Xegan Marija

U V O D U S T A R I I S T O K
U modernoj istoriografiji pod Starim Istokom podrazumevamo prostor
danaxnje Male Azije, Jermenije, Mesopotamije, istoqnog zalea Sredozemlja i
doline reke Nil.
Stari Istok obihvata period od 3 000. do 332. godine p. n. e. Naime, za po-
qetak je uzeta 3 000. jer se za tu godinu vezuje postanak najstarijih dravnih
tvorevina, kao i pojava pisma u staroistoqnim zemljama. Istorija Starog Is-
toka zavrxava se 332. godinom, Aleksandrovim osvajanjem Persije i Egipta.
Pomenuti teritorijalni i hronoloxki okviri istorije Starog Istoka dati su,
u neku ruku, uslovno. Na primer, kurs istorije Starog Istoka na naxem fakul-
tetu
1
ne obrauje postanak i razvoj prvih drava na prostoru danaxnje Indije,
Kine, Egejskog basena, iako su te drave postojale jox u II milenijumu p. n. e.
Doline velikih reka postaju kolevke prvih drava. Zahvaljujui svojim
prirodnim odlikama, reqni slivovi omoguuju bri razvoj sedelaqke, plune
zemljoradnje. Tako, prve drave e se javiti u dolini reka Tigra i Eufrata u
jugozapadnoj Aziji kod Persijskog zaliva, u dolini reka Inda i Ganga u Hin-
dustanu, u dolini reke Honaho u Kini, kao i u dolini reke Nil u severoistoqnoj
Africi.
Pre nego xto se pozabavimo postankom i razvojem prvih drava pona-
osob, izdvojiemo opxte karakteristike dravnog i druxtvenog poretka sta-
roistoqnih zemalja; karakteristike po kojima se zemlje na Starom Istoku raz-
likuju od kasnijih dravnih tvorevina u staroj Grqkoj i starom Rimu. Odlike
dravnog i druxtvenog poretka su, izmeu ostalog:
1) Relativno nerazvijen robovlasniqki sistem, kao i dugo oquvanje patri-
jahalnog, kunog ropstva
2) Relativno nerazvijeno pravo privatne svojine
3) Jaka kraljevska vlast, tzv. istoqna despotija.
Vixe o ovome, pixe Kreissig u svom delu Geschichte des Hellenismus:
...sukobit emo se s qinjenicom da su na tom prostoru postojala
dva razliqita druxtvena ureenja: antiqko u grqko-egejskom,
te staroorijentalno u prednjoazijskom i egipatskom prostoru.
Ovdje emo ukratko ponoviti znaqajnije razlike... U staroori-
jentalnim druxtvima vlasnixtvo zemlje... nalazilo se u ruk-
ama jedne manjine koja je posredno ili neposredno bila vezana
uz dvor. Tu je u prvom redu sam kralj (despot), te njegovi dosto-
janstvenici... ali iznad svega bili su to hramovi... obradiva
zemlja nije bila vlasnixtvo neposrednih proizvoaqa, seljaka,
koji su je samo uivali, iako najqexe, de facto, kao nasljedni
posjed... U staroorijentalnom druxtvu neposredni se proizvo-
aqi nisu dijelili od svojih sredstava za proizvodnju kao xto
je to bio sluqaj s robovima u antiqkim dravama... [Seljaci,
zanatlije, trgovci] se nisu mogli ni prodati ni pokloniti,
ukratko nije se moglo njima raspolagati, prema tome nisu bili
robovi.
Naqin proizvodnje u antiqkom druxtvenom ureenju razlikovao
se od staroorijentalnog, u prvom redu po tome xto je glavno
1
Filozofski fakultet u Beogradu
– 1 –
sredstvo za proizvodnju, zemlja, bila rasporeena kao individ-
ualno vlasnixtvo slobodnim i (u formalnom smislu) jednakim
qlanovima jedne organizirane zajednice graana organiziranih
u autonomni grad (polis)...
2
Moramo naglasiti da se pomenute karakteristike ne javljaju uvek i svuda.
O ovim karakteristikama autor teksta nije imao prilike da se upozna na dosada-
xnjim predavanjima iz Starog Istoka kod Danijele Stefanovi, zatim iz Stare
Grqke kod Sneane Ferjanqi i napokon iz Starog Rima kod Marijane Ricl i
Snaane Ferjanqi. Dakle, postavlja se pitanje koliko se u nauci danas
2
ovakvo
vienje stvari uvaava.
Na kraju ovog uvodnog izlaganja treba odgovoriti na pitanje vanosti
prouqavanja istorije Starog Istoka. V.I. Avdiev u svom delu Istor Drevnego
Vostoka, objavljenog u Moskvi 1948. godine, pixe da je proxlost naroda Starog
Istoka vano prouqavati jer omoguava izuqavanje jednog od najvanijeg prob-
lema u istoriji qoveqanstva: problema raspada rodovskog poretka i problema
postanka prvih drava.
3
S.I. Kovaljov u svojoj studiji posveenoj istoriji
Starog Istoka pored problema postanka drave na temelju klasnog raslojavanja
rodovskog druxtva, istiqe i problem duhovne i materijalne kulture starois-
toqnih naroda; kulture koju su preuzeli i prilagodili svojim potrebama stari
Grci i Rimljani, a koja je, u krajnjoj liniji, postala tekovina savremene kulture.
Literatura:
— V. I. Avdijev, Istorija starog istoka, preveo Miroslav Markovi,
Beograd 1952.
— V. N. akov, S. I. Kovaljov, Stari istok, prevela sa ruskog Miroslava
Pani
— Heinz Kreissig, Povijest Helenizma, prevod s njemaqkog Micheline Popovi,
Zagreb 1987.
2
Heinz Kreissig, Povijest Helenizma, prevod s njemaqkog Micheline Popovi, Zagreb 1987,
str. 6 – 7
2
XX/XXI vek
3
V.I. Avdijev, Istorija Starog Istoka, preveo Miroslav Mirkovi, Beograd 1952, 3.
– 2 –
Xegan Marija
P I S M A S T A R O G I S T O K A
Veruje se da se prvi sistemi pisanja javljaju u III milenijumu p. n. e.
u dravama Starog Istoka. Razlikujemo tri velika sistema pisanja: klinasti,
alfabetski i hijeroglifski sistem pisanja.
Klinopis
Opxte odlike pisma — Smatra se da je najstariji sistem pisanja klinopis. Bio
je u upotrebi od III milenijuma do I veka p. n. e. Naziv je dobio po karakteris-
tiqnim kosim klinovima. Mada su prvi znaci bili realistiqni, iz praktiqnih
razloga postaju sve vixe nalik klinovima. Znaci su se urezivali na glinenim
tablicama pomou drvenih xtapia, koji su s jedne strane bili zarezani. Taj
xtapi Grci su nazivali stilus.
Ovim sistemom pisanja koristili su se pojedini semitski, indoevropski i jezici
qije poreklo ne moemo precizno utvrditi, na primer, huritski, hatski, ela-
mitski.
Semitski jezici — Semitski jezici pripadaju veoj grupi jezika, koja se naziva
afro-azijatska ili hamidsko-semitska. Istraivanjima je utvreno postojanje
oko 70 razliqitih dijalekata semitskih jezika. Semitski jezici zastupljeni su
na prostoru koji se protee od Kaspijskog jezera na severu do Afrike na jugu i
od Mediterana na zapadu do doline reke Tigar na istoku.
Razlikujemo tri grupe semitskih jezika: 1) istoqno-semitsku, 2) severozapadno-
semitsku i 3) juno-semitsku.
Od istoqno-semitskih jezika koji su koristili klinopis poseban znaqaj ima
akadski sa svoja dva dijalekta — asirskim i vavilonskim. Bio je u upotrebi
od kraja XXVI do I veka p. n. e. Akaani su svojevremeno naselili severnu
Mesopotamiju i, po svemu sudei, preuzeli pismo od Sumeraca, koji su nasta-
njivali jug Mesopotamije. Sumerci su ili sami razvili ili preuzeli pismo od
svojih prethodnika, tj. naroda koji je pre njih nastanjivao jug Dvoreqja. Treba
pomenuti da je akadski jezik na starom Istoku predstavljao neku vrstu diplo-
matskog jezika.
Od severozapadno-semitskih jezika koji su koristili klinopis izdvajamo ebl-
aidski i ugaritski jezik. Smatra se da je eblaidski jezik najstariji jezik ove
grupe, a naziv je dobio po gradu Ebli, pronaenog na prostoru severne Sirije
poqetkom xezdesetih godina XX veka. U ruxevinama ovog grada pronaene su
tablice sa klinastim pismom. Ovoj grupi jezika pripadao je i ugaritski jezik.
Ugarit je feniqanski grad na severu. Samo pismo nastalo je u XIV veku, a ko-
ristilo se do XII veka p. n. e., tj. do unixtenja samog grada Ugarita. Ugaritsko
pismo jeste klinasti konsonantski alfabet
1
i razlikuje 22 konsonantska znaka.
Treba pomenuti da, poxto pripada semitskoj grupi jezika, ugaritski klinopis
ne obeleava samoglasnike.
Od juno-semitskih jezika izdvajamo arapski i etiopski, ali koji nisu predmet
naxeg prouqavanja.
Indoevropski jezici — Indoevropski jezici koji su se koristili klinopisom bili
su: hetitski, palajski i staro-persijski jezik.
Hetiti su jedno od indoevropskih plemena koje se doselilo u Malu Aziju (Ka-
padokiju) poqetkom XIX veka p. n. e. Na teritoriji, koju su zaposeli, zatekli
1
Alfabetsko pismo pisano klinopisom.
– 1 –
su domae stanovnixtvo, Hate, od koga su preuzeli klinopis i prilagodili ga
potrebama svoga jezika. U njihovim izvorima taj jezik se naziva nesili ili
nesumnili, xto znaqi ,,jezik grada Nexe”
2
. Hetitski klinopis predstavlja najs-
tariju pisanu formu indoevropskih jezika.
Palajci jesu drugo indoevropsko pleme koje se doselilo i nastanilo severno od
Hetita. Palajski jezik koristio se u periodu od XVII do IX veka p. n. e.
Staropersijski jezik i klinopis stvorio je i uveo u upotrebu car Darije I, koji
je vladao od 522. do 486. godine p. n. e. Staropersijski klinopis qinili su
fonetski i slogovni znaci. Sam jezik govorio se u jz. Persiji i pripadao je
iranskoj grupi indoevropskih jezika.
Alfabet
Opxte odlike pisma — Alfabetski princip pisanja podrazumeva princip po kome
jedna grafema odgovara jednoj fonemi.
Semitski jezici — Od semitskih jezika, taqnije severozapadno-semitskih jezika
izdvajamo feniqanski i hebrejski alfabet.
Mada se feniqanski alfabet razvio na prelazu iz XVIII u XVII vek p. n. e.,
najstariji danas poznati natpisi, pronaeni u Biblosu, potiqu iz oko 1000.
godine p. n. e. Ovaj alfabet qinila su 22 konsonantska znaka (samoglasnici se
ne belee) i svako slovo imalo je svoje ime (alef - vo, bet - kua).
Hebrejski alfabet qine 22 konsonantska znaka (samoglasnici se ne belee) i
svako slovo imalo je svoje ime. Hebrejski jezik jeste jezik Starog zaveta.
Feniqanski i hebrejski alfabet nazivaju se jox i kananskim jezicima.
Aramejski alfabet — Ovaj alfabet naziv je dobio po Aramejcima, poslednjem nar-
odu koji se pojavio na prostorima starog Istoka u XI veku p. n. e. Aramejski
alfabet u poqetku su qinila 29, a potom 22 konsonantska znaka. Etniqko poreklo
Aramejaca je pod znakom pitanja.
Hijeroglifi
Hijeroglifskim sistemom pisanja koristila se civilizacija nastala u dolini
Nila, ali i Luvijci, indoevropski narod nastanjen na prostorima Male Azije
3
.
Luvijsko pismo bilo je u upotrebi u gradovima-dravama june Anadolije i
severne Sirije, a koristilo se u periodu od XVI do kraja VIII veka p. n. e.
Za zapisivanje staroegipatskog jezika korixena su tri pisma: hijeroglifsko,
hijeratsko i demotsko. Sva navedena pisma nastala su u samom Egiptu. Hi-
jeroglifsko pismo bilo je u upotrebi od 3000. do 394. godine p. n. e. Dok je
ono predstavljalo pismo graevina, za potrebe svakodnevne komunikacije koris-
tila se uproxena forma hijeroglifskog pisma, tzv. hijeratsko pismo. Krajem
VIII veka nastalo je demotsko pismo, koje se razvilo iz hijeratskog pisma, a koje
se koristilo do V veka p. n. e. Poxto hijeroglifskim pismom nisu beleeni
samoglasnici, nije poznata njegova zvuqna vrednost.
Treba pomenuti da je u Egiptu korixeno i koptsko pismo, pismo pravoslavnih
Egipana. Ono je u svojoj osnovi stranog porekla. Predstavlja grqki alfabet sa
dodatkom sedam slovnih znakova, kojima je bilo potrebno iskazati sve glasove
u ovom jeziku. Koptski je iv jezik i koristi se u koptskim crkvama u toku
liturgije, kao i aramejski.
Belexke:
— Jankovi Marine sa predavanja Danijele Stefanovi u toku zimskog
semestra xkolske 2002./2003.
2
Nexa je bila jedna od prvih prestonica
3
Heti, Palajaci i Luvijci nastanjuju ovaj prostor
– 2 –
Uoiun ^u¡n]u
STARA MESOPOTAMIJA
1. H R O N O L O G I J A
l. Apsolutna hronologija
)oiu)u] n: n¡omaocfn :ono:o n¡onn:no µufonufn ioµnno: nan µufy:o: io]n oµio-
nu¡u numo:.
!uo n:no¡o :u yfn¡)nnunjo uncoayfno x¡onoaoin]o f¡oou no:onyfn ono foicfono y
io]n:u co no:nnjy ucf¡ono:cio no]uno (no:¡uuonjo cynnu, n¡oau:ui io:ofo), u io]o
co :oiy :ufo:ufnuin n¡onn:no µufonufn. Hu n¡n:o¡, y ]oµno: cnnciy ucn¡cinx
ononn:u co no:nnjo cynuono no:¡uuonjo :u io]o cy nuyunnnn yfn¡µnan µu nuµu nu
µun l¯. ]ynu 76S. ioµnno n. n. o. 'u unnjonnnu o:oiy!unu µu fuuno µufy]o:o
unfun fu] cnncui ononn:u (io]n :nunjo n¡mo ioµnny µunu) n µu ioncfufy]o:o µu ]o
n¡nn ononn:, cu un]n: n:ono: cnncui nounnjo, yn¡unljuo 9ll. ioµnno n. n. o.
2. Relativna hronologija
I¡nµ¡nunu:o co cncfo:u n nuunnu ¡uuynunju n¡o:onu io]n: co io¡ncfnau nnnn-
an:unn]u un]u nuc ncfo¡n]u :unn:u.
!uo n:no¡o :u yfn¡)nnunjo ¡oaufnnno x¡onoaoin]o f¡oou no:onyfn ancfo nauµu¡u,
unnonnniu, cnnx¡ony x¡onoaoin]y...
Y cu¡ioncio: no¡noµy ycnocfunlju co µufonunjo ioµnnu n¡o:u nunnn: µoiu)u]n:u
io]n cy ]o oooaonnan n ono ]o nu cnu:n 7uu ioµnnu.
¯nfo¡ufy¡u.
— I. I. ·nµn]on, Icfo¡n]u cfu¡oi ncfoiu, n¡onoo ^n¡ocaun ^u¡ionn!, Iooi¡uµ
l9¯2.
– 1 –
2. A N T I Q K I I Z V O R I
l. Herodot iz Halikarnasa io]n ]o nnnoo y V noi n. n. o. Y cno]o µoao y:of-
nyo ]o ofnoi¡u|cin oiciy¡c o ^oconofu:n]n. Incun ]o ^oconofu:n]n µoµo-
ano ¡oaufnnno :uao :ocfu. Io¡onufno noco!n co :nmljy µu ·cn¡n]n nocnofn
nocoono µoao, io]o :o)yfn: nn]o nunncuo. Xo¡oµof onncy]o n¡n¡oµno ycaono
^oconofu:n]o. Iono¡n o nnnofy n oonuu]n:u nu¡oµu ^oconofu:n]o. I¡nuu
o i¡u)onjy o¡oµonu, noµono: cuoo¡u!u]y n f¡ionnnn. Onncy]o oµoao, x¡uny,
nuunno aouonju, noi¡oono n cnuµoono oonuu]o. )ocfu nunnjo nocno!y]o onncy
ia. i¡uµu ^oconofu:n]o — Iunnaonu. Inmo o i¡u)onnncio] µoaufnocfn Co:n-
¡u:nµo n Hnfoi¡nµo, !n¡ono: :uy:o!y Iunnaonu, ycfuniy Iunnaonjunu :u
nauµo no¡cn]cioi nu¡u )u¡n]u, noxoµ ucn¡cioi nu¡u Co:uxo¡uou nu Iinnuf.
Hu]cauon]n ]o y noµunn:u io]n co fnuy ncfo¡n]o n nonoy:µun ]o no nnfunjy
x¡onoaoin]o.
2. Ktesije iz Knida ]o ono i¡uin ncfo¡nuu¡ io]n ]o nnnoo y µ¡yio] noaonnnn V
noiu n. n. o. Coµu:nuocf ioµnnu n¡onoo ]o y no¡cn]cio: :u¡ooljonnmfny, iµo
]o ono anunn aoiu¡ no¡cn]cioi nu¡u ·¡fuico¡icu. Iocao non¡ufiu iy!n, n:noo
]o cno]o no:nununjo Icfoiu y f¡n µoau. Istorija Persije, Istorija Indije n
Plovidba. ^uµu µunuc !focn]onu µoau nncy cuuynunu, o njn:u cu:nu]o:o n:
oµao:uiu µufnx ioµ )noµo¡u, +ofn]u n µ¡yinx nncunu. Y n¡nnx mocf injniu
Istorije Persije !focn]u ]o oo¡uµno ucn¡ciy n :oµn]ciy ncfo¡n]y µo ocnnnunju
no¡cn]cio µ¡nuno. Y cno: n¡oiaoµy ucn¡cio ncfo¡n]o µocfu :ocfu nocnofno ]o
nu¡oµnn: aoionµu:u, iuo mfo cy legenda o mudrom Ahikaru, legenda o Ninu i
Semiramidi, ocnnnuun:u ucn¡cioi nu¡cfnu. !focn]o, iuo µno¡cin aoiu¡, n:uo
]o n¡ncfyn y u¡xnno Cy:o. Y no!o] :o¡n ono ]o n¡nnonoµuu no ncf¡unnnuu.
S. Diodor sa Sicilije ]o nnnoo y I noiy n. n. o. ·yfo¡ ]o i¡uio ncfo¡n]o cnofu
Istorijske biblioteke. Y onncnnunjy cfu¡o ^oconofu:n]o io¡ncfn co µoan:u
Xo¡oµofu n !focn]u. Inmo o aoionµu¡no: nnnofy n µoaufnocfn Hnnu n Co:n-
¡u:nµo, Iunnaony, xuaµo]cio] ucf¡ono:n]n n ucf¡oaoin]n.
1. Strabon, i¡uin iooi¡u|, nnnoo ]o y I noiy n. n. o. Y cno: µoay Geografija
n¡ynu noµufio n: ncfo¡n]o cfu¡oi ^oconofu:n]o. Onncy]o n¡n¡oµno ycaono
^oconofu:n]o, noi¡oono n cnuµoono oonuu]o Iunnaonjunu, oµonunjo Iunnao-
njunu, i¡uµ Iunnaon, onco¡nufo¡n]o xuaµo]cinx ucf¡oaoiu y Iunnaony... Iono-
iuµ ]o ciaon n¡oynoanuununjy (naoµnocf fau ^oconofu:n]o, n¡nn¡oµnu yno-
f¡oou y¡:nno nua:o).
¯. Vavilonjanin Berosos ]o nnnoo nu n¡oau:y n: IV y III noi n. n. o. Iomfo ]o
ono cnomfonni ^u¡µyionoi x¡u:u, n:uo ]o n¡ncfyn u¡xnnn:u x¡u:u. Cuc-
funno ]o µoao io]o ooyxnufu n¡oiaoµ nunnaoncio ncfo¡n]o n :nfoaoin]o nu
i¡uio: ]o:niy. Cuuynunn cy cu:o |¡ui:onfn y µoan:u Jocn|u +aunn]u, Jyan]u
·|¡niunnu, Iycoon]u n ·aoicunµ¡u Ioanxncfo¡u. 'n oµao:nn cuµ¡no aoi-
onµo o n¡noonfnn: n¡o:onn:u, o nofony, o nuf¡n]u¡cn:u, o Conuxo¡noy n
Hunyioµonoco¡y. ^o)yfn:, noiµumnjo, noao, µoao ¡u:anionuao ]o f¡n injnio.
u. I¡nu injniu co nu:nnuau Mudrost n y njo] cy onan n:aononn nunnaoncin
:nfonn.
o. )¡yiu injniu onau ]o nocno!onu ncfo¡n]n ^oconofu:n]o oµ aoionµu¡noi
nofonu µo nauµo nu¡u Iyau (f]. ucn¡cioi nu¡u 'niaufnuaucu¡u III)
n. Y f¡o!o] injn:n onau ]o n:aononu ncfo¡n]u ^oconofu:n]o µo c:¡fn ·aoi-
cunµ¡u ^uioµoncioi.
¯nfo¡ufy¡u.
— I. I. ·nµn]on, Icfo¡n]u cfu¡oi ncfoiu, n¡onoo ^n¡ocaun ^u¡ionn!, Iooi¡uµ
l9¯2.
— Iounni i¡uinx n aufnncinx nncunu unfnio n c¡oµnjoi noiu, Iooi¡uµ l9S1.
— ^. Jy¡n!, Icfo¡n]u xoaoncio injnnonnocfn, Iooi¡uµ l9S2.
– 2 –
3. D E X I F R O V A Nj E K L I N O P I S A
I¡no ionn]o iannonncnnx nufnncu µonoo ]o y In¡ony y XVII noiy nfua-
n]uncin f¡ionun n nyfnni I]of¡o µoau Iuau, io]n ]o fo nufnnco n¡oionn¡uo cu
:nµonu )u¡n]onoi µno¡nu y Io¡conoljy. I¡no noiymu]o unfunju iannucfoi nnc:u
yunnno ]o )unun !o¡cfon Hnoy¡ i¡u]o: XVIII noiu. Yfn¡µno ]o µu cy iannonncnn
nufnncn nncunn no:o!y f¡n cncfo:u nnc:u.
Ioanio ycnoxo y µomn|¡onunjy iannucfoi nnc:u nocfniuo ]o n¡o|oco¡ iofnioncio
in:nu:n]o I¡ofo|onµ. Ioau:o!n oµ n¡ofnocfunin — µu iocn iann n¡oµcfunlju :nui
:u oµnu]unjo n µu y ua|uoofy no¡conoljcioi nufnncu ]oµnu i¡ynu :nuionu o:nuuunu
nu¡ciy fnfyay — I¡ofo|onµ ]o n¡ofnocfunno µu unfun nufnnc n¡oµcfunlju fnfy-
aufy¡y µno]nno no¡cn]cinx nu¡onu. I¡ofo|onµ ]o ycnoo µu nu fo: nufnncy n¡ounfu
n:onu µno]nno no¡cn]cinx nu¡onu n: µnnucfn]o ·xo:onnµu, )u¡n]u n !c¡oicu, iuo
n n:o Xncfucnu, )u¡n]onoi onu. 'uio ]o I¡ofo|onµ ycnoo µu nu n¡unn nuunn
¡u:uoo¡o 9 u:oyunnx :nuionu cfu¡ono¡cn]cioi iannucfoi nnc:u n µu fn:o yµu¡n
fo:olj µomn|¡onunjy iannonncnnx nufnncu.
,u µuljn ¡u:nnfui nono nuyio, io]u ]o µoonau nu:nn ucn¡oaoin]u, :ucaynun ]o
oniao: X. Iunanncon. lSS¯. ioµnno Iunanncon ]o y Io¡cn]n n¡oionn¡uo unfun
nn: iannonncnnx nufnncu, :o)y io]n:u n uynonn Ioxncfyncin nufnnc. On ]o, no
:nu]y!n :u I¡ofo|onµono µomn|¡onunjo, fuuno oµ¡oµno lS u:oyunnx :nuionu no¡-
cn]cioi iannucfoi nnc:u. Ioiufn :ufo¡n]ua io]n ]o cuiynno o:oiy!no ]o µu co
n¡ncfynn unuan:n n µnu]y ocfuanx cncfo:u iannucfoi nnc:u. Iunanncon n Ho¡nc
ycnoan cy µu oµ¡oµo oio 2uu :nuionu µ¡yioi cncfo:u io]n co noiu:uo caoionnn:
nnc:o: n io]n ]o caynno :u cucfunljunjo nonooau:cinx nufnncu. Jo:ni fnx nuf-
nncu n¡nnuµu i¡ynn nnµoon¡oncinx ]o:niu. '¡o!n cncfo: iannucfoi nnc:u µom-
n|¡onuan cy Iunanncon, Xnnic n Ono¡f. Yfn¡µnan cy nocfo]unjo n¡oio 2uu cao-
ionnnx :nuionu n n:nocnoi o¡o]u nµooi¡u:u
1
. I¡oyuununjo fnx nufnncu noiu:uao
]o µu cy nunncunn nu ]o:niy io]n n¡nnuµu i¡ynn co:nfcinx ]o:niu.
)unuc ]o, nu ocnony ncf¡unnnunju, ycno]ono :nmljonjo µu co iannucfo nnc:o nu-
]¡unn]o ]unnao ioµ Cy:o¡unu, :ufn: cy iu oµ njnx n¡n:nan Iunnaonnn, io]n cy iu
µuljo n¡onoan ·cn¡nn:u, u onn cfu¡n: Io¡cn]unnn:u.
¯nfo¡ufy¡u.
— I. I. ·nµn]on, Icfo¡n]u cfu¡oi ncfoiu, n¡onoo ^n¡ocaun ^u¡ionn!,
Iooi¡uµ l9¯2.
1
Ideografsko ili pojmovno pismo spada u semasiografska pisma, gde jedan pisani znak
direktno upuuje na neki pojam ili predmet. Pri ideografskom principu pisani znak
nije vixe slika, kao u piktografiji, nego postaje simbol; R. Bugarski, Pismo, Beograd
1997.
– 3 –
4. P E R I O D I Z A C I J A
Naziv perioda vreme
Iuno-µnnucfnuin 29uu - 2S1u
Cu¡ioncin¸·iuµcin 2S1u - 2l¯9
Hoocy:o¡cin 2ll2 - 2uu7
Cfu¡o-nunnaoncio nu¡cfno 2uu7 - l¯9¯
– 4 –
4.1. Rano-dinastiqki period
)oanno noaninx ¡oiu nocfu]y ioaonio n¡nnx µ¡nunnnx fno¡onnnu. ,u-
xnuljy]y!n cno]n: n¡n¡oµnn: oµaniu:u, ¡ounn cannonn o:oiy!unu]y ¡unn n o¡:n
¡u:no] coµoauuio, naynno :o:ljo¡uµnjo. 'uio y µoannn ¡oiu 'ni¡u n Iy|¡ufu,
io]u co nuau:n y ]:. ·:n]n ioµ Io¡cn]cioi :uannu, nucfu]y nu]cfu¡n]o µ¡nuno.
Prirodne odlike — )oannu ¡oiu 'ni¡u n Iy|¡ufu y cfu¡n]u n¡o:onu nu:nnunu ]o
i¡uin: n:ono: ^oconofu:n]u, mfo :nuun ^o)y¡ou]o. ^oconofu:n]u co nu ncfoiy
i¡unnunau cu naunnno: ,ui¡oc, nu ]yiy cu Io¡cn]cin: :uanno:, nu :unuµy cu
u¡uon]cin: nycfnnju:u, u nu cono¡o:unuµy cu Cn¡cio-:oconofu:cio: cfono:. Io
cno]n: n¡n¡oµnn: oµaniu:u ¡u:aniy]o:o ]ynny n cono¡ny ^oconofu:n]y.
!u¡uifo¡ncfniu ono ooaucfn cnuiuio cy ¡oio. Y cfu¡o: noiy n Iy|¡uf n 'niu¡
n:nn¡uan cy nu Jo¡:oncio] nnco¡unnn, u ooo ¡oio n:uau cy n cno]u ym!u. )unuc
co 'niu¡ n Iy|¡uf yannu]y y ¡oiy Uuf-oa-·¡uo, u n¡oio njo y Io¡cn]cin :uann.
^uµu 'niu¡ nocn no!o ioanunno noµo, Iy|¡uf n:u nan!o io¡nfo, fo uom!o naunn
oioano :o:ljnmfo. I:annunjo :unncn oµ fonljonju cnoiu n nn]o ycfuljon iuaonµu¡
naunljonju. Ioio noco naoµun :ylj n )yo¡o oioano fao mfo ]o :nuuu]no :u ¡u:no]
:o:ljo¡uµnjo. Y ^oconofu:n]n no:u µ¡nono i¡u)o, iu:onu nnfn :ofuau.
Postanak prvih drava. Rano-dinastiqki period — I¡nn cfunonnnnn ]ynno ^ocono-
fu:n]o onan cy, :ooi aofnjnx cymu n :n:cinx nonaunu, n¡nny)onn nun¡unnfn
iuiun n¡niunnonn cncfo:, io]n ]o n¡o:ono: ycun¡munun. Oµ¡nununjo foi cncfo:u
ycaonn!o no]uny n¡nnx µ¡nunu.
Iocfunui µ¡nunu no:y]o co :u III :naonn]y: n. n. o. 'u] nu]cfu¡n]n no¡noµ
y ncfo¡n]n ^oconofu:n]o nu:nnu co ¡uno-µnnucfnuin: nan n¡ocu¡ioncin: nan
cfu¡ocy:o¡cin: no¡noµo:.
Iunoµnnucfnuin no¡noµ ooyxnufu n¡o:o oµ 29uu. µo 2S1u. ioµnno n. n. o. u
¡u:aniy]o f¡n |u:o.
— Iunoµnnucfnuin no¡noµ I (I)I), 29uu – 27uu. I¡ufn:o ¡u:no] i¡uµu
!nmu.
— Iunoµnnucfnuin no¡noµ II (I)II), 27uu – 2¯uu. I¡ufn:o ¡u:no] i¡uµu
Y¡yi.
— Iunoµnnucfnuin no¡noµ III (I)III), 2¯uu - 2S1u. I¡ufn:o ¡u:no] i¡uµonu
Y¡ n ¯uium.
Hunoµonu noµoau ]o n:n¡monu nu ocnony u¡xooaominx ncionnnu noaninx i¡uµcinx
nonfu¡u nu ]yiy ^oconofu:n]o. Hu ocnony njnx cy u¡xooao:n ycnoan µu n¡niuny
|u:o ¡u:no]u i¡uµonu.
Izvori — Ioioncf¡yinn]u onoi nu]cfu¡n]oi no¡noµu :ucnnnu co nu n:yuununjy :u-
fo¡n]uannx ocfufuiu i¡uµonu, nuaufu, x¡u:onu, iuo n nu n¡oyuununjy µoiy:on-
fu¡no i¡u)o n¡onu)ono y u¡xnnn:u Y¡u, Uy¡ynuiu, Ioao, Hnny¡u.
Y Hnny¡y, io]n ]o ono ¡oanin]cin nonfu¡ y ^oconofu:n]n, n¡onu)on ]o u¡xnn
cu n¡oio Suuu naounnu. Hu fn: naounnu:u ooaononn cy uµ:nnncf¡ufnnnn n¡unnn
µoiy:onfn, :oµnnnncio :uooaomio n nu]cfu¡n]u µoau injnnonnocfn cfu¡oi Cy:o¡u.
!uo nocooun µoiy:onf, io]n o:oiy!unu µu n¡ufn:o n:onu nauµu¡u cfu¡oi Cy:o¡u
n iucnn]oi no¡noµu, f¡oou no:onyfn Sumersku listu kraljeva.
2
Onu ancfu cuc-
funljonu ]o nu cy:o¡cio: ]o:niy. Hunoµn nauµu¡o Cy:o¡u, iuo n cf¡uno nauµu¡o.
!ucnn]o, no y:o¡y nu ony, nucfu!o ancfo nunnaoncinx n ucn¡cinx nauµu¡u. Ioc-
fo]n nnmo no¡:n]u ancfo, io]o no n¡ynu]y ynoi ]oµnuio noµufio. Ono: n¡nanio:
no:ony!o:o ancfy, io]u co cuuynuau nu ]oµno] iannono] fuoannn. Incu¡ ancfo
nunoµn µu ]o foicf cucfunno :u n¡o:o nauµunnno Yfyioiuau, nauµu¡u I¡oxu (Y¡yi).
I¡o:u foicfy, nomfo ]o i¡uljoncfno cnmao cu noou, ocu: i¡uljonu ]o y nof ¡u:anun-
fnx i¡uµonu nauµuao 21l2uu ioµnnu. Iofo: ]o cf¡umnn nofo: n:o¡ncuo cno. Honu
2
http://www.csun.edu/ hcfll004/sumking.html; http://www.wikipedia.org/wiki/Sumerian
king list; http://www.earth-history.com/Ancient-texts/Sumer
– 5 –
n¡ocfonnnu i¡uljonu nocfu]o !nm. )uljo nncu¡ nunoµn n:onu oyµy!nx nauµu¡u,
ioµnno f¡u]unju njnxono nauµunnno, iuo n njnxono n¡ocfonnno.
Grad-drava — Hu ocnony u¡xooaominx n¡oyuununju nuyunnnn cy yfn¡µnan µu
]o cfunonnnmfno ^oconofu:n]o nnnoao o¡iunn:onuno y i¡uµcio nonf¡o. I¡uµ cu
oioanno: n¡oµcfunljuo ]o µ¡nuny y :uao:. Hu uoay i¡uµu nuau:no co nauµu¡
io]n ]o nocno ¡u:anunfo fnfyao. ayiua — noanin uonoi, oncn — yn¡unnni, on —
iocnoµu¡.
C:uf¡uao co µu ]o nauµu¡ cy:o¡cioi i¡uµu n:uo¡un oµ oonuncfnu µu nauµu. On ]o
oon]n n:ucaunni nu :o:ljn n iuo fuiun n:u noaniy yaoiy y oµ¡nununjy i¡uµcioi
iyafu. Iauµu¡ o¡nno o oon]o] iy!n, x¡u:y, io]n n¡oµcfunlju n¡oµy:o!o y :uao:
cu cno]n: nocoµn:u. Iauµu¡ nn]o n¡nocnomfonni. Hun:o, uio ]o oµ¡o)on oµ ooiu
µu nauµu, on no :ono onfn n¡nocnomfonni, no! cu: ooi nu :o:ljn.
^oconofu:ciy i¡uµ-µ¡nuny iuo noanfnuiy o¡iunn:unn]y cuunnjunuan cy. nu¡oµnu
ciynmfnnu — uay, no]ciu — y::uny n cunof cfu¡omnnu — mnoufy.
Io¡oµ nauµu¡u, µno¡cio uµ:nnncf¡unn]o n x¡u:onnnx caynoonniu, y cy:o¡cio:
i¡uµy nocfo]uao cy :unufan]o n f¡ionnn. Y i¡uµy n oioannn ¡ufu¡n cy oo¡u)nnuan
nocoµo, io]n cy onan nan y njnxono: naucnnmfny nan noµ :uiyno:. '¡oou no:onyfn
µu cy nocfo]uan n ¡ooonn. Y ¡oncfno co nuµuao :ooi µyiu. Hun:o, n¡nanio:
no:u]:ljnnunju cucfunljun ]o cno¡u:y: io]n ]o oi¡unnuunuo n oµ¡o)nnuo, y :unnc-
nocfn oµ µyiu, µynnny ¡oncfnu.
Najznaqajniji gradski centri — Inµoan c:o onmfo oµanio ]oµno µ¡nuno y III :naonn-
]y:y n. n. o. Cuµu !o:o co no:uounnfn nu]:nuuu]nn]n: i¡uµcin: nonf¡n:u y
nu]cfu¡n]o: no¡noµy ncfo¡n]o ^oconofu:n]o.
Y I)I, oµ 29uu. µo 27uu. ioµnno n. n. o., n¡ufn:o ¡u:no] i¡uµu !nmu, io]n co
nuau:no y cono¡no: µoay Cy:o¡u, y oan:nnn µunumnjoi 'oa-oa-Ixo:n¡u. Icionu-
nunju cy nofn¡µnau n nunnocf n ncfo¡nunocf i¡uµu. !nm ]o ono coµnmfo n¡no
cy:o¡cio µnnucfn]o. 'y ]o ofi¡nnonu ]oµnu oµ nu]cfu¡n]nx nauµu¡cinx nuaufu.
I¡ofnocfunlju co µu ]o !nm y I)I n:uo noiy n¡cfy ionf¡oao nuµ ocfufio: Cy:o¡u.
)o onuinoi :uiljyuiu nunoµo.
— noaonu] i¡uµu nu ¡onn Iy|¡uf. !nm ]o ionf¡oancuo ¡oiy n cncfo:
nunoµnjununju. 'o :y ]o µunuao oµ¡o)ony nunnocf n unnnao iu n¡nn:
:o)y ocfuan: i¡uµonn:u, ]o¡ ]o noljon¡nn¡oµu :unncnau oµ n¡niunn]o n
nunoµnjununju.
— unnjonnnu µu cy iucnn]n nauµu¡n µ¡yinx i¡uµonu y:n:uan fnfyay !nmu.
,,mu¡ inm fufn” nan ,,nauµu¡ unfunoi cnofu”.
Y I)II, oµ 27uu. µo 2¯uu. ioµnno n. n. o., n:µnu]u co i¡uµ Y¡yi, io]n co nuau:no
nu n¡ocfo¡y ]ynnoi Cy:o¡u, oanno Iy|¡ufy. Onu] i¡uµ co y µocofo: nonunjy
injnio Iocfunju Cfu¡oi ,unofu no:nnjo iuo I¡ox. Joµun oµ nauµu¡u Y¡yiu, Ina-
iu:om, nofn¡)on ]o iuo ncfo¡n]ciu anunocf (noiaoµufn oµoljui nocno!on Iny o
Inaiu:omy).
Y I)III, oµ 2¯uu. µo 2S¯u. n. n. o. n:µnu]u]y co i¡uµonn Y¡ n ¯uium. Oou i¡uµu
cy co nuau:nau nu n¡ocfo¡y ]ynnoi Cy:o¡u, ¯uium oanno 'ni¡ono: ym!y.
Lagax — Joµun oµ nunnnx nonfu¡u I)III ono ]o ¯uium. !uo ocnnnuu n¡no nc-
fo¡n]cio µnnucfn]o ¯uiumu no:nnjo co n:nocnn Y¡-nunmo, io]n ]o ono no:nuf no
cno]o] i¡u)onnncio] µoaufnocfn. O nocfo]unjy ono anunocfn cnoµoun ]oµun ¡oljo|,
nuunnjon oµ i¡ounjuiu, u io]n ]o nucfuo oio 2¯uu. ioµnno n. n. o. Hu cu:o:
¡oljo|y Y¡-nunmo ]o n¡oµcfunljon ncn¡oµ uaunonu cno]o no¡oµnno iuio nu iaunn
nocn io¡ny cu nniau:u. Hufnnc nu ¡oljo|y n:ony]o cnuioi uaunu njoiono no¡oµnno,
u nofo: nuo¡u]u iaunno x¡u:ono n:i¡u)ono noµ njoionn: nuµ:o¡o:. Onu] ¡oljo|
uynu co y ¯yn¡y
3
.
¯uium ]o µocfniuo nu]no!y :o! :u nauµo nu¡u Iunufy:u. )oiy:onfn n¡onu)onn y
u¡xnnn i¡uµu cnoµouo o cyiooy Iunufy:u cu cycoµnn: i¡uµo: Y:o:. Y:¡oi cyioou
3
http://www.bible-history.com/ancient art/urnanshe lagash.html
– 6 –
onao ]o n¡uno nu io¡nm!onjo noµo. Cno]y noooµy nuµ Y:o: Iunufy: ]o onoionuno
nu ]oµno: cno:onniy io]n co y |¡ui:onfn:u cuuynuo cno µo µunuc n io]n ]o µoono
nu:nn Stela jastreba. Cuuynunu f¡o!nnu µoiy:onfu iono¡n o i¡unnnu:u Iunu-
fy:ono µ¡nuno io]u co n¡ocfn¡o oµ !nmu nu cono¡y µo Y¡yiu nu ]yiy n oµ i¡uµu
^u¡n nu :unuµy µo Iau:u nu ncfoiy. Hon:nocno ]o µu an ]o onu noaniu ooaucf
onau noµ µn¡oifno: Iunufy:ono: naum!y nan ]o on n:¡ununuo cu:o no:nnuano
n¡uno nu ony ooaucf.
Io]ny noanfniy Iunufy:u nucfunno ]o Info:onu, io]n ]o yun¡cfno naucf ¯uiumu
nuµ Y:o:, Y¡o:, I¡nµy n Hnny¡o:, u fuio)o oµono n nu]o:µy Iau:nfu. ^o)y
ncfo¡n]cin: µoiy:onfn:u onoi no¡noµu f¡oou no:onyfn Natpis Entemene
4
I¡o:ono: n¡oµcfunnnnn µnnucfn]o Y¡-nunmo cno nnmo iyoo cno] yfnnu]. C¡oµn-
no: XXIV noiu n. n. o. ¯uiumo: ]o nauµuo Y¡yiuinnu. !uo y:y¡nufo¡ nucaoµno
]o ¯yiuaunµy, nocaoµnjoi n¡oµcfunnniu I µnnucfn]o ¯uiumu, n nauµuo ]o oio lu
ioµnnu. Io¡noµ njoiono nauµunnno no:nuf nu: ]o :uxnuljy]y!n cuuynuno: oµnify
5
y io:o Y¡yiuinnu nunoµn µu ]o naucf µoono oµ ooiu n y io:o i¡nfniy]o cno]o
n¡ofxoµnnio :ooi :aoynof¡ooo noaonu]u. Cn¡onoo ]o conn]uano, no]no n uµ:nnnc-
f¡ufnnno ¡o|o¡:o. ycfuo ]o n¡ofnn oicnaoufunn]o cn¡ofnnjo, n¡ufno n¡nnnaoin]o
x¡u:y, :uo¡unno ]o cfu¡omnnu:u µu :aocfunlju]y no]nnio n nucnano n: oµy:n:u]y
n:onnny noµ nnµo: n¡oµu]o.
Y coµ:o] ioµnnn Y¡yiuinnnno nauµo ¯yiua-:uin:n, nauµu¡ Y:o, ynuo ]o cu f¡y-
nu:u y ¯uium, onycfomno i¡uµ n :ounno cu n¡ocfoau nu¡u-¡o|o¡:ufo¡u. ¯yiua-
:uin:n nocfunno ]o coon :uµufui µu noµ cno]o: naum!y y]oµnnn n¡ocfo¡ Cy:o¡u n
·iuµu. Hu:nnu]y!n cooo nu¡o: Y¡yiu n nu¡o: Y¡u, n¡oiaucno ]o :u n¡ocfonnno
y]oµnnjonoi nu¡cfnu fu µnu i¡uµu. 'oio: cno]o nauµunnno ocaunjuo co nu cnomfon-
cfno cy:o¡cinx i¡uµonu. ¯yiua-:uin:n nauµuo ]o 2¯ ioµnnu n fu] no¡noµ no:nuf
]o iuo n¡onnuf Cy:o¡u.
Ep o Gilgamexu — Y I)II n¡ufn:o ¡u:no] i¡uµu Y¡yiu. Y¡yi co nuau:no nu n¡oc-
fo¡y ]ynnoi Cy:o¡u, oanno ¡onn Iy|¡uf. I¡omaocf onoi i¡uµu ¡oioncf¡ynmo:o,
no¡oµ ocfuaoi, nu ocnony Sumerske carske liste n Epa o Gilgamexu.
In o Inaiu:omy nocno!on ]o nauµu¡y i¡uµu Y¡yiu — Inaiu:omy, n njoiono] no-
f¡u:n :u ooc:¡fnom!y. I¡nuo o Inaiu:omy onao cy no:nufo ]om y III :naonn]y:y
n. n. o. Hu]cfu¡n]o n¡oµcfuno onoi nauµu¡u nu cno:onnnn:u n nnannµ¡nunn:
nouufn:u, io]n co µunuc uynu]y y ¯yn¡y, nofnuy n: XXV noiu n. n. o. Y ]oµno:
f¡onyfiy n::o)y XXIII n XXI noiu n. n. o. fo n¡nuo yn¡m!ono cy y ]oµny no-
o:y. )unuc nocfo]n nnmo no¡:n]u noo:u (nu xofnfcio:, xy¡nfcio:, uiuµcio:...),
uan nu]:nuuu]nn]u ]o onu ncnncunu uiuµcin: iannonnco: nu l2 fuoannu. Io¡:n]u
nofnuo n: VII noiu n. n. o. u n¡onu)onu ]o y ·cy¡ounnnuaono] onoanofonn y
Hnnnnn.
Hun:o, noµocofnx ioµnnu XIX noiu Xon¡n ¯o]u¡µ y ¡ymonnnu:u Hnnnno n¡onumuo
]o onoanofoiy ucn¡cioi nu¡u ·cy¡ounnnuau. Njoion cu¡uµnni (Xo¡:y:µ Iucu:)
!o nofo: ofionufn µoo onoanofoio iµo ]o uynunu cno¡nu no¡:n]u. Ioo:y !o n¡nn
n¡ounfufn n oo]unnfn cu¡uµnni I¡nfuncioi :y:o]u ]o¡n C:nf.
Y Iny Inaiu:om co no:nnjo iuo nauµu¡ i¡uµu Y¡yiu. Njoion noio]nn ofun ]o
¯yiyaounµu, noiuµumnjn nauµu¡ Y¡yiu, u :u]iu ooinnju Hnncyn. ¯ncfu cy:o¡cinx
nu¡onu fuio)o no:nnjo Inaiu:omu. Inaiu:om co ]unlju iuo nofn nauµu¡ n¡no
µnnucfn]o Y¡yiu nocao nofonu. ^uµu co y ony Inaiu:omon ofun no:nnjo iuo
nauµu¡ Y¡yiu, n¡o:u ancfn on ]o ono n¡xonnn cnomfonni y n¡oµi¡u)y !yauo y
Y¡yiy.
Io¡oµ n:onu nauµu¡u Y¡yiu, In µu]o noµufio ]om :u.
— n:onu nauµu¡u. !nmu — Ifunu, aoionµu¡nn i¡ulj, Uy¡ynuiu — You¡-
fyfy, n¡onofoncin nauµu¡.
— fonono:ucfniy ^oconofu:n]o. no:nnjo co ¡oiu Iy|¡uf, uofn¡n i¡uµu.
4
http://campus.northpark.edu/history/classes//Sources/UmmaLagash.html
5
http://web.tiscali.it/no-redirect-tiscali/ranesorg/Urukagina.htm, M. Bonechi, Urukagina,
Februar 2000.
– 7 –
Y¡yi, Uy¡ynui, ¯uium n Hnny¡, n:onu x¡u:onu. Iiua:ux, x¡u: ooiu
Hnncy y Y¡yiy.
— n:onu :oconofu:cinx ooionu — ·ny (ooi noou), Ioa nan Inana (ooi
:o:ljo), Iu (ooi noµo n :nunju), Uu:um (cynno), Cnn (:ocon), ·µuµ (oay-
]u), Imfu¡ (ljyoun, naoµnocf), ·¡y¡y (ooinnju ooanionunju), 'u:y: (noi-
ofunn]u), I¡ominiua (ooinnju nu¡cfnu :¡fnnx), I¡nnnn (uynu¡ o¡oiu oo-
ionu), Hnny¡fu (ooi ¡ufu), I¡iuau (ooi noµ:o:lju), Cuonfy: Cnµy¡n
(ooinnju cfuoau nnnofu n uynu¡ yau:u y n¡f ooionu), Hnnno (ooi oo¡oo),
Cy:y¡iun (ooi njnnu n cfuµu), Hu:onfy: (ooi cyµonno), ^u¡µyi (:um-
fnfnni Iunnaonu).
— n:no¡ :u ncfo¡n]y :onfuanfofu
— n:no¡ :u nnfunjo ¡oanin]cioi cxnufunju nnnofu n c:¡fn. '¡oou no:onyfn
µu cfu¡n Cy:o¡nn no no¡y]y y :ui¡oonn nnnof n µu c:uf¡u]y µu co no
c:¡fn foao n µymu n¡ofnu¡u]y y n¡ux.
)o n¡onuauciu Inu o Inaiu:omy no¡onuao co µu ]o onoan]ciu n¡nuu o nofony nu]c-
fu¡n]u. Y :oµo¡no] ncfo¡noi¡u|n]n co c:uf¡u µu co canunocf n::o)y Inaiu:omu
n Inoan]o nuau:n y caoµo!n: :ofnnn:u.
— ::n]u
— nofon
— yi¡o!nnunjo Ininµyu, oµnocno i¡ox ·µu:u n Ino (nocfu]y canunn uonoiy)
— coµu: iauµnnx ioµnnu (y Inoan]n n¡nuu o Jocn|y).
^ofnn nofonu, µuiao, nuau:n:o n y Iny n y Inoan]n. !uio on yfn¡µnan can-
unocfn, oµnocno ¡u:anio y onncy nofonu, unuan:n¡u!o:o iu:nnunjo ]oµnoi n µ¡yioi
µoau. Y ]oµunuocfo: nonunjy Inu onncy]o co n¡oµunjo o nofony nu caoµo!n nuunn.
— iu:nu ljyµn, on¡u co ]oµnu ocoou — Yfnunnmfn:
— Ioi µu]o ynycfnu o au)n
— Y au)y yau:n no¡oµnnu, cno nnnofnnjo, :¡nonljo n :unufan]o
— caufionoµno :o¡o (]o:o¡o Iun)
— au)u oµ ioµ¡onoi µ¡nofu
— 6 µunu ]o nofon, u 7.oi n¡ocfu]o
— ioayo, aucfunnnu, iun¡un (nocaoµnju nfnnu co no n¡u!u)
— :uycfunljunjo nu o¡µy Hncn¡
— I¡nnomonjo n¡fno.
Y mocfo:, coµ:o: n oc:o: nonunjy Cfu¡oi ,unofu onncy]o co n¡oµunjo o nofony nu
caoµo!n nuunn.
VI oµayiu o nofony, n:µnu]u ]oµnu ocoou — Ho]
VI Iu¡iu oµ io|o¡u n c:oao
VII Y au)y yau:n no¡oµnnu, n¡oµcfunnnnn onljnnx n nnnofnnjcinx n¡cfu
VII Ho] n:u 6uu ioµnnu
VII nofon !o f¡u]ufn 7 µunu
VII Ioµu ocfu]o l¯u µunu nu :o:ljn
VIII iun¡un, ioayonnu (nocaoµnju nfnnu µonocn ancf :ucanno)
VIII :uycfunljunjo nu o¡µy ·¡u¡uf ('y¡ciu, ioµ ]o:o¡u Iun)
VIII ¹¡fnu Ioiy.
I y Inaiu:omy n y Iono:n ooionn co iu]y :ooi nofonu.
Cy:o¡cio noo:o o Inaiu:omy iuo n cuµ¡nu] Inu µufn cy y )oµufiy.
¯nfo¡ufy¡u.
— I. I. ·nµn]on, Icfo¡n]u cfu¡oi ncfoiu, n¡onoo ^n¡ocaun ^u¡ionn!,
Iooi¡uµ l9¯2.
— I. H. Juion, C. I. !onuljon, Cfu¡n ncfoi, n¡onoau cu ¡ycioi ^n¡ocaunu
Iunn!
Ioaomio.
— H. H. cu n¡oµununju )unn]oao Cfo|unonn! y foiy mioacio 2uu2¸2uuS. y
Iooi¡uµy
– 8 –
4.2. Sargonski period
Akadsko carstvo — Y no¡noµy oµ 2S1u. µo 2l¯9. n¡ufn:o nocfunui n ¡u:no] ·iuµ-
cioi nu¡cfnu. 'u] no¡noµ y ncfo¡n]n ^oconofu:n]o no:nuf ]o noµ nu:nno: cu¡ion-
cin nan uiuµcin no¡noµ. I¡nn nu:nn ]o n:noµon oµ n:onu ocnnnuuu nu¡cfnu Cu¡i-
onu I Ioanioi, u µ¡yin nu:nn ]o n:noµon oµ n:onu cu¡ioncio n¡ocfonnno ·iuµu nan
·iuµu.
I¡uµ ·iuµ co nuau:no nu cono¡y Cy:o¡u, uan nu: nn]o no:nufu njoionu fuunu
aoiunn]u. Ynnmfon ]o nocao nauµunnno cu¡ioncio µnnucfn]o n nniuµ nnmo nn]o
oononljon, :uiu¡ no noµ fn: n:ono:. Iyµy!n µu i¡uµ nn]o nocfo]uo y ¡unoµnnuc-
fnuio: no¡noµy, c:uf¡u co µu ]o n¡oµcfunljuo non nonfu¡, nauncin noµninyf cu
nu:ono: µu oyµo n¡ocfonnnu.
Io i¡uµy unfunu ooaucf io]u co n¡ocfn¡o cono¡no oµ Cy:o¡u µoonau ]o nu:nn ·iuµ.
Ooaucf ·iuµu co n¡ocfn¡uau oµ Hnny¡u µo µunumnjoi Iuiµuµu. Cfunonnnmfno ono
ooaucfn onao ]o ¡u:anunfoi ofnnuioi no¡oiau oµ onoi nu ]yiy. ·iu)unn cy Co:nfn
n ]o:ni ]o co:nfcin. Inc:o cy n¡nxnufnan oµ Cy:o¡unu cu ]yiu, n¡nauioµnan
nof¡oou:u cnoi ]o:niu n ono ]o 2uu ioµnnu onao µnnao:ufcio nnc:o cfu¡oi Icfoiu.
I¡omaocf ·iuµcioi nu¡cfnu ¡oioncf¡ynmo:o, no¡oµ ocfuaoi, nu ocnony µoiy:on-
fu¡no i¡u)o n¡onu)ono y u¡xnnn:u ¯uiumu n Y:o.
Sargon I Veliki — C:uf¡u co µu ]o ocnnnuu nu¡cfnu Cu¡ion I Ioanin. ¹nnof
n µoaufnocf onoi nauµu¡u no:nufu nu: ]o cu:o n: aoionµn n n¡nuu. Hoµocfufui
µoiy:onfu¡nnx n:no¡u foi no¡noµu oo]umnjunu co unnjonnno: µu n¡ocfonnnu ·iuµ,
io]y ]o Cu¡ion cui¡uµno, nniuµ nn]o ofi¡nnonu nnfn ncf¡unonu.
6
.
Joµnu aoionµu cnoµoun o Cu¡ionono: µoauciy nu naucf. Cu¡ion ]o ono nuxofuo.
Njoionu :u]iu onau ]o cn¡o:umnu nonu n nn]o n:uau c¡oµcfunu :u n:µ¡nununjo.
,ufo ]o µofo cfunnau y iofu¡nny n cui¡nau ]o nu oouan Iy|¡ufu. Joµun noµonomu
numuo ]o oµo]uo, nucnnfuo iu n yunnno oumfonuno:. Ioinnju Imfu¡ :unoaoau ]o
Cu¡ionu n yunnnau iu nu¡o: ·iuµu. Cu¡ion fuµu y:n:o n n:o — Cu¡ion nan
Uu¡y-inn mfo :nuun ,,ncfnncin, n¡unn, :uionnfn nauµu¡”.
Cyµo!n n¡o:u aoionµn Cu¡ion ]o ono y:y¡nufo¡. Iomfo ]o nucnano ocno]no
µ¡nunny naucf n ocnonuo nony µnnucfn]y, :o¡uo ]o cno]u n¡unu nu nu¡cin n¡ocfo
o:uionnfn. Cfoiu co n¡oiaucno n:uo¡unnio: n¡xonno ooinnjo Imfu¡ n y:oo nono
n:o.
Cno]on¡o:ono, Cu¡ion ]o ¡ufonuo n¡ofnn nauµu¡u Y:o ¯yiua-:uin:n]u n nauµu¡u
!nmu Y¡:u-ouoo. Ioµ cno]y naucf noµnoo ]o n¡ocfo¡ ·iuµu n Cy:o¡u, cfniuo µo
Io¡cn]cioi ,uannu n y :nui noooµo oiynuo o¡yn]o y :o¡y.
)u on yun¡cfno cno] noaonu], o¡iunn:onuo ]o noxoµo iu :unuµy, oµnocno Cn¡n]n,
n ncfoiy, oµnocno I¡uny.
Cu¡ion ]o nocfunno un¡cfo fo:oljo nu¡cfny n cno]o] µnnucfn]n.
Rimux i Manixtusu — Cu¡ionu I cy nucaoµnan njoionn cnnonn, In:ym n ^unnm-
fycy. ,u n¡o:o njnxono nauµunnno nn]o onao noaninx ocnu]unju. ^o)yfn:, fo¡n-
fo¡n]u µ¡nuno io]y ]o Cu¡ion ocfunno, ocfuau ]o nooi¡njonu.
Naramsin — Iu¡cfno ·iuµu nu¡ounfo ]o o]uuuao :u nauµunnno Cu¡iononu ynyiu
Hu¡u:cnnu.
Hu¡u:cnn ]o n¡oµy:oo onconno :o¡o µu :umfnfn i¡unnno µ¡nuno. Iocfunno ]o
iu¡nn:ono no]cio µo cono¡no Cn¡n]o n µo :unuµnoi I¡unu. I¡oµy:oo ]o ¡uµono nu
n:i¡uµnjn n oononn x¡u:onu. Cu:u µ¡nunu ]o onau noµoljonu nu uµ:nnncf¡ufnnno
oi¡yio :u un]o yn¡unnnio cy onan nocfunljonn nauµu¡onn ¡o)unn c fnfyao: ,,oncn”.
'¡n nufnncu cnoµouo µu ]o Hu¡u:cnn n¡oµy:oo noanin no]nn noxoµ n¡ofnn Ioao,
i¡uµu nu cono¡y. O oo¡on cu naunnncin: nao:onn:u cnoµoun cfoau oµ ¡ynnuucfoi
nomuu¡u, io]u ]o nucfuau i¡u]o: XXIII noiu, u io]u co uynu y ¯yn¡y. Hu cfoan
6
http://ragz-international.com/sargon the great.htm; http://www.fordham.edu
– 9 –
]o n¡oµcfunljon Hu¡u:cnn iuo ¡ufnni. On cno]y no]ciy n¡oµnoµy y: naunnny, u
noµ njoionn: noiu:u aono foaocu non¡n]ufolju. !¡u]njo µocno n¡oµcfunljonn cy
non¡n]ufoljcin no]nnnn io]n noµninyfnx ¡yiy n¡n:nu]y cno]y nofunnjonocf. Cfoau
caunn noooµy Hu¡u:cnnono no]cio nuµ ¡ufnnnn:u ,ui¡ocu.
Ioanunny n cnuiy Hu¡u:cnnono µ¡nuno oµ¡ununu njoionu nauµu¡ciu fnfyau. Hu
]oµno: oµ nouufu n: ·iuµu cfo]n ,,Hu¡u:cnn, cnunnn (¨), ooi ·iuµu, nauµu¡ uo-
fn¡n cf¡uno cnofu”. Iu¡y ·iuµu oµu]y co cuµu uncfo oonuncio nouucfn no cu:o
y fnfyan, no! n nu anionnn: n¡oµcfunu:u. Hu cnn: ¡oljo|n:u ani Hu¡u:cnnu ]o
no!n oµ µ¡yinx ljyµn. Iu¡ nocn iu¡uifo¡ncfnuun mao: cu ¡oionn:u, io]n co µo
fuµu c¡ofuo cu:o ioµ ooionu.
Hu¡u:cnn ]o ono nu]:o!nn]n n ]oµun oµ nocaoµnjnx noaninx nauµu¡u Cu¡ionono
µ¡nuno.
Pad Akadskog carstva — !uo nocaoµnjn n¡oµcfunnni Cu¡ionono µnnucfn]o no:nnjo
co Cu¡iunnmu¡n. Iauµuo ]o 2¯ ioµnnu n y foiy cno]o nauµo :o¡uo co cyounfn
cu n¡oµo¡n:u Iau:nfu cu ncfoiu n ·:o¡nfu cu :unuµu, iuo n cu nooynu:u y
i¡uµonn:u nu¡cfnu. Hu i¡u]y ]o y:¡o no ocfunnnmn :u cooo: nucaoµnniu. Io
njoiono] c:¡fn cu ncfo¡n]cio no:o¡nnno nocfu]o n ·iuµcio nu¡cfno.
·iuµcin foicfonn, io]n cy nucfuan cfo ioµnnu nocao nuµu Cu¡iononoi nu¡cfnu,
cnoµouo µu co unfunu noiuµumnju ooaucf Hu¡u:cnnu nuau:nau noµ yfnnu]o: Iyfu.
I¡o:u iu:nnunjy Iyfn cy :unauµuan unfuno: fo¡nfo¡n]o: :ufo mfo ]o ooi Inana,
:ooi cnofoi¡)u io]o ]o nuunnno Hu¡u:cnn iuµu ]o onljuuiuo Hnny¡, nunycfno
:o:ljy. 'uµu ]o ooi n¡ocfuo µu mfnfn nauµu¡u.
I¡o:u u¡xooaomin: ncf¡unnnunjn:u Iyfn cy nucfunnan ooaucfn io]o nncy n¡oau-
:nao ¡oinon ¡oio )nuao, n¡nfoio Iy|¡ufu. !uio cy nucfunjnnuan fu] n¡ocfo¡,
cu:n nncy :oian µu o:onljno yi¡o:o nu¡cfno nan µu µn¡oifno yo¡:u]y njoion nuµ.
)unuc co no¡y]o µu ]o nu¡cfno nocfuao ycaoµ ynyf¡umnjnx no:n¡u n i¡u)uncinx ¡u-
fonu. Hoioanio aoiuannx iocnoµu¡u ycnoao ]o n:oo¡nfn no:unncnocf, nu n¡n:o¡,
iocnoµu¡n ¯uiumu, !nmu n Y¡u, µoi cy cu:n nauµu¡n ·iuµu n:iyonan cno]y
noiuµumnjy yn¡uny n cuµu cy nauµuan cu:o i¡uµo: n nonoc¡oµno: oioanno:. 'oi
y fuinn: oioanocfn:u ]unlju]y co Iyfn.
^uµu cy Iyfn onan nu]u:nnnn y uiuµcio] no]cnn, onn nncy :oian µu c¡ymo nu¡-
cfno. I¡nuo o nnnu:n]n Iyfu nucfu]y y n¡o:ony nauµunnno III µnnucfn]o n: Y¡u.
Gudea — Joµun oµ nu]:nuuu]nn]nx nauµu¡u onoi no¡noµu, no¡noµu :o)ynaum!u,
ono ]o nauµu¡ ¯uiumu, Iyµou. Cu: Iyµou ymuo ]o y ncfo¡n]y iuo nauµu¡ io]n
]o nu¡ounfo |o¡cn¡uo u¡xnfoify¡y. Hufnncn n: foi n¡o:onu noµ¡oono iono¡o
o mn¡oio] i¡u)onnncio] µoaufnocfn Iyµoo. Ioµniuo ]o x¡u: nocno!on Hnnin¡cy,
¡oioncf¡yncuo x¡u: Innny... Cuuynunu cfufyu, io]u co uynu y ¯yn¡y, n¡oµcfunlju
Iyµoy iuio coµn, cu ¡yiu:u ciaonljonn: y i¡nay. Hu iaunn n:u nauµu¡ciy iuny,
u µonjn µoo oµo!o ]o ncnncun iannucfn: nnc:o: (xn:no Hnnin¡cy).
¯nfo¡ufy¡u.
— I. I. ·nµn]on, Icfo¡n]u cfu¡oi ncfoiu, n¡onoo ^n¡ocaun ^u¡ionn!,
Iooi¡uµ l9¯2.
— I. H. Juion, C. I. !onuljon, Cfu¡n ncfoi, n¡onoau cu ¡ycioi ^n¡ocaunu
Iunn!
Ioaomio.
— H. H. cu n¡oµununju )unn]oao Cfo|unonn! y foiy mioacio 2uu2¸2uuS. y
Iooi¡uµy
– 10 –
4.3. Period sumerske renesanse — trea dinastija Ura
Ujedinjenje june Mesopotamije pod Urom — 'oio: XXII noiu n. n. o. cu ncfo¡n]cio
cnono nocfuao ]o ·iuµcio nu¡cfno. Io¡noµ io]n caoµn y ncfo¡n]n ^oconofu:n]o
no:nuf ]o iuo no¡noµ :o)ynaum!u. 'o ]o no¡noµ ynyf¡umnjnx no:n¡u, i¡u)uncinx
¡ufonu, µononf¡uan:unn]o naucfn. I¡uµonn iuo mfo cy !nm, ¯uium n Y¡ fono
no:unncnocfn. Iocnoµu¡n ·iuµu cuµu yn¡unlju]y cu:o i¡uµo: n oanno: oioan-
no:. Y fuinn: oioanocfn:u no]unljy]y co Iyfn, nu¡oµ cu oo¡onuiu naunnno ,u-
i¡oc, n nucoljunu]y ooaucf ¡oio )nuao, n¡nfoio Iy|¡ufu. )onnn]u f¡uµnnn]u
cnoµoun µu cy Iyfn :uiocnoµu¡nan unfunn: n¡ocfo¡o: noiuµumnjo Hu¡u:cnnono
µ¡nuno, yinjofunuan cy nu¡oµ n nncy noµnan ¡uuynu o n¡niunnonn: cncfo:n:u.
Ho:uµonoljnn nu¡oµ co oiynno oio nono nauµu]y!o µnnucfn]o Y¡u n ncfo¡uo Iyfo
n: :o:ljo. 'uµu nucfu]o nonu, ]uiu, nonf¡uan:onunu µ¡nunu nu ]yiy ^oconofu:n]o
cu nonf¡o: y Y¡y. Onu] no¡noµ y ncfo¡n]n ^oconofu:n]o co nu:nnu no¡noµo:
cy:o¡cio ¡onocunco nan noocy:o¡cin: no¡noµo:.
!oanio ]o n¡nuu o nnnu:n]n Iyfu no¡oµocfo]nu n y io]o] :o¡n fuinu n¡nuu on¡un-
µunu µoau:ui nu naucf nono µnnucfn]o n¡oµ:of ]o nuyunnx ¡ucn¡unu.
Drava III dinastije Ura — Io¡y]o co µu ]o ocnnnuu nonoi nu¡cfnu Y¡-nu:n, n¡oµ-
cfunnni µnnucfn]o µunuc no:nufo noµ n:ono: III µnnucfn]u Y¡u. Oioanocfn njoionu
µoauciu nu naucf cy no]ucno. ¹ofn¡fo ioµnno cno]o nauµo ]o y:oo fnfyay ,,nauµu¡
Cy:o¡u n ·iuµu” oo]oµnnnnmn ono fo¡nfo¡n]o.
Y¡-nu:onu µ¡nunu onau ]o y¡o)onu no Hu¡u:cnnonn: n¡nnnnnn:u. Hun:o, nomfo
]oµnu anunocf cu:u nn]o :oiau µu ionf¡oanmo noanin n¡ocfo¡, Y¡-nu:n ]o µ¡n-
unny fo¡nfo¡n]y noµoano nu uµ:nnncf¡ufnnno ooaucfn. Hu uoay cnuio ooaucfn
nocfunno ]o coon oµuno ljyµo, ¡o)uio n n¡n]ufoljo. Yn¡unnnnn cy nocnan fnfyay
,,oncn”, u yn¡unno |yninn]o cy onao nucaoµno. Onn: ]o y:unjon :nuuu] noiuµumnjnx
yn¡unnniu i¡uµonu, f:n. nufocn]u. Iufocn]n nocfu]y nu¡cin unnonnnnn. ^o¡u ]o
µon¡nnoau nonf¡uan:unn]n µ¡nuno.
Y n¡o:o Y¡-nu:n]u n¡ufn:o ¡u:no] n¡on:noµno µoaufnocfn, foicfnano nnµycf¡n]o,
:ofuay¡in]o.
I: n¡o:onu onoi nauµu¡u nofnuo n no:nufu no¡:n]u Epa o Gilgamexu, iuo n nu-
]cfu¡n]n cuuynunn :uionoµunnn cno:onni — Zakoni III dinastije Ura. Cuuynunn
|¡ui:onfn cy n¡onu)onn y u¡xnnn:u i¡uµonu Y¡u, Hnny¡u, Cnnu¡u. Hncy cuuy
nunn y o¡ninnuay, no! iuo ionn]o n: cfu¡onunnaoncioi no¡noµu. I¡oµcfunlju]y nu-
]cfu¡n]n n¡n:o¡ nncunoi n¡unu. Hncy nonn :uionn no! nncunu no¡:n]y oonuu]noi
n¡unu.
I::o)y nauµu¡u III µnnucfn]o Y¡u nu]no!o noanfnuio ycnoxo nocfniuo ]o Uyain.
Y foiy cno]o noµocofoioµnmnjo nauµo i¡unnno µ¡nuno n¡omn¡no ]o µo Iau:u nu
ncfoiy n ^uao ·:n]o nu :unuµy. 'uio ]o oo¡u:onuno noanio n :o!no Cy:o¡cio-
uiuµcio nu¡cfno.
Cfuonanocf µ¡nuno III µnnucfn]o Y¡u :ucnnnuau co nu µoo¡o: uµ:nnncf¡ufnnno:
y¡o)onjy, µoo¡n: n cfuann: io:ynniunn]u:u, cfu¡unjy n n:i¡uµnjn nyfonu, ¡o-
µonno: n¡niynljunjy no¡o:u (no:u noµufuiu o nooynu:u), nocfunljunjy iu¡nn:onu
y fn¡)unu:u nu i¡unnnn, nocoono: oµ¡nununjy n¡niunnono :¡ono oµ un]o ]o n¡unn-
ano ¡ucnoµoao n ncn¡unno noµo :unncnau noljon¡nn¡oµu n n¡ox¡unu cfunonnnmfnu.
Pad drave III dinastije Ura — !uo n µ¡yiu nu¡cfnu n µ¡nunu III µnnucfn]o Y¡u
µonnnoau ]o cno] i¡ux. Iocaoµnjn n¡oµcfunnni µnnucfn]o ono ]o Ion-cnn. I:
io¡ocnoµonnn]o onoi nauµu¡u n µno]nno yn¡unnniu njoionnx n¡onnnnn]u cu:nu]o co
µu cy co :uanxo ]ou:u ocofno c:unjnao, µu nx nn]o onao nn :u nof¡ooo µno¡u, u
fu:o iµo nx ]o onao n¡oµcfunnnnn u:ou¡u, y:ocfo µu nx ¡unno:o¡no ¡ucnoµoljy]y,
nouoan cy µu nx n¡oµu]y no nncoin: nonu:u. Y fo n¡o:o ]unnau co n nonu onucnocf
— Iau: ]o yµ¡ynno cnuio cu µ¡nuno: ^u¡n ¡uµn :u]oµnnuio oo¡oo n¡ofnn Y¡u.
Y oµayuy]y!o] onnn Ion-cnn ]o nofyuon oµ f¡ynu µ¡nunu ^u¡n n Iau:u. Cu:
Ion-cnn oµnoµon ]o iuo :u¡ooljonni y ^u¡n. 'uio co c¡ymnau µ¡nunu III y¡cio
µnnucfn]o 2uu7. ioµnno n. n. o.
I¡o:u iucnn]o] f¡uµnnn]n Y¡ ]o n¡onuo ]o¡ cy co ljyµn ocnanan n :uoo¡unnan nu
– 11 –
ooiono, io]n cy nx nofo: nunycfnan.
¯nfo¡ufy¡u.
— I. I. ·nµn]on, Icfo¡n]u cfu¡oi ncfoiu, n¡onoo ^n¡ocaun ^u¡ionn!,
Iooi¡uµ l9¯2.
— I. H. Juion, C. I. !onuljon, Cfu¡n ncfoi, n¡onoau cu ¡ycioi ^n¡ocaunu
Iunn!
Ioaomio.
— H. H. cu n¡oµununju )unn]oao Cfo|unonn! y foiy mioacio 2uu2¸2uuS. y
Iooi¡uµy
– 12 –
4.4. Starovavilonski period
Starovavilonski period i izvori — Cfu¡onunnaoncin no¡noµ ooyxnufu no¡noµ oµ
2uu7. ioµnno, oµ i¡u]u nauµunnno III µnnucfn]o Y¡u, µo l¯9¯. ioµnno, µo i¡u]u nau-
µunnno I u:o¡nfcio µnnucfn]o Iunnaonu. I¡omaocf onoi no¡noµu ¡oioncf¡ynm-
o:o, n::o)y ocfuaoi, nu ocnony µoiy:onufu n¡onu)onnx y u¡xnnn:u i¡uµonu ^u¡n
n !unom. ^u¡n co nuau:no nu cono¡o:unuµy ^oconofu:n]o, u !unom (!yafono) nu
n¡ocfo¡y ]ynno ·nuµoan]o
7
. Cu: aoiuanfof i¡uµu Iunnaonu n¡ynu noµufio :u
iucnn]n no¡noµ, no¡noµ xuaµo]cioi nu¡cfnu (VII noi n. n. o.).
Amoritske drave — Iocao nuµu µ¡nuno III µnnucfn]o Y¡u nu n¡ocfo¡y ]ynno
^oconofu:n]o ]uuu]y µ¡nuno cu nonf¡n:u y Icnny, ¯u¡cn, Iunnaony, iuo n nomfo
cono¡nn]o µ¡nuno cu nonf¡n:u y Imnynn n ^u¡n. Y no¡noµy io]n caoµn ono
µ¡nunnno !o :o)y cooo: ¡ufonufn :u n¡onaucf nuµ ^oconofu:n]o:.
I¡oyuununjn:u ]o yfn¡)ono µu cy n:onu nauµu¡u no:onyfnx i¡uµonu onau u:o¡nf
ciu. Iou ,,u:o¡nf” nofnuo oµ cy:o¡cio ¡oun ,,:u¡fy”, oµnocno uiuµcio ,,u:u¡fy”
nan ,,u:y¡y” mfo :nuun ,,onn io]n cy µoman cu :unuµu”. Ofyµu n¡ofnocfuniu µu
cy ·:o¡nfn onan co:nfn. Hu nuaocf, cnoµouuncfnu nu u:o¡nfcio: ]o:niy n nnc:y
µo µunuc nncy n¡onu)onu. Cu µ¡yio cf¡uno, nocfo]o!n n:no¡n no cnoµouo o nuunny
nu:ofunju ·:o¡nfu.
Vavilon — Y]oµnnjonjo :nufnoi µoau )no¡ou]u cn¡onoan cy nu¡onn :uaoi u:o¡nf
cioi nu¡cfnu y Iunnaony, ocnonunoi y nouofiy XIX noiu n. n. o.
I¡no nocfn o Iunnaony nofnuy n: III :naonn]y:u n. n. o., µoi ]o ]om fu] i¡uµ
yau:no y cucfun Cy:o¡cio-uiuµcioi nu¡cfnu n nocno cfu¡ocy:o¡cin nu:nn !uµnnn-
in¡ (I¡ufu ooionu). Huau:no co nu ¡uci¡cnnnn nunnnx f¡ionuuinx nyfonu I¡oµnjo
·:n]o. I:o i¡uµu ]o nofn¡)ono y noioanio ooaniu. nu uiuµcio: Iuonann, n¡o:u
Inoan]n Iuooa
8
. )unumnjn no:nufn ooani ,,Iunnaon” n:µno]on ]o oµ :nonnno
uiuµcioi ooaniu ,,Iuonannn”. Onu] ooani cy n¡oy:oan I¡nn n n¡nauioµnan cno:
]o:niy n n:ionu¡uan iuo ,,Iuonaon”, u ynomono ]o yoonuu]ono ,,Iunnaon”.
Jaqanje drave I amoritske dinastija Vavilona. Hamurabi — !uo ocnnnuu I u:o¡nfcio
µnnucfn]o Iunnaonu no:nnjo co Cy:yuoy:. Cno]y nauµunnny Cy:yuoy: ]o no-
uoo n:i¡uµnjo: noanioi i¡uµcioi :nµu, io]n n¡oµcfunlju n¡nn noanin i¡uµcin oo-
µo:. Y n¡o:o njoiono nauµunnno µoau:n µo cyioou Iunnaonu n cycoµnoi !nmu.
^o)yfn:, iuio ]o cnuiu Cy:yuoy:u onau oi¡unnuonu, on nn]o ycnoo µu noµ cno]y
naucf noµnoµo !nm. Cno]on¡o:ono n¡oµy:oo ]o ¡uµono nu n¡niunnono: cncfo:y, u
y i¡uµy cy n¡oionunu uui f¡n iunuau.
O nucaoµnnnn:u Cy:yuoy:u µo Xu:y¡uon]u, n:y:on n:onu (Cy:yau]oa, Cuony:,
·no¡cnn...), :uao mfu µu :nu:o. Cnuiuio nu]:nuuu]nn]n n¡oµcfunnni µnnucfn]o
ono ]o uynonn Xu:y¡uon.
Xu:y¡uon ]o mocfn nu¡ µnnucfn]o. Iauµuo ]o oµ l792. µo l7¯u. ioµnno. Y
n¡o:o njoionu µoauciu nu n¡ocfo Iunnaon ]o no! yn¡unljuo oioann: i¡uµonn:u.
)naoufo:, !nmo:, Cnnu¡o:... ^o)yfn:, nu Iunnaon noanin n¡nfncui cy n¡mnan
¯u¡cu, un]n ]o nauµu¡ In:-cnn ionf¡oancuo ]yi, ·my¡, un]n ]o nauµu¡ Uu:mn-
uµuµ ionf¡oancuo :unuµ, n Imnynu. )u on auimo ofiaonno ony n¡ofnjy Xu:y¡uon
ciaunu cuno: cu ,n:¡nan:o:, :o!nn: nauµu¡o: i¡uµu-µ¡nuno ^u¡n.
Y no¡noµy oµ l76¯. µo l7¯9. Xu:y¡uon !o o¡iunn:onufn nn: no]nnx noxoµu µu
on yun¡cfno cno] noaonu]. Ioµnno l761. o¡iunn:y]o noxoµ y ooaucf ncfouno oµ
'ni¡u iu Iau:y n :unuµno n¡o:u ·cn¡n]n n Imnynn. Y n¡no: noxoµy nn]o ycnoo
µu co yun¡cfn y Imnynn n fu] n¡ocfo¡ ]o µyio ocfuo no:unncun. l76S. Xu:y¡uon
noµn µyiy oo¡oy cu oau:cin: iocnoµu¡o: In:cnno:, io]n co yun¡cfno y ¯u¡cn.
7
Kanex je predstavljao vanu asirsku ispostavu
8
9. stih samo ime grada, izgradnja vavilonske kule, 11. pevanje, I knjiga Mojsijeva.
Treba pomenuti da se podaci u proroqkim knjigama Jeremije i Jezekije odnose na Vavilon
mlaeg perioda, tj. govore o vavilonskom ropstvu.
– 13 –
Hunoion, Xu:y¡uon ]o nofyiuo In:cnnu n n¡niljyuno Cy:o¡ cno:o nu¡cfny. Io-
µnno l7¯9. nunuµu cnoi µo]yuo¡umnjoi cuno:nniu — ,n:¡nan:u. I¡o:u n:no¡n:u
µoau:n µo ¡ymonju ooµo:u i¡uµu oµ cf¡uno Xu:y¡uon]ono no]cio. Ocnu]unjo: ^u¡-
n]u, Xu:y¡uon ]o n¡omn¡no n nofn¡µno cno]y naucf. Cuµu :y ]o µoannu Iy|¡ufu
onau ofno¡onu n njoionu µ¡nunu co n¡ocfn¡uau oµ ·aonu (Jux:uµu). Joµnnn n¡oc-
fo¡ io]n nn]o noµnoo noµ cno]y naucf ono ]o Imnynu. ^o)yfn:, fu] n¡ooao: co
¡omno cu: oµ cooo l7¯¯. ioµnno n. n. o. iuµu ]o nonaunu oµnoau i¡uµcio oo-
µo:o n iuµu co, nofo:, i¡uµ µoo¡onoljno n¡oµuo. Iocao fo n¡oµu]o Xu:y¡uon
]o oo: oi¡unnuonju ionf¡oancuo unfuno ^o)y¡ou]o, nunno f¡ionnncio nyfono io]n
cy n¡oau:nan i¡o: )no¡ou]o n nman iu ^uao] ·:n]n n ¯onunfy. Y:oo ]o fnfyay
,,iocnoµu¡ uofn¡n cf¡uno cnofu”. )oi ]o ioµ Hu¡u:cnnu fu fnfyau onau nnmo
cn:ooanunu, Xu:y¡uon ]o] µu]o nyn :nuuu].
O µ¡nunno: n µ¡ymfnono: no¡ofiy Xu:y¡uon]ono µ¡nuno cnoµoun Xu:y¡uon]on
:oo¡nni :uionu.
Slabljenje i pad Carstva — Hucaoµnnnn Xu:y¡uon]u nncy ycnoan µu oµ¡no naucf
nuµ unfuno: fo¡nfo¡n]o:. Y n¡o:o Uu:cy-Iayno (l719 - l7l2) µoau:n µo yc-
funiu y Y¡y. I¡oµcfunnni I u:o¡nfcio µnnucfn]o Iunnaonu ]o ycnoo yiymnfn onu]
ycfunui, uan no n onu] io]n ]o n:ono y ¯u¡cn. ¯u¡cu ]o ycnoau non¡ufnfn fo¡n-
fo¡n]o nu ]yiy. Y ono: i¡uµy y:µniau co nonu µnnucfn]u — I¡n:o¡ciu µnnucfn]u
— o io]o] co no :nu :noio.
Y n:no¡n:u n: 9. ioµnno Uu:cy-Iayno cno:nnjy co !ucnfn. ,u l¯u ioµnnu
ono nao:o !o co nu:ofnyfn n nauµufn )no¡ou]o: uui ¯uu ioµnnu. !ucnfn, io]n
cy nucfunjnnuan naunnno ncfouno oµ 'ni¡u, n¡oµn¡uan cy y ^oconofu:n]y iuo
µocoljonnnn, u¡onµufo¡n n nu]u:nnnn. Hncy onan Co:nfn. !u¡uifo¡ncfnio njn-
xono ¡oanin]o yiu:y]y µu cy onan oancin Inµoon¡onljunn:u. Onu unnjonnnu nun-
oµn nu :uiljyuui µu cy n¡o µoauciu y )no¡ou]o nnnoan nu fo¡nfo¡n]n nucfunjono]
Inµoon¡onljunn:u nan y njnxono: cycoµcfny.
^u¡n ]o n:iyoljon 2u. ioµnno nocao nauµunnno Xu:y¡uon]u. Hu n¡ocfo¡y noiu-
µumnjoi ^u¡n]u ¡u:nnao co i¡uljoncfno Xuno cu nonf¡o: y 'o¡in.
,u n¡o:o nocaoµnjo µno]nno nu¡onu n¡no nunnaoncio µnnucfn]o n¡onuao ]o Cfu¡o-
nunnaoncio nu¡cfno. Y n¡o:o nauµunnno Uu:cy-)nfuno (l62¯ - l¯9¯) :uµuf ]o
yµu¡un nu¡cfny cu i¡u]njo noouoinnunoi n¡ocfo¡u. l¯9¯. ioµnno no]ciu onoi
nocaoµnjoi n¡oµcfunnniu I u:o¡nfcio µnnucfn]o Iunnaonu n¡of¡noau ]o no¡u: oµ
nauµu¡u µ¡nuno Xofu. Hun:o, y n¡o:o Xu:y¡uon]onoi y:µn:unju y:µnno co n
Xofcio nu¡cfno, io]o ]o n¡onnuf µonnnoao y XVI noiy n. n. o. noµ ^y¡mnanmo:
I. Onu] xofcin nauµu¡ o¡iunn:onuo ]o noxoµ iu Cn¡n]n n fo: n¡nanio: cfniuo µo
Iunnaonu. Hunoo ]o no¡u: Uu:cy-)nfunn, ocno]no n onljuuiuo i¡uµ, u nofo: co
n¡ufno y cno]y :o:ljy. Y cyiooy cu ^y¡mnanmo: I noinnyo ]o Uu:cy-)nfunu, u
cu njoiono: c:¡!y co yiucnau I u:o¡nfciu µnnucfn]u Iunnaonu.
Kasitska epoha — Cu nocfunio: u:o¡nfcio µnnucfn]o µoau:n µo oo:naum!u, io]o
]o ncio¡ncfnau no]ciu, yiaunno: cucfunljonu oµ !ucnfu. !ucnfn cy co nu:ofnyan
iuo nauµu¡n Iunnaonu, u nofo: unfunoi ^o)y¡ou]u. Njnxonu naucf ]o f¡u]uau
¯uu ioµnnu, u njnx !o c:onnfn ·cn¡nn. Iunnaon !o co nonono y:µn!n iuo :o!nu
µ¡nunu n cnunun i¡uµ foi y VII noiy n. n. o., iuµu co ycnocfunn naucf Xuaµo]unu.
¯nfo¡ufy¡u.
— I. I. ·nµn]on, Icfo¡n]u cfu¡oi ncfoiu, n¡onoo ^n¡ocaun ^u¡ionn!,
Iooi¡uµ l9¯2.
— I. H. Juion, C. I. !onuljon, Cfu¡n ncfoi, n¡onoau cu ¡ycioi ^n¡ocaunu
Iunn!
Ioaomio.
— H. H. cu n¡oµununju )unn]oao Cfo|unonn! y foiy mioacio 2uu2¸2uuS. y
Iooi¡uµy
– 14 –
5. Z A K O N I S T A R E M E S O P O T A M I J E
I¡unnn cno:onnnn cy.
— cno:onnnn :ufo¡n]uanoi n¡unu (:uionn)
— cno:onnnn n¡unno n¡uico (yiono¡n)
— cno:onnnn n¡unno µoif¡nno (ynoonnnn, n¡n¡yunnnn).
Cno:onnnn non¡unno cuµ¡nnno cy.
— nufnncn nauµu¡u.
5.1. Zbornici zakona stare Mesopotamije
Io:nufn :oo¡nnnn :uionu cfu¡o ^oconofu:n]o cy.
l. ovalna ploqica
Iofnuo n: ¡unoµnnucfnuioi no¡noµu. I¡nnncnnunu ]o Y¡yiuinnn, uan n¡nnuµu
n¡o:ony njoionoi n¡ofxoµnniu Info:ono. Ocnonnn foicf, io]n ]o cuuynun y |¡ui-
:onfn:u, canuun ]o Y¡niuinnnno:.
2. Reforme Urukagine
Cn¡xu ¡o|o¡:o ]o µu co cn¡o:umnn :umfnfo oµ cu:onoljo ooiufnx. Y¡yiuinnu ]o
cn¡onoo conn]uano, no]no n uµ:nnncf¡ufnnno ¡o|o¡:o.
— ycfuo ]o n¡ofnn oicnaoufunn]o cn¡ofnnjo
— n¡ufno n¡nnnaoin]o x¡u:y
— :uo¡unno ]o cfu¡omnnu:u µu :aocfunlju]y no]nnio n nucnano n: oµy:-
n:u]y n:onnny noµ nnµo: n¡oµu]o.
Onu] foicf, iuo n n¡ofxoµno nunoµonn, n¡nnuµu nu¡cin: nufnncn:u.
S. Ur-namov zakonik
I: no¡noµu nauµunnno Y¡-nu:n]u nofnuo ]oµun oµ nu]cfu¡n]nx cuuynunnx :uiono-
µunnnx cno:onniu — Zakoni III dinastije Ura. Cuuynunn |¡ui:onfn cy nu]cfu¡n]n
n¡n:o¡n nncunoi n¡unu. ,uionn n¡oµcfunlju]y nncuny no¡:n]y oonuu]noi n¡unu.
I¡onu)onn cy y nnmo no¡:n]u y Y¡y, Hnny¡y, Cnnu¡y n nncy cuuynunn y o¡nin-
nuay, no! iuo ionn]o n: cfu¡onunnaoncioi no¡noµu. '¡oou no:onyfn µu onu] :uion
n¡oµcfunlju n¡oau: oµ nu¡cinx nufnncu iu :uionoµunnn: foicfonn:u.
1. Lipit-ixtarovi zakoni
Cno:onni µoaufnocfn nu¡cio uµ:nnncf¡unn]o y Icnny cy :uionn nu¡u ¯nnnf-
nmfu¡u, cucfunljonn nu cy:o¡cio: ]o:niy. Icf¡unnnunjn:u ]o yfn¡)ono µu co y
Xu:y¡uon]ono: :uionniy nonunlju iofono oo: n::ono nn: uaunonu :uionu ¯nnnf-
nmfu¡u.
¯. Exnunov zakon
Onu] :uion n:o ]o µoono n¡o:u nu:nny i¡uµu. Cuuynuno cy µno fuoanno io]o co
uynu]y y n¡uuio: :y:o]y. I¡onu)ono cy y oan:nnn Iuiµuµu, u nofnuy n: XX noiu
n. n. o.
6. Hamurabijev zakon
Xu:y¡uon]on :oo¡nni :uionu ]o nu]cfu¡n]n n¡unnn ioµoic.
– 15 –
5.2. Hamurabijev zbornik zakona
O zborniku zakona — Hu]:nuuu]nn]n n:no¡ :u n¡oyuununjo n¡nn¡oµnoi n µ¡ymfnonoi
nnnofu Cfu¡onunnaoncioi nu¡cfnu ]ocfo Xu:y¡uon]on :uionni.
Ioµnno l9ul. |¡unnycin u¡xooaoi ¹un ¹ui µo ^o¡iun n¡onumuo ]o y Cy:n ]oµny
naouy oµ ou:uafu ncnncuny u¡xununn: iannucfn: nnc:o:. 'oicf naouo ]o n¡oun-
fuo n:nocnn Uona. 'o ]o ono foicf Xu:y¡uon]onoi :uionniu cucfunljon :u nof¡ooo
x¡u:u y Cnnu¡y. Y XII noiy n. n. o. ]oµun oau:cin nauµu¡ n¡onoo ]o cno:onni n:
Cnnu¡u y Cy:y iuo ¡ufnn f¡o|o]. Iaouu co µunuc uynu y ¯yn¡y.
Iaouu ]o nncoiu n¡oio 2 m. Hu n¡xy co nuau:n ¡oljo| cu n¡oµcfuno: nu¡u Xu:y¡u-
on]u iuio cfo]n n¡oµ ooio: cynnu — Uu:umo:. Uu:um coµn nu n¡ocfoay n
n¡oµu]o :uionni nunnaoncio: nu¡y. Iaouu ]o ncnncunu cu ooo cf¡uno. Ooyxnufuau
]o 2S2 uaunu, uan nomfo ]o ]oµun µoo naouo omfo!on, n:iyoljono ]o S¯ (oµ 66. µo
luu.). 'o no¡:o :oiy co ¡oioncf¡yncufn nu ocnony cuuynunnx iannonnx fuoannu
cu n¡onncn:u cno¡nnx oµ¡oµuou.
,uionni ¡u:aniy]o f¡n noanno.
l.) ynoµ
Y ynoµy nu¡ nuo¡u]u cno]o fnfyao n caunn cno]y noanunny. Yiu:y]o nu ¡u:aoio
io]n cy iu nuinuan µu n:µu ]oµun onuiun :uionni — :uno)onjo n¡unµo y :o:ljn.
2.) :uionni y yno: c:ncay
— cy)onjo n cyµcin nocfynui
— n:onnncin oµnocn n cno]nnu
— o¡ui n no¡oµnunn oµnocn
— i¡nnnuno n¡uno, cuninn]o :u ¡u:no n¡cfo foaocnnx non¡oµu
— nocuo, ycayio
S.) :uiljyuui
Y :un¡mno: µoay nu¡ nuo¡u]u cno]o :ucayio :u nu¡oµ, n¡n:nnu oauiocaon :u ono
nu¡ono io]n oyµy n:n¡munuan njoiono :uiono n ooucnnu cf¡umnn: n¡oiaofcfnn:u
ono io]n nx co no oyµy n¡nµ¡nunuan nan io]n co ¡omo µu nx yinny.
!uo ocooonocfn Xu:y¡uon]onoi :uionniu f¡oou, no¡oµ ocfuaoi, n:µno]nfn µu ]o
yiaunno: cnofonnoi iu¡uifo¡u. Ioanin]cio oao:onfo nuau:n:o cu:o y ynoµy, :ui-
ljyuiy n µoiu:nn: c¡oµcfnn:u (oon]n cyµ). Info¡ocunfun ]o n nuunn |o¡:yancunju
n¡unnnx no¡:n. ¹aun yiaunno: nounnjo ionµnnnonuao: Ako neko, u :ufn: caoµn
cuninn]u.
Y :oµo¡no] ncfo¡noi¡u|n]n µocfu co ¡ucn¡unlju o nnfunjy oµnocu onoi :uionniu n
oonuu]noi n¡unu io]o ]o µo fuµu nocfo]uao. Joµnu i¡ynu ncf¡unnnuuu no¡y]o µu ]o
Xu:y¡uon]on :uionni nofnyno non :uioncin ioµoic. )¡yin fn¡µo µu ]o Xu:y¡uon
o¡iunn:onuo i¡yny n¡unnniu µu oo¡uµo nocfo]o!o :uiono i¡uµonu n cfno¡o ioµoic
io]n on nunno :u unfuny fo¡nfo¡n]y µ¡nuno. Hoin uui c:uf¡u]y µu Xu:y¡uon
nn]o oµiono¡un :u cfnu¡unjo :oo¡nniu :uionu. ,oo¡nni :uionu n¡oµcfunlju cu:o
:unnc oonuu]noi n¡unu...
Neke odredbe Hamurabijevog zakona
Slojevi druxtva
l. ^ymiony: — ¯nno :unncno oµ µno¡u y oiono:cio: c:ncay. Cfonon :u-
nncnocfn nn]o nofnyno ]ucun. Joµnu oµ n¡ofnocfunin ]o µu ]o :ymiony:
onao anuno caoooµno anno io]o ]o y nofnynocfn n:µ¡nununo oµ µno¡u.
2. ,(nan I)u¡µy: — Iooonn io]n cy oiono:cin n anuno :unncnn oµ nauc-
nniu. Hoco nni.
S. ·nuay: — I¡u)unnn (:unufan]o, f¡ionnn, unnonnnnn) io]n ]o oiono:cin
n anuno caoooµun.
1. Inafy: — ¯nuno caoooµno cfunonnnmfno io]o ]o ¡uµnao nu µ¡nunno]
:o:ljn n nau!uao ioµnmnjn no¡o: µ¡nunn µoao: y c¡oo¡y, µoao: y noljo-
n¡nn¡oµno: µoo¡y.
¯. Iaiy: — Ciyn oouno:u (nn¡. no]nu) caoooµnnx i¡u)unu n¡o:u µ¡nunn.
– 16 –
Novac
Ho nocfo]n nonun y µunumnjo: c:ncay ¡oun, no! c¡oo¡o oµ¡o)ono fonnno. )oo¡o
n:u oinnnuaonf y c¡oo¡y n µ¡yio: µoo¡y n fo :unncn oµ µoiono¡u cu n¡oµunno:.
Vojna sluba
Io]nu caynou ]o oouno:nu. Cnn :ymionn cy no]nn oouno:nnnn. Ioiufn]n :oiy
oµonfn µu cayno no]ciy fuio mfo !o n:nu]:nfn cn¡ofnnjy µu :ocfo njnx nµo y ¡uf.
Io :un¡mofiy no]noi noxoµu nauµu¡ no]nniy µu¡y]o nocoµ iuio on no]nni n¡o-
x¡unno cno]y no¡oµnny n cooo. Iocoµ nn]o µunun y f¡u]no naucnnmfno. Cnn iu ]o
nucao)nnuo cu:o y cayuu]y uio ]o n on ono no¡un no]nni.
Poloaj ena u porodici
,uionnfu nonu, un]n co o¡ui nofn¡)nnuo yiono¡o:, n:uau ]o nucaoµno n¡uno nu
cno] :n¡u: (moio¡fu) n, no¡oµ foiu, nu ]oµnui µoo cu cnnonn:u, uio ]o] :yn no
on oµno]no noiaon (nyµynu). !!o¡io, io]o co no on yµuao µo c:¡fn onu, n:uao cy
n¡uno nu ]oµnui µoo cu o¡u!o:.
Ropstvo
Ioo co nocfu]o.
— ¡o)onjo: oµ ¡oou
— :u¡ooljununjo: y ¡ufy
— n¡oµu]o: :u nuµoinuµy mfofo.
Smrtna kazna, kazna sakaenjem, dokazna sredstva
l. C:¡fnu iu:nu.
— yoncfno:
— oununjo: y noµy
— cnuljnnunjo:
— nuon]unjo: nu ioaun
— ¡ucf¡:ununjo cfoio:.
2. !u:nu cuiu!onjo:.
— oµconunjo ¡yiy
— oµconunjo i¡yµn
— nu)onjo oiu
— oµconunjo ynofu ¡ooonn:u.
S. )oiu:nu c¡oµcfnu.
— oon]n cyµ
— :uiaofnu
— cnoµonn
— nnc:ono ncn¡uno. noiaon, µu nonu no oµionu¡u :u µyi :ynu, n¡unnn
nocaonn o¡fuiu.
Najamni rad, preduzea
l. Hu]u:nn ¡uµ.
— cfouu¡cfno
— :o:ljo¡uµnju
— o¡oµoi¡uµnju
— :unufcfno.
2. I¡oµy:o!u.
— i¡u)onnnu¡cfno
— o¡oµoi¡uµnju.
Upravna vlast
— i¡ulj — cu:oµ¡nun n nocaunni ooionu
– 17 –
— i¡uljonn unnonnnnn.
— iyno¡no¡n, n¡o|oifn
— :ocno cfu¡omnno
— no]nn oono:nnnn.
Kolektivna odgovornost
— nuµoinuµu mfofo, nn¡. nocao nljuio y ufu¡y nucolju.
— numu.
Hamurabijev kodeks i Biblija
uaun l. oµionu¡u.
— 2. ^o]cn]onu injniu 2S.l–S
— ¯. ^o]cn]onu injniu ¯.2u, l9.l6–2l
,,Ho cnoµoun aunno”, ,,Cn¡o:uxy y nu¡nnnn njoiono] no iaoµu] mfo ]o cn¡o:ux”,
,,Oio :u oio, :yo :u :yo...”.
uaun S. oµionu¡u.
— 2. ^o]cn]onu injniu 2u.l¯
— S. ^o]cn]onu injniu l9.l–S
— ¯. ^o]cn]onu injniu ¯.l9, 22.l–1
,,Ho i¡uµn”
uaun l1. oµionu¡u.
— 2. ^o]cn]onu injniu 2l.l6
— ¯. ^o]cn]onu injniu 21.7
,u i¡u)y (uonoiu) iu:nu ]o yoncfno.
uaun 2l. oµionu¡u.
— 2. ^o]cn]onu injniu 22.2–S
·io aynon ¡unjon fuio µu y:¡o, µu no oyµo i¡nn onu] io iu oyµo yono. aynon uio
no naufn mfofy, µu co n¡oµu :u cno]y i¡u)y.
uaun 21. oµionu¡u.
— ¯. ^o]cn]onu injniu 2l.l
Hono:nufn yon]onn µu co cux¡unn o f¡omiy :ocfu iµo ]o n¡onu)on.
uaun 6u. oµionu¡u.
— S. ^o]cn]onu injniu l9.2S–2¯
uaun ll7. oµionu¡u.
— 2. ^o]cn]onu injniu 2l.2–ll
Infunjo ¡oncfnu. µynnnuio ¡oncfno y Xu:y¡uon]ono: :uiony f¡u]o S, u y cfu¡o-
]on¡o]cio: 7 ioµnnu.
uaun l2u. oµionu¡u.
— 2. ^o]cn]onu injniu 22.7–9
Infunjo µoiu:nnx c¡oµcfunu.
uaun l26. oµionu¡u.
— !njniu o Iyfn S.ll, 1.lu
¹onoi y:n:u nony cnoi noio]noi ¡o)uiu iuio on noµniuo n:o y:¡ao:o n njoiono
nucaoµcfno.
¯nfo¡ufy¡u.
— I. I. ·nµn]on, Icfo¡n]u cfu¡oi ncfoiu, n¡onoo ^n¡ocaun ^u¡ionn!,
Iooi¡uµ l9¯2.
— I. H. Juion, C. I. !onuljon, Cfu¡n ncfoi, n¡onoau cu ¡ycioi ^n¡ocaunu
Iunn!
– 18 –
Ioaomio.
— H. H. cu n¡oµununju )unn]oao Cfo|unonn! y foiy mioacio 2uu2¸2uuS. y
Iooi¡uµy
– 19 –
6. V A V I L O N S K A K U L T U R A
Znaqaj vavilonske kulture — Ioµ nunnancio: iyafy¡o: noµ¡u:y:onu co iyafy¡u
]ynnoi )no¡ou]u. Onu ]o nucfuau y n¡onocy ncfo¡n]cioi ¡u:nnfiu ]ynno ^ocono-
fu:n]o, oµ IV :naonn]y:u n. n. o. µo i¡u]u Cfu¡onunnaoncioi nu¡cfnu. Oc-
nono fo iyafy¡o unno iyafy¡nu µocfniny!u Cy:o¡unu, io]o cy ycno]nan n ¡u:nnan
·iu)unn n iucnn]o Iunnaonnn. 'u iyafy¡u ]o nocfuau ocnonu no:nn]nx iyafy¡u
)no¡ou]u, ucn¡cio n xuaµo]cio.
Pismo — (!) Oouno:no n¡ounfufn µoo. Cfu¡n Icfoi, oµoljui. Inc:u cfu¡oi Ic-
foiu.
Joµnu oµ iyafy¡nnx foionnnu cy:o¡cinx nu¡oµu ono ]o n¡onuau:ui nnc:u, io]o co
no]unljy]o y µoou Y¡yiu, no! nouofio: IV :naonn]y:u n. n. o. I¡no cy:o¡cio
nnc:o onao ]o co:ucnoi¡u|cio
9
. Hu]cfu¡n]n nufnncn )no¡ou]u io]n cy µon¡an µo
nuc onan cy ncn¡funn nu iu:onn: fuoannu:u nµooi¡u:n:u.
Ycaonn nnnofu, nof¡oou :u o¡:n: nncunjo: µoiy:onufu µonoan cy µu co, y:ocfo
unfunoi n¡oµ:ofu, cfuny n¡fufn cu:o njoionn nu]iu¡uifo¡ncfnunn]n µoaonn, nocfo-
nono n¡ofnu¡u]y!n n¡fon y annou¡ny mo:y. 'uio co |o¡:n¡u cncfo: iannucfoi
nnc:u.
!annonnc ]o ono y ynof¡oon oµ III :naonn]y:u µo I noiu n. n. o. Hu:nn ]o µoono no
iu¡uifo¡ncfnunn: iocn: iannonn:u. ,nunn cy co y¡o:nnuan nu iannonn: fuoan-
nu:u no:o!y µ¡nonnx mfunn!u, io]n cy c ]oµno cf¡uno onan :u¡o:unn. 'u] mfunn!
I¡nn cy nu:nnuan stilus. ^uµu cy n¡nn :nunn onan ¡ouancfnunn, n: n¡uifnunnx
¡u:aoiu nocfu]y cno nnmo nuani iocn: iannonn:u. Iu:aniy]o:o uofn¡n n¡cfo ian-
nonu (¨).
Cy:o¡cio iannucfo nnc:o cu ocnonnn: oao:onfn:u cy:o¡cio iyafy¡o n¡oy:oan cy
·iu)unn. ,ufn: ]o ono n¡omao Iau:nn:u, Iunnaonnn:u, ·cn¡nn:u n Xofn:u.
,nunn:u iannucfoi nnc:u µoan:nuno cy co io¡ncfnan +onnuunn n¡n cfnu¡unjy
cno]o n¡no u:oyio. 'uio)o cy iu no:u]:nan Y¡u¡fn — nu¡oµ io]n ]o nnnoo nu
fo¡nfo¡n]n Jo¡:onn]o. !annucfo nnc:o cy ycno]nan n n¡nauioµnan nof¡oou:u
cnoiu ]o:niu Io¡cn]unnn, n¡nanio: ocnu]unju ^oconofu:n]o y VI noiy n. n. o.
Religija — Iunnaonciu ¡oanin]u y ono: nnµy y io]o: co ]unlju y ¡oanino:nn:
foicfonn:u III n II :naonn]u, n¡oµcfunlju cnnfo:y cy:o¡cinx n co:nfcinx oao:o-
nufu. ,ooi foiu co noiu oonuncfnu ]unlju]y cu µno]nn: n:onn:u — co:nfcin: n
cy:o¡cin:. ocfuau oonuncfnu, io]u co no]unljy]y noµ ]oµnn: n:ono:, no:nufu cy
noiu cu cy:o¡cin:, u µ¡yiu cu co:nfcin: nu:nnn:u.
Iunnaoncin nunfoon o¡o]n n¡oio luu ¡u:anunfnx oonuncfunu. I¡no :ocfo y njo:y
:uy:n:u]y ,,noanin ooionn”, io]n cy n¡noonfno onan aoiuann ooionn i¡ynnn]nx
nonfu¡u Cy:o¡u n ·iuµu. 'uinn ooionn onan cy Inana, n¡xonnn ooi Cy:o¡unu n
ooi :o:ljo, ·ny, n¡xonnn ooi Y¡yiu, n Iu, iaunnn ooi I¡nµy. Jom y III :naonn]y:y
cnomfonnnn cy c]oµnnnan fu f¡n ooiu y f¡n]uµy io]u yn¡unlju cnofo: n oµ¡oµnau
·nyy nooociy naucf, u Iy naucf nuµ :o¡o: n noµ:o:nn: noµu:u.
Io¡oµ nunoµono f¡n]uµo, nocfo]uau ]o n µ¡yiu i¡ynu oonuncfunu. Onu co cucfo-
]uau oµ ooiu cynnu Uu:umu (ooi Unnu¡u), ooiu :oconu Cnnu (ooi Y¡u) n µnu
:o:ljo¡uµnnuiu ooiu — 'u:y:u n njoiono cyn¡yio Imfu¡.
'u:y: n Imfu¡ onan cy oonuncfnu onljnoi cnofu n naoµnocfn. Cnuiu ioµnnu
:un¡munuau co n¡u:nnnn:u c:¡fn n nuci¡conju 'u:y:u. 'n n¡u:nnnn oµ¡nununn
cy y no:n cu nouofio: n i¡u]o: :o:ljo¡uµnnuio ioµnno.
!yafonn Uu:umu n Cnnu y coocin: i¡u]onn:u fuio)o cy onan nono:unn cu n¡on:n-
oµnjo: — iyaf Uu:umu cu :o:ljo¡uµnjo:, u iyaf Cnnu cu cfouu¡cfno:. ^o)yfn:,
y :nunnuno: nunfoony Uu:um ]o n¡oy:oo yaoiy ooiu n¡unocy)u.
9
U semasiografskom pismu jedan pisani znak direktno upuuje na neki pojam ili predmet.
Ovaj sistem se deli na dve kategorije: piktografsko ili slikovno pismo i ideografsko
ili pojmovno pismo, qiji ideogrami belee i apstraktne pojmove; R. Bugarski, Pismo,
Beograd 1997.
– 20 –
Y :nunnuno] :nfoaoin]n ooinnju Imfu¡ ]o nono:unu cu naunofo: Iono¡o: n nu fu]
nuunn cnomfonnnn cy cfno¡nan n¡ny i¡yny ucf¡uannx oonuncfunu — Uu:um, ooi
cynnu, Cnn, ooi :oconu, Imfu¡, Iono¡u, n ·µuµ, ooi oay]o.
Iocao cfnu¡unju Cfu¡onunnaoncioi nu¡cfnu nu uoao nunfoonu nocfunljon ]o ^u¡-
µyi, io]n ]o n¡noonfno ono cu:o ooi Iunnaonunu. Njo:y ]o n¡nnuµuau fnfyau
Ioau, f]. iocnoµu¡u, io]u ]o ¡unn]o n¡nnuµuau Inanay. )uiao, cnomfonnnn cy :y
n¡nµoµuan |yninn]o Inanau n 'u:y:u. Y uucf ^u¡µyiu y Iunnaony y n¡oao!o
co oµ¡nunuo n¡u:nni nono ioµnno, io]n ]o nu:nnun ,ui:yi.
Iunnaonciu ¡oanin]u nn]o ooyxnufuau cu:o iyafono ,,noaninx” n :o:ljo¡uµnnuinx
ooionu. Y nunnaoncio: µ¡ymfny noionunu cy unn:ncfnuiu no¡onunju n oo¡oµn. Oµ
fnx iyafonu f¡oou no:onyfn. iyaf µyxonu ¡oiu n iunuau, iyaf µo:u!nx µyxonu
— uynu¡u µo:onu n iyaf µyxonu y:¡anx.
Kult vladara — Cfunonnnnn nunnaoncioi nu¡cfnu no¡onuan cy µu cnuin uonoi, ono
on nauµu¡ nan nu]ooµnn]n cn¡o:ux, n:u cnoi ooiu :umfnfnniu. On co :u njoiu
:uy:n:uo ioµ µ¡yinx ooionu n mfnfno iu oµ :anx µyxonu n µyxonu noio]nniu. ·io
]o noio i¡omun on n¡ocfu]o µu oyµo ,,oon]n cnn”. Njoion ooi iu nunymfu n ocfunlju
iu nu :naocf n no:naocf :aoµyxu.
Cfunonnnnn cy:o¡cio µ¡nuno nomfonuan cy cno]o nauµu¡o iuo ooiono (Uyain,
In:na-cnn, Xu:y¡uon). Ioµn:uan cy n: x¡u:ono n n¡nnocnan n¡fno.
Knjievnost — ^oconofu:cio n:¡oio, iuo nn¡. ,,n¡n]ufoljcfno f¡u]o cu:o ]oµun
µun, u nocaonno no:o nounfo”, n¡oµcfunlju]y n¡unouofui n io¡on injnnonnocfn nu¡-
oµu cfu¡o ^oconofu:n]o. Njnxono injnnonno cfnu¡uaumfno onao ]o y focno] no:n
cu no¡cin: cxnufunjn:u. Hu]uom!o cy cucfunljuan onono — noc:o o ]ynuuin: noµ-
nn:n:u ooionu n xo¡o]u.
!njnnonno cfnu¡uaumfno cfu¡o ^oconofu:n]o :ono:o noµoanfn.
l. ^nfoaoin]u
— Iny:u Ianm nan ^nf o cfnu¡unjy cnofu
Cfunonnnnn µ¡onno ^oconofu:n]o cnonuan cy nu]cfu¡n]n cuuynunn on o cfnu¡unjy
cnofu. On ]o µoono nu:nn no nouofnn: ¡oun:u ,,ony:u oanm”, mfo :nuun ,,iuµu ]o
io¡o”. In ]o n¡onu)on y ·cy¡ounnnuaono] onoanofonn, ncnncun nu coµu: iannonnx
naounnu. On nx yun µu ]o nu nouofiy cnoiu nocfo]uo cu:o noµonn xuoc. I: noµonoi
xuocu co nocfonono ¡u)u]y ooionn, Iu n njoion cnn ^u¡µyi. ^u¡µyi nu cooo
n¡oy:n:u :uµufui µu co ionuuno oo¡uuynu cu xuoco: oanuonn: y ooinnjn caufio
noµo 'nu:uf. On ]o nooo)y]o y oio¡uono] oo¡on, u :ufn: oµ njonoi foau n¡unn
nooo n :o:ljy. ^u¡µyi nofo: cfnu¡u uonoiu io]n !o co o¡nnyfn o ooionn:u µoi
co onn oµ:u¡u]y. ,ufn: ooiono µoan nu nooocio n ooiono noµ:o:lju
10
.
— Cnon o ·iymu]n
Onu] cnon nucfuo ]o y n¡o:o nauµunnno Xu:y¡uon]u (l792-l7¯u). Y njo:y co onncy]o
cynu¡nnmfno n::o)y ooinnjo ¡ufu Imfu¡ n ooinnjo Cuafy. Hu :oaoy ·iymu]o ooi
:yµ¡ocfn Iu :n¡n :unu)ono ooinnjo, uan ]oµnno noµ fn: ycaono: µu ljyµn cu:nu]y
:u nony ooinnjy Cuafy, µu y njony uucf noµniny x¡u:ono n n¡nnoco ]o] n¡fno.
— In o Inaiu:omy
— Cnon o ·µunn
!uo n y Iny o Inaiu:omy, y Cnony o ·µunn n¡ono]unu :ncuo o nouno: nnnofy,
uonoionu fonnju iu ooc:¡fnocfn. ·µunu ]o ono cnn n ljyon:un ooiu Iu, io]n :y
]o µuo noaniy :yµ¡ocf, uan no n nounn nnnof. 'uio co µocnao ]oµno: µu co ·µuny
n¡ynnau :oiy!nocf µu µoon]o ooc:¡fnocf. Ino ]o no:nun nu cyµ ooiy ·nyy :ooi
foiu mfo ]o cao:no i¡nau Jynno: nof¡y. Iu ]o yno:o¡no ·µuny µu no n¡oou noµy n
x¡uny c:¡fn, io]o !o :y nonyµnfn. Hu cyµy cy co :u ·µuny :uy:oan µ¡yin ooionn,
fo co ·ny c:naonuo n nu¡oµno µu co ·µunn µu noµu n x¡unu nnnofu. ^o)yfn:,
·µunu, co!u]y!n co cunofu ooiu Iu, oµon]u noµy n x¡uny, u fn:o n ooc:¡fnocf.
10
Nergal je mesopotamski gospodar podzemnog sveta.
– 21 –
— !ufuou:u (cnau:ui) ooinnjo Imfu¡
Imfu¡, nocao 'u:y:ono c:¡fn, cnau:n y noµ:o:nn cnof iuio on n¡onumau cu:oi
'u:y:u. ,ufouonjo y :ui¡oono: cnofy ooionu onljnoi cnofu n naoµnocfn — 'u:y:u
n Imfu¡ — :uycfunlju unfun n¡onoc nnnofu nu :o:ljn. 'o nuionn ooiono µu
n: ,,:o:ljo oo: non¡ufiu” ocaoooµo 'u:y:u n Imfu¡. Cnon co :un¡munu onnco:
n¡u:nniu nuci¡conju ooiu n¡n¡oµo io]n y:n¡o n nonono nuci¡cunu. Onu] cnon cfu-
]uo ]o y focno] no:n cu ¡oanincio: µ¡u:o:, io]u ]o n¡niu:nnuau c:¡f n nuci¡conjo
ooiu 'u:y:u n io]u ]o n:no)onu no x¡u:onn:u o n¡u:nnnn:u foiu ooiu.
2. )¡u:cio nocnnmfno
— Iaunnn nniayc nunnaoncio ¡oanin]cio µ¡u:o no:un ]o :u iyaf ooiu
n¡n¡oµo io]n y:n¡o n nuci¡cunu (Cf¡uµunjo ooiu 'u:y:u).
S. Ioanino:no-|nao:o|cio nocnnmfno
— Cnon o cf¡uµu]y!o: n¡unoµnniy
Ono noyunu n¡nuu ]o ]o onau noo:u no:nufu y µ¡onno] ^oconofu:n]n. Onu ion-
o¡n o uonoiy io]n co fuio fomio ¡u:ooaoo µu :y :oanfno n¡uuonu no no:uny.
Ioaocnniu nunymfu]y cnn n¡n]ufoljn no¡y]y!n µu ]o i¡omun. On nu i¡u]y nnui
o:µ¡unn :uxnuljy]y!n ^u¡µyiono] :naocfn. 'o co µomunu µoi yau:n y ^u¡µyion
x¡u:. Huion foiu on nonono cfnuo n:onnny, u n¡n]ufoljn :y co n¡u!u]y.
— Iu:iono¡ iocnoµu¡u cu ¡ooo:
Iocnoµu¡ ]o noµno ¡ucnycun nnnof. Hu i¡u]y on co y cno:y ¡u:ouu¡uo — njo:y
cy µocuµnan n ¡uf n aon n ljyoun. µocuµnao :y ]o µu i¡uµn iy!o, c:nmlju :uno¡o.
¹onoi co ¡u:ouu¡uo n y ooiono.
Likovne umetnosti — Y cfu¡o] ^oconofu:n]n oµ anionnnx y:ofnocfn onao cy
¡u:nn]ono nu]u¡cfno n caniu¡cfno. Iu]u¡cfno n caniu¡cfno nu¡oµu )no¡ou]u onao
]o no¡ucinµnno no:uno cu njnxonn: no¡cin: cxnufunjo:. I:¡u)nnuno cy iu:ono
cfufyo ooionu, nauµu¡u, cnomfonniu, noaniumu. +niy¡o cy n¡oµcfunljono iuio
cfo]o nan coµo nu n¡ocfoay. ¹ynonu ]o cfufyu Iyµoo, nauµu¡u i¡uµu ¯uiumu, n:
XXI noiu n. n. o. On ]o n¡oµcfunljon iuio coµn, cu ¡yiu:u ciaonljonn: y i¡nay.
Hu iaunn n:u nauµu¡ciy iuny, u µonjn µoo oµo!o ]o ncnncun iannucfn: nnc:o:
(xn:no Hnnin¡cy)
11
.
Y :y:o]y y I¡uiy uynu co ]oµnu cfufyu oµ o¡on:o. Cfufyu n¡oµcfunlju iauny
i¡ulju cu i¡yno: cfu¡nx cy:o¡cinx nauµu¡u. Io]oµnnn nuyunnnn fn¡µo µu cfufyu
n¡oµcfunlju Cu¡ionu I, no]oµnnn Hu¡u:-cnnu. ^uµu noµocfu]y oun, u n:u n :unjnx
omfo!onju nu noao] cfufyn, onu] ¡uµ c:uf¡u co ¡o:oi-µoao: unfnuio y:ofnocfn
12
.
Cfu¡n Cy:o¡nn cy uocfo nu]uan n innono ljyµn io]n co :oao. Onn oonuno n:u]y
µyio o¡uµo n ¡yio ciaonljono nu i¡yµn:u. Hu onn: cfufyu:u nu¡ounfo cy nc-
fuinyfo mn¡oio ofno¡ono oun.
I:¡u)nnunjo ¡oljo|u fuio)o ]o onao ¡u:nn]ono. Y:ofnnnn cfu¡o ^oconofu:n]o nu
¡oljo|n:u cy n¡niu:nnuan cnono n: ¡ufnnx noxoµu nan aonu. Joµun oµ nu]uynonn-
]nx ¡oljo|u nuau:n co nu cfoan cy:o¡cioi-uiuµcioi nauµu¡u Hu¡u:-cnnu. Hu¡u:-
cnn, ioiu caoµo no]nnnn, nonjo co y: naunnny, u non¡n]ufoljn nuµu]y nooo)onn noµ
njoiono noio. Njoion ani ]o nomfo no!n oµ ocfuanx mfo oµ¡ununu njoiony n¡xonny
naucf
13
.
Ocnonno n¡fo u¡xnfoify¡o y cfu¡o] ^oconofu:n]n onau cy :ucnnnu :ony:onfua-
nocf. !uo iaunnn :ufo¡n]ua :u n:i¡uµnjy nuaufu, x¡u:onu, i¡oonnnu nauµu¡u n
noaniumu, cfunonnnnn cfu¡o ^oconofu:n]o cy io¡ncfnan onoiy. ^oconofu:cin
x¡u:onn n:uan cy ooani cfononucfnx iyau n nu:nnuan cy co :niy¡ufn. Xo¡oµof
y cno:o µoay onncy]o ^u¡µyion x¡u: y Iunnaony. ,niy¡ufn cy n¡oµcfunljuan
nomfuuio naunnno nu un]o: n¡xy ]o onao c:omfono cnofnanmfo. Onn cy n:uan
uofno¡oyiuony ocnony. Cn¡ufonn cy co cynunuan oµo:io nu io¡o. ^o)ycoono cy
onan nono:unn cnoljnn: cfononnnu:u.
11
Pogledati odeljak: 2.1. Staroistoqni izvori, Statue Gudee.
12
http://ragz-international.com/akkad and the arts.htm
13
Pogledati odeljak: 2.1. Staroistoqni izvori, Stela Naram-sina.
– 22 –
Cnofnanmfo nu n¡xy :niy¡ufu caynnao ]o iuo onco¡nufo¡n]u. Hu]no:nufn]n x¡u:
nuau:no co ioµ i¡uµu Y¡u. Ioµninyf ]o III :naonn]y:u n. n. o. y uucf ooiu
:oconu. Oµ njoiu cy cuuynunn cu:o ocfunn, io]n noiu:y]y µu ]o n:uo 1 cn¡ufu.
)o cnofnanmfu nu n¡xy cfn:uao co ]oµnn: µyin: cfononnmfo: cu n¡oµnjo cf¡uno
:niy¡ufu. Ono ]o n::o)y n¡noi n µ¡yioi cn¡ufu n¡oau:nao i¡o: :ony:onfuany
iunn]y. )o n¡noi cn¡ufu :oiao co µo!n n :unjn: cfononnmfo: cu aono n µocno
cf¡uno. Hu c:. cf¡unn :niy¡ufu nuau:nau co iyxnnju y io]o] cy n¡nn¡o:unn oo¡onn
:u ooiu :oconu. Ioi¡u] :niy¡ufu nuau:nao co ciauµnmfo x¡uno, iy!u n¡xonno
cnomfonnno n i¡uljonciu nuaufu.
Hu¡oµn cfu¡o ^oconofu:n]o nncy cfno¡nan onuinu c]u]nu y:ofnnuiu µoau iuo
cfu¡n Iinn!unn. 'u ¡oaufnnnu :uocfuaocf cfu¡o:oconofu:cio y:ofnocfn oo-
]umnjunu co y n:nocno] :o¡n fn:o mfo cy nu fo¡nfo¡n]n ^oconofu:n]o nnnoau
¡u:nu nao:onu, io]u cy :o)y cooo: noµnau cfuany oo¡oy :u n¡onaucf nuµ unfuno:
:o:ljo:.
Poqeci nauqnih znanja
Astronomija — 'o:oljo ono nuyio io]u co ounn n¡oyuununjo: cno:n¡u nocfunnan
cy nu¡oµn µ¡onnoi ncfoiu, n¡o cnnx Cy:o¡nn n Iunnaonnn. Njnxonn cnomfonnnn
cy cu n¡xonu :niy¡ufu noc:uf¡uan n n:yuunuan i¡ofunju nooocinx foau. ¹nfuno
nooo noµoanan cy nu noanio ooaucfn, f]. nyfono, no y:o¡y nu :o:uljciu i¡uljoncfnu.
Hu fo nyfono c:ocfnan cy cno :no:µo n naunofo io]o cy :oian µu nnµo. Cucfunljuan
cy cnnciono cfu]u!nx :no:µu n o:nuuunuan njnxony yµuljonocf oµ :o:ljo.
Iouofio: II :naonn]y:u nunnaoncin ucf¡ono:n oµno]nan cy oµ nonoi¡ofnnx :no:µu
nof naunofu, io]o :n cuµu nu:nnu:o ¡n:cin: n:onn:u — Iono¡y, ^u¡c, Jynnfo¡,
^o¡iy¡ n Cufy¡n.
Kalendar — Iunnaoncin iuaonµu¡ ono ]o :ucnonun nu :ocouonn: :onu:u. ]oµun
:ocon f¡u]uo ]o oµ ]oµnoi µo µ¡yioi no]unljnnunju :auµoi :oconu. Cnuin :ocon
n:uo ]o f¡nµocof µunu, u ]oµnu ioµnnu µnunuocf :oconn, f]. S6u µunu. ,ooi foiu
]o µoau:nao µo nocauiunju cynuono n iuaonµu¡cio ioµnno. Iocao n:nocnoi n¡o-
:onu n¡u:nnnn, no:unn :u :o:ljo¡uµnjy, nuµuan cy y noi¡omno µoou. Iu:aniu ]o
nuµoinu)nnunu younnnunjo: :o)y:oconu nu i¡u] n¡noi nan µ¡yioi noayioµnmfu,
io]n cy nu:nnuan n:ono: n¡ofxoµnoi :oconu.
Ono: n¡nanio: no:ony!o:o µu cy cynuon uuconnni n::ncanan Iunnaonnn. '¡u]u-
njo µunu n no!n Iunnaonnn cy oµ¡oµnan nu µnunuocf uuconu. iucnn]o cy uuc nouoan
µu µoao nu 6u :nnyfu, u :nnyf nu 6u coiynµn. Xo¡oµof cnoµoun µu cy I¡nn
n¡oy:oan oµ Iunnaonjunu cynuunn uuconnni.
Matematika —Hu¡oµn µ¡onnoi ncfoiu µuan cy n¡nn noµcf¡oi ¡u:no]y :ufo:-
ufnio. ^ufo:ufniu, nocoono ioo:of¡n]u, onau n: ]o noonxoµnu :u n:i¡uµnjy cao-
nono :¡ono iunuau :u nunoµnjununjo, :u :o¡onjo nu¡noau n oµ¡o)nnunjo i¡unnnu
n::o)y nocoµu nuion nonaunu. ,nuan cy µu cuon¡u]y, oµy:n:u]y, :nono n µoao.
,nuan cy µu n:¡uuynunu]y non¡mnno n :un¡o:nno ioo:of¡n]cinx foau n caniu. Y
:noin: :oconofu:cin: foicfonn:u cuuynuno cy unfuno :on¡io :uµufuiu, io]o cy
ouniaoµno caynnao :u nonounjo n yuonjo :ufo:ufnio.
Iunnaonnn cy ¡u:¡uµnan coicuio:n:uann cncfo: ¡uuynunju.
Medicina — I¡nn noµcf¡oi ¡u:no]y :oµnnnno µuan cy Iinn!unn n nu¡oµn µ¡onno
^oconofu:n]o. Jom y Xu:y¡uon]ono µoou nunnaonciu co :oµnnnnu µoanau nu
cnonn]uano i¡uno — nu xn¡y¡in]y, aouonjo ooaocfn oun]y n nu nofo¡nny. ·nufo-
:n]u, nui, onau ]o noo:u cauoo ¡u:nn]onu. ¯oiu¡n cy ioµ oµ¡o)nnunju cn:nfo:u n
nocfunljunju µn]uino:u ¡u:anionuan cu:o iaunno o¡iuno, nn¡., c¡no, ]of¡y, oyo¡oio.
Y ]oµno: :oµnnnncio: n¡n¡yunniy n: ^oconofu:n]o, io]n ]o no:nuf noµ n:ono:
,,·io ncfo¡nnuu :anx µyxonu µoau:n y iy!y nunn]onufu”, no¡oµ ocfuanx ooaocfn,
onncunn cy cn:nfo:n nyfnno.
– 23 –
¯ouonjo no:o!y ¡u:nnx aoionu io:onnonuno ]o cu :uin]o:. Hu mn¡oiy n¡n:ony
noµo n ylju y :oµnnnnn yiu:y]o fo mfo ]o ¡ou ,,aoiu¡” y µocaonno: n¡onoµy :nuunau
,,onu] io]n no:nu]o noµy” nan ,,onu] io]n no:nu]o yljo”, mfo ]o ]oµnn: µoao: no:uno
:u mn¡oiy n¡n:ony noµo n ylju y ¡oanino:no-:uincio: iyafy.
Ioi¡onnfoljio: :oµnnnno c:uf¡unu ]o ooinnju Hnnxy¡cui, io]u ]o cfno¡nau ocu:
nnnnx ooionu, io]n cy c:uf¡unn aounonn:u ¡u:nnx ooaocfn ycfu, oun]y, ¡oou¡u...
Ioaocf nucfu]o :ooi :aoi yfnnu]u ¡)unnx µo:onu. Iuµn oo¡oo n¡ofnn njnx n¡n-
ooiunuao co no:o!n ooiu Hnny¡fo n njoiono nono, ooinnjo Iyan, io]u onnnljunu
:¡fnoi. )uljo, noi¡onnfoljn:u :oµnnnno c:uf¡unn cy ooi Hnnu:y n njoion cnn
Hnninm:nµu, un]n co cn:ooa — ::n]u io]u oounn]u no:ao — cuuynuo iuo :oµnnnn-
cin uoao: cno µo numnx µunu.
Xkole —Y cfu¡o] ^oconofu:n]n mioao cy co nuau:nao n¡n x¡u:onn:u n onao cy
¡o:o¡nncuno :u :uan o¡o] ljyµn. Y fn: mioau:u nucnnfununn cy n cn¡o:unn :u
cno] oyµy!n no:nn nncu¡n, io]n cy ncfon¡o:ono onan n cnomfonnnn. 'o cy mioao
n¡ynuao onmfo n cnonn]uano oo¡u:onunjo. Onmfo oo¡u:onunjo noµ¡u:y:onuao ]o
yuonjo nnc:u n ]o:niu cfu¡nx Cy:o¡unu n Co:nfu ·iuµu, oao:onfu¡nu :nunju
n: ooaucfn u¡nf:ofnio, ioo:of¡n]o n ucf¡ono:n]o, iuo n nomfnny n¡o¡nnunju
oyµy!nocfn no :no:µu:u (ucf¡oaoin]u) n nomfnny iufunju no ]of¡n. Y cncfo:
cnonn]uanoi oo¡u:onunju cnuµuao ]o n¡oyuununjo fooaoin]o, n¡unu, :oµnnnno n
:y:nio. Cncfo: n¡oµununju co oi¡unnuunuo nu nucfunnnionu nnfunju n yuonniono
oµiono¡o, n¡onoµu cu ]oµnoi ]o:niu nu µ¡yin... I¡nanio: ncionununju y ^u¡n
nu)onu ]o ]oµnu mioaciu n¡ocfo¡n]u.
¯nfo¡ufy¡u.
— I. I. ·nµn]on, Icfo¡n]u cfu¡oi ncfoiu, n¡onoo ^n¡ocaun ^u¡ionn!,
Iooi¡uµ l9¯2.
— I. H. Juion, C. I. !onuljon, Cfu¡n ncfoi, n¡onoau cu ¡ycioi ^n¡ocaunu
Iunn!
— C. +o¡]unun!, I. ^nxuljun!, Icfo¡n]u cfu¡oi noiu, Oo¡u:onnn io:unif
µnci, Iooi¡uµ l999.
– 24 –
D O D A T A K
Ep o Gilgamexu
Sumerske poeme o Gilgamexu
— Inaiu:om n ·iiu oµ !nmu
·iiu, nauµu¡ !nmu, f¡unn oµ Inaiu:omu, nauµu¡u Y¡yiu, µu iu n¡n:nu iocno-
µu¡o: unfunoi Cy:o¡u. Iomfo co Inaiu:om nn]o nofunnno :uxfony, ·iiu ]o oncoo
Y¡yi. I¡o:µu co y nouofiy unnnao µu ]o ¡ufnu c¡o!u nuiaonjonn]u ·iin, Ina-
iu:om nu i¡u]y nnui nooo)y]o, u y njoiony uucf nu¡oµ nonu noxnuany noc:y.
,nuuu] ono noo:o :u nucfunui Inu o Inaiu:omy ]o mfo :onnunju nncy no:unu :u
oonuncfnu n iaunny ¡ou noµo c:¡fnn ljyµn.
— Inaiu:om n :o:lju nnnofu
Onncy]o Inaiu:omon noxoµ nu Xy:ouoy, uynu¡u ioµ¡ono my:o y naunnnu:u ¯no-
unu. Ioo:u nucfu]o y n¡o:o iuµ Cu¡ion I (XXIV noi n. n. o.) n njoionn nucaoµnnnn
n¡oµy:n:u]y noxoµ y ^uay ·:n]y, Cn¡n]y n Iuaocfnny ¡uµn µoounljunju ioµ¡onnno
n c¡oo¡u.
Onu cy:o¡ciu noo:u y :noio:o ]o nocaynnau iuo n¡oµaonui II, III, IV, V n VII
nonunjy uiuµcio noo:o o Inaiu:omy.
— Inaiu:om n Hooocin oni
Cuµ¡nu] ono noo:o ]o ljyoun ooinnjo Inunno (Imfu¡) n¡o:u Inaiu:omy io:o
ooo!unu cno :oiy!o µu¡ono n :naocfn. oµon]unjo nonyµo n c¡u:ofu, fo oo¡ou
Inaiu:omu cu Hooocin: onio:, ioiu Inunnu muljo nu i¡uµ Y¡yi.
Hunoµonu cy:o¡ciu noo:u, yn¡ioc :noin: ¡u:aniu:u, y ocnonno: n¡niu:y ¡uµnjo
noo:u ]o canunu VI nonunjy Inu o Inaiu:omy.
— Inaiu:om, Ininµy n µonjn cnof
)¡yin µoo ono noo:o, y µocaonno: n¡onoµy cu cy:o¡cioi nu uiuµcin ]o:ni, unnn
XII nonunjo Inu o Inaiu:omy, nnnnncio no¡:n]o.
— I¡oµunjo o nofony
Cy:o¡cio n¡oµunjo o nofony no:u no:o cu cy:o¡cin: aoionµu:u o Inaiu:omy.
Ono n¡oµunjo µoo ]o n¡nnonocfn io]u iono¡n o µon|niunn]n ,nycyµ¡o, nooonnoi
nauµu¡u io]n ocaymiy]o iauc ooionu. 'uio ,nycyµ¡n ]oµun oµ ooionu ofi¡nnu
njnxony oµayiy µu ynnmfo uonouuncfno cunofy]y!n :y µu cui¡uµn noaniy au)y n
y njy cfunn no nu¡ oµ cnoiu nnnoiu, mfo on n unnn.
·yfo¡ Inu o Inaiu:omy y XI nonunjy n¡oy:n:u cu:o n¡nuy o nofony n:ocfunlju-
]y!n ynoµnn µoo noo:o y io]o] co iono¡n o cfnu¡unjy uonoiu, onljuiu n nnnofnnju,
nocfuniy i¡uljoncfnu n o n¡onofoncin: i¡uljoncfnn:u.
— Inaiu:omonu c:¡f
Onu noo:u cuµ¡nu]o: oµionu¡u µoaonn:u IX, X n XI nonunju Inu o Inaiu:omy y
io]n:u Inaiu:om f¡uiu :u nounn: nnnofo:.
Sadraj Epa
— 'uoau I. cuµ¡nn ynoµnn µoo onu y io:o uyfo¡ Inaiu:omu n¡oµcfunlju
iuo cno:nu]y!oi n cnonnµo!oi n n¡nnncy]o :y i¡uµnjy i¡uµu Y¡yiu
14
.
14
,,Veliqina i sjaj Gilgamexova rodna grada poqinje se ukazivati sredinom XIX veka
zahvaljujui iskopavanjima Loftusa, qlana tursko-persijske pograniqne komisije, da bi
punim svetlom zasjala tokom dvadasetih i tridesetih godina dvadesetoga veka kad je Ne-
maqko druxtvo za Bliski istok preduzelo velika iskopavanja”. Gilgamex, Sumersko-
akadski ep o Gilgamexu, Istorija Epa, Priredio i preveo, komantare i pogovor napisao
dr Marko Vixi, Beograd 1998, 104.
– 25 –
Y µuljo: n:auiunjy cu:nu]o:o µu ]o Inaiu:om µno f¡o!nno Ioi n ]oµny
f¡o!nny uonoi. Cno]o µuno on n¡onoµn y ¡u:n¡ufy n yi¡onunu caoooµy
µ¡yinx cfunonnniu i¡uµu Y¡yiu. Cfoiu, nu¡oµ y no:o! no:nnu ·¡y¡y,
:u]iy Ioionu, µu cfno¡n on!o µonoljno :o!no µu co cyn¡ocfunn Ina-
iu:omy, io]oi ]o nui onu fuio)o cfno¡nau. 'uio ·¡y¡y, :u:ncannmn y
cno: c¡ny n¡naniy ·nyu
15
, n: ianno cfnu¡u Ininµyu. Cno]o n¡no µuno
Ininµy n¡onoµn cu µnnljn: nnnofnnju:u n iuio ]o y nycfnnjn µuaoio
oµ nnnnan:unn]o, on n ycnu]u nonumunjo nnnofnnju. Iomfo ]o cf¡umnn
Ininµy o:ofuo nocuo aonnn:u, Inaiu:om ]o i’ njo:y nocauo oayµnnny
io]u ]o cno]n: foaocnn: uu¡n:u f¡oouau ynocfn Ininµyu y nnnnan:onunn
cnof. Ininµy cno:nunmn oayµnnny, nocfu]o |n:nuin cauon]n, uan :y-
µ¡n]n. Cuµu nnnofnnjo Ininµyy nnmo nncy no¡onuao n cfuao cy oonufn
oµ njoiu. Ooocx¡uo¡on njnxonn: oµon]unjo:, n¡ncfu]o µu nunycfn cfony n
µu co n¡nµ¡ynn oayµnnnn nu njono: nyfy y Y¡yi. Y :o)yn¡o:ony Ina-
iu:omonu :u]iu Hnncyn
16
fy:uun cnono cnoiu cnnu µu !o ycio¡o nu!n
:o!noiu n¡n]ufolju.
— 'uoau II. Ionunjo nounnjo fn:o iuio oayµnnnu nucfo]n Ininµyu ynocfn
y nnnnan:onunn nnnof. Ioµn iu nucfn¡n:u iµo co on yun x¡unnfn xao-
oo:, nunn]ufn nnno:, oµonufn n :u:ufn yljo: foao. )oi ]o n¡o:o n¡ono-
µno iuo cf¡unu¡ nucfn¡n:u, µomuo :y ]o uonoi n: i¡uµu nuao!n co nu
¡ucnycnocf nauµu¡u Y¡yiu — Inaiu:omu. Hunoion Ininµy, :u]oµno cu
oayµnnno:, cfnno y Y¡yi. I¡nn nyf co I. n I. cyc¡oan iuµu ]o Ina-
iu:om noaoo nocofnfn cno]y ljyounnnny n iuµu :y ]o nu fo: nyfy Ininµy
n¡on¡ouno nyf. 'uµu cy co µoi¡uonan io onionn n n: ono fyuo, io]u
oo]umo no¡omonu, n:¡oµnao co n¡n]ufoljcfno. Iomfo ]o ]oµno n¡o:o oo-
cnocaon nnnoo y i¡uµy, Ininµy co cfuµo ]uµufn cno:o n¡n]ufoljy iuio
:y cnuiu cauon. Inaiu:om n¡oµauno µu oµy y ioµ¡ony my:y, nucoiy
µ¡nu, yon]y o:aoiaumonoi iocnoµu¡u my:o Xy:ouoy n µu cu cnofu n:i-
nu]y cno :ao. Ininµy n nn]o :noio :uµonoljun :u:ncan, nuno:nnjy!n io-
anio ]o Inana nuunnno Xy:ouoy :uncfu cf¡umnn:. :ono n¡oy:¡oionufn
:o:ljof¡oc, o¡ynnn]y nyaiunu, nofon, oay]y. Inaiu:om no oµycfu]o auio
oµ cno]o :u:ncan. Io¡y]y!n µu ]o uonoi i¡ufionouun n µu ]o :oiy!o oc-
funnfn µyooi f¡ui y cnocfn oyµy!nx noioaonju cu:o iuinn: noaoaonnn:
µoao:, on co ¡omunu nu yoncfno Xy:ouoo. Iomfo ]o Ininµy nunoion
n¡ncfuo, caoµn ionunjo µocfo]noi o¡yn]u. :uuonu n coin¡u. I¡o noio mfo
!o i¡onyfn n¡unun ¯nnunu, oµayunan cy µu uy]y cunofo cfu¡omnnu.
— 'uoau III. Onu noc:u nounnjo cunofn:u cfu¡omnnu, io]o n¡ono¡yuy]y Ina-
iu:omy µu co cfunn noµ :umfnfy Uu:umu n ¯yiyaounµo
17
n Ininµyy µu,
iuo no:nunuon nyfu, oyµo n¡oµnoµnni. Iomfo ]y ]o cnn yno:nuo cu cno]o:
nµo]o: n :u:oannmn ]o µu co :uy::o ioµ Uu:umu, Hnncyn co nonoau nu
n¡x cnoi :niy¡ufu n no:oanau.
— 'uoau IV. Onncy]o µyio nyfonunjo n :ioµo mfo nx oou ]ynuiu µonnnljunu]y
nu nyfy µo ioµ¡ono my:o, cfunnmfu Xy:ouoo. Uu:um y cnonn:u, io]o
fy:uun Ininµy, n¡oµciu:y]o Inaiu:omy nu c¡o!un ncxoµ njnxonu nyfu.
Y ]oµno: f¡onyfiy Ininµy co nuan nu cauoocf, uan iu Inaiu:om ooµ¡n
µu nucfuno nyf.
— 'uoau V. )oau:ui I. n I. y ioµ¡ony my:y, cfunnmfo ooionu, n¡ocfo
ooinnjo Imfu¡ iuo iocnoµu¡nno :¡fnnx. Iocao i¡ufio onunnjonocfn my-
:o:, cfuan cy co!n µ¡no!o mfo ]o nuljyfnao Xy:ouoy. )omao ]o µo
15
Bog - pokrovitelj grada Uruka
16
Smatrana je boginjom mudrosti i enom heroja Lugalbande. Imala je svoj hram, Egal-
mah (Veliki dvor), u Uruku
17
Trei vladar prve poslepotopske dinastije iz Uruka, smatran Gilgamexovim ocem i
uzorom.
– 26 –
cyioou y io]o: cy I. n I. n¡onauµuan :uxnuljy]y!n nof¡onn:u ooiu Uu-
:umu. nomuunn, cono¡nn, nu¡in, cfyµonn... Xy:ouou ]o :oano µu :y
nomfoµo nnnof. Iuio ]o Inaiu:om c:uf¡uo µu nu]n¡o f¡oou aninnµn¡ufn
coµu: cnofaocnnx :¡uiu
18
, nocaymuo ]o Ininµyu µu n¡no yon]y iocnoµu¡u
u foi iucnn]o caynnnuuµ. 'uio ]o Ininµy c:uinyo uynu¡u my:o, io]oi
cy co oo]uan n ¯noun n Cn¡n]u. C:uinynmn Xy:ouoy, ]ynunn nucoiy
ioµ¡ono, ono¡y co y Iy|¡ufy, n¡oooyiy n i¡ony nyf Y¡yiu.
— 'uoau VI. Io µoauciy y Y¡yi y Inaiu:omu co :uljyoljy]o ¡u:n¡ufnu
ooinnju Imfu¡, :oan iu µu ]o] oyµo :yn n ooo!unu i¡uljoncin n¡ocfo
n ooiufo µu¡ono. Inaiu:om oµon]u]y!n noµco!u ooinnjy nu o¡o]no njono
¡unn]o :ynono, io]o ]o n¡onu¡nau n n¡oiaoau. aunu, ionju, uynu¡u io:u.
,ooi nunocono yn¡oµo, Imfu¡ y :nui ocnofo nu Y¡yi muljo Hooocioi
oniu, io]oi ]o nu njono nunuljnnunjo no¡uµo cfno¡no njon:nn ofun, ooi ·ny.
Hun:o, Imfu¡ ]o n¡ofnau µu !o noµn!n :¡fno µu ]oµy nnno. Hooocioi
oniu, io]n ]o xu¡uo y Y¡yiy, yc:¡fnan cy I. n I. !uµu ]o Imfu¡ noaoau
n¡oiaofn Inaiu:omu mfo njonoi oniu yon, Ininµy ]o] y anno ounn ncuy-
nunn ¡on foi oniu. Caoµn fo¡ononiu y i¡uµy. Inaiu:om cooo n cnoi
n¡n]ufolju y:nocn nuµ ooionn:u.
— 'uoau VII — Ininµy ycny cun. Iomfo co n¡ooyµno, cun ]o n¡on¡nuuo
cno:o n¡n]ufoljy Inaiu:omy. Ioionn cy co cucfuan nu no!y n :uxfonuan
Inaiu:omon nnnof ]o¡ ]o yono Xy:ouoy n Hooocioi oniu. ^o)yfn:, iuio
]o Inaiu:om ono :umfn!on oµ cf¡uno ooiu-cynnu Uu:umu, oµnocno Yfyu,
ooionn cy oµayunan µu :ocfo Inaiu:omu Ininµy :o¡u y:¡ofn. Iomfo
]o n¡ocyµu nuau nu Ininµyu, on co fomio ¡u:ooaoo. Inaiu:om ]o cno]n:
:oanfnu:u noiymuo µu y:naocfunn ooiono µu n¡o:ono cno]y oµayiy, uan
oµ foiu no oomo nnmfu. Inonun :ooi nonuiaonjono cyµonno, Ininµy ]o
cfuo iaofn aonnu-nucfn¡u io]n :y oayµnnny nocau, u :ufn: n cu:y oayµ-
nnny io]u iu ]o ynoau y nnnnan:unn]y, yno:nuau cu Inaiu:omo: n µonoau
µo c:¡fn. ^o)yfn: uynmn ¡u:y:no ¡oun Uu:umu, Ininµy :onju cno]
cfun n cfuµo oauiocnljufn oayµnnny mfo iu ]o yno:nuau cu Inaiu:omo: n
fuio iu yunnnau c¡o!nn:. Ininµy nofo: y cny µonnnljunu nn:n]y c:¡fn,
oµnocno µonjoi cnofu, u :ufn: cno: noo¡ufn:y Inaiu:omy n¡nuu iuio ]o
,,y iy!n, n: io]o nnio no n:n)o, io y njy y)o” nnµoo noiµumnjo i¡uljono,
cnomfonnio, Ifuny, aoionµu¡noi nauµu¡u !nmu, I¡om-in-iua, iocnoµu¡-
nny µonjoi cnofu n nony Ho¡iuau, Ioanf-mo¡n, ]oµny oµ ooinnju µonjoi
cnofu n :unncnnuu¡u ooionu y njo:y... Ininµy nomfo ]o noioanio µunu
ooaun aonuo, y:n¡o.
— 'uoau VIII — Onncy]o co Inaiu:omono onauinnunjo n oo¡oµ cux¡uno
µ¡yiu Ininµyu.
— 'uoau IX — Cu: Inaiu:om ]o :ooi iyonfiu cnoi nu]ooljoi n¡n]ufolju
ono onx¡non nufnjo: n oµon]unjo: unnjonnno µu ]o Ininµy :uncfu :¡-
fun. Hunoion, nomfo iu ]o cux¡unno ,,c an]onu y µo:y cno:”, nunycfno
]o Y¡yi n ooyuon y aunljy iony ofnmuo y cfony. Inaiu:om nocfu]o cnoc-
fun µu !o n cu: ]oµnoi µunu y:¡ofn. Iomfo co ynaumno, oµayuno ]o µu
nocofn Yfnunnmfn:u
19
, cnnu You¡-fyfy
20
. )u on cfniuo µo Yfnunnm-
fn:u, io]n nnnn nu ocf¡ny no n:ony )na:yn, u io]o co nuau:n nu :ocfy
iµo Cynno n:au:n cnuin µun, Inaiu:om ]o :o¡uo onfn cn¡o:un nu nuno¡no
nyfonunjo. Cfoiu on no!y n¡oau:n i¡o: naunnncio n¡ono]o n yon]u aunono.
18
sedam svetlosnih zraka jesu sedam duhova quvara xume koji Humbabi daju boansku
snagu
19
,,Onaj koji je naxao ivot” — spasitelj qoveqanstva po akadskoj pripovesti o potopu,
vladar prepotopskog grada Xurupaka; preiveo je potop i stekao veqni ivot na uxu
reke gde se verovatno nalazio vrt bogova.
20
Jedini prepotopski vladar Xurupaka koga navodi Sumerska lista careva.
– 27 –
)oau:n n¡oµ naunnno ^umy. Iaunnno-oan:unnn ^umy nuau:o co nu i¡u]y
cnofu n¡ynu]y!n co oµ :unuµnoi µo ncfounoi oo:o¡]u. Ioi-cynno cnuioi
µunu ynouo nu njono: :unuµno: µoay :uau:n, u nu ncfouno: µoay ]yf¡o:
n:au:n
21
. Inaiu:omy n¡oau: µo:noljunu]y ljyµn -mio¡nn]o
22
, io]n uynu]y
yau: y naunnny. )uljo Inaiu:om co n¡oon]u i¡o: µnunuocf ionuiu
23
n
cfnno n¡oµ ono:o:uljcin n¡f ooionu.
— 'uoau X — Inaiu:om cfnno µo n¡fu ooionu, ioiu uynu Cuonfy: Cnµy¡n,
u io]y ]o Uu:um cnycfno nu ¡uni noxu¡nnno ooionu. Onu :y n¡ynu
ciaonnmfo n cunofy]o iu µu n¡nxnufn ljyµciy cyµonny n µu ynnnu y nnn-
ofy µoi ]om :ono. ^o)yfn:, nomfo Inaiu:um nncncfn¡u nu fo:o µu
nu)o Yfnunnmfn:u, onu :y ofi¡nnu µu iu au)u¡ Ymu¡nuon :ono n¡o-
nocfn n¡oio ^o¡u, Oiounu n Ioµo c:¡fn µo ym!u iµo nnnn Yfnunnm-
fn:. Iomfo ]o no cunofy Ymu¡nuon]u nuunnno au)y oµ l2u cfuouau,
Inaiu:om, :u]oµno cu Ymu¡nuon]o:, co ofncnyo nu ^o¡o c:¡fn. Iocao
f¡n µunu yman cy y Ioµo c:¡fn. Hunoion, Inaiu:om, iaonyo oµ y:o¡u,
n¡ljunu foau n ¡ucuynuno ioco c au)u¡o: Ymu¡nuon]o: cfnno µo Yf-
nunnmfn:u noao!n µu oµionofno fu]ny nnnofu. Cyc¡of cu Yfnnnnmfn:o:
nounnjo iono¡o: y io:o Yfnunnmfn: n¡oµouunu cymfnny n n¡oau:nocf
ono:o:uljcioi nnnofu.
— 'uoau XI — Y ]oµunuocfo: nonunjy onncy]o co n¡oµunjo o nofony io]o
iu:y]o Yfnunnmfn:. Hoio! Yfnunnmfn: ]o nnnoo y Uy¡ynuiy, i¡uµy nu
oouan Iy|¡ufu. Joµnoi µunu ooionn, no¡oµ ocfuanx ·ny, Inana, Hnny¡fu
n Iu, oµayunmo µu nomuljy nofon. Ioi Iu, oyµy!n nuiaonjon Yfnunnm-
fn:y, ofi¡no :y ]o nu:o¡y ooionu n cunofonuo iu µu cui¡uµn au)y y io]y
!o c:ocfnfn cno nnno. )u nu¡oµ
24
no on n¡o:¡oo nu:o¡y ooionu, Yf-
nunnmfn:, iuo ¡u:aoi :u i¡uµnjy au)o, ]o nunoo µu iu noi¡onnfolj i¡uµu
Uy¡ynuiu, Inana, no noan, fo µu cfoiu au)o: noan ofnaonnfn y :o:ljy
Io. Iomfo ]o cui¡uµno ou¡iy, y njy c:ocfno cno ono mfo ]o noaoo, u nofo:
co n cu: yi¡nuo, cfnno cf¡umnu oay]u n nofon. Oµ]oµno: ooionn co yn-
aumnmo cnoiu µoau, fo noooiomo nu nooo ·nyy. Imfu¡, u c njo:o n µ¡yin
ooionn, cfuµomo nauiufn mfo ynnmfnmo ljyµcin ¡oµ. Iocao coµ:oi µunu
oay]u ]o n¡ocfuau. Yfnunnmfn:onu au)u n¡ncfuau ]o y: naunnny Hncn¡
25
.
!uµu ]o cu:nuo µu ]o Yfnunnmfn: n:ooiuo cyµonny µ¡yinx ljyµn, Inana
co cyioono cu ooio: Iu. Inui nu i¡u]y, ynnµonmn µu ]o noi¡omno, Inana
]o oauiocnljuo Yfnunnmfn:u n njoiony nony, noµu¡no n: nounn nnnof n
iuo cfunnmfo n: n:uo¡uo ym!o ¡oiu
26
. Icn¡nuunmn iuio ]o cfoiuo ooc:-
¡fnocf, Yfnunnmfn: co nuioµno cu Inaiu:omo:. µoon!o nnnof nounn uio
mocf µunu n coµu: no!n no cnunu. ^o)yfn:, Inaiu:om ]o ncfoi uucu :uc-
nuo. )u ]o cnunuo coµu: µunu Inaiu:omy iuo µoiu: Yfnunnmfn: n¡ynu
coµu: xaooonu, io]o ]o Yfnunnmfn:onu nonu ncnoiau, ]oµun xaoo :u ]oµun
µun io]n ]o n¡ocnunuo. Hn]o onao nnmo nuµo µu !o Inaiu:om nocfufn oo-
c:¡fun. Yfnunnmfn: ]o nofo: nocauo Inaiu:omu µu co n¡oooyuo, c¡oµn
n n¡ufn y cno]y :o:ljy. Cu Inaiu:omo: ]o ofn¡unno n noao]uanoi au)u¡u
Ymu¡nuon]u. ·an nu nonnn :uxfon, µoi ]om nncy ofnaonnan, Yfnunnmfn:
Inaiu:omu yno:nu]o cu nnofo: nouno :auµocfn, io]n ]o aonuo nu µny Ioµo
c:¡fn. Inaiu:om ofi¡nnu iµo co nuau:n nnof :auµocfn n oo¡o iu. ·an,
unu], ]oµno: n¡nanio: µoi co Inaiu:om iynuo, :au ::n]u i¡uµo nnof, u
:u cooo: ocfunlju cu:o cno]y iomyljnny. Hu i¡u]y Inaiu:om cno:nu]o µu
21
Ova planina se qesto predstavlja na cilindriqnim peqatima.
22
Qudovixta koje je iznedrilo pramore oliqeno u boginji Tiamat. To su poluljudi-
poluzmajevi sa repom xkorpije.
23
Uskrsnue duxe iz mraka u svetlost.
24
Mesopotamsku grad-dravu kao politiqku organizaciju saqinjavali su: narodna skupx-
tina, alu, vojska, ummanu i savet starexina, xibatu.
25
Nalazi se na zapadu iranskog lanca planina; ponekad se poistoveuje sa planinom
Ararat, sz. od jezera Van.
26
Tajanstveno mesto na kraju sveta gde se u bezdan survavaju vode okeana
– 28 –
]o c:¡f uonoion ycyµ oµ ioiu co :ono n:ounnfn ]oµnno uucnn:, cno:onu
n¡oµnn: µoan:u ioµ oyµy!nx nu¡umfu]u. Cfoiu, on, nu cu:o: i¡u]y onoi
nonunju, n noiu:y]o Ymu¡nuon]y ooµo:o Y¡yiu, io]o ]o noio! µuo µu co
cui¡uµo.
— 'uoau XII — )nunuocfo nonunjo onncy]o Inaiu:omony :oaoy ooionn:u µu
nycfo Ininµyony coniy n: µonjoi cnofu. Ho¡iua, nu noc¡oµonunjo ooiu Iu,
nymfu Ininµyony coniy, io]u Inaiu:omy onncy]o n¡nanio y µonjo: cnofy.
¯nfo¡ufy¡u.
— Inaiu:om, Cy:o¡cio-uiuµcin on o Inaiu:omy, Icfo¡n]u Inu, I¡n¡oµno
n n¡onoo, io:unfu¡o n noiono¡ nunncuo µ¡ ^u¡io Inmn!, Iooi¡uµ l99S.
— http://www.nvcc.edu
* Diane Thompson, Gilgamesh Study Guide
— http://www.wsu.edu/ dee/MESO/GILG.HTM
* Richard Hooker, Gilgamesh
— http://www.hist.unt.edu/Gilgamesh on the Web
Ioaomio.
— H. H. cu n¡oµununju )unn]oao Cfo|unonn! y foiy mioacio 2uu2¸2uuS. y
Iooi¡uµy
– 29 –
Uoiun ^u¡n]u
ISTORIJA FARAONSKOG EGIPTA
– 1 –
HRONOLOGIJA
¹nfunu co ncfo¡n]u ocaunju nu noiuiun x¡onoaomin oinn¡. I¡uµo!n
x¡onoaoin]y cfu¡oi Iinnfu, :oµo¡nn oinnfoao:n io:onny]y f¡n n¡ncfynu. l)
n¡ncfyn uncoayfno x¡onoaoin]o, 2) n¡ncfyn ¡oaufnnno x¡onoaoin]o n S) ¡uµno-
:of¡n]cin n¡ncfyn.
Apsolutna hronologija — ·ncoayfnu x¡onoaoin]u noµ¡u:y:onu n¡onn:no µufonunjo
µoiu)u]u n: n¡omaocfn ioµnno: nan µufy:o: io]n oµionu¡u numo: cncfo:y ¡uuy-
nunju n¡o:onu.
·ncoayfnn µufy:n :u Iinnuf nncy n¡onn:nn n µoo¡o yfn¡)onn c oo:n¡o: cu ioanio
:ufo¡n]uau ¡ucnoauno:o.
Izvori — !uo n:no¡o :u yfn¡)nnunjo uncoayfno x¡onoaoin]o f¡oou no:onyfn ono
foicfono y io]n:u co no:nnjy ucf¡ono:cio no]uno (no:¡uuonjo cynnu, n¡oau:ui
io:ofo), u io]o co :oiy :ufo:ufnuin n¡onn:no µufonufn. Hu n¡n:o¡, oinnufcin
cnomfonnnn cy y noioanio nun¡ufu :uooaonnan fuuno no]unljnnunjo :no:µo Cn¡n]yc.
Ono ]o µunuc ocnonu :u ¡oioncf¡yinn]y oinnufcioi iuaonµu¡u. Inmo o fo:o nnmo
I]un Uo.
...Cuuynunn :unncn o noc:uf¡unjy xoan]uuioi n:auciu
:no:µo Cn¡n]yc caynn... iuo ocnonu :u ¡oioncf¡yinn]y oinnu-
fcioi iuaonµu¡u n iuo iu¡niu onfnu :u njoiono nono:nnunjo c
x¡onoaoin]o: y noannn.
Ioinnju Conµof... onau ]o no¡conn|niunn]u ,,nuc]o :no-
:µo”, io]y cy I¡nn nu:nnuan Con¡noc (Cn¡n]yc). Oonuno ]o
n¡niu:nnunu iuo nonu cu :no:µo: nu iaunn, :uµu ]o nu nu]cfu¡n]o]
n¡oµcfunn, nu naounnn oµ caononuuo n: µoou i¡ulju l. µnnucfn]o
]o¡u... nu)ono] y ·onµocy, no cno:y cyµo!n n¡niu:unu iuo i¡unu
io]u coµn, c onljio: :o)y ¡oionn:u. Iyµy!n µu ]o y |u¡uoncio:
nnc:y n¡oµcfunu onljio io¡nm!onu iuo nµooi¡u: un]o ]o :nuuonjo
,,ioµnnu”, Iinn!unn cy :onµu ]om nouofio: f¡o!oi :naonn]y:u
nono:nnuan n:au:ui Cn¡n]ycu c nouofio: coau¡no ioµnno...
(Oic|o¡µciu ncfo¡n]u cfu¡oi Iinnfu)
1
Egipatski kalendar — )uiao, nouofui ioµnno y cfu¡o: Iinnfy no:nnun ]o :u µno
no]uno. y:µn:unjo :no:µo Cn¡n]yc, io]u co nuau:n y cu:non)y canis maior, n nouofui
naunljonju ¡oio Hna. Cnomfonnnn |u¡uoncioi Iinnfu yfn¡µnan cy µu co nouofui
ioµnmnjoi n:annunju Hnau noiaunuo cu no]uno: Cn¡n]ycu nu nooy. I¡o:u n:annunjy
¡oio Iinn!unn cy ¡u:anionuan f¡n co:ono.
I co:onu ]ocfo µoou nonaunu, io]o f¡u]o oµ l7. ]ynu µo l¯. nono:o¡u.
II co:onu ooyxnufu :n:cio µoou, io]o f¡u]o oµ l¯. nono:o¡u µo l¯. :u¡fu.
III co:onu ]ocfo µoou cymu, io]o f¡u]o oµ l¯. :u¡fu µo l7¸l9. ]ynu.
Iinnufciu ioµnnu ]o f¡u]uau l2 :oconn, f]. S6¯ µunu, u nounnjuau ]o µuno: iuµu
]o sopdit n:au:no nu ncfouno: oo:o¡]y. I:ocfunljunjo: uofn¡fnno µunu, oin-
nufciu ioµnnu co nuion uofn¡n ioµnno no:o¡uau :u ]oµun µun. ,ooi ono i¡omio y
¡uuynunjy µun nonauno Hnau co cno nnmo n nnmo yµuljunuo, fo co y ]oµno: f¡onyfiy
Honu ioµnnu ouoinnuau i¡u]o: ]yau, nouofio: uniycfu. Huyunnnn cy yfn¡µnan µu
co oinnufciu ioµnnu noiaunuau cu cynuono: nu cnuinx l16u ioµnnu.
Relativna hronologija — Ioaufnnnu x¡onoaoin]u noµ¡u:y:onu n¡nµ¡nununjo cnc-
fo:u n nuunnu ¡uuynunju n¡o:onu ono nnnnan:unn]o un]u nuc ncfo¡n]u :unn:u.
1
Ijan Xo, Uvod, prevela Marina Adamovi Kulenovi, Oksfordska istorija starog
Egipta, Clio, Beograd 2004, 22 - 23.
– 2 –
Izvori — Y cfu¡o: Iinnfy nunnn no¡cin n noanfnuin µoiu)u]n nncy µufonunn
n¡o:u o¡o]y ioµnnu io]o cy n¡ofoiao oµ noioi oµ¡o)onoi ncfo¡n]cioi f¡onyfiu.
Hu n¡n:o¡, y nu]cfu¡n]o: no¡noµy oinnufcio ncfo¡n]o µoiu)u]n cy µufonunn n¡o:u
n¡o:ony io]o ]o n¡ofoiao oµ nocaoµnjoi nonncu cfoio (hesbet), u cnfnu n ¡oiufu
cfoiu co nonncnnuau nu cnuio µno ioµnno. )ufonunjo n¡o:u nauµunnnn |u¡uonu
ycno]ono ]o foi oµ n¡o:onu nofo µnnucfn]o. Cfu¡n Iinn!unn cy i¡uljono cfynunjo
no n¡ocfo iaoµuan iuo non nouofui. ^oµo¡nn oinnfoao:n co n¡nanio: n¡oyuununju
ono n¡cfo µufn¡unju µoiu)u]u cyouunu]y cu µnu n¡ooao:u. Cu ]oµno cf¡uno, |u¡u-
onn cy n:uan noioanio n:onu, nu n¡n:o¡, ]oµno cy µoon]uan iuµu co ¡oµo, ]oµno
iuµu µo)y nu n¡ocfo... Hn cu:n Iinn!unn nx cno]on¡o:ono nncy :oian nµonfn-
|nionufn. Cu µ¡yio cf¡uno, y ]oµno] ioµnnn :oiau cy co c:onnfn µnu |u¡uonu.
Ho, iuio onao, ocnonnn n:no¡n :u n¡oyuununjo ¡oaufnnno x¡onoaoin]o |u¡uoncioi
Iinnfu cy f:n. ancfo i¡uljonu n ^unofononu Egiptika (Aegyptiaca).
Liste kraljeva — Iomfo cy noµnan ¡uuynu o n¡onn:u n µu co njnxonn iyafonn no
on :uoo¡unnan, Iinn!unn cy cucfunljuan cnnciono n¡oµuiu n nauµu¡u. Y fuinn:
cnncionn:u ooaononu cy n:onu oµ :nfcinx no¡noµu, u noiµo cy co uui n ynncnnuao
ioµnno nauµunju. Ono: n¡nanio: nunom!o:o µunuc nu]:nuuu]nn]o ancfo nauµu¡u.
I: no¡noµu Cfu¡oi nu¡cfnu n:µnu]u:o !u:on n: Iuao¡:u. ^uµu onuinn n:no¡n
n: n¡o:onu C¡oµnjoi nu¡cfnu µo µunuc nncy n¡onu)onn, no¡noµ Honoi nu¡cfnu
oonay]o. 'o¡nncin nu¡cin nunn¡yc, i¡uljoncin cnncui n: ·onµocu, cnncui n:
Cuiu¡o, cnncui n: !u¡nuiu...
Kamen iz Palerma — !u:on n: Iuao¡:u ]o ou:uafnu cfoau n: µoou V µnnucfn]o.
Io!n |¡ui:onf co µunuc uynu ·¡xooaomio: :y:o]y y Iuao¡:y nu Cnnnan]n, µoi
:unjn |¡ui:onfn y Iinnufcio: :y:o]y y !un¡y n y oinn¡y Inf¡n]ono :on¡io nu
ynnno¡:nfofy y ¯onµony. I¡noonfno ]o cfoau onau nncnno n¡oio 2 m n mn¡nno
n¡oio u,6 m. Iyµy!n µu ]o foicf y¡o:un nu ooo cf¡uno cfoao, n¡ofnocfunlju co
µu ]o onau nocfunljonu nu nnµno: :ocfy y ]oµno: oµ x¡u:onu. ^o)yfn:, o njono:
no¡oiay no :nu:o nnmfu.
'oicf !u:onu n: Iuao¡:u nuo¡u]u aofonnco i¡uljonu
µonjoi Iinnfu, nounnjy!n oµ xnljuµu ioµnnu foio: io]nx cy, iuio
co n¡ofnocfunljuao, nauµuan :nfcin i¡uljonn n cfnny!n µo n¡o-
:onu ooiu Xo¡ycu, :u ioiu co noan µu ]o µu¡onuo n¡ocfo i¡uljy-
uonoiy ^onocy. Iofo: co nunoµo i¡uljonn-ljyµn µo nofo µnnuc-
fn]o...
(Oic|o¡µciu ncfo¡n]u cfu¡oi Iinnfu)
2
Io!n |¡ui:onf, onu] n: Iuao¡:u, noµoljon ]o cu ooo cf¡uno nu f¡uio, oµ io]nx
]o cnuiu noµoljonu nu n¡unoyiao oµoljio cu xn]o¡oian|cin: noµunn:u. Cnuin
oµoljui ]o oµ n¡ofxoµnoi ono oµno]on :nuio: :u ioµnny. Y oµoljiy cy nunoµonn
n:o nauµu¡u, n¡u!ono n:ono: :u]io n i¡ufui cno:on nu]nunnn]nx µoiu)u]u. Ic-
noµ cnuioi oµ onnx oµoljuiu, y :unjo: n¡unoyiuono: n¡ocfo¡y, ooaonon ]o noµocfu]
Hnau y ]oµno] ioµnnn, u :o¡o cy. auiuf, noµulj, µaun n nuauonn.
Y n¡no: ¡oµy no!oi |¡ui:onfu nunoµonu cy cu:o µonof n:onu n¡oµnnucfnuinx
i¡uljonu. Iauµu¡n nu cno:onniy noco n¡nony i¡yny )onjoi Iinnfu, mfo noiu:y]o
µu cy y nnfunjy nauµu¡n n: n¡o:onu n¡o y]oµnnjonju nu¡cfnu. Hu |¡ui:onfy n:
!un¡u nauµu¡ nocn n ooay n n¡nony i¡yny, mfo co oµnocn nu n¡o:o y io:o ]o no!
µomao µo y]oµnnjonju. Hun:o, cnncui nounnjo nauµu¡n:u cu ooao: i¡yno:, nofo:
n¡nono: n nunoion cu ooao: n n¡nono:.
Torinski carski papirus — 'o¡nncin nu¡cin nunn¡yc nofnuo n: n¡o:onu Iu::ocu
II, n¡oµcfunnniu XIX µnnucfn]o. Hu ono: nunn¡ycy :uooaonono ]o n¡oio Suu
nauµu¡u. Cnncui nounnjo ooionn:u n noayooionn:u, iuµu :o:ljo: nauµu]y O:n¡nc,
2
Isto, 15.
– 3 –
I:nµu... I:onu nauµu¡u-ljyµn nounnjy n:ono: ^onocu, y]oµnnnfolju nu¡cfnu.
Cnncui co nucfunlju n:onn:u nauµu¡u c¡oµnjoi n nonoi nu¡cfnu. Cu:o nu ono:
nunn¡ycy no¡oµ n:onu nauµu¡u, nunoµono cy n ioµnno nauµunnno, u noiµo uui n
:oconn n µunn. Onu] n:no¡ co µunuc uynu y Iinnufcio: :y:o]y y 'o¡nny.
Kraljevski spisak iz Abidosa — Onu] cnncui, y¡o:un nu :nµy x¡u:u y ·onµocy io]n
cy noµnian Cofn]u I n Iu::oc II, cuµ¡nn 76 nauµu¡cinx n:onu. 'o cy n:onu cu:o
nauµu¡u VII n VIII µnnucfn]o. !uio nncy cnn n¡onn caunnn nnfn nonoljnn, noiu
n:onu cy n:o¡ncunu cu ancfo n¡oµuiu (damnatis memoriae).
Spisak iz Sakare — Cuiu¡u ]o noi¡onoau io]u co io¡ncfnau ]om oµ n¡o:onu Cfu¡oi
nu¡cfnu cno µo nfoao:o]oncioi no¡noµu (III noi n. n. o.). Huau:n co y oan:nnn
^o:|ncu n In:o. Y i¡oonnnn unnonnniu 'ono¡nu n¡onu)on ]o cnncui nauµu¡u
io]n cuµ¡nn 17 n:onu.
Spisak iz Karnaka — Cnncui cuµ¡nn ¯u n:onu nauµu¡u XIX µnnucfn]o.
Manetonova Egiptika — ^unofon n: Iinnfu ]o nnnoo y III noiy n. n. o. On ]o
ono i¡uin ncfo¡nuu¡ n n¡xonnn cnomfonni y Xoanonoancy. ,u nof¡ooo Ifoao:o]u
II +nauµoa|u, cucfunno ]o cnncui |u¡uonu nouon oµ :nfcinx n¡o:onu. ^uno-
fon ]o nauµu¡o i¡ynncuo n¡o:u µnnucfn]u:u, u cu:o µnnucfn]o y mn¡o noanno, nu
nu¡cfnu. ,uxnuljy]y!n njoiono] noµoan nu Cfu¡o, C¡oµnjo n Hono nu¡cfno, onu
no¡noµn:unn]u ]o n µunuc uifyoanu y Iinnfoaoin]n. ^unofononu Egiptika µunuc
nn]o cuuynunu. ^n ]o no:nu]o:o :uxnuljy]y!n nuno¡n:u nuyunniu io]n cy ]o ¡oion-
cf¡yncuan nu ocnony cnncu Jocn|u +aunn]u n x¡nm!uncinx x¡onoi¡u|u, no¡oµ
ocfuanx, Cuann]u Jyan]unu ·|¡niunnu n Iycoon]u.
Radiometrijska hronologija — Iuµno:of¡n]ciu x¡onoaoin]u noµ¡u:y:onu :o¡onjo
¡uµnouifnnnocfn ¡ucnuµu nan uiy:yaunn]o iuio on co oµ¡oµnau cfu¡ocf noioi
n¡oµ:ofu nan o¡iuncioi ocfufiu. Io:yafuf ono :ofoµo µuf ]o y ¡ucnony µufy:u.
Hronoloxki problemi
Hoin n¡ooao:n c io]n:u co cyouunu:o y oinnufcio] x¡o-
noaoin]n no! cy no:onyfn, nonyf :oiy!o :o¡io y noiaoµy no:o
n::o)y ucf¡ono:cinx noc:uf¡unju n no]oµnnnx µufy:u, nonoy:-
µunoi :nunju o fo:o io]u cy co cunauµu¡cfnu :onau (uio nx ]o
yonmfo onao) n n¡ofnocfunio µu cy Iinn!unn y |u¡uoncio: ¡u:-
µooljy n iucnn]o ynoi µufn¡uan µoiu)u]o n¡o:u nomfuuio] ,,ay-
fu]y!o]” i¡u)uncio] ioµnnn oµ S6¯ µunu, io]u co ¡ofio noiaunu
cu cfnu¡no: coau¡no: ioµnno:.
Iocfo]n, nu¡unno, n nn: µ¡yinx ncfo¡n]cinx n¡ooao:u
nouon oµ nonoy:µunocfn n:no¡u... n uocfo nocniy¡nocfn y no-
iaoµy µynnno i¡uljonunju...
(Oic|o¡µciu ncfo¡n]u cfu¡oi Iinnfu)
3
Literatura
— I]un Uo, Ynoµ, n¡onoau ^u¡nnu ·µu:onn! !yaononn!, Oic|o¡µciu nc-
fo¡n]u cfu¡oi Iinnfu, Clio, Iooi¡uµ 2uu1.
— I. Iyxnuaµ, ·. Xoanoi, O. I¡nnn, Iounni i¡uinx n aufnncinx nncunu un-
fnio n c¡oµnjoi noiu, 'yciyay: aoicnion, n¡onoo ·aonn Inaxu¡, Iooi¡uµ
l9S1.
3
Isto, 25.
– 4 –
— C. +o¡]unun!, I. ^nxuljun!, Icfo¡n]u cfu¡oi noiu, Oo¡u:onnn io:unif
µnci, Iooi¡uµ l999.
— http://www.touregypt.net/ehistory.htm
— Ioaomio cu n¡oµununju )unn]oao Cfo|unonn!, aofnjn co:ocfu¡ 2uu2. y
Iooi¡uµy.
— Ioaomio ^u¡nno Junionn! cu n¡oµununju )unn]oao Cfo|unonn!, :n:cin
co:ocfu¡ mioacio 2uu2.¸2uuS.
– 5 –
IZVORI
Io:nununjo ncfo¡n]o fo:oljn co, n::o)y ocfuaoi, nu nncunn: cnoµouu-
ncfnn:u o :onnunjn:u y n¡omaocfn. 'u cnoµouuncfnu cy nu: cuuynunu nu fn¡µo: n
:oio: :ufo¡n]uay. !uo n¡n:o¡o nu fn¡µo: :ufo¡n]uay :ono:o nunocfn nufnnco nu
cfoau:u, :nµnnu:u i¡oonnnu n x¡u:onu, cfufyu:u, nu:u:u, µoaonn:u nu:omfu]u...
I: n¡uifnunnx ¡u:aoiu co cu fn¡µoi n¡oau:n nu :oi :ufo¡n]ua :u nncunjo. Honolju
cu :oin: :ufo¡n]uao:, nu n¡n:o¡, nunn¡yco:, ]ocfo njoionu n¡onuµljnnocf
4
.
Iocfo]o µno ocnonno i¡yno nncunnx cnoµouuncfunu, onao nu fn¡µo:, onao nu :oio:
:ufo¡n]uay. 'o cy nu¡ufnnnn n µoiy:onfu¡nn n:no¡n. Hu¡ufnnnn n:no¡n n:u]y :u
nnlj µu ocfuno f¡ui y oyµy!nocfn, u µoiy:onfu¡nn iono¡o o ]oµno: unny n¡unnoi
iu¡uifo¡u. )oi y nu¡ufnnno n:no¡o cnuµu]y, no¡oµ ocfuaoi, n:no¡n ¡oanin]cioi
iu¡uifo¡u, onoi¡u|n]o n noyio, µofao y µoiy:onfu¡no :nunnunu n¡onnciu, nau-
µu¡cin µoi¡ofn n nonoljo.
Onu] oµoljui nocno!on n:no¡n:u |u¡uoncioi Iinnfu, noµoljon ]o nu µno :unjo no-
anno. µo:u!o n unfnuio n:no¡o.
4
Danas najstariji primeri teksta na ovom materijalu potiqu iz vremena Novog carstva
(XVIII, XIX dinastija) i to su uglavnom prepisi.
– 6 –
1. Domai izvori
Dexifrovanje hijeroglifa — Ioµnno lS22. oinnufcio xn]o¡oian|o ]o µomn|¡onuo
|¡unnycin nuyunni +¡uncou Uu:noanon, nomfo ]o nunljnno n¡oyuno ¡uµono cno-
]nx n¡ofxoµnniu no:unnx :u µomn|¡onunjo onoi nnc:u
5
iuo n :noioo¡o]no nufnnco
io]n cy n¡nounljonn :u n¡o:o Hunoaoonono oicnoµnnn]o
6
.
!uino ]o onao :nunjo o xn]o¡oian|n:u µo Uu:noanononu n¡o:onu¨ Io! fuµu co
:nuao µu cy :u :unncnnunjo cfu¡o-oinnufcioi ]o:niu io¡nm!onu f¡n nnc:u. xn-
]o¡oian|cio, xn]o¡ufcio n µo:ofcio. ,u xn]o¡oian|o cy co nnno nnfo¡oconuan
]om unfnuin nncnn. Xo¡oµof, )noµo¡, Cf¡uoon, u nu¡ounfo Xo¡unoaon (IV noi n.
n. o.). Onn cy fn¡µnan µu cy xn]o¡oian|n nnifoi¡u|cio nnc:o. Icf¡unnnuun XIX
noiu foanio cy onan noµ njnxonn: yfnnu]o: µu cy cnn njnxonn nuno¡n µomn|¡onunju
onan oo:ycnomnn. Joµnno ]o oniaocin u¡xooaoi 'o:uc Juni n:noo n¡ofnocfuniy µu
oinnufcin nufnncn no cuµ¡no cu:o canionno, no! n |onofcio :nuio.
Ioµnno lS22. Uu:noanon n¡oµy:n:u o:onljno noiymu]o µu µomn|¡y]o ,,iu:on n:
Io:ofo”. Onu naouu n¡onu)onu ]o l799. y oinnufcio: :ocfy Iomnµ (Rosette).
Ioaonn µoi¡of n: l96. ioµnno n. n. o. io]n ]o cuunnno cuoo¡ oinnufcinx cnom-
fonniu y ^o:|ncy µoµoljy]y!n nouucfn Ifoao:o]y V Inn|uny :u njoionu :noiu
µoo¡ounncfnu oinnufcin: x¡u:onn:u. I¡oµcfunlju µno]o:nunn nufnnc ncnncun nu
i¡uio: ]o:niy i¡uin: caonn:u n nu oinnufcio: ]o:niy xn]o¡oian|n:u n fuxni¡u|-
cin: :nunn:u. I¡uin nufnnc cuµ¡nunuo ]o n:onu |u¡uonu Ifoao:o]u n !aoonu-
f¡o. I¡o:u fo:o, onu ncfu n:onu f¡oouau cy µu co nuau:o n y oinnufcio: foicfy.
Jom oµunno co :nuao µu cy Iinn!unn n:onu i¡uljonu cfunljuan y onuano oinn¡o,
f]. y iu¡fymo. Uu:noanon ]o n¡ofnocfunno µu 2 iu¡fymo, io]o cy co n:µnu-
]uao y :o¡y xn]o¡oian|u, cuµ¡no oou no:onyfu i¡uljonciu n:onu. Yno¡o)y]y!n
oinnufcio :nuiono cu i¡uin: caonn:u io]u cy co nuau:nau y n:onn:u, n¡ounfuo ]o
noioanio xn]o¡oian|u |onofcio n¡oµnocfn. !o¡ncfo!n co µomn|¡onunn: :nunn:u,
y µ¡yin: foicfonn:u oµionofnyo ]o ]om n:onu ·aoicunµ¡u n noioanio ¡n:cinx
n:no¡ufo¡u. Ono: :ofoµo: ]o yno!unuo yiynun o¡o] n¡ounfunnx xn]o¡oian|u.
Ioaniu no:o! y ¡oioncf¡yncunjy oinnufcioi ]o:niu onau ]o fu mfo ]o Uu:noanon
no:nunuo ionfcin ]o:ni.
,uxnuljy]y!n ofi¡n!y Uu:noanonu µunuc iofono µu no nocfo]n cfu¡o-oinnufcin
nufnnc io]n cf¡yunjui no on :oiuo µu n¡ounfu n ¡u:y:o.
Izvori — O cnuio: :nuuu]nn]o: µo:u!o: n:no¡y :u oµ¡o)onn no¡noµ on!o ¡oun
y foicfy io]n caoµn.
5
Kirhera, Zege, De Grina i Tomasa Janga. Englezi jox uvek tvrde da je hijeroglife
dexifrovao Tomas Jang, qiji je doprinos u ovome svakako veliki.
6
Rezultat ekspedicije Napoleona Bonaparte u Egipat 1789. godine, jeste zbirka Opis
Egipta, koja se sastoji od 24 toma teksta i 24 toma tabela.
– 7 –
2. Antiqki izvori
Hu]cfu¡n]o unfnuio cnoµouuncfno o |u¡uoncio: Iinnfy nuau:n:o y Xo:o-
¡onn: ononn:u. Y Ilijadi co nonu o ooiufcfny 'ooo, µoi co y Odiseji no:nnjy
oinnufcin aoiu¡n. Xocnoµ, i¡uin ¡uncoµ VIII noiu n. n. o., y cno]o] Teogoniji
no:nnjo nonauno Hnau.
·nfnuiu ncfo¡n]u io]u cnoµoun o |u¡uoncio: Iinnfy, µoan co ony io]u ]o nucfuau
y n¡o:ony µo ·aoicunµ¡onoi ocnu]unju Iinnfu n nu ony io]u ]o nucfuau y no¡noµy
nocao ·aoicunµ¡onoi ocnu]unju, iuµu cy Iinnfo: nauµuan Ifoao:onµn. Incnn
n¡noi no¡noµu cy Xoiufo] n: ^naofu, Xo¡oµof n: Xuaniu¡nucu, Xoaunni n: ^n-
fnaono n ·¡ncfuio¡u. Incnn µ¡yioi no¡noµu cy. Xoiufo] n: ·oµo¡o, ^unofon n:
Iinnfu, )noµo¡ cu Cnnnan]o, Cf¡uoon, Iayfu¡x n: Xo¡ono]o n µ¡yin.
Pisci prvog perioda
Hekatej iz Mileta — Xoiufo] n: ^naofu ]o nnnoo y VI noiy n. n. o. Cucfunno
]o ]oµun aoioi¡u|n]cin cnnc noµ n:ono: Opis zemlje. Hunncun ]o nocao )u¡n-
]onu noxoµu nu Cinfn]y (¯l2). Cucfo]uo co n: µno injnio. In¡ono n ·:n]o, iµo ]o
nocaoµnju yiljyunnuau Iinnuf n ¯non]y. Y ono: cnncy :uooaononn cy noµunn io]o
]o nncun cuiynno nu ocnony concfnonnx n fy)nx nyfonunju. 'uio no:uno :u Iinnuf,
iµo ]o n cu: oo¡unno, Xoiufo] n¡ynu iooi¡u|cio n ofnoi¡u|cio noµufio. Onncuo
]o :o:ljy, cfunonnnmfno n oonuu]o. )ocfu nunnjo nocnofno ]o nonaunu:u Hnau,
)oafn, onljno: n nnnofnnjcio: cnofy oio Hnau. Cno: cnncy µoµuo ]o n iooi¡u|ciy
iu¡fy. Xoiufo]ono µoao, ocn: no:nufnnx oµao:uiu, ]o n:iyoljono. I¡ono:nu]o:o
iu ioµ Xo¡oµofu.
Herodot iz Halikarnasa — Xo¡oµof ]o nnnoo y V noiy n. n. o. Cucfunno ]o
]oµun cnnc y µonof injniu µunuc no:nuf noµ n:ono: Herodotova istorija . )¡yiy
n µoo f¡o!o injnio Xo¡oµof ]o nocnofno Iinnfy. On n¡ynu iooi¡u|cio, ofno-
i¡u|cio n ncfo¡n]cio noµufio. Io¡y]o co µu ]o cu: nocao 119. n. n. o., ono
y Iinnfy. Herodotova istorija ]o nu]noaonnfn]n n nu]no:nufn]n i¡uin n:no¡
nocno!on Iinnfy.
)¡yiu Xo¡oµofonu injniu cuµ¡nn lS2 iunyfu. I¡nu noannu cuµ¡nn iunyfo oµ
l. µo S7. n nocno!onu ]o onncy :o:ljo. )¡yiu noannu cuµ¡nn iunyfo oµ S7. µo
9S. n nocno!onu ]o oonuu]n:u. !unyfn oµ S7. µo 76. nocno!onn cy ¡oanino:nn:
oonuu]n:u, u oµ 76. µo 9S. cnofonnn:. '¡o!u noannu cuµ¡nn iunyfo oµ 99. µo lS2.
n nocno!onu ]o ncfo¡n]n cfu¡oi Iinnfu. !unyfn oµ 99. µo l16. iono¡o o cfu¡n]o]
ncfo¡n]n, cu:n: Iinn!unn:u, i¡uµnfoljn:u nn¡u:nµu n |u¡uonn:u. !unyfn oµ
l17. µo lS2. iono¡o o nooinn!unn:u n Iinn!unn:u. I¡ynu]y noµufio o Cuncio]
µnnucfn]n, nauµunnnn ·:u:ncu. '¡oou no:onyfn µu ]o µo c¡oµnno n¡omaoi noiu
Xo¡oµof ono ]oµnnn n:no¡ :u nauµunnny XXVI, Cuncio, µnnucfn]o.
'¡o!u injniu nocno!onu ]o nauµunnnn Icu:ofnxu III n no¡cn]cio: ocnu]unjy Iinnfu
¯2¯. n. n. o. ,ufn:, onncy]o !u:on:on noxoµ nu Iinnuf.
)unuc co Xo¡oµofy :u:o¡u µu nn]o noy:µun y noµunn:u io]n co fnuy ncfo¡n]o n y
x¡onoaoin]n.
Helanik iz Mitilene — Xoaunni n: ^nfnaono ]o nnnoo oµ oio 1Su. µo S9¯. n. n.
o. Njoiono µoao Istorija Egipta ]o nu]cfu¡n]u µunuc no:nufu ncfo¡n]u nocno!onu
Iinnfy. Xoaunni ]o, iuo n Xo¡oµof, oo¡unno y Iinnfy, uan nn]o, :u ¡u:aniy oµ
cnoi n¡ofxoµnniu, nncuo cu:o ono mfo ]o cu: nnµoo. Hun:o, iuo n:no¡o ]o io¡ncfno
n Xoiufo]u n Xo¡oµofu. Hu ocnony cuuynunnx |¡ui:onfu :ono co :uiljyunfn µu
]o ono :unnfo¡oconun :u x¡onoaoin]y. !uo n Xo¡oµof n Xoaunni ]o n:uo cno]y
foo¡n]y o nonaunu:u Hnau. Iocoono co nnfo¡oconuo :u :nf o O:n¡ncy.
Aristagora — ·¡ncfuio¡u ]o nnnoo y V noiy n. n. o. Njoionu Istorija Egipta
– 8 –
]o nu]µynn µunuc no:nuf cnnc n: unfnio o Iinnfy. Cuuynuno ]o cu:o µocof |¡ui-
:onfu io]n iono¡o o io¡njo: Hnay, i¡uµy !nnoionoancy, cn. oniy ·nncy, ncx¡unn
cnomfonniu, cfuaonn:u (nocoono ¡ufnnuio:), nn¡u:nµu:u.
Pisci drugog perioda
Hekatej iz Abdere — Xoiufo] n: ·oµo¡o ]o nnnoo oµ S6u. µo 29u. n. n. o. Io¡unno
]o y 'oon :u n¡o:o nauµunnno Ifoao:o]u Cofo¡u I. C:uf¡u co µu ]o oum y Iinnfy
:un¡mno cno]y cfyµn]y o ono] :o:ljn. ,unn:u co cfunonnnmfno:, nuunno: nnnofu,
oonuu]n:u. ^uµu nn]o cuuynuno, o µoay cu:nu]o:o nu ocnony )noµo¡ono n¡no
injnio Istorijske biblioteke. Ono nunoµn nu :uiljyuui µu ]o Xoiufo] ono ocnonnn
)noµo¡on n:no¡ no nnfunjy ncfo¡n]o Iinnfu. Cu: )noµo¡ ]o oµ Xoiufo]u n¡oy:oo
foo¡n]y µu ]o Iinnuf, :ooi cu:o naoµnocfn Hnau, ono n¡ocfo¡ nu io:o co :uuoo
nnnof.
Maneton iz Egipta — ^unofon ]o nnnoo y III noiy n. n. o. On ]o ono i¡uin
ncfo¡nuu¡ n n¡xonnn cnomfonni y Xoanonoancy. ,u nof¡ooo Ifoao:o]u II +nauµo-
a|u, ^unofon ]o cucfunno cnncui |u¡uonu nouon oµ :nfcinx n¡o:onu. ^unofon
]o nauµu¡o i¡ynncuo n¡o:u µnnucfn]u:u, u cu:o µnnucfn]o y mn¡o noanno, nu
nu¡cfnu. ,uxnuljy]y!n njoiono] noµoan nu Cfu¡o, C¡oµnjo n Hono nu¡cfno, onu
no¡noµn:unn]u ]o n µunuc uifyoanu y Iinnfoaoin]n. ^unofononu Egiptika nn]o
cuuynunu. ^n ]o no:nu]o:o :uxnuljy]y!n nuno¡n:u nuyunniu io]n cy ]o ¡oion-
cf¡yncuan nu ocnony cnncu Jocn|u +aunn]u n x¡nm!uncinx x¡onoi¡u|u, no¡oµ
ocfuanx, Cuann]u Jyan]unu ·|¡niunnu n Iycoon]u.
^unofon y cno: µoay n¡ynu noµufio o Xnicn:u, ncnxoaomin: iu¡uifo¡ncfniu:u
nauµu¡u, µynnnn nauµunnno no]oµnnnu. ^uµu nonoiuµ uyfo¡ y cno: n:auiunjy
:oynjy]o (nn¡. µu ]o ]oµnu µnnucfn]u nauµuau cu:o 7u µunu), yfn¡)ono ]o µu ]o
noanin o¡o] µufnx noµufuiu ncn¡unun.
Diodor sa Sicilije — )noµo¡ Cnnnan]cin ]o nnnoo y I noiy n. n. o. I¡nu
injniu njoiono Istorijske biblioteke nocno!onu ]o Iinnfy. Cu: )noµo¡ ]o ono y
Iinnfy n iuio ]o µoannu Hnau ocfunnau cnunun yfncui, ycno]no ]o fo:y µu ]o n¡nn
uonoi nucfuo nu ono: n¡ocfo¡y. !o¡ncfno co µoan:u cno]nx n¡ofxoµnniu, n¡o
cnoiu Xoiufo]o: n: ·oµo¡o. Y cno:o µoay ooaonn oinnufcio cxnufunjo oonuncioi
no¡ofiu, :nf o O:n¡ncy. Onncy]o :o:ljy, oinnufcio ioaonn]o y Iunnaony, !oa-
xnµn, I¡uio]. Inmo o ^onocy, n¡no: nauµu¡y y]oµnnjonoi Iinnfu. Y nocaoµnjnx Su
noiaunlju I injnio n¡ynu noµufio no:uno :u onoi¡u|n]o nauµu¡u, uµ:nnncf¡unn]y,
n¡uno n :uiono, oo¡u:onunjo, :oµnnnny, iyafy n nomfonunjy iyafu. Oµ )noµo¡u no-
fnuo f¡uµnnn]u µu co Ioio¡nc c:uf¡u noanin: :uionoµunno:. Incuo ]o o i¡uin:
nucooonnu:u y Iinnfy, o Huyi¡ufncy. I¡nu )noµo¡onu injniu µo µunuc (2uu¯.
ioµnno) nn]o n¡onoµonu nu num ]o:ni. I¡onoµono cy cu:o injnio oµ XVII µo XXII.
)noµo¡ cu Cnnnan]o, Istorijska biblioteka. Knjige XVII — XXII (Aleksandar Ve-
liki i njegovi naslednici), I¡oµiono¡, n¡onoµ cu i¡uioi n io:onfu¡ ^u¡n]unu
Inna, Honn Cuµ l99S.
Strabon — Cf¡uoon, i¡uin iooi¡u|, nnnoo ]o y I noiy n. n. o. Joµno n¡o:o
oo¡unno ]o y Iinnfy, u l7. injniu njoiono Geografije nocno!onu ]o ono] :o:ljn.
I¡ynu noµufio o n:no¡y Hnau, ou:n Cnnux n +u]y:y. !uio ]o n¡o cnoiu ono
iooi¡u|, µu]o cu:o cno¡uµnuno nuno:ono o ncfo¡n]n n cno:onnnn:u. Iocoono ]o
ono :unnfo¡oconun :u iyaf ooiu-cynnu, iyaf oniu ·nncu y ^o:|ncy. Ynnµoo ]o
canunocf cu ioafcin: :nfonn:u ,,oµ cy:¡uiu µo cnnfunju” (¨). Infun ]o :u onnc
i¡uµonu, nn¡. ·aoicunµ¡n]o, iµo ]o nunoo n:onu inu¡fonu, Cuncu, n¡ocfonnno
XXVI µnnucfn]o.
Ostali pisci — Iayfu¡x y oinn¡y Moralia µu]o Spis o Izidi i Ozirisu, io]n µunuc
– 9 –
n¡oµcfunlju noaonnfy n nu]nofnynn]y :uooaomiy o ono: :nfy. Iaufon, 'unnf n
Iannn]o Cfu¡n]n iuo uyfo¡n cnofcinx ncfo¡n]u nncy :oian :uoon!n Iinnuf. Hu-
]uom!o no:nnjy nn¡u:nµo, uan n xn]o¡oian|cio nnc:o. ·:n]un ^u¡noann nauµu¡u
y cfu¡o: Iinnfy n¡oµcfunlju iuo nuoay. Iauµu¡ :o¡u µu ]o :yµu¡, n¡oµun n ¡uµun
iuo nuoau, uan nauµu¡ :o¡u, iuo n nuoau, n:ufn nuoiy µu nunuµno.
Literatura:
— ,. !ocnµoncin, !uµ ]o cynno onao ooi, n¡onoo µu noljcioi ^¡. Jonun
Jonunonn!, Iooi¡uµ 2uu2.
— I. I. ·nµn]on, Icfo¡n]u cfu¡oi ncfoiu, n¡onoo ^n¡ocaun ^u¡ionn!,
Iooi¡uµ l9¯2.
— ^uau onnniaonoµn]u n¡ocnofu, Iooi¡uµ l9S6.
— I. Iyxnuaµ, ·. Xoanoi, O. I¡nnn, Iounni i¡uinx n aufnncinx nncunu un-
fnio n c¡oµnjoi noiu, 'yciyay: aoicnion, n¡onoo ·aonn Inaxu¡, Iooi¡uµ
l9S1.
— ^. H. Jy¡n!, Icfo¡n]u xoaoncio injnnonnocfn, Iooi¡uµ l9S2
3
.
— Ioaomio cu n¡oµununju )unn]oao Cfo|unonn! l6. u1. 2uu2. y Iooi¡uµy.
— Ioaomio ^u¡nno Junionn! cu n¡oµununju )unn]oao Cfo|unonn!, :n:cin
co:ocfu¡ mioacio 2uu2.¸2uuS.
– 10 –
PERIODIZACIJA
Icfo¡n]u |u¡uoncioi Iinnfu n¡oyuunu nocfunui n ¡u:no] µ¡nunu y canny
¡oio Hna, nu cono¡oncfoiy ·|¡nio, y no¡noµy oµ III :naonn]y:u µo SSl. ioµnno
n. n. o. Iinnuf iuo µoo xoaonncfnuio :onu¡xn]o n:yuunu ncfo¡n]u cfu¡o I¡uio, u
iuo µoo ¡n:cio n¡onnnnn]o n:yuunu ncfo¡n]u cfu¡oi In:u.
Periodizacija istorije faraonskog Egipta
Naziv perioda Period Dinastije Dinastija Prestonica
Rano-dinastiqki 3200 — 2686 (-1, 0) I, II
I, II Ineb-he (B. zid)
Staro carstvo 2686 — 2160 III, IV, V, VI
III, IV, V, VI Ineb-he
Prvi meuperiod 2160 — 2055 VII, VIII, IX, X, XI
VII, VIII Memfis
IX, X Herakleopolj
XI Teba
Srednje carstvo 2055 — 1650 XI, XII
XI Teba
XII It-tavi
Drugi meuperiod 1650 — 1550 XIII, XIV, XV, XVI, XVII
XIII (?)
XIV Ksois
XV, XVI Avaris
XVII Teba
Novo carstvo 1550 - 1069 XVIII, XIX, XX
XVIII Teba
XVIII, Amarna Ahetaton
XIX (?)
XX (?)
Trei meuperiod 1069 — 665 XXI, XXII, XXIII, XXIV, XXV
XXI Tanais
XXII Tanais/Teba
XXIII Leontopolis
XXIV Sais
XXV Kunipati
Pozno carstvo 665 — 331 XXVI...XXXI
XXVI Sais
*) X¡onoaomin oinn¡n no¡noµu y:ofn n: Oksfordske istorije starog Egipta.
Literatura:
— I]un Uo, Oic|o¡µciu ncfo¡n]u cfu¡oi Iinnfu, Clio, Iooi¡uµ 2uu1.
— Ioaomio cu n¡oµununju )unn]oao Cfo|unonn! aofnjn co:ocfu¡ 2uu2. y
Iooi¡uµy.
– 11 –
POSTANAK NAJSTARIJE DRAVE
Prirodne karakteristike — )¡onnn Iinnuf co nuau:no nu cono¡oncfoiy ·|¡nio.
I¡ocfn¡uo co oµ C¡oµo:o:noi :o¡u nu cono¡y µo n¡noi Hnaonoi iufu¡uifo nu
]yiy n oµ anon]cinx nycfnnju nu :unuµy µo I¡nonoi :o¡u nu ncfoiy. Onuinu n:oao-
nunocf n¡ocfo¡u yfnnu!o nu nu¡ounfn ¡u:no] oinnufcio µ¡nuno.
Iinnuf co µoano nu µno :unjo iooi¡u|cio noanno. )onjn Iinnuf, io]n ]o ooyxnufuo
n¡ocfo¡ )oafo, n Io¡njn Iinnuf, io]n ooyxnufuo µoanny Hnau. I¡o:ono: ono
iooi¡u|cio noanno nocfu]y n noanfnuio ]oµnnnno.
I¡uin ncfo¡nuu¡ Xo¡oµof n iooi¡u| Cf¡uoon n:uan cy oonuu] iono¡nfn µu ]o
Iinnuf µu¡ ¡oio Hna. Hna ]o ]oµnu oµ nu]no!nx ¡oiu nu cnofy. )yiuuiu ]o oio ¯
6uu km, u mn¡oiu oµ l¯ µo 2u km. Hucfu]o cnu]unjo: Ioaoi n Iaunoi Hnau. Y
no¡noµy ]ya¸confo:ou¡ ¡oiu co n:annu n: io¡nfu n naunn oioanu nolju. Iyµy!n µu
cooo: nocn :ylj n o¡iuncio :ufo¡n]o, :o:ljy unnn naoµno: n noioµno: :u oo¡uµy.
Onn: co cfnu¡u]y cnn n¡n¡oµnn n¡oµycaonn :u ljyµcin oncfunui n :u ¡u:nnfui
noljon¡nn¡oµo.
Iaunno n¡n¡oµno ooiufcfno Iinnfu ono ]o iu:on.
Predinastiqko doba — Icfo¡n]u |u¡uoncioi Iinnfu, iuo mfo c:o no! ¡oian, n¡oy-
uunu nocfunui n ¡u:no] |u¡uoncio nnnnan:unn]o. ^uµu cu: nouofui |u¡uoncio
nnnnan:unn]o no:y]o:o :u nauµunnny I µnnucfn]o, fo:olj fo nnnnan:unn]o nocfunljon
]o y n¡oµnnucfnuio: µooy.
Co¡ +annµo¡c Inf¡n, ofun oinnufcio n¡uncfo¡n]o, n¡oyuunu]y!n i¡oono n¡naoio
nu n¡ocfo¡y )onjoi n Io¡njoi Iinnfu, oµ¡oµno ]o x¡onoaomin oinn¡ n¡oµnnuc-
fnuioi µoou, io]o co ]om nu:nnu nuiuµcin: µooo:. I¡oµnnucfnuio, oµnocno nuiuµ-
cio µoou, ooyxnufu no¡noµ oµ 1uuu. µo S2uu. ioµnno n. n. o. Iu:aniy]o f¡n |u:o.
l) Huiuµu I (nan |u:u u:¡umio iyafy¡o n¡o:u aoiuanfofy Ia-u:¡u)
2) Huiuµu II (nan |u:u io¡:omio iyafy¡o n¡o:u aoiuanfofy Ia-Io¡:o)
S) Huiuµu III (nan |u:u cono¡no iyafy¡o).
Y n¡no] |u:n n¡ufn:o nocfunui n ¡u:no] no!nx nucolju nu n¡ocfo¡y Io¡njoi Iin-
nfu. )oau:n µo ¡ucnuµu ¡oµoncioi no¡ofiu n µ¡ymfno co cf¡yifyn¡u, xn]o¡-
u¡xn:y]o. !uo :nuuu]nn]n n¡nn¡oµnn n iyafy¡nn nonf¡n co n:µnu]u]y i¡uµonn.
Huiuµ, Xn]o¡uionnoanc n ·onµoc. I¡uµ Huiuµ, no io:o unfuno µoou µoon]u n:o,
nuau:no co nu ym!y Iuµn Xu:u:ufu. O :nuuu]y onoi i¡uµu cnoµoun n njoiono
µ¡onno n:o Hyof nan ,,:aufnn i¡uµ”. Jynno oµ Huiuµu nuau:nan cy co Xn]o¡-
uionnoanc n ·onµoc.
Y µ¡yio] |u:n nuiuµciu nucolju co ]unlju]y n nu n¡ocfo¡y )onjoi Iinnfu. µuiao, nu
n¡ocfo¡y )oafo. !uo :nuuu]nn]n µonjooinnufcin i¡uµ f¡oou n:µno]nfn i¡uµ Iyfo.
^o)yfn:, µonjooinnufcin i¡uµonn cy onan cn¡o:umnn]n oµ io¡njooinnufcinx. Hu-
n:o, uom!o n:annunjo ¡oio y Io¡njo: Iinnfy ]o o:oiy!unuao ycnomun y:io] nnfu¡-
nnu. Inmui n¡on:noµu ycaonno ]o ¡u:no] :unufcfnu n f¡ionnno. Io¡y]o co µu cy
)onjn Iinnuf n¡no nocofnan io¡njooinnufcin f¡ionnn, u foi iucnn]o µoau:n µo
:uconnn]oi n¡ocoljununju. Inau ]o fo, no cno] n¡nannn, :n¡nu oicnun:n]u, u no
no]no ocnu]unjo.
Y f¡o!o] |u:n Iinnuf ]o n¡nn nyf fo¡nfo¡n]uano y]oµnnjon y noaniy µ¡nuny.
Inf¡n ]o ono yno¡onju µu co oinnufciu nnnnan:unn]u n¡no µnnucfn]o no]unnau
n:nonuµu, µu ]y ]o µonoau cf¡unu ,,¡ucu” ocnu]uuu. ^o)yfn:, ncionununju y Xn-
]o¡uionnoancy n ·onµocy ]ucno noiu:y]y uyfoxfono, io¡njooinnufcio io¡ono ¡uno
nnnnan:unn]o y Iinnfy. Hun:o, y ono: f¡o!o: no¡noµy i¡uµ Huiuµ iyon cno]
noiuµumnjn :nuuu], µoi Xn]o¡uionnoanc n ·onµoc ycnocfunlju]y ionf¡oay nuµ un-
funo: :o:ljo:. O ono:o cnoµouo f¡n u¡fo|uifu io]u cy n¡onu)onu y Xo¡ycono:
x¡u:y y Xn]o¡uionnoancy. iaunu oy:µonunu i¡ulju Uio¡nnonu n nuaofu n iaunu
oy:µonunu i¡ulju Hu¡:o¡u. ^uµu co y nuynn µocfu ¡ucn¡unlju, no¡y]o co µu ]o
i¡ulj Uio¡nnon y]oµnnno n¡ocfo¡ Io¡njoi Iinnfu, u i¡ulj Hu¡:o¡ unfuny :o:ljy.
Glava buzdovana kralja Xkorpiona — Y XIX noiy y Xo¡ycono: x¡u:y, y Xn]o¡-
– 12 –
uionnoancy, n¡onu)on ]o µoo iu:onoi oy:µonunu. Iaunu oy:µonunu cuµ¡nn ¡oljo|o
nocno!ono nauµu¡y, ioiu µunuc n¡ono:nu]o:o iuo i¡ulju Uio¡nnonu. Hun:o, n:o
]o µufo iuo nnifoi¡u: mio¡nnonu.
Iaunnu n¡oµcfunu ]o ¡nfyuanoi iu¡uifo¡u. !uo nonf¡uanu |niy¡u no]unljy]o co
cu: i¡ulj, io]n y ¡yiu:u µ¡nn :ofniy. Y n¡ufnjn µnu µno¡]unnnu cu noanin:
aono:u:u, on nonauun n¡ny o¡u:µy iuio on ooo:ooµno µoo¡y aofnny, u ]oµun uonoi
y o¡u:µy ounu :¡nonljo n: iofu¡nno. !¡ulj nocn fynniy n¡oouuony n¡oio aonoi
¡u:onu, u n:nuµ no]ucu :y ]o n¡niuuon ¡on oniu, iuo yoonuo]onu o:nuiu i¡uljoncio
naucfn. Hu iaunn :y ]o ooau i¡ynu io¡njoi Iinnfu.
Iocoonoi ncfo¡n]cioi :nuuu]u ]o cnonu nu io¡njo: µoay oy:µonunu. I¡oµcfunljonu
]o cnauµunu nono¡iu no]nnx :ucfunu, io]o cuµ¡no uoao:o ¡u:nnx ooaucfn. O cnuiy
:ucfuny ooomon ]o :¡fun nonc. Hucyn¡of ono] cnonn cfo]n nono¡iu :ucfunu o io]o
cy ooomonn ayionn. Icf¡unnnuun n¡oµcfuny fy:uuo nu caoµo!n nuunn. !¡ulj
Uio¡nnon ]o noµ cno]y naucf noµnoo 9 ayionu, f]. nu¡oµo y n nu i¡unnnu:u
Iinnfu, iuo n ,,nu¡oµ noncu”. Iinnfoao:n c:uf¡u]y µu ]o ,,nu¡oµ noncu” unnnao
noµ¡o)ono cfunonnnmfno )oafo.
Io¡y]o co µu ]o i¡ulj Uio¡nnon noµ cno]y naucf y]oµnnno n¡ocfo¡ oµ Xn]o¡uion-
noancu µo ^o:|ncu.
Paleta kralja Narmera — I¡nn µunuc no:nufn oinnufcin i¡ulj io]n co no]unljy]o
iuo nauµu¡ Io¡njoi n )onjoi Iinnfu ]ocfo Hu¡:o¡. O fo:o cnoµoun ]oµnu fuoau oµ
n¡noi ou:uafu n¡onu)onu y Xn]o¡uionnoancy, iµo ]o n¡oµcfunljon i¡ulj Hu¡:o¡,
un]o ]o n:o ncnncuno xn]o¡oian|n:u. Hu¡:o¡ co no]unljy]o µnu nyfu. Joµunnyf
cu ooao: i¡yno: Io¡njoi Iinnfu, u nofo: n cu n¡nono: i¡yno: )onjoi Iinnfu.
Yn¡uno onu unnjonnnu nunoau ]o noio ncf¡unnnuuo µu nono¡y]y iuio ]o Hu¡:o¡ y
cfnu¡n cu: ^onoc. ^o)yfn:, ono nnfunjo ocfu]o n¡oµ:of :noinx ¡ucn¡unu.
Avdijev o procesu ujedinjenja Egipta —
Y fo µoou cfunonnnmfno Iinnfu nnnoao ]o no :ucoo-
nn: :unjn: onmfnnu:u, nu un]o: cy uoay cfu]uau onmfnnciu
no!u n cfu¡omnno. Io¡oµ cfu¡nx i¡unu n¡nn¡oµo — aonu, cfo-
uu¡cfnu n ¡nooaonu — cno no!n n no!n :nuuu] cfnuo nocfo-
nono :o:ljo¡uµnju, io]u ycaoµ n¡n¡oµnnx ycaonu µoon]u ooani
n¡niunnono :o:ljo¡uµnjo. Ioµnmnjn no¡noµnunn Hnaonn n:annn
:uxfonuan cy oµ cfunonnnmfnu n¡oµy:n:unjo nn:u :o¡u :u fo
µu co nnmui noµo ¡unno:o¡no ¡ucnoµoan no unfuno] :o:ljn...
Cfoiu ]om y nu]cfu¡n]o µoou nocfo]unju oinnufcioi nu¡oµu, nu-
]n¡o onmfnno, u µonnn]o µ¡nunnu naucf y:n:u]y nu cooo |yninn]y
cfnu¡unju oµ¡nununju n cfuanoi mn¡onju n¡niunnono :¡ono...
...I¡onoc y]oµnnjununju Iinnfu y ]oµny µ¡nuny oo]um-
njunu co y n¡no: ¡oµy nof¡ooo: :u o¡iunn:onunjo: ]oµnncfnonoi
cncfo:u nomfuuioi nunoµnjununju y :o:ljn n mn¡onjo: cnoljno f¡-
ionnno...
(·nµn]on)
1
.
1
V.I. Avdijev, Istorija starog istoka, preveo Miroslav Markovi, Beograd 1952, 99 –
103.
– 13 –
Literatura
— Cfun Xonµ¡nic, I]o¡ Io¡:o¡m, Huiuµcio µoou, n¡onoau ^u¡nnu ·µu-
:onn! !yaononn!, Oic|o¡µciu ncfo¡n]u cfu¡oi Iinnfu, Clio, Iooi¡uµ
2uu1.
— !of¡nn ·. Iu¡µ, Iocfunui oinnufcio µ¡nuno, n¡onoau ^u¡nnu ·µu:onn!
!yaononn!, Oic|o¡µciu ncfo¡n]u cfu¡oi Iinnfu, Clio, Iooi¡uµ 2uu1.
— I.I. ·nµnon, Icfo¡n]u cfu¡oi ncfoiu, n¡onoo ^n¡ocaun ^u¡ionn!, Io-
oi¡uµ l9¯2.
— http://www.touregypt.net/ehistory.net
— http://www.reshafim.org.il/ad/egypt.html
— Ioaomio cu n¡oµununju ). Cfo|unonn! ll.ll.2uuS. y Iooi¡uµy
– 14 –
RANODINASTIQKI PERIOD
Iunoµnnucfnuin no¡noµ ooyxnufu n¡o:o oµ S2uu. µo 26S6. ioµnno n. n.
o. I¡ufn:o nauµunnno I n II µnnucfn]o. Cu: no¡noµ ¡oioncf¡ynmo:o nu ocnony
|yno¡u¡nnx nuau:u y ^o:|ncy, ·onµocy, cono¡no] Cuiu¡n, iuo n nu ocnony u¡xo-
oaominx ofi¡n!u y Xn]o¡uionnoancy, Iyfo, Iao|unfnnn...
Slika rane drave prema arheoloxkim nalazima — Huyunnnn cy u¡xooaomin: nc-
f¡unnnunjn:u yfn¡µnan µu ]o y nuiuµu III¸¡unoµnnucfnuio: no¡noµy Iinnuf fo¡-
nfo¡n]uano y]oµnnjon y noaniy µ¡nuny. 'u co µ¡nunu ¡u:anionuau oµ µ¡nunnnu
io]o cy y ncfo n¡o:o nocfo]uao y Hyon]n, Iuaocfnnn, Cn¡n]n, ^oconofu:n]n. ^o:-
|nciu ooaucf onau ]o c¡oµnmfo fo µ¡nuno. ·onµoc nui, iµo cy cux¡unjnnunn n¡oµ-
cfunnnnn I n II µnnucfn]o, ono ]o iyafno c¡oµnmfo.
Iunu µ¡nunu nn]o onau nnnnan:unn]u oo: i¡uµonu. I¡uµonn cy no¡onufno ocnnnunn
iuo c¡oµnmfu µ¡nunno yn¡uno. !uo i¡uµcin nonf¡n n:µnu]u]y co, n::o)y ocfuanx,
Xn]o¡uionnoanc, Iyfo, Iao|unfnnu. I¡ofnocfunlju co µu ]o onao µuaoio nnmo
i¡uµonu, uan µu cy onn µunuc n:iyoljonn fo ]o njnxono u¡xooaomio n¡oyuununjo
no:oiy!o. !uio onao, n¡ocfo¡nu o¡iunn:unn]u i¡uµonu y Iinnfy ¡u:anionuau co
oµ ono o¡iunn:unn]o y ]ynno] ^oconofu:n]n.
Cfunonnnmfno ¡uno µ¡nuno y iaunno: ]o onao :o:ljo¡uµnnuio n nnnoao ]o no
coan:u. Iiono:ciy ocnony µ¡nuno unnnao ]o iu]onjo nnfu¡nnu. I¡n:onjnnunu ]o
:ofoµu iucofnoi nunoµnjununju iuio on co nono!uao oo¡uµnno non¡mnno n n¡nnoc.
Ioani noljon¡nn¡oµnn n¡nnoc ycaonn!o ¡u::ony. Iu:no] :unufcfnu n f¡ionnno
µonom!o µo n¡onnufu ¡unoµnnucfnuio µ¡nuno.
)¡ymfno ¡uno µ¡nuno onao ]o n:¡u:nfo cf¡yifyn¡uno. !¡uljonu naucf ]o onau ]uiu
n :o!nu. !¡uljoncio µocfo]uncfno ]o onao noo:u nunno :u yn¡unljunjo µ¡nuno:.
Iauµu¡ciu nµooaoin]u ofoaonljonu ]o y noc:¡fno: iyafy. !¡ulj ]o :u nnnofu c:u-
f¡un ooio: nu :o:ljn, u iuµu y:¡o njo:y ]o nu:onjon nu]io:nanionunn]n noi¡oo.
Io¡onuao co µu ]o i¡ulj noc¡oµnni n::o)y cnau µonjoi cnofu n njoionnx :¡fnnx
noµunniu. Y n¡o:o nauµunnno I µnnucfn]o cux¡unu i¡ulju ]o yiljyunnuau n ljyµcio
n¡fno. Hun:o, :u]oµno cu i¡uljo: cy cux¡unjnnunn njoionn unnonnnnn, cnomfonnnn,
nocayiu, nono. Onu n¡uicu co nunymfu oµ nouofiu nauµunnno II µnnucfn]o. !¡u-
ljonciu noi¡onoau y ·onµocy cnoµoun o noanin: n:µunn:u µ¡nuno :u fo noi¡oono
io:naoico. I:iaoµu µu ]o i¡ulj ¡ucnoauiuo oi¡o:no: n:onnno:, iuo n n¡uno: µu
]o cno]o noµunnio nuinu nu oouno:un ¡uµ, nu uui n nu c:¡f.
Io¡oµ i¡ulju, :nuuu]ny yaoiy y µ¡ymfny ni¡uan cy nncoin unnonnnnn. Onuiun
:uiljyuui n:noµn:o nu ocnony :uµnnljy]y!nx noi¡oonnx io:naoicu unnonnniu n:
n¡o:onu ¡uno µ¡nuno, u io]n cy n¡onu)onn y cono¡no] Cuiu¡n.
Y ¡unoµnnucfnuio: no¡noµy :uooaononu ]o oinnufciu oicnun:n]u y Hyon]y, n
cfuano oinnufcio n¡ncycfno nu Cnnu]y. '¡ionuuo no:o oµ¡nununo cy cu Iuaocfn-
no:.
Y n¡o:o ¡uno µ¡nuno nnc:o ]o no! onao y ynof¡oon. !o¡ncfnao co y µno cn¡xo. y
oiono:cio n y i¡uljono] y:ofnocfn. !o¡nm!onjo nnc:u y oiono:cio cn¡xo noiu:y]o
µu ]o uµ:nnncf¡unn]u y fo n¡o:o µoo¡o |yninnonncuau. Y i¡uljono] y:ofnocfn
nnc:o co io¡ncfnao µu noanuu i¡uljono ycnoxo, cuuynu cno:on nu i¡ulju...
O y:¡onn:u n nocaoµnnu:u nocfo]unju ¡uno µ¡nuno !of¡nn ·. Iu¡µ nnmo.
– 15 –
I¡onnuf ¡uno nnnnan:unn]o y Iinnfy ono ]o naoµ i¡yn-
nnx n¡ooo¡unu]u, iuio y µ¡ymfnono-noanfnuio] n n¡nn¡oµno]
o¡iunn:unn]n fuio n y nµooaoin]n. 'o mfo cy fn n¡ooo¡unu]n
onan ycnomnn y ¡unoµnnucfnuio: ¡u:µooljy oµncfu ]o n:y:ofno,
n:u]y!n y nnµy µu cy fuµumnjo µ¡nunnno y µ¡yin: i¡u]onn:u
Iancioi ncfoiu onao n fo¡nfo¡n]uano n nonyaunnono :nufno :u-
njo. 'o mfo ]o fu µ¡nunu onau ycnomnu noo:u µyio — yiynno oio
Suu ioµnnu, µo i¡u]u cfu¡oi nu¡cfnu — µoan:nuno ]o ¡o:yafuf
oi¡o:noi noljon¡nn¡oµnoi nofonnn]uau nnacio µoanno, uan ]o n
naoµ oinnufcioi o¡iunn:ufo¡cioi y:o!u n cnunno nncfnfynn]o
i¡ulju.
(Oic|o¡µciu ncfo¡n]u cfu¡oi Iinnfu)
1
Tradicija o ranoj dravi
I dinastija
Faraon Poreklo Grobnica Dogaaji
Ahe sin Narmera i Neithotep Abidos osnivaq dinastije
Horus er Abidos (57) prvi zabeleen pohod na Sinaj
Horus et Abidos (20) ekspedicija na Crveno more
Merneit etova ena Abidos regent Dena, sagradila grobnicu i u Sakari
Horus Den Merneitov sin Sakara (dugo), prvi prikazuje bela/crvena kruna, festivali
Horus Aneib oenio kraljevskom princezom Abidos nemiri
Horus Semerhet uzurpator Abidos (9) nemiri
Horus Ka’a Abidos (26) poslednji predstavnik dinastije
Xo¡oµof n: Xuaniu¡nucu n ^unofon n: Iinnfu fn¡µo µu ]o Io¡njn n )onjn
Iinnuf y]oµnnno i¡ulj ^onoc, ocnnnuu n¡no µnnucfn]o. ^onoc ]o no¡oiao: ono
n: 'nnu, :ocfu y Io¡njo: Iinnfy. )ouonunmn co naucfn, y]oµnnno ]o :o:ljy n
nu :ocfy iµo co cycfnuy )oafu n )oannu ocnonuo n¡ocfonnny ,,Ioan :nµ” nan
^o:|nc. Jynny i¡unnny ]o no:o¡no µo n¡noi Hnaonoi iufu¡uifo. Y no¡noµy io]n
caoµn ¡ufonuo ]o n¡ofnn nu¡oµu ]yiu, u cauo ]o n aoiufo y !unun n Inoaoc ¡uµn
ycnocfunljunju f¡ionuuio no:o. Ocnonuo ]o i¡uµ !¡oioµnaonoanc n cui¡uµno n¡nn
x¡u: nocno!on ooiy Ifux. I¡o:u ]oµno] no¡:n]n yon]on ]o y 6S. ioµnnn oµ cf¡uno
µnnljnx nucu n i¡oioµnau oan:y +u]y:u. ^unofon cnoµoun µu iu ]o yono nnacin
ionj. Cux¡unjon ]o y Cuiu¡n. )unuc co iuo ocnnnuu I µnnucfn]o no:nnjo ·xo, no
cno] n¡nannn cnn Hu¡:o¡u. Njoionu i¡oonnnu ofionunu ]o y ·onµocy.
Io c:¡fn ^onocu (·xo) nauµuo ]o njoion cnn ]o¡. Cu: ]o¡, iuµu co µo:oiuo
naucfn, nauµuo ]o ¯7 ioµnnu. Njoionu nauµu oooaononu ]o onconno: i¡u)onnncio:
µoaufnom!y, iuo n no]nn: oicnoµnnn]u:u nu Cnnu] n y Hyon]y. Hufnnc cu njoionn:
n:ono:, io]n ]o n¡onu)on ]ynno oµ n¡noi iufu¡uifo, cnoµoun o fo¡nfo¡n]uano:
mn¡onjy nu¡cfnu.
]o¡u ]o no cno] n¡nannn nucaoµno ]of. Iauµuo ]o :unjo oµ 2u ioµnnu n o njoiono]
nauµunnnn co :uao :nu. Cfoau oµ i¡ounjuiu cu njoionn: n:ono: n¡onu)onu ]o oan:y
·onµocu, iµo ]o cu: ono cux¡unjon.
Iomfo ]o ono µofo iuµu ]o nocfuo nu¡, :ocfo )onu nauµuau ]o i¡uljnnu ^o¡nonf.
!u:onn cyµonn n nouufn cu njonn: n:ono: n¡onu)onn cy y Cuiu¡n. 'uio)o ]o
n¡onu)onu n ]oµnu cfoau cu i¡uljnunnn: n:ono:. I:o i¡uljnno ncnncuno ]o y
u¡xununo] |o¡:n — n¡oi¡mfono cf¡oao, io]o cn:ooan:y]y n:o Honf. Onu oin-
nufciu nauµu¡iu ]o cui¡uµnau µno i¡oonnno, ]oµny y ·onµocy, iµo nounnu]y njonn
n¡ofxoµnnnn n: nu¡cio µnnucfn]o, n ]oµny y Cuiu¡n.
1
Ketrin A. Bard, Postanak egipatske drave, prevela Marina Adamovi Kulenovi,
Oksfordska istorija starog Egipta, Clio, Beograd 2004, 133.
– 16 –
+u¡uon )on, cfynnnmn nu n¡ocfo, n¡oµnoµno ]o no]no oicnoµnnn]o nu Cnnu] cu
nnljo: µu ocfnu¡n n¡onaucf nuµ n:no¡n:u :nno¡uau. ^uµu ]o cui¡uµno i¡oonnny
y ·onµocy, cux¡unjon ]o y Cuiu¡n. 'oio: njoiono nauµo nomfonun ]o iyaf ·nncu.
I:nocnn ·nonno µomuo ]o nu n¡ocfo nomfo co ononno n¡nnno:o: n: nu¡cio no¡o-
µnno. Njoionu naucf onau ]o nu¡ymununu ycfunnn:u cono¡nnx no:u n aoiuannx
nao:onu.
·nonnou ]o nu n¡ocfoay c:onno Co:o¡xof. Co:o¡xof ]o ono y:y¡nufo¡ n µouonunmn
co naucfn nu¡oµno ]o µu co n:o njoionoi n¡ofxoµnniu n:o¡nmo cu cno:onniu.
Iauµuo ]o cu:o µonof ioµnnu n njoionu nauµu n¡on¡u!onu ]o cfuann: no:n¡n:u.
I:o i¡ulju !u’u co no:nnjo nu nouufn:u n nu µno omfo!ono cfoao. Hu ]oµno] oµ
cfoau n¡niu:un ]o :ui¡lju]y cu ooio: Xo¡yco: n iuio nocn ooay i¡yny Io¡njoi
Iinnfu. I¡o:u ^unofony nauµuo ]o oio 26 ioµnnu. Cux¡unjon ]o y ·onµocy. Ho-
:uuiu u¡xooaomiu oicnoµnnn]u ]o l99S. ioµnno nonono ncnnfnnuau njoiony i¡oo-
nnny n µomau µo nonnx :uiljyuuiu. I¡uicu cux¡unjnnunju no:o!nniu, iuµu cy
cayio yon]uno y nnljy µu cayno nauµu¡y y :ui¡oono: nnnofy, n¡oinnyfu ]o nocao
nauµunnno i¡ulju !u’u.
II dinastija
Faraon Poreklo Grobnica Dogaaji
Horus Hetephemvi Sakara (?) (38) osnivaq dinastije
Horus Raneb (Nebra) Sakara (?) (39) kult Mendesa
Horus Nineqer Sakara (?) (47) svedoqanstvo Kamen iz Palerma, festivali
.................
Horus/Set Peribsen Abidos (17) kult Seta
Horus/Set Hasehemvi Abidos poslednji predstavnik dinastije
Ho:n¡o µo io]nx ]o µomao no c:¡fn nocaoµnjoi n¡oµcfunnniu I µnnuc-
fn]o, oionuuo ]o Xofonxo:nn, ocnnnuu II µnnucfn]o. Iouufn cu njoionn: n:ono:
n¡onu)onn cy y Cuiu¡n y oan:nnn nn¡u:nµo Ynuc. Njoionu nauµunnnu, io]u ]o f¡u-
]uau SS ioµnnu, :un¡mnau co µ¡nunnn: yµu¡o:. ,uno¡y ]o cionuo i¡uljon o¡uf.
Hu n¡ocfo ]o µomuo Iunoo io]n ]o nauµuo S9 ioµnnu. ^noin nouufn n¡onu)onn y
Cuiu¡n n cfoau ofi¡nnonu y ·onµocy noco njoiono n:o. I¡o:u ^unofony Iunoo
]o nnnn]ufo¡ nonoi iyafu — ooonununjo cnofoi ]u¡nu ^onµoc.
Hnnouo¡ ]o nauµuo oio 17 ioµnnu. !u:on n: Iuao¡:u cnoµoun o o¡o]nn: µoiu-
)u]n:u io]n o:nuuunu]y no¡noµ oµ 6. µo 26. ioµnno njoiono nauµo. O¡iunn:onuo
]o :noio |ocfnnuao io]o ]o nocnofno ¡u:nn: oinnufcin: oonuncfnn:u. Ynnmfonjo
i¡uµu Shem-Re no:y]o co :u njoiono n:o.
Io¡nocon ]o oµiono¡un :u ¡uµniuano noanfnuio n¡o:ono. Cuµu co y: i¡uljoncio
n:o :ocfo Xo¡ycu cfunlju n:o njoionoi cynu¡nniu, Cofu. )uiao, iaunno i¡uljoncio
oonuncfno nocfu]o Cof. Cfoau cu n:ono: onoi |u¡uonu, io]u ]o n¡onu)onu y
·onµocy, cnoµoun o nunoµono] n¡o:onn y ao]uanocfn. Io¡nocon ]o no¡onufno ono
y:y¡nufo¡. Cux¡unjon ]o y ·onµocy.
!uµu ]o Xucoxo:nn cfynno nu n¡ocfo :o¡uo co no:uounnfn iymonjo: ycfuniu nu
cono¡y. Ycfunnnn cy ycnoan µu co n¡oon]y µo noiµumnjo n¡ocfonnno ]yiu, µo Xn-
]o¡uionnoancu (Hoxoo). O noooµn |u¡uonu nuµ ycfunnnn:u cnoµouo 2 cfufyo. Oou
nof¡ofu n¡niu:y]y nu¡u, io]n nocn ooay i¡yny, u noµ un]n: noiu:u ny:o cono¡njunn.
I¡ofnocfunlju co µu ]o y cyiooy |u¡uonu n ycfunniu noinnyao nnmo oµ 17 uuu
ljyµn. +u¡uon co ononno n¡nnno:o: Hn:uufxun n: i¡uljoncio iy!o )onjoi Iinnfu.
Hn:uufxun co c:uf¡u n¡ofio: f¡o!o µnnucfn]o.
Literatura
— !of¡nn ·. Iu¡µ, Iocfunui oinnufcio µ¡nuno, n¡onoau ^u¡nnu ·µu:onn!
– 17 –
!yaononn!, Oic|o¡µciu ncfo¡n]u cfu¡oi Iinnfu, Clio, Iooi¡uµ 2uu1.
— I.I. ·nµn]on, Icfo¡n]u cfu¡oi ncfoiu, n¡onoo ^n¡ocaun ^u¡ionn!, Ioo-
i¡uµ l9¯2.
— http://www.touregypt.net/ehistory.net
* Early Dynastic Kings, Part I, First Dynasty By Marie Parsons
* Early Dynastic Kings, Part II By Marie Parsons
– 18 –
STARO CARSTVO
Io¡noµ cfu¡oi nu¡cfnu ooyxnufu n¡o:o oµ 26S6. µo 2l6u. ioµnno n. n.
o. I¡ufn:o nauµunnno III, IV, V n VI µnnucfn]o. Ono mfo no¡noµ cfu¡oi nu¡cfnu
¡u:aniy]o oµ ¡unoµnnucfnuioi µoou nn]o cu:o n¡o:onu no]oµnnnu nu n¡ocfoay,
no! y n¡no: ¡oµy nun¡oµui y u¡xnfoify¡n. ^o)yfn:, no c:o:o :uoo¡unnfn µu :u
cun¡o:onniu nunoµonu noµoau nu ¡uno n cfu¡o nu¡cfno nn]o nocfo]uau. ¹ui ]o n
i¡uljonciu ¡o:nµonnn]u ocfuau nu ncfo: :ocfy, y Inoo-xony nan Ioao: :nµy.
Io¡noµ cfu¡oi nu¡cfnu :u Iinnuf n¡oµcfunlju µyio ¡u:µooljo n¡nn¡oµnoi n¡oc-
no¡nfofu n noanfnuio cfuonanocfn. )¡nunu ]o o¡:o nonf¡uan:onunu noµ naum!y
i¡ulju, :u ioiu co c:uf¡uao µu ¡ucnoauno nufn¡n¡oµnn: :o!n:u. ,o:ljo: ]o yn-
¡unljuau nnc:onu oanfu, io]u ]o µoao: on¡unu no :ucay:n. Iinnuf ]o iofono ono
cu:ocfuaun n oo:ooµun y oinn¡y cno]nx i¡unnnu. Cf¡uno cnao nncy yi¡onunuao
njoiony naucf nuµ cono¡oncfouno: ·|¡nio: n :unuµno: ·:n]o:. I¡o:ono y nauµu
¡cio: iyafy n ¡oanin]n oµ¡unununo cy y y:ofnocfn n u¡xnfoify¡n.
– 19 –
Staro carstvo u vreme III i IV dinastije
Veliki graditeljski poduhvati — Io¡noµ cfu¡oi nu¡cfnu oµaniy]o onconnu i¡u-
µnfoljciu µoaufnocf. I¡uµnfoljcfno ]o onao y caynon nauµu¡cioi iyafu n ¡o-
anin]o. Hun:o, i¡uljoncio µocfo]uncfno onao ]o noo:u nunno :u yn¡unljunjo µ¡nu-
no:. C:uf¡uao co µu ]o i¡ulj n:uo¡un n nofn¡)on oµ ooionu. On ]o ono noc¡oµnni
n::o)y nnmnx cnau n ljyµn. C:uf¡un ]o ]o:no: n¡o:onu ioµnmnjnx µoou, ¡oµonnoi
n:annunju Hnau, oo:ooµnocfn oµ n¡n¡oµnnx nonoioµu nan iuino cf¡uno cnao. Cfoiu
cy i¡uljy nciu:nnuno nouucfn no cu:o y foiy nnnofu, no! n no c:¡fn. Njo:y ]o
onau nu:onjonu nu]io:nanionunn]u cux¡unu, u c¡oµnmfo iyafu :¡fnoi i¡ulju ono
]o njoion i¡oonn io:naoic. )oo¡ofno¡ io:naoicu ono ]o cu: i¡ulj. Jom :u nnnofu
µu¡nnuo :y ]o :o:ljy n ljyµo no:uno :u fy :o:ljy. ·¡xnfoifonciu |o¡:u i¡oonnx
io:naoicu cfu¡oi nu¡cfnu ¡u:aniy]y co oµ |o¡:o ¡unoµnnucfnuioi µoou n n¡oµ-
cfunlju]y ynoµ y nono ncfo¡n]cio µoou.
oserova stepenasta piramida — Iouofui cfu¡oi nu¡cfnu no:y]o:o :u nauµunnny
]oco¡u, n¡oµcfunnniu III µnnucfn]o. ^uµu ]o ]oco¡on n¡ofxoµnni, Hooiu, ocnnnuu
µnnucfn]o, y Torinskom carskom papirusu ncn¡oµ ]oco¡onu n:onu µufu ]o ¡yo¡niu
ncnncunu n¡nonn: :ucfnao:. Hun:o, ]oco¡ ]o n¡nn ycnomno noµniuo ]oµny noaniy
iu:ony i¡u)onnny nu cnofy, f:n. ]oco¡ony cfononucfy nn¡u:nµy io]u co nuau:n y
Cuiu¡n.
]oco¡onu nn¡u:nµu cucfunljonu ]o oµ iu:onu :u ¡u:aniy oµ n¡ofxoµnnx nn¡u:nµu
:nµunnx oµ onoiu. ]oco¡onu nn¡u:nµu o¡o]n mocf cn¡ufonu, u nncoiu ]o 6u m,
ocnono l1u x llS m. I¡oonu oµu]u nuau:n co noµ nn¡u:nµo:, ncnoµ nnnou :o:ljo.
I¡oonn io:naoic cuµ¡nn ]om n µ¡yio i¡u)onnno. ¹nfun io:naoic ono ]o onucun
:nµo:.
I¡uµnju ]oco¡ono nn¡u:nµo, iuo n ofi¡n!o :nµunju y iu:ony, n¡nnncy]o co I:xo-
fony. I:xofon ]o ono n¡xonnn cnomfonni Xoanonoancu. )oi co i¡uljonu ¡o:nµon-
nn]u nuau:nau y Inoo-xony iµo ]o nomfonun ooi Ifux, Xoanonoanc ]o ono nonfu¡
ooiu cynnu Iou (Io-·fy:). Oµ ]oco¡onu n¡o:onu onu] nocaoµnjn µoon]u cno no!n
:nuuu]. ]oco¡ ]o n¡nn noµniuo ]oµno :uao cnofnanmfo y Xoanonoancy. I:xofon
]o no c:¡fn µon|nionun n c:uf¡un ]o cnno: ooiu Ifux, iuo n :umfnfnnio: nncu¡u
n aoiu¡u. I:xofononu i¡oonnnu µo µunuc nn]o n¡onu)onu.
]oco¡onn nucaoµnnnn, Coxo:xof n Xuon, n¡nxnufnan cy cfononucfy nn¡u:nµy iuo
cfunµu¡µny |o¡:y i¡uljoncio i¡oonnno. ^o)yfn:, oyµy!n µu cy i¡ufio nauµuan
(no mocf ioµnnu), cno]o nn¡u:nµo nncy ycnoan µu µon¡mo.
Sneferuove piramide u Dahxuru i Meidumu — ^unofon iuo ocnnnuuu uofn¡fo µn-
nucfn]o no:nnjo Cno|o¡yu. 'o¡nncin nu¡cin nunn¡yc fn¡µn µu ]o Cno|o¡y nauµuo
21 ioµnno. )unuc co no¡y]o µu ]o njoionu nauµu nomfo µyno f¡u]uau. !u:on n:
Iuao¡:u n¡ynu cnoµouuncfno o 6 oµ 21 ioµnnu njoiono nauµo.
Iauµunnno Cno|o¡yu ]o oooaononu noanio: i¡uµnfoljcio: µoaufnom!y. Ioµniuo
]o µno nn¡u:nµo y )uxmy¡y, ]ynno oµ Cuiu¡o, n ]oµny y ^onµy:y, ]om ]ynnn]o.
Ono y )uxmy¡y µunuc cy no:nufo noµ n:onn:u !¡nnu n I¡nonu nn¡u:nµu. I¡nu
µoon]u n:o ]o¡ ]o cfonon nuinou nn¡u:nµo nu 2¸S nncnno n¡o:onjon, nomfo cy
yfn¡)onn ioncf¡yinn]cin noµocfunn, u µ¡yiu no oo]n i¡ounjuiu ynyfu¡ ]o:i¡u nn-
¡u:nµo. Y ono] nocaoµnjo] nuau:nau co i¡oonnnu i¡ulju.
!o]o cy fo u¡xnfoifoncio nonnno io]o ynoµn Cno|o¡y. I¡no, on io¡ncfn µuaoio
nnmo :ufo¡n]uau oµ cno]nx n¡ofxoµnniu. Ocu njoionoi io:naoicu co n¡ynu n¡u-
nno: ncfoi-:unuµ, u no iuo ¡unn]o cono¡-]yi. X¡u: nn¡u:nµo co nuau:n y: ncfouny
cf¡uny nn¡u:nµo, u no iuo ioµ ]oco¡ono y: cono¡ny. X¡u: nn¡u:nµo ]o y:au-
:o: nono:un cu x¡u:o: y µoannn. Ono nonnno no¡onufno oµ¡nunu]y n¡o:ono y
nauµu¡cio: noc:¡fno: iyafy.
Hufuova piramida u Gizi — I¡uµnfoljciu ionnonnn]u n ioncf¡yinn]u io:naoicu
nn¡u:nµo µocfniau ]o cun¡moncfno y n¡o:o nauµunnno Cno|o¡yonoi nucaoµnniu n
– 20 –
cnnu Xy|yo:.
Xy|yonu nn¡u:nµu y In:n, nncnno l16,¯ m n ocnono 2Su m
2
, nu]no!u ]o nn¡u:nµu
y Iinnfy. Cucfunljonu ]o oµ 2 Suu uuu iu:onnx oaoionu, n¡ocouno fonnno 2,¯ fonu.
I¡oonu oµu]u co no n¡nn nyf nuau:n y c¡oµnmfy nn¡u:nµo, u no noµ nn¡u:nµo:
nan ncnoµ nnnou :o:ljo. I¡oonn io:naoic ooyxnufuo ]o ]om x¡u: nn¡u:nµo, x¡u:
y µoannn n µ¡yio i¡u)onnno. Icfouno oµ nn¡u:nµo n¡ynu]y co f¡n :unjo, µunuc
no:nufo iuo nn¡u:nµo i¡uljnnu. I¡onu)ono ]o nnmo ou¡in io]n: ]o i¡ulj f¡oouo
nyfonufn nooo: y µ¡ymfny ooionu. ¹onoi :ucaynun :u ycnomno oionuunjo i¡uµnjo
n¡o ncfoiu Xy|yono nauµunnno ono ]o njoion no:n¡ Xo:nyny
Xo¡oµofon !oonc ]o y cfnu¡n oinnufcin Xy|y. Xo¡oµof n¡nnonoµu µu ]o !oonc
nauµuo ¯u ioµnnu. Y foiy cno]o nauµo :ufno¡no ]o x¡u:ono, :uo¡unno Iinn!unn:u
µu n¡nnoco n¡fno n ofo¡uo nx nu n¡ncnann ¡uµ. I¡nnonoµuu n: Xuaniu¡nucu
fn¡µn µu ]o ¡uµ nu !ooncono] nn¡u:nµn f¡u]uo 2u ioµnnu n µu ]o y cnuio: f¡onyfiy
¡uµnao oio luu uuu ljyµn. !u:on :u noµn:unjo nn¡u:nµo ¡uµnnnn cy µonauunan
n: ·¡uon]cio nycfnnjo. ¹ui ]o ono n:i¡u)on n nocooun nyf :u n¡ono: iu:onu.
In¡u:nµu ]o onau noµninyfu iuo cfononnno, u f¡omionn oio n:i¡uµnjo n:nocnan
cy l 6uu fuaonufu c¡oo¡u. )uljo, Xo¡oµof nunoµn µu ]o !oonc ono ¡)un uonoi.
Cno]y !o¡iy nycfno ]o y n¡o:of iuio on :y :u¡uµnau µonoljno nonnu :u :un¡mofui
nn¡u:nµo. Icn¡oµ noanio nn¡u:nµo nuau:nao cy co f¡n :unjo, iµo ]o c¡oµnmnjy
n:i¡uµnau io¡ono:onyfu !oonconu !o¡iu. Iocao njoiono c:¡fn nu n¡ocfo ]o µomuo
o¡uf :y !o|¡on.
^oµo¡nn ncfo¡noi¡u|n co y :noio uo:y no cauny cu Xo¡oµofo:. Cu: iu:on ]o
µonauuon n: iu:onoao:u y oan:nnn, u iu:onjo :u onaufy µonomono ]o n: ncfouno
nycfnnjo. !uio ]o !oonc nauµuo 2¯ ioµnnu, u no ¯u, unnn co no¡onufnn]n: µu ]o ¡uµ
nu nn¡u:nµn f¡u]uo n¡o noinx µocof no µnuµocof ioµnnu. 'uio)o o¡o] ¡uµnniu ]o
n¡oynoanuun. Iocaonn nu nn¡u:nµn cy n¡monn nocao noljcinx ¡uµonu, u cnuin
¡uµnni n:uo ]o nuµoinuµy y nufy¡n, ]o¡ y fu n¡o:onu nonun nn]o nocfo]uo. !uio
nonun nn]o nocfo]uo cy:njnn ]o n noµufui µu cy f¡omionn oio n:i¡uµnjo n:nocnan
l 6uu fuaonufu c¡oo¡u. I¡nuu o !ooncono] !o¡in ]o cfnu¡ |oaiao¡no f¡uµnnn]o.
!o|¡on nn]o ono !ooncon o¡uf, no! cnn. !ooncu ]o nu n¡ocfoay nu]n¡o nucaoµno
cfu¡n]n cnn, u foi nofo: !o|¡on.
edefreove piramide u Abu Ravaxu i Zavijet el-Arjanu — Xy|yu ]o nu n¡ocfoay
nucaoµno cnn ]oµo|¡o. On n¡nn y:n:u onnfof ,,cnnu ooiu Iou”, io]n nocfu]o
cucfunnn µoo nauµu¡onoi n:onu. ]oµo|¡o ]o noaoo noµn!n µno nn¡u:nµo, ]oµny nu
cono¡y n ]oµny nu ]yiy In:o. ^o)yfn:, nomfo nn]o ono o:nljon, njoiono i¡oonnno
nncy :un¡mono, u cu¡io|ui ]o omfo!on.
]oµo|¡oy co n¡nnncy]o f:n. Pouka princa Haredefa. 'u noyiu ]o nu]cfu¡n]n
n¡n:o¡ onoi nun¡u. )o nuc ]o µomau y nnµy n¡onncu n: n¡o:onu Honoi nu¡cfnu.
Hafreova piramida u Gizi — ]oµo|¡ou ]o nu n¡ocfoay c:onno o¡uf, Xy|yon cnn,
Xu|¡o. Xu|¡o ]o cui¡uµno ]oµny nn¡u:nµy y In:n, nncnno l1S,¯ m, µynnno cf¡un-
nno ocnono oio 2l¯ m. 'o ]o µ¡yiu no noanunnn nn¡u:nµu y Iinnfy.
Xu|¡oon i¡oonn io:naoic cuµ¡nn ]oµun oao:onf io]n co no nonunlju nu µ¡yin:
:ocfn:u. Hun:o, ncn¡oµ x¡u:u y µoannn nuau:n co oi¡o:un inn-uynu¡. |niy¡u
aunu y aono!o: noaonu]y cu ljyµcio: iauno:, µynnno n¡oio 7u m n nncnno oio
2u m. Onu |niy¡u ]o µunuc no:nufu noµ i¡uin: n:ono: ,,c|nniu”. Io¡y]o co µu
c|nniu n:u ani Xu|¡o. Iinn!unn cy c|nniy nu:nnuan ,,Xo¡o:xuf” nan ,,Xo¡yc
nu xo¡n:onfy”.
!oµ Xo¡oµofu co i¡ulj Xu|¡o no:nnjo iuo i¡ulj !o|¡on. Info¡ocunfno ]o µu
Xo¡oµof no no:nnjo c|nniy. Ono ]o nunoao no]oµnno ncf¡unnnuuo µu nono¡y]y iuio
Xo¡oµof nniuµ nn]o nn nnµoo nn¡u:nµo y In:n, no! no¡onufno ono y ·oycnµy io]o
cy µocfu canuno. Hun:o, iuio co y n¡o:o Hunoaoonono oicnoµnnn]o (XVIII noi)
:oiau nnµofn iaunu c|nnio, y Xo¡oµofono n¡o:o cniy¡no co :oiao nnµofn n foao.
Io]oµnnn ncf¡unnnuun c:uf¡u]y µu Xo¡oµof nn]o noaoo µu nnmo o c|nnin n:
¡oanin]cinx ¡u:aoiu.
– 21 –
Menkaurova piramida u Gizi — Xu|¡ou ]o nu n¡ocfoay nucaoµno cnn ^oniuy¡o,
Xo¡oµofon ^nio¡nn. ^oniuy¡o ]o, iuo n njoionn n¡ofxoµnnnn, noµniuo ]oµny nn-
¡u:nµy y In:n. In¡u:nµu ]o onau cucfunljonu n¡ofonno oµ i¡unnfu, :u ¡u:aniy oµ
n¡ofxoµnnx cucfunljonnx oµ i¡ounjuiu. In¡u:nµu ]o no µn:onn:n]u:u onau :unju,
nncnno 6¯ m n ocnono oio lu¯ m
2
, n n¡oµcfunlju n¡ofouy :unjnx nn¡u:nµu V n VI
µnnucfn]o.
Xepseskafova mastaba u Sakari — ^oniuy¡u ]o nu n¡ocfoay nucaoµno cnn Uoncoc-
iu|. On oµycfu]o oµ |o¡:o nn¡o:nµo n y Cuiu¡n noµnno oi¡o:ny :ucfuoy y oo-
aniy cu¡io|uiu, µn:on:n]u 72 m x luu m. I¡unn ¡u:aoi ono nono |o¡:o i¡oonnno
µunuc nn]o no:nuf. Io¡onufno n:u no:o cu noiuino: no¡cio: i¡n:o:.
– 22 –
Staro carstvo u vreme V i VI dinastije
Peta dinastija
Hramovi sunca i uspon boga Rea — Ycnon nofo µnnucfn]o onncun ]o y nunn¡ycy
Iocfiu¡. 'o ]o :on¡iu n¡nuu cuiynljonnx y no¡noµy c¡oµnjoi nu¡cfnu, u :unncunnx
nomfo iucnn]o. Iuµnju co oµnn]u nu µno¡y i¡ulju Xy|yu, n¡oµcfunnniu IV µn-
nucfn]o. Xy|yonn cnnonn n¡nnonoµu]y ¡u:no n¡nuo iuio on oµoo¡onoljnan cnoi
no¡ucnoaononoi onu. ]oµo|¡oonu n¡nuu n¡oµciu:y]o Iunofn, nonn cnomfonniu
ooiu cynnu Iou, µu !o co cno]nfn cu ooio: n ¡oµnfn f¡o]io — oyµy!o i¡uljono.
Yco¡iu|u, Cuxy¡ou n Ho|o¡n¡iu¡ou. Ono ]o nu]cfu¡n]n n¡ofofnn :nfu o nono¡o-
uno: :uuo!y. ¯oionµu ]o :u nnlj n:uau :ucnonufn n¡uno nono, V µnnucfn]o, nu
nu¡cin n¡ocfo.
Y no¡noµy nauµunnno V µnnucfn]o ooi cynnu Iou nocfu]o µ¡nunnn ooi. C:uf¡uao
co µu ]o ooi cynnu n¡un:no¡ nnnofu n noi¡ofuu cnnx n¡n¡oµnnx cnau. Io:u n::o)y
ooiu n i¡ulju y :ui¡oono: nnnofy ono ]o x¡u:. Cfoiu n¡oµcfunnnnn nofo µnnucfn]o
y ·oycn¡y i¡uµo x¡u:ono nocno!ono ooiy cynnu. X¡u: ooiu cynnu ooyxnufuo ]o,
yiaunno:, x¡u: y µoannn io]n ]o y:au:o: ono nono:un cu io¡njn: x¡u:o:. Io¡njn
x¡u: nui oµanionuo co noanin: nocfoljo: nu io:o ]o ono nocfunljon oooanci, cn:-
ooa ooiu cynnu. !¡uljonn cy x¡u:y µu¡nnuan :o:ljnmno nocoµo, caynnfoljo n ¡u:no
noiaono y n¡o:o n¡u:nniu. ^uµu ]o ooi cynnu ono µ¡nunnn ooi, :nuuu] aoiuannx
oonuncfunu fn:o nn]o ono yi¡onon. ¹ui mfu nnmo aoiuano cfunonnnmfno ]o nnmo
nonnao cno]o ooiono. Cfoiu i¡uljonn ooiufo µu¡nnu]y n x¡u:ono onnx ooionu.
Yco¡iu|o co c:uf¡u ocnnnuuo: V µnnucfn]o. Io cno] n¡nannn ono ]o ynyi ]oµo-
|¡ou, n¡oµcfunnniu IV µnnucfn]o. Hu nuaocf, o nnnofy n nauµunnnn Yco¡iu|ou
:uao :nu:o. Io:nufo ]o µu ]o noµniuo ]oµny nn¡u:nµy y cono¡no] Cuiu¡n, iuo n
]oµun x¡u: nocno!on ooiy cynnu y ·oycn¡y, cono¡no oµ Cuiu¡o.
Yco¡iu|ou cy nu n¡ocfoay nucaoµnan n¡no Cuxy¡o, u :ufn: Ho|o¡n¡iu¡o. Y
x¡u:y io]n ]o noµniuo Ho|o¡n¡iu¡o n¡onu)on ]o io¡nyc uµ:nnncf¡ufnnnnx µoiy-
:onufu. 'n µoiy:onfn cy nunun n:no¡ :u n¡oyuununjo oinnufcio yn¡uno cfu¡oi
nu¡cfnu. ^oniuyxo¡ ]o nocaoµnjn n¡oµcfunnni µnnucfn]o io]n ]o noµniuo x¡u:
nocno!on ooiy cynny. ^oniuyxo¡onn nucaoµnnnn no!o nnmo noµn:ufn x¡u:ono,
nuio iyaf Iou n µuljo ocfu]o uifyoaun.
Tekstovi piramida. Kult Ozirisa — Iocaoµnjn n¡oµcfunnni nofo µnnucfn]o ono
]o i¡ulj Ynuc. On ]o noµniuo ]oµny nn¡u:nµy y Cuiu¡n, nucn¡u: ]oco¡ono cfono-
nucfo nn¡u:nµo. Ynuconu nn¡u:nµu ]o n¡nu un]u ]o ynyf¡umnjocf onau ncnncunu
'oicfonn:u nn¡u:nµu, f]. :uin]cin: |o¡:yau:u io]o cy ooo:oo)nnuao i¡uljon on-
cfunui y :ui¡oono: nnnofy. !¡ulj Ynuc noncfono!on ]o cu ooio: Ioo: n ooio:
O:n¡nco:.
Io¡cio yuonjo o O:n¡ncy :uy:n:u nu]nunnn]o :ocfo y 'oicfonn:u nn¡u:nµu. O:n-
¡nc ]o n¡no ono aoiuano oonuncfno y ooaucfn ncfouno )oafo. aoiuano oonuncfno
no:uno :u :o:ljo¡uµnjy n no]unu:u y n¡n¡oµn io]o cy co foio: ioµnnu nonunljuao.
'uiun ooi unnno co iuo nu]ooljo ¡omonjo :u ynnno¡:uanoi ooiu :¡fnnx. Hu nuaocf,
|u:o ¡u:no]u iyafu o O:n¡ncy µo µunuc nncy µonoljno ¡u:]umnjono.
Mit o Ozirisu
Hu]o:nljonn]o oonuncfno y oinnufcio] :nfoaoin]n, O:n-
¡nc ]o y noao: Iinnfy ono n¡nxnu!on iuo iaunnn ooi n cyµn]u
:¡fnnx. Y:n¡uo ]o :u]oµno cu onljo: n ¡ucfnnjo: n nonono co
¡u)uo y n¡oao!o, iuµu ]o unfunu n¡n¡oµu onnnljunuau. ¯oi-
onµu o O:n¡ncy — cucfunljonu n: i¡uinx cnncu n |¡ui:onufu n:
oinnufcio injnnonnocfn — nofnuo n: n¡ao ¡unoi no¡noµu, n¡o
Cfu¡oi nu¡cfnu.
– 23 –
(+¡o]:o¡, ,aufnu i¡unu)
1
.
¯oionµu iuno µu ]o O:n¡nc ono µoou¡ n :yµu¡ i¡ulj Iinnfu. Iinn!unn:u ]o µuo
:uiono, nuyuno nx iu]onjy nnfu¡nnu, nuinuo µu nomfy]y ooiono. O:n¡nconu cocf¡u
n nonu I:nµu onau ]o n¡n:o¡ nµouano cyn¡yio n :u]io. Onµu iuµu ]o O:n¡ncon
o¡uf Cof cionuo :uno¡y, yono iu n cunµyi cu njoionn: foao: ounno y Hna, noyfomnu
I:nµu ]o ayfuau Iinnfo: f¡uno!n :ynonljono foao.
Cunµyi ]o ofnaonno Hnao: y :o¡o n ono n:ouuon nu
cn¡n]ciy oouay ioµ Inoaocu. I:nµu ciaonn cunµyi, uan iu Cof
n¡onu)o, ¡ucio:uµu foao nu l1 µoaonu n ¡u:ounu nx. I:nµu
]o nofo: naonnau no :ounu¡u:u, f¡uno!n ¡u:oununo yµono n
cux¡unjy]y!n nx ]oµnoi no ]oµnoi nu :ocfn:u nu io]n:u on nx
:ufoiau. (Y Iinnfy :ufo n:u :noio O:n¡nconnx i¡oonnnu). ^u-
my!n i¡nan:u nuµ foao: yon]onoi ooiu io]o ]o ·nyonc cucfunno,
I:nµu ]o onnnoau O:n¡ncu
(+¡o]:o¡, ,aufnu i¡unu)
1
.
I:nµu ]o n: O:n¡nconu foau n:nyiau nnnofno coiono, ynoau nx y cno]o n :uf¡yµ-
noau. )oi O:n¡nc oµau:n y noµ:o:nn cnof, iµo nocfu]o i¡ulj :¡fnnx, I:nµu co
ci¡nnu y :ounu¡n n ¡u)u Xo¡ycu. !ucnn]o !o Xo¡yc ¡ufonufn n¡ofnn Cofu, yonno
cnoi onu, n n¡ofo¡ufn iu y nycfnnjy.
^nfo: o O:n¡ncy Iinn!unn nucfo]o µu oo]ucno y:n¡unjo n ¡u)unjo n¡n¡oµo foio:
c:ono ioµnmnjnx µoou, n¡n uo:y c:¡f cfu¡oi i¡ulju o:nuuunu nouofui :n:o, u
no]unu :auµoi i¡ulju nouofui n¡oao!u.
1
ejms . Frejzer, Zlatna grana II, Prouqavanje magije i religije, preveo sa engleskog
ivojin V. Simi, Beograd 1977, 28.
1
Isto, 29.
– 24 –
Privredna i dravna uprava u doba starog carstva
Izvori — !uo n:no¡o :u n¡oyuununjo oinnufcio yn¡uno cfu¡oi nu¡cfnu y n¡o:o
III n IV µnnucfn]o f¡oou no:onyfn, n::o)y ocfuaoi, fnfyao unnonnniu n foicf on-
oi¡u|n]o unnonnniu ^ouonu. ·µ:nnncf¡ufnnnn µoiy:onfn, n¡onu)onn y x¡u:y
Ho|o¡n¡iu¡ou, nunun cy n:no¡ :u n¡oyuununjo oinnufcio yn¡uno y no¡noµy nau-
µunnno V µnnucfn]o.
Biografija Meqena — 'oicf onoi¡u|n]o ]o y¡o:un nu :nµonn:u i¡oonnno unnonnniu
^ouonu y Cuiu¡n. ^ouonu ]o ono cun¡o:onni i¡ulju Cno|o¡yu. Iofnnuo ]o n: no-
]nnuioi cfuaonu. Y cno]o] iu¡n]o¡n nun¡oµonuo ]o oµ :nunju nncu¡u µo yn¡unljuuu
nnmo i¡uµonu )onjoi Iinnfu. Njoionu onoi¡u|n]u n¡ynu noµufio o nncfnfynn]u:u,
no:u:u, i¡unnunn: nocfu]u:u cfu¡oi Iinnfu.
Uprava — Y no¡noµy cfu¡oi nu¡cfnu i¡ulj n i¡uljonciu no¡oµnnu nuau:nan cy
co nu n¡xy µ¡ymfnono aocfnnno. !¡ulj ]o foo¡n]cin ono naucnni cnnx ¡ocy¡cu
nu¡cfnu n ¡ucnoauiuo ]o cu :o!n io]u ]o onau n¡uifnuno unocoayfnu.
)u on yn¡unljunjo :o:ljo: onao auimo n n¡niynljunjo no¡o:u µoaofno¡nn]o, nu¡cfno
]o onao noµoljono nu uµ:nnncf¡ufnnno ooaucfn, u i¡ulj co ocaunjuo nu oi¡o:un
unnonnnuin unu¡uf. )¡nunnn unnonnnnn cy y n¡o:o III n IV µnnucfn]o on¡unn n:
¡oµonu i¡uljoncio no¡oµnno. 'u n¡uicu co nunymfu nouon oµ V µnnucfn]o. uaunonn
i¡uljoncio no¡oµnno co nonauuo cu nu]:nuuu]nn]nx |yninn]u.
Hu]no!n uyfo¡nfof oµ cnnx µ¡nunnnx unnonnniu ynnnuo ]o no:n¡, oinnufcin ,,uu-
fn”. ¹ufn ]o yn¡unljuo cnoljno: nan no]no: noanfnio: n ynyf¡umnjo: nan no¡o-
cio: noanfnio:. ,u ono :ocfo i¡ulj ]o on¡uo ljyµo oµ nono¡onju. Caynou nn]o
onau µonnnofnu, no! n:oo¡nu.
Y no¡noµy Cfu¡oi nu¡cfnu ¡u:nn]u]y co cno nncfnfynn]o cncfo:u nof¡oono :u
¡u:no] n |yninnonncunjo ]oµno µ¡nuno. µ¡nunnu nnfnnnu, µ¡nunnu ¡n:nnnu, mocf
noaninx iy!u — cyµcfno, n¡onnnnn]ciu uµ:nnncf¡unn]u, no]ciu.
Io¡oµ nauµu¡u n µno¡u, nocfo]uan cy ¡ufu¡n, :unufan]o n f¡ionnn. Iufu¡n cy
onan oouno:nn µu nau!u]y no¡o: µ¡nunn ]oµnn: µoao: cu nocoµu, u ]oµnn: µoao:
fuio mfo cy ¡uµnan nu nocoµn:u noanioµocfo]nniu n nauµu¡u. Hu n¡n:o¡, y
n¡o:o n:annunju ¡oio Hna iuµu ¡uµ nu noljn:u nn]o ono :oiy!, ¡ufu¡n cy onan
uniunonunn oio noµn:unju nn¡u:nµu. ,u fu] cno] ¡uµ nau!unn cy y x¡unn n oµo!n.
!uo mfo nnµn:o oiono:n]u nu¡cfnu co :ucnnnuau nu ¡uµy coljuiu, u no nu ¡uµy
¡ooonu. Iooonu ]o onao n:y:ofno :uao n fo cy y iaunno: onan ¡ufnn :u¡ooljonnnn.
Cu: Iinn!unnn y concfnono] :o:ljn nn]o :oiuo µonucfn ¡oncfnu, f]. nn]o :oiuo
onfn µu¡nnun nan n¡oµunun.
Oblici zemljoposednixtva — Y cfu¡o: nu¡cfny cnu :o:lju ]o n¡nnuµuau i¡uljy.
On ]y ]o :oiuo no cno]o] noljn ofy)nfn, f]. cfunnfn noµ :uiyn, f¡u]no nan n¡nn¡o-
:ono µu¡onufn... Y cymfnnn, :o:lju co µoanau nu µno iufoio¡n]o. nu i¡uljony
:o:ljy, io]y cy oo¡u)nnuan i¡uljonn :o:ljo¡uµnnnn, n nu :o:ljy io]y ]o i¡ulj :o-
iuo ofy)nfn i¡uµonn:u, x¡u:onn:u, no]oµnnnn:u... ,uiynnn fuino :o:ljo cy onan
µynnn µu µ¡nunn nau!u]y oµ¡o)ono µunonno.
– 25 –
Spoljna politika starog carstva
Y no¡noµy cfu¡oi nu¡cfnu oicnoµnnn]o cy caufo nun i¡unnnu Iinnfu iuio
on co n¡nounnan :nno¡uan n µ¡yin ¡ocy¡cn io]nx y :o:ljn nn]o onao.
Iouofui cfu¡oi nu¡cfnu, iuo mfo c:o no! ¡oian, no:y]o:o :u nauµunnny ]oco¡u,
n¡oµcfunnniu III µnnucfn]o. )unuc ]o no:nufo µu ]o ]oco¡ o¡iunn:onuo ]oµny oic-
noµnnn]y nu Cnnu] ¡uµn µoounljunju :nno¡uau n µ¡yinx cn¡onnnu. ]oco¡ono n:o
]o nofn¡)ono y ¡yµnnnn:u oui¡u n fn¡in:u y Iuµn ^uixu¡n nu Cnnu]y.
I¡oµcfunnni IV µnnucfn]o, Cno|o¡y fuio)o ]o o¡iunn:onuo ]oµun noxoµ nu Cnnu].
'n¡in: n ouiu¡ nuµno ]o n: ¡yµnniu y Iuµn ^uixu¡n. I:no¡n cnoµouo µu ]o
on¡o:no |aofy oµ 1u au)u ¡uµn µoounljunju µ¡nono i¡u)o n: non:ononuno cf¡uno
:o:ljo. !u:on n: Iuao¡:u cnoµoun o njoiono: noxoµy nu n¡ocfo¡ Hyon]o, n::o)y
n¡noi n µ¡yioi iufu¡uifo, ¡uµn µoounljunju :u¡ooljonniu, cfoio n µ¡yinx cfnu¡n.
!u:on n: Iuao¡:u ooaonn naon oµ 7 uuu :u¡ooljonniu n 2uu uuu i¡au cfoio.
Iocaoµnnu Cno|o¡yonoi noxoµu ]o n¡onucf aoiuannx nucolju n µononyaunn]u Hy-
on]o. Io¡y]o co µu y ono: no¡noµy cu ncfo¡n]cio cnono nocfu]o nyon]ciu i¡ynu
·.
Xy|y, ]oµo|¡o, Xu|¡o n ^oniuy¡o o¡iunn:y]y noxoµo ]ynno oµ µ¡yioi Hnaonoi
iufu¡uifo, iµo ]o oo¡u:onuno oinnufcio nucoljo Iyxon. Njnxono n¡ncycfno nu
Cnnu]y ]o cfuano. Inu]c µon¡o:u]y n: ¡yµnniu y nyon]cio: µoay ¯non]cio nycfn-
njo, 6¯ km cono¡o:unuµno oµ ·oy Cn:ooau. !u:on :u i¡uljoncio innono, i¡uynuiu
n uaon¡oanf, nu)on ]o n: Iuµn Xu:u:ufu, io]n co nuau:no n::o)y !onfocu n I¡-
nonoi :o¡u. Oµ¡nunu]y µnnao:ufcio n f¡ionuuio no:o cu Inoaoco: y +onnin]n n
Ioao: y cono¡no] Cn¡n]n.
I¡oµcfunnnnn nofo µnnucfn]o nucfunnan cy cnoljny noanfniy cno]nx n¡ofxoµnniu.
Iuiu¡ n fn¡in: n µuljo cy oicnaoufncunn y ¡yµnnnn:u nu Cnnu]y, Inu]c y ¡yµ-
nnnn:u c:. oµ ·oy Cn:ooau, )no¡nf y ¡yµnnnn:u Iuµn Xu:u:ufu... Cuxy¡o ]o
cno]on¡o:ono o¡iunn:onuo ]oµun noxoµ y :o:ljy Iynf, n¡ocfo¡ µunumnjo Co:ua-
n]o, ¡uµn µoounljunju nao:onnfnx :ofuau n :uunnu. I¡oµ:ofn n: n¡o:onu nofo
µnnucfn]o n¡onu)onn cy nu aoiuanfofy )uiau, y oan:nnn ^¡u:o¡noi :o¡u.
– 26 –
Lista kraljeva
Trea dinastija
Faraon Graditeljstvo Ekspedicije Ostalo
Nebka grobnica u Sakari (?) Vadi Maghara, Sinaj (?) osnivaq dinastije
oser stepenasta piramida u Sakari Vadi Maghara, Sinaj period starog carstva
Sehemhet nedovrxena piramida u Sakari Vadi Maghara, Sinaj prazan sarkofag
Haba nedovrxena piramida u Zavijet el-Arjanu
Huni grobnica u Meidumu ili Sakari (?) stepenasta piramida na Elefantini
Qetvrta dinastija
Faraon Graditeljstvo Ekspedicije Ostalo
Sneferu Dahxur (Crvena p. i Kriva p.), Meidum Sinaj, Nubija osnivaq dinastije
Hufu piramida u Gizi Sinaj, rudnik sz. od Abu Simbela
edefre nedovrxena grobnica u Abu Ravax epitet sina boga Rea, pouke
Hafra piramida u Gizi Sinaj, Nubija trgovina Biblos i Ebla
Menkaure piramida u Gizi od granita Biblos
Xepseskaf mastaba u Sakari
Peta dinastija
Faraon Graditeljstvo Ekspedicije Ostalo
Userkaf piramida u Sakari, hram u Abusiru politika prethodnika Rea — dravni bog
Sahure piramida, hram u Abusiru Punt
Neferirkare piramida, hram u Abusiru administrativni dokumenti vani za upravu
Xepseskare hram u Abusiru
Raneferef
Niuserre hram u Abusiru
Menkauhor hram u Abusiru poslednji hram boga sunca
edkare
Unas piramida u Sakari Tekstovi piramide. Kult Ozirisa
Izvori
— Xo¡oµofonu Icfo¡n]u I, n¡onoo cu cfuoi¡uioi ^naun ·¡conn!, Honn Cuµ
l9Su.
Literatura
— Ju¡o:n¡ ^uaoi, Cfu¡o nu¡cfno, n¡onoau ^u¡nnu ·µu:onn! !yaononn!,
Oic|o¡µciu ncfo¡n]u cfu¡oi Iinnfu, Clio, Iooi¡uµ 2uu1.
— I.I. ·nµn]on, Icfo¡n]u cfu¡oi ncfoiu, n¡onoo ^n¡ocaun ^u¡ionn!, Ioo-
i¡uµ l9¯2.
— ]o]:c ]. +¡o]:o¡, ,aufnu i¡unu II, I¡oyuununjo :uin]o n ¡oanin]o, n¡o-
noo cu oniaocioi ¹nno]nn I. Cn:n!, Iooi¡uµ l977.
— http://www.touregypt.net/kings.htm
* noiaoµufn uaunio no:uno :u n¡oµcfunnnio IV n V µnnucfn]o oµ ]n:n]u
)unu (Jimmy Dunn)
— Ioaomio Junionn! ^u¡nno cu n¡oµununju )unn]oao Cfo|unonn! y foiy
:n:cioi co:ocf¡u mioacio 2uu2.¸2uuS.
— Ioaomio cu n¡oµununju ). Cfo|unonn! ll.ll.2uuS. y Iooi¡uµy
– 27 –
PRVI MEUPERIOD
I¡nn :o)yno¡noµ ooyxnufu n¡o:o oµ oio 2l6u. µo 2u¯¯. ioµnno n. n. o.
I¡ufn:o nauµunnno VII, VIII, IX, X n XI µnnucfn]o. Io]u: n¡noi :o)yno¡noµu no
ynoµn ^unofon, no! oinnfoao:n XX noiu.
I¡nn :o)yno¡noµ ¡u:aniy]o µno :unjo noanno. I¡nu ooyxnufu ¡u:µooljo µo XI
µnnucfn]o, u µ¡yiu, io]u ]o ooljo µoiy:onfonunu, n¡ufn oo¡oy Xo¡uiaoonolju n
'ooo oio n¡onaucfn nuµ fo¡nfo¡n]o: Iinnfu.
Prvi meuperiod do XI dinastije — ^unofon ]o cno]on¡o:ono nncuo µu ]o 7u nauµu¡u
VII µnnucfn]o nauµuao 7u µunu. ^uµu ]o n:]unu n¡ofo¡unu, onu ]o f¡oouau µu
n¡niuno no¡noµ ynyf¡umnjo nocfuonanocfn.
I¡nn :o)yno¡noµ ]o no¡noµ µononf¡uan:unn]o naucfn. !¡uljon uyfo¡nfof cauon,
µoi yno¡oµo ]uuu :o! n¡onnnnn]cio u¡ncfoi¡ufn]o. Hun:o, Iinnuf ]o ¡u:anionuo
µno iooi¡u|cio noanno ()onjn n Io¡njn Iinnuf) io]o n¡o:ono: nocfu]y noanfnuio
]oµnnnno. Cnuiu noannu ]o onau noµoljonu nu :unjo uµ:nnncf¡ufnnno-fo¡nfo¡n
]uano oi¡yio, f:n. no:o. Hu uoay no:o nuau:no co no:u¡x. Ho:u¡cn cy y cno]n:
¡yiu:u µ¡nuan n nnnnany n no]ny naucf. cuiynljuan cy no¡o:, ionf¡oancuan f¡-
ionuuio nyfono, nuµ:n¡uan n¡niunnono cncfo:o, io:unµonuan f¡ynu:u concfnono
no:o... Oµ n¡o:onu nofo µnnucfn]o i¡uljonn co cno nnmo ocaunju]y nu naucf no-
:u¡xu. Ho:u¡cn ]uuu]y cno] noaonu], noµ¡ununu]y nnnof nu µno¡y, no¡o: nnmo no
yn¡unlju]y nu µno¡, no! iu io¡ncfo :u concfnono nof¡ooo. Ioauio co ocaoou)u]y
fyfo¡cfnu nu¡cio naucfn.
,u n¡o:o nauµunnno V n VI µnnucfn]o cnfyunn]u ]o ]om onau cfuonanu, uan n¡oµ-
cfunnnnn VII n VIII µnnucfn]o, io]n cy :o:ljo: yn¡unljuan n: ^o:|ncu, n:iyonan
cy ionf¡oay nuµ no:u¡cn:u. Oµ n¡o:onu no:no VIII µnnucfn]o nonu nauµu¡ciu
iy!u co ]unlju y Xo¡uiaoonolj ^uinn. Onu] i¡uµ co nuau:no nu cono¡y Iinnfu,
oan:y yau:u y +u]y:. I¡oµcfunnnnn xo¡uiaoonoljcio µnnucfn]o, io]y ^unofon o:-
nuuunu iuo IX n X µnnucfn]u, no cno] n¡nannn cy onan y noiuinn: ¡oµonncin:
no:u:u cu n¡oµcfunnnnn:u :o:|ncio µnnucfn]o. Xo¡uiaoonoljunn cy ycnoan noµ
cno]o: naum!y y]oµnnnfn )onjn Iinnuf, uan nniuµu nncy :uicnoµu¡nan Io¡njn:
Iinnfo:. 'u:o co, nocao µyinx :o)ycoonnx cyioou, yun¡cfnau foounciu iy!u,
io]y ^unofon o:nuuunu iuo XI µnnucfn]u. Y no¡noµy io]n caoµn n¡ufn:o cyiooo
Xo¡uiaoonolju n 'ooo oio n¡onaucfn nuµ fo¡nfo¡n]o: Iinnfu.
Nedoumice moderne istoriografije o prvom meuperiodu — ^noin :oµo¡nn oinn-
foao:n no:nnu]y!n co nu fuinu cnoµouuncfnu iuo mfo ]o Proroqanstvo Nefer-
tija, n¡nn :o)yno¡noµ noc:uf¡u]y iuo µoou oiono:cioi, iyafy¡noi n µ¡ymfnonoi
onuµunju. Hun:o, y n¡o¡ouuncfny Ho|o¡fn n¡nnonoµu o :noin: noc¡o!u:u io]o
cy noioµnao Iinnuf. cymno ioµnno, no¡oµonno n:annunjo Hnau, iauµ, :o)ycoonn
cyioon aoiuannx iocnoµu¡u... ^o)yfn:, onu] n:no¡ nofnuo n: n¡o:onu c¡oµnjoi
nu¡cfnu n µo µunuc nn]o yfn¡)ono o io: no¡noµy Ho|o¡fn fuuno nnmo.
Iinnfoaoi Ufo|un ,u]µoa:u]o¡ n¡oyuunu]y!n |yno¡u¡no nuau:o n: n¡noi :o)y-
no¡noµu n cun¡o:ono n:no¡o, µu]o nomfo µ¡yiuun]y caniy. On c:uf¡u µu ]o :u-
ncfu µomao µo µononf¡uan:unn]o naucfn n µu ]o µno¡ ocn¡o:umno. ^o)yfn:, ¡y-
¡uann Iinnuf nocfu]o oiono:cin ]uun n iyafy¡no caononn]n. I¡o] cfunonnnmfnu
]o nono!un. ^ufo¡n]uano cfunjo foi cfunonnnmfnu onao ]o µuaoio nonoljnn]o no
y n¡ofxoµnn: no¡noµn:u. Onuino fn¡µnjo µoiu:y]y n¡onu)ono i¡oonnno, un]n ]o
o¡o] y n¡no: :o)yno¡noµy nono!un n un]u ]o on¡o:ljonocf oolju noio ¡unn]o. Ufo
co fnuo iyafy¡o n¡noi :o)yno¡noµu ,u]µoa:u]o¡ co cauno µu onu no noµ¡ununu
µno¡ciy iyafy¡y cfu¡oi nu¡cfnu. !yafy¡u n¡noi :o)yno¡noµu co oµaniy]o nonn:
n:¡u:o:, nµonfnfofo:. 'o ]o nu¡oµnu iyafy¡u.
Ho :ono:o ¡o!n µu cu:o n:no¡n c¡oµnjoi nu¡cfnu cnoµouo o noc¡o!u:u io]o cy
noioµnao Iinnuf. O fo:o n¡nnonoµu]y n n:no¡n n¡noi :o)yno¡noµu, nu n¡n:o¡,
Anktifijeva biografija. ·nifn|n ]o ono yn¡unnni no:u Iµ|yu n Xn]o¡uionnoanc
y io¡njo: Iinnfy. Cno]on¡o:ono ]o ¡ufonuo n¡ofnn no:u !onfocu n 'ooo. Njoionu
– 28 –
onoi¡u|n]u ]o cuuynunu nu ]oµno: cfyoy ncn¡oµ njoiono i¡oonnno y oan:nnn Ia-
^ouao, Su km ]ynno oµ 'ooo. Inoi¡u|n]u cnoµoun, n::o)y ocfuaoi, iuio ]o nu¡oµ
iauµonuo n iuio :y ]o ·nifn|n no:oiuo µu n¡onnnn. ,u]µoa:u]o¡, n¡oyuunu]y!n
onu] n:no¡, n:noµn :uiljyuui µu ]o Iinnuf noioµnau i¡n:u, uan µu co fu i¡n:u
nn]o ¡u:anionuau oµ i¡n:u n¡ofxoµnnx no¡noµu. Honnnu y n¡no: :o)yno¡noµy ]o
fu µu i¡n:y ncio¡nm!unu]y aoiuann iocnoµu¡n µu on on¡unµuan concfnony naucf.
Hun:o, noio :o¡u no:o!n cauon:u n fu yaoiu yiaunno: n¡nnuµu aoiuann: µnnuc-
fn:u. Hu¡unno, uio co noio cyn¡ocfunn onn: ,,µoo¡ounnnfoljn:u” onnuo ]o cy¡ono
iunnjon.
Rat Herakleopolja i Tebe oko prevlasti nad Egiptom — Y µ¡yio: µoay n¡noi :o)y-
no¡noµu n¡ufn:o cyiooo Xo¡uiaoonolju n 'ooo oio n¡onaucfn nuµ fo¡nfo¡n]o:
Iinnfu.
Uspon Herakleopolja — Y n¡o:o no:no VIII µnnucfn]o y Xo¡uiaoonolj ^uinn, i¡uµy
nu cono¡y Iinnfu, y:µnno co nonu nauµu¡ciu iy!u io]y ^unofon nu:nnu IX n X
µnnucfn]o:. Xo¡uiaoonoljciu µnnucfn]u ]o no cno] n¡nannn onau y noiuinn: ¡oµ-
onncin: no:u:u cu :o:|ncio: µnnucfn]o:. Hu nuaocf, nn cun¡o:onn onni¡u|cin
n:no¡n, iuo nn i¡oonnno n¡oµcfunnniu µnnucfn]o, µo µunuc nncy n¡onu)onn. Jo-
µnnn n:no¡n cy cno:onnnn n¡nnufnnx annu, nu n¡n:o¡, Pouka za sina Merikarea.
'oicf cnoµoun o cyiooy cu ]ynnn: foouncin: i¡uljoncfno:, o nauµu¡cio: iyafy
n nµooaoin]n, o n¡oµunjy no:uno :u xo¡uiaoonoacio cfnu¡unjo cnofu. ^o)yfn:,
µunuc co nocfunlju nnfunjo µu an onu] n:no¡ nofnuo n: n¡o:onu n¡noi :o)yno¡noµu
nan nui iucnn]oi µoou.
^unofon iuo ocnnnuuu xo¡uiaoonoljcio µnnucfn]o no:nnjo i¡ulju Xofn]u. Njoiono
i¡uljoncfno nu cono¡y nµonfn|nionuno ]o iuo ,,iy!u Xofn]u”. Hu nuaocf, o cu:o]
nauµunnnn n ioµnnu:u nauµunju iuio Xofn]u, fuio n njoionnx nucaoµnniu no :nu:o
nnmfu. Io¡y]o co µu cy Xofn n nucaoµnnnn :uy:oan ^o:|nc n noµ cno]o: naum!y
y]oµnnnan n¡ocfo¡ )onjoi Iinnfu. Onµu iuµu cy noiymuan :uiocnoµu¡nfn Io¡njn:
Iinnfo: yau:o y cyioo cu foouncio: nauµu¡cio: iy!o:.
Uzdizanje Tebe — Y n¡o:o cfu¡oi nu¡cfnu 'oou, iuo n¡ocfonnnu uofn¡fo no:o, onau
]o foi f¡o!o¡u:¡oµnn n¡onnnnn]cin i¡uµ. ^o)yfn:, nouon oµ n¡noi :o)yno¡noµu
noaonu] 'ooo ]uuu.
!uo ocnnnuu foouncio, ^unofonono XI µnnucfn]o, no:nnjo co ^onfyxofon I. Iauµuo
]o nofnuocf ioµnnu, u njoionu i¡oonnnu co nuau:n y noi¡onoan Ia-'u¡n|u, nu
:unuµno] oouan Hnau, nucn¡u: x¡u:u y !u¡nuiy. Inmo o ono: nauµu¡y no :nu:o.
^onfyxofonu I nu n¡ocfoay ]o nucaoµno cnn Info| I. Info| I ]o y cno]n: ¡yiu:u
oo]oµnnno noaonu] ,,noanioi yn¡unnniu foouncio no:o” n ,,yn¡unnniu cnomfonn-
iu”. I¡ofonµonuo ]o uui n nu noaonu] ,,yn¡unnniu Io¡njoi Iinnfu”. Njoionu
i¡oonnnu n¡onu)onu ]o y noi¡onoan Ia-'u¡n|u. ·¡xnfoifonciu |o¡:u i¡oonnno
¡u:aniy]o co oµ |o¡:o nauµu¡cinx i¡oonnnu cfu¡oi nu¡cfnu. 'o ]o n¡cfu i¡oonnno
ycouono y cfony, f:n. saf-i¡oonnnu. )uiao, Info| I no noµ¡ununu cfna cfu¡oi
nu¡cfnu, no! co ¡uµn]o ocaunju nu aoiuany f¡uµnnn]y. ,u ¡u:aniy oµ nauµu¡cinx
i¡oonnnu cfu¡oi nu¡cfnu, Info|onu i¡oonnnu nn]o oi¡ynonu cu:o i¡ooonn:u no-
anioµocfo]nniu, no! n i¡ooonn:u oonunoi nu¡oµu. Info| I, iuo n njoionn nucaoµ-
nnnn, ncfnnu!o ¡oinonuann nµonfnfof.
Iocao nofnuocfoioµnmnjo nauµo, Info|u I ]o nu n¡ocfoay nucaoµno o¡uf Info|
II. Onu] ]o nauµuo uui noµocof ioµnnu n iofono nocfunno fo:oljo ]uio 'ooo. Ioµn-
iuo ]o i¡oonnny y noi¡onoan Ia-'u¡n|u, iuo n cnofnanmfu nu Iao|unfnnn. In-
oi¡u|ciu cfoau, n¡onu)onu ncn¡oµ njoiono i¡oonnno, cnoµoun o foouncio] cnoljno]
noanfnnn. Info| II ]o noµ cno]o: naum!y y]oµnnno ]ynnn µoo Io¡njoi Iinnfu.
,ufn: ]o nu cono¡y :uy:oo no:y ·onµoc, nu]:nuuu]nn]n uµ:nnncf¡ufnnnn nonfu¡
cfu¡oi nu¡cfnu. Y n¡o:o noxoµu nu no:y ·cn]yf, io]u ]o n¡n:nunuau n¡xonny naucf
xo¡uiaoonoljcio µnnucfn]o, yau:n y cyioo cu Xo¡uiaoonoljunn:u.
– 29 –
Rat Herakleopolja i Tebe — Cyioo n::o)y Xo¡uiaoonolju n 'ooo f¡u]uo ]o oµ 9u
µo llu ioµnnu. !uo noooµnni ]o n:umau 'oou, io]u ]o noµ cno]o: naum!y y]oµnnnau
fo¡nfo¡n]y Iinnfu. Inmo o ono:o on!o ¡oun iucnn]o.
Literatura
— Ufo|un ,u]µa:u]o¡, I¡nn :o)yno¡noµ, n¡onoau )unn]oau Cfo|unonn!
Oic|o¡µciu ncfo¡n]u cfu¡oi Iinnfu, Clio, Iooi¡uµ 2uu1.
— I.I. ·nµn]on, Icfo¡n]u cfu¡oi ncfoiu, n¡onoo ^n¡ocaun ^u¡ionn!, Ioo-
i¡uµ l9¯2.
— Ioaomio Junionn! ^u¡nno cu n¡oµununju )unn]oao Cfo|unonn! y foiy
:n:cioi co:ocf¡u mioacio 2uu2.¸2uuS.
– 30 –
NAPOMENA
'oicf io]n caoµn, u ooyxnufu ncfo¡n]y |u¡uoncioi Iinnfu oµ no¡noµu
C¡oµnjoi µo no¡noµu Cuncioi nu¡cfnu, :ucnnnu co nu cfu¡n: ooaomiu:u io]o no
no:nu]y Oic|o¡µciy ncfo¡n]y cfu¡oi Iinnfu.
M.X.
– 31 –
SREDNjE CARSTVO
Periodizacija prema dinastijama
* Io¡noµ C¡oµnjoi nu¡cfnu (2u2¯ - l7¯9)
Y ono: no¡noµy nauµu]y XI n XII µnnucfn]u.
— Ocnnnuu XII µnnucfn]o ono ]o ·:ono:xof I. !uo nonu n¡ocfonnnu no:nnjo
co If-funn, io]y ]o n:i¡uµno ¡oµonuuoanni XII µnnucfn]o. Io nauµunnnn
·:ono:xof, nauµuo ]o njoion cnn Conyc¡of I.
Ujedinjenje Egipta
,u nononno y]oµnnjonjo Iinnfu no]oµnnn no:u¡cn cy onan :unnfo¡oconunn
no cu:o ¡uµn noooljmunju n¡niunnono :¡ono n n¡oinµunju :o)ycoonnx cyioou, no!
n ¡uµn cnunonju µ¡nunnoi unu¡ufu.
Io¡oy :u y]oµnnjonjo Iinnfu nonoau cy µnu i¡uµu, Xo¡uiaoonolj (IX, X µnnucfn]u)
n 'oou (XI µnnucfn]u). Y]oµnnjonjo ]o nouoao oio Xo¡uiaoonolju un]n cy nauµu¡n
ycnoan µu noio¡o ^o:|nc. Ocnnnuu xo¡uiaoonoljcio µnnucfn]o Xofn nn]o cu:o y]o-
µnnno Iinnuf, noio ]o uui noiymuo µu oononn ocnu]uuiy noanfniy cno]nx n¡ofxoµ-
nniu. ^o)yfn:, noµ cno]y naucf nn]o ycnoo noµnocfn :o!no :onu¡xo, nu¡ounfo
foouncio. Cyioo n::o)y cono¡u (Xo¡uiaoonolj) n ]yiu ('oou) ono ]o no:nnonun.
O onn: ¡ufonn:u cnoµouo µnu nufnncu. Ioyiu Inyno¡u n Ioyiu xo¡uiaoonoljcioi
nu¡u Xofn]u III cno:o cnny ^o¡niu¡y
1
. Y i¡u)uncio: ¡ufy iuo noooµnni ]o n:u-
muo n¡oµcfunnni XI µnnucfn]o ^onfyxofon II. '¡oou no:onyfn µu nocaoµnjn cyioo
nn]o ono n::o)y nauµu¡u Xo¡uiaoonolju n ^onfyxofonu, no! n::o)y :onu¡xu no:o
Cn]yf n ^onfyxofonu. Cu: Xo¡uiaoonolj ]o nuo oo: niuino oo¡oo oio 2u16.¸2u1u.
ioµnno n. n. o.
Iomfo ]o ^onfyxofon nonono y]oµnnno Iinnuf, nocfuo ]o ¡oµonuuoanni C¡oµnjoi
nu¡cfnu.
Unutraxnja i spoljna politika Srednjeg carstva
Iocfo]o µno fonµonnn]o nauµu¡u C¡oµnjoi nu¡cfnu.
l. o¡n]onfunn]u nu cnoljny noanfniy (¡ufonunju)
2. o¡n]onfunn]u iu ¡omununjy ynyf¡umnjnx n¡ooao:u, f]. nnfunju n¡ocno-
¡nfofu :o:ljo.
+u¡uonn XI n XII µnnucfn]o i¡o!y µuljo nu cono¡, cono¡oncfoi n mn¡o
co iu Cn¡o-nuaocfnncio] oouan. Hunoµonu fo¡nfo¡n]u nn]o onau f¡u]no ocno]onu.
Hu onn: n¡ocfo¡n:u Iinn!unn cy ocfunljuan iu¡nn:ono n µonoµnan nu naucf coon
oµuno ljyµo, io]n cy nocnan unnonnnuio fnfyao iuo n y Iinnfy.
I¡oµy:n:unn cy n no]nn noxoµn nu Hyon]y. Y Hyon]n nncy nocfo]uan ¡u:nn-
]onn nonf¡n, u :o:lju ]o onau ooiufu n n¡n:u:ljnnu :u oicnaoufunn]y. Iinn!unn
n¡oµn¡y nu ]yi no ¡uµn f¡u]noi ocnu]unju onoi n¡ocfo¡u, no! ¡uµn :aufu, caono-
nuuo, µn]u:unufu, :uunnu, :no:n¡ncu, ¡uµno cnuio. I¡o:u cfu¡n: Iinn!unn:u
fo¡nfo¡n]u Iinnfu n¡ocfn¡uau co cno µo n¡noi iufu¡uifu. Ooaucf n::o)y n¡-
noi n µ¡yioi iufu¡uifu nu:nnuan cy Iunuf (µunumnjn cono¡nn Cyµun), µoi :o:ljy
oµ µ¡yioi iufu¡uifu !ym. Iocoono nnfo¡ocunfun :u nauµu¡o C¡oµnjoi nu¡cfnu
ono ]o n¡ocfo¡ n¡noi n µ¡yioi iufu¡uifu. )u on ooo:ooµnan n ocniy¡uan nyfono,
ionf¡oancuan n cn¡ounan yau:ui nyon]cinx nao:onu, |u¡uonn cy oµ n¡noi µo µ¡y-
ioi iufu¡uifu n:i¡uµnan µnunuocf fn¡)unu
2
. 'n¡)unu Co:onu, io]u co nuau:nau
nu cu:o: II iufu¡uify, onau ]o ]oµnu n¡cfu iaunnoi mfuou cnnx fn¡)unu onoi
noµ¡yu]u. Ocnono fn¡)unu cy µunuc cuuynuno n n¡oµcfunlju]y ¡o:oi-µoao no]no
u¡xnfoify¡o.
1
Pogledati: 2.2. Izvori za srednje carstvo
2
Ove karaule predstavljaju vojne baze koje xtite odreenu teritoriju i trgovaqke puteve
– 32 –
)u on co cfno¡nau :o!nu µ¡nunu, |u¡uonn C¡oµnjoi nu¡cfnu :o¡uan cy
y:n¡nfn ·:n]ufo nu cono¡y, iuo n no:u¡xo, io]n cy ]om ynoi n:uan noaniu oo-
iufcfnu n n¡nnufno no]cio. Iomfo ]o :o:ljo: onao fomio yn¡unljufn cu i¡u]njoi
]yiu, n: 'ooo, |u¡uon ·:ono:xof I, ocnnnuu XII µnnucfn]o, ¡o:nµonnn]y coan nu
cono¡. Honu n¡ocfonnnu nuau:nau co Su i: ]ynno oµ ^o:|ncu, u nu:nnuau co
,,·:ono:xof nf funn” nan ,,·:ono:xof y]oµnnnfolj µno :o:ljo”. Y njy ]o n¡ocoljon
µno¡ n nuµaomfno nonf¡uano n aoiuano uµ:nnncf¡unn]o. Iomfo ]o n¡ofo¡uo u:n-
]ufciu nao:onu, io]u cy µocoljonu :u n¡o:o n¡noi :o)yno¡noµu, n nomfo ]o :umfn-
fno i¡unnny n¡o:u Cnnu]y, ·:ono:xof ]o ycnoo µu co n:oo¡n cu n¡ooao:o: )oafo.
Y njoiono n¡o:o n:i¡u)on ]o ,,Iauµu¡on nyf”, f]. nn: yfn¡)onju iu Cnnu]y.
Y n¡o:o nauµunnno XII µnnucfn]o cn¡onoµonn cy noanin :oano¡unnonn ¡uµonn nu
n¡ocfo¡y +u]y:u n ]o:o¡y ^o¡nc. ,uxnuljy]y!y ncymnnunjy cfno¡ono ]o nnmo
oo¡uµnnnx non¡mnnu. Y fo n¡o:o nuµu n nauncio nucoljununju ]ynnjuiu, n¡unnx
Iinn!unu, nu cono¡ n n¡ocfo¡ )oafo. Y |u]y:cio: n¡ocfo¡y ]o n:i¡u)on n¡nn
i¡uµ cu y¡ounncfnuin: nauno:. )oi cy iu Iinn!unn nu:nnuan ,,Xofon Conyco¡f”
nan ,,Co:ocf¡ncon cnoio], I¡nn cy iu :nuan !¡oioµnaonoanc (µunumnjn !uxyn). Y
x¡u:onn:u onoi i¡uµu cuuynuo co io¡nyc µoiy:onufu, io]n ]o :nuuu]un :u ¡oion-
cf¡yinn]y x¡u:onnoi nnnofu n x¡u:onno uµ:nnncf¡unn]o
3
.
^uµu ]o ·:ono:xof I ycnoo µu yiymn conu¡ufncfnuio fonnjo no:u¡xu n cfno¡n
:o!ny µ¡nuny, nnui, no:u¡cn cy cuuynuan aoiuany uyfono:n]y. )u on ¡omno
nnfunjo no:u¡xu Conyco¡f III ]o n:n¡mno noaniy uµ:nnncf¡ufnnny ¡o|o¡:y n
unfuny :o:ljy noµoano nu f¡n oi¡yiu. Cono¡nn, C¡oµnjn n Iaunu ]yiu. Cnuin
oi¡yi ]o n:uo cno]y uµ:nnncf¡unn]y, un]n ]o :uµufui ono n¡niynljunjo no¡o:u,
¡omununjo cyµcinx nnfunju, oµ¡nununjo n¡niunnonnx cncfo:u. Onn: cy no:o iuo
uµ:nnncf¡ufnnno ]oµnnnno n:iyonao cno] :nuuu] n ocfuau cy cu:o n:onu fo¡n-
fo¡n]uannx noannu ynyfu¡ Iinnfu. Honn unnonnnnn onan cy xo:ononycn. ljyµn
io]n nu noaonu] nncy µoau:nan :uxnuljy]y!n cno: ,,nao:onnfo:” no¡oiay, no! :u-
xnuljy]y!n nauµu¡ono] noljn. Cu:u caynou nn]o onau nucaoµnu. Iomfo cy iyonao
fo¡nfo¡n]o n ooiufcfno, cfu¡o no¡oµnno cy nocfu]uao. Oµ n¡o:onu Conyco¡fu III
no:u¡xu, iuo nocoono iufoio¡n]o unnonnniu, y Iinnfy nnmo no:u.
Herodotovo svedoqanstvo o Srednjem carstvu
!uo ]oµnoi oµ n¡oµcfunnniu XII µnnucfn]o f¡oou no:onyfn ·:ono:xofu
III. ·:ono:xof III nauµuo ]o nu n¡oau:y n: XIX y XVIII noi n. n. o. Io¡oµ ocfuaoi,
µuo ]o µu co n:i¡uµn uynonn ¯unn¡nnf, io]n ]o no:nuf n iuo In¡u:nµu Xunu¡u.
Xo¡oµof nnmo, nouon oµ luu. iunyfu, µu ]o |u¡uon ^o¡nc (·:ono:xof III) µuo
µu co cui¡uµn ]oµno n¡oµno¡]o nu cono¡no] cf¡unn x¡u:u ooiu Xo|ocfu (Ifux)
4
,
ncionu ]oµno ]o:o¡o n noµniny nn¡u:nµo. Xo¡oµof, µuljo, iuo o uyµy unfnuioi
cnofu, no:nnjo ¯unn¡nnf, io]n ]o n cu: nnµoo. Onu] ¯unn¡nnf cucfo]uo co oµ Suuu
oµu]u, oµ io]nx ]o l¯uu onao noµ :o:ljo:, u l¯uu n:nuµ :o:ljo. Y noµ:o:nn: oµu-
]u:u onan cy cux¡unjonn |u¡uonn n cnofn i¡oioµnan
5
. Onnc ioµ Xo¡oµofu nunoµn
nu :uiljyuui µu ]o i¡u)onnnu :o¡uau onfn oi¡o:nu. )yio nuyunnnn cy ocno¡unnan
nocfo]unjo ]oµno fuino i¡u)onnno n :oiy!nocf µu ]o Xo¡oµof nomfo fuio cno]n:
oun:u nnµoo. ^o)yfn:, l9ll. ioµnno n¡onu)onu ]o ]oµnu noi¡onoau n¡nanio:
u¡xooaomio oicnoµnnn]o, io]y ]o n¡oµnoµno yfo:oljnnuu oinnfoaoin]o +annµo¡c
Inf¡n, nu n¡ocfo¡y Xunu¡u
6
. Yfn¡)ono ]o µu ]o y nnfunjy i¡oonnnu ·:ono:xofu
III. 'y ]o ono noµninyf oi¡o:un :uynoio]onn io:naoic, x¡u: n i¡oonnnu, y nnµy
nn¡u:nµo µn:on:n]u l2u∗Suu :ofu¡u. Hu ocnony :uooaomin +annµo¡cu Inf¡n]u
cun¡o:onn ncf¡unnnuun nun¡unnan cy f¡oµn:on:nonuany ioncf¡yinn]y foi io:-
3
Tako na osnovu Papirusa iz Kahuna saznajemo da su hram pomagali mesari, pekari,
ljudi koji su se brinuli za rogatu stoku...
4
Herodot pixe, poqev od 99 kaputa, da je faraon Min (Menes) sagradio jedan hram
posveen bogu Hefestu (Ptah). Kult boga Ptah, qije se svetilixte nalazilo u Memfisu,
naroqito je poxtovan u vreme vladavine XII dinastije.
5
Bog Sobek je predstavljan u liku krokodila
6
Havara se nalazi 80km juno od danaxnjeg Kaira. To je prostor jugoistoqnog Fajuma.
– 33 –
naoicu. Info¡ocunfno ]o µu cy co ioncf¡yinn]u n Xo¡oµofon onnc noµyµu¡uan.
·nfnuin nncnn )noµo¡ n Cf¡uoon fuio)o cnoµouo o ¯unn¡nnfy.
Y cno: µoay Xo¡oµof iunyfo oµ lu2. µo llu. nocno!y]o n:nocno: Co-
:ocf¡ncy III (Conyco¡f III). Onu] Xuaniu¡numunnn fn¡µn iuio ]o Co:ocf¡nc cno-
]on¡o:ono no¡u:no Cinfo n '¡uuuno, u iuo µoiu: fo:o nunoµn cfyoono io]n cauno
noooµy oinnufcioi |u¡uonu, u io]n co :oiy nnµofn n y Xo¡oµofono n¡o:o nu n¡oc-
fo¡y io]n cy nucoljunuan Cinfn n '¡uuunn. ^o)yfn:, µunuc ]o yfn¡)ono µu nu no-
µ¡yu]o Cinfn]o n '¡uin]o Iinn!unn nncy i¡ounan. ^uµu ]o Co:ocf¡nc III cn¡onoo
f¡onyfno noxoµo nu ]yi, cono¡ n cono¡oncfoi, nu]no!n ocnu]uu ono ]o 'yf:oc III,
io]n ]o cfniuo µo Iy|¡ufu nu cono¡y n µo uofn¡foi iufu¡uifu nu ]yiy. Y :oµo¡no]
ncfo¡noi¡u|n]n ycno]ono ]o :nmljonjo µu ]o Xo¡oµofono cnoµouuncfno y cfnu¡n
¡onunmn:u: nu )u¡n]on noxoµ n¡ofnn Cinfu. Hun:o, Xo¡oµof ]o noaoo noiu:ufn
µu ]o n n¡o )u¡n]u onao noaninx ocnu]uuu, io]n cy ycnoan ocno]nfn noio ooaucfn
io]o ,,noanin i¡ulj” nn]o. Huyunnnn cy nofn¡µnan Xo¡oµofony n:]uny µu ]o n¡uicu
oinnufcinx nauµu¡u onau µu co no oionuuno: noxoµy nocfunn i¡unnunu cfoau cu
anionnn: n¡oµcfunu:u. ,uµufui cfoao nn]o ono cu:o µu o:o)n, no! n µu cno-
]n: nufnnco: n¡ocaunn onao ocnu]unjo onao noxoµ nauµu¡u, io]n iu ]o n¡oµnoµno.
^oiy co nu!n nu]nnmo nu n¡ocfo¡y Cn¡n]o n Iuaocfnno.
Xo¡oµof y ]oµno: µoay nnmo o ofnnuio] no:n !oaxn)unu
7
n Iinn!unu.
!uo µoiu: fo:o, no¡oµ ocfuaoi, nunoµn unnjonnny µu co ]oµun n µ¡yin nu¡oµ
oo¡o:y]y. ^o)yfn:, y nnfunjy ]o Xo¡oµofonu n:n¡ocn]u n f¡uµnnn]u. I::o)y onu
µnu nu¡oµu nn]o :oiao onfn nniuino no:o, co: :onµu µu cy noin y:ofnnuin n¡oµ-
:ofn n¡oio Xofnfu n: Iinnfu µocnoan y ooaucf !oaxnµo. )oo o oo¡o:nnunjy :ono
onfn :nuuu]un µu nu noc¡oµun nuunn oµ¡oµn:o ofnnuiy n¡nnuµnocf Iinn!unu.
Iinn!unn cnuµu]y y xu:nµcio-co:nfciy i¡yny nu¡oµu. Iocfynui oo¡o:nnunju :u
Iinn!uno ]o n:uo nu¡ounfy nunnocf, no cu:o :oµnnnnciy, no! n :ooi nocoono
uncfo!o io]u ]o nnmo :uµn¡uau y no]u: ofnio n iyafu. Y no¡noµy Honoi nu¡cfnu
nocfo]uo ]o oonuu] µu co no cn¡mofiy onfio cnn: non¡n]ufoljn:u oµcouo µocnu
muiu. Hun:o, Iinn!unn cy noaoan cno µu :uooaono, u onao ]o nunno oooaonnfn
ioanio ]o onao :¡fnnx. Io]nnnn cy nocnan muio noooµono nu ionlju, iuo n nu
ionjn:u. Ono ]o n:uao :u nnlj µu :ucf¡umn nofonnn]uano non¡n]ufoljo. Uuio cy
oµconuan cu:o onn:u io]n cy onan oo¡o:unn, ]o¡ cy n: onan ]oµnuin. Ocfuao cy
onnµonfn¡uan nu µ¡yin nuunn. Cu:u oinnufciu no]ciu ]o onau oo¡o:nnunu n¡o
iuinoi noxoµu.
Trgovina
Y n¡o:o C¡oµnjoi nu¡cfnu muljy co f¡ionuuio oicnoµnnn]o y Iuaocfnny n
Cn¡n]y. 'uio y i¡uµonn:u Inoaoc n Yiu¡nf cy n¡onu)onn n¡oµ:ofn cu n:onn:u
|u¡uonu XII µnnucfn]o. O no:n, fuio)o, cnoµoun Priqa o Sinuheu
8
, io]u nofnuo c
nouofiu nauµunnno XII µnnucfn]o.
'¡ionuuio no:o oµ¡nununo cy cu Iunnaono:, !¡nfo:, Hyon]o: n :o:ljo: Iynf
(µunumnju Co:uan]u y ncfouno] ·|¡nnn).
!uo naonnn nyf io¡ncfnao co I¡nono :o¡o. !onfoc cu oouao: I¡nonoi :o¡u,
f]. cu ayio: Iuµn Iucyc, nono:nnuo ]o Iuµn Xu:u:uf, y io:o co nuµno i¡unnf.
·auoucfo¡ co nuµno n: iu:onoao:u y Xufnyoy.
Religija, religiozna knjievnost
Y n¡o:o C¡oµnjoi nu¡cfnu ]uuu iyaf O:n¡ncu, un]n co iyafnn nonfu¡
nuau:no y ·onµocy. 'uio)o noiy]o co iyaf ooiu ·:onu, foouncioi oonuncfnu, n
iyaf ooiu ^onfu, ooiu ¡ufu.
7
Naseljavali obalu Crnog mora
8
Pogledati: 2.2. Izvori za Srednje carstvo
– 34 –
Y ono: no¡noµy :onju co ¡oanino:nu injnnonnocf. In¡u:nµo, io]o cy noµn:uan
nauµu¡n V, VI n VII µnnucfn]o, onao cy ncnncuno ¡u:nn: ou]uannu:u. Y n¡o:o
C¡oµnjoi nu¡cfnu :uin]cin foicfonn co ncnncy]y nu ynyf¡umnjocfn ionuoiu
9
. )¡-
nonn ionuoi ono ]o cu ynyf¡umnjo cf¡uno ncnncun ou]uannu:u, io]o cy f¡oouao µu
noio]nniu cuuynu]y oµ nncoiufu, ooaocfn. µu :y o:oiy!o µu mfo auimo n¡o)o n:
onoi y onu] cnof. Yn¡fununo cy iooi¡u|cio iu¡fo :ui¡oonoi nnnofu iuio noio]nni
no on :uayfuo nu cno: nyfy µo oonuncfnu. Inlj onnx foicfonu ono ]o µu o:oiy!n
noio]nniy µu co n:]oµnuun cu oonuncfno: y :ui¡oono: nnnofy. I¡nanio: unnu
:¡fnnx, no¡oµ ocfuaoi y: noio]nniu cy cfunljuno n ymuofn |niy¡o. Ono |ni-
y¡nno n:uao cy ooani :y:n]o n onao cy nuunnjono oµ io¡u:nio nan ¡u:nnx n¡cfu
:oioi iu:onu. I¡niu:uno cy cu n¡oi¡mfonn: ¡yiu:u. Joµnu ¡yiu µ¡nn :ofniy,
µ¡yiu nayi, u n¡oio ¡u:onu ]o n¡oouuonu fo¡onnu cu :¡nonljo:. Ymuofn |niy¡u
ocaoou)uau ]o noio]nniu fomioi ¡uµu y :ui¡oono: nnnofy. Y ]oµno] i¡oonnnn
n¡onu)ono ]o S6¯ |niy¡nnu. :u cnuin µun no ]oµnu. Y ono: no¡noµy nucfu]y n
Inc:u :¡fnn:u n !aonofnn foicfonn.
Materijalni ostaci
Iauµu¡n XII µnnucfn]o oµ :ufo¡n]uannx cno:onniu cy ocfunnan fn¡)uno,
i¡uµono, x¡u:ono y 'oon, !u¡nuiy n ¯yico¡y. '¡oou no:onyfn x¡u: ^onfyxofonu
II y )on¡ oa Iuxu¡n. Cno]on¡o:ono cy i¡uµnan nn¡u:nµo.
¯nfo¡ufy¡u.
— I. I. ·nµn]on, Icfo¡n]u cfu¡oi ncfoiu, n¡onoo ^n¡ocaun ^u¡ionn!,
Iooi¡uµ l9¯2.
— http://www.reshafim.org.il/ad/egypt.htm
Ioaomio.
— Junionn! ^u¡nno cu n¡oµununju )unn]oao Cfo|unonn! y foiy :n:cioi
co:ocf¡u mioacio 2uu2.¸2uuS.
9
Vixe o ovome pogledati: 2.2. Izvori za Srednje carstvo, Religijski tekstovi, Tekstovi
kovqega; 2.3. Izvori za Novo carstvo, Knjiga mrtvih, Uxabti figure
– 35 –
DRUGI MEUPERIOD
Osvajanje Egipta od strane Hiksa
Iocao c:¡fn ·:ono:xofu III, nocaoµnjoi :nuuu]noi |u¡uonu XII µnnuc-
fn]o, µoau:n µo cauoljonju nonf¡uano naucfn. ·:ononxof IV ono ]o nocaoµnjn
nauµu¡ XII µnnucfn]o. 'oio: nauµunnno XIII µnnucfn]o no:n¡n cy nocfunljuan
n :onjuan nauµu¡o, io]n cy n:uan cu:o no:nnuany naucf. Io]ciono)o n ¡ufnnnn,
cfunnonn¡unn y Hyon]n, µoau]y no:unncno oµ nonf¡uano naucfn. Hoin oµ njnx cy
co uui :u f¡u]no nucfunnan y Hyon]n. 'n¡)uno, n:i¡u)ono µyn ncfouno i¡unnno,
onao cy nan nunymfono nan nui nncy cf¡oio ionf¡oancuao ono io]n cy yau:nan
y :o:ljy. !ununcin no:uµn yau:nan cy y :o:ljy nofnyno caoooµno, iµo cy co
nucfunnan n cfuan ounnfn f¡ionnno:, :o:ljo¡uµnjo:, :unufcfno:. Iu¡o: ]oµun
oµ njnx, Khendjer, ]o nocfuo i¡ulj. !¡u]o: nauµunnno XIII µnnucfn]o caoµno ]o
µyi no¡noµ ycfunuiu n :o)ycoonnx cyioou. Io¡onufno co nu fu] no¡noµ oµnoco
µoiu)u]n onncunn y Proroqanstvu Nefertija n y Pouci Ipuvera
10
. !o¡ncfo!n co
cauoljonjo: Iinnfu no:uµciu nao:onu cu Cnnu]u i¡u]o: XVIII noiu n. n. o. ynuau
cy y ncfouny )oafy. i¡ynu nao:onu io]y cy Iinn!unn nu:nnuan ,,xniuy-xucyf”
nan ,,iocnoµu¡n nycfnnjo”. Io¡onufno ]o n: foiu nucfuo ^unofonon n:¡u: Xnicn
mfo :nuun ,,:unonoµnnnn nucfn¡u”.
Xnicn cy Iinnfo: nauµuan l¯u ioµnnu, fuunn]o oµ l7uu. µo l¯¯u. ioµnno n. n. o.
I¡nnuµu]y ciynnnn co:nfcinx nao:onu. Y n¡o:o iuµu cy n¡oµy:oan ionf¡oay nuµ
Iinnfo: nn]o nocnoµouon nniuiun ¡uf. Cu: njnxon µoau:ui ono ]o fnx n iofono oo:
niuinoi ofno¡u cy n¡oµ¡an nu n¡ocfo¡ nonf¡uano n ncfouno )oafo, u nofo: n y
ynyf¡umnjocf Iinnfu. Ioµ cno]y naucf noµnoan cy fo¡nfo¡n]y io]u co n¡ocfn¡uau
cno µo i¡uµu !y:o y c¡oµnjo: Iinnfy. fo ]o onau ]ynnu i¡unnnu. Ocnonuan cy µno
µnnucfn]o, XV n XVI.
)oi cy co Xnicn yfn¡µnan nu n¡ocfo¡y ncfouno, :unuµnu )oafu nuau:nau co y
¡yiu:u µo:u!o µnnucfn]o, XIV. I¡ocfonnnu XIV µnnucfn]o ono ]o i¡uµ !conc.
I¡ocfo¡ oµ !y:o µo Iao|unfnno (I iufu¡uif) ono ]o noµ naum!y foouncio µnnuc-
fn]o, io]y ^unofon nu:nnu XVII. Y ono: no¡noµy Hyon]u co nnmo no nuau:n noµ
n¡xonno: naum!y Iinnfu. 'y co cu:ocfuano ¡u:nn]u µo:u!u i¡uljonciu µnnucfn]u.
Ionfu¡ fo¡nfo¡n]o Xnicu nuau:no co y ·nu¡ncy. Onu] i¡uµ, nomfo co nn]o fuuno
:nuao iµo co nuau:no, ono ]o onni:u cno µo l96¯. ioµnno. Hu ocnony ncionununju
uycf¡n]cinx u¡xooaoiu nu n¡ocfo¡y ncfouno )oafo, io]o ]o n¡oµnoµno ^un|¡oµ
Infui, yfn¡)ono ]o µu co n¡ocfonnnu Xnicu nuau:nau iµo n µunumnjn i¡uµ 'oa-
oa-)uou.
Xnicocin nauµu¡n, cfynnnmn nu n¡ocfo, n¡oy:oan cy nucao)o — nµooaoin]y, fnf-
yaufy¡y, nauµu¡cin iyaf — oµ cno]nx n¡ofxoµnniu. Y n¡o:o Xnicu nonono cy
n¡onncunu :noiu µoau C¡oµnjoi nu¡cfnu. !uo n¡n:o¡ :ono:o nunocfn uynonn
:ufo:ufnuin nunn¡yc Innµ, io]n cuµ¡nn ¡u:no |o¡:yao n n¡o¡uuyno. Xo¡oµof no
i¡omn :noio iuµu fn¡µn µu cy Xoaonn n¡oy:oan :nunju n: ioo:of¡n]o oµ Iinn!unu.
Cu:n Xnicn onan cy y µoo¡n: oµnocn:u cu 'oounnn:u. XVII µnnucfn]o nau!uau
]o no¡o: Xnicn:u.
,nuuu] xnicocio nauµunnno ]ocfo y caoµo!o:.
— Iinn!unn n¡o µoauciu Xnicu nncy io¡ncfnan ionjo. C no]uno: ionju
]unlju co n ynof¡oou µnoioannu, mfo ]o µonoao µo no]uno ionjnno n µ¡yinx
nomfnnu ¡ufonunju.
— Xnicn cy ycnoan µu ofno¡o Iinnuf :u cnof n µu noiuny Iinn!unn:u µu
co fo¡nfo¡n]o, io]o co no nuau:o y cucfuny Iinnfu, :oiy yiljyunfn y cuc-
fun :o:ljo. Xnicn cy no¡oµ fo¡nfo¡n]o Iinnfu nucfunjnnuan n n¡ocfo¡
Cnnu]u n µoo n¡ocfo¡u n¡o:u Iuaocfnnn. ,uuo!o co nµo]u o :oiy!nocfn
cfnu¡unju nu¡cfnu, f]. noanio µ¡nuno io]u co :ono n¡ofo:ufn n nun
n¡n¡oµnnx oinn¡u :o:ljo.
10
Pogledati: 2.2. Izvori za Srednje carstvo
– 36 –
Skarabeji
'¡oou no:onyfn µu co y n¡o:o C¡oµnjoi nu¡cfnu, nu¡ounfo :u no¡noµ
nauµunnno Xnicu, ]unlju nonu iufoio¡n]u cno:onniu — ciu¡uoo]n. Ciu¡uoo]n cy
nouufn iµo cy ncnncunu n:onu n fnfyao unnonnniu n :nuuu]nn cy :u n¡oyuununjo
uµ:nnncf¡unn]o. I¡nn ciu¡uoo]n no]unnan cy co oio 2¯uu. ioµnno n. n. o., u
n¡onu)onn cy y i¡oonnnu:u nonu n µonu nnnnx µ¡ymfnonnx cao]onu. Oio 2uuu.
ioµnno nounnjy µu co io¡ncfo iuo nouufn. )oio¡unn]u ciu¡uoo]u nofnuo n: n¡o:onu
nauµunnno Xnicu — n¡oµcfunljonu ]o ljyµciu |niy¡u io]u cfo]n n :uooaonono ]o
n:o n fnfyau iuinoi unnonnniu.
¯nfo¡ufy¡u.
— I. I. ·nµn]on, Icfo¡n]u cfu¡oi ncfoiu, n¡onoo ^n¡ocaun ^u¡ionn!,
Iooi¡uµ l9¯2.
— http://www.reshafim.org.il/ad/egypt.htm
Ioaomio.
— Junionn! ^u¡nno cu n¡oµununju )unn]oao Cfo|unonn! y foiy :n:cioi
co:ocf¡u mioacio 2uu2.¸2uuS.
– 37 –
NOVO CARSTVO
Periodizacija prema dinastijama
* Io¡noµ Honoi nu¡cfnu (l¯¯u - lu7u)
Y ono: no¡noµy nauµu]y µnnucfn]o XVIII, XIX n XX.
— I¡oµcfunnnnn XVIII µnnucfn]o (l¯¯u - l292) cy ·x:o:o, njoion cnn ·:on-
xofon I n 'yf:oc I
11
. ·:onxofon I n:i¡uµno ]o n¡ocfonnny y 'oon. Y
oinn¡y XVIII µnnucfn]o ¡u:aniy]o:o nocooun no¡noµ io]n nu:nnu:o u:u-
¡ncin:. I¡oµcfunnni foi no¡noµu ]o ·:onxofon IV (Ixnufon), io]n ]o :u
nony n¡ocfonnny y:oo Ixnufon, µunumnju 'oa oa ·:u¡nu. !uo nucaoµnnio
·:onxofonu IV f¡oou no:onyfn C:oniu¡y n 'yfuniu:onu.
— I¡oµcfunnnnn XIX µnnucfn]o.
— Xo¡o:xoo (lS12 - lSSS)
- uµ:nnncf¡ufnnno ¡o|o¡:o, ¡o|o¡:u no]cio, no¡ociu ¡o|o¡:u
- o:unjn noxoµ nu Cn¡n]y, noooµu nuµ Xofn:u
- Hyon]u (x¡u: Cncay), oicnoµnnn]u y Iynf.
— Iu::oc I (lSSS - lSS7)
- µulju ¡o|o¡:u no]cio. noµoau nu S io¡nycu cu ]oµnn: oµ¡oµo: ionju,
cnonn]uanu iu¡µu, nu]u:nnnn, nocuµo uynu]y fn¡)uno.
— Cofn]u I (lSS7 - lSl7)
- no]nn noxoµ nu Cn¡n]y. n¡oµ¡o y ¡unnnny ^oinµo, nofunnno aonnfcio
ino:ono, :uy:oo n¡ncfunnmfo 'n¡ n ooo:ooµno no:o¡cin nyf :u Cn¡n]y
- ono¡unn]u n¡ofnn ycfunniu, y]oµnnjonnx ino:onu Iuaocfnno. :uy:oo Xu-
:uf, Iof-Uun, fn¡)uno !unon n !uµom, nofncnyo Xofo
- i¡u)onnnciu µoaufnocf. x¡u: Iyoucfnc nu )oafn, cuau cu cfyoonn:u
y !u¡nuiy, cnofnanmfo y ·onµocy, i¡unnnu y cfonn y µoannn nu¡cinx
i¡oonnnu.
— Iu::oc II (lSl7 - l2¯l)
- µoaufnocf onoi |u¡uonu nnµofn y foicfy io]n caoµn.
— ^o¡nonfux
- o¡unno Iinnuf oµ nunuao no:o¡cinx nu¡oµu.
— XX µnnucfn]u (llS6¸¯ - lu7u), µnnucfn]u Iu::oconµu, oµ¡ununu no¡noµ
oµ Iu::ocu III µo onuµunju Honoi nu¡cfnu.
— Cofnuxf
- ocnnnuu XX µnnucfn]o
- ]uuu cnomfoncfno.
— Iu::oc III
- ¡o|o¡:u no]cio. noµoano cfunonnnmfno µu on iu auimo io¡ncfno y no]no
cn¡xo
- ¡uf n¡ofnn no:o¡cinx nu¡oµu
- n¡ocfonnnu ^oµnnof-Xfuoy (¨).
Isterivanje Hiksa iz Egipta
O nonoµy :u ionuuun cyioo n::o)y Xnicu n Iinn!unu noµufio n¡ynu
,,I¡nuu o ·nonncy n Coionon¡oy”. ·nonnc ]o ono nauµu¡ XVI xnicocio µnnucfn]o,
u Coionon¡o n¡oµcfunnni XVII, foouncio, µnnucfn]o. I¡o:u ono] n¡nun Xnicn cy
nu i¡unnuno: n¡ocfo¡y nunucuan cfuµu. Onµu iuµu ]o cfuµo n¡omao nu fo¡nfo¡n]y
'ooo, 'oounnn oµayuy]y µu nonoµy ¡uf. Y n¡no: cyiooy oou nauµu¡u cy noinnyau.
Coionon¡ou ]o nucaoµno cnn !u:o:o, io:o ]o n¡nnuau uucf µu n¡ofo¡u Xnico n:
Iinnfu. O !u:o:oono: noxoµy cu:nu]o:o n: µnu n:no¡u. Kamoze stela n Karnarvon
ploqa
12
, io]n, no cno:y cyµo!n, nofnuy n: n¡o:onu Honoi nu¡cfnu.
11
Tutmes I je bio oenjen Ahmozevom erkom
12
Karnarvon ploqa pronaena je poqetkom XX veka u Karnaku. Ploqu je pronaxao Karter,
koji je bio qlan ekspedicije koju je finansirao lord Karnarvon; Hrestomat po istorii
– 38 –
!onuuny noooµy nuµ Xnicn:u oµnoo ]o ]oµun oµ caoµo!nx foouncinx nu¡onu, ·x-
:o:o I, io]n co c:uf¡u ocnnnuuo: XVIII µnnucfn]o. ·x:o:o ]o ono nncoin no]nn
:unonoµnni io]n ]o nofnnuo n: yiaoµno no¡oµnno. O njoiono] no]no] µoaufnocfn
oounomfonn c:o :uxnuljy]y!n µoo¡o cuuynuno] uyfoonoi¡u|n]n. Cfoau |u¡uonu
·x:o:ou I, n¡onu)onu y !u¡nuiy, µonynjy]o cnoµouuncfno o oo¡on cu Xnicn:u,
un]n ]o nouofui onncun nu !u¡nu¡non naoun
13
.
Io iu:nnunjy ^unofonu 21uuuu Xnicu ]o :n¡no nunycfnao Iinnuf y cf¡uxy oµ
nauµu¡u io]n ]o µoau:no c ]yiu. Cfnu¡n nncy onao fuio :n¡oljyonno. Xo¡oµof
nn]o ocfunno noµufio o XVIII µnnucfn]n.
Unutraxnja i spoljna politika vladara XVIII dinastije
,u no¡noµ Honoi nu¡cfnu iu¡uifo¡ncfnunu ]o oicnun:nonncfnuiu noan-
fniu. 'uio 'yf:oc I, y fonnjn :u µuljn: ocnu]unjn:u, nu ]yiy ]o n¡oio¡uuno
i¡unnny µ¡yioi iufu¡uifu n i¡onyo y noio¡ununjo Io¡njo Hyon]o, u nu cono¡o-
ncfoiy, n¡omunmn Cn¡n]y n Iuaocfnny, cfnno µo Iy|¡ufu, iµo ]o ocfunno i¡unn-
uny cfoay. ^o)yfn:, f¡oou n:ufn nu y:y µu cy onn no]nn noxoµn onan o¡iunn:o-
nunn n¡o cnoiu :ooi nljuuio.
Cnn 'yf:ocu I, 'yf:oc II, ¡ufy]o n y Hyon]n n y Iuaocfnnn. ·an, onu] nauµu¡
¡uno ]o n¡o:nnyo, ocfunnnmn :u cooo: :uaoaofnoi cnnu 'yf:ocu III.
!uio ]o y n¡o:o iuµu ]o nucaoµno n¡ocfo ono µouui, :ocfo 'yf:ocu III nauµuau ]o
njoionu :u!oxu-fofiu Xufmoncyf. Onu :auµu i¡uljnnu onau ]o noo:u u:onnno:nu
n :u µno µononn]o nauµunnno ono nono 'yf:oc III ]o ono ouuon y :uno!ui. )u
on¡unµu cno]y naucf n¡oiaucnau co nofo:io: ooiu ·:onu n unn njonoi ¡o)onju
n¡oµcfunljon ]o y ]oµno: x¡u:y, io]n co nuau:n y )on¡-oa-Iuxu¡n. Ynyf¡umnjocf
x¡u:u yi¡umonu ]o n ¡oljo|n:u io]n cnoµouo o f¡ionuuio] oicnoµnnn]n, io]y ]o
Xufmoncyf nocauau y :o:ljy Iynf
14
. Onu] x¡u:, io]n co nu:nnu ,,ooan x¡u:” n
io]n ]o ycouon y cfonn, µunuc ]o cuuynun y noannn. Io c:¡fn Xufmoncyf, io]u
nn]o y nofnynocfn ¡u:]umnjonu, 'yf:oc III ]o ynnmfno ono cno:onnio io]o ]o onu
noµniau n cfuo o¡ncufn njono n:o. Hun:o, cfu¡n Iinn!unn cy no¡onuan µu uio co
noun]o n:o n:o¡nmo, fo:o co oµy:n:u n :uinunu :o!. ,,I:o¡ncunn” no!o onfn y
:oiy!nocfn µu co ¡oµn n nnnn y :ui¡oono: nnnofy. Ono mfo on f¡oouao µu oyµo
n¡nu ioµnnu 'yf:ocono nauµunnno, ooaonono ]o iuo 2l.
Y n¡o:o nauµunnno 'yf:ocu III Iinnuf ]o µonnnoo nu]no!o n¡omn¡onjo.
nu ]yiy n¡ofo:uo co µo uofn¡foi iufu¡uifu, u nu cono¡o-ncfoiy, :uµu fu] n¡ocfo¡
nn]o ono f¡u]no n¡niljyuon nu¡cfny, µo Iy|¡ufu. 'yf:oconu uifnnnu ocnu]uuiu
µoaufnocf onau ]o oµ¡o)onu ]om y njoiono: µofnnjcfny n :auµocfn. Hun:o, µo
2l. ioµnno, nu nnnn]ufnny Xufmoncyf, ono ]o n¡nny)on µu nnnn y iu¡nn:ony
cfu]o!o no]cio. ¹ynonn unuan, Anali Tutmesa III, µu]y µofuljun nonnc 'yf:oconnx
noxoµu. I¡oµcfunlju]y n:no¡ n¡noi ¡oµu :u cnoljny noanfniy 'yf:ocu III n n¡nn
cy n:no¡ :u cfu¡ooinnufciy nauµu¡ciy unuancfniy. Ioxoµn 'yf:ocu ooaononn cy
nu :nµonn:u µno µno¡uno ·:ononu x¡u:u y !u¡nuiy. )oi ]o n¡nn noxoµ onncun y
noannn, ocfuan cy onncunn cy:u¡no.
'yf:oc III, iuio cu: ooaonn, 2l. ioµnno cno]o nauµunnno i¡onyo ]o y noxoµ n¡o-
fnn nooynjonniu. Hun:o, iaunnn n¡ofnnnni Iinnfu onau ]o noaniu µ¡nunu io]u ]o
nucfuau oio !uµomu, nu ¡onn O¡onfy (Cn¡n]u). Y: no:o! nauµu¡u !uµomu noio-
¡onn i¡uµonn n inononnno nu ]yiy Cn¡n]o n Iuaocfnno ycfuan cy n¡ofnn oinnufcio
naucfn. )o n¡ocyµno onfio µomao ]o ioµ i¡uµu ^oinµo, iuµu ]o 'yf:oc n:no]o-
nuo noooµy. Hoµyio :ufn:, 'yf:oc ocnu]u !uµom, nooo)y]o :nfuncio f¡yno
15
ioµ
!u¡xo:nmu n n¡oau:n Iy|¡uf. 'yf:oc III foio: µnuµocof ioµnnu cno]o nauµunnno
o¡iunn:unuo ]o uui l6 µo l7 noxoµu n¡o:u Cn¡n]n n Iuaocfnnn.
Io¡oµ u:n]cinx noxoµu, 'yf:oc III ]o n:n¡mno n noxoµo nu :unuµ, iµo ]o nofunnno
drevnego Vostoka, Moskva 1980.
13
Hrestomat po istorii drevnego Vostoka, Moskva 1980.
14
Danas se pretpostavlja da se zemlja Punt nalazila na prostoru danaxnje Somalije
15
Saveznici vladara Kadexa
– 39 –
µoo ¯non]o. !¡u]o: cnoi nu¡onunju n¡oµy:oo ]o noxoµ y Hyon]y n nu ]yiy no:o¡no
oinnufciy i¡unnny µo IV iufu¡uifu.
Io: oo:n¡u nu nn: noooµu 'yf:oc III nn]o :oiuo µu ooo:ooµn f¡u]ny naucf nuµ Cn¡-
n]o: n Iuaocfnno:. Yµuljonocf n nycfnnjcio ooaucfn, io]o cy µoanao Iuaocfnny
n Cn¡n]y oµ Hnacio µoanno, ofonunuao cy ycnocfunljonjo un¡cfo naucfn |u¡uonu.
^o)yfn:, y onn: ooaucfn:u nu naucfn cy onan ocfunljonn onn aoiuann nauµu¡n
io]n cy onan oµunn Iinnfy. Iocfo]uau ]o n n¡uicu µu co y i¡uµonn:u ocfuno
unfunn iu¡nn:onn no]nniu iuo :umfnfu nononocfunljonnx ljyµn.
Hu ]yiy y n¡o:o Honoi nu¡cfnu cnfyunn]u co n¡o:onnau. ,unoµonu ]o un¡m!u n
ooljo o¡iunn:onunu yn¡unu. Ooaucfn n::o)y I n III iufu¡uifu onao cy o¡iunn:o-
nuno no y:o¡y nu ynyf¡umnjy o¡iunn:unn]y cu:oi Iinnfu. !uo yn¡unnni ooaucfn
io]o cy co n¡ofo:uao n::o)y iufu¡uifn nocfunljon ]o unnonnni ,,i¡uljoncin cnn
!ymu”. 'n¡)uno cy co n µuljo i¡uµnao nu n¡ocfo¡y n¡o:u III n ]ynno, n¡o:u IV
iufu¡uify.
Io c:¡fn 'yf:ocu III, no¡oµ Iinnfu, nucfu]y n ¡u:nn]u]y co nono cnao.
'¡oou no:onyfn µ¡nuny ^nfunn nu n¡ocfo¡y io¡njoi Iy|¡ufu, io]u cno] n¡onnuf
µonnnljunu y XIV n XV noiy n. n. o. Y n¡o:o nauµunnno 'yf:ocu IV ciaonljon
]o :uaoi :n¡u cu nu¡cfno: ^nfunn. 'uµu cy :nfuncio n¡nnno:o µomao y Iin-
nuf. Onu] yiono¡ nnmo ]o ono n¡nnyµun no µoo¡onoljun. Ono µno µ¡nuno onao cy
yny!ono ]oµnu nu µ¡yiy oµ n¡ofnjo io]y ]o n¡oµcfunljuao Hono Xofcio nu¡cfno.
)¡yiu noaniu cnau onau ]o Xy¡nfciu µ¡nunu cu n¡ocfonnno: y i¡uµy Iumyiunn.
Iofo:, f¡oou n:ufn nu y:y n !ucnfcin Iunnaon.
Hucaoµnnnn 'yf:ocu IV nncy noanin ocnu]uun n njnxonu cnoljumnju noanfniu ocau-
nju co nu µnnao:ufcio uifnnnocfn. 'uio ·:onxofon III nn]o n:au:no n: i¡unnnu
cno]o :o:ljo. Io¡noµ nauµunnno onoi |u¡uonu nu:nnu co ,,:aufnn noi”, n¡o cnoiu
:ooi i¡u)onnncio µoaufnocfn, ¡uciomn n ooiufcfnu. ·:onxofon III ynnnuo ]o y
ono:o mfo cy njoionn n¡onn cfno¡nan. !uio nnmo no:u i¡ynnnx ocnu]uuinx noxoµu,
oinnufcin |u¡uon oµ¡nunu cno] noanfnuin yfnnu] y ·:n]n no:o!y µnnao:ufn]o n
:aufu.
Amarnski period
Y n¡o:o Honoi nu¡cfnu :ununonu ]o n:y:ofno noaniu i¡uµnfoljciu µo-
aufnocf y 'oon. !uo n¡n:o¡ :ono:o no:onyfn x¡u:onno io:naoico y !u¡nuiy
n ¯yico¡y. ,umfnfnni foouncio no:o ]ocfo ooi ·:on. !uio cy nauµu¡n XVIII
µnnucfn]o no¡oiao noµnan n: 'ooo, :umfnfnni njnxono µnnucfn]o fuio)o ]o ono
·:on. Iauµu¡n cy cfoiu x¡u:ono µu¡onuan :o:ljnmnn: nu¡noau:u n ¡uµno:
cnuio:. X¡u: ]o :oiuo nocoµonufn ¡yµnni, iuo n n¡nxoµo foi ¡yµnniu. X¡u:onnn
n¡nxoµn nncy onan ono¡o:nnunn. Iyµnnnn :aufu nu ]yiy onan cy y naucnnmfny
u:ononoi cnomfoncfnu. Y ]oµno: f¡onyfiy x¡u: n cnomfoncfno ]o foanio oiono:-
cin o]uuuao µu ]o :oiao µu n¡oµcfunlju n nofonnn]uany onucnocf :u cu:oi |u¡uonu.
Cfoiu, cfynnnmn nu n¡ocfo, ·:onxofon IV noiymuo ]o µu ynnmfn :unncnocf nu¡cio
naucfn oµ cnomfoncfnu ·:onu n cfu¡oi nao:cfnu, io:o ]o iyaf ·:onu ono nunun
nµooaomin ocaonun n io]o ]o fonnao iu oµnu]unjy no:u oµ nonf¡uano naucfn. Y
cno]o] oo¡on, ·:onxofon IV ocaunjuo co nu cnomfoncfno Xoanonoancu n ^o:|ncu,
iuo n nu c¡oµnjo caoooµno cao]ono cfunonnnmfnu, un]n cy n¡oµcfunnnnn oo¡u:onuan
oio |u¡uonu nony i¡yny µno¡cioi unnonnnmfnu.
·:onxofon IV nocno co :nmljy µu oononn iyaf xoanonoljcioi ooiu Iu.
iyaf io]n ]o noionun y n¡o:o Cfu¡oi nu¡cfnu. ^o)yfn:, nomfonuonn foi iyafu cy
n:uan :uao oiono:cio cnuio µu co nu:ofny ·:onono: cnomfoncfny y 'oon. Iomfo
]o n¡onuo n¡nn noiymu] ¡o|o¡:o, |u¡uon ]o ¡uci¡cfno cu iyafo: cnnx f¡uµn-
nnonuannx ooionu n :unoo aoiuann iyaf ooiu ·fonu. iyaf n: n¡o:onu C¡oµnjoi
nu¡cfnu
16
.
16
Otkuda Aton? Naime, kako se xirila teritorija Egipatske drave, egipatski bogovi
– 40 –
+u¡uon ]o y:oo nono n:o Ixnufon, mfo :nuun ,,c]u] ·fonon”. Hunycfno ]o 'ooy n
cui¡uµno coon nony n ¡uciomny n¡ocfonnny oan:y µunumnjo 'oa oa ·:u¡no. Hono]
n¡ocfonnnn µuo ]o n:o ·xofufon, mfo :nuun ,,xo¡n:onf ·fonon”. !uio ]o onao
noy:ocno caynnfn caynoy y cfu¡n: x¡u:onn:u, |u¡uon ]o nouoo µu i¡uµn x¡u:ono
·fony no unfuno: Iinnfy. 'uio no¡oµ ·:ononoi x¡u:u y !u¡nuiy, noµninyf ]o n
x¡u: ·fony.
'¡oou no:onyfn µu ufonn:u: nn]o :onofoncfnuiu ¡oanin]u. ·:onxofon IV nn]o
yinnyo ocfuau oonuncfnu, no! cy onu nocfuau µ¡yio¡u:¡oµnoi :nuuu]u. Cu: ·fon
ono ]o y:µninyf nuµ cnn: ocfuan: oonuncfnn:u. Onuiun ooani no¡onunju, iuµu
co ]oµun ooi y:µnino n:nuµ µ¡yinx, nu:nnu co :onoauf¡n]u. Honnnu co cucfo]n y
fo:o mfo cuµu |u¡uon nocfu]o n¡nn cnomfonni ooiu.
I:no¡ :u ¡oanin]ciy ionnonnn]y ·:onxofonu IV n¡oµcfunlju]y xn:no nocno!ono
·fony. ·fon, io]n ]o cno cfno¡no n io]n cno noc:uf¡u, no]unljy]o co y f¡n ooaniu.
xo¡u¡xfo (y]yf¡y), xon¡u (y noµno) n ufy: (y c:n¡u] µunu). Cno] µun n¡onoµn
nyfy]y!n nooo: y: n¡ufnjy nnnnx oonuncfunu. Ufo co fnuo n¡oµcfuno ·fonu, ono
oonuncfno nniuµ nn]o n¡oµcfunljono y ooaniy ljyµcioi on!u. ·fon co n¡oµcfunlju
iuo cynuon µnci y noµno, cu :¡unn:u io]n co :un¡munu]y munu:u, y io]n:u ]o
cn:ooa nnnofu.
Xn:no n anionno n¡oµcfuno nuau:n:o y i¡oonnnu:u µocfo]uncfnonniu y 'oa oa
·:u¡nn. Iof nµonfnunnx xn:nn nocno!onnx ·fony, io]o co y nuynn nu:nnu]y
i¡ufin: xn:nu:u, n¡onu)ono ]o y nof ¡u:anunfnx i¡oonnnu. Io¡oµ i¡ufinx xn:nn
y i¡oonnnn µocfo]uncfnonniu I]o n¡onu)on ]o :nufno µynn foicf no:nuf no n:ony
Velika himna Atonu.
·:u¡nu ]o nu:nuunau n noaniy n¡o:ony y y:ofnocfn. ·:u¡nciy y:ofnocf iu¡ui-
fo¡nmo noanin ¡ouan:u: n uocfo cnono n: cnuioµnonnoi nnnofu nauµu¡cio no¡o-
µnno. !uo ¡o:oi-µoao onoi no¡noµu cnuiuio f¡oou no:onyfn no fuio µunno ofi¡n-
nony oncfy i¡uljnno Ho|o¡fnfn, cyn¡yio ·:onxofonu IV, io]y ]o n:¡uµno µno¡cin
ciyanfo¡ 'yf:o:nc. )unuc onu oncfu co uynu y oinnufcio: :y:o]y y Io¡anny.
O no¡noµy nauµunnno ·:onxofonu IV :nu:o n nu ocnony µoiy:onufu cuuynunnx y
u¡xnnn 'oa oa ·:u¡no
17
.
Hucnano n¡o:ono y ¡oanin]n cy nu]uom!o i¡ufioi noiu. 'uio ¡o|o¡:u
·:onxofonu IV nn]o :unnnoau nocao njoiono c:¡fn. I¡no iu ]o nucaoµno C:oniu¡o,
u nofo: 'yfunxufon. 'yfunxufon ]o ono n¡nny)on µu co oµ¡oino iyafu ·fonu, u
cno]o n:o ]o n¡o:onno y 'yfuniu:on. I¡ufno co y 'ooy, u ·:u¡nu nnmo nn]o
onau n¡ocfonnnu. Njoionu i¡oonnnu ]o n¡onu)onu nofuinyfu y noi¡onoan nauµu¡u
Honoi nu¡cfnu y )oannn i¡uljonu. Njy ]o l922. ofi¡no Xuyu¡µ !u¡fo¡. Ofi¡nnon
]o n noomfo!on nauµu¡cin cu¡io|ui.
'yfuniu:on ]o ono nocaoµnjn nauµu¡ u:u¡ncioi no¡noµu. Iocao njoiono c:¡fn
nouoan cy µyiof¡u]nn ynyf¡umnjn no:n¡n.
Reakcija pod Horemhebom
'yfuniu:onu nu n¡ocfoay ]o nucaoµno ·]u, n¡ooo¡u!onn noiµumnjn cnom-
fonni ·fonu. Onoiu ]o nucaoµno Xo¡o:xoo.
)o|nnnfnnnn aninnµufo¡ no¡cio ¡o|o¡:o io]y ]o n:n¡mno ·:onxofon IV ono ]o
Xo¡o:xoo. Xo¡o:xoo ]o n¡nnuµuo u¡ncfoi¡ufcio: ¡oµy no:u¡xu ·aooucf¡onno-
lju. Ioµ 'yfuniu:ono: :uy:n:uo ]o nncoi no]nn noaonu]. Io¡onufno co no! y
fo n¡o:o cfnu¡nu naucf nuau:nau y njoionn: ¡yiu:u. Io:o!y cnomfonniu ·:onu
on ]o µonoµon nu n¡ocfo n c:uf¡u co ocnnnuuo: XIX µnnucfn]o. Cfynnnmn nu
bili su ti koji su pomagali u ratu. Dolazivxi u dodir sa drugim narodima, Egipani
su preuzimali i neke njihove kulturne tekovine. Aton jeste ivotna energija koja sve
obasjava i svima daje ivot. Ovaj kult zbog svoje jednostavnosti i jasnoe bio je pris-
tupaqan raznim narodima. Dok su ranije egipatski bogovi prikazivani kao zaxtitnici
samo Egipta i egipatskog cara, dotle je sada novi bog Aton proglaxen za boga ne samo
Egipta nego i susednih zemalja.
17
Pogledati: 2.3. Izvori za novo carstvo, Dokumentarni izvori, Prepiska
– 41 –
n¡ocfo, Xo¡o:xoo co ofno¡ono n¡oiaucno n¡ncfuanno: nnmoi foouncioi cnomfon-
cfnu n ycnocfunno iyaf ooiu ·:onu. Ofnouoo ]o nofnyny aninnµunn]y u:u¡ncio
¡o|o¡:o. Ynnmfunu]y!n iyaf ·fonu n n¡oiono!n njoiono n¡ncfuanno, ounno ]o
n¡oiaofcfno nu Ixnufonony ycno:ony. I¡uµ io]n ]o Ixnufon ono noµniuo, nunym-
fon ]o oµ cfunonnniu n nocfonono ]o ¡ymon, u n:o Ixnufonu n njoionoi ooiu ·fonu
ynnmfununn cy nu cnn: cno:onnnn:u n n¡oiannjunn. Ioµnno njoiono nauµunnno
yo¡u]uno cy y ioµnno nauµo µ¡yinx nu¡onu. Oµ Xo¡o:xoou :ono:o n¡ufnfn µuljn
¡u:no] cfu¡nx no¡oµnnu, µoi cu c:¡!y Ixnufonu nocfu]y ,,nonn ljyµn”.
Novo carstvo u vreme XIX dinastije
Vladavina Horemheba
Oµ n¡o:onu Xo¡o:xoou :ono:o n¡ufnfn ]oµny nocoony noanny y ¡u:no]y
Honoi nu¡cfnu. Io]oµnnn uyfo¡n Xo¡o:xoou c:uf¡u]y :u nocaoµnjoi nauµu¡u XVIII
µnnucfn]o, µoi iu no]oµnnn µ¡no :u ocnnnuuu XIX µnnucfn]o. Ono mfo ]o cniy¡no
]ocfo µu Xo¡o:xoo nn]o ono y i¡nno: c¡oµcfny cu cno]n: n¡ofxoµnnnn:u XVIII
µnnucfn]o.
,u n¡o:o nauµunnno Xo¡o:xoou cnoljumnju n ynyf¡umnju noanfniu i¡onyao cy y
µ¡yiuun]o: n¡unny. I:n¡monu ]o ¡o|o¡:u no]cio. Io]ciu ]o onau noµoljonu nu
noioanio µnnn:n]u, io]o cy onao cfunnonn¡uno y µnu noaniu nonf¡u. nu cono¡y y
^o:|ncy n nu ]yiy y 'oon. 'uio)o onao ]o io¡nycu cfunnonn¡unnx y nonf¡n:u
nun Iinnfu, nn¡. y Hyon]n, Cn¡n]n, Iuaocfnnn. Io nof¡oon no]ciu ]o i¡ofuau
n: onnx nonfu¡u µo oµ¡oµnmfu, io]o ]o oµ¡o)nnuo |u¡uon. !¡yncin n¡nnn
18
co
cfu¡uo o no]cnn y n¡o:o :n¡u, u y n¡o:o ¡ufu ono ]o n¡nu anunocf µo nauµu¡u.
)uiao, y n¡o:o ¡ufu no]ciy ]o n¡oµnoµno |u¡uon.
Xo¡o:xoo ]o n:n¡mno n no¡ociy ¡o|o¡:y, u f¡oouao ]o n ncio¡onnfn noµ:n-
fljnnocf.
¹oaoo ]o µu nocoµo y Cn¡n]n n Iuaocfnnn, io]n cy onan µoan:nuno nan nofnyno
n:iyoljonn oµ n¡o:onu ·:onxofonu III n ·:onxofonu IV, n¡ufn y cucfun oinnufcio
µ¡nuno. 'n nocoµn cy co numan no:umfn!onn oµ noanio cnao Honoxofcioi nu¡cfnu,
io]o n¡onnuf µonnnljunu y XIV n XIII noiy.
Ramzes II
!uo nu¡ounfoi n¡oµcfunnniu XIX µnnucfn]o f¡oou no:onyfn Iu::ocu II.
Onu] |u¡uon n:µnu]u co iuo nu]no!n i¡uµnfolj io]n co niuµ numuo nu n¡ocfoay
Iinnfu. Iauµuo ]o 66 nan 67 ioµnnu. Hu ocnony cuuynuno :y:n]o yfn¡)ono ]o µu
]o n:uo n::o)y 9¯ n 96 ioµnnu iuµu ]o y:¡o.
Iu::oc ]o :u cooo: ocfunno o¡o]no i¡u)onnno nu n¡ocfo¡y unfunoi Iinnfu. '¡oou
no:onyfn x¡u: y ·oycn:ooay, x¡u:, io]n co nuau:n y oan:nnn Iu:o, Iu:ocoy:,
noanin x¡u: y ·onµocy. )oi¡uµno ]o ·:onon x¡u: y !u¡nuiy. Cno]y n¡ocfonnny
n¡o:ocfno ]o nu cono¡ :o:ljo. Hu nouofiy onu co nuau:nau y ^o:|ncy, u nofo:
]o n:i¡u)onu nonu nauµu¡ciu ¡o:nµonnn]u nu n¡ocfo¡y ]yioncfouno )oafo — Io¡
Iu::oc nan )o: Iu::ocon (µunumnjn !unfn¡). Ono :ocfo co no:nnjo y Cfu¡o:
:unofy y injn:n I:auciu. Hun:o, noaonu] Jon¡o]u y Iinnfy co noio¡muo yn¡uno
:ooi n:i¡uµnjo Io¡ Iu::ocu.
Iu::oc ]o cux¡unjon y )oannn i¡uljonu, io]u co nuau:n y oan:nnn 'ooo, y noi¡onoan
y io]o] cy cux¡unjnnunn nauµu¡n XVIII n XIX µnnucfn]o. !uµu ]o n¡onu)onu,
yfn¡)ono ]o µu ]o i¡oonnnu n ¡unn]o n:uau nocofnaunu. Hy:o¡ncunu ]o o¡o]o:
7.
Bitka kod Kadexa
18
Onaj koji e naslediti presto.
– 42 –
Y n¡o:o nauµunnno Iu::ocu II µomao ]o µo ]oµnoi oµ nu]:nuuu]nn]nx cy-
ioou Iinnfu cu cf¡uno: cnao: — onfiu ioµ !uµomu.
Iinnufcin nocoµn nu n¡ocfo¡y Cn¡n]o n Iuaocfnno onan cy y nofnynocfn nan
µoan:nuno n:iyoljonn. Cnau io]u co no]unnau iuo cynu¡nni Iinnfy onau ]o Hono-
xofcio nu¡cfno. !uio ]o ooaucf Cn¡n]o ono ]oµnnn n¡ocfo¡ iyµu cy co :oian
i¡ofufn Xofnfn, iuo n njnxonu cnoljnu noanfniu, onao ]o no:nnonno µu µo)o µo
cyioou cu Iinnfo:. )o cyioou ]o µomao ¯. ioµnno nauµunnno Iu::ocu II ioµ i¡uµu
!uµomu nu ¡onn O¡onfy. I¡ofnnnni ]o ono xofnfcin nauµu¡ ^ynufuan.
Iinnufciu no]ciu ]o onau noµoljonu nu uofn¡n noanio µnnn:n]o, io]o cy nocnao
n:onu noaninx ooionu. I¡nu µnnn:n]u :nuau co ·:on n onu ]o n¡ufnau |u¡uonu.
)¡yiu µnnn:n]u ]o nocnau n:o ooiu Iu, u f¡o!u n uofn¡fu nu:nnuno cy n:onn:u
ooionu Ifuxu n Cofu. I¡nn i¡uµ µo ioiu ]o cfniau oinnufciu no]ciu, nun¡oµy]y!n
µyn oouau, ono ]o Cn:n¡u. )o Cn:n¡o no]ciu ]o onau nonoµoljonu n cno µnnn:n]o
cy co nuau:nao noµ io:unµo: nauµu¡u. Caoµo!u fuuiu onau ]o Iu:u, cfu¡n i¡uµ
nu oouan. 'y ]o no]ciu noµoljonu nu µnu µoau. Oouao: cy i¡onyao oanfno ]oµnnnno
cu:oi nauµu¡u nu:nuno ,,Hou¡n: f¡yno”, u ocfufui ]o i¡onyo i¡o: ynyf¡umnjocf
n¡oio !ununu, ncfouno Iuanao]o, n¡o:u cono¡y µo ·¡nunu. ·¡nunu ]o ono i¡uµ
io]n co nuau:no nucyn¡of !uµomu n n: njoiu co :oiuo nnµofn !uµom. )nnn:n]o cy
co y foiy i¡ofunju onn: n¡ocfo¡o: ¡u:µno]nao. '¡o!u n uofn¡fu cy :uocfu]uao
µun xoµu :u n¡nn: µno:u µnnn:n]u:u. !oµ ·¡nunu n:nnµnnnu ·:onono µnnn:n]o
:u¡oonau ]o µnu ooµynnu, io]n cy, nunoµno, Iu::ocy ofi¡nan µu co ^ynufuan cu
cno]o: no]cio: nuau:n ioµ i¡uµu ·aonu, n¡nanuno yµuljonoi oµ !uµomu. Onu
nocf ]o oo¡uµonuau Iu::ocu, ]o¡ ]o no¡onuo µu !o cuµu n:ufn µonoljno n¡o:onu
µu n¡o)o O¡onf, µu noµnino aoio¡ n µu n¡n¡oµn o|oiuf n:nunn)onju xofnfcio]
no]cnn. Iu::oc II cu ·:onono: µnnn:n]o: n¡oau:n O¡onf c nu:o¡o: µu c:. oµ
!uµomu noµnino aoio¡. I:nnµnnnu µnnn:n]o Iu, io]u co fuµu n¡noannunuau ¡onn,
:u¡oonau ]o ono ncfo ooµynno n nuion ,,n¡n]ufoljcioi” yoo)nnunju ofi¡nau µu co
xofnfciu no]ciu no! yaoio¡nau ncfouno oµ !uµomu. !uio cy co f¡o!u n uofn¡fu
µnnn:n]u nuau:nao iofono nu µun xoµu oµ oyµy!oi non¡nmfu onfio, µnnn:n]u Iu
co cu:u cn¡o:uau µu n¡o)o ¡oiy. )oo µnnn:n]o Iu, io]n ]o n¡omuo ¡oiy, nunuan
cy oµ¡oµn xofnfcinx oo]nnx ioau n y nofnynocfn iu n¡ocoian. Ocfufui µnnn:-
n]o Xofnfn cy nouoan µu iono n¡o:u cono¡y, u y ncfo n¡o:o nunuan cy µoaono
·:onono µnnn:n]o, un]n cy no]nnnn noµn:uan aoio¡. 'uµu ]o µomao µo ¡ucyau
oinnufcio no]cio n y ]oµno: f¡onyfiy cu: |u¡uon co numuo oo: :umfnfo. Ono mfo
]o cnucnao oinnufciy no]ciy onau ]o no]unu Hou¡n: f¡ynu. ,uxnuljy]y!n njnxono:
nuno¡y xofnfciu oo]nu ioau cy oµon]onu. Iinn!unn cy non¡ufnan cu:onoy:µunjo
n ycnoan µu nufo¡u]y Xofnfo µu co nonyiy nu µ¡yiy cf¡uny O¡onfu. Y c:n¡u]
µunu nu n¡ocfo¡y !uµomu no]unnao cy co f¡o!u n uofn¡fu µnnn:n]u cn¡o:no :u
oo¡oy, no oo¡ou ]o no! onau oionuunu. )uiao, onfiu ]o n¡noi µunu onau no¡om-
onu. Xofnfn cy co nuau:nan nu :unuµno] cf¡unn O¡onfu, µoi cy Iinn!unn onan nu
ncfouno]. )o cyioou nn]o µomao nn µ¡yioi µunu. Y nuynn ]o ocfuao no¡u:]umnjono
:umfo ^ynufuan nn]o ncio¡ncfno nomuµn]y. '¡o!oi µunu no]cio cy co ynyfnao
cnuiu nu cno]y cf¡uny. Xofnfn n¡o:u )u:uciy, u Iinn!unn i¡o: Iuaocfnny n¡o:u
Iinnfy. !uio ]o cyioo ono no¡omon, oinnufcin yfnnu] y Cn¡n]n n Iuaocfnnn ]o
ono noljyljun. Hu¡oµnnx ioµnnu Iu::oc II ]o :o¡uo µu iymn ycfunio nu onn: n¡oc-
fo¡n:u. Coµ:o ioµnno njoiono nauµunnno n:ono ]o ycfunui y ·ciuaony, u oc:o nu
n¡ocfo¡y Iuanao]o.
Ho¡omono cfunjo nn]o :oiao µyio µu nof¡u]o. Info¡ocno c|o¡o nu ono: n¡ocfo¡y cy
:o¡uao onfn ¡u:i¡unnuono. Ouoinnuau co nonu oo¡ou. ^o)yfn:, Xofnfn cy n:uan
noanin n¡ooao: ynyfu¡ µ¡nuno. Hun:o, nocao onfio ^ynufuan]u ]o nucaoµno
^ymnanm III. Ho onu] nauµu¡ co nn]o µyio :uµ¡nuo nu naucfn, mocf µo coµu:
ioµnnu, n nuion njoiono c:¡fn no]unnau cy co µno]nnu n¡ofonµonufu nu n¡ocfo.
njoion cnn Y¡n-'omyo n njoion o¡uf Xufymnanm. I¡nnuonn n: nauµu¡cio iy!o
onan cy nocfunljonn µu nauµu]y no]oµnnn: ooaucfn:u, fo ]o fo µonoµnao µo uocfnx
cyioou. Y cyioon:u noooµy ]o oµnoo Xufymnanm, u no¡unonn Y¡n-'omyo ]o nu]n¡o
ofnmuo nu !nnu¡, u nofo: nu]no!o: non¡n]ufoljy xofnfcio µ¡nuno — Iu::ocy
II. Y¡n-'omyo nocfuo ]o noaniu n¡ofnju Xofnfcio] µ¡nunn, uan n Xufymnanmy.
– 43 –
Cnuioi f¡onyfiu ouoinnuao co µu µo)o µo cyioou. µo ioiu, :o)yfn:, nn]o µomao
]o¡ ]o Xofnfcio] µ¡nunn :un¡ofnau onucnocf cu ncfoiu, oµ :auµo ucn¡cio µ¡nuno,
io]u co foi y:µn:uau. Cfoiu ]o Xufymnanm III :uiljyuno :n¡ cu Iu::oco: II.
,uiljyuon ]o cno¡u:y: o noµoan nnfo¡ocnnx c|o¡u ono µno µ¡nuno. Ooaucfn
]ynno oµ !uµomu nuau:nao cy co y nnfo¡ocno] c|o¡n Iinnfu, u n¡ocfo¡ cono¡no
oµ !uµomu ]o ono y ¡yiu:u xofnfcio µ¡nuno. Yiono¡ ]o n¡oµnn)uo n ¡u::ony
:u¡ooljonniu n no n¡ynunjo noanfnuioi u:nau n¡ofnnnnnn:u nauµu¡u. Iocaoµnju
oµ¡oµou onau ]o yny!onu n¡ofnn Y¡n-'omyou, io:o co, nuion ciaonljonoi :n¡u,
iyon f¡ui. Huion onoi cno¡u:y:u nn]o nocnoµouon cyioo n::o)y Xofnfu n Iin-
n!unu.
O cu:o: cyiooy, foiy n ncxoµy :nu:o nu ocnony oinnufcinx n:no¡u
19
. '¡oou
no:onyfn µu ]o cuuynun foicf :n¡onnoi cno¡u:y:u y nnmo n¡onncu, io]n ]o n¡onu-
)on nu n¡ocfo¡y xofnfcio µ¡nuno. Cno¡u:y: ]o ono nofn¡)on µnnao:ufnuin:
o¡uio: Iu::ocu II n xofnfcio n¡nnno:o.
7.6.4. Narodi sa mora
I¡oyuununjo no¡noµu oµ l2uu. µo lluu. ioµnno n. n. o. µunuc ]o
cfnu¡ :noinx µnciycn]u. Hunoµonn no¡noµ y nuynn ]o no:nuf iuo :¡uunn noi
Cfu¡oi Icfoiu. Io! y X noiy caniu ¯onunfu ]o nofnyno nonu. :ununu co n¡on-
nuf |onnuinx i¡uµonu — 'n¡u, Cnµonu n Inoaocu. n¡ufn:o ¡u:no] I:¡uoacio-
]yµo]cioi nu¡cfnu. nu n¡ocfo¡y ^o)y¡ou]u iucnfcin Iunnaon nnnn cno] nocooun
nnnof. nu n¡ocfo¡y Iau:u, iuo n nu n¡ocfo¡y Jo¡:onn]o
20
, y:µnny co nono µ¡nuno.
nunoion, ucn¡ciu µ¡nunu µonnnljunu cno] n¡onnuf.
Io¡noµ l2uu. - lluu. ]ocfo no¡noµ cooou. Io]unljy]y co nu¡oµn io]n ¡unn]o nncy
no:nnjunn y n:no¡n:u. Iocoono nnfo¡ocunfun ]o f:n. ,,nu¡oµ cu :o¡u”. Ocfu]o
nnfunjo µu an noµ onn: noµ¡u:y:onu:o cu:o ]oµun nan nui nnmo nu¡oµu. !uio
onao, ,,nu¡oµn cu :o¡u” ]ocy y:¡oi nuµu :noinx µ¡nunu. Iocfo]n :uao n:no¡u
io]n cnoµouo o njnxonn: n:onn:u n cnoljumnjo: n:iaoµy. Onn n:no¡n io]n nocfo]o,
no:unn cy :u :uan iooi¡u|cin n¡ocfo¡ — :u n¡ocfo¡ Iinnfu.
!uo n:no¡o f¡oou no:onyfn.
— I:¡uoa-cfoay n: n¡o:onu ^o¡nonfuxu
— foicf nu :nµnnu:u x¡u:u ^oµnnofxuoy (¨), io]n nofnuo n: n¡o:onu Iu:-
:ocu III
— noanin nunn¡yc Xu¡yc, io]n nofnuo n: n¡o:onu nauµunnno Iu::ocu III.
Cu: fo¡:nn ,,nu¡oµn cu :o¡u” ynoµon ]o y XIX noiy. Iinnufcin n:no¡n ono nu¡oµo
nu:nnu]y ,,onn io]n cy µoman cu noanioi :oaonoi”. Ufu ono nocaoµnjo :nuun ocfu]o
n¡oµ:of :noinx ¡ucn¡unu.
^o¡nonfuxonu cfoau ]o ]oµun oinnufcin cno:onni io]n caunn noooµy |u-
¡uonu ^o¡nonfuxu, nucaoµnniu Iu::ocu II, nuµ ¯non]nn:u. ^uµu ]o cfoau onau
nocfunljonu y ^o¡nonfuxono: x¡u:y y 'oon, µunuc co uynu y :y:o]y y !un¡y. Hu
ocnony cfoao :uiljyuy]o:o µu ]o y nofo] ioµnnn nauµunnno ^o¡nonfuxu, Iinnuf
ono nunuµnyf cu cono¡u. Hon¡n]ufolj on¡o:ljon cu mao:onn:u, oiaonn:u, ino:-
µonn: nan o¡on:unn: :uuonn:u n ionljn:u onioano ]o yfn¡)onjo Per-irt. Iocao
mocfouuconno onfio, foio: io]o ]o ^o¡nonfux n¡no ncio¡ncfno cf¡oano, u nofo:
oo]nu ioau, n¡ofnnnnnn cy onan no¡unonn, xnljuµo yon]onnx, u 9 uuu nx ]o µonuao
¡oncfnu
21
.
Hu ono] cfoan oinnufcin nncu¡n cy :uooaonnan n:onu nao:onu io]u cy no:uiuau
¯non]no. Uu¡µunn, Iinomn, Uoioaomn, ¯yio, 'o¡omn. Iomfo ]o nunoµon o¡o]
,,nu¡oµu cu :o¡u” :uno:u¡ljnn, n¡ofnocfunlju co µu onn nncy n:uan nu:o¡y µu
f¡u]no nucoao n¡ocfo¡ Iinnfu. Io cno] n¡nannn caynnan cy iuo nu]u:nnnn y
anon]cio] no]cnn.
19
Pogledati: 2.3. Izvori za Novo carstvo, Opis bitke kod Kadexa
20
Urartu
21
http://olrcweb.bahm.ac.uk/deryn/merneptah; The Merneptah stela
– 44 –
I:no¡n n: n¡o:onu Iu::ocu III µu]y nomfo µ¡yiuun]y caniy. Hunoµo co nonu
n:onu. ']oio¡n, Ioaomfn, Iomomn, )unynn (nan )onn]onn), ·xu]nnumn. Cuµu
no!u ciynnnu nunuµu Iinnuf n fo n: µnu n¡unnu. cu n¡ocfo¡u ¯non]o n cu n¡oc-
fo¡u ¯onunfu, n¡oio Cnnu]u. Iocfo]n cnoµouuncfno µu cy co iofono ncfon¡o:ono
oµni¡uao µno onfio. ]oµnu nu ionny n ]oµnu nu :o¡y. Cu: Iu::oc III ono ]o
n¡nny)on µu co nonyuo nu ]yi, nu n¡ocfo¡ Hyon]o. Huyunnnn cy yno¡onju µu ]o
nnlj onnx n¡oµo¡u ,,nu¡oµu cu :o¡u” ono f¡u]no nucoljununjo, onao nu n¡ocfo¡y
Iinnfu onao noiµo µ¡yiµo. Onuiun :uiljyuui ]o n:noµon nu ocnony n¡oµcfunu iµo
cy ,,nu¡oµn” n¡niu:unn cu unfunn: noiy!cfno:.
Ocfu]o ]om µu co no:uounn:o nnfunjo: no¡oiau ,,nu¡oµu cu :o¡u”.
— ¯yio
¯yio cy onan cfunonnnnn ¯yiu-:o:ljo. Hu ocnony xofnfcinx µoiy:onufu µunuc
n¡ofnocfunlju:o µu co fu :o:lju nuau:nau nu n¡ocfo¡y ¯nin]o. Icfn n:no¡n cno-
µouo µu cy ¯yio onan nn¡ufn. ¯yio ]ocy nu]u:nnnn ^ynufuancu ioµ !uµomu.
— Uu¡µunn
Io¡y]o co µu cy Uu¡µunn cfnian cu n¡ocfo¡u ncfounoi ^oµnfo¡unu, cu n¡ocfo¡u
]ynno 'y¡cio. Inan cy nnunn o¡yn]y n caynnan cy iuo nu]u:nnnn Iu::ocu II y
onnn ioµ !uµomu. ^o¡nonfuxonu cfoau cnoµoun µu cy co Uu¡µunn nuau:nan n
:o)y Iinn!unn:u n :o)y µomljunn:u.
— )unynn
Joµnu i¡ynu ncf¡unnnuuu c:uf¡u µu ony i¡yny nu¡oµu f¡oou nono:ufn cu n:onn:u
n: foicfonu ]oµnoi i¡uµu nu ¯onunfy — Yiu¡nfu. Y ¡unn]o] ncfo¡noi¡u|n]n
¡ymonjo Yiu¡nfu oio l2uu. ioµnno n¡nnncnnuno ]o uinn]u:u ,,nu¡oµu cu :o¡u”.
Y u¡xnny i¡uµu cuuynunn cy foicfonn io]n cnoµouo o nocaoµnjn: µunn:u i¡uµu.
'uio n: n¡onncio Yiu¡nfu cu !nn¡o: nnµn:o µu n ]oµnu n µ¡yiu cf¡unu nuno :u
no:o!. ^o)yfn:, oµ no:o!n nnmfu n Yiu¡nf n i¡uµonn nu !nn¡y cy ¡u:¡ymonn.
^uµu !o, iucnn]o, noµuaoio oµ i¡uµu onfn ocnonunu ]oµnu i¡uiu ioaonn]u, Yiu¡nf
nniuµ nn]o oononljon.
— ·xu]nnumo
Ioiaoµufn. Iio]cin cnof, 2. ^nionciu nnnnan:unn]u, 2.¯. Hocnonn :nioncio nnn-
nan:unn]o, 2.¯.l. ·xu]nn y xofcin: n oinnufcin: n:no¡n:u.
— Ioaomfn
^o)y ,,nu¡oµn:u :o¡u” Ioaomfn unno nocoony, no :noio noaniy ofnnuiy i¡yny.
I: Inoan]o :nu:o µu cy :uy:oan n¡ocfo¡ n::o)y Iu:o n Ju|o. Njnxonn i¡uµonn-
µ¡nuno Iu:u, ·ciuaon, ·:of, Iuf n ·iu¡on, cfno¡nan cy |oµo¡unn]y io]u co nu
i¡uio: :nuau nonfu-noanc. Ooaucf io]y cy nucoanan no njn:u ]o µoonau n:o
Inancfo]u. Oµ ono ¡oun ]o n:noµon nu:nn :u unfuno :uao)o — Iuaocfnnu.
Ioaomio.
— cu n¡oµununju ). Cfo|unonn! 21.ll.2uuS. y Iooi¡uµy.
Jaqanje svextenstva
I¡onoc cauoljonju :o!n :o:ljo n njonu µononf¡uan:unn]u nouoo ]o ]om oµ
XIX µnnucfn]o, u nucaoµnnnn Iu::ocu III, iuio n: XIX fuio n n: XX µnnucfn]o, cno
nnmo cy iyonan ionf¡oay nuµ :o:ljo:. Y 'unncy, i¡uµy y )oafn, nauµuan cy no-
fo:nn nauµu¡u XX µnnucfn]o. ^o)yfn:, :u nauµo cauonx nucaoµnniu Iu::ocu III,
f:n. Iu:ocnµu, :nuuu] u:ononoi cnomfoncfnu cno nnmo ¡ucfo. 'uio cfnu¡ny naucf
y :o:ljn nncy n:uan n¡oµcfunnnnn nauµu¡cio µnnucfn]o, no! u:ononn cnomfonnnn.
Iocaoµnjoi Iu:ocnµu, Iu::ocu XII, c naucfn ]o yiaonno, u nofo: oinnufcin n¡ocfo
ocno]no, foouncin n¡nocnomfonni Xo¡nxo¡.
Y XI noiy n. n. o., nomfo ]o nocfuo |u¡uon nono, XXI, µnnucfn]o, io]u ]o cno]y n¡o-
cfonnny n:uau y 'unncy, n¡xonnn cnomfonni ·:onu Xo¡nxo¡ nn]o :oiuo :uµ¡nufn
y noio¡nocfn )oafy. Iinnuf, ocauoljon ynyf¡umnjo: oo¡oo:, ycio¡o ]o nocfuo
naon nnocf¡unnx ocnu]uuu, ¯non]unu.
– 45 –
¯nfo¡ufy¡u.
— I. I. ·nµn]on, Icfo¡n]u cfu¡oi ncfoiu, n¡onoo ^n¡ocaun ^u¡ionn!,
Iooi¡uµ l9¯2.
— I. H. Juion, C. I. !onuljon, Cfu¡n ncfoi, n¡onoau cu ¡ycioi ^n¡ocaunu
Iunn!
Ioaomio.
— cu n¡oµununju )unn]oao Cfo|unonn!, aofnjn co:ocfu¡ mioacio 2uul¸2uu2.
y Iooi¡uµy.
— Junionn! ^u¡nno cu n¡oµununju )unn]oao Cfo|unonn! y foiy :n:cioi
co:ocf¡u mioacio 2uu2.¸2uuS. y Iooi¡uµy.
– 46 –
TREI MEUPERIOD
Izvori
l. ^unofon
2. Xo¡oµof
S. Cfu¡n ,unof
1. )o:u!n n:no¡n, nucfuan nu n¡ocfo¡y Iinnfu, Hyon]o, Cn¡n]o n Iuaoc-
fnno.
1.l. Pobedonosna stela Pjankija — I:no¡ oµ nu¡ounfo nunnocfn. I]unin
]o ono nyon]cin nauµu¡ io]n ]o ocno]no Iinnuf.
1.2. Hronika princa Osorkana — Oco¡iun ]o ono n¡oµcfunnni nauµu¡cio
XXII µnnucfn]o, u ono ]o n n¡nn ·:onon n¡o¡oi. Inoi¡u|n]u onoi cnom-
fonniu yiaocunu ]o nu ]oµno: oµ :nµonu ·:ononoi x¡u:u y !u¡nuiy.
1.S. Hufnncn n onoi¡u|n]o n: foouncinx i¡oonnnu
1.1. Stela Xoxenka I iz Megida — Onu] cno:onni n¡onu)on ]o nu n¡oc-
fo¡n:u Cn¡n]o n Iuaocfnno.
Periodizacija prema dinastijama
* '¡o!n :o)yno¡noµ (lu69 - 66¯)
'¡o!n :o)yno¡noµ, no¡noµ oµ lu69. µo 66¯¸661.
22
ioµnno n. n. o., µo y:µn:unju
XXVI µnnucfn]o y Cuncy, ]o no¡noµ anon]cio n ofnoncio µo:nnunn]o y Iinnfy. Y
ono: no¡noµy nauµu]y XXI, XXII, XXIII, XXIV n XXV µnnucfn]u. I:yuununjo onoi
µoou ]o io:nanionuno, ]o¡ cy Iinnuf unnnau o¡o]nu i¡uljoncfnu, io]u cy onau y
n¡ao caononn: :o)ycoonn: oµnocn:u.
— XXI µnnucfn]u (lu7u - 91¯) ]o cno]y n¡ocfonnny n:uau y 'unncy, u njonn
nauµu¡n cy Iinn!unn. Y fo n¡o:o cno ]o ]uun yfnnu] ¯non]unu. ¯non]nn
cy nucfunjnnuan ooaucfn io]o co i¡unnuo cu :unuµo: )oafo n cu cono¡nn:
µoao: nnacio µoanno, iuo n cu :unuµnn: ou:u:u Iinnfu. Y n¡o:o Honoi
nu¡cfnu noanin o¡o] ¯non]unu co coan y Iinnuf. +u¡uonn nx y:n:u]y
y no]ny caynoy iuo nu]u:nnio n µu]y n: :o:ljnmno nu¡noao, y iaunno:
y )oafn, onao y f¡u]no onao y n¡nn¡o:ono naucnnmfno. I¡nann ¯non-
]unu y Iinnuf no]uuuo co y µoou XX n XXI µnnucfn]o, iuµu Iinnuf nnmo
nn]o :oiuo µu muljo nu oo]nmfo noanio no]cio n iuµu y cno no!o] :o¡n
n¡nooiunu io¡nm!onjy nu]u:nniu. Io)o ¯non]unu ciaunuao cy o¡uiono
cu n¡nnno:u:u n: nauµu¡cio no¡oµnno. Hoiuµumnjn nu]u:nnnn nocoian cy
:u i¡yno: n oio X noiu n. n. o. numan co nu n¡ocfoay Iinnfu.
— XXII µnnucfn]u (91¯ - 7S¯), un]u co ¡o:nµonnn]u nuau:nau y 'unncy, an-
on]cioi ]o no¡oiau. Hu:nnu co ]om µnnucfn]u Iy:oucfnµu, ]o¡ cy nauµu¡n
ono µnnucfn]o no¡oiao noµnan n: i¡uµu Iy:oucfncu. Iauµu¡n XXII µn-
nucfn]o nofnnuan cy oµ anon]cioi nao:onu ^omnunn. Oµ Uomoniu I
µo Oconiu, µo SS7. ioµnno, naucf nu noµ¡yu]y Iinnfu ]o ]oµnncfnonu.
Oµ Oconiu ]oµnu nauµu¡ciu annn]u :u n¡ocfonnny n:u 'unnc, µoi µ¡yiu,
io¡njooinnufciu, :u n¡ocfonnny n:u 'ooy.
— XXIII µnnucfn]u, fuio)o anon]ciu, ]oµno n¡o:o nauµu cu XXII µnnucfn]o:.
I¡ocfonnnu ]o ono i¡uµ ¯oonfonoanc. Iocfo]uao ]o noioanio nauµu¡cinx
no¡oµnnu io]o cy ncfon¡o:ono ionf¡oancuao Iinnuf.
— XXIV µnnucfn]u, fuio)o anon]ciu, :u n¡ocfonnny n:u i¡uµ Cunc. I¡oµ-
cfunnnnn ono µnnucfn]o cy 'o|nuf n Ioxo¡nc. I¡o:u ono: nocaoµnjo: un-
fnuin nncnn noo:u oauionuiaonn, no¡oµ ocfuanx, ^unofon n )nonncn]o.
Iauµunnnu XXIV µnnucfn]o oionuunu ]o nyon]cio: nnnu:n]o:. Hyon]nn cy
nucfunjnnuan ooaucfn ]ynno oµ I iufu¡uifu. Y n¡o:o Cfu¡oi nu¡cfnu oin-
nufcin |u¡uonn cy n:n¡mnan noioanio noxoµu y Hyon]y ¡uµn µoounljunju
22
Negde stoji do 671., kada su Asirci osvojili Egipat.
– 47 –
naonu, ¡ooonu n ocnu]unju :o:ljo. I¡oµcfunnnnn XVIII µnnucfn]o ocno]nan
cy n¡ocfo¡ Hyon]o cno µo IV iufu¡uifu. Iu¡onn XIX µnnucfn]o fono µu
ioaonn:y]y fy ooaucf n i¡uµo fn¡)uno, x¡u:ono n i¡uµono. Y no¡noµy
cauoljonju Iinnfu, noµ cnomfonnuio: XXI n anon]cio: XXII µnnucfn]o:,
Hyon]u ]o nocfuau no:unncnu. 'y co ocu:ocfuanau µo:u!u nauµu¡ciu µn-
nucfn]u. Joµun oµ nyon]cinx no)u, !umfu, ocno]no ]o 'ooy. Njoion cnn
I]unin ]o i¡u]o: VIII noiu n. n. o. :uiocnoµu¡no unfunn: Iinnfo:.
— XXV µnnucfn]u (717 - 6¯6) ]ocfo nyon]ciu µnnucfn]u. I¡ocfonnnu ]o onau
Hunufu, ioµ IV nnaonoi iufu¡uifu.
Vladavina Libijaca
Ioµocofnx ioµnnu X noiu n. n. o. nu¡cin n¡ocfo ocno]no ]o Uomoni
I, no¡oiao: n: u¡ncfoi¡ufcioi anon]cioi ¡oµu. C:uf¡u co ocnnnuuo: XXII, an-
on]cio, µnnucfn]o. 'oouncio cnomfoncfno, no cno:y cyµo!n, noioanio ioµnnu ]o
oµon]uao µu n¡n:nu Uomoniu :u cnoi iocnoµu¡u. 'uµu ]o Uomoni nocfunno cnoi
cnnu :u foouncioi n¡nocnomfonniu. 'uuno ]o oµ¡oµno ooaucf io]u co n:uau nuau:-
nfn noµ ionf¡oao: foouncioi cnomfoncfnu. n¡ocfo¡ oµ Iao|unfnno nu ]yiy µo
·cn]yfu nu cono¡y. ,u yn¡unnniu ooaucfn, io]u co n¡ocfn¡uau oµ ·cn]yfu nu ]yiy
µo ^o:|ncu nu cono¡y, nocfunno ]o ]oµnoi oµ cno]nx cnnonu, io]n ]o nocno fnfyay
,,iono¡ua Xo¡uiaoonolju”. Cu: Uomoni I ionf¡oancuo ]o cono¡ :o:ljo. Iocaoµnnu
onuino ¡oo¡iunn:unn]o onau ]o fu µu ]o nu¡oµnnx cfo ioµnnu yn¡unu y :o:ljn onau
cfuonanu.
,u n¡ocfonnny cno]o µ¡nuno Uomoni I on¡u Iyoucfnc, i¡uµ y )oafn, :ooi uoiu
njoionu µnnucfn]u n µoon]u nu:nn Iyoucfnµn.
Uomoni I co nu:ofnyo n iuo :nuuu]un |uifo¡ :o)ynu¡oµnnx oµnocu nu cfu¡o:
Icfoiy i¡u]o: X noiu n. n. o. Onu] nauµu¡ n¡oµy:oo ]o noxoµ nu Iuaocfnny ¡uµn
no:o!n ]oµno: n¡ofoµonfy nu n¡ocfo. ,u n¡o:o cnoi noxoµu y Iuaocfnny, ocno]no
]o i¡uµono y iaunno: y I:¡uoay.
Cfuonanocf :o:ljo onau ]o nu¡ymonu i¡u)uncin: ¡ufo:, io]n ]o n:ono y
n¡o:o 'uioaofu II (S¯u-S2¯), ]oµnoi oµ nauµu¡u XXII µnnucfn]o. 'oou, :u]oµno
cu ooaum!y io]u co nuau:nau noµ njono: naum!y, noiymuau ]o µu co n:µno]n n
|o¡:n¡u cu:ocfuany µ¡nuny. ^uµu ]o y cyiooy 'uioaof II n:umuo iuo noooµnni,
cfuonanocf :o:ljo µonoµonu ]o y nnfunjo. Io c:¡fn 'uioaofu n¡nnnnn µu unfuny
:o:ljy ionf¡oanmo cu:o ]oµun nauµu¡ ono ]o nu¡ymon.
Oio SlS. ioµnno n. n. o., :u n¡o:o nauµunnno Uomoniu III (S2¯-77S),
¯non]un Iofyoucfnc n: ¯oonfonoancu
23
, i¡uµu y nonf¡uano] )oafn, nocoinyo ]o
:u naum!y n :uf¡unno cu:ocfuanocf cnoiu i¡uµu n ooaucfn io]o cy :y n¡nnuµuao.
Iofyoucfnc co c:uf¡u ocnnnuuo: XXIII µnnucfn]o. ^uµu nn]o no:nufo iuio ]o
foiao n¡oy:n:njo naucfn Iofyoucfncu, µunuc ]o iofono cniy¡no µu cy oio Su1.
ioµnno n. n. o. nocfo]uau f¡n |u¡uonu. n¡oµcfunnni XXII µnnucfn]o cu coµnmfo:
y 'unncy, n¡oµcfunnni XXIII µnnucfn]o cu coµnmfo: y ¯oonfonoancy n f¡o!n cu
coµnmfo: y 'oon. '¡oou n:ufn nu y:y µu nnmo no nocfo]n ·:onon n¡o¡oi, no!
cnomfonnnu cu fnfyao: ,,n¡nu ·:ononu cyn¡yiu”.
Hoiµo oio 77u. ioµnno n. n. o. y :unuµno] )oafn y:µniau co nonu
no¡oµnnu anon]cioi no¡oiau cu coµnmfo: y Cuncy. Onu no¡oµnnu ]o :uxfonuau
nooi¡unnuony naucf n nuµ cno]n: i¡uµo: n nuµ fo¡nfo¡n]o: :unuµno )oafo. 'u
naucf n: ]o n¡n:unfu noiµo oio 7Su. ioµnno n. n. o., u ^unofon ony no¡oµnny c:u-
f¡u n¡oµcfunnnno: XXIV µnnucfn]o. Oµ nauµu¡u f¡oou no:onyfn Iuion¡ono|u
nan nu i¡uio: Ioxo¡ncu n 'o|nuxfu.
XXII, XXIII n XXIV µnnucfn]o cy onao anon]cioi no¡oiau n cno f¡n nauµu]y y
)oafn oio 7Su. ioµnno n. n. o.
23
,,Grad lavova” jeste danaxnja Tel-el-Jahudeja.
– 48 –
Vladavina Nubijaca
7l¯. ioµnno n. n. o. unfunu :o:lju nofnuau ]o noµ naucf nyon]cinx
ocnu]uuu. Ocnu]unjo Iinnfu nn]o onao cn¡onoµono y ]oµno] uinn]n, no! ]o y nnfunjy
ono µyioioµnmnjn n¡onoc. )¡uionono noµufio n¡ynu Pobedonosna stela Pjankija,
io]u cnoµoun o cnfyunn]n y Iinnfy oio 7Su. ioµnno n. n. o.
Hyon]cio ocnu]unjo i¡onyao ]o cu ]yiu. I¡no ]o ocno]onu 'oou, iuo n ooaucf io]u
co nuau:nau noµ njono: naum!y. Iauµu¡ Hyon]unu, I]unin, nocfunno ]o ]oµny
oµ nyon]cinx n¡nnno:u nu :ocfo n¡nocnomfonnno ooiu ·:onu. Ocnu]unjo 'ooo ]o
n:u:nuao cf¡ux y µoannn Hnau n y )oafn. Y no¡noµy n::o)y 72¯. n 7l¯. cfnu¡u]y
co ¡u:anunfo iouannn]o, no on an co noiuio cn¡ounau nnnu:n]u Hyon]unu. 'uµu
cy co nauµu¡n Cuncu numan y cuno:y cu nauµu¡n:u ^o:|ncu. Cu: ^o:|nc ono
]o oµ n:y:ofnoi cf¡ufomioi :nuuu]u. Hun:o, onu] io]n ]o ionf¡oancuo ^o:|nc,
ionf¡oancuo ]o n yau:ui y )oafy, iuo n yau:ui y µoanny Hnau. )unuc nn]o no:nufo
iuio cy co oµnn]uao no]no uinn]o, uan ]o n¡ocyµno onao ocnu]unjo ^o:|ncu oµ
cf¡uno Hyon]unu. !uio ]o cuµu yau: y )oafy ono ofno¡on, cu:u )oafu ]o nuau noµ
naucf nnocf¡unnx ocnu]uuu. Iocfo]n :oiy!nocf µu cy no]oµnno ooaucfn y )oafn
ocfuao no:unncno. ·nfnuin n:no¡n cnoµouo, u n¡o cnnx )noµo¡, µu ]o nocaoµnjn
nauµu¡ XXIV µnnucfn]o cnuljon nu ao:uun oµ cf¡uno ocnu]uuu. ^o)yfn:, n:iaoµu
µu cy nauµu¡n n: nauµu¡cio iy!o Cuncu n¡onnnoan n nyon]ciy oiynunn]y n ucn¡ciy
nu]o:µy.
Io¡noµ oµ 7l¯. µo 67l. ioµnno n. n. o. ]ocfo no¡noµ nyon]cio n¡onaucfn y Iinnfy.
I¡ocfonnnu XXV, nyon]cio, µnnucfn]o onau ]o Hunufu. Hucaoµnnnn I]unin]u onan
cy Uuouiu, Uuoufuiu, 'uxu¡iu n 'unfu:unn. Onn cy :n¡no nauµuan Iinnfo:.
^uµu ]o njnxony nauµunnny y Iinnfy n¡oinnyau 67l. ioµnno n. n. o. ucn¡ciu
nu]o:µu, n¡oµcfunnnnn XXV µnnucfn]o nucfunnan cy µu nauµu]y y Hyon]n n nuion
ucn¡cio nu]o:µo. Y no¡noµy oµ 67l. µo 66¯¸661. ioµnno n. n. o. Iinnuf co
nuau:no y oinn¡y ucn¡cio µ¡nuno.
Antiqki izvori o vladavini Libijaca i Nubijaca
^uµu ^unofon cnoµoun µu ]o oµ ^nnu (^onocu) µo nauµu¡u XXV µnnuc-
fn]o nauµuao S2S nauµu¡u, Xo¡oµofonu nn|¡u oµ SSu unnn co noy:µunn]o:.
Y cno]o] ncfo¡n]n Xo¡oµof no:nnjo n:nocnoi ·:nxncu, oinnufcioi |u¡uonu io]n
]o oononno x¡u: nocno!on ooiy Ifuxy n io]n ]o µonoo :uion no:un :u µynnnuio
nnfunjo. Onu] nauµu¡ ]o, iuo ycno:ony nu cooo, cui¡uµno ]oµny nn¡u:nµy oµ onoio.
Huyunnnn c:uf¡u]y µu ]o noµ ·:nxnco: Xo¡oµof :ncano nu Uomoniu I. Cnoµo-
uuncfno o ¡uµonn:u nu Ifuxono: x¡u:y cfnu¡ cy f¡uµnnn]o. C:uf¡u co µu Uom-
oni nn]o ono :uionoµunun. Hun:o, y fo n¡o:o nonun nn]o nocfo]uo, u nncy no:nufn
nn nniuinn :uioncin nofo:n Uomoniu I. Io¡onufno ]o onof y nnfunjy f¡uµnnn]u,
]o¡ ]o n¡oonauµunuao :nmljonjo µu µoou¡ nauµu¡ :o¡u onfn, no¡oµ ocfuaoi, n
µoou¡ :uionoµunun. In¡u:nµu o io]o] Xo¡oµof cnoµoun no nocfo]n. Hun:o, nn-
¡u:nµo cy n¡ocfuao µu co i¡uµo oµ n¡o:onu C¡oµnjoi nu¡cfnu. I¡oonnnu Uomoniu
n¡onu)onu ]o y 'unncy.
)noµo¡ no:y]o :u n:o Ioxo¡ncu noaniy :uionoµunny µoaufnocf. C:uf¡u iu ocooo:
io]u ]o ioµn|nionuau n¡uno. Io cno:y cyµo!n n ono ]o cfnu¡ f¡uµnnn]o, ]o¡ nncy
cuuynunn :uionoµunnn uifn |u¡uoncioi Iinnfu.
I:no¡.
— Xo¡oµofonu Icfo¡n]u I, n¡onoo cu cfuoi¡uioi ^naun ·¡conn!, Honn Cuµ
l9Su.
¯nfo¡ufy¡u.
— I. I. ·nµn]on, Icfo¡n]u cfu¡oi ncfoiu, n¡onoo ^n¡ocaun ^u¡ionn!,
Iooi¡uµ l9¯2.
— I. H. Juion, C. I. !onuljon, Cfu¡n ncfoi, n¡onoau cu ¡ycioi ^n¡ocaunu
Iunn!
– 49 –
Ioaomio.
— Junionn! ^u¡nno cu n¡oµununju )unn]oao Cfo|unonn! y foiy :n:cioi
co:ocf¡u mioacio 2uu2.¸2uuS. y Iooi¡uµy.
– 50 –
SAISKI PERIOD
XXVI µnnucfn]u nu:nnu co ]om Cunciu µnnucfn]u. I¡o:o nauµunnno ono
µnnucfn]o (661-¯2¯) c:uf¡u co nouofio: Io:noi nu¡cfnu. I¡oµcfunnnnn µnnucfn]o
cy Icu:ofnx I (661 - 6lu), Hox¡yu II (6lu - ¯9¯), Icu:ofnx II (¯9¯ - ¯S9), ·n¡n]o
(¯S9 - ¯7u), ·:u:nc (¯7u - ¯26) n Icu:ofnx III (¯26 - ¯2¯). Iauµunnnu XXVI
µnnucfn]o oionuunu ]o y onnn ioµ Ioay:n]u ¯2¯., iuµu ]o no¡cn]cin nauµu¡ !u:on:
no¡u:no Icu:ofnxu III.
Izvori
l. Xo¡oµof y cno]o] µ¡yio] injn:n µocfu n¡ocfo¡u nocno!y]o ono: no¡noµy.
¹ui y µocof iunyfu nnmo o |u¡uony ·:u:ncy.
2. )noµo¡ n¡ynu io¡ncno noµufio :u ¡u:y:onunjo oinnufcio-i¡uinx oµnocu
n onncy]o i¡uio nucooonno y Iinnfy.
S. Cfu¡n ,unof
2.l. )¡yiu injniu i¡uljonu
2.2. )¡yiu injniu x¡onniu
2.S. !njniu n¡o¡oiu Jo¡o:n]o
1. Iunnaonciu x¡onniu n ·cn¡cin unuan n¡ynu]y noµufio o oinnufcio: ¡u-
fonunjy nu ¯onunfy.
¯. Iinnufcin µo:u!n n:no¡n, iuio nncunn fuio n :ufo¡n]uann.
6. Ioiaoµufn. 2.1. I:no¡n :u Io:no nu¡cfno.
Ujedinjenje Egipta pod saiskim vladarima
,u n¡o:o nauµunnno nyon]cio µnnucfn]o y Iinnuf cy ynuan ucn¡cin :uno-
]onuun n ·cu¡xuµon ]o 67l. ioµnno n. n. o. ycnoo µu noio¡n ony :o:ljy. ·cn¡nn
cy co :uµonoljnan fn:o µu co nu oinnufcio: n¡ocfoay nu)o njn:u oµun uonoi n y
aoiuany yn¡uny co nncy :omuan. ^o)yfn:, naucf ·cn¡n]o y Iinnfy nn]o onau
un¡cfu. Hu ]yiy :o:ljo n:ono ]o noanin ycfunui n¡ofnn :uno]onuuu. 'uµu cy
·cn¡nn onljuuiuan n c¡ymnan x¡u:ono y !u¡nuiy n ¯yico¡y. Oµ foi µoiu)u]u
'oou co iofono nnmo nn]o :oiau non¡ufnfn.
·cn¡ciu naucf y Iinnfy :oiau co oµ¡nufn :uxnuljy]y!n oo¡on n::o)y nyon]cinx
nauµu¡u n inononu cono¡nnx no:u. Hu]uuu :o)y cnfnn: cono¡nn: µ¡nunu:u onau
]o µ¡nunu oio i¡uµu Cuncu. Y Cuncy ]o oµ 66¯. nauµuo Icu:ofnx I, io]n ]o
no¡oiao noµno n: anon]cioi u¡ncfoi¡ufcioi ¡oµu, u io]n co c:uf¡u ocnnnuuo:
XXVI µnnucfn]o. Icu:ofnx ]o cno]y nauµunnny :unouoo iuo ucn¡cin nu]u:nni.
Hu nuaocf ]om ynoi no:u µonoljno noµufuiu µu co n¡onn:no n¡ufo no]no uinn]o
Icu:ofnxu I. Io cno:y cyµo!n nonoo ]o ¡uf n¡ofnn ·cn¡unu nu cono¡y n n¡ofnn
Hyon]unu nu ]yiy. Icfo fuio, ynyfu¡ cu:o :o:ljo, n¡oµy:n:uno cy uinn]o n¡ofnn
aoiuannx µnnucfu io]n cy ionf¡oancuan )oafy. 6¯6. ioµnno n. n. o. Icu:ofnx
]o nofunnno cno]o] naucfn Io¡njn Iinnuf n fuio y]oµnnno :o:ljy. Oµ iu:nunju
no)onnx y no¡noµy oµ 661. µo 6¯6. ioµnno n. n. o. f¡oou no:onyfn ocnu]unjo
^o:|ncu. noanfnuioi nonf¡u, io]n ]o n:uo cf¡ufomin n nµooaomin :nuuu].
I¡ocfonnnu nonono y]oµnnjono :o:ljo nuau:nau co y Cuncy.
Ioanin :nuuu] µoon]u iyaf ooinnjo Honf. X¡u: ono ooinnjo ]o oononljon n µoi¡u)on
y n¡o:o nauµunnno XXVI µnnucfn]o. Y njo:y cy cux¡unjnnunn nauµu¡n cuncio
µnnucfn]o.
Spoljna i unutraxnja politika saiske dinastije
Cnoljnu n ynyf¡umnju noanfniu XXVI µnnucfn]o nn]o co :noio ¡u:anio-
nuau oµ noanfnio njonnx n¡ofxoµnniu. Inlj cnuioi nauµu¡u ono ]o ouynunjo :o:ljo
y n¡n¡oµnn: i¡unnnu:u n fo¡nfo¡n]uano n¡omn¡onjo fu:o iµo ]o fo :oiy!o. Y VII
– 51 –
noiy n. n. o. Iinnuf co n¡ocfn¡uo oµ C¡oµo:o:noi :o¡u nu cono¡y µo I iufu¡uifu
Hnau nu ]yiy n oµ ¯non]cio nycfnnjo nu :unuµy µo Cnnu]cio n¡onauio nu ncfoiy.
Hu :unuµy n¡o:u ¯non]cio] nycfnnjn i¡unnnu ]o onau noo:u cfuonanu, u cu: n¡oc-
fo¡ cf¡oio ]o nuµ:n¡un. 'o µoiu:y]y :ufo¡n]uann ocfunn i¡u)onnnu n¡onu)onnx
y ou:u:u foi n¡ocfo¡u, no¡oµ ocfuanx y ou:n Cnnux. I¡ocfo¡ Hyon]o, iµo ]o
nauµuau µo:u!u µnnucfn]u cu n¡ocfonnno: y Hunufn, ono ]o n:iyoljon. Iauµu¡n
XXVI µnnucfn]o cy noiymuan µu non¡ufo noiuµumnjo oinnufcio fo¡nfo¡n]o nu ¯on-
unfy.
Joµnnu ooaucf iµo ]o Iinnuf :oiuo n¡omn¡nfn cno]o fo¡nfo¡n]o ono ]o ¯onunf. Y
n¡o:o nauµunnno cuncio µnnucfn]o ¯onunf co nuau:no noµ ucn¡cio: naum!y. Cu:u
n¡onaucf ·cn¡unu no]uuunu ]o nuion 62u. ioµnno n. n. o., yiljyunnunjo: Jyµo]o y
cucfun njono µ¡nuno. Y fo: no¡noµy iuo n¡ofnnfonu ·cn¡n]n no]unljy]o co Hono-
nunnaoncio nu¡cfno. Hononunnaoncin nauµu¡ Huoonuaucu¡, nomfo ]o yun¡cfno
cno]y naucf, n¡oµy:oo ]o noxoµ n¡ofnn ·cn¡n]o. Y: no:o! ^o)unu, io]o ]o n¡oµ-
noµno !nuicu¡, Huoonuaucu¡ ]o ycnoo µu y nofnynocfn ynnmfn ucn¡ciy µ¡nuny
noooµo: y onfin ioµ Hnnnno 6l2. n. n. o. Io ono: no¡u:y, Icu:ofnx I ]o noµ¡nuo
·cn¡n]y, ]o¡ :y ]o nnmo oµionu¡uau cauou ·cn¡n]u no ]ui Iunnaon. Y onfin
ioµ !u¡xo:nmu 6u¯. ioµnno n. n. o., y io]o] cy co cyioonao ucn¡ciu n nononun-
naonciu no]ciu, Hoxo ]o nocauo no:o! y f¡ynu:u ·cn¡n]n. ^o)yfn:, Iinn!unn
n ·cn¡nn f¡no no¡u:. Y non¡ufiy n¡o:u Iinnfy, Iinn!unn cy noiymuan µu :u-
nocoµny fo¡nfo¡n]o nu ¯onunfy, uan onan cy o¡:o no¡unonn oµ cf¡uno Hononun-
naoncioi nu¡cfnu y onfin ioµ Xu:ufu. Onu] cyioo o:nuuno ]o i¡u] cnnx oinnufcinx
n¡ofon:n]u iu ¯onunfy. Cno¡uµnunnx oo¡on cu Hononunnaoncin: nu¡cfno: onao
]o µo 6ul. ioµnno n. n. o., iuµu ]o ciaonljonu noiu n¡cfu cno¡u:y:u ono µno µ¡nuno.
Ynyf¡umnju noanfniu onoi no¡noµu ]o :unjo-nnmo cfuonanu. !uo n:y:o-
fui f¡oou no:onyfn no:n¡ny ¯7u¸¯69. ioµnny, iuµu ]o n:nocnn ·:u:nc nucnano
n¡oy:oo naucf.
Y no¡noµy nauµunnno XXVI µnnucfn]o µoau:n µo o¡o]nnx iyafy¡oaominx n an-
ninncfnuinx yfnnu]u. Ioµ onn: n¡nn: noµ¡u:y:onu co n¡ncycfno n yfnnu] n¡nnuµ-
nniu µ¡yinx ofnnuinx i¡ynu nu n¡ocfo¡y cfu¡oi Iinnfu. Iunnu nonnnu y anninnc-
fnnn ]o no]unu µo:ofcioi nnc:u (VII noi). Ono nnc:o ]o yn¡om!on xn]o¡oian|cin
o¡:onnc. I¡:o onnu n¡nxnu!on y uµ:nnncf¡unn]n, x¡u:onn:u, oiono:n]n.
Reforma vojske
!uo n njnxonn n¡ofxoµnnnn, +u¡uonn XXVI µnnucfn]o io¡ncfo nu]u:nnio
iuo cucfunnn µoo no]cio. ^o)yfn:, n¡oµcfunnnnn cuncio µnnucfn]o ynu]:ljy]y
no¡oµ ¯non]unu n I¡io, Xoo¡o]o, cfunonnnio !u¡n]o n ¯nµn]o. Oµ¡oµo nu]u:nniu
uniunonuan cy nu µnu nuunnu.
u. Hu oµ¡o)ono n¡o:o, iµo cy no ncfoiy yiono¡u onan ncnau!nnunn n y
:oiy!nocfn µu f¡uno µ¡yiy caynoy.
o. Hu]u:nnnn:u ]o ooo!ununo µu !o n: co no ncfoiy no]no caynoo µoµoanfn
:o:lju, u µo:noan!o n: co n f¡u]no nucfunjnnunjo, iuiun ]o ono cayuu] cu
Xoo¡o]n:u.
^uµu cy nu]u:nnnn :oian ¡ufonufn y oµo!n n nuo¡ynunjy :o:ljo n: io]o cy nofn-
nuan, cnn: oµ¡oµn:u cy io:unµonuan ]oµnno oinnufcin o|nnn¡n.
Joµnu oµ nonnnu no:unu :u no]ciy n XXVI µnnucfn]y ]ocfo ¡u:no] ¡ufno :o¡nu¡nno,
nu¡ounfo oµ n¡o:onu Hoxu II. )o n¡o:onu nauµunnno cuncio µnnucfn]o oinnufcin
o¡oµonn cy caynnan iuo f¡uncno¡fnu c¡oµcfnu, u i¡cfu¡nan cy C¡oµo:o:nn: n
I¡nonn: :o¡o:. Y n¡o:o nauµunnno Hox(o)u II nouoao co cu n:i¡uµnjo: iunuau
Hna-I¡nono :o¡o. Io cno:y cyµo!n ¡uµono ]o :un¡mno no¡cn]cin nauµu¡ )u¡n]o
I. Hu no:nn Hox(o)u +onnuunn cy onaonnan ·|¡niy.
Filhelenska politika saiskih vladara
– 52 –
Cfynnnmn nu n¡ocfo Icu:ofnx I no cu:o µu ]o y]oµnnno :o:ljy, on ]y ]o
ofno¡no n¡oµ I¡nn:u n +onnuunn:u. Y:n:uo nx ]o y no]ny caynoy iuo nu]u:nnio
n µo:noljunuo n: µu co f¡u]no nucfuno n ouno f¡ionnno:. Joµnu oµ nu]:nuuu]nn]nx
i¡uinx nucooonnu nu n¡ocfo¡y Iinnfu ono ]o Huyi¡ufnc, i¡uµ io]n co nuau:no
l6 i: ]ynno oµ Cuncu n io]n ]o ocnonun 62¯. ioµnno n. n. o. Io:nufn nonfu¡
i¡uio f¡ionnno ono ]o n i¡uµ )u|no. Cnu ¡oou io]u ]o cfn:uau y i¡uµ nan io]u ]o
n:nomonu, onau ]o ono¡o:nnunu, u cun n¡nxoµ oµ no¡o:u cannuo co y ¡n:nnny x¡u:u
ooinnjo Honf y Cuncy. Hucaoµnni Hoxu, Icu:ofnx II, nucfunno ]o |naxoaonciy
noanfniy cno]nx n¡ofxoµnniu.
Dravni udar Amazisa
Y µo:ony ynyf¡umnjo noanfnio cnfyunn]u ]o onau cfuonanu µo ¯7u. io-
µnno n. n. o. n y:y¡nunn]o naucfn oµ cf¡uno ·:u:ncu.
I¡o:u Xo¡oµofy, ·:u:nc ]o ono iono¡ua n ocoou oanciu ·n¡n]nno: µno¡y. Y
n¡no] noaonnnn VI noiu ·n¡n]u ]o n¡oµy:oo oicnoµnnn]y c nnljo: µu n¡ynn no:o!
¯non]nn:u y oo¡on n¡ofnn I¡iu y !n¡onn. Iomfo cy Iinn!unn n¡of¡noan no¡u:,
no]ciu co nooynnau n¡ofnn µofuµumnjoi nauµu¡u Iinnfu. ,u nonoi no)y n:uo¡un
]o no]ciono)u ·:u:nc, io]n ]o cno µo foi f¡onyfiu ono ao]uaun ·n¡n]n. ·:u:nc
]o nonoo no]ciy nu:uµ. )oau:n µo o:unjoi i¡u)uncioi ¡ufu, nocao ioiu ]o ·n¡n]u
n¡nny)on µu nunycfn :o:ljy n µu co ciaonn nu !nnu¡. ·:u:nc ]o ¡ucoano )u|no
n cno I¡io ionnonf¡ncuo y Huyi¡ufncy. ·n¡n]u, nomfo ]o numuo noµ¡miy :o)y
cfunonnnmfno: !nn¡u, n¡u!u co y Iinnuf. Cooo: ]o nonoo no]ciy cucfunljony
oµ I¡iu n !u¡unu. I onu] nyf ·n¡n]u n¡oau:n nocaunno, u yfounmfo nuau:n
nu µno¡y nononunnaoncioi nauµu¡u Hunyioµonoco¡u II. Iomfo iu ]o ·n¡n]u yoo-
µno, Hunyioµonoco¡ o¡iunn:y]o noxoµ n¡ofnn Iinnfu. Ioµnno ¯67. µomao ]o µo
cyioou nu i¡unnnn, iuµu ]o nononunnaonciu no]ciu n¡of¡noau no¡u:. Cu: ·n¡n]u
]o nocfuo. Huion ¯67. n. n. o. no:u:o noµufuiu io]n on nu: iono¡nan o cyiooy
Iinn!unu n Xuaµo]unu, mfo nunoµn nu :uiljyuui µu cyioou nnmo nn]o onao nan µu
nu: n:no¡n noµocfu]y.
Cu XXVI µnnucfn]o: yiucnau co nocaoµnju µo:u!u µnnucfn]u.
Umetnost saiskog perioda
Onu] no¡noµ nu:nnu co ]om n Ionocuncu y:ofnocfn. Yuonn ljyµn onoi
no¡noµu noiymunu]y µu ononumu]y cno]o n¡ofio Cfu¡oi nu¡cfnu. Hun:o, Cfu¡o
nu¡cfno onao ]o cn:ooa no¡ofiu, n¡unoµnocfn. nµoua io:o co fonnao.
I:no¡.
— Xo¡oµofonu Icfo¡n]u I, n¡onoo cu cfu¡oi¡uioi ^naun ·¡conn!, Honn
Cuµ l9Su.
¯nfo¡ufy¡u.
— I. I. ·nµn]on, Icfo¡n]u cfu¡oi ncfoiu, n¡onoo ^n¡ocaun ^u¡ionn!,
Iooi¡uµ l9¯2.
— I. H. Juion, C. I. !onuljon, Cfu¡n ncfoi, n¡onoau cu ¡ycioi ^n¡ocaunu
Iunn!
Ioaomio.
— Junionn! ^u¡nno cu n¡oµununju )unn]oao Cfo|unonn! y foiy :n:cioi
co:ocf¡u mioacio 2uu2.¸2uuS. y Iooi¡uµy
– 53 –
EGIPATSKA KULTURA
Uvodna napomena
Y foicfy io]n caoµn n¡oµ:of ]o y nofnynocfn cunof, no! cu:n: fn: mfo
co o no]oµnnn: fo:u:u no! iono¡nao y n¡ofxoµnn: noiaunljn:u.
Pismenost
,u :unncnnunjo cfu¡ooinnufcioi ]o:niu io¡nm!onu cy f¡n nnc:u. xn-
]o¡oian|cio, xn]o¡ufcio n µo:ofcio. Cnu nunoµonu nnc:u nucfuau cy y cu:o:
Iinnfy. Xn]o¡oian|cio nnc:o onao ]o y ynof¡oon oµ Suuu. µo S91. ioµnno n.
n. o. )oi ]o ono n¡oµcfunljuao nnc:o i¡u)onnnu, :u nof¡ooo cnuioµnonno io:y-
nniunn]o io¡ncfnau co yn¡om!onu |o¡:u xn]o¡oian|cioi nnc:u, f:n. xn]o¡ufcio
nnc:o. !¡u]o: VIII noiu nucfuao ]o µo:ofcio nnc:o, io]o co ¡u:nnao n: xn]o¡ufcioi
nnc:u, u io]o co io¡ncfnao µo V noiu n. n. o. Iomfo xn]o¡oian|cin: nnc:o: nncy
ooaononn cu:oiaucnnnn, nn]o no:nufu njoionu :nyunu n¡oµnocf.
I¡o:u n¡oµunjy cfu¡o Iinn!uno ]o nncunjy nuyuno ooi 'of, io]n ]o ono nooocin
nncu¡. On n: ]o noµu¡no xn]o¡oian|o. Cu:u ¡ou :nuun ,,cnofo yiaocuno nnc:o”,
]o¡ cy njn:o nu]uom!o nncunn no¡cin foicfonn nu :nµonn:u x¡u:onu n i¡oonnnu.
I¡o noio mfo nouno µu nnmo, nncu¡ ]o :o¡uo µu n¡nnoco n¡fny 'ofy n n:iono¡n
oµionu¡u]y!y :oanfny.
Yuonjo xn]o¡oian|u onao ]o fomio ]o¡ co o¡o] :nuionu nono!unuo cu ooiu!onjo:
]o:niu. Cfoiu cy nncu¡n µyio yunan µu nnmy n ynnnuan cy noanin yiaoµ y
µ¡ymfny. Cnomfonnnn cy fuio)o no:nunuan xn]o¡oian|o.
!uo :ufo¡n]uan nu io:o co nncuao io¡nm!onn cy nunn¡yc, cfuiao, µ¡no, ionu...
u nncuao co cu µocnu nu aono nan nui ycn¡unno. oµo:io nu µoao.
¯nfo¡ufy¡u.
— C. +o¡]unun!, I. ^nxuljun!, Icfo¡n]u Cfu¡oi noiu, Cfu¡n cnof, oo¡u-
:onnn io:nuif µnci, Iooi¡uµ l999.
Ioaomio.
— Junionn! ^u¡nno cu n¡oµununju )unn]oao Cfo|unonn! y foiy :n:cioi
co:ocf¡u mioacio 2uu2.¸2uuS.
Religija
Iinnufciu ¡oanin]u onau ]o :noiooonuuiu. O no¡cin: oo¡oµn:u n x¡u
:onn:u cfu¡uan cy co cnomfonnnn. Cu:n x¡u:onn ¡ucnoauiuan cy o¡o]nn: :o-
:ljnmnn: nocoµn:u n n¡oµcfunljuan :nuuu]no n¡nn¡oµno nonf¡o.
Cnuiu no:u n:uau ]o cnoi ooiu-:umfnfnniu. ^o)yfn:, nncy cnu oonuncfnu ynn-
nuau noµ]oµnuiy uucf. '¡oou n:ufn nu y:y µu ]o ¡oanin]u onau un¡cfo nono:unu cu
noanfnio:. Cfoiu, cu:o oonuncfnu onnx no:u io]o cy ynnnuao noanfnuin yfnnu],
:oiau cy co nu:nufn onmfooinnufcin:. !uµ ]o i¡uµ ^o:|nc ono n¡ocfonnnu, onµu
]o ooi Ifu(x) ono iaunnn ooi. cu no¡ucfo: :nuuu]u Xoanonoancu ]uuu iyaf ooiu
Iu. ycnono: i¡uµu 'ooo µo:nnunfny yaoiy µoon]u ·:on, ooi-:umfnfnni 'ooo,
io]n !o nofo: onfn noncfono!on cu Iu-o: n nomfonuf !o co noµ n:ono: ·:on-
Iu. :u nauµunnno |u¡uonu ·:onxofonu IV µ¡nunnu ¡oanin]u !o :ui¡ufio onfn
¡o|o¡:ncunu n n¡xonnn ooi nocfu]o ·fon, cynuon µnci.
Iinnufcin ooionn oonuno cy n¡niu:nnunn y ljyµcio-nnnofnnjcio: nan nnnofn-
njcio: ooanu]y. Xo¡yc cu iauno: coioau, ·nyonc muiuau, ·nnc y aniy oniu,
Xufo¡ y aniy i¡uno...
Najomiljenije boanstvo u egipatskoj mitologiji, Oziris je u celom Egi-
ptu bio prihvaen kao glavni bog i sudija mrtvih. Umirao je zajedno sa biljem i
rastinjem i ponovo se raao u prolee, kada je qitava priroda oivljavala. Legenda
– 54 –
o Ozirisu — sastavljena iz grqkih spisa i fragmenata iz egipatske knjievnosti
— potiqe iz vrlo ranog perioda, pre Starog carstva
24
.
O:n¡nc ]o ono µoou¡ n :yµu¡ i¡ulj, io]n ]o nauµuo Iinnfo:. Iinn!unn:u ]o µuo
:uiono, nuyuno nx ooonununjy ooionu, iu]onjy nnfu¡nnu. Njoionu nonu n cocf¡u
I:nµu, ]oµno oµ nu]nonjonn]nx oonuncfnu, c:uf¡unu ]o nµouano: cyn¡yio: n :u-
]io:. O:n¡ncon o¡uf Cof, ooi nycfnnjo, :unnµoo :y ]o nu yiaoµy n :o!n. Cfoiu ]o
cionuo :uno¡y n nu ayiun nuunn iu yono, ounnnmn cunµyi cu njoionn: foao: y Hna.
Hoyfomnu :ooi c:¡fn cnoi cyn¡yiu, I:nµu ]o ayfuau Iinnfo: f¡uno!n cunµyi.
Sanduk je otplovio Nilom u more i bio izbaqen na sirijsku obalu kod Biblosa. Izida
skloni sanduk, ali ga Set pronae, raskomada telo na 14 delova i razbaca ih. Izida
je potom plovila po moqvarama, traei razbacane udove i sahranjujui ih jednog po
jednog na mestima na kojima bi ih zatekla. (U Egiptu zato ima mnogo Ozirisovih
grobnica). Maxui krilima nad telom ubijenog boga koje je Anubis sastavio, Izida
je oivela Ozirisa
25
.
Iofo: ]o I:nµu n: njoionu foau n:nyiau nnnofno coiono, ynoau nx y cno]o n :uf¡yµ-
noau. O:n¡nc fuµu oµau:n y noµ:o:nn cnof, y io:o ]o nauµuo iuo i¡ulj :¡fnnx,
u I:nµu co ci¡nnu y :ounu¡n iµo ¡u)u Xo¡ycu. C nnljo: µu ocnofn onu, Xo¡yc,
nomfo iu ]o noooµno, Cofu n¡ofo¡y]o y nycfnnjy. 'uio Cof nocfu]o ooi nycfnnjo,
u Xo¡yc ooi nnnnx.
^nfo: o O:n¡ncy Iinn!unn nucfo]o µu oo]ucno y:n¡unjo n ¡u)unjo n¡n¡oµo foio:
c:ono ioµnmnjnx µoou, n¡n uo:y c:¡f cfu¡oi i¡ulju o:nuuunu nouofui :n:o, u
no]unu :auµoi i¡ulju nouofui n¡oao!u.
Cfu¡n Iinn!unn cy no¡onuan y :ui¡oonn nnnof. O fo:o cnoµouo, no¡oµ
ocfuaoi, ¡oanin]cin foicfonn io]n co ]unlju]y i¡u]o: V µnnucfn]o nu :nµonn:u
nn¡u:nµo |u¡uonu Ynucu. Y C¡oµnjo: nu¡cfny fo foicfono :u:onnan cy ,,foicfonn
ionuoiu”, u y Hono: ,,injniu :¡fnnx”.
Ka, iuio cy nu:nnuan µymy y:¡aoi, oµau:nau ]o y noµ:o:nn cnof. )u on :oiau µu
n¡onannu ¡oiy io]u ]o µoanau cnof nnnnx oµ cnofu :¡fnnx, onao ]o] ]o noonxoµno
foao. Cfoiu cy Iinn!unn y:¡ao oua:u:onuan. Cux¡unjnnuan cy nx cu cnn:
nof¡onmfnnu:u noonxoµnn: :u nnnof nu µ¡yio: cnofy. Y i¡oonnny cy nu]uom!o
cfunljunn nn!o n x¡unu. +u¡uonn n noaniumn cux¡unjnnunn cy cu ¡uciomno:
oµo!o:, nuinfo: n o¡yn]o:. Y i¡oo ]o cfunljunu n Knjiga mrtvih.
Knjiga mrtvih cuµ¡nn :uin]cio |o¡:yao n :oanfno io]o noio]nniy f¡oou µu oauim-
u]y nyf nu µ¡yin cnof. 'oicf ]o nncun no noiaunljn:u nu nunn¡ycnn: cnnnn:u.
Cu:u noiaunlju cy ¡u:anunfo µynnno. 'oicfonn cy nncunn nocoonn: xn]o¡oian-
|n:u n oonuno cy yi¡umununn n¡fonn:u iuo nn:yoann: n¡niu:n:u cuµ¡nu]u foi-
cfu. 'oicf ]o :oiuo onfn ncnncun :u onao ioiu. Hu nouofiy n¡nonn: :ucfnao: co
ncnncnnuao n:o n fnfyau noio]nniu. Y oinn¡y fnfyao onau cy nunoµonu ¡u:anunfu
:unn:unju io]n: co noio]nni foio: nnnofu ounno.
!njniu ]o :oiau noio]nniu n¡ufnfn nu µnu nuunnu.
u. fuio mfo cy nunn¡ycn nox¡unjnnunn no¡oµ :y:n]o y ionuoiy
o. fuio mfo cy nunn¡ycn cfunljunn ncnoµ aono :nmnno noio]nniu n¡o
:un¡mnoi nonn]unju.
)oi ]o y n¡o:o XVIII µnnucfn]o io¡nyc !njniu :¡fnnx ]om ynoi y nucfu]unjy, y
n¡o:o XXVI nofnyno ]o ¡u:nn]on. Y nucfuniy onoi io¡nycu :ono co :unu:nfn
n¡unnanocf y nucfu]unjy noiaunlju. )unuc nu: ]o no:nufo l92 noiaunlju !njnio
:¡fnnx. '¡oou no:onyfn µu nn]oµun nunn¡yc no cuµ¡nn cnu noiaunlju.
Joµno oµ nu]nunnn]nx noiaunlju ]o l2¯. no:nufo noµ n:ono: Suenje umrlom nan
Poglavlje negativne ispovesti. !uµu on µocnoau nu µ¡yiy oouay ¡oio Ka ]o
µoau:nau n¡oµ :oo¡ 12 oonuncfnu. Ioio]nni ]o f¡oouo µu ncnonoµn cno ono mfo
nn]o y¡uµno,. ,,Hncu: yono...”. I¡onoc co oµnn]uo y µno¡unn ncfnno. Io n¡onocy
noiufnnnoi ncnonoµunju caoµn :o¡onjo c¡nu noio]nniu. ·nyonc y aniy muiuau
24
ejms . Frejzer, Zlatna grana II, Prouqavanje magije i religije, preveo sa engleskog
ivojin V. Simi, Beograd 1977, 28.
25
ejms . Frejzer, Zlatna grana II, Prouqavanje magije i religije, preveo sa engleskog
ivojin V. Simi, Beograd 1977, 29.
– 55 –
noµn oo¡oµ nuiunju µymo. Hu ]oµny cf¡uny nuio cfunlju co c¡no noio]nniu, u nu
µ¡yiy no¡o ooinnjo ^u’uf — ooinnjo n¡unµo n ncfnno. ^o¡n co cunocf, u nofo:
n¡nnnnn n¡unoµnocfn. C¡no no c:o onfn onfo¡o!ono fo¡ofo: :au. Y cayuu]y µu
n¡onuino ]oµnu cf¡unu ·:ofnx, uyµonnmfo io]o ]o onao noau aun, u noau i¡oioµna,
]o n¡onµn¡uo c¡no noio]nniu. ·io nuiu ocfuno y ¡unnofonn, noio]nniu n¡oµnoµn
Xo¡yc y aniy coioau µu co cyoun cu nauµu¡o: noµ:o:noi cnofu O:n¡nco:. O:n¡nc
µu]o ionuuun cyµ no nnfunjy µu an ]o noio]nni µocfo]un nounoi nnnofu.
Joµun oµ nu]uynonn]nx n¡onncu !njnio :¡fnnx ]ocfo ·nn]on nunn¡yc.
^uin]u n nooonnocf ioµ Iinn!unu nncy onao y cyn¡ofnocfn. I¡nanio: unnu
:¡fnnx, no¡oµ ocfuaoi y: noio]nniu cy cfunljuno n ymuofn |niy¡o. Ono |niy¡nno
n:uao cy ooani :y:n]o n onao cy nuunnjono oµ io¡u:nio nan ¡u:nnx n¡cfu :oioi
iu:onu. I¡niu:uno cy cu n¡oi¡mfonn: ¡yiu:u. Joµnu ¡yiu µ¡nn :ofniy, µ¡yiu
nayi, u n¡oio ¡u:onu ]o n¡oouuonu fo¡onnu cu :¡nonljo:. Hu n¡oµnjo] cf¡unn |ni-
y¡o xo¡n:onfuano n no¡fniuano onao ]o ncnncuno VI noiaunljo. noiaunljo no:uno
:u oy)onjo. Ymuofn |niy¡u ocaoou)uau ]o noio]nniu fomioi ¡uµu y :ui¡oono:
nnnofy. Y ]oµno] i¡oonnnn n¡onu)ono ]o S6¯ |niy¡nnu. :u cnuin µun no ]oµnu.
Hn y ]oµno] nnnnan:unn]n nn]o :uooaononu fuinu cnunnu oo¡ou n¡ofnn c:¡fn iuo
y oinnufcio].
Iinn!unn cy no¡onuan y oonunciy n¡n¡oµy nu¡u. ,u nnnofu nu¡ ]o
n¡niu:nnun y aniy ooiu n njo:y co iaunjuao iuo ooiy, u nocao c:¡fn on ]o cux¡u-
njnnun y i¡unµno:ny iu:ony i¡oonnny. Joµnno ]o on n:uo n¡uno µu n¡mn nu]nunnn]o
¡oanin]cio no¡:onn]o, µu n¡nnocn ooiy ¡u:no µu¡ono. Iunn¡yc Iocfiu¡, io]n no-
fnuo n: XVII noiu n. n. o., cnoµoun o fo:o iuio co nu¡onn nu uyµocun nuunn
¡u)u]y n: nufn¡n¡oµnoi o¡uiu n::o)y ooiu cynnu, Iu, n c:¡fno nono. 'uio nuc-
fu]o nu]cfu¡n]n n¡ofofnn :nfu o nono¡ouno: :uuo!y, n¡n uo:y co nu¡ n¡niu:y]o
iuo µn¡oifnn nucaoµnni n cnn ooiu.
'¡oou no:onyfn ]om n µu cy Iinn!unn nomfonuan no]oµnno n¡oµ:ofo,
onljio, µ¡no!o, cfono, ¡oio... (|ofnmn:u:. nn¡. µno yi¡mfono cf¡oao — cn:ooa
ooinnjo Honf).
¯nfo¡ufy¡u.
— I. H. Juion, C. I. !onuljon, Cfu¡n ncfoi, n¡onoau cu ¡ycioi ^n¡ocaunu
Iunn!
— I. I. ·nµn]on, Icfo¡n]u Cfu¡oi Icfoiu, Iooi¡uµ l9¯2.
— C. +o¡]unun!, I. ^nxuljun!, Icfo¡n]u Cfu¡oi noiu, Cfu¡n cnof, oo¡u-
:onnn io:nuif µnci, Iooi¡uµ l999.
— ]o]:c ]. +¡o]:o¡, ,aufnu i¡unu II, I¡oyuununjo :uin]o n ¡oanin]o, n¡o-
noo cu oniaocioi ¹nno]nn I. Cn:n!, Iooi¡uµ l977.
— www.bartleby.com
* The Encyclopedia of World History, Sixth edition. Peter N. Stearns, general
editor. Copyright 2001 by Houghton Mifflin Company.
— http://www.egipat.8m.net/zanimljivosti.htm
Ioaomio.
— Junionn! ^u¡nno cu n¡oµununju )unn]oao Cfo|unonn! y foiy :n:cioi
co:ocf¡u mioacio 2uu2.¸2uuS.
Knjievnost
Ioiaoµufn. Icfo¡n]u |u¡uoncioi Iinnfu, 2. I:no¡n. Iunnjy nocnofnfn
¡oanin]cin: foicfonn:u, xn:nu:u, noyiu:u, unuan:u.
Likovne umetnosti
Arhitektura
– 56 –
!uo iaunnn :ufo¡n]ua :u n:i¡uµnjy nuaufu, x¡u:onu, i¡oonnnu nauµu¡u
n noaniumu, Iinn!unn cy io¡ncfnan iu:on. Hu]:nuuu]nn]o i¡u)onnno y cfu¡o:
Iinnfy, u io]o cy co ouynuao µo µunuc, onao cy x¡u:onn n i¡oonnno.
Iinnufcin x¡u: n¡oµcfunljuo ]o iy!y oonuncfnu. I¡nau: x¡u:y, f:n. cnofu cfu:u
oµ oouao Hnau µo iunn]o, ono ]o onnuon cfufyu:u c|nnin nan µ¡yinx nnnofnnju
io]n cy iu mfnfnan. Icn¡oµ noaoaonno iunn]o cfu]uau cy µnu oooanciu — nncoin
iu:onn cfyoonn cu :umnljonn: n¡xonn:u, ncnncunn xn]o¡oian|n:u. Yau: y x¡u:
uocfo ]o ono yi¡umon cfufyu:u. Y ynyf¡umnjocfn x¡u:u nuau:nao co µno¡nmfo
onnuono cfyoonn:u. I: µno¡nmfu co yau:nao y ]oµny noaniy µno¡uny. I:u njo
onao cy ¡n:nnno y io]n:u co uynuao oauio n y nu]ci¡nnonn]o: µoay x¡u:u oµu]u y
io]o] co nuau:no inn ooiu. Y ony nocaoµnjy oµu]y :oian cy y!n cu:o cnomfonnnn.
I: ¡u:µoolju Cfu¡oi nu¡cfnu nn]o ocfuo cuuynun nn]oµun x¡u:, ]o¡ cy |u¡uonn
n:uan oonuu] :u nof¡ooo naucfnfnx i¡uµnjn io¡ncfnfn :ufo¡n]ua oµ i¡u)onnnu
cno]nx n¡ofxoµnniu. Ono: n¡nanio: n:µno]n!o:o ·:onono x¡u:ono y !u¡nuiy
n ¯yico¡y, x¡u: i¡uljnno Xufmoncyf n x¡u: Iu::ocu II y ·oy-Cn:ooay, ncn¡oµ
ioiu co nuau:o uofn¡n ioaocuano cfufyo |u¡uonu.
Ocnonnn fnn oinnufcio i¡oonnno y Cfu¡o: nu¡cfny onau ]o :ucfuou, io]u ]o n:uau
ooani i¡njo nn¡u:nµo. I¡ny nn¡u:nµy, io]u ]o onau cfononucfu, cui¡uµno ]o
|u¡uon ,oco¡ y Cuiu¡n. Io¡onuao co µu nn¡u:nµo n¡oµcfunlju]y cfononnno µo
noou. '¡n nu]uynonn]o nn¡u:nµo n:i¡u)ono cy y In:n — !oonconu, !o|¡ononu n
^nio¡nnonu. Ioi¡u] cnuio nn¡u:nµo oouno:no co nuau:no n x¡u: nu:onjon n¡m-
onjy noi¡oonoi iyafu :u noio]noi |u¡uonu. Y noµnon]y nn¡u:nµu nocfo]uao cy n
:unjo nn¡u:nµo, nu n¡n:o¡, |u¡uononnx nonu, cnomfonniu. '¡oou no:onyfn n µu
co ncn¡oµ !o|¡onono nn¡u:nµo nuau:n c|nniu, cfufyu cu aunljn: foao: n ljyµcio:
iauno:, nncnno 2u m. Y no:nn]o: no¡noµy |u¡uonn cy cux¡unjnnunn y i¡oonnnu:u
ycouonn: y cfony. Hu]uynonn]u fuinu i¡oonnnu ]o 'yfuniu:ononu.
Vajarstvo i slikarstvo
Iu]u¡cfno n caniu¡cfno cfu¡oi Iinnfu onao ]o no:uno :u no¡onunjo y :u-
i¡oonn nnnof. Y i¡oonnno cy oonuno noauiuno cfufyo noio]nniu iuo :u:onu :u
foao. )ymo y:¡anx cy y njn:u :oiao µu n¡onannu]y ¡oiy io]u ]o noµ:o:nn cnof
µoanau oµ :o:uljcioi. Ioi¡oono cfufyo cy iaocuno oµ ]oµnoi oaoiu iu:onu, u
y iaunno: cy n¡oµcfunljuao noio]nniu y coµo!o: noaonu]y. Oµaniy]y co :ony-
:onfuanom!y, :ucnnnom!y n µocfo]uncfno:. Joµnu oµ nu]no:nufn]nx ]o cfufyu
!o|¡onu oµ n¡noi i¡unnfu. !o|¡on coµn nu n¡ocfoay cu ¡yiu:u noaononn: nu
oyfnnu:u n oc:oxy]o co. Njoiony iauny ¡umn¡onn: i¡nan:u mfnfn ooi Xo¡yc.
Iinnufcio cfufyo uocfo cy onao oo]ono. Hu]no:nufn]n n¡n:o¡n cy iaunu i¡uljnno
Ho|o¡fnfn n: XIV noiu n. n. o. n coµo!o cfufyo n¡nnnu Iuxofonu n njoiono nono.
Y:ofnnnn cfu¡oi Iinnfu nu]uan cy |u¡uono, ooiono, c|nnio n nncu¡o.
,nµono nuaufu, x¡u:onu n i¡oonnnu Iinn!unn cy yi¡umunuan nanfin: ¡oljo|n:u.
Ioljo|n cy uocfo onan oo]onn nnnn: oo]u:u, u n¡oµcfunljuan cy n¡n:o¡o n: cnuioµ-
nonnoi nnnofu. Hu ]oµno: oµ fuinnx ¡oljo|u n: Cuiu¡o n¡oµcfunljonn cy ¡uµnnnn
iuio n¡uno ou¡iy cayno!n co ]oµnocfunnn: uaufiu:u oµ oui¡u n iu:onu.
Y caniu¡cfny y:ofnnnn cy co µ¡nuan oµ¡o)onnx n¡unnau. Ljyµcio |niy¡o cy
n¡oµcfunljuno nu caoµo!n nuunn. iaunu n: n¡o|nau, foao cn¡oµu, noio n: n¡o-
|nau. ¹oncio foao ]o caniuno cnofao-nyfo nan ¡ynnuucfo, u :ymio n¡nono-:¡io.
Io:uµnnu canio onau ]o ooau nan nyfu. ,uµufui canio ]o ono µu no¡no n¡onoco
cuµ¡nu]o ono:o:uljcioi nnnofu iuio on nu ncfn nuunn noio]nni nucfunno nnnofn
nu µ¡yio: cnofy. Ocn: cnonu n: cnuioµnonnoi nnnofu y i¡oonnnu:u co n¡niu:y]y
n nocaoµnjn cyµ, fo cnono n: ¡ufu y io]n:u co no]oµnnun ncfuiuo, nocaono io]o ]o
noio]nni oounljuo, no¡oµnnu, fo ono mfo on noio]nni noaoo µu :y co µoioµn nu
ono: cnofy. Canio nu :nµonn:u ouynuao cy co :uxnuljy]y!n cyno] ian:n.
Iinn!unn cy nocoono ¡u:nnan nomfnny n:¡uµo y:ofnnuinx n¡oµ:ofu oµ :aufu,
µ¡nofu, caononuuo n µ¡uioi iu:onju. O fo:o cnoµouo o¡o]nn cu¡io|u:n, noc:¡fno
:ucio, µoaonn nu:omfu]u ofi¡nnonnx y i¡oonnnu:u. Joµno oµ nu]no!nx µocfniny!u
– 57 –
nu fo: noljy n¡oµcfunlju n¡ocfo |u¡uonu 'yfuniu:onu, io]n ]o nu)on y njoiono]
i¡oonnnn. I¡ocfo ]o potpuno inkrustiran zlatom, srebrom, vulkanskim staklom,
fajansom i poludragim kamenjem. Stajao je na lavljim nogama i imao oslonce u
obliku krilate zmije... Na (nucaony f¡onu) je utisnuta u zlatu dvorana dvorca
sa stubovima... Tutankamon sedi... a ispred njega stoji figura kraljice
26
, io]u iu
:uno :n¡ncnn: yljn:u.
¯nfo¡ufy¡u.
— C. +o¡]unun!, I. ^nxuljun!, Icfo¡n]u Cfu¡oi noiu, Cfu¡n cnof, oo¡u-
:onnn io:nuif µnci, Iooi¡uµ l999.
— http://www.egipat.8m.net/zanimljivosti.htm
— ,. !ocnµoncin, !uµ ]o cynno onao ooi, n¡onoo cu noljcioi ^¡. Jonun
Jonunonn!, ·ionnn]u '¡nnn!, Iooi¡uµ 2uu2.
Pojava nauqnih znanja
Y cfu¡o: Iinnfy onao cy ¡u:nn]ono :noioo¡o]no i¡uno nuyunnx :nunju, u
nocoono ucf¡ono:n]u, :oµnnnnu, ioo:of¡n]u n :ufo:ufniu. Iinnufcin cnomfonnnn
cy n¡ao ¡uno ¡u:¡uµnan iuaonµu¡, io]n ]o ono fuunn]n noio :oconofu:cin. Iouo-
fui ioµnno y cfu¡o: Iinnfy no:nnun ]o :u µno no]uno. y:µn:unjo nu]c]u]nn]o :no:µo
,,numoi” cynuonoi cncfo:u, Cn¡n]ycu, io]u co nuau:n y cu:non)y canis maior, u
io]y cy Iinn!unn nu:nnuan sopdit, n naunljonjo Hnau. Cnomfonnnn |u¡uoncioi
Iinnfu yfn¡µnan cy µu co nouofui ioµnmnjoi n:annunju Hnau noiaunuo cu no]uno:
Cn¡n]ycu nu nooy. I¡o:u n:annunjy ¡oio Iinn!unn cy ¡u:anionuan f¡n co:ono.
I co:onu ]ocfo µoou nonaunu, io]o f¡u]o oµ l7. ]ynu µo l¯. nono:o¡u.
II co:onu ooyxnufu :n:cio µoou, io]o f¡u]o oµ l¯. nono:o¡u µo l¯. :u¡fu.
III co:onu ]ocfo µoou cymu, io]o f¡u]o oµ l¯. :u¡fu µo l7¸l9. ]ynu.
Ioµnnu ]o f¡u]uau l2 :oconn, f]. S6¯ µunu, u nounnjuau ]o µuno: iuµu ]o sopdit
n:au:no nu ncfouno: oo:o¡]y. I:ocfunljunjo: uofn¡fnno µunu, iuaonµu¡ciu ioµnnu
co nuion uofn¡n ioµnno no:o¡uau :u ]oµun µun. ,ooi ono i¡omio y ¡uuynunjy
µun nonauno Hnau co cno nnmo n nnmo yµuljunuo, fo co y ]oµno: f¡onyfiy Honu
ioµnnu ouoinnuau i¡u]o: ]yau, nouofio: uniycfu. Hu l16u. ioµnnu oinnufciu n
iuaonµu¡ciu ioµnnu cy co n:]oµnuuunuao. 'uµu ]o i¡omiu n:nocnau ]oµny ioµnny.
Ioo:of¡n]u ]o onau fuio)o oµ n:y:ofno nunnocfn y Iinnfy, ]o¡ cy ioµnmnjo nonauno
Hnau ynnmfunuao :o)o n cfoiu cy onau noonxoµnu cfuanu n¡o:o¡ununju :o:ljmnnx
nu¡noau. Icfo fuio, ioo:of¡n]u n :ufo:ufniu cy onao n¡ocyµno n¡n i¡uµnjn
noanuuncfnonnx i¡u)onnnu iuo mfo cy nn¡u:nµo, x¡u:onn n nuaufo. ^ufo:ufnuio
n ioo:of¡n]cio :nunjo onao ]o nox¡unjono y nocoonn: injniu:u io]o cy caynnao
iuo n¡uifnunn n¡n¡yunnnn n ynoonnnn. Y njn:u cy co ¡oµo: nuo¡u]uan no]oµnnn
n¡ooao:n c ynyfcfnn:u :u njnxono ¡omununjo. 'uinn cy n¡n¡yunnnn cfuano onan
µonynjununn. Iinn!unn cy onan y cfunjy n:¡uuynufn non¡mnno f¡oyiau, n¡unoyiau
nan i¡yiu, iuo n :un¡o:nny nn¡u:nµo n µ¡.
^oµnnnnu ]o onau nu nncoio: nnnoy ]o¡ cy Iinn!unn n¡ao µoo¡o no:nunuan unu-
fo:n]y ljyµcioi foau. 'o cy :nunjo cfoian oua:u:y]y!n noio]nnio n cnofo nnn-
ofnnjo. I¡onoc oua:u:onunju ono ]o n¡ao caonon. Cucfo]uo co oµ nu)onju cnnx
o¡iunu yf¡ooo n :o:iu. ,ufn: on co foao nu:uiuao y ¡u:no foiy!nno, nuion foiu
:u:uao yljn:u n c:oao: n nunoion y:ofunuao y fiunnny. Inlj onoiu onao ]o nuc-
fo]unjo µu co foao ouynu oµ n¡onuµunju y ciauµy c no¡onunjo: Iinn!unu
27
. Xo¡oµof
nnmo µu nocfo]n :noio oinnufcinx aoiu¡u. ounn, :yonn, aoiu¡n :u ymn, cfo:ui n
aoiu¡n :u ynyf¡umnjo ooaocfn.
26
Z. Kosidovski, Kad je sunce bilo bog, preveo sa poljskog Mr. Jovan Jovanovi, Agencija
Trivi, Beograd 2002, 150.
27
Mumija bi se potom spremala u nekoliko sarkofaga i pohranjivala u grobnu komoru.
Ovakav postupak je bio primenjivan samo za vladare, velikodostojnike i imune pojedince.
Ostatak stanovnixtva je verovanje o zagrobnom ivotu i potrebi oquvanja tela ispunjavao
simboliqki — uxabti figuricama, koje su bile polagane u grob s pokojnikom
– 58 –
* * *
(!uo oµiono¡ nu nnfunjo nuyunu :nunju :o:ulju Cfu¡oi Icfoiu f¡oou
oo¡ufnfn nunnjy nu caoµo!o. ucf¡ono:n]u, iuaonµu¡, uuconnnnn, :ufo:ufniu,
:oµnnnnu, i¡uµnfoljciu µoaufnocf)
¯nfo¡ufy¡u.
— http://www.egipat.8m.net/zanimljivosti.htm
Ioaomio.
— cu n¡oµununju )unn]oao Cfo|unonn!, aofnjn co:ocfu¡ 2uu2. y Iooi¡uµy.
– 59 –
Xegan Marija
HETITI
1. I Z V O R I
Proxlost hetitskog carstva moemo rekonstruisati na osnovu dokume-
nata pronaenih 1906. godine u Bogazkeji, nekadaxnjoj prestonici Hatuxax.
Pre no xto su ovi dokumenti pronaeni, naxe znanje o Hetitima zasnivalo se
na xturim podacima egipatskih dokumenata i na biblijskim svedoqanstvima.
U arhivu Bogazkeje pronaen je veliki broj glinenih tablica razliqitog sadr-
aja, koje potiqu iz vremena Starog, Srednjeg i Novog carstva. Jedan broj
tekstova ispisan je hetitskim klinastim pismom. Hetiti su jedno od indoevrop-
skih plemena koje se doselilo u Malu Aziju (Kapadokiju) poqetkom XIX veka
p. n. e. Na teritoriji, koju su zaposeli, zatekli su domae stanovnixtvo,
Hate, od koga su preuzeli klinopis i prilagodili ga potrebama svoga jezika. U
njihovim izvorima taj jezik se naziva nesili ili nesumnili, xto znaqi ,,jezik
grada Nexe”
1
. Hetitski klinopis predstavlja najstariju pisanu formu indo-
evropskih jezika.
Pored hetitskih tekstova, u arhivu Bogazkeje pronaeni su i dokumenti ispisani
klinastim pismom na palajskom jeziku i hijeroglifima na luvijskom jeziku.
Palajci jesu indoevropsko pleme koje se doselilo na severo-zapadu Anadolije.
Njihov jezik koristio se u periodu od XVII do IX veka p. n. e. Luvijci su takoe
indoevropski narod nastanjen na prostorima Male Azije. Luvijsko pismo bilo
je u upotrebi u gradovima-dravama june Anadolije i severne Sirije, a koris-
tilo se u periodu od XVI do kraja VIII veka p. n. e.
U Bogazkeji su otkriveni i tekstovi ispisani akadskom varijantom klinopisa,
koji je predstavljao neku vrstu diplomatskog jezika Starog Istoka.
Literatura:
— http://i-cias.com/e.o/hittites.htm
* Encyclopaedia of the Orient, Hittites
— The Oxford Classical Dictionary, Oxford University Press 1996, 2000.
* A. M. Da., Anatolian languages
Belexke:
— Jankovi Marine sa predavanja Danijele Stefanovi u toku zimskog
semestra xkolske 2002./2003.
2. D E X I F R O V A Nj E K L I N O P I S A
Prvi pokuxaji prouqavanja hetitskih natpisa na spomenicima uqinjeni
su tek u XIX veku. Francuz Teksje, tridesetih godina XIX veka je posetio rux-
evine starohetitskog grada u Bogazkeji (to je nekadaxnji grad Hatuxax) i izdao
spomenike koje je tamo naxao. Prva arheoloxka iskopavanja su izvrxena tek kra-
jem XIX veka. Gijom i Pero preduzeli su 1862. godine jednu arheoloxku ekspedi-
ciju u severni deo Male Azije, pregledali ruxevine Bogazkeje i 1872. godine iz-
dali naene spomenike. Meutim, osobito krupne rezultate dala su iskopavanja
Vinklera i Makridi-Beja u Bogazkeji 1906/7. godine, gde su otkrili ruxevine
1
Nexa je bila jedna od prvih prestonica
– 1 –
velikog hetitskog grada, ostatke zidina, gradske kapije, keramiku i veoma bo-
gat dravni arhiv sa oko 20 000 dokumenata pisanih klinastim pismom. U tom
arhivu naen je i mirovni ugovor koji su sklopili hetitski vladar Hatux-
ilix i egipatski faraon Ramzes II. Danas se ovaj ugovor nalazi u Istanbulu a
pisan je klinopisom. U periodu izmeu 1928. i 1931. godine Osten je izvrxio
iskopavanja na breuljku Alixar, gde je otkrio tvravu iz doba novohetitskog
carstva. Tokom razliqitih iskopavanja u Kapadokiji, pronaen je veliki broj
natpisa, ali oni nisu odmah dexifrovani. Tek u vreme Prvog svetskog rata to
je poxlo za rukom qexkom nauqniku Hroznom. On je utvrdio kako treba qitati
hetitske klinaste natpise pronaene u istoqnom delu Male Azije i u severnoj
Siriji. Nexto kasnije Hrozni je dexifrovao i hetitske hijeroglifske natpise.
Belexke:
— D. Panteli na osnovu V. I. Avdijev, Istorija starog istoka, preveo
Miroslav Markovi, Beograd 1952.
3. P E R I O D I Z A C I J A
Hetiti su antiqki narod koji je iveo na prostoru danaxnje Anadolije
i na prostoru severne Sirije. Bili su, koliko je poznato, osnivaqi dva carstva:
Staro-hetitskog carstva, koje je postojalo u periodu od 1680. do 1500. p. n. e.,
i Novo-hetitskog carstva, koje je postojalo u periodu od 1400. do 1200. p. n. e.
Meuperiod od 100 godina, od 1500. do 1400., nauqnici imaju obiqaj nazivati
periodom Srednjeg carstva.
3.1. O poreklu Hetita i njihovoj proxlosti do XVII veka
Prvi pomen prisustva Hetita na prostoru sredixnje Anadolije saquvan
je na onim glinenim tablicama Bogazkeje koje predstavljaju prepisku asirskih
trgovaca i lokalnih vladara zemlje Hati. Naime, na pomenutim dokumentima
posvedoqena su indo-evropska imena, a danas se pouzdano zna da ni Hati ni
Asirci nisu pripadali ovoj grupi naroda.
Ovi Indo-evropljani su svoj jezik nazivali nesili. Poreklo Hetita ostaje pred-
met rasprava. Pojedini istraivaqi su uverenja da su Hetiti doxli iz zemalja
zapadno od Crnog mora poqetkom II milenijuma p. n. e. Kako bilo, nije posvedo-
qeno da je pojava Hetita na prostoru Anadolije prouzrokovala kakav oruani
sukob. Hetiti su se izmexali sa domaim stanovnixtvom, a fleksibilniji
,,jezik grada Nexe” postepeno je zamenio jezik Hata.
Mali broj glinenih tablica pronaenih u Bogazkeji, potiqe iz vremena
pre XVII veka p. n. e.; pojedini tekstovi ovog ranog perioda saquvani su u vidu
prepisa, sastavljenih u XIV i XIII veku p. n. e.
Stariji dokumenti arhiva Bogazkeje svedoqe o delovanju Pitane i Anite; dvo-
jici polulegendarnih vladara zemlje Kuxar. Mada danas nije poznato gde se
Kuxar nalazio, prema izvorima, Pitana je pod svoju vlast podveo veliki broj
gradova. Pored ostalih, grad Nexu, koji je njegov sin Anita uqinio prestoni-
com. Arheoloxka otkria pokazala su da su Pitana i Anita po svom poreklu
bili Hati i da su vladali u XVIII veku p. n. e.
3.2. Staro-hetitsko carstvo (1680 - 1500)
Postoji mali broj dokumenata koji svedoqi o periodu Starog carstva.
Pored ostalih, treba pomenuti edikt Telepina, koji je bio jedan od poslednjih
predstavnika Starog carstva.
Hetiti poqetak svoje istorije vezuju za vreme vladavine Tabarne. O vladavini
– 2 –
ovog qoveka danas se zna veoma malo. Dvojeziqni natpis na hetitskom i akadskom
iz XVII veka, svedoqi da je Tabarna bio ,,vladar Hatuxaxa”, ali i ,,gospodar
Kuxara”. Ovaj podatak navodi na zakljuqak da je sedixte dinastije bio Kuxar i
da je Tabarna, u jednom za nas nepoznatom trenutku, svoju prestonicu premestio
u Hatuxax. Tom prilikom uzeo je i novo ime Hatuxilix. Hatuxilix I podveo
je pod svoju vlast vei deo danaxnje Anadolije i severne Sirije.
Po smrti Hatuxilixa I presto je nasledio njegov unuk Murxilix I. Ovaj hetit
ski vladar organizovao je pohod ka Siriji i tom prilikom stigao do Vavilona.
Godine 1595. naneo je poraz Xamsu-Ditani, poslednjem predstavniku I amoritske
dinastije Vavilona, osvojio i opljaqkao grad, a potom se vratio u svoju zemlju.
Ubistvo Murxilixa I u dvorskoj zaveri oznaqilo je poqetak nemira u carstvu.
U ovom periodu Huriti osvajaju Kilikiju. Priobalni pojas koji se protezao
juno od Taura, poznat kao ,,zemlja Adana”, preimenovan je u Kizzuwadna i postaje
sedixte huritske dinastije.
Poslednji znaqajni predstavnik Starog carstva, Telepin, vodio je mirovnu poli-
tiku s ciljem da oquva carstvo. Xto se tiqe spoljne politike, sklopio je mirovni
ugovor sa vladarem Kizzuwadn-e i odrekao se Arzave. Xto se tiqe unutraxnje
politike, izdao je jedan edikt u kome propisuje da presto nasleuje najstar-
iji sin, a u sluqaju njegovog odsustva drugi sin ili mu najstarije kerke.
Na istom natpisu Telepin odreuje da aristokratija mora biti lojalna tronu.
U sluqaju da nije zadovoljna vladavinom cara ili jednog od njegovih sinova,
mesto da pribegne nasilju, treba da pronae odgovarajue zakonske mere koje
e omoguiti poboljxanje. Vrhovni sud koji e biti zaduen za kanjavanja
prekrxioca bie pankus (pankux?), tj. aristokratsko vee.
Pretpostavlja se da je Telepin bio poslednji vladar Starog carstva. Njegova
smrt oznaqila je poqetak decentralizacije vlasti.
3.3. Srednje-hetitsko carstvo (1500 - 1400)
Prva polovina XV veka jeste period slabljenja hetitskog carstva usled
unutraxnjih nemira i spoljne opasnosti. O periodu Srednje-hetitskog carstva,
koji je trajao od 1500. do 1400. p. n. e., danas znamo malo. Veruje se da je vlast
nad hetitskim carstvom prexla u ruke vladara oblasti Hangilbat, koji su bili
u savezu sa egipatskim faraonima (Tutmes III).
U ovom periodu vrhunac moi dostie carstvo na severu — Mitani sa centrom u
Vaxukani. U vreme vladavine egipatskog faraona Tutmesa IV sklopljen je zalog
mira izmeu Egipta i carstva Mitani. Ovaj savez predstavljao je opasnost po
Hetite. Predstavnicima carstva Mitani poxlo je za rukom da pod svoju vlast
podvedu grad Kizzuwadna, kao i da tokom vlade Amenhotepa II povrate vlast nad
Sirijom.
Poqetkom XIV veka hetitski princ Xupilulium, iskoristivxi period slab-
ljenja carstva, doqepao se vlasti, obraqunao sa carstvom Mitani, Asirijom i
Egiptom, i postao osnivaq Novog carstva.
3.4. Novo-hetitsko carstvo (1400 - 1180)
Nakon 100 godina poxto je Staro-hetitsko carstvo nestalo, obrazovano
je Novo carstvo. Mada je Staro carstvo bilo veoma jako, predstavnicima Novog
poxlo je za rukom da se nose sa Egiptom, Vavilonom i Asirijom. Carstvo za
sve godine svoga trajanja, od 1400. do 1180. bilo je u ratu — bilo zbog zemlje
van teritorije carstva bilo zbog odbrane sopstvenih granica. Veruje se da
je poslednjih godina svog postojanja carstvo bilo naroqito oslabljeno raznim
migracijama. Nestalo je pod udarom tzv. ,,naroda sa mora”.
Osnivaqem Novog carstva smatra se Xupilulium. Poxto je sredio un-
utraxnje prilike u carstvu i uqvrstio svoju vlast, obraqunao se sa spoljnim
– 3 –
neprijateljima; pre svega sa predstavnicima carstva Mitani. To je bilo doba
cvetanja hetitske vojne moi. Asirci i Egipani su odbaqeni daleko od hetit
skih granica, a zemlja Mitani pokorena. Sinovi hetitskog cara vladali su u
Halpi i Karhemixu.
Prostor severne Sirije bio je uzrok mnogih neprijateljstava Hetitskog carstva
i Egipta. Bax zbog ovog prostora oko 1300. godine p. n. e. odigrala se jedna
od najquvenijih bitaka antiqkog sveta izmeu hetitskog cara Muvatalija II i
egipatskog faraona Ramzesa II. Mada su Egipani u svojim dokumentima tvrdili
da su izvojevali pobedu, poxto su Hetiti i dalje ostali na prostoru Sirije,
istraivaqi su uverenja da je bitka bila nerexena
2
.
Nerexeno stanje nije moglo dugo da potraje. Interesne sfere na ovom prostoru su
morale biti razgraniqene. Oqekivala se nova borba. Meutim, Hetiti su imali
veliki problem unutar drave. Naime, posle bitke Muvatalija je nasledio
Murxilix III. No ovaj vladar se nije dugo zadrao na vlasti, xest do sedam
godina, i nakon njegove smrti pojavila su se dvojica pretendenata na presto:
njegov sin Uri-Texub i brat Hatuxilix. Prinqevi iz vladarske kue bili su
postavljeni da vladaju pojedinim oblastima, te je to dovodilo do qestih sukoba.
U sukobima pobedu je odneo Hatuxilix, a poraeni Uri-Texub je najpre otixao
na Kipar, a potom najveem neprijatelju hetitske drave — Ramzesu II. Uri-
Texub postao je velika pretnja Hetitskoj dravi, ali i Hatuxilixu. Svakog
trenutka oqekivalo se da doe do sukoba; do koga, meutim, nije doxlo jer je
Hetitskoj dravi zapretila opasnost sa istoka, od mlade asirske drave, koja
se tek uzdizala. Stoga je Hatuxilix III zakljuqio mir sa Ramzesom II.
Zakljuqen je sporazum o podeli interesnih sfera ove dve drave. Oblasti
juno od Kadexa nalazile su se u interesnoj sferi Egipta, a prostor severno
od Kadexa je bio u rukama hetitske drave. Ugovor je predviao i razmenu
zarobljenika i ne pruanje politiqkog azila protivnicima vladara. Poslednja
odredba bila je upuena protiv Uri-Texuba, kome se, nakon sklopljenog mira,
gubi trag. Nakon ovog sporazuma nije posvedoqen sukob izmeu Hetita i Egi-
pana.
O samom sukobu, toku i ishodu znamo na osnovu egipatskih izvora
3
. Treba
pomenuti da je saquvan tekst mirovnog sporazuma u vixe prepisa, koji je prona-
en na prostoru hetitske drave. Sporazum je bio potvren diplomatiqkim
brakom Ramzesa II i hetitske princeze.
Posle ovog mirovnog ugovora ojaqale su trgovaqke veze izmeu Egipta i zemalja
Prednje Azije.
3.5. Pad carstva (XII - VIII vek)
Prouqavanje perioda od 1200. do 1100. godine p. n. e. danas je stvar
mnogih diskusija. Navedeni period u nauci je poznat kao mraqni vek Starog
Istoka. To je period seoba. Pojavljuju se narodi koji ranije nisu pominjani u
izvorima. Posebno interesantan je tzv. ,,narod sa mora”. Ostaje pitanje da li
pod ovim podrazumevamo samo jedan ili pak vixe naroda. Kako bilo, ,,narodi
sa mora” jesu uzrok pada mnogih drava. Smatra se da su za pad Novo-hetitskog
carstva odgovorni bax ,,narodi sa mora”.
Ipak, neo-hetitske dravice oquvale su se na ji. Anadolije i na prostoru sev-
erne Sirije u periodu od X do VIII veka p. n. e. Negovale su hetitsku kulturu,
a natpise ispisivale hijeroglifima na luvijskom jeziku. Administrativni cen-
tar severno-sirske provincije bio je Karhemix. Ali, u VIII veku unixtili su
ih Asirci, a sami Hetiti nestaju sa istorijske scene.
Literatura:
2
Vixe o ovome pogledati: Istorija faraonskog Egipta, 7. Novo carstvo, 7.6. Novo
carstvo u vreme XIX dinastije, 7.6.3. Bitka kod Kadexa.
3
Pogledati: Istorija faraonskog Egipta, 2. Izvori, 2.3. Izvori za Novo carstvo, Opis
bitke kod Kadexa
– 4 –
— http://i-cias.com/e.o/hittites.htm
* Encyclopaedia of the Orient, Hittites
— http://ragz-international.com/hittites
— The Oxford Classical Dictionary, Oxford University Press 1996, 2000.
* D. F. Easton, Pre-Classical
* J. D. Hawkins, Hittites
Belexke:
— D. Panteli na osnovu V. I. Avdijev, Istorija starog istoka, preveo
Miroslav Markovi, Beograd 1952.
— Jankovi Marine sa predavanja Danijele Stefanovi u toku zimskog
semestra xkolske 2002./2003. u Beogradu.
— sa predavanja D. Stefanovi 24.11.2003. u Beogradu.
4. P R I V R E D A
Osnova privreivanja bila je poljoprivreda. Od itarica gajene su
pxenica i jeqam, a od stoke goveda i ovce. Veliki znaqaj za Hete imalo je
konjogojstvo. Konji se spominju na jednom od najstarijih hetitskih natpisa, na
natpisu cara Anite.
Zemlja Hetita bejaxe bogata rudama i metalima; posvedoqena su nalazixta
bakra, olova, gvoa i srebra. Pojedini istraivaqi uverenja su da su Hetiti
prvi narod koji se ozbiljnije pozabavio tehnikom obrade gvoa.
Na osnovu glinenih tablica Kanexa jasno se uoqavaju razliqiti tipovi trgo-
vaqkih naseobina formiranih na prostoru Anadolije. To su bile trgovaqke
kolonije Asiraca. Meutim, kod Hetita je trgovina, poxto je zemlja gotovo
stalno ratovala, bila nexto slabije razvijena. Isto tako, u sluqaju da su Het-
itima bili potrebni posebni prirodni resursi, rexenje je bilo osvajanje, a ne
spoljna trgovina.
Literatura:
— http://i-cias.com/e.o/hittites.htm
* Encyclopaedia of the Orient, Hittites
Belexke:
— D. Panteli na osnovu V. I. Avdijev, Istorija starog istoka, preveo
Miroslav Markovi, Beograd 1952.
5. D R U X T V O
Na qelu hetitskog carstva nalazio se car. On je istovremeno bio
i glavno-komandujui vojske, vrhovni sudija i prvosvextenik. Tokom Starog
carstva postojalo je vee plemia, poznato pod imenom pankus. Vlast vea bila
je inferiornija no vlast kralja. Jezgro carstva bilo je podeljeno na administra-
tivne oblasti. Na qelu jedne oblasti nalazio se guverner, koji bexe podloan
kraljevoj vlasti. Na qelu udaljenijih teritorija nalazili su se vazali, koji su
se vladali u skladu sa sporazumom sklopljenim sa hetitskim carem.
Hetitsko druxtvo i zakoni bili su ureeni po obrascima Staro-vavilonskog
carstva. Hetiti su unekoliko modifikovali sistem koji su nasledili od Staro-
Vavilonaca. Njihovi zakoni bili su nexto blai no zakoni njihovih prethod-
nika. Dok je qovek u vreme Staro-vavilonskog carstva mogao biti lixen ivota
zbog neznatnog prekrxaja, kod Hetita ubistvo je kanjavano visokom novqanom
kaznom (hm?).
Literatura:
— http://i-cias.com/e.o/hittites.htm
* Encyclopaedia of the Orient, Hittites
– 5 –
— http://www.crystalinks.com/hittites.html
6. K U L T U R A
Umetnost i arhitektura bila je pod snanim uticajem susednih zemalja.
Za podizanje palata i hramova koristili su stubove od kamena, cigli i drveta.
Gradili su masivne palate, hramove, utvrenja, qiji su zidovi, kapije i ulazi
bili ukraxeni reljefima.
Hetiti su usvojili brojne bogove svojih prethodnika — Sumeraca i Staro-
Vavilonaca. Smatrali su da je svaki bog istinski bog, te, poxto bi porazili
jedan narod, usvajali su i njegove bogove.
Literatura:
— http://i-cias.com/e.o/hittites.htm
* Encyclopaedia of the Orient, Hittites
— http://www.crystalinks.com/hittites.html
– 6 –
Xegan Marija
FENIKIJA
1. P I S A N I I Z V O R I
O postojanju i razvoju feniqanskih gradova, kolonizaciji znamo na os-
novu arheoloxkih podataka. Meutim, o istorijatu tih gradova znamo na osnovu
pisanih izvora.
Na teritoriji Fenikije naeno je relativno malo natpisa. Treba pomenuti nat-
pise ispisane alfabetskim klinastim pismom, koji su pronaeni u ruxevinama
grada Ras-Xamre (Ugarit). U pitanju su mitoloxki tekstovi. Na prostoru
Tira i Biblosa pronaeni su feniqanski tekstovi, koji potiqu iz X veka p.
n. e. Datuju se za vreme Ahirama, Abiba-i-Ala (?), Elibala i Xiktibala.
Za prouqavanje politiqke istorije Fenikije znaqajna su pisma iz Amarnskog
arhiva
1
, hetski dokumenti, vavilonski i asirski natpisi. Treba pomenuti spis
iz vremena Staroegipatskog carstva Putovanje Unamona u Biblos. Spis, koji
potiqe iz XI veka p. n. e., je posveen trgovini i nabavci drvene grae.
Glavni izvor za prouqavanje proxlosti Tira jeste Stari Zavet. Naime, krajem
XI, poqetkom X veka p. n. e. uspostavljena je iva veza feniqanskih gradova i
Izraelsko-judejske drave, koja se prati od Davidovog vremena, a kulminaciju
doivljava u vreme Solomona i gospodara Tira, Ahirama I. Podaci o Fenikiji
rasuti su po celom Starom Zavetu.
Antiqki pisci saquvali su nam dragocene podatke o Fenikiji. Neke vesti o
Feniqanima saquvale su se u Homerovim spevovima. Za prouqavanje kasnijeg
perioda feniqanskih gradova korisni su Anali Menandra iz Efesa. Ovaj Grk, je
na osnovu domaih, feniqanskih izvora sastavio hroniku feniqanskih krajeva.
Anali su saquvani u delu Josifa Flavija. Interesantne vesti o politiqkoj
istoriji i kulturi Fenikije mogu se nai kod Herodota.
Literatura:
— V. I. Avdijev, Istorija starog istoka, preveo Miroslav Markovi,
Beograd 1952.
Belexke:
— N. N. sa predavanja Danijele Stefanovi u toku xkolske 2002/2003. u
Beogradu
2. P O L O A J I O R G A N I Z A C I J A Z E M Lj E
Teritorija Fenikije obuhvatala je obalu Sirije i prostirala se u un-
utraxnjost prema Libanu. Feniqanski gradovi nalazili su se severnije od fil-
istejskih gradova. Dok se filistejska obala prostirala od Gaze na jugu do Jave
na severu, feniqanska se prostirala od Jave na jugu do Ugarita na severu.
Razvoj feniqanskih gradova-drava prati se od vremena dolaska Hebreja u Sir-
iju i Palestinu. Godine 1200. p. n. e. poqinje razvoj gradova kao xto su
Sidon, Tir, Biblos... Na mestu ovih gradova su postojala i starija naselja.
Tako pre 1200. unixten je najseverniji feniqanski centar Ugarit, gde je negov-
ana posebna vrsta klinopisa, konsonantski alfabet. Ras-Xamra, za razliku od
1
Pogledati: Istorija faraonskog Egipta, 2. Izvori, 2.3. Izvori za Novo carstvo,
Dokumentarni izvori — Prepiska.
– 1 –
ostalih feniqanskih gradova, nikad potom nije obnovljen.
Mada se veina feniqanskih gradova nalazila na obali i izlazila na Sre-
dozemno more, postojali su i gradovi u unutraxnjosti zemlje. Kao najznaqajnije
gradove treba pomenuti: Sidon, Biblos, Ako, Tel Sukos, a kao posebne izdvo-
jiti Tir i Arvad, koji su predstavljali gradove na ostrvima. Tir i Arvad
su vextaqkim nasipima bili povezani sa kopnom, a bili su utvreni i opasani
snanim bedemima.
Jedan feniqanski grad je ujedno bio i drava. U X veku vixe feniqanskih
gradova bilo je organizovano u neku vrstu saveza na qelu sa gradom Tirom
i njegovim gospodarom, Ahiramom I. Taj savez, labava federacija, koja nije
nadivela Ahiramove naslednike, ne moe se smatrati dravom.
Belexke:
— N. N. sa predavanja Danijele Stefanovi u toku xkolske 2002/2003. u
Beogradu
3. S T A N O V N I X T V O
Stanovnixtvo Fenikije pripadalo je grupi severozapadnih Semita i
sebe nikad nije nazivalo ,,feniqanima”, ve imenom gradova u kojima su iveli:
Sidonci, Tirci. U feniqanskim izvorima nailazi se na ime Hananejci. Sam
naziv Fenikije je grqkog porekla i nikad nije korixen od strane autohtonog
stanovnixtva.
Stanovnixtvo je bilo organizovano u gradove-drave.
Belexke:
— N. N. sa predavanja Danijele Stefanovi u toku xkolske 2002/2003. u
Beogradu
4. P R I V R E D A
Stanovnixtvo feniqanskih gradova se bavilo zanatstvom i trgovinom.
Feniqani su bili prvi veliki moreplovci starog sveta. Treba imati na umu
da je prostor obronaka Livana i Antilivana bio bogat drvenom graom, koja
se izvozila u sve tadaxnje zemlje starog Istoka. Feniqani su bili poznati
i po izraivanju obojenog stakla, izraevinama od bronze, vunenim tkaninama
boje purpura. Samo su Feniqani znali tajnu dobijanja purpurne boje, a vunene
tkanine su u to vreme bile veoma popularne i na ceni. Oni nisu samo izvozili
svoje proizvode, ve su kupovali i neobraene materijale. Tako slonovaqa je
do feniqanskih gradova stizala neobraena, tamo je u zanatskim radionicama
obraivana, a potom je izvoena i na istok i na zapad, sve do danaxnje Xpanije.
Razvoj feniqanske trgovine na prostoru Mediterana moe se pratiti na osnovu
pronaenih predmeta feniqanskog porekla:
— Prva faza obuhvata period od kraja XVI do poqetka XV veka i vezuje se
za najstarija naselja ovog prostora.
— Druga faza obuhvata period od oko 1200. do punog razvoja feniqanskih
gradova, dakle do kraja IX veka.
— Na prelazu iz IX u VIII vek p. n. e. feniqanska trgovina se u izvesnoj
meri menja. Feniqanski brodovi ne krstare sada Mediteranom samo
radi trgovine, ve i radi gusarenja. Poqev od VIII veka feniqanski
brodovi trajno se zadravaju u oblastima do kojih su stigli, tj. dolazi
do osnivanja kolonija.
3.1. Uzrok kolonizacije, trgovaqke kolonije
– 2 –
Poqetak feniqanske kolonizacije treba datovati u vreme VIII veka p. n.
e. Do kolonizacije dolazi usled:
1. Relativne prenaseljenosti na teritoriji Fenikije. Dakle, zemlja na
stupnju tehnoloxkog razvia na kojem se nalazila nije bila u moguno-
sti da prehrani celokupno stanovnixtvo. Nije bilo dovoljno obradivih
povrxina, reka...
2. Javlja se potreba za trgovinom. Fenikija je siromaxna u nekim prirod-
nim resursima i otuda potreba za sirovinama drugih zemalja. Pret-
postavili su da e razmena dobara sa udaljenim prostorima biti mnogo
lakxa, ako osnuju blie eljenoj teritoriji, naseobinu - posrednika u
razmeni.
3. Feniqanima i njihovim gradovima preti opasnost od Asirske drave,
koja u VIII veku doivljava svoj procvat.
Feniqani su na ji. obali Kipra osnovali naseobinu Kition. Na prostoru sev-
erne Afrike osnovali su Utiku, Kartaginu (814), Hipo Regius, Hipo Diarhitos,
Hadrumetum. Imali su i dve kolonije na Heraklovim stubovima — u sever-
noj Africi Tingis, a na xpanskoj obali Gades. Na Malti su osnovali vixe
naseobina. Na podruqju zapadne Sicilije Salunto, Palermo, Motija. Na pros-
toru ji. Sardinije Taras, Sulcis, Kalijari. Na Balearskim ostrvima Ibica.
O ureenju navedenih naseobina se malo zna. Nije poznato ni koliko su kolonije
bile zavisne od matice. Pretpostavlja se da su kolonije brzo postajale samo-
stalne i u ekonomskom i u politiqkom pogledu od grada koji ih je osnovao. One se
organizuju zavisno od potreba svog stanovnixtva. Kartagina je najdue ivela
i imala je poseban razvoj i znaqaj.
Sada Feniqani, naseljeni xirom Mediterana, postaju posrednici u trgovini sa
zemljama starog Istoka. Poxto imaju svoju flotu i brodove, vremenom postaju
najamnici i stavljaju se na raspolaganje onim dravama koje su imale potrebu
za tim.
Belexke:
— N. N. sa predavanja Danijele Stefanovi u toku xkolske 2002/2003. u
Beogradu
4. P O L I T I Q K A I S T O R I J A
Krajem III i poqetkom II milenijuma p. n. e. u Fenikiji je postojalo
nekoliko sitnih drava, qiji su centri bili krupni trgovaqki gradovi. Meu
tim gradovima isticali su se Ugarit i Biblos, koji su leali na morskoj obali.
Biblos je stajao ne samo pod ekonomskom nego i pod politiqkim uticajem Egipta.
Sredinom II milenijuma p. n. e. Fenikija potpada pod vlast Egipta
2
, a u XIV
veku p. n. e. pod vlast Heta. Onog trenutka kada vlast Egipana i Heta slabi,
XI/X vek, jaqaju, kako u ekonomskom, tako i u politiqkom pogledu, feniqanski
gradovi.
Svoj uspon Tir je doiveo u vreme Ahirama I, koji je bio savremenik izraelsko-
judejskog cara Solomona
3
. Ahiram I vodi xiroku trgovaqku i osvajaqku poli-
tiku. On preduzima pohod na Kipar, gde osniva trgovaqku koloniju. Zatim
preduzima pohod protiv zemlje Utike u Africi. Organizovao je veliku ekspedi-
ciju u zemlju Ofir. Sam Tir se razvija u veliki i bogat grad. Izraelsko-
judejsko carstvo bilo je u trgovaqkom pogledu zavisno od Tira i feniqanskih
gradova. Solomon je bio prinuen da Ahiramu preda 20 gradova u Galileji.
Za vreme feniqanskog cara Itobaala Tiru pripada qitava feniqanska obala sa
gradovima Beritom, Biblosom i Sidonom.
2
Pogledati: Istorija faraonskog Egipta, 7. Novo carstvo, 7.3. Unutraxnja i spoljna
politika vladara XVIII dinastije.
3
Pogledati: Palestina, Solomon
– 3 –
Prvi kontakt feniqanskih gradova i Asirske drave bio je qisto trgovaqke
prirode u vreme Tigalt-palasara I (XI vek p.n. e.). Meutim ve od IX veka, u
vreme vladavine Asurnarzirpala i njegovih naslednika, Asirija vrxi pritisak
na Fenikiju. Mada su joj Feniqani plaali godixnji tribut, Asirija je bila pre
svega zainteresovana za besplatnu drvenu grau. 743. godine p. n. e. asirski
vladar Tiglat-palasar III pod svoju vlast je podveo prostor severne Fenikije
do Biblosa. Taj prostor kao provinciju ukljuqio je u okvir Asirije. Za cen-
tar provincije je izabran grad Samari, a grad Arvad je, poxto se nalazio na
ostrvu i bio texko pristupaqan, saquvao autonomiju. 700. godine p. n. e. San-
herib je oduzeo Sidon per. kralju Luliju i za namesnika postavio Asarhadona.
677. godine u Sidonu je izbila pobuna protiv asirske vlasti. Asarhadon je
pobunu uguxio i grad unixtio. Tada nastaje druga asirska provincija koja je
obuhvatala prostor Fenikije juno od Sidona. 671. godine p. n. e. dolazi do
velike pobune u Tiru. Asarhadon je, poxto je umirio ustanike, oblast grada
Tira i teritoriju juno od njega pretvorio u treu asirsku provinciju sa cen-
trom u Uxu. Dakle, u periodu od 743. do 671. godine p. n. e. Asirija osvaja
feniqanske gradove i podvodi ih pod svoju vlast. Do 612/605. godine p. n. e.
teritoriju Asirije, pored ostalih, su qinile navedene tri oblasti sa centrima
u Samari, Sidonu i Uxu. Juno od njih prostirali su se gradovi sa relativnom
autonomijom Arvad, Tir (?), Biblos.
Literatura:
— V. I. Avdijev, Istorija starog istoka, preveo Miroslav Markovi,
Beograd 1952.
Belexke:
— N. N. sa predavanja Danijele Stefanovi u toku xkolske 2002/2003. u
Beogradu
5. R E L I G I J A
U feniqanskim gradovima je poxtovan kult prirode, kult vegetacije.
Posebno je poxtovana boginja Majka, koja je predstavljala element zemlje i bogi-
nju plodnosti. Pandan njoj bilo je muxko boanstvo u liku mladog qoveka — bog
prirode, bog vegetacije. Imena boanstava sa natpisa iz feniqanskih gradova
nisu identiqna. Tako u Tiru je poxtovan Melkart i Astarta, a u Sidonu Ex-
mur. Feniqanski panteon poxtuje boga oca, tvorca Bala. U Sidonu i Biblosu
poxtovan je bog El. To su u stvari bila stara boanstva i kultovi prilagoeni
potrebama stanovnixtva.
Belexke:
— N. N. sa predavanja Danijele Stefanovi u toku xkolske 2002/2003. u
Beogradu
6. F E N I Q A N I — M O R E P L O V C I
Feniqanski moreplovci su bili prvi ljudi za koje se zna da su oplovili
Afriku. Herodot navodi da su to uradili po nalogu egipatskog faraona Neha,
u VII veku p. n. e. Oni su poxli iz Eritrejskog mora (Crveno more), oplovili
Afriku i u Sredozemno more uxli kroz Heraklove stubove. Putovali su tri
godine.
Oko 450. godine p. n. e. Hamilkar Kartaginjanin je sa svojom ekspedicijom
izaxao iz Sredozemnog mora i pretpostavlja se da je doxao do britanskih ostrva.
Inaqe, Feniqani su stizali do britanskih ostrva u potrazi za ilibarom.
Oko 425. godine p. n. e. izvesni Hanon je plovio du zapadne obale Afrike
– 4 –
i stigao do Gvinejskog zaliva. Svoje putovanje je zabeleio u spisu ? Hanona
Kartaginjanina.
Literatura:
— S. Ferjanqi, R. Mihaljqi, Istorija starog veka, Obrazovni komapkt
disk, Beograd 1999.
Belexke:
— N. N. sa predavanja Danijele Stefanovi u toku xkolske 2002/2003. u
Beogradu
7. K U L T U R A
Najkrupniju tekovinu feniqanske kulture predstavlja alfabetski sis-
tem pisanja, koji se u Fenikiji pojavio u XIII veku p. n. e.
Alfabetski princip pisanja, po kome jedna grafema odgovara jednoj fonemi,
proistekao je iz hiljadugodixnje evolucije pisma. Smatra se da je presudni
korak od silabarija ka alfabetu uqinjen izmeu XVIII i XVI veka p. n. e.
na teritoriji danaxnje Sirije ili Palestine. Najstariji poznati protoal-
fabet, severnosemitski, sastojao se od 22 konsonantska znaka, a potiqe iz pe-
rioda oko 1700. godine p. n. e. Od njega vode koren mnoga pisma ovog tipa,
ukljuqujui i feniqansko. Najstariji saquvan epigrafski spomenik na kome je
tekst ispisan alfabetskim znacima natpis na sarkofagu navodno kralja Ahirama,
naen u sirskom mestu ebeilu
4
, a koji potiqe ili iz XIII ili iz IX veka.
Literatura:
— V. I. Avdijev, Istorija starog istoka, preveo Miroslav Markovi,
Beograd 1952.
— R. Bugarski, Pismo, Beograd 1997.
— V. Novak, Latinska paleografija, Beograd 1980.
4
Grci nazivali Byblos
– 5 –
Xegan Marija
PALESTINA
1. B I B L I J A
1.1. Naziv
Biblija je grqki naziv i znaqi ,,knjige”. Termin se upotrebljava za
oznaqavanje spisa u Knjizi proroka Danila; odrednica koja se odnosi na spise
Starog zaveta. Naziv Stari zavet se upotrebljava od II veka n. e. kao opxta
odrednica za hebrejske i hrixanske spise. Danas pod Biblijom se podra-
zumevaju spisi Starog i Novog zaveta u onom broju koji je kanonizovala crkva.
Pored kanonizovanih postoje i nekanonizovani spisi, tzv. apokrifi ili ,,knjige
koje treba skrivati”.
1.2. Jezik
Jezik Starog zaveta je hebrejski. Poxto je govorni jezik na tlu Pales-
tine od XI veka postao aramejski, koji je sredinom III veka p. n. e. sasvim
istisnuo hebrejski, Stari zavet je prevoen na aramejski. Ti prevodi se zovu
,,targumi”.
1.3. Sveta knjiga Hebreja
U danaxnjem obliku Stari zavet sadri 39 knjiga. Rimski autor Josif
Flavije, koji je iveo u I veku n. e., u svom delu Judejske starine svedoqi da
je hebrejska sveta knjiga brojala 22 spisa, onoliko koliko je bilo slova u he-
brejskom alfabetu. Obuhvatala je 5 knjiga zakona, 13 proroqkih knjiga, psalme,
Solomonovu pesmu, propovednikove knjige i priqe Solomonove. Propovednikove
knjige su obuhvatale one spise koje danas zovu istorijskim: I i II Knjigu o care-
vima, I i II Knjigu dnevnika.
1.4. Prevodi
Sa xirenjem jevrejske zajednice i izlaskom iz okvira Palestine, javila
se potreba za prevodom Starog i Novog zaveta na druge jezike.
1.4.1. Septuaginta
Septuaginta je prvi prevod Starog zaveta na grqki jezik. Ukljuquje one
spise nastale na hebrejskom, ali i one koje su Jevreji sastavili u helenistiqkom
dobu, a koji su potom prevedeni na aramejski. Zahvaljujui naporu Josifa Flav-
ija danas je saquvana priqa o nastanku Septuaginte.
Bibliotekar aleksandrijske biblioteke Demetije Polaronski pokrenuo je pita-
nje prevoenja hebrejske svete knjige za vreme vladavine Ptolemeja II Filadelfa
(308 - 246). Izvesni Aristej je poslat u Jerusalim Eleazaru da od njega zatrai
pomo oko prevoda Starog zaveta. Eleazar je odgovorio na poziv i u Egipat
poslao 72 uqenjaka. Naime, iz svakog od 12 hebrejskih plemena bilo je poslato
po 6 uqenjaka. U svojoj poseti od sedam dana, oni su tumaqili princu Boiju
– 1 –
vlast na zemlji. Impresioniran, Ptolomej je dozvolio da se Stari zavet prevede
na grqki. Na ostrvu Faros 72 uqenjaka je za 72 dana prevelo Stari zavet. Da li
je navedena priqa istoriqna, nije poznato. Zna se da je Stari zavet preveden u
III veku p. n. e., a 72 uqenjaka se u jevrejskoj tradiciji pretvorilo u 70
1
.
1.4.2. Vulgata
Kako je najstariji latinski prevod Biblije Itala u IV veku n. e. usled
stalnog prepisivanja bio u veoma loxem stanju, a sami prepisi su bili puni
pogrexaka, papa Damas poverio je latinskom crkvenom uqitelju Jeronimu da
izvede novi prevod Starog zaveta i to neposredno sa hebrejskog originala. Tako
nastaje Jeronimova Vulgata. Katoliqka crkva priznaje Vulgatu kao standardnu
i jedino autoritativnu latinsku verziju Starog zaveta.
1.5. Mojsijevo petoknjije, Pentateuks, Tora
Po jevrejskom religijskom shvatanju, najvaniji, osnovni deo Starog
zaveta, qini Tora, tj. Mojsijevo petoknjije:
1. I knjiga Mojsijeva ili Knjiga postanja ili Genesis
2. II knjiga Mojsijeva ili Knjiga izlaska ili Exodus
3. III knjiga Mojsijeva ili Knjiga zakona ili Leviticus
1. IV knjiga Mojsijeva ili Knjiga brojeva ili Numeri
1. V knjiga Mojsijeva ili Knjiga ponovljenih zakona ili Deuteronomium.
Dugo se smatralo da je Mojsijevo petoknjije najstariji sloj Starog Zaveta.
Meutim, dok je petoknjije uobliqeno tek u X veku p. n. e., prva verzija Geneze
javila se jox u vreme patrijarha i bila je ispisana na 11 glinenih tablica.
1.6. Hronologija i struktura Starog zaveta
1. Od stvaranja sveta do potopa
O ovom periodu svedoqi I knjiga Mojsijeva
2. Od potopa do perioda patrijarha
O ovom periodu svedoqi I knjiga Mojsijeva i Knjiga o Jovu. Kao vane motive
treba pomenuti:
— Opis vavilonske kule
— Roenje Avramovo
— Jovovo stradanje
— Raanja Isaka, Jakova i Josifa.
3. Od perioda patrijarha do egzodusa
O ovom periodu svedoqi II knjiga Mojsijeva. Doba patrijarha je vreme kada su
Jevreji organizovani u rodovske zajednice. Porodice sa voama, poput Avraama,
napuxtaju prvobitna mesta stanovanja i sele se iz jednog u drugi grad na pros-
toru starog Istoka. Jevreji poreklo vode od Avraama. U vreme patrijarha pada
preseljenje Hebreja u Egipat. Ovaj period svedoqi i o ivotu Hebreja u Egiptu,
o Mojsijevom roenju, sve do trenutka izlaska iz Egipta.
4. Od egzodusa do ulaska Jevreja u Hanan
O ovom periodu svedoqe drugi deo II knjige Mojsijeve i IV knjiga Mojsijeva. Po
izlasku iz Egipta, Hebreji su 40 godina lutali do ulaska u obeanu zemlju. Po
tradiciji ovo vreme se naziva i doba Mojsija.
5. Doba sudija
1
Otuda i naziv Septuaginta.
– 2 –
O ovom periodu svedoqe Knjiga Isusa Navina, koja se prva nastavlja na Mojsijevo
petoknjije, Knjiga sudija i I knjiga Samuilova. Pretpostavlja se da je Debo-
rina pesma nekada bila deo Knjige sudija i da je predstavljala najstariji deo
tog spisa. Ovaj period jeste vreme osvajanja Hanana, vreme sukoba hebrejskih
plemena sa lokalnim stanovnixtvom, vreme plemenskih voa, koje se zavrxava
Samuilovim postavljenjem za kralja.
6. Doba ujedinjene kraljevine
O ovom periodu svedoqi I i II Samuilova knjiga, I i II knjiga o carevima i I i II
knjiga dnevnika. Obuhvata vreme od Saulovog dolaska na presto, preko vladavine
Davida, do Solomonove smrti.
7. Doba podeljenog kraljevstva
O ovom periodu svedoqe proroqke knjige. U nauci se smatra da je od proroqkih
knjiga najstarija ona proroka Amosa. Ovo doba obuhvata vreme od sredine X
veka p. n. e. do VI. veka p. n. e. To je vreme posle Solomonove smrti kada se
Izraelsko-judejsko carstvo deli na dva dela: na Izrael sa centrom u Samariji
i na Judeju sa centrom u Jerusalimu. Obhvata vreme pada Izraela, pada Judeje,
Vavilonsko ropstvo i Kirovo osvajanje Vavilona kada je Jevrejima dozvoljen
povratak u zemlju.
1.7. Biblija kao istorijski izvor
Biblija nije imala za cilj da bude istorija ili kritiqka studija. Bib-
lija predstavlja vezu Jehove sa jevrejskim narodom, koji je izabran za sprovoenje
Bojeg plana. Meutim, Stari zavet moe posluiti za prouqavnje proxlosti
Palestine, Fenikije, Novohetske drave, Egipta u vreme od 22. do 25. dinastije,
Asirije i Novovavilonskog carstva.
Najstariji do sada saquvan rukopis Biblije su svici Mrtvog mora ili Kumran-
ski rukopisi. To je kulturnoistorijski veoma vana zbirka izvornih jevrejskih
tekstova iz perioda oko 1000. p. n .e., veinom pisanih kvadratnim hebrejskim
pismom, koje su pastiri sluqajno otkrili u peinama uz obalu Mrtvog mora
1947. godine.
Belexke:
— N. N. sa predavanja Danijele Stefanovi u toku xkolske 2002/2003. u
Beogradu.
2. S T A R A P A L E S T I N A
Palestina se prostirala od Livana na severu do Arabijske pustinja na
jugu i od Sredozemnog mora na zapadu do sirsko-mesopotamske stepe na istoku.
Biblijska predanja saquvala su daleke i maglovite vesti o plemenima
koja su u najstarija vremena naseljavala teritoriju Palestine.
— Teni ili ,,slabi” su prema legendi najstarija plemena koja su nasta-
njivala prostor Palestine i njih su qinili inovi.
— Filistejci su egejsko pleme, koje je ivelo od XII veka p. n. e. na
primorju Sredozemnog mora i koje je dalo ime Palestini.
— Hananeji je najstarije semitsko pleme koje je nastanjivalo Palestinu,
a delom i Siriju. Ime plemena se saquvalo u Bibliji i ono je dalo
naziv qitavoj zemlji — Hanaan. U Bibliji se Hananeji prikazuju kao
autohtono stanovnixtvo Palestine, sa kojim su stari Jevreji vodili
upornu i dugotrajnu borbu.
— Amoriti qine posebnu grupu zapadnosemitskih plemena, koja je od dre-
vnih vremena nastanjivala sirsko-mesopotamsku stepu, oblast srednje
– 3 –
Sirije, Livana i Antilivana.
— Habiri je semitsko pleme koje se u Palestini i Siriji pojavljuje od
XIV veka. Predstavljaju pretke starojevrejskih plemena.
Osnovu ekonomike Palestine u prvoj polovini I milenijuma p. n. e.
qini zemljoradnja i stoqarstvo. Na jugu, u stepskim i planinskim oblastima,
preovladavalo je stoqarstvo. U severnom delu preovladavala je zemljoradnja.
Pored itarica, ovde su se gajila vinova loza, masline, smokve. Za obradu
zemlje ubotrebljavali su plug sa gvozdenim raonikom, letinu su sakupljali gvoz-
denim srpovima.
Zanatstvo se odvojilo od zemljoradnje i razvitak zanatstva ubrzan je zahvaljuju-
i uticaju naprednih feniqanskih gradova.
U Palestini osnovna druxtvena elija bila je opxtina (eda). U po-
qetku je ovaj termin oznaqavao rodovsku opxtinu, ali kasnije on je bio prox-
iren i na susedsku opxtinu (ma xta god to znaqilo). Ali i posle formiranja
susedske opxtine saquvali su se znatni ostaci rodovskog poretka: rodovski
savet, rodovsko groblje, obiqaj krvne osvete itd. Na qelu opxtine stajao je
starexina (nasi). Opxtinska zemlja delila se na individualne parcele pomou
reba; deoba se obavljala na opxtinskom zboru uz naroqite verske obrede.
U starojevrejskoj opxtini nije bilo jednakosti. Proces stvaranja privatne svo-
jine tekao je vrlo intezivno. Opxtinska zemlja postepeno je prelazila u ruke
starexina patrijahalnih porodica. Razvitak privatne svojine povlaqilo je za
sobom zelenaxtvo. Siromasi koji nisu bili u stanju da isplate dug pretvarani
su u duniqke robove.
Qlanovi opxtina bili su vezani nizom obaveza: da otkupljuju pripadnike opx-
tine dospelih u duniqko ropstvo, da posreduju izmeu ubica i roaka ubijenog
kako bi se spreqila krvna osveta.
U patrijahalnoj porodici deca su bila robovi starexine porodice. Poxtovano
je pravo primogeniture.
Prostor Palestine krajem III i poqetkom II milenijuma p. n. e. nalazio
se pod vlaxu Egipta
2
. Krajem II milenijuma, u vezi sa naletom ,,pomorskih
naroda”, Egipat je izgubio Palestinu, koja je neko vreme postala predmet borbi
raznih plemena.
Literatura:
— V. I. Avdijev, Istorija starog istoka, preveo Miroslav Markovi,
Beograd 1952.
— V. N. akov, S. I. Kovaljov, Stari istok, prevela sa ruskog Miroslava
Pani
Belexke:
— N. N. sa predavanja Danijele Stefanovi u toku xkolske 2002/2003. u
Beogradu.
3. E G Z O D U S
Jedini izvor za egzodus je Stari zavet, te se stoga texko moe utvrditi
njegova istoriqnost. Prema Starom zavetu ovaj period obuhvata sledee:
— Mojsijevo roenje
— Mojsijevo odrastanje u Egiptu
— Mojsijevo bekstvo iz Egipta i 40 godina provedenih na Sinaju
— Prvo pozivanje od strane Jehove
— Mojsijev povratak u Egipat
2
Pogledati: Istorija faraonskog Egipta, 7. Novo carstvo, 7.1. Periodizacija prema
dinastijama, XIX dinastija
– 4 –
— Izvoenje jevrejskog naroda iz Egipta i uvoenje u Sinaj
— Dolazak u obeanu zemlju Hanan nakon 40 godina lutanja.
II knjiga Mojsijeva svedoqi o boravku Jevreja na teritoriji Misira.
Interesantno je da ni jedan danas saquvani egipatski izvor, naroqito ne iz
vremena XVIII i XIX dinastije, ne pominje jevrejsku zajednicu na tlu Egipta.
Jedan natpis iz vremena XVIII dinastije pominje plemena Habiru, koja ive na
prostoru Hanona i sa kojim faraoni (Amenhotep III, Amenhotep IV) imaju prob-
lema. Ime Habiru zabeleeno je u tzv. amarnskim tablicama
3
. Od tog vremena
pa sve do kraja XIX dinastije, do oko 1200. godine p. n. e., nema nijednog izvora
koji pominje Jevreje u Egiptu. Njihovo prvo sledee pominjanje od strane egi-
patskih izvora kazuje da se Jevreji ve nalaze na prostoru Sirije i Palestine,
ali da jox nemaju formiranu dravu i da se jox uvek sele iz mesta u mesto. Taj
drugi izvor u kome je zabeleeno ime Izrael, kao ime skupine plemena, jeste
Merneptahova stela
4
.
Ako prihvatimo za taqno da su Jevreji nastanjivali prostor Egipta, sledee
pitanje koje se namee jeste: kada se egzodus dogodio? U I knjizi kraljeva, xesto
pevanje, prvi stih, stoji: ,,Qetiri stotine i osamdesete godine po izlasku sinova
Izrailjevih iz zemlje Misirske... poqe (Solomon) zidati dom Gospodu”
5
. Poxto
je danas poznato da je Solomon sa izgradnjom hrama poqeo oko 950. godine p. n.
e., sledi da se egzodus zbio 1430. godine p. n. e. Meutim, u to vreme prostor
Sirije i Palestine se nalazio pod vlaxu Egipana i malo je verovatno da je
jedno pleme bilo u mogunosti da prodre na ovu teritoriju i formira dravu.
Za ovo postoje dva objaxnjenja:
a. Egzodus je neistorijski dogaaj
b. Stari narodi vreme su raqunali prema generacijama. Ako se pretpostavi
da je ivotni vek trajao 25 godina i to se pomnoi sa 12, brojem jevrejskih
plemena (?), dobija se da se egzodus dogodio 300 godina pre izgradnje hrama,
dakle oko 1250. (E posle ovakvog objaxnjenja nema xta da bude nejasno)
Ako ve prihvatimo za taqno da su Izraelci boravili u Egiptu i da se
egzodus zaista dogodio, muqi nas pitanje: za vreme kog faraona se to dogodilo?
U II knjizi Mojsijevoj, prvo pevanje, jedanaesti stih, stoji: ,,I postavixe nad
njima nastojnike da ih muqe texkim poslovima; i graaxe narod Izrailjev Fara-
onu, gradove Pitom i Ramesu”
6
. Ramesa je bila jedna od prestonica egipatskog
faraona Ramzesa II, koja se nalazila na prostoru Delte. Nije poznato gde se
nalazio Pitom. Veruje se da je naziv grada preko hebrejskog i grqkog do nas
doxao u iskrivljenom obliku. Prisetimo se da je Ramzes II vladao od 1292.
do 1234. godine p. n. e. Nema sumnje da je on sagradio gradove Ramesa i
Pitom i nametnuo Izraelcima kuluk. Ramzes je bio izuzetan vladar, a Egipat
se za njegove vladavine nalazio na vrhuncu moi. Zato treba sumnjati da su se
Izraelci uspeli da se oslobode za njegovog ivota. U reqima:,, A posle mnogo
vremena umre car Misirski...” (Izlazak, 2:23) skriva se sugestija da se Mojsije
vratio iz izgnanstva u Egipat nakon stupanja na presto faraona Merneptaha,
naslednika Ramzesa II. Egipat je za njegove vladavine morao da brani zapadnu
granicu od napada Libijaca, a sa istoka su dravu napali pomorski narodi.
Merneptah je iz tih bitaka sa osvajaqima izaxao kao pobednik, ali Egipat je bio
oslabljen. Izraelci su verovatno iskoristili tu slabost Egipta da se oslobode
ropstva. U daljem kazivanju Starog zaveta saznaje se da je Mojsije uspexno
preveo svoj narod preko Crvenog mora, dok su se faraon i njegova vojska, koji
su pratili Mojsija, izgubili u moru. Meutim, mumija faraona Merneptaha
3
Pogledati: Istorija faraonskog Egipta, 2. Izvori, 2.3. Izvori za Novo carstvo,
Dokumentarni izvori — Prepiska
4
Pogledati: Istorija faraonskog Egipta, 2. Izvori, 2.3. Izvori za Novo carstvo,
Merneptahova stela
5
Sveto pismo Staroga i Novoga zavjeta, preveo Stari zavjet uro Daniqi, Beograd
1966.
6
Sveto pismo Staroga i Novoga zavjeta, preveo Stari zavjet uro Daniqi, Beograd
1966.
– 5 –
pronaena je u Dolini kraljeva i izaxlo je na videlo da se nije utopio u moru,
ve umro prirodnom smru u svom dvorcu. Ostaje pitanje da li je biblijska
priqa istoriqna, ako jeste, onda koji je to faraon izgubio svoj ivot progonei
Mojsija.
Predmet estokih nauqnih rasprava ve odavno je i qudo prelaska preko
Crvenog mora. Pitanje je utoliko sloenije jer je povezano sa topografskim
utvrivanjem Mojsijeve marxute. Danas se navode tri mogua puta: juni,
srednji i severni. Pre deset godina su vrxena istraivanja na ovom prostoru.
Otkriven je podvodni greben koji povezuje egipatski deo sa susednom obalom
Crvenog mora. Kada su povoljni meteoroloxki uslovi greben se nazire ispod
povrxine vode i moe se prei. Moda je to naqin na koji je Mojsije izabrao
da pree na drugu obalu Crvenog mora.
Ono xto je uzdrmalo Egipat za vreme XIX i XX dinastije bila je pojava
jedne grupe naroda ili plemena, koja ne samo da je oslabila Egipat, ve je
protutnjala istoqnim Sredozemljem i promenila politiqku sliku ovog prostora
krajem XIII i poqetkom XII veka p. n. e. U pitanju su bili ,,Narodi s mora”. Sa
ovima narodima ratovao je Merneptah, sin i naslednik Ramzesa II, a naroqito
Ramzes III, vladar XX dinastije.
Ovu skupinu naroda qinili su:
1. Xardani, najamnici Ramzesa II kod Kadexa
2. Xekelexi ili Sikuli
3. Danumi ili Denijeni
4. Ekvexi
5. Vexexi
6. Luke, najamnici Muvatalisa kod Kadexa
7. Turxe ili Tirseni
Neki od njih su promenili politiqku kartu Sirije i Palestine. Jedan od naroda
Pelexti nastanio se izmeu Gaze i Jafe. Oblast koju su naselili po njima
je dobila ime Pilisteja. Od ove reqi je izveden naziv za qitavo zalee —
Palestina.
XII vek p. n. e. je vek pomeranja i seoba. U XII veku Hebreji se pojavljuju u
Kananu, nexto kasnije se doseljavaju Aramejci, a za ovaj period vezuje se i seoba
Dorana na zapadu. Krajem XIII i poqetkom XII veka nestaju egipatsko i hetitsko
carstvo. Dolazi do uzdizanja Asirije i jedne mlade drave, Izraelsko-judejskog
carstva.
Literatura:
— Z. Kosidovski, Biblijske legende, preveo sa poljskog Jovan Jovanovi,
agencija Trivi, Beograd 2002.
Belexke:
— N. N. sa predavanja Danijele Stefanovi u toku xkolske 2002/2003. u
Beogradu.
— Jankovi Marine sa predavanja Danijele Stefanovi u toku zimskog
semestra xkolske 2002./2003. u Beogradu.
4. D O B A S U D I J A
Doba sudija obuhvata period od 1200., od ulaska Hebreja na prostor
Sirije i Palestine, do 1050. godine p. n. e., do trenutka Saulovog izbora za
kralja. To je prelazni period u istoriji Hebreja. O ovom dobu svedoqe Knjiga
Isusa Navina, Knjiga o sudijama i I knjiga Samuilova. Knjige se nastavljaju jedna
na drugu hronoloxkim redom, prate kretanja, osvajanja i naseljavanja Hebreja na
prostoru Palestine i Sirije. Pored knjiga Starog zaveta, kao pisani izvor
– 6 –
moe posluiti i Merneptahova stela
7
.
4.1. Knjiga Isusa Navina
Isus Navin, kao naslednik Mojsija, obavezao se da e narod uvesti u
obeanu zemlju. Knjiga Isusa Navina prati, od trenutka ulaska Hebreja u Hanan,
njihovo doseljavanje i osvajanje. Prexavxi reku Jordan, sva plemena u obeanu
zemlju ulaze iz pravca istoka. Knjiga opisuje poqetne borbe koje su Hebreji sa
manje ili vixe uspeha vodili sa zateqenim stanovnixtvom, organizovano ili
u gradove ili u drave ili u saveze. Ne postoji detaljan opis bitaka, ve
izvextaj. Knjiga ne svedoqi o sukobu svih hebrejskih plemena, ve su najqexe
praena osvajanja plemena Vanjamina i Jude.
Postavlja se pitanje istoriqnosti svih osvajanja navedenih u Starom zavetu.
Prema Knjizi Isusa Navina, Hebreji prve gradove koje osvajaju, poxto su prexli
reku Jordan, bili su Jerihon i Gaj. Meutim, na osnovu arheoloxkih is-
traivanja utvreno je da su u trenutku izraelske invazije Jerihon i Gaj ve
odavno leali u ruxevinama. Britanska ekspedicija otkrila je ruxevine grada
Jerihona na zapadnoj obali Jordana. Iskopani su odbrambeni zidovi, kue,
bunari i u nekoliko slojeva naslagani grobovi. Utvreno je da je Jerihon pos-
tojao 7000. godina p. n. e. Dakle, to je verovatno najstariji grad u istoriji
qoveqanstva. Britanska ekspedicija utvrdila je da su osvajaqi zaista razo-
rili Jerihon, ali zgarixta i zdrobljeni graevinski elementi nalazili su se u
sloju koji potiqe iz XIV, a ne XIII veka p. n. e. Hananski grad Gaj takoe je bio
razruxen i ve vekovima nenaseljen kada ga je navodno osvojio i unixtio Isus
Navin. Pretpostavlja se da je ovaj podatak o osvajanju Gaja u Starom zavetu u
stvari aluzija na osvajanje Betela, koji je leao 1.5 km od Gaja.
Prema tome, postavlja se pitanje da li je Isus Navin zaista osvojio Hanan. Ve-
lika je verovatnoa da je Isus Navin zaposeo gradove Lahis, Jeglon, Hebron i
Davir, koji se pominju u jednom od pevanja Knjige Isusa Navina. Naime, rux-
evine ovih gradova su otkopane i svuda su u sloju iz XII veka p. n. e. naeni
nesumnjivi tragovi nasilja i poara. Prema Bibliji trgovaqki grad Gavaon se
bez otpora predao Izraelcima. Zanimljivo je da su otkriveni ostaci ovog grada
i da nisu pronaeni tragovi poara i pustoxenja, xto upravo potvruje bibli-
jsku priqu. Isus Navin u pevanjima od 13. do 22. nabraja zaposednute gradove
Hanana. Meutim, paljivim qitanjem uvia se da nisu u pitanju osvojene teri-
torije, ve one koje tek treba osvojiti. Mada stoji da je Isus Navin pod svoju
vlast podveo qitav Hanan, osvajanje niti je bilo brzo niti jednostavno. Pohod
Isusa Navina imao je karakter postepenog prodiranja u manje naseljene delove
Hanana, sa slabijim taqkama otpora. Legendarni voa nije osvajanje doveo do
kraja.
Na osnovu arheoloxkih otkria i drugih izvora utvreno je da se od poqetka XII
veka p. n. e. jevrejska plemena pojavljuju na teritorijama Sirije i Palestine.
Meutim, pored Starog zaveta, gotovo da ne postoji izvor koji bi posvedoqio od
kuda su Hebreji doxli, kako je teko proces njihovog nastanjivanja, kada su pod
svoju vlast podveli prostor Hanana. Poznato je da na ovim prostorima tek od
1000. godine p. n. e. nastaju novi gradovi i drave, ureeni po sasvim novom
sistemu. Tada moemo da pratimo dogaaje i na osnovu izvora onih drava sa
kojim su Izraelci dolazili u dodir.
4.2. Knjiga o sudijama
Posle smrti Isusa Navina, pojedina izraelska plemena morala su vo-
diti texke bitke za opstanak i vixe puta su padala pod jaram Hananaca, a u
7
Pogledati: Istorija faraonskog Egipta, 2. Izvori, 2.3. Izvori za Novo carstvo,
Merneptahova stela
– 7 –
periodima mirnog zajedniqkog ivota, podlegala su uticaju njihove vixe kul-
ture i religije. O tim dugotrajnim borbama sa neprijateljskim starosedelaqkim
stanovnixtvom govori Knjiga o sudijama.
U vreme kada Hebreji jox nisu bili organizovani u dravnu zajednicu, dakle u
vreme pre izbora Saula za kralja, oni su bili organizovani u socio-ekonomske
zajednice, tj. u plemena. Jedno pleme poreklo je vodilo od istog pretka, po
kome je nosilo i ime. Plemena su bila povezana jednom vrstom saveza, koji se
sastajao, s vremena na vreme na odreenim mestima, da raspravlja o zajedniqkim
pitanjima, problemima i radi odravanja verskih cermonija u qast Jehove. Zav-
isno od potreba i broja svetkovina koje su se praznovale, savez se sastajao vixe
puta u toku godine. Vana svrha saveza bila je zajedniqka borba protiv nepri-
jatelja. Posebnu opasnost po opstanak Hebreja predstavljali su jaki gradovi,
drave, savezi, kao xto su oblasti Moab, Amon, Edom, Betel, Gezer, Jerusalim,
Filistejci na obali i dr.
Knjiga o sudijama je zapravo zbirka priqa o potqinjenim izraelskim plemenima,
koja su dugi niz godina trpela ropstvo i najzad se dizala u oslobodilaqku borbu
pod vostvom svojih narodnih junaka, zvanih sudijama. Biblija naxiroko priqa
o xestorici istaknutih sudija i xest manje znaqajnih, o kojim nixta osim imena
ne znamo
8
.
Sudije su se na hebrejskom zvale xofetim od glagola xafat — suditi. Ali
njihove dunosti nisu se samo ograniqavale na sudske poslove. Bila je to
veoma stara semitska titula koja je pripadala najvixim administrativnim qi-
novnicima. Izraelske sudije u glavnom su nastupale kao hrabre voe ustanaka
ili hajduci, a samo uzgredno kao graanski upravnici. Bila su to lica, koja
su zahvaljujui liqnim vrlinama, sticala veliki autoritet meu svojim saple-
menicima i u povoljnom trenutku vodila ih u oslobodilaqku borbu. Njihova
vlast najqexe nije izlazila iz okvira jednog plemena, iako je nekima poxlo
za rukom da stvore privremene saveze nekoliko plemena za borbu sa Hanancima.
Posle sticanja nezavisnosti, sudije su kao narodni junaci vladali do kraja iv-
ota, ali posle njihove smrti, plemena su ponovo padala pod vlast Hananaca.
4.3. I knjiga Samuilova
Meu ,,narodima mora”, protiv kojih su svojevremeno ratovali faraoni
Merneptah i Ramzes III, Filistejci qine posebnu, ne mnogo veliku etniqku grupu.
Iz Biblije znamo da su zauzeli plodni pojas obale juno od planine Karmil.
Njihovi gradovi-drave Gaza, Askalon, Azot, Gat i Akaron, stvorili su fed-
eraciju koja se na grqkom zvala pentarhija. Treba pomenuti da su Filistejci
znali tehniku obrade gvoa, koju su ljubomorno quvali. Gvozdeno oruje i
orue bilo je znatno izdrljivije od bronzanog.
Usmeravajui svoju teritorijalnu ekspanziju u dubinu kopna, Filistejci su
uxli u sukob sa susednim izraelskim plemenima. Poxto su pokorili Judeju,
iz planinskih oblasti ulaze u ravnicu Jezrael. U bitki kod Afeka porazili
su izraelske snage i zaplenile ,,zavetni kovqeg”. Potom su unixtili Silam,
svetilixte Jehove. U sukobu sa Filistejcima nastradao je veliki broj ljudi.
Bilo je neophodno izabrati jednog vou koji bi ujedinio izraelska plemena u
borbi protiv Filistejaca. Za zajedniqkog vou izabran je Saul iz plemena
Venjamin. Prema jednoj verziji, poxto se ve bio istakao u borbi protiv Fil-
8
01. Juda
02. Gotonil porazio cara Mesopotamije, koji je ugnjetavao Izraelce.
03. Aod (levoruki) usmrtio cara Moava, koji je ugnjetavao Izraelce.
04. Samegar pobio 600 Filistejaca.
05. Proroqica Devora i Varak porazili cara Asora, koji je ugnjetavao Izraelce.
06. Gedeon sa 300 ratnika porazio cara Madijanaca, koji je ugnjetavao Izraelce. Mada je
odbio, nudili su mu da postane car Izraelaca. Centar u Ofri.
07. Avimeleh, koji je pobio Gedeonove sinove, osvojio je Sihen i Teves
– 8 –
istejaca, Saula je narod izabrao za vladara. Prema drugoj verziji sam Jehova
se javio jednom od proroka (Samuilu) i oznaqio Saula kao budueg vou naroda
Izraela.
Prva Saulova pobeda bila je protiv Amonita. Tada je po drugi put potvren
Saulov izbor za kralja u Galgalu, starom kultnom centru boga Jehove. Dakle,
prvi izraelski kralj izabran je sredinom XI veka p. n. e. Period vladavine
Saula jeste prelazni period od doba sudija do konaqnog formiranja Izraelsko-
judejskog carstva.
Na osnovu I knjige Samuilove prate se ratovi koje je preduzeo Saul protiv nepri-
jatelja. Pobedu nad Filistejcima odneo je u bitki kod Mihmasa, na teritoriji
plemena Venjamina. Ratovao je i protiv Amaliqana, sa kojima su se svojevremeno
sukobili i Mojsije i Isus Navin. Horde Amaliqana pustoxile su june obale
Hanana. U borbi protiv Izraelaca sklopili su savez sa Filistejcima. Saul
je i nad Amaliqanima odneo veliku pobedu. U Karmilu postavio je spomenik u
znak pobede nad njima. Saul je pod svoju vlast podveo oblast ji. od Hebrona.
U 31. pevanju I knjige Samuilove opisan je jedini sluqaj kada Saul nije uspeo po-
raziti Filistejce. U tom sukobu sam Saul i njegov sin Jonatan su izgubili iv-
ote. Bitka se odigrala kod planine Gilboa (?), na teritoriji danaxnje Galileje.
Pretpostavlja se da je Saul imao nameru da se proxiri na prostor Galileje,
u qemu, pak, nije uspeo. Jerusalim nikad nije bio deo Saulovog carstva, a os-
vajanje Jerusalima i premextanje prestonice u ovaj grad dogodie se u vreme
vladavine Saulovog naslednika po politiqkoj vlasti, Davida.
Literatura:
— Z. Kosidovski, Biblijske legende, preveo sa poljskog Jovan Jovanovi,
agencija Trivi, Beograd 2002.
Belexke:
— N. N. sa predavanja Danijele Stefanovi u toku xkolske 2002/2003. u
Beogradu.
5. D A V I D
Prouqavanje Davidovog ivota i vladavine u glavnom se zasniva na
Starom Zavetu. O delatnosti Davida svedoqe I i II knjiga Samuilova i I knjiga
kraljeva.
David je pripadao plemenu Jude i po svoj prilici je bio sudija toga ple-
mena. Odnos Davida i Saula je u poqetku bio dobar. Meutim, kada se David
istakao kao predvodnik svog plemena u borbi protiv Amonita i Amaliqana,
dolazi do zaoxtravanja odnosa sa izraelskim kraljem. Saul je u Davidu video
opasnost na samo za svoj, ve i za presto svog sina. Prema Starom zavetu Saul
je u vixe navrata pokuxao da ubije Davida. Strahujui za svoj ivot, David
je bio prinuen da pree u ilegalu. Njemu su prikljuqilo Judino pleme, ali
i ona plemena koja nisu bila zadovoljna Saulovom vladavinom, bilo zbog vi-
sokog poreza koji je Saul razrezao gradovima, bilo zbog drugih razloga. David,
udruivxi se sa Ahixem, gospodarom grada Gata, stavio se u slubu Filis-
tejaca. Mada Stari zavet kazuje drugu priqu, u vreme bitke kada su Saul i
Jonatan poginuli, David je ratovao protiv svog naroda na strani Filistejaca.
Zbog odanosti Filistejci su mu poverili upravu nad gradom Siklag.
Prema Starom zavetu, mada je sluio Filistejcima, David nikad nije ratovao
protiv Izraelaca. On je pustoxio naselja Amaliqana, a kada je predavao plen
08. Tola
09. Jair
10. Jeftaj, sin bludnice i razbojnik, porazio Amorejce, koji su ugnjetavali Izraelce.
rtvovao svoju erku Jehovi. Jefremovo pleme nije uqestvovalo u borbama.
11. Samson sukobio se sa Filistejcima.
– 9 –
Filistejcima, tvrdio je kako ga je zadobio u borbi protiv Izraelaca. Kada mu
je bio upuen poziv da uqestvuje u spornoj bitki, David se texka srca odazvao.
Meutim, filistejski velikodostojnici nisu u svojim redovima eleli nesta-
bilne izraelske vojnike i tako se David, sav zadovoljan izvukao. Vest o pogibiji
Saula i Jonatana David je dobio u gradu Siklagu, koji mu je Ahixem dodelio za
neke ranije usluge. Ovakvom verzijom priqe izbegnuta je qinjenica da je David
bio izdajica.
Period izmeu Saulove smrti i Davidovog postavljanja za kralja Izra-
ela i Judeje naziva se period meuvlaxa.
Posle poraza Hebreja kod Gilboa (?) Filistejci su bili naroqito moni i
jaki. Prema II knjizi Samuilovoj prevlast Filistejaca trajala je 7.5 godina. U
meuvremenu, u pometnji posle Saulove smrti, jedan od Saulovih komandanata
Avenir uspeo je da na presto dovede Saulovog sina Isvoteja. Tako u jednom
trenutku Hebreji su imali dva kraljevstva: jedno na teritoriji Izraela na qelu
sa Isvotejom, a jedno na teritoriji Judeje sa centrom u Hebronu i na qelu sa
Davidom. Izmeu ova dva kraljevstva postojao je stalni antagonizam, pre svega
zbog razliqitih plemenskih sastava, razliqitog stepena privrednog razvoja i
bogatstva. Koliko je taj antagonizam bio jak svedoqi i qinjenica da su se Izrael
i Judeja prve odvojile iz Solomonovog carstva, po smrti Solomona.
Prema Starom zavetu u Izraelu stvarnu vlast je uivao Avenir, dok je Isvotej
bio samo nominalni vo. Kako Avenir nije mogao sam da se nosi sa Filiste-
jcima i kako je njegov ugled stao sahnuti, odluqio je da izda Isvoteja i da se
stavi u slubu Davida. Naime, Avenir bi u sluqaju prelaska na Davidovu
stranu, opet uivao poloaj glavnokomandujueg vojske. To nikako nije odgo-
varalo Joavu, tadaxnjem vrhovnom vojskovoi Judeje. Joav je bio hrabar ratnik
i veoma ugledan qovek. Avenira nikako nije voleo, ne samo zato xto je postojala
pretnja da e mu preuzeti poloaj, ve i stoga xto mu je ovaj jednom prilikom
usmrtio brata. Na sraman i podmukli naqin Joav je ubio Avenira. Uskoro je
uklonjen i Isvotej, koji je gotovo bio sam i bez zaxtite. Poxto je formiran spo-
razum sa Izraelom, David je voljom svih plemena izabran za vou. U Hebronu
je miropomazan i krunisan za kralja.
Meu Davidovim osvajanjima je najznaqajnije osvajanje i zauzimanje Je-
rusalima. Poxto ga je osvojio sam David i zauzeo sa liqnom vojskom, grad je
smatran Davidovom svojinom. Prema Starom zavetu David je nakon osvajanja
Jerusalima postao kralj.
David je vladao ukupno 41 godinu. Izvesno je da je u Davidovo vreme zavrxeno
osvajanje starih hananskih gradova na prostoru Judeje. Pod svoju vlast podveo
je drave Moab, Edom i Amon. To su bili nemilosrdni ratovi i David je surovo
kanjavao poraene. Na severu David se sukobio sa aramejskim gradovima.
Treba pomenuti sukob sa vladarem grada Gata, Aram-Zabahom. Vladar Gata
sklopio je savez sa vixe aramejskih gradova radi borbe protiv Davida. David
je uspeo da porazi Aramejce, koji su potpali u zavistan poloaj u odnosu na
Davidovo kraljevstvo. Davidu se pripisuje i zavrxni sukob sa Filistejcima.
Pre proglaxenja za kralja, David je naqinio dinastiqki savez sa malim kralje-
vstvom Getura (Gesira), koje se nalazilo istoqno i severno od Galilejskog jez-
era. David se oenio erkom gospodara ove oblasti. U liqni posed darovan mu
je Siklag.
U vreme Davida Izrael postaje mona i dobro ureena drava. Prati
se razvoj administrativnog i poreskog sistema. David uvodi stajau vojsku,
a za najamnike uzima Filistejce. Dok je u vreme Saulove vladavine preovla-
davao plemenski poredak, to stanje ne postoji za Davida. Namesto nekadaxnjih
plemenskih voa sada pitanja uprave i administracije rexavaju dvor i dvorska
administracija.
Izrael je u doba Davida centralizovana drava. Ali, ona je predstavljala
– 10 –
skup razliqitih oblasti i plemena. Hebreji nisu bili jedini ni u etniqkom ni
u politiqkom smislu. Stoga, ovakva drava je uspela da istraje samo u vreme
Davida i njegovog sina Solomona.
Od Davidovog vremena prate se kontakti Izraelsko-judejskog carstva sa sused-
nim oblastima. Posebno je znaqajna veza sa vladarem Tira, Ahiramom I, sa ko-
jim David sklapa ugovor prijateljstva. Ahiram je poslao Davidu drvenu grau
i neimare za izgradnju nove prestonice carstva — Jerusalima.
U vreme Davida se prati jaqanje kulta Jehove. David je vratio iz filistejske
zemlje ,,kovqeg zaveta”, koji je od tada quvan u Jerusalimu.
Sva plemena nisu dobrovoljno prihvatila nove promene. Stari zavet
kazuje o qestim pobunama. Posebno su bila nemirna severna plemena, gradovi
Izraela i prostor Galileje. Jednu od pobuna, koja pak nije uspela, predvodio je
jedan od Davidovih sinova. Kako bilo, Davidova vladavina okonqana je u miru.
Literatura:
— Z. Kosidovski, Biblijske legende, preveo sa poljskog Jovan Jovanovi,
agencija Trivi, Beograd 2002.
Belexke:
— N. N. sa predavanja Danijele Stefanovi u toku xkolske 2002/2003. u
Beogradu.
6. S O L O M O N
6.1. Solomonov dolazak na vlast
Prema I Knjizi kraljeva i II Knjizi hronika Starog zaveta Solomon je
bio osmi Davidov sin i odreen kao budui naslednik prestola od strane oca.
Kada je postalo jasno da se Davidov ivot blii kraju, dolazi do pobune Davi-
dovog sina Adonija. Adonije se javio kao pretendent na presto i svoje pravo
na vlast je nalazio u tome xto je bio stariji od Solomona. Ova zavera bila
je xirih razmera nego xto se to opisuje u Starom zavetu. Na stranu Adonija
stali su tadaxnji prvosvextenik Avijatar i glavnokomandujui vojske Java. U
jednom malom gradu u blizini Jerusalima Adonije je krunisan za cara. Pristal-
ice Solomona, predvoene njegovom majkom, pritisli su starog cara Davida da
ispuni obeanje i podri Solomona kao svog naslednika. Solomon je u Gionu
(Gihen) krunisan za cara. Nakon Solomonova krunisanja Adonijeva zavera je
propala. Sada na mesto glavnog vojskovoe je postavljen Venaj, osoba koje se
pobrinula da svi zaverenici stradaju, a na mesto prvosvextenika Sadok.
6.2. Solomon — diplomata
Solomon je vladao u drugoj polovini X veka p. n. e., taqnije od 960/955.
do 930/922. godine p. n. e. O unutraxnjoj i spoljnoj politici za vreme Solomona
zna se na osnovu Starog zaveta. Poxto je stupio na presto, Solomon je nastojao
da svoju vlast osigura sklapanjem saveza sa susednim dravama. U tom cilju
sklapa savez sa Egiptom, koji je potvren Solomonovom enidbom za egipatsku
princezu. Naime, u drugoj polovini X veka p. n. e. Izraelsko-judejsko carstvo
je bilo jako i predstavljalo je vaan politiqki faktor na starom Istoku. Stoga
je ponosni faraon XXI dinastije Psusens II odluqio da Solomonu da svoju ker
za enu. Egipatska princeza, koja je poxla za Solomona, donela mu je u miraz
Gezer.
Solomon je nastavio saradnju sa tirskim vladarem Ahiramom I, koju je zapoqeo
David. U Starom zavetu stoji podatak da je Solomon Ahiramu predao 20 gradova
u Galileji. Pojedini istraivaqi smatraju da je to uradio iz sledeeg razloga.
– 11 –
Pred kraj svoje vladavine Solomon je pozajmio od Ahirama 120 talenata zlata.
Kako bi mu se oduio, poverio mu je upravu nad 20 galilejskih gradova. Tada
je Ahiram procenio da je u poslu loxe proxao, jer su gradovi bili osiromax-
ili usled plaanja velikog poreza Solomonu. Jedna grupa nauqnika zastupa
mixljenje da je Solomon darovao Ahiramu gradove u cilju priznavanje sizeren-
stva Tira.
6.3. Utvrivanje gradova, Reforma vojske
U vreme Solomona prati se razvoj graevinske delatnosti i ona se
ogleda u utvrivanju gradova na teritoriji qitavog carstva. Podizanje odbram-
benih bedema dovodi do menjanja gradova u arhitektonskom smislu. Od vremena
Solomona nastaje stajea vojska i garnizoni su bili stacionirani u svim veim
gradovima carstva. Da li je to bilo radi zaxtite od suseda (Asirija, Egipat)
ili radi oquvanja sopstvene vlasti, danas nije poznato. Poznato je da je Solomon
izvrxio reforme u vojsci. Formirao je snani konjaniqki korpus od 14000 bo-
jnih kola. Unapredio je vojnu komoru uvodei kola i konjsku zapregu. Meutim,
Solomon nije vodio nijedan vei rat. Nije se obraqunao qak ni s Aramejcem
Rezonom, koji je proterao iz Damaska izraelsku posadu i proglasio se za cara.
Tada je to, doduxe, bio dogaaj drugorazrednog znaqaja, ali Solomon nije pred-
video da e nova aramejska dravica pod Antilivanom jednom u budunosti
postati velika opasnost za Izrael
9
.
6.4. Administrativne i poreske reforme
Izraelsko carstvo je od Saula do Solomona pretrpelo brojne izmene.
Treba pomenuti Solomonove administrativne i poreske reforme. Solomon je
qitav prostor kojim je vladao podelio na 12 administrativnih okruga. Svaki
okrug imao je centar, a na qelu okruga nalazio se poseban qinovnik. Pod tim qi-
novnikom nalazila se qitava lestvica dravnih slubenika zaduenih za priku-
pljanje poreza, organizaciju radne snage i obavljanje svih administrativnih, sud-
skih i drugih poslova potrebnih jednom okrugu. Ova podela bila je neophodna
da bi se napravila qvrxa drava. Cilj je bio da se stanovnik Izraelsko-
judejskog carstva smatra pripadnikom jedne drave. elelo se izbei da se
stanovnixtvo deli po poreklu, plemenu kojem je pripadalo.
6.5. Trgovina
U vreme Solomona Izraelsko-judejsko carstvo bilo je jako kao trgov-
aqka sila. Hebreji su sa stanovnixtvom Tira organizovali trgovaqke ekspedi-
cije. Kako Hebreji nisu imali flote, tu su im pomo pruali Feniqani, koji
su raspolagali drvenom graom i koji su bili vexti brodograditelji. Sa druge
strane, Sirija i Palestina su bile bogate bakrom, koji je bio veoma traen i
na ceni u zemljama starog Istoka. Rudnici bakra, koji potiqu iz Solomonova
vremena, pronaeni su u pustinjskoj dolini Vadi-el-Araba i u blizini rta Ak-
abskog zaliva.
Solomon ne samo da je bio proizvoaq bakra, ve je bio i vext trgovac konjima.
U I Knjizi kraljeva pominje se da je Solomon kupovao kola i konje. Godine 1925.
ameriqka arheoloxka ekspedicija otkrila je u istorijskoj dolini Jezrael rux-
evine grada Megidon. U tom Megidonu otkrivene su konjuxnice, sagraene u
Solomonovo vreme. Na osnovu istraivanja doxlo se do zakljuqka da je Solomon
konje kupovao u Kilikiji i, po svoj prilici, prodavao u Egiptu, odakle je
u zamenu dovozio dvokolice, poznate po dobrom kvalitetu, i prodavao ih na
9
Z. Kosidovski, Biblijske legende, preveo sa poljskog Jovan Jovanovi, agencija Trivi,
Beograd 2002, 328.
– 12 –
mesopotamskom trixtu. Ovim se potvruuje da se Solomon bavio posredni-
xtvom u trgovini izmeu zemalja starog Istoka.
Izraelsko-judejsko carstvo i savez feniqanskih gradova na qelu sa Tirom kon-
trolisali su trgovinu koja se obavljala preko Crvenog mora, naroqito sa dvema
zemljama, za koje se veruje da su bile na Arabijskom poluostrvu, Ofirom i
zemljom kraljice od Sabe. Priqa o kraljici od Sabe i Solomonu u Starom zavetu
za cilj ima da istakne Solomonovu mudrost. Prouqavajui Stari zavet dolazi
se do zakljuqka da se kraljevstvo Sabe nalazilo u danaxnjem Jemenu. Meutim,
vreme delovanja Solomona ne moe da se dovede u vezu sa arheoloxkim otkriima
na ovom prostoru. Naime, na osnovu istraivanja doxlo se do zakljuqka da ovaj
prostor poqinje da se razvija tek od VIII veka p. n. e.; dakle, vek i po posle
Solomonove vladavine. Natpisi pronaeni u Jemenu na sabejskom i katabinskom
ne svedoqe da je ikada jedna ena vladala ijednim od ovih plemena. Postoji
mogunost da se kraljevstvo Sabe nalazilo u Etiopiji. Druga mitska zemlja je
Ofir, poznata po zlatu. Za ovu zemlju se sa jox manjom sigurnoxu moe rei
gde se nalazila. Moe biti na teritoriji june Arabije, juno od Jemena, ili
u Indiji. U Starom zavetu Ofir se pominje kao zemlja iz koje se dobavljalo
zlato. Jedan spomenik iz komada opeke, pronaen u Tel-el-Kasilehu, koji se
nalazi severno od Tel-Aviva, takoe pominje Ofir.
6.6. Gradnja hrama
Stari zavet stavlja u prvi plan izgradnju hrama posveenog Jehovi
u vreme Solomona. Prema Bibliji, Solomon je odluqio da ispuni poslednju
oqevu elju — da sagradi hram u Jerusalimu. Poxto nije imao plemenitog
drveta i vextih graevinara, kamenorezaca, vajara i zlatara, obratio se za
pomo tirskom caru Ahiramu, s kojim je bio u prijateljskim odnosima. Ubrzo
je sklopljen i ugovor. Feniqki car slao je kedrovo i qempresovo drvo morskim
putem do Jafe, odakle su ga izraelski nosaqi prenosili u Jerusalim. Za ubrzanje
seqe u libanskim xumama, Solomon je oformio radnu vojsku od 60000 hananskih
kuluqara, podeljenih na grupe od po 10000. Svaka od tih grupa odlazila je redom
na tri meseca u Tir, da pomae Feniqanima u seqi i tovarenju drveta na morske
splavove. Solomon se obavezao caru Ahiramu da e za isporuku graevinskog
materijala plaati godixnje 20000 mera pxenice, 20000 vedara vina i 20000
merica maslinovog ulja najvixeg kvaliteta. Hram je podignut na stenovitom
brdu Ofel
10
.
Izgradnja hrama zavrxena je 11. godine Solomonove vladavine i to je bio prvi
zidani hram posveen Jehovi. Postoji mogunost da su pripremni radovi na
hramu otpoqeli jox za Davida. Pored hrama, Solomon je podigao i svoju palatu
i posebnu palatu za dame iz svog harema. U gradu je bio postavljen i veliki
vojni garnizon, smexten u posebnu graevinu nalik kasarni. U hram je bio
smexten ,,zavetni kovqeg”. Hram je trebao da simboliqki posvedoqi o ujedinjenju
hebrejskih plemena. Meutim, ni hram ni zajednica nisu dugo poiveli.
Po Solomonovoj smrti drava se raspala na dve oblasti: Izrael sa centrom u
Samariji i Judeju sa centrom u Jerusalimu. Podeljena i oslabljena drava nije
izdrala nalete ni asirskih ni novovavilonskih vladara. 586. godine hram je
spaljen do temelja
11
. Nakon persijskog osvajanja Vavilona, poxto su osloboeni
ropstva, Hebrejima je dozvoljeno da obnove hram
12
. Sa obnovom se poqelo 535.
godine p. n. e., a hram je nanovo zavrxen 15. 03. 515. Godine 70. n. e. doxlo
je do unixtenja hrama, od koga je ostao samo ,,zid plaqa”. Pod zemljom se nalaze
ostaci i hrama iz vremena Solomona i hrama podignitog 515. godine p. n.
e., ali arheoloxka iskopavanja nisu mogua, jer je na mestu nekadaxnjeg hrama
10
Z. Kosidovski, Biblijske legende, preveo sa poljskog Jovan Jovanovi, agencija Trivi,
Beograd 2002, 329 - 330.
11
Pogledati: Novovavilonsko carstvo, 2. Novovavilonsko carstvo, 2.2. Navukodonosor
II (604-562/561).
12
Pogledati: Medija i Persija, 3. Persija u doba Kira Velikog.
– 13 –
sagraena ,,kupola na steni”. Kupola na steni je jedna od najvanijih islamskih
svetilixta, mesto hodoqaxa. Sveto mesto sa koga se Muhamed duhom uzneo na
nebo i dobio proroqke vizije. U VII veku po nalogu kalife Abu-el-Malika na
ovom mestu je podignuta kupola, koja se ubraja u remek-dela islamske umetnosti.
Izraena je po projektu arhitekte iz Vizantije.
Literatura:
— Z. Kosidovski, Biblijske legende, preveo sa poljskog Jovan Jovanovi,
agencija Trivi, Beograd 2002.
Belexke:
— N. N. sa predavanja Danijele Stefanovi u toku xkolske 2002/2003. u
Beogradu.
7. R A S P A D I Z R A E L S K O-J U D E J S K O G C A R S T V A
Poglavlje koje se odnosi na dva jevrejska carstva oslanja se na I i II
Knjigu o carevima, I i II Knjigu dnevnika, dopunjeno podacima iz Knjige Jez-
drine, Knjige Nemijine i knjiga proroka Isaije, Jeremije i Jezekilja, a sadri
i podatke iz saquvanih svedoqanstava Mesopotamije i Egipta.
Prvi znaci raspada Izraelsko-judejskog carstva javili su se jox za
vreme Solomonova ivota kada je izbila Jerovoamova buna. Buntovnik, jedan
od najpoverljivijih carevih qinovnika, bio je iz plemena Jefremovog. Poslat u
oblast svog rodnog plemena da ubira porez, s ogorqenjem je gledao ugnjetavanje
i tlaqenje svojih saplemenika. Ubrzo je zadobio njihovo poverenje i po nagov-
oru proroka Ahije digao ih na ustanak. Pretrpeo je doduxe poraz, ali je us-
peo da pobegne u Egipat, gde mu je faraon Sisak (Xoxenk I (945-924)) rado
pruio gostoprimstvo
13
. Naime, stanje u Egiptu se bilo stabilizovalo i Xox-
enku jaka judejska drava nije bila po volji, te je podrao Jerovoamovu elju za
ocepljenjem
14
.
Solomona je nasledio njegov sin Rovoam. Novi vladar je morao otii u Sihem
da dobije saglasnost severnih plemena za svoj izbor. Sever je bio spreman da se
i dalje potqinjava judejskoj dinastiji, ali je traio da se smanji porez koji im
je nametnuo Solomon. S ovim zahtevom pred Rovoama je istupio niko drugi do
buntovnik Jerovoam. Rovoam, podstaknut mladom aristokratijom, odbija zahtev
dodajui da e porez jox i poveati. Nezadovoljne plemenske starexine odbile
su da Rovoama priznaju za cara i urno su napustile Sihem. Nedugo zatim
deset severnih plemena otcepilo se od Judeje, objavilo svoju nezavisnost i pro-
glasilo za cara Jerovoama. Drava Davidova i Solomonova raspala se na dva
zaraena carstva: Izrael i Judeju. Nekoliko desetina godina vladalo je nepri-
jateljstvo izmeu Judeje i Izraela. Judeja, koja se sastojala iz dva plemena:
Jude i Venjamina, nije elela priznati nezavisnost deset izraelskih plemena.
Videi da su oba carstva oslabljena razdorima, faraon Xoxenk, navodno da
pomogne Jerovoamu da se domogne prestola, krenuo je na Hanan u pljaqkaxki po-
hod i opustoxio Judeju i deo Izraela. Povukao se tek kad mu je Rovoam platio
ogromni otkup, lixavajui jerusalimski hram i kraljevski dvorac najvrednijeg
blaga.
Jerovoam je za svoju prestonicu izabrao Sihem. Ali kasnije, povlaqei
se pred Xoxenkom, preneo je svoje sedixte u zajordanski grad Fanuli, a na kraju
se za stalno nastanio u Tersi
15
.
13
Z. Kosidovski, Biblijske legende, preveo sa poljskog Jovan Jovanovi, agencija Trivi,
Beograd 2002, 336.
14
Pogledati: Istorija faraonskog Egipta, 8. Libijska i etiopska vladavina, 8.3. Vla-
davina Libijaca
15
Z. Kosidovski, Biblijske legende, preveo sa poljskog Jovan Jovanovi, agencija Trivi,
– 14 –
elei da se verski osamostali od Jerusalima, sagradio je svetilixta u Veti-
lju i Danu i naredio da se za njih izlije zlatno tele kao postolje za Jehovin
presto. Ustanovio je i posebnu svexteniqku korporaciju, posebne verske pra-
znike i obrede. Bila je to, dakle, verska xizma
16
.
Kraljevima i aristokratiji, kako u Judeji, tako i u Izraelu, odgovarala
je religija okolnih naroda; u tim religijama su za uqvrxivanje svoga poloaja
i nametanje svojih shvatanja nalazili bolje okvire nego u jehovizmu
17
. Naime,
judejski car Rovoam se odao idolopoklonstvu. Izrael se nije mogao braniti od
uticaja susednih drava, Fenikije i Damaska. Kultovi ovih naroda puxtali
su u Izraelu sve dublje korene i u pojedinim trenucima izgledalo je da je je-
hovizam osuen na propast. Kao primer moemo navesti vladavinu Ahave, sina
Amrije, i njegove ene Feniqanke, kada su Jehovini proroci proganjani i ubi-
jani. Ahav pod uticajem svoje ene je dozvolio da kult Bala postane dravna
religija u Izraelu. Meutim, jehovizam je u Judeji bio ilaviji i vremenom
kao predvodnici naroda u borbi za afirmaciju jehovizma istupaju proroci.
! (U ovo vreme javlja se termin Jevrejin. U jevrejskim spisima ter-
min se odnosi na stanovnixtvo Judeje pod Rovoamom u vreme rata sa
Izraelom. ,,Moavistiqki natpis” cara Mise je jedini spomenik koji
sem Starog zaveta pominje Jevreje. Moavsku zemlju pod svoju vlast svo-
jevremeno je podveo izraelski vladar Amrije. Za vreme vladavine Am-
rijinog naslednika Jorama, moavski vladar Misa se odmetnuo i nije
eleo plaati danak Izraelu. Sklopljen je savez izraelskog, judejskog
i edomskog vladara radi borbe protiv Mise. U bici, koja je usledila,
texko je odrediti pobednika. U svom natpisu Misa tvrdi da je odneo
pobedu nad pomenutim savezom.)
7.1. Istorija Izraela
Dok je u Judeji vladala samo jedna, Davidova dinastija, u Izraelu se
u toku 230 godina izmenjalo devet carskih dinastija koje su uzurpatori nasilno
osnivali.
Jedan od najveih careva Izraela bio je Amrije (876-869), osnivaq qetvrte
izraelske dinastije. Treba pomenuti da asirski natpisi nazivaju Izrael ,,Bit-
Humri” ili ,,kua Omrija”. Omrije ili Amrije je sagradio novu prestonicu
koju je nazvao Samarija. U njegovo vreme poqinju mirniji odnosi Izraela i
Judeje. Taj odnos produbio je Amrijin sin Ahav, koji je svoju ker Gotoliju
udao za judejskog cara Jorama.
U vreme vladavine Ahava jaqa novoasirsko carstvo pod vlaxu Salamanasara
III. 853. godine, u cilju odbrane od Asirije, Izrael sklapa savez sa sirskim
kneevinama (Tirom, Damaskom, Sidonom...). Na osnovu jednog asirskog natpisa
saznaje se da je Salamanasar III odneo pobedu nad savezom dvanaest careva, meu
kojima je bio i Ahav. Pobivxi 25000 neprijateljskih vojnika, poqeo je opsadu
Damaska, ali oqigledno nije zauzeo grad, jer se vratio u Ninivu. Iz teksta
njegovog natpisa moemo zakljuqiti da je rat ostao nerazrexen. Damask je uspeo
da se odbrani, dok se Ahav povukao iz borbe sa velikim gubicima, ali nije bio
pobeen.
Poslednjeg predstavnika Amrijeve dinastije, Jorama, zbacio je vojsko-
voa Juj, koji postaje osnivaq nove izraelske dinastije. Pored Biblije o ovom
izraelskom velikodostojniku svedoqi i ,,crni obelisk”, koji je pronaxao en-
gleski arheolog Lejard u ruxevinama asirskog grada na brdu Tel Nimrud. Sve
Beograd 2002, 346.
16
Z. Kosidovski, Biblijske legende, preveo sa poljskog Jovan Jovanovi, agencija Trivi,
Beograd 2002, 347.
17
Andrija Gams, Biblija u svetlu druxtvenih borbi, Beograd 1988, 56.
– 15 –
strane tog qetvorougaonog stuba od crnog bazalta pokrivene su bareljefima i
natpisima sa klinastim znacima. Jedan bareljef prikazuje u stojeem stavu
cara Salamanasara III, a pred nogama mu se ponizno klanja neki dostojanstvenik
u bogato vezenom plaxtu. Natpis je proqitao Englez Ravlinson. Tada se is-
postavilo da je taj ponizni lik izraelski car Juj. 842. godine p. n. e. Juj je
uruqio danak Salamanasaru.
Biblija preutkuje qinjenicu da je Juj bio asirski vazal. Ali je asirski natpis
otkrio da je Juj izdao antiasirijski savez sklopljen sa sirskim kneevinama
i, kad je izbio novi rat sa Salamanasarom, dobrovoljno se predao Asircima
plativxi ogorman danak u srebru i zlatu.
Po smrti Salamanasara III Asiriju potresaju unutraxnji neredi. To je isko-
ristio car Damaska da se osveti Juju. On upada u Izrael i pustoxi gradove.
U nizu ratnih pohoda osvojio je oblasti sa druge strane Jordana. Izraelska
drava smanjila se skoro za treinu svoje povrxine. Sin Juja, Joahaz, morao je
da prizna hegemoniju Damaska.
Unutraxnja nestabilnost Izraela je poveana smenjivanjem uzurpatora
od 745. do 722. godine p. n. e.
Izborivxi se sa unutraxnjim texkoama Asirija se podigla iz privremene sla-
bosti. Na presto je stupio veliki ratnik Tiglat-palasar III. U to vreme Izrael
su potresali dvorski puqevi i unutraxnji nemiri. Dve stranke, pristalice
Egipta i pristalice Asirije, estoko su se borile, xirei anarhiju u Samar-
iji. Uzurpator Menajim odrao se na prestolu pet godina oslanjajui se na mo
Asirije. Tada je Tiglat-palasar prvi put prodro u Izrael i uqvrstio vlast
svoga vazala. Zatim se vratio u Ninivu, dobivxi haraq od 1000 talenata srebra.
Menajim je obezbedio tu sumu uzimajui od svakog imunog graanina novqanu
dabinu od 50 sikala srebra. To je izazvalo opxte nezadovoljstvo. Njegov sin
Fakija odrao se na prestolu samo dve godine. Ubili su ga zavernici na qijem
qelu je bio njegov vojskovoa Fekaj. Tako je pobedila stranka koja je podravala
Egipat. Fekaj je otpoqeo svoju antiasirijsku politiku sklopivxi savez sa carem
Damaska. Ali, saveznici su se oseali veoma slabi da zarate protiv Asirije.
Zato su pozvali Judeju da pristupi njihovom savezu. Judejski car Ahaz, poxto
je odbio da pristupi savezu, naxao se u texkoj situaciji. Dok su dva saveznika
udarila na njega sa severa, sa juga su ga napali Edomci, a sa zapada Filistejci.
Posle poraza na bojnom polju, zatvorio se u zidine Jerusalima, koji je opkolila
sirijsko-izraelska vojska
18
. Ahaz je zatraio pomo asirskog cara. Obeao mu
je savez i plaanje danka. 732. godine Tiglat-palasar je opseo Damask i nakon
dve godine ga osvojio. Teritorija Damaska je pretvorena u asirsku provinciju.
Sam Ahaz odlazi na dvor asirskog cara i polae zakletvu vernosti. Izrael,
osim visoravni na kojoj se nalazila Samarija, postaje asirska provincija, a
Judeja asirski vazal.
Poxto je Samarija bila snana, nepristupaqna tvrava, Asirci nisu ni pokux-
avali da je osvoje. Car Fekaj zatvorio se u nju sa ostatkom svoje vojske, ali se
nije dugo odrao na prestolu. Asirska stranka izrxila je puq i ubila cara.
Vlast je prigrabio voa zavernika Osija, posluxno orue u rukama asirskog
vladara. Nekoliko godina plaao je svom zaxtitniku danak. Ali vremenom,
usled intriga Egipta, antiasirijska stranka stala je na njega vrxiti pritisak
da se pobuni. Osija se odluqio na taj korak posle smrti Tiglat-palasara III.
Sirija se tada digla na ustanak, koji je zahvatio i Samariju. Salamanasar V,
naslednik Tiglat-palasara III, smesta je krenuo na ustanike, potukao Izraelce
na bojnom polju, zarobio Osiju i poslao ga okovanog u Ninivu. Godine 724. po-
qeo je opsadu Samarije, ali je ubrzo umro ne ostvarivxi svoju nameru. Tek je
Sargon II osvojio i razorio poslednji izraelski bastion
19
. Izraelski kralj je
18
Z. Kosidovski, Biblijske legende, preveo sa poljskog Jovan Jovanovi, agencija Trivi,
Beograd 2002, 362-363.
19
Z. Kosidovski, Biblijske legende, preveo sa poljskog Jovan Jovanovi, agencija Trivi,
Beograd 2002, 363.
– 16 –
zarobljen, a svo stanovnixtvo Izraela, 27290 ljudi ili deset plemena, je poslato
u progonstvo. Asirci su izraelsko stanovnixtvo rasprxili po qitavoj dravi.
Ono se utopilo u stanovnixtvo Asirije, te deset izraelskih plemena vixe ne
postoji.
Na osnovu natpisa na zidu carskog dvorca u Horsabadu (nekadaxnji Dur-Xaru-
kin) zna se da je Salamanasar V zaista otpoqeo opsadu Samarije, ali je umro
posle godinu dana. Grad je osvojio njegov naslednik Sargon II posle trogodixnje
opsade. Na osnovu tih podataka moglo se utvrditi da je Samarija pala 721.
godine p. n. e.
20
Pisci I i II Knjige o carevima i I i II Knjige dnevnika pad Izraela objaxnjavaju
Jehovom, koji kanjava ovaj narod zbog nedovoljnog poxtovanja Boga.
7.2. Istorija Judeje
Poslednji period istorije Judejske drave se odvija u okviru istorije
Asirije, Novovavilonskog carstva i Egipta u vreme XXVI dinastije, taqnije u
vreme faraona Nehua.
Pad Samarije 721. godine p. n. e., kada je u Judeji vladao Ahaz, jeste prestanak
postojanja Izraela i njegovo pretvaranje u provinciju mone Asirije. Sama
Judeja bila je u povoljnijem poloaju. Nije bila pretvorena u provinciju, a
uivala je samostalnost. Njena obaveza prema Asiriji sastojala se u plaanju
danka.
7.2.1. Jezekija (715-686)
Posle vladavine Ahaza na presto dolazi njegov sin Jezekija. Jezek-
ija se u poqetku pridravao politike svoga oca. Pokuxavao je da bude u do-
brim odnosima sa Asirijom ne bi li oquvao samostalnost i nezavisnost drave.
Insistirao je na reformisanju kulta i religije. U tom cilju vratio je prvo-
bitne oblike kulta Jehove i oqistio religiju od stranih primesa — asirskih
i feniqanskih bogova. U tome mu je pomogao prorok Isaia. Pokuxao je da kult
proxiri i na susedni Izrael, ali u tome nije u potpunosti uspeo.
Jezekija je bio razuman vladar i bilo mu je jasno da e pre ili kasnije doi
do ustanka protiv Asirije. Zato je gomilao blago i oruje, vebao vojsku i
utvrdio Jerusalim. Ali je pre svega odluqio da prestonicu snabde vodom. U
tom cilju naredio je da se u stenu useqe podzemni kanal kojim e voda sa izvora
Gioma tei pravo u grad. Ovaj kanal pronaen je u XIX veku sasvim sluqajno.
Bio je to kanal duine pola kilometara koji je zaobilaznim putem vodio kroz
kreqnjaqku stenu do zapadnog dela grada.
Krajem VIII veka p. n. e. Jerusalim je postao sredixte politiqkih pregov-
ora. Rezultat tih pregovora bilo je stvaranje saveza protiv Asirije kome su
pristupili i vavilonski car Merodah-Baladan, egipatski faraon i vladari
feniqkih i filistejskih dravica. Najvee nade saveznici su uglavnom pola-
gali u Egipat, ali prorok Isaia je znao da je Egipat oslabljen unutraxnjim
nemirima i da od njega nee biti neke vajde. Uskoro je buknuo plamen ustanaka
u vazalnim asirskim dravama. Sanherib je munjevito osvojio Vavilon, uguxio
ustanak u Fenikiji, a zatim se okrenuo protiv Egipana. Egipatska vojska je
pretrpela strahovit poraz kod Akarona i povukla se. Sanherib je prodro u
Judeju i opustoxio je, odvodei u Asiriju stanovnixtvo zauzetih gradova i
sela. Asirski car je opkolio Jerusalim i pozivao Jezekiju na predaju. Meutim,
tada, prema Bibliji, pojavio se aneo sa maqem i pobio 185000 asirskih rat-
nika. Sanherib je naredio povlaqenje i vratio se u Ninivu. Jerusalim je bio
slobodan.
20
Z. Kosidovski, Biblijske legende, preveo sa poljskog Jovan Jovanovi, agencija Trivi,
Beograd 2002, 394.
– 17 –
U jednom od svojih natpisa asirski car Sanherib posredno sam priznaje da nije
zauzeo Jerusalim. Hvali se doduxe da je opustoxio Judeju i od Jezekije uzeo
danak od 30 talenata zlata i 300 talenata srebra, ali priznaje da je judejskog
cara zatvorio u prestonici. Ne iznosi razloge zbog kojih je morao da odustane
od opsade. Xto se tiqe smrti 185000 asirskih ratnika, odgovor je verovatno u
kakvoj zaraznoj bolesti.
7.2.2. Manasija (686-642)
Jezekiju je nasledio sin Manasija, koji je preokrenuo politiku svog
oca. Bio je u potpunosti odan i lojalan Asiriji. Tokom njegove vladavine na
asirskom prestolu se naxao Asarhadon, za qije vladavine je 671. godine osvojen
Egipat. Manasija napuxta politiku svog oca usmerenu ka qixenju i jaqanju
kulta Jehove i obnavlja feniqanske i druge kultove u Jerusalimu. Stari zavet
na svedoqi ni o kakvoj pobuni stanovnixtva za njegove vladavine i Jevreji su
bolje prihvatili njegovu mirnu politiku od politike Jezekije.
7.2.3. Amon (642 - 640), Kraj Asirije
Manasiju je nasledio sin Amon, koji je nastavio oqevu politiku. Krajem
njegove vladavine mo asirskog carstva je u krizi izazvanoj pobunama provin-
cija, koje tee da se osamostale. Dodatno situaciju pogorxavaju indoevropska
plemena, kao xto su Meani, koja prodiru na teritoriju asirske drave. Asur-
banipalova smrt 628/627. godine jeste poqetak kraja Asirije.
U okviru Asirskog carstva nalazio se Vavilon, kojim je upravljao carski names-
nik Kandalun. Ovaj namesnik umire iste godine kad i Asurbanipal. Prema
hronici 626. godine p. n. e. Vavilonom je vladao haldejac Nabopalasar. Hronika
ne svedoqi kako je doxlo do prevrata, a kod grqkih pisaca (Josif Flavije)
saquvana je Berososova tradicija prema kojoj je Nabopalasar bio jedan od gener-
ala Asurbanipala. Poxto su vrhovni gospodar i namesnik umrli, Nabopalasar
je iskoristio svoju vojsku, koja je bila stacionirana u Vavilonu, da se doqepa
vlasti. Godine 616. p. n. e. Nabopalasar je dovoljno uqvrstio svoju vlast da
je bio u mogunosti da preduzme pohode i van granica svoje teritorije. Prvi
pohodi bili su usmereni prema Asiriji. Uz pomo Meana, koje je predvodio
Kiaksar, Nabopalasar je uspeo da u potpunosti unixti asirsku dravu pobedom
u bitki kod Ninive 612. p. n. e.
7.2.4. Josija (640 - 609)
U vreme bezvlaxa na Levantu na presto Judeje dolazi Josija. Sam
Josija je poznat po religijskim reformama i u njegovo vreme, 621. godine p. n. e.,
ponovo je pronaena Knjiga zakona. Josija je dao da se gradovi paganskih kultova
unixte, a stanovnixtvo tih gradova protera. Nastojao je da se centralizuje
kult Jehove, da se zatvore sva lokalna svetilixta i da se ukoreni praksa da se
slube vrxe samo u svetom hramu, u Jerusalimu.
U periodu od 612. do 609. godine p. n. e. Judeja je bila slobodna i nikome
nije plaala danak. Josija ne samo da je nezavisno vladao Judejom, ve je nasto-
jao da bezvlaxe na Levantu iskoristi i proxiri teritoriju Judeje na raqun
Izraela. Poginuo je 609. godine u pohodu protiv egipatskog faraona Nehoa, koji
je nameravao da preko Hanana stigne u Haran i prui pomo Asircima u borbi
protiv Haldejaca. Posle Josijine smrti na presto je postavljen njegov sin (ili
brat) Joahaz. U meuvremenu, Egipani, zajedno sa ostacima asirske vojske, su
pretrpeli poraz kod Harana. Neho beei, bez otpora je upao u Jerusalim, sa
sobom u Egipat poveo Joahaza, a na judejski presto postavio drugog Josijinog
sina Joakima. Narednih nekoliko godina Judeja se nalazila pod vlaxu Egipta.
– 18 –
Vreme kraja VII veka okarakterisano je proroqkom delatnoxu: Nauma, koji
govori o padu Asirije i unixtenju Ninive, Sofonija, koji najavljuje boji gnev
usmeren protiv grexne Judeje, Jeremija, koji najavljuje ropstvo, i Abakuma, koji
najavljuje invaziju Haldejaca, tj. Vavilonjana.
7.2.5. Prevlast Novovavilonjana
Nakon prvog poraza faraon Neho se ponovo pripremao da povrati Sir-
iju. Godine 605. p. n. e. Egipani, zajedno sa ostacima asirske vojske, su
pretrpeli poraz od Novovavilonjana u bitki kod Karhemixa. Potom neslavno su
proxli i u bitki kod Hamata. U bitki kod Hamata istakao se Navukodonosor
II, koji je nasledio svog oca Nabopalasara na prestolu. Novovavilonsko carstvo
nametnulo se kao sila prvog reda.
Poraz kod Karhemixa lixio je uticaja proegipatsku stranku u Judeji i Joakim
je morao da plaa danak novovavilonskom caru. Posle tri godine, na podstrek
Egipta, pobunio se i odbio da plaa danak. Tada je Navukodonosor II napao
Jerusalim i verovatno ga osvojio. Kao taoce iz grada je odveo brojne plemie,
meu njima Joakima i proroka Danila. Od tada Judeja se smatra novovavilon-
skom provincijom. Na presto je stupio Joakimov sin Joahin.
Poxto je i Joahin vodio antivavilonsku politiku, 598/597. p. n. e. Navuko-
donosor II je preduzeo pohod ka Judeji. U sklopu pohoda bio je zauzet i Jerusa-
lim. Grad je opljaqkan, a Solomonov hram spaljen. 10000 Hebreja je iseljeno iz
grada i preseljeno u Vavilon i Nipur. U pitanju je tzv. Vavilonsko ropstvo.
Ovaj period hebrejskog robovanja bie okonqan Kirovim osvajanjem Vavilona
539. p. n. e. Meu iseljenicima iz Jerusalima bio je i prorok Jezekij. On je
bio preseljen u Nipur, a njegova knjiga je dragocen izvor.
Godine 587. p. n. e. u Jerusalimu je izbio ustanak koga je predvodio namesnik
grada Sadekija, postavljen od samog Navukodonosora II. Ve krajem 587. na 586.
Navukodonosor II je preduzeo pohod protiv Jerusalima. Sam voa pobune je bio
zarobljen i oslepljen, grad spaljen, a stanovnixtvo raseljeno. Od 586. p. n. e.
Jerusalimom je upravljao namesnik poreklom Haldejac, a sama Judeja pretvorena
je u provinciju Novovavilonskog carstva.
Literatura:
— Z. Kosidovski, Biblijske legende, preveo sa poljskog Jovan Jovanovi,
agencija Trivi, Beograd 2002.
Belexke:
— N. N. sa predavanja Danijele Stefanovi u toku xkolske 2002/2003. u
Beogradu.
– 19 –
Xegan Marija
URARTU
1. P R I R O D N I U S L O V I
Drava Urartu obuhvatala je qitavu Jermensku visiju, koja lei izme-
u Male Azije, sz. periferije Irana i severnog Meureqja. Istoqni deo
Urartu leao je izmeu triju velikih jezera — Vana, Urmije i Sevana
1
.
Teritorija Urartu bila je sa svih strana zaxtiena planinskim grebenima i
zato je pruala prirodne uslove za obrazovanje nezavisne drave i za uspexnu
odbranu od monih suseda.
Glavna prirodna bogatstva Urarta jesu kamen, xumska graa i metali. Osobit
znaqaj imala su nalazixta bakra, gvoa, olova i kalaja.
Literatura:
— V. I. Avdijev, Istorija starog istoka, preveo Miroslav Markovi,
Beograd 1952.
2. S T A N O V N I X T V O
Urarti su predstavljali priliqno jednorodan plemenski sloj, koji po
svojim antropoloxkim obelejima, po jeziku, stupnju kulturnog razvitka i po
istorijskoj sudbini bio veoma blizak onome prastarom domorodaqkom stano-
vnixtvu Prednje Azije, koje nauqnici nazivaju aziskom grupom naroda. Urarti
su u mnogo pogleda bliski Hetima, Huritima, Subarejcima i Kasitima.
Literatura:
— V. I. Avdijev, Istorija starog istoka, preveo Miroslav Markovi,
Beograd 1952.
3. P I S A N I I Z V O R I
Glavni izvori znanja o Urartu jesu tekstovi ispisani klinastim pis-
mom. Meu tim natpisima treba pomenuti Horhorski natpis Argixte I i natpis
Sardura II. Oba natpisa predstavljaju anale svoje vrste. U Horhorskom natpisu
opisuju se politiqki dogaaji, u glavnom vojni pohodi Argixte I, koji se bo-
rio protiv Asirije. U velikom natpisu Sardura II opisuju se vojni pohodi tog
gospodara u toku osam godina.
Kao znaqajne natpise za prouqavanje proxlosti Urartu treba pomenuti kratke
tekstove, koji opisuju zidanje krupnih zdanja od dravnog znaqaja — tvrava,
dvorova, hramova i kanala.
Neki natpisi, kao npr. Mher Kapusi ili Vrata Mhera, sadre interesantne po-
datke za prouqavanje religije Urarta.
Od velikog su znaqaja za politiqku istoriju Urarta asirski natpisi. Oni
pruaju izvesnu predstavu o najstarijoj istoriji Urarta, od XIII do IX veka p.
n. e. Na primer, natpisi Salamanasara III bacaju svetlost na istoriju Vanskog
1
Dok su Van i Urmija slana jezera, Sevan je slatko
– 1 –
carstva. Znaqajni su i natpisi asirskog cara Sargona II.
Literatura:
— V. I. Avdijev, Istorija starog istoka, preveo Miroslav Markovi,
Beograd 1952.
4. U R A R T S K O C A R S T V O
Prvi pomeni plemena Urartu sreu se u natpisima asirskog cara Sala-
manasara I, u prvoj polovini XIII veka p. n. e. Tamo se pominje plemenski savez
Urarti, koji se sastoji od osam malih ,,zemalja”. Salamanasar je pokorio ove
zemlje, poruxio i popalio naselja, odveo zarobljenike i pretvorio ih u robove.
Preostalom stanovnixtvu bio je nametnut teak porez. U XII veku nestaje naziv
zemlje Urartu iz natpisa asirskih careva, ali se pominje nekoliko pohoda u
zemlju Nairi, koja se nalazila u oblasti jezera Van.
Poqetkom I milenijuma p. n. e. u oblasti jezera Van stvara se niz malih drava:
Habuxkia, Musasir i druge. Jedna od tih drava bila je Urartu, qija je pre-
stonica — Tuxpa — bila na obali jezera Van. Asirski car Salamanasar III
morao je da sa Urartima vodi dugu i upornu borbu. U svojim analima, Sala-
manasar III opisuje svoje pobede nad Urartima. ive slike tih pohoda saquvale
su se na bronzanoj oblozi Balavatskih vrata i na crnom obelisku, koji potiqu iz
tog perioda. Meutim, Asirci nisu uspeli da potpuno potqine zemlju Urartu.
Ujedinjenje Urartskog carstva poqeo je gospodar grada Tuxpe, Sardur I. On je
prvi nazvao sebe u natpisu ,,car mnoxtva” kome je prinoxen danak od ,,svih
careva”.
Urartski carevi, a naslednici Sardura I, Ixpuina i Menua (810 - 781), udaraju
temelje buduoj moi Urartskog carstva. Oni vode uspexne ratove sa susednim
plemenima i xire granice svoje drave. Trajno osiguravaju sebi teritoriju
izmeu jezera Vana i Urmije, osvajaju oblasti koje se graniqe sa junom obalom
jezerom Urmije i preduzimaju osvajaqke pohode na sever, u ravnicu reke Araksa.
Urartski carevi podiu gradove, tvrave, hramove i grade kanale. Tako Ix-
puina je na 7 km od Vana sagradio hram, a na osnovu 101 klinopisnog natpisa
saznaje se da je Menua gradio dvorce, hramove, niz utvrenja na prilazima pre-
stonici drave — Tuxpa — i sprovodio kanale.
Najveu mo carstvo Urartu dostiglo je u prvoj polovini VIII veka p. n. e. u
vreme carevanja Argixte I (781 - 760) i Sardura II (760 - 730). Urartski carevi
vode qitav niz uspexnih ratova, pokoravaju znatne oblasti Zavkavkazja, osvajaju
teritorije na srednjem toku Eufrata i prodiru u oblast Sirije.
Na osnovu Horhorskog natpisa, koji je bio uklesan na visokoj steni, danas su
poznati gotovi svi pohodi cara Argixte I. On je izvrxio mnogobrojne pohode
na istok. Ratovao je sa Asirijom i potukao asirskog cara Axurdana. Trajno je
uqvrstio svoju vladavinu u Zavkavkazju i u oblasti jezera Sevan. Za vreme cara
Argixte izgraena je tvrava Argixtihinili u dolini Araksa. Svojevremeno
ova tvrava je predstavljala vojno-administrativni centar urartskih careva za
upravu nad osvojenim oblastima. Tvrava je bila okruena jakim zidovima od
bazalta, qiji su se ostaci saquvali do naxeg vremena.
Sardur II nastavio je pobedonosne pohode svoga oca i prethodnika Argixte. O
svojim pobedama, koje je postigao u toku osam godina, saopxtava on priliqno
iscrpno u svojim analima, qiji je tekst pronaen u Vanu. Sudei po tim anal-
ima, Sardur II, poxto je uqvrstio svoju vlast, preduzimao je pohode u zemlju
Erah, koja je leala sz. od jezera Sevan, ratovao u Zavkavkazju i qak u severnoj
Siriji. Drugi natpisi istog cara svedoqe o njegovoj graevinskoj delatnosti:
o obnovi hrama, oqigledno blizu Argixtihinila, o graenju vodovoda u istom
kraju i o obnovi dvora.
Literatura:
– 2 –
— V. I. Avdijev, Istorija starog istoka, preveo Miroslav Markovi,
Beograd 1952.
— V. N. akov, S. I. Kovaljov, Stari istok, prevela sa ruskog Miroslava
Pani
5. P A D U R A R T U
Kada je u drugoj polovini VIII veka p. n. e. Asirija ojaqala pod Tiglat-
palasarom III, Urartu je bio nanet snaan udarac. Godine 743. p. n. e. Sardur
II pretrpeo je poraz od asirske vojske i bio prinuen da se povuqe preko Eu-
frata. Posle smrti Sardura II nastali su nemiri i od Urartu su poqele da se
odvajaju neke oblasti.
Godine 714. p. n. e. asirskom caru Sargonu II poxlo je za rukom da izvrxi us-
pexan pohod protiv Urartu i da potuqe vojsku Ruse I. Iako je Sargon II potukao
urartske trupe, opustoxio qitavu zemlju, osvojio i opljaqkao bogati urartski
grad Musasir, Urartu je ipak saquvao svoju samostalnost.
Novo jaqanje Urartu pada na poqetak VII veka, kada je caru Rusi II uspelo da
zakljuqi savez sa Kimercima, koji su jox u VIII veku p. n. e. prodrli sa severa
u Zavkavkazje i na Bliski Istok. U to vreme Urarti su zajedno sa Kimercima
izvrxili uspexan pohod u Malu Aziju. Rusa II sproveo je isto tako veliku iz-
gradnju. U njegovo vreme bilo je izgraeno veliko utvrenje Tejxebaini. Odnosi
sa Asirijom bili su relativno mirni. Poznato je da su Rusa II i asirski car
Asurbanipal izmenjali izaslanike.
Danas nije u potpunosti razjaxnjeno xta je dovelo do pada carstva Urartu.
Poznato je da se u VI veku p. n. e. desio ruxilaqki upad Skita. Iskopavanja
tvrave Tejxebaini otkrili su jasne tragove njenog razaranja poqetkom VI veka
od strane Skita. U VI veku Meani su konaqno unixtili carstvo Urartu.
Literatura:
— V. I. Avdijev, Istorija starog istoka, preveo Miroslav Markovi,
Beograd 1952.
— V. N. akov, S. I. Kovaljov, Stari istok, prevela sa ruskog Miroslava
Pani
6. K U L T U R A U R A R T U
Kultura Urartu stvarala se pod uticajem asirske kulture. Od Asiraca
je, pored ostalog, pozajmljeno klinasto pismo koje su Urarti unekoliko upros-
tili i usavrxili.
Najlepxi arhitektonski spomenici su tvrave u okolini Ervena na breuljcima
Karmir Blur i Arinberd, a takoe tvrava Tuxpa.
Na osnovu popisa urartskih bogova (Mher Kapusi) poznato je da su glavna boa-
nstva dravne religije bili vrhovni bog Hald, bog rata Tejxeba i bog sunca
Xivini. Hald je, nesumnjivo, bio prastari urartski bog jednog od plemena koja
su uxla u sastav carstva. Tejxeba, qije je ime sliqno imenu Texuba, boga Heta
i Hurita, bio je bog oluje i bure. Xivini je bio bog sunca. Pored ova tri
glavna boga, zvaniqni panteon brojao je jox oko 20 manjih boanstava. Urarti
su poxtovali i biljke (drvo), ivotinje, planine.
Literatura:
— V. N. akov, S. I. Kovaljov, Stari istok, prevela sa ruskog Miroslava
Pani
– 3 –
7. P R I V R E D A
— Zemljoradnja — u dolini reke Araks i u okolini jezera: irigacija,
vodovod, kanalizacija.
— Stoqarstvo — konjogojstvo: jahai i teglei konji.
— Zanatstvo — obrada metala (gvoe, bronza), kamena.
— Trgovina — grade puteve.
Literatura:
— Skripta iz istorijske geografije
– 4 –
Xegan Marija
ASIRIJA
1. P O L O A J I S T A N O V N I X T V O A S I R I J E
Podruqje Asirije se vezuje za severni deo Mesopotamije. Prostirala
se izmeu Sirije i Anadolije, a obuhvatala je gornji tok Tigra
1
i tok njegovih
pritoka Velikog i Malog Zaba.
Najstarije stanovnixtvo nastanjeno u severnom delu Prednje Azije bili su vero-
vatno Huriti, srodni Urartima. U III milenijumu p. n. e. na teritoriju u
srednjem toku Tigra poqinju da prodiru Akaani. Iseljenici iz Akada osnovali
su ovde nekoliko naselja, a meu njima Axur.
Literatura:
— V. N. akov, S. I. Kovaljov, Stari istok, prevela sa ruskog Miroslava
Pani
2. I Z V O R I
Antiqki pisci saquvali su u svojim delima niz razbacanih, qesto neve-
rodostojnih, ali ponekad bitnih podataka iz istorije Asirije. Aristotel sao-
pxtava da je postojao poseban Hesiodov ep, u kome se priqalo o razruxenju
asirske prestonice Ninive. Dragocene vesti o Asiriji prua Diodor, koji
je iskoristio podatke Ktesije iz Knida i Herodota.
Xto se tiqe domaih izvora za proxlost Asirije, o njima e biti reqi u daljem
tekstu.
Literatura:
— V. I. Avdijev, Istorija starog istoka, preveo Miroslav Markovi,
Beograd 1952.
3. S T A R O A S I R S K I P E R I O D
U staroasirskom periodu, periodu od 2000. do 1800. godine p. n. e.,
ostvaruje se prevlast Axura, koji se nalazio 100 km juno od modernog Mosua.
Grad je dao ime xirem prostoru, pa otuda potiqe i naziv Asirije. Razvoj grada
moe se pratiti od 2000. do 614. godine p. n. e, do njegovog razaranja.
Kao domae izvore ovog perioda treba pomenuti saquvane vladarske natpise
i korpus tekstova pronaenih na lokalitetu Kanexa (Anadolija) i u arhivu
grada-drave Mari. Dragocen izvor predstavlja i Asirska lista kraljeva, koja
je saquvana u vixe prepisa, a koji se datuju s poqetka I milenijuma p. n. e.
Savremenik i protivnik vavilonskog vladara Hamurabija — Xamxi-adad I,
Amorit poreklom, krajem XIX veka p. n. e. nasilno preuzima vlast u Axuru. i
znaqajno uqvrxuje vlast ovog grada.
3.1. Trgovina, Trgovaqke kolonije na prostoru Anadolije
1
Tigar kao Hitekel se spominje u I Mojsijevoj knjizi, pevanje drugo, stih qetrnaesti
– 1 –
Ovaj najstariji period je bolje poznat u kontekstu trgovine i ekonomije
nego politike. Razvitak asirske trgovine u tako ranoj epohi objaxnjava se time
xto juno Dvoreqje nije imalo svoja nalazixta bakra i dobijalo je metale iz
Asirije. U vezi s tim brzo se razvio glavni grad tadaxnje Asirije — Axur.
Axurom je upravljao lokalni dinast, a sam grad je uivao samostalnost. Bio
je sposoban da razvije razgranate trgovaqke veze i ve od 1900. godine p. n. e.
asirski trgovci su aktivni na prostoru Anadolije. Naime, negovana je aktivna
spoljaxnja trgovina usmerena ka Anadoliji, Maloj Aziji...
Na osnovu glinenih tablica Kanexa jasno se uoqavaju razliqiti tipovi
trgovaqkih naseobina formiranih na prostoru Anadolije. Trgovaqke zabelexke,
koje pruaju podatke o proizvodima, cenama, o svemu xto je vezano za trgovinu,
predstavljaju i prve zabelexke o Hetitima na prostoru Anadolije.
Postojala su dva tipa naseobina:
1. Karum (kej)
Req ,,karum” je prvobitno oznaqavala luku, a potom i trg, kvart, koji je bio blizu
luke. Sa poqetkom osnivanja kolonija van Axura, ova req stala je oznaqavati i
novostvorene trgovaqke naseobine.
2. Vabartum
Predstavlja drugi tip kolonije. Za razliku od karuma, koji postoji kroz qitav
vek postojanja Asirije, vabartum je karakteristiqan za staroasirski period.
Prevedna na nax jezik req znaqi ,,gost” i ukazuje da su kolonije s ovim imenom
predstavljale trenutna pristanixta, iz kojih se vremenom razvijaju naselja i
trgovaqki centri. Vabartum po prostoru koji zauzima je manji od karuma, a po
hijerarhiji nii i zavisan od karuma.
3.2. Institucija ,,limu” qinovnika
U staroasirskom periodu uspostavlja se institucija koja e trajati
koliko i sama drava — institucija ,,limu” qinovnika. Birani su godixnje
rebom iz redova qlanova uglednih asirskih porodica. Izabrano lice je prese-
davalo zasedanjem skupxtine i po njemu je godina nosila ime (eponimni qi-
novnik). U ovom periodu, za razliku od kasnijih, kralj nije mogao biti biran za
,,limu” qinovnika.
3.3. Mraqni period Asirije
Samostalnost Axura je prekinuta polovinom XVIII veka p. n. e. Period
od kraja XVIII veka pa do vladavine Axur-ubalita, dakle do XIV veka p. n. e.,
naziva se mraqni period u istoriji Asirije. Mada asirski gradovi i dalje
postoje, sama Asirija ulazi u sastav drave Mitani i nalazi se pod njenom
dominacijom.
Literatura:
— V. I. Avdijev, Istorija starog istoka, preveo Miroslav Markovi,
Beograd 1952.
— V. N. akov, S. I. Kovaljov, Stari istok, prevela sa ruskog Miroslava
Pani
Belexke:
— N. N.. sa predavanja Danijele Stefanovi u toku xkolske 2002/2003. u
Beogradu
4. S R E D Nj O A S I R S K I P E R I O D
Period od vladavine Axur-ubalita (1353 - 1318) do 1050. godine p. n.
– 2 –
e. naziva se srednjoasirski period. Bogat je izvornom graom, tj. vladarskim
natpisima i administrativnim, pravnim i privrednim tekstovima, od kojih je
najvei broj pronaen u Axuru.
4.1. Axur-ubalit (1353 - 1318)
Axur-ubalit je kao namesnik Asirije iskoristio dinastiqke i poli-
tiqke nerede u Mitaniji nakon invazije Xupilulima i ubistva mitanskog kralja
Tuxrata. Bezvlaxe mu je omoguilo da oslobodi Axur, ostvari nezavisnost
i pripoji deo plodnih oblasti oko Ninive, Kilizije i Arbele. Ta nezavisnost
i proxirenje dali su mu mogunost da se nazove ,,kraljem univerzuma”. Sam
se nije borio sa kasitskim vladarem Vavilona, ve je bio u dobrim odnosima
sa njim. Na kraju njegove vladavine Asirija se javlja kao sila prvog reda u
Mesopotamiji.
4.2. Adad-nirari I (1307 - 1275)
Jedan od naslenika Axur-ubalita bio je Adad-nirari I, koji se usudio
da preduzme pohod prema jugu. Pohod je bio uspexan i dolazi do pomeranja
asirske granice prema jugu do Diale. Ovaj vladar je na zapadu osvojio neka-
daxnju teritoriju drave Mitani, koja se do tada nalazila pod vlaxu Heta.
Adad-nirari se zaustavio kod Karhemixa na Eufratu.
4.3. Salamanasar I (1274 - 1245)
Definitivnu kontrolu nad gornjom Mesopotamijom uspeo je da uspostavi
Salamanasar I. On toliko nije insistirao na proxirenju koliko na uqvrxi-
vanju asirskih granica. Od njegovog vremena se sprovodi sistem kolonizacije i
preseljenja stanovnixtva.
4.4. Tukulti-ninurta I (1244 - 1208)
Naslednik Salamanasara I bio je Tukulti-ninurta I, koji je prexao
granicu na Karhemixu i uxao u sukob da Hetitima. Poxto ih je pobedio, zaro-
bio je 28800 neprijateljskih vojnika.
Pohodi Tukulti-ninurte prema severu i istoku, pohodi organizovani protiv
nomada koji su mogli ugroziti asirsku dravu, su bili vixe demonstrativnog
nego osvajaqkog karaktera. Pored ostalog, pohodi su imali za cilj obezbeenje
potrebnih sirovina i metala (Fe, Cu), kojih nije bilo na prostoru Asirije, kao
i kontrola trgovaqkih puteva, jer je Asirija bila pre svega trgovaqka sila.
Zauzetost Tukulti-ninurte na severu su iskoristili Kasiti da uu u oblast
Diale, koja je bila pod kontrolom Asirije. Ulazak Kasita je bio povod za
predstojei rat u koji je Tukulti-ninurta uxao spremno. Kasiti su pretrpeli
poraz i bili prinueni na povlaqenje. U nauci se dugo raspravljalo o pitanju
odnosa Asirije i kasitskog Vavilona. Otkriem novih tekstova omogueno je
bolje razumevanje tog odnosa. Nakon rata Tukulti-ninurte i kasitskog vladara
Karkirijaxa V, ovaj poslednji je bio u kavezu doveden u Axur, postavljen na trgu
i izloen javnom ruglu. Nakon stvarne i ideoloxke pobede Tukulti-ninurta je
uzeo titulu vavilonskog kralja. Mada se prvobitno smatralo da je vlast Asirije
nad Vavilonom i junom Dvoreqju trajala 7 godina, danas se zna da je trajala 22
godine i da su se na vavilonskom prestolu smenjivali asirski namesnici zavisni
od gospodara Axura.
Krajem vladavine Tukulti-ninurte teritorija Asirije se prostirala od Eu-
frata do si. Sirije. Tukulti-ninurta je pokazao veliqinu svoje vlasti tako
xto je osnovao novi grad nasuprot Axura na obali Tigra, nazvan kar-Tukulti-
– 3 –
ninurta ili ,,luka Tukulti-ninurta”.
Njegova vladavina i ivot okonqani su nasilno. Ubio ga je jedan od sinova.
Vladavine trojice njegovih naslednika, od kojih su mu dvojica bili sinovi, bile
su kratke i ve 15. godine posle njegove smrti oblasti Vavilona i j. Dvoreqja
su bile nepovratno izgubljene.
4.5. Tiglat-palasar I (1114 - 1076)
Vreme od kraja XIII veka do uzdizanja Tiglat-palasara danas nije u pot-
punosti razjaxnjeno. To vreme karakterixu kratke vladavine, dvorske borbe, a
Asirija se ograniqava na prostor gornje Mesopotamije.
Vladavina Tiglat-palasara je dobro dokumentovana, jer se u njegovo vreme ja-
vljaju razvijene forme vladarskih natpisa. Dok su prethodni donosili duge tit-
ulature, beleili graevinsku delatnost, pohode vladara sve bez hronoloxkog
reda, od vremena Tiglat-palasara pohodi se navode hronoloxkim redom, ali
ponovo u okviru izvextaja o graevinskoj delatnosti. Takve forme natpisa se
nazivaju ,,asirski anali”. Na osnovu anala i drugih natpisa precizno se moe
sagledati spoljna politika Tiglat-palasara.
Pohodi Tiglat-palasara na sever i jug bili su demonstrativnog karaktera radi
umirivanja nomada i radi obezbeivanja potrebnog materijala (Fe, Cu, drvo).
Jedan od pohoda bio je usmeren ka Mediteranu, ka Levantu. Natpisi belee da
je asirski vladar primao darove Biblosa, Sidona i Tira. Drugi natpisi govore
o naroqitim poklonima iz Egipta. Egipatski faraon poslao je Tiglat-palasaru
krokodila i enku nilskog konja.
Krajem svoje vladavine, Tiglat-palasar je uspeo da uspostavi kontrolu nad sev-
ernim Vavilonom, ukljuqujui i sam Vavilon i gradove u njegovom susedstvu:
Opis i Dur-Karigazlu (?).
Dravu Tiglat-palasara je ugrozilo pleme Aramejaca, koje je doxlo iz sirske
stepe, a koje je pisalo alfabetom. Mada je Tiglat-palasar pruao solidan ot-
por, posle njegove smrti Aramejci sve vixe prodiru na teritoriju Asirije.
Oni presecaju puteve i onemoguuju odravanje reda i vlasti u Asiriji. U to
vreme dolazi do nestaxice hrane. Poxto napadaju asirska sela, Aramejci su
primorali domae stanovnixtvo da se povlaqi u planine, koje su se pruale
istoqno od Arbele. U vreme vladavine Asurnazirpala I (1049 - 1031) Arame-
jci uspostavljaju vlast gotovo nad qitavom Mesopotamijom. Teritorija Asirije
u vreme Asurnazirpala obuhvatala je qetiri grada: Axur, Ninivu, Arbelu i
Kilizik. Vreme opadanja asirskih gradova i dominacije Asirije trajalo je do
943. godine p. n. e. kada otpoqinje novoasirski period.
Literatura:
— V. I. Avdijev, Istorija starog istoka, preveo Miroslav Markovi,
Beograd 1952.
— V. N. akov, S. I. Kovaljov, Stari istok, prevela sa ruskog Miroslava
Pani
Belexke:
— N. N.. sa predavanja Danijele Stefanovi u toku xkolske 2002/2003. u
Beogradu
5. N O V O A S I R S K I P E R I O D
Period od vladavine Asurnazirpala II (883-859) do 612. godine p. n. e.
naziva se novoasirski period.
5.1. Asurnazirpal II (883-859)
– 4 –
U X veku p. n. e. aramejski pritisak na Asiriju poqeo je da slabi.
Deo Aramejaca koji se nalazio u dolini izmeu Eufrata i Tigra postepeno se
asimilirao sa tamoxnjim stanovnixtvom. Krajem X veka asirski carevi su ve
sami mogli da preu u napad protiv Aramejaca. Car Asurnazirpal II potqinio
je aramejske kneeve i u Asiriju su bile doterane hiljade zarobljenika. Ovo
je Asurnazirpalu dalo mogunost da izgradi velike graevine u Kalahu. Tamo
je podigao raskoxan dvor ukraxen umetniqkim reljefima i predstavama scena
pobeda iz carskih pohoda i sagradio je niz utvrenih gradova na granicama
svoga carstva. Asurnazirpal je na taj naqin postavio osnovu budue asirske
vojne drave.
5.2. Salamanasar III
Delatnost Asurnazirpala nastavio je Salamanasar III, koji je vladao u
drugoj polovini IX veka p. n. e. U toku svoje 35-godixnje vlade izvrxio je 32
pohoda. Kao i svi asirski carevi i Salamanasar III je morao da vodi borbu na
svim granicama svoje drave.
Treba pomenuti pohod ka severu, gde je asirski vladar naixao na otpor Damaska
i sirskih kneevina
2
. U bitki kod Karkara 854. godine p. n. e. Salamanasar
III je odneo pobedu nad sirskim kneevima, ali na ovom prostoru nije uspeo da
uspostavi vlast. Meutim, Asiriji je poxlo za rukom da u znatnoj meri oslabi
Damask i da razbije snage sirske koalicije. Izrael, Tir i Sidon potqinile
su se asirskom caru i poslali mu danak. Qak je i egipatski faraon poslao
asirskom caru na dar dve kamile i druge retke ivotinje.
Salamanasar III je preduzeo jedan pustoxi pohod na Vaviloniju. Uspeo je poko-
riti ovaj prostor.
O moi Salamanasara III svedoqi jedan crni obelisk na kome su predstavljeni
poslanici stranih zemalja sa sve qetiri strane sveta kako donose danak asirskom
caru. Salamanasar je pokazao veliqinu svoje vlasti i tako xto je osnovao novi
hram i sagradio nova utvrenja u Axuru.
Po smrti Salamanasara III Asiriju potresaju unutraxnji neredi. Sa druge
strane, jaqa carstvo Urartu, koje u ovom periodu doivljava svoj procvat. Za-
hvaljujui svojim pobedniqkim pohodima, urartski carevi uspeli su da odseku
Asiriju od Zakavkazja, Male Azije i severne Sirije, xto je zadalo teak udarac
i xtetu asirskoj trgovini s tim zemljama i texko se odrazilo na privrednom
ivotu zemlje. Sve je to dovelo do opadanja Asirije, koje je trajalo gotovo
qitavo jedno stolee. Asirija je bila primorana da ustupi svoj dominantni
poloaj dravi Urartu.
5.3. Tiglat-palasar III (745 - 727)
Pravi osnivaq Asirije kao velike drave bio je Tiglat-palasar III,
koji je svojim vojnim pohodima udario temelj asirskoj vojnoj moi. Prvi zadatak,
koji je stajao pred asirskim carem, bio je da se zada presudan udarac dravi
Urartu. Tiglat-palasaru III je poxlo za rukom da izvrxi jedan uspexan pohod
u Urartu i da Urartima zada niz poraza. Iako Tiglat-palasar III nije pokorio
Urartsko carstvo, on ga je znatno oslabio, uspostavivxi preaxnju mo Asirije
u sz. delu Prednje Azije.
732. Asirci zauzimaju Damask, te je trgovaqki i vojni put ka Siriji i Pales-
tini otvoren. Tiglat-palasar konaqno pokorava aramejska plemena i obnovlja
vlast Asirije u Siriji, Fenikiji i Palestini
3
. Njemu donose danak Hiram,
car Tira, knez Biblosa i car Izraela. Judeja, Edom i filistejska Gaza priz-
naju vlast asirskog zavojevaqa. Tiglat-palasar III odrava veze sa Egiptom.
2
Pogledati: Palestina, Raspad Izraelsko-judejskog carstva, Istorija Izraela.
3
Pogledati: Palestina, Raspad Izraelsko-judejskog carstva, Istorija Izraela.
– 5 –
729. godine p. n. e. Tiglat-palasar zauzima Vavilon i prostor Vavilonije
prikljuquje svojoj dravi.
Stigavxi na sz. do planine Amana i prodrevxi na istoku u oblasti Meana,
Tiglat-palasar je osnovao veliku i monu vojnu dravu. Kako bi oslabio ot-
por pokorenih naroda, Tiglat-palasar je qitava plemena preseljavao iz jednog
dela svoje drave u drugi. Ovaj sistem masovnog preseljavanja pokorenih ple-
mena (nasahu) postao je od ovog vremena jedan od metoda za dranje u pokornosti
osvojene zemlje.
5.4. Salamanasar V (727 - 722)
Naslednik Tiglat-palasara III bio je njegov sin Salamanasar V. Sala-
manasar V je preduzeo niz vojnih pohoda i sproveo jednu reformu. Osobitu Sala-
manasarovu panju privlaqili su na sebe Vavilon i zapadne zemlje — Fenikija
i Palestina
4
.
Teei za tim da unekoliko ublai preterano zaoxtrene klasne suprotnosti
Salamanasar V je ukinuo finansijsko-ekonomske povlastice i privilegija sta-
rih gradova Asirije i Vavilonije — Axura, Nipura, Vavilona... Salamana-
sarova reforma izazvalo je nezadovoljstvo onih koji su imali veliki ekonomski
uticaj u Vaviloniji. Zato je skovana jedna zavera i dignut ustanak. Sala-
manasar V je svrgnut i na presto je doveden njegov brat Sargon II.
5.5. Sargon II (722 - 705)
Osvajaqku politiku Tiglat-palasara III nastavio je sa velikim sjajem
Sargon II qije ime (,,xaru-kin” — pravi, zakoniti vladar) nagoni na pret-
postavku da je vlast osvojio nasilnim putem. Sargon II morao je da preduzme
pohod na Siriju i da uguxi ustanak sirijskih kneeva, koji su se po svoj prilici
oslanjali na podrxku Egipta. U tom pohodu Sargon II je potukao Izrael
5
, zauzeo
Samariju i odveo u ropstvo preko 25000 Izrailjaca, preselivxi ih u unutraxnje
oblasti i na daleke granice Asirije. Posle texke opsade Tira, Sargon II je
potqinio ovaj grad i naterao ga da plaa danak. U bitki kod Rafije Sargon
je naneo poraz Hanonu, knezu Gaze, i egipatskim trupama, koje je faraon poslao
u pomo Gazi. Pokorivxi Karhemix, Sargon je ovladao qitavom Sirijom, od
granica Male Azije do granica Arabije i Egipta.
Sedme i osme godine svoga carevanja Sargon II je potukao vojsku Urartu. Zauzeo
je i opljaqkao Musasir na obali Urmije. U tome bogatom gradu Sargon je zado-
bio ogroman plen. Urartski car Ruse kada je doznao za razruxenje Musasira
izvrxio je samoubistvo.
Velike texkoe pruala je Sargonu borba sa Vavilonom, koji je uivao podrxku
Elama. Odnevxi pobedu nad vavilonskim trupama, Sargon je bez otpora uxao u
grad.
Sargon II je pokazao veliqinu svoje vlasti i tako xto je osnovao novu i raskoxnu
prestonicu Dur-Xarukin, qije su se ruxevine oquvale do danas.
5.5. Naslednici Sargona II
Naslednici Sargona II nisu preduzimali sistematske zavojevaqke po-
hode. Oni su samo teili da zavrxe prodiranje na jz. u cilju osvajanja Egipta.
Senaherib je uguxio otpor Vavilonaca i naredio da se ovaj grad poruxi; on je
takoe nametnuo porez Judejskom carstvu.
Asarhadon (681 - 668) je stupio na presto posle jednog dvorskog prevrata, u kome
je ubijen njegov otav Senaherib. 671. godine stigao je do Egipta i potqinio ga
4
Pogledati: Palestina, Raspad Izraelsko-judejskog carstva, Istorija Izraela.
5
Pogledati: Palestina, Raspad Izraelsko-judejskog carstva, Istorija Izraela.
– 6 –
pod svoju vlast.
Literatura:
— V. I. Avdijev, Istorija starog istoka, preveo Miroslav Markovi,
Beograd 1952.
— V. N. akov, S. I. Kovaljov, Stari istok, prevela sa ruskog Miroslava
Pani
6. P A D A S I R I J E
Osvajanje Egipta od strane Asarhadona bio je poslednji vojni uspeh
Asirske drave. Ve za vreme Asarhadonova sina Asurbanipala (sredinom VII
veka p. n. e.) njena mo brzo opada i ona propada, oslabljena unutraxnjom krizom
i ustancima pokorenih naroda.
Krajem VII veka stvoreno je novo carstvo Meana. Medski car Kijaksar zakljuqio
je savez sa haldejskim carem Nabopalasarom, koji je zauzeo Vavilon. Ujedinjenim
snagama oni su 612. godine osvojili Ninivu, a 605. godine p. n. e. unixtili
ostatke asirske vojske kod Karhemixa. Asirija je doxla pod vlast medskog cara,
a u Vavilonu se uqvrstila haldejska dinastija Nabopalasara
6
.
Literatura:
— V. N. akov, S. I. Kovaljov, Stari istok, prevela sa ruskog Miroslava
Pani
7. P R I V R E D N O U R E E Nj E
U privrednom ivotu Asiraca veliki znaqaj ima stoqarstvo. Pored
ostalih, kao domaa ivotinja koristi se jednogrba kamila.
Pored itarstva, xirok razvitak steklo je vrtarstvo.
Mada je primenjivano, vextaqko navodnjavanje nije imalo u Asiriji onakav ogro-
man znaqaj kao u Egiptu i Mesopotamiji.
Pored zemljoradnje znatan razvitak dostigli su i zanati. Asirci su poznavali
tehniku izraivanja neprozirne staklene smese.
Postojanje kamena doprinleo je razvoju kamenorezaqkog zanata.
Osobito xirok razvitak i tehniqko savrxenstvo dostigla je u Asiriji met-
alurgija.
U Asiriji prvi put su se pojavili vextaqki napravljeni i kamenom poploqani
putevi. Tehniku izgradnju puteva od Asiraca prvo su preuzeli Persijanci, a od
njih je dalje prexla Rimljanima. Drumovi su dobro odravani. Na odreenim
rastojanjima postavljani su putokazi. Puteve su quvali odredi vojnika.
Postojanje qitave mree puteva omoguavalo je organizovanje dravne slube
veze. Specijalni carski glasnici raznosili su carske poslanice po qitavoj
zemlji.
Literatura:
— V. I. Avdijev, Istorija starog istoka, preveo Miroslav Markovi,
Beograd 1952.
8. P O L I T I Q K I P O R E D A K A S I R I J E
Asirski carevi oslanjali su se pre svega na vojsku i na vojno plemstvo.
6
Pogledati: Novovavilonsko carstvo, 2.1. Nabopalasar (626-605)
– 7 –
Prilikom stupanja na presto novi car se pojavljivao pred vojsku i oqekivao njene
pozdrave. Asirski carevi uqvrxivali su svoj autoritet takoe proglaxenjem
carske vlasti boanskom. Ipak je to stavljalo careve u izvesnu zavisnost od
asirskog i vavilonskog svextenstva, kao i svextenstva drugih pokorenih naroda.
Asirski carevi bili su prinueni da daju velike povlastice hramovima kako u
Asiriji, tako i u Vaviloniji, oslobaajui ih od svih carskih poreza i obaveza
i qak od carskog suda. Najvee privilegije imali su hramovi i svextenstvo
gradova Axura i Vavilona.
Upravljanje pojedinim oblastima Asirske drave bilo je prilagoeno razli-
qitim uslovima pod kojima su ove ili one oblasti i zemlje uxle u dravu.
Huritskim oblastima, koje su bile najblie Asiriji, upravljali su carski
namesnici. Vavilonijom su takoe upravljali carski namesnici, naimenovani
ili meu carevim roacima ili meu poverljivim dvorjanima. Vavilonija je
saquvala svoje zakone i sudstvo, a njeni gradovi Vavilon, Sipar i Nipur ko-
ristili su se posebnim poreskim povlasticama. U oblastima i zemljama osvo-
jenim izvan Dvoreqja upravljalo se po drugim principima. U nekim zemljama,
kao npr. u Izraelskom carstvu i u nekim sirijskim oblastima, stanovnixtvo
se podvrgavalo unixtenju i iseljavanju. U drugim oblastima, npr. u Tiru,
Sidonu, Judeji, bili su ostavljeni preaxnji vladari sa obavezom plaanja
danka, opremanja vojnika i potpunog potqinjavanja carskim naredbama.
Literatura:
— V. N. akov, S. I. Kovaljov, Stari istok, prevela sa ruskog Miroslava
Pani
9. O R G A N I Z A C I J A V O J S K E
U drugoj polovini VIII veka pod Tiglat-palasarom III i Sargonom II
sprovedene su reforme koje su dovele do razvoja vojske u Asiriji. Asirska vo-
jska sastojala se od vojnih kolonista. Ona je popunjavana i mobilizacijama koje
su vrxene meu xirokim slojevima slobodnog stanovnixtva. Namesnik svake
oblasti kupio je vojsku na potqinjenoj mu teritoriji i sam komandovao tim tru-
pama. Vojsku su qinila i plemena koja su bila pokorena i prisajedinjena Asir-
iji. Postojala je i careva telesna garda, koja je imala za zadatak da quva carevu
liqnost.
Jednu jedinicu qinili su pexaci, konjanici i borci na kolima. Postojanje
bornih kola i konjice povealo je pokretljivost asirske vojske i omoguavalo
joj da preduzima strelovite napade. Glavninu vojske qinila je pexadija koja
se sastojala od strelaca, xtitonoxa, kopljanika. Vojnici su bili naoruani
oklopima, xtitovima i xlemovima. Najraxirenije vrste oruja bili su luk,
kratki maq i koplje.
U Asiriji se prvi put pojavljuju ,,inenjerske” jedinice, koje su korixenje za
krqenje puteva u planinama, za izgradnju obiqnih i potonskih mostova i logora.
Asirci su razvili fortifikacionu tehniku. Koristili su opsadne sprave.
Xiroka osvajaqka politika izazvala je znatan porast ratne vextine. Asirci su
primenjivali noni prepad na neprijatelja, taktiku iscrpljivanja neprijatelja,
strelovitu brzinu napada...
Glavna vojna mo Asirije sastojala se u brojno, dobro naoruanoj i za borbu
sposobnoj suvozemnoj vojsci. Asirija nije imala svoje flote, ve se oslanjala
na flote pokorenih zemalja, u glavnom Fenikije.
Asirci su svoje ratove sa susednim narodima vodili radi osvajanja zemalja,
ovlaivanja najvanijim trgovaqkim putevima, radi sticanja plena, u prvom redu
zarobljenika.
Literatura:
— V. I. Avdijev, Istorija starog istoka, preveo Miroslav Markovi,
– 8 –
Beograd 1952.
10. K U L T U R A A S I R I J E
Istorijski znaqaj Asirije sastoji se u organizovanju prve krupne dra-
ve koja je pretendovala na ujedinjenje qitavog tada poznatog sveta.
Asirska kultura temeljila se na kulturnom nasleu starog Sumera i Vavilona.
Asirci su od starih naroda Mesopotamije preuzeli sistem klinastog pisma,
tipiqne crte religije, knjievna dela, karakteristiqne elemente umetnosti i
qitav niz nauqnih znanja. Meutim, posebna crta asirskog panteona sastoji se u
tome xto je na njegovom qelu bio postavljen stari asirski plemenski bog Axur.
U poqetku su njegove funkcije bile zemljoradniqke, ali s poqetkom asirskih
osvajanja Axur je postao bog rata.
Od starih Sumeraca Asirci su uzeli neka imena i kultove bogova, arhitekton-
ski oblik hrama i graevinski materijal — ciglu. Od Vavilonjana Asirci su
pozajmili dela religijske literature, naroqito epski spev o stvaranju sveta i
himne starim bogovima Enlilu i Marduku. Od Vavilona Asirci su preuzeli
sistem mera i novca, neke crte u organizaciji dravne uprave i mnoge elemente
prava.
O visokom razvitku asirske kulture svedoqi quvena biblioteka Asurbanipala,
naena u ruxevinama njegovog dvora u Ninivi. U toj biblioteci otkrivena je
ogromna koliqina religijskih natpisa, knjievnih dela i nauqnih tekstova.
Sjajnu predstavu o asirskoj arhitekturi iz doba njenog procvata pruaju nam
razvaline dvorova Asurnazirpala u Kalahu i cara Sargona II u Dur-Xarukinu
(danaxnjem Horsabadu). Sargonov dvor sagraen je na vextaqki podignutoj te-
rasi. Sastojao se iz 210 odaja i 30 dvorixta. Na ulazu u dvor stajale su
ogromne statue ,,lamasu”. One su quvari carskog dvora predstavljene u obliku
fantastiqnih ivotinja: krilatih bikova ili lavova sa ljudskom glavom. Zi-
dovi sveqanih odaja asirskog dvora ukraxavani su scenama iz dvorskog ivota,
lova i rata. Sva ta raskox imala je za cilj da veliqa cara i mo asirskog
oruja. Ti reljefi, naroqito predstave ivotinja u scenama lova, qine najvixi
domet asirske umetnosti.
Literatura:
— V. I. Avdijev, Istorija starog istoka, preveo Miroslav Markovi,
Beograd 1952.
— V. N. akov, S. I. Kovaljov, Stari istok, prevela sa ruskog Miroslava
Pani
11. T H E C O D E O F A S S U R A
Excerpts from the Code of the Assyrians.
1.02. If a woman, whether the wife of a man or the daughter of a man, utter vulgarity
or indulge in low talk, that woman bears her own sin; against her husband, her
sons, or her daughter they shall have no claim.
1.07. If a woman bring her hand against a man, they shall prosecute her; 30 manas of
lead shall she pay, 20 blows shall they inflict on her.
1.08. If a woman in a quarrel injure the testicle of a man, one of her fingers they shall
cut off. And if a physician bind it up and the other testicle which is beside it be
infected thereby, or take harm; or in a quarrel she injure the other testicle, they
shall destroy both of her eyes.
1.09. If a man bring his hand against the wife of a man, treating her like a little child,
and they prove it against him, and convict him, one of his fingers they shall cut
– 9 –
off. If he kiss her, his lower lip with the blade of an axe they shall draw down and
they shall cut off.
1.12. If the wife of a man be walking on the highway, and a man seize her, say to her
”I will surely have intercourse with you,” if she be not willing and defend herself,
and he seize her by force and rape her, whether they catch him upon the wife
of a man, or whether at the word of the woman whom he has raped, the elders
shall prosecute him, they shall put him to death. There is no punishment for the
woman.
1.13. If the wife of a man go out from her house and visit a man where he lives, and he
have intercourse with her, knowing that she is a man’s wife, the man and also the
woman they shall put to death.
1.14. If a man have intercourse with the wife of a man either in an inn or on the highway,
knowing that she is a man’s wife, according as the man, whose wife she is, orders
to be done, they shall do to the adulterer. If not knowing that she is a man’s wife
he rapes her, the adulterer goes free. The man shall prosecute his wife, doing to
her as he likes.
1.15. If a man catch a man with his wife, both of them shall they put to death. If the
husband of the woman put his wife to death, he shall also put the man to death.
If he cut off the nose of his wife, he shall turn the man into a eunuch, and they
shall disfigure the whole of his face.
1.16. If a man have relations with the wife of a man at her wish, there is no penalty for
that man. The man shall lay upon the woman, his wife, the penalty he wishes.
1.18. If a man say to his companion, ”They have had intercourse with they wife; I will
prove it,” and he be not able to prove it, and do not prove it, on that man they
shall inflict forty blows, a month of days he shall perform the king’s work, they
shall mutilate him, and one talent of lead he shall pay.
1.20. If a man have intercourse with his brother-in-arms, they shall turn him into a
eunuch.
1.21. If a man strike the daughter of a man and cause her to drop what is in her, they
shall prosecute him, they shall convict him, two talents and thirty manas of lead
shall he pay, fifty blows they shall inflict on him, one month shall he toil.
1.26. If a woman be dwelling in the house of her father, and her husband have died, any
gift which her husband settled upon her—if there be any sons of her husband’s,
they shall receive it. If there be no sons of her husband’s she receives it.
1.32. If a woman be dwelling in the house of father, but has been given to her husband,
whether she has been taken to the house of her husband or not, all debts, misde-
meanors, and crimes of her husband shall she bear as if she too committed them.
Likewise if she be dwelling with her husband, all crimes of his shall she bear as
well.
1.35. If a woman, who is a widow, enter into the house of a man, whatsoever she brings
with her—all is her husband’s. But if a man enter in to a woman, whatsoever he
brings—all is the woman’s.
1.37. If a man divorce his wife, if he wish, he may give her something; if he does not
wish, he need not give her anything. Empty shall she go out.
1.40. If the wives of a man, or the daughters of a man go out into the street, their heads
are to be veiled. The prostitute is not to be veiled. Maidservants are not to veil
themselves. Veiled harlots and maidservants shall have their garments seized and
50 blows inflicted on them and bitumen poured on their heads.
1.46. If a woman whose husband is dead on the death of her husband do not go out from
her house, if her husband did not leave her anything, she shall dwell in the house
of one of her sons. The sons of her husband shall support her; her food and her
drink, as for a fiancee whom they are courting, they shall agree to provide for her.
If she be a second wife, and have no sons of her own, with one of her husband’s
sons she shall dwell and the group shall support her. If she have sons of her own,
her own sons shall support her, and she shall do their work. But if there be one
among the sons of her husband who marries her, the other sons need not support
her.
– 10 –
1.47. If a man or a woman practice sorcery, and they be caught with it in their hands,
they shall prosecute them, they shall convict them. The practicer of magic they
shall put to death.
1.50. If a man strike the wife of a man, in her first stage of pregnancy, and cause her to
drop that which is in her, it is a crime; two talents of lead he shall pay.
1.51. If a man strike a harlot and cause her to drop that which is in her, blows for blows
they shall lay upon him; he shall make restitution for a life.
1.52. If a woman of her own accord drop that which is in her, they shall prosecute her,
they shall convict her, they shall crucify her, they shall not bury her. If she die
from dropping that which is in her, they shall crucify her, they shall not bury her.
1.55. If a virgin of her own accord give herself to a man, the man shall take oath, against
his wife they shall not draw nigh. Threefold the price of a virgin the ravisher shall
pay. The father shall do with his daughter what he pleases.
1.57. In the case of every crime for which there is the penalty of the cutting-off of ear or
nose or ruining or reputation or condition, as it is written it shall be carried out.
1.58. Unless it is forbidden in the tablets, a man may strike his wife, pull her hair, her
ear he may bruise or pierce. He commits no misdeed thereby.
2.02. If a man among brothers who have not yet divided the paternal estate commit
a killing, to the avenger of blood they shall give him. If he choose, he may be
spared. His portion in the paternal estate he may seize.
2.06. Before he takes field or house for silver, three times in a month of days the buyer
shall make proclamation in the city of Ashur, and three times he shall have procla-
mation made in the city in which he would buy the field and house. Thus: ”Field
and house of so-and-so, son of so-and-so, situated in the cultivable area of this city
I am buying. Such as are in possession or have no objection, or have any claims
on the property, let them bring their tablets, let them lay before the magistrates,
let them present their claims, let them prove their title, and let them take what
is theirs. Those whl during this month of days cannot bring even one of their
tablets to me, lay them before the magistrates, receive in full what belongs to
him.” If the buyer shall have made proclamation, they shall write their tablets,
the magistrates shall give them to him, saying: ”In this month of days, the buyer
made proclamation three times, ¿He who in this month of days brought not his
tablets to me, did not lay them before me, shall forfeit his claim to share in field
and house.’ To the one making the proclamation, who is a buyer, it shall be free.”
2.08. If a man meddle with the field of his neighbor, they shall convict him. Threefold
shall he restore. One of his fingers they shall cut off, a hundred blows they shall
inflict upon him, one month of days he shall do the king’s work.
3.02. If a man sell the son or daughter of a man, who on account of debt was dwelling
in his house, they shall convict him, he shall lose his money; and he shall give his
minor son to the owner of the property; one hundred lashes shall they inflict upon
him, twenty days shall he do the king’s work.
Literatura:
— http://www.fordham.edu/halsall/ancient/asbook.html
* J. S. Arkenberg, Dept. of History, Cal. State Fullerton. Prof. Arkenberg has
modernized the text.
– 11 –
Xegan Marija
NOVOVAVILONSKO CARSTVO
Period u istoriji Mesopotamije od 626. do 539. p. n. e.
1
u nauci se
naziva Novovavilonsko ili Haldejsko carstvo. Haldeja je mala oblast na jugu
Dvoreqja uz Persijski zaliv. Ime je dobilo po Heldejcima, koji su naseljavali
tu oblast. Smatralo se da je pripadnik ovog plemena, Nabopalasar, osnivaq
Novovavilonskog carstva. Sama drava nije dugo trajala, a period Novovav-
ilonskog carstva je dobro dokumentovan. Treba pomenuti da je drava odigrala
veliku ulogu u meunarodnim odnosima tadaxnjeg starog Istoka i da je za kratko
vreme uspela da se nametne kao vodea sila.
1. I Z V O R I
1.1. Domai izvori
U ovu grupu izvora ubrajamo one vavilonskog i asirskog porekla.
Jedan od najvanijih izvora za izuqavanje proxlosti Novovavilonskog carstva
jeste Vavilonska hronika. Tekst je pisan na akadskom jeziku. U pitanju je izvor
koji pokriva vreme od 744. do 668. p. n. e. Dogaaji su se beleili u okviru go-
dina. Beleili su se dogaaji koji su potresali teritoriju Vavilona i postoje
indicije koje se tiqu udaljenijih oblasti: Levanta i Mala Azije. Voena je na
glinenim tablicama i danas nam je saquvana u vidu tri prepisa. Najpotpuniji
prepis Vavilonske hronike potiqe iz 500/499. p. n. e.
Za prouqavanje istorije Meureqja u periodu VII i VI veka p. n. e. veliku pomo
mogu pruiti dokumenti na glinenim ploqicama posveeni pitanjima ekonimije,
administracije, pravnih i trgovinskih poslova (razliqite zabelexke i priz-
nanice). Iz ove grupe izdvaja se arhiv bankarske porodice Egibija. To je bila
jedna vavilonska porodica specijalizivana za poslove kreditiranja. Postojali
su, takoe, arhivi u hramovima: Enanin hram u Vavilonu, hram boginje Ixtar
u Uruku i arhiv hrama boga Xamaxa u Siparu.
Dragocen izvor za prouqavanje istorije Vavilona su i starozavetne knjige, pre
svega knjiga proroka Jezekija.
1.2. Antiqki izvori
Drugu grupu izvora posveenih proxlosti Novovavilonskog carstva
qine antiqke zabelexke koje se odnose na opis Vavilona. Tako Herodot daje
opis grada u I knjizi, kaputi od 178. do 183., i u III knjizi, kaputi 155. i 158.
Ovoj grupi izvora pripada i Berososova Istorija Vavilona. Vavilonjanin Bero-
sos je iveo na prelazu iz IV u III vek p. n. e. Poxto je bio svextenik Mar-
dukovog hrama, imao je pristup arhivama hrama. Sastavio je delo koje obuhvata
pregled vavilonske istorije i mitologije na grqkom jeziku. Svoju knjigu Berosos
je posvetio Antiohu Soteru. Danas su saquvani samo fragmenti u delima Josifa
Flavija, Julija Afrikanca, Eusebija i Aleksandra Polihistora. Ti odlomci
sadre legende o prvobitnim vremenima, o potopu, o patrijarsima, o Senaheribu
i Navukodonosoru. Meutim, nekdaxnje, celo, delo razlikovalo je tri knjige:
a. Prva knjiga se nazivala Mudrost i u njoj su bili izloeni vavilonski
mitovi.
b. Druga knjiga bila je posveena istoriji Mesopotamije od legen-
1
U ovo vreme Egiptom vlada XXVI dinastija, a dolazi i do uzdizanja Medije
– 1 –
darnog potopa do vlade cara Pula (tj. asirskog cara Tiglatpalasara
III)
c. U treoj knjizi bila je izloena istorija Mesopotamije do smrti
Aleksandra Makedonskog.
Kao antiqke pisce, koji su u svojim delima panju posvetili i Vavilonu, treba
pomenuti Ksenofonta, koji u Kirupediji i u Anabazi spominje grad, zatim Dio-
dora, Strabona i Ktesija. Treba imati na umu i Klaudija Ptolemeja, koji u
svojoj biografiji daje opis grada i spisak imena vladara Vavilona od 747. p.
n. e. do Aleksandrogog osvajanja.
2. N O V O V A V I L O N S K O C A R S T V O
2.1. Nabopalasar (626-605)
Krajem II milenijuma p. n. e. u junoj Mesopotamiji pojavilo se
semitsko pleme Haldejaca. Na ovom prostoru stvorili su dravu pod imenom
Primorske zemlje. Vladari ove zemlje su se oslanjali na Elam i pokuxavali su
da obnove nekadaxnju mo starog Vavilona. Vavilon je iskoristio slabljenje
Asirije 626. godine p. n. e., te se oslobodio njene vlasti.
Godine 627. p. n. e. preminuo je asirski car Asurbanipal. U okviru njegovog
carstva nalazio se Vavilon, kojim je upravljao carski namesnik Kandalun. Ovaj
namesnik umire iste godine kad i Asurbanipal. Prema hronici 626. godine p. n.
e. Vavilonom je vladao haldejac Nabopalasar. Hronika ne svedoqi kako je doxlo
do prevrata, a kod grqkih pisaca (Josif Flavije) saquvana je Berososova tradi-
cija prema kojoj je Nabopalasar bio jedan od generala Asurbanipala. Poxto su
vrhovni gospodar i namesnik umrli, Nabopalasar je iskoristio svoju vojsku,
koja je bila stacionirana u Vavilonu, da se doqepa vlasti.
Njegov dolazak na presto nije bio odobravan od strane Asiraca i od strane
sunarodnika. Nabopalasaru je 10 godina bilo potrebno da uqvrsti kontrolu
nad Vavilonijom (Sumer i Akad). Vodio je duge i texke ratove sa starim i
monim centrima kao xto su Uruk i Nipur. Ovi gradovi su bili dugo pod
opsadom. Tako pod 620. p. n. e. hronika belei da su stanovnici Nipura bili
tako izmuqeni opsadom da su prodavali svoju decu da bi se prehranili.
Godine 616. p. n. e. Nabopalasar je dovoljno uqvrstio svoju vlast da je bio
u mogunosti da preduzme pohode i van granica svoje teritorije. Prvi pohodi
bili su usmereni prema Asiriji. Uz pomo Meana, koje je predvodio Kiaksar,
Nabopalasar je uspeo da u potpunosti unixti asirsku dravu pobedom u bitki
kod Ninive 612. p. n. e. Tada su osvojeni i drugi jaki asirski centri: Axur,
Tarbisa, Kalha i Haran
2
.
Nakon xto je rexio problem Asirije, Nabopalasar je, u periodu izmeu 609. i
607. p. n. e., svu svoju panju usmerio na zaxtitu severnih granica carstva.
Veliki protivnik novog carstva bio je Egipat. U to vreme Egipani su pod svoju
vlast ve podveli Siriju, Palestinu i Fenikiju. Egipatski faraon nametnuo
je danak Jerusalimu. Pruili su pomo Asiriji u borbi protiv Haldejaca.
Meutim, godine 605. p. n. e. Egipani, zajedno sa ostacima asirske vojske, su
pretrpeli poraz od Novovavilonjana u bitki kod Karhemixa. Potom neslavno su
proxli i u bitki kod Hamata. Ubrzo nakon ove bitke Nabopalasar je umro i na
prestolu ga je nasledio sin Navukodonosor II.
2.2. Navukodonosor II (604-562/561)
Navukodonosor II se istakao u sukobu kod Hamata. Predvodio je vojsku,
a pobeda mu je osigurala presto. Nakon krunisanja odluqio se za pohod na Sir-
2
Bitka kod Harana se odigrala 610. godine p. n. e.
– 2 –
iju. Nakon pet meseci uspeo je da teritoriju Sirije stavi pod kontrolu svoje
administracije. Poxto Egipani nisu odustajali od Levanta, Navukodonosor
II preduzeo je i pohod protiv njih. Herodot navodi da su obe strane pretrpele
velike gubitke i da je doxlo do sklapanja mirovnog ugovora. Poxto je rexio
problem sa Egiptom, sledei na udaru je bio Levant.
598/597. p. n. e. Navukodonosor II je preduzeo pohod ka Judeji. U sklopu pohoda
bio je zauzet i Jerusalim. Grad je opljaqkan, a Solomonov hram spaljen. 10000
Hebreja je iseljeno iz grada i preseljeno u Vavilon i Nipur. U pitanju je tzv.
Vavilonsko ropstvo. Ovaj period hebrejskog robovanja bie okonqan Kirovim
osvajanjem Vavilona 539. p. n. e. Meu iseljenicima iz Jerusalima bio je i
prorok Jezekij. On je bio preseljen u Nipur, a njegova knjiga je dragocen izvor.
Hronika pominje poqetak Navukodonosorove vladavine i opsadu Tira koja je tra-
jala 13 godina i neslavno se zavrxila. No, malo je to verovatno. U pitanju
je verovatno vixe pohoda na ovaj grad. Dalje, prema hronici jedan od pohoda
Navukodonosor II uputio je ka jugo-istoqnim granicama svoje drave. Podaci
nisu precizni. U pitanju je bila 596. p. n. e. kada je pohod bio usmeren
protiv Elama. Vavilonska hronika se prekida 594. p. n. e., no zahvaljujui
Starom zavetu i dokumentima u arhivima hramova moemo pratiti i vladavinu
Navukodonosora II do njenog kraja i vladavinu njegovih naslednika.
Godine 587. p. n. e. u Jerusalimu je izbio ustanak koga je predvodio namesnik
grada ostavljen od samog Navukodonosora II. On se zvao Sadekija. Ve krajem
587. na 586. Navukodonosor II je preduzeo pohod protiv Jerusalima. Sam voa
pobune je bio zarobljen i oslepljen, grad spaljen, a stanovnixtvo raseljeno. Tada
je unixten Solomonov hram. Od 586. p. n. e. Jerusalimom je upravljao namesnik
poreklom Haldejac, a sama Judeja pretvorena je u provinciju Novovavilonskog
carstva.
Poslednji dogaaj Navukodonosorove vladavine je akcija usmerena protiv Egi-
pta. Godine 570. p. n. e. doxlo je do nasilnog preuzimanja vlasti u Egiptu.
Dotadaxnji vladar Aprija je zbaqen, a na vlast je doxao Amazis. Aprija je
zatraio pomo od Kiprana. Potom je zatraio pomo od Navukodonosora II i
ubedio ga na pohod protiv Egipta. Godine 567. doxlo je do sukoba na granici,
kada je novovavilonska vojska pretrpela poraz. Sam Aprija je nestao. Nakon 567.
p. n. e. nemamo podataka koji bi nam govorili o sukobu Egipana i Haldejaca,
xto navodi na zakljuqak da sukoba vixe nije bilo ili da nam izvori nedostaju.
2.3. Naslednici Navukodonosora II
Kao naslednike Navukodonosora II treba pomenuti:
— Amel-Marduk (561-560)
— Neriglisar (559-556)
— Labaxi-Marduk (556 nekoliko meseci)
— Nabonid (555-539)
Naslednici Navukodonosora II morali su se nositi sa kontrolom velike teri-
torije. Dravom su upravljali namesnici provincija, koje je vladar postavljao,
a koji su uspevali da se osamostale. Drugi problem bile su dvorske intrige,
spletke, u kojima su gubili svoje ivote.
Neriglisar je poveo pohod u oblast severo-zapadne Kilikije (jug Male Azije).
Njegova vladavina bila je ispunjena graditeljskim delatnoxu u samom gradu.
U ovo vreme velika teritorija bila je izgubljena. Samo nekoliko gradova blizu
Vavilona su prihvatala vlast Neriglisara.
Labaxi-Marduk vladao je oko tri meseca. Pao je kao rtva dvorske zavere koju
je predvodio vojnik Nabonid, koji e ga naslediti na prestolu.
Od trenutka Nabonidovog dolaska na presto oivljava hronika. Nabonid nije
predvodio znaqajne pohode. Vladavina je bila posveena pokuxaju da se saquva
naruxeno jedinstvo drave za vreme prethodnika. Sama hronika belei da je,
iako nije bio kraljevske krvi, bio prihvaen. Njegova vladavina okonqana je 539.
– 3 –
p. n. e. Kirovim osvajanjem Egipta. Ova godina oznaqila je kraj Vavilonskog
carstva koje je pretvoreno u provinciju.
2.4. Vavilon
Slika Vavilona kao najlepxeg i najveeg nastala je u ovo vreme. Sve
nalaze sa lokaliteta ovog grada arheolozi datuju u vreme Novovavilonskog car-
stva. Grad se prostirao na povrxini od 850 hektara. Okruivali su ga bedemi
ogromnih razmera. Kroz grad je proticala reka. U gradu je postojao zigurat, na
qijem vrhu se nalazio hram posveen bogu Marduku i nosio je ime Etemenaki-
kua; kua koja se nalazi na granici izmeu neba i zemlje. Centralni hram
bio je posveen Marduku i zvao se Egasila. Iz Mardukovog hrama vodio je
sveti put koji se zavrxavao velikom kapijom posveenoj boginji Ixtar. Put je
bio zaxtien zidovima koji su bili poploqani opekama plave boje i ukraxeni
predstavama krilatih bikova i naroqitom vrstom stvorenja — Muhxuxu, sveti
zmajevi posveeni bogu Marduku. Haldejci su nastojali da xto je mogue vixe
sagrade i obnove graevine.
Belexke:
— Jankovi Marine sa predavanja Danijele Stefanovi u toku letnjeg
semestra xkolske 2002./2003.
– 4 –
Xegan Marija
MEDIJA I PERSIJA
1. I Z V O R I
1.1. Uvod
Kada govorimo o persijskoj dravi, u glavnom, mislimo na Ahemenidsko
carstvo. To je u stvari ime dinastije koja je upravljala dravom 200 godina;
od oko 550. do Aleksandrovog osvajanja 334. godine p. n. e. Dinastija je naziv
dobila po imenu osnivaqa kraljevske kue — Ahemena. Vremenom dinastiju Ahe-
menida smenile su druge dve vladarske kue, tj. drave: Paranska kraljevina
i Sasonidsko carstvo.
Kir II Veliki (559-530) je prvi vladar Persijskog carstva. U trenutku najveeg
uspona ovo carstvo obuhvatalo je teritoriju koja se prostirala od Helesponta
na zapadu do granice danaxnjeg Kazahstana u centralnoj Aziji na istoku i do
Egipta na jugu. Teritorijalno, ovo je bilo najvee carstvo starog Istoka.
1.2. Antiqki izvori
O Persijskom carstvu znamo na osnovu pisanih i materijalnih spo-
menika. Relevantni pisani izvori za izuqavanje Ahemenidskog perioda nastajali
su na razliqitim jezicima i u razliqitoj formi. Do dexifrovanja staroper-
sijskog pisma i velikih arheoloxkih istraivanja u Iranu sredinom XIX veka,
antiqki pisci su bili jedini i osnovni izvor za izuqavanje istorije Persije.
Oteavajua okolnost je xto antiqke pisce interesuju samo sz. oblasti Per-
sijskog carstva, te, na osnovu njihovih svedoqanstava, gotovo nixta ne moemo
saznati o istoqnim delovima carstva. Kao znaqajne antiqke pisce za izuqavanje
proxlosti starog Irana treba pomenuti:
1. Herodot iz Halikarnasa koji je iveo u V vek p. n. e. On je I i II knjigu
svoje Istorije posvetio istoriji Persije i Medije.
2. Ksenofont iz Atine koji je iveo od oko 430. do 355. godine p. n. e.
Bio je Sokratov uqenik. 401 – 399. godine uqestvovao je, s ostalim
grqkim najamnicima, u pohodu Kira Mlaeg protiv njegovog brata, per-
sijskog cara, Artakserksa II. Autor je dela Kirovo vaspitanje, gde je
pokuxao da osnivaqa Persijske drave Kira I Velikog prikae kao ide-
alnog vladara qije su naslee iskvarili njegovi naslednici. Ovo delo
je istorijski roman (prvi uopxte saquvani) sa pedagoxko-politiqkom
tendencijom.
3. Ktesije iz Knida je bio grqki istoriqar koji je iveo u drugoj polovini V
veka p. n. e. Sedamnaest godina proveo je u persijskom zarobljenixtvu,
gde je bio liqni lekar persijskog cara Artakserksa. Posle povratka
kui, izneo je svoje poznavanje Istoka u tri dela: Istorija Persije, Is-
torija Indije i Plovidba. Mada danas Ktesijeva dela nisu saquvana, o
njima saznajemo iz odlomaka datih kod Diodora, Fotija i drugih pisaca.
U prvih xest knjiga Istorije Persije Ktesija je obradio medijsku is-
toriju do osnivanja persijske drave. On je u veoj meri bio pripovedaq
no istraivaq.
4. Plutarh iz Heroneje koji je iveo u periodu od 46. do 120. godine n. e.
Ostavio nam je biografiju Artakserksa III, poznog persijskog vladara.
– 1 –
Mada sam ivotopis nije toliko dragocen, pominje obred persijskog
krunisanja, o kome ne svedoqi nijedan drugi izvor.
Prilikom vrednovanja podataka koje nam pruaju antiqki pisci treba imati na
umu da su njih pre svega zanimale spletke, zabave i dvorske intrige. Persi-
jski vladar je najqexe prikazivan kao slab i neodluqan qovek, koga je luksuz
razmazio i qije odluke su zavisile od dvorskih dama i evnuha.
Izvor za izuqavanje proxlosti Persije su i Starozavetne knjige. Ra-
zlika izmeu onih Starozavetnih knjiga nastalih pre Helenistiqkog perioda,
kao xto su Jezdrina i Nemijina knjiga, naspram onih koje nastaju kasnije je xto
se Persijanci prikazuju u pozitivnom svetlu. Postoji vixe razloga tome:
— Nakon osvajanja Vavilona 539. godine p. n. e. Kir Veliki je omoguio
povratak Hebreja u Jerusalim.
— Persijanci su podrali obnovu unixtenog Solomonovog hrama.
— Persijanci su bili tolerantni prema svim verskim i religijskim uqe-
njima.
U knjizi o Jestiru, za koju se zna da je nastala u II veku p. n. e., Persijanci su
ve prikazani kao u grqkim tekstovima.
1.3. Domai izvori
U Persiji ahemenidskog perioda govorilo se ranim oblikom danaxnjeg
persijskog jezika (?). Taj oblik nazvan je staropersijski jezik i pripada grupi
indoevropskih jezika. Staropersijski tekstovi ispisivani su jednom vrstom
klinopisa. Rad na dexifrovanju staropersijskog jezika i klinopisa vezuje se
za Henrija Raulinsona, koji je bio arheolog i obavextajac britanske (tajne?)
slube. U jednoj od svojih misija radio je na Behistunskom natpisu.
Sam natpis, nastao u vreme Darija I, predstavlja vaan izvor za istoriju Per-
sije. Uklesan je na litici koja se nalazi na putu koji spaja Ekbatanu i Behistan.
Tekst natpisa nam svedoqi o okolnostima Darijevog dolaska na presto. Natpis
na staropersijskom pratili su identiqni tekstovi na druga dva jezika — vav-
ilonskom i elamskom — s ciljem da ovaj tekst mogu da proqitaju svi stanovnici
velikog carstva. Zahvaljujui ovoj okolnosti, Raulinson je bio u mogunosti
da dexifruje tekst na staropersijskom.
Ovim pismom ispisivani su natpisi na monumentalnim spomenicima. Natpisi
su bili posveeni veliqini i moi cara i carstva. Politiqki dogaaji, ad-
ministrativne zabelexke, sve ono xto se tiqe svakodnevnog ivota, nikada nije
bilo zabeleeno staropersijskim pismom. Behistunski natpis svedoqi da je sam
Darije uveo u upotrebu novo pismo. To pismo je, po svemu sudei, bila dvorska
kreacija naqinjena da bude zvaniqno pismo careva. Istraivanjima je utvreno
da se nikad nije koristilo van javnih proklamacija. Dalje, natpisi na staroper-
sijskom klinopisu nisu naeni van granica Irana
1
. Gotovo svaki tekst ispisan
staropersijskim pratio je tekst drugog jezika (elamski, vavilonski, staroegi-
patski). Dakle, staropersijsko pismo bila je jedna vextaqka tvorevina.
U starom Iranu jezik svakodnevne komunikacije bio je aramejski
2
. Pi-
san je alfabetom i zbog xirine rasprostranjenosti Persijanci su ga veoma brzo
prihvatili kao svoj adminitsrativni jezik. Koristio se u qitavom carstvu.
Tekstovi su pisani i na elamskom i na vavilonskom.
Najvaniji izvori na osnovu kojih se moe sagledati unutraxnja orga-
nizacija carstva su dve grupe glinenih ploqica, pronaenih u Persepolju, koje
su ispisane na elamskom jeziku.
1
Izuzetak qini jedan Ksreksov natpis pronaen izvan teritorije jezera Van.
2
Plemena Aramejca nadiru na prostor Mesopotamije u periodu od XII do XI veka p. n.
e.
– 2 –
Jedna grupa tekstova nastala je u periodu od kraja vladavine Darija I do poqetka
vladavine Artakserksa I; izmeu 492. do 458. godine p. n. e. Predstavlja priz-
nanice koje su se odnosile na isplate radnika
3
. Poxto je preko 1000 pronaeno
u riznici Persepolja, nazivaju se Tekstovi riznice.
Drugu grupu tekstova qine zabelexke na glinenim ploqicama pronaenih kod
severoistoqnih bedema Persepolja. Predstavljaju potvrde svih vrsta davanja
hrane radnicima, svextenstvu i visokim dostojanstvenicima dvora. Na osnovu
njih saznajemo da su radnu snagu qinili i muxkarci i ene i deca. Zatim, da
je postojalo centralno skladixte hrane iz koga se vrxila raspodela, ne samo
radnicima, ve i pripadnicima kraljevske porodice. Arheolozi su pronaxli
5000, xto qitavih xto fragmentarnih, ploqica u depou. Do danas je objavljeno
oko 2200 ovih dokumenata.
Za prouqavanje proxlosti Persije vaan je arhiv, pisan na akadskom
jeziku, koji je pronaen u Vavilonu, a koji potiqe iz druge polovine V veka p.
n. e. Korisna su dokumenta vezana za poslovne transkripcije velike vavilonske
porodice Muraxu.
Ova porodica bila je zaduena za kontrolisanje zemljixnjih poseda, koji su da-
vani vojnicima na korixenje. Nadzirala je posede koji su pripadali vladarevoj
porodici i radnu snagu. Starala se o privredi i administraciji.
O podeli Persijskog carstva na satrapije svedoqe nam sledei izvori:
— Herodot u svojoj III knjizi
— Behistunski natpis
— Suetski natpis; klinasti staropersijski natpis pronaen kod Sueckog kana-
la, u kome se govori o Darijevoj izgradnji kanala koji bi spajao Nil sa Crvenim
morem.
— Nakxe Rustamski natpis
Za prouqavanje proxlosti Persije pomo nam mogu pruiti i natpisi
koji su se oquvali na teritoriji Egipta. Ti tekstovi nastaju u vreme kad i
tekstovi porodice Muraxu, a dele se na tri grupe:
1. Elefantina
U pitanju su tekstovi pisani aramejskim pismom na papirusu i ostraki
4
, koji su
pripadali jevrejskoj zajednici u Elefantini. To su natpisi vojnika, graniqne
patrole. Mogu se pratiti liqne istorije, prepiske, raquni, albe. Posebno
treba pomenuti Zenonov arhiv.
2. Hermupolis
Druga manja grupa dokumenata je pronaena u Hermupolisu (Hermesov grad),
gde su takoe iveli vojnici. Natpisi su u glavnom pisma vojnika svojim
porodicama na jugu.
3. Sakara
U Sakari je pronaen deo persijskog arhiva, koga su qinili dokumenti na arame-
jskom i demotskom jeziku i pismu. Dok je broj aramejskih dokumenata iznosio
202, demotskih ima mnogo vixe. Do danas nisu publikovani. Predstavljaju
prepisku persijskog satrapa Egipta Arsamesa sa svojim upravnicima poseda
xirom Egipta.
Za prouqavanje proxlosti Persije korist pruaju i arheoloxka isko-
pavanja. Najvaniji centri ahemenidske drave jox uvek se iskopavaju: Pasar-
gade (manja rezidencija Ahemenida), Persepolj, Suza, Nakxe Rustam. Vana su
i iskopavanja na teritorijama koje su se nalazile pod persijskom vlaxu: Mala
Azija, Sard, lokalitet na prostoru Levanta i u Centralnoj Aziji.
3
Naime, radnici su isplaivani u srebru iz dvorske riznice. Quvar riznice morao je
imati pokrie za manjak srebra.
4
Predstavlja komadie keramike koji su mogli da otpadnu u grnqarskim radionicama.
Poxto se osuxe, na njima se moglo pisati mastilom ili urezivati.
– 3 –
Arheoloxka iskopavanja oteava xto se na negdaxnjim velikim gradovima nalaze
novi gradovi: Damask, Ekbatana (prestonica Medije).
IV vek p. n. e. je u velikoj meri neotkriven. O Indiji, koja je zbog svog bogatstva
davala najvei porez Persijskom carstvu, gotovo da se nixta ne zna.
2. M E D I J A D O K I R O V O G O S V A J A Nj A
2.1. Medija do 660. godine p. n. e.
Osim Herodota o istoriji Medije svedoqe asirski, novovavilonski i
persijski izvori.
Sami Meani nastanjivali su sz. deo Iranske visoravni, tj. oblast planine
Zagros kao i plodne ravnice istoqno od nje. Zemlja ove teritorije bile je delim-
iqno plodna i pogodna za uzgoj konja. Treba pomenuti da Meani nisu odvajkada
nastanjivali ovaj prostor. Pojavili su se, zajedno sa drugim plemenima, oko
1000. godine p. n. e.
Prvi o Meanima svedoqe Asirci i to u IX veku p. n. e. Tada Meani jox uvek
nisu bili organizovani u jedinstvenu dravu. To su bila plemena sa kojima su
Asirci dolazili u dodir.
Danas nisu saquvani izvori medskog porekla. Pretpostavlja se da su se sluili
nekom vrstom klinopisa. Osim da je bio indoevropski, o njihovom jeziku malo
se zna. Poxto se u staropersijskom razaznaju tragovi drugog jezika, veruje se
da su u pitanju tragovi Meanskog.
Prvi precizniji podaci o Meanima potiqu iz VIII veka p. n. e. Oko 740. godine
p. n. e. asirski vladar Tiglatpalasar III preduzeo je pohod na jug, prema teri-
toriji koju su nastanjivali Meani. Sukob je bio neminovan. Tiglatapalasaru
III je poxlo za rukom da jedan deo teritorije stavi pod svoju kontrolu. Zarobio
je oko 65000 ljudi. Mada ni tada Meani nisu bili organizovani u jedinstvenu
dravu, predstavljali su opasnost za Asiriju. Stoga je Tiglatpalasar organi-
zovao pohod.
Meani se pominju i za vreme vladavine asirskog cara Sargona II Velikog (721-
705), koji je takoe preduzeo jedan pohod protiv njih. Izvori svedoqe da je
Sargon uspeo da zarobi njihovog vou Dajanakku. Poxto je vou proterao u
Siriju, na osvojenoj teritoriji Sargon je nastanio Hebreje.
Gotovo 30 godina, od kraja VIII veka pa do osamdesetih godina VII, asirski
izvori ne spominju Meane niti za to pitanje pokazuju ikakav interes. Situacija
se promenila osamdesetih godina VII veka kada dolazi do invazije Skita i
Kimeraca sa severa. Poxto su bili pritisnuti sa severa, Asirci su se sve
vixe povlaqili ka jugu. 672. godine asirski vladar Asarhadon, stigavxi do
danaxnjeg Teherana, pod svoju vlast podveo je ona plemena koja su nastanjivala
prostor na jugu. Asirci su se potrudili da zabelee sva ta plemena. Poraeni
su morali da plaaju neku vrstu poreza.
Poqetkom VII veka Meani jox uvek nemaju dravu. Oko 660. godine p. n. e.
asirski vladar Asurbanipal je preduzeo pohod na jug radi borbe sa Meanima.
Ovom godinom se za due vreme prekidaju asirski izvextaji o stanju na jugu.
O periodu do 615/616. godine p. n. e., kada ve postoji organizovana Medska
drava, obavextava nas Herodot.
2.2. Medija od 660. do vladavine Astijaga
Herodot navodi qetiri medska vladara: Dejoku, Fraorta, Kiaksara i
Astijaga. Dok su Dejok i Fraort samo plemenske voe, Kiaksar je vladar za qije
se vreme vezuje osamostaljenje Medije i najvei uspon ove oblasti.
Prema Herodotu Dejoka je ujedinio xest medskih plemena i znaqajno uqvrstio
– 4 –
svoju vlast kao vladar. On je odgovoran za izgradnju prestonice medske drave,
Ekbatanu. Pojedini istraivaqi Dejoku poistoveuju sa gorepomenutim Da-
janakkom ili sa izvesnim Kaxtaritu. Ovaj poslednji je poznat kao plemenski
voa koji je zadavao nevolje Asircima i smatralo se da je pohod iz 672. godine
bio uperen protiv njega. Meutim, sada pojedini istraivaqi tvrde da je pohod
iz 672. godine bio uperen protiv Fraorta, koji je bio savremenik Asarhadona.
Dejoka je nasledio sin Fraort. On se nije zadovoljio da vlada samo Medi-
jom, ve je ratovao protiv Persijanaca, te ih, kako navodi Herodot, ,,naqinio
robovima Meana”. Fraort se sukobio i sa Asircima. Meutim, nakon 22 go-
dine vladavine, u jednom sukobu sa Asircima, koje su pomagali Skiti, Fraort
je pretrpeo poraz i izgubio ivot. Posle njegove smrti na vlast je doxao njegov
sin Kiaksar.
Zahvaljujui Herodotu, asirskim i vavilonskim izvorima, o Kiaksaru znamo
vixe nego o njegovim prethodnicima. Poqetak Kiaksarove vlasti obeleila
je nova invazija Skita sa severa. Poxto su Asirci bili oslabljeni, Kiaksar
je iskoristio priliku da povede nekoliko pohoda protiv njih. 616/615. go-
dine opljaqkao je Axur, jedan od centara asirske drave. Potom se preporuqio
novovavilonskom caru kao saveznik u borbi protiv Asirije. Savez je potvren
brakom izmeu Kiaksarove erke i novovavilonskog princa Navukodonosora. Za-
jedniqkim snagama saveznici su porazili Asirce u bitki kod Ninive 612., kod
Harana 610., kod Karhemixa 605. godine p. n. e. Kiaksar je eleo da svoju
vlast proxiri prema severu, na teritoriju Male Azije, ali na tom putu stajali
su mu Liani. Herodot u svojoj Istoriji navodi drugi razlog rata Meana i
Liana. Naime, Kiaksar je veoma cenio Skite i qak im davao svoje sinove na
poduqavanje. Skiti, kad god bi dolazili iz lova, donosili su nexto vladaru
Meana. Jednom prilikom vratili su se praznih xaka, te ih je Kiaksar hladno
doqekao i maltretirao. Poxto su bili uvreeni dogovorili su se da mu jednog
od sinova ispeku, da ga time poslue, a potom da pobegnu kod Alijata u Sard.
Xto su naumili to su i uqinili. Mada je Kiaksar zahtevao, Alijat nije eleo
da isporuqi Skite. Tako dolazi do rata izmeu Meana, koji su saveznike naxli
u Kiliqanima, i Liana. Rat je trajao xest godina. U toku borbe doxlo je do
pomraqenja Sunca, koje je predskazao Tales iz Mileta. Kako su i jedna i druga
strana ovo protumaqila kao lox predznak, prestaje se sa ratom i 28. 05. 585.
godine p. n. e. potpisuje se mirovni ugovor. Kao granica Medije na sz. uzeta
je reka Halis. Nedugo zatim Kiaksar je preminuo, a nasledio ga je sin, in-
aqe poslednji vladar Medije, Astijag. Astijagova erka Mandana bila je majka
Kira.
2.3. Arheolozi o Mediji
Na prostoru Medije otkrivena su tri lokaliteta, tj. tri grada: Godin
Tepe, Tepe Nux-i-Jan, Baba Jan. Istraivanjima je utvreno da potiqu iz VII
veka p. n. e. Graevine u sva tri grada su identiqne. Veruje se da su gradovi
predstavljali sedixta lokalnih gospodara (plemenskih voa). Mada Herodot
navodi da Medija svoj uspon doivljava u VI veku, ve od ovog perioda ovi
gradovi postepeno bivaju napuxteni. Nauqnici kao razloge tome navode:
— Onog trenutka kada je Ekbatana postala prestonica, nadlenosti loka-
lnih centara premextaju se u prestonicu i gradovi se napuxtaju.
— Navedena tri grada su se razvijala pod asirskim uticajem. Vremenom
kako je Asirija slabila i povlaqila se sa ovog prostora tako je opadao
intezitet razvoja tih gradova.
Citadela Ekbatane se poklapala sa povrxinom Atine. Ne zna se iz
kog perioda potiqe graevina. Pojedini istraivaqi smatraju da Herodot nije
opisao citadelu u Vavilonu, ve najverovatnije ahemenidsku Ekbatanu. Na pros-
toru nekdaxnje Ekbatane nalazi se savremeni grad.
– 5 –
Literatura:
— Reqnik grqkih i latinskih pisaca antike i srednjeg veka, Beograd 1984.
Belexke:
— Jankovi Marine sa predavanja Danijele Stefanovi u toku letnjeg
semestra xkolske 2002./2003.
3. P E R S I J A U D O B A K I R A V E L I K O G
Herodot obavextava da su Persijanci bili organizovani u qetiri sto-
qarska i xest zemljoradniqka plemena. Kao persijske plemenske voe, koji pore-
klo vode iz porodoce Ahemenida
5
, treba pomenuti Pispesa ili Tespija, koji je
vladao od 650. do 620. godine, Kira I, koji se u hronici Asurbanipala pominje
kao voa persijskih plemena i koji je vladao od 620. do 590. godine, Kambiza I,
koji je vladao od 590. do 559. godine p. n. e. Ovog poslednjeg nasledio je Kir II
Veliki, koji je vladao od 559. do 530. godine p. n. e. Vavilonska hronika daje
taqan datum njegove smrti, avgust 530., a antiqki pisac Herodot, koristei se
Ktesijom, navodi da je ovaj persijski vladar stolovao 29 godina. Pre no xto je
osvojio Mediju, Lidiju i Vaviloniju i naqinio Persiju vodeom silom Starog
sveta, Kir II je upravljao elamskim gradom Axnan.
Oko Kirovog ivota ispredane su mnoge legende o kojima pripoveda
Herodot. Medski kralj Astijag udao je svoju erku Mandanu za Persijanca Kam-
biza. Poxto je usnio qudne snove vezane sa svoju erku, Astijagu su vraqevi
prorekli da e mu presto preoteti Mandanin sin. Uplaxivxi se, naredio je
svom vernom prijatelju i dvoraninu Harpagu da usmrti dete. Harpag se prihva-
tio zadatka. Meutim, iz predostronosti da ga ubudue ne optue za ubistvo
carskog deteta, Harpag je zadatak poverio jednom od svojih pastira. Pastir se
saalio na dete i odgajio ga kao svoje. Meutim, stvar se razotkrila kada je
budui Kir II imao deset godina. Mada je Astijagu, poxto ga je grizla savest za
naruqeno ubistvo unuka, sada laknulo, rexio je da kazni neposluxnog Harpaga.
Naime, pre no xto je Kira poslao kod oca i majke u Persiju, ubio je Harpagovog
sina jedinca i Harpaga time posluio na jednom ruqku. Od tada i Kir, zbog
toga xto ga je Astijag eleo usmrtiti, i Harpag, koji nije mogao prealiti
ubijenog sina, qekae svoj trenutak osvete.
O Kirovom osvajanju Medije, osim Herodota, gotovo da nemamo izvora.
Prema Herodotu, poxto je ujedinio persijska plemena, 553. godine p. n. e.,
Kir je krenuo u Mediju da se obraquna sa vladarom Astijagom. Rat je trajao
kojih tri godine i zavrxen je pobedom Persijanaca, pre svega zahvaljujui bo-
gatim Meanima koji su se odmetnuli od Astijaga. Moderna isotriografija
smatra da je do rata doxlo poxto je Kir osvojio Elam sa prestonicom Suzom.
Treba pomenuti da, mada su imali svoju vladarsku dinastiju, Persijanci su se
nalazili pod vrhovnom vlaxu Meana. Samostalno delovanje Kira isprovoci-
ralo je Astijaga da povede vojsku protiv njega. Da je do pobune doxlo u Med-
skoj vojsci svedoqi i Vavilonska hronika. U hronici Nabonida, vavilonskog
vladara, saznajemo da su Persijanci opeljexili Ekbatanu, qime Medija zvaniqno
prestaje da postoji. Mada je Astijag preiveo, porazom iz 550. Medija je pot-
pala pod vlast Persijanaca. Sada Persija na zapadu se prostirala do reke
Halis, a na istoku zadirala je duboko u prostor centralne Azije.
Herodot, dalje, svedoqi da su druga carstva bila vixe nego uznemirena
jaqanjem Persije, te je na zahtev Kreza, vladara Lidije, oformljena koalicija:
Lidsko carstvo, Novovavilonsko i Egipat, za borbu protiv Kira. Krezov plan
je bio da vrati Kapadokiju
6
, zarobi Kira i osvoji Persijsko carstvo. U tom
5
Ime je dobila po mitskom osnivaqu kraljevske kue Ahemenu.
6
Treba se setiti da je svojevremeno Kiaksar ovaj prostor preoteo Lianima
– 6 –
cilju prelazi reku Halis i prodire u meanski deo Male Azije. Kir radije
napada nego da qeka udar udruenih snaga. Oko 546. p. n. e. izmeu Kira
i Kreza doxlo je do nerexene bitke kod Pterije, u blizini najstarije grqke
kolonije Sinope na obali Crnog mora. Kako je Krez bio nezadovoljan jaqinom
svoje vojske, imao je manje vojnika nego Kir, i kako Kir nije napadao, rexio je
da raspusti vojsku i sam se povuqe u Sard. Herodot objaxnjava da je Krez eleo
da saqeka pomo saveznika, kojima Krez i xalje poruke, pa da sa zavrxetkom
zime napadnu Kira udruenim snagama. Naime u ta vremena ratovalo se shodno
vremenskim prilikama, u periodu april/novembar, pa se Krez oseao sigurnim
da raspusti vojsku, jer niko nije ratovao zimi. Suprotno Krezovim oqekivanjima
Kir napada Sard u zimu, jer nije eleo qekati da Krez ponovo okupi vojsku. Do
novog sukoba izmeu Persijanaca i Liana dolazi na ravnici pred Sardom.
Kir se uplaxio lianske konjice te je po savetu Meanina Harpaga, koji je
svojevremeno izdao Astijaga, svoju vojsku organizovao na sledei naqin: u prve
redove je stavio tovarne kamile, iza kamila pexadiju, pa tek onda konjicu. Konji
Liana su se uplaxili kamila, pa su stali beati. Krezovi konjanici kada su
uvideli u qemu je stvar, sixli su sa konja i dalje su se borili kao pexadija.
Kir je uspeo da nadjaqa Liane, koji su bili primorani da bee i da se zatvore
u tvravu. Opsada Sarda je trajala qetrnaest dana. Jox na poqetku opsade Krez
je poslao poruku saveznicima da xto hitnije xalju pomo. Lakedemonci su bili
spremni da poxalju lae, kada je stigla vest da su Sard osvojili Persijanci.
Prema legendi Persijanci su uspeli da upadnu u Sard sa jedne strane koja
je smatrana neosvojivom. Poxto su videli jednog Lianina kako sa te strme
strane silazi i uzima svoj xlem koji mu je ispao, a potom se ponovo vraa u
grad, Persijanci su zapamtili put i sa lakoom uxli i opustoxili Sard. Kir
je zauzeo prestonicu Lidije, a zatim i samo carstvo, ostavivxi Kreza u ivotu
i uzevxi ga za savetnika.
Osvajanje Lidije za posledicu je imalo presecanje trgovaqkog puta Egipat-Vavi-
lonija-Lidija. Mada vavilonska hronika pominje pohod Kira II 547./546. godine
p. n. e., ne navodi protiv koga je pohod bio organizovan. Danas je usvojeno
mixljenje da se osvajanje Lidije zbilo 540. godine p. n. e.
Nakon osvajanja Medije i Lidije na putu se naxlo Novovavilonsko car-
stvo. Kir je 539. godine p. n. e. u bici kod Opisa porazio Nabonida, vladara
Novovavilonjana, koga je zarobio. Sami Vavilonjani su se povukli u grad Vav-
ilon, koji je imao jak fortifikacioni sistem. Dok je sam ostao kod Opisa, Kir je
svog generala Gobriju poslao s vojskom u Vavilon. Poxto je grad bio neosvojiv,
Persijanci su vixe od godinu dana pregovarali sa vavilonskom aristokratijom
o uslovima predaje. Po svemu sudei je doxlo do izdaje unutar zidina grada. Da
se vrata grada otvore podsticalo je Mardukovo i Hebrejsko svextenstvo, koje je
bilo naklonjeno Persijancima. Napokon, Gobrija je s vojskom uxao u grad, koji
nije pruao otpor, a Kir je priznat za vladara.
Po ulasku u grad Kir je izdao proklamaciju kojom se obavezao da e poxtovati
prava tog stanovnixtva, da nee dirati u njihova verska ubeenja, da e pox-
tovati njihove bogove, da e se starati o njihovim hramovima i svetilixtima.
Tekst ovog dokumenta bio je ispisan na jednoj vrsti cilindriqnog peqata, tzv.
Kirov cilindar. Nastao je odmah po osvajanju Vavilona 538. godine p. n. e.
Po osvajanju grada Hebrejima je dozvoljeno da se vrate u Jerusalim. Sam Kir
obeao je materijalnu pomo za obnovu unixtenog Solomonovog hrama.
Poxto je u Sardu postavio namesnika da se stara o jonskim gradovima
i poxto je u Vavilonu 538./537. kao namesnika postavio svoga sina Kambiza
7
,
Kir je svu panju usmerio ka oblastima na istoku zemlje. Herodot i Ktesija
svedoqe da je Kir poslednje godine svog ivota proveo u osvajanju na istoku u
kojima je izgubio ivot.
7
Iz jox uvek neobjaxnjenih razloga Kambiz je smenjen sa ovog poloaja, gde ga je nasledio
namesnik Gobrija, koji nema veze sa onim Gobrijem koji je uveo vojsku u Vavilon
– 7 –
Danas se ne zna taqno dokle se protezelo Kirovo carstvo na istoku. Poznato je
da je pokuxao i da je uspeo da pree Sir-Darju i da je pod svoju vlast podveo
veliki deo Avganistana, Turkmenistana, Uzbekistana i Taikistana. Poznato
je i da je pokorio Baktriju. Osnovao je grad Kirexata (Kirov grad) i novu pre-
stonicu Pasargade, koji se nalazio 75 km sz. od elamskog grada Axnana. Kirov
naslednik Kambiz u teritorijalnom pogledu proxirio se na severno-afriqku
obalu i dolinu Nila. Ekbatana je bila zvaniqna rezidencija Persijske drave,
a nakon osnivanja Pasargade imala je stratexki poloaj. Zvaniqna rezidencija
do Darija I bie Pasargade, a potom Persepolis.
Izvori:
— Herodotova Istorija I, preveo sa staogrqkog Milan Arseni, Novi Sad
1980.
Belexke:
— Jankovi Marine sa predavanja Danijele Stefanovi u toku letnjeg
semestra xkolske 2002./2003.
4. P E R S I J A U D O B A K A M B I Z A
Na persijski presto nakon Kirove smrti stupio je Kambiz, koji je vla-
dao Persijom od 529. do 523. godine p. n. e. O ivotu ovog vladara svedoqe
kazivanja grqkih istoriqara, pre svega Herodota, i egipatski natpisi. Pre-
ciznije podatke u persijskim dokumentima ne nalazimo.
Herodot svedoqi da je Kambiz, stupivxi na presto, pre no xto e se
pozabaviti osvajanjima, morao uqvrstiti svoj poloaj u dravi. Utvrdivxi
svoju vlast odluqio se na pohod u Egipat
8
. Kambiz je, kako bi bezbedno proxao
kroz arabijsku pustinju, koja je predstavljala jedini put ka Egiptu, i kako bi
obezbedio zalihe vode, sklopio savez sa Arabljanima. Prilikom pohoda na Egi-
pat, Persijanci su sklopili savez i sa Feniqanima. Jox na poqetku vladavine
Kambiz je dao da se sklope trijere. Mada su mornari mahom bili Feniqani,
zapovednici brodova su bili Persijanci.
Poxto su osvojili Kipar, Persijanci su onemoguili napad sa mora. U meu-
vremenu, Amazis umire nakon 44 godine vladanja, a presto preuzima Psametih
III, koji je odluqio da Persijance doqeka kod Peluzija, zapadnog rukavca Nila.
Mada Herodotu u nekim stvarima ne moemo verovati, danas je utvreno da
je u Kambizovo vreme Persiji pripojen jedini tadaxnji slobodni deo sveta —
Egipat. Osvojen je nakon poraza egipatske vojske kod Peluzija 525. godine p.
n. e. Tada su Persijancima, pored ostalih, pomagali jonski i eolski Heleni.
Egipani ne samo da su pretrpeli poraz, ve je dosta vojnika poginulo, veliki
broj pobegao, a jedan deo se povukao i utvrdio u Memfisu. Nakon desetodnevne
opsade i grad je bio osvojen. Tom prilikom Psametih nije ubijen, jer se kod
Persijanaca ustalio obiqaj da se vladari pokorenih naroda ne pogubljuju, ve
kasnije kada je uqestvovao u pobunama protiv Persijanaca.
U svom delu Herodot navodi da je Kambiz, po osvajanju Egipta, eleo da
svoje teritorije proxiri dalje na zapad. Nosio se mixlju da povede rat protiv
Kartaginjana i Amonjana. Dok su Kartaginjani naseljavli grad koji se nalazio
na severnoj obali Afrike, Amonjani su nastanjivali prostor zapadne pustinje,
gde se nalazila oaza Sivah i svetilixte posveeno bogu Amonu. Herodot navodi
8
Po Herodotu iz sledeih razloga: da se osveti tadaxnjem faraonu Amazisu (570-526)
xto mu je za enu mesto svoje, poslao erku prethodnog vladara; da ispuni volju svog
najboljeg oqnog lekara iz Egipta, koji Amazisu nije mogao oprostiti xto ga je, poslavxi ga
u Persiju Kiru, odvojio od ene i dece; da ispuni volju nekdaxnjeg Amazisovog plaenika,
Faneta iz Halikarnasa, koji je, naljutivxi se na Amazisa, prebegao na stranu Persijanaca
i svoje usluge ponudio Kambizu.
– 8 –
da je protiv Kartaginjana Kambiz nameravao da poxalje flotu, koju su qinili
Feniqani, a protiv Amonjana deo pexadije, oko 50000 ljudi. Feniqani su odbili
da ratuju protiv svojih sunarodnika tako da je sa te strane Kambizov plan
propao. Mada postoje izvori koji tvrde da su Persijanci u vreme Darija I
kontrolisali oaze koje su nastanjivali Amonjani, Herodot svedoqi da persijska
vojska nikad nije stigla na konaqno odredixte i da je zatrpana u pustinjskoj
oluji.
U vreme pohoda na zapad, Kambiz je organizovao i jedan pohod na jug, ka Etiopiji,
s ciljem da osigura junu egipatsku granicu. Naime, na prostoru Nubije jaqalo
je kraljevstvo sa centrom u Napati, tzv. Kraljevstvo Moroje. Posle neuspexnih
pregovora sa predstavnicima tog kraljevstva, Kambiz se sa vojskom uputio juno
od Tebe. Uskoro uvidevxi da raspolae malom vojskom i ograniqenim zalihama
hrane i vode i da se pred njim prua ogromno prostranstvo, odustao je od pohoda.
Treba pomenuti da se u egipatskim i grqkim izvorima psiholoxki pro-
fil Kambiza i njegov odnos prema pokorenom stanovnixtvu ne podudaraju. Hero-
dot tvrdi da se Kambiz nedoliqno ponaxao prilikom svog boravka u Egiptu:
da je oskrnavio Amazisov lex, svetilixta i hramove, ubio svetog bika Apisa.
Sasvim drugaqiju sliku prua nam ivot Uahoresneta
9
Ovo je jedna od na-
jvanijih biografija iz vremena persijske dominacije u Egiptu. Tekst je ispi-
san na anafornoj statui
10
Uahoresneta od zelenog bazalta, koja se danas quva
u Vatikanskom muzeju. Uahoresnet, u vreme saiske dinastije, bio je zapovednik
flote. Persijski car Kambiz postavio ga je za glavnog lekara Persije, a bio je
i svextenik boginje Neit u Saisu. Mada antiqka tradicija Kambiza predstavlja
kao netolerantnog vladara, ova biografija svedoqi samo o Kambizovim dobro-
qinstvima. Sam Uahoresnet upoznao je Kambiza sa kulturom Egipta, tako da je
ovaj mogao preuzeti egipatsku vladarsku titulaturu. Uahoresnet je pratio i
persijskog cara Darija u njegovom pohodu na Elam. Jox uvek ne znamo sa kakvim
zaduenjima. Ovaj izvor baca novu svetlost na istoriju Egipta i prua novo
vienje persijskih vladara, koje opovrgava i samog Herodota.
Danas je utvreno, na osnovu dva epitafa, da nije bilo nikakvog ubistva Apisa
u Kambizovo vreme. Prema jednom epitafu jedan Apis propisno je sahranjen 524.
godine p. n. e. Qak je saquvan i sarkofag u kome je sahranjeno boanstvo. Drugi
epitaf se datuje u 4. godinu Darijeve vladavine. Te je godine preminuo sv. bik
koga je sam Kambiz uveo u tu dunost 524. godine p. n. e. Treba rei da za
Kambizovu bolest imamo dokaza za i protiv.
Danas se ne znaju okolnosti pod kojim je Kambiz zavrxio ivot, sem
da je to bilo u Siriji. Priqa o ranjavanju u butinu na koju nailazimo kod
Herodota ne moemo smatrati u potpunosti taqnom.
Izvori:
— Herodotova Istorija I, preveo sa staogrqkog Milan Arseni, Novi Sad
1980.
Belexke:
— Jankovi Marine sa predavanja Danijele Stefanovi u toku letnjeg
semestra xkolske 2002./2003.
5. P E R S I J A U D O B A D A R I J A I
5.1. Pitanje porekla Darijeve vlasti
9
http://www.touregypt.net/ehistory.htm; Jimmy Dunn, Cambyses II, the Persian Ruler of
Egypt (27th Dynasty) And His Lost Army
10
Statua ljudske figure, u stojeem ili sedeem poloaju, koja u ruci dri hram gde je
predstavljen bog.
– 9 –
Po smrti persijskog cara Kambiza, kao pretendent na presto pojavilo se
lice koje se predstavljalo kao ubijeni Kambizov brat, Smerdis
11
. Dok na Behis-
tunskom natpisu stoji da je Kambiz ubio brata pre pohoda na Egipat, Herodot
svedoqi da je ubio brata po osvajanju Egipta. U svakom sluqaju, Smerdis je
bio mrtav jox za Kambizova ivota. Meutim, kako se pojedini izvori slau
po pitanju sliqnosti Smerdisa i Bardije, to je navelo jednu grupu nauqnika da
poveruju da Bardija nije bio nikakav samozvanac, ve sam Kambizov brat. Ako
ovu pretpostavku prihvatimo kao taqnu, sledi da su priqe koje svedoqe o Kam-
bizovom ubistvu brata i o Kambizovoj neruavnoteenosti, nastale u Darijevo
vreme kako bi pomou njih sam Darije opravdao uzurpaciju prestola.
Da postoji mogunost da Darije nije na legalan naqin dobio vlast, tj. da je bio
uzurpator, svedoqi nekoliko qinjenica.
— Herodot tvrdi da Darije nije imao prava na presto.
— Na poqetku Behistunskog natpisa Darije istiqe svoje poreklo sa jasnim
ciljem: da pokae da njegova porodica, kao i Kirova, vodi poreklo od
istog pretka, odnosno od Ahemena.
— Sumnju o legitimitetu Darijeve vlasti budi i sledea okolnost: na
Behistunskom natpisu spominju se i Darijev otac i Darijev deda, koji
su bili ivi u trenutku njegovog stupanja na presto. Ako je njegova
porodica imala zakonito pravo oqekivalo bi se da mesto Darija pre na
presto doe njegov otac ili njegov deda.
— Period od 522. do 520. god. obeleen je brojnim pobunama koje su potre-
sale veliko carstvo. To je period i Darijevog uzdizanja. Nauqnici,
koji smatraju da je Darije bio uzurpator, u ustancima vide reakciju
zbog nasilnog preuzimanja prestola.
5.1.1. Herodot o Darijevom dolasku na presto, (III, 61 – 88)
Herodot svedoqi da su protiv Kambiza, dok je ovaj boravio u Egiptu,
zaveru sklopila dva brata maga, od kojih je Kambiz jednom poverio dvor na
quvanje. Jedan od zavernika nosio je ime Smerdis. Ovaj ne samo da se zvao,
ve je i likom bio sliqan pokojnom Kambizovom bratu. Zavernici su eleli
da iskoriste sliqnost da navedu Persijance da se odreknu Kambiza i da prih-
vate vrhovnu vlast navodnog Kambizovog brata, a Kirova sina. Desilo se da je
Kambiz prozreo plan zavernika. Kako bi se obraqunao sa svojim neprijateljima,
Kambiz je pourio u Suzu. Meutim, dok je skakao na konja, go maq mu se zaboo u
butinu. U ovome Herodot vidi osvetu egipatskog boanstva Apisa, koga je Kam-
biz svojevremeno na sliqan naqin ranio. Pre no xto e umreti, Kambiz je bacio
dve kletve na svoje sunarodnike: pozitivnu, ukoliko sa prestola uklone mage, i
negativnu, ukoliko ne povrate presto. Prvi protiv maga zaveru je organizovao
Otan, najugledniji meu Persijancima. Ubrzo njemu se prikljuqilo jox xest
uglednih zemljaka, meu kojima je bio i sam Darije, sin persijskog satrapa His-
taspa. Veliqanstvena sedmorka organizovala je dravni udar u kome su ubijeni
uzurpatori. Poxto su povratili presto, Persijanci su se stali dogovarati ko
zasluuje da postane nov vladar. Otan je predloio demokratiju, Megabiz, jedan
od sedmorice, oligarhiju, a Darije monarhiju. Ostala qetvorica odluqila su
se za Darijev predlog. Poxto se Otan odrekao vlasti, pod uslovom da ni on
niti njegova porodica ne doe pod vlast budue izabranog monarha, vladar se
imao izabrati izmeu preostalih xestorice. Odluqeno je da car postane onaj
qiji konj na predstojeoj trci prvi zare. Darije, posluivxi se lukavstvom,
postao je car.
5.2. Svedoqanstvo Behistunskog natpisa
11
To je bio izvesni Bardija ili Gaumata.
– 10 –
U slavu pobede nad pobunjenicima negde oko 520. godine p. n. e., Darije
je naredio da se uree reljef na visokoj litici Behistana. Natpis je ispisan
na tri jezika: staropersijskom, elamskom i vavilonskom. Deli se na dve velike
celine. Prvu qini tzv. osnovni tekst, gde su ispriqane okolnosti Darijevog
dolaska na presto i razraqunavanje voa pobuna. Ovaj tekst pokriva vreme od
522. do 520. p. n. e. Drugi, krai deo teksta, daje spisak imena voa pobune.
Na poqetku uvodnog dela glavnog teksta navedena je genealogija Darijeve poro-
dice od Ahemena. Sledi priqa o Kambizovom ubistvu brata. Natpis, potom,
belei ustanak Gaumate i njegovo proglaxenje za kralja Persije. Sledi priqa
o zaveri qiji je uqesnik bio i Darije, o zbacivanju pretendenata, oslobaanju
drave i restauraciji pod Darijem.
Nakon ovog uvodnog dela natpis donosi spisak pobuna koje su izbile u carstvu
poqetkom Darijeve vladavine. Jedna od prvih izbila je u Suzi, potom u Vav-
ilonu, Mediji, Jermeniji, Asiriji.
Pobunu u Vavilonu predvodio je namesnik Vavilonije, Navukodonosor III. Nat-
pis navodi da je vojska Navukodonosora III bila poraena u dva sukoba. Jedan
se odigrao na Tigru, a drugi na Eufratu. Darije je morao da krene na Vavilon
ne bi li ukrotio pobunjeni grad.
Voa pobune u Ekbatani u Mediji zvao se Fraort i tvrdio je da vodi poreklo
od poslednjeg meanskog vladara Astijaga. Ova pobuna bila je velikih razmera,
te je Darije bio primoran da napusti Vavilon i da ode u Ekbatanu. Darije
je uspeo da porazi Fraorta. Poxto ga je zarobio i razapeo na krst, tako ga je
ostavio da skonqa u Ekbatani.
Behistunski natpis svedoqi da je izbila i pobuna u Jermeniji i da su Persi-
janci u tri sukoba pobedili pobunjenike. Takoe je izbila pobuna i u Asiriji.
Ustanak su podigli i Parani i brojne druge provincije i plemena. Intere-
santno je da su se protiv Darija pobunili i Persijanci.
Za vreme Darijevog boravka u Ekbatani ponovo je izbila buna u Vavilonu, te je
Darije bio primoran da se vrati u ovaj grad. Voa ove druge bune Arah zavrxio
je ivot na isti naqin kao i Fraort.
Ostatak glavnog teksta posveen je Ahuramazdi uz qiju je pomo Darije uspeo
da doe na presto i da porazi sve pobunjenike. Ostatak Darijeve vladavine do
486. p. n. e. protekao je u miru (unutar drave), sem velikog ustanka u Egiptu
518. p. n. e.
5.3. Spoljna i unutraxnja politika
Darijeva spoljna politika nije bila u razmeri Kira i Kambiza. Treba
pomenuti da je svom carstvu Darije pripojio severo-zapadnu Indiju, koja se
pominje na natpisima iz njegovog vremena kao i kod Herodota. Skitski pohod iz
512. p. n. e. i dva pohoda na Heladu, koji su zavrxeni 490. p. n. e. velikim
porazom na Maratonu, bili su neuspexni.
Poznata je njegova velika graditeljska delatnost, pre svega izgradnja
nove vladarske palate u Suzi i poqetak radova na novoj prestonici u Perse-
polisu. Kao novo mesto vladarskih grobnica postaje Nakxe-Rustam u blizini
Persepolisa. Sama Darijeva grobnica je uklesana u steni.
Stanje u Egiptu i u Libiji bilo je mirno u prvim godinama Darijeve
vladavine. Uahoresentov natpis
12
svedoqi da je u nomi Sais u Egiptu izbila
pobuna, koja se brzo proxirila na qitavu zemlju. Meutim, Uahoresent ne pixe
kada se to dogodilo i za vreme qije vladavine. Herodot navodi da je krajem
Darijeve vladavine doxlo do pobune u Egiptu, ali ne i na poqetku. Na osnovu
12
Uahoresnet (Uahoresent) je bio savremenik i u slubi Amazisa, Psametiha III i Kam-
biza. Sluio je i Dariju na poqetku njegove vladavine. Vixe o Uahoresnetu pogledati:
Istorija faraonskog Egipta, 2.2. Izvori za Srednje carstvo.
– 11 –
izvora pronaenih u samom Egiptu poznato je da je do pobune doxlo 518., ali ne
i njen uzrok.
Do pobune je moglo doi usled nezadovoljstva Darija i stanovnixtva Egipta sa
politikom satrapa Arijanda, qija se ekspedicija, koju je poslao prema Zapad-
noj pustinji (Barki i Kireni), zavrxila neslavno. Isto tako jedan od razloga
dizanje bune moglo je biti satrapovo samoincijativno kovanje novca, na koje nije
imao pravo.
Darije je odluqio da se pobrine za satrapa koji je imao nameru da oslobodi Egi-
pat od Persijske vlasti. 518. Darije dolazi u Egipat, uspeva da uguxi pobunu i
da zarobi odmetnutog satrapa. Sproveo je qitav niz mera vezanih za poboljxanje
saobraaja i trgovine, s ciljem da se ostvari xto bri priliv bogatstva u
Persiju. Uahoresent i satrap su bili prognani iz Egipta u Persepolis. Za
razliku od satrapa, koji se izgubio u Persepolisu, Uahoresent se vratio u
Egipat i Darije ga je postavio na nove dunosti.
518. godina i Darijev boravak u Egiptu su vani zbog jedne stvari: iste te
godine Darije je izdao nareenje da se otpoqnu radovi na prokopavanju Sueckog
kanala. Naime, Darije je stigao u Egipat kada je Delta bila pod vodom i kada
se u Egipat nije moglo ui kroz Peluzijski rukavac. Jedino kuda se moglo
ui u zemlju bilo je kroz Vadi Tumulat, koji se nalazio istoqno od Nila. Na
tom mestu Darije je dao da se prokopa kanal, koji e spojiti Nil sa Crvenim
morem. Otvaranje plovnog puta bilo je vano radi veze sa Indijom; put, koji je
bio krai i jeftiniji, je ovu bogatu provinciju spajao sa Persepolisom. Ko-
rixenjem Crvenog mora izbegavalo se plaanje tributa arabljanskim xeicima.
Du trake kanala bile su podizane stele ispisane i egipatskim i persijskim
pismom koje su beleile vladarevu odluku o izgradnji kanala. Ove suetske stele
vane su zato xto govore o radovima na kanalu. One poput Behistunskog nat-
pisa, Herodota i Nakxe-Rustamskog natpisa donose popise persijskih satrapija.
Trasa kanala ixla je od Peluzijskog rukavca preko Vadi Tumulata, zaokretala
je juno pravcem danaxnjeg Sueckog kanala i izbijala na obalu Crvenog mora
u blizini danaxnje Kubre. Duina kanala bila je oko 45km, a bio je dovoljno
xirok da se dve lae sa tri reda vesala mimoiu. Sa obe strane kanala su
bili izgraeni putevi kojima su se mogli vui brodovi. Pre poqetka radova
Darije je uputio inspekciju da pregleda teren. Tada su persijski graditelji
bili zabrinuti zbog sastava zemljixta koje je bilo peskovito i koje se moglo
uruxavati i time oteavati poslove.
5.4. Darijeve reforme
Darije je ostao upamen i zbog svoje unutraxnje politike i reformske
delatnosti. Xto se tiqe reformske delatnosti mislimo na administrativno-
upravnu podelu drave na satrapije, na monetarnu reformu i na graevinsku
delatnost (izgradnja puteva).
Persijsko carstvo u vreme Darija je jedna velika teritorija sastavljena
iz razliqitih dravnih zajednica, razliqitih naroda, religija, kao i sistema u
kojima su iveli. Veliki prostor je trebalo kontrolisati uz pomo satrapija,
koje su postojale xirom carstva.
Drava je bila podeljena na 20 ili 22 satrapije. Satrapija je administrativno-
upravna jedinica, qija je teritorija bila jedna prirodna zaokruena celina
identiqna sa teritorijom drave koja se nekad nalazila na prostoru same satra-
pije. Tako nekadaxnji prostor Vavilona qinila je satrapija podeljena na dve
manje. Dok su neke deljene, druge su nestajale radi bolje kontrole.
Req satrapija znaqi ,,na dobro kraljevstvu” ili ,,iz qega e nastati nexto do-
bro”.
Postojale su celine koje su nominalno bile u sastavu satrapija, a u stvari,
ivele su svoj ivot bez ikakavog uticaja; npr. Obronci Zagrosa koji su se u
– 12 –
teritorijalnom pogledu nalazili u sastavu persijske satrapije.
Satrap Persije se zadovoljavao plaanjem tributa Arabiji. Persijski karavani
su plaali niu putarinu i bezbednije su prolazili kroz Arabiju.
Teritorije satrapije nisu bile ujednaqene (postojale su vee i manje). Vavi-
lonija je u poqetku bila jedna satrapija, a docnije zbog lakxe uprave se podelila
na dve satrapije.
Na qelu satrapije nalazio se satrap ili namesnik koji je po pravilu bio Per-
sijanac ili Meanin (Iranac). U vreme Darija i njegovih prethodnika vodilo
se raquna da se satrap ne ukoreni u satrapiji. Da sluba ne bude nasledna i da
se ne provede qitav ivotni vek u jednoj satrapiji. U vreme Darijevih nasled-
nika odustajalo se od ovoga, te su se satrapi na obodu carstva osamostalili i
satrapije pretvarali u samostalne drave (Egipat). Meutim, ima i izuzetaka.
Naime, u provinciji Kilikiji je ostavljena domaa lokalna dinastija, koja je
bila verna i na dunosti sve do Aleksandrovih osvajanja.
Centar satrapije bili su gradovi koji su bili prestonice pojedinih drava ili
oblasti; Sard centar Lidije; Memfis centar Egipta; Ekbatana centar Medije;
Vavilon centar Vavilonije. Bilo je gradova koji su se izdigli kao novi centri:
Helespontske Frigije centar je bio Deskilion. Drugi grad koji se izdigao bio
je Damask centar satrapije Iza Reke.
Svaki satrap imao je svoju palatu koju je preuzimao od negdaxnjeg vladara
drave. U okviru palate nalazile su se dve institucije: riznica (trezor) i
arhiv.
U prestonicu satrapije slivali su se svi porezi koja je morala da da svaka
satrapija vladaru ili satrapu. Dobra su mogla biti: namirnice ili plemeniti
metali (srebro ili zlato). Dobra koja su bila prikupljana u namirnicama bila
su pod upravom satrapa. Koristili su ih za sopstvene potrebe, za potrebe vojske
u svojoj satrapiji, za radnike, a jedan deo ixao je vladaru. Sve ono xto je
stizalo u plemenitim metalima quvalo se u riznici. Voena je evidencija.
Plemenite metale satrap nije smeo dirati bez carskog odobrenja.
Arhiv je takoe bio bitan zato xto su se svi dokumenti, koje je vladar slao
satrapu, quvali u njima.
Unutranju politiku satrapije rexavao je satrap, dok su sva pitanja spoljne poli-
tike bila rexavana na dvoru, qak i u sluqajevima na obodu carstva. Provincija
Iza Reke bila je sastavljena iz razliqitih okruga od kojih je svaki iveo svo-
jim ivotom. Jedan od okruga bila je Judeja sa Jerusalimom. Ovde su vaili
crkveni zakoni, kanonsko pravo. Drugu oblast qinio je Izrael sa centrom u
Samariji. Trea oblast bila je oblast Amona istoqno od Jordana koja je imala
svoju upravu. Situaciju je regulisao satrap sa centrom u Damasku. Ovakvih
primera bilo je na drugim mestima: Baktriji, Sogdijani. Favorizovanje arame-
jskog jezika bio je naqin proxirivanja persijske vlasti. U vreme Artakserksa
II u svim veim gradovima bile su podignute statue boginje Anahite jednog od
starih persijskih boanstava (boginja rata).
Da bi se drava jox bolje povezala izgraena je mrea puteva. Putevi
koji su se gradili u Darijevo vreme nisu imali za cilj razvoj trgovine, ve su
to bile trase kojima su se kretali glasnici, satrapi koji su imali da prenesu
vest, obave posao. Najznaqajniji je bio Carski drum koji je vodio od Sarda
do Suze. Du trase bilo je predvieno postojanje odmorixta na svakih 20km.
Postojale su strae na vanim taqkama prelaza i imale su dvostruki zadatak da
osiguraju bezbednost putnika i da kontrolixu one koji putuju (morala se imati
putna isprava: gde se putuje i sa kojim ciljem). O strai brinuo se satrap na
teritoriji one satrapije u kojoj se straa nalazila. Obiqan qovek nije mogao
putovati i nije se mogao sluiti odmorixtem. Morala se imati putna isprava:
ko xalje, dani na putu, koliko mu hrane moe biti dato. Satrap snosi troxkove
raquna u odmorixtu. Saquvana je jedna putna isprava koju je izdao Arsames.
Jedan deo reformi bio je posveen ujednaqavanju sistema mera. Svakoj
– 13 –
provinciji bio je razrezan porez, koji je morao biti plaen. Provincija je
plaala u onome xto je posedovala (itarice, vino, braxno). Najvei porez
plaala je Indija (zlato, slonovaqa). Egipat je davao jeqam i ribu.
Uveden je jedinstven monetarni sistem. U pitanju su dve monete. Darik 8,4g
zlata (kovao ga je sam vladar). Na prednjoj strani nalazio se persijski vojnik
sa lukom i strelom, a na zadnjoj strani nalazila se predstava grada (Suze ili
Pasargade). Kasnije u vreme Darijevih naslednika satrap je preduzimao na sebe
da kuje zlatan novac i dogaalo se da se umesto vojnika nae ablem satrapije.
Druga moneta bio je srebrni novac-xekel, 1/10 darika. Xekel su mogli da kuju
i satrapi.
Izvor:
— Herodotova Istorija I, preveo sa staogrqkog Milan Arseni, Novi Sad
1980.
Belexke:
— Jankovi Marine sa predavanja Danijele Stefanovi u toku letnjeg
semestra xkolske 2002./2003.
6. R E L I G I J A S T A R I H P E R S I J A N A C A
Verski zbornik starih Persijanava Avesta sastavljen je na osnovu star-
inskih predanja u poznija vremena. Persijanci su poxtovali sveta brda, svetu
vodu, svetu vatru. Bog vatre Atar smatran je dobrim bogom. Persijanci su
takoe poxtovali svete ivotinje (bik, krava, konj) i svete biljke.
Od vremena Darija I za vrhovnog boga proglaxava se Ahumarazda (Uzvixena
mudrost), koji je mahom prikazivan u obliku nebeskog cara koji se nalazi u
krilatom sunqevom disku
13
. Dok se Ahumarazda (grqki Ormuzd) smatra blagim
bogom svetlosti i dobra, dotle se za njemu suprotno naqelo mraka, smrti i zla
smatra Anhra-Majnju (grqki Ariman).
Za Kserksove vlade zaveden je jedinstven kult vrhovnog boga Ahuramazde, carevog
zaxtitnika, pobednika nad snagama smrti, mraka i nad svim neprijateljima cara
i drave. Kasnija predanja pripisivala su osnivanje tog verskog sistema pro-
roku Zaratuxtri (Zoroastri). Otuda se staropersijska religija naziva zoroas-
trizmom.
Kultura Persijanaca zasniva se na tekovinama starog Sumera, Egipta, Asirije
i Novovavilonskog carstva. Persija predstavlja most koji je daleki istoqni
svet i zemlje Prednje Azije spajao sa svetom antiqke kulture.
Literatura:
— V. I. Avdijev, Istorija starog istoka, preveo Miroslav Markovi,
Beograd 1952.
13
Tako je prikazivan i asirski bog Axur.
– 14 –

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful