Vremenska i prostorna perspektiva naratora u pripoveci U gostionici kod Polu – zvezde na imenda

U Beogradu, 7.11.2007.

Vremenska i prostorna perspektiva naratora u pripoveci U gostionici kod Polu – zvezde na imendan Santavog Torbara /Sremska ruza

Dvodelna pripovetka Jovana Grcica Milenka, koja se, po misljenju mnogih tumaca, moze smatrati delom nedovrsene vece pripovetke, ili cak romana, napisana je u prvom licu jednine. Grciceva spretnost, ili nespretnost, u koriscenju najrazlicitijih narativnih postupaka, dovodi citaoca do zbunjenosti koju moze samo pokusati da otkloni, i to gotovo detektivskim proucavanjem ovog teksta, posebno identiteta pripovedaca, njegove vremenske i prostorne pozicioniranosti. Jedna od najvecih opasnosti pri recepciji dela u kojima dominira pripovedanje u prvom licu svakako je poistovecivanje pripovedaca sa autorom teksta, i olako opredeljivanje za biografski pristup u tumacenju. Pripovetka o kojoj govorimo gotovo da nam direktno (imenom naratora i pojedinim detaljima o kojima ce kasnije biti reci) ukazuje da, pored uvedenih, postoji samo jedan, i to autorski pripovedac. Od uvedenih je svakako najzna--ajniji Santavi Torbar koga i narator naziva pripovedacem. Prihvatimo li da je pripovedno ja niko drugi do sam Jovan Grcic Milenko, i da pisanje prati potpuni autobiografizam, dovoljno je da zavirimo u istorije knjizevnosti i saznamo podatke o vremenu i mestu pripovedanja, odnosno nastanka ovog dela. Medjutim, kako svako umetnicko delo, pa i realisticko, podrazumeva fikciju, predstoji nam da ovo jednostavno resenje za sada ostavimo po strani i razmotrimo gde je nas autor mogao da smesti svog imenjaka naratora. Iako bi najlogicnije bilo na pocetku postaviti pitanje o identitetu pripovedaca, mi cemo pokusati da ga ostavimo za kraj, upravo zbog postupnosti njegovog otkrivanja u tekstu. Prve recenice, posmatrane nakon citanja celog dela, otkrivaju nam se kao generator svih nasih zabluda, odnosno Grcicevih nastojanja da nas umetnicki obmane. Pripovetka pocinje opisom zimskog sumraka na selu. Tu nam sve izgleda jasno - dakle, pripovedac je na prozoru i u prezentu opisuje ono sto se upravo desava . Po tipu naracije zakljucujemo da nije sam, odnosno da o svemu sto vidi kazuje nekome, nama jos uvek nepoznatom. Medjutim, ubrzo uvidjamo ono sto ce obeleziti pripovedanje do samog kraja, a to je, sa jedne strane, neprestano smenjivanje prezenta i proslih vremena, i sa druge strane, mesanje razlicitih prostornih pozicija, pri opisivanju istih dogadjaja. U skladu s tim, mozemo govoriti o najmanje tri vremenska sloja u ovom delu, i nekoliko izabranih vremenskih, tacnije dogadjajnih, odsecaka. Pobrojani, ti odsecci izgledali bi ovako: odlazak u gostionicu i sve sto se u njoj desava (obuhvaceni pripovednim uvodom), desavanja u selu narednog dana, put u selo M. tri nedelje kasnije i, na kraju, pojedina desavanja tokom jedanaest provedenih dana u tom mestu.

). izgleda gostionice. Pravilnost upotrebe prezenta uocavamo.. predela kraj kojih prolaze kola na putu ka selu M. ja kao da gledam sada sebe samoga. pogotovu kod poslednjeg. Vrapcu sa Markovom rukom. siroki raspon koji seze do izvora folklornog nasledja. Na nekoliko mesta u tekstu.). a drugi Milenkom. drugi vreme dogadjaja. eno.ja se vidim evo bas pred malenim ambarom u avliji. vreme pre opisanih dogadjanja..i prostorna fokalizacija. ali i imaginacije. Gotovo na svakoj stranici pripovetke mozemo naci primere ovakvog postupka koji. na primer. pri tom obracanju. Jasno je . culni nadrazaji se menjaju paralelno sa protokom vremena. u putnickim kolima ili kraj prozora u kuci prijatelja Vladimira). Cini se da je u trenutku pripovedanja na mestu o kome govori i. pre toga. Pripovedno ja se.). on navodi kako jasno vidi sebe kao dete ( Vi'te. o kome govore ili sam narator ili uvedeni pripovedac (price u prici: o djavolu. omalen je. dakle. pripovedac postize utisak prostorne bliskosti sa stvarima koje opisuje. Prvi vremenski sloj predstavljalo bi. neophodno je da ukratko pokusamo da odgonetnemo ko je on.. jedne subote u selu. dakle.Htedoh vec saci s prozora. ono vidi.Otkrivanje vremenskih slojeva znatno je komplikovanije. nek udesava.. kao da smo i mi kraj njega ( No hajde da ga in korpore vidimo…Kao sto vidite.. upravo. pise. ne kazuje. Tosi Groznici.. Smiljkine lepote... jeste da je narator pesnik koga jedni nazivaju Jocom.. iako se trudi da stilski docara razgovorni ton usmenog kazivanja (govori kako ga od buke necemo cuti. u gostionici. Taman kada pomislimo da smo ga konacno pronasli (na prozoru.. jedne zimske veceri. Drugi i treci sloj odlikuje nepostojanje kontinuiteta i. kazuje kako moze sebi jasno predstaviti pisma iz pismonosine torbe. kao i da mesanje razlicitih vremenskih perspektiva nalazimo ponekad i u okviru jedne jedine recenice. a sto nam je eksplicitno dato tek u pripoveci Sremska ruza.. sa cime je u neposrednoj vezi ne samo vremenska. Alternirajuci.. jedninu i mnozinu drugog lica i prvo lice mnozine. kao sto je vec receno. citaocima (ponegde izricito citateljkama koje bi mogle biti zainteresovane za epistolarne forme ili opis Smiljkine lepote). ve-. dakle. govoreci o sebi i svojim sposobnostima secanja. i dovodi nas tacno na mesto. odnosno Smiljku u svoj njenoj lepoti. sto je jos znacajnije. ipak. preuzima na nekim . i da nakon pisanja pesama ima ambiciju da napise pripovetku iz narodnog zivota. svetom Petru. ili kaze kako nam o necemu zbori). pri otpocinjanju pripovedanja o nekom novom dogadjaju. potrudilo da nam donekle objasni poreklo. odnosno. ima i ulogu dokazivanja verodostojnosti price...). Pripovedac tada najcesce ostavlja da se nesto o cemu je govorio kao o proslom dogadjaju desava u pozadini. (Paralele sa autorom su jasne. sve izgleda kao da je ispricano iz perspektive dogadjajnog ja. da je rec o istorijskom prezentu. bas sada itd. eno i sl. upotrebljava proslo vreme. cuje. da bi ga ubrzo zamenio sadasnjim uz odrednice sada. i oseca sve sto se oko njega desava. vidite i sl. eno.. ali i onda kada se sa prostog kazivanja prelazi na opisivanje (zimskog jutra. obraca se nama. Tako se. pripovedac se ponovo skriva. a treci.. u ovaj mah. Ocigledno je da se radi o razlicitim odnosima pripovednog i dogadjajnog ja. ovakvih smenjivanja perspektiva (dodatno iznijansiranih upotrebom razlicitih pokaznih partikula kakve su evo. danas.ceska. Naime. U delovima teksta u kojima dominira sadasnje vreme.. ?li. Koristeci reci kakve su eto.. vidokrug se siri ili suzava u zavisnosti od njegove pozicije ili interesovanja.. mi jos uvek nemamo odgovor na pitanje gde je pripovedac u trenutku pripovedanja.No pre toga je pucnuo susedu pod nos. osim jasnijeg docaravanja. Pisuci. svaki od ovih odsecaka pocinje prezentom.Sad je bas pusto.) On. ili pred osobu koju nam zeli opisati ( Neka ga. ili naslikati sebe kao decaka. No.. eto. Pokusajmo to da ilustrujemo primerima: .). naj--ire uzeto.. zvuk postara ili vodonosa pojacava ili utisava s obzirom na udaljenost izvora zvuka od glavnog junaka. i iznova stvara privid o sinhronom pripovedanju. odnosno uzrok. koji je to trenutak. koji se jos.). Ono sto je za nase istrazivanje najvaznije. Na drugim mestima. ? ja cu medjutim pogledati malo bolje oko sebe.... vreme pripovedanja. kocijasu.

jedanaestog dana boravka u selu M.autorom) dogadjaje o kojima citamo belezi u razlicitim trenucima. Je li kraj pripovetke blizu? Da li se Smiljka uopste udala da bismo mogli ocekivati da ju je video na svadbi? Sve su to pitanja koja ova pripovetka ostavlja otvorenim. htonskih bica o kojima govori torbar. a mesto . Dodatni problem predstavlja njegova izjava da je opis ove lepotice ostavio za kraj. vreme pripovedanja bile bi sezdesete godine devetnaestog veka. Medjutim. Znamo da narator pise tri godine nakon velikog pozara. i to nakon povratka sa zimskog bolovanja u selu . . samo naizgled oznacavaju pripovedacevu nesigurnost i stvaraju utisak neizvesnosti. One. ako se ponovo vratimo istoriji knjizevnosti.mestima ulogu pravog turistickog vodica (No hajd' mo na pijacu. kako izlaze na ulice sa beleznicom u ruci u zelji da neposredno zabeleze zivot oko sebe. uz veliku mogucnost postojanja pauze izmedju pripovedanja. ali pre svega na osnovu dominacije aorista i imperfekta u odnosu na perfekat. naknadno. odnosno pisanje. ko nam garantuje da pripovedac. kakvim se pokazao u dosadasnjem tekstu. U prilog ovoj tezi ide saznanje da narator. ali ne znamo kada se on dogodio. cini se. Poslednje mesto na kome zaticemo pripovedaca je kraj prozora Vladimirove kuce. znanje koje tek treba otkriti. odnosno pisanja. mozemo pretpostaviti da je mesto pisanja daleko od voljene zemlje. slutnje koju pojava i reci Cigana izazivaju u glavnom junaku. Konacno. naime. Tek sada smemo iskoristiti biografizam i reci da je nasa treca pretpostavka najverovatnija. Kao da se usporava. tj. gde i kada? Pretpostavke su mnogobrojne. cuje ili oseti (narodnu pesmu od brata . Pokusacemo da ih navedemo bez tvrdjenja da postoji samo jedno ispravno tumacenje. lukav. na ovom mestu tece malo drugacije. zapazamo da on na poslednjim stranicama pise o susretu sa Smiljkom kao poslednjem do tog trenutka. verovatnije) da narator pise iz perspektive vec zavrsenog glavnog dogadjaja price. a to je svakako ono sto se tice udaje Sremske ruze.. Cini se da pripovedanje. S obzirom na tirade o slobodi i lepoti Srbije posmatrane izdaleka. gotovo neposredno nakon njihovih desavanja. Na drugu pretpostavku navodi nas nedovrsenost pripovetke. ?ko prihvatimo prethodno postavljenu pretpostavku o vremenski parcijalnom belezenju dogadjaja. pesmu o majci). Takodje.Bec. naracija je dosledno sprovedena u prezentu. ili ulazi u virtuelne diskusije. Sada ga vec zamisljamo samog i sa olovkom u ruci. ne treba zaboraviti da proucavaoci knjizevnosti cesto predstavljaju realisticke pisce.. kakav je donekle i nas pripovedac. mozda cak i piscem ovog dela. pa sve do susreta sa uplakanom Smiljkom na pogrebu i price o njenon snu). postojeca dva dela ove pripovetke. videcemo i sl. Prva mogucnost je da pripovedac (koga sada mozemo vec zvati piscem. Na to ukazuju nagovestaji nesrece koje nalazimo u citavom tekstu (od turobnog zvuka zvona. ?li. Uostalom. Takodje. ako pretpostavimo (sto je. Pripovedno ja uvek zna vise od dogadjajnog. pretpostavljaju drugo. mo--da bas ono u kome se skoluje ovaj pobeceni kaputlija (Bec). ne bi vec na narednim stranicama ponovo presao na proslo vreme pripovedanja. ima obicaj da neposredno belezi ono sto vidi. vesto upotrebljene reci videcete. Vec smo rekli da pripovedno ja zna sta se desilo sa Sremskom ruzom i njenom udajom.bas sam rad da vam pokazem nase selance i u zivosti!). mogli bismo zakljuciti da vremenska distanca sa koje se dogadjaj prikazuje nije velika. kako bi se to reklo.Cire. Pored mnogobrojnih retrospekcija na desavanja prethodnih dana. Na osnovu objasnjenja koje daje u vezi sa nazivom gostionice. ovo bi mogao biti poslednji trenutak zapisivanja.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful