Spoljnotrgovinsko poslovanje 1. U cemu se sastoji specidicnost spoljnotrgovisnkog posla?

Spoljnotrgovinski poslovi su poslovi medjunarodnog prometa robe, usluga i intelektualne svojine, stranog direktnog investiranja, zakljuceni izmedju pravnih lica sa sedistem u razlicitim zemljama. Osnovi spoljnotrgovinskog posla cini izvozni, odnosno, uvozni posao. Nosilac izvoznog posla je izvoznik. On je pravno lice, registrovano na teritoriji jedne drzave, koje ima obavezu da isporuci robu, kupcu rezidentu druge drzave i pravo da naplati ugovorenu vrednost isporucene robe. Nosilac uvoznog posla je uvoznik. One je takodje pravno lice, registrovano na teritoriji jedne drzave, koje ima obavezu da plati robu, prodavcu, rezidentu druge drzave i pravo na isporuku placene vrednosti ugovorene robe. Osnovna obaveza izvoznika je isporuka ugovorene robe u roku, i u skladu sa ugovorenim uslovima, a osnovna obaveza uvoznika je placanje ugovorene robe u roku i po ugovorenim uslovima placanja. Osnovno pravo izvoznika je naplata isporucene robe prema ugovorenim uslovima i rokovima, a osnovno pravo uvoznika je pravo na isporuku robe u roku i u skladu sa dogovorenim uslovima. Poslovima izvoza i uvoza, kao i brojnim drugim spoljnotrgovinskim poslovima mogu da se bave firme-pravna lica, koje su registrovane za obavljanje spoljnotrgovinskih poslova kod privrednih ili trgovackih sudova ili ovlascenih drzavnih agencija za registraciju. U vecini zemalja, pa i kod nas, na snazi je normativni rezim registracije firmi za obavljanje spoljnotrgovinske delatnosti, sto podrazumeva autonomsku registraciju firmi po ispunjenju zakonskih odredbi, koje regulisu oblast spoljnotrgovisnkog poslovanja. Zahvaljujuci liberalizovanom rezimu registracije gotovo sva pravna lica se mogu registrovati za obavljanje spoljnotrgovinskih poslova. Pravna lica, ucesnici u spoljnotrgovinskom poslu, rezidenti razlicitih zemalja, medjusobno se mogu poznavati, ali se u vecini slucajeva, desava da se poslovni partneri po prvi put srecu i da jedan o drugom imaju malo informacija, sa obzirom da seu prostorno udaljeni i da deluju u razlicitim privrednism sistemima i u okviru razlicitih nacionalnih pravnih sistema. To samo znaci da postupak dobijanja i sticanja informacija u cilju medjusobnog upoznavanja partnera u spoljnotrgovisnkom poslu, zahteva duzi period vremena od standardnog u okvirima unutrasnje trgovine. Iz ovoga se moze zakljuciti da je spoljnotrgovinski posao, kao oblik trgovinskog posla, vrlo specifican i da njegova specificnost odredjuje i nacin njegovog odvijanja. 2. Posredni ucesnici u spoljnotrgovinskom poslu i njihova uloga. Posredni ucesnici u spoljnotrgovisnkom poslu su firme koje predstavljaju neophodnu kariku u lancu realizacije spoljnotrgovinskog posla. Ovi ucesnici nisu registrovani za obavljanje spoljnotrgovinskih poslova, ali bez ucesca mnogih od njih tesko da bi se ostvarila uspesna realizacija izvozo-uvoznih poslova. Zajedno sa neposrednim ucesnicima ovi akteri grade spoljnotrgovisnku rmezu zemlje u sirem smislu.

U posredne ucesnike u spoljnotrgovinskim transakcijama spadaju: 1. Nezavisni ucesnici i firme, koji nisu registrovani za obavljanje spoljnotrgovinske delatnosti, ali vrse odredjene poslove, tokom realizacije spoljnotrgoviskog posla i predstavljaju logisticku podrsku neposrednim ucesnicima (izvoznicima i uvoznicima). Svaki od ovih ucesnika ima svoje mesto i ulogu u odredjenoj fazi spoljnotrgovisnkog posla. Tu spadaju:

      

Medjunarodne spediterske firme koje imaju zadatak da se brinu o otpremi i dopremi robe, kao i da brinu o robi tokom procesa isporuke. Trasportne firme koje obavljaju medjunarodni prevoz robe. Osiguravajuce kompanije obezbedjuju smanjenje rizika gubitka dobara tokom njihovog transporta. Poslovne banke spoljnotrgovinskih firmi preko kojih se vrse sva njihova placanja i naplate prema inostranstvu. Razne usluzne firme koje se bave npr. Marketingom, istrazivanjem trzista…. Firme koje se bave skladistenim poslovima ciji je zadatak cuvanje robe. Mnogi instituti i istrazivacki centri za atestiranje ovlaceni su za ispitivanje pojedinih vrsta dobara koja cirkulisu u medjunarodnom prometu. To su razni instituti za kontrolu materijala, instituti za kontrolu kvaliteta robe i laboratorije koje kontrolisu pogodnost proizvoda za odredjenu upotrebu. 2. Drzavne institucije od znacaja za spoljnu trgovinu od kojih najveci znacaj ima carina i ministarstvo nadlezno za pracenje spoljne trgovine. 3. Razne nedrzavne institucije kao sto su privredna udruzenja.

3. Neposredni i posredni ucesnici u spoljnotrgovinskom poslovanju, nacrtati semu! SEMA JE OGROMNA TAKO CE MO DA PRECRTAMO U VEZBANKE!!!!! 4. Sta sve definise “INCOTERMS 2000”? INCOTERMS 2000 se promenjuje u medjunarodnim kupoprodajnim ugovorima i odnose se iskljucivo na kupoprodajne ugovore, ali se ovako ugovoreni pariteti zatim mogu ukljuciti u ugovore o prevozu, carinska dokumanta i razna druga dokumenta. Incoterms 2000 se odnosi iskljucivo na ugovore o medjunarodnoj prodaji robe. INCOTERMS 2000 se ne mogu primenjivati u ugovorima koji za predmet imaju nematerijalizovana dobra (intelektualna svojina ili usluge). Niti se mogu promenjivati u unutrasnjoj trgovini. INCOTERMS 2000 je zbirka mogucih kombinacija prava i obaveza kupca i prodavca pri isporuci robe, kako uz koriscenje jednom modaliteta transporta tako i uz koriscenje dva ili vise modaliteta transporta. INCOTERMS 2000 definise:

Koji vid prevoza ce biti koriscen

    

Ko ima obavezu prevoza robe i ko snosi troskove prevoza Gde ce biti izvrsena isporuka robe Ko ima obavezu da osigura robu Ko vrsi izvozno a ko uvozno carinjenje Kada se prenosi vlasnistvo i rizik na robi sa prodavca na kupca Kupac i prodavac moraju biti upoznati sa kompletnim tekstom INCOTERMS 2000 klauzula koji je izdala Medjunarodna trgovinska komora u Parizu, verzija vazeca od januara 2000. godine. INOTERMS klauzule svrstane su u 13 sracenica od kojih se svaka sastoji od tri slova. INCOTERMS klauzule se mogu svrstati u 2 velike grupe: grupe klauzula otpreme i grupu klauzula dopreme, odnosno, prispeca. Kod klauzula otpreme vlasnistvo na robi pralazi sa izvoznika na kupca u zemlju otpreme, a kod klauzula prispeca vlasnistvo na robi prelazi sa izvosnika na kupca u zemlji prispeca. Ove dve velike grupe se mogu podeliti na cetiri grupe prema pocetnom slovu skracenice grupe: E,F,C,D.

Podela INCOTERMS klauzula se moze izvrsiti na: 1. Opste koje se mogu primeniti za sve vrste transporta u koje spadaju: EXW – FCA – CPT – CIP – DAF – DDU – DDP 2. Posebne koje se mogu koristiti za pomorski i recni transport u koje spadaju: FAS – FOB – CRF – CIF – DES – DEQ 5. Trgovacka dokumenta u spoljnoj trgovini, koja su i objasniti njihovu ulogu. Izvoznik i uvoznik tokom realizacije spoljnotrgovinskog posla kontakt sa robom ostvrajuju iskljucivo posredstvom dokumenata, za koje ujedno imaju obavezu izdavanja i pribavljanja. Iz dokumenata se vidi kada je roba otpremljena, kada je ocarinjena, kako je osigurana, ko je vlasnik nad robom, da li je isporucena na ugovoreni nacin i sa ugovorenim kvalitetom itd. U grupu trgovackih dokumenata spadaju: 1. 2. 3. 4. 5. Faktura Izvozna lista pakovanja zapisnik o kvanitativnom i kvalitativnom prijemu uverenje o krajnjem korisniku uverenje o kvalitetu i ispravnosti robe

Zapisnik o kvantitetu i kvalitetu – poslednji prevoznik. bitna je za carinu. Faktura(račun) . poslove uzvoza ili izvoza? Kada proizvodna firma svoj proizvod sama plasira na inostrano trziste (vrsi izvoz) i kada sama uvozi repromaterijal i sklopove za potrebe sopstvene proizvodnje kazemo da se spoljnotrgovinske operacije obavljaju direktno. 6.ima sve kao i konačna ali je cena privremena. Gratis. Postoji 5 vrsti faktura: 1. Privremena(prethodna). Trgovačka faktura(konačna) u njoj je formirana cena. Izvozna lista pakovanja . neutralna inspekcija. Proizvodna firma izvozi i uvozi u svoje ime i za svoj racun direktno kada: . Danas postoji dokument koji zamenjuje ovu fakturu. živa stoka) Atest proizvodjaca – izdaje proizvodjac kojim potvrdjuje da je roba proizvedena u njegovim pogonima. zbog kredita i plaćanja. Ona u celini preuzima rizik realizacije medjunarodne kupoprodaje. 1. postoji registarki broj vozila. izdaje se na zahtev kupca.kada kupac zahteva da u konzulatu kupca prodavac potvrdi da je roba proizvedena u zemlji iz koje se izvozi.6. Konzularna .sadrži sve kao i trgovačka samo nema konačnu cenu. 5. izdaj se kada kupac hoće da se roba prvo pregleda. datum. predstavnici Uverenje o ispravnosti . 3.roba nema komercijalnu vrednost ali se mora proknjižiti 1. 4.mora da ima sertifikat sanitarni(hrana. uspesno testirana i zadovoljava zahtevane standarde.Svaka faktura mora da sadrži: broj. i od nje zavisi da li će se roba dodatno cariniti 1. Odluka da proizvodjac sam uvozi ili izvozi ili da taj posao prepusti posrednicima zavisi od same prirode robe. 6. Kada i zasto proizvodjac obavlja sam. adresa prodavca. osnov za plaćanje carinskih dadžbina 1. Uverenje o krajnjem korisniku – izdaje se na zahtev izvoznika koji zeli da se osigura od reeksporta prodate robe. Proforma. atest proizvodjaca 1. Proizvodna firma u ovom slucaju izvozi i uvozi u svoje ime i za svoj racun. naziv robe sa ukupnom cenom. adresa kupca. bez komisionara.roba se pakuje. 2.

Spoljnotrgovinske firme opsteg tipa bave se spoljnotrgovinskim transakcijama i to u podjednakom obimu kako izvoznom tako uvoznom. . Pod pojmom transnacionalnosti podrazumeva se u najsirem smislu. Izvoz robe preko posrednika-komisionara. pojam i nacina rada. svoje prodavce. Ovo je povezano sa razvojem firme i njenim planovima i strategijom osvajanja inostranih trzista. 7. nestandardan i koji zahteva angazovanje njenih strucnjaka u svim fazama ukljucujuci i fazu prodaje.One uticu na jedan nacin na spoljnu tgovinu maticne zemlje . nacrtati semu sa dva proizvodjaca robe. Izvoz dve vrste robe preko posrednika-komisionara: 9. Ove firme su podeljene najcesce na dva odelenja: uvozno i izvozno odelenje.     Kada troskovi angazovanja posrednika (uvoznika/izvoznika) u velikoj meri prevazilaze troskove organizovanja sopstvenog spoljnotrgovinskog aparata. Njuhov uticaj je dvojak. Ako se u buducnosti ocekuje veliki izvozno/uvozni poslovi. U savremenim uslovima na spoljnu trgovinu ali i na medjunarodnu trgovinu ogroman uticaj imaju transnacionalne kompanije. obuke kadrova i slicno. Komisione firme su najcesce specijalizovane za izvoz pojedinih proizvoda ili grupe proizvoda. a na drugi nacin na spoljnu trgovinu zemlje domacina. skladiste rezevnih delova. kao i spoljnotrgovinske transakcije na odredjenim trzistima. Za svaku kompaniju koja ima svoj pogon u inostranstvu moze se reci da je transnacionalna kompanija. prenosenje poslovnih aktivnosti izvan granica maticne zemlje. Organizacija spoljnotrgovinske kompanije opsteg tipa. Ttansnacionalne kompanije u spoljnoj trgovini. sema. montaze. Spektar proizvoda i usluga koje mogu biti predmet spoljne trgovine ovih firmi je vrlo sirok. Ukoliko firma moze da se obezbedi u zemlji prodaje svoje predstavnistvo koje ce organizovati servis. Kada priroda proizvoda zahteva neposredan kontakt proizvodjaca sa trzistem. Mnoge zemlje su istovremeno i zemlje domacini i maticne zemlje za transnacionalne kompanije. Ukoliko firma proizvodi visokosofisticiran proizvod. prezentacije. A zatim su u okviru izvoznog i uvoznog odeljenja formirani sektori. SPOLJNOTRGOVINSKA FIRMA OPSTEG TIPA 8. U savremenim uslovima poslovanja u spoljnoj trgovini tesko je odoleti raznovrsnim mogucnostima i formama poslovanja tako da specijalizovane spoljnotrgovinske firme vremenom preuzimaju nove poslove i prerastaju u spoljnotrgovinske firme opsteg tipa. Komisionar je firma koja zakljucuje i realizuje poslove izvoza/uvoza u svoje ime a za racun svoga nalogodavca-konitenta.

Koji oblici organizacije postoje kod filijala transnacionalnih kompanija. 2. najmanje godinu dana. u zemlji domacina. Još jedan bitan faktor su i ekološki razlozi . 65000 kompanija. 10. Pridruzne kompanije koje su interkorporirana preduzeca u zemlju domacina.veka bilo je 7 700 000 filijala. jer zemlje u uniji ne plaćaju takse i poreze(carinska barijera). Ideja je da se otvori pogon u inostranstvu. 4. jeftinija proizvodnja i radna snaga. kao servis. ali se onda i deo proizvodnje prenosi tamo kako bi mogli da kontrolišu deo tržišta koji pripada nekoj uniji npr. Multinacionalna kompanija se u odnosu na transnacionalnu kompaniju razlikuje po tome sto se njeno rukovodstvo nalazi u vise zemalja. EU.   Ovo je složena forma organizacije. Podrazumevaju direktne strane investicije DFI. menadzmenta i nadzornih tela. Podruznice su inkoporirana preduzeca u zemlji domacina u kome maticno preduzece direktno poseduje vise od pola glasacke moci vlasnika akcija i ima pravo da postavlja i premesta vecinu clanova administracije. a kojima maticno preduzece poseduje najmanje 10%. ali ne vise od 50% . 2. Strana filijala transnacionalne kompanije je i inkorporirano ili neinkorporirano preduzece u inostranstvu u koje jedan investitor. One su pravno samostalne u odnosu na maticnu kompaniju. 1. znaci ne moze se reci samo za jednu zemlju da je maticna zemlja odnosno zemlja porekla vec je to veci broj zemalja. poseduje ulog koji mu obezbedjuje trajne interese u upravljanju tim preduzecem – minimum 10%. 3. i za njih moraju biti ispunjeni neki od ovih uslova:     Postojanje trajnog postrojenja ili kancelarije stranog investitora Postojanje neinkorporiranog zajednivkog ulaganja izmedju stranog investitora i jedne i vise trecih strana Vlasnistvo stranog investitora nad zemljom i nepokretnostima u zemlji domacinu Posedovanje mobilne opreme koju strani investitor koristi u zemlji domacinu. Podruznice (kceri) Pridruzne kompanije Ogranci 1. obicno posedujuci izvestan udeo u kapitalu (kontrolni paket akcija) – 10%. Transnacionalan kompanija koju definisu kao inkorporirano ili neinkorporirano preduzece sastoje se od:   Maticnog preduzeca Njegove strane filijala Maticno preduzece je ono koje ima kontrolu nad ostalim preduzecima van maticne zemlje.Vrlo cesto se u literaturi nailazi pojam multinacionelne kompanije. Ogranci su takvi oblici stranih filijala u inostrasnstvu koji su pravno nesamostalni deo maticnog preduzeca. Poćetkom 20. koji je rezident druge zemlje. glasacke moci vlasnika akcije. potpuno su ili u zajednickom vlasnistvu maticne kompanije. Pridruzene kompanije su pravno samostalne u odnosu na maticnu kompaniju.

može biti samo odskočna daska zbog sirovina. Antimonopolski zakoni doprineli su takodje selenju proizvodnje u inostranstvo. Tendencija liberalizacije medjunarodnih ekonomskih odnosa. kompanije) 11. Najnovije tendencije ukacuju da su procesi globalizacije i internacionalizacije medjunarodne proizvodnje i trgovine najvazniji faktori koji motivisu i odredjuju strukturu i pravce ulaganja transnacionalnih kompanija. Motive prenosenja proizvodnje u inostranstvo kod transnacionalnih kompanija. maticnom. Ekoloski faktor je nakodje vazan motiv koji transnacionalne kompanije postice da investiraju u inostranstvo. kompjuterska tehnologija). posto ima tretman domaceg proizvoda. Sledeci bitan faktor su bili nizi troskovi proizvodnje u inostranstvu. reklama. Razvoj tehologije. Razvoj medjun arodnih trzista. doprineo je da filijale transnacionalnih kompanija sirom sveta mogu biti u medjusobnoj vezi. U ovom periodu osnovni motiv bio je proizvesti robu za trziste zemlje domacina i osvojiti odredjene pozicije na ovom trzistu. Liberalizacija u trgovini pratila je liberalizacija nacionalnih zakonodavstva o stranim ulaganjima sto je ubrzalo i podstaklo strane direktne investicije. radne snage. radio. koja proizvodnju organiyuje u jednoj zemlji. Prenosenjem proizvodnje u inostranstvo. . imao je posledicu ujednacavanja ukusa potrosaca na raznim krajevima sveta (cemu su doprineli savremeni mediji. savremenih komunikacija i saobracajnih sredstava.   Ne mora ciljno tržište biti zemlja domaćina. proizvod izradjen u ovim pogonima ne podleze carini zemlja domacina. svetskog jezika. takodje je doprinela brzem ugovaranju poslova i laksem prodoru transnacionalnih kompanija na trzista velikog broja zemalja. tv. Upotreba engleskog jezika u poslovnim komunikacijama. Konvertabilnost valuta je faktor koji je doprineo da se dosta precizno i realno gledaju troskovi podizanja filijala u inostranstvu i renatabilnost ulaganja. resurse crpi sa raznih tacaka sveta da bi njen finalni proizvod bio distribuiran na treca trzista. na pregovorima i njegova kvalifikacija kao poslovnog. Strogi zakoni u visoko razivjenim zemljama u pogledu zastite zivotne sredine namecu visoke troskove proizvodnje. kao i u vezi sa svojom centralom. Jedan od prvih motiva da se podigne filijala u inostranstvu svodio se na pravazilazenje carinskih barijera odnosno sirenje trzista. prvenstveno radne snage . Tržište može biti ceo region. a potom eksploatacija sirovinskog i rudnog bogatstva zemlje domacina. a posebno liberalizacija medjunarodne trgovine dovela je ekspanziji transnacionalnih kompoanija. kao i rayvoj informacione i telekomunikacione tehnologije i doprineo da se stvori globalna kompanija. kompanijom u svakom momentu. Faktori koji su doprineli nastanku i sirenju transnacionalnih kompanija. Bolje organizovan transport Putem marketinga je došlo do ujednačavanja ukusa potrošača(televizija. 12. tako da transnacionalne kompanije podizu svoje filijale u zemljama koje nemaju stroge ekoloske zahteve. Razvoj savremenih saobracajnih sredstava premostio je ogromne prostorne udaljenosti.

banka vrsi ispatu vrednosti isporucene robe izvozniku. koji na osnovu posedovanja konosmana postaje i vlasnik robe. prilikom otpreme robe i prosledjuje ih izvozniku. ostala osiguranja. Sredstva se prikupljaju do svih zainteresovanih strana. propasti ili ostecenja transportovane robe. Izvoznik oroginalom konosmana dokazuje kod kupaca robe da je otpremio robu i oekuje ispaltu. Roba se moze podici prezentacijom samo jednog originala konosmana. Spedicija ja organizacija isporuke robe. odnosno opreme i dopreme robe kupcu na najefikasniji i najsigurniji nacin. da bi on izvrsio opremu ili dopremu robe iz inostranstva. Konosman je vrlo specifican dokument i od izuzetnog znacaja u spoljnotrgovinskom poslu.13. Osnovna delatnost osiguravajucih drustva jeste ekonomska zastita imovine i lica od raznoraznih rizika. radi realizacije ugovorenog spoljnotrgovinskog posla. Konosma se izdaje u tri orogonalna primerka i dve kopije. Pomorski konosman ili teretnica je dokument koji prevoznik ispostavlja spediteru po izvrsenom krcanju robe na brod. kao i dokaz o zakljucenom ugovoru o prevozu. a isplacuju se samo onima koji su pogodjeni stetnim dogadjajem. Sve dok ima konosman vlasnik robe je izvoznik. Da bi ova transakcija bila korektna kao posrednik ce se pojaviti banka izvoznika i banka kupaca preko kojih ce cirkulisati dokumenta u jednom pravcu a ispata u suprotnom pravcu. Kada primi 3 originala od svoga speditera on ih prezentira banci. Konosman pored toga sto predstavlja dokaz da je roba primljena radi prevoza. Stete na robi mogu biti izazvane nemernom nepaznjom ucesnika u transportu. pojam znacaj i funkcija. Koje vrste osiguranja podrazumeva medjunarodno transportno osiguranje. isplatu. To znaci da ce domaca spoljnotrgovinska firma angzovati speditera i njegove usluge platiti domacom valutom. Izvoznik dobija svoj novac a kupac original konosmana. Medjunarodno transportno osiguranje je deo imovinskog osiguranja i podrazumeva sledece vrste osiguranja:   Osiguranje robe koja se prevozi Osiguranje brodova i drugih plovnih objekata . dok kupac robe. 14. je hartija od vrednosti. Sva tri originala prima spediter izvoznika. osiguranja lica. ali i nepredvidjenim dogadjajima koji se mogu dogoditi nezavisno od volje ucesnika u transportu. Pomorski konosman ili teretnica. posiljalac robe moze robu prodati drugom vlasiku. Sve vrste osiguranja dele se na: osiguranja imovine. nacrtati semu. Zasnovana su na nacelu solidarnosti i uzajamnosti. 15. Specificnost konosmana je u tome sto je imalac konosmana i vlasnik robe. Uloga medjunarodne spedicije u realizaciji spoljnotrgovinskog posla. Tokom medjunarodnog transporta moze doci do gubitka. uslovljava pristizanje konosmana. na osnovu koga preuzima robu po njenom prispecu. od brodara. To znaci da posto primi od brodara original konosmana. a konosman dostavlja kupcu. U najsirem smislu medjunarodna spedicija podrazumeva pruzanje spediterske uloge spoljnotrgovinskoj firmi.

Trajanje osiguravajuceg pokrica koje moze biti definisano:    Od utovara do istovara robe Od predaje robe vozaru do isporuke primaocu Od skladista do skladista koje je ujedno i najsire pokrice osiguranja robe. ako nastupi osigurani dogadjaj. Stete pokrivene osiguranjem odnose se na potpuni ili delimicni gubitak osiguranog predmeta. Osiguravaci klasifikuju robu u zavisnosti od njenih osobina u nekoliko kategorija. ili se njena vrednost moze izraziti u novcu. koji se dele u 4 grupe:      Osnovni rizici Dopunsi rizici Rizici usled mana i prirodnih osobina osiguravanog predmeta Rizici nastanka stete “iz bilo kof razloga” Ratni i politicki rizici 3. Osigurano putovanje koje obuhvata pokrice od polaznog do odredisnog mesta. takodje mogu izraziti u novcu. Transportni rizici. Predmet osiguranja je roba koja ima vrednost. ali i od nekih subjektivnih clanica procene rizika od strane osiguravaca. Bitni elementi ugovora o osiguranju kod transporta robe. 8. 6. koji osiguravac ima obavezu da isplati. 7. 2. Osigurana suma je najveci iznos. 16. Bitni elementi ugovora o transportnom osiguranju su: 1. 5. pri cemu prevozni put ne mora biti striktno naznacen u ugovoru o osiguranju. Prevozno sredstvo koje se obavezno definise ugovorom o osiguranju.   Osiguranje vazduhoplova i drugih vazdusnih letelica Osiguranje odgovornosti prevozioca Osiguranje drugih interesa koji se pojavljuju u transportu. troskove konstatacije i likvidacije stete. Osigurana suma je osnov za utvrdjivanje premije osiguranja. troskove spasavanja. Predmet osiguranja mogu biri i prava koja se. zajednicke havarije. Premija ce zavisiti od osigurane sume. 4. Premija osiguranja je cena rizika. . Osiguranje nisu porkivene stete prouzrokovane grubim nemarom i nepaznjom osiguranika ili stete usled prirodnih mana na robi.

1. zaključuje sporazume o međusobnoj saradnji i izvršenju naloga za plaćanje sa odabranim inostranim bankama. pri čemu tri (A. zaštite od nepredviđenih štetnih događaja. sa stanovišta obima pokrića rizika: Pokriće protiv svih rizika. uz pomenutu polisu. koja se prevozi morem. one koje imaju „srednje ovlašćenje“ mogu obavljati platni promet sa inostranstvom a one koje imaju „veliko ovlašćenje“ mogu obavljati poredmeđunarodnog platnog prometa i kreditne poslove sa inostranstvom kao i ostale devizno valutne poslove u zemlji i inostranstvu. Sva dugovanja i potraživanja spoljnotrgovinskih firmi. koje odgovara institutskoj klauzuli A Srednje pokriće koje odgovara institutskoj klauzuli B Ograničeno pokriće koje odgovara institutskoj klauzuli C Uloga poslovnih banaka u realizaciji spoljnotrgovinskih poslova       1. B i C) regulišu osiguranje od pomorskih rizika. Ove banke vrše poslove platnog prometa sa inostransvom. koje se svrstavaju u pet kompleta. 1. Očekuje se da ona uskoro zameni SG polisu. Poslove međunarodnog platnog prometa mogu obavljati samo one banke koje imaju ovlašćenje Centralne (narodne) banke. realizuju njihove poslovne banke. smatraće se da je reč o pomorskom osiguranju. koja vrši međunarodni platni promet. Ova polisa poznata je kao (brod –ship/ roba – good) SG polisa. banke koje imaju „malo ovlašćenje“mogu obavljati devizno valutne poslove samo u zemlji. Ona pokriva rizike kojima je izložena roba i brod. Platni promet sa inostranstvom može biti gotovinski i bezgotovinski. Banka u zemlji. dele se na tri grupe .veku. dodaju standardizovane. Teret dokazivanja uzroka nastale štete je na osiguravaču. Ova plaćanja se mogu vršiti u devizama. jedan osiguranje od ratnih rizika i jedan osiguranje od rizika štrajka. efektivnom stranom novcu i deviznim surogatima. Ako se za prevoz robe koristi više modaliteta transporta (i kopnom i morem). Institutske klauzule B i C pokrivaju samo izričito navedene rizike (dopunske rizike) i teret dokazivanja uzroka štete je na osiguravaču. Najčešće korišćene polise osiguranja u međunarodnoj trgovini su: Lojdova pomorska polisa – pojavila se u 17. Međunarodni platni promet predstavlja zbir svih obavljenih platnih transakcija prema inostranstvu. Vremenom je ova polisa postala samo osnova za osiguranje robe u pomorskom prevozu. Pri tome.najcesce koriscene polise osiguranja Ovo osiguranje je nastalo iz potrebe da se vlasnici robe. „Nostro“ i „Loro“ kontokorentni računi u poslovanju banaka vezanim za spoljnotrgovinske operacije. UNCTAD-ovi uslovi za osiguranje robe. Nova pomorska polisa . osim onih rizika koji su isključeni iz osiguranja. Kada je reč o osiguranju od pomorskih rizika. u upotrebi je od 1983 godine. mora se uključiti i poslovna banka u inostranstvu. Poslovne banke spoljnotrgovinskih firmi spadaju u red najvažnijih posrednih učesnika pri realizaciji spoljnotrgovinskih poslova.pored lojdove. po nalogu svojih komitenata – spoljnotrgovinskih firmi. institutska klauzula A obezbeđuje najšire pokriće rizika(svi rizici pokriveni. Ako se želi preciznije osiguranje onda se. medjunarodno kargo osiguranje . Uporedo su donete nove institutske klauzule za teret. tipske klauzule. . od kojih je bar jedan pomorski. osnovni i dopunski). Primenjuje se kod osiguranja svih vidova transporta. Uslovi međunarodnog osiguranja robe. U ukupnom međunarodnom platnom prometu dominira bezgorovinski način plaćanja. za izvršenje obaveza plaćanja ili naplate prema inostranstvu po osnovu spoljnotrgovinskog posla. Međutim . pored poslovne banke u zemlji. koje je doneo UNCTAD. Osiguranje robe u medjunarodnom pomorskom transportu.

IKA . Pored njega. 1. Vlada – ima zadatak da kroz svoja ministarstva detaljnije razradi i primeni usvojene zakone. Kada naša poslovna banka otvori svoj kontokorentni račun kod svoje korespondentske banke u inostranstvu kažemo da je otvoren „nostro“(naš) kontokorentni račun. Finansijska podrška koje ove agencije pružaju spoljnotrgovinskom sektoru doprinosi rastu konkurentnosti izvoza i osvajanju novih tržišta. Sa stanovišta banke kod koje je ovaj račun otvoren on je „loro“(njihov) račun. Ministarstvo za spoljnu trgovinu ima.       1. u nekim slučajevima pravo. U njoj se donose najvažniji zakoni koji regulišu oblast ekonomskih odnosa sa inostransvom. iz oblasti regulisanja carinskog sistema. iz oblasti spoljnotrgovinskog poslovanja preduzeća. kao podsistem pravnog sistema. izvozni posao se dovodi pod sumnju na šta centralna banka upozorava deviznu kontrolu koja sankcioniše izvoznika. kojim slobodno raspolaže i sa koga vrši plaćanja. Izvozne kreditne agencije takođe osiguravaju izvozne kredite od političkih i nekomercijalnih rizika. Kod korespondentske banke. ali na koji i pristižu naplate. Nadležna ministarstva – svakako najbitniju ulogu ima ministarstvo za spoljnu trgovinu. Vrednost deviznog priliva.2%). praćenje. Ukoliko se po ovom osnovu pojave odstupanja(veća od +/. Tu svakako spada donošenje propisa iz tri najvažnije oblasti koje predstavljaju okvir za spoljnotrgovinske transakcije. Po osnovu sredstava na ovom računu ne ostvaruje se pravo na kamatu. poslovna banka može pored kontokorentnog računa otvoriti i druge račune namenjena za određenu poslovnu svrhu. Centralna banka zemlje – Finansijsku i deviznu stranu spoljnotrgovinskog posla prati posredno. po osnovu izvoza robe. za koje privatne finansijske institucije zbog velikih rizika nisu zainteresovane. Carinska služba – carinski sistem. iz oblasti deviznog poslovanja. zasnovan je na carinskom suverenitetu. određeni carinski postupak. sva ostala ministarstva mogu imati određenu ulogu u zavisnosti od vrste dobra koje učestvuje u spoljnotrgovinskom prometu. koji podrazumeva autonomno pravo države da reguliše carinsku zaštitu svog ekonomskog prostora. na bazi dobijenih izveštaja. To su: Državne institucije od značaja za spoljnotrgovinsko poslovanje i njihove ingerencije Nacionalna skupština Vlada Nadležna ministarstva Centralna banka zemlje Carinska služba IKA – Izvozne Kreditne Agencije Nacionalna skupština – najvažnija makro institucija u spoljnotrgovinskoj mrežii zemlje. u okviru konkretnog spoljnotrgovinskog posla i vrednost izvršenog izvoza. Carinski postupak – stavljanje robe u carinski postupak . obradu i distribuciju statističkih podataka o uvozu i izvozu robe. Ove agencije kreditiraju dugoročne i skupe infrastrukturne spoljnotrgovinske poslove. po carinskim dokumetima mora biti uravnotežena.Izvozne kreditne agencije osnivaju vlade zemalja kako bi obezbedile kreditnu podršku svoga izvoza. Carinska služba u carinarnicama i njihovim ispostavama obavlja: carinski nadzor nad robom.Ako jedna banka otvori tekući (kontokorentni) račun kod svoje korespondentske banke u inostranstvu to predstavlja njeno devizno potraživanje. da pojedine posove sa inostranstvom direktno odobri i da zahteva na uvid zaključene poslove.

odnosno dozvolz koju izdaje nadležni administrativni organ. vec se izvoz ili uvoz obavlja sve dok se ne iscrpe kvote predvidjene u odredjenom periodu. kako bi obezbedile kokurentan nastup i prodor na međunarodno robno tržište. bilo kolicinski. pri ulasku na carinsku teritoriju roba se. Na režimu dozvola se obavezno nalaze opasne materije. Po izvršenom carinjenju roba se može preuzeti. na izlaznoj carinarnici gde se vrši razduživanje. nije potrebno pribaviti nikakva odobrenja da bi se izvršio izvozni. Robni režimi – Izvoz i uvoz robe. već se ovaj posao odvija slobodno. Ako se roba samo prevozi preko naše teritorije. odnosno zadužuje. Kontigenti (vrednosti Kv i količinski Kk) – predstavljaju instrumente kojima se ograničava izvoz i uvoz robe. retki plemeniti metali itd. 1. Ovaj oblik uvoza i izvoza predstavlja restrikciju u medjunarodnoj trgovini protiv koje se svetska trgovinska organizacija najvise bori. uvoznike i izvoznike. Ova roba je pod carinskim nadzorom. Kvote(K) – Kvote su takav oblik razvrstavanja robe u kojim se utvrdjuje. odnosno. izvrši carinjenje i razduženje. sve dok ne istupi sa našeg carinskog prostora. Kvote se ne dele unapred. koaj se nalazi na slobondnom režimu. većina zemajla se trudi da posredstvom instrumenata svoje spoljnotrgovineke politike izvrši sektorsko i regionalno usmeravanje izvoza. proizvodi naoružanja. takodje. kao sto je to slucaj kod kontigenata. bilo vrednosno. čime nastaje zaduženje i nad njom traje carinski nadzor sve dok se ne okonča carinski postupak. Instrumenti spoljnotrgovinske politike i značaj subvencija u spoljnotrgovinskim poslovima     Pošto je izvoz značajan faktor razvoja domaće privrede. obim robe koji moze u jednom periodu (u toku godine) biti izvezen ili uvezen. Kontigenti mogu biti vrednosni i količinski. Usled toga. na potencijalne korisnike. u načelu je slobodan. Obim kontigenata se utvrđuje krajem godine za narednu godinu i deli na zainteresovane korisnike. instrumenti spoljnotrgovineke politike mogu delovati podsticajno na izvoz nekih proizvoda i destimulativno na izvoz drugih proizvoda.Ulaskom na carinsko područje (prelaskom granice – carinske linije) roba se mora prijaviti nadležnoj carinarnici. takođe prijavljuje. Zahteva prethodno odobrenje. Režim dozvola(D) – Potpuna suprotnost prethodnom režimu. Carinska dokumenta – objasniti modalitete carinske deklaracije (CD)       U carinska dokumenta spadaju: Sazeta deklaracija Redovna carinska deklaracija Potvrda o carinskoj vrednosti robe Spisak posiljke Uverenje o poreklu(EUR Form 1) Karnet TIR . Robu na pojedine oblike uvoza i izvoza (robne režime) razvrstava Savezna vlada. odnosno uvozni posao. 1. Postoje sledeći oblici uvoza i izvoza robe: Slobodan uvoz(izvoz)(LB) – Odvija se bez uslovljavanja spoljnotrgovinskog posla. na predlog ministarstva za spoljnu trgovinu. odnosno istup. Znači da za robu.

cime se znatno smanjuju troskovi prevoza. Medjutim . tranzita i odredista. umesto carinske deklaracije 1. koji se koristi u tranzitnom drumskom prevozu robe(kada se roba iz jedne zemlje isporucuje u drugu preko teritorije trece zemlje ili veceg broja zemalja). ukinute. Karnet(TIR)     – transport international routier – medjunarodni drumski prevoz – je medjunarodni dokument. TIR konvencija podrazumeva 4 bazicna principa: Roba putuje u osiguranim vozilima ili kontejnerima. prilikom uvoznog i izvoznog carinjenja. carinski obaveznik ima obavezu da plati carinskim organima uvozne carinske dazbine. Primenom TIR karneta ubrzava se doprema robe posto se carinska kontrola vrsi po standardizovanom pojednostavljenom postupku. u vecini zemalja. Mere carinske kontrole koje su sprovedene u zemlji otpreme prihvataju zemlje tranzita i odredista. koji sluzi kao kontrolni dokument u zemlji: otpreme. koji se zaduzuje kod ulaska i razduzuje kod istupa sa carinske teritorije. Robu mora pratiti medjunarodno priznati TIR karnet izdat u zemlji otpreme. Pojednostavljena . Pored TIR karnetom. U savremenim uslovima. Ovaj dokumet je donet na osnovu carinske konvencije o medjunarodnom transportu dobara pokrivenih TIR kadnetom iz 1974 godine. pri uvoznom carinjenju robe. Kod prijavljivanja robe. uz prilaganje svih potrebnih dokumenata i vrsenje odredjenih kontrola. vrste i obracun Carinske dazbine predstavljaju novcanu sumu koja se ima platiti carinskim organima. bez garantnih depozita na tranzitnim granicama. se ulaze tir karnet. Redovna – sadrzi sve podatke o robi. roba mora biti transportovana u zatvorenim. Carina nece primiti ovu deklaraciju. Sadrzi podatke neophodne za identifikaciju robe i elemente za utvrdjivanje carinskog duga.ne sadrzi sve potrebne podatke o robi ili nema sva prateca dokumenta. Carinske dazbine se utvrdjuju primenom zakonom predvidjenih procentnih stopa za pojedine pomenute stavke na carinsku osnovicu uvezene robe. Dopunska – ova deklaracija se mora. Carinski pregled robe vrse se u cainarnici polaska. bez otvaranja posiljke. u odredjenom roku podneti i predstavlja dodatak prethodno prihvacene pojednostavljene deklaracije Rekapitulativna – Primenjuje se kada se ista roba uvozi periodicno u duzem periodu 1.      Karnet ATA Carinska deklaracija se ulaze na obrascu jedinstvene carinske isprave (JCI) i moze biti: Prethodna – podnosi se pre prispeca robe. Carinske dazbine – pojam. ali je time posupak ubrzan posto se po prispecu robe ne vrse radnje koje su vec obavljene. pliombiranim kamionima i kontejnerima i mora imati uocljivu tablu TIR. na carinarnici. Uvozne carinske dazbine i takse moraju biti pokrivene medjunarodnom validnom garancijom Tir karnet dokumet predstavlja: dokument za carinski nadzor. . tokom prolaska robe preko carinske teritorije i dokument za carinjenje robe. sva prateca dokumenta i podrazumeva placanje svih potrebnih dazbina. pre prispeca robe. su carinske dazbine na izvoz robe.

Tu su najvazniji troskovi: Troskovi prevoza do granice zemlje uvoza Crednost placenog osiguranja za robu Svi troskovi i izdaci vezani za isporuku robe. U zavisnosti od aktuelnih problema medjunarodne trgovine koncentise se na njih i daje im prioritetan tretman. 1.     Obracun – carinsku vrednost utvrdjujemo kao zbir sledecih elemenata Vrednost robe (EXW fabrika proizvodjaca) Zavisni troskovi uvoza robe nastali u inostranstvu. Tom prilikom je doneta Havanska povelja o stvaranju medjunarodne trgovinske organizacije (ITO) i formirana privremena komisija sa zadatkom da sazove prvu konferenciju ove organizacije. uloga i zadaci        Procesi institucionalizacije medjunarodnih ekonomskih odnosa u posleratnom periodu odvijali su se pod okriljem ujedinjenih nacija.) Na ovako dobijeni iznos carinske vrednosti . Svetska trgovinska organizacija(WTO) – nastanak .. do ulaska u nase carinsko podrucje(do nase granice). i donosi nove sporazume. Komitet za trgovinske pregovore Urugvajske runde odrzao je sastanak 15. Finalni akt je potpisalo 111 zemalja. odrzanoj u havani. Osnovni zadaci WTO su da: Administrira trgovinske sporazume i ako to namece poslovna praksa. medjunarodne investicije(IBRD) i medjunarodna trgovina(ITO). Time bi se stvorila integralna institucionalna celina na relaciji: medjunarodni novcani tokovi(IMF). Pojednostavljuje i ubrzava realizaciju spoljnotrgovinskog posla kroz donosenje propisa kojima se: Podstice primena savremene elektronske tehnologije u poslovanju. a nastali do ulaska u carinsko podrucje zemlje uvoza(troskovi pakovanja. odnosno elektrifikacija spoljnotrgovinskih transakcija cime se postize veca brzina i tacnost realizacije posla Podstice harmonizaciju nacionalnih propisa na medjunarodnom nivou. godine doslo je do saglasnosti stavova dva najvaznija pregovaraca SAD-a i Evropske unije u Urugvajskoj rundi pregovora. utovara. Tokom 1993. koji regulisu spoljnotrgovinske poslove Podstice unifikaciju dokumenata koja prate robu u uvozu i izvozu Podstice harmonizaciju i standardizaciju raznih spoljnotrgovinskih procedura od kojih je najvaznije ujednacavanje carinske procedure Podstice standardizaciju trgovackih termina koji se najcesce pojavljuju u komercijalnoj korespondenciji i dokumentaciji .godine. Konferencija je sazvana pod okriljem ekonomsko socijalnog saveta UN i zasedala je od 21 novembra 1947 godine do 24 marta 1948 godine. dok je sporazum o uspostavljanju WTO potpisalo 103 zemlje od kojih su mnoge njegovo stupanje na snagu uslovile ratifikacijom. na kome je konstatovano da su pregovori okoncani i finalni akt sa svim sporazumima i listama koncesija o pristupu trzistaima roba i usluga pripremljen za formalno prihvatanje. razmatra nove oblasti medjunarodne trgovine. po konkretnoj carinskoj stopi. Stvaranjem medjunarodne trgovinske organizacije bio bi zaokruzen proces institucionalizacije medjunarodnih ekonomskih odnosa zapocet u Bretton Woodsu 1944 godine.aprila 1994. Prvi korak ka ostvarenju ideje o formiranju neke svetske instirucije koja bi regulisala oblast medjunarodne trgovine ostvaren je sazivanjem Konferencije o trgovini i zaposlenosti. istovara i dr. potpisivanjem finalnog akta i potpisivanjem sporazuma o uspostavljanju Svetske trgovinske organizacije(WTO). definisanoj carinskom tarifom. a sa ciljem ekspanzije svetske privrede i trgovine. Urugvajska runda pregovora zavrsena je 15. pretovara. u Marakesu. kao i vece ekonomske povezanosti i saradnje medju zemljama. obracunava se iznos carine na uvezenu robu.decembra. osnivanjem medjunarodnog monetarnog fonda(IMF) i Medjunarodne banke za obnovu i razboj(IBRD). u Maroku.

pojam i nacin utvrdjivanja dampinske cene. fransizu. dodatu vrednost. akcije. Danpinska cena.1. antidampinska marza 1. Dozvoljene subvencije obuhvataju: Subvencije za bazicna istrazivanja i prekonkurentni razvoj Subvencije za razvoj nerazvijenih podrucja Subvencije koje predstavljaju pomoc pri uvodjenju nove tehnologije u cilju smanjenja zagadjivanja ljudske sredine Subvencije u poljoprivredi 1. invencijski i porez na opremu. Spoljnotrgovinska mreza i sta je karakterise . WTO i subvencije – koje su zabranjene a koje dozvoljene subvencije prema sporazumima WTO                  Sporazum sve subvencije deli na tri vrste: Zabranjene subvencije Subvencije koje uzrokuju akciju(akcione subvencije) Dozvoljene subvencije Zabranjene subvencije: Zabranjene subvencije se odnose na izvozne subvencije ili na subvencije u slucaju koriscenja domacih inputa. obrt. carinske takse i svih onih poreza osim direktih poreza i uvoznih troskova Povracaj ili oslobadjanje od finansijskih obaveza po osnovu uvoznih inputa koji se koriste u proizvodnji izvoznih dobara Vladine garancije za izvozne kredite ili programe osiguranja izvoza od porasta troskova izvoznih proizvoda Obezbedjenje izboznih kredita koji se daju preduzecima po niskim kamatnim stopama koje su ispod nivoa kamatnih stopa na medjunarodnom trzistu Ako se od strane drzave ili nekog drugog organa preduzecu omogucuje knjizenje nekih troskova na javni racun takodje se smatra izvoznom subvencijom. transfer. U njih spadaju: Direktne subvencije vlade industrijskom sektoru ili firmi u cilju porasta cenovne konkurentnosti izvoza Visestruki kursevi i kursne seme koje ukljucuju bonus na ostvareni iznos Subvencije koje imaju za cilj snizenje spediterskih troskova u izvozu u odnosu na uslove kada su u pitanju isporuke na domacem trzistu Razne mere vlade kojima se obezbedjuje da se uvozni i domaci inputi koje se ugradjuju u izvozne proizvode mogu obracunavati po nizim cenama nego kada se ugdradjuju u proizvode kada se prodaju na domacem trzistu Potpuno ili delimicno izuzimanje od oporezivanja realne imovine radi povecanja cenovne konkurentnosti izvoza Osobadjanje ili oprostaj indirektnih poraza na: prodaje.

Stranci mogu u potpunosti imati vlasnistvo nad preduzecem osnovanim na teritoriji SFRJ. od malih jednopersonalnih firmi. ova dva zakona. koje su ovlascene da obavljaju spoljnotrgovinske poslove (primer Italije) Stepen administriranja i kontrole spoljnotrgovinskih transakcija koji moze da bude vrlo visok i pod kontrolom drzave.godine. kojim pravo bavljenja spoljnom trgovinom. kojom se prosiruje broj subjekata koji se mogu baviti spoljnotrgovinskom delatnoscu. Ovo se dogodilo. zahvaljujuci preovladjujucim oblicima svojine. kojim se preduzeca prepustaju na upravljanje radnicima. do 1950. ponovo imaju privatne firme. zadruge itd. bila drzavna svojina. kada se u Jugoslaviji donosi Zakon o upravljanju preduzecima. do 2000. kada se donosi zakon o spoljnotrgovinskom poslovanju. kada se spoljnotrfovinski poslovi obavljaju preko posrednickih firmi. tako i firme.godine. Uporedo je donet i vrlo liberalan zakon o stranim ulaganjima u jugoslovensku privredum po kome strani rezidenti nisu vise ograniceni u pogledu visine svoga uloga u preduzeca. pedesetih godina dvadesetog veka).     Spoljnotrgovinsku mrezu zemlje. tacnije 1989. dolazi do raspada SFRJ i stvaranja SR Jugoslavije. nabavke i prometa finalnih proizvoda. Neposredno po donosenju. koje su nasi rezidenti registrovali u inostranstvu. napustanje krutog drzavnog monopola spoljne trgovine i delimicne libaralizacije spoljnotrgovinske razmene. kada proizvodjaci i trgovci sami obavljaju spoljnotrgovinske transakcije i indirektna. do velikih transnacionalnih kompanija. prosla kroz tri faze organizacije. Velicina spoljnotrgovinskih firmi. kao i pravo na inicijativu. Prva velika promena se vezuje za nacionalizaciju i zabranu privatnim firmama da se bave spoljnotrgovinskom delatnoscu. Preovladjujuca struktura spoljnotrgovinskih poslova. . posle gotovo 45 godina. gradjevinska. dogadja se 1950. koja je uticala na izmenu strukture. zaposlenim u njima. karakteristicna je spoljnotrgovinska mreza u kojoj su nosioci izvoznih i uvoznih poslova nekoliko velikih spoljnotrgovinskih firmi. Spoljnotrgovinsku mrezu su. Treca velika promena u spoljnotrgovinskoj mrezi srbije. cine neposredni i posredni ucesnici u spoljnotrgovinskim poslovima i to. trgovinska preduzeca. tri velika preduzeca su obavljala najveci deo spoljnotrgovinskog prometa Jugoslavije. koje su cinile spoljnotrgovinsku mrezu zemlje. koje preovladjuju u spoljnotrgovinskoj mrezi. i spoljnotrgovinskoj mrezi deluju i filijale inostranih transnacionalnih kompanija. sto je u skladu sa tadasnjim opredejenjem razvoja socijalistickog drustva. Primera radi. Na spoljnotrgovinsku politiku ovo se odrazilo kroz. kao i mreza zastupnika u inostranstvu. Posledica ove uredbe je nagli rast broja firmi. koja moze biti direktna. Maksimalan broj spoljnotrgovinskih firmi u periodu vladavine samoupravnog socijalistickog drustvenog sistema. tokom 1946. vezuje se za period. Spoljnotrgovinska mreza srbije je. do nekoliko miliona firmi. Za ovaj period.donosi se uredba o spoljnotrgovinskom poslovanju. Godine 1953. Sa prilivom stranog kapitala. u periodu od drugog svetskog rada. kako rezidenti srbije. u pogledu planiranja proizvodnje. koji moze da varira od nekoliko firmi(primer SFRJ. tacnije krajem 1945. cinila iskljucivo drzavna preduzeca.godine. Spoljnotrgovinsku mrezu karakterise: Broj spoljnotrgovinskih firmi. Preovladjujuca forma odvijanja spoljnotrgovinskih poslova.godinu. 1. Sada direktrni ucesnici u spoljnotrgovinskim operacijama mogu biti. moze biti razlicita. koji prethodi raspadu SFRJ. na teritoriji cele SFRJ. moze varirati od mreze u kojoj dominira redovan uvoz i izvoz.godine . Spoljnotrgovinska mreza srbije do 1990 godine. dok s druge strane administrativna procedura moze biti pojednostavljena uz neznatnu kontrolu od strane drzave. krajem osamdesetih godina. obima i organizacije spoljnotrgovinske mreze srbije. Druga velika promena. neposredno posle drugog svetskog rata. dajuci im vecu slobodu.godine. pored spoljnotrgovinskih preduzeca i proizvodna preduzeca. u kome je preovladjujuci oblik svojine. do mreze sa dominantnom strukturom odvijanja slozenih spoljnotrgovinskih poslova. Privatnim firmama vise nije bilo dozvoljeno da se bave spoljnotrgovinskim poslovaima. u najsirem smislu. nije presao cifru od 1200 firmi.

1.

Medjunarodni sajmovi, istorijat i funkcije? Sajmovi su organizovano tržište, unapred ugovoreno, unapred organizovano. Sajmovi se sele na istok, najpoznatiki su u Rusiji, Indiji, Meki i Kini. U 20 veku najpoznatiji sajmovi su u Parizu i Budimpešti organizovani kao sajmovi uzoraka i sajmovi opšteg tipa. Najznačajnija funkcija sajmova je da se na njima promoviše neka nova roba, novi proizvodi (npr. Sajam automobila), tu se susreću kupci, prodavci, na sajmu vidimo kakava je konkurencija, cenovna politika, kakva je politika konkurenata što se tiče garancije, servisa i naravno da se nešto od toga i proda. Najčešće se izlažu uzrci i na osnovu njih se sklapaju kupoprodajni ugovori. Ti kupoprodajni ugovori mogu biti opšteg tipa (više robe) i specifični (jedna vrsta). Postoje mišljenja da su sajmovi prevaziđeni jer ljudi mogu videti, posetiti sajam virtuelnim putem. Ovo nije tačno jer ljudi vole da dodirnu proizvod , da komuniciraju, da fizički budu prisutni, da se lepo provedu. Mogu biti lokalni, nacionalni i međunarodni, održavaju se u tačno određeno vreme na određenom mestu. Mogu se održavati više puta u godini (prolećni i jesenji sajam mode) mogu jednom godišnje ili jednom u dve (bijenale) ili jednom u tri godine (trijenale). Mnoge grane privrede su komplemetarne pa se povezuju u jedan sajam ( LOV,RIBOLOV) i (TURIZAM).

1.

Medjunarodne izlozbe; istorijat, znacaj i osobenosti? Izložbe nisu uvek u isto vreme i na istom mestu i odžavaju se periodično. Prva izložba je održana u Londonu 1851. godine. Najpoznatije izložbe se održavaju svakih 10 godina. Karakteristične su po tome što gradu u kome se održava izložba ostaje graditeljski poduhvat tog vremena. Tako je Pariz 1889. posle svetske izlo9žbe dobio Ajfelovu kulu. Izložbe imaju paviljone gde države predstavljaju svoje proizvode koje mogu da ponude. Postoje izložbe namenskog karaktera, izvoza, telekomunikacija. U Sevilji se po prvi put pojavilo pored paviljona zemalja i 6 transnacionalnih kompanija izlažući svoje proizvode. izložbe su velika šansa za jednu zemlju da prezentuje kakve proizvode imaja.

1.

Medjunarodne aukcije; znacaj i predmet trgovanja? Aukcije su organizovana tržišta, u početku su bile vezane samo za umetničke predmete, unikatnih proizvoda na bazi nadmetanja. Danas su to aukcije na kojima se prokazuju velike količine roba koja se prodaje za dalju obradu nepredađeni dijamanti, koža, vuna, čaj. Od aukcijskih proizvoda najznačajniji su čaj, sirova vuna, krzno, sirova koža. Postoje ogromna skladišta, postoje aukcijski brokeri, labaratorije koje proveravaju robu. Tu se pojavljuju kupci i prodavci (brokeri kupaca i prodavaca) roba nije standardizovana, selektovana je po sličnom kvalitetu, broker kupaca može da pogleda robu. Postoji minimalna cena a konačna cena se formira nadmetanjem. Svako ko učestvuje i kupac i prodavac plaća aukcijskoj kući maržu i od toga ona ima zaradu. Održavaju se sa vremena na vreme, razvoj proizvodnih snaga diktira koliko se često dešava aukcija.

1.

Prema vrsti berzanskih poslova kakve berze mogu biti, opisite te poslove? Berze su organizovana tržišta koja posluju svaki dan i mogu biti novčane, robne... mogu biti specifične (samo jedna roba) i mešovite (više roba). Roba je standardizovana. Postoje 3 brokera jedan je na berzi (i samo on može da kupuje), jedan beleži, jedan razgovara sa gazdom koji mu daje dozvolu da kupi ili proda neku robu. Te berze su sofisticirane. Na berzi postoje komesari koji prate berze i svaki poremećaj na berzi oni javljaju državnim organima da intervenišu.

1.

Berzanski poslovi, vrste i nacin obavljanja berzanskih poslova? Poslovi na berzi se dele na: PROMPTNE i TERMINSKE Promptni se završavaju odmah kada se sklopi ugovor, roba mora biti u skladištu (postojeća roba) ili je na putu (u prevoznom sredstvu)koja će se isporučiti kupcu od 2 do 21 dana. Cena se ugvara u momentu. Terminski se završavaju kasnije, sklapanje ugovora se odigrava danas a plaćanje i transport robe će biti u budućem periodu po ceni koja je tada važila. Postoje 3 vrste terminskih poslova: Prost terminski posao (forward ugovor) Likvidni terminski posao (fjučers ugovor) Terminski sa opcijom 1. Nisu spektakularnog karaktera, uglavnom cenu i kada roba stigne, preuzimam robu i plaćam ugovorenu cenu. 2. Spektakularnog karaktera, taj ugovor mogu da prodam već sutra, likvidan je jer čim prodam ugovor dobijam novac. Ovde postoji i klađenje na koeficijente gde raspolažu sa ogromnim sredstvima do fondova. 3. Kupac i prodavac se dogovaraju ko ima pravo da odustane kada dođe vreme za isplatu, ali ako hoće da odustane mora da plati premiju npr. 30,50%, ako cena skoči prodavac dobija, a kupac plaća samo premiju (nije mnogo izgubio).

1. 2. 3.

1.

Šta su to “klirinške kuće” kao berzanska institucija i koji je njen značaj? Postoje klirinške kuće – svi učesnici plaćaju marger (deo novca) od osiguranja. Po pravilu članovi klirinške kuće su samo članovi berze. Roba se kupuje i prodaje ali je plaćanje odloženo. U klirinškim kućama se nalazi novac svih učesnika na berzi.

1.

Šta su to “hedging” poslovi i zašto se rade?

Roba čiji je glavni sastojak, oko 99% neki metal, cena se formira na dan isporuke. Cena metala + trošlovi (plata, izrada, prerada, struja, režije). Ovo su artikli kojima se trguje na berzi. Da se ne bi kockao sa mogućim gubitkom i da ne bi razmišljao o eventualnom dobitku on će brokeru odmah reći da proba tu količinu. Bitno je zaštititi se od gubitka, ono je važno kod proizvođača koji rade sa artiklima na berzi, čija se cena stalno menja. Jedna zaštita je kupovina i prodaja, a druga veoma bitna zaštita je od promene kursa.

1.
1. 1. 2.

Faze pregovaranja u spoljnotrgovinskim poslovima? Pregovarački proces se najgrublje može podeliti na dve faze: Fazu neformalnih pregovora i Faza formalnih pregovora Faza neformalnih pregovora - na sajmovima, preko oglasa,marketinga, dolazak u kontakt, želja da se neki posao obavi, gruba ponuda šta proizvodimo, prodajemo, itd. Faza formalnih razgovora – je faza razgovora face to face, želja da se posao obavi. Postoji tim pregovarača koji se sastoji od 3-5 ljudi, zavisi da vrsta robe, inženjer, pravnik, bankar, prevodilac i naravno pregovarač, najčešće na engleskom jeziku, tim može da bude i mnogo veći. Pregovori se najčešće vode u sedištu kupca a kod prodavca kada je on monopolista tj. Velika firma, nacrt ugovora pravi kupac i taj ugovor ima osnovne elemente:

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7.

cena količina kvanitet rokovi isporuke način plaćanja postrodajne aktivnosti baritet O svemu ovome se pregovara tačka, po tačka, najčešće se 80% ustupaka desi kod poslednje tačke. Dobar pregovarač treba da bude oštrog uma i da bude strpljiv, da zna da šarmira ali ne pada pod šarm konkurenata, da zna da prikrije ali da ne bude lažov i da ima dosta novca, lepu ženu kako ne bi uzimao mito ili prodao sve zbog provoda.

u slučaju nastanka pornih pitanja stranke koje potiču iz dve različite zemlčje imaju 3 mogućnosti izbora: Ugovorom se može predvideti primena nacionalnog prihvatnog prava bilo kupca ili prodavca. Ugovori se menjaju ili raskidaju samo voljom stranaka. Ugovor. Ugovor o međunarodnoj kupoprodaji kao najvažniji document spoljnotrgovinskog posla? Ugovor predstavlja susret dve volje i konačno njihovu saglasnost o predmetu ugovora imajući u vidu određeni cilj. pravno posmatrano. 1. zaboravljen. uopšte. 2. kao I nadležnost odgovarajućih nacionalnih sudova pred kojim bi se spor vodio Uovorom se može predvideti primena ″neutralnog″ nacionalnog prihvatnog prava treće zemlje I nadležnost njegovog nacionalnog suda Uovorom se može predvideti primena nacionalnog prava biulo kupca ili prodavca bilo treće zemlje. ali za slučaj da se ne ostvari kupac I prodavac bi trebalo da u svome ugovoru obavezno odrede: 1.1. usaglase sve elemente ugovora pristupiće njegovom otpisivanju. 3. Rešavanje sporova po ugovorima u spoljnoj trgovini? 1. Legalno zaključeni ugovori zamenjuju zakon za one koji su ih otpisali. Ncionalno pravo koje će biti primenjeno za rešavanje konflkata koji mogu proisteći iz ugovora Ndležan sud pred kojim će se eventualno nastaviti spor voditi. 2. Subjekat prava po svojoj volji određuje sadržinu. isuviše je složen da bi bio u celini regulisan isključivo ugovoren. izvoz i uvoz robe može biti praćen raznim dokumentimakoji praktično ograničavaju slobodan međunarodni promet. Pošto pregovaračke strane. 1. ovaj san se I ostvari. uslove i formu ugovora ako zakonom nije određen drugačije. 1. odražava autonomiju volje. međusobno. dok bi se postupak vodio pred međunarodnom arbitražom (arbitražnim sudom). 2. Ugovor proizvodi prava dejstva po stupanju na snagu. Međutim. koji se primenjuju u kupoprodajnim ugovorima. Kaže se da je ″san svakog poslovnog čoveka da napravi ugovor koji niko neće imati da potrebe ponovo da pogleda. 4. odnosno ugovor koji ima tretman ZRZ: zaključen (potpisan). 1. on se obavezuje sam svcojom voljom. Vrste rizika u spoljnotrgovinskim poslovima? .″ u velikom broju slučajeva. Ako se pregovori uspešno privode kraju sa stanovništva izvoznika I uvoznika (prodavac. Ovo se događa kada izvoz ili uvoz uslovljen dobijanjem dozvole. prava na kontigentm. pribavljanjem raznmih sertifikatai uverenja. u praksi međunarodne trgovine. život. Datum stupanja ugovora na snagu za stranke je bitan pošto od toga momenta počinju da teku brojne obaveze predviđene ugovorom. koja se ogleda u sledećem: Subjekat prava je slobodan da zaključi ili da ne zaključi ugovor. Pošto ne postoji neki međunarodni zakon o ugovorima. kupac) ipak se nad pregovaračima nadnosi senka pitanja koja glasi: ŠTA AKO? Šta ako druga strana ne ispuni svoju obavezu? Kako se zaštiti u tom slučaju? Naš odgovor je da u većini slučajeva trgovačka praksa odredila instrumente zaštite ispunjenja većine ugovorenih obaveza. Međutim. realizovan. Ako su pregovaračke strane upoznate sa ograničenjima na prometu robe koja je predmet njihovih pregovora moraće i stupanje ugovora na snagu vezati za mogućnost pribavljanja potrebnih dokumenata. 3.

3. Ovo je najčešće slučaj kod ugovaranja međunarodnih inženjering poslova pre svega investicionih posalova u kojima se pojavljuje investitor i potencijalni izvođač radova. Garancije za ucesce na licitacijama Garancija za učešće na licitacijama se javlja u slučajevima kada se realizacija ugovorenog posla ustupa konkursom odnosno licitacijama. 1. Ovu garanciju izdaje depozitna banka kod koje kupac polaže dogovorni novčani iznos kao garancija da će na primer u predviđenom roku otvoriti akreditivu korist izvoznika. Garanciju za plaćanje robe po kreditnom poslu . odnosno.za izvoznika koji prihvati izvoz robe na kredit neophodno je da obezbedi zaštitu od rizika neplaćanja dospelih kreditnih rata. Garancija za učešće na licitacijama 4. Garanciju o položenom depozitu – Na ovoj vrsti garancije može insitirati izvoznok kada nema poverenja u izvršenje ugovorne obaveze prvenstvo plaćanja isporučena roba. Licitacijonu garanciju izdaje banka učesnika na licitaciji koje se obavezuje da investitoru isplati određeni Iznos novcauzkoliko zučesnik u licitaciji izmeni svoiju ponudu opozoive je (odbije) da zaključi ugovor prema ponzudi koja je prihvaćena. Garanciju za plaćanje robe po njenoj isporuci izdaje banka garant. 2. Rizike kojima je izložen izvoznik Rizike kojima je izložen uvoznik Rizike kojima je izložena finansijska institucija koja kreditira. Garancija za dobro izvršenje posla 3. koji je po izdavanju dostavlja izvozniku robe. iz osnovnog ugovora. Ovu garanciju pribavlja uvoznik robe. Ova garancija se izdaje na rok do momenta zaključenja ugovora po osnovu koje se licitacija i održava. 1. Garancija za povraćaj avansa 2. na zahtev uvoznika robe.Rizike u spoljnotrgovinskom poslovanju možemo podeliti na: 1. 1. 2. 3. od banke. Garancija za kontrakupovinu 1. 1. Bankarske garancije koje pribavlja kupac Uvoznik je često u obavezi da pribavi sledeće vrste garancija: Garanciju za plaćanje robe po njenoj isporuci Garanciju za plaćanje robe po kreditnom poslu Garanciju o položenom depozitu Garanciju za plaćanje robe po njenoj isporuci – zahteva prodavac od uvoznika kako bi se zaštitio od rizika neplaćanja robe. 1. 2. finansira spoljnotrgovinski posao Bankarske garancije koje pribavlja izvoznik U spoljnotrgovinskoj praksi izvoznik će u određenim situacijama imati obavezu da na insistiranje kupca pribavi sledeće vrste garancija: 1. . 1. 3.

drugo lice(trasat) izvrsiti isplatu trecem licu(remitentu). Da bi strane u spoljnotrgovinskom poslu ostvarile sto veci stepen sigurnosti. 1. Medjunarodni platni promet odvija se pomocu ovlascenih poslovnih banaka i moze biti gotovinsko i bezgotovinsko.otkup dokumenata) 47. 2. Instrumenti placanja u spoljnotrgovinskom poslu. Mesto izdavanja 4. 4. prostorno su udaljeni. U medjunarodnoj trgovini. pa se javlja dodatan rizik zbog nepoverenja i nepoznavanja partnera. po njegovom nalogu. 2. osnovni elementi i vrste menice.Kod trasirane menice. Trasant se obavezuje d ace isplatiti menicnu sumu trecem licu. 1. Ime trasanta 5. Menica kao instrument placanja u spoljnotrgovinskom poslu. Mesto placanja 9. menice mogu biti: Trasirane. Sopstvena menica. Ime remitenta 7. Menica je strogo formalna hartija od vrednosti kojom se jedno lice. o roku dospeca menice. Rec menica 2. Ime trasata 6. pa se placanje vrsi izmedju rezidenata sa razlicitih carinskih i monetarnih podrucja. Za medjunarodnu trgovinu je znacajan bezkotovinski nacin placanja i on podrazumeva prebacivanje deviznih sredstava sa racuna na racun posredstvom poslovnih banaka i ostvaruje se kroz primenu instrumenata medjunarodnog placanja u koje spadaju: Doznaka Menica Cek Dokumentarni akreditiv Dokumentarna naplata(inkaso. 3. medjunarodna trgovinska praksa razvila je specificne instrumente platnog prometa koje karakterise: 1.je kada su trasant i trasat jedno lice. 2. banka placa menicu trecem licu.46. Kupac i prodavac su u razlicitim zemljama. Vreme dospeca menice 8. Broj izdatih primeraka Prema nacinu izdavanja. 5. prilikom realizacije naplate i placanja. Prenos menice 10. Dakle. Menicni iznos 3. njen izdavalac(trasant) obavezuje d ace. trasat je po pravilu banka kod koje trasant ima otvoren devizni racun. Elementi menice su: 1. partneri su dosta udaljeni. .

Banka koja vrsi placanje. Zato je tu dokumentovani akreditiv koji dozvoljava izvozniku da nakon sto ispuni svoj deo ugovora. 4. sa crvenom klauzulom. potvrdjeni. Dokumentovani akreditiv je jedan od najsigurnijih instrumenata placanja. su d.A mogu biti deljivi i nedeljivi D. 49.isporucu robu. Na osnovu instraukcija od strane akreditivne banke. Vrste dokumentarnog akreditiva i kakav je dokumentarni akreditiv najpogodniji za izvoznika? 1. ali ne vrsi isplatu akreditiva Korisnik akreditiva.avansno placanje robe pre otpreme robe Dokumntovani akreditivi se dele na nostro i loro akreditive. Ucesnici u poslu sa dokumentovanim akreditivom i njihova uloga. istu robu odmah i naplati.A. Roba u spoljnoj trgovini. prenosivi. Isplatna banka. Konfirmirajuca banka. koja po nalogu kupca otvara akreditiv u korist izvoznika i ima obavezu da izvrsi isplatu akreditiva na osnovu instrukcija koje je dobila od uvoznika Avizirajuca banka. Ucesnicu pri realizaciji naplate dokumentovanim akreditivom su: 1.a.A. Sredstva sa akreditivnog racuna se mogu preneti na racun izvoznika tek posto on(izvoznik robe) ispuni definisane uslove akreditivne naplate.Vrsi isplatu akreditovane sume ukoliko nalogodavac iz bilo kojih razloga nije u mogucnosti da to ucini.48. Prema opozivosti dele se na: Opozive i neopozive Opozivi mogu biti: Potvrdjen(konfirmiran) i nepotvrdjen(nekonfirmiran) D. Akreditivna banka. neposredno po stupanju ugovora o kupoprodaji na snagu. tj. Kupac(uvoznik robe). deljivi akreditiv.obavestava kupca da je otvoren akreditiv u njegovi korist. Izvozniku odgovara da kupac otvori neopozivi. cesto putuje i nekoliko meseci. Dokumentarni akreditiv kao instrument placanja u spoljnotrgovinskim poslovima. 2. 3.A. sto je malo neugodno. da bi naplatio robu. 50. Dokumentovani akreditiv je racun koji akreditivna banka otvora po nalogu nalogodavca(uvoznika robe) u korist korisnika(izvoznika robe). prema prenosivosti mogu biti: Prenosiv i neprenosiv D. prem dospecu robe dele se na: akreditive po vidjenju i rocne akreditive Posebna vrsta D. sto pre.daje nalog svojoj poslovnoj banci za otvaranje akreditiva. 6. dok roba ne stigne do kupca. .je poslovna banka kupca. potvrdjeni akreditiv u njegovu korist. 5. 2. izvoznik bi trebalo da ceka i po nekoliko meseci.to je izvoznik i ima pravo da po dostavljanju dokumenata o izvrsenoj isporuci naplati akreditovani iznos. Prema tome. vrsi isplatu akreditiva. Nostro akreditivi si akreditivi koje nasi uvoznici otvaraju u korist inostranih izvoznika Loro akreditivi su akreditivi koji inostrani kupci(uvoznici) otvaraju u korist nasih izvoznika Izvoznik ce ugovarati neopozivi.

vec do obavlja preko svoje poslovne banke. to je izvoznik. Dokumentarna naplata. . .Izvoznik(trasant) ce izdati trasirane menice po sopstvenoj naredbi. Onda mu je sigurnije da svoja potrazivanja. Sto je veci stepen sigurnosti.U ovom slucaju. ali onda banka nema obaveze prema nekom trecem licu. Dokumentarna naplata moze biti: Direktna Bankarska . 53. Dokumentarna naplata se preporucuje samo kada se poslovni partneri dobro poznaju. Cesto se desava da izvoznik izveze robu ali da mu roba ne bude placenja.Kod direktne dokumentarne naplate. 4. u naznaceno vreme i u naznacenom mestu. 2. Faktoring se moze ugovoriti sa pravom regresa i bez prava regresa. Razlika je sto kod faktoringa sa pravom regresa ukoliko faktorin kompanija nije u mogucnosti da naplati potrazivanja. a ona delje daje dokumenta kupcu. sto on i ne mora da ucini. Tehnika naplate izvezene robe na kredit putem menica. 3. izvoznik ne dostavlja dokumenta direktno kupcu. ima pravo naplate od firme od koje je kupila potrazivanja. . to je cena potrazivanja bliza ugovorenoj izvoznoj ceni.inkaso dokumenata Je najnepovoljniji vid naplate za prodavca jer mu daje obavezu da isporuci robu. u svojim rukama ima menice na osnovu kojih ce naplatiti izvezenu robu. Rok naplate je do 180 dana. na osnovu kojih treba da mu bude placena roba proda nekoj factoring kompaniji. Medjunarodni factoring Faktoring institucije su po pravilu banke. 1. i samim tim. 2.51. 1. izvoznik direktno kupcu dostavlja dokumenta iz kojih se vidi da je on obavio svoj deo posle i zahteva od njega da on obavi svoj deo. . Sluzi za smanjenje rizika prilikom izvoza.Kod bankarske dokumentarne naplate. trasant i remittent su jedno lice. na kupca robe(trasata) koji se obavezuje da ce trasantu(izvozniku) isplatiti naznacenu sumu. 5. prenosi svoje potrazivenje na faktora. niti nekakvu odgovornost.Izvoznik ce prezentirati standardni set dokumenata za podizanje menica iz menicnog depozita: Faktura na vrednost izporucene robe i lista pakovanja odgovarajuci tovarni list carinska deklaracija polisa osiguranja razna uverenje i isprave u zavisnosti od vrste robe i dogovora sastanka 54. Naplata izvezene robe putem dokumentarnog akreditiva. nacrtaj semu 52. Zadatak benke je da obavesti kupca da dodje i otkupi dokumenta. Izdavalac menice(trasant izvoznik) vuce menice. Cena otkupa potrazivanaj zavisi od procene sigurnosti naplate potrazivanja. To znaci da izvoznik nakon sto isporuci robu.

Banka forfetar nema pravo regresa u odnosu na izvoznika od kog aje kupila potrazivanje.Dakarska unija. prirodna bogatstva. . U pripreme koje prethode izvozu robe spadaju: Istrazivanje inostranog i domaceg trzista(geografska obelezja. 3.Kreditiraju svog komitenta za ciji racun obavljaju izvozne poslove 57. 3.finansiraju spoljnotrgovinske poslove Osiguravajuce kompanije.. kredita 2.44 zemlje su clanice unije .Postojanje ovlascenih revizora olaksava posao bankama jer banka na osnovu njihovih izvestaja odobrava kradite izvoznicima Pravne savetnike. Medjunarodni forfeting Medjunarodni forfeting je slican medjunarodnom faktoringu. 6. agencije za promociju izvoza. 56. pripreme koje prethode izvozu robe. politicka stabilnost. a koje izvoznika da nebi doslo do nesporazuma Medjunarodne speditere. 1. Unije koje osiguravaju izvozne kredite su: . Redovan izvoz robe.Berlinska unija.. 2. 3.) Predstavljenje izvoznog proizvoda potencijalnim kupcima u inostranstvu(putem medjunarodnih sajmova. samo sto se medjunarodni forfeting primenjuje kod dugorocnih izvoznih poslova kod kojih je period otplate od 2-5 i vise godina. 5. To znaci da rizik naplate snosi forfetar. Indirektni ucesnici u kreditiranju izvoza.18 zemalja su clanice unije 58.njihov zadatak je osiguranje robe od transportnih rizika Komisione firme.28 zemalja su clanice unije . elektronski medij…) Pracenje domacih i stranih propisa koji su neophodni za ispesnu realizaciju izvoznog posla Informisanje o potencijalnim kupcima i druge radnje Razne konsalting kompanije. Osiguranje izvoznih kredita Osiguravajuca drustva koja se bave osiguranjem izvoznih kredita su povezane sa bileteralnim. Revizore. demografski podaci. Pomazu kompanijama da dobijanje kratkorocnih 1.55. 2. 4. regionalnim i multilateralnim sporazumima. kao sto je slucaj sa bankom faktora.njihova uloga je da spoljnotrgovinske firme jasno razgranice koja su prava i obaveze uvoznika. Isto se zasniva na otkupu potrazivanja. 4.imaju znacajnu ulogu kod novootvorenih kompanija sa malim iskustvom.Asocijacija za medjunarodno kreditno osiguranje. 1. cija je cena manja u odnosu na dogovorenu cenu izvoza. Cilj ovih sporazume jeste: Razmena medjusobnih iskustava u poslovima osiguranja i reosiguranja Zastita medjusobnih interesa Pronalazenje novih oblieka saradnje i razvoj trzista osiguranja.

Neposredni poslovni kontakt predstavlja prvu fazu pregovaranja. novena. Konkurentnost ponude izvoznog posla. Cena treba biti nista. 4. Spoljnotrgovinski poslovi mogu biti sklopljeni po okoncanju faze neformalnih pregovora sto je rezultat neposrednom kontaktu. . 1.ljudi kojima se to predstavlja je stvarno zainteresovan za proizvod. Posredni kontakt karakterise neselektivost dok je neposredni kontakt rezultat selektivnog pristupa i izbora zainteresovanih poslovnih partnera.59. pored pobeda. 3. nije bitno samo da je cena niska. radio i tv-a. 2. 2. cena je manje bitan factor koliko je kvalitet i dizajn. cena je manje bitna) Cenovno trziste(bitna je cena. Cenovni faktori konkurentnosti izvoznog posla U cenovne faktore konkurentnosti spadaju svi oni faktori koji uticu na smanjenje troskova proizvodnje. podrazumeva i zadrzavanje osvojene pozicije. faktori konkurentnosti Konkurencija je jako i svaki proizvod ima konkurenciju. Da bi bio konkurentan na inostranom trzistu. U zemljama gde je visok dohodak po glavi stanovnika. na bazi koje se pristupa pregovaranju i ciji je rezultat sklopljen izvozni posao. kvalitet bas i nije) 61. izlozba. 60. sajmova itd. zamena skupih materijala jeftinijim. Faktori koji uticu na konkurentnost su brojni. Vodecu ulogu ima uvodjenje savremene tehnologije u proizvodnju. ona ponuda. NPR. 1. Samo jedan br. Konkurentnost. Zatim na snizenje cena uticu i carina i porezi na uvoz meterijala koji se koriste u proizvodnji. ali ipak se mogu izdvojiti oni koji u vecoj meri uticu na opredeljenje i izbor kupaca: cena tehnologija i rad koji je ulozen u proizvod kvalitet i standardizacija proizvoda i procesa dizajn proizvoda Pod konkurentnom ponudom podrazumeva se. Zatim u cenovne faktore spadaju i radna snaga. Trziste kvaliteta(bitan je kvalitet. casopisa. ali to nije odlucujuci factor kada je kupovina u pitanju. Poslovni kontakt kod poslova izvoza robe i usluga Postoje dva nacina ostvarivanja poslovnog kontakta: indirektni(posredni) direktni(neposredni) Posredni poslovni kontak je faza koja prethodi neposrednom kontaktu. Podrazumeva predstavljenje proizvoda putem interneta.

estetsko i fukcionalno.62. odnosno. Sa rastom broja necenovnih faktora konkuretnosti raste i cena proizvoda u ponudi izvoznog posla. ižinjeringa same proizvodenje . Pojam kvaliteta je razlicit i sa stanovista potrošača. osim par svetlih primera uspešnog dizajna. Kombinacijama i brojnost necenovnih faktora konkuretnosti izvoza zavisiće od prirode i vrednosti proizvoda. pa mu cena mora rasti i obrnuto. Japan i Skandinavske zemlje. U Srbiji. Industriski dizajn proizvoda i procesa postaje značajan faktor konkuretnosti izvoza sa razvojem tržišta. Italija. pri čemu se korisnici i potrošači proizvoda prefinjenog dizajna u prošlosti bili malobrojni. kroz dodeli medalja za kvalitetkao i kroz priznanja raznihorganizacija potrošača koji ocenjuju proizvode u prometu. u prošlosti. oblikovanje komponenti i delova koji se ugrađuju u neki proizvod. kao što je bila fabrika stakala Kristal iz Zaječara i ručno pleteni džemperi iz Sirogojna. Industriski dizajn proizvoda praćen je procesnim dizajnom pod kojima se podrazumeva dizajniranje.Definicija kvaliteta sa stanovišta potrošača podrazumeva da kvalitet proizvoda čine skup svih osobina proizvoda koji ga u očima potrošača izdvaja kao boljeg u očima potrošača u odnosu na druge. 63. Nemačka. Standardizacija kao necenovni faktor konkurentnosti izvoznog posla . ali i sa stanovišta izvoznika. čiji su potrošači spremni da plate visoku cenu za proizvod vrhunski performansi. funkcionalan. distribucije i odžavanje kojim se ispunjavaju korisnikovi zahtevi. nacrt i vezuje se za umetnost.Kvalitet proizvoda kao necenovni faktor konkurentnosti izvoznog posla Kvalitet se moze posmatrati sa stanovišta potrošača. Industriski dizajn proizvoda se javlja sa razvojem industriske proizvodnje i on predstavlja oblik proizvoda koji zadovoljava funkicinalne i estetske zahteve potrošača. Što je proizvod sofisticiraniji. Dizajn proizvoda izbija u prvi plan u razvijenim sredinama i društvima gde su osnovne egzistencije potrebe stanovništva zadovoljne zahvaljujući adekvatnom životnom standardu.Kvalitetan proizvod je odraz predstave koju o njemu stiču potrošači. Ovo je naročito izraženo u visoko razvijenim zemljama i visokosofisticiranim tržištima. prikriveni oni dolaze do izražaja kroz detaljnu analizu ponude izvoznog posla. 64. to je broj faktora. U svesti potrošača kvalitetan proizvod mora da sdrži skup karakteristika počev od marketinga . Dizajn na engleskom znači crtež. Razvoju dizajna veliki doprinos su dale Velika Britanija. Vremenom dizajn se vezuje uz umetničko i za industrisko oblikovanje. zahteva koji se pred njega postavljaju veći. koji je predmet međunarodne kupoprodaje. što nemora biti prepreka prodoru izvoznih proizvoda na visokosofisticirana tržišta. Necenovni faktori konkurentnosti izvoznog posla Necenovni faktori su nevidljivi. Cenovno nekonkuretna ponuda krije u sebi necenovno konkuretnu ponudu. dok sa industrijskim razvojem zadovoljene potrebe za lepo dizajniranim proizvodima postaje pristupačno ogromnom broju ljudi potrošača. Potvrdu kvaliteta svojih proizvodaproizvođači stiču na sajmovima. industrijske proizvodnje i povećanjem kupovne moći potrošača. Što je proizvod standardizovani to je broj faktora konkuretnosti manji i nema argumenta za formiranje cene iznad nivoa cene konkuretnih proizvođača. 65.Dizajn proizvoda kao necenovni faktor konkurentnosti izvoznog posla Dizajn proizvoda i procesa ima dugu istoriju. Za potrošača kvalitetan proizvod može biti proizvod koji je trajan.lepog oblika. gotovo da ne možemo izdvojiti nijednog drugog izvoznika.

kao i provizija izvoznika. objasniti metod dodavanja troskova Metode kalkulacije izvoznog posloa Cena koju smo postigli predkalkulacijom je granična cena ali se uvek dodaje.godine. 1.godine članice ovih organizacija su nacionalne organizacije za standardizaciju. dodaju svi ostali realni troškovi koji nastaju pre i u toku realizacije i po relizaciji izvoznog posla. Evropske organizacije za standardizaciju sarađuju sa međunarodnimorganizacijama za standardizaciju. osnovana 1947. nabavnu cenu robe. odnosno.god a IEC od 1973. a tiču se konkretne robe. čime se ostvaruje eliminisanje tehničkih barijera u izvozu.god. što se na proizvođačku. 67. 66. Prva međunarodna institucija osnovana je početkom dvadesetok veka. pod nazivom Međunarodna elektrotehnička komisija (IEC).Metod dodavnja troškova 2.      . visokostandarizovano društvo je ujedno i društvo visokog kvaliteta života. Obuhvata i utvrđivanje jedinstvenih kriterijuma pri konstrukciji. ispitivanju. potpisuju i međusobne sporazume pri ndonešenju standarda iz iste oblasti. ISO je od 1972. minimalna izvozna cena. počeo sa izdavanjem međunarodnih standarda. Međunarodna standardizacija postaje prioritet koji podstiče i Svetska trgovinska organizacija. Svetske i evropske institucije za standardizaciju Svetske institucije su : Međunarodna elektrotehnička komisija (IEC) Međunarodna organizacija za standardizaciju (ISO) Evropske institucije su: Evropski komitet za standardizaciju (CEN) Evropski komitet za standardizaciju u elekrtrotehnici (CENELEC) Evropski institut za standardizaciju u oblasti telekomunikacije (ETSI) Evropske organizacije za standardizaciju donose direktive koje postaju obavezujuće na tržištu Evropske unije. tačnije 1906. Uvođenje standarda na nacionalnim novinama vodi širenju međunarodnog tržišta i obezbeđuje međusobni pristup tržištima. stavlja se veća cena da bi bilo prostora za predugovore.Standardizacija je proces koji vodi tipizaciji i unifikaciji svih aktivnosti civilizovanog društva. Vrlo značajna institucija Međunarodna organizacija za standardizaciju (ISO). Uključivanjem što većeg broja zemalja u ove procese doprinosi se nesmetanom odvijanju međunarodne trgovine.Metod oduzimanja troškova Metod dodavnja troškova. se određuje tako. distribuci proizvoda. Jednačina cena robe dobija se delenjem ukupne cene sa količinom robe. proizvodnji.Metode kalkulacije izvoznog posla. ISO i CEN sarađuju i IEC i CENELEC pošto se bave standardima iz iste oblasti. Društvo koje primenjuje standarde u svim sferama života.

1. 4. 3. 2. snižavanja i povećanju u zavisnosti od međusobnih zahteva i ustupka kupca i prodavactokom pregovora. 3. 69. napisite Zenevsku formulu klizne skale Veza izvoznik cena Fiksna – ugovorena tako da se ne menja tokom realizacije posla Klizna-ugovorena tako da mora da se menja ako su u pitanju isporuke koje se vrše više puta.cena za narednu isporuku Deo opštih troškova u ukupnim troškovima (izvoznik zna ovaj deo) Deo troškova koji otpada na reprezentivni materijal. Cena na bazi predkakulacije izvoznog posla Cena iz izvozne ponude Ugovorena cena će se naći u prikaznom rasponu Rezultat je variranja. da izvoznik ne bi došao u slučaju gubitka zbog promene uslova Klizna skala je napravljena po formuli. prihvaćena je od strane svetskihorganizacija. Šematski prikaz formiranja cene izvoznog posla 1. . 2.ženevska formula Postoji bazna cena za prvu isporuku a svaka sledeća se menja Pn=Pn-1\100= (a+b ×Mn\Mn-1 + C × Sn\Sn-1) 1.68. 5. materijal koji je sa 90% prisutan u proizvodu Deo troškova radne snage a+b+c=100% Mn\Mn-1 –index rasta cena reprezitivnog materijala nza proizvod Sn\Sn-1 –index rasta cena reprezentivne radne snage koja nučestvuje u stvaranju proizvoda (plata) 70. 6. 2. Faktori koji utiču na pad cena u izvoznoj ponudi i faktori koji utiču na rast cena u izvoznoj ponudi Faktori koji utiču na pad cena: Ako se povećavaju količine Standardni kvalitet Ako se koriste karaći garantni rokovi Kupac ne traži besplatnu obuku Ako je spreman da da veći avans Nema zahteva za vezanu kupovinu 1. 3. Pn. Vrste izvoznih cena. 2.

Obračun troskova i likvidacija izvoznog posla 1. 3. a ovaj ih. po naplati isporučene robe stiče prvo fakturisanja dogovorenog iznosa provizije. u svoje ime. 6. 3.Zastupnička provizija Ako je roba na inostrano tržište izvezena zahvaljujući dejstvu inostranog zasupnika. 1.Komisiona provizija: Kod izvoza robe . b)Razni administrativni troškovi Administrativne troškove. 5. 4. Zato . . 7.ostvarena kroz isporuku i naplatu ugovorene robe. 2. Ako je kupac solventan Ako su duži rokovi isporuke Ako on plaća osiguranje i transport Faktori koji utiču na rast cena: Traži ekstra kvalitet Ne želi da plati avans Transport i osiguranje plaćamo mi Garantni rokovi duži Rok isporuke kraći Nije kupac solventan Kupuje manje količine Postavlja zahteve za kontra kupovinu 1. po izvršenoj naplati. 2. 71. nameće međusobni obračun finansijskih trškova svih učesnika u poslu. izvozniku ispostavlja administrativni organkod kojih su i nastali. Velliki broj učesnika i njihov angažmanu realizaciji izviznog posla nameće brojne troškove vezane za obavljene usluge svakog od pomenutih učesnika u lancu reakcije izvoza robe.izvoznik daje nalog svojoj bancida odredjeni iznos doznači na račin inostranog zastupnika. 9. a za tuđ računi na osnovi tredhodno ugovorenog komisionog posla. c)Troškovi špedicije Ovi troškovi obuhvataju dve vrste troškova: Troškove špediteske usluge i Ostali troškovi koji su nastali tokom otpreme robe 2.7.Zavisni troškovi izvoza robe će zavisiti od ugovorenog pariteta u našem primeru su sledeći: a)Bankarski troškovi Bankarske troškove ispostavlja poslovna banka izvoznika svome komitentu. izvoznik. 8. konačnim obračunom fakturiše proizvođaču. uspešno okončana realizacija izvoznog posla. 8.

Poslovne knjige u kojima se prati zaljučivanje i realizacija posla uvoza se kontrolnici uvoza. oblik uvoza. Firme koje investitori angazuju u drugoj fazi. koje se koriste u realizaciji spoljnotrgovinskog posla: broj pod kojim se evidentira zaključeni ugovor o uvozu robe. To je prva faza.uz postovanje rokova i zadovoljenje zahteva investitora. firme pruzaju. pa time i o svim poslovnim uvozima. U trećoj fazi slika se menja kad uvoznik na cenu po pariteu EXW doda realne troškove prevoza osiguranje i carinske dažbine. datum i broj nalog banke o izvršenom plaćenju. obavezni dokumenti koji se vode u kompanijama vezano za realizaciju poslova uvoza Sve spoljno trgovinske firme suobavezne da vode evidenciju o svim zaključenim spoljnotrgovinskim i kreditnim poslovima sa inostranstvom . najpovoljnije ponude.izgradnju. uvoznik će krenuti od visine ponuđene cene. Kompletno praćenje odvijanja ovih poslova. Kod angazovanja pri dobijanju posla.Kod inz. Analiza uvozne ponude . značajni ponder će biti veći. poslova u medjunaradnoj trgovini zakljucuje se ugovor o inz. način i rokove plaćanja. Što je. kako podatke iz ugovora zaključenog sa stranim partnerom. odnosno.Medjunarodni inzinjering kao vid medjunarodne trgovine uslugama Inzenjering poslovi se vezuju za razvoj masinske prozvidnje i pojavu inzenjerske struke. Što je uvozni posao složeni. tehnološki intezivniji. firmom ga zakljucuje i firma je nosilac posla. 74. Tehnika analize ponude svodi na poređenje cenovnih paketa u prispelim ponudama. naziv inprodavca i posrednika. znači zavisni troškovi uvoza.do preuzimanja i pustanja objekta u pogon po principu KLJUC U RUKE.U pocetku su poslovi bili vezani za masinstvo a kasnije postaju zasebna delatnost koja se brzo razvija. Ponder ujedno predstavlja i vrednost izraz značaja određenog faktora.Po izvrsenju inzinjering uslugeinvestitori inz. vrednosti ugovorenog uvoza. Svaki faktor konkuretnosti za uvoznika ima svoj ponder. Kontrolnik uvoza sadrži.72.izbor investicionog objekta. Ukoliko su pristigle ponude sa različitim valutama plaćanja. Ali ona ne može biti preovlađajući faktor odlučivanja. Realizacija poslova uvoza. faze analize Analiza prispelih ponuda zavisiće od vrste. režim i osnov po kome se roba uvozi. vrstu i količinu robe koja se uvozi. takođe se evidentira. Četrvta faza porediće se ostali uvozi uslovi iz ponude koji nisu eksplicitno novčano izraženi ali koji su ukrajnoj instanci mogu vrednosno izraziti. već preovlađujući faktor odlučivanja posta celina sagledvanja cenovnog paketakoji poreed cene sadrži i brojne necenovne faktore konkuretnosti. Firme koje se bave kompleksnim inzinjeringom i investitor ovim firmama prepusta izbor izvodjaca. Što je ovaj proizvod niže faze prerade i standadizacije. firma potpisuju kolaudacioni protocol kojim se konstatuje da izgradjeni objekat zadovoljava ugovorene zahteve.delimo ih: 1)konsalting firme koje investitori angazuju u prvoj fazi izgradnju projekta i odgovaraju na pitanja gde i u sta ulazu i koga angazuju za realizaciju investicije 2)inz. pristupom se eliminisu suvisni troskovi. U analizi ponude. procenat komisione provizije. zatim plaćanja po tom osnovu. ovaj faktor. 73. prirode predmeta uvoznog posla. naziv komitenta za čiji se račun roba uvozi. biće opterećen većim brojem necenovnih faktora konkuretnosti. biće više opterećen cenovnim faktorima konkuretnosti.koje inz. Inz. potrebno je sve cene izraziti u istoj valuti. u većini slučajeva. usluzi gde investitor sa inz. U drugoj fazi kod svođenja cene na jeinsteni paritet menja se rang. tako i podatke iz isprava.fazi izgradnje objekta i imaju za zadatak da nadgledaju izvrsenje radova 3)inz.izvodjenje invesicionih radova u inostranstvu firma mora: 1)izvrsiti izvoz domacih dobara .Prema obimu usluga.

placanje ove usluge predstavlja nas uvoz i dolazi do odliva deviza iz zemlje.uvozu. nadlezna institucija za kontrolu kvaliteta moze proveravati: • Kontrolu pakovanja i otpremanja robe • Kontrolu utovara.Narucilac posla koristi prednost jeftini radne snage u zemlji domacinu. Certifikat o kvantitetu i kvalitetu je vazan deo seta dokumenata neophodnih za realizaciju spoljno trgovinskog posla. usluge kontrole kvaliteta I kvantiteta robe kao vid medjunarodne trgovine uslugama Poslovi kontrole i kvantiteta robe predstavljaju poslove medjunarodne trgovine uslugama. Sam postupak kontrtole proverava se spediteru koji se stara da se ovaj posao zavrsi u predvidjenim rokovima. Po izvrsnoj kontroli robe.Proizvedena roba u zemlji domacina nosi oznaku proizvodnje zemlje narucioca posla. koristi postojece pogone i opremu uz troskove koji su nizi ode opremanja sopstvenih kapaciteta. Najcesce se kupoprodajnim ugovorom precizira kojoj nadleznoj instituciji ce se poveriti kontrola robe.narucilac posla dizajnira proizvod i dostavlja partner u zemlji domacinu material i sirovine za izradu proizvoda. usluge su: 1)podnosenje garancije za dobro izvrsenje posla 2)prihvatanje domacih standard tehnickih normi i normi kvaliteta 3)angazovanje domacih izvrsioca. . Poslovi oplemenjivanja i dorade su karakteristicni za tekstilnu. medjunarodni poslovi oplemenjivanja dorade i finalizovanja proizvoda U poslovima oplemenjivanja i dorade robe u inostranstvu najcesce ucestvuju partneri iz razvijene i manje razvijene zemlje. dok je za prodavca document kojim moze biti uslovljena naplata njegovog izvoznog posla. Prilikom utvrdjivanja kvaliteta robe i uslova predvidjenih kupoprodajnih ugovorom.2)kupiti dobra na inostranom trzistu koja ce biti ugradjena u objekat u inostranstvu 3)obezbetiti i angazovati radnu snagu 4)ispostovati zahteve inostarnog partnera 5)obezbediti kreditnu podrsku 6)firma moze u zemlju vratiti osnovna sredstva i rezervne delove Ugovor o izvozu.kontrolu transportnog sredstva i kontrolu transporta • Kontrolu skladisnog prostora • Moze vrsiti razne ekspertize i drugo. Partner koji nudi uslugu oplemenjivanja i dorade mora posedovati proizvodni prostor kao i opremu uz pomoc koje ce se finalizacija proizvoda izvrsiti i mora imati kvalifikovanu radnu snagu. kaada nas izvoznik ili uvoznik poveri proveru tacnosti podataka o robi predvidjenih kupoprodajnim ugovorom. ali i stice pravo da naplati vrednost svoje usluge od korisnika. inostranoj firmi koja se bavi poslovima kontrole. Da bi zastitio kvalitet. Firma koja vrsi kontrolu kvaliteta robe za inostranog narucioca vrsi izvoz ove usluge. preduze za kontrolu kvaliteta robe izdaje sertifikat o izvrsnoj kontroli robe.industriju koze i obuce.dok rukovodioci i strucnjaci mogu biti iz inostranstva 75. poslova zakljucuju se u pisanoj formi.usluge inz. Faktori konkurentnosti za izbor stranog izvodjaca inz.robni znak.Posto narucilac posla trazi kvalitet pripegava rigoroznoj kontroli procesa proizvodnje proizvoda u zemlji domacinu.farmaceutsku industriju. 76. On je garancija za kupca da je dobio robu trazenog kvaliteta i kolicine.cijom naplatom ostvaruje devizni priliv i obrnuto. istovara i pretovara • Kontrolu slaganja robe u transportno sredstvo.

restriktivne ugovorene klauzule Prodajom i kupovinom licencnog prava na medj.vec sa vise njih Placanje izvrsene usluge moze se vrsiti na bilo koji nacin placanja koji se koristi kod isporuke robe.Odobrenje izdaje carina.Kupac licence ima nameru da svoj proizvodni proces unapredi i proizvodi po kupljenoj licenci. Licencnim ugovorom se moze ugovoriti kupoprodaja iskljucive licence. Nedostatak ugovora izvrsioca posla predstavlja neravnopravnost pozicija prilikom pregovaranja. licenci . Restriktivne klauzule koje namece prodavac su: 1)kupac licence se obavezuje da ce sirovine iskljucivo nabavljati od prodavca licence 2)kupac licence moze po kupljenoj licenci proizvoditi robu u ogranicenom godisnjem obimu 3)opremu na kojoj ce proizvoditi po datoj licenci nabavlja od prodavca koga odredi prodavac licence 4)kupac licence nece izvoziti robu na odredjena trzista Ugovori se zakljucuju u pisanoj formi .ako dodje do iznenadnog prekida saradnje izvrsilac bi se nasao u teskoj situaciji. Narucilac posla vrsi disperziju rizika i finalizaciju proizvoda.Rizici kasnjenja narucilac resava tako sto naplacuje penale za svaki dan kasnjenja. Trzistu vrsi se ustupanje i pribavljanje materijalnog prava na tehnologiju za sta se ostvaruje nadoknada. 78. Za izvrsioca posla nije dobro ako se veze za jednu firmu i za nju vrsi finalizaciju. medjunarodna kupoprodaja licence.Narucilac posla moze platiti domacoj firmi devizama ili delom finalne proizvodnje koja ce ostati na raspolaganju domacoj firmi. Sa rastom znacaja nauke sirila se i medjunarodna trgovina licencnim pravom.vezuje poslovnog partnera na dugi rok i osvaja nova trzista.pravo proizvodnje se daje jednom kupcu a neiskljuciva licenca je ona gde se prodavcu ostavlja mogucnost da licencu proda neogranicenom broju kupaca. ne ugovara samo sa jednom inostranom fabrikom. Japan je sve do devedesetih godina imao veliki deficit TPB. 77. Pasivno oplemenjivanje predstavlja postupak izvoza robe na oplemenjivanje i dorado i njen uvoz po zavrsenom procesu. TPB je u vecini zemalja negativan izuzev SAD gde je veci priliv od odliva sredstava.U ugovor o kupoprodaji se mogu uneti ogranicenja i onda se govori o ogranicenoj licenci unosenjem restriktivnim klauzulama.Licenca sadrzi: 1)proizvodnu tehniku 2)organizacione metode 3)upravljacke metode Ugovori su vrlo opsirni. Nacionalna politika licenci moze bii aktivna i pasivna. tehnoloski platni bilans (TPB) Tehnoloski platni bilans predstavlja pregled svih priliva i odliva veanih za medjunarodni transfer patenata. tehnicke pomoci i drugih oblika nerobnih transfera tehnologije.Prodajom licence izvoznik jaca svoju konkurentsku sposobnost. .U ovim poslovima realizacija ugovorenih rokova proizvodnje i kvaliteta predstavljaju najvaznije faktore konkurentnosti prodavca usluge. Zemlja koja u toku godine ostvaruje veci izvoz licenci u odnosu na uvoz vodi aktivnu politiku dok zemlja koja u toku godine vise kupi nego sto proda licenci void pasivnu politiku.

strategija koja daje rezultate na kratak rok.trgovine karakteristican je za izvoz procesne i rudarske opreme.gubi se korak sa trzistem.Prodaja i isporuka robe u jednom smeru pracena je placanjem kroz isporuku robe identicne robe u suprotnom smeru.Nastao je dvostruki odliv za privredu :prvi po osnovu placenih sredstava za uvoz licence i drugi po osnovu odliva sredstava za uvoz inostrane robe . na medjunarodnom trzistu moze iste komponente kupiti po visestruko nizim cenama .cene transfera tehnologije 81.zastupljenost kod velikih kompanija.Odvija se izmedju firmi iz visokorazvijenih zemalja koje imaju razvijenu tehnologiju i firmi koje imaju sirovine. pribegava se izdavanju konzularnih faktura koje prate robu u izvozu.offset aranzmani-prilikom zakljucenja ugovora prodavac se obaveuje da ce u svoj finalni proizvod ugraditi odredjene materijale koje ce dobiti od proizvodjaca iz zemlje kupca Nedostaci vezane trgovine-veoma skup vid trgovine jer zahteva ukljucenje posrednika. a da pri tome .kompenzacioni poslovi-medjunarodni barter poslovi predstavljaju najprostiji vid vezanih poslova i prakticno se svode na trampu. U transferne cene spadaju monopolski odredjene cene za komponente koje se imaju ugraditi u proizvod koji se prodaje po datoj licenci . placanje proizvodnjom. mora kupovati po visokim transfernim cenama od odredjenog proizvodjaca .kompenzacioni poslovi 2. vezani poslovi u medjunarodnoj trgovini vrste i znacaj Vezana trgovina u medjunarodnoj razmeni predstavlja formu pri kojoj kupac namece obavezu prodavcu da prihvati parcijalno ili totalno poravnanje svojih isporuka kroz odredjenu kupovnu proizvoda iz zemlje kupaca.Ukoliko je slucaj da zemlja ima konstantno deficit tehnoloskog bilansa placanja pracen deficitom spoljnotrgovinskog platnog bilansa zakljucuje se da je iskoriscenost kupljenih licenci nedovoljna i da nije u funkciji rasta izvoza .kontrakupovine 3. ogranicen ovakvim ugovorenom odredbama . Da bi se izbegla primena transfernih cena u spoljnotrgovinskoj praksi . 4. hemijskih kapaciteta. Vezani poslovi su siri pojam i u njih bi se moglo svrstati : 1.Odvija se izmedju firmi iz visokorazvijenih zemalja koje imaju razvijenu tehnologiju i firmi koje imaju sirovine.transferne cene.nize cene izvoza i vise cene uvoa zemalja u razvoju. placanje proizvodnjom(buy back) kod vezanih spoljnotrgovinskih poslova Ovaj oblik vezane trgovine karakteristican je za izvoz procesne i rudarske opreme. 2. hemijskih kapaciteta.placanje proizvodnjom 4. 80.offset aranzmani 5.Kupac licence .poslovipredhodne kupovine 1.kontrakupovina –izvoznik nudi svoje proizvode i planira da ugovori redovan izvozni posao koji se placa novcem .Predmet ugovora moze biti bilo koja roba 3. . 79.

Izvoz i uvoz robe po osnovu ramplasmana ugovora se kroz dva sata zasebna ugovora. a za racun nalogodavca . Reeksport je nacin da se realizuju medjunarodni dogovori i preuzete obaveze po osnovu robnih lista. Ramplasman je uvoz robe jednog tarifnog stave. iu istoj kolicini i iste realne vrednosti. Nominalna vrednost mora biti veca ili bar jednaka nominalnoj vrednosti ovako uvezene robe.ljama koje se prostiru na velikoj povrsini. Ugovaranje kupovine robe od inostranog prodavca i placaje ugovorene cene.Vrednost uvezne opeme i ulaganja stranog partnera mora biti ekvivalentan vrednosti izvezne proizvodnje stranom partneru u predvidjenom roku. Ovaj posao vodjen je logikom ostvarenja koristi iz dvostruke spoljnotrgovinske transakcije. da se ne bi izgubile pozicije na inostranom trzistui da bi se ispunili ugovoreni rokovi ispuruke. Reeksportna dorada 4. dok je predmet oba ugovora ista roba. uvoznik u ovako slozenom spoljnotrgovinskom poslu. dok se placanje i naplata vrse instrumentima medjunarodnog platnog prometa a carinska procedura ostvaruje kao kod redovnog uvoza i izvoza. pribegava se kupovini iste vrste i kolicine robe na inostranom trzistu. Reeksporter se odvija po osnovu dva ugovora. Ugovor o kupovini robe u inostranstvu 2. 83. kolicine i vrednosti koja ce u predvidjenom period biti izvezena u nepromenjenom stanju. Ugovor o izvrsenju usluge obrade sa domacom firmom 3. njenu dorado. kupovine robe na jednom trzistu i njene prodaje na drugom. Razlika u ceni po kojoj je roba prodata u odnosu na cenu po kojoj je kupljena predstavlja zaradu trgovca reeksporetera. kada deluje kao komisionar(posrednik). Reeksporter je trgovac. 82. preradu ili obradu u zemlji i izvoz tako odredjenih proizvoda.Kod placanja proizvodnjom kupac procesne i druge opreme obavezuje se da ce delimicno ili potpuno izvrsiti placanje uvezene opeme i postrojenja isporukom finalnih proizvoda proizvedenim u tim postrojenjima. Kada se roba kupljena u inostranstvu ne uvozi na teritoriju zemlje kupca. a ciji je izvoz ugovoren u znatnoj kolicini. 1. Prvi je ugovor ouvozu robe. Cist reeksport 3. Postoji vise vrsta reeksporta: 1. kazemo da se radi o direktnom reeksportu . dok je drugi ugovor o izvozu te iste robe. iste kolicine i vrednosti. Izdavanje naloga spediteru da se izvrsi otprema robe iz zemlje prodavca u zemlju kupca. odredjene vrednosti i kolicine i istovremeni izvoz druge robe. poslovi rexporta. Ugovor o izvozu odredjene robe. Uvoznik iz prvog ugovora postaje izvoznik u drugom ugovoru. je jedan isti subjekat i naziva se reeksporter. Ukoliko dodje do nestasica neke robe na domacem trzistu. Ukoliko usled sezonskih varijacija dodje do nestasica odredjene vrste robe na domacem trzistu . vrste i nacin obavljanja rexportnih poslova Reekportni posao u najsirem smislu podrazumeva uvoz odredjene robe koja ce u relativno kratkom periodu biti izvezena. Ugovaranje prodaje iste robe sa inostranim kupem i naplatu ugovorene cene . 2. pa se u vreme nestacica uvozi a u vreme obilja izvozi ista kolicina i vrsta robe. Cesto se u zem. Ovo je oblik reeksporta iako u izvozu i uvozu ne cirkulise bukvalno ista roba. Kod reeksportne dorade zakljucuju se sledeci ugovori: 1. Posto je u ove poslove ukljucena drava kao garant ona ce imati pravo nadgledanja uz odobrenje akljucenih ugovora . medjunarodni fransizing . On trguje u svoje ime i za svoj racun . odnosno. Ramplasman Cist reeksport podrazumeva uvoz robe odredjene vrste. Izvoznik. vise isplati uvesti robu iz susedne zemlje nego je kupiti od domaceg proizvodjaca koji se nalazi na drugom kraju zemlje.ves se direktno prodaje kupcu u nekoj trecoj zemlji. istog tarifnog stave. 2. komitenta.3. ali moze trgovati i svoje ime. Direktni reeksport 2. Direktni reeksport se moze primeniti ako bi se javila deficitarnost roba ciji je izvoz vec ugovoren. Reeksportna dorada podrazumeva uvoz odredjene kolicine robe. Direktni reeksport podrazumeva sledece transakcije: 1.

Osnovni elementi ovog ugovora su predmet ugovora .1. Prednosti koje davalac fransize ostvaruje ulaskom u frasizing sistem : on je zainteresovan za povecanje udela na trzistu. trajnih potrosnih dobara . Po isteku roka ukoliko je istekao i amortiacioni period . amerikan expres. 2.Ova vrsta je poznata pod nazivom franshizing ukupnog poslovanja Ukoliko su franshizer i franshizant iz iste zemlje govori se o nacionalnom franshizingu. transportnih sredstava.3 % do 4%.Najskuplji je lizing zakupina za period koji inosi 40%. Druge generacije:kada se ispune uslovi prve generacije.markom.dok se korisnik lizinga obavezuje da ce redovno u dogovorenim godisnjim anuitetima placati lizing zakupinu a po proteku dogovorenog roka otkupiti ovu robu po nizoj ceni. a ukoliko nisu govori se o medjunarodnom franshizingu. Rokovi davanja robe se poklapaju sa vremenom amortizacije robe. franshizer i franshizant stupaju u dublju poslovnu saradnju. Franshizing je najvise zastupljen u automobilskoj i naftnoj industriji. lizing kompletnih postrojenja . medjunarodni lizing Medjunarodni lizing predstavlja specifican oblik spoljnotrgovinskog prometa kojem lizing kompanija iznajmljuje na odredjeni rok robu korisniku lizinga . Elementi ugovora o franshizingu: 1)postojanje vlastnistva nad znanjem. diners. Medjunarodni fransizing predstavlja sistem saradnje i medjusobnih poslovnih odnosa izmedju nezavisnih preduzeca iz dve zemlje koja su povezana ugovorom fransizinga prema kome jedan od njih franshizer ustupa drugom franshizentu pravo koriscenja po tacno odredjenim uslovima. 3. .Sto je period lizinga kraci to je lizing zakupina veca..je stavio pod kontrolu potencijalne konkuente i time obezbedio jasan pregled trzista frans.rok i liing zakupina. manji troskovi istrazivanja trista U frnsiing firme spadaju: coca cola. a najniza je lizing zakupina kada ovaj rok iznosi 80% amortizacionog perioda.. 2.osiguravajuci pomoc i redovne usluge u cilju olaksanja ekploatacije za sta dobija nagradu franshiza. Ugovor o lizingu se zakljucuje u pisanoj formi . Postoje brojne podele franshizinga: 1)franshizing prve generacije kod koga se ustupa pravo u vezi proizvoda.distributivnim postupkom. elektronska i sredstva veze . Predmet ugovora o lizingu moze biti razna oprema gradjevinska .Stranke u ugovoru su davalac i korisnik lizinga .Postoji i lizing nekretnina . a ostvaruje ga povecanjem ulaganja frans. 2)ustupanje prava koriscenja na odredjen rok 3)precizna definicija nacina koriscenja ustupljenih prava u datim rokovima 4)obaveza franshizanta na kontinuirano placanje franshize 5)franshiza se sastoji iz dva dela:pristupne fransgize i placa se samo jednom i osnovne franshize i placa se po odpocinjanju posla kontinuirano i iznosi od 0. 3..trgovinskog imena iili komercijalne formule 2)fran. roba postaje vlasnistvo 1. Je sam usao u posao u nameri da ostvari zaradu naplatom fransize Predenosti korisnika fransize: samostalnost pravnih subjekata kako je firma ostvarila trzisnu prepoznatljivost olaksava pristup potrosacu ulaskom na trziste smanjuju rizik neuspeha koji je visok u samostalnom poslu. idejom.toyota. 84.

lizing sa opcijom a kupovinu posrazumeva obaveu korisnika da ce po isteku lizing perioda otkupiti koriscenu robu. ova vrsta sadrzi i klauzulu o ameni robe uzete na lizing . 85. Kada proizvodjac iznajmi robu na lizing govori se o direktnom lizingu. Ukoliko se davalac lizinga obaveze da ce u toku trajanja lizinga vrsiti servisiranje opreme .revolving lizing koji predvidja obavezu obnavljanja koriscenja robe na lizing po isteku predhodnog ugovorenog lizing perioda. iznos finansijskih troskova 3.obuku kadrova kao i njenu zamenu novijim govori se o bruto lizingu . otkaze ugovor.Korisnk lizinga nema pravo otkaza lizinga u dogovorenom periodu . a indiorektan lizing je lizing gde se specijalizovane firme bave iskljucivo lizingom a robu koju izdaju na lizing kupuju direktno od proizvodjaca . Finansijsji lizing – davalac lizinga nema obavezu da pruza druge usluge korisniku lizinga . Operativni lizing ne obuhvata cvrsto definisane rokove u kojima nema otkaza ugovora .korisnik lizinga . tako da menja korisnike dok se kod lizinga iznajmljivanje svodi samo na jednog korisnika u cijem posedu roba na kraju i ostane. Vrste lizinga: 1. termnski lizing . Kod medjunarodnog lizinga su moguce sledece kombinacije : 1. akod rentinga se predmet rentira i vise puta se inajmljuje . .a ukoliko nije istekao amortizacioni period korisnik lizinga ima pravo otkupa robe po ceni koja odgovara trzisnoj vrednosti umanjenoj za protekli amortizacioni period. Korisnik lizinga je duzan da opremu cuva propisno oznaci da se radi o vlasnistvu davaoca i pravilno je upotrebljava .korisnik i davalac lizinga mogu biti u razlicitim zemljama . vrste i podele poslova medjunarodnog lizinga Kada se lizing odvija u okviru nacionalnih granica to je nacionalni lizing . davalac lizinga i proizvodjac opreme koja se daje u lizing mogu biti u tri razlicite zemlje 2. Davalac lizinga uzima sledece elemente pri kalkulaciji lizing zakupine : 1. kojim je preciziran rok na koji se roba daje na lizing kao i obaveza korisnika da robu precino vreme vrati 2. ali ako je jedna od stranaka u ugovoru van granica zemlje govori se o medjunarodnom lizingu. odrzavanje .dok davalac lizinga ima mogucnost da ako se korisnik ne pridrzava svojih obaveza .korisnik i davalac mogu biti u jednoj zemlji a proizvodjac robe u trecoj zemlji i menja se redovni postupak uvoza/izvoza posto se roba koja ce tek biti predmet lizinga kupuje/prodaje specijalizovanjoj lizing firmi 3. troskove usluga vezanih za opremu Razlike izmedju lizinga i zakupa i lizinga i rentinga: kod zakupa je zakupodavac vlasnik nad predmetom zakupa i nije predvidjeno da predmet ostane u trajnom vlasnistvu zakupca . dok proivodjac robe moe biti u jednoj od ovih zemalja. finansijski i operativni lizing U zavisnosti od toga da li se ugovor moze otkazati govori se o finansijskom i operativnom lizingu . godisnji iznos amortiacije 2. tehnicku pomoc . vec definise otkazne rokove u slucaju vracanja robe davaocu lizinga Obuhvata niz obaveza davaoca lizinga a odnose se na obuku kadrova . 86.korisnika lizinga . neto lizing ne podrazumeva postojanje pomenutih obaveza. sem sto ga finansira. savremenijim modelom 3. Nasuprot bruto lizingu .

Ako se finalizacija vrsi u pogonima oba partnera posao se deli i svaki partner proizvodi deo komponenti da ne bi svi sve proizvodili.kao i listu komponenti koje mora da isporuci drugi kooperant. ove vrednosti moraju biti ujednacene. Dugorocnom proizvodnom kooperacijom postize se svojevrsna podela rada jednog istog proizvoda. Ugovori o proizvodnoj kooperaciji su dugorocni i zakljucuju se u pisanoj formi. lizing se moze klasfikovati na kratkorocni do 3 god. Kako je oprema koja se uzima na lizing vlasnistvo davaoca lizinga. Ovakva podela rada vodi snizenju troskova proizvodnje sto se odrazava na ostvarenje konkurentne cene finalnog proizvoda. Nosioci savremenog lizinga su bankarske institucije sirom sveta. dugorocni preko 7 god.elektronskoj i industriji saobracajnih sredstava. onstalirane opreme .Prema duzini trajanja ugovora o lizingu . Kooperant u posao moze ukljuciti podkooperante i to mora u ugovoru o dugorocnoj kooperaciji biti precizirano. medjunarodna dugorocna kooperacija Medjunarodna dugorocna proizvodna kooperacija je oblik spoljnotrgovinske i poslovne saradnje u kome dva partnera iz razlicitih zemalja preuzimaju obavezu medjusobne isporuke ekvivalentnih vrednosti komponenti iste familije proizvoda koji se mogu finalizovati u pogonima jednog partnera ili oba partnera.Partneri dogovore listu komponenti koje prvi kooperant mora isporuciti u toku godine . .Postoje i brojni nedostaci koji se mogu pripisati lizingu kao specificnoj formi poslovne saradnje. korisniku lizinga ostaje deo sredstava koje moze plasirati u druge poslovne aktivnosti.Apsolutni iznos finansijske obaveze korisnika lizinga iznosi od 50%-150% veci u odnosu na iznos koji bi bio potreban izdvojiti kroz klasicnu kupovinu.Ugovorom o bruto lizingu davalac lizinga preuzima obaveu zamene . Liing pedstavlja najefikasniji nacin da se dodje do savremene opreme cime se povecava tehnoloska konkurentnost zemlje a da se pri tome ne povecava zaduenost zemlje . pa je iznajme na lizing kako bi je ukljucili u naredni proizvodni proces. Umesto da odmah angazuje sva sredstva za kupovinu . Ako se u ugovorima precizira da roba koja se uzima u lizing mora biti nova i neupotrebljena uvek postoji opasnost da se u prometu nadje vec koriscena roba. Izvozom opreme za lizing ostvaruje se konkurentna prednost u odnosu na zemlje koje koriste klasicne forme izvoza . opremom novije generacije ukoliko se ona u medjuvremenu pojavi i time se korisnik lizinga osigurava od rizika zastarevanja opreme. 87. Kao jedan od nedostataka navodi se i obavea placanja prve rate lizing zakupine unaped.Vrednost ugovorenog izvoza komponenti po osnovu ugovora o dugorocnoj proizvodnoj kooperaciji mora biti jednaka vrednosti ugovorenog uvoza finalnih proizvoda i obrnuto .Ukljucivanje u poslove medjunarodne dugorocne kooperacije zahteva partnerstvo firmi iz dve zemlje . Inamljivanje opreme na lizing zamenjuje kreditiranje i predstavlja povojniji nacin finansiranja ivestiocija sa stanovista preduzeca. Lizing se u praksi pokazao kao izvanredan nacin da se eliminise rizik od zastarevanja . srednjorocni 3-7god. 88. prednosti i nedostaci nabavljanja opreme na lizing Nabavkom opreme na lizing korisnik lizinga povecava svoju likvidnost. Poslovi medjunarodne dugorocne proizvodne kooperacije prisutni su u masinskoj. Ako se finalizacija vrsi u pogonima jednog partnera uobicajeno je da on isporuku komponenti kooperantu placa finalnim proizvodima . Lizing peduzece mora biti specijalizovano za odredjenu vrstu opreme i pratiti inovacije u oblasti proizvoda i procesa koje pokriva. ne moze se koristiti amortizacija za zamenu osnovnih sredstava.Interesantna je jedna vrsta lizinga prodaj pa iznajmi na lizing ponovo prisutna kod kapitalne opreme gde prodaju tek proizvedenu robu lizing kompaniji.

Isplata kooperanata kroz finalni proizvod moze biti nepovoljna jer firma iz razvijenije zemlje namece svoje uslove . medjunarodne koncesije Medjunarodne koncesije su slozen oblik spoljnotrgovinskog posla . Pored klasicne koncesije postoji i BOT koncesija gde davalac koncesije na kraju govorenog roka stice pravo nad neketninama i objektima . 5. 1. slobodne exportne p e zone (SEPZ) Min 25 ucesnika u spoljno trg.Proizvodjaci. Za svaki posao poslovna banka kooperanta otvara kontokorentni koji ce pratiti transakcije . saobracajnih objekata izgradnja telekomunikacionih objekata uredjivanje i koriscenje obala reka i jeera rekonstrukciju banja Sva bogatstva se koriste tako da ne ugroze zivotnu sedinu. moze se koristiti samo pod propisanim uslovima i u propisanom roku Ugovor je u pisanoj formi. 2. 2. . Koncesija predstavlja : ustupanje prava koriscenja prirodnog bogatstva ili dobara u opstoj upotrebi koja su u dravnoj svojini stranom pravnom ili fiickom licu dobijanje dozvole od drzave a obavljanje delatnosti od opsteg interesa . 4. Izvoz i uvo komponent ili finalnog proizvoda po osnovu ugovora je slobodan. Spediter 2. poslovanju.u zavisnosti od nacionalnih zakonodavstava . ali se mogu dogovoriti da cene koriguju pocetkom svake godine .dostavlja se carinska deklaracija iz koje se vidi koja je vrsta . Koncesije se mogu davati na: goeoloska istrazivanja i eksploataciju mineralnih sirovina izgradnja .Postupak se ostvaruje javnom licitacijom.koiscenje.U ovom poslu se javlja stranka davalac koncesije –koncedent i stranka korisnik koncesije – koncesionar. uvozi savremenu opremu cime se postize opsti tehnoloski nivo zemlje davaoca koncesije . odrzavanje energetskih . utice na rast zaposlenosti .Koriscenje koncesije krece se od 30-50 god.Predmet ugovora o medjunarodnoj koncesiji je ustupanje eksploatacije nekog prirodnog bogatstva zemlje domacina inostranom koncesionaru na odredjeno vreme.MDPK vodi ustedi investicija .direktni a) Indirektni: 1.vodoprivrednih. 3. Osiguravajuce drustvo 4. Marketing agencije 5. Instituti za kvalitet i kvantitet 1. kolicina i vrednost uvezene ili izvezene robe. Prevoznik 3.Koncesija prestaje protekom ugovorenog roka ili unistenjem . Davanje koncesije predhodi izbor najkonkurentnijeg koncesionara. Davanje koncesije regulise zakon o koncesijama. 89. Koncesionar vrsi izgradnju raznih objekata u zavisnost od vrste koncesije . Ugovorom se moze po isteku vremena otkupiti objekat i uredjaji koje je koristio koncesionar i moze preneti vlasnistvo na sebe. 90.

Oblici spoljnotrgovinskog posla : 1. paritet INCOTERMS 2000 .Dokumenta u spoljnoj trgovini: Dokumenta su važna u toku robe i njenog prenosa .Kada on nije vlasnik robe. složeni . Banke b) drzavna administracija: 1. Faza realizacije . Faza pripreme 2. numerički izraz 2. Carina 2. da nestane i to su objektivni rizici i oni se pokrivaju osiguranjem. špediterska . izvozi robu na tuđe ime i na tuđ račun . Ministarstva LB-slobodan uvoz c) Nedržavne institucije: 1. carinska 4.Spoljnotrgovinski poslovi se odvijaju: direktno i indirektno.Rizici u spoljnoj trgovini: Roba može da se izgubi. bankarska 5. Postoje i subjektivni rizici.Cena ima tri elementa: 1. redovni 3. transportna 3.Uvoznik: Osnovna obaveza je da plati robu i pravo da primi robu .Ugovor i dve najvažnije stavke: rok isporuke i cena . Privredne komore 2.6. npr. Kada robu isporučujemo a kupac neće da plati(banke siguraju za to) .Izvoznik: Osnovna obaveza je da isporuči robu i pravo da je naplati .onaj koji izvozi robu za svoje ime i za svoj račun Indirektno. Direktno. Faza pregovora 3. Skladistenje 7. trgovačka 2. valutu 3. Privredna udruženja -Faze odvijanja spoljno trgovinskog poslovanja: 1.Postoji pet vrsti dokumenata: 1. privremeni 2.

2. 3. 4.mora da ima sertifikat sanitarni(hrana. špediterska. 1. bankarska. osnov za plaćanje carinskih dadžbina Proforma.1.Indirektno.smatra da je posrednik dobro organizovan. 1.roba se pakuje. i od nje zavisi da li će se roba dodatno cariniti Gratis. . izdaj se kada kupac hoće da se roba prvo pregleda. adresa prodavca. uverenje o kvalitetu ispravnosti robe 6. da lakše i više prodaje preko posrednika. niko nema kontakta sa robom. datum.Može biti direktno i indirektno .90% izvoza je jedan proizvod(kuba-šećer. adresa kupca.Direktno. izvoznik. izdaje se na zahtev kupca. Danas postoji dokument koji zamenjuje ovu fakturu.kada kupac zahteva da u konzulatu kupca prodavac potvrdi da je roba proizvedena u zemlji iz koje se izvozi.roba nema komercijalnu vrednost ali se mora proknjižiti Konzularna. iz njih se vidi kada je roba dopremljena kupcu i razne karakteristike robe . bitna je za carinu. carinska. 4.sadrži sve kao i trgovačka samo nema konačnu cenu. postoji registarki broj vozila 3) Zapisnik o kvantitetu i kvalitetu – poslednji prevoznik. 2. Kada roba putuje.Postoji 5 vrsti faktura: Trgovačka faktura(konačna) u njoj je formirana cena. Privremena(prethodna).tražim od kupca da mi potvrdi da ce roba biti iskorištena tu gde je uvezena i da se neće dalje izvoziti 5. uvoznik. komision konsignacija monokulturne. 3. banke. . atest proizvođača( potvrđivanje ispravnosti i da je proizvedena u zemlji iz koje izlazi i da izvoznik mora ukloniti kvar u garantnom roku) 1) Faktura(račun) Svaka faktura mora da sadrži: broj.Carinska dokumenta.proizvođač robe tu robu proizvodi i izvozi. 5. očekuje veću prodaju i misli da može sam.ima sve kao i konačna ali je cena privremena. predstavnici 5) Uverenje o ispravnosti. jedini kontakt se vrši preko dokumenata i ona su izuzetno važna. naziv robe sa ukupnom cenom . kuvajt-nafta) 1. specifična roba ili je posrednik skup. 2) Izvozna lista pakovanja. zbog kredita i plaćanja. 2. živa stoka) II GLAVA ORGANIZOVANJE SPOLJNOTRGOVINSKIH INFORMACIJA . trgovačka. transportna. zastupništvo(agentura) distribucija . neutralna inspekcija.Dokumenta koja uvoznik ili izvoznik mora da izda: faktura lista pakovanja zapisnik kvantitativnog i kvalitativnog prijema robe uverenje o krajnjem korisniku(end-use-certificate) . 2.

PDV . Kupi veliku količinu robe.Postoje dve vrste zastupnika: ne garantuju plaćanje.Vrste komisiona: uvozni izvozni .Posrednici imaju dužnost da posreduju između prodavca i kupca(ne bave se sami trgovinom) .Distribucija. samo primaju narudžbine. 2.isti slučaj kao i kod izvoza.Za ovu robu plaćamo takse.stvaranje konsignacionog skladišta u zemlji gde se proizvod prodaje. Ima obavezu samo da nađe kupca i primi narudžbinu. Da će izvoznik izvesti ribu za koga i traje godinu dana Izvoznik i kupac u inostranstvu sklapaju ugovor Izvoznik svoju zaradu ostvaruje preko procenta i on je obično 3% Ako je roba oprema koja treba da se montira i proizvođač onda mora da kontaktira sa kupcem 1.Ovakva roba je pod carinskim vlasništvom(nadzorom) . Kod dobre distribucije je važno: 3K Kapital Kapacitet Karakter(ne na radu već na konkurenciji) .Indirektan. . Može biti isključiv(radi samo na jednom delu teritorije) druga grupa garantuje da će kupac platiti principalu(del.1. .putem posrednika.Preduzeća koja se bave izvozom. otvaraju konsignaciona skladišta da bi delove prodavali na licu mesta(proizvodi siemens-a). Ako strana firma izvozi proizvod.o izvozu robe. credere) . 1. ima ugovor sa proizvođačem.Konsignacija.Postoje 2 ugovora: Komisioni ugovor. prednost uvoza jer dobija proizvođač=? GLAVA III . 3. on posreduje između dve strane a njegova prednost je što ima stručno znanje o robi. da bi izbegli carinu i otvarali skladište konsign. 3. često imaju posrednika u inostranstvu(zastupnika pod ugovorom) koji tadi za svog principala da bi proširio tržište. 1. i prodaje je. 2. . . 2. 2.razlikuje se od zastupništva u tome što distributer radi u svoje ime i za svoj račun. Izvozni.ko garantuje da roba neće biti prodavan u slobodnom prometu avans menica(garancija) garancija banke . ima kapital.

princip nezavisnosti i autonomnosti. dobrovoljnosti(svojom voljom ulaze u zadrugu) 2.Postoje određeni principi. princip otvorenosti-svako ko zeli da se učlani to može 4.Najpoznatija zadružna udruženja.Sa aspekta kapitala i sa aspekta organizovanja: ortačka društva akcionarska društva komanditna D. . mešovite .Sa stanovištva vlasništva mogu biti: privatne firme državne mešovite zadružne .SKANDINAVSKO SKANDINAVSKA ZADRUGA ZA UVOZ PREHRAMBENIH PROIZVODA 1. princip međuzadružne saradnje.država nema uticaj 6.Osnovni proncipi zadružnog organizovanja: 1. 3.prerastao je u zadružni pokret. 1. 2. . Trgovačka društva bave se spoljnom trgovinom. princip brige o zajednici. elektroprivreda 1. princip učešća u kapitalu-svako učestvuje u podeli profita 5. 750 miliona ljudi u svetu je učlanjeno u zadruge. 5.o ekologiji se vodi računa .O.upravljaju po demokratskim principima. 4. državne. uvoziti. 3. koje će cene biti. Vojana industrija-držana firma. jedan glas 3. 2. naftna industrija. POSLOVANJU . Imaju ogromnu moć i potencijal. 1. Centralne odluke na nivou ministarstva koja će izvoziti.udruženja raznih država mogu zajedno biti 7.Čurčistički pokret. registrovane su kod provrednog suda . 4. Drzavne furme.o) jednopersonalne i familijarne(KARGILL) kompanije 2. Svako dobrovoljno stupa u zadrugu . zadružne. Jedan član. 3. Zadruge: privatne. demokratičnosti.NEPOSREDNI UČESNICI U SPOLJNOTRG. 4.O (društva sa o. 2.Postoje 4: trgovačka društva(firme) državne firme zadruge transnacionalne kompanije(TNC) 1.

’60-’70 afričke i azijske zemlje proteruju kompanije koje su bile iz kolonijalnih sila. imaju samostalni status(51%) Pravna lica. i te kompanije su morale da se prebace u razvijenije zemlje. pridružne kompanije=asociates 3. ali deo akcija ne prelazi 50 % Nema status pravnog lica .Prvo su to bile razvijene zemlje .Problem je i to što se smanjije izvoz matične a povećava izvoz domaćina.imaju značajan uticaj u spoljnoj trgovini. ogranci=branch 1. radi poslove i fakture matičnoj kući.Uticaj je dualan i zemlja domaćina ima i koristi i štete. . izdržava se od matične kompanije. puteve. 1. . Još jedan bitan faktor su i ekološki razlozi Ne mora ciljno tržište biti zemlja domaćina. . dve matične kompanije). prilaze. a loše je to što se mogu uništiti grane koje su radile u tim industrijama. Nema nikakav samostalan .Podrazumevaju direktne strane investicije DFI.51% akcija znači da on ima puno pravo da bira predsednika.Kompanije matičnih kompanija su organizovane u zemlji domaćina 1. Ideja je da se otvori pogon u inostranstvu. .Strateška prava: . To je ona kompanija od koje postoje matična zemlja i zemlja domacina(gde ta kompanija investira novac) . kompanije) Kontrolisane da strane matične kompanije imaju svoje pravno lice. Danas je dovoljno 10%. Servis. može biti samo odskočna daska zbog sirovina..veka bilo je 7 700 000 filijala. kao predstavništvo. kao servis. Ovo je složena forma organizacije. EU. i za zemlju domaćina je izuzetno bilo važno da dođe do ulaganja kapitala. status . jer zemlje u uniji ne plaćaju takse i poreze(carinska barijera). tehnologiju.Prirodne sirovinu su zamenjene nekim drugim materijalima(legure.Kompanije su počele da se vraćaju u zemlje iz kojih su praktično proterani. 2.. upravlja kompanijom.)-substitut .Transnacionalna kompanija bi bila ona koja ima najmanje 6 svojih filijala u inostranstvu i ima 100 miliona dolara prometa godišnje. stvara kooperante. Donosi posao. Tržište može biti ceo region. . 3. podružnice(kćeri)=subsidies 2. novac.Transnacionalne kompanije. Matične zemlje su razvijene zemlje a zemlje domaćina su nerazvijene i slabo razvijene. radne snage. Bolje organizovan transport Putem marketinga je došlo do ujednačavanja ukusa potrošača(televizija. Poćetkom 20. . 65000 kompanija. samostalni status. npr.Multinacionalna kompanija(postoje dva centra odakle se vodi posao. Pored toga grade železnice. ali se onda i deo proizvodnje prenosi tamo kako bi mogli da kontrolišu deo tržišta koji pripada nekoj uniji npr. ali je najčešće iticaj pozitivan. jeftinija proizvodnja i radna snaga.

65. međunarodna špedicija transportna dokumenta osiguranje robe u transportu dokumenti o osiguranju robe poslovne banke u spoljašnjoj trgovini carinska služba državne institucije i izvozne kreditne agencije ŠPEDICIJA – Njihov posao je značajan kada su u pitanju spoljnotrgovinski poslovi. 1. rok kad je roba spremna da se transportuje. POZICIONA KNJIGA. radne snage. kojim prevozom roba ide. 7. pozicioni broj – na taj broj se oslanja ceo posao.2 biliona $. -putem marketinga je došlo do ujednačavanja ukusa potrošača (televizija. početkom XX veka bilo je 700.3 biliona $ .izvoz 2004. 6.proizvedeno 9.17. -Ne mora ciljno tržište biti zemlja domaćina. Špedicija je nastala u Veneciji.proizvedeno biliona $ . U ugovor koji špediteri prave sa komitentom mora da se naznači količina robe. Ako domaći radi za stranca to je izvoz. Postoji špediter uvoznik. 4. Oni izdaju određena dokumenta. 8. GLAVA IV Posredni učesnici u spoljnotrgovinskom poslovanju: 1. 5. Ako plaćamo devizama.izvoz Proizvodnja polako potiskuje izvoz. može biti samo odskočna daska zbog sirovina. to se smatra kao uvozni posao. Ovo je složena forma organizacije.000 filijala.… tržište može biti ceo region. vrsta robe. Oni vrše usluge. 3. -Bolje organizovan transport.6 biliona $ . 1. 1. 2. 80% poslova oni obavljaju. Još jedan bitan faktor su ekološki razlozi. zna se o kojoj robi je reč. kampanje) . špediter kupac.000 kompanija. prilikom uzimanja robe i pripreme za prenos.

Uticaj je dualan. 1.3 biliona $ proizvedeno. 9. Osiguranje – osigurava robu za klijenta Skladištenje – ako je potrebno pre transporta Inspekcija – omogućava pregled robe i izdavanje sertifikata banka – banka kupca je u kontaktu sa bankom izvoznika Administracija Kada je roba spremna. stvara kooperante. minerali) – substituti. u zavisnosti od količine špediter ima popust na količinu robe REFAKCIJA (u odnosu na cenu prevoza) ¼ ide špediteru a ¾ ide komitentu. zemlja domaćina ima i koristi i štete. podrazumeva se da roba ide najkraćim putem i za najnižu cenu. 2. 1995 godine – 8.6 biliona $ proizvedeno. putevi. Preuzimanje i smeštanje u skladište Preuzimanje robe i transport do utovara (brod. afričke i azijske zemlje proteruju kompanije koje su bile iz zemalja kolonijalnih sila i te kompanije su morale da se prebace u razvijenije zemlje. Špediter ugovara osiguranje za svog klijenta Troškovi: . Inspekcija – svaka radnja vezana za robu mora da se evidentira Carina – tu dolazi do kontakta između špeditera kupca i špeditera izvoznika. donosi posao. a loše je to što se mogu uništiti grane koje su radile u tim industrijama.) Direktno dolazi prevoznik u skladište i prenosi robu Špediter zna koji su najbolji.8 biliona $ izvoz 2004 godine – 17. istovar Obezbeđenje prevoza – špediter priprema robu za prevoz.2 biliona $ izvoz Avizo – važan je da bi se roba dalje pratila. utovar.... drugi (kupac) prevozi robu daljem on ima ugovor o prevozu. (legure. ali.Strateški pravci: -Prvo su to bile ne razvijene zemlje. Kompanije su počele da se vraćaju u te zemlje iz kojih su prethodno otišle i za zemlju domaćina je bilo izuzetno važno da dođe do ulaganja kapitala. prilazi. 3. najčešće je uticaj pozitivan. Problem je i to pto se smanjuje izvora matične a povećava izvoz domaćina. 60-70. Prirodne sirovine su zamenjen nekim drugim materijalima. najjeftiniji i najpouzdaniji prevoznici. Pored toga grade se železnice. tehnologiju novac. postoje dva načina da se roba preuzme. godina. voz. on organizuje prevoz. 5.

jedan ide špediteru a jedan kupcu 4a. ukoliko se pojave dva vlasnika sa po jednim. dve kopije. Banka izvoznik i banka kupac su u međusobnom odnosu. Drumski tovarni list (road bill) 2. Sva ti originala špediter daje komitentu koji te dokumente dostavlja banci a banka ih prosleđuje banci u inostranstvu. roba je njegova. Avionski tovarni list air way bill) 4. 1. izvoznik i kupac posluju međusobno i sa svojim bankama. 4. NEČIST – konusman u kome se nalaze informacije o neispravnosti robe Ko poseduje konusman. pomorska teretnica (bill of lading) 5.1. Dokumentacija u Spoljnoj Trgovini 1. 2. skladištenja. 2. ako ima bar jedan. vlasnik robe je onaj koji dođe prvi. Železnički tovarni list (rail way bill) 3. 3. Teretnica rečna (water way bill of lading) 1. i oni su hartije od vrednosti na ime –>cesijom po naredbi –> indosiranjem (na drugo lice) prostim prenošenjem –> nekome se da i on postaje vlasnik 1. rečni tovarni list (Inland waterway bill) 5 a. Ima tri originala. kada se roba otpremi jedan original prati robu. Osiguranje robe u transportu. osiguranja. FCR – sertifikat o prijemu robe FCT – sertifikat o transportu robe FBL – potvrda o multimodalnom prijemu FWR – špediterska skladišnica FIATA – organizacija koja propisuje organizaciju svih dokumenata koje špediter treba da izadje. Troškovi špedicije – poslovna tarifa za koju on radi taj posao Troškovi prevoza. … Ovo nisu troškovi špeditera ali se često dešava da špediter sve plaća pa onda na kraju posla komitent refundira novac. . Dokumenta: 1. Pomorski tovarni list (sea way bill) 4 a. 3. tri originala.

ne može da radi sa inostranstvom.). nema novca na LOROCONTO-u banka u slučaju da ima poverenja može da sačeka (uz kamatu). -Ministarstva vode politiku robnih režima ako žele postići nešto potrebne su dozvole za uvoz i izvoz robe. ministarstva. Ako Ako Ako Ako naša banka otvori račun kod strane banke to je NOSTROKONTO. (krijumčarenje) 1. 3.Postoje razne vrste rizika.. Velike – moraju da zadovolje određene kriterijume i tada mogu da rade i u svojoj zemlji i u inostranstvu. samo opslužuje lokalnu privredu. Parlament. Srednje – imaju veći kapital.… Osiguranje može biti: opšte – za isporuke koje su sukscesivne za iste robe koje idu duže vreme pojedinačno – roba koja ide jednom. brod. . mogu samo da vrše transakcije uplatu . banka nema korespodenta u toj zemlji. Male – sa malim ovlašćenjem. požar. dopunski rizici krađa. 2. Osigurava se roba Prevozno sredstvo Odgovornost prevoznika Razni drugi interesi Ovo je jedno od imovinski osiguranja (roba.isplatu. carinski zakon. a ako nema poverenje tražiće novac. rade sa inostranstvom. zakon o kancelarijama. -Pored parlamenta važna institucija je vlada. 1. sudar brodova. strana banka otvori račun kod naše banke onda je to LOROCONTO. onda se uključuje treća banka koja je povezana sa obe banke. 2. 3. imamo zakon o spoljnoj trgovini. Postoj ugovori o osiguranju koji predviđaju različite rizike. elementarne nepogode. srednje i velike. -Tri ministarstva koja moraju da sarađuju. 4. Banke: Banke se po veličini dele na male. politika i ostala sranja. -Parlament donosi zakone koji se izvršavaju preko vlade.

prvo je stvoren IMF ( international monetar fond). paze da ne dođe do narušavanja odnosa uvoza i izvoza. Nisu preterano značajne ali učestvuju u promociji . nacionalna banka vodi evidenciju o svim učesnicima u spoljno trgovanju. 1947 HAVANA – počinju pregovori za stvaranje WTO GATT – sporazum o trgovini catinama. Liberalna spoljna trgovina – većina je liberalna ali uvek ima uticaja države. -Carina radi nadzor robe. Nije bio priznat od strane Amerike oni nisu hteli da njihovu privredu kontroliše neka strana organizacija. imali su prevni status i mogli su da donose sporazume. 2. Gatt je stvoren i postajao je 45god.…… fali text… GLAVA V Spoljno trgovinska politika i instrumenti 1. 2.-Centralna. radi statističke proračune. Trgovinom robama Trgovinom uslugama . to su bili najduži pregovori i završeni su u Mroku 1994 godine. cilj je bio smanjenje carina. 2. IBRD ( međunarodna banka za rekonstrukciju i razvoj). ITC WTC Wto – prošlo je dosta vremena dok nije osnovana. brži protok roba. Kao pravno telo ima centar u Ženevi.Svake dve godine se održava ministarska konvencija i bira se direktor. Japana i Kanade. Najvažniji elementi kojima se retuliše spoljnotrgovinska trgovina: 1. Robni režim Subvencije Carine VI. Amerike. konferencija koja je istovremeno održavana kao i WTO. tržište ne postoji. Ratifi Kavar??? je od strane EU. Nedržavne institucije – privredne komore i određene promotivne agencije. Državni monopol – država reguliše sve odnose. Bavi se: 1. sve je naređeno kako i šta će da rade. Pregovori su nastavljeni i trajali su 14 godina. da ukidaju subvencije. carinski postupak. 3. MULTILATERALNE INDUSTRIJE WTO – world trade org. tada je Gatt prerastao u WTO ali je zadržao svoj deo koji se bavio carinama.

. uvođenjem tehnologije itd. 3. mogu lako da dođu u kontakt i mogu da dobiju informacije o berzi u tim zemljama. bave se isključivo time što pomažu manje razvijenim zemljama.3. Finansiranje ovih centara ide iz ujedinjenih nacija i WTO. subvencije u poljoprivredi – daju se subvencije da bi opstali Uvođenje nove tehnologije za ekološku zaštitu Za nerazvijena pordučija ITC je operativna organizacija. Zidanje cena: normalni troškovi proizvodnje + normalni troškovi prodaje + normalna marža = NORMALNA CENA. Zabranjene – država ima koristi Akcione – prouzrokuju štetu državi u koju roba dolazi Dozvoljene – one za bazična istraživanja Dozovoljene: 1. WTO se zalaže protiv subvencija. . filteri za vodu.Ekološki dumping – znači da se ne poštuju zakoni o ekologiji. 2. Cene koje nisu realne zovu se TRANSFERNE i tako se kapital iz jedne zemlje prenosi u drugu.Socijalni damping – roba se proizvodi uz jeftinu radnu snagu (azijske zemlje). Trgovinom intelektualne svojine Niži rang odlučivanja su KOMITETI. 2. Oni rade u više od 80 zemalja na TRAIDPOINT-ima. Pazi da na tržištu ne dolazi do dampinga??? Kako bi se svojilo tržište. (prodavanje proizvoda ispod cene). WTC njihov zadatak je da izdaju licence za rad a time dobijaju bazu podataka koja sadrži informacije o svim preduzetnicima (trgovinskim organizaijama) sveta.Prikriveni damping – u proizvod ugrađujemo delove koji su jako jeftini. Subvencije su zabranjene kada je u pitanju državni subjekt koji direktno ili iz fondova države pomaže izvođaču da plasira proizvode po nižoj ceni i taj gubitak nedoknađuje iz svojih fondova. . Imamo: 1. 3. RAZVOJ I KARAKTERISTIKE SPOLJNOTRGOVINSKE MREŽE . Isto se dešava i ako država ima koristi od subvencija. ako se gradi neko postrojenje mora da se poštuju zakoni. VII.

Izvozom je bilo pokriveno oko 70% uvoza što je bilo odlično. usled sankcija rađeni su poslovi kao trampa. kakva je politika konkurenata što se tiče garancije. kako utiče država veličina spoljnotrgovinskih kompanija – kolike su način obavljanja st. Male. 4. Postoje mišljenja da su sajmovi prevaziđeni jer ljudi . izvoz) II faza – 1950 – 1989 donet je zakon pod _______ fabrike. prodavci. Sajmovi se sele na istok. uvoz nije pokriven izvozom..1990 – 2001 pad socijalizma. servisa i naravno da se nešto od toga i proda. cenovna politika. završavaju fakultete ali nemaju iskustvo. 2. veku.. U 20 veku najpoznatiji sajmovi su u Parizu i Budimpešti. srednje i velike firme. posla – direktni i indirektni struktura st. sajmovi izložbe aukcije berze Sajmovi su organizovano tržište. unapred ugovoreno. najpoznatiki su u Rusiji. IV faza – posle sankcija. nedostatak stručnog kadra. zemlje evrope prolate kroz tranziciju. III faza . zakoni o stranim ulaganjima. tu se susreću kupci. SPECIFIČNA MEĐUNARODNA TRŽIŠTA 1.Karakteristike spoljnotrgovinske mreže:      broj spoljnotrgovinskih organizacija stepen administriranja – monopol.. Sajam automobila). unapred organizovano. 98% roba je imalo slobofan uvoz i izvoz. Glavne kompaniej su dovozile robu iz _________ u 19. po zakonu koji su doneseni pitanje kadrova je bilo prepušteno. I faza – od rata do 1950 – samo 10 firmi i država je odlučivala o svemu (uvoz. Indiji. ukinute su sankcije. Svrha je da se na njima promoviše neka nova roba. poslova – jednostavni i komplikovani 4 faze razvoja u srbiji. Ti kupoprodajni ugovori mogu biti opšteg tipa (više robe) i specifični (jedna vrsta). 3. TABELA!!!!!! VIII. Meki. zakon o st. stvara se društvena svojina. Najčešće se izlažu uzrci i na osnovu njih se sklapaju kupoprodajni ugovori. novi proizvodi (npr. na sajmu vidimo kakava je konkurencija. poslovanju. Kada je uvedeno samoupravljanje pravila.

. Mišljenja su da berze možda nisu važne kao nekada jer multinacionalne kompanije kontrolišu proizvodnju velike količine proizvoda. postoje aukcijski brokeri. Mogu biti lokalni. razvoj proizvodnih snaga diktira koliko se često dešava aukcija. Postoji minimalna cena a konačna cena se formira nadmetanjem. radi sam za sebe. Ovo nije tačno jer ljudi vole da dodirnu proizvod . Berze su organizovana tržišta koja posluju svaki dan i mogu biti novčane. održavaju se u tačno određeno vreme na određenom mestu. posetiti sajam _________ putem. sklapanje ugovora se odigrava danas a plaćanje i transport robe će biti u budućem periodu po ceni koja je tada važila. izvoza. a njegova zarada se bazira na razlici u ceni onoga što kupuje i onoga što prodaje.PARIZ.bogu biti specifične (samo jedna roba) i mešovite (više roba). Danas su to aukcije na kojima se prokazuju velike količine roba koja se prodaje za dalju obradu. da fizički budu prisutni. Postoje 3 brokera jedan je na berzi (i samo on može da kupuje). Izložbe nisu uvek u isto vreme i na istom mestu i odžavaju se periodično. LONDON. Izložbe imaju paviljone gde države predstavljaju svoje proizvode koje mogu da ponude. vuna. Roba se kupuje i prodaje ali je plaćanje odloženo. Postoje ogromna skladišta. Postoje kliničke kuce – svi učesnici plaćaju marger ( deo novca) od osiguranja. Aukcije su organizovana tržišta. da se lepo provedu. prve aukcije nepredađeni dijamanti.. izložbe su velika šansa za jednu zemlju da prezentuje kakve proizvode imaja. Te berze su sofisticirane. jedan razgovara sa gazdom koji mu daje dozvolu da kupi ili proda neku robu.RIBOLOV) i (TURIZAM). Broker radi za gazdu. labaratorije koje proveravaju robu. Održavaju se sa vremena na vreme. u početku su bile vezane samo za umetničke predmete. Tu se pojavljuju kupci i prodavci (brokeri kupaca i prodavaca) roba nije standardizovana.mogu videti. Roba je standardizovana. Diler je solo traider. BEČ. AMSTERDAM. prima platu. . telekomunikacija. selektovana je po sličnom kvalitetu. unikatnih proizvoda na bazi nadmetanja. broker kupaca može da pogleda robu. Postoje izložbe namenskog karaktera. U kliničkim kućama se nalazi novac svih učesnika na berzi. roba mora biti u skladištu ili na putu. Cena se ugvara u momentu. nacionalni i međunarodni. robne. jedan beleži. Mnoge legure su pronađene (surogati) taji da nije toliko neophodno na berzi kupovati metale. koža. da komuniciraju. Na berzi je moguće ostvariti trgovinu 20-30% veća nego što postoji tog metala. Poslovi na berzi se dele na: PROMPTNE i TERMINSKE Promptni se završavaju odmah kada se sklopi ugovor. Na berzi postoje komesari koji prate berze i svaki poremećaj na berzi oni javljaju državnim organima da intervenišu. čaj. Svako ko učestvuje i kupac i prodavac plaća aukcijskoj kući maržu i od toga ona ima zaradu. dobija bonuse. Terminski se završavaju kasnije. U Sevilji??? se 6 multionacionalnih kompanija pojavilo na izložbi izlažući svoje proizvode. Mnoge grane privrede su komplemetarne pa se povezuju u jedan sajam ( LOV. od 2 do 21 dana. 1 u godini bijenale??? I 1 u tri godine trijenale????.

Pre nego što dođe do pregovora. prerada. moramo pokazati da smo ozbiljan partner (važne su sitnice. Cena metala + trošlovi (plata. preuzimam robu i plaćam ugovorenu cenu. HEDGE – ing Roba čiji je glavni sastojak. 3. Ovo su artikli kojima se trguje na berzi. Ponekad ne dođe do rešenja i tada su veliki troškovi i to nije dobro za obe strane. Ideja pregovora je da ubedimo . Da se ne bi kockao sa mogućim gubitkom i da ne bi razmišljao o eventualnom dobitku on će brokeru odmah reći da proba tu količinu. treba ostaviti utisak firme koja ima renome i nikad ne možete dovesti partnera pred svršen čin. poštovanje vremena. uglavnom cenu i kada roba stigne. Nisu spektakularnog karaktera.Postoje 3 vrste terminskih poslova: 1. ako cena skoči prodavac dobija. 2. a kupac plaća samo premiju (nije mnogo izgubio). kako bi obe strane imale koristi i dobro poslovali. ono je važno kod proizvođača koji rade sa artiklima na berzi. režije). 3. Kada su u pitanju veliki poslovi. likvidan je jer čim prodam ugovor dobijam novac. Jedna zaštita je kupovina i prodaja. kupac i prodavac se dogovaraju ko ima pravo da odustane kada dođe vreme za isplatu. Ovde postoji i klađenje na koeficijente gde raspolažu sa ogromnim sredstvima do fondova. prosti ( forwards) likvidni (futures) terminski sa opcijom 1. Mora postojati ozbiljnost. 2. Bitno je zaštititi se od gubitka. a druga veoma bitna zaštita je od promene kursa. 30. struja. za takve pregovore i razgovore se treba dobro pripremiti ne treba se nikad pripremiti Pregovaranje da bi se neki problemi rešili. IX. Spektakularnog karaktera. mora se poštovati dogovoren protokol da se ne menja već dogovoren protokol. oko 99% neki metal. velike cifre treba dobro biti pripremljen za razgovore. javljanje). čija se cena stalno menja. izrada. Ako su dve strane onda su bilateralni.50%. taj ugovor mogu da prodam već sutra. cena se formira na dan isporuke.PREGOVARANJE U SPOLJNOTRGOVINSKOM POSLU Postoje određeni principi i 2 mišljenja: 1. 2. ali ako hoće da odustane mora da plati premiju npr.

gruba ponuda šta proizvodimo. zna da imamo dosta ponuda i spreman je na prilično ustupaka fer – čine ustupke 50%-50% Faza ne formalnih pregovora . itd. Faza formalnih razgovora face to face. Strategija pregovora: . 3. 2.pripreme u pozadini – kakav je partner koji dolayi na pregovore. . lako da se pregovara. Postoji tim pregovarača koji se sastoji od 3-5 ljudi. već slušati i iz toga saznati puno toga. ispitati njegov položej na tržištu. inženjer. mek . konkurentna. ne mogu se menjati bitni elementi ugovora. najčešće na engleskom jeziku. želja da se posao obavi. Velika firma. 6. po tačka. nacrt ugovora pravi kupac i taj ugovor ima osnovne elemente: 1. 2. lepu ženu kako ne bi uzimao mito ili prodao sve zbog provoda. tim može da bude i mnogo veći. želja da se neki posao obavi. prodavac neće lako odustati od stavova ili može biti kooperativna. bankar.atmosfera na razgovoru može biti čvrsta. zavisi da vrsta robe. da zna da šarmira ali ne pada pod šarm konkurenata. 3. da zna da prikrije ali da ne bude lažov i da ima dosta novca. kakva je konkurencija. preko oglasa. najčešće se 80% ustupaka desi kod poslednje tačke. dolazak u kontakt. Pregovori se najčešće vode u sedištu kupca a kod prodavca kada je on monopolista tj. Ne treba paničiti puno.marketinga. 5. prevodilac i naravno pregovarač.suprotnu stranu u ispravnost nešeg stava a da suprotna strana posumnja u svoje stavove i namećemo naše stavove. prodajemo.na sajmovima. cena količina kvanitet rokovi isporuke način plaćanja postrodajne aktivnosti baritet O svemu ovome se pregovara tačka. tada možemo na osnovu toga da utičemo na njih. 7. čvrsti – nisu popustljivi. Pregovarači mogu biti: 1. Dobar pregovarač treba da bude oštrog uma i da bude strpljiv. . 4. pravnik.ima prilično konkurenata.

ako on nema para na računu banka ga kreditira. Bankarska garancija je dokument po kom izdavač garantuje korisniku. 3. kupac ne bude sloventan??? Ili banka ne bude solventna??? I ne može da naplati. ZRZ . taj kredit nosi sve kamate (redovne. Banaka su instrument kojima se štiti izvoznik i kupac. Važan deo ugovora je šta raditi u slučaju spora? Najčešće sve strane će rešavati sve dogovorom a ako do toga ne dođe sud će rešiti. Stupa na snagu kada se dobiju određeni dokumenti. to znači: ZAKLJUČEN – REALIZOVAN – ZABORAVLJEN. Ovi rizici ne mogu da se prenesu na osiguravajuće društvo. 2. 1. 1. 3. rizici koje snosi kupac.. Ugovor zamenjuje zakon za one koji su ga napisali. stand by L/C pojavljuje se u americi..) . U zemlji kupca ili prodavca (nacionalno pravo). nacionalno pravo jedne zemlje. 2. rizici kojima je izložen izvoznik rizici kojima je izložen kupac finansijska institucija 1. Kada banka isplati garanciju. osnovni rizik za izvoznika je da izruči robu a da bude plaćen. ako su uslovi ispunjeni.ideja svakog poslovnog čoveka. da plati avans ya robu a da ne dobije robu ili ne dobije kvalitet koji je ugovoren. ali ideja je da se posao završi na vreme bez problema. Tu postoji opis garancije i šta korisnik treba da objasni šta nalagodavac nije ispunio. a sud se odredi u trećoj zemlji. istovremeno zadužuje nalogodavca.. Moguće je da se konflikti rešavaju na sudu.Ugovorene strane su slobodne i sae sefinišu ugovor. prodavac ili institucije koje prate robu. 2. u Ženevi se koristi nacionalno pravo. RIZICI U SPOLJNOTRGOVINSKOM POSLOVANJU Postoje rizici koji nisu prenosivi. to su dokumetni kojim se štite izvoznik i kupac. ne može se poništiti ako se obes trane ne slože. Pojavljaju se garancije.

4. nalogodavac (ko traži da se izda) korisnik garancije garant (banka) osnovna transakcije garantovani iznos.Niko ne može opozvati garanciju izuzev korisnika ( onoga u čiju je korist izdata). 3. garancija o povraćaju avansa ( avans je isplaćen za neki posao ako se ne izvrši mora da se vrati) garancija za dobro izvršenje posla ( kupac želi da se osigura na radovi budu vođeni kako treba obično. 6. Rizici koje učesnici sami rešavaju: . on garantuje 10%-15%. do 10%-25% vrednosti) licitaciona garancija (mora da se da garancija da je kupac ozbiljan 1%-5%) garancija za kontra kupovinu ( obavezujemo se da ćemo kupiti neku robu od kupca u toj vrednosti neku drugu robu. 3. 3. 2. Garancije koje pribavlja kupac: 1. 10.). 8. garancija koje pribavlja izvoznik garancija koje pribavlja uvotnik Garancije koje pribavlja izvoznik: 1. 2. 9. 7. 2. 4. klasična garancija za plaćanje (banka izdaje garanciju ako se ne plati) garancija za plaćanje rada po kreditu ( isto kao i prva ali kada se roba proda na kredit. npr 30%) opozivost garancije cena bankarske garancije (provizija) 2 osnovne grupe: 1. 5. Stand by akrediti (stand by L/C) u američkoj praksi jer američke firme ne mogu izdavati garanciju po zakonu. Postoji obrazav u kome postoje elementi koje svaka garancija mora da ima: 1. 2.valuta plaćanja rok važnosti garancije (rok plaćanja) uslovi na poziv za plaćanje (pismeno objasnjenje zašto banka treba da isplati garanciju) uredba o smanjenju iznosa garancije (garancija se smanjuje za iznos koji je plaćen. i plaća se u ratama i banka garantuje za svaku ratu) garancija za depozit (tražim da kupac položi depozit u vrednosti posla i ne može niko da bira sem ako kupac plati).

. menica – hartija od vrednosti koja može biti garancija ili način plaćanja ček dokumentovani akrediti inkasa (otkup dokumenata) 1.. Istrumenti plaćanja kod likvidnog: 1. 3..ne mogu da naplate. Plaćanja u spoljnotrgovinskom poslu: 1.platite taj iznos preko te i te banke. 3. 2. 6.Prodavac-izvoznik mora da poznaje tržište na koje plasira robu. . 9. 2. Ime „menica“ izdavač (trasant) iznos menica mesto izdavanja ime trasata (dužnik po menici) ime remitenta (korisnik ili po čijem nalogu) vreme dospeća menice mesto plaćanja prenos menice Instrumenti plaćanja Instrumenti plaćanja su: Doznaka Menica Ček doznaka ( LORO ili NOSTRO ).. Menica: 1. 4. smatra se da je to kreditni posao i mora da se prijavi narodnoj banci. 1. ukoliko dođe do ovih promena on mora ugovorom da se zaštite..ako ne prati propise. kod nas je rok 90 dana ukoliko se ne unese obaveza u roku od 90 dana od izvoza. 5. 2. 3. 4.trenutna plaćanja. 8... likvidna . zakone i carine..... 5. 7. Rizici koje snose banke . plaćanja na kredit – kupac traži kredit kako bi plaćao rate.

L/C (Later of Credit) INKASO (Otkup dokumenata) Menica ima dva znacaja: uloga istraživanja garancija i kao instrument plaćanja Osnovni elementi menice su: menica. Ako je TRASANT i REMITET isto lice onda je to menica po sopstvenoj naredbi. 1.08.TRASAT REMITET TRASANT 1. Ime TRASATA. platite za ovu jednu menicu Po naredbi SARSATRADE Deset hiljada dolara INDUSTROPRODUKT za GENERAL MOTORS Dužnik . Dokumentarni AKREDITIV . 5. izdavalac menice (TRASAT). mesto izdavanja. Ako je TRASANT i TRASAT isto lice onda je to sopstvena menica.Januar 2008. 2. mesto plaćanja.2008. Dana 01. . Menica treba da se prihvati odnosno ACCEPT. 234 01. vreme dospeća menice.4.

Plaćanje menice: sa računa dužnika se prebacuje novac na nas račun. Akreditiv može biti: Neopozivi Konfirmiran (potvrđen) .Menica se izdaje: avalira. Dokumenta za akreditiv . Dokumentarni akreditiv štiti najbolje od rizika i kupca i prodavca. 1. 2. 4. Dokumentarni se zove zato sto je potrebno skupiti niz dokumenata da bi se dobio taj akreditiv. u suprotnom banka ne isplaćuje akreditiv. a kada smo kpci onda se zove MOSTROAKREDITIV.Izvoznik traži da konfirmira akreditiv od strane banke Prenosiv – Samo jednom da se prenese na nekog drugog Deljivda – Da roba ide sukcesivno a akreditiv treba da bude deljiv Postoje i još dve vrste akreditiva: REVOLVING (Rotativni) Vremenski Vrednosni Akreditiv (L/C) sa crvenom klausulom – isplaćuje se do odrešžđene sume novca Troškovi akreditiva su veliki. treba da budu čista. Protest je kada se ne plate menice a menica je data dužniku 1. Kada smo mi izvoznici takav akreditiv se zove LORAKREDITIV. Dokumenta treba da stignu u roku. 2. 2. Ako se ispravna dokumenta on izvoznik isplati akreditiv. Ako dokumenta nisu potpuna banka trazi od kupca da dostavi papirologiju u roku koji se pre toga znao. Kada se otpremi roba krajnjem dostavljaču robe se daju dokumenta (o otpremi robe) a dostavljač daje dokumenta izvozniku a on banci. 1. ne treba da budu bajata. Ček je sličan kao menica i on važi od 8 do 70 dana. prenos ili indosiranje menice i to samo trasirana. 3. 1. 1.

INKASO je sličan kao akreditiv i dobijena dokumenta se prikazuju ali kupac ne mora da je plati (jer se partneri znaju) Partneri koji se malo znaju nikada neće da idu na INKASO zbog nesigurnosti da li ce im kupac dati novac za prodanu robu. Ista su dokumenta kod INKASA i akreditiva. .        Faktura Lista pakovanja Tovarni list Carinska deklaracija Polisa osiguranja Atest Sertifikat o poreklu Sertifikat o kvalitetu  1.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful