You are on page 1of 31

1.

Tehnologija drveta
Stablo drveta

Tehnologija drveta je nauka koja se bavi prouavanjem gradje i svojstava drveta Drvo (biljka) sastoji se od podzemnog i nadzemnog dela (stabla) Stablo deblo + kronja Deblo je izraeno po visini drveta, a u zavisnosti od vrste (etinari ili liari) Debljina debla prenik na 1,3m

Graa drveta Popreni presek: sr, srce deo oko ose drveta srevina deo gde se odigrao proces rasta beljikovina gde je proces rasta u toku

Uoava se izraena nehomogenost grae anizotropija drveta kao materijala za graenje

Tehnika svojstva drveta


- posledica grae i hemizma drveta od posebnog znaaja za primenu drveta u konstrukcijama

1. Estetska svojstva 2. Fizika svojstva 3. Fiziko-hemijska svojstva 4. Mehanika svojstva

1. Estetska svojstva registruju se ulima vidom, mirisom i dodirom Tekstura drveta - izgled posle mehanike
obrade zavisno od anatomske grae

Boja drveta - izgled obraene povrine

zavisno od vrste i stepena zdravosti (beliasta, ukasta, crvenkasta, mrka, crna)

zavisno od anatomske grae i kvaliteta obraene povrine

Sjaj drveta - izgled obraene povrine

Miris drveta - zavisi od vrste i stepena


zdravosti

(teksture). Finije drvo homogenija graa

Finoa drveta zavisi od anatomske grae

2. Fizika svojstva drveta Poroznost drveta - odnos izmeu ukupne zapremine pora prema zapremini
suvog drveta. Hrast i bukva 55% pora. Bor 75% pora.

Vlanost drveta - bitno utie na mehanike osobine. Izraava se preko


procenta vlanosti (n %) kao teinski odnos pre i posle suenja drveta. Razlikujemo: - napojeno drvo drvo zasieno vodom - polusuvo drvo ne sadri slobodnu kapilarnu vodu - prosueno drvo vlanost 12 - 22% (za drvene konstrukcije < 18 %) - isueno drvo vlanost 6 - 12 % - suvo drvo vlanost ~ 0 % Suenje drveta: prirodno i tehniko

Teina drveta zavisi od vrste, starosti, grae, poroznosti,


vlanosti, lokaliteta i dr.

Promenljivost dimenzija zavisi od skupljanja i bubrenja drveta


(promena dimenzija u zavisnosti od % vlanosti) Skupljanje i bubrenje razliiti su razliitim pravcima zbog heterogenosti drveta. Najvee skupljanje (bubrenje) je u tangencijalnom pravcu, manje u radijalnom, a najmanje u pravcu vlakana (longitudinalnom pravcu). Na veliinu skupljanja utiu: graa drveta, starost, obojenost sri, zapreminska masa, koliina smole, vrsta drveta, obrada i sl.

Skupljanje i bubrenje
Najvee je u higroskopnom podruju do 30% vlanosti

Provodljivost zvuka zavisi od vrste drveta, procenta vlanosti, grae drveta i dr.
Zdravo drvo daje jasan, zvonak i kratak zvuk, a trulo mukli, tupi zvuk. Brzina rasprostiranja zvuka || vlaknima kree se od 3200 5200 m/sec (skoro kao kod metala)

Provodljivost toplote zavisi od grae drveta, zapreminske mase, pravca


vlakana, temperature i vlanosti. Drvo je slab provodnik toplote

Termike dilatacije zavise od vrste drveta, zapreminske mase, pravca vlakana,


temperature i vlanosti. Dilatacije su razliite u razliitim pravcima. U poreenju sa betonom i elikom zanemarljive su.

Provodljivost elektriciteta najvie zavisi od vlanosti. Drvo je slab provodnik


elektriciteta (dobar izolator).

3. Fiziko hemijska svojstva Trajnost drveta zavisi od grae, zapreminske mase, vremena see, insekata,
mehanikih povreda, vlanosti, naina upotrbe i dr.(od nekoliko meseci do nekoliko hiljada godina).

Zapaljivost drveta svojstvo da se lake ili tee pali. Zavisi od grae, vrste,
zapreminske mase, vlanosti i dr.

Bitno je razlikovati zapaljivost drveta od njegovog ponaanja u poaru !

4. Mehanika svojstva drveta


Manifestuju se pod uticajem spoljanjih sila

4.1. Tvrdoa zavisi od vrste drveta, vlanosti, sadraja smole, mesta uzimanja
uzorka i dr. Od tvrdoe zavisi obradljivost.

4.2. Otpornost na habanje zavisi od tvrdoe, a od posebne je vanosti kod izrade


podova, stepenica i sl.

4.3. vrstoa drveta mehaniko svojstvo najvanije u drvenim konstrukcijama.


Zavisi od vrste drveta, zapreminske mase, grae drveta, vlanosti, obrade i dr. Obzirom na anizotropnost drveta jedno isto drvo ima razliite vrstoe u razliitim pravcima: vrstoa na zatezanje (|| vlaknima, na vlakna), vrstoa na pritisak (|| vlaknima, na vlakna, pod na vlakna, tangencijalno, radijalno) vrstoa na savijanje, vrstoa na smicanje

vrstoa na dugotrajno opteraenje (trajna vrstoa)


Opada sa nanoenjem optereenja kroz vreme (~ 60% vrednosti vrstoe pri lomu od trenutnog optereenja). Kada je < 0 lom ne moe da nastupi i pored dugotrajnog optereenja (poveavaju se deformacije). Kada je > 0 dolazi do plastinih deformacija (b - c ) i do loma. Drvo poseduje svojstvo prirasta deformacija kroz vreme (u elastinoj i plastinoj oblasti).

vrstoa na zatezanje
Zateua sila deluje paralelno ili upravno vlaknima. Zavisi od vrste drveta, zapreminske mase, oblika i veliine uzorka, vlanosti, pravilnosti grae.

vrstoa na zatezanje upravno na vlakna je 20 do 25 puta manja od vrstoe na zatezanje paralelno vlaknima

<= kriva - za borovinu

vrstoa na pritisak
Zavisi od vrste drveta, zapreminske mase, oblika i veliine uzorka, vlanosti i dr.

<= kriva - za borovinu Pritisak || vlaknima > od Pritiska na vlakna (3 do 10 puta)

vrstoa na pritisak upravno na vlakna (gnjeenje)

<

<

vrstoa na savijanje
Zavisi od vrste drveta, zapreminske mase, vlanosti. vrstoa na savijanje u radijalnom pravcu vea je od vrstoe na savijanje u tangencijalnom pravcu.

vrstoa na smicanje
Drvo se smie po odreenoj ravni (smiuoj povrini)

Presecanje vlakana a), b) Tangencijalno i radijalno smicanje c), d) Smicanje paralelno vlaknima e), f)
vrstoa na smicanje || vlaknima manja je za 3 do 4 puta od vrstoe na smicanje na vlakna

vrstoa na smicanje || vlaknima najee se koristi u praksi

Naponi pri smicanju


Raspored napona smicanja || vlaknima neravnomerniji je kad sila deluje jednostrano (a)

Usled ekscentriciteta sile smicanja T javlja se zatezanje upravno na vlakna (cepanje)

Konstruktivne mere za smanjenje zatezanja na vlakna

Zbirni dijagram vrstoa

4.4. ilavost drveta


Sposobnost da se posle uticaja spoljnih sila zadri deformisani oblik, a da ne doe do loma. Kod ilavog drveta veliko je rastojanje izmeu granice elastinosti i granice loma. ilavost zavisi od gradje drveta (tanji godovi vea ilavost), vlanosti (sirovo je ilavije od suvog), zapreminske mase (lako je ilavije od tekog), strosti (mlae je ilavije od starog)

4.5. Cepljivost drveta


Svojstvo da se lake ili tee cepa u pravcu vlakana. Ovo mehaniko svojstvo podobno je sa stanovita obrade, a nepovoljno u konstrukciji (cepanje kod ugradnje spojnih sredstava)

4.6. Elastinost drveta


Zavisi od vrste drveta, zapreminske mase, grae, vlanosti, temperature. Mera elastinosti je modul elastinosti (E ). Razlikuju se moduli elastinosti: kod savijanja (E m), pritiska paralelno vlaknima (E c||), zatezanja paralelno vlaknima (E t||) E t|| > E m > E c|| Tkoe, razlikuju se moduli elastinosti u karakteristinim pravcima: u parvcu vlakana E1, radijalnom pravcu E2, tangencijalnom pravcu E3, kao i E upravno na vlakna.

Postoje i moduli klizanja G, koji su takoe razliiti u razliitim pravcima

5. Uticaj vlanosti
Poveanjem vlanosti drveta smanjuju se njegove mehanike karakteristike i trajnost. Poveanje vlanosti iznad take zasienja vlakana > 30% ne utie na vrstou

6. Uticaj temperature

Sa poveanjem temperature smanjuje se vrstoa drveta i modul elstinosti (poveanje deformacija) Poveanjem temperature dolazi do rasuivanja (skupljanja) to smanjuje mehanike karakteristike. Smanjenje temperature, kod vlanog drveta (ispod 00 C) dolazi do razornog uticaja leda.

7. Greke u drvetu
Drvo je organska materija, nehomogena u organskom, anatomskom i fizikom smislu zbog toga su mogue pojave greaka, koje nepovoljno utiu na njegove karakteristike. Greke su uglavnom posledica rasta drveta

7.1. Greke grae drveta greke poprenog preseka manifestuju


se preko:

- nepravilnog perseka

- nepravilne strukture - dvostruko srce

- ekscentrinosti srca

zakrivljenost debla
p = f / d *100 1 %

nepravilnost (usukanost) vlakana (kada su vlakna usukana


ili spiralna) - mala usukanost a = D/20 D/10 - srednja usukanost a = D/10 D/5 - velika usukanost a > D/5

nejednaka irina godova utie na homogenost grae, poveava anizotropnost


i smanjuje mehanika svojstva drveta (posebno vrstou na smicanje)

kvrge

urasla kora

Smanjuju mahanike karakteristike, naroito vrstou na zatezanje

greke od uzroka fizike prirode - paljivost (srane pukotine) raspucavanje


u radijalnom pravcu

- okruljivost
odvajanje drvne mase u smeru godova

- greke usled skupljanja raspukline (ceo presek) i pukotine (deo preseka) krivljenje grae - izboenost, - koritavost, - vitopernost

mehanike ozlede drveta pri zabijanju tvrdih predmeta, transportu i sl. greke boje drveta kao posledica truljenja, smanjuju tehnika svojstva greke od insekata buotine i hodnici od insekata, smanjuju tehnika svojstva greke obrade drveta lisiavost (jednoivina i dvoivina)

- nejednaka debljina po duini, irini i debljini

8. Kvalitetne klase drveta


U zavisnosti od mahanikih svojstava I klasa graa visoke nosivosti. Koristi se za lepljene lamelirane konstrukcije II klase graa normalne nosivosti. Upotrebljava se za klasine drvene konstrukcije III klasa graa male nosivosti. Koristi se za pomone i privremene konstrukcije.

U zavisnosti od klase definisani su i doputeni naponi koji se koriste za proraun drvenih konstrukcija. Prema botanikim vrstama u drvenim konstrukcijama razlikuju se: a) c) etinari (jela, smreka, beli i crni bor) meki liari (joha, lipa, topola i jasika) b) tvrdi liari (hrast, jasen, bagrem, grab, bukva, brest)

9. Obrada drveta
Za inenjerske drvene konstrukcije monolitno drvo moe biti obraeno kao: OBLA GRAA bez kore i bez obrade. Pad prenika 2cm/m POLUOBLA GRAA obla graa prerezana po polovini TESANA GRAA kvadratnog ili pravougaonog preseka. Dobija se tesanjem. REZANA GRAA (otroivina graa) dobija se struganjem u pilanama. Prema obliku poprenog preseka razlikuju se: - tanke daske, debljine od 9 do 13 mm, - daske, debljine od 14 do 48 mm, - planke, debljine od 48 do 100 mm, - letve, imaju debljinu dasaka i odnos strana od 1:1 do 1:2, - gredice, imaju debljinu planki i odnos strana od 1:1 do 1:2, - grede, imaju dimenzije poprenog preseka > od 10/10 cm. Najvea dimenzija 36/36 cm Prema duini: - kratka graa (do 4 m), duga graa (vie od 4 m)