Праскозорје посвећеника

ПРОИСКОН
ЈЕДНОСЛОВА
Посвећеничко путовање у оносвет

Књига друга

Владан Пантелић

2

_________________________________
Библиотека
Пријатељи моји и ја

3

_________________________________
Владан Пантелић
ПРОИСКОН
ЈЕДНОСЛОВА
Праскозорје посвећеника
Посвећеничко путовање у оносвет

4

ВЛАДАН ПАНТЕЛИЋ

ПРОИСКОН
ЈЕДНОСЛОВА

ОНОСЛОВНИК ОТИЈАЊЕЊА
ТАЈНИ СВИЦИ ИЗ ПЕЋИНА ОРЛОВЕ

5

ПЕВАЊЕ
ГРУПА ПЕВАЧА

Тијанија, 7516.

Издавач
Удружење српских издавача
Тијанија
За издавача
Перо Ђурђевић
Владан Пантелић
Библиотека
Моји пријатељи и ја
Коло прво, књига 2.

6

Главни и одговорни уредник
Благоје Илић
Техничка обрада
Јован Ђинђић
Цртеж рукотворио
Љубиша Сабон Ловац
Прво ауторско издање
77 примерака
Печатница
Симбол, Нови Сад

Садржај.................................................................................7/10
Онопосвета...............................................................................11
Седма капија небесна.............................................................12
Ти си ја.....................................................................................13
Кос и каћун..............................................................................14
Вилењак посвећеног дуба.....................................................15
7

Правда испред цара................................................................16
Долазим...................................................................................17
Воли ближњега свога.............................................................18
Мали Радојица........................................................................19
Ходочашће...............................................................................20
Хаљина Мајке Земље..............................................................21
Символи..................................................................................24
Планинлица............................................................................25
Увек са тобом.........................................................................26
Тајинство јасике.....................................................................27
Знање је неопходно................................................................28
Син..........................................................................................29
Вечерња звезда Праискона....................................................30
У-бити птице причалице.......................................................31
Пссст!......................................................................................32
Два зрака.................................................................................33
Проћи ће све...........................................................................34
Са змијом под главом............................................................35
Чисто срце...............................................................................36
Галоп........................................................................................37
Санија......................................................................................38

Тројаство.................................................................................39
Златни зрак.............................................................................40
Кукурузи зрелином миришу..................................................41
Маиријино сећање..................................................................42
Свето дрво...............................................................................43
Без речи...................................................................................46
8

Овде сам и постојим..............................................................47
Еј, стигао сам и ја!.................................................................48
Лептире, лептире....................................................................49
Девет девет девет...................................................................50
Последњи је први...................................................................51
Здравица................................................................................. 51
Буди као беба..........................................................................52
Црвене руже............................................................................53
Радост је твој пут....................................................................54
Бог подржава одлучне...........................................................55
Нас двоје.................................................................................56
Пиљци труцкавци..................................................................57
Буђење.....................................................................................58
Шесточулна молитва..............................................................59
Високи објективи....................................................................60
Пламен игре.............................................................................61
Чувам те....................................................................................62
Крадемо ти и ја........................................................................63
Ловац на сенке.........................................................................64
(Крадемо ти Ја ).......................................................................65
Улог..........................................................................................66

Племену...................................................................................67
Кнез Војислав.........................................................................68
Тридесет и три степеника......................................................69
Свето дрво...............................................................................70
Зазивање..................................................................................72
Чекање......................................................................................73
9

Љуби - ША...............................................................................74
Кундалини................................................................................75
Ти си вредан мојих суза..........................................................76
Рената.......................................................................................77
Цветиша....................................................................................78
Вилени помељари....................................................................79
Галаина Очврсла......................................................................80
Проживи....................................................................................81
Где зову боје ове.......................................................................82
Црвени вилан............................................................................83
Љубав је водила њих.................................................................84
Дух вила и вилана.....................................................................85
Бајање.........................................................................................86
Свето дрво.................................................................................87
Пробудимо се............................................................................89
Јасика..........................................................................................90
Ране вида Оанде Велики...........................................................91
Постојање је - Једно..................................................................92
Променљиво време...................................................................92
Истетовирана пустиња.............................................................93
Животворне капи......................................................................94

Питам пипам...........................................................................95
Опонашање.............................................................................96
Гордана – сан..........................................................................97
Су-тра......................................................................................98
Постанимо једна душа............................................................99
Ново-зен мајстори.................................................................100
10

Мир-и-јади светова...............................................................101
Песма бесконачне Љубави...................................................102
Авет кружи............................................................................103
Немамо времена....................................................................104
Играј, змијо, играј Шиво!.....................................................105
Тринаест величанствених.....................................................106
Клањам се Учитељу..............................................................108
Преображење-1......................................................................109
Свитак бр. 29..........................................................................110
Преображење-2......................................................................111
Свитак бр. 54..........................................................................112
Олуја на језеру.......................................................................113
Свитак бр. 71...........................................................................114
Ждрал и Грал..........................................................................115
Свитак бр. 108........................................................................116
Гвоздена будућност...............................................................117
Свитак бр. 132........................................................................118
Слово о Певачима..................................................................119
Праскозорје праискони.........................................................134
Тијанија...................................................................................135
Свет истине............................................................................136

ОНОПОСВЕТА
Посвећено зналцима Смера
Народу Ж д р а л о в а
Прапрецима Усмерених и Упућених
Чуварима угаоних ка-мена
И њиховим поглавицама Праоцу Свеславу
И прамајци Сваштаслави
11

Који су одувек и заувек Једно
На брду Орлова
И врху Тамница
Земље Праисконије
Понад Тијања лековитог
У Срцу Ти-ја-ни-је унутарње
Унутарње Тијаније у Срцу
Посвећено зналцима Смера
Народу Ждралова
Кроз које знано
И без спорине снене
Љубим Душу Васељене

Седма капија небесна
А кад се буде отворила
Седма капија небесна
И кад нас заљусне светлост
Трију Сунаца Унутарњих
Три Лица Прасунца Духовног

12

Тада ћемо се у трену
Узнети у небеса лучезарна
И пред нама ће се отварати
Бескрај за бескрајем
И вечност понад вечности
И бићемо једно дејство
И суштаство једнијато
Са Оним који јесте и бива
Једно у Једноме
Из Ј е д н о г а
Драган Симовић

1 Т и с и ја
Ваздух мирисао је на прошлост.
Детињство је летело по соби,
тражећи те по старим стварима.
Покушавам да те увучем у себе, врати се.
Видим како трчиш по зеленој траци.
Понекад се попнеш на планину и гледаш ме,
13

али више не разумем корак којим се смејеш.
Ловим твоју наду.
твоје жеље и снове.
Али одбацила сам те давно;
убијала те немилосрдно, срамно.
Морала сам, не гледај ме тако!
И не плачи кад ме видиш,
јер т и си ј а, а ја н и с а м ти.
Нева Бојовић

1А Кос и каћун
Долазим ти
каћуне плаветни
и модрољубичасти
као птица кос а кос нисам
теби каћуну а каћун ниси
као символ символу
као Себство Себству
као Душа Души
14

Птица кос и биљка каћун
једна истина у две гралске чаше
један Грал у два пре-чиста пехара
могу ако хоће а хоће
хоће ако могу а могу
гледати у Око
Хајмо каћуне!
плави и модрољубичасти
као два символа
а символи не постоје!
да отворимо чесму живе воде
на којој ће се сасма из нас
из пунине спина наше Једноте
на-пи-ја-ти трагаоци

2 Вилењак посвећеног дуба
(Кула белих ветрова подно Небеске)
Великој Души Владана Пантелића
Ако можеш да препознаш
Снове предака у водама Истера;
Ако можеш да чујеш
Далеке оне што ће
После тебе доћи;
Ако можеш да видиш душу дрвета,
Што на дну вода вековима снева,
15

И на тебе, гле, стрпљиво чека;
Ако можеш, у трену једном,
Да будеш предан
Правасељени и Великој Мајци;
И да заволиш сва бића
И светове ине – минуле и будуће;
И да у Љубави твориш
Дела мила Великом Духу Стварања, –
Онда си Ти, уистини,
Посвећени Син Човечији.
На водама Словенског Истера,
у Крњачи, јесени позне, 2010.
Драган Симовић

2A Правда испред цара
Професор доктор Душан Праизовић, сестрић мој, потпуно је
својевољан млад човек. Уме он да саслуша и старијега и млађега,
да процени, а ако му је то по вољи, уме и да прихвати и примени у
свом животу. С а д а је студент права. Лако му иде јер врло лепо
р а с п о р е ђ у ј е време. Учи, колико је решио да учи. Прави је
времераспоређивач, а времераспоређивачи смирени, господари
времена, тражени су и овде и онде - и у овосвету и у оносвету.
Зашто је изабрао баш право, а не књижевност, па да буде писац,
поета, можда? Одмах ћу да пресечем ваша нагађања. Дакле, ово
са Душаном, није повезано са нашом стварношћу, са ауторским
бесправљем, где се сви обогате - и штампар и трговац, чак и
улични препродавац, и и з д а в а ч (и з д а - в а ч и се сналазе у
сваком систему, нарочито у несистему), и слово-слагач, само не и
16

стваралац, поета. Прича о Душану, и о његовим докторату, и
професоријату, почиње врало рано, док је био у мајчином
стомаку, где му се јавио глас ц а р с к и, глас праискони, и рекао:
-Зваћеш се Душан. Дајем ти моје име. Дајем ти моја начела.
Такође ти дајем и мој тешки мач, мач Обилића.
Буди недавиш човек. С е ц и, с е ц и, а л и п о п р а в д и!
Право је за причаче. Није за шутљивце. Право је за оне који иду
право и не увијају лево - десно, како ветар дува. Право није за оне
који мењају тумачења по потреби, како ветар дува. У су-штини
права лежи п р а в д а, а она је испред цара, она је испред
господара, она је испред дебелог буђелара. Ни по бабу, ни по
стричевима, већ по правди Бога истинога!
Душан је проговорио чисто, и одмах почео са реченицама. Касније
је показао да уме да изговара и речи праисконе, појединачно и
јасно, чак и слова, свако за себе. Уствари, пропричао је из мајчиног
стомака, а у родилишту је забављао бабице, дежурног породиљка
и сестрице - кукомашице, вицевима из оносвета, све док се неко
није сетио да је он беба, па га ушуткао, јер, т е о р и ј с к и, дете
т р е б а много касније да проговори. Не пише ни у стручним
дебелим књигама да може друкчије, а нису читали Индрин
животопис, а и да су читали, не би веровали (јер је све то секта
источна, а секти се ништа не може веровати, она је државни
непријатељ број један, и по њој треба свим средствима). Шта
радити са дететом које брзо мисли и које проприча врло рано?

17

Долазим
Долазим
Да ти мисли заглушим
Жуборењем воде моје
Запалим милину у погледу
И пробудим заспалу
Да не заборавиш
Да пустиш сузу која је некада давно
Кренула путем прочишћења
Наташа Сиб

3 Воли ближњега свога
као самога себе
Јутро
Златокруг Жарка Сјајка
Источњака
Вече

18

Пуно лице Хладка Сребрењака
Западњака
Ноћ
Спава Бела Светлост
Спремна за истрк
Благо вама људи!
Кроз вас гледам Господа Милосног!
Све

вас

љубим!

3А Мали Радојица
Спавао сам сном - дубинком. Хркалицу сам укључио на сва три
степена вероватноће. У седмом или деветом ступњу сна ловио
сам снове капиталке, а уловљенике паковао у торбаке, када ме,
као риболовко удицу, поче трзати, иначе танани, звончић кућник.
Превалио сам милијарде и еоне километара и векова, преко снених
планина и облака, језера и Водеана, док сам стигао до врата.
Моме изненађењу неће би -ти краја кад угледах, кад угледах, кад
угледах - еееј,еееј, ехееееееј! Малог Радојицу!!!
-Неће мени нико под нокте забијати клинце, - муњопевао је мој
Мач етерични, и у трену ми се учини да је душа Малог Радојице
већ прошла кроз Манити Вир у Тијанији, идући ка Вечним
ловиштима, ал прикочих и десницу и левицу. Витез Праисконог
Реда не сме бити - нити од других спорији , нити – бити бржи од
19

памети. То је спасило Малог Радојицу! Тој мудрици нек захвали за
живот Мали Радојица! И нек чита и друге мудрице, Мали
Радојица, пре него ли стане пред Витеза - лице! И нек нежније
звони-ра Мали Радојица! И нек на време до-јави свој долазак Мали
Радојица! И нек достигне моду, савременку, модерку и пошаље
на-јавницу - визит карту!..
-Послала ме... твоја пријатељица...твоја пријатељица...
витезица... Ананда ... Вавиловка. .. Врисак..., пардон, - муцао је.
На оно в и з и т сам се уздржао, али на оно п а р д о н, Мач
етерични поново рас -пара небо уздигнуто, и поново искочи и
прошета душа Малог Радојице до Манитог Вира, чак је угледала и
светлишта од Вечних ловишта, али је моја левица, у ора трен,
једва стигла и су-стигла и за-уста-вила десницу, брзометницу. И
нек Мали Радојица захвали за живот и мојој праисконој левици!
Јер, моја левица и моја десница, стоје на супротним странама
мога витешког лица, и боре се за своје праисконе, сне и происконе,
и имају своје виђење. И боре се оне тако преко мога тела, и преко
мога бића... Није важно моје биће! Чак се не љутим ни на о н е
што стоје иза Радојице, и који су стигли из дубина великих
непознаница. Али, важно ми је, важно ми је, важно ми је, да душа
Малог Радојице, ко слушкиња, сваки трен, не шета од Егодрага,
преко Манитог Вира, до Вечних ловишта. И важно ми је, важно
ми је, важно ми је, да више не страхира и д р х т и р а Мали
Радојица. Желим, желим, желим, да се с и г у р н о, с и г у р н о,
и м и р н о, м и р н о, осећа Мали Ра-до-ји-ца!

20

Ходочашће
Тијање: место великог ходочашћа.
Тијање: напустите п у т б е с м и с л а,
у к л о н и т е к а м е н, проживите!
Тијање: поље каћуна
и звекет малих металних војника.
Плачем у стиху.
Тијање: посматрам себе
како посматрам са Орлове.
Срце титра, јер...
Одасвуда нема његовог различка.
ТИ си ЈААА, ЈА сам ТИИИ...
ЈА – ТИ, ТИ –ЈА (ЊЕ) је МИР:
Не постоји закон деловања
против Љубави.
Хаљина Мајке Земље
Некада давно, јако давно, Мајка Земља је била срећна, препуштајући
се лепоти и пуноћи живљења. Рађала је мноштво деце уживајући у
њиховој разноликости и складу који је међу њима владао. Хармонија
на Земљи одражавала се на читав Универзум. Други светови су,
видевши ову симфонију склада, рекли Земљи:
- Земљице лепа, имаш најдивнију хаљину у Универзуму. Твоја деца
учинила су жарким и блиставим твоје рухо, које се, саздано од
различитог и најдрагоценијег материјала, пресијава у својој раскоши.
Најлепша си међу свима нама.

21

Земља се само поносно осмехивала, огрнута планинама и срнама,
морима и зрикавцима, језерима и орловима, долинама и делфинима,
вулканима и птицама, пустињама и тигровима, снеговима и
лептирима, људима и цветовима, децом и храстовима... Знала је да јој
равне нема. Али, то је није чинило нимало охолом нити уображеном,
већ спокојном и неизмерно срећном. Она је давала живот, а живот је
њу даривао.
Сва њена деца дисала су једним дахом. Дамари њихових срца
одјекивали су истим ритмом као кристално срце велике Мајке Земље.
И мислили су сви да ће тако вечно бити...
Иако изабрана за најлепшу од својих другарица, ненаметљива и увек
дарежљива Земља, изазвала је велику завист две планете које нису
могле да поднесу овакву тиху надмоћ Земљине лепоте па су одлучиле
да јој напакосте. Послале су зле свемирске лопове да се ушуњају међу
њену невину децу, међу људска бића и украду им време, време склада
са свим живимстворењима, са целокупним Универзумом. Пошто су
га украли, сакрили су га тамо где су мислили да га људска бића
никада неће тражити – у људска срца.
Од тог тренутка људи почеше да се мењају. Прво су се издвојили од
других бића на Земљи, која су им до тада била као браћа и сестре.
Почели су да се играју само међу собом мислећи да су њихове игре
много забавније од свих других. Друга бића су избегавали, тврдећи да
су они најпаметнији од све Земљине деце, а да друга деца Мајке
Земље ништа не знају. Почели су само међу собом да разговарају,
презирући све остале. Тако су заборавили језик птица и река, дрвећа и
свих других живих бића.
Земља је и даље гледала благонаклоно своју децу, људска бића,
мислећи да ће их проћи ови несташлуци. Међутим, они су почели и
међу собом да се кошкају и свађају. Неко је тако први рекао да је
нашао најлепши камен на овом свету и да нико нема такав. Онда је
неко други то исто почео да тврди за други леп камен који је он
нашао. Ту игру су, мало по мало, сви почели да играју. Почели су да
присвајају оно што је одувек било ту, у изобиљу, и да се ограђују да
би се знало чије је шта. И онај ко је био најбржи и ко је направио
највећу ограду прогласио се за вођу игре. Неки га прихватише, а
22

други се окренуше против њега. Толико су се надметали да је неко из
силне жеље да убеди оног другог да је његов камен најлепши бацио
камен да га сви виде. Камен је грешком погодио и повредио једног од
присутних и тада се родила освета.
Тако је почела нова игра људских бића која је свакога дана постајала
све мање безазлена и све опаснија. Сваки дан у њима је било све
више љутње и постајали су све похлепнији – та игра их је толико
обузела да више нису знали ни за једну другу.
Земља је и даље стрпљиво чекала да њеној деци ишчиле бубице из
главе, али људи, не само што су остали издвојени од свих других
бића, већ су гајили све веће непријатељство и мешу собом.
Почели су да смишљају справе које су их сваки дан све више одвајале
од Мајке Земље, од других бића, али и од самих себе. Смислили су
оружје, јер су схватили да могу да владају наносећи бол. Почеле су
игре зла.
Само још неколицина играла се стварања лепих и драгоцених
предмета, цртежа, музике, плеса... Само још неколицина била је у
стању да се сети времена склада и то само када су били у тишини,
када су стварали лепоту или када су се напајали миром и хармонијом
природе као некада, окружени својим блиским рођацима,
животињама и биљкама.
Земља је почела да схвата да су људска бића отишла предалеко.
Узнемирена и ојађена, почела је прво тихо а после све бучније да
пати и исказује своју тугу. Људи нису схватили да су обилне поплаве
биле њене нагомилане сузе од којих није више успевала да се уздржи,
да су земљотреси – њени дрхтаји и јецаји, да су ерупције вулкана њен
очај који се претвара у бес.
Њена хаљина почела је полако да губи сјај. Боје се постајале све
блеђе, хаљина прљавија, ваздух сив, биљке све болесније... Хаљина се
цепала – почела да добија рупе – од ерозије земљишта, од ископаних
рудника, од спаљених шума... и она сама почела је да побољева.
Људски отрови онемогућавали су јој да дише. Због људске мржње и
зависти, зла и страха, почела је да губи дах. Све болеснија питала је
људе:
23

- Мила моја децо, докад ћете се играти ''ћоравих ратника''? То је игра
везаних очију, успаваних умова, затвореног срца. Па ви сте бића
звезда и савршенства! Завирите у своја срца! Живећи у заблудинда је
богатство у гомилању материјалних добара, заборавили сте да сте се
одувек рађали у изобиљу. Децо моја, зар је могуће да мене, своју
несебичну и пожртвовану мајку више не чујете, да сте потпуно
престали да ме волите?
- Децо, пробудите се. Нестајем, све сам болеснија, другу мајку
немате. Идем у ритама, изнемогла. Потребна сам вам и ви мени, али и
ви и ја треба да будемо здрави. Сада смо сви болесни, само што ја то
знам, а ви не. Ипак, без вас бих могла оздравити. Међу вама само
неколицина је тога свесна. То само знају они који неуморно траже
мир, у себи и свету, они који траже да поврате украдено време склада
са природом и свим живим бићима, свом мојом децом. Удружите се у
тој борби, јер вам иначе опстанка нема. Сетите се божанске игре
живота. Не могу још дуго да издржим. Одлуку морам донети веома
брзо...
С неба гледају звезде како Земља постаје све слабија и њена хаљина
је већ крпа исцепана. С неба слушају звезде како Земља тихо јеца, док
ехо њеног вапаја одјекује космосом:
- У помооооооооћ!
Децо пробудитееееее сееее!
Катарина Прокић

4 Символи
Био једном један град
Звао се Београд
Ту су долазили
Разни људи
Разна бића
24

У овом граду
Сунце сија
Морам да пратим
Зрак његове слободе
Права слобода је љубав
Зар није истина
Љубав је у срцу
Зато волим символе
Љубав је јача у групи
А тек у маси
Не удаљавај се
И само о љубави учи људе
Милена Циндрић

4А Планинлица
Танија је стајала на потоку, тик испод извора, опкорачивши га
укрштених ногу. Укипљена тако, вековима је чекала, чекала, и у
чекање се претворила. Округле, ноћ-тамне, очи пробадале су
видике. Црна коса свиленица скрила јој је део лица. Вижљица,
танкица, танкострукица, срцем жељница, духом бистрица,
телом спремница, бићем отвореница. Понад ње, до неба, узнела се
планина, стеновница. Небом су се играли облаци, бели и румени лоптаци. Они мањи и лакши сустизали су веће и теже, гурали их,
спајали се с њима, или их обилазили. Поветарац, развигорац,
размигољац, певуљио је кроз гране и мамио прамалеће, које је
висило ниско на видокругу источном и јужном. Ветрови
25

поткорњаци нису стајали равнодушно, већ су, нежно, гуркали
унутарње сокове да се преточе у лишће. Ускоро ће планина бити
пресвучена у зелено рухо. Одасвуда, којекуда, цвркутале и певале су
птице певалице, веселице, скокнулице, чежњице, љубавжељнице.
Приметила ме је тренутно, чим сам изронио из оносвета. Виле
планинлице имају осетљиве јаснотрептаје и јасновиде и
јаснослухе и. Од њихових осетилица праве се струнке за виолинке,
оностранке, божанке. Цаклила је и поносно и покорно, и јасно и
бојажљиво, гледала право у очи, одала поштовање. И рекла је:
- Спремна сам, спремна на све, и све дајем. Све, без остатка. Дајем
ти дух, душу и тело. Живот ти дајем. Ја сам руде и свеколиког
блага горског чуварица. Све то дајем! Спремна сам да служим, да
љубав будем, да роб будем, да ратник будем. Идем с тобом кроз
знађе и безнађе, по стенама, планинским венчићима, облацима, по
рекама, језерима, најдубљим во-д-ама. Идем, са страхом и без
страха, са вером и потпуним предавањем.
Склопила је руке на грудном жив-виру, спустила се на колена,
повила главу и прошаптала:
- Молим, п о с в е т и ме Мансанмане, посвети, молим, молим, и
не враћај ме у свет планинлица!
У трајању од једне небеске секунде све је стало и све је утихнуло:
и сунце, и птице, и зверчице, и ветри језгровити, и планински
потоци, и облаци, и духови, и богови.
Одлучности и искреној духовној жељи клања се клања и подржава
их, подржава, ц е л а Васељена.

Увек са тобом
26

Види ме!
Скакућем, смејем се, вртим,
стојим, гледам, машем ти...
Ево ме!
Жуто Сунце обасјава потиљак
Глава ми се у Злато обојила
Каква је то Дивота!
Скакућем и смејем се
Реку сам прескочила
Планину опкорачила
На облак чучнула
Зенице раширила
И мирисну ливаду удахнула.
Наташа Сиб

5 Тајинство јасике
Опуштена и лагана
Посве
Њише се и плеше
С вечери у сутон
27

Јасика на ветру
Спрам румена неба
Понад вечерњаче
Подаје се свирци
Свирала сетаних
На пропланку сненом
И гле!
Сва је у дрхату
Плесу и њихању
Јасика сетана
Под пуним месецом
Драган Симовић

5А Знање је неопходно
- Све дајеш, а ништа ми не треба, рекао је Мансанман.
Спремна си на све, ниси сумњичава. Издвојила си се из клупкодуше планинлица. Очврсла си, не можеш с њима. На пропуху
светова си, В о д те вуче, а не знаш П у т. Не знаш тачно шта
тражиш, а ипак имаш непоколебљиву веру. Сви ветрови - и
северни, и источни, и јужни, и за - падни, и доњи, и горњи, и
бочни, и ветри луталице, ударају о твоје лице. Кренула си на Пут
неповратни, у Искон. И звала си ме, звала, чекала, чекала, звала,
чекала...Ти не знаш тачно ко сам, а верујеш ми, душу дајеш.
Можда сам само васељенска луталица, варалица, можда У-гур 28

учитељ знања унутарњих, можда сам Нико и Ништа. Спремна
си?
- Затвори очи и исправи змију својих леђа! Утихни змију свога
стомака, утихни змију своје главе и змију срца. Опусти се, лагано,
опусти се дубоко. Одбаци мисли, као поскок кошуљицу, као церић
лишће, као облак кишу, као јутро зору, као сунце таму, као мач
корице. Остани без мисли...
- Милосни, Господе, пред Твојим Оком стојимо смирено, и храбро,
и без земаљских жеља. Сву своју снагу и умећа усмеравамо кроз
Ред, Вољу, Мудрост, Озбиљност, Стрпљивост, Љубав и Милосрђе.
Предајемо Ти наше животе од света за Живот. Спремни смо да
будемо исконе и искрене слуге Твога Плана и Твоје Једноте.
- Остани без мисли...Не можеш даље... У реду, у реду. За данас је
довољно. Са тела сам ти очистио умрице. Сама вежбај три дела
кичме и вратни део, разгибавај зглобове-покретљивост, науку
Сунца и Васељене, Тијанија силнице. У осами диши два пута
дневно, тачно по упутству. Потом уђи у Нулто са силницом од
праискони. Буди упорна, буди искона, б у д и све мртво и заспало.
Имаш програм, имаш планину. Програм и планина неопходни су за
брзо духовно напредовање. Без њих није могуће, није могуће,
савладати лавиринте света опсене, унутарње и спољне.
Расплаузирај Животу! Сутра ћеш бити посвећена у дубоке тајне
Древних, и поновити програм. Прекосутра Пут настављамо,
настављамо. Сасвим је сигурно да ћеш, идући корак по корак,
мирно и стрпљиво, стићи у ... Т и ј а н и ј у.
Буди благо-слов-ена и праискона! Буди благо-сло-вена! Буди благословена!
У следећем трену постојала је само Вечност. Није било слике
света, али она није недостајала. Пунина је испуњавала све
видокруге, слухокруге... Није било ни Мансанмана. Онда се
покренуо филм света. Птице су прокликтале, Васељена забрујала,
сузе процветале. Сигурна, испуњена Смислом, Лепотом и
Подршком, Танија је усправно наставила ход уз планину, пут у
Онотанију.
29

Син
Ја сам злато безбројних руку Сунца
Ја сам сребро и мена нагнутог Месеца
Ја сам тишина што буку смирује
Ја са милина која те милује
Ја сам ток реке што кривуда и жубори
Ја сам шум лахора на пропланку и гори
Ја сам љуљ ветра што овија гране
Ја сам тежња ноћи да зори и сване
Ја сам Мач који сваку недоумицу пресеца
Ја сам суштина Осмице свих осмица

6 Вечерња звезда Праискона
Великој Души Александра Крстића,
што се у Небеса, гле, песничка вознела!
На светим водама Словенског Истера,
У сутон румен и зимзелен,
Сетих се тебе, изненада,
30

Опхрван тугом и сетом од века,
Брате мој по болима душевним!
Сада си негде, некамо далеко,
У неким световима лепшим, и дивотним –
Где нема ни простора нити времена,
Ни прошлости нити будућности –
Брате мој по болима душевним!
Био си пријатељ, мио и драг;
И био си, уистини, од оних ретких,
Који се само једном рађају,
А заувек остају, и бивају,
У сновима песника и сневача,
Брате мој по болима душевним!
Брате мој по болима словенским!
С вечери у сутон јесени позне,
на водама Словенског Истера,
Десете године двадесет и првог века.

Драган Симовић

6А У-бити птице причалице
Најбоље је, уствари, причалице ушуткати још у породилишту,
ако ту проприча-ју, као мој сестрић, а још ако почну са вицевима
из оносвета, на пример о Чеди Јошки, то треба б р з о извести.
Још би било боље шуткалицу из-вести у мајчином стомаку, али је
теже добити податке, и тежи је, много тежи, приступ
проблему. У бити птице причалице је да п р и ч а; то је њена
суштинска природа.Тако су Душана ушуткали, у пелене умотали,
и увредили, да он ни код куће није хтео да прича, чак ни да се смеје
или плаче, само је у једно блокче записивао датуме, граматичке
грешке и грешке мозговнице свих посетилаца, нарочито родбине и
31

службених лица. Мислим да још има то блокче као доказни
материјал, али то не смем много да наглашавам, да ме не пријаве
и оптуже за лажице (то данас може да уради свак - и дрогирант
— уцењивач и његова друга - зависница, нови ветски поредак,
Понтијеви мукли истражитељи разапињатељи, ловци на душе из
средњег века, и многи, многи други), па да ме онда учтиво, уз ледледену језу, позову на разговор, тако они то називају, у њихов
стражни поступак, у Хеад-унозну установу која то ради, а тај
стражни поступак, за народ, за пореске обавезнике, још је
потпуно оностран, није и с т р а ж е н.
-Како је Душан студент, а истовремено и професор -доктор?
-питате ме, питате се. Или, ако ме већ нисте питали,
питаћете.
-Лако - ако имате научни поглед на свет. Студент је с а д а. То је
о б ј е к т и в н а истина. То можете и да проверите брзо, лако и
безболно. Одете у деканат дотични, рас-питате се. Молим, тај и
тај студент, постоји ли код вас? Не постоји, или постоји,
одговориће они прецизно, када погледају дебеле књиге, уписнице.
Тамо су уписани они који су положили пријемни испит и они који
су примљени без пријемног, јер су имали бодове. Да ли су у те
дебеле књиге уписани они што су примљени преко везе, не знам.
Уствари, много је лакше схватити природу времена, вечности,
стање с а д а, и чудницу да је неко и студент и професор
истовремено, него измозгати како неки људи нађу канале да
упишу своје наследнике без испуњених услова за пријем на
факултет.

Пссст!
У Тијању си – не шкртари!
О-твори Срце, још га отвор-и!
32

Не отвориш ли га,
разбиће те Чаир,
разбиће те Главичорак,
разбиће те Трњаци,
разбиће те...
Ходај чврсто, ходај чврсто!
Ходао сам чврсто и громко
по врховима планина.
Тресла се Васељена.
У Тијању з н а м:
Треба бити т и х...

7

Два зрака

Нису то Нимфини Сатири
Ни јагњећа кожа
33

То ултравиолетна два зрака су по мени
У облику антиномичне љубави
Имам те - зрачи један
Лепа си - одсликава ме други
А ја заборав покушавам да дефинишем
И количински волим гутајући
У убрзању до загрцнућа све што се може
На длану држим отпадак
Потсећа на комадић поцепане песме
Али то је парче трулежи
Онда ме зраци узимају под своје
А ја их не требам
И корисни су за здравље и радост
А мени је све хладније и сама сам
И увек ено ме како носим венац
Један за ноге други за главу
Бацају моје могућности
Као у воду
Која ће ме од куге избавити
Хелена Шантић Исаков

7А Проћи ће све
Хтео сам са неколико реченица да опишем неке необичнице код
мог сестрића Душана, али сам се прими-о на романтичарске
мисли о праведном друштву и почео да истерујем правду, као да се
ту може нешто крупно променити. Као да би било
интересантно живети у савршеном друштву, друштву без
страха и мана, без повлашћених, бити у једнакости суштинској,
немати црне рупе у које се не сме завирити и о којима се не сме
34

ништа знати. Признајем да би савршени свет био
неинтересантан, и искрено признајем да сам далеко одлутао од
теме.
Душан је студент и професор права. И више - он је професор доктор. Докторирао је у страној земљи. Шта мислите, којој?
Докторирао њихово право, а наше је, пре тога, изучио детаљно.
Зна и њихово и наше, постао стручњак. Па, ако затреба у неком
Хеаду за Праисконце или Праисконца, да се зна. Да их брани и по
нашем и по њиховом праву. С и л а се служи топузом или правом
- кривом, када о п р а в д а в а свој поглед на свет, и када вас
бомбардује речима или х у м а н и т а р н и м бомбама. Ако се
служи топузом, стручњак, професор - доктор, доказаће да
“трагови му смрде нечовјештвом“. У супротном, доказаће да
“кому топуз у закону лежи, нечовјештво му смрди траговима.“
Све ово говорим из будућности. А наша будућност, и будућност
уопште је у с а д а ш њ о с т и, као и прошлост. Питајте Милеву
Ајнштајн. То је она наша госпођа, мајстор математике, која се
бавила теоријом пролазности, и што је, најбоље од свих, знала, да
је и време чудница над чудницама. Због такве п р и р о д е времена,
чудног, они који брзо мисле, могу да буду професори - доктори, а
истовремено и студенти исте науке. То је с у б ј е к т и в н а
истина. Ако сте цепидлаке, па истрајавате на научном погледу
на свет, или ако сте генијалац, као Милева, онда за све можете
рећи да је пролазно. То се односи на младост, власт, на
заљубљеност, зло, силеџијство, на Ново римско царство, на
богатство,име, неписменост, повређеност, пониженост, на све
од овога света. Дакле слажем се, слажем: с в е ј е п р о л а з н о.

8 Са змијом под главом
Лежим са змијом под главом
35

Ту, где сам се у године скрио
И покривен оном љутом травом,
Друкчију сам збиљу уснио
Ту, где сам се у године сакрио
Тако ми је лепо! Не буди ме,
Ти што одоцнели навијаш сат,
Ма умро! Ако си, Смрти, црно име,
То што сним - ја ти узваник и сват!
Тако ми је лепо! Не буди ме!
Милост за оног с даљином
Преко чела који овде издише,
А на небу спи дубоким сном;
Благост му на лицу, гле! Тише!
Милост за оног с даљином.
Кад дођем свему враћен
Што ме иза угла чека и отима,
Помислићу у неверици, снен,
Да то змија зове урок-очима,
Што ме иза угла чека и отима!
Димитрије Николајевић

8A Чисто срце
Ларницама се срце пере, кажем Лари лучезарној. Кад имаш чисто
срце, имаш кључ расковник, и лепршаш лако кроз све светове,
идеш течно кроз векове, јер те не оптерећују ни туга ни љутња.
36

Туга заводљивица - вуче назад у прошлице, којих нема, љутња
хитрилица - вуче у сутрице, прексутрице, којих, такође, нема.
Чисто срце не оптерећују ни злоба, ни гордост, ни мржња, као ни
везаност, алавост, бол, бриге, пакост, самољубље или себичност.
Оно нема везе са религијом, са припадношћу, са породицом, са
сектом, са образовањем, са партијом, са влашћу. Чисто срце је
божански квалитет, хићење, богатство највеће, исти-на. То је
бог-атство праисконо, стање радости чисте, стање
предпостојања-постојања, стање предблаженства - блаженства.
Какво је то, сада, питање, шта су ларнице? То је техничко
питање. Када са човека огњевита или жене огњевите, сукну искре
праисконе - искрице, и када тај талас мине, иде други и обимнији
талас - трептај, кога чине ларнице или жестице. Ларнице
ларниче између искрица и ауорица, а сасма тик до тела
огњевитог, ауришу аурице многобојне. За чишћење срца добре су и
ауорице, али за људе жешће, високог и чистог порекла, као што си
ти, људе који стреме ка плавим путевима песме и слободе,
путевима витезица, најбоље су ларнице. За сасвим мекане људе,
бледуњавке и бљутавке, несмрдљивке - смрдљивке, неопредељенке,
обичњаке, немрдавке, поспанке и господичиће, добри су и дечији
сапунчићи, или дечји шампончићи, али за тебе, Ларнице витезице, уметника - заштитнице, ово потоње, није ни
замисливо, с тога не долази у обзир.

9 Галоп
Попут окривљеног ратника бежиш у ноћ
твојим корацима недостаје само мало спретности,
а иначе им је добар пут,
37

мада сенке верно осликавају сваки тунел.
Ко прокисле кости увлаче се твоји прапорци,
мирисна шара твојих ногавица се осећа,
букти све у даљини само не знаш шта.
Видим како обасјаваш пут себи да би побегао,
бежи, трчи, не дај да те твоје мисли савладају
ионако си давно откривен само ниси свестан тог.
Само одједном твоји кораци ће постати тешки
због речи које више немају смисла
и због трчања које више не води никуда
због заталасаних белутака напустићеш свој трк.
Страх је овладао твојом душом
јер не знаш куд води тај поодмакли пут
а више немам снаге да му пронађем изданак.
Попут уморног ратника зауставићеш се,
испустити своју душу уморну од лутања
и са првим зрацима јутра спустити се у рај.
Вредело је бежати, помислићеш тад
утонути у дубок сан и пробудити се свестан
да опет мораш наставити пут коме не видиш крај.
Трчаћеш поново у ноћи тој
и тражити вихора дугачки лет.
Псст... ослушни тај шум – то неко за тобом трчи
Исто толико луд.
Трчите рањеници можда једног дана ипак
угледате свет, а нећете бити свесни тог.
Маја Марковић
9А Санија
Две - три цмиздрице склизнуле су јој низ лице. Уморна је била, и
безвољна, бледуњава и бесциљна. И застрашена је била. Први пут
је у свету, овосвету, први пут мора да пази шта ће рећи, шта
неће рећи, шта сме осећати, шта не сме осећати, и, по први пут,
мора бити оно што н е к о жели да она мора, или треба, бити.
Дошла је из бајке, света сна. Она је у прошлом сну била вила
38

бајковница, вила сноваткачница, вила срећница, вила радосница.
У прошлом сну била је вила предводница, вила врховница.
-Ићи ћеш у свет опсене, друкчији од света вила, - сећала се шта
јој је наредио разнаности водич, Дух свих вила. - Ја ћу увек бити с
тобом, као што сам увек са другим вилама, твојим из-видницама.
Чућеш ме у свим својим приликама
и неприликама, кад год будеш у тихом стању свести. Непрекидно
ћу бити с тобом и буди-ти ти сећање праисконо. Непрекидно ћу
ти дошаптавати поуке - сећнице, како да нађеш пут за Тијанију,
док Ти-ја-ни-ју не нађеш. Онда ћеш ме в и д е т и!
И још те упућујем на душе које ће ти помоћи, које ћеш пре
-познати, и које ће тебе пре-познавати, када се нађете, а наћи
ћете се сигурно. То су: Вила Мала Језера из Манитог вира и других
језера, Танија Поток Планинлица са Стеновитих Врхова,
Славица - анђелица из Високог Неба, Анак Шива Анак Шива јунак, Витез Праисконог Реда, Лара Доброчинка од Египта
Пирамидалног, Сабина
Сијено Истанчана - од Мача искована, Љубиша Сабон -Ловац на
аждахе црвене, Буљубша Златна Нит, вилан суптилни са Хомоља
- Витез Невидљиви, Лула Доброчинка - у љубицу скривена, Ананда
Вавилонка у Кулодворце узидана, Сурђон Невидљиви Велики Играч
- учитељ Витеза Праисконог Реда, Дијана Језикзналка од
Ватрене земље, Херцег Вера Белогорац -Знања чуварица,
Седмотујна Милица Скиталица Неоткривеница,
м-лекарица...
Иди храбро, Санија, и никада се немој плашити! Праисконци су
разапети између умља и безумља. Ући ћеш у Праисконију кроз
оранжило Трећег жив-вира. Носиш радост, носиш дарежљивост.
Немој никада подлећи опсени љубоморе и похлепе, и немој крити
осећања. Твоја вилинска природа треба много да научи у том
трпном свету опсене, јер је он Пут - врата за Тијанију. И богови
разноликих Трепет светова морају да се отелотворе у том свету,
пре него што се упуте у Тијанију. И још ти дајем Румен Облак,
облак друкчији од других облака. Он је твој водич и увек ће, као
путоказ, бити окренут ка твоме циљу. Кад твој ум буде миром
о-владан, облак ће бити в а т р а праискона. И прођи кроз ватру!
39

Сви смо ми ј е д н о, Сан-и-ја, мила.

Тројаство
У Тијању
сваки човек у очима има извор.
И свака зверчица и свака птичица.
У Тијању сваки извор има свога човека,
и своју зверчицу,
и своју птичицу.
А ја, трооки јасновидац,
имам т р и извора,
т р и зверчице,
и т р и птичице.

10 Златни зрак
Тај живот силни
Превелик
40

За сваког
Ко се боји
Кида га полако
И тихо га боли
Јер не знаш
Ти бити
Оно сунце зрачно
Што свакога чини
Златним у тишини
.
Од светлости силне
Сагорела перја
Остало ти тело
Бахато и празно
Сада тело жели
Дубине силне
Да додирне
Сабина Сијено

10А Кукурузи зрелином миришу
Тијање праискони. Време прошло, будуће и садашње. Вечност се
шћућурила у мрљу и повукла из видокруга. Она и Он леже на
белим, везеним чаршавима, лаким јастуцима, нежним душецима.

41

На зиду урамљена шарен - ћилимица, првотканица, чуварица,
сваке врачке одбијачица.
Он - радан, ум-оран, пос-пан, можда, чак, и заспан. Иза његових
широких плећа, пресијава се, свежином мирише, дугачка ораница.
И у сну његова ралица, њиву плодницу, оресеца. Кукуруз, окруњен,
чека јутро и сунце, да га прими земља црница, када га у њу пободе
снажна, искона десница.
Она - росна, зрела, будна и титрајна, срцем заиграна. На наћви
два хлеба печена, два хлеба натрвена, на столу карлица, млеком
разливена, на прозору цветница. На прозору цветница.
Ноћ тавна, сијају звездице. Зрикавци и попићи, уклопили
оркестре, разнолике, а лаки поветарац повија иве и шушка гране
окречених стабала шљиве. У цвету се назире мирис тијањице,
душе, срца и тела - лечилице, снагодајнице. Понеки свитац
прелети источни и западни хоризонт, споро крешући кресиво
кресносјајно. И мали цуко, испршен и јак на прагу, лаје упремасе,
према небу и светлуцавцима - брани огњиште свога господара.
У њеној глави - брзилици шутње се претачу у речи, у речи, а речи
у шутње, у шутње, шутње праисконке:
Мушкарац треба да иде смело, да вуче напред, да отклања
препреке, да жени даје сигурност.
Мушкарац треба и да диже у с т а н а к, као Ђорђе или као
Милош, ако тако треба, и ако је време за устанак.
А за устанак, свако време, нарочито ноћно, пролећно, распевано,
вруће, право је време!

Маиријино

сећање

Шетам поред реке Тијане
Усамљена и храбра
42

Усправна и јасна
И у Љубави.
Тихујем испод Храста Учењака
Овде си Мансанмане
Протутњао испод мене
Кроз мене
И изнад мене
Као Тијанадо силни
И задржао се
Испод мене
У мени
И изнад мене
Као лахор
Као додир
Као благослов.
...
Остао си у мени
Мансанмане Остварени
Мансанмане Чистосрци
Као лахор, као додир, као благо-слов
Осећам Срце
Као Б л а г о с л о в и л и ш т е
Као Б л а г о с л о в и л и ш т е

СВЕТО ДРВО
Рефлексије о духовности староседелачких народа Америке
(Прва два поглавља објављена у књизи ''Праискони ловац на снове'')
III. Символичка учења Светог дрвета
43

Увод
Символи, као што је Свето дрво, изражавају и представљају значења.
Она помажу да се пронађе сврха и смисао живота људских бића.
Символи се могу наћи на зидовима првих људских насеобина –
пећина а воде нас и до далеких космичких пространстава у нашим
покушајима да разумемо значење живота. Путем искуства људске
свести, символи вечно пружају нова разумевања суштине живота,
која се указују, увек варљива, из измаглице креације прожете
непознатим. Символи тако стварају непрекидно нарастајућу свесност
о токовима живота и дају смисао сваком изласку сунца и сваком
заласку.
Значење је важно за здравље, добробит и целокупност индивидуа и
заједница. Присуство символа у заједници, исто као и одсуство вере у
ове символе, је мера присутног здравља и енергије у заједници.
Заиста живети без символа значи искусити егзистенцију која је
знатно испод могућности које имамо као људска бића. Тако је свако
поновно рођење живота и сврхе људи праћено новим јачањем
људских символа.
Символ Светог дрвета
Свето дрво, као символ давања смисла животу, од виталне је
важности за староседелачке народе света. Током безбројних
генерација оно је давало смисао и инспирацију многим племенима и
нацијама. Свето дрво је символ око кога су се организовали животи,
религије, веровања и нације. Оно је символ велике дубине, способно
да обезбеди довољно смисла за размишљање током читавог живота.
Свето дрво представља живот, временске циклусе, земљу и
универзум. Смисао Светог дрвета одражава учења точка живота
Центар точка живота је символички центар створеног света, али и
самог племена. Овај смисао се одражава у песми која се пева у име
Светог дрвета изабраног као плес посвећен сунцу.
Стојим у светлости,
у центру Земље
а људи ме гледају.
Видим племе
44

Окупљено око мене.
(Лајмдиар)
Четири велика значења Светог дрвета
Значење Светог дрвета се може поделити у четири категорије. Оне се
лако могу посматрати као кретања у циклусу људског развоја, од
нашег рођења до нашег уједињења са целовитошћу стварања. Четири
велика значења Светог дрвета су:
Заштита, Храњење, Раст и Целовитост.
Сада ћемо започети наша путовања ка бољем разумевању четири
велика значења точка живота Светог дрвета.
Заштита Светог дрвета
Свето дрво је символ заштите. Сенка дрвета пружа заштиту од сунца.
Дрво је извор материјала за куће и церемонијалне грађевине који
пружају физичку и духовну заштиту. Дрво пружа огрев који штити од
хладноће. Кора дрвета представља заштиту од спољашњег света.
Свето дрво пружа материјал од кога се праве кајаци и кануи. Највећа
заштитничка улога Светог дрвета је да буде место окупљања и
централни стуб јединства људи.
Симболички, Свето дрво представља место окупљања многих
племена и народа света. Свето дрво пружа место заштите, место
мира, размишљања и концентрације. Као што нам утроба мајке пружа
исхрану и заштиту током најранијих дана нашег живота, тако се и о
Светом дрвету може размишљати као утроби која пружа заштиту и
рађа наше вредности и потенцијале као јединствених људских бића.
Процес развоја наше јединствености, преко учења Светог дрвета,
утиче на буђење визије, не о томе шта јесмо, већ о томе шта бисмо
могли да постанемо. Та визија постаје пут ка нашој целовитости. На
тај начин у символичкој заштити видимо почетак наше целовитости и
настајања клица наших потенцијала.
Храњење Светог дрвета

45

Друго символичко значење Светог дрвета је исхрана која нам је
неопходна да бисмо живели и расли. Исхрана је символички
представљена плодовима дрвета. Једно од значења плодова Светог
дрвета јесте да представљају исхрану коју мајка пружа својој деци и
сву негу коју деца треба да приме док расту.
Дубље значење плодова је храна коју људска бића добијају током
односа са људским, физичким и духовни окружењем. Ова окружења
су често символички представљена у виду мајке. Због тога, само дрво
и конзумирање његових плодова символички представљају наш
однос са свим животним аспектима који хране и одржавају наш раст
и развој.
Лишће Светог дрвета представља људе. Лишће дрвета пада на земљу
и обезбеђује исхрану за даљи раст, будуће цветање и здравље Светог
дрвета. Символички, то представља смену генерација које остављају
за собом духовна учења у циљу здравља и раста оних који долазе
после њих. Ово символичко значење дрвета наглашава потребу да се
користи акумулирана мудрост прошлости да би се хранила
садашњост и омогућило планирање планирање будућности. Ова
мудрост се рађа из тешко стеченог искуства небројених генерација и
преношена је кроз песму, игру, приче, молитве, церемоније. На тај
начин ова мудрост представља храну која доприноси развоју
потенцијала сваке генерације.
Још једна символичка поука лишћа је жртва. Лишће се жртвује за
будућност Светог дрвета. Ово је символика церемонијалних
жртвовања која се примењују у име живота племена и здравља
заједнице. Ово учење одражава веровање да је раст људског бића
током живота једнак његовом служењу и жртвовању за друге. Према
томе, давање и жртвовање не доводи само до позитивног служења
заједници, већ такође омогућава даљи раст особе током њеног
постојања у овом створеном свету.

46

Без речи
Не морам ништа да изговорим
Довољно је да те гледам
Да ме гледаш
Да нас поглед свеобухвати
Да нас љубав растопи
У погледу који није мој ни твој
Не морам ништа да проговорим
Само да ти додирнем
Руке меке, прсте, врат и чело
Образ да ти помилујем
А ти
Срце да ми расточиш
Груди отвориш
Цвеће, ливаде и поток
У њега засадиш
И велико Дрво
Да заспиш под њим
А ја
На длану твом сам остала
Наташа Сиб

11

Овде сам и постојим
Да ли ја сам овде само,
47

да не бих постојала за тебе?
Да ли бих постојала за некога
ко умро је давно,
да сам у пролазу срела га само?
Да ли би очи његове биле моје?
Да ли он сада био би ти,
да сам се на улици очешала о њега човека мртвог одавно,
који за мене никада није живео,
за ким сада плаче нека друга жена?
Ти си опсена, која је стварна,
превише стварна.
А ја кад сутра умрем,
теби суза неће потећи.
Да си у пролазу срео ме само...
Нева Бојовић

11А Еј! стигао сам и ја
Он се мешкољи, врућине вруће таласасто се шире,
диркају немире. Јастуци измичу према патосу јасенову.
Косови пролетњи, својом песмом дрхталицом, развлаче
саницу, а несаницу бујну, у иглу ђерданизаљку, помно
48

удевају. Звезде, на небеском своду, учтиво, учтиво, и нечујно,
нечујно, лагани валцер лелујају, и, замичући иза Орлове, мило и
заверљиво, очима намигују.
Ојутрише се магле, видик — заклонице, изнад планине Јелице.
Сунце пружило своје руке - сјајнице. Небо
расецају од сребра гаврани, бели црвенооки ждрали
дуговрати, соколи брзани и орли једноглавци. Гачу вране,
цвркућу врапци, а код креја - нови језици.
Он, можда му је име Јован, одлази са Шарком и Рудком,
и меденицом - звончицом, напуњен њеним очима -сјајницом и
сузницом.
Она, не знам јој име (можеш је и ти имендаровати!), испуњена је,
испуњена, и полетна, полетна, гледа изнад звукова и стољетних
храстова и облака лоптака. Руке, несвесно или свесно, испод
појаса стиска, прсте свија.
О н - он, ускоро ће дати неки знак.
Њему знам име: зваће се Или-ја.
Дуга ли је дуга
Јелица планина Јелица
Коња јунак јаше коња
Друга иза њега друга
Са очима од огња
Милица Марица Милица

1 2 Л е п т и р е, л е п т и р е,
49

р а ш и р и к р и л а, р а ш и р и к р и л а
Поклони ми лептира!
Врати ме к мени
Врати ме к мени
Распламсај моје биће
Распламсај моје биће
Да бљесне светлошћу Живота
Откриј ме
Не плаши се
Ти то можеш
Ти то УМЕШ!
Алехандра Прва

12А

Девет девет девет

Датум и сат: 21. 11. 1. 96. године, Аранђеловдан; Нула сати,
петнаест минута. Место: оносвет...Седам свећа иза леђа, седам
свећа са леве стране, седам свећа са десне стране. На предњем
зиду три велике етеричне деветке. Иза зида сијала је неодређена
светлост. Свеће се нису виделе, можда нису ни постојале.
Миомирис божанског тамјана непрестано је извирао и испуњавао
50

п р о с т ор. Испред три деветке налазио се трон етерични.На
трону, у локвању пуне радости, сијала су седам бића светлосних.
..., Витез Праисконог Реда, стајао је усправно и гледао у светлосна
бића. Био је миран, миран, прибран, прибран. Није чуо никакав
глас од светлосних бића.Чула се једино блага музика оносвета, као
да је долазила негде из унутарњег дела бића. Витез је полако почео
да улази у дубља стања свести. Схватио је да се налази дубоко у
неком слоју оносвета, и знао је да да су испред њега Велики
Учитељи. Осетио је и знао да ће р а з г о в о р бити телепатски.
У једном трену осетио је да се налазе на истом таласу.
Подстакнут таласом изнутра, почео je да п р и ч а:
- Одајем поштовање Милосном Господу, и одајем
поштовање.....Потпуно ми је видно где сам и јасно ми је због чега
сам овде узнет. На м е с т о ово п о з и в а ј у се душе које су
схватиле суштину постојања, ...и које...Сви смо Једно... Љубав је
градивна сила свеколике Васељене... Бог је жива бескрајна Љубав и
бесконачна Милост, једино и сушто п о с т о ј а њ е. Свет је Игра
и он је створен - нестворен... Имена високих личности на
васељенској лествици означавају ступњеве свести...Време и
простор постоје у замагљеној свести посматрача...
- Изабрао сам начин свог б у д у-ћег не-делања у васељенама опсене.
Витези Праисконог Реда, које будем производио, помагаће ...И не
само Витези, већ и друга бића из светова нижих и виших од
људских, која прерасли корак учине преко опсене свог света... Мој
први п л а н је... Знање о три главна, општа ступња
постојања...Знање и умешност прикрадања сенкама... Знање о
седам ступњева... Знање о силницама...и даје оностране моћи.
Моћ владања моћима, моћ владања моћима... Моћ тишине и
суштаства...
-... сада си посвећен и овлашћен ... Оспособљен си овим даром тихтиховања. Тек сада, тек сада, почињу праве тешкоће. Повлашћен
си, јер можеш да их бираш, чак и да их ствараш...План са
Витезима Праисконог Реда је искорак јединствен... Твој Мач
етерични ће сећи до плаветнила шестог жив-вира...Помагаће ти
миријаде бића из свих васељена...Њихови изасланици, као што
51

видиш, овде су и присуствују овом посвећењу...Бићеш Мансанман.
Твоје право име биће непознато... Пази на крајности кода, пази на
крајности свега, пази на крајности кода!
Бла-го-си-љај непрекидно...!!...ондикерпен јаљ-ис-ог-алБ
Бити Једно, како је величанствено! и како је достојно описа! јер
је изван опсега свих описа!

Последњи је први
Ако не умеш бити последњи
Како ћеш бити први?!

Здравица
Нек живот буде гигантски цвет
Нa који нас бацају нежне олује љубави!
Живeо!
Борка Љешковић

13 Буди као беба
Бебе спокојно дишу
Сви воле бебе
52

Уживају у њиховом миру
Уживају у њиховом спокоју
Спокој је блаженство
Спокој је равнотежа
Спокој је хармонија
Буди као беба!
Бебе су у хармонији
Близу су мајчине утробе
Ближе су Богу
Напољу је такав хаос!
Одрасли уче бебе
Да им се прилагоде
Да им не сметају
Не уче их да уживају!
Милена Циндрић

13А

Црвене руже

Постоји веровање, народно, да Бог, црвеним ружама, даје знак
човеку да је чуо његову молбу. Бога не треба искушавати, али ја
сам, у једном свом животу, баш то урадио. Урадио сам то свесно,
без страха од казне, јер верујем да је Бог Љубав чиста, Милосрђе
чисто, и да никога не кажњава. Не кажем да сви тако треба и
могу да раде. Како ћете ви радити, то је ваша ствар, ваше знање,
53

ваше уверење, ваша храброст, ваша вера, ваша интуиција, ваша
слобода. Додао бих, да то више не бих радио, јер више нисам исти
човек, и да то нема никакве везе са страхом.
Рекао сам Господу: -Ти, Милостиви Господе, знаш да сам ја,
слично Томи апостолу, неповерљив, и да ми је вера научна, тражи
доказе, доказе. Молим Те, покажи ми т р и пута да си чуо моју
молбу. Три пута, са црвеним ружама, са црвеним ружама, у току
данашњег дана, до нула нула сати.
То је било једног дана праисконог. Радио сам тада у државном
предузећу у центру Београда, улица Булевар р-еволуције. Кренуо
сам нормално на посао, дошао у своју канцеларију, радио осам
сати, потом пошао кући на Нови Београд. Ишао сам пешке низ
булевар до Тера-зија и нигде нисам видео црвене руже. Време: око
шеснаест сати.
Излазио сам из подземног пролаза покретним степеницама.
Пажњу ми је п р и в у к а о бели папир испред ногу. Сагнуо сам се,
подигао га. Била је то поштанска честитка. Окренем честитку
на другу страну и угледам - црвену ружу!
Али сумње су јаке опсене код човека. Страшни сумњивко је сила
велика, неуморко, ради двадест и четири сата дневно, не даје
мира. Сумња је црв у ја-буци раздора, велика препрека свеколиком
напретку, грицка веру, грицка вољу, без којих нема успеха. Сумња
ми је рекла да је касно поподне, да више нигде до стана нема
цвећаре, и да је мало вероватно да ће ми се црвене руже још два
пута указати. Тако с а - в л а а а д а н наставио сам пут обичног
човека, пут сумњивца, б е з в е р е да ми је Бог чуо жељу и да ће
ми је услишити.
14 Р а д о с т ј е т в о ј п у т
Помилуј ме Господе по великој милости својој
Шапутао је његов глас док су с в е ћ е догоревале
Имао је утисак да се речи некако обијају
О хладне з и д о в е цркве и враћају њему
Већ одавно је био уверен да је његов глас
54

Нечујан и немоћан и ни не допире до божјег уха
Његов пријатељ Симон
У њиховим дугим теолошким расправама
Уз чај од т и м и ј а н а
Називао је такав став хуљењем
А њега правим неверником
Симон: Само ми још реци да мислиш
Да ћемо се сви претворити у п р а х
И да је смрт крај па да комплетирам слику
Ти си ј а г њ е божије, твоје страдање је твој пут
И то некако већ мораш прихватити
Бог је паметнији од нас и зна зашто је то све тако
Осећам одједном неку сједињеност
Са свиме што ме окружује
Неку бескрајну радост живота
Освешћујем нешто
Што већ одавно спава негде у мени
Волим живот...
У облаку тамјана лелујају чудни неописиви облици
Кроз уске прозоре спушта се светлост
На амвону плешу мали насмејани херувими
И опрости ми и учини да научим
Да разумем и прихватам...
Милица Љешковић
14А Бог подржава одлучне
Тако над-влааадан и поражен, наставио сам пут према кући
аутобусом број ш е с н а е с т. Припремао сам се да изађем на
следећој станици. Поред мене, бака једна, а имала је више корпи
него руку, гледала ме је благо и зелено. И ја сам, слично њој,
понекад носио много више терета него што је тражено од мене.
Бар да сам имао четири руке као Шива, имао бих о-правда-ње.
55

Узео сам једну велику корпу. Када смо изашли напоље био сам
изненађен: корпа је била пуна црвених ружа. Корпа је била пуна
црвених ружа!
Дошао сам кући.Време је пролазило. Прошло је двадесет и два
сата, прошло двадесет и три сата. Гледао сам филм на
телевизији о младој обдареној девојци која је почела да студира
сликарство, ишло јој јако добро, али се предомислила и студије
напустила и започела посао модног креатора. Била је храбра и
одлучна. Осетила је да ће је модна умешност више испунити од
сликарства, да ће ту лакше остварити своје стваралаштво, и
определила се. То је кључ успеха. Иза многих успешних људи
налазе се сличне одлуке. Потпуно сам заборавио на црвене руже.
Приближавала се поноћ, филм се примицао крају. Млада
креаторка је успела у своме послу. Хаљине, које је осмислила,
добиле су највише оцене од стручњака. Три минута пре двадесет и
четири сата, почела је завршница филма, раскошно, модном
ревијом на великој сцени. У сали славље је увелико трајало.
От-варачи су пуцали, пуцали, шампањац се пенушио, пенушио.
Поноћ је. Устао сам, али ме је замрзла последња манекенка.
Лелујала је кукове као смерна ива гране на ветру. Камера је
пратила њену хаљину, слика је постајала све оштрија. Срце ми је
залупало када сам видео да је хаљина пуна црвених ружа. Слика се
зауставила, а Ружа се полако изоштравала, Ружа цр-вена.
Испунила је цео екран, целу Васељену, и тако стајала, стајала.
Тренутак Безречја Господњег! Сузе су ми текле низ лице
потоцима и рекама. Откуцаљко вечног сата цело столеће је
држао поноћ. Ја сам и дан - данас његова четврта казаљка.
Ох, како си близу и како си леп, Господе!

15 Нас двоје
На врху црвеног крова
Мој сан снове сања
56

Загрливши ме чврсто
Да не паднем
Сањајући
Нас двоје сањара
Мој сан и ја
Један другог не познајемо
Држећи се за руке
Непрестано
На врху црвеног крова
Он с једне
Ја с друге стране
У исто небо гледамо
Загрљени
Један другог не сагледавши
Не знамо да смо исти
На истом црвеном крову
Мој сан и ја
Сама себе у сну сам
Загрлила
Да ли ја сањам сан
Или сан сања мене?
Милица Мартинов

15А Пиљци труцкавци
Смрско је испружио своје витке руке према истоку, одакле је
допирао ситни звон звончице - објављивачице са овна Рог - рогоње,
предводника блага Милице - благочуварице. Тај звук је ударао у
његове жилице, крвнице, покретао дрхталице и палио му
трептајице. Дан је све више ширио свој лице, а Смрско је

57

постајао све ређи и ређи, расточенији. На крају је, на трен, личио
на комадић магле понад Тијања, понад Орлове, па је и то нестало.
За њим су се затворила врата кроз која вилани долазе у овосвет.
Дан их затвара, ноћ их отвара.
Његов пријатељ Туцко - Труцко, непрекидно му је говорио:
-Хајде да се играмо. Има ли шта лепше, има ли, од игре пиљака
са белуцима из потока планинских, брзака? А када се сити
наиграмо пиљака, истуцкаћемо белутке. Куцкаш их, туцкаш их, а
тако уситњене, утовариш у колица наших милих племенлица планинлица. Има ли лепшег звука, од звука - колица труцкања, по
шумским путићима, све док не зађе Вечерњача, и док се не појаве
први зраци Сјајка - Жарка, источњака? Заборави Милицу,
луталицу, скиталицу, Тијанија - сањалицу, благачуварицу,
игралицу, блиставицу, песмеписалицу, ноћу спавалицу и сањалицу,
сада м-лекарицу, б у д н и ц у.
Смрско га није даље слушао. Поново је утонуо у тамну и дубоку
чекалицу, чврсту и дубоку смрзнулицу.
У једном таквом утонућу, сновићу, непостојанићу, занесењанићу,
додирнуо га је мачем будилним Мансанман, једног прекрасног
предјутра. Поветарац је целу ноћ миловао Осоје тијањско и
развио јагорчевине, висибабе и све љиљане успаване. Јагори и
јагорчевине, перуни и перунике, љиљане и љиљани, висибабе и
распрсли каћуни, сведоци су њиховог су-срета. Они су и записали
овај разговор у књиге знања, које се читају виланчићима и
вилицама и које се чувају у тајницама њихових светова.
- Одмрзавам те, Смрско, тетребе избрушени! Одмах ћеш попити
ову чашу мати-чне водице и велику чашу тијањице унутарње, и
седамдесет и седам тада-одтада капи. Ово ћемо понављати
сваке ноћи. Када О-со-је, Ор-лова и Кли-су-ра олистају, добићеш
друга
упутства. Сваке ноћи, у свету вилана и вила планинлица, моли се
вашој заштитници, Светој Танији. Тражи од ње милост
вилинску, и тражи да ти дарује метлу, дремеж - одагначицу. Ако
будеш упоран и стрпљив, а ја сам ту да ти непрекидно, у чашицу,
досипам стрпљење, развићеш дејственост, јасноћу и суптилност,
58

и биће ти широм отворена сва в р а т а, и до Милице и до других
м и - л и ц а.

Буђење
Водено време
А Нептун се увек загрцне
Кад мало воде попије
И ваздушасте нити
Сада изгледају чвршће
Уместо бора на лице
Стављамо барске трске
Само да што пре почне нотурно
И пресвлачење козе
Растење се овога пута одиграва на небу
Али не симболично
Брзи Уранов отац пише реквијем
И то потсећа на крај
Али је буђење и у корову
После двехиљадите
Утврдили су да нису рибе
Хелена Шантић Исаков

16

Шесточулна

молитва
59

Мансанмана

Оствареног

Даруј ми, Господе,
Трептаје на Кожи
Да Те увек д о д и р у ј е м.
Даруј ми, Господе,
Трептаје у Тишини
Да Те увек с л у ш а м.
Даруј ми, Господе,
Трептаје у Оку
Да Те увек в и д и м.
Даруј ми, Господе,
Трептаје у Језику
Да Те увек к у с а м.
Даруј ми, Господе,
Трептаје у Носу
Да Те увек м и р и ш е м.
Даруј ми, Господе,
Трептаје у Уму
Да увек м и с л и м на Тебе.
Ти си шупљина и пунина
Чула и света.
Т о с и Т o, Т о с а м Ј а.

16А Високи објективи
Када се Душан родио, пре двадесет и две године, направио је, са
својих четири кила и седамсто грама тежине, и шездесет
центиметара висине, р е л а т и в н у узбуну у породилишту.
60

Растрчале се бабице по болници и рашаптале се. Крупно дете,
тешко и дугачко - толико и толико, а прича. То да п р и ч а нису
ни шаптале, већ само уснама мицале, јер време је било
самоуправно, и не сме да се деси тако нешто, империјалистично,
па су брзо, брзо Душана упссстили.
На кога је дете тако крупно, постала је главна тема у фамилији.
Отац није физички див. Има ширину леђа и видика, храбар је, учио
је добро школу, био одличан ђак,
и одличан на машинским наукама, добар стручњак, али није био
познат по некој крупноћи. И мајка његова, није двометрашица.
Има духовне моћи, упорност, мир, мир, оностраност на бабу
Обренију, плаве очи, види иза планина, иза облака и снегова, али је
средње висине, па и тежине.
Директору породилишта се душа узбуркала, очи му се зацаклиле.
Јер, то је њ е г о в о породилиште! То су њ е г о в и акушери,
његове бабице и сестрице. Дете се баш код њ е г а родило, тако
тешко и дугачко и тако - необично. Оно о Душановом причању је
прећутао. То је одлична тема за стручне симпозијуме у
демократском свету, Јевропи. То све није случајно, јер на овом
свету свега има сем случајности. И нек свет види да и ми имамо
резултате. Додуше, имали смо, пар година или векова раније,
Марка Краљевића, Милоша Обилића, Високог Стефана –
Карађорђа, Огњеног Вука, али та времена су прошла, а они су,
гледано из јучашњице, водили освајачке ратове, па да не вређамо
новонације, јученације - Бошњаке, Муслимане и друге. И да не
вређамо њ и х о в у особеност, и њ и х о в у варијанту нашег
језика, ова имена нису погодна нити п о д о б н а за симпозијуме.
Још кад би родитељи били мање тврдоглави и Душану дали неко
модерније име да не потсећа...
Дете мора да се слика за документацију. Да се направе снимци, и
позитивни и негативни, и оба одједном. И фотоси, за историју, да
се не штеди, све за потребе науке, науке и симпозијума,
симпозијума у Јевропи. Како, нема такав апарат? Таква
баналност да поквари целу ствар! Да се одмах потпише
п у т - н и налог сликачу, нек иде у страну земљу, техничку, да
набави. Он је радничка класа, па рад-нички савет неће правити
61

питање. Уосталом, то је о с н о в н о средство, основно
средство, неопходно за рад. И нек о д м а х крене на пут, да
набави фото апарат, најбољи, са в и с о к и м објективом!

Пламен Игре
Трчим без страха између дрвећа
Тиха и посвећена
Осећам пламен постојања
Пас маше репом...
Плес без престанка
Успорена борба боји Дух времена
Река сведочи о топлини погледа
Уозбиљи се живот откуцава ритам!
Играм! сигурно сам жива!
Расветљавање
Сунце сија у зеленом
Летимо на облаку - МИЛИНА!
Вешт потез као сјајна визија
Александра Бел

17 Чувам те
62

Из тајанствености мудрих речи
узимам грумен преподобних стихова.
У затишју црвенила и магле
видим да се нови изданак буди.
Узми своју нит и додај ветру шум одбегли
и талас модри извијен изненада.
Молитва која се буди и сан што нестаје
нису више само пука случајност
и сена непостојећег блага.
Са раширеним крилима сванућа
дотаћи ћеш ми усне и миловати кожу
са тобом се иде у рај
ја то знам и осећам
и пуштам тело да ме носи куда само жели
и да мој дух лута онамо камо се упути
рука која га призива и не дозвољава
да падне ни једна кап недирнута.
Ја те држим да ми ноћ постане
свака тачка пупољка дохваћеног.
Маја Марковић

17А

Крадемо ти и ј а

Неки нови покличи потпуно су испунили наше, а и многе светске
просторе:
63

Европа! Идемо у Ев-ропу! Јевропа! Идемо у Европу! Европа!
Де-мо-кра-ти-ја! Демо-крати-ја! Хоћемо, хоћемо демократију!
Живела демон-крати-ја! Уједињене нације!
У-јед -и -њене нације! УН! Уједи -њене нације!
НАТО! АНТО! АТОН! ТОНА! АНТО! ОНА -Т! НОТА!
Партнерство за мир! Партерство за мир! Партнерство за Рим!
Створен март за пир! Демократија!
Ху-ма- ни-тар-не бомбе! Ху -манит -арне банде!
Хуни! Мани! Рат! Ху-мани-тар-не бомбе! Демократија!
Такви покличи долазе, преплављују. Нико не зна где се налази та
солана одакле нам соле памет, али су многи наши - њени
заступници. Увек је то тако, када се држава нађе на раскрсници
времена или простора, а Праисконија је, и Праисконци су, на
раскрсници свих раскрсница, на раскрсници и времена и простора
у задњих хиљаду година. И не само, и не само Праисконија, и не
само Праисконци! Свет је на промаји свих промаја, а промаја дува
ли дува – одувава, о д р е ђ е н и м редом којим управља ветар,
вестерн, уз додир нежни, нежни, и мило-срдни, милосрдни, ко
Сод-ома, ко Го-мора.
Нарочито је, изгледа, важно добити демократију. О њој говоре
сви режими. Говори овај, говорио је онај, а говорио је и онај, што је
био онај, када је владао онај. Свима су уста била препуна
демократије. Нико није тачно, научно, и стручно, објаснио шта
је демократија, ваљда стога што то и није могао, са устима
пуним демократије.
И тако, једна страна реч, роварица, прљавица, каквих у нашем
језику има и превише, реч која нема праисконо значење, реч коју
заливамо да би се боље примила, и да би нам онеспособљавала
језик и дух, постала је одомаћена, газдарица, господарица, мало
смо се у њу, чак, и заљубили.

64

18 Ловац на сенке
Зелене тапете је раздерао
човек који је хватао сенке.
Спавам на његовој постељи,
под којом су његове папуче.
Са полице гледају парови наочала
са искривљеним рамовима,
и мутним стаклима.
У орману су
четке за чишћење
гомиле бескорисних ципела.
Он је на слици
и у пламену свеће.
Магла пригушује улична светла.
Суседи се спремају за ноћ.
Моји мишићи су његови
као и руке на грудима.
Спавам на његовој постељи
под којом су његове папуче.
Он ме неће походити
јер сада сам ја ловац на сенке.
Оливера Богдановић

18А (Крадемо ти ЈА)

65

Свака реч, домаћа или страна, носи дејство које трепери и
испуњава простор. Простор нема своју интелигенцију, али има
потпуно памћење.Простор нема своју интелигенцију, али има п о
т п у н о памћење! Тако напуњен подацима или роварицама,
делује као складиште - катапулт: све враћа у изворном облику. Ту
важе, у најдубљем смислу речи, закони физике, метафизике и
закони лингвистике.
То ј е речни ток, то је п р и р о д а р е ч и.
Ми смо желели да на наше просторе дође оно што се у свету зове
демократија. Тада је име наше државе било Ју-го-слави-ја. То је
била она велика, што је на срце и на птицу личила. Срцолика и
птицолика Југославија имала је венску - Словенија, Хрватска,
Босна и Херцеговина, и артеријску страну - Праисконија (Срем,
Банат, Бачка, Косово и Метохија, у ж а Србија и Тијанија), Црна
Гора и Македонија. Касније се скратила и с у з и л а, па опет
променила име. Тако промењена, смањена, полусрцолика,
има само артеријску страну праисконог срца. То је страна чисте
крви, гледано анатомски, у односу на биће човека. Венско артеријска Југославија је била, творила, (и с а д а твори! али то
је сасвим друга прича!) знамен Срца, Срца Европе, планете Земље
и Васељене. Артеријска струја свеколиког дејства - лековитог и
прочишћавајућег, извире негде понад Егодрага, струји према
планини Овчар, где се рачва на два крака. Један крак иде равно у Ужице ка В о ј с к о в и у Босни, прочишћавајући Босански лонац, а
други иде преко Тијаније ка Грч-кој. У ТИ-ЈА-НИ-ЈИ, на месту
које се зове Поглед, а захвата и део Радичеве дола, налази се Отвор
Срца Васељенског. Али, одох ја од теме. Чим почнем да причам о
чистом срцу, заборавим потпуно на демократију. Дуго, дуго,
предуго, живео сам без ње, па сам навикао. То ми је нормално
стање. Стање, које је по својој природи скроз ненормално,
постало ми је нормално! Као код људи који су дуже времена
становали у затвору, а има таквих, одомаћили се, па им се не
излази.
Дакле, демократију смо призивали и звали, звали и призивали,
дуго призивали, и дошла је, дошла.
Дошла је д е - м о - к р а - т и - ј а на велика и на мала врата,
врло гласно и врло страсно. Дошла је на сва уста, кроз сва врата,
66

кроз све прозоре, кроз сва звона, и кроз димњаке, земљом и
ваздухом. Дошла је, дошла је, дошла је демократија! И још долази!
Каква срећа, каква срећа!
Погледајте значење те речи -роварице, када пресложите слогове!
Пресложите слогове!
Заувек вам наук: пресложите слогове и слова и речи и реченице
које вам нуде емисари демократије!
Пресложите и њихова имена!
Пресложите њихове речи, пресложите њихова имена!
На п р а и с к о н о м језику Тијаније, језику којим је проговорио
наш мутави прапредак, којим је проговорио духовни Вавилон, и
који је у Вавилону пометен, директно се, без преводи-оца, може
открити право значење.
Добили сте, и на унутарњем и на спољњем ступњу, и по
плановима и по клановима, нешто познато, зар не?
Добили сте нешто, сада сасвим јасно видљиво!
Можда би ми, дресирани пет стотина под Турцима и под другим
силницма, ненавикнути на слободу, пустили њу, пустили њу, али
неће она, неће она да пусти. . .

Улог
Дођите у Тијање да се сретнете
са својим суштаством
Улог је велик:
ваш васколики
претходни живот!

67

19 Племену
Трчим кроз шуме зеленог бескраја
Свежина пулсира мојим венама
Дивим се језерском бистром оку
И певам песму Богу
Дубоку...
Одзвања песма
Ехо је јасан
Језерска туга полако бива
У мени зрева
Али ипак ту сам
Са својима...
Страха нема до краја...
...
Блаженство нестаје
Све оно што бијаше
Спокојно исконско природно
Више није
А моје срце
Вечну тугу за тим крије
Крвари полако
До новог рођења
Новог разочарења
И тужно плаче покрај језера
Стару песму од праискона
Песму мога давно
Изгубљеног племена...
Лара Јањушевић

19А Кнез Војислав
68

Последњих десет година свог живота, мој отац Војислав био је
с л о б о д н и з и д а р. Пре тога, био је, такође, зидар, пуних
д в а д е с е т година, али уд-ружени. И као удружени и као
слободни зидар, радио је вредно и врло, врло, врло квалитетно,
најбоље. Био је вр-хунски м а ј с т о р. На зиду и сада виси његова
диплома о положеном мајсторском испиту. О умећима мога оца
могу да посведоче бројни сведоци, првенствено мајстори,
квалификовани, али и многи други. Могу да посведоче и његова
многобројна дела. И данас, као драгу успомену, чувамо главна
обележја његовог мајсторства: л и - б е л у, м и с- т р и - ј у,
ш е с т - а р, в и с- а к , л е њ и р - у г а о- н и к и ћ у с к и ј у.
Чувамо и многа друга обележја са којима је градио своје ограде,
зидове, темеље, тунеле, понтоне, замкове, визије.
Његов задатак, у овом животу, био је да зида и до неба диже куле
и градове, радећи на ступњевима - земља, вода, ватра, ваздух,
етер. На ступњу з е м љ а градио је зидове и темеље ка-мене,
зашто је, ваљда због прасећања на један његов ратнички живот,
проглашен за врхунског мајстора - кнеза, док је на ступњу в о д а
градио мостове међу људима и удаљеним обалама. На ступњу
в а т р а калио је материјале праисконе, али и себе, и нас, своју
децу, говорећи да је и срце кварљива роба, ако није окаљено.
Чистећи нас на овом ступњу, сећам се, благо нас је и одлучно
терао под вод-у, нарочито мене, када сам се враћао, кроз Радичев
До, из оносвета. Плашио се да не оставим у овосвету клице заразне и ви-русе оних светова да се не би овосвећани, овоземаљци,
разболели од страних, оноземаљских, нама непознатих, бољки.
Те вечери седели смо у дворишту под дрветом багремовим, што
се, на латино-праисконом језику, назива а к а – ц и ја. Песак
његовог животног сата откуцавао је последња зрнца, док му се
душа клатила и нагињала ка почелу светлосног зрака. Опраштао
сам се с њим, држећи у руци велики висак, исти онај који је и он
тисућама пута зналачки држао у својој десници, и сетно,
безгласно, говорио:
- Ти си, Војиславе, био истински мајстор ове справе, коју си свег
свог живота и с п р а в н о употребљавао, усправљајући своје куле
кроз ступњеве в а з д у х и е т е р ка храму цара Соломуна, и бога
Бака, ка небеском Вавилону, ка небеском Јерусалиму, стремећи ка
69

врховима шиљ плав-етним. Никада је ниси вртео елипсом или
кругом н е д е л а т н и м за ситна неосвештана прорицања,
нити неповезана трабуњања, кријући своје незнање и опсене у
речима магловитим, тобож апокалиптичним. Знао си да је висак
за куле ус-правне. Био си потпуно свестан да се с њим саветују
они који не воле да раде тежак посао потпуно с в е с н о г
истраживања. Све што се ради несвесно нема јасног циља и у
бити је несувисло
и з б е г а в а њ е, па и варање. А човек, у бити, може варати само
себе... Али, ниси их осуђивао, ниси, већ си их прихватао такве
какви јесу.
МОауеиН, Војиславе, мајсторе виска, шестара и либеле!
Мењао си себе, мењао светове, мењао си себе, а прихватао с в е
људе т а к в е к а к в и ј е с у!

Тридесет и три степеника
Водоравно – либела - плаво
Усправно – висак - црвено
Темељ – ћускија - тама
Обим – шестар - светлост
Мера – лењир - ултраљубичасто
СВЕТО ДРВО
70

(наставак)
Раст Светог дрвета
Треће символичко значење Светог дрвета је раст. Свето дрво
символише важност животног искуства које омогућава позитиван
раст и развој. Свето дрво расте од свог централног језгра на горе и на
доле. Овај унутрашњи раст дрвета символише потребу свих људских
бића да имају свој унутрашњи живот. Људска бића расту у
квалитетима четири правца – физички, ментално, емотивно и
духовно, као резултат унутрашњег размишљања и промене. Заиста,
промене у људском бићу се често догоде прво унутар њега, па се тек
затим манифестују у личности индивидуе. Ове промене, у току самог
развоја, су често скривене од погледа других, баш као што је и
унутрашњи раст Светог дрвета ван домашаја ока. Међутим, резултате
овог унутрашњег раста можемо видети на спољашњости дрвета. Тако
се наш спољашњи живот може схватити као одраз развоја нашег
унутрашњег бића. Продубљујући и развијајући квалитете четири
правца унутар нас самих, ми све више одражавамо ове духовне
квалитете у нашем свакодневном животу. Ово је једна од примарних
духовних лекција точка живота символички представљеним кроз
Свето дрво.
Корени и гране Светог дрвета расту у сва четири правца. Ово такође
представља раст духовних квалитета и учења точка живота. Раст
корења и грана такође може да представља ове квалитете онако како
се они одражавају у нашем раду током живота.
Свето дрво нас учи колико је важно поштовати наш унутрашњи раст
као живих бића. Унутрашњим растом Светог дрвета корен и гране се
пружају у сва четири правца, као у молитви. Наш сопствени
унутрашњи развој се манифестује у нашем свакодневном животу и
утиче на наш однос према четири правца. Символички, они
представљају четири димензије учења и развоја, четири аспекта
људске природе представљене на точку живота.
У другом смислу, раст дрвета представља временске и
животне циклусе. Промене Светог дрвета које настају током
смењивања годишњих доба представљају многе промене у нашим
животима док растемо и развијамо се у односу на креацију,
доживотни процес током кога постајемо наше истинско сопство. То је
71

бесконачни процес који досеже даље и од самог живота. Свето дрво
има корење у Мајци Земљи, али се пружа у вис ка бескрајном
Универзуму. Овај символички раст остварен кроз борбу и
самоодређеност увек бива награђен многим новим и предивним
даровима нама самима и нашим заједницама.
Целовитост Светог дрвета
Четврто значење Светог дрвета је целовитост. Символички,
целовитост Светог дрвета представља јединство и концентрацију
квалитета сва четири правца у људском бићу. Ово значење се
одражава у речима Ламадира о Светом дрвету, речима изабраним за
плес сунцу око централног стуба:
Када је дрво коначно стигло у круг логора проломио се јак усклик
радости свих људи. Врх стуба је био декорисан тракама разнобојних
тканина, свака намењена једном од четири правца света.
Ламадир
Свето дрво представља Великог духа као централни стуб креације,
центра равнотеже и разумевања нас самих као људских бића. Учење
Светог дрвета пружа темељ организовања наших вредности и
безбедан пут развоја и заштите целовитости нашега бића. Ова
равнотежа и разумевање базирани су на јединству елемената
створеног света овековечених у дрвету. Ово јединство се постиже у
нама самима разумевањем и довођењем у равнотежу супротних, али
ипак повезаних животних квалитета и у нашем процесу раста као
људских бића. Са једне тачке гледишта, невиђени корени у Мајци
Земљи представљају невидљиве аспекте нашег бића, док део Свето
дрвета изнад земље представља оне аспекте који су видљиви. Када
разумемо и уравнотежимо ове делове нашег сопства, дрво нашег бића
ће издашно расти са обиљем плодова које садржи семење будућег
раста, развоја и целовитости.
У ствари, отпочињемо наше животе целовитошћу, али ми имамо
искуства као индивидуе унутар породице, племена, друштва, која се
понекад пољуљају и разбију ову целовитост. Ако смо били
повређени, ова целовитост се може обновити и њен раст ојачати
природним процесима исвељења и духовним лекцијама садржаним у
учењу о Светом дрвету.
72

Закључак
Отпочнимо са тврдњом да Свето дрво обезбеђује довољно смисла о
коме се може размишљати читавог живота. Овде смо само дотакли
површину океана његових симболичких значења. Ипак, можемо да
отпочнемо да сагледавамо дубину његовог значења као што гледамо
површинску воду дубоког базена. Размишљати и делати на основу
учења Светог дрвета значи обновити живот човечанства. Употребити
овај симбол значи кретати се ка целовитости обећаној у
пророчанствима о овом времену, времену прочишћења и обнове
целокупног живота креације; времену окупљања кроз заштиту,
храњење, раст и целовитост Светог дрвета.

Зазивање
Поспи ме тајновитим
Прахом Феникса
Повешћу те плесом
Снова
У рајску долину
Полети ме крилом
Благослова
Вратићу ти сећање
На лепоту на укус
Милиброта
Прхни свом душом
Драги
Хиљадама искри
Свакој ћу наћи
Место
Даница Алтес
73

20 Чекање
( Же лезничка станица,
Сталаћ, зима 1989. г.)
Ледено као лед
Снежно као снег
Хладно као хладноћа
Бело као беда
Бедно као јад
Јадно као очај
Очајно као безнадеж
Бело моје коже поста црвено
Црвено поста модро
А модро промрзло
Промрзло у мени поста све
Мисли ми се муте
Још један налет
Студени луде
Ја престаћу бити ја
Дрхтим у цвокоту
Ледим се
Моје очи виде само бело
Аурора

74

20А Љуби-ША
Гумно Љубише Поповића у Тијању било је за цветише најцењеније
место за забаве. Налазило се одмах понад Осоја тијањског, на
месту отвореном, где се ненадани гости нису могли појавити
изнебуха, јер би их танана стража цветиша лако угледала. Ако би
се то десило, цветише би у трену поседале на своја лака возила, и
нестале са гумна. Остала би само тишина са призвуком хора
зрикаваца и понеког пева коса усамљеника. И остало би, понад
гумна, иза звезда трепталица и сјајница, бескрајно дубоко и
широко небо, незаинтересовано наизглед, мирно, мирно, али
бременито, бременито...
Срео сам Ренату и Љубишу подно Љубишине куће, на путу према
Орлови. Причали су живо, махали рукама, и ја им се, са радошћу,
придружих. И Рената и ја смо волели Љубишу, вредног, вредног и
поштеног човека, правог, правцатог Тијањца. Био је висок, витак ,
брзих, сталожених покрета, мудар. На глави је увек носио
пратитовку. Никада га нису привлачиле жале и шале на туђи
рачун, никад се није упуштао у оговарања, никада није причао
бесмислице, нити водио празне разговоре - жвакалице, никада и
никога није осуђивао. Његова породица и он, пуно су постигли у
животу, али све својим радом. Нико им није ништа поклонио.
Уздали су се у своје вредне и поштене руке. Знали су да ништа
незаслужено не пада са неба па то нису ни очекивали. Разговори с
њим и са Ренатом, за мене су увек били права радост и освежење.
Обоје су моји познаници и пријатељи из многих живота.
На овом месту, сећам се, срео сам Љубишу једног јесењег дана,
дана предреволуционарног, када ми је шапатом (а могли смо, и
смели, и кроз трубу драгачевку говорити!) рекао: - Волео бих да
ове комуњаре изгубе, па нек умрем. Гори, ваљда, не могу доћи!
Гори, ваљда, не могу доћи!
Бог је хтео да се поново, једног послереволуционарног дана,
сретнемо на истом месту, а он ми, опет шапатом
(а могли смо и смели и трубити и бубњати!), рекао:
- И ови су, изгледа, ко и они, као и они...
75

- Још има наде, одговорио сам. - Сачекаћемо, научили смо се томе
током оних педесет година. И нећемо одмах стати обојица
према Осоју, и нећемо повикати:
Комунисти! Социјалисти! Демократисти! И неће нам Осоје
тијањско ни одговорити... Сачекаћемо, даћемо им могућност. У
променама је смисао живота, а чекали смо пуних п е д е с е т
година, целу педесетницу...
П р о м е н а ј е у о в о с в е т у ј е д и н а и с т и н а.

Кундалини
У Тијању је скривено
Огледало

в е ч н о с т и.

Види га Мистично Око.
Можете га видети и ви
ако сте живи.
У Тијању свака кућа има
змију кућевницу,
змију шареницу.
То је иста она змија
што дрма вашу кичмицу.
76

21 Ти си вредан мојих суза
Ти си тај који је вредан
Свих мојих суза
Ноћас сам опет сама
Са својим сузама
Туга ме успављује
Мисли о теби јако ме боле
Јер ја још увек волим те
И тако силно требам те
И тако стварно сањам те
И у сну грлим и љубим те
И на јави тражим те
Да ме загрлиш
Да ме пољубиш
Да ме гледаш
Да ме ником не даш
Да ме сањаш
Да ме волиш
Да ме никад не преболиш!
Волим те!
Ива Симовић

77

21А Рената
- Ох, Рената, Рената! Да ли се сећаш тог места изнад пута које
се одавде тако лепо види, да ли га се сећаш? Ту си распоређивала
своју војску цветиша. Тада си се звала Бар-бар-а. Уздигла си се
преко граница тога времена и гледала према небеском тамном и
пур-пур-ном своду. Некада си бацала поглед и подно Радичевог
Дола, као да си знала да те, Љубиша и ја, мило и знано гледамо.
Сви троје смо имали живе, живе снове. У њима смо градили
светове у којима неће бити бола, светове љубави и мира, светове
правде, разумевања и поштовања. Руком си пролазила кроз своју
златасту свиленицу на глави, док су ти мисли биле у времену
данашњем или сутрашњем. И ми смо провлачили прсте кроз наше
дуге, оштре и црне ин-ди-јан-ске косе, свесно и несвесно
опонашајући тебе. Онда смо подизали очи пут неба камо сте
летеле, лакше од вихора, и још дуго, дуго, посматрали руј истока,
где си се са другама изгубила до следеће ноћи. На крају је и нас зора
- враћалица увлачила у наше тан -танане светове,
сноваткачнице.
- Ох, Рената! Како сте ви цветише храбре! Увек сте прогоњене
биле од оних који наслепо гледају. Говорим о слепцима који очи
имају а не виде. Ако они не виде, мисле да ништа и не постоји. Ви,
цветише, носиоци сте прадуховности, прве духовности. Ваша
бића су прва осетила склад божанског закона постојања. То је
чист инстинкт. Духовност почетна, али чиста. И истрајавале
сте без страха од казне, упркос казни. На вашој храбрости
неизмерној и на вашој истрајности почива свеколика садашња
духовност, која је исклијала из вашег чистог срца и ка небу
високом своје упутила гране.
- Ох, Рената, свилагорко чистоока, како је леп овај наш садашњи
сусрет у Н о в о м С а д - у, после толико векова, и како се ткање
наших новo-сад-ских живота, танано, танано и смислено
наставља.

78

Цветиша
(Посвећено Свилогорки Чистоокој,
Ренати од Гумна)

Коса мека
Душа свила
Знам а питам
По прошлости
Муклој пипам
Хеееј, цветишо!
Хеееј, цветишо!
Ко си била?
Ко си била?
Да л јасика
или вила?

79

22 Вилени помељари
Сећас се свега, најчешће ружних ствари
Које те ни сада не остављају на миру;
Оне су дотежалих ноћи вилени помељари.
Долазе ти у снове, ни сада им није доста
Што су подметале клипове и одане затиру
Ружиле збиљу с наром у руци дошлог госта.
Неће у заборав, да цеде дреновину свикле
Не избијају из главе, вуку је на дно воде
И вештиче се из заумних шума изникле.
Роваре по сну, вриште ти преко рамена
И буде ноћ из које се, која никако да оде,
Једвице извлачиш испод воденичког камена.
Каква беху збитија такви после и снови
Онога вазда у збегу или на нишану,
Кога и сопствена сенка вреба да улови.
Сећаш се свега, понајмање лепих ствари
Што оскудне никада не зацеле рану
И њих би да заскоче вилени помељари.
Димитрије Николајевић

80

22А Галаина Очврсла
Велика Мајка Оливеира, свако вече, из клупка племенског, одвајала
је заплетене душе и тела вила планинлица и пропуштала их кроз
узану ушку Игле ђерданизаљке. Потом би отварала врата
оносвета и слала их на починак. После тога проводила је у
молитви неколико тренутака са Мицаком, мудрацем, учитељем
вила и вилана, који је живео у осами у оближњој пећини, а онда би
и сама укорачила у Виланију.Тако је радила вековима. Била је
веома поуздана са беспрекорним осећајем дужности. И имала је
пуно, пуно љубави и стрпљења, са својим сестрицама. Умела је
увек да развеже вилинске чворове и расплете тела и косе, ма како
се сплеле.
Никада се није љутила, никада није подизала глас прекора, никада
није вређала, никада није осуђивала, и никада јој осмех, нежни,
заразни, смирени, није силазио са лица.
Једне ноћи играле су вилинско коло на гумну у Осоју тијањском,
када јој се опет пожалио њен брат Жарко, црвени вилан са
Вилиних вода. Он је од рођења био заљубљен у Галаину, тамнооку
лепотицу дуге црне косе, дугих ногу, танког струка, меденог гласа,
знатижељних очију. Јадао се, понекад, својој сестри Оливеири.
Она му није могла помоћи, јер виле исказују своја осећања лако,
без устручавања, без посредника. Али Галаина није показивала
никакву жељу да се дружи са виланима. Осећала је да је вуче
нешто неодређено, нешто јако дубоко, али непознато. Све чешће
се одвајала од групних забава својих саплеменица, све чешће је
желела да буде сама. Тако јој се појавила жеља да крене путем
којим су прошле неке њене претходнице, о чему се причало на
вилинским забавама. Наново и наново, узбуђивала ју је повест о
Танији.
Те зоре, Велика Мајка се намучила да друге виле одвоји од Галаине.
Потом је Галаини дуго чешљала црну косу виловницу, помогла јој
да се усправи на дуге вите бршљан ноге, и усмерила је ка Пролазу.
И тада милосно срце Велике Мајке Оливеире снажно залупа од
узбуђења, а очи јој испунише цаклице. Некада давно, давно, ово је
доживела са Танијом. Галаина је толико очврсла да није могла,
81

није могла, кроз Иглу да прође! Галаина је толико очврсла да није
могла кроз Иглу да прође! Галаина је остала испред Игле! Галаина
је остала у овосвету.!
Тренутак н е п р о л а ж е њ а кроз узане уши Игле ђерданизаљке,
тренутак п р о м е н е стања свести!

Проживи!
Проживи!
Ако си мртав
Како ћеш знати шта су
Љубав, Сврха, Суштина, Извор?
Како ћеш знати
Прапочело свих прапочела?
Како ћеш знати
Жижу свих жижа?

82

23 Где зову боје ове
Модро небо затвара капију.
Војници марширају кроз време.
Духови уморних лица,
згрчене вилице и леденог даха,
опсене убијају и оне без страха.
Сиве кошуље с мрљама од крви
миришу на битку.
Историја трули.
Распадање у завршној фази.
Још један мршави дан је на стражи.
А ти ми реци, молим те, кажи:
где зове музика ова,
где зову боје ове?
Стихови пали су на наша леђа.
Подршка крхка и то ме вређа.
Путујем даље сломљене кичме,
погнутих руку, па ме одбаци.
Гурни ме, драги, на првој траци,
и путуј даље, не осврћи се.
Нева Бојовић

83

23А Црвени вилан
Оливеира, Велика Мајка вила планинлица, погледа према небу,
сада већ разбељеном. Увек је од неба добијала утеху и снагу и
немуште одговоре на све непознанице. Небо је извор непресушни и
непрекидно шаље, шаље непрекидно, мудрице стрпљивцима, кроз
знаке разнолике.
- Постала си слична Танији пре него што се она на осаму и дуго
чекање на Потоку одлучила, - уздахнула је забринуто и загонетно.
-Постала си слична Танији, постала си слична Танији, постала си
слична Танији, - шапутала је. Та реченица је, касније, постала
силница и соколица и песма у свету вила планинлица, и групно је
понављана на великим свечаностима.
У том моменту дошао је и вилан Жарко. Он је одавно сам живео у
Клисури понад Манитог вира и успешно се бавио виланским
живописом. Повиланила га је помисао да ће Галаина, можда,
обитавати негде у његовој близини. Био је спреман да јој понуди
своје просторе и своје срце. Но, Велика Мајка је пресекла сваку
неизвесност и губљење дејста, и одлучила да сви заједно оду у
пећину код Мицака Мудрог да се посаветују и помоле.
Мудрац Мицак, Велика Мајка Оливеира Младолика, Галаина
Очврсла и Жарко Брат Црвени, били су у дубокој, дубокој
молитви, када су нагло постали свесни да више нису сами.
Погледали су знатижељно, помало и уплашено, у тамни лик који
се оцртавао на улазу пећине. Истовремено су помислили да је то
Дух свих вила. Дух вила је рекао:
- У свачијем животу дође тренутак преламања, тренутак одлуке.
Човек није више задовољан уобичајеним животом и тражи
нешто више. То је закон духовне еволуције који спава у духу и
генима. Тада је важно донети одлуку и усмерити своје срце ка
вишим циљевима. То се зове спремност за духовни развој, духовни
Пут. У том трену, спремном ученику, Милостиви Бог шаље
помоћ. Тачније речено - спреман ученик препознаје помоћ коју Бог,
у облику тисуће и тисуће знакова, н и к а д а н и ј е н и
п р е с т а о да му шаље.
84

24 Љубав је водила њих
Песма покорна
Није постојала као Троје
Они су своја Тројства
Стопили до капе
Која је могла
Тако неприметно
Да се измигољи
Са овога света
До чела неког сељака
И постане кап
Његовог зноја
Којим он роси Земљу
Чинећи је плодном
Дајући јој живот
Као да се Васељена
Скупила у једну тачку
Временске капије
Су се отвориле
Ту они - оне почивају
У Светлу
Где дух душа и тело
Једно су не троје
Ту где нађоше се
Ко је кога водио?
Не они нису водили Љубав
Љубав је водила њих!
Наташа Делић Првоотијањена

85

24А

Дух вила и вилана

- Посматрам вас дуго овде у пећини, - наставио је Дух вила. Ваша вера је дивотни пример свим иним у свим васељенама.
Прави пример како се треба предати Милости Неизмерној.
Снажна вера све може, све што је добро. Она је неопходна на
духовном путу. Своју Веру преведите смело у Н а м е р у - обавезу
и усмерите на циљ, највиши. Сваки други циљ је степеник са кога
се може пасти, и стога је опсена у суштини. Усмерите се на циљ
највиши и идите, идите до краја, идите без задржавања!
- Велика Мајко, Леполика, Младолика, доста си служила
сестрицама. Сада си на врху који виле могу достићи у свом свету.
Не буди напета на циљу. У свету људи твоје способноти ће доћи
до изражаја. Стараћеш се за здравље и усмерење деце, својим
напредним промислима. Околину мењај снажним личним
дејством и осмехом, широким. Осмех отапа, сваку крутост осмех
отапа, у свим васељенама!
- Ти ћеш, Црвени, радити са Анак Шивом Анак Шивом, Витезом
Праисконог Реда. То је Божији поклон. Он ће те научити
упорности, мудрости и мушкости. Мушкарци и жене су
равноправни пред Богом, но жена треба увек да буде жена, а
мушкарац - мушкарац. Р а в н о п р а в н о с т је сасма блиска
Једности. Сликај са сунчевим зрацима, сликај са морским
таласима, сликај са зрацима љубави.
- Галаина Знатижељна Очврсла! Ти си бисер који само виле могу
да изнедре. Коврџица косица - најбоља пријемница. Изоштри вид,
изоштри у-вид, изоштри у-слух! Изоштри, али остани танана,
лагана, нечујна, али ни мало спора, ни мало спора. Буди јака као
ива на ветру, као бели ждрал у сну, као оро у висини, као славуј у
низини. Дотакни све заспале струном, лакшом од памучне нити,
жешћом од грома, жешћом од струје виле језеркиње!
- Мицаче Мудри, Стрпљиви! Ти си вилама неопходан. Остани у
осами и настави молитве. Молитва је т в о ј Пут! Из бића
молитвених лава истиче! Унеси и узнеси се јасно и прецизно. Ако
смушено тражиш, смушеност ћеш добити. Захваљуј, захваљуј
86

Богу н е п р е к и д н о! Захваљивање је највећа молитва. Кроз
такво разумевање Истине стићи ћеш на циљ. Твој пример ће
служити тражиоцима истине као доказ да у Тијанију могу стићи
и електрична, бестелесна бића, која имају исправну поуку.
Онда их је Дух вила погледао још једном својим тамним дубоким
очима у које се није смело погледати. Трен касније нестао је као
зора када јутро сине. Успели су да виде његово витешко одело и
плави одсјај мача, мача етеричног. Онда су запевале птице
јутарњице, птице сунчице, нежнице, птице буднице.
- То је Мансанман - рекла је узбуђено Галаина, што је Црвени
намах, тапшући, потврдио.
- То смо ми, ми, ми! - у један глас крикнуше Оливеира Леполика и
Мицак Мудри. Небо може да потврди да им уздаси и крици никада
више неће бити мукли и чађави.

Бајање
Ој, Месече, ратниче,
не лови рибу и ракове,
већ разбуди сва заспала срца
и отклони нам д а л к о в е!
Ој, Месече, ратниче,
завири јој у прозоре,
отвори јој срца трезоре!
Ој, Месече, ратниче,
у Тијању саборниче!
87

СВЕТО ДРВО
(наставак)
IV. Први принципи
Оно што следи је кратак преглед неких од важних учења Светог
дрвета. Свако од њих је капија кроз коју се закорачује на једну од
стаза. Путнику преостаје само да закорачи кроз капију и отпочне
путовање.
1. Целовитост. Све ствари су међусобно повезане. Све у универзуму
је део једне целине. Све је на неки начин повезано са свим осталим.
Могуће је разумети нешто само ако можемо да разумемо како је
повезано са свим осталим.
2. Промена. Све у креацији у стању је сталне промене. Ништа не
остаје исто осим низова циклуса промена. Једно годишње доба прати
друго. Људска бића се рађају, живе своје животе, умиру и улазе у свет
духа. Све ствари се мењају. Има две врсте промена: спајање (развој) и
распадање (дезинтеграција). Обе врсте промена су потребне и увек су
повезане једна са другом.
3. Промене се одвијају у циклусима или по шемама. Оне нису ни
случајне ни насумичне. Некада је тешко схватити како је једна
одређена промена повезана са свим осталим.
Ово обично значи да нам наша тачка гледишта (ситуација из које
посматрамо промену) ограничава способност јасног погледа на
ствари.
4. Видљиво и невидљиво. Физички свет је стваран. Духовни свет је
стваран. То су два аспекта једне реалности. Ипак, закони који владају
сваким од њих су различити. Нарушавање духовних закона може да
утичена физички свет. Нарушавање физичких закона може утицати
на духовни свет. Уравнотежени живот је онај који поштује законе обе
ове димензије стварности.
5. Људска бића су духовна исто колико и физичка

88

6. Људска бића могу увек да стекну нове обдарености, али за њих се
морају изборити. Стидљиви могу постати одважни, слаби могу
постати смели и јаки, неосетљиви могу да науче да воде рачуна о
осећањима других, као што и материјално оријентисана особа може
да стекне способност да се окрене својој унутрашњости и слуша свој
унутрашњи глас. Процес током кога људска бића развијају нове
квалитете може се назвати ''правим учењем''.
7. Постоје четири димензије ''правог учења''. Ова четири аспекта
природе сваке особе се одражавају у четири главне тачке живота. Ова
четири аспекта се развијају коришћењем воље. Не може се казати да
је особа нешто научила у целости и уједначено, уколико нису све
четири димензије њеног бића укључене у процес.
8. Духовна димензија људског развоја може се разумети преко четири
повезане способности.
Прво, способност поседовања и одговарања реалностима које постоје
у нематеријалном смислу као што су снови, визије, идеали, духовна
учења, циљеви и теорије.
Друго, способност прихватања тих реалности као одраз (у облику
симболичке представе) непознатог и нереализованог потенцијала да
се уради више или другачије или да се буде другачији него што јесмо
у садашњем тренутку.
Трећа, способност изражавања ове нематеријалне реалности
коришћењем симбола као што су говор, уметност или математика.
Четврта, способност употребе ових симболичких израза као водича
будућих акција – акција усмерених ка тражењу путева да се оно што
је виђено само као могућност претвори у живећу ствар.
9. Људска бића морају бити активни учесници у откривању својих
сопствених потенцијала.
10. Врата кроз која сви морају проћи ако желе да буду другачији него
што су сада, јесу врата воље. Особа мора да одлучи да крене на пут.
Овај пут чека са бескрајним стрпљењем. Увек ће бити ту за оне који
одлуче да њиме крену.
11. Свакоме ко отпочне пут саморазвоја (односно ко се обавеже и
затим дела у складу са тим) ће бити дата помоћ. Појавиће се водичи и
89

учитељи, као и духовни заштитници који ће посматрати путника.
Путник неће бити суочен ни са једним испитом за који нема снаге да
га положи.
12. Једини извор неуспеха на путу биће путников сопствени неуспех
у праћењу учења Светог дрвета.

Пробудимо се
Једна је Земља
један је свет
исти је дах, иста је крв
*
Птице и облаци
сунчеви зраци и капи кише
не познају међе
Превод књиге и хаику
Катарина Прокић
(Наставак у књизи ''Плави Грал'')

90

25 Јасика
Корен јој дубок
До срца земље досеже
И куца оним топлим
Заједничким срцем
Мајке Земље
Меке топле богате
Лишће јој узбуђено
Трепери
Она ниче
Она расте
Она буја у себи
Својим соковима
Стидљивог стабла
Грана разузданих
Уздрхталих
Кора јој мека
Од чекања...
Ветром размажена
Кишом обљубљена
Громом оплођена
Да плоди и рађа
Вековима...
Јасика, кажеш, на мене личи?
Милица Мартинов

91

25А Ране вида Оанде Велики
Рањени витез Оанде Велики добро је издржао прву операцију. На
клинику је примљен као тежак, претежак случај. Трећи хирург,
искусни доктор Ил-адин Ил-ас, који је оперисао стотине људи,
дао је свој глас да се операција не ради, јер су ране изгледале
неизлечиве, а звук срца није се назирао. Можете замислити у
каквом се стању налазио Оанде, када је тако искусни хирург био
против операције. Но, нови шеф тима хи-рур-шког, др Адата, и
његова заменица, др Лиана Калва, категорички су били за хитну
операцију. То је био велики, велики испит из струке за
новопримљене шефове, које је н е к о, н е д а в н о, поставио на
чело најстручнијег тима у целој болници. Оперисати, мртвог,
скоро мртвог човека! Шта ако операција не успе? То би им међу
колегама нанело огромну стручну штету. Хирурзи су осетљиви,
осетљиви, преосетљиви, преосетљиви људи, су-јетни, и сви мисле
да су најбољи. Нико не воли да му се противречи, противречи,
посебно они. Они воле да је по њиховом.
Др Лиана, хитно позвана, оперисала је лако и са задивљујућом
брзином. Дивио јој се и др Илас. Тај честити човек и стручњак,
оценио ју је после првог реза. Још више га је задивила упорност др
Адате који је, непрекидно, испод носа Оандеа Великог држао
мирисну испарљиву течност, а повремено му на језик укапао
матичне капи – из мртвих враћалице. Десну шаку није скидао са
теменог жив-вира рањеника. Овакав поступак класични хирурзи,
и не само они, називају алтернатива, и одлучно, чак и сурово, му
се противе. Нису нашли бољи израз из пакости, мада знају да те
методе воде порекло из свеопште свести, из дубине чисте
мудрости. Ћутали су јер је то радио њихов нови шеф. Још му не
знају нарав, па нису јасно заузели страну, а и било је нешто у
његовим очима, било је нешто у његовим очима, његовим очима...
Огромна је снага устаљених, бајатих мишљења. То је заглављење
које може врло, врло дуго, да зауставља развој науке и продор
друкчијег, исправнијег начин размишљања. Нарочито је опако и
опасно када га гаје институције као што су академије,
факултети, а прихвати правосуђе, кроз законе и праксу, и, на
крају, полиција, као безокоуши извршилац. Па још када удруже и
92

помешају своја знања, мишљења и надлежности. То се тада зове оваплољење идеје мрачњаштва из Средњег века, које делује слепо,
слично стампеду. Такав неискон осудио је и однео толико генија.
Идеје мрачњаштва и идеје светла оваплоћују се истовремено и
наново се боре све док идеје све-тла не однесу коначну победу. Али,
и по-беда је оп-сена!
*

Постојање је -Једно
Ово је духовни свет
Другога света нема
Ал' има опсена!

Променљиво време
Океан капи једне
Пао ми је на чело
Моје чело ће сада бити
Аеродром за сунчеве зраке
То није писта ''на''
Већ ''кроз'' коју се слеће
Борка Љешковић
93

26 И стетовирана пустиња
И запамтите у дан свог и з л а с к а
Моје речи записане на длану велике в о д е
Чека вас тежак пут кроз п у с т и њ у истине
Која боли јер видећете својим невидљивим оком
Свет онакав какав јесте
Пун лажи и обмане дубоке мржње
Којој је т е т о в а ж а циклонске з м и ј е знак
И болеће вас све то
Али доћи ће дани
Кад ће вам искре лепоте
Давати крила и летећете
Свака н е п о в е з а н о с т са вашим исконским бићем
Чиниће вас слабима и водити у п р е с п и т и в а њ а
Милица Љешковић

26А Животворне капи
94

После дуге, дуге операције др Адата је остао поред витеза целу
ноћ и још један дан. Друге вечери заменила га је др Лиана. И она је
наставила лечење са тајанственим капима др Адате и
подешавала апарате. Они су поред болесника непрекидно
дежурали неколико дана. Када је Оанде Велики оживео и
пропричао, у дежурства се укључио и трећи хирург др Илас. Он је
заслужан што су приче витеза Оандеа Великог остале записане.
Он је и обелоданио да Витези Праисконог Реда заиста постоје, да
се налазе негде у нашој близини, само треба имати спремне
осетилице и с тим се су-очи-ти. Наравно, пазите и на своје
понашање! И срећа је што је то баш др Ил-адин Ил-ас урадио, јер
у његове приче нико неће посумњати.
- Дакле, наставио је да прича Оанде Велики, после мог срећног
пријема у Мансаманов тим одабрано одабраних у оносвету,
саслушали смо његова упутства упућена целом тиму и сваком
појединачно. Да сам тада схватио к о је он и ш т а је причао, не
бих се ни упуштао у пустоловину у овосвету, са Самурајима
Другога Реда, и не бих издао Мансамана. Када се сетим шта се
дешавало код Агатона у Егодрагу и како је текла битка против
првог ратника Витеза Праисконог Реда, ухвати ме страх
праискони. Ја ни сада не разумем шта се десило ког Агатона!
Осећам и знам да нисмо победили, иако сам видео Мансанманово
тело како беживотно лежи избодено на седамдесет и два места.
Тада сам видео и био сигуран да је Мансанман мртав, а сада
с т р а х о с е ћ а м његово присуство. Можда је то његов дух, а
можда ја више и не размишљам нормално. Можда су ме ране и
близина смрти померили!...Ко је овај доктор Адата? Ко је
Мансанман? Како му је право име? Шта се с т в а р н о десило у
центру света, код Агатона?
Шта се с т в а р н о дешава нама свима с а д а, с а д а?

95

Питам пипам
П и т а м Водеан:
Где ти је прошлост?
Питам Небо:
Где ти је будућност?
П и п а м Вечност:
Где ти је време?
Питам Простор:
Где су ти међе?
Питам Праизвор:
Где ти је извор?
Пипам Живот:
Где ти је смрт?
Питам Себе:
Где ти је сећање?
Питам Тебе:
Где нам је љубав?

27 Опонашање
96

Дах губи облик
У ожиљцима сећања
Постаје хладно
Појављује се древна бол
Отпочиње
Сан јата
Које се креће ка топлини
Све пробија дубоко у земљу
Јавља да је стигло време мисли
У бакарној ноћи откривам
Нову звезду
Живело бесциљно рађање!
Горчина изговорених речи
Зачепљена је у грлу
Меша се са укусом киша
Болујем од тога
Чудна бољка
Одузима обличје
Говорим о путовању
Александра Илић

27А Гордана - сан

97

Један човек, елегантно и спортски обучен, ходао је лако и гипко
стазом испод Калемегдана према цркви Свете Петке. Враћао се
са ногометног терена на Дорћолу. Био је врло, врло задовољан
игром Малог Шиве, десног слободњака домаћег тима. Посебно је
био задовољан његовом брзином и прегледом игре, тачношћу
додавања лопте, мирноћом и жестином у акцијама, муњевитим
продорима по десној страни. Уживао је у његовој игри и
непрекидно га пратио, из утакмице у утакмицу, из живота у
живот. Мали Шива Мали Шива је син његовог великог пријатеља
Анак Шиве Анак Шиве, Витеза Праисконог Реда, који му је
успешно чувао леђа у хиљаду битака овога и онога света. Један
другоме се спасили живот небројено пута. И у бици код Агатона,
Велики Шива ће стајати у сенци свих сенки, иза опсене свих
опсена, иза Оливеира Страшног, иза Оандеа Великог и иза
Маирије. Он ће стајати и иза Санлаиле Невидљиве. Он ће
стајати и иза Санлаиле Невидљиве!
- Мали Шива је за велики тим и за Великог Мајстора, -размишљао
је. - Има знање, има храброст, нема стрпљење. На овоме треба
радити, иначе...Онда је, тик поред стазе, приметио пар
стреличара и меко им пришао. Пратио је младу девојку, етеричну
мршавицу, како држи лук и стрелу и како циља. Звала се Горда-на
По-по-вић. Блага гордост њеног имена поповала је стрелама. С
њом је био танани господин благог и бледог лика. Били су пар у
животу и стрелишту. Он је био нешто бољи стрелац од ње.
Горда-ни-не стреле су погађале близу центра, близу центра,
никако у сам центар. Стреле су јој биле стидљиве.
- Још затегни лук, смири дах и мисао, не мисли на циљ, смири дух,
-рекао јој је тајанствени господин. - Не мисли на циљ, не мисли
на циљ, не мисли на циљ!
Њене стреле су погађале још даље од центра. Почела је да кипти
од беса. Када су бес и немоћ достигли врхунац, муњевито се
окренула и грубо угурала лук и три стреле у руке господину и
рекла:
- Држите ми слово!

98

Сами гађајте, па да видимо те ваше савете!
Најлакше је другога саветовати!
Саветници и критичари не знају ништа сами да ураде,
већ само причају.
Сами гађајте! Сами гађајте!

Су–тра
Сакупи снагу
Усмери мисао - целу
Пoвуци лоук
До краја темена
У тунел - у бездан
Одапни стрелу

99

28 Постанимо једна душа
Зашто се најлакше срећа окуша
Ако се споји тело и сродна душа?
А ја желим да се само душе споје
Јер само оне изван свега постоје.
Изградимо живот по осећањима душе
Која ни искушења не могу да сруше.
Све што се заснива на потребама тела,
Има дуготрајност као одабрана одела.
У моменту куповине све је у моди
Па и први додир тела најчешће годи.
Као што мода захтева ново одело,
Све се кроз промене у недоглед свело.
Ако се само наше душе споје,
Ту нема, штс је моје, а шта твоје.
Оне само у љубави постоје
И стварају све дугине боје.
Обојимо чашу предивним колоритом.
Бићемо спремни пред сваким испитом.
Ако су боје природне и постојане,
Све наше тековине биће дуготрајне.
Милосава Гаћиновић Сташевић

28А Ново-зен мајстори
100

Човек је мирно затегао лук, скоро не гледајући циљ, и одапео три
стреле, једну за другом, и спустио лук. Циљ није ни погледао, циљ
није ни погледао! Не чекајући да вижљица нешто каже, стао је
испред циља, подигао руке изнад главе и рекао Гласом, Гласом од
праискони:
- Гађај у моје срце! Затегни лук до краја. Спој свој дух и моје
срце. Спој свој дух и моје срце. Свој дух и моје срце. Тааако,
таако. Одапни!
Одапела је не размишљајући. Видела је да је стрела погодила право
у срце, и, сломљена, пала пред ноге човека са пунђом, пала пред
ноге човека са... Имала је хиљаду питања, али није стигла ни једно
да постави, јер је непознати, као да јој је погађао мисли, нагло
почео да прича:
- Да, био сам један од тринаест Самураја Првога Реда пре триста
година. Тај ред више не постоји. Из поштовања према њима, нови
самураји су тај ред прогласили легендарним, а сами су основали
Други, Трећи ред. Касније су млађи самураји из ових редова
постали љубоморни на легенду, па су почели свуда да траже
Тринаесторицу првих. Млади желе да руше митове, да се доказују.
То је вечна прича, прича вечна.
Сада си схватила с у ш т и н у циљања, гађања.
Циљ је у Духу, Дух је на циљу.
Задовољићу и твоју радозналост у вези пале стреле. Испод одела,
уз само тело, увек, увек, носим танку витешку одору од непробојне
коже јелена једнопотезца. Не само да је непробојна, већ је
прилагодива свим спољним условима. Лети хлади, зими греје. То је
посебна прича.
Сада бих, Гордана, желео да ти честитам на успешно
положеном испиту за ново-зен мајстора. И теби, докторе,
честитам на положеном испиту. В и д е о сам да си схватио
суштину гађања и в и д е о сам да си и ти погодио у моје срце.
Својим деловањем у животу и храброшћу да изнесеш и друкчија
мишљења од званичних, и да их одбраниш, заслужио си ово звање
и раније, много раније.

101

Ово мајсторство, Гордана-сан, помоћи ће ти у лечењу
истобољетицом, слично са сличним, којим ћеш се, ускоро,
бавити. Нема писане дипломе, али ће вас сваки Мајстор
препознати, посебно Витези Праисконог Реда. Прави Мајстор ће
вас препознати, не сумњајте! Сачувајте сломљену стрелу, две
расцепљене стреле и једну целу. То је мој поклон вама, за сећање,
ако је сећање уопште важно.
Будите благо-словени т р и с т а пута!

Мир-и-јади световa
Сваки мудрац
и свака бена
живи у свету
с в о ј и х опсена

102

29 Песма бесконачне Љубави
Свет је моје радосно Игралиште.
Свет је моје Срце Светлости.
Свет је моја Рука која даје.
Свет је Кап моје Љубави.
Свет је мој Врт Изобиља.
Свет је моја Нежност Бескраја.
Свет је моје лепо Двориште.
Свет је моја Кућа чуда.
Свет је мој чудесни Сан.
Свет је Тајна моје Тајне.
Свет је Тело моје Радости.
Свет је Дамар моје Жеље.
Свет је Покрет моје Воље.
Свет је Трептај мога Ока.
Свет је Светковина моје Милости.
Свет је плес Живота.
Свет је Поклон над поклонима.
Свет је моје Божанско Приношење.
Свет је моја света Служба...
Волите Ме – волећи Га.
Волите Ме – волећи Се!
Петар Шумски

29А Авет кружи
103

Видео сам своју пријатељицу Јелену В. , жену које има, жену које
има, које има, које има, има, има, и причао с њом о стварности,
стварнијој од мача, а нестварнијој од пене од опсене. Јелена В. је
Витез Праисконог Реда, која је Мансанману, као чланица првог од
дванаест тимова одабраних, отворила пут ка остварењу првог
искона из сто четрдесетчетвороструког неповратног искона. Без
ње не би био могућ подухват који су остварили Витезови
Праисконог Реда завршном битком код Агатона у Егодрагу.
Сада Јелена В. ради у једној државној установи. Ради заједно са
општинским службеницима из једног времена које не постоји.
Они су, духом, у том времену, само им се тела незграпно вуку
тамо- амо по садашњости.
Општински службеници раде по многим недореченим и тупавим
законима, који, вероватно намерно, нису у складу са здравом
памећу, а о складу са Божјом Промишљу нема ни речи. То је
прича о сналажењу и шићарењу људи који су, најврловероватније,
некада били живи. То су авети. Авети су посебан народ који нема
државу, али има интересе. Имају своја станишта у облику малих
резервата - аветињака. Дању раде на тумачењу и спровођењу
непрописа, продајући своје ситне душе и дозволе за градњу, или
неке друге дозволе, а после поднева и увече обрачунавају своје улове.
Када се улов нагомила, набављају веће и модерније возило, или
проширују стан за још једну или две стамбене јединице, или
набављају најбољи рачунар са прикључцима, или мобилни телефон
за децу, последњег издања.
Онда долази нови радни дан. Треба бити на опрезу, правити мудро
дуге редове у ходницима или испред шалтера, одуговлачити са
издавањем решења и дозвола, ширити пипке и аветињске мреже.
Авет кружи, аветињу нову стално ствара и одржава, време и
животну радост људи у аветињак одвлачи. Тако теку дани и
векови аветима. Али, авај! понекад се догоде непредвиђене
ствари! Овога пута непредвиђена ствар се зове запослење Јелене
В. у њиховој средини. Бритак неподмитљив ум Витеза
Праисконог

104

Реда, у трену, брзом као сев Мансанмановог мача, схватио је целу
игру и све планове и планчиће авети.
И они су схватили у трену и потрчали, куд који, ко хијене пред
лавицом, ко кокоши пред соколом, ко мишеви пред змијицом.

Немамо времена
Када пријатељ оде иза дуге,
то нас жестоко тргне из дреме.
Да одамо почаст мртвацу,
лако нађемо време.
Онда се враћамо стезном дому,
на место одакле нас пренуо,
и несмањеним јаром циљамо
своје ближње, себе и своје даљње.
Опет ћемо имати времена
када чујемо да је одлучни неко
на прозрачни пут кренуо.

105

30 Играј, змијо, играј Шиво!
(Посвећено Анак Шиви Анак Шиви)
Мансанман скочи на леву ногу
Рукама заигра у четири смера
Из корица извади мач етерични
Десноруком игром праисконом
Покреће Стваралаштво Искона
Игром покреће Искон Стваралаштва
Игром покреће Стваралаштво Ствараоца
Игра рас-тапа сненост предака
Растапа тамну грозничавост бића
Ствара-очево Стваралаштво
Обузе Мансанмана Оствареног
У лику наранџасте змије
У лику змије наранџасте
У лику наранџасте змије живота
Играј змијо, играј Шиво!
Песма свих праискона
Проискон праискони проискон
Проискона свих песама
Стваралаштво скида маску обузетости
Прихвати Игру Велики Шиво Анак Шиво!
Играј Анак Шиво Анак Шиво!

3 0 А Тринаест величанствених
106

-На збору одабрано-одабраних, наставио је да прича витез Оанде
Велики, Мансанман је шифровано изнео план нашег дејства у
овосвету. Потом се обратио сваком од нас посебно. Најпре ћу
испричати скраћену причу тог обраћања, а потом и целу причу,
баш како је то и он урадио. Видећете како га је било тешко
разумети т а д а, а како га је лако разумети с а д а. Прозорљивост
од искона...
- Подучићеш их умешности прикрадања иза сенки, и умешности
проласка кроз зидове.- рекао је Анак Шиви Анак Шиви. –
Подучаваћеш их како да решавају мртве углове, неодређене осећаје
и зачепљења бића. Нека твој заклон буде њихова опсена. Уђи у
пећину, уђи у пећину! Напусти битку кад згаришта утихну,
напусти не журећи.
- Сама разреши агонију ега и успеха и расцепљеност антене, рекао
је Видници Пламбери. –Ма-нуел ти мењам у Ману-ел! Изда-ја,
изда-ја! Су-ров-ост, суровост... Није лако живети разапето, није
лако. Мењам ти име и судбину!
Чекају те велики успеси. Размисли шта ћеш са њима.
- И твоја антена је удвојена, рекао је мени. - Оно, чиме нападаш,
са-влада-ће тебе. Ја сам међу живима у Тииијању, одувек и сада.
Погледај испод јаjaстог спомена од камена. Дошао си... Очи, очи...
Онда иди у тишину!
- Посеци опсену ударцем свих удараца, рекао је Аранђелу Румених
Облака. -Облак, гле! гле! кабло праисконо! Ми и Древни битишемо иза Речи
- Мрежу баци иза мојих леђа, на сенку варљиву, рекао је Буљубши
Златном.-Ту се крије Невидљивко, астрални.
Буди смирен, потпун. Снага усмерења!
- Затегни Лоук до праискони, рекао је Благоју Ариљцу,
- у-смер-и, остани за тренутак ван времена, и одапни
етер-ичницу! Само јед-ну! Ти стрелом...
107

- Изађи из лавиринта своје душе и повуци мач истанчани, рекао је,
уз осмех, Сабини Сијено. - Буди бржа него икада! Буди бржа него
икада!
- За-уста-ви први ударац, рекао је Драгону Пламеном. - И други. То
је најтежи део битке. Изненађењу њиховом неће бити краја!
Изненађењу неће бити краја!
- Кад се Ти-ја-надо, снажни, приближи, почео је Агатон, рекао је
Вили Малој. – Укључи струју и позови језеркиње. Моје тело је
живо, живо, живо!!!
- Сеци планине и васељене лажи, рекао је снажно Ил Конему
Пилтоку. - Тешки мач нека грми, грми, грми... Ти си ми ослонац и
камен темељац.
- Пегаз шири своја бела крила, а прати га краснопојка вила, рекао
је Суђају Пегазу. – Покрени, покрени небеске лавове, са великом
каматом добићеш дарове.
- Златоткоса, Златногрла, - рекао је Ананди Вавилонки.
- Када писне Јеленопотезац, рашири осмех до ивице света. ТадА
Мансанман неће више бити мета!
Онда је Мансанман сасвим сужено погледао у п р а з н о поред
Анак Шиве Анак Шиве и лагано, лагано рекао:- Игра је створила
Васељену, Иг-ра ће до-бити бит-ку код Агатона. Тако невидљиви,
тако измењени, оперисаћемо рањенога, бол-нога. Тако невидљиви
ствараћемо видљиво.
С а д а разбирам да је то говорио Санлаили Невидљивој, својој
вечној пратилици, која је за Самураје незнаница.
С а д а знам да је и још један невидљиви ратник био ту. То је био
Сурђон Велики Играч, Мансанманов млађи син из једног живота,
учитељ ратничких вештина, који је у тајне тајни увео више од
стотину Витеза Праисконог Реда...
Чак ми се с а д а чини, ако сам сасвим при свести, да сам, скроз у
углу, осетио још нечије присуство. То би могао бити
Мансанманов старији син Надзевз Штит Штит.
108

Ох, ох, Боже, ту је сигурно био Надзевз Штит Штит!
И чини ми се да сам в и д е о мудри дух некога ко је дошао из
будућности, посматрача овог искона, неко кога само Мансанман
познаје и са ким ће преузети још веће подвиге. Ох, шта говорим!
Боже, спаси ме од лудила!

Клањам се учитељу
Изабрао сам пут ка врху Вода,
пут јаких вртлога, врења,
пут других и дубљих значења.
Ох, како си леп, Господе!
Хвала што си ми кроз миље,
шапнуо да у свијему
познам учитеље.
Са бескрајном љубављу и благошћу,
клањам се сваком живом бићу.

109

31 Преображење
(први део)
Узе Исус са собом Петра,
и Јакова и Јована брата његова,
и изведе их на високу гору насамо.
И преобрази се пред њима,
Те засија његово лице као Сунце,
А хаљине његове посташе беле као светлост.

ПРОБУДИ СЕ - ВЕРУЈ У СЕБЕ
ЗМИЈСКО ЛЕГЛО је УТВРЂЕЊЕ бића
На дну кичме је семе за САЛОМИН ПЛЕС
Пут горе - доле не дотиче СОПСТВО
Сваки успех је само опсена животне бине
Као и васцела КЊИГА СУДБИНЕ

Иди пречицом иди пречицом
Каже ЧОВЕК ОД ЗНАЊА
Остави богатство, остави имања
ПУТ КРСТА постаће ПУТ РАДОСТИ
Ако промениш у г а о гледања

110

3 1 А (Тако (је, ће) говори (о, ти) Мансанман Остварени)
Свитак бр. 29.
.......................................................................................................................
.......................................................................................................................
.......................................................................................................................
.......................................................................................................................
.......................................................................................................................
.....
....................Не постоји закон деловања против
Љубави.......................
.......................................................................................................................
.......................................................................................................................
.......................................................................................................................
...
.........................Биће У-суд постоји. То су ваша дела.............................
.......................................................................................................................
.......................................................................................................................
..
.................................Господ нема
завршницу.............................................
.......................................................................................................................
.......................................................................................................................
.......................................................................................................................
.......................................................................................................................
.......................................................................................................................
.....
.................................................Лек направи од смеше свих
честица.......
Лек се прави на следећи начин: узми седам једнаких делова..., у
земљану посуду... Дигни обе шаке ка Небу..............................................
.......................................................................................................................
.......................................................................................................................
.......................................................................................................................
.......................................................................................................................
111

.......................................................................................................................
.....
..............Делуј и не обазири се. Бити кармички зависник је
болест....
.......................................................................................................................
.......................................................................................................................
..

32 Преображење
(други део)
ЖЕЉНА САМ ТЕ кликће душа срећи
Пази да те ДЕРАЧ не заведе
И да те са Пута одведе у Хеаг
Пази на сваки од мудраца ЗНАК
ИДИ ПРЕЧИЦОМ али НЕ СКРЕЋИ
Одбаци ЛАЖИ, ЛАЖНО СВЕДОЧЕЊЕ
ГДЕ ТИ ЈЕ ЉУБАВ а где ГРУДНА ЖЛЕЗДА
Отежај отежај отежај ТАС ЗАСЛУГА
Имај ТРПЉЕЊЕ, СТРПЉЕЊЕ
Из мртвила и д и иди у ЖИВЉЕЊЕ
Не можеш пребрзо у ИСХОДИШТЕ
Ако ТКАЊЕ СРЕЋЕ није лагано
КЛИТОРИС и НЕБЕСКА МАТЕРИЦА су Меру
112

Буди најпре витез на планини Церу
ДАМОКЛОВ МАЧ убада вертикално
Највећи циљ ПРЕОБРАЖЕЊЕ иште

3 2 А (Тако (је, ће) говори (о, ти) Мансанман Остварени)
Свитак бр. 54
.......................................................................................................................
.......................................................................................................................
.......................................................................................................................
.......................................................................................................................
.......................................................................................................................
.......................................................................................................................
...................................све остави због
Себе......................................................
.......................................................................................................................
.......................................................................................................................
.......................................................................................................................
.......................................................................................................................
....
……………………….обиђи разнобојне снове…………………………..
.......................................................................................................................
.......................................................................................................................
.......................................................................................................................
.......................................................................................................................
....
.........Ако тражиш Свевишњег зашто не одеш у Природу? И зашто
не погледаш дубоко у себе?........................................................................
.......................................................................................................................
.......................................................................................................................
113

.......................................................................................................................
.......................................................................................................................
.......................................................................................................................
.....
..................То је стога што се плашиш себе и не вилиш
себе...............
.......................................................................................................................
.......................................................................................................................
..
.......................................................................................................................
.......................................................................................................................
.......................................................................................................................
.......................................................................................................................
....

33 Олуја на језеру
Олуја у сумрак
Коју поруку носе
звуци и боје

Таласи снажни
у пену се претварају
на крају пута

Оштрица беса
тупи крајем живота
таласа моћних

Облаци сиви
журећи небом
тамом језеро боје

Дошло је време
прочишћења природе
и нас – јак пљусак

Светло и тама
на дан олује
- жесток дијалог

Олуја бесни
а као на клацкалици

Пред ветром
дрвеће се савија
114

у мени мир
Деца крај воде
деца у води
- покрет и живот

- моје су мисли чисте
Осматрам чекам
да острво заплови
- вежба стрпљења
И опет сунце
На води трепери сјај
и галебови
Катарина Прокић

3 3 А (Тако (је, ће) говори (о, ти) Мансанман Остварени)
Свитак бр. 71.
.......................................................................................................................
.......................................................................................................................
.......................................................................................................................
...
................................На углове постави
дивотане.....................................
.......................................................................................................................
.......................................................................................................................
.......................................................................................................................
.......................................................................................................................
....
................................Свевишњи никада не проклиње
никога....................
115

.......................................................................................................................
.......................................................................................................................
.......................................................................................................................
...
................................Човек сам себи прави магију.....................................
.......................................................................................................................
.
.................................. чувај се силесије
жртве!.........................................
........................... пази на ра-зум, пази на ра-зум!.....................................
.......................................................................................................................
.......................................................................................................................
.......................................................................................................................
.......................................................................................................................
.......................................................................................................................
.......................................................................................................................
..............................................виле
ливадарке.....................................................
.......................................................................................................................
.......................................................................................................................
.......................................................................................................................
.......................................................................................................................
....

34 Ждрал и Грал
Знаш ли намеру ждрала,

116

када на небу видиш
ждралова ред?
Знаш ли суштину Грала,
када испражњен пехар држиш,
уморан, испијен и блед?
Куда циља предводник ждрал?
Откуда му толика снага?
Како разазнаје смер?
Да ли заиста Грал,
са једном руком вага,
а у другој држи угломер?

34 А Тако (је, ће) говори (о, ти) Мансанман Остварени
Свитак бр. 108.
.......................................................................................................................
.......................................................................................................................
117

.......................................................................................................................
.......................................................................................................................
.......................................................................................................................
.....
Родност није бахатост
.......................................................................................................................
.......................................................................................................................
..
Астрал је јуродив, јуродивост је астрал
.......................................................................................................................
.......................................................................................................................
.......................................................................................................................
.......................................................................................................................
.......................................................................................................................
.......................................................................................................................
.....
Одбачени пут постижемо
.......................................................................................................................
.......................................................................................................................
..
Пази да се не заробиш у човечије
.......................................................................................................................
.......................................................................................................................
.......................................................................................................................
........................................имаш То изнад духовне линије на
челу...............
.......................................................................................................................
.......................................................................................................................
.......................................................................................................................
...

118

35 Г в о з д е н а

будућност

Као прошлог месеца
Као јуче к а о д а н а с
Непрестано пада киша
Њен звук заглушује бруталне твоје речи
Које падају по мени као ледени ексери
Забијају се у моју кожу и боле
Све то мирно подносим
Не користим никакве одбране
Јер тако ћу постићи отпорност
Већ видим своју будућност
Постајем гвоздени човек
Отпоран на све
Како изгледа срце гвозденог човека?
Под л а м п о м неке друге стварности
То питање је сувишно
Јер ... све се види много јасније
Гвоздени човек у гвозденом оделу
Смеје се старој мантри ''Б и ћ е д о б р о''
Милица Љешковић

35 А (Тако (је, ће) говори (о, ти) Мансанман Остварени)
119

Свитак бр. 132.
.......................................................................................................................
.......................................................................................................................
.......................................................................................................................
.......................................................................................................................
.........................................................разнаност
пустиње...............................
.......................................................................................................................
.......................................................................................................................
.......................................................................................................................
.......................................................................................................................
................................и не борави дуго на мајчином
пупку.............................
.......................................................................................................................
.......................................................................................................................
.......................................................................................................................
...
..................................................и Радост ствара-оца................................
.......................................................................................................................
.
.......................................................................................................................
.
................................................принцип
подстицаја...................................
.......................................................................................................................
.......................................................................................................................
..
Развиј осећајка у себи
.......................................................................................................................
.......................................................................................................................
..
Имај вредну руку да умилостивиш пролазнике света
.......................................................................................................................
.......................................................................................................................
..
У сваком трену провери да ли си догмаш човек
120

.......................................................................................................................
.

Слово о Певачима
За моје пријатеље, представљене и потписане у књизи, и песнике
уопште, Петар Шумски рече: ''Дато им је да буду пророци и видиоци
доба које долсзи, оног које никада не пролази... Дато им је да наслуте
Тајну, да певају о овом и другим световима, о вишим димензијама
стварности, чак и о највишој Стварности... Дато им је да додирну
искуство Једности и – то је све што им је дато. Делом свога бића они
заувек остају чврсто и болно укорењени у овом свету пролазног,
разапети између зова Вечности и загрљаја пролазности. Зато
песничко призивање Бесконачности, Љубави, Слободе има призвук
чежње жедних, којима је дато да виде, чак и кушају воду са Извора,
али не и да се њоме напију и утоле жеђ. Блејк, Рембо, Витмен, Песоа,
Антић... Готово Просветљени. Готово проклети.''
И заиста је тако. Песници виде друге слојеве истине који се не
откривају инима, говоре језиком који не мора бити свакодневни, а
често говоре језиком који сами морају да измисле да би објавили
своје визије. У свакодневном животу морају се суочавати са људима
од света и њима објашњавати истине за које су потребне песничке
очи. То је посебно тешко у тешким и смутним временима када
владају сиромашне главе. Човек треба да буде овде и сада, а песници
су телом у овој, а духом у некој другој димензији. Можда је то тајна
њихове разуђености, њиховог крста.
Овај избор песника, углавном непознатих или несхваћених, дошао је
и долази спонтано. Можда је Усуд, кроз мене, хтео да их потпуно
разоткрије. И можда је У-суд прави аутор ових књига, а песме разних
121

песника представљају његову игру, илустрацију у употпуњење мојих
текстова. Песме су дате у оригиналу, како су издате или
припремљене за штампу.

Нева Бојовић
Знам многе мртве што још су живи.
Многи су живи
ходали мртви, земљом,
пре настанка страха.
Рођени песник, Песмом привлачи Песму
Плакала у Кишу и Сунце, а свака суза
у стих се пре -тварала
У-истини има сто година искуства,
али јој се признаје с е д а м н а е с т
Херувиму поезије Бог је дао задатак:
-Пратићеш Неву Бојовић!
Необјављена збирка песама
'' Ж и в а ј е б и л а ж е н а т а''

Маја Марковић
Парче неба задржаћу за себе,
јер то је део мој и мојих маштања,
а све остало нудим људима широм света.
Узмите своје парче неба!
Најчешће борави у пределима и размеђама
у којима се укрштају душа и судбина
У Светлости су Мајини и наши истински
светови и тамо их песникиња тражи и живи
122

Тамо и овде за чисто срце су исто постојање
А у Светлости се опстаје и бива само Песмом
Трагави Песме отиснути су на путу ка Светлости
Светлост, Светлост – То је Маја, ми смо То
Збирка песама
'' П у т к а с в е т л о с т и ''
Ива Симовић
И сваком миљом
Сузе све јаче падају
Толико има ствари
Које на тебе сећају
Песме боје речи
Ученица основне школе
Писање савладала пре него
што је проговорила
У Тијанији светлој постоји изрека:
“Не пада ивер далеко од... “
Представник оних који су дошли,
који су дошли и који су ту
О њој ће се писати, писати
Необјављена збирка прича и песама
'' Н о ћ п р о т к а н а
т у г о м и љ у б а в љ у ''

Наташа Делић Првоотијањена
Као да се Васељена
Скупила у једну тачку
Временске капије
Су се отвориле
Ту они - оне почивају
У Светлу
Где дух душа и тело
123

Једно су не троје
Талентован сликар, рестауратор, песник
Најприродније се осећа када хода по дрвећу,
облацима, ветрима и међусветовима
Некоме Милостиви Бог удели пуну пунцијату
прегршт различитих способности
Пуну пунцијату прегршт способности удели
некоме Милостиви Бог
Храброст је њен магнет којим привлачи дарове
Необјављена збирка песама
'' ( О б а с ј а н о с р ц е м м о ј е с у н ц е с и ј а )''

Сабина Сијено
Реч је цвет
Утробе твоје
Пази шта причаш
Можеш завршити
Као букет
У једномдивном свету слободе и сна
Сабина је Витез Праисконог Реда
и с а д а је на ратничком задатку
У овосвету - завршила Ликовну
академију и Вишу туристичку школу
Стекла специфично знање источног живописања
Њено срце је сачињено од чистог пламена
Битише као слободни мислилац,
слободни уметник и као слободни . . .
С л о б о д а је њена снага којом привлачи изазове
Слобода и Истина...
Необјављена збирка мислица
'' М о р е о д ш к о љ а с а т к а н о''
124

Милена Циндрић
Васељена је толико велика
Ово овде је само кружић
Земља је као кликер
...
Настајала је радост
Као музика и игра тонова
Боје и зраци ишли су у круг
Неухватљиво, тајносано певање - без облика
и чврсте садржине, бајковито и - стварно
Песникиња која више од свих своје певање
живи у свету знакова, знамења и праслика
Знакови, знамење и праслике које живи,
у песникињи су потпуно живе
Ватра је језгро силе којом привлачи дарове
Необјављена збирка песама
'' У о к у ј е з е р о ''

Александра Илић
И кад ухо моје заталаса
Пробуђена кутија утробе
Освануће Ја-луталица
И по киши знакова
Залутати у безвремено
Не познајем Александру
(Сме ли се тако рећи?)
Заправо још је нисам видео у овосвету
У ову књигу је ушла снагом своје
125

Намере и искреношћу своје Песме
Како и зашто? Тако и зато!
Изазов је њена сила која је, чисту
и непобеђену, вуче у Пећину врлине
Необјављена збирка песама
'' У л а з а к у п е ћ и н у в р л и н е ''
Лара Јањушевић
Нетакнута лепота
Умилног чистог српског села
Чистина шуме
Ведрина крепкост поточића
Умилне чисте вибрације
Нетакнуте радости постојања
Постидеше ме
И ја падох на колена
Покајнички молећи опроштај
Песник Љубави, песник Чистог срца
Права Ларина песма скривена
је унутар других њених песама
Препуна је снаге, искрености, лахорости,
чежње и ларница за Божанском љубављу
Како је лепа ова песма у песмама,
Ла-ри-на песма, Ларина песма!
Истина (је) ће Лару одве(ла)сти у Рај
Збирка песама
'' Ш т о Б о г а в и д и ј а с н о ''

Милица Мартинов
На врху црвеног крова
У изворима понире
У понорима извире
И нетрагом нестаје
126

Трагајући за собом
За тобом
За мном
Луталица још од пре рођења,
а рођена храбро и из пркоса
Лекар - специјалиста за многоугло
сагледавање људских душа
У Зрењанину има седам туја око дома
и оазу плочастих стена моћи и мира
Она је све друго осим песник, тј она је
луцидни песник више него све друго
Милица, зна(три)лица, невидљивошћу
и скромношћу својом прима чисту воду
Необјављена збирка песама
'' В а с е љ е н с к а л у т а л и ц а''

Оливера Богдановић
Желим да пољубим слепог миша
у часу тихе поноћи.
Желим да вриштим ко несрећна душа
којој нема помоћи.
Завршила Факултет примењених
уметности и дизајна
Керамика и Оливера, Оливера
и керамика, и песма, су једно
Почела писати по мајчиној утроби
Шта ако реши да јој писање буде главно?
Занос је силина којом бере стиходарове
Необјављена збирка песама
'' С т р у н а т р е п е р и д у ш о м''

127

Петар Шумски
Вечерас ми није важно како ћемо бити...
Са Тобом је сваки начин прави.
Важно је само да смо и ја и Ти
Заједно у срцу, а не у глави.
Путник, песник и истраживач
Љубавник Природе и Тишине
Понекад се бори са интелектом,
а некад се препушта Музи поезије
Када је канал из њега истиче
пречиста Ватра праискона
Какав сневач! Какав песник!
Моћ предавања је божја сила
која вуче његову десницу
Збирка песама
'' П л а м е н т и ш и н е''

Катар-ина Прокић
Стопала путују кроз простор
Ум кроз време
Ко ће даље стићи?
Нижу се дани
Талас за таласом
Океан Времена
Зар не доноси буђење
Само светлост?
Пробудимо се!
Анђелица Ју-ж-нога Неба
128

Плави олујни облак који спаја светове
Преноси учења Маја, Инка, Астека, Толтека,
Кондора и Орлова и друга знања и предања
Путује, држи предавања, преводи, пише, гаји децу
Њен крст је тежак, тежак, али светао, с в е – т а о
У аури изнад главе има покретну звезду сјајницу
Муња светлица њена је снага и смерница
Рукописи хаикуа и књига
'' С в е т о д р в о''

Алехандра Прва
Поклони ми лептира!
Врати ме к мени
Распламсај моје биће
Да бљесне светлошћу Живота
Алехандра је прогледала
у животу пре овог живота
Припада групи Оних Који Су Дошли
Воли Слободу израслу из дисциплине
и личног остварења
Посвећена у многе духовне дисциплине
Њено време је време садашње
Необјављена збирка песама
''Л е п т и р е, л е п т и р е, р а ш и р и к р и л а''

Аурора
Покупих све звезде надања
И чврсто стиснух
У песницу себичности
Под силином стега
129

Пуцали су зглобови жеља
Променила пуно занимања
Слобода, слобода! - кличе њено биће
Слична је роси која нестаје у подне,
а сутра се наново и свежа појави
Слична је зори која јутром избледи,
а сутра је опет ту жељна и непромењена
Неухватљивост и целовитост су тајна
њеног деловања, њене беспрекорности
Необјављена збирка песама
'' П е в а м д о к к у ћ а г о р и''

Драган Симовић
Сви светови
И сви векови гле!
Дешавају се уистини
Овде и Сада
Песник р у м е н и х о б л а к а
Објавио више од тридесет књига
Од када пише м и с т и ч н у поезију и прозу
није занимљив за повесничаре књижевности
В и д е о сам Кабира, Џубрана, Тагора и Драгана!
Јахали су Пегазе крилане на Плавом облаку
Велике опсене која се зове Апока-липса
Драганов Руменко за пола главе надвишаваше т р о ј к у
Битише у плани-нама, Тијању, каткад и у Крњачи
Посвећеност је мач којим пише поезију
Ризница од тисућу објављених и необјављених песама
'' О п с е н а ''

130

Милосава Гаћиновић Сташевић
И на крају признати не смета,
Само у нама налази се
Ведрија страна света.
Милин поетски ћилим искан је тананим,
али чврстим и доживљеним нитима
духовности и самоспознаје.
Чворови основе и потке укрштени су Правдом,
Љубављу, Истином, Јасноћом, Скромношћу
Али, опрез! са Милом, са стиховима!
Дувају снажни ветрови судбине!
Збирка песама
'' З л а т н е н и т и ''

Александра Бел
Отворила се завеса од пламена
Ватра се повукла али је мекоћу спржила
У Камен је претворила
Сликарка, дизајнерка, играчица, песникиња
Светска призната играчица духовних плесова,
плесова Ватре и Беле сенке и новомајсторског
плеса витеза - Ратника Светлости
Песмом се изражава бритко, јасно и модерно,
духовно ангажовано и позитивно усмерено
Необјављена збирка песама и мислица
'' И г р а с т в а р а л и ц а ''

Даница Алтес
131

Момци кад ги целивамо
Од милину ги топимо
А кад ги милујемо
У Небо ги дизамо!
Песникиња чистог срца и чистог трагања
Њене песме долазе са праизвора вечног стварања,
из прасневања великих певача, из душе прајезика
То је песнички језик вилински који
још знају ретки посвећеници
Заговорник је здравог начина живљења, смејања
са цвећем, лишћем, травом, зверкама, пријатељима
Заговорник враћања Мајци природи
Вредна радилица и скупљачица
снажница, здравилица и мудрица
Збирка песама
'' Дар употпуњења ''

Наташа Сиб
Са друге стране реке гледа Н е к о
И ја постах Р а д о с н е н а
И заспах испод дрвета
Овде је овосвет, тамо је оносвет
Река их раздваја, река раздвајачица
Песникиња зна места где се налазе мостови
спајачи и зна тајну како реку одвратити
и у Воду је послати, Воду дубооку
Песникиња је духовна трагачица, психолог
по образовању, психолог новог доба
Ради на изазовном послу са децом која су
претходница нове расе која долази иза нас
и која не могу лако да се снађу у нашем свету
грубих вибрација. За то треба имати много
стрпљења и душу од свиле
132

Необјављена збиркаа песама
'' Р а д о в е с н и ц а ''

Хелена Шантић Исаков
Растење се овога пута одиграва на небу
Али не симболично
Брзи Уранов отац пише реквијем
И то потсећа на крај
Али је буђење и у корову
После двехиљадите
Утврдили су да нису рибе
Пропутовала овосвет и оносвет
Живела у Африци тринаест година
Сада борави у Ботошу код Зрењанина
Њен дух је уплетен у планетарни песнички венац
Помаже најмлађим песницима да пронађу свој израз
Поборник је програма Босоноги доктор
Са Даницом Алтес осмислила покрет у духу
''Фема сензитива балканика'', који позива на
јединство душе и разума на прагу Новог доба
Збирка песама
''Потрес мозга у Африци''

Борка Љешковић
Милион сунашаца
Спустило се
На водену душу
Земља је скупила дланове
И направила мала корита
133

За велике душице
Бор-ка певуши стихове брзином говора
Дивну комуникацију са људима и световима
почела из мајчиног стомака на разним језицима:
српском, енглеском, норвешком, македонском...
Од ове песникиње потпуно отвореног ума и срца
и потпуно повезане са Извором Муза песништва
тражи нове искице и ново стихопеваније
Необјављена збирка песама
''К о р а ц и в е ћ и о д К и л и м а н џ а р а''

Милица Љешковић
Тренутак в а т р е
У дубоким слојевима л е д а
Буди ме
Почињем да видим
Један сасвим други
Друкчији свет
Милица је песникиња к љ у ч н и х речи
Својим песмама изражава снагу речи
и снагу силе из које извиру идеје и речи
Песникиња нас успешно води различитим
путевевима којим се може путовати
уз реч и низ реч и кроз разне доживљаје
и догађаје на тим зракастим путевима
све време додирујучи Непознато
Необјављена збирка
''И с т е т о в и р а н а п у с т и њ а''

Димитрије Николајевић
134

Запаљеном сам стрелом скинуо
Кроз тај прстен од злата јабуку
Као да сам у сам врх неба дирнуо
И примио благословену поруку.
Запаљеном сам стрелом скинуо
Кроз тај прстен од злата јабуку
Песник и књижевни критичар
Уредник ревије за књижевност,
уметност и културу ‘’Липар’’
Објавио двадесетак књига поезије
Заступљен је са песмама у неколико
антологија и зборника савремене
југословенске и српске поезије
Песме су му превођене на више језика
Рођен у Београду, живи у Крагујевцу
Збирка песама
‘’ Т а к а в ж и в о т’’

Владан Пантелић
У Тииијању спавам
висећи на стени,
а дубоко доле плавоока вода
језера-кристала.
Хеј, језеро,
довољно сам обезкамењен!
ТадА, не-када, Учитељ у н у т а р њ и х знања
и ванвештаствених дармних вештина,
сада Нико и Ништа – на истицају
П л е т е нити о – с н о в е и п о – т к е
Гради покретне аквареле у Тијанији
Баје снове гавранима, косовима и пчелама
Пева роси, зори, биљу и ветрима
135

Одсањао и одтрагао Посвећење Дванаестице,
ина посвећења и Велики Искон Одабраних
Битише у оносвету - изван стисних поља,
Егодрагу и у Тииијању, извору одакле је
потекао његов рееечни ток
Збиркe песама
'' Р а с п р с н е к а ћ у н '' ,
''О х, к а к о с и л е п Г о с п о д е''
ПРАСКОЗОРЈЕ ПРАИСКОНИ
Т И О В А Њ Е У Т И Ј А ЊУ

ПЕСНИЧКО-ИСЦЕЛИТЕЉСКА РАДИОНИЦА
СРБСКИХ РИШИЈА

ИСКОНСКИ НАЧИНИ И УМЕШНОСТИ
ПОСВЕЋЕНИЧКОГ ИСЦЕЛИТЕЉСТВА

ЛЕЧЕЊЕ ПЕСНИШТВОМ И СВИРКОМ
СЛИКАЊЕМ И ВАЈАЊЕМ ОД ИСКОНИ

ЛЕЧЕЊЕ ПЕВАЊЕМ И ТИХОВАЊЕМ
СНОВАЊЕМ И ОСВЕШЋИВАЊЕМ

136

РАДИОНИЦУ ВОДЕ ПЕСНИЦИ:
ВЛАДАН ПАНТЕЛИЋ, ДРАГАН СИМОВИЋ , ... И ТИ
Тијанија
Стигли смо! Ово није место, није место, већ с т а њ е.
Свест нема граница. Не можеш да говориш . . ..
Постојиш - не постојиш! Није тама, није светлост.
Ову Л е п о т у не можеш да опишеш, искажеш,
јер си иза речи, иза речи, само постојиш, п о с т о ј и ш.
То је Т И Ј А Н И Ј А! То је Т И – ЈА – НИ - ЈА!
***

До Тијања се стиже одасвуда:
из неба понад облака,
на ветру са Овчара и Каблара,
137

путем преко Чачка, Лучана и Ужица,
а може и из Гуче и Ариља.
Али, Тијање, пре свега,
морате потражити
на мапи своје душе боголике.
Драган Симовић
Свет исти-на
Ово што видимо, каже између редова писац ове књиге, је опсена,
наличје, сенка, робовање и ход путем искуства, а оно што не видимо
је лице, поље истинског постојања, осунчана страна стварности, свет
највећих исти-на. Видљиви свет, иако огроман, петнаестак пута је
мањи од невидљивог. Ови божански светови су Једно, прожимају се,
али битишу на различитим титрајима, што их привидно одваја.
Како изаћи из света магле, илузија, мрака, незнања?
Мансанман Остварени и његових сточетрдесетчетири Витеза
Праисконог Реда, посвећених беспрекорних ратника, беспрекорних
истинољубаца, лако ходају световима оносвета и световима овосвета,
лако роне дубоко доле, вешто испливавају високо горе. Шта они
раде? Зашто се боре? Шта ви радите? Имате ли Усмерење?
Која је сврха нашег живота? Како открити сопствени задатак? Да ли
се наш развој креће по вертикали или спирали? Да ли ми постојимо?
Како и куда ходају и да ли постоје Витези Праисконог Реда?
Открићу вам малу тајну, тајну над тајнама, али само донекле, само
донекле, толико има сврху, толико ми Закон шутње дозвољава...
Две снажне силе се боре на великом по-пришту нашег ума.
Једна вуче у понор, друга у небо. Обе су заводљиве и јаке. Витези
Праисконог Реда постоје, опредилили су се и делују. Делују без
личне сврхе, не траже и не прихватају награду, не ропћу, не диче се,
не постављају услове. Све што освоје шаљу у Поље свих сврха, не
узимају ништа за себе, све шаљу у Поље од Каћуна.
138

И још нешто да вам откријем, али добро отворите уши и очи и
деловалице. С а д а је време одлучујућег деловања, време деловања
за све душе. Сада је време за вас да отворите срце и видите и Мач
Прав повучете. Отресите снове незасите! Направите искорак из главе
и маните се живота који је бајалица! Хеј, где сте?! Јесте ли будни?
Буљубша Златна Нит

----------------------------------------------------------------Библиотека
ПРИЈАТЕЉИ МОЈИ И ЈА
ВЛАДАН ПАНТЕЛИЋ
Изашло из штампе:
Расрсне каћун
(проширено и допуњено издање)
Праискони ловац на снове
Проискон Једнослова
Истински исцелитељ
(прво издање)
Праскозорје праискони
(Са Драганом Симовићем)
У штампи:
Плави Грал
Истински исцелитељ
(проширено издање)
У припреми:
Ки-ја Ма Мудра
Ох, како си леп, Господе
139

Маирија
Бити вечно млад
Књига Мисира
Ниске Мансанмана Оствареног
Новичасти бадем
Биљно царство Тијаније

CIP - Каталогизација у публикацији
Народна библиотека Србије, Београд
ПАНТЕЛИЋ, Владан
Проискон Једнослова:
праскозорје посвећеника,
посвећеничко путовање у оносвет
Београд: Удружење српских издавача, 2011
Нови Сад : Симбол, 138 стр, 25 см
140

Библиотека: ПРИЈАТЕЉИ МОЈИ И ЈА,
Круг 1, књ. 2
Тираж 77
ISBN 978-86-87457-33-1

141

Подигао је руке изнад главе и рекао Гласом,
Гласом од праискони:
- Гађај у моје срце! Затегни лук до краја.
Спој свој дух и моје срце. Спој свој дух и моје срце.
Свој дух и моје срце. Тааако, таако.
Одапни!
Одапела је не размишљајући.
Видела је да је стрела погодила
право у срце, и, сломљена,
пала пред ноге човека са пунђом.
-Сада си схватила с у ш т и н у циљања и гађања.
ЦИЉ ЈЕ У ДУХУ, ДУХ ЈЕ НА ЦИЉУ.

142

143

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful