primitivnom shvatanju
sadrži ličnu manu - lekovitu, magijsku i životnu
snagu. Ako je dah, onda je to coho, arapski ruh, he­
brejski ruah, grčki pneuma, vetar i duh. Radnja
dakle kazuje: ja nudim bogu moj u živu dušu. To j e
nema molitva, koja s izvodi pokretima i koj a bi
isto tako mogla da glasi : " Oče, u ruke tvoje predajem
duh svoj . «
Da l i se ovo dešava samo tako i l i je ova misao
bila mišljena i naumljena j oš pre čoveka? Sa ovim
nerešenim problemom završio bih moj e predavanje.
BRAK KAO PSIHOLOSKA VEZA
Kao psihološka veza brak j e komplikovana tvo­
revina. Brak se sastoji od niza subjektivnih i objek­
tivnih datosti, koje su delom heterogene prirode.
Kako u mom prilogu imam nameru da se ograničim
na psihološki problem braka, prinuđen sam da uglav­
nom izostavim objektivne datosti pravne i socijalne
prirode, iako ove činjenice u izvanrednoj meri upli­
višu na psihološke odnose između supružnika.
Bilo kad da govorimo o psihološkoj vezi, ovoj
pretpostavljamo svest. Ne postoji psihološka veza
između dva čoveka, od koji h su oba u nesvesnom sta­
nju. Sa psihološkog gledišta oni bi bili lišeni nekog
odnosa. Posmatrano sa nekog drugog stanovišta, na
primer sa fiziološkog, uprkos tome oni bi mogli biti
u nekoj vezi, ipak ovakva veza ne bi se mogla na­
zivati psihološkom. Svakako da ne dolazi u obzir pret­
postavljena totalna besvest, ipak ima parcijalnih ne­
svesti znatnih opsega. U onoj meri u kojoj je izra­
žena ovakva nesvest, ograničena je i psihološka veza.
Kod deteta izranja svest iz dubine nesvesn<g du­
ševnog života, naj pre kao pojedinačna ostrva, koja se
postepeno sjedinjuju u »kontinent«, u povezanu svest.
Uznapredovali duhovni proces razvitka znači širenje
svesti. ,Sa trenutkom nastajanj a povezane svesti data
je mogućnost psihološkog odnosa. Svest j e, koliko
[I] Pi put objavljeno u: Das Ehe-Buch. Eine neue
Sinngebung i m Zusammenktang de Stimmen jhrender
Zeitgenossen. (G, Werke X).
347
dopire naše shvatanje, svest sopstvenog Ja. Da bih
bio svestan samoga sebe, moram biti u stanj u da sebe
razlikujem od drugih. Samo tamo gde postoji ovakvo
razlikovanje, može doći do psihološke veze. Iako
uglavnom dolazi do razlikovanja, normalno je ovo
nepotpuno, pšto su verovatno opsežna područja du­
ševnog života nesvesna. U odnosu na nesvesne sadr­
žaje ne dolazi do razlikovanja, i zbog toga u njiho­
vom pdručj u ne može biti uspstavljena nikakva
psihološka veza; u nj ihovom području još uvek vlada
pčetno nesvesno stanje primitivnog identiteta Ja sa
drugim (Ja), dakle potpuno odsustvo povezanosti.
Mladić u dobu zrelom za brak poseduje svest o
Ja (devojka po pravilu više od mladića), ali još nije
tako daleko od trenutka kada je eva izronila iz. magle
pčetne nesvesnosti. Stoga mladić poseduj e daleka
područja koja još uvek leže u senci nesvesnog i koja,
sve dokle dopiru, ne omogućuju uspostavljanje psi­
hološke veze. To praktično znači da je mladiću dato
samo nepotpuno saznanje o drugom kao i o sebi sa­
mom, a i zbog toga može biti samo nedovoljno oba­
veš ten o motivima drugog kao i o svojim sopstve­
nim. Po pravilu on postupa najvećim delom iz ne­
svesnih motiv�. Naravno da mu subjektivno izgleda
kao da je vrlo svestan; pošto čovek uvek precenjuje
svesne sadržaj e, jeste i ostaje veliko i iznenađujuće
otkriće da je ono što smatramo konačno osvoj enim
vrhom, u stvarnosti samo najdonji stepeni k vrlo du­
gog stepeništa. Sto je veći opseg nesvesnog, tim se
manje pri sklapanj u braka radi o slobodnom izboru,
što se subjektivno primećuje kroz prisi Zu sudbine,
jasno uočljive u zaljubljenosti. Gde nema zaljublje­
nosti, ipak može postojati prisila, svakako u manje
prijatnom obliku.
Još nesvesne motivacije su lične i opšte prirode.
Najpre to su motivi, koji potiču iz roditeZjskog uti­
caja. U ovom pogledu za mladića je merodavan odnos
prema majci a za devojku odnos prema ocu. U prvoj
liniji stepen vezanosti sa roditeljima nesvesno upli­
više, olakšava ili otežava izbor bračnog druga. Sve­
sna ljubav prema ocu potpomaže izbor bračnog d-
348
ga sličnog ou i majci. Nasuprot tome nesvesna ve­
zanost (koja svesno uopšte ne mora da s izražava
kao ljubav) otežava ovakav izbor i dovodi do speci­
fičnih modifikacija. Da bi ove razumeli , mora s u
prvoj liniji znati ocakle potiče nesvesna vezanost za
roditelje i u kakvim uslovima ova prisilno modifi­
kuje ili čak sprečava svesni izbor. Po pravilu se sav ,
iz veštačkih motiva sprečeni život, koji su roditelji
mogli živeti u obrnutom obliku, prenosi na decu, t
jest ova nesvesno bivaju usmeravana u onaj životni
pravac koji treba da kompenzuje neispunjeno u ži­
votu roditelja#bog toga dolazi do toga da preterano
moralni roditelji imaju takozvanu nemoralnu decu,
da neodgovorni i raskalašni otac ima bolesno často­
ljubivog sina itd. Najgore posledice ima veštačka ne­
svesnost roditelja. Na primer, majka, koja se veštač­
ki održava nesvesnom, da ne bi ometala prividno do­
bar brak nesvesno vezuje sina za sebe, donekle kao
zamenu za muža. Zbog ovoga je sin gurnut ako ne
baš u homoseksualizam a onda je bar prinuđen na
njemu zapravo nedgovarajuće modifikacije izbora.
On će se, na primer, oženiti devojkom koja je oči­
gledno podređena majci (sinovljevoj) i tako ne može
biti konkurent majci, ili će se prepustiti ženi tiran­
skog i energičnog karaktera, koja treba da ga do­
nekle oslobodi od majke. Izbor bračnog druga, pri
nezakržlj alom instinktu može ostati slobodan od ovih
uticaja, ali oni ipak, ranije ili kasnije, postaj u smet­
nja. Više ili manje čisto instinktivni izbor sa gledi­
šta održavanja vrste bio bi svakako najbolji, ali sa
psihološkog stanovišta on nije uvek srecan, pošto iz­
među čisto instinktivne i individualno izdiferencira­
ne ličnosti često postoji neobično velika razlika. U
takvom slučaju pomoću instinktivnog izbora može se
istina popraviti ili osvežiti rasa, ali zato se uništava
individualna sreća. (Pojam instinkt, naravno, nije ni­
šta drugo do zbirni pojam svih mogućih organskih i
psihičkih faktora, čija nam je priroda najvećim de­
lom nepoznata) .
Ako bi individuu trebalo smatrati samo instru­
mentom održanja vrste, onda bi daleko najbolja
349
stvar bila instinktivni izbor bračnog druga. Ali poštI
su njegove osnove nesvesne, to se na nj mu može
zasnovati samo neka vrsta bezličnog odnosa. što vrlo
lepo možemo posmatrati kod primitivaca. Ako tu
uopšte možemo govoriti o »vezi «, onda je to samo
bledi, distancirani odnos izrazito bezlične prirode.
potpuno regulisan pomoću prenetih navika i predra­
suda, uzor svakog konvenci<nalnog braka.
Ukoliko razum ili lukavstvo ili takozvana skrbna
briga roditelja nije aranžirala brak dece, i ukoliko
kod dece primitivni instinkt nije osakaćen niti po­
grešnim vaspitanjem niti potajnim uticajem zanema­
renih i nagomilanih kompleksa roditelja, izbor brač­
nog druga će proisteći iz nesvesnih, instinktivni h mo­
tivacija. Nesvesnost prouzrokuje nerazlikovanje, ne­
svesni identitet. Praktična posledica j e da jedan !
drugome pretpostavlja istovetnu psihološku struktu­
ru. Normalna seksualnost kao zajednički i pri vidno
istovetan doživljaj pojačava osećanj e jedinstva i
identiteta. Ovo stanje se obeležava kao potpuna har­
monija i uznosi se kao velika sreća ( »jedno srce i
jedna duša«) ; svakako s pravom, j er vraćanje onom
početnom stanju nesvesnosti i besvesnog j edinstva je
kao vraćanje u detinjstvo (stoga detinjasto ponašanje
svih zalj ubljenih), pa čak i više od toga, kao vraća­
nje u majčino krilo, u slutnjama prepuno more j o'
nesvesnog, stvaralačkog obilja. Da, to j e pravi i neo­
sporni doživljaj božanstva, čija nadmoć gasi i guta
sve ono što je individualno. To je zapravo komunija
(tajna večera - zajednički obed vernih sa Hristom)
sa životom i bezličnom sudbinom .. Sama se do tada
održavana tvrdoglavost biva savladana, žena postaje
majka, muškarac otac i tako se oboma orobljava lo­
boda čineći od njih oruđe dalje protičućeg života.
Veza ostaje unutar granica biološkog instinktiv­
nog cilja, održanja vrste. Kada je ova svrha kolek­
tivne prirode, shodno tome je i međusobna psiholo­
ška veza supružnika uglavnom kolektivne prirode i
zbog toga se u psihološkom smislu ne može smatrati
individualnom vezom. O individualnoj možemo go­
voriti tek onda kada je shvaćena priroda nesvesnih
350
W
motivacija i potpuno uklonjen početni identitet. Ret­
ko ill tako reći nikada s brak glatko i bez kriza ne
razvija u individualnu vezu. Bez bolova se ne može
postati svesnim.
Mnogi su putevi koji vode tom postaj anju sve­
snim, ali ovi slede izvesne zakonitosti. Uopšte uze\'
preobražaj počinje sa početkom druge polovine ži­
vota. Sredina života j e doba najveće psihološke va­
žnosti. Dete počinje svoj psihološki život u skuče­
nosti, u ograničenom krugu majke i porotice. Sa
uznapredovalim sazrevanjem širi se horizont i sop­
stvena sfera uticaja. Nade i namere usmerene su na
proširenje lične sfere moći i posedovanja, požuda sve
više povećava opseg e prodora u svet. Volja individue
postaje sve više identična sa prirodnom svrhom ne­
svesni h motivacij a. Tako čovek u neku ruku udah­
njuje stvarima svoj život, sve dok ove konačno ne
započnu da žive same od sebe i da se umnažaju, sve
dok ga neprimetno ne prerastu. Deca prestižu majke,
očeve prestižu njihova dela, a ono što se teško, s mu­
kom unelo u život, više ne može da se zadrži. U po­
četku j e to strast, onda postaje obaveza i konačno
neizdrživi teret, vampir koji j e isisao život svom
stvaraocu. Sredina života je trenutak najvećeg raz­
vtka, kada je čovek još u svom delu sa svom svojom
snagom i svim svoj im htenjem. Ali u ovom trenutku
rađa se i veče, počinje druga polovina života. Strast
menja svoje lice i sada s zove dužnost, htenje neu­
moljivo postaje moranje a zaokreti životnog puta,
koji su ranije bili iznenađenje i otkrića, postaju na­
vika. Vino je prevrelo i počinje da se bistri. Ako sve
ide kako treba, čovek razvija konzervativne sklono­
sti. Umesto napred, nehotično se često gleda unazad
i počinje da se polaže računa o načinu kako se do
tada odvijao život. Traže se sopstvene stvarne moti­
vacije i čine se otkrća. Kritičko posmatranje sebe
samog i sopstvene sudbine omogućuje čoveku da
otkrije svoja svojstva. Ali ova saznanj a ne pritiču
mu tek onako, bez daljnjega, pošto se ovakva sazna­
nja stiču samo preko j akih potresa.
35 1
Kako su ciljevi druge plovine života drugačiji
od onih u prvoj, zbog isuviše dugog zadržavanja mla­
dalačkog stava nastaje neujednačenost htenja. Svest
tera i dalje napred donekle pvinuj ući se svojoj sp­
stvenoj delatnosti ; nesvesno, međutim, zadržava i
tera nazad, pošto su iscrpljene snaga i unutrašnja
volja za dalju ekspanziju. Ova neujednačenost sa sa­
mim sobom stvara nezadovoljstvo i kako čovek nije
svestan svoga stanja, on po p�avilu razloge projek­
tuje na bračnog druga. Na taj način nastaJe knna
a mosfera, neophodni preduslov postajanja svesnim.
Ovo uostalom kod supružnika p pravilu ne počinje
istovremeno. Ni najbolji brak ne može tako potpuno
ugasiti individualne razlike da bi stanje supružnika
bilo apsolutno identično. Obično se jedan u braku
brže snalazi od drugoga. Jedan, zasnovan na pozitiv­
nom odnosu prema roditeljima, imaće male ili uopšte
neće imati teškoća u prilagođavanju na bračnog dru­
ga, nasuprot tome drugi je ometen duboko nesve­
snom vezanošću za roditelje. Zbog toga će ovaj tek
kasnije dospeti do potpune prilagođenosti a, pošto je
teško stečena, verovatno će se i duže održati.
Razlike' u tempu s j edne i opseg duhovne lično­
sti s druge strane su momenti koji stvaraju tipičnu
teškoću koja svoju aktivnost razvija u kritičnom tre­
nutku. Ne bih želeo da se stekne utisak kao da pod
»opsegom duhovne ličnosti« uvek podrazumevam po­
sebno bogate iIi nadarene prirode. Pod tim pre pod­
razumevam izvesnu komplikovanost duhovne priro­
de, koja se može uporediti sa kamenom sa bezbroj
fa seta nasuprot jednostavnoj kocki. To su mnogo­
strane, po pravilu problematične prirode, opterećene
sa više ili manje međusobno uskladivim psihički na­
sleđenim osobinama. Prilagođavanje na ovakve pri­
rode ili njihovo prilagođavanje na jednostavnije pri­
rode uvek je teško. Ovakvi ljudi sa donekle disoi­
ranom osnovom po pravilu s sposobni da nespojive
crte karaktera otcepljuju na duže vreme i da se na
taj način prividno jednostavno razviju, ili njihova
»mnogostranost« može davati posebnu draž njihovom
složenom karakteru. U ovakvoj nešto lavirintskoj
prirodi lako se može izgubiti onaj drugi, to jest on u
nj ima nalazi 'akvo obilje doživljajnih mogućnosti,
tako da se njegov lični interes u tome potpuno iscrpi ;
sigurno ne uvek na prijatan način, pošto se nj egovo
bavljenje često sastoji u tome da traga na svim stran­
puticama i zaokretima prvoga. Ipak i na taj način
se postiže mnoštvo doživlj ajnih mogućnosti, tako da
se njima okupiraj u čak potpuno zanesu j ednostavnije
prirode; on.e se utapaju u opsežnijim ličnostima tako
da ne vide ništa više izvan njih. To je skoro redovna
poj ava: žena koj a je duhovno skoro potpuno prisut­
na u mužu, muž koj i je osećaj no skoro potpuno pri­
sutan u ženi. Ovo bi se moglo označiti kao problem
sadržanog i onog koji sadrži.
Sadržani je uglavnom sasvim unutar braka. On
se obraća nepodeljen drugome, prema vani ne posto­
Je neke bitne obaveze niti interesl. Neprijatna stra­
na ovog inače »idealnog" stanja je uznemiravajuća
zavisnost od donekle nesagledive i stoga ne sasvim
poverljive ili pouzdane ličnosti. Prednost je sopstve­
n� nepodeljenost - faktor koji nije za potcenj ivanje
u odnosu na psihičku ekonomij u.
Onaj koji sadrži i koj i shodno svojoj nešto diso­
ciranoj osnovi i ima posebnu potrebu da se u nepo­
deljenoj ljubavi prema drugom sjedinjuje sa samim
sobom, biće u ovoj težnji koj a mu teško pada pre­
stignut od j ednostavnije ličnosti. Dok u drugome
traži sve moguće finese i komplikacije, kOJ e bl tre­
balo da budu dopuna i protivna strana sopstveni m
fasetama, on remeti j ednostavnost drugog. Kako j �
j ednostavnost u svim običnim uslovima u prednost!
prema komplikacijama, on mora ubrzo da prestane
sa pokušaj ima da jednostavnu prirodu dovede na
suptilne i problematične reakcije. I nj emu će drugi,
koj i shodno svojoj jednostavnoj prirodi u njemu tra­
ži j ednostavne odgovore, ubrzo dovoljno zadati bri­
ga na taj način što će upravo pomoću očekivanja j ed­
nostavnih odgovora » konstelovati« (kako glasi teh­
nički izraz) komplikovanost prvog. Prvi mora nolens
volens da se povuče pred ubedljivom snagom jedno­
stavnosti . Duhovno (svesni proces uopšte) znači za
ZJ JUD§, LO&Ot8D8 OEÏ 8, 111
353
čoveka u toj meri napor da on u svim prilikama daje
prednost jednostavnosti, čak i onda kada nije istini­
ta. Jednostavna priroda deluje na komplikovanu kao
isuviše mala soba, koja ne obezbeđuj e dovoljno pro­
stora. Nasuprot tome komplikovana priroda daj e jed­
nostavnijoj isuviše soba sa isuviše mnogo prosto. a
tako da ova više ne zna gde zapravo pripada. Tako
prirodnololazi do toga da komplikovaniji u s�bi sa­
drži jednostavnijeg. Onaj , međutim, u ovome ne -može
da se sadrži, on ga okružuje a da pri tom sam nije
okružen. Ali kako možda ima još veću potrebu od
ovog drugog da bude okružen, on se oseća izvan bra­
ka i zbog toga katkad igra problematičnu ulogu
.
Sto
je god sadržani čvršći, tim se više onaj koji sa rzi
oseća istisnut. Cvrsto držeći se prvi prodire unutra,
i sve što više prodire, tim manje može to isto da uči­
ni onaj drugi. Stoga onaj koji sadrži stalno više ili
manje osmatra kroz prozor, u početku svakako ne­
svesno. Ali kada dospe do sredine života, onda se \
njemu budi j aka čežn�za onim jedinstvom i ¡
l
j
ivošću, koje bi mu, � � njegovoJ disociranoj pri­
rodi, bila naročito nu� a i tada se obično dešavaj u
stvari koje mu prinose konflikt do svesti. On ostaje
svestan da traži dopunu, sadržanost i nedeljivost, D o
mu
.
e uvek nedostajalo. Za sadržanog ovaj dog�aj
najpre znači potvrdu često bolno doživljene nesigur­
nosti ; on otkriva da \ sobama, koje prividno pripa­
daj u njemu, žive i drugi. nepoželj ni gosti . On gubi
nadu u sigurnost i ovo razočaranje ga vraća njemu
samom ako mu ne uspe da, pomoću očajničkih i na­
silničkih napora, drugog natera da klekne i da na
kolenima prizna da njegova čežnja sa j edinstvom nije
ništa drugo do detinjasta ili bolesna fantazija. Ako
mu ne uspe ovo nasilje, ipak mu prihvatanje odri­
canja pripravlja veliko dobro, naime saznanje da se
ona sigurnost koju je stalno tražio u drugom nalazi
u njemu samom. Na taj način on otkriva samog sebe
a time i u svojoj jednostavnoj prirodi sve one kom­
plikacije koje je uzalud u njemu tražio onaj koji
sdrži.
354
%
Ako se onaj koji sadrži ne skrha pri pogledu na
ono što se obično naziva bračni nesporazum, već po­
veruje u unutrašnju opravdanost svoje čežnje za je­
dinstvom, preuzima na sebe rastrzanost. Disocijacija
se ne leči otceplj ivanjem, već rastrzavanjem. Sve
snage koje streme za j edinstvom, sve ono zdravo to
znači samog-sebe-hteti podići će se protiv rastrzava­
nja 1 na taj način pm;taće mu svesna mogućnost un�l­
trašnj sJ edinJaanja koju je ranije uvek tražio spo­
l. Nepodgljenost kao svoje dbro on nalazi u sebi
samom.
Ovo se izvanredno često zbiva u vreme životnog
podneva, i na ovaj način čudnovata čovekova priro­
da iznuđava onaj preazak iz prve u drugu polovi­
nu života, preobražaj iz stanja u kome je čovek bio
samo oruđe sopstvene nagonske prirode, u drugačije
stanje u kome on više nije oruđe, nego ono što je već
uvek bio - preQbražaj od prirode u kulturu, od na­
gona u duh.
ove bi zapravo trebalo da se čuva da ovaj ne­
ophodni razvitak prekida pomoću moralnog nasilja,
poš1.je stvaranje duhovnog stava pomoću otceplji
vanja i otiskivanj a nagona u stvari fi iikovanje
IS a mJe ogavmJ e o potaJno seksuallzovane du ov­
nosti; ona je isto toliko nečista koliko i precenjena
čulnost. Prelaz je, međutim, dugi put i većina zasta­
je na ovom putu. Kada bi se ceo ovaj psihički razvi­
tak u braku i kroz brak mogao ostaviti u nesvesnom,
kao što je slučaj kod primitivnog čoveka, onda bi se
ovi preobražaj i mogli sprovesti potpunije i bez isu­
više velikog trenj a. Među takozvanim primitivcima
sreću se produhovljene ličnosti, pred kojima se može
osetiti samo strahopoštovanje, kao pred potpuno sa­
zrelim delom neoretenog opredeljenja. Ovde govo­
rim iz sopstvenog iskustva. Gde se, međutim, ·među
današnjim Evropljanima nalaze one osobe koje nisu
osakaćene nekim moralnim nasiljem? Mi smo još
uvek dovolj no varvari da bismo verovali u isposni­
štvo a i u njegovu suprotnost. Ali točak istorije se
ne može vratiti. l\li možemo da stremimo samo na­
pred ka zauzimanju onog stava, koji će nam dozvo-
7
}
+
355
litl da živimo onako kako je svojstveno neoretenoj
opredeljenosti primitivnog čoveka. Samo pod ovim
uslovom smo u stanju da duh ne izopačujemo u čul­
nost niti čulnost u duh, pošto oboje moraj u živeti,
pošto jedna dobija život od drugog.
Bitni sadržaj psihološke veze u braku je ovaj
ovde tako ukratko izneti preobražaj . Imalo bi se
mnogo šta reći o iluzijama, koje služe svrhama pri­
rode i doprinose onim preobražaj ima, koji su karak­
teristični za srednje doba života. Prvoj polovini ži­
vota svojstvena bračna harmonija (ukoliko je ikada
uopšte došlo do ovakvog prilagođavanja) bitno je za­
snovana (što se ispostavlja u kritičnoj fazl) na pro-
jekci
j
ama izvesnih ti ičnih slika.
.
Svaki čovek nosi sliku žene oduvek u sebi, ne
sliku te određene žene, već jedne određene žene. Ova
slika je, u osnovi uzev,�esna, potiče iz pradavnih
vremena, ugrađena u živi sistem nasledne mase, »tip«
( » arhetip«) sveg iskustva niza predaka ženskog roda.
precipitat svih utisaka o ženi, nasleđeni psihički si­
stem prilagođavanja. Kada ne bi bilo žena, moglo bi
se iz ove nesvesne slike u svako doba rekonstruisati
kako bi u psihičkom pogledu žena trebalo da izgleda.
To isto važi i za ženu, i ona ima svoju urođenu sliku
o muškarcu. Iskustvo uči da treba tačnije reći : sliku
o muškarcima, dok se kod muškarca radi o slici o
ženi. Kako j e ova slika nesvesna, ona se uvek nesve­
sno projektuj e u voljenu osobu i jedan je od najbit­
nijih razloga strasne privlačnosti i njene suprotnosti.
Ovu sliku sam označio kao anima i stoga skolastično
pitanje: » Habet mulier animam?« smatram vrlo in­
teresantnim, pošto sam mišljenj a da je ovo pitanje
inteligentno utoliko što izgleda da je sumnja oprav­
dana. Zena nema animu, ona ima animus. Anima ima
erotsko-emocionalni, animus rezonujući karakter i
stoga najveći deo onog što muškarci mogu da kažu
o ženskoj erotici i osećaj nom životu žene uopšte, po­
čiva na proj ekcij i njine sopstvene anime i stoga je
krivo. Začuđujuće pretpostavke i fantazije žena o
muškarcima počivaj u na delatnosti animusa, koji j e
356
W
nei �-:rpan u stvaranj u nelogičnih sudova i pogrešne
kauzalnosti.
Anima kao i animus karakteriše neobična mno­
gostranost. U braku je uvek sadržani taj koj i ovu
sliku projektuj e na onog koj i sadrži, dok ovom dru­
gom samo delimično uspeva da ovu sliku projektuje
na bračnog druga. Sto je ovaj jednoznačni j i i jedno­
stavnij i, tim manje uspeva projekcija. U svakom slu­
čaj u ova kraj nje fascinantna slika visi u praznom
prostoru i čeka da je ispuni neki realan čovek. Ima
tipova žena koj e izgleda kao da su od prirode stvo­
rene za to da preuzimaj u proj ekcije anime. Skoro bi
se moglo govoriti o određenom tipu. Neophodan j e
takozvani »sfinga« karakter, dvosmislenost i l i više­
smislenost ; ne maglovita neodxeđenost u koj u se ni­
šta ne može uložiti, već neodređenost puna obećanja,
sa ćutanjem koj e govori j edne Mona Lize - koja je
i stara i mlada, i maj ka i ćerka, sumnji ve čednosti,
detinjaste i bezazlene mudrosti koja razoružava mu­
škarca.� Ne može svaki čovek stvarnog duha biti
animus, pošto on mora imati manje dobrih ideja a
više dobrih reči, značaj nih reči u koj e se može sme­
stiti j oš mnogo što neizgovoreno. On mora biti i po­
malo neshvaćen od okoline ili bar da na neki način
stoji u suprotnosti sa okolnim svetom, da bi mogla
da se u sve uklopi i idej a žrtvovanja. On mora biti
dvosmisleni heroj, neko sa mogućnostima, pri čemu
uopšte nije sigurno da projekcija animusa nije već
toliko puta izpašla stvarnog j unaka znatno ranije
nego što je to u stanj u spori razum takozvanog pro­
sečno inteligentnog čoveka.3
Za muškarca kao i za ženu, ukoliko oni spadai u
u gorepomenuti ti p koji sadržava ispunj enje ove sli­
ke ;:nači doživljaj pun teških posledica, pošto se ovde
poj avljuje mogućnost da sopstvena komplikovanost
nađe odgovora u odgovarajućoj raznolikosti. Ovde
#
^ Izvanredni opis ovog tipa kod Rider Haggard, She. i
Benoit, L' Atlantide.
3
Srednje dobri opis animusa kod Marie Hay, The Evil
Vmeyard. Dalje, E1inor Wylie, Jennifer Lorn: a sedate
extravaganza, i Selma LagerlOf, Gosta Berling.
357
izgleda da se otvaraj u oni široki' prostori, u koj ima
se čovek može osećati kao da Jl obuhvaćen i kao da
je u nečemu sadržan. Izričito kažem » izgleda« , pošto
se radi o dvosmislenoj mogućnosti. Kao što projek­
cija animusa žene stvarno može da nasluti nekog od
mase nezapaženog čoveka od značaja, i j oš više od
toga, da mu, moralnom podrškom može pomoći u
njegovoj sopstvenoj destinaciji, tako i muškarac po­
moću proj ekcije anime može da sebi razbudi »femme
inspiratrice«. Ali možda je to češće iluzija sa destruk­
tivnim ishodom. Neuspeh stoga, što verovanje nije
bilo dovoljno j ako. Pesimistima moram reći "da u tim
psihičkim praslikama leže izvanredno pozitivne vred·­
nosti, nasuprot tome, optimiste moram da upozorim
da se čuvaju od zaslepljujuće fantastike i mogućno­
sti najapsurdnij i h stranputica.
Ova projekcija se ne sre shvatiti kao individual­
na i svesna veza. To nij e niukom slučaj u. Ona stvara
prisilnu zavisnost na bazi nesvesnih motiva, ali dru­
gačijih od bioloških motiva. Rider Hagardova She
pokazuje otprilike kakav čudnovati svet predstava
leži ' u osnovi projekcije anime. To su uglavnom du­
hovni sadržaji , često u erotskoj odori, očigledni ko­
madi primitivnog mitološkog mentaliteta, koji se sa­
stoji od arhetipova i čija celokupna slika predstavlja
takozvano kolektivno nesvesno. Shodno ovome jedna
ovakva veza u osnovi uzev je kolektivna a ne indi­
vidualna. (Benoit, koj i je u Atlantide stvorio fanta­
stičnu figuru koj a se do u pojedinosti podudara sa
She, osporava da je to plagijat Hagardovog dela) .
Ako kod jednog od supružnika dođe do ovakve
projekcije, onda se nasuprot kolektivno biološke veze
uspostavlja kolektivno duhovna i time prouzrokuje
gore opisano rastrzavanje onoga koji sadrži. Ako mu
uspe da se održi iznad površine vode, onda će upravo
kroz konflikt naći samoga sebe. U ovom slučaj u po
sebi opasna projekcija mu je pomogla prelazak iz
kolektivne u individualnu vezu.
'
To znači isto što i
potpuna svesnost veze u braku. Kako je svrha ovog
članka analiza psihologije braka, ne možemo se za-
358
1
državati na psihologij i projektivnih odnosa. Zato ću
se zadovolji ti samo spominjanjem ove čin
J
en�ce.
Jedva da se može i započeti rasprava o psihičkoj
vezi u braku a da se bar ,usputno ne pomene priroda
kritičnih prelaza, reskirajući opasnost nesporazuma.
Kao što je poznato u psihološkom pogledu ne shvata
se ništa drugo do ono što je čovek sam iskusio. Ova
činjenica, međutim, ni koga ne sprečava u ubeđenj u
da je njegov sud jedi no tačan i kompetentan. Ova
iznenađujuća činjenica potiče iz neophodnog prece­
nji vanja aktuelnog sadržaja svesti. (Bez ovog nago­
mi lavanja pažnje sadržaj uopšte ne bi mogao biti
svestan) . Na tj nači n dolazi do toga da svako život­
no doba ima svoju sopstvenu psihološku istinu, tako
reći svoju programatsku istinu, isto kao i svaki stu­
panj psihološkog razvitka. Ima čak stupnj eva do ko­
j i h dospeva samo mali broj - (što je) pitanj e rase,
porod�e, vaspitanja, nadarenosti i strasti. Priroda je
aristokratska. Normalan čovek je fikcija, iako posto­
je izvesne opšte važeće zakonomernosti . Duševni ži­
vot j razvitak koj i može da se zaustavi već na naj ­
nižim stupnjevima. Izgleda kao da svaka individua
i ma specifičnu težinu shodno kojoj se individua po­
diže i li spušta ka stupnju na kome dostiže svoj u gra­
nicu. Shodno ovome ona stvara i svoje poglede i ube­
đenja. Stoga nije čudo što najveći broj brakova svoj u
najvišu psihološku granicu dostiže sa biološkom de­
stinacijom, bez štete po duhovno i moralno zdravlje.
Relativno mali broj zapada u " dublju neslogu sa sa­
mi m sobom. Tamo gde je mnogo spoljašnje nevolje
konflikt ne može dostići dramatični napon zbog ne­
dostatka energije. Ali propO!ionalno socijalnoj si­
gurnosti raste psihološka neSi
g
urnost, najpre nesve­
sno i pouokj neuroze; zatim svesno i prouzro­
kuje rastave, svađe, razvode i ostal e »bračne nesu­
glasice«. Na još višem stupnju lločavaj u se nove mo­
gućnosti pSIhološkog razvitka, koje se graniče a re­
Iigijs�om sferom, gde kritički sud dostiže svoj kraj .
Na svim ovim stupnjevima može doći do trajnog
zastoja sa potpunom nesvesnošću l onome što je
moglo da usledi u sledećem stupnj u raz,vitka. Po pra-
359
vilu je čak prilaz sledećem stupnju zabaikadiran
najžešći predrasudama i sujeverm strahovima,
što je sigo krajnje svrsishodno, pošto bi čovek,
koji bi slučajno mogao da živi na njemu isuviše viso­
kom stupnju, od sebe načinio nekorisnu budalu.
Priroda nije samo aristokratska, ona je i ezote­
rična. A nijedan razborit čovek se zbog toga neće
dati zavesti da čuva tajne, jer on isuviše dobro zna
da se tajna duševnog razvitka nkada ne može izdati
jednostavno zbog toga što je razvita pitnje sposob­
nosti pojedinca.
Knj
ižn
ica
TR
AV
NO
S A D R Z A J
l. Duh i život
II. Osnovni problem današnje psihologije ¯
III. Analitička psihologija I pogled na svet ¯
IV. Stvarnost I nadstvarnost
V. Zivotna prekretnica
VI. Duša i smrt
VII. Sinhronicitet kao princip akauzalnih veza
Predgovor
Al Ekspozicija
Bl Prethodnice ideje sinhroniCIteta
C) Rezime
VIII. Praktična upotrebivost analize snova
IX. »UHs« monolog
X. O postajanju l i čnosti
XI. Problemi moderne pSihoterapije
XII. Suprotnost Frojd i Jung ¯
XIII. Arhaičan čovek
XIV. Brak kao psihološka veza
7
29
5 1
79
85
1 05
1 1 9
1 2 1
1 23
1 62
1 82
201
227
255
279
307
31 9
347
361