You are on page 1of 47

Kako Promeniti Sebe?

U dananjem vremenu brzog protoka informacija okrueni smo gomilom knjiga za samo -pomo i raznim formama saveta sa fantastinim idejama o tome kako da reimo svoje emotivne i fizike probleme. Pitanje glasi: Kako je onda mogue da posle iitavanja svih tih knjiga i upornih pokuaja primene fenomenalnih saveta Vi se i dalje oseate loe, nesigurni, neuspeni, nesretni, it d.? Neko bi rekao da smo prosto roeni za neuspeh i patnju. Ali je odgovor ipak malo drugaiji. Odgovor je: Tako smo naueni. Naueni smo da veinu vremena provodimo ponaajui se kao da smo sami sebi najvei neprijatelji. Sumnjamo u sebe, poredimo sebe sa drugima, non-stop vrtimo filmove svojih neuspeha i muimo sebe na sve mogue naine. Naa unutranja komunikac ija je sve, samo nije dobronamerna i prijateljska. Setite se kad su vam govorili: Zato jednostavno ne uuti... Od tebe nikad nita nee postati... Uvek me obruka... Ume li ti ikad ita da uradi kako treba... Prestani vie da sanjari... Boe kako si glupa... Zato i ti nisi kao... Ako ste kojim sluajem odrastali u porodici koja ima svoje traume i tajne, ovakve i sline izjave imaju katastrofalan uticaj na nas u prvim godinama naeg ivota. Ostaju duboko utisnute u naoj podsvesti da odjekuju u nama kao eho i dan danas. Tad u tom periodu ivota na um nije imao dovoljno znanja ni iskustva da ih proceni i odbaci. Naprotiv, automatski su prihvaene kao istina. U godinam a koje su sledile vaa podsvest je traila i nalazila njihovu potvrdu u svemu to vam se deavalo. Nalazili ste je u reima vaih uitelja, nastavnika, dece u koli... Svi su oni bili samo potvrda da niste dovoljno dobri, da ste nezanimljivi, da u vama postoji neka greka. Sad dok itate ove rei moda se seate trenutaka kad su vam se smejali, podsmevali vam se, kad ste imali oseaj da ine sve da vas ponize. Takva seanja su moan emotivni anker. Te emocije nisu nestale, one ive u vama i mnoge dananje situacije ih pokreu i pojaavaju. Kad se naete u nekoj stresnoj situaciji verovatno prvo osetite sopstvenu nemo pre nego to svesno ponete da se borite sa tom situacijom. Ma koliko vi eleli u takvim situacijama da budete sigurni u sebe i svesno znali da ste pametni i dobri - vaa podsvest ne misli tako. Va um u mili sekundi prizove prola iskustva koja sadre vaa oseanja duboke nesigurnosti. To su vai stavovi o vama. Svest i podsvest su u oiglednom konfliktu. Naalost podsvest pobeuje. Svaki put. Koliko puta ste sebi rekli: "Takav sam ja'' ili " Tako je to''. Ono to u stvari hoete time da kaete jeste da je to neto u ta "Vi verujete da je istina''. Meutim to u ta verujete nije nita drugo do neije tue miljenje koje su vam nametnuli, a vi ga prihvatili i ugradili u Va vlastiti sistem uverenja. Takvo pojedinano uverenje se onda uklopilo u druge stvari u koje verujete. Ako su vas kao dete uili da su ljudi zli i da je svet zastraujuce mesto, onda sve to se uklapa u taj model prihvatate kao istinu. Primer: "Nikad ne veruj nepoznatima'', "Ne etaj se sama nou'', "Da bi imao novca mora da se rtvuje'' , " Ljudi ele samo da te iskoriste'', itd. Ako su nas pak u tim ranim godinama ivota uili da je svet divno i radosno mesto, onda emo imati takva uv erenja: "Lako sklapam nova poznanstva'', "ivot je zabavan jer radim ono to volim'', "Sve to ponem uvek uspeno zavrim'', itd. Znai, naa ivotna iskustva odraavaju naa oseanja, odnosno stavove. Oseanja vladaju svakim od nas - To je dobra vest! Zato? ta je tu dobro, pitate se? Odgovor je: Dobro je to to moete osloboditi i promeniti oseanja koja dolaze iz vaih seanja. Vaoj podsvesti su jedino potrebne nove emocije koje e vezati za ta nekad bolna seanja. Ali, to se ne radi svesnim naporom. Nema te koliine vae elje i nade koja e promeniti vaa oseanja. Nijedan nivo obrazovanja ili itanja knjiga za samopomo nee vas ispuniti samopouzdanjem. Sigurnost i samopouzdanje se ne ue na svesnom nivou. Da je to mogue onda bi za vas bio maiji kaalj da govorite pred velik om grupom ljudi ili da iznesete svoje miljenje pred bilo kojim autoritetom ili da priete nepoznatoj osobi suprotnog pola i predstavite se. Onda bi sve to radili bez straha praenog hladnim znojem kao da idete na streljanje. Ako se vi oseate neuspeni, nesigurni i uplaeni, pozitivne afirmacije koje govorite sebi da ste sigurni u sebe i oputeni mogu u najboljem sluaju da deluju vrlo kratko vreme. Verovatno se sad pitate, pa kako je onda mogue napraviti trajne promene u seb i? To sam se i ja pitao godinama, a onda sam uei Hipnozu shvatio. Shvatio sam da uzrok svih naih dananjih loih oseanja nije nigde napolju, nego je zakopan duboko u nama u naoj prolosti.

Nezadovoljstvo, strah, nesigurnost, itd. Sve ono to ne elimo, a danas oseamo, oseamo zato to su neprijatna oseanja ostala zarobljena duboko unutar naih memorija u onom delu uma gde se i uvaju, a to je podsvest. Spoljni deo naeg uma, naa svest, nema nikakvog uticaja na nau prolost. Svest je vrsto u sadanjosti i bezuspeno pokuava da logiki objasni i r acionalizuje ta neprijatna oseanja u skladu sa sadanjim deavanjima. Dok ste bili mala beba, bili ste ista radost i zadovoljstvo. Znali ste koliko ste vani, oseali ste se kao da ste Vi centar sveta. Bili ste hrabri, zahtevali ste ono to ste eleli, a sva oseanja ste ispoljavali otvoreno. Voleli ste sebe u potpunosti, svaki deli svoga tela. Znali ste da ste savreni. I to je prava istina o vama. Sve ostalo je dolo posle. Sva druga oseanja ste nauili od drugih. Veina ljudi ivi u zabludi da se loa oseanja u njima ne mogu promeniti, nego se moraju ubijati hemijom. To je jo jedna neistina koju su im nametnuli. Oslobaajui oseanja koja nosimo u naim seanjima menjamo naa oseanja u sadanjosti,a samim tim menjamo na ivot. Jedan filozof je davno rekao: "Ono to Mrzim ja Volim, zato to to uvek nosim sa sobom". To vai za sva naa oseanja. Svaki problem koji nas mui pripada samo nama. Niko ga drugi ne osea sem nas, a samim tim niko ga drugi i ne stvara sem nas. Iz toga proizilazi da sve to sada oseamo, kako dobro tako i loe, je isti Uspeh. Jer da bi bilo ta oseali moramo da imamo znanje kako da izazovemo taj oseaj u sebi. A, to znanje nije dolo inom roenja, nego su nam ga drugi prene li. Va uspeh u primeni toga emu su vas nauili je ba to "Uspeh". Sad kad ste videli da ste bili super uspeni u uenju procesa izazivanja sopstvenih loih oseanja, ostaje vam da nauite kak o se ista oslobaaju i zamenjuju onim oseanjima koja vam se sviaju. Najbri i potpuno prirodni nain da oslobodite loa oseanja iz svoje prolosti je Hipnoza. Oslobaajui se emotivnih naboja iz prolosti, dajete sebi ansu da ivite svoj ivot oputeni i zadovoljni.

Svako od nas predstavlja zbir svojih prolih iskustava. Nain na koji emotivno doivljavamo nau prolost, direktno utie na nau sadanjost. Kad se uz pomo Hipnoze okrenemo svom unutranjem Ja i otkrijemo emocije i oseanja koja nosimo, tad razumemo ta to pokree nae programe ponaanja i razmiljanja. U ivotnom periodu kad odrastamo, dok smo smo mladi i nezreli, mi nemamo dovoljno znanja i ivotnog iskustva da bi razumeli nae emocije i oseanja. Tako da vrlo esto ne znamo kako da razreimo i iskaemo nae emocije na zdrav i prijatan nain. Sve nae emocije su energija u pokretu. Emocije su sastavni deo nae humanosti i zato stalno oseamo energiju tih emocija. Problem nastaje kad se prekine slobodan protok te energije, tad ta energija ostaje potisnuta i zarobljena negde u nama. Kao rezultat toga, sve nae emocije koje nisu razreene i ostvarene, emocije koje smo potisnuli, pokuali da zaboravimo ili odbacimo, nastavljaju da ive i manifestuju se u naem telu u formi neprijatnih fizikih oseanja. to e rei neprijatne emocije sahranjene u nama ne umiru, nego nastavljaju da ive i proganjaju nas sve dok ih emotivno ne ispraznimo. Fiziari su dokazali da sve to nas okruuje vibrira odreenom frekvencijom. Kad dve stvari imaju slinu frekvinciju i jedna od njih se aktivira i pone da vibrira, ona automatski izaziva drugu da vibrira u skladu sa njom. Uzmimo dve violine za primer: Ako su blizu jedna drugoj, kad se aktivira C ica na jednoj violini tad C ica i na drugoj poinje da vibrira. Ta pojava se zove akustina rezon anca. Emotivna rezonanca prati isti princip. Mi skupljamo i slaemo nae memorije, naa razmiljanja, nae emocije i oseanja u elijama naeg tela. Kad neka sadanja situacija ili deavanje pone da vibrira u skladu sa nekom prolom situacijom ili deavanjem, m i trenutno imamo emotivni flebek. to e rei ponovo pokreemo inicijalnu emociju, ali ne na svesnom nego na naem podsvesnom emotivnom nivou. Zato svaki put kad neko od naih prolih iskustava, naie na slino iskustvo u sadanjosti, ono automatski oivi u naoj pods vesti, reenergizuje se, vibrira pojaanom snagom i izaziva fizika oseanja u naem telu. Ovo pravilo vai kako za prijatna tako i za neprijatna oseanja. Moda vam je sad jasno zato na neki minormi problem ili situaciju, reagujete neverovatno burno. Koliko god Vam zvualo neverovatno sve nae emocije i sva oseanja koja se javljaju kao njihova fizika manifestacija su vane i neophodne. One su na prirodni sistem za navoenje. One nas vode i omoguavaju nam da budemo zdravi, da radimo ono to nam prija, da izbegnemo potencijalne opasnosti te da ivimo sretan i ispunjen ivot. Meutim mi ivimo u materijalno-potroaki orijentisanom svetu gde se veina naih emocija smatra loim. Pa zato u skladu sa tim materijalnim mentalitetom, problemu sa emotivnim nabojem se pristupa kao nekom obinom virusu koji se moe eliminisati raznim medikamentima. No, na njihovu veliku alost, hemija moe samo privremeno da otupi i maskira naa oseanja. Onog trenutka kad dejstvo hemije prestane emotivni naboj se vraa jo jai nego pre. Hipnoza je prirodni nain da otkrijemo potisnutu, sputanu i pri tome nagomilanu emotivnu energiju skrivenu duboko u nama. Tek tad

imamo pravu mogunost da razreimo i oslobodimo se destruktivnog naboja potisnutih emocija i dopustimo naoj ivotnoj energij i da se slobodno kree. Oslobaajui se emotivnih naboja iz prolosti, dajete sebi ansu da ivite svoj ivot oputeni i zadovoljni. Nema vie onog oseanja kao da je u vama vulkan koji samo to ne eksplodira. Kao rezultat tog emotivnog pranjenja trenutno oseate neverovatno olak anje. Tad oseate da ste ponovo u potpunoj kontroli svog ivota.

Odgovor na ovo pitanje nije ba tako oigledan i lak kao to mislite. Kad bi uhvatili sebe da sa osmehom grizete crni luk mislei da je jabuka ili kad bi svaki put kad poelite neto da kaete poeli da lajete...., tad bi ste sigurno znali da jeste hipnotisani, zar ne? Meutim, kako bi ste objasnili nelagodnost koju oseate u sebi svaki put kad treba da govorite pred ljudima? Kako bi ste obja snili sopstvenu lenjost da uradite sve ono to znate da treba da uradite? Kako bi ste objasnili nedostatak koncentracije ili svoju nemo da zapamite imena ljudi koje upoznate? Kako bi ste objasnili stalnu potrebu da neto jedete i tako pretvorite sebe u slona na dv e noge? Kako bi ste objasnili va strah od bezbrine mase ljudi? Kako bi ste objasnili sve ono to oseate i radite, a pri tome vam se to vae ponaanje nikako ne svia, Vi ga apsolutno ne elite, ali to i dalje nastavljate da radite i time povreujete sebe? Ti i takvi vai naizgled automatski postupci i ponaanja ne bi mogli da budu rezultat hipnoze, zar ne? Naravno da ne, pa vi nikad ne biste dopustili nekome da vam instalira takav program reagovanja i ponaanja. Uostalom, vi nikad niste ni bili kod udnog lik a sa jareom bradicom koji njie depni sat ispred vaeg lica i ponavlja monotonim glasom: Vi sad spavate, vi sad spavate...., jer takav neobini lik i takve njegove rei su ono to je hipnoza, zar ne? E pa nije tako! Hipnoza je neto to se deava svima nama non -stop. Pri tome, tu nema njiuih satova, niti likova sa jareom bradicom koji bi probudili vau sumnju i podigli va sistem odbrane. Sve vae uobiajene reakcije, stavovi o bilo emu ili bilo kome, nain razmiljanja i ponaanja jesu posledica sugestija koje ste nekad prihvatili, a to je dragi moji: Hipnoza! Drugim reima, svi mi reagujemo na sugestije koje su prihvaene i implantirane duboko u naoj podsvesti u trenutcima i situacijama kad smo bili potpuno otvor eni, nezatieni i samim tim maksimalno sugestivni. To i takvo nae prihvatanje sugestija bez da znamo da smo im izloeni je ista hipnoza. Sluanje i prihvatanje sugestija je osnovna odlika hipnoze i ona nam se deava svakog dana, od dana kad smo roeni, a mi je n e prepoznajemo, pa joj se samim tim ne odupiremo i ne branimo se od nje. Isto tako, svaki put kad smo u nekom visoko emotivnom stanju, kad nam je suena svest, deava nam se hipnoza. To su oni momenti kad smo: besni, tuni, sreni, uplaeni, uzbueni, zaljubljeni.... To su momenti kad na um preuzima potpunu kontrolu nad naim mozgom i mi radimo stvari zbog kojih se posle pitamo: Kako sam to mogao da uradim? U svim naim svakodnevnim situacijama, kad nam se desi da nas preplave emocije, naa imaginacija preuzima potpunu kontrolu na d naim mozgom, a ta i takva naa imaginacija se razvila u periodu naeg ivota dok smo bili mali i potpuno otvoreni za uenje o sebi, svetu i ivotu, naivni, nevini i totalno otvoreni za upijanje svega novog to stigne do naih malih umova. Sve ono to prvo s tigne u taj mali um, to ostavlja najdublji trag snagom prvog utiska. Svaka nova informacija koja je slina ili ista toj prvoj, pojaava snagu tog prvog utiska. Da jo malo pojasnim. Svaka informacija koja stie spolja izaziva telesne senzacije (oseanja). Veina tih informacija je ne utralna, pa samim tim su i telesne senzacije takve, a to je ono to ljudi zovu normalnim oseanjem. S druge strane kad neke informacij e izazovu u telu senzacije (oseanja), koja se oseaju drugaije, mi ih automatski tumaimo kao loa. To znai, da sve spoljne informacije izazivaju nae unutranje telesne senzacije (oseanja), a oseanja su informacije koje do nae svesti ne dolaze uobiajenim putem, tj. putem spoljnih ula i ona prosto zbunjuju svest. Pri tome, ako ta oseanja nisu norm alna oseanja svest ih potiskuje i ignorie. Meutim to ignorisanje nikad ne uklanja naa oseanja. Ona su i dalje iva, postoje i funkcioniu, ali poto ne postoji nain da se uradi njihova svesna evaluacija putem nekih od pet ula, svest ih hipotetiki tumai kao neto loe. Vratimo se sad na poetak, oseanja koja su se javila u nama kao posledica inicijalnih prvih informacija o bilo emu, sa svak om sledeom slinom situacijom su se pojaavala i stvorila neki odreeni stav ''O nama U nama'' u odnosu na takve i slin e situacije i informacije. Poto su ti nai prvi inicijalni stavovi stvoreni pre mnogo godina, u situacijama kojih se vie ne seamo, samim tim mi ih uopte nismo ni svesni. No bez obzira na to, to ih nismo svesni, mi i dalje reagujemo i ponaamo se u skl adu sa tim prvim stvorenim stavovima. Taj proces nastanka naih inicijalnih stavova o svemu u ivotu predstavlja ist hipnotiki proces, odnosno Hipnozu ! Prosto neverovatno, zar ne? Idemo dalje. Hipnoza funkcionie na vrlo jednostavan nain. U svakoj sadanjoj situaciji u kojoj se naete, vi primate neke informacije (rei, slike, zvukove, mirise, itd). Jedini nain da razumete te informacije je da ih prvo osetite u sebi. To je prirodni proces kojim va um

obrauje informacije koje stiu putem vaih ula i tako pronalazi njihov smisao. Znai, hipnoza je posledica naeg stalnog svesnog fokusiranja na informacije (rei, slike, zvukove, itd.) koje ine situaciju u kojoj smo, pri emu se automatski okreemo unut ar sebe, svojoj bazi podataka u okviru naeg uma, sa ciljem naeg razumevanja tih informacija. Dakle da ponovim, hipnoza je premetanje naeg fokusa sa spolja na unutra sa ciljem razumevanja primljene informacije. Sve primljene informacije (rei, slike, zvuci, itd.) na koje se fokusiramo, nas automatski alju u nau internu biblioteku pojmova i referenci (koju smo gradili godinama i gde su kodirana sva naa oseanja, stavovi, itd.), u potragu za njihovim znaenjem. Pronalazei znaenje, aktiviramo naa oseanja i stav u nama o nama, koji je nas tao kao posledica prvog utiska koji su takve informacije izazvale u nama. Taj na davno stvoreni stav izaziva i definie nau naizgled automatsku reakciju, bez obzira da li je takva rakcija po naem dananjem shvatanju dobra ili loa. Ovo znai da nam se hipnoza automatski deava, svaki put kad pristupamo onom delu naeg uma koji uva nae znanje, koje pokree sve nae stavove, navike i automatske reakcije. Jednostavno reeno, hipnoza je jezik unutranje komunikacije izmeu nae sves ti (koja se bavi spoljnim deavanjima) i nae podsvesti (koja se bavi naim unutranjim deavanjima). Meutim, potpuno je oigledno da veina ljudi nikada nije ni pomislila, a kamoli prepoznala i oznaila veinu naih svakodnevnih mentalnih aktivnosti kao hipnotiko stanje. Upravo ta injenica ih odrava slepima na oiglednu stalnu prisutnost i apsolutnu familijarnost hipnoze u naim ivotima. A sad najinteresantniji deo! Od trenutka naeg roenja, nai roditelji, drugovi, nastavnici, efovi, partneri, svi oni nam stalno neto objanjavaju i sugeriu. Te njihove stalne sugestije vremenom i ponavljanjem postaju nai stavovi O nama U nama. To je na prirodni proces uenja koji se nikad ne prekida. Naalost veina tih dragih ljudi, koji kreiraju na inicijalni doivljaj sve ta i nas u njemu, nema pojma o tome ta nam rade. Drugim reima u periodu naeg odrastanja oni su bili hipnotizeri koji su nam svojim ponaanje m i sugestijama implantirali sve one stavove koje danas imamo u sebi o sebi. I sad smo tu gde smo, takvi kakvi smo, bez obzira to nismo birali veinu programa po kojima se ponaamo i kako doivljavamo sebe.

Da li mozemo Isceliti nae telo?


Dragi moj itaoe, elim sa vama da podelim injenicu da ZNAM da se gotovo svaka bolest moe prevazii i pobediti jednostavno m primenom drugaijeg mentalnog modela. Pre nekoliko godina lekari su mi dijagnostikovali Kancer vagine. Sa mojom istorijom i time to sam kao petogodinje dete bila silovana i maltretirana, nisam se uopte zaudila to sam kancer dobila ba na tom mestu. U trenutku kad sam to saznala ve sam nekoliko godina radila kao uitelj isceljenja. Odmah sam postala svesna da ovom situacijom dobijam ansu da na samoj sebi pokaem i dokaem ono to sam druge poduavala. U prvim trenucima, kao bilo ko kome je upravo saopteno da ima kancer, poela sam da paniim. A, ipak sam znala da mentalno isceljenje funkcionie. Poto sam bila svesna da kancer dolazi iznutra od naeg mentalnog stava, duboko potisnute tuge, krivi ce i samoosuivanja, koje postoji toliko dugo da na kraju pone bukvalno da izjeda telo, znala sam da imam dosta mentalnog posla pred sobom. Bilo mi je jasno da ak i ukoliko bih se otarasila kancera operativnim putem, a ne bih raistila sa mentalnim modelom koji g a je stvorio, lekari bi iznova seckali Lujzu sve dok vie ne bi ostalo nita za seckanje. Ukoliko bih se operisla i raistila sa mentalnim modelom koji je uzrokovao kancer, kancer se vie ne bi pojavio. Isto tako, znala sam da, ukoliko bih bila u stanju da raistim sa starim mentalnim modelom koji je doveo do stanja koji nazivamo kancer, lekar mi ne bi ni bio potreban. Kada se kancer ili neka druga bolest posle uraene operacije povrati, ne verujem da je razlog u tome to lekari nisu "sve izv adili'' prvom operacijom. Pre e biti da se radi o tome da pacijent nije uinio nikakve promene na mentalnom planu, tako da se ista bolest ponovo javila. Lekari su mi, iako nerado, davali jos tri meseca ivota, istovremeno me upozoravajui na to da odgadjanjem operacije ugroavam svoj ivot. Pogadjala sam se sa njima oko vremena koje mi je preostalo. Ne aseci ni asa, poela sam sa svojim "holistikim uiteljem" da radim na raiavanju vlastitih starih modela ljutnje i osuivanja. Do tog trenutka, nisam sebi priznavala da imam tako duboko potisnutu gorinu u sebi. esto smo toliko slepi da nismo u stanju da uvidimo vlastite stavove. Bilo je neophodno da oslobodim svoja oseanja i da mnogima iz moje prolosti oprostim. Drugo, otila sam ko d dobrog nutricioniste i u potpunosti sam svoje telo oistila od toksina. Stalno radei na sebi, postupkom kako mentalnog tako i telesnog ienja, negde posle est meseci, bila sam u stanju da primo ram lekare da se sloe sa onim to sam ve znala: "Vie nisam imala nijedan oblik Kancera". Jo uvek uvam originalne labo ratorijske nalaze u kojima se vidi kancer, kao sopstveni podsetnik na to u kojoj meri mogu biti kreativna na negativni nain i unitavat i sebe. Kad sada kod mene dodje neki klijent, bez obzira na to koliko moe biti straan njegov problem, JA ZNAM da uko liko je VOLJAN da se pozabavi mentalnim poslom "oslobadjanja potisnutih oseanja i procesom opratanja", on moe da izlei gotovo svaku bolest. Re "neizleivo" koja je za mnoge izvor velikog straha, ne znai nita drugo osim da odredjeno stanje ne moze biti izleeno standardnim "spoljanjim" metodama leenja. Znai da bismo postigli isceljenje moramo "II KA SEBI UNUTRA" i tu duboko u sebi pronai lek . Stanje "neizleivih bolesti" potie ni iz ega i tamo e se i vratiti.

Odavno verujem u sledee:"Sve to treba da znam, otkriva mi se. Sve to mi je potrebno, dolazi mi. Sve je dobro u mom ivotu". Nema novih znanja. Sva znanja su drevna i beskonaana. Meni priinjava radost i zadovoljstvo da spajam mudrost i znanje za dobrobi t onih koji su na putu sopstvenog isceljenja. Luise L. Hay Ovo su rei "Lujze L. Hej" autorke svetskog Bestselera "Iscelite Svoje Telo". Knjige koja je prevedena na 25 jezika i prodata u preko 100 miliona primeraka.

Zloupotreba Hipnoze....
Hipnoza je po definiciji zaobilaenje kritike osobine svesti i uspostavljanje selektivnog razmiljanja. Za hipnotizera ovo u sutini znai uspostaviti komunikaciju izmeu svesnog i podsvesnog uma osobe. Um se hipotetiki posmatrano sastoji iz vie nivoa. Prvi nivo je spoljni deo uma koji nazivamo svest, a koji je okrenut prema spoljnom svetu i prima informacije iz spoljnog sveta putem naih pet ula. Taj spoljni odnosno svesni nivo okruuje unutranji nivo uma koji se naziva podsvest. Unutranji nivo uma tj. podsvest prima informacije koje stiu iznutra, odnosno iz naeg tela. Svest je praktino gledano povrinski, spoljni nivo uma, dok je podsvest sa druge strane unutranji, pr ivatni nivo koji se bavi samo nama. Ovo nas dovodi do jednog od najee postavljanih pitanja u vezi hipnoze: Da li se hipnozom moe uticati na neku osobu, tako da ona uradi neto protiv svoje volje? Svi hipnotizeri uglas na ovo pitanje odgovaraju Ne moe! Hipnotizer nikada ne moe naterati nekoga da uradi neto protiv svoje volje. Meutim, to je samo delomina istina. Hipnotizer u svojoj kancelariji radei sa klijentima zaista ne moe. Meutim, ta se deava van kancelarije hipnotizera? Da li van kancelarija hipnotizera postoji mogunost zloupotrebe hipnoze? Odgovor glasi: Da, mogue je! Zloupotreba hipnoze je mogua, ali samo pod jednim uslovom: Ukoliko osoba nije svesna da je izloena hipnozi. Razmislite s ad malo o tome. Vi moete biti hipnotisani, bez da znate da ste hipnotisani. Strano, zar ne? Evo nekih primera iz ivota. Slepo poverenje u politiare navelo je mnoge sasvim normalne, zdrave ljude da urade neverovatno loe stvari. Ti maskirani hip notizeripolitiari, inili su i ine sve to mogu da navedu potpuno normalne ljude, da urade stvari protiv svoje zdrave pameti, pri tome ih ostavljajui bez ideje da su hipnotisani. Politiari barataju samo obeanjima, a obeanja su udo od sugestije! Tako prosto i providno, ali uvek im prolazi i deluje. Drugim reima, slepo nekritiko poverenje znai biti hipnotisan, a ne znati da ste hipnotisani. Setite se definicije hipnoze sa poetka teksta: Hipnoza je zaobilaenje kritike osobine svesti i uspostavljanje selektivnog razmiljanja. To je ta vrsta poverenja kojoj tee politiari. Da vas svojim predizbornim obeanjima navedu da snagom vae elje za boljim sutra, vi iskljuite svoju kritik u osobinu i pratite njihova obeanja umesto svoje svesne logike. U mojoj kancelariji da bih neku osobu doveo u takvo stanje, ja prvo moram da joj objasnim hipnotiki proces i na taj nain je oslobodim strahova i pogrenih shvatanja hipnoze. Sledee to moram da uradim je da kreiram njeno pozitivno mentalno oekivanje i na kr aju da je nauim kako da prati moje sugestije. U itavom tom procesu ja koristim rei i sugestije kao moj jedini alat, kombinujui pri tome matu i oseanja, mog maksimalno opreznog klijenta. Evo kako to izgleda u praksi. Kada osoba prvi put doe kod hipnotizera, ta osoba je veoma oprez na i njen odbrambeni sistem je u stanju visoke pripravnosti. U tom trenutku osoba ima veliki strah od nepoznatog. Ukoliko tad hipnotizer kae neto to i najm anje odudara od njenih vrednosti, ta osoba e odmah podii zid kroz koji je nemogue proi. Slede a stvar koju treba shvatiti, da bez obzira na dubinu transa u kojoj je osoba, njen svesni um pokrenut strahom od nepoznatog je uvek tu kao straar koji proverava isprav nost svake sugestije. Ukoliko bilo koja sugestija nije u liniji sa vrednostima te osobe, ta sugestija e biti odbaena pre nego to doe do podsvesnog nivoa uma. U praksi to funkcionie kao ono kanjenje od pet sekundi na radiju. Ova mogunost postoji na svakom radiju, tako da voditelj ima mogunost da zaustavi nepristojno izraavanje ukljuenih slualaca, pre nego to njihove rei odu u etar. Tokom hipno seanse, kritika osobina svesti preispituje sve dolazee sugestije na slian nain i moe da odbije svaku neeljenu sugestiju, pre nego to on a ode u dublji podsvesni nivo uma. Znai, hipnotizer bez obzira na svoje znanje i iskustvo, jednostavno nema nikakvih ansi da uradi bili ta protiv volje osobe koja je dola na hipnozu. To nas sad vodi do sledeeg i najveeg primera zloupotrebe hipnoze Televizije! Evo objanjenja: ta veina ljudi svakodnevno radi u cilju svog odmora i oputanja? Pa, oni gledaju Tv. U ovom dananjem ubrzanom tempu ivota, sa svakodnevnim stresom i neizvesnostima oko sutranjice, poslednje utoite za oputanje i mir predstavlja na dom. To je verovatno jedino preostalo mesto gde moemo da se opustimo i spustimo gard. Posle napornog radnog dana i gomile stresa, mi se vraamo u taj na sigurni kutak sa eljom i oekivanjem da se odmorimo i opustimo. Veina ljudi, kad se vrati kui, umorni i nervozni posle napornog dana na poslu, udobno se smesti u fotelju ili krevet ispred televizora sa samo jednom eljom u glavi: Da gledajui TV, prestanu svesno da razmiljaju, kombinuju i jednostavno pobegnu od svojih svakodnevnih problema.

Dali shvatate ta to oni sebi rade? Oni tom svojom eljom za oputanjem, automatski prebacuju deo svog svesnog uma zaduen za kritiko razmiljanje na poziciju Iskljueno, prestanu da razmiljaju i ponu da gledaju TV, odnosno ponu prosto da upija ju sugestije koje stiu sa malih ekrana. Dali je to hipnoza? Ma, neee J U tom svakodnevnom, uobiajenom inu, oni nikad ne uzimaju u obzir da su ti naizgled naivni Tv programi osmiljeni i napravlj eni tako da zagolicaju njihovu matu i pokrenu njihova najdublja oseanja. ta to znai? To znai da oni prosto tonu u trans gledajui Tv program. Drugim reima, veina ljudi nije svesna, da to njihovo naizgled bezazleno oputanje, u stvari predstavlja proces hip noze kome su stalno izloeni. Kako je to mogue? Mogue je, zato to TV predstavlja odavno instaliran okida za pokretanje nae mate i oseanja. Kako to, pitate se vi? Evo kako, strunjaci za potroaki marketing su odavno nauili kako da budu prisutni na sceni od samog poetka kada pukne lju ska jajeta. Prepoznavanjem vanosti koju prvi utisak o bilo emu ostavlja u nama, ti strunjaci za potroaki marketing su koristei njegovu snagu prosto uetali u nae mlade mozgove, na samom poetku naih ivota. Tako da su oni maskirani u vesele i nevine kostime(crtai, deije emisije...), time naveli male pilie da njihov prvi utisak o TV-u, bude ideja da je kostimirana lisica njihova mama. Da dodatno pojasnim: Od malih nogu mi smo naueni da verujemo kako Tv predstavlja izvor smeha, zabave i dobrih oseanja. Taj i takav stav smo stvorili gledajui prvo crtae, pa onda razne deije emisije, potom zabavne filmove, serije i tako redom. Ta naa prva iskustva sa Tv-om, stvorila su u nama stav-iluziju o dobroti i nevinosti televizije. Radei na ovaj nain, ti strunjaci stvaraju pogrenu percepciju u malim naivnim glavama, kako je gledanje Tv-a samo bezazlena zabava. Uutkavanjem svih sumnji o svojoj pravoj nameri na samom poetku, oni prosto klize pravo u podsvest malih gledaoca Tv -a, stvarajui moan koren za svoje budue delovanje. Kako dete raste, tako raste i kritika sposobnost njegovog uma koja titi inicijalnu ideju da je Tv bezazlena zabava. Ne primeujui da je ba takav stav o Tv-u, bio prava namera strunjaka za potroaki marketing. Kao posledica tog davno stvorenog stava je injenica koju veina ljudi danas ne primeuje: TV, ta naizgled bezazlena zabava, predstavlja pravog krivca naeg sve veeg kulturnog propadanja. To se deava zato to zbog snage prvog utiska, Tv vie n e prolazi kritiku inspekciju nae svesti. U skladu sa tim, danas kada se vraamo kui umorni od svega, smetamo se udobno ispred Tv -a, dajui kritikoj osobini naeg uma slobodno za ostatak dana, mislei da smo savreno sigurni i zatieni u svom domu. Ali tada, bez naeg znanja, dok naivno oekujemo mir i zadovoljstvo, televizija kree da nas bombarduje monim savreno prikrivenim, hipnotikim sugestijama. Razne idiotske serije, filmovi puni nasilja, crne hronike, sve one iskljuivo materijalnim stvarima optereene i pri tome duh ovno potpuno prazne emisije u nama konstantno izazivaju oseanje nezadovoljstva, praznine i straha. Te i takve slike sveta koje Tv konstantno emituje, postale su njihove stalne impresije. Impresije koje su mnogi ljudi usvojili kao svoje vienje sveta. Znai, koristei taj naizgled bezazlen nain oputanja, strunjaci za potroaki marketing konstantno sugeriu -nareuju naoj podsvesti kako treba da se oseamo. To nam rade iz vrlo oiglednog razloga: Sa uplaenim i nesigurnim ljudima je vrlo lako manipulisti i upravljati. Zvui poznato? Zakljuak se namee sam. Televizija je vuk u jagnjeoj koi. Kako drugaije nazvati postupak u kome razne potene kompanije za proizvodnju hrane, lekova, kozmetike, idr. koriste televiziju da izazovu nemir i strah kod ljudi i tako poveaju elju za njihovim proizvodima, a sve to zarad svog profita. Ta i takva oseanja koja oni sugeriu i izazivaju svojim reklamama, nisu oseanja k oja bi normalni gledaoci Tv-a svesno, kritiki izabrali za sebe. Znajui ovo sad, koju slinost sa hipnozom moete pronai u svakodnevnim reklamama raznih tableta za mravljenje, u kojima se koriste mlade, zgodne, vesele i tako vitke devojke, praene lepravim porukama (sugestijama): Jedite sve to elite i izg ledajte ovako? Moda vidite sledeu slinost: Kompanije, koristei vae nekritiko gledanje Tv programa, ubacuju reklame, sa ciljem da probude u vama elju da kupite ba te tablete za mravljenje, istim onim intenzitetom kojim elite hranu. Ili razmislite koja je zlonamerna slinost izmeu takvog scenarija i onoga u kome farmaceutske kompanije angauju profesionalne glumce da lano kijaju i slinave ili da glume reumu, glavobolju, isl, a sve to sa ciljem da naivni gledaoci pomisle da oseaj u te i takve simptome i zbog toga kupe njihov lek. Nehumano, zar ne? Sledea stvar koju Tv kue koriste da premoste kritiku osobinu svojih naivnih gledaoca je Poznata linost. Strunjaci za potroaki marketing su ustanovili da e mnogi naivni gledaoci kupiti proizvode koje reklamiraju: Poznata pevaica, glumica ili sportista, bez obzira da li su im ti proizvodi potrebni ili ne. Primera zloupotrebe je bezbroj. Nadam se da vam je sad mnogo jasnije ta Tv konstantno radi Hipnotie vas, bez vaeg znanja i saglasnosti. Na kraju, vratimo se pitanju sa poetka ovog teksta: Da li se hipnozom moe uticati na neku osobu tako da ona uradi neto protiv svoje volje? Sad znate odgovor: Mogue je ako osoba nije svesna da je hipnotisana!

Kratka Istorija Hipnoze


Istorija hipnoze prati istoriju ljudskog roda. Hipnoza je sastavni deo naih ivota, neto poput disanja, s'nama je od naeg nastanka i svako od nas poseduje hipnotiku sposobnost.

Mnoge stare kuture su opisale svoje obiaje i aktivnosti koje se u potpunosti povezane sa hipnozom. Stari, Egipani, Grci, Vi kinzi, Indijci i mnogi drugi, koristili su obrede sa mrmljanjem, pevuenjem i bubnjajem da bi izazvali neku vrstu transa, odnosno du bljeg stanja svesti. Ovi i ovakvi obiaji su najee povezivani sa religijskim leenjem. esto se kao primer jednog od prvih opisa hipnoze, navode hijeroglifi iz vremena Ramzesa XII, 3000 god. pne. koji opisuju proceduru koja se odvijala u "hramu sna''. Ti zapisi opisuju proces davanja sugestija za ozdravljenje osobama koje deluju kao da su uspavane. Posete "Hramovima sna'' se spominju i u starim Indijskim zapisima gde su duhovni ljudi radili procedure mrmljanja i davanja sugestija osobi koja kao da spava. Kod starih Grka su takoe nairoko bili rasprostranjeni "Hramovi sna''. Na osnovu ovakvih istorijski h zapisa, namee se zakljuak da su ljudi upranjavali ulazak u stanje transa od najranijih vremena. Pratei istoriju oveanstva vidi se da je "Religijski trans'' (trans = hipnoza) mnogo puta spomenut i detaljno opisan kao metoda leenja, kako pojedinaca tako i itavih grupa ljudi. To nedvosmisleno govori da je leenje umom, postojalo i praktino primenjivano od najranijih vremena ljudske istorije. Svi ti opisi "religijskog leenja transom'' skoro u potpunosti se poklapaju sa savremenim opisima hipnotike seanse. No, bez obzira na sve te istorijske injenice, Hipnoza u ovoj formi kakva je nama danas poznata poinje zvanino da se spominje u 17 veku. Hajde zato da spomenemo neke bitne ljude koji su nam pribliili ovu savremenu hipnozu. Za savremenu hipnozu moemo rei da se raa sa teorijom i radom austrijskog lekara, Franz Anton Mesmera (1734 - 1815). Mesmer je stvorio teoriju "Animalnog Magnetizma'' i razvio specifian nain leenja koji mu je pomogao da izlei veliki broj ljudi. Njegova teorija i pristup, od tad su poznati pod imenom "Mesmerizam''. Mesmer je verovao da meu svim poljima koja su bila poznata nauci u tom vremenu, postoji jo jedno polje koje je on nazvao po lje ivota ili ivotna sila. On je definisao dobro zdravlje kao slobodan protok ivotne sile kroz hiljade kanala u naim telima. Analogno tome, svaka bolest je nastajala kao rezultat obstrukcije slobodnog protoka te ivotne sile. Prevazilaenjem ovih prepreka i ponovni m uspostavljanjem slobodnog protoka vraalo se i stanje zdravlja. Kada bolestan ovek n ije mogao to da uradi samostalno, onda je bio neophodan kontakt sa sprovodnikom "animalnog magnetizma'' to je bilo dovoljno kao lek. Drugim reima, Mesmer je verovao da je on prirodni sprovodnik animalnog magnetizma i da samim tim moe uticati na protok ivotne sile. On je svoje pacijente leio tako to bi seo ispred svojih pacijenata, svojim kolenima dodirivao njihova kolena, drei paleve pacijenata u svojim rukama pri tome ih gledajui netremice u oi sve dok ih oni ne zatvore. Potom je pravio "magne tne prelaze'', prelazei svojim rukama od ramena niz ruke pacijenata. Pre njega je uobiajena lekarska praksa bila da se takvi prelazi rade magnetima. Mesmerova teorija da postoji nevidljiva sila ili "animalni magnetizam'' kojim hipnotizer utie na osobu sa kojom radi uskoro je naputena, a na hipnozu se poelo gledati kao na proces za koji je svako sposoban uz obezbeivanje odgovarajuih instrukcija. Drugim reima, mogue je stei neophodno znanje i biti odlian hipnotizer bez ikakvog posedovanja nekih specijalnih moi. Marquis de Puysegur (1751-1825). Jo jedan doktor, bio je Mesmerov uenik, koji je razvio teoriju da svesna saglasnost pacijenta da prati i izvrava sugestije hipnotizera je od izuzetnog znaaja. Drugim reima on je pokazao da svesna odl uka osobe da prihvati i izvrava sugestije predstavlja odluujui faktor u procesu leenja umom. John Elliotson (1791-1868). Profesor hirurgije Londonskog univerziteta, poznat kao izumumitelj stetoskopa. Postoje zapisi da je ovaj Engleski doktor koristio iskljuivo "Mesmerizam'' kao anesteziju prilikom svojih operacija. Ostalo je zabeleeno da je on koristei samo tu formu anestezije uradio preko 1800 potpuno bezbolnih operacija. Ovo je bitno, zato to je u tom vremenu anestezija bila sa mo misaona imenica. James Esdaile (1808-1859). Jo jedan Engleski hirurg koji je koristio "Mesmerizam'' kao anesteziju u svim svojim operacijama. Njegove medicinske beleke pokazuju da pored toga to su takve operacije bile potpuno bezbolne, drastino se smanjio fatalni postoperatvni ok i razne infekcije. Kod operacija koje je on uradio koristei ovu vrstu anestezije, javio se kod samo 5% pacijenata, to je fenomenalan rezultat u poreenju sa za to vreme uobiajenih 70%. James Braid (1795-1860). kotski hirurg koji je radio u Manesteru. On je metodu do tad poznatu kao "Mesmerizam'' preimenovao imenom "Hipnoza''. Braid je nakon posmatranja demonstracije mesmerizma, zakljuio je da je otkrio prave razloge zato ljudi t ako lako ulaze u stanje transa. Po njegovom miljenu ti razlozi nemaju nikakve veze sa bilo kakvom nevidljivom magnetnim silom. On je predloio isto medicinsku osnovu za hipnozu. Po njemu je razlog "Mesmerovog stanja'' (transa) bilo izazvano fiksacijom i uma ranjem optikog nerva, to je izazivalo spontano zatvaranje oiju. Odatle se provlai dananja asocijacija sa fokusiranjem na satove koji se njiu ili, u njegovom sluaju, na srebrnu tabakeru. U svojim kasnijim radovima Braid je konstatovao da sama fiksacija oiju nije dovoljna za izazivanje transa, objanjavajui da pored oiju ono to takoe postaje fiksirano je i oko uma. Drugim reima, um osobe koja je u hipnozi prosto se fiksira i usredsreu je na samo jednu ideju koju mu sugerie hipnotizer. On je verovao da trans izazvan ovim putem daje odline rezultate u reavanju zdravstvenih problema koji nisu organskog porekla. Ambroise Auguste Liebeault(1823-1904). Francuski doktor, koristio je Hipnozu u leenju preko 12000 svojih pacijenata. Poznat po svom istraivanju o uticaju sugestivnosti na izleenje obolelih. Koristio je iskljuivo brzu hipnozu, zbog realizacije da duboki trans nije svaki put neophodan da bi se postigli odlini rezultati u leenju.

Hippolyte Bernheim(1837 - 1919). Profesor medicinskog fakulteta u Nansiju. On je ovek koga nazivaju ocem hipnoze dvadesetog veka, zato to je rekao: "Sugestija vlada procesom hipnoze''. On je svojim radovima pokazao da je hipnoza proces neosporno ba ziran na sugestiji. Emile Cou (1857-1926). Francuski psiholog iz Nansija, koji je razvio studiju "psihologija sugestije'', prouavajui efekte sugestija na pacijente, kao i efekte autosugestija. U istoriji ostaje upamen po svojoj uvenoj autosugestiji: "Svakoga dana u svakom pogl edu ja sam sve bolji i bolji''. Pored toga, on je prvi dokazao da je imaginacija uvek jaa od snage volje: "Kad se imaginacija i snaga volje suoe, imaginacija uvek pobeuje''. Na primer: Ako zatrazite od nekog da pree preko daske duine 2m, irine 0,5m koja lei na zemlji, ta osoba e to uraditi bez ikakvog problema. Meutim, ako kaete toj osobi da na polovini daske stane, zatvori oi i zamisli da je ta daska postavljena izmeu dve osmospratnice na 50m visine, osoba odmah poinje da se ljulja kao da e pasti. Imaginacija ini uda, zar ne? Clark Leonard Hull (1884-1952). U svetu preovladava miljenje da su studije moderne hipnoze poele radovima ovog profesora psihologije na uvenom Amerikom Yale Univerzitetu. Njegovo delo "Hipnoza i Sugestivnost'' je rigorozna studija ovog fenomena , korienjem statistike i eksperimentalne analize. Hulova studija nedvosmisleno dokazuje da Hipnoza nema apsolutno nikakve veze sa spavanjem. U svom radu on potpuno demistifikuje hipnozu i pokazuje da je hipnoza potpuno prirodna sposobnost svojstvena svakom ivom oveku. Pedesetih godina prolog veka Hipnoza postaje zvanino priznata i legalizovana metoda. Godine 1950 -te Britanska Medicinska Asocijacija priznaje hipnozu kao terapijsku metodu, a 1958 Amerika Medicinska Asocijacija je takoe odobrava i legalizuje uz obrazloenje da se tom metodom mogu baviti i ljudi koji nisu iz medicinske struke, zato to se ta metoda bazira iskljuivo na sugestiji i ne bavi se dijagnozom niti leenjem. Na kraju ove kratke istorije Hipnoze, spomenuemo i pogledati radove dvojice najuticajnijih hipnotizera u dosadan joj istoriji hipnoze: Dr. Milton Ericksona i Dave Elmana. Dr. Milton Erickson (1901-1980). Ameriki psihijatar koji je napravio svojevrsni preokret u primeni hipnoze razvijajui blagi, indirektni pristup koji je i dalje veoma popularan meu mnogima dananj im terapeutima. Do kraja svoje karijere on je ovladao indirektnom tehnikom hipnoze do nivoa da je jednostavno vodio razgovore sa svojim pacijentima uvodei ih u trans bez ikakvog pominjanja rei hipnoza. Naravno, Dr. Erickson je savreno dobro znao ta govori i kako govori, a upravo je to izazivalo hipnozu(trans). Njegov pristup i shvatanje hipnoze u procesu stvaranja pozitivnih promena, dovelo je do razvoja moderne terapije razgovorom tj. NLP-a. On je radei kao psihijatar, svakodnevno primenjivao hipnozu gotovo 60 godina, od 1920-te, pa sve do svoje smrti 1980-te. Dr. Erickson je svojim radom pojasnio mnoge primene hipnoze. Iz razloga to je njegov metod indirektne hipnoze postao veoma popul aran, esto se previdi da je Erickson bio izuzetni ekspert brze, direktne hipnoze i da je ju koristio isto toliko, koliko i indirektni pristup. Ostalo je zabeleeno da je Erickson toliko esto koristio brzu indukciju "rukovanja'', da pri kraju njegove karijere vie niko nije smeo da se rukuje sa njim. Mnoge od njegovih izjava su citirane kao definicije hipnoze - evo jedne od njih: "Hipnoza je specijalno stanje svesnosti karakteristino po spremnosti prihvatanja novih ideja''. - Milton Erickson Dve stvari su vredne pomena iz ove kratke definicije. On naglaava da um postaje prijemiv na ideje koje hipnotizer prezentuje. Ovo se moe interpretirati time da osoba postaje vie podlona sugestiji ili vie otvrena na ideje koje joj se predstavljaju kada je u hipnozi. Naglasak koji Erickson stavlja na "svesnost'' umesto na n esvesnost, nepaljivost i neupoznatost sa neim, takoe je veoma vaan. To je potpuno u skladu sa njegovim stavom da vam hipnoza omoguava da se suoite sa tajnovitim delom svih nas, svojim podsves nim umom ili onim to on naziva nesvesnim umom. Kada je osoba hipnotisana, podsvest preuzima veu odgovornosti odnosno dolazi ispred. Podsvest regulie sve telesne procese, skladiti i upravlja seanjima, uenjem iz svakog iskustva, samim tim mentalni m modelima i ablonima koji nastaju, a omoguavaju nam da funkcioniemo. Erickson predstavlja podsvest kao intuitivni i imaginativni deo uma, koji moe da pokrene sve vae potencijale i trenutno promeni nain na koji mislite, oseate i reagujete. Suprotno ovome svesni deo uma je vrlo ogranien. Svest je logina i l inearna u svom pristupu reavanja problema. Sa svesnim umom imamo samo ovde i sada. Erickson u svom radu nije bio zainteresovan da govori sa svesnim umom. Cilj mu je uvek bio direktna komunikacija sa podsveu pacijenta. I na kraju je ostao jo jedan, po mnogima do sada najbitniji hipnotizer, koji je obeleio istoriju savremene Hipnoze. Dave Elman (1900 - 1967). Kada je imao osam godina, Dave je video svog oca potpuno izbezumljenog od bolova nastalih krajnjim stadijumom kancera. Porodini prijatelj, inae scenski hipnotizer, kad je uo za ovu situaciju doao im je u posetu. Uao je u sobu njegovog oca i posle kratkog hipnotikog tretmana, stenjanje i jeanje se utialo a neizdrivi bol je oslabio. Mali Dave je d obio dozvolu da poseti svog oca i poigra se sa njim. On nikada nije zaboravio tu ranu epizodu, kao ni injenicu da je njegovom ocu olakanje doneo hipnotizer nakon to su doktori rekli da nemaju pravi nain da mu ublae patnje. Dave Elman je imao etrdeset devet godina kada je doneo odluku da promeni svoju profesiju i postane strunjak za poduavanje hipnoze. Prikupio je svu tad dostupnu literaturu i prouavajui te materijale i praktino ih testirajui, razvio svoj "Dave E lman kurs Klinike Hipnoze''. Iako Elman nije imao nikakvo formalno obrazovanje iz medicine, on je ograniio svoju obuku samo na lekare i zubare. "Hipnoza je zaobilazak kritike osobine svesti i uspostavljanje selektivnog razmiljanja''. - Dave Elman

Ova Elmanova definicija hipnoze primenjena je kao formalna definicija Hipnoze u amerikom zakonu. Njegova reputacija edukatora se neverovatno brzo proirila i uskoro ga nainila najpoznatijim i najuspenijim predavaem hipnotizma u SAD. U narednih sedamna est godina on je u okviru svog kursa obuio na hiljade doktora u svim veim gra dovima SAD. Bez obzira da li neko veruje u hipnozu ili ne, da li je prouavao materijale na tu temu ili ne, sasvim je izvesno da u svakom e od nas postoji nekakva lina predstava o tome ta je hipnoza i kako ona funkcionie u praksi. Kod veine ljudi taj stav je obino baziran na neemu to je osoba ula ili videla u filmovima ili TV programima. Kada jednom ponete da prouavate hipnozu vae ideje i stavovi o tome ta je hipnoza i kako se ona moe koristiti, totalno e se promeniti i bie potpuno razliiti od miljenja veine ljudi iz vaeg okruenja. To je put kojim svako od nas mora da proe, jer to je put otkrivanja novih znanja i line evolucije.

Model Uma

Da bi ste potpuno razumeli ta to upravlja naim ivotom, zdravljem i uspehom, kao i kako oni funkcioniu, veoma je vano da prouimo kako radi na Um. Znate i sami da mi u stvari nikad ne razmiljamo o tome kako radi na um. Uobiajeno kazivanje sa kojim poinje i zavrava razmiljanje veine ljudi na tu temu glasi: Mislim - znai postojim, i to je tako. Ali to nije samo tako, istina je mnogo kompleksnija. Postoji neto u nama to usmerava i definie nau sudbinu. Svako od nas je to to jeste kao rezultat dosadanje g rada naeg uma. Ovaj model uma e vam pomoi da razumete sebe, svoj ivot i pon ete sa sopstvenim procesom promene. Na um je vrlo sloen sistem koji se sastoji od nekoliko nivoa. Svaki nivo uma savreno radi svoj deo posla, ali njihova meu sobna komunikacija je ono to zbunjuje ljude. Ova Davinijeva skica, kao da predstavlja nivo e uma, a iz nje se vidi da je svest samo spoljni nivo uma.

Jedna od najvanijih istina koju svaki ovek treba da shvati je da se njegov ivot odvija istovremeno na vie nivoa. Mi istov remeno ivimo svoje ivote na fizikom, telesnom i emotivnom nivou. Ti nivoi su u neraskidivoj vezi i ponaaju se potpuno u skladu sa zakonima prirode. Ono to veina ljudi nije nauila da je njihova fizika -vidljiva realnost samo rezultat njihovog untranjeg -nevidljivog rada. Evo primera, pretpostavimo da ste nakon dugog smiljanja upravo otkucali pismo na vaem raunaru. Pritisnuli ste taster tampe i odtampali to pismo. Gledate u papir i zakljuite da vam se ne svia kako jedan pasus zvui. Uzimate gumicu i briete taj pas us, iskreno elei da ga nema, onda zadovoljni svojim trudom ponovo pritisnete taster tampe. tampa zuji, vi nestrpljivi puni pozitivnog oekivanja, papir izlazi iz tampaa i.... Taj nesretni pasus se opet pojavljuje kao sastavni deo pisma. Pitate se, kako je to mogue? Upravo ste ga obrisali i iskreno poeleli da ga nema! Uzimate veu gumicu, due briete, ponavljajui pri tome pozitivne afirmacije: Nema ga, Nestaje, Nema ga.... Pritisnete opet tampu, kad ono evo ga opet. Posle svakog novog pokuaja,

isti pasus je i dalje tu. Odete do najblie knjiare, kupite najnoviji bestseler za samopomo: Tajna Efektivnog Brisanja, temeljno ga prouite i zakljuite da sada imate svo neophodno znanje koje vam je potrebno. Sad ste spremni, puni optimizma mislei poziti vne misli pritiskate taster tampe i - pasus je opet tu! Pitate se: Kako je to mogue? ta se ovo meni deava? Da li sam ja u Zoni sumraka? Ovo se deava veini ljudi na planeti Zemlji! Deava im se da fiziki rezultat njihovog unutranjeg rada nikada ne moe bi ti promenjen na fizikom nivou. Taj rezultat ne moe biti promenjen, bez obzira na njihove iskrene elje, lepe misli i razne pokuaje brisanj a rezultata. Fiziki rezultat je uvek isti, on je u skladu sa njihovom prvobitnom unutranjom definicijom. Drugim reima, f iziki rezultat se moe izmeniti samo na nivou stvaranja, odnosno na njihovom unutranjem nivou. Zato je toliko vano da nauite principe rad a naeg uma. Kad jednom shvatite i nauite principe rada naeg uma, bie vam lako da koristei ovaj model posmatrate sopstveni ivot i potpuno razumete sve to vam se deava. Prouavajui ovaj model uma, nedvosmisleno emo potvrditi da je um u potpunoj kontroli svega to nam se deava u ivotu. Zato krenimo redom da vidimo koji su to nivoi naeg uma i ta svaki od tih nivoa radi za nas. Poeemo od spoljnog nivoa i ii na unutra.

SPOLJNI NIVO UMA - SVEST


Ovo je deo uma koji barata naim ulima (vid, sluh, ukus, miris i dodir) koja su usmerena ka spoljnom svetu. Samim tim glavni zadatak svesti je skupljanje informacija iz spoljnog sveta. Prikupljajui razne informacije putem naih ula, svest ima vaan zadatak uenja znanja i vetina koje su vam neophodne da bi opstali u tom svetu. Meutim, ne zaboravite da svest nije jedini nivo uma, samim tim sve informacije koje stiu spolja porede se sa onim unutranjim, ve postojeim znanjem o njima. To poreenje funkcionie kao filter realnosti uma, tako da svaka informacija o kojoj ve imamo unutranje znanje i iskustvo, biva tretirana u skladu sa tim prol im iskustvom. Ono to je vano da znate da se ovo poreenje ne vri na osnovu podele na dobro -loe, pozitivno-negativno, nego na osnovu snage prvog utiska. Drugim reima prvo iskustvo o bilo emu uvek ima prioritet, bez obzira kako bi vi sad, sa sadanji m znanjem o spoljnom svetu eleli da tumaite neku situaciju ili informaciju. To vae unutranje znanje formira i definie va doivljaj stvarnosti.

Ovaj nivo uma ima nekoliko bitnih osobina, koje utiu na na doivljaj stvarnosti: * Analitinost je prva osobina nae svesti. To je osobina svesti da analitiki posmatra svaku situaciju u kojoj se naete, rastavlja je na delove i trai u vaoj bazi podataka (vaa prola iskustva) adekvatno reenje. To pretraivanje baze podataka (vaeg postojeeg znanja) se odvija velikom brzinom, a poto u vama ve postoje stara iskustva i reakcije za skoro svaku situaciju u kojoj se naete, te postojee reakcije se automatski primenjuju. Analitika osobina svesnog nivoa uma se ogleda u sposobnosti traenja reenja i izvravanja istih, koje su posledica vaeg postojeeg znanja (vaih prolih iskustava). * Racionalnost je sledea osobina Svesti. Ova osobina svesti ini da vi uvek objanjenje za vae postupke bez obzira da li su dobri

ili ne (puenje, gojaznost, alkoholizam). Ova osobina svesti javlja se kao posledica vaih postojeih znanja, pa onda u skladu sa tim vaim znanjem ona vri racionalizaciju. Ukoliko nemamo objanjenje zato neto radimo, tako kako radimo, onda postajemo anksiozni, nervozni i frustrirani. Ako to stanje potraje dovoljno dugo, ono dovodi do ozbiljnih mentalnih i fizikih poremeaja. Mentalne ustanove su prepune ljudi koji rade neke stvari, a pri tome neznaju zato to rade. Jedini problem sa ovim pravim racionalnim razlogom nekog loeg ponaanja je taj to to nikad nije pravi razlog. Na primer, puai kau: Puim zato to me to smiruje, daje mi vreme da smireno razmislim i sl. Debeli ljudi kau: Ja sam debeo zato to jedem k ad mi je dosadno, kad sam nervozan, kad sam tuan, kad sam pospan, kad sam.... Naravno, sigurno ste ve primetili, da svi ti navedeni razlozi nikad nisu realni razlozi, nego iskljuivo lini. Lini su zato to su posledica vaeg linog doivljaja sebe. Puai pre nego to su stvorili naviku, su sluali druge puae kako priaju: Puim zato to me to smiruje, puim zato to.... Debeljuce su ule druge debeljuce kako kau: Jedem zato to sam nervozan, jedem zato to mi je dosadno, je dem zato to.... Oni su te prie, kad su ih uli prihvatili kao svoju istinu, jer je to bilo prvo iskustvo sa tom informacijom. Sad, shvatate kako Racionalni razlozi nekog loeg ponaanja, nikad nisu pravi, uvek su samo vai lini razlozi. * Kritiki stav je sledea osobina Svesti. To je osobina svesti da kritikuje i osporava sve ono to nije u skladu sa vaim postojeim stavovima. Pri tome, svi vai stavovi o bilo emu su posledica vaeg postojeeg znanja. Vai sadanji stavovi o svemu, nastal i su na osnovu vaih prvih utisaka, a prve utiske o bilo emu, a posebno o sebi ste stekli u vreme dok niste znali sve to to danas znate. Ova kritika osobina svesti se ogleda u tome to na osnovu brzog pregleda vaih ivotnih iskustava: doivljaja, utisaka, ose anja smetenih u trajnoj memoriji (podsvesti), reagujete kritikom na sve to nije u harmoniji (skladu), sa vaim postojeim stavovima. Kritika osobina je posledica poreenja informacija, sugestija ili ideja koje primate (ili dajete sami sebi) sa vaim postojeim stavovima na tu temu. Na osnovu tog poreenja i pronalaenja vaih postojeih stavova vi ste ili kritiki nastrojeni prema novim informacijama ili niste. Svaka informacija koja je u skladu sa vaim postojeim stavovima biva odmah prihvaena, a ona koja nije u skladu, odmah se kr itikuje i osporava. Sve to vam drugi kau ili pak vi kaete sami sebi, a pri tome oseate unutranji otpor tim informacijama, to je kritika osobina vae svesti na delu. Znai, va postojei stav o vama nije takav. Eto vam objanjenja zato toliko mnogo ljudi nije sretno i zadovoljno sobom. U skladu sa tom osobinom svesti tj. stalnim kritikim poreenjem postojeih stavova i novih eljenih ideja, vrlo je teko izvriti promenu svojih rekcija i ponaanja. * elja za uenjem i razvojem, poznatija kao Snaga Volje. Ovo je izuzetno vana osobina nae svesti. elja za uenjem, razvojem i stalnim napretkom je gorivo koje nas pokree na akciju. Meutim, sama elja esto traje vrlo kratko. Obino elja traje onoli ko dugo koliko traje adrenalin koji se stvorio sa idejom o promeni znai vrlo kratko. To se deava zato to svaki put kad poelite neto da promenite u svom ivotu, ta vaa elja se suoava sa vaim postojeim znanjem i stavovima na tu temu tj. sa vaom kritikim s tavom. Na primer, vi moete rei: Baciu cigarete i ba nita me nee naterati da ih ponovo zapalim! ili moete rei sebi: Od danas jedem samo kad sam stvarno gladan. Eh, pa svi znate koliko to obino traje.... pre nego to vas neko iznervira i vi zapalite jednu ili uete u friider i zakljuate vrata za sobom. Svi ovi pokuaji, traju upravo onoliko koliko traje koliina adrenalina stvorena tom lepom idejom ili eljom. Kad adrenalin izvetri, ukljuuje se vaa kritika osobina i vi poinjete da osporavate tu ideju. Rezultat rada vae kritinosti je svima poznat, stara navika se vraa, ovog puta jo jaa. Istina, zar ne? Dakle ta naa snaga volje, ba i nije neka snaga. Da rezimiramo, Svesni Um ili Svest je spoljni nivo uma koji se bavi naim spoljnim, drutvenim ivotom. Svest prima informaci je iz spoljnog sveta putem naih pet ula: vid, sluh, ukus, miris i dodir. Naa svest funkcionie na racionalan i analitiki nain, zato to se stalno bavi informacijama koje se mogu analizirati i proveriti nekim od naih ula. Ta mogunost provere informacija sa vaim postojeim znanjem, stvara kritiki stav svesti. Kritika osobina svesti se aktivira zbog vaih postojeih stavova, koji su posledica znanja koje ste sticali od poetka svog ivota. Svest radi po principu: Ono to primeujem mojim ulima to postoji i to mogu da razumem! Sve druge informacije koje stiu do nae svesti, a ne dolaze putem naih ula, potpuno zbunjuju nau svest. Taj spoljni, svesni nivo uma, okruuje nae unutranje nivoe uma koji se ne bave naim spoljnim svetom, nego nama lino.

Podsvesni nivo Uma Podsvest


Pravo mesto sa kojeg mi upravljamo svojim telom i ivotom... je na nivou ispod svesnog, na nivou koji nazivamo podsvesni um podsvest. Da bi ste bolje razumeli kako ovaj nivo uma funkcionie, najjednostavnije je da ga uporedimo sa kompjuterom. Zato to kompjuter funkcionie po istim principima kao na um. Vi znate da kad kupite novi kompjuter i pokuate neto da radite sa njim, desi se - nita. Razlog za to je, to u novom kompjuteru nema svih onih programa koji vama trebaju. To znai, kompjuter da bi radio mor a imati instalirane odreene programe. Kad ih instalirate, va kompjuter radi koristei te instalirane programe.

Upravo je to nain i princip po kome radi na um. Ljudski um je u stvari najsavreniji bioloki kompjuter. Kad smo se rodili, nai kompjuteri su bili skoro potpuno prazni, bilo je par osnovnih programia koji pokreu telesne funkcije i to je sve. Svakog dana od tada mi dodajemo neke nove programe i pojaavamo postojee. Osnovno pravilo naeg uma (biolokog kompjutera) je sledee: On nas uvek odrava onakvom osobom kakvom sebe doivljavamo. To kako sebe doivljavamo su nai stavovi (programi) koji su nastali kao rezultat naih ivotnih iskustava. Pored naeg spoljnog svesnog-fizikog nivoa uma, sledei nivo uma je onaj unutranji -telesni, koji smo nazvali podsvest. Podsvest predstavlja mnogo vei deo uma od onog spoljnog. Ona moe obraditi milione ulnih informacija svake sekunde i zbog toga sadr i svu nau mudrost, seanja, iskustva i reakcije. Ovaj nivo uma predstavlja u punom smislu izvor nae kreativnosti koji pri tome skladiti i pokree sve nae programe automatskog reagovanja i ponaanja koje koristimo u svakodnevnom ivotu. Drugim reima, ovaj nivo uma predstavlja funkciju autopilota koja nam omoguava da radimo vie stvari istovremeno bez potrebe da se koncentrimo na svaku od njih ponaosob. Vonje automobila je tipian primer, zato to vonja podrazumeva mnotvo malih operacija upravljanje svim ruicama i pedalama, ubrzavanje, koenje, skretanje, itd. Sve te operacije nakon dovoljnog broja ponavljanja postaju potpuno automatske. Tako da kad reite da odete negde, sednete u auto, i dok se vozite vi ne razmiljate o papuicama i ruicama, nego o nekoj stotoj stvari, a auto kao da ide sam, ima autopilota - Vas. Ono to ste jednom nauili i usvojili kao svoju automatsku reakciju vie nije interesantno za vau svest. Ovo nas dovodi do spoznaje da su sve informacije, u jednom trenutku naeg ivota bile nove za nas. Da bi postale ono to su d anas u naoj memoriji su kodirane (oznaene) putem naih oseanja. Oseanja su telesne senzacije kojima reagujemo na primljenu informaciju. Samim tim, to su oseanja vezana za odreenu informaciju jaa, to e prvi utisak o toj informaciji biti dublje biti urezan u nau podsvest. U ekstremnim situacijama, ovo vodi ka Trenutnom Znanju. Ovakvo iskustvo se stie obino u ok situacijama tipa : ovek koga je ujela zmija ili Dete koje je dotaklo vrelu ringlu. Ovakva okantna iskustva, praena su jakim oseanjima, k oja trenutno bivaju urezano duboko u sve nivoe uma. Drugi nain, da se nove ideje utisnu duboko u podsvest je putem ponavljanja. To je upravo nain kojim se ui, a isto tako je to nain kojim se stvaraju navike. Stalnim ponavljanjem odreene informacije ili sugestije, naa reakcija na nju postaje uobiajena i automatska. Bez obzira da li mi tu nau reakciju, koja je posledica prvog utiska, posle izvesnog vremena smatramo dobrom ili loom. Pitajte svakog puaa kakav ukus su imale njegove prve cigarete, a on i dalje pui? Svesno gledano, kaza e vam da su prve cigarete bile odvratne i da je tad znao, ono to sad zna, nikad ih ne bi zapalio. ALI, TO NIJE SNAGA PRVOG UTISKA. To je njegovo sada nje svesno, logiko, racionalno razmiljanje. Snaga prvog utiska su njegova oseanja u vezi tog postupka u tom trenutku. Kad je palio svoje prve cigarete, palio ih je sa sebi dragim ljudima i zato se oseao: Vaan, Bitan, Jak, Odrastao, Buntovnik, itd. Ta fen omenalna oseanja su snaga prvog utiska o puenju, a ne njegovovo sadanje razmiljanje. Taj prvi utisak, odnosno oseanja vezana za prvi utisak su ono to ga jo uvek tera da pui. Zakljuak se sam namee, to su jaa oseanja koja prate nove ideje, to je potrebno manje ponavljanja da bi ta ideja bila prihvaena u podsvesti. Jednom prihvaena i usvojena ideja postaje program ponaanja. Meutim, kao to emo videti, ponekad je potrebno da unapredimo nae stare, zastarele programe ukoliko elimo da promenimo i unapredimo nae ivote. E, tu se javlja problem. Kao to smo videli na primeru tampaa, ne moemo promeniti nae rezultate ili programe ponaanja niti loginim argumentima niti napornim

radom. Jedini nain da ih promenimo je da se pozabavimo naim oseanjima i stavovima o situacijama vezanim za trenutke nastaj anja tih programa. Na primer, ako na osnovu naih iskustava doivljavamo sebe kao debeljuce, mi se onda tako i ponaamo. Ako pak doivljavamo sebe kao: vitke ili puae, nesretne ili uspene, onda se ba tako i ponaamo, to e rei da to definitivno jesmo u sopstvenim oima. Taj na doivljaj sebe je najvanija karakteristika nae podsvesti koja se zove imaginacija. Za imaginaciju veina ljudi misli da je to samo kreativnost, neto poput talenta za muziku, pa ili ga ima ili nema. No, meutim imaginacija je mnogo vie od toga. To je jedna od osnovnih osobina nae podsvesti koja predstavlja mnogo vie nego talenat i svako od nas je ima. Imaginacija je na doivljaj sebe i sveta u kome ivimo. Taj na doivljaj sebe je ono to upravlja naim ivo tom. Naravno, svaki ovek ima svoj doivljaj, kako sebe tako i sveta koji ga okruuje. To nas dovodi do zakljuka da je svaki ovek potpuno unikatan i jedinstven. Upravo zbog te nae unikatnosti, svakome od nas je njegov doivljaj sebe i sveta koji ga okruuje apsolutna istina. Ukoliko nam se ne svia kako sebe doivljavamo i poelimo da se promenimo, da bi se promena desila, neophodno je da prvo promenimo i unapredimo nae stare stavove (programe) o sebi. Drugim reima, brisanje teksta koji izlazi iz tampaa ne menja uzrok teksta, nego posledicu. Analogno tome, sve dok je na um programiran da radi stvari na odreeni nain, nikakav napor ni pokuaj promene u spoljnom svetu nee napraviti tu pravu eljenu promenu. To nam govori da je prosto nemogue prevazii neki na unutranji program ponaanja, nekakvim logikim argumentima ili svesnim duboko smisaonim lingvistikim vratolijama. Svaki put kad se direktno sukobe logika i imaginacija, imaginacija uvek izlazi kao pobednik. Evo u emu je poenta. U potpuno istom, sadanjem vremenu i okruenju, svako od nas ima svoj doivljaj sebe i sveta u kome ivi. Interesantno je da bez obzira na te nae line, esto potpuno suprotne doivljaje istog sveta, svet se ne menja, on ostaje ta kav kakav je. Jedina razlika je u naoj imaginaciji. Naa imaginacija stvara Na doivljaj Sveta. Jednom stvoren, na doivljaj sveta ostaje takav kakav je kao Naa Istina o Svetu sve dok ga ne promenimo na onom nivou uma na kome smo ga stvorili, a to je na podsvesnom nivou. Ovaj nivo naeg uma je takoe zaduen da nas uva od svake opasnosti, kako stvarne tako i zamiljene. Nekada ono to je zamiljeno u naoj podsvesti ima uticaj na nas kao i dogaaj koji se stvarno desio, naa podsvest ne vidi razliku. Ovo je bitna karakteristika nae podsvesti, ona ne razlikuje ono to Svest doivljava kao Matu (neto to se deava samo u mislima), od onoga to je Realnost (deava se napolju, u realnom ivotu). Za Podsvest, sve je to isto. Jedina Realnost koju Podsvest priznaje su naa iskustva koja su definisana naim oseanjima. Sva naa iskustva od samog poetka naeg ivota do danas ostaju zabeleena na ovom nivou naeg uma u magacinu koji nazivamo trajna memorija. * Trajna Memorija. Na um je kao video kamera koja snima non-stop, 24/7 svih 365 dana, ak i dok spavamo. Naa ula non -stop primaju informacije. Sve to vam se ikad desilo, to ste ikad uli, pomirisali ili osetili ostaje permanentno smeteno i zakljuano u velikoj banci seanja koja se nalazi na unutranjem nivou uma u naoj podsvesti. Ta banka seanja se naziva trajna m emorija. To je memorija u kojoj su pohranjena sva naa deavanja od trenutka roenja do sad. Ono to zbunjuje ljude je nain pristupa i ponovnog pokr etanja tih silnih seanja. Svaka informacija koja je ikad primljena kroz bilo koje od naih 5 ula, uva se ovde. Tako da poevi od trenutka, kad je stvoren mozak u maminom stomaku, sve to smo uli, osetili ili doiveli ostavlja trag u nama. Tako poinje stvaranje velike baze poda taka, iz koje se stvaraju naa uverenja, navike i modeli naeg ponaanja. Svi ti podaci nas pretvaraju nas u ono to smo danas. Svaka naa misao, reakcija kao i percepcija u vezi nekoga ili neega, sve se to zasniva na naim iskustvima iz prolosti. Jednostavno reeno: Mi smo danas refleksija svih naih prolih iskustava. Ono to mui veinu ljudi je kako ui u tu trajnu memoriju i kako promeniti podatke zabeleene tamo? Evo odgovora: Hipnozom moemo ui u trajnu memoriju I izvriti potrebne promene. Taj process se zove hipnotika regresija I predstavlja mentalno pu tovanje kroz va ivot. Npr. u Hipnozi se moete vratiti nazad u vreme vaeg prvog roendana ili ako elite samog trenutka vaeg roenja. Koristei ovaj process, vi dobijate ansu da ponovo vidite sve detalje oko sebe, osetite iste mirise, da osetite ukus kolaa na vaem nepcu, i ujete sve ljude koji su tamo sa vama. Da ponovim, mi nikad nita ne zaboravljamo, mi samo neznamo kako da svesno pristupimo tim seanjima. Veina tih seanja je u trenutku kad su se deavale stvorila nae telesne, automatske reakcije kako na njih tako i na sve sline situacije. * Automatske reakcije - Navike. Nae reakcije svakodnevnim ivotnim situacijama za koje mislimo da su spontane, odnosno da su automatske u stvari to nisu. Nekada davno, bio je trenutak u vaem ivotu kad ste prvi put bili u takvoj situaciji i tad niste znali ta da uradite. Na osnovu onog to su vam tad pokazali ili rekli (snaga prvog utiska), vi ste tu sugestiju usvojili kao svoju reakci ju na tu situaciju. Naknadnim ponavljanjem pojaali ste i potvrdili taj prvi utisak i tako ga pretvorili u svoju automatsku reakciju na situaciju, odnosno naviku. Sledei pasus je detaljno objanjenje procesa formiranja linosti. Dobro ga prouite i zapamtite, jer to je objanjenje kako ste postali to to ste danas. Svaka naa reakcija u bilo kojoj situaciji je posledica nae percepcije te situacije. Percepcija situacije predstavlja nae oekivanje u vezi te situacije, a oekivanje je posledica prethodnih iskustava iz slinih situacija. Ta prethodna iskustva su izgradila stavove u nama o tome ta te situacije znae za nas. Stavovi su nastali kao posledica dominantnih oseanja (telesnih senzacija) koja su se jav ljala u prvim slinim situacijama. Prve situacije o bilo emu deavaju nam se u prvim godinama ivota. Inicijalna oseanja koja s e tad pojave predstavljaju snagu prvog utiska. Poto je taj prvi utisak jedini podatak odnosno reper koji imamo u tom trenutku(nemamo dananje znanje), ta oseanja ostaju memorisana kao naa spontana, telesna reakcija na situaciju. Kako se situacije ponavl jaju taj prvi utisak se sa svakim novim ponavljanjem pojaava i pretvara u nau automatsku -telesnu reakciju na situaciju. Ta telesna reakcija (oseanje)

stvara stav U Nama O Nama u takvim situacijama. Jednom stvoreni stav se odrava takvim kakav je sve d ok se ne promene inicijalna oseanja koja su ga stvorila. Kako se razvijaju nae kognitivne sposobnosti, tako uimo da logiki, racionalno definiemo na e reakcije i ponaanja kao pozitivna ili negativna, dobra ili loa, zdrava ili nezdrava, itd. Ali kao to smo ve spomenuli u sluaju tampaa, te definicije i etiketiranja ne menjaju injenino stanje, odnosno nas i nae reakcije. Da ponovim: Dobro prouite gornji pasus, jer to je objanjenje kako ste postali to to ste danas. Moda sluajno ili ne, nau eni smo da nikad ne uzimamo u obzir da su naa dananja, logika i racionalna objanjenja samo posledica naeg znanja koje smo sticali sluajui druge ljude, koji nemaju pojma ta mi oseamo, kako to oseamo i kako su se naa oseanja razvijala. Ako su vam kao detetu vai roditelji paljivo sa puno topline stalno ponavljali kako sve to ujete ili vidite brzo uite i lako pamtite, hvalili vas za sve to ste nauili. Vi i danas tako reagujete na svaku novu materiju koju prouavate. Ali isto tako, svi puai pre nego to su stvorili naviku, prvo su sluali neke druge puae kako priaju: Puim zato to me to smiruje, puim zato to...... To nam govori da snaga prvog utiska i ponavljanje inicijalnih sugestija vai kako za pozitivne tako i za negativne programe naeg reagovanja i ponaanja, odnosno nae navike. Navika znai predstavlja nau automatsku reakciju na neko deavanje. Navike same po sebi nisu ni dobre ni loe, one samo su nauena reakcija, koja se javila kao posledica naih inicijalnih oseanja. Ova konstatacija nas dovodi do neega to nas ini superiornim u odnosu na sva druga iva stvorenja na planeti zemlji. * Oseanja. Svaki ovek na planeti zemlji ima unikatne otiske prstiju, onakve kakve nema nijedan drugi ovek, isto tako svako od nas osea svoja oseanja na samo njegov jedinstven nain. Upravo ta injenica nam govori da su naa oseanja jedini pravi pokazate lj kakav nam je ivot. Drugim reima naa oseanja predstavljaju na unutranji kompas, kojim upravljamo naim telom i naim iv otom. Samim tim, zato to svako od nas osea svoja oseanja na samo njegov unikatan i jedinstven nain, nijedan kalup sem naeg originalnog nam ne odgovara. U procesu razvoja svakog oveka, prvo je nastala sposobnost da osea senzacije, a potom dolaze svesne kognitivne sposobnosti. Te senzacije koje se fiziki manfestuju u naem telu nazivamo Oseanjima. Ovaj proces oseanja senzacija je i dalje prisutan u s vakome od nas i potpuno se spontano deava bez ikakvog svesnog napora. Kao to smo videli na primeru pisma i tampaa, Uzrok Posledica je prirodni zakon koji vai i u nama. Uzroci svakog naeg ponaanja i stavova o svemu u ivotu su posledice naih ivotnih iskustava. Kad se neko osea loe (strah, strepnja, odbaeno st itd.) u odreenim situacijama tad znamo da po zakonu Uzrok Posledica toj osobi se u ivotu ve desilo neto to ini da se osea tako. Desilo se nekad neto to je snagom prvog utiska, praenog slinim situacijama u toj osobi stvorilo podsvesni Neprijatno mi jestav,kao telesnu reakciju zatite. Da nije tako, u tim situacijama bi u toj osobi postojao otvoren istraivaki stav umesto neprijatnog. Stav koji u sadanjosti aktivira neko nae negativno oseanje, a samim tim i reakciju programiran je prolim iskustvima. Da n ije tako, jednostavno ga ne bi ni bilo. Neko ko ima napade panike i ne moe da die ve je imao u svome ivotu neko loe iskustvo praeno velikim oseanjem straha gde je pomislio da e umreti. Apsolutno svi nai stavovi, uverenja i reakcije su posledica naih iskustava, kako onih realnih tako i onih zamiljenih. Sva naa ivotna iskustva generiu oseanja. Oseanja stvaraju nae stavove o svim ivotnim situcijama. Stavovi izazivaju nae reakcije, kako dobre tako i loe. Upravo zato je toliko teko promeniti stavove i reakcije (navike) svesnim naporom i logikim razmiljanjem. Oni nisu deo nae svesti. Stavovi su naa telesna reakcija na situaciju i smeteni su u naoj podsvesti, a podsvest ne poznaje Dobre ili Loe stavove. Ona automatski reaguje telesnim senzacijama -oseanjima u svim situacijama u kojima se naemo. Ta automatska reakcija je posledica prvih takvih situacija u naem ivotu. Ovo nam govori da mi uvek pamtimo sva naa iskustva, od trenutka roenja pa do danas. Neverovatno, zar ne? Podsvest ivi van vremena i prostora, to znai da za nau podsvest ne postoji prolost ili budunost, samo sadanjost. ta god da nam se dogodilo u detinjstvu, to je ostalo zauvek urezano u naoj podsvesti i dalje postoji u nama kao oseanje koje se aktivira nekom sadanjom situacijom. Samim tim podsvest predstavlja veliki magacin u kome se uvaju sva naa iskustva i seanja. To znai da naa podsvest pamti i pokree sva nae oseanja, vezana za bilo koju osobu situaciju ili dogaaj iz nae prolosti. Oseanja su sastavni deo naeg Uma i predstavljaju nau telesnu reakciju na informacije, ideje, osobe, situacije... Naa svest je apsolutno posveena ouvanju naih ve usvojenih stavova i definicija kako onih o nama tako i onih o ivotu. To vai za sve nae stavove, ak i one koji nam svesno deluju loe. Kako je to mogue, pitate se? Pa evo kako: Svaka informacija koja je u skladu sa vaim postojeim stavovima biva odmah prihvaena, a ona koja nije u skladu, odmah se kritikuje i osporava. Sve to vam drugi kau ili pak vi kaete sami sebi, a pri tome oseate unutranji otpor tim informacijama, to je kritika osobina vae svesti na delu. Ta kritiki stav je potvrda prirodnog zakona: Uzrok Posledica. Da bi se bilo koja naa reakcija, ponaanje ili stav promenili, prvo je potrebno uspostaviti emotivnu harmoniju, a to se postie oslobaanjem nagomilanih oseanja koja su stvorila stav koji nam se svesno ne svia. Tek kad se uspostavi emotivna harmonija, mogue je promeniti nae postojee definicije i stavove. Ovo je neophodno razumeti, zato to kad je neko oseanje u vezi neega ili nekoga jednom prihvaeno od strane nae podsvesti, ono je prihvaeno kao zakon po kome ba tako reagujemo na sve sline situacije. To prihvaeno oseanje od tog trenutka pa na ubudue je naa Automatska Telesna Reakcija koja uvek izaziva odreeno ponaanje u svim slinim situacijama. No, ono to veina ljudi zaboravlja je da su sve nae telesne-emotivne reakcije i stavovi koji nam se danas ne sviaju, nastali su u vreme kad nismo imali ovo znanje i iskustvo da ih definiemo na dananji nain. Sve nae telesne-emotivne reakcije su nastale u prvih 5-6 godine ivota.

to e rei, bez obzira ta naa svest misli o nekoj naoj telesno -emotivnoj reakciji, kad je neko oseanje izazvano dovoljan broj puta odreenim situacijama ili uticajima to oseanje stvara na program ponaanja za sve sline situacije. Pri tome nam ovi nai progr ami ponaanja i reagovanja deluju potpuno automatski, bez obzira da li su u pitanju zadovoljstvo, bol, neto dobro ili loe po sa danjoj proceni nae svesti. Naa podsvest radi na osnovu principa familijarnosti (ta joj je ve poznato) i asocijacija, a ne na osn ovu Svesne logike da li je neto dobro ili nije. Nae telesne-emotivne reakcije su voene naim oseanjima, bez obzira dali ih mi svesno doivljavali kao loa, negativna ili dobra. ta su to Negativna ili Loa Oseanja? * Negativna oseanja su ona oseanja koja ine da se oseamo loe. Da budem jo precizniji, to su oseanja koja nas spreavaju da se konstantno oseamo dobro i na taj nain nam ne dozvoljavaju da budemo i radimo najbolje to moemo. * Negativna oseanja izazivaju neprijatnu telesnu reakciju. Ovakva oseanja su uvek praena nekim oblikom tenzije, nemira i nelagodnosti u naem telu. Ona nam oduzimaju jasnou misli, mo koncentracije i smireno logiko razmiljanje. * Negativna Oseanja ine na ivot nepodnoljivim sve dok ih se ne oslobodimo. Ova zadnja karakteristika je kljuna. Zato to na otpor negativnim oseanjima je ono najbolnije u vezi njih. Svim drugim oseanjima koja nam prijaju mi potpuno automatski doputamo da ih osetimo i iskaemo i kao posledicu toga ona se oslobaaju i povlae na zad u leite. Primer: Oseanje radosti, zadovoljstva, sree, seksualnog uzbuenja itd. Svim ovim oseanjima mi ne prua mo nikakav otpor, naprotiv odmah ih prihvatamo i iskazujemo. No, bez obzira koliko nam se ova oseanja sviala, ona jako kratko traju i poto smo ih ose tili i iskazali ona se povlae. Ovo nas dovodi do sledeeg zakljuka: Oseanja koja odbijamo da osetimo i iskaemo ne nestaju nego i dalje traju u nama, gomilaju se i trae da ih iskaemo u potpunosti. Znai sva oseanja koja ne iskaemo nego pokuamo da odbacimo ili potisnemo sve jae nas guraju iznutra da bi ih osetili i iskazali. Kao posledicu tog Guranja iznutra maksimalno oseamo snagu zakona Uzrok -Posledica. Mi ne moemo promeniti svoje reagovanje na neto sve dok drimo oseanja u vezi toga potisnuta i zarobljena u nama. Naa oseanja apsolutno uvek nadjaaju nae svesn e misli i logiku. Zato svaki put kad dopustimo sebi da osetimo i iskaemo svoja oseanja automatski nestaje pritisak koji ona stvaraju dok ih ignoriemo i potiskujemo. Kad su oseanja jednom iskazana, tad i samo tad ona se povlae i onda naa logika ima punog smis la u definisanju situacije na nain koji nama odgovara. Kao to sam rekao, svako nae sadanje logiko razmiljanje u odnosu na situaciju u kojoj se nalazimo posledica je onoga ta oseamo u vezi te situacije. Upravo to oseanje koje imamo u nekoj situaciji, pokazuje nam kako naa podsvest doivljava tu situaciju. to e rei naa podsvesna interpretacija situacije u kojoj se naemo kontrolie nae intelektualno i logiko razmiljanje odnosno nau Svesnu reakciju. Doputajui sebi da osetimo i iskaemo sva svoja oseanja kako pozitivna tako i negativna, dajemo sebi ansu da uspostavimo mir i harmoniju u nama. Menjajui na inicijalni nain reagovanja na negativna oseanja, tako da umesto dosadanjeg odbijanja, prih vatimo da ih Osetimo-Iskaemo-Oslobodimo izazivamo domino efekat koji u potpunosti rui kulu sazidanu od naih negativnih oseanja koja se naziva Bolest. Problem je Otpor Oseanjima Reenje dolazi kroz Emotivno Pranjenje Odupiranje i otpor naim oseanjima je daleko ozbiljnija stvar nego to veina ljudi misli. Sva naa oseanja su dizajnirana tako da se kreu ciklino: Situacija - Oseanje Iskaemo ga Oslobodimo ga Zavren ciklus. Pokuavajui da Ne Oseamo neko nae oseanje automatski stvaramo pritisak i nelagodnost u nama. Odravanje ovog otpora i uvanje oseanja potisnutim crpi ogromnu koliinu nae ivotne energije. I kako se potisnuta oseanja gomilaju tako se sve vie iscrpljujemo fiziki i emotivno. To je kao da pokuavate non -stop da plivate uzvodno. Samo je pitanje vremena kada ete potpuno iscrpeti svu svoju energiju i potonuti. Pruajui otpor sopstvenim oseanjima prekidamo na prirodni ciklus kruenja ivotne energije: Situacija - Oseanje Iskaemo ga Oslobodimo ga Zavren ciklus. Kao posledica ovog prekida kruenja energije, energija koja bi bila usmerena na odravanje savrenog rada svih sistema i organa naeg tela usmerava se na otpor oseanjima i to nas ini slabima. Ta slabost se potom manifestuje nepravilnim radom naih normalnih telesnih funkcija koji se naziva Bolest. Emotivno Pranjenje Oslobaanje Nagomilanih Oseanja se moe desiti samo ako Vi to elite i dozvolite ga sebi. Sva naa oseanja traju kratko, osim ako se odupiremo iskazivanju tih oseanja i njihovom oslobaanju. Da zakljuimo: Sva naa oseanja kako dobra tako i loa traju vrlo kratko, osim ako im se odupiremo. Naalost kod veine ljudi nakon godina negativnog programiranja jedna od osnovnih karakteristika njihove linosti je Negativn ost. Posle silnih sugestija koje su sluali i ponavljali sami sebi godinama: Ti si nesiguran, Odustani, Ne vredi ni pokuavati, Ba si nesposoban, Ba sam debeo, Ja sam pua zato to... Njihova podsvest je usvojila te i takve sugestije i pretvorila ih u Njihovu Istinu. Zato to u trenutku i vremenu kad su prvi put uli te i takve sugestije, nisu imali dovoljno znanja i ivotnog iskustva da ih odbace kao netane i nebitne za njih. Svesni nivo naeg uma ne zna kako da barata oseanjima, zato to su oseanja informacija koja do svesti ne dolazi putem naih pet ula. Oseanja dolaze iznutra, a ne spolja i to totalno zbunjuje nau svest. Svaki put kad nam se u nekoj situaciji pokrenu oseanja, na

svesni um se pomera u stranu i mi u takvoj situaciji reagujemo emotivno tj. podsvesno. To znai: Kada neka sadanja situacija pone da vibrira u skladu sa nekom prolom situacijom ili deavanjem, mi trenutno oseamo emotivni flebek. Ponovo se pokreu inici jalna oseanja koja su nastala pre mnogo godina kao posledica prvog utiska na takvu situaciju. Sigurno vam se desila situacija, da u neku obinu razmenu miljenja odjednom uneste toliko ara i oseanja, da prosto potpuno izgubite kontrolu, zar ne? I kad situacija proe, kad razmiljate o tom dogaaju, pitate se zato ste tako burno reagovali i nemate objanjenje otkud tolika emocija. Vrlo je vano da razumete da svaka ideja, sugestija ili koncept jednom prihvaeni od strane naeg uma, uvek e bti izvreni na nain kako su inicijalno definisani u skladu sa oseanjima koja su tad izazvali. Da bi vam bilo jasno zato se neke ideje o ivotu prosto lepe i ponavljaju u nama evo nekoliko zakonitosti naeg uma koje to objanjavaju. Svaka informacija, misao ili ideja izazivaju telesnu senzaciju - oseanja. Nae misli utiu na sve funkcije naeg organizma. Veina tih telesnih senzacija je prosto neprimetna za nau svest pa nam one deluju savreno neutralne, odnosno normalne. S druge strane, ideje i pratee misli koje imaju jaku emotivnu podlogu uvek se primetno oseaju u naem telu. to znai, jedanput prihvaene ideje, uvek izazivaju iste telesne senzacije - oseanja. Bes i nezadovoljstvo stimuliu nae adrenalinsko luenje, a pojaana koncentracija adrenalina u krvotoku izaziva mnoge promene u organizmu. Strepnja i strah izazivaju fiziku napetost i umor. Sve pobrojane re akcije nisu samo reakcije naeg tela na nae misli. One su ilustracija gore navedenog pravila. Ono to Um oekuje da se desi, obino se i dogodi. itav na organizam prati i reaguje u skladu sa naim oseanjima. Potpuno je nebitno da li su oseanja pokrenuta kao rezultat naeg matanja ili su pokrenuta kao posledica situacije u kojoj se nalazimo. Pokrenuta oseanja, aktiviraju automatske programe naeg ponaanja i nae telo radi apsolutno sve da bi ispunilo zadatak tog programa. Nae fiziko zdravlje umnogome zavisi od naih stavova o sebi i naeg mentalnog oekivanja. Sad, znajui ovo setite se koliko ste puta rekli i doiveli: Ono ega sam se najvie plaio, mi se i desilo. Imaginacija je uvek monija od logike. Svesni razlozi i logina objanjenja su neizmerno slabi u odnosu na nau imaginaciju. Oseanja i mentalne slike (seanja) su iskljuivo vlasnitvo nae podsvesti. Te slike i naa oseanja u svakom trenutku pobe uju sve ono o emu logino razmiljamo. Racionalno razmiljanje, biva nadjaano naom imaginacijom brzo i lako. Bilo koja ideja podrana snanim oseanjima kao to su strah, bes, mrnja, ljubav ne moe biti promenjena svesnim, racionalnim, logikim razmiljanjem . Sugestija koja je jednom prihvaena i izvrena, izaziva sve manji otpor sa svakim naredni m ponavljanjem. Svaki program ponaanja (kako dobar tako i lo) se zasniva na poetnoj sugestiji i oseanjima koja je ona izazvala. Mentalni model ponaanj a se vrlo lako stvara, pogotovo ako se poetna sugestija ponovila mnogo puta. Jedanput prihvaena sugestija od strane nae podsvesti, praena dodatnim slinim sugestijama stvara novi model ponaanja u rekordnom roku. Ovo pravilo uvek vai, kako za dobre, tako i za loe modele ponaanja. Na primer: Neki ljudi veruju da u kritinim momentima moraju zapaliti cigaretu ili popiti aicu estokog pia ili popiti tabletu za smirenje da bi efektno funkcionisali. Bez obzira koliko je to netano i pogreno to je postala njihova istina i on i to stalno rade. Svaka informacija ili koncept, jedanput prihvaeni, ostaju na snazi sve dok se ne zamene nekom novom idejom ili konceptom. Jednom usvojena informacija postaje stav, koji je maksimalno zatien i teko ili nemogue ga je promeniti svesnim logikim objanjenjem. to je neki stav due u vama, vei je otpor promeni. Kad ste jednom neto prihvatili kao nain razmiljanja ili ponaanja, va um se trudi da to i sauva. I to vie vremena prolazi taj stav postaje model ponaanja odnosno navika. Ovo je proces koji objanjava kako se stvaraju navike, kako dobre tako i loe . Prvo je bila jedna informacija koja je stvorila prvi utisak i pokrenula neka oseanja u vezi nje. Posle nekoliko ponavljanja te iste informacije i ponavljanja naih inicijalnih oseanja, stvara se na stav o toj i svim slinim informacijama. Reagovanje na tu i sve sline informacije u skladu sa stavom o njima stvara se automatska reakcija odnosno navika. Svi mi imamo navike razmiljanja isto kao i navike ponaanja, ali sve poinje sa jednom naizgled malom informacijom. Tako da ukoliko elimo da promenimo neto u naem ponaanju, moramo poeti sa promenom reagovanja na informaciju. Na primer, puno je ljudi koji misle da onog trenutka kad zapale cigaretu, njihovi nervi se momentalno opuste i smire. To nije istina, jer ta je to to ih je smirivalo dok su imali 7, 8 ili 12 godina? Ali bez obzira to to znaju, onaj prvi utisak o puenju je i dalje tu i prua neverovatan otpor pokuajima da se zameni logikim objanjenjem. Zamiljeno i emocijama pojaano stanje, esto postaje organsko stanje, pod uslovom da je takvo stanje trajalo dovoljno dugo u vama. Savremena medicina je potvrdila teoriju da veina nezdravih stanja nisu organskog porekla. Drugim reima ta neprijatna i nezdrava stanja su stvorena u naem umu, koji kontrolie sve funkcije naeg organizma. To znai da odreena neprijatnost ili neka druga manifestacija nepravilnog rada odreenog organa ili dela organizma, se javlja kao posledica nekog naeg stava i potisnu tih oseanja, smetenih u naoj podsvesti koja pri tome kontrolie sve telesne funkcije. Drugim reima, ako neko stalno razmilja i pria o slabim ivcima, nervoznom stomaku, glavobolji izazvanoj nerviranjem, posle izvesnog vremena ove smetnje postaju za tu osobu n jena realnost. Svesni napor ne utie na podsvest. to e rei, to se vie svesno trudite, sve manje utiete na svoju podsvest. U sluaju da imate problem sa spavanjem, tj. insomniu, ovo pravilo vam je itekako poznato. to se vie trudite da zaspite, sve manje vam se spav a. Zato pravilo glasi: Kad elite da utiete na podsvest, nema urbe i moranja OBAVEZNO RADITE LAGANO. Radei tako, primetiete da kako vae poverenje u podsvest raste, tako ete sve vie doputati da se to to elite desi, umesto Da sebe forsirate da se to desi. Da rezimiramo, podsvesni um ili podsvest je unutranji nivo uma koji prima i obrauje informacije koje stiu iznutra, odnosno iz naeg tela. Te unutranje informacije stiu u obliku telesnih senzacija koje oseamo i zato ih nazivamo oseanjima. Drugim reima unutranji nivo naeg uma (podsvest) bavi se iskljuivo naim linim, unutranjim, telesnim deavanjima. Njega spoljni svet ne zanima. Podsvest je emotivni deo uma koji ne poznaje logiku koja vlada u spoljnom svetu. I ostao je jo jedan, najdublji nivo uma da pojasnimo.

Nesvesni Um je najdublji nivo naeg uma. Ovaj deo naeg uma ima samo jednu funkciju: Ovaj nivo uma kontrolie nae Automatske telesne funkcije. Drugim reima nesvesni um predstavlja radni program ljudskog tela. On se razvija pre naeg roenja i u potpunosti je podeen da brine o svim telesnim funkcijama, kako bi telo pravilno funkcionisalo. Nesvesni um pokree naa plua, srce i sve druge organe, brani telo od infekcija, kontrolie varenje hrane i sve druge sisteme naeg tela. Nesvesni um je sastavni deo celog uma, pa je samim tim inteligentan i moe da ui. Ovo je dokazano u praksi radovima doktora Ivana Pavlova, kojima je on dokazao da se neke nesvesne automatske radnje, kao to je luenje pljuvake, mogu nauiti i programirat i spoljnim podsticajima. Primer za to mu je bio pas koji se moe nauiti da lui pljuvaku na zvuk zvona, nakon to se zvono upari s a hranom. Ponekad e nesvesni um, elei dobro, programirati telo da radi stvari koje nisu u vaem najboljem interesu. Primer je dete koje se pretvara da je bolesno da ne bi ilo u kolu. Nesvesni um tada moe nauiti da generie simptome kao to su glavobolja ili stomane tegobe da bi vas zatitio od stresnih situacija. Nesvesni um uvek radi sa ciljem da vas zatiti od svega to deluje loe, a ne samo od infekcija ili povreda. Ljudi oduvek tragaju za maginom formulom koja e im pruiti: Sigurnost, Zdravlje, Sreu... Ali, pri tome ostaju neobaveteni da to za im tragaju se ne nalazi tamo negde napolju. To za im tragaju je oduvek bilo i bie unutra u njima "To su njihova Oseanja". Mnogi ljudi su naueni da uvek krive druge za sve to im se deava u ivotu i tako automatski pretvaraju sebe u rtve. Odustajui od odgovornosti za sopstveni ivot konstantno zadravaju sebe u stanju nemoi i stalnog nezadovoljstva. Ta pojava je naueni model razmiljanja i ponaanja koji tim ljudima ne doputa da upravljaju svojim uspehom, zdravljem i svojom sreom. Takvi ljudi iv e u iluziji da e ih jednog dana "neko drugi ispuniti" neophodnom dozom oseanja sigurnosti, sree, zdravlja pa e onda oni ivot nastaviti sretni i zadovoljni. Meutim, evo jedne 100% nauno proverene i dokazane injenice: "Deda mraz ne postoji'' Kako odrastamo svako od nas prirodno tei ka prospiretu i razvoju u svom ivotu. Dok napredujemo kroz ivot potpuno je normalno da se povremeno suoavamo sa nekakvim potekoama na tom putu. U periodu odrastanja i uenja o ivotu vrlo je lako uticati na na s. Suner najbolje upija vodu kad je suv, zar ne? Pa isto tako i mi dok nemamo nikakvo ivotno iskustvo sve ono to vidimo i ujemo prihvatamo kao istinu. Ako nam se tad dok uimo o ivotu deava da gledamo roditelje i svoje najblie okruenje kako je staln o nezadovoljno, bolesno, nesigurno, kritikuje i okrivljuje sve i svak oga za sve to im se deava u ivotu....., drugim reima, non-stop nam upuuje i ponavlja loe sugestije koje nas sputavaju i ograniavaju u svemu, kao rezultat takvog programiranja mi poinjemo d a se oseamo i mislimo loe o sebi. Takav ograniavajui stav i oseanja koja ga prate vremenom se gomilaju i stvaraju neprijatne manifestacije u nama. Ali, ivei u onoj svojoj iluziji o Deda Mrazu ljudi ne shvataju da njihova oseanja niko sem njih ne moe osetiti, pa samim tim niko ih drugi ne moe ni ispuniti oseanjem sigurnosti, sree, zdravlja... Svakoga dana u svakom trenutku Vi ste u vaoj glavi i Vi ste ta osoba koja pria sa vama o vama. Vi ste ta osoba koja potvruje vae stavove, uverenja, koja vam sugerie i objanjava vae postupke i vi ste osoba koja predvia vau budunost. Vi ste ta osoba koja Vama obeava, preti, lae i sugerie kako da se oseate, ta da imate i ko da budete, ba sve ono to st e sad. Jednostavno reeno, Vi ste neverovatno dobri u ulozi Vas. E, upravo iz tog razloga, Vi isto tako moete biti dobri u ulozi Vas onakvim kakvim elite da budete. To je za vas vrlo lako, zato to moete koristiti sve to to i sad radite, naravno uz male modifikac ije. Iz tih i takvih razloga, stalno pozitivno razmiljanje, protkano dobrim eljama prema svim ljudima, nema nikakve veze sa Vaim pokuajem izigravanja sveca, nego ima vezu sa vaim pozitivnim oseanjima. A, vaa pozitivna oseanja ine da se oseate fiziki i mentalno zdravi. Tako da ako ste stalno fokusirani na prosperitet i uspeh traei ga u svemu i svima koji vas okruuju, prosto ste osueni da i Vi budete: Sretni i Zadovoljni.

HIPNOTERAPIJA BEOGRAD
elim da Vam ovim tekstom maksimalno pribliim ta je Hipnoza i kako uz pomo Hipnoze moete ostvariti pozitivne promene koje su Vam potrebne. itajui ovaj tekst dobiete odgovore na mnoga od vaih pitanja u vezi Hipnoze koja ste verovatno imali na umu. Krenimo od definicije Hipnoze po Anglo-Saksonskom zakonu koju ja primenjujem: Hipnoza je zaobilaenje kritike osobine svesnog uma i uspostavljanje selektivnog razmiljanja. Za mene kao hipnotizera ovo u sutini znai uspostavljanje komunikacije izmeu svesnog i podsvesnog uma osobe sa kojom radim. Um se hipotetiki posmatrano sastoji iz vie nivoa. Prvi nivo je spoljni deo uma koji nazivamo svest, a taj nivo je okrenut ka spoljnom svetu i prima informacije iz tog spoljnog sveta putem naih pet ula. Taj spoljni, odnosno svesni nivo, okruuje unutranji n ivo uma koji se naziva podsvest. Unutranji nivo uma tj. podsvest prima informacije koje stiu iznutra, odnosno iz naeg tela. Zato moemo rei da je svest je praktino gledano drutveni nivo uma, dok je podsvest s druge strane na unutranji, lini nivo, koji se bavi samo nama lino. Kritika osobina svesti, je program naeg uma koji odrava aktivnim sva naa sadanja razmiljanja, ponaanja i stavove koji su u nama stvoreni na osnovu naih ivotnih iskustava. Kritika osobina svesti funkcionie tako to poredi sve nove ideje i sugest ije koje ujete od drugih ljudi ili ih pak dajete sebi sa Vaim ve postojeim stavovima u vezi te ideje ili sugestije. Na osnovu tog poreenja sa

vaim postojeim stavovima. Hteli vi to ili ne, vi ste ili kritiki nastrojeni prema tim novim informacijama ili niste. Svaka informacija koja je u skladu sa vaim postojeim stavovima biva odmah prihvaena, a ona koja nije u skladu, odmah se kritikuje i osporava. Odluku ta prihvatamo, a ta ne, donosimo na osnovu saglasnosti tih ideja/sugestija sa naim ve postojeim stavovima. To znai da ako neka ideja ili sugestija bez obzira koliko nam se svesno sviala, nije u skladu sa naim ve postojeim podsvesnim programom Stavom, ona ne prolazi i samim tim ne deluje. Sve to vam drugi kau ili pak vi kaete sami sebi, a pri tome oseate unutran ji otpor tim informacijama, to je kritika osobina vae svesti na delu. Ovo je odgovor na pitanje: Zato je tako teko promeniti bilo koju lou naviku ili stari nain razmiljanja. Onog trenutka, kad se zaobie ova kritika osobina nae svesti, uspostavlja se selektivno razmiljanje i mi smo otvreni za nove ideje koje treba da zamene postojee loe programe. Zvui prosto i jednostavno, zar ne? Ali, da je to tako onda bi veina Holivudskih pria o Hipnozi bile istinite. Prie tipa: Hipnotizer moe da kontrolie va um i moe da vam naredi sve to poeli. Da je to istina, onda bih ja mogao da vam garantujem eliminaciju apsolutno svakog vaeg problema u rok u od samo jedne seanse, zar ne? Dovoljno bi bilo da zaobiem vau kritiku osobinu i da vam kaem: Od sad pa na ubudue Vi se oseate sjajno! I vi bi ste se od tog trenutka ba tako i oseali. Meutim istina je malo drugaija. Kad se zaobie kritika osobina svesti vi ste i dalje u potpunoj kontroli svega to se deava sa vama. I dalje su prisutni svi vai stavovi koji su stvorili problem zbog kojeg ste doli kod mene. To znai da je zaobilazak vae kritike osobine samo prvi korak do promene. I tek tad nam predstoji pravi rad sa situacijama i oseanjima koji su stvorili vae stavo ve koji izazivaju sadanji problem. Taj na rad pokazuje da dok ste u Hipnozi Vi ne spavate kao to mnogi ljudi misle. U hipnozi, Vi ste budni i potpuno svesni sebe i svih svojih oseanja mnogo vie nego ikad pre u svom ivotu. U stvari, za veinu ljudi to je njihovo prvo Svesno Iskustvo sa So pstvenim Oseanjima. I to nas to dovodi do mnogo preciznijeg objanjenja onoga to se deava na seansi hipnoze. Krenimo redom, koje to mone alatke hipnotizer koristi, pa je u mogunosti da tako snano utie na ponaanja, reakcije, osea nja i kompletan sistem osobe sa kojom radi? Odgovor glasi: Hipnotizer u svom radu koristi samo - REI. Razmislite malo o tome. Hipnotizer hipnotie ljude - izgovarajui rei. To znai da hipnotizer kao jedinu alatku u svom radu koristi iskljuivo rei. Neverovatno, zar ne? Obino izgovaranje rei moe da hipnotie osobu. Hipnoza je znai u skladu sa tim, niz izgovorenih rei! Kako je to mogue? Kako to funkcionie u praksi? Kako obino izgovaranje rei moe nekoga hipnotisati? Da biste to u potpunosti razumeli, ispriau vam priu o mom prijatelju Aci. Jedne veeri Aca mi je opisao svoje iskustvo sa itanjem. Kad god bi itao neto novo, osetio bi kako primeuje odreene stvari. Dok lagano iitava tekst, prvo bi primetio boju i obl ik slova. Kako postaje svestan toga, odjednom bi primetio taj kontrast koji stvara belina podloge na kojima su ispisana. Potom bi primetio kako odjednom osea dizanje i sputanje svojih grudi dok die. Grudi se diu i sputaju i javlja se neka prijatna toplina u njima. Sa svakim novim udisajem, to dizanje i sputanje grudi i ta toplina, koja kao da se lagano iri sve vie i vie, pa se onda javlja taj neobini osea j u glavi, ta lakoa, ta oputenost.... '' Stop. Kako doivljavate moje rei dok ih itate? ta primeujete? Iako ja nisam pored vas, sad dok itate moje rei, siguran sam da ste poeli da oseate i doivljavate stvari o kojima piem. Primetili ste tamnou slova, a onda belinu podloge i sigurno ste prim etili taj kontrast. Primetili ste dizanje i sputanje vaih grudi sa svakim novim udisajem, pa onda ta oputenost.... ta vam se to dogodilo dok ste itali? Odgovor glasi: Dogodila vam se Hipnoza. A, evo kako vam se dogodila: Jedini nain da shvatite ono to itate je da te re i prvo osetite u sebi. To je prirodni proces kojim va um obrauje rei teksta ili govora i tako pronalazi smisao u njima. Potpuno spontano i bez ikakvog otpora vi ste poeli da oseate ono to sam napisao (sugerisao), zato to je to bio jedini nain kojim ste mogli razumeti moje rei. Taj proces oseanja i razumevanja rei je hipnoza. Znai, hipnoza je proces naeg fokusiranja na rei, sugestije ili informacije pri emu se automatski okreemo unutar sebe i pristupimo svojoj biblioteci znanja unutar naeg uma. Jednostavnije reeno, hipnoza je premetanje naeg fokusa, spolja na unutra, sa ciljem razumevanja primljene informacije. Primljene informacije (rei, slike, zvuci, itd.) nas automatski alju unutra u nau internu biblioteku pojmova i referenci (koju smo gradili godinama i gde smo izvrili kodiranje putem oseanja, stavova, uverenja, percepcija, itd.) u potragu za njihovim znaenjem. Vratimo se sad na alatku koju Hipnotizer koristi u svom radu. Hipnotizer hipnotie izgovarajui rei, tako to te rei aut omatski podstiu um osobe kojoj se obraa da se okrene unutar sebe i pronae znaenje njegovih rei. To nae okretanje na unutra, predstavlja trenutno iskljuivanje spoljnog sveta i znai da je osoba ula u trans. Transom znai nazivamo sve one trenutke kad osoba ne pridaje vanost spoljnim deavanjima nego je duboko koncentrisana na neke informacije ili deavanja unutar sebe. Stanje transa se deava svima od nas mnogo puta u toku dana, ali tome ne pridajemo neki poseban znaaj. To stanje nam deluje kao da smo odlutali negde na tren, a onda nas neko oslovi ili pozove i mi odmah prekidamo trans i opet smo potpuno fokusirani na spoljanja deavanja. Taj i takav doivljaj nam deluje kao potpuno normalna i spontana pojava, zar ne? Zbog ove, u svaijem ivotu, stalne i sponta ne pojave, najbolje bi bilo da prvo razjasnimo funkciju transa. Trans predstavlja tranziciju ili prelazak sa jednog izvora informa cija na drugi, pri emu se i dalje zadravaju sve funkcije naeg normalnog budnog stanja. Ali ovo objanjenje samo delimino doarava iskustvo transa. Evo malo praktinijeg: Svaki put kada se zamislimo, onda pratei tok

svojih misli prosto odlutamo van spoljnog sveta negde duboko unutar sebe. Pri tome u tom svom oivljavanju nekog dogaaja ili ideje o kojoj razmiljamo, ostajemo i dalje potpuno budni i imamo punu kontrolu nad sobom, bez obzira to posmatrau sa strane delujemo odsutno tj. u transu. Kad je hipnoza u pitanju, hipnotizer da bi neku osobu doveo u stanje transa koristi taj na prirodni tranzicioni proces koji se automatski deava svaki put kada ljudski um trai znaenje rei koje slua. Ovo znai da se fokus njegovog klijenta uvek i neizbeno okree ka unutra traei sauvane informacije (seanja i iskustva) da bi razumeo smisao rei koje slua. Upravo zbog ove zakonitosti naeg uma, hipnoza kao takva nikad ne radi u suprotnosti sa naom sveu, raciom i logikom. Ona ih u stvari maksimalno koristi. U skladu sa tim sledei deo objanjenja hipnoze je: Hipnotizer koristei sugestije izaziva stanje transa (zaobilazi kritiku osobinu svesti), pruajui osobi sa kojom radi priliku da istovremeno potpuno efektivno funkcionie na svim nivoima svog uma, kako sv esnog tako i podsvesnog. Ovo znai da nam hipnoza daje direktan pristup onom delu naeg uma koji uva i pokree sve nae stavove, navike i automatske reakcije. Sad znajui sve ovo, prosto se namee zakljuak da hipnoza ne predstavlja nita misteriozno, ili kompl ikovano. Hipnoza je jednostavno jezik unutranje komunikacije izmeu nae svesti (koja se bavi sakupljanjem informacija) i nae podsvesti (koja se bavi njihovim tumaenjem). Dakle, hipnoza je prirodan proces tranzicije(premetanja) fokusa nae svesnosti sa jednog izvora informacija na drugi, koji s e svakome od nas deava nebrojeno puta svakoga dana. Svaki put kada naa svesnost spontano premesti panju sa spoljnih ula (ono to vidimo, ujemo ili oseamo), i potrai informaciju ili objanjenje u nama, mi se automatski prebacujemo u nau unutranju svesnost, o dnosno stanje transa. Najei primeri toga su: uenje, sluanje govornika, duboko razmiljanje, opisivanje prolih dogaaja, gledanje tv programa, meditiranje, molitva, sanjarenje, itd. Mi uvek, potpuno spontano ulazimo u trans (zaranjamo unutar svog uma traei smisao), svaki put kad neto radimo, uimo, sluamo, gledamo, pokuavamo da se setimo neeg ili pak kreiramo viziju onoga to elimo da ostvarimo u budunosti. Uprkos gore navedenim primerima, potpuno je oigledno da veina ljudi nikada svesno nije pomislila, a kamoli prepoznala i oznaila veinu naih svakodnevnih mentalnih aktivnosti kao hipnotiko stanje. Upravo ta injenica ih odrava slepima na oiglednu stalnu prisutnost i apsolutnu familijarnost hipnotikog stanja u naim ivotima. To neznanje odrava ljude u ne shvatanju lakoe i b rzine s kojom ulazimo i izlazimo iz stanja transa (hipnoze). Prava lepota transa lei u tome to nam ova prirodna sposobnost naeg uma omoguava da se trenutno i potpuno fokusiramo na samo jednu informaciju i prosto potpuno iskljuimo sve druge spoljne uticaje . Kad malo bolje razmislimo o tome, tad shvatamo da svi mi ulazimo i izlazimo iz transa mnogo puta u toku svakog minuta. Ta naa prirodna sposobnost da izuzetno brzo uemo i izaemo iz transa (premestimo na fokus), nas prosto reeno uva da ne poludimo. Evo dokaza za to: Naa svest u svakom trenutku prima informacije od svih naih pet ula: vid, sluh, ukus, miris i dodir. Ako ne bi smo imali sposobnost transa, tj. fokusiranje na samo jedan izvor informacija, mi bimo videli svaki detalj, uli svaku re i osetili svaki podsticaj oko nas u istom trenutku! Pokuajte to da uradite, sad. Rezultat je totalni haos u glavi i telu isto ludilo, zar ne? Kao hipnotizer, ja trans posmatram i koristim kao osnovnu formu intenzivne koncentracije u skladu sa tim ga doivljava m kao sastavni deo nae svesnosti. Hipnozom izazvan trans predstavlja nae svesno izabrano, fokusirano stanje koje nam omoguava da razumemo nove ideje i koncepte. U skladu sa tim, osoba koja je u stanju hipnotikog transa, nalazi se u najprijemivijem moguem mentalnom stanju, tj. raspoloenju, otvorena za nove ideje i spremna za uenje. Hipnotiki trans svakoj osobi omoguava da prihvati sve ono to za nju ima smisla i uini to novo znanje sastavnim delom njene realnosti. Hipnotiki trans nam prua mogunost direktnog pristupa svim nivoima naeg uma, kako spoljnog tako i unutranjeg. ta je onda to to hipnoza moe da uini za nas? Kakvu vrednost ona ima? Evo odgovora: Primarno mi moemo koristiti ovo stanje transa da aktiviramo svoje prirodne potencijale i sposobnosti u okviru naeg tela i uma. Ovo je mogue zato to stanje transa trenutno u nama izaziva visoki nivo unutranjeg fokusa i generie veliku mentalnu koncentraciju (to je glavna karakteristika hipnoze), a to nam doputa da aktiviramo svoje prirodne resurse i potencijale. Korienjem Hipnoze, kao metode za brzo izazivanje stanja intenzivne mentalne koncentracije (transa), dobijamo mogunost da promenimo stare percepcije vezane za odreene situacije iz nae prolosti. Menjajui stare percepcije, menjamo pogreno shvatanje (stavove) u vezi nas samih, koje normalno (u isto svesnom stanju) ne bi mogli da promenimo. U tome nema nieg neobinog ili mistinog. To je jednostavno prirodan nain rada naeg uma, koji svako od nas moe da koristi kad god to poeli, ali naravno prvo mora da naui kako se to radi. Svi mi imamo iskustva sa nekim svojim navikama i ponaanjima koje je prosto nemogue promeniti bez obzira koliko smo dobri i uspeni u svemu drugom. Moda i Vi imate problem sa: anksioznou, samopouzdanjem, zavisnou, itd. Osnova svih ovih i slinih problema je u vaim oseanjima i vaim sadanjim stavovima o sebi. Hipnoza je reenje kako da promenite te stare stavove u ve zi sebe koji vam izazivaju te i takve probleme. Da li je svaka Hipnoza ista? Postoji mnogo tehnika Hipnoze i one su iste samo u kontekstu potrebe pristupanja podsvesti sa ciljem da se postigne pozitivna promena. Ja u vam sad rei neto vie u vezi dve osnovne tehnike hipnoze koje se najee primenjuju u svetu.

Tradicionalna Hipnoza
Tradicionalna Hipnoza ili Hipnoza Direktne Sugestije je najee zastupljena tehnika Hipnoze. Ona je najvie poznata po odli nim rezultatima koje daje u ostavljanju puenja, grickanju noktiju i slinim problemima koji su samo navika. Hipnoza direk tne sugestije se odvija tako to Hipnotizer vodi klijenta kroz proces mentalnog i fizikog oputanja do stanja maksimalne relaksacije sa cilje m zaobilaska Kritike osobine svesti. Kad se to postigne, Hipnotizer tad izgovara precizno formulisane sugestije sa ciljem da ostvari neophodne promene koje osoba eli. Ovo je malo spor i zastareo nain, ali i dalje daje odline rezultate sa blaim problemima koji se m ogu eliminisati.

Iako je Tradicionalna Hipnoza vrlo efikasna, ponekad su uzroci problema smeteni mnogo dublje i slojevito su naslagani duboko u ljudskoj podsvesti. U tim i takvim sluajevima uzroci moraju prvo biti otkriveni, definisani i emotivno ispranjeni pa se tek onda moe ostvariti pozitivna promena. Kod ovakvih problema Regresivna Hipnoza daje fascinantne rezultate. U mojoj praksi Ja primenjujem obe tehnike Hipnoze, ali hajde da vam malo pojasnim ovu drugu koja reava i najsloenije ovekove probleme.

Regresivna Hipnoza
Za svakoga ko eli da rei svoje probleme i unapredi kvalitet svog ivota , regresivna hipnoza e biti fascinantno otkrie. Regresivna hipnoza je dublja forma hipnoze koja udesno menja ljudske sudbine. Nakon godina rada i praktine primene ove forme hipnoze j edan zakljuak mi se sam namee: Regresivna Hipnoza moe svakome da obezbedi emotivno i telesno olakanje bez obzira na naziv ili naizgled enormnu veliinu problema koji ga mui. Razlog ovako izvanrednih rezultata lei u tome to regresivna hipnoza svakoj osobi prua unikatnu priliku da mentalno premota film svog ivota i oslobodi svoja potisnuta, nagomilana oseanja (koja su uvek pravi uzrok problema), tamo gde su ona i nastala (situacije i z prolosti) i na taj nain vrati svoju unutranju harmoniju. Uz pomo regresivne hipnoze moe se otkriti ta se desilo pre dug o, dugo vremena i to je jo vanije promeniti uticaj tih dogaaja na sadanji ivot. ini mi se da ono staro kazivanje: istina oslobaa nigde toliko ne vai, kao to vai u regresivnoj hipnozi. Savremena medicina, psihologija i psihijatrija reavanju svakog problema prilaze sa premise Aktuelnog-Svesnog, sad vidljivog simptoma, te se samo tim simptomom i bave. Ovo je interventni pristup bez ikakvog dubokog uputanja u otkrivanje i neutralisa nje pravog uzroka tog sadanjeg, vidljivog simptoma. Hipnoza pak sa druge strane ima holistiki pristup oveku i njegovim problemima pa u skladu sa tim Vidljiva manifestacija nekog problema je samo poetni korak u otkrivanju njegovog pravog uzroka. Nauka je dokazala da u procesu razvoja svakog oveka, njegov nervni sistem prvo razvija sposobnost oseanja telesnih senzacija, a potom se razvijaju svesne analitike sposobnosti. Te razliite senzacije koje ovek osea u svom telu nazivamo oseanjima. Sva naa ivotna iskustva generiu oseanja. Generisana oseanja stvaraju nae stavove o situcijama kroz koje prolazimo. U sadanjem trenutku svog ivota, svako od nas predstavlja zbir svih svojih prolih iskustava. Samim tim, nain na koji emoti vno doivljavamo nau prolost, direktno utie na definisanje nae sadanjosti. Kad se uz pomo regresivne hipnoze okrenemo svom unutranjem Ja, tek tad otkrivamo prave uzroke oseanja koje sad oseamo, a rezultat su prolih iskustava. Dobijamo priliku d a razumemo ta je to u nama to pokree nae sadanje programe ponaanja i razmi ljanja.

Slika Obrnute Piramide Problema i njegove Manifestacije

Uklonite uzrok i problem nestaje


Regresivna hipnoza ili ire poznata kao Hipnoterapija je jedinstvena metoda pomou koje se otkriva i eliminie inicijalni uzr ok problema. Eliminacijom uzroka, automatski nestaju i manifestacije tog problema. Ova injenica potpuno odvaja regresivnu hipnozu od svih ostalih pristupa i metoda koji se koriste u potrazi za reenjem problema. Kao to je prikazano na gornjoj slici, manifestacije problema koji sada oseate, poeo je nekada davno od jedne situacije i razvijao se dodajui odozgo nove delove i sad je tu na kraju predstavljen itavim nizom manifestacija koje svesno deluju kao nezavisni problemi. Ta inicijalna situacija u vaem ivotu se desila toliko davno da je prosto zaboravljena ili deluje nevano u skladu sa vaim dananjim znanjem. Meutim, ta inicijalna situacija je izazvala u vama neko oseanje koje je stvorilo prvo ideju, a onda ponavljanjem slinih situacija stav, da neto nije u redu sa vama. U godinama vaeg ivota koje su sledile protkane slinim situacijama (sledei redovi blokova) pojaavalo se to inicijalno osea nje, a ona poetna ideja je narasla i pretvorila se u Va stav o sebi koji imate danas.

Zadnji red blokova na slici u vaem ivotu predstavlja sadanje manifestacije tog prvog oseanja koje se razvilo iz te prve situacije, vremenom pojaavalo i naraslo u sve te dananje probleme. To mogu biti: nervoza, strahovi, glavobolje, napadi panike, tuga, d epresija, nesigurnost, zavisnost od: hrane, alkohola ili droge, hronini bolovi, itd. Koristei regresivnu hipnozu i pratei Vaa negativna oseanja moemo pronai tu prvu inicijalnu situaciju kao i sledeih nek oliko najbitnijih deavanja koji su povezani sa njom te ih emotivno isprazniti. Proces vremenske regresije, koji koristimo u toku ponovnog prolaska kroz te situacije kao i in emotivnog pranjenja donosi vam oslobaanje od unutranjeg pritiska koji je stvoren gomi lanjem oseanja koja niste iskazali. Potom sledi taj proces emotivnog pranjenja koji vodi do prirodne promene vaih stavova o sebi i uspostavljanja vaeg prirodnog stanja Zdravlja. Pojam vremenske regresije, koji koristimo u hipnozi, odnosi se na proces mentalnog vraanja u prolost, u situacije i proivljena iskustva sa ciljem postizanja olakanja i nekih novih razumevanja koja na kraju vode do pozitivnih promena. Kao to sam ve r ekao vremenska regresija u hipnozi, ima za cilj razreenje situacija i dogaaja iz prolosti koji su nas povredili i li negativno uticali na nas u periodu naih ivota kada nismo mogli da se zatitimo ili jednostavno nismo znali kako to da uradimo. Ovo znai da uz pomo regresivne hipnoze osoba dobija novu priliku da uspeno rei situacije iz svoje prolosti na nain, koji transformie prole dogaaje u pozitivne doprinose sadanjem ivotu te osobe. Termin Regresivna Hipnoza koristi se da bi se pojasnio proces mentalnog vraanja kroz iskustva i situacije koje su vam se d esile u blioj i daljoj prolosti. Ovo mentalno putovanje kroz vreme ima za cilj da vam donese olakanje i stvaranje novog stava O vama U vama u prolim situacijama i deavanjima, a na osnovu vaeg sadanjeg znanja, logike i razumevanja ivota. Danas veina terapeuta zaduenih za pomaganje ljudima radi na premisi sadanje, vidljive manifestacije problema i samo se tom manifestacijom i bavi. Za razliku od njih hipnotizeri koji koriste regresivnu hipnozu, bave se otkrivanjem i eliminisanjem uzroka, dokazujui pri tome da je sadanji problem samo povrinska manifestacija neke dublje percepcije, koju svesni um osobe ni ne primeuje. Hipnotizer koji koristi regresivnu hipnozu moe da pomogne svakoj osobi da pronae i eliminie uzroke sadanjeg problema, promeni stare pogrene percepcije i na taj nain zauvek razrei sadanji problem. Kao to sam ve napomenuo Inicijalne situacije se obino deavaju u periodu ivota kada niste imali dovoljno znanja ni ivo tnog iskustva da ih definiete na ovaj sadanji logiki nain. To je period ivota od dana ro enja pa negde do 5-6 godine. U veini sluajeva (pri tome mislim preko 90%), klijenti kada dou kod mene sa nekim svojim problemom, oni imaju potpuno pogreno miljenje o tome kako i gde je njihov sadanji problem nastao. Ukoliko bi u skladu sa tom injenicom, hipnotizer troio svoje vreme i energiju na reavanje problema onako kako ih svesni um klijenta definie (kao to to rade psihoterapeuti), propustitio bi pri liku da koristei regresivnu hipnozu pomogne klijentu da otkrije svoju emotivnu realnost i razrei pravi uzrok problema koji ga mui. Sadanji problem koji se manifestuje tako kako se manifestuje, skoro uvek je rezultat neke inicijalne unutranje percepcije. Ta i takve inicijalne percepcije koje osoba nosi u sebi o sebi, je ono to kreira i odrava njen sadanji problem. Percepcije o sebi nastaju kao posledice inicijalnih oseanja koje osoba oseti u trenutku kad su se situacije desile prvi put i ona ih jo uvek osea u sebi . Pri tome ta percepcija u osobi ostaje potpuno neprimetna, tako da je osoba nije ni svesna. Proces oslobaanja oseanja koji je sastavni deo regresivne hipnoze predstavlja osnovni preduslov za promenu tih starih percepcija. Ovo kaem, zato to je prosto nemogue postii trajnu promenu i poboljanje, sve dok osoba osea enormni pritisak svojih oseanja. Metoda regresivne hipnoze, pomae svakoj osobi da uspostavi kontakt sa svojom podsveu putem njenih oseanja, jer oseanj a, su jezik koji povezuje sve nivoe naeg uma. Kada je osoba u visoko emotivnom stanju, u tim trenucima ona prosto iskljuuje spoljnu kritiku sposobnost svog uma. Fokusiranjem na oseanja, osoba se povezuje sa svojim unutranjim -podsvesnim umom i to je ono to joj omoguava da se mentalno vrati u prole situacije, koje skrivaju prave uzroke njenih pro blema. Ova metoda se u praksi pokazala kao superiorna u odnosu na uobiajene pokuaje reavanja problema svesnom analizom. Bez obzira u kom ste ivotnom dobu sad, da li ste u 20-im, 40-im ili 70-im godinama ivota, ako bih vam ja sad rekao da ste glupi il i bezvredni, Vi ete se odmah i bez problema odbraniti od takve sugestije. Ali kad imate 1, 2 ili 3 godine vi nemate ni znanje ni snagu ivotnog iskustva da zatite sebe od tih i takvih sugestija. U tom periodu vaeg ivota vrlo je lako uticati na vas, inei da se oseate i mislite loe o sebi. Kad se te i takve sugestije ponavljaju, Vi stvarate vrlo destruktivan stav o sebi. Takav stav i negativna oseanja koja ga prate vremenom se gomilaju i stvaraju neprija tne manifestacije u vaem telu koje Vi sada oseate. Ba kao to gornja slika prikazuje. Kad se ve vraamo unazad, hajde da promenimo neto tamo! Proces regresije uvek poinjemo opisom trenutne manifestacije problema, uranjajui u oseanja koja generie sadanja manifestacija problema. Drugim reima poinjemo od sadanjosti, sa onim to osoba osea kao loe oseanje, koje joj zagorava ivot. Ova loa oseanja se apsolutno uvek oseaju kao posledica trenutnih ivotnih situacija. Verovatno se pitate, kako ja to pomaem osobi da ue u svoja oseanja? Vrlo jednostavno, zamolim tu osobu da mi ispria svoju priu. Dok osoba pria svoju priu, ona neizbeno poinje da osea neka loa oseanja kao to su: strah, bes, nervoza, t uga, itd. Sledei korak je da pomognem osobi da odredi gde u svom telu osea ta loa oseanja(u stomaku, grudima, grlu, itd.). Ovo pokazuje osobi da njena oseanja nisu samo misli, nego su veoma opipljive telesne senzacije. I dok osoba pratei moje sugestije, fokusira svoju panju na loa oseanja u svom telu, ona automatski pravi tranziciju fokusa i time ulazi u trans, odnosno hipnozu. Da se podsetimo, hipnoza je premetanje fokusa sa spoljnog sveta (svest) i pristupanje unutranjem,

oseajnom svetu (podsvest). Ovo je najbri i najbolji nain da se uspostavi kontakt sa podsveu i otkriju situacije u kojima su nastale percepcije koje izazivaju problem. Potom poinjemo da radimo sve to treba da uradimo na podsvesnom - binarnom nivou uma... U regresivnoj hipnozi, koristimo neverovatnu sposobnost ljudskog uma da ponovo oivi prole situacije i praznei oseanja stvorena tim situacijama, emotivno ispraznimo te stare situacije koje su izazvale sve ono to se danas manifestuje kao problem.. Uvek polazei iz sadanjih situacija i fokusirajui se na sadanja oseanja u vezi njih, kreemo iz sadanjosti i pratimo trag tih loih oseanja. I to dublje ulazimo u prole situacije putanja oseanja postaje sve jasnija i nepogreivo nas vodi do situacije gd e je to oseanje nastalo. Osoba pratei moje sugestije, moe zapoeti regresiju sa nekom situacijom koja se dogodilo recimo jue ili prole nedelje, ili pak moe odmah skoiti decenijama unazad u detinjstvo, sve do situacije o kojoj nikada svesno nije razmiljala. U tom trenutku, nas ne zanima vreme, jer naa oseanja (strah, bol, mrnja...) u podsvesnom umu nikad nisu voena jedinicom vremena, ve samo situacijama koje ih izazivaju. Oseanja uvek odravaju percepciju te situacije ivom, bez obzira na protok vremena i jedini nain da se ta percep cija trajno promeni je oslobaanjem potisnutih, zarobljenih oseanja koja su se tad pojavila. Upravo ova injenica je ono to predstavlja istinsku vrednost regresivne hipnoze i procesa oslobaanja negativnih oseanja. Za svaki od emotivnih dogaaja koje osoba uz pomo regresivne hipnoze ponovo proivljava, prvenstveni cilj je da osobu oslobodimo unutranjeg pritiska, a potom oslobodimo svu negativnost vezanu za taj dogaaj. Dok se emotivne situacije ponovo premotavaju u njenoj glavi, pustiemo ih neka budu onakve kakve trebaju da budu, rune, tune, uvredljive, kakve god. Vano je samo da osoba iskazuje svoja prava oseanja koja je oseala u tom trenutku. Najvanije pravilo regresivne hipnoze, koje uvek pratimo radei na ovom nivou uma glasi: Negativna oseanja nas mogu povredi ti samo onda kada su zarobljena i neiskazana. Onog trenutka kad ih iskaemo i oslobodimo, negativna oseanja vie nemaju nikak vu mo nad nama. Prema tome vae je da radite sledee: Prolazei kroz prole situacije iskaite sva svoja neprijatna oseanja! Izbacite sve to je loe (bes, tugu, mrnju, nemo, itd.) zauvek napolje iz vaeg tela i uma! Radei na ovaj nain, sa svakom novom -starom situacijom kroz koju prolazimo osvetljavamo je vaim sadanjim znanjem i ivotnim iskustvom. Koristei regresivnu hipnozu, Vi dobijate jedinstvenu ansu da sve loe situacije u vaem ivotu emotivno ispraznite. To emotivno pranjenje menja u vama doivljaj te situacije, a samim tim se menjaju i vai stavovi o sebi i ivotu. Uz pomo regresivne hipnze vi doputate sebi da Otkrijete - Iskaete Oslobodite svoja negativna oseanja. Ovim putem se menja Va automatski nain reagovanja na takve situacije. Umesto dosadanjeg odbijanja, Vi sad uite da Osetite -Iskaete-Oslobodite sopstvena oseanja. Ovo je proces kojim Hipnoterapija u potpunosti rui piramidu sazidanu od negativnih oseanja koja se manifestuju problemom koji je osoba oseala. Kao rezultat ovakvog emotivnog pranjenja, sva stara, nekad loa iskustva, transformiu se u iskustva koja vam daju emotivnu snagu da preuzmete potpunu kontrolu nad svojim ivotom. A, problem koji vas je muio nestaje kao da nikad nije ni postojao. Cilj ovog procesa je dovesti osobu do take gde je uzbuena zbog novih saznanja o sebi. U ovom emotivnom stanju um osobe nije zainteresovan za to ko je ta uradio kome, nego je zainteresovan samo za ono to osoba moe da naui iz ovih dogaaja. Nakon nekoliko regresija i situacija kroz koje je osoba prola i uspeno razreila, ona bi trebalo da se nae u nekom dogaaju koji izgleda kao inicijalni emotivni dogaaj. U tom dogaaju osoba je obino vrlo mala, moda beba ili tu negde. Moj cilj je da u toj situaciji , osoba prihvati to dete u sebi. To dete u njoj eli da oseti ljubav i zatitu. To je neto apsolutno prelepo i obavezno se de ava u procesu regresivne hipnoze. Hajde da vidimo kako to funkcionie u praksi. Dok vam prezentiram taj proces, biete svedoci kolika je vanost otkrivanja ini cijalnog emotivnog dogaaja iz kojeg se razvio dananji problem. Ovaj koncept se zasniva na zakonu uma koji glasi: Um proiren novim znanjem, nikada se ne moe ponaati isto kao pre. To znai da ne moemo izbrisati novo znanje ne moemo vratiti ono staro neznanje koje smo nekada imali. To je kritika osobina nae svesti na delu. Da bi se to desilo koristei regresivnu hipnozu, na cilj je da regresiramo osobu u inicijalni emotivni dogaaj. Da pojasnim zato je to toliko vano! Poetak, odnosno inicijalni emotivni dogaaja je vaan, zato to e bilo koja situacija ili sugestija data umu posle tog dogaaja biti prosuivana u skladu sa stavom koji je nastao kao posledica tog inicijalnog dogaaja. To prosuivanje je ono t o se zove kritika osobina svesti. Proireni um se nikada ne moe vratiti nazad u neznanje. Tako da u skladu sa tim, ako se vratimo na sam poetak inicijalnog emotivnog dogaaja, znanje deteta u tom trenutku je znanje osobe koja jo uvek ne poznaje nikakvu negativnost. U tom smislu, tada smo se nali u vremenu pre primanja prve doze negativnosti, ikada. To znai da sve pozitivne sugestije koje emo dati tom istom nevinom umu prolaze bez ikakvog kritikovanja i otpora. Sugestije koje tad dajemo su potenciranje line vrednosti, prava na sreu i zadovoljstvo u ivotu. Kao posledica prihvatanja ovih sugestija, sve to posle toga doe do uma deteta, bie procenjivano kao pozitivni proces uenja da je ivot fenomenalno iskustvo u kojem treba uivati. Kad smo to uradili, sledee je da usmerimo osobu ka prvom sledeem, bitnom emotivnom dogaaju. Sada, sa ovim novim znanjem, osoba e prolazei kroz taj sledei dogaaj (koji je prethodno doivljen kao negativan), doiveti taj dogaaj potpuno drugaije. Doivee ga kao priliku da naui neto novo i dobro o sebi. Ovo se deava zato to je dobrota sad stigla prva! Uz malo voenja, iskustvo ovog dogaaja e biti predivno, u njemu nee biti niega osim pozitivnog rasta. Potom nastavljamo da vodimo osobu dalje kroz vreme prolazei sve bitne emotivne dogaaja. Pri tome, sad osoba sve to doivlja va kao proces pozitivnog uenja o sebi. Nedavno oieni um otkriva mnogo dobrote u novom nainu posmatranja svog ivota.

Dok se ovo mentalno putovanje deava, kao raunar koji osveava svoj program, podsvesni um osobe napreduje dalje, traei sve znaajne dogaaje, menjajui svoju percepciju tih dogaaja, koristei pri tom novonaueni proces traenja dobrog. Sada, ista ona ona kritika osobina svesti koja je odravala problem ivim, spontano menja milione sakupljenih percepcija u neto dobro i poziti vno. Kada se na ovaj nain veina starih percepcija promen i, pozitivna transformacija osobe je totalno vidljiva. Iz ovog kratkog opisa procesa regresije moe se videti kako jednostavno premetanje fokusa svesti sa procesa razmiljanja na oseanja brzo i precizno vodi do: A) Pravih korena sadanjeg problema; B) Mogunosti oslobaanja negativnih oseanja; C) Razumevanja sopstvenih oseanja, bez ikakvog filtiranja i maskiranja (daje osobi mogunost da bude unikatna i jedinstvena, a ne neija kopija); D) Stvaranja pozitivne promene, nastale iz novosteenog samo-razumevanja; Najee ponaanje-stav koji viam u radu sa klijentima je: Njihovo ignorisanje oseanja u vezi prolosti, onih oseanja koja su potisnuli i za koja su ubeeni da su ih odavno prevazili time to su odrasli. I upravo zbog toga oni misle da u njima postoje samo sadanja oseanja. Meutim ta sadanja oseanja su im toliko poznata da nisu ni svesni da ispod tih povrinskih egzistiraju i ona davno potisnuta koja su uzrok njihovog sadanjeg problema. itajui ovaj tekst shvatate da je Hipnoza 100% Vae prirodno stanje, odnosno nain Vae unutranje komunikacije sa samim sobom. Vi ste taj koji odluuje da li e Hipnoza da vam se dogodi. Zato to je Hipnoza vaa interna, unutranja komunikacija putem s opstvenih oseanja. U celoj toj prii Ja sam samo vodi. Vi ovaj proces moete prekinuti u svakom trenutku ak i sa najmanjom idejom da ne elite da vam se on deava. elim da razumete sledeu stvar: Svako iji je IQ preko 70 i eli da ue u Hipnozu, uvek to moe i da uradi. Verovatno se pit ate - Koliko brzo? U roku od par minuta. Jedini razlog koji moe nekoga zaustaviti da ue u sopstvenu mentalnu superiornost je nedostatak elje ili nerazumevanje ta je Hipnoza i ta mu ona omoguava. Iako sam ovo ve rekao, hajde da ponovim: Neki ljudi su u zabludi da ovek spava dok je u Hipnozi. elim da shvatite, da stanje gde va um radi 300-500% bre i preciznije nego sad u ovom momentu, je toliko daleko od spavanja da ga nita drugo ne moe prevazii. Hipnoza jednostavno nema veze sa spavanjem. Ljudi me esto pitaju kakav je moj procenat uspenosti sa problemima na kojima radim. Ja sam uvek iskren. Moj procenat uspenos ti je 100%. Zato to sam se Ja izuzetno dobro obuavao za bavljenje ovim pozivom. Potroio sam mnogo godina u uenju i bavljenju Hipnozom. U svakom trenutku seanse Ja savreno dobro znam ta treba da uradim i kaem svojim klijentima. Znai ja sam maksimalno uspean. Pitanje je koliko ete Vi biti uspeni. Gledano iz ugla osobe koja ima problem to izgleda ovako: Jedna je stvar kad vas savetuju da odbacite ili zaboravite svoja loa oseanja, a potpuno je druga kad vam praktino pomognu da se oslobodite svojih loih oseanja i otkrijete kako izgleda oseat i se dobro. Razlika u pristupu je drastina, a samim tim i rezultati. Regresivna hipnoza nam uvek pomae. Mada ste to ve videli iz moje prie hajde jo jednom da ponovim:Hipnoza je Vaa unutranja komunikacija sa samim sobom pute m Vaih oseanja. Tako da u skladu sa tim uspeh Hipno seanse ne zavisi od mene, on zavisi iskljuivo od vas i Vae elje da se bavite svojim oseanjima. Jer su upravo oseanja Va fiziki dokaz da imate neki problem, zar ne? Kako bi inae znali da ste: depres ivni, anksiozni, zavisnik.... ? Znai, sve je u oseanjima, ona nam uvek pokazuju kako se oseamo.

AUTO HIPNOZA
Autohipnoza predstavlja osnovnu formu nae interne komunikacije, odnosno umee komunikacije sa onim delom naeg uma koji upravlja naim ivotima, tj. naom podsveu. ta mislite koliko puta dnevno vi priate sami sa sobom? 50 puta? 100? 10.000 puta? Svako od nas toliko esto pria sam sa sobom, da je to prosto nemogue prebrojiti. Vi i ja to radimo sad, ovog trenutka. Ja s ad dok razmiljam ta da napiem, u stvari sugeriem (govorim) sebi ta da napiem. Vi ito tako, sad dok itate ove moje rei, objanjavate (govorite) sebi ta sam ja to napisao. Ovakvu stalnu internu komunikaciju imaju ba svi ljudi, itav svoj ivot, non -stop. Znajui ovo, ako obratite panju na ono to se deava u vaoj glavi, primetiete va unutranji glas koji vam stalno neto objajava i sugerie. Glas koji vam pria ta da uradite, objanjava i tumai neke prethodne situacije tipa: ta je ona htela da vam kae tad i tad, zato je to ona htela, itd. Ta i takva naa interna komunikacija predstavlja potvrivanje svih naih postojeih oseanja, stavova, reakcija i ponaanja. Ova stalna, interna komunikacija se konstantno odvija i stvara od nas sve ono to smo danas. Veina lju di naalost obino sebi daje destruktivne sugestije tipa: Opet sam ispala glupa... Ma nisam ja te sree... Nemam dobru koncentraciju.... Nita mi ne ide za rukom... To i nisu ba lepe sugestije, zar ne?

Kad jednom ponete da oslukujete sebe, uete takve i mnoge druge jo gore sugestije koje govorite sami sebi. I vi to govori te sebi po navici, potpuno automatski, non-stop. Zato je neverovatno vano da obratite panju na tu svoju internu komunikaciju. Nae spoljno okruenje je prepuno raznih zvukova, deavanja i senzacija, tako da je veina ljudi potpuno utiala svoj unutranji glas (utiala, NE zaustavila) umesto da ga pojaa, prepozna i ispravi. Vreme je da obratite panju na ono to se deava u VAOJ glavi. Tako d a u svakom trenutku ujete i razumete ta Vi to govorite sebi O sebi. Ne dopustite sebi da po automatizmu, ne obraajui panj u na svoj unutranji glas, naglas izgovorite neto loe, bolno ili destruktivno o sebi. Svaki put kad uhvatite sebe da pomislite ili izgovorite neto loe o sebi, odmah se GLASNO ispravite. Ovo je ogromna usluga koju moete sebi pruiti. Dakle sad kad smo razjasnili nain na koji stalno utiemo na sebe, hajde da vidimo ta moemo uraditi povodom toga. ta svako od nas moe da uradi za sebe, kako bi imao ivot kakav eli i zasluuje. Emotivni Fokus Zapitajte sad sebe, kako bi izgledao Va ivot kad b iste mogli da programirate sebe za stalni uspeh, samopouzdanje, dobro zdravlje, emotivni mir, zadovoljstvo i ljubav, znajui pri tome da moete imati i ostvariti sve to moete da zamislite. Zvui sjajno, zar ne? To je vetina koju bi trebao da zna svaki ovek. Vi ste verovatno jedan od miliona ljudi koji je do sad pokuao da primeni neku tehniku samopomoi sa ciljem da unapredi kvali tet svog ivota. Rezultati verovatno nisu bili ba zadovoljavajui. U dananjem svetu postoji na hiljade raznih knjiga, kur seva i metoda za samopomo. Kod veine tih metoda, ako ne kod svih, moe se nai neto dobro to bi vam moglo pomoi. Meutim svi oni imaju je dnu zajedniku karakteristiku: Suvie su komplikovani za stalnu, svakodnevnu primenu. Sve te metode prosto reeno, zahtevaju previe napora i vremena, a vi sa svim svojim dnevnim obavezama, nemate taj viak ni vremena ni energije, zar ne? Sigurno je da bi ste i Vi eleli da odvojite sat ili dva vremena za svakodnevnu meditaciju, ili za sedenje ispred ogledala i ponavljanje pozitivnih afirmacija da ste: Lepi, vitki, uspeni, dobri, privlani, neodoljivi, itd. Ali, ko e onda umesto vas da: ode n a posao, skuva ruak, sredi kuu, ui sa decom, pere, pegla i uradi na hiljade drugih, svakodnevnih, tako dosadnih ali pri tom obaveznih poslova. Kad bi samo postojao neki jednostavan, praktian nain za stvaranje pozitivnih promena, a koji nee dodatno opteretiti va ionako ve naporan dan. Metod koji bi vas motivisao da stalno napredujete, mentalno, emotivno i fiziki, a d a vam pri tome ne oduzima ni vreme ni energiju. Zamislite sad, kako bi ste se oseali, ponaali i ta bi ste sve postigli, da sa vama 24 sata dnevno, svakoga dana, ostatak vaeg ivota, radi najbolji hipnotizer na svetu, a vi pri tome nastavite da se bavite svojim uobiajenim poslovima. Zvui lepo, zar ne? A, sad evo istine: Sve to, to ste malopre zamislili - Vi moete postii. Zato to taj najbolji hipnotizer na svetu za vas, ste upravo VI. Svakoga dana u svakom trenutku Vi ste u vaoj glavi. Vi ste taj hipnotiki glas koji stalno pria sa vama o vama. Vi ste taj super hipnotizer koji sugerie, stvara i potvruje sve vae stavove i percepcije. Vi ste taj hipnotizer koji vam uvek sugerie sve vae postupke i reakcije bez obzira kakvi su. Vi ste taj hipnotiki glas u vaoj glavi koji vam sugerie kako da se oseate, ta da imate, ko da budete i kako da se ponaate. Vi ste taj moni hipnotizer koji vas stalno programira i kreira vau sadanjost i budunost. Vi to radite non-stop, itav va ivot. Jednostavno reeno, Vi ste neverovatno dobri u ulozi samog sebe. Vi superiorno radite svoj posao hipnotizera. E, upravo iz tog razloga, Vi isto tako moete biti dobri u ulozi Vas onakvim kakvim elite da budete. To je za v as vrlo lako, zato to moete koristiti sve to to i sad radite, naravno uz male modifikacije. Te male modifikacije su neto to se zove aktivna auto -hipnoza odnosno Emotivni Fokus. To je jedinstvena metoda stvaranja pozitivnih promena, najbolja forma linog programiranja, koja ne zahteva od vas nikakvo ekstra vreme ni energiju. Neverovatni rezultati koji se postiu ovom metodom, ne zahtevaju nikakva izmenjena stanja svesti niti hipnotikog transa. Emotivni Fokus funkcionie koristei vae postojee svakodnevne navike, obaveze i naizgled dosadne poslove za stvaranje pozitivnih promena u vaem ivotu. Sastavni deo ove unikatne metode ine tri povezana procesa, odnosno koraka. * Definisanje i oslobaanje postojeih oseanja, stavova i ponaanja. Veina dananjih metoda za stvaranje pozitivnih promena slae se u jednoj ideji, a to je da naa podsvest predstavlja komandni centar koji stvara i kontrolie sve nae programe razmiljanja, reagovanja i ponaanja. U skladu sa tim, da bi napravili neku poziti vnu promenu, neophodno je prvo promeniti podsvesni program. To je apsolutna istina koju i ja propovedam, ali.... ta raditi, kad bez obzira na sve nae napore, pozitivne misli i silna ponavljanja pozitvnih afirmacija, nema onih pravih, tr ajnih rezultata? Gde je greka? ta nas to blokira da budemo i imamo sve to elimo? Pravih i trajnih rezultata nema zato to naa podsvet automatski odbija svaku vrstu promene ukoliko su oseanja vezana za postojei stav (navika, reakcija, ponaanje, I sl.) koji elimo da promenimo, jaa od svih naih svesnih ideja, razloga i elja. Ta naa oseanja koja su vezana za taj postojei stav (navika, reakcija, ponaanje, I sl.) ostaju vrsta i nepromenjena sve dok ih ne iskaemo i oslobodimo. Znai, naa postojea oseanja su ono to koi i blokira pozitivne promene, a to se deava zato to je uobiajeni pristup pozitivnim promenama, koji propagira veina metoda samopomoi potpuno naopak.

U naoj podsvesti moe da postoji samo jedna vrsta dominantnih oseanja u vezi bilo ega. Tako da ako elimo neto da promeni mo, prvo moramo osloboditi naa postojea oseanja u vezi toga. Naa Podsvest je apsolutno posveena ouvanju naih ve usvojenih stavova o svemu ak i onih koja nam sad svesno deluju loe. Da bi smo promenili neki na postojei stav, potrebno je prvo uspostaviti emotivnu harmoniju. Emotivna harmonija se uspostavlja oslobaanjem postojeih oseanja u vezi tog stava. Oslobaanje oseanja, predstavlja oslobaanje unutranjeg pritiska koji blokira prihvatanje novog znanja, koje stvara nove stavove i navike. Tek kad uspostavimo nau emotivnu harmoniju, mogue je usvojiti nova znanja, stvoriti nove stavove i tako napraviti trajnu pozitivnu promenu. Oslobanje I iska zivanje oseanja je vrlo lak i jednostavan proces. Naravno, neophodno je da ga prvo nauite i usvojit e. * Instaliranje pozitivnih oseanja, stavova i novih ponaanja. Nauiete kako da koristei svoje svakodnevne poslove i obaveze, koje ionako stalno radite, pretvorite u svoj stalni proces linog razvoja i napretka. Biete obueni kako da odmah primenite ovo znanje u svojim uobiajenim aktivnostima kao to su: rad po kui, odlazak na posao, pranje ruku, izlazak iz kue i sve ono drugo to stalno radite. Te vae naizgled dosadne, nebitne, stalne, svakodnevne aktivnosti su u stvari prava tajna uspeha ove metode stvaranja pozitivnih promena, koje Vi elite. Verovatno se pitate, kako neto tako prosto i obino, kao to je pranje ruku ili izlazak iz kue, moe biti deo stvaranja poz itivnih promena. Ali, to je ono to metodu Emotivnog Fokusa ini tako uspenom i pri tome zabavnom za vas. Kad jednom ponete, shvatiete da vam apsolutno svaka vaa aktivnost prua mogunost da unapredite svoje zdravlje, finansije, meuljudske odnose i sve drugo to bilo kad poelite. Kao veina ljudi danas, verovatno i vi mislite kako nam je ivot prepun nebitnih, dosadnih aktivnosti i obaveza. Ali, sve ono to radimo, uvek ima svoje dublje znaenje koje utie na nae raspoloenje, zdravlje i ponaanje. Svaka naa fizika aktivnost je posledi ca neke nae mentalne aktivnosti - donoenja odluke da to uradimo. Tumaenje te aktivnosti je ponovo mentalna aktivnost, koja definie nau fiziku (telesnu) reakciju. Tako prosto i oigledno, zar ne? Naravno, za onoga ko zna ta da gleda. Shvatajui ovu zakonitost naeg uma i koristei Emotivni Fokus dobiete mogunost da sve vae svakodnevne aktivnosti pretvorite u stalni program linog razvoja, ne gubei pri tome ni dragoceno vreme ni energiju. To je vrlo lako i jednostavno. Naravno, neo phodno je da prvo nauite kako se to radi. * Proces potvrivanja novih, oseanja, stavova i ponaanja. Jedna od najeih tema za filozofsku raspravu i razmenu ideja je pitanje: ta je to uspenim ljudima omoguilo da postignu uspeh, dok su drugi ljudi sa slinim ili boljim mogunostima ostali negde pri dnu? Koja je to ljudska osobina ili karakteristika, koja sudbinski odreuje ta e neka osoba postati i ta e uraditi sa svojim ivotom? Veina ljudi smatra da neke odreene situacije ili faktori poput sree ili sluajnosti, su ono to odreuje neiju sudbinu. Drugim reima oni veruju da su uspeni ljudi imali ili puno sree ili im se uspeh desio sluajno. Nekada sam i ja tako mislio. Meutim, sad a znam da nema sluajnosti. Radei godinama sa ljudima svih profila, profesionalno se bavei njihovim ivotinim iskustvima kao hipnotizer, doao sam do sledeeg saznanja. Nisu dogaaji ti koji oblikuju neiji ivot, niti su dogaaji ti koji odreuju kako e se osoba oseati i ponaati, ve je to nain na koji osoba tumai, analizira i procenjuje svoja ivotna iskustva. Znaenje koje osoba pridaje nekom dogaaju su ono to odredjuje kako e se ta osoba oseati, odluke koje e doneti, akcije koje e preduzeti i prema tome njenu sudbinu. Znai proces procenjivanja i line analize dogaaja stvara percepciju o dogaaju. To nas direktno vodi do sledeeg pinja: ta je u stvari analiza ili procena? Odgovor je: To je ovo to upravo sad radimo. Mi sada vrimo analizu tj. procenu, zar ne? Postav ljamo pitanja sa ciljem da neto nauimo i objasnimo. Hm, ta sam ja to sad uradio? Upravo sam postavio gomilu pitanja, zar ne? Dakle zakljuak se namee sam: Analiza ili procena nije nita drugo nego niz pitanja koja pitamo sebe. Prosto neverovatno, a tako oigledno. Nae stalno, svakodnevno racionalno, logiko analiziranje nije nita drugo osim procesa postavljanja pitanja i traenja odgovora na njih. Ukoliko ste sad nakon itanja ovoga pomislili: To je istina, ili To nije istina, da biste to pomislili morali ste prvo seb i (svesno ili nesvesno) postaviti pitanje: Da li je ovo tano?. Ako ste pak pomislili Moram da razmislim o tome, to u prevodu znai: Potrebno mi je da sebi postavim par pitanje u vezi toga. Dok razmiljate sad o tome, vi i dalje sebi postavljate pitanja sa ciljem da f ormirate svoje miljenje, zar ne? Znai, najvei deo razmiljanja kojim se bavimo u toku dana, jeste proces postavljanje pitanja i traenja odgovora. Naa pitanja definiu na fokus. Svako pitanje koje postavljamo sebi usmerava na podsvesni nivo uma, da pronae odgovor. Odgovori nae podsvesti na ta postavljena pitanja stiu u obliku telesnih senzacija tj. oseanja. Oseanja onda usmeravaju nau svest da ih formulie na nj en uobiajeni nain. Prema tome, ukoliko elimo da izmenimo kvalitet naih ivota, neophodno je da promenimo naa svakodnevna uobiajena pitanja. Zato to, upravo ta stalna uobiajena pitanja usmeravaju na fokus i tako definiu kako emo se oseati, a samim tim razmiljati i ponaati.

Da ponovim, izbor pitanja koja postavljamo sebi je izbor nah definicija svega onog to analiziramo. Drugim reima, pitanja predstavljaju kompas nae svesnosti. Istina glasi: Ili ete nauiti kako da koristite taj kompas i uvek budete na pravom putu, ili ete nastaviti da lutate umom ivota. Izbor je va. Kad jednom nauite kako da usmeravate svoju internu komunikaciju, ivot postaje stalna zabava. Ovo je samo kratki prikaz tri procesa koji predstavljaju stalne korake kojima mi usmeravamo na um i na taj nain definiemo svoju sadanjost i kreiramo nau budunost. Kad nauite kako da pravilno koristite ova tri procesa, biete u potpunoj kontroli svog komandnog centra, odnosno svoje podsvesti i to je najvanije, radiete to potpuno svesno. Posle obuke, Vi odmah moete koris titi Emotivni Fokus tako da se u svakom trenutku oseate sjajno i vrlo brzo promenite u svom ivotu sve to elite. Znajui kako da koristite ovu metodu, Vi moete da: * Uveate svoje samopouzdanje * Poboljate svoju memoriju i koncentraciju * Postignete poslovni i finansijski uspeh * Eliminiete strahove i anksioznost * Prevaziete tugu i depresiju * Unapredite svoje odnose sa suprotnim polom * Ostvarite svoje emotivne ciljeve * Smanjite i kontroliete svoju teinu bez ikakvih dijeta * Uvek prezentirate sebe u punom sjaju * Ubrzate proces zdravstvnog oporavka * I sve drugo to Vi moete zamisliti. Koristei Emotivni Fokus Vi sebi dajete ansu da brzo i lako napravite pozitvne promene u svom ivotu. Koristei ovu metodu vi koristite prirodne zakonitosti svog uma (svest-podsvest) i tako stvarate Va novi "pogled na svet". Koristei Emotivni Fokus to se postie brzo i lako. Zato to najbolji hipnotizer na svetu za vas, ste upravo VI. Osnovna razlika izmeu ove vrste hipnoze i svih drugih je ta to ovde nema nikakvog transa, niti iskljuivanja vaeg svesnog racionalnog razmiljanja, naprotiv Vi maksimalno koristite svoj racio i logiku. Najvea prednost Emotivnog Fokusa je u tome to on ukljuuje sve vae dnevne aktivnosti u va prirodni proces uenja i stvaranja navika, a to je povezivanje fizikog (telesnog) i mentalnog rada uz stalno ponavljanje. Na ovaj nain Vi lako stvarate nove programe razmiljanja i ponaanja s kojima vidite i oseate sebe u potpuno novom svetlu. Onom koje vas die do novih visina i vaih pravih mogunosti. Ovo je jednostavna metoda stvaranja pozitivnih promena i postizanja svojih ciljeva, koju bi trebao da zna svaki ovek. I na kraju ove male najave za predstojei seminar, elim da vam kaem jo ovo: Ako je u vaem ivotu sve savreno, a vi se oseate sretni i zadovoljni sobom, sjajno, nastavite da radite sve to to ste radili do sad. Ako pak niste sretni i zadovoljni sobom i svoji m ivotom, onda vas pozivam da doete i nauite Emotivni Fokus. Zato to e vam ova metoda pokazati kako da budete u kontroli svog ivota, umesto da kao do sad zavisite od drugih. Par rei za kraj Vaa razmiljanja su samo to - razmiljanja i nita vie. Zato se vaa razmiljanja uvek mogu promeniti. Uspeni i zadovoljni ljudi imaju stav: "Ja sam kreator svog ivota i svoje sree". Dok neuspeni i nezadovoljni misle: "ivot je zbir sluajnih deavanja - Stalno mi se deava ono to ne elim! Praktikujui nove tehnike nauiete kako da volite sebe i znaete da imate sve to vam treba za post izanje vaih ciljeva. Ako nastavite da mrzite svoje telo i svoj ivot, postaete najvea rtva te mrnje. Volei sebe, dajete sebi ansu da napredujete i oblikujete svoj ivot onako kako vi elite. Kako ljudi reaguju na vas uvek zavisi od njih, a ne od vas. Svi ljudi su prezauzeti sopstvenim ivotima, razmiljanjima i uverenjima. Prolazei kroz razne ivotne situacije, Vi formirate vaa tumaenja ljudi i situacija, a to znai da svi drugi ljudi rade isto to. Ono to drugi ljudi rade i kako tumae svoj ivot je njihova odgovornost i njihov izbor. Upravo zato su va nain ivota kao i vaa oseanja u vezi svega iskljuivo Vaa odgovornost. Ovo je va ivot. Vi ste odgovorni za njega Zato to se va ivot bavi iskljuivo vama. Sve ono to vam se dosad izdeavalo i sve ovo to vam se sad deava je sastavni deo vaeg ivota. Vaim ivotom ne upravljaju drugi, to je samo vaa iluzija. Vi ste kreator svih svojih uspeha ali isto tako i svih svojih neuspeha. Vi ste jedina osoba na planeti zemlji koja moe uiniti va ivot savren im za vas. Zato to niko drugi ne moe u vama stvoriti oseanja koja vama potvrdjuju da je va ivot dobar. Svaki pokuaj da ivite neiji tui ivot i oseate neija tua oseanja (pa bili oni vaa mama ili tata) - vode vas pravo u bol i patnju. Zato to kad to radite tad se odriete kontrole nad svojim ivotom i svojim oseanjima. Svako osuivanje drugih je u stvari skriveno samoosuivanje. Osuivanje drugih je samo odraz onoga kako se oseamo u vezi seb e. Poricanje te istine izaziva unutranji nemir. Kada se fokusiramo da u svakoj situaciji i osobi pronadjemo neto dobro, automatski se i mi osecamo dobro. S druge strane traenje i pronalaenje negativnosti, automatski izaziva u nama oseanja straha, nemoi i slabo sti. Kada sluate druge, inite to bez ikakvih predrasuda, na otvoren nain. Nemojte da vas njihove titule zamagle, dopustite im da budu samo ljudi. To to oni govore i rade je posledica njihovih razmiljanja, verovanja i oseanja. Oni su to to jesu, bez obzira ko ste vi. Nemojte pokuavati da ih posedujete niti menjate i nikad ne preuzimajte na sebe odgovornost za njihove rei i dela.

I na kraju jo ovo: Ja ne traim od vas da mi apriori verujete na re. Naprotiv, ja oekujem i zahtevam od vas da sve to nauite na ovom seminaru, odmah primenite i najrigoroznije testirate u praksi. Radei to, vai rezultati e vama pokazati vae prave mogunosti i sposobnosti. P.S. Vreme je za Uspeh Va Uspeh! Uspeh nikad ne dolazi sluajno. Va uspeh e biti rezultat primene ovog novog znanja.Preuzmite odgovornost nad svojim ivotom i moi ete uspeno izmeniti sve ono to elite da izmenite . U ivotu ne postoji perfekcionizam. Sve to radimo, kao i sve to nam se deava je sastavni deo kontinualnog procesa razvoja, uenja, sticanja novih znanja i stvaranja novih, boljih rezultata.

SAMOPOUZDANJE
"Va ivot se bavi iskljuivo Vama. Va ivot se nikad ne bavi Njima, to je samo vaa iluzija." Sve to to vam se deava je iskljuivo Va ivot. Samo ga Vi moete iveti, oseati i uiniti savrenim za vas, jer niko drug i nikad ne moe osetiti vaa oseanja koja vam potvrdjuju da li je neto dobro ili loe. Svaki pokuaj da ivite neiji ivot i da oseate neija oseanja vode u Va bol i patnju. Zato to se tad odriete kontrole nad svojim ivotom i svojim oseanjima. To posebno vai za va doivljaj sebe - Vae Samopouzdanje. "Samopouzdanje je vrsta ogledala u kome samo Vi vidite svoju sliku sebe''. Vae samopouzdanje ima direktan uticaj na Vae blie i dalje okruenje. Drugim reima: Vae Samopouzdanja je energija kojom Vi direktno utiete na ljude oko sebe. I na osnovu toga Vi formirate njihov odnos i stav prema Vama. Onog trenutka kad odluite da preuzmete na sebe odgovornost za sve to vam se deava, tad imate mo da promenite sve to eli te u svom ivotu. Preuzimanjem pune odgovornosti za sve vae uspehe i sve vae neuspehe, dolazite u poziciju da zadrite sve to vam se svia u vama i oslobodite se svega to vam smeta. Tad prestaje traenja krivaca u drugima za vae probleme, nema vie lanih nada i nema gomile razoarenja. Sve je u vaim rukama. Potpuna mo upravljanja sopstvenim ivotom! Mnogi ljudi uvek krive druge za situacije u kojima se nau i tako automatski pretvaraju sebe u rtve. Radei to zadravaju se be u stanju nemoi i stalnog nezadovoljstva. To je auto-destruktivni model ponaanja koji im ne doputa da upravljaju svojim ivotom, svojim zdravljem i svojom sreom. Upravo zato takvi ljudi ive u iluziji da e ih jednog dana neko ispuniti neophodnom dozom sigurnosti, pa e ivot nastaviti sretni i zadovoljni. Meutim, nauno je dokazano: "Deda mraz ne postoji!'' ivei u toj svojoj iluziji oni ne shvataju da njihova oseanja niko sem njih ne moe osetiti, pa samim tim niko ih ne moe i spuniti oseanjem sigurnosti koje trae. Istina je da malo ljudi dobije ono to misle da im je najpotrebnije za sreu. Uglavnom ljudi dobiju ono u ta iskreno veruju da mogu imati. Drugim reima, Ljudi dobiju ono to oekuju da e dobiti. To to ljudi trae: Sigurnost, Odlunost, Samopouzdanje... ne nalazi se tamo negde napolju. To je oduvek bilo unutra u njima, to su njihova Oseanja. Dok ste bili beba, bili ste ista radost i zadovoljstvo. Znali ste koliko ste vani, oseali ste kako ste V i centar sveta. Bili ste hrabri, zahtevali ste ono to ste eleli, a sva oseanja ste ispoljavali otvoreno. Voleli ste sebe u potpunosti, svaki deli svoga tela. Oseali ste da ste potpuno savreni. I to je prava istina o vama. Sve ostalo je dolo posle. Sva druga oseanja ste nauili od drugih. Veina vaih sadanjih stavova i emotivnih reakcija koji vam se ne sviaju, nastali su u vreme kad niste imali dovoljno ivotnog iskustva da ih logiki definiete kao danas. Kritike, stalno uk azivanje na greke, treniranje strogoe, nesigurnost jednog ili oba roditelja, itd. Sve su to bili programi koje ste skupljali u ranim godinama vaeg ivota i nauili po njima da radite. Poto su vam te sugestije ponovljene dovoljan broj puta Vi ste ih prihvatali kao istinu jer tad niste znali ono to znate danas. Bez obzira u kom ste ivotnom dobu sad, ako bi vam bilo ko rekao da ste glupi ili smeni Vi ete se odmah i bez problema odbraniti od takve sugestije. Ali kad imate svega 2 ili 3 godine vi nemate ni znanje, ni snagu ivotnog iskustva da se odbranite i odbacit e takve sugestije. Pogotovo ako takve sugestije stiu od vama tad najvanijih ljudi - Vaih roditelja, babe, dede, isl. U periodu odrastanja i uenja o ivotu vrlo je lako uticati na vas. Suner najbolje upija vodu kad je suv, zar ne? Pa isto tako va mozak dok nemate ivotno iskustvo sve to vam kau prihvata kao istinu. Ako vam tad dok uite o ivotu stalno upuuju i ponavljaju sugestije koje vas sputavaju i ograniavaju u svemu to elite da uradite na svoj nain, Vi poinjete da se oseate i mislite loe o se bi. Takav ograniavajui stav i negativna oseanja koja ga prate vremenom se gomilaju i stvaraju neprijatne manifestacije koje nazivamo Nesigurnost u sebe ili manjak Samopouzdanja. Kako Hipnoza moe trajno uveati Vau Sigurnost i pojaati Vae Samopouzdanje? Svako od nas prirodno i stalno tei ka prospiretu i uspehu u svom ivotu. Dok napredujemo kroz ivot potpuno je normalno da se povremeno suoavamo sa nekakvim potekoama na tom putu. Ali kad te potekoe negativno utiu na nau sigurnost, motivaciju i samopouzdanje, to nas onda neminovno zaustavlja u daljem progresu. Hipnoza se pokazala kao proverena metoda za otkrivanje i eliminisanje emocija koje su ostale zarobljene u starim ivotnim iskustvima. Te stare i davno zaboravljene situacije su ostav ila duboke

emotivne rane u nama koje nas danas ine nesigurnima, bezvoljnima i sa manjkom samopouzdanja. Skoro uvek nas taj destruktivni emotivni trag vraa u rano detinjstvo i situacije koje na svesni um ne prepoznaje kao stran e i pogubne za nas. Ne prepoznaje ih zato to naa svest nikad ne stvara oseanja, nego ih samo konstatuje. Koristei Hipnozu vi dobijate ansu da te stare situacije sagledate iz novog ugla i oslobodite ih emocija koje su stvorile oseanje nesigurnosti i manjka vaeg p rirodnog samopouzdanja. Preciznije reeno uz pomo Hipnoze ponovo ete izgraditi najbitniji odnos u vaem ivotu, a to je "Va odnos sa samim sobom''. Na ovaj nain obnovljena "Procena sebe i Svojih sposobnosti'' predstavlja zdravu osnovu Vaeg prirodnog Samopouzdanja. Hipnoz a vam omoguava da pronaete pravog sebe u sebi, a to je: Sigurnost, Snagu i Potovanje samog sebe. Veina ljudi uopte nije svesna ta je to to ih koi i konstantno pojaava njihovu nesigurnost. Uz pomo Hipnoze, vrlo brzo i lako se otkrivaju uzroci takvih blokada. Eliminisanjem inicijalnih uzroka tih blokada u vaoj podsvesti, skoro trenutno se menja "Va pogled na svet" i to je proces koji vam omoguava da doivite sebe mnogo pozitivnije, nego do sad. Da ponovim: Hipnozom se na dubokom nivou podsvesti iste loe emocije i stvara "Va novi pogled na svet" koji vas uzdie do vaih pravih mogunosti. Vaa sigurnost u sebe i vae samopouzdanje e se uveavati iz dana u dan. Takvim tempom i brzinom, da ete u najkraem roku primetiti kako Vam se vaa okolina obraa sa novim respektom i potovanjem. Koliko seansi je potrebno za uveanje Sigurnosti i pojaavanje Samopouzdanja? Praksa je pokazala da je 4 -6 seansi sasvim dovoljno za potpunu transformaciju po pitanju Vaeg samopouzdanja.

MOTIVACIJA I FOKUS

Nedostatak Motivacije je jedan od najeihih problema savremenog oveka. Ovaj se problem moe pojaviti iz mnogo razloga, ali obino se svi ti razlozi na kraju svedu na jedan: Izbor Fokusa. to e rei ili se Fokusiramo na beneficije koje emo dobiti radei neto, ili se Fokusiramo na sve potencijalne smetnje i probleme koje emo moda imati radei to neto. U oba sluaju mi smo u pravu i u skladu sa tim imamo i rezultat. Fokusirajui se na beneficije, postiemo Uspeh. Ili zamiljajui mogue probleme, Odustajemo pre nego to i ponemo. Drugim reima, ako vam nije savreno jasno ta ete dobiti radei neto, ulaganje pravog napora u to je teko(u najboljem sluaju) ili pak pravo muenje (u najgorem sluaju). Znajui ovo, zapitajte sebe sad: * Da li stalno odlaete bitne stvari koje treba da uradite? * Da li steUmorni od stalne brige i oseanja nezadovoljstva? * Da li odlaete ono to vam moe ulepati ili poboljati ivot? * Da li imate oseaj da stalno privlaite situacije i ljude koji vam se ne sviaju? * Da li vam se ini da zastanete, svaki put kad neto dobro ponete? * Da li sve bitne stvari radite u zadnjem trenutku? * Moda i kad odluite da neto uradite odmah, dovoljna je sitnica da vas omete i odvue vam panju? Moda ne shvatate poentu svega toga. Da li vam je ovakvo razmiljanje poznato: Godinama sam zaglavljen u ovom poslu (ili vezi) koji prosto mrzim. Svake nedelje pokuavam da nateram sebe da se pokrenem i pronaem neto drugo.... I uvek zavrim samo razmiljajui i odlaui akciju za sledeu nedelju. Oseam sve vee saaljenje za sebe i svoj ivot.... Imam oseaj da sam osuenik koji je zaglavljen u istom okruenju i istim deavanjima koje mrzi, a ne znam kako da se otrgnem iz svega toga. To ne zvui ba veselo, zar ne? Vreme je za promene. Sad je pravi trenutak da preuzmete kontrolu nad svojim ivotom u svoje ruke. Nema potrebe da Va ivot bude spisak propalih snova, nezavrenih projekata, neostvarenih ljubavi, proputenih prilika, manjk a samopouzdanja, stalnog samosaaljenja i jo veeg samo -sabotiranja. ta biste uradili kad bi znali da se Va ivot moete promeniti brzo i lako? Prvo da pojasnimo neke osnovne stvari. Va ivot nije posledica situacija (dobre ili ne) u kojima se nalazite. Va ivot je p osledica Vaih reakcija na te situacije. Va ivot se ne ogleda u onome ta vam ivot naizgled prua, nego u vaem stavu prema ivotu. Pozitivan stav izaziva lananu reakciju pozitivnih oseanja koji pretvaraju sve situacije i deavanja u Va uspeh. To je iskr ica koja pokree i stvara izuzetne rezultate u obinim svakodnevnim situacijama. Malo je ljudi koji shvataju da promenom stava prema ivotu, menjaju sve u svom ivotu. Taj pozitivni stav je ono to se zove Motivacija. U stalnoj potrazi za boljim ivotom ljudi se pitaju: Kako da motiviem sebe da uradim to i to....?

Zapitajte se: Da li je to pravo pitanje? ta, ako ste Vi ve savreno motivisani? Motivisani ste: Da nita ne menjate. Drugim reima Vaa motivacija je ve tu u vama i fantastina je, ali u smeru koji se vama ne svia. Sad Vam ovo zvui kao potpuno drugaiji problem, zar ne? Budimo realni i otvoreni. Dosad ste sigurno proitali gomilu raznih Self -Help knjiga i prouavali radove na temu: Kako uspeti? Kako biti motivisan? Razne formule za bogatstvo i sreu, itd. Verovatno ste pokuali mnogo toga da primenite u praksi. Novogodinje odluke, Pravljenje spiskova mesenih obaveza, Dnevne obaveze da bih bio srean itd.... Rezultat glasi - Ne Pomau! Ali Vi to ve znate, inae ne biste i dalje tragali za reenjem tog problema. A, sad velika Istina koju niste znali. Takav problem se ne reava na nivou uma gde se manifestuje - Svesnom nivou. Taj problem se razreava i eliminie na nivou uma gde je i nastao - na podsvesnom nivou uma u Vaoj Podsvesti. Veina ljudi svesno nema predstavu ta je to to ih blokira i spreava da urade i budu ono to ele. Uz pomo Hipnoze, vrlo brzo i lako se otkrivaju i eliminiu takve blokade. Eliminacijom blokada u vaoj podsvesti, menja se Va doivljaj sveta. Vaa Motivacija i Vaa odlunost da odmah uradite sve to elite e se prosto uveavati iz dana u dan. Vi postajete ivotni Optimista, Motivisani i potpuno sigurni u sebe i svoje mogunosti. Moj stari uitelj mi rekao: ''Poni sad iz te pozicije u kojoj si. Radi sa onim to ima. Uradi sve to moe.'' Suvie mnogo ljudi potroi itav svoj ivot ekajui da sakupe dovoljno novca ili nekakvu idealnu situaciju. Ako sad pone da radi na svom cilju, stvari e doi na svoje mesto. Stvari koje inae nikad ne bi, zato to si ekao idealnu situaciju. ''Ti ne mora da bude dobar da bi poeo, ali mora da pone da bio Dobar.'' Koliko seansi je potrebno za razvoj trajne Motivacije? Praksa je pokazala da je 3-4 seanse sasvim dovoljno za potpunu transformaciju po pitanju Vae motivacije.

Oslobodite se Prolosti

Nauka je dokazala da u procesu razvoja svakog oveka, njegov nervni sistem prvo razvija sposobnost oseanja telesnih senzacij a, a potom se razvijaju svesne analitike sposobnosti. Te razliite senzacije koje ovek osea u svom telu nazivamo oseanjima. Sva naa ivotna iskustva generiu oseanja. Generisana oseanja stvaraju nae stavove o situcijama kroz koje prolazimo. U sadanjem trenutku svog ivota, svako od nas predstavlja zbir svih svojih prolih iskustava. Samim tim, nain na koji emoti vno doivljavamo nau prolost, direktno utie na definisanje nae sadanjosti. Kad se uz pomo regresivne hipnoze okrenemo svom unutranjem Ja, tek tad otkrivamo prave uzroke oseanja koje sad oseamo, a rezultat su prolih iskustava. Dobijamo priliku d a razumemo ta je to u nama to pokree nae sadanje programe ponaanja i razmiljanja. U ivotnom periodu kad odrastamo, dok smo smo mladi i nezreli, mi nemamo dovoljno ivotnog iskustva da bi razumeli nae emoci je i oseanja. Tako da vrlo esto ne znamo kako da razreimo i zadovoljimo nae emotivne potrebe na zdrav i prijatan nain. Kao rezultat toga, sve nae emocije koje nisu razreene i ostvarene, emocije koje smo potisnuli, pokuali da zaboravimo ili odbacimo, nastavljaju da ive i manifestuju se u naem telu u formi neprijatnih fizikih oseanja i manifestacija. Sve nae emocije su energija u pokretu. Emocije su sastavni deo nae svesnosti i zato stalno oseamo energiju tih emocija. Pr oblem nastaje kad se prekine slobodan protok te emotivne energije, tad ta energija ostaje potisnuta i zarobljena negde u nama. Fiziari su dokazali da sve to nas okruuje vibrira odreenom frekvencijom. Kad dve stvari imaju slinu frekvinciju i jedna od njih se aktivira i pone da vibrira, ona automatski izaziva drugu da vibrira u skladu sa njom. Uzmimo dve violine za primer: Ako su blizu jedna drugoj, kad se aktivira C ica na jednoj violini tad C ica i na drugoj poinje da vibrira. Ta pojava se zove akustina rezon anca. Emotivna rezonanca prati isti princip. Mi skuplj amo i slaemo nae memorije, naa razmiljanja, nae emocije i oseanja u elijama naeg tela. Kad neka sadanja situacija ili deavanje pone da vibrira u skladu sa nekom prolom situacijom ili deavanjem, m i trenutno imamo flebek. to e rei ponovo pokreemo inicijalnu emociju, ali ne na svesnom nego na naem podsvesnom - emotivnom nivou. Zato svaki put kad neko od naih prolih iskustava, naie na slino iskustvo u naoj sadanjosti, ono automatski oivi u naem telu, reenergizuje se, vibrira pojaanom snagom i izaziva fizike senzacije (oseanja) u nama. Ovo pravilo vai kako za prijatna tako i za neprijatna oseanja. Moda vam je sad jasno zato na neki minormi problem ili situaciju, reagujete neverovatno burno. Koliko god Vam zvualo never ovatno sve nae emocije i sva oseanja koja se javljaju kao njihova fizika manifestacija su vane i neophodne. One su na prirodni sist em za navoenje. One nas vode i omoguavaju nam da budemo zdravi, da radimo ono to nam prija, da izbegnemo opasnosti i da ivimo sretan i ispunjen ivot. Meutim mi ivimo u materijalno-potroaki orijentisanom svetu gde se veina naih oseanja smatra loim. Pa zato u skladu sa tim

materijalnim mentalitetom, problemu sa emotivnim nabojem se pristupa kao nekom obinom virusu koji se moe eliminisati raznim medikamentima. No, na veliku alost hemija moe samo privremeno da otupi i maskira naa oseanja. Onog trenutka kad dejstvo hemije prestane emotivni naboj se vraa jo jai nego pre. Sadanji problem koji se manifestuje tako kako se manifestuje, skoro uvek je rezultat neke unutranje percepcije. Ta i takva percepcija koju osoba nosi u sebi O sebi, je ono to kreira i odrava njen sadanji problem. Percepcije o sebi nastaju kao posledice oseanja koja ste oseali i jo uvek oseate u sebi, a koja su izazvana nekim situacijama u ivotu. Pri tome ta percepcija, ostaje samoj osobi potpuno neprimetna, tako da je osoba nije ni svesna. Proces oslobaanja loih oseanja koji je sastavni deo regresivne hipnoze predstavlja osnovni preduslov za promenu starih percepcija. Ovo kaem, zato to je prosto nemogue postii trajnu promenu i poboljanje, sve dok osoba osea enormni pritisak svojih oseanja. Oslobaanje loih oseanja iz uma i tela omoguava osobi promenu percepcija, misli, u verenja i stavova o sebi. Ova vrsta promene predstavlja duboku promenu koja pozitivno menja ivot te osobe. Oslobaajui se neprijatnih oseanja i emotivnih naboja iz prolosti, dajete sebi ansu da ivite svoj ivot oputeni i zadovoljni. Nema vie onog oseanja kao da je u vama vulkan koji samo to ne eksplodira. Tad oseate da ste ponovo u potpunoj kontroli svog ivota. Kad se uz pomo regresivne hipnoze okrenete svom unutranjem Ja, otkrijete i oslobodite nagomilana oseanja koja ste godinama skupljali i potiskivali, tek tad moete uspeno promeniti vae programe ponaanja i razmiljanja. Moja praksa je pokazala da su 2-3 seanse sasvim dovoljne da se u potpunosti oslobodite nagomilanih oseanja koja vas sad sputavaju i osetite svoje prave Sposobnosti.

KONTROLA STRESA
Zamislite, kako je divan oseaj, ponovo biti oputen i bezbrian . U ovom dananjem svetu ini nam se da je prosto nemogue ostati smiren i ne podlei stresu koji nas prati svakoga dana. Stres na poslu, rokovi koji se moraju ispotovati, problemi sa autom, problemi sa decom, nervoza u odnosu sa vaim partnerom, saobraajna ludnica, porodini problemi vaih prijatelja..... sve vam to ini iv ot mizernim, zar ne? Preesto smo toliko dugo pod stresnim uticajima da smo zaboravili ta znai opustiti se. Naravno, da to konstantno pojaava ionako visoki nivo stresa u nama. Ovakav svakodnevni nivo stresa izaziva nae telo da reaguje negativno na vie naina: Loa probava , Napadi panike, Glavobolja, Kamen u ui ili bubregu, Povien pritisak, Problemi sa srcem, Munina.... Ovo su samo neki od problema koji se stvaraju kao posledica svakodnevnog stresa. Pitanje glasi: ta je to STRES? Stresjereakcija tela na na emotivni doivljaj situacije. Dok se nae drutvo razvijalo vekovima i pratilo razvoj nauke i tehnologije, naa percepcija tj. nain na koji emocionalno primamo i doivljavamo razne situacije nije. U davnoj prolosti dok su ljudi iveli u peinama, kad bi se nali u kriznoj situaciji postojale su samo dve opcije: "Bori se ili Bei". Naa podsvest, iji je osnovni zadatak naa sigurnost tj. opstanak i dalje funkcionie po ovoj formuli. Na veliku alost, drutvo u kome ivimo nam vie ne dozvoljava ni jednu od gore navedenih opcija. Poto na Um i dalje funkcionie po iskonskoj formuli: "Bori se ili Bei", a sad ne moe uraditi ni jedno ni drugo, on pokuava da uradi obe stvari u istom trenutku. To u nama gomila emocije o raznim situacijama koje su ostale neraiene i tako stvara nau fiziku -telesnu napetost. Upravo zato veina ljudi uticaj stresa prvo osea kao neprijatnu zategnutost u miiima vrata, lea i ramena. S vremenom kako se poveava broj s ituacija koje su ostale zabeleene u vidu neprijatnih oseanja na podsvesnom nivou, pojavljuju se sve vidljiviji znaci stresa: P ad koncentracije, nervoza, glavobolja, napadi panike, ulcer, kamen u nekom organu... a, vi nemate ideju zato se to deava. Kad se neko osea loe(strah, napetost, strepnja, itd.) u odreenim situacijama, tad znamo da po zakonu Uzrok -Posledica njemu se u ivotu ve desilo neto to ini da se osea tako. Toj osobi se ve desilo neto to je stvorilo podsvesni "Neprijatno mi je"stav,obino kao reakciju zatite. Da nije tako, u tim situacijama bi postojao otvoren istraivaki stav umesto tog neprijatnog. Svako nae fiziko stanje u odnosu na situaciju u kojoj se nalazimo posledica je onoga kako se emotivno oseamo u vezi te situa cije. Upravo to nae fiziko stanje(oputenost ili napetost) koje imamo u nekoj situaciji, pokazuje nam kako naa podsvest emotivno doivljava tu situaciju. to e rei naa podsvesna interpretacija situacije u kojoj se naemo kontrolie nae fiziko stanje i time i nau reakciju. Nagomilana negativna oseanja iz nae prolosti izazivaju Stres u nama sve dok ih ne oslobodimo. To se deava zato to na otpor negativnim oseanjima je ono to je najbolnije u vezi njih. Svim drugim oseanjima koja nam prijaju mi potpuno automatski doputamo da ih osetimo i iskaemo i kao posledica toga ona kratko traju i povlae se nazad u leite, drugim reima nema Stresa. Reenje je u oslobaanju tih nagomilanih i potisnutih negativnih oseanja. Hipnoza je u praksi isprobana i dokazana kao najbolja tehnika za eliminaciju negativivnih oseanja koja izazivaju fiziki neprijatna stanja u vaem telu. Hipnoza nee promeniti vau realnost, ona e vam pruiti mogunost da promenite va emotivni doivljaj realnosti. Dokazano je da postoje 3 emotivna stanja koja pripisujemo situacijama i seanjima, a to su: "Dobro je...", "Nebitno je..." i "Loe je..." Up ravo ovo zadnje

stanje je razlog koji izaziva stres. Oslobaanjem potisnutih negativnih oseanja iz vae prolosti deava se promena vaeg doivljaja situacija iz "Loe je" u "Nebitno je". Upravo ta promena omoguie vaoj inteligenciji da kroz svaku buduu napetu situaciju proete bez stresa. Hipnoza je potpuno prirodni nain da ostvarite Emotivno Pranjenje i oslobodite se nagomilanog negativnog Stresa.

MEMORIJA - UENJE
Hipnoza za poboljanje sposobnosti uenja i memorije je izuzetno laka za prihvatanje i primenu. Ona izuzetno uveava vae sposobnosti koncentracije, uenja, pamenja i prezentacije nauenog. Naa podsvest je ogroman magacin znanja u kome je smeteno sve ono to smo ikad proitali, uli i videli. Mi nikad nita ne zaboravljamo na podsvesnom nivou uma, samo neznamo kako da svesno pristupimo tim seanjima. Uz pomo hipnoze Vi ete nauiti kako da pristupite i koristite te resurse znanja i moi. Mnogo ljudi bez obzira na nivo obrazovanja ili poziciju koju zauzimaju, imaju velikih problema s a uenjem, polaganjem ispita ili prezentacijom svog znanja. Za ove ljude uenje je teko i naporno, tako da nakon mnogo sati i dana provedenih nad knjigom oni nisu u stanju da to znanje uspeno pokau na ispitu ili u koli. Neki ljudi se prosto slede i totalno blokiraju kad doe trenutak da pokau svoje znanje. Bez obzira na vreme utoeno na uenje, nihov um se prosto zatvori i niega se ne seaju, ili to priseanje ide teko i isprekidano. Ispiti ili odgovaranje tad postaju gro zno iskustvo koji stvaraju strah i zebnju pri samoj pomisli na njih. Ovakvi problemi se uz pomo hipnoze elinimiu brzo i lako. Ako ste Vi neko ko eli da ui sa potpunim razumevanjem bez ikakvo g napora, odgovara i polae ispite bez ikakvog straha, onda je Hipnoza za uenje i memoriju va odgovor. Praksa je pokazala da su 2 seanse sasvim dovoljne da usvojite tehnike uenja i seanja koje e vam savreno sluiti ostatak ivota.

OSTAVITE PUENJE
Koliko puta ste sebi rekli: Vreme je da prekinem, Nikotin je otrov, Zato trujem sebe i ljude koje volim? Kako da ostavim puenje, Nerviram se i zbog toga puim jo vie, Doktor mi je rekao da ako ne ostavim... Da li postoji nain da se oslobodim ove grozn e navike brzo i lako? Niste jedini koji se to pita. Ovo pitanje mui milione puaa u itavom svetu. Reenje postoji. Dosadanja iskustva iz celog sveta pokazuju:

Najbri i provereno najuspeniji nain kako da se zauvek oslobodite puenja je HIPNOZA


Dakle, sad je kucnuo as da i Vi na veliko pitanje: Puenje ili Zdravlje - izaberete Zdravlje. Doneli ste odluku da Ovog Puta je Definitivno. Sad dok itate ove rei verovatno se pitate da li je Hipnoza pravi nain za to. Milioni zadovoljnih ljudi koji postali Nepuai uz pomo Hipnoze kau da jeste. Zapitajte sebe sad: Oseate li se kao rob? Zar vam se ne ini da su Cigarete uvek iznad svega to radite, a to znai: SAD, KAO PUA, CIGARETA POTPUNO UPRAVLJA VAIM IVOTOM !!! Moda su vam poznata ova pitanja: Da li imam dovoljno cigara? .... Da li u ih imati za ujutro? .... Bolje da kupim jo jednu paklicu..... Da li je tamo gde sad idem dozvoljeno puenje? .... Da li imam vremena da popuim jo jednu?... Gde se u ovoj zgradi pui? NIGDE .... Da li mogu da zapalim jednu u tvom autu? ... Gde su vam pepeljare, nemate ih? ..... Pakli ca cigareta kota.... x 365 dana u godini..... Kako su mi se sviale one cipele.... Hej, lako u za cipele, na kakvo letovanje sam mogao da odem..... Ma, ba me briga, To j e moj ivot. Ko mi ta moe? .... Zato ovako udno kaljem? .... Nee valjda ba mene taj RAK da snae? Sa linog aspekta, kao neko ko je puio 29 godina, kad je puenje u pitanju.... Ja sam sve to proao i doiveo. Bio sam vrst i pobornik prava puaa i njihovog izbora da pue. ta vie Ja i dalje mislim tako, ako elite da puite to je va lini izbor. Ali, ako ste doneli odluku da je vreme za novi poetak i ivot bez zavisnosti od duvanskog dima Doite i ponovo ete biti Nepua u roku 2 sata. Prvo par pitanja koja e vam pokazati da ste spremni da prekinete sa puenjem: 1. Da li ste Vi taj koji eli da ostavi puenje? Objanjenje: Hipnoza vas ne moe naterati da prekinete. Hipnoza vam Doputa da prekinete, zato to ste Vi tako odluili. Vaa elja i Vaa odluka da budete NEPUA su energija koja vam omoguava da u tome i uspete. Hipnoza ne utie na vau slobodnu volju, ona vam pomae da svoju odluku da budete NEPUA utisnete duboko u svoju podsvest i tako je trenutno pretvorite u svoju realnos t .

2. Da li znate da su vam cigarete smrtni neprijatelj? Objanjenje: Vi nikad neete odbaciti ili se odrei neega to smatrate i doivljavate kao prijatelja. Ako... Vi runu na viku koja se sastoji od: Udisanja vrlo otrovnih dimova, Izazivanja ozbiljnih obolenja u Vama, irenja neprijatnog zadaha, Nonog i dnevnog kalja, Ugroavanja zdravlja vae dece i vama bliskih ljudi... smatrate vaim prijateljem. Onda, budimo realni, Vi ste definitivno u velikoj zabludi koja vas moe kotati ivota. Samo Va smrtni neprijatelj vam moe eleti i pruiti sporu i bolnu smrt. 3. Da li je sad pravi momenat da prekinete? Objanjenje: Ovde nije u pitanju stav: Stvarno bi trebalo da prekinem. Ovde je u pitanju va ivot i vae zdravlje. Upravo zato je vaan va stav: Hou da ostavim puenje, zato to JA ELIM DA PREKINEM. Vaa iskrena elja da budete Nepua je ono to vas vodi do uspeha. Hipnoza e samo ukloniti prepreke koje vam stoje na putu do ispunjenja Vae Iskrene elje. Uz pomo Hipnoze Vi ete u sebi stvoriti novi program razmiljanja i ponaanja u kojem vidite i oseate sebe u potpuno novom svetlukao Nepuaa. Upravo zato naa seansa e za vas biti TRENUTNI USPEH, bez ikakvih loih efekata poput nervoze ili poveanja telesne teine tj. gojaznosti. Na Kraju..... Ima jo jedna sitnica na kojoj definitivno insistiram: Od vas oekujem da 2 sata pre seanse ne puite. To je optimalno vreme da vam elja za cigaretom bude toliko velika da ostvarite TRENUTNI PREKID ELJE i trajni rezultat. Objanjenje: Vaa elja za puenjem bie eliminisana u samo jednoj seansi, to znai da ete biti Nepua u roku 2 sata. Kad zavrimo Vi ete imati potpuno novi stav o sebi i ivotu. A, to se puenja tie, Vae oseanje nee biti oseanje da Vi ne moete da zapalite jednu. To e biti neto mnogo bolje i dugotrajnije: VI VIE NEETE IMATI NIKAKVU ELJU DA ZAPALITE CIGARETU

STRAHOVI - FOBIJE
Hajde da razjasnimo jednu stvar u startu. Va problem nije nastao kao posledica neke zaraze ili virusa, to znai da nije fizikog porekla. Takav problem nastaje kao posledica vaih prolih ivotnih iskustava i vaeg sadanjeg razmiljanja o sebi. Samim tim nikakvi medikamenti ga nemogu eliminisati trajno. Medikamenti ga mogu samo maskirati i umrtvljujui na kratko vaa oseanja - odloiti. To znai da se takav problem nikad ne reava na nivou gde se manifestuje, svesni nivo uma "Svest". Takav problem se reava na nivou gde je i nastao, a to je podsvesni nivo uma "Podsvest". Strah je prirodna i zdrava emocija. To je prirodni deo naeg mehanizma opstanka. Naprimer: Ako stojite na vrhu zgrade od 20-ak spratova i hodate do ivice simsa logino je da oseate strah. To je normalan racionalan strah. Racionalni strahovi imaju logian razlog za postojanje da bi vas upozorili na potencijalnu opasnost po va ivot i sigurnost. Razlika izmeu Straha i Fobije je u veliini neprijatnosti i jeze koju ova pojava u vama izaziva. Da budem sasvim precizan: Fobija je nekonrolisani strah od postojeeg straha. STRAH od letenja moe da vam izazove: ubrzano disanje, hladan znoj, pojaanu nervozu i sl. u tok u leta aviona. To je vrlo neprijatno za vas i Vi se u tu avanturu uputate samo onda kad nema drugog naina da stignete na zadatu destinaciju. FOBIJA od letenja e vas spreiti da pomislite na aerodrom, a kamoli da priete avionu koji se sprema da poleti. Neracionalni strahovi nemaju loginu osnovu. Strahovi kao to su: Izlazak na ulicu - Agorafobija, Mase ljudi Antropofobija,Zatvorenog prostora - Klaustrofobija, Visine - Akrofobija, Letenja - Aerofobija.... i ko zna ega sve jo, mogu vam upropastiti ivot. Ovi strahovi su obino izazvani nekom loom situacijom u vaem ivotu, koja je tad u trentku kad se dogodila stvorila pogrenu informaciju i utisnula vam je u podsvest. Svako nae sadanje razmiljanje u odnosu na situaciju u kojoj se nalazimo posledica je onoga ta oseamo u vezi te situacije. Upravo to oseanje koje imamo u nekoj situaciji, pokazuje nam kako naa podsvest doivljava tu situaciju. to e rei naa podsvesna interpretacija situacije u kojoj se naemo kontrolie nae intelektualno i logiko razmiljanje odnosno nau reakciju. Pri tome naa podsveest ne zna da li je ta situacija stvarna ili je plod nae mate. Naa Podsvest je posveena ouvanju naih ve usvojenih stavova i reakcija - ak i onih koja nam svesno deluju loe. Da bi se neka naa reakcija promenila, potrebno je uspostaviti emotivnu harmoniju, a to se postie oslobaanjem nagomilanih oseanja u vezi te definicije. Tek kad se uspostavi emotivna harmonija, mogue je promeniti ve usvojene stavove i naine reagovanja. Strahovi vas spreavaju da ostvarite mnoge ciljeve u ivotu, da uivate sve pogodnosti u kojima uivaju ljudi koji ih nemaju. Vama n ije neophodno da ivite pod optereenjem bilo kakve Fobije ili Straha. Sve je na vama, Vi imate mogunost izbora. Da li ete napo kon uivati u svom ivotu bez tog nepotrebnog Straha ili ete i dalje osati istu ledenu jezu kako vas ispunjava svaki put kad na to pomislite?

Hipnoza je provereno superiorna metoda koja vam pomae da se na potpuno prirodan nain u potpunosti i zauvek oslo bodite svih vrsta Strahova. Uz pomo hipnoze se brzo i lako otkriva i eliminie uzrok bilo kojeg straha. Koliko seansi je potrebno za potpunu eliminaciju straha ili fobije? Praksa je pokazala da su 2-3 seanse sasvim dovoljne za potpunu eliminaciju istog.

ANKSIOZNOST
Ako je ikada u istoriji oveanstava postojala era Anksioznosti, onda se ona deava upravo sad. Oseanja kao to su: Anksioznost, Nervoza, Unutranji nemir, Strahovi, Strepnja, Stalna napetost, Strah od budunosti, Depresija, Fizika Slabost... Svako od nas ima iskustva sa ovim oseanjima, ali kod nekih ljudi se ona toliko razviju da dostiu nivo neizdrivog stalnog Straha i j ezivih Napada panike. Anksioznost je neprijatno stanje koje se karakterie oseanjem stalne strepnje i straha da e se neto strano dogoditi. Ovu pojavu prati neprijatna fizika napetost celog tela i izuzetni unutranji nemir. Osoba esto ima oseaj da e "eksplodirati", da gub i kontrolu nad sobom, da e joj se desiti neto "strano". Anksiozna osoba je konstantno u stanju "iekivanja", stalno je na oprezu, kao da joj se sprema neka opasnost. Ispoetka retko, a kad jednom pone, onda sve ee Anksioznost se pretvara u napade panike koji se manifestuju u vidu: jakog straha, brzog lupanje srca, guenja, znojenje, itd). Anksioznost i panini napadi su rezultat akumuliranog negativnog stresa u ivotu te osobe. Panini napadi u veini sluajeva nisu vezani za konkretan dogaaj ili osobu, a to znai da se napad panike moe desiti bilo kad i bilo gde. Osoba koja je dui vremenski period imala ovakve smetnje tj. bila u stanju konstantne zabrinutosti, polako poinje da se zatvara u sebe i sve tee vodi normalan ivot. Iskustva pokazuju da posle svakog napada panike osoba ostaje u zbunjenom stanju, i svaki put postaj e sve tunija i uplaenija. Ta osoba se stalno pita: "Zato ba Ja? Zato se ba meni ovo deava?" Naravno, osoba nikad nema adekvatan odgovor na ova pitanja i zato postaje sve tunija i nesigurnija. Ovakav jedan ablon se moe ustaliti i ponavljati mesecima, ak godinama. Izazivajui u toj osobi sve jae oseanje straha i nemoi. Ova destruktivna oseanja su poziv za totalnu i neopozivu promenu. Prvi korak u reavanju ovakvih problema je kompletna medic inska i bioloka provera. Odnosno, detaljni medicinski pregledi da bi se otkrio mogui fiziki problem ili bioloki razlog ovakvog stanja, odnosno Vaeg ponaanja. Kad ste jednom definitivno utvrdili da ne postoji nikakav bioloki ili fiziki razlog u Vaem telu koji izaziva to neprijatno stanje, tad shvatate da je to problem koji je smeten u Vaem umu, tj. u Vaim oseanjima. Da biste ovo razumeli u potpunosti hajde da po jasnimo Loa ili Negativna Oseanja jer ona stvaraju Anksioznost. Na poetku behu samo Oseanja Naa ivotna Iskustva generiu Oseanja. Oseanja generiu nae Stavove o svim ivotnim situcijama. U procesu razvoja svakog oveka, prvo je nastala sposobnost da osea senzacije, a potom dolaze svesne analitike sposobnosti. Na nervni sistem prvo r azvija sposobnost oseanja razliitih senzacija. Te senzacije koje se fiziki manfestuju u naem telu nazivamo Oseanjima. Na samom poetku dok smo bili mali imali smo iskljuivo sposobnost da oseamo Fizike senzacije u nama tj. Oseanja bez ika kve mogunosti da ih svesno analiziramo ili tumaimo. Ovaj proces oseanja senzacija je i dalje prisutan u svakome od nas i potpuno se spontano deava bez ikakvog svesnog uea. Stavovi se Kreiraju kroz naa Iskustva i Uticaj drugih Uzrok - Posledica je prirodni zakon koji vai i u nama. Uzroci svakog naeg ponaanja i stavova o svemu u ivotu su Posledice naih iskustava i uticaja ljudi kojima smo okrueni. Kad se neko osea loe (strah, strepnja, itd.) u odreenim situacijama tad znamo da po zakonu Uzrok -Posledica njemu se u ivotu ve desilo neto to ini da se osea tako. Desilo se neto to je stvorilo podsvesni Neprijatno mi jestav,kao nekakvu reakciju zatite. Da nije tako, u tim situacijama bi postojao otvoren istraivaki stav umesto tog neprijatnog. Stav koji u sadanjosti izaziva neko negativno oseanje, a samim tim i reakciju programiran je prolim iskustvima. Da nije tako jednostavno ga ne bi ni bilo. Neko ko ima napade panike i ne moe da die ve je imao neko loe iskustvo praeno velikim ose ajem straha gde je pomislio da e umreti. Apsolutno sva naa miljenja, uverenja i reakcije su posledica naih iskustava, kako onih realnih tako i onih zamiljenih. Na osnovu tih i takvih iskustava formiraju se nai stavovi o svemu, a ti stavovi izazivaju nae reakcije, kako dobre tako i loe. Upravo zato je toliko

teko promeniti stavove svesnim naporom i logikim razmiljanjem. Oni nisu deo nae svesti. Stavovi se nalaze u naoj podsves ti, a podsvest ne poznaje Dobre ili Loe stavove. Ona poznaje samo naa iskustva sa situacijama. Pri tome naa podsvest pamti sva naa iskustva od trenutka kad smo roeni sve do sad. ta su to Negativna ili Loa Oseanja? Negativna oseanja su ona oseanja koja ine da se oseamo loe. Da budem jo precizniji, to su oseanja koja nas spreavaju da se oseamo dobro i na taj nain nam ne dozvoljavaju da budemo i radimo najbolje to moemo. Negativna oseanja izazivaju neprijatnu telesnu reakciju. Ovakva oseanja su uvek praena nekim oblikom tenzije, nemira i nelagodnosti u naem telu. Ona nam oduzimaju jasnou misli, mo koncentracije i smireno logiko razmiljanje. Negativna Oseanja ine ivot nepodnoljivim sve dok ih se ne oslobodimo. Ova zadnja karakteristika je kljuna. Zato to na otpor negativnim oseanjima je ono to je najbolnije u vezi njih. Sv im drugim oseanjima koja nam prijaju mi potpuno automatski doputamo da ih osetimo i iskaemo i kao posledicu toga ona se povlae naza d u leite. Primer: Oseanje radosti, zadovoljstva, sree, seksualnog uzbuenja itd. Svim ovim oseanjima mi ne pruamo nikakav otpor, naprotiv odmah ih prihvatamo i iskazujemo. No, bez obzira koliko nam se ova oseanja sviala, ona jako kratko traju i poto s mo ih osetili i iskazali ona se povlae. Ovo nas dovodi do sledeeg zakljuka: Oseanja koja odbijamo da osetimo i iskaemo ne nestaju nego i dalje traju u nama, gomilaju se i trae da ih iskaemo u potpunosti. Znai sva oseanja koja ne iskaemo nego pokuamo da odbacimo ili potisnemo sve jae guraju iznutra da bi ih osetili i iskazali. Tad maksimalno oseamo snagu zakona Uzrok-Posledica. Mi ne moemo promeniti svoje reagovanje na neto sve dok drimo oseanja u vezi toga potisnuta i zarobljena u nama. Naa oseanja apsolutno uvek nadjaaju nae svesne misli i logiku. Zato s vaki put kad dopustimo sebi da osetimo i iskaemo svoja oseanja automatski nestaje pritisak koji ona stvaraju ako ih ignoriemo i potiskujemo. Kad su oseanja jednom iskazana, tad se uvek potpuno spontano vraaju u leite i onda naa logika ima punog smisla u definis anju situacije na nain koji nama odgovara. Zato je vano oseati sva oseanja Svako nae sadanje razmiljanje u odnosu na svaku situaciju u kojoj se nalazimo posledica je onoga ta oseamo u vezi te sit uacije. Upravo to oseanje koje imamo u nekoj situaciji, pokazuje nam kako naa podsvest doivljava tu situaciju. to e rei naa podsvesna interpretacija situacije u kojoj se naemo kontrolie nae intelektualno i logiko razmiljanje odnosno nau reakciju. Doputajui sebi da osetimo i iskaemo sva svoja oseanja kako pozitivna tako i negativna, dajemo sebi ansu da uspostavimo mir i harmoniju u nama. Menjajui na inicijalni nain reagovanja na negativna oseanja umesto odbijanja prihvatimo da ih osetimoiskaemo-oslobodimo izazivamo domino efekat koji u potpunosti rui kulu sazidanu od nagomilanih negativnih oseanja. Oseanja su sastavni deo Podsvesti i ona su njena reakcija na situacije Naa Podsvest je posveena ouvanju naih ve usvojenih definicija sveta i ivota, ak i onih koji nam svesno deluju loe. Da bi se bilo koja naa definicija ili stav promenili, prvo je potrebno uspostaviti emotivnu harmoniju, a to se postie oslobaanjem nagomi lanih oseanja u vezi te definicije. Tek kad se uspostavi emotivna harmonija, mogue je promeniti ve usvojene definicije i stavov e. Ovo je neophodno razumeti, zato to kad je neko oseanje u vezi neega ili nekoga prihvaeno od strane nae podsvesti, ono je prihvaeno kao zakon po kome ba tako reagujemo na sve sline situacije. To prihvaeno oseanje od tog trenutka pa na ubudue je naa automatska emotivna reakcija koja izaziva odreeno ponaanje na sve sline situacije i to je tako. No, ono to veina lj udi ne zna je da skoro sve emotivne reakcije i stavovi koji nam se danas ne sviaju, nastali su u vreme kad nismo imali dovoljno znanja i ivotnog iskustva da ih definiemo na ovaj logiki nain. U periodu od roenja pa do 5 -6 godine ivota. to e rei, bez obzira ta naa svest misli o nekoj naoj emotivnoj reakciji, kad je neko oseanje izazvano dovoljan broj pu ta odreenim situacijama ili uticajima to oseanje postaje program ponaanja za nau podsvest. Pri tome naa podsvest stvara ove programe na osnovu naih iskustava, bez obzira da li su ona bila zadovoljstvo, bol, dobro ili loe. Naa podsvest radi na osn ovu familijarnosti (ta joj je ve poznato) i asocijacija, a ne na osnovu logike da li je neto dobro ili nije. Problem je Otpor Oseanjima Reenje dolazi kroz Emotivno Pranjenje Odupiranje i otpor naim oseanjima je daleko ozbiljnija stvar nego to veina ljudi misli. Sva naa oseanja su dizajnirana da se kreu ciklino: Situacija - Oseanje Iskaemo ga Oslobodimo ga Zavren ciklus. Pokuavajui da Ne Oseamo neko nae oseanje automatski stvaramo pritisak i nelagodnost u nama. Odravanje ovog otpora i uvanje oseanja potisnutim crpi ogromnu koliinu nae ivotne energije. I kako se potisnuta oseanja gomilaju tako se sve vie iscrpljujemo telesno i emotivno. To je kao da pokuavate non -stop da plivate uzvodno. Samo je pitanje vremena kada ete potpuno iscrpeti svu svoju energiju i potonuti. Pruajui otpor sopstvenim oseanjima prekidamo na prirodni ciklus kruenja energije: Situacija - Oseanje Iskaemo ga Oslobodimo ga Zavren ciklus. Kao posledica ovog prekida kruenja energije, energija koja bi bila usmerena na odravanje

savrenog rada svih sistema i organa naeg tela usmerava se na otpor oseanjima i to nas ini slabima. Ta slabost se potom manifestuje nepravilnim radom naih normalnih telesnih funkcija koji se naziva bolest. Emotivno Pranjenje Oslobaanje Nagomilanih Oseanja se moe desiti samo ako Vi to dozvolite. Sva naa oseanja traju kratko, osim ako se odupiremo oseanju tih oseanja. Da zakljuimo: Sva naa oseanja kako dobra tako i loa traju vrlo kratko, osim ako im se odupiremo. to se pre oslobodite nagomilanih oseanja i nauite kako da odravate prirodan -zdrav ciklus: Situacija - Oseanje Iskaemo ga Oslobodimo ga Zavren ciklus pre ete se oseati smireno i u kontroli svog ivota. Izaberite Metod Reavanja Problema i Terapeuta Znajui sad pravu ulogu naih oseanja i ta ona izazivaju u nama zapitajte sebe: Da li su vam do sada govorili i objanjaval i da ste Bolesni od Ansioznosti? Ako jesu, ne verujte im, to nije istina. Odbacite te i takve sugestije sad i zauvek . Takav stav je arogantni pristup vaem problemu, nastao iz neznanja kako se takav problem reava potpuno prirodnim putem. Svi ljudi sa takvim stavom k ojima ste se obraali za pomo, u startu su vas bez milosti osuivali na neuspeh. Takav njihov stav je bilo teko sidro koje su vam vezivali oko nogu i slali vas u dubinu da hvatate zlatnu ribicu. Neprijatna oseanja koja u vama izazivaju neprijatna Fizika Stanja s u samo Vaa potreba da ih iskaete i oslobodite, a nikako bolest. Prvo i osnovno je: Va problem nije nastao kao posledica neke zaraze ili virusa, to znai da nije fizikog porekla. (To dokazuju Vai nalazi, zar ne?) Takav problem nastaje kao posledica Vaih ivotnih iskustava, Vaih razmiljanja o sebi i Vaeg doivljaja s veta u kome ivite. Samim tim nikakvi medikamenti ga ne mogu eliminisati trajno. Medikamenti ga mogu samo maskirati i umrtvljujui na kratko vaa Loa Oseanja odloiti. Takav problem se ne reava na nivou uma gde se manifestuje - svesnom nivou. Takav problem se razreava i eliminie na nivou uma gde je i nastao - na podsvesnom nivou uma u Vaoj Podsvesti. U skladu sa ovim navedenim injenicama zapitajte sebe: Da li neko ko misli da sam ja Bolestan i da mi treba hemija da bih se oseao dobro, moe da mi pomogne da se stvarno tako i oseam? Odgovarajui sebi na ovo pitanje, izaberite terapeuta koji ima stav: Vi niste bolesni i koji moe da Vam pomogne kako da potp uno prirodnim putem otkrijete i eliminiete pravi uzrok Vaeg problema. Ovim izborom pruate sebi ansu da ponovo ivite svoj ivot smireni i zadovoljni, bez uzimanja bilo kakve hemije. Hipnoza Znajui da ne moemo promeniti svet oko nas, koji u nama izaziva kako prijatna tako i neprijatna oseanja. Onda nam ostaje je dan jedini logian izbor, a to je: Da promenimo nae reakcije i oseanja u odnosu na svet u kome ivimo. Hipnoza je potpuno prirodni nain da ostvarite Emotivno Pranjenje. Uz pomo Hipnoze se najlake i najbre otkrivaju i oslobaaju potisnuta, sputana i pri tome nagomilana oseanja skrivena duboko u Vama. Hipnoza vam prua mogunost da se oslobodite destruktivnog naboja tih potisnutih oseanja i tako dopustite vaoj ivotnoj energiji da se slobodno kree. Kao rezultat toga osetiete neverovatno olakanje i sposobnost da jasno sagledate ivot. Hipnoza, e Vam pomoi da prirodnim putem otkrijete i potpuno eliminiete uzroke vae Anksioznosti, Straha i Strepnje. Stvorie te pozitivan mentalni stav o sebi i ivotu. Tako da oputeno i smireno bez ikakvih strahova i strepnje nastavite sa svojim ivot om. Da zakljuim: Hipnoza, e vam pomoi da Ponovo uspostavite potpunu kontrolu nad svojom ivotom. Koliko seansi je potrebno za potpunu eliminaciju ovakvih problema? Praksa je pokazala da su 3-4 seanse dovoljne za trajno

DEPRESIJA
Osobe koje se bore sa depresivnim mislima pune su emocija koje ine da se oseaju beznadeno i bespomono. To su simptomi nagomilanog i nereenog bola, straha, besa, frustracije i oseanja krivice koje oni nose u sebi. Ova neprijatna oseanja nisu nastala sad, nego se javljaju kao posledice njihovih ivotnih iskustava. Obino su to teki meuljudski odnosi, gubitak dragih ljudi i razne emotivne povrede. Depresija je znai reakcija vaeg tela na dugotrajnu emocionalnu i fiziku iscrpljenost. Depresija moe naii odjednom il i postupno u talasima pre nego to se kompletno razvije. Depresivne osobe imaju tendenciju da se oseaju bespomono i beznadeno, a pri to me okrivljuju sebe zato to se tako oseaju. Depresija obino poinje prestankom angaovanja oko svakodnevnih aktivnosti i dovodi do izolovanja od porodice i prijatelja. Vrlo esto ljudi koji su depresivni razmiljaju o smrti i samoubistvu kao jedinom reenju, da bi se oslobodili tog jezivog oseanja. Ovi destruktivni procesi su hitan poziv Vaeg uma na totalnu promenu. Prvi korak u reavanju ovakvih problema je kompletna medicinska i bioloka provera. Odnosno, detaljni medicinski pregledi da bi se otkrio mogui fiziki problem ili bioloki razlog ovakvog stanja, odnosno Vaeg ponaanja. Kad ste jednom definitivno utvrdili da ne postoji nikakav bioloki ili fiziki razlog koji u Vama izaziva to neprijatno stanje, tad shvatate da je razlog tog problema smeten u Vaem umu, tj u Vaoj podsvesti.

Izaberite metod i Terapeuta Ako su vam do sada govorili i objanjavali vam da ste ''bolesni'' - Ne verujte im, to nije istina. Odbacite te i takve sugestije sad i zauvek. Takav stav je arogantni pristup vaem problemu, nastao iz neznanja kako se takav problem reava brzo i lako, potpuno prirodni m putem. Svi ljudi sa takvim stavom kojima ste se obraali za pomo, u startu su vas bez milosti osuivali na neuspeh. Takav njihov stav je bilo teko sidro koje su vam vezivali oko nogu i slali vas u dubinu da hvatate zlatnu ribicu. Neprijatna oseanja koja vam smetaju su samo problem, a nikako bolest. Prvo i osnovno je: Va problem nije nastao kao posledica neke zaraze ili virusa, to znai da nije fizikog porekla. (Tako po kazuju nalazi, zar ne?) Takav problem nastaje kao posledica vaeg razmiljanja o sebi i Vaeg doivljaja sebe i sveta u kome ivite. Samim tim nikakvi medikamenti ga nemogu eliminisati trajno. Medikamenti ga mogu samo maskirati i umrtvljujui na kratko vaa osean ja odloiti. Takav problem se ne reava na nivou uma gde se manifestuje - svesnom nivou. Taj problem se razreava i eliminie na nivou uma gde je i nastao - na podsvesnom nivou uma u Vaoj Podsvesti". U skladu sa ovim navedenim injenicama zapitajte sebe: Dali neko ko misli da sam ja Bolestan" i da mi treba hemija da bih se oseao dobro, moe da mi pomogne da se stvarno tako i oseam? Odgovarajui sebi na ovo pitanje, izaberite terapeuta koji ima stav: Vi niste bolesni i koji zna kako da Vam pomogne da otkri jete i eliminiete pravi uzrok tih neprijatinih oseanja. Ovim izborom pruate sebi ansu da ivite svoj ivot smireni i zadovoljni bez uzimanja bilo kakvih supstanci. Hipnoza za Depresiju Depresija je zbir vaih negativnih oseanja. Negativna oseanja su ona oseanja koja ine da se oseamo loe. Da budem jo precizniji, to su oseanja koja nam onemoguavaju da se oseamo dobro i na taj nain nas spreavaju da budemo i radimo najbolje to moemo. Negativna oseanja uvek izazivaju neprijatnu telesnu reakciju. Ovakva oseanja su uvek praena nekim oblikom tenzije i nelago dnosti u naem telu. Ona nam oduzimaju jasnou misli, mo koncentracije i smireno logiko razmiljanje. Negativna Oseanja ine ivot nepodnoljivim sve dok ih ne oslobodimo. Ova karakteristika je kljuna. Zato to na otpor negativnim oseanjima je ono to je najbolnije u vezi njih. Svim drugim oseanjima koja nam prijaju mi potpuno automatski doputamo da ih osetimo i iskaemo i kao posledica toga ona kratko traju i povlae se nazad u leite. Hipnoza se pokazala kao jedna od retkih metoda koja vam omoguava da oslobodite sva nagomilana negativna oseanja i tako potpuno eliminiete depresiju, a bez upotrebe ikakvih lekova. Hipnozom Vi ete sebi pruiti ansu da se ponovo radujete ivot u i svakom novom danu. Hipnoza je dokazano efikasan i pouzdan nain da promenite va emotivni doivljaj u odnosu na sebe i svet oko Vas. Promenom vaeg doivljaja, menja se Vae razmiljanje i ponaanje u odnosu na ivot. Drugim reima: Hipnoza, e vam pomoi da ponovo stvorite pozitivan mentalni stav o ivotu, odbacite tugu i "Vratite potpunu kontrolu nad svojom ivotom". Koliko seansi je potrebno za eliminaciju depresije? Praksa je pokazala da su 3-4 seanse sasvim dovoljne za potpunu eliminaciju depresije .

DEPRESIJA
Osobe koje se bore sa depresivnim mislima pune su emocija koje ine da se oseaju beznadeno i bespomono. To su simptomi nagomilanog i nereenog bola, straha, besa, frustracije i oseanja krivice koje oni nose u sebi. Ova neprijatna oseanja nisu nastala sad, nego se javljaju kao posledice njihovih ivotnih iskustava. Obino su to teki meuljudski odnosi, gubitak dragih ljudi i razne emotivne povrede. Depresija je znai reakcija vaeg tela na dugotrajnu emocionalnu i fiziku iscrpljenost. Depresija moe naii odjednom ili po stupno u talasima pre nego to se kompletno razvije. Depresivne osobe imaju tendenciju da se oseaju bespomono i beznadeno, a pri tome okrivljuju sebe zato to se tako oseaju. Depresija obino poinje prestankom angaovanja oko svakodnevnih aktivnosti i dovodi do izolovanja od porodice i prijatelja. Vrlo esto ljudi koji su depresivni razmiljaju o smrti i samoubistvu kao jedinom reenju, da bi se oslobodili tog jezivog oseanja. Ovi destruktivni procesi su hitan poziv Vaeg uma na totalnu promenu. Prvi korak u reavanju ovakvih problema je kompletna medicinska i bioloka provera. Odnosno, detaljni medicinski pregledi da bi se otkrio mogui fiziki problem ili bioloki razlog ovakvog stanja, odnosno Vaeg ponaanja. Kad ste jednom definitivno utvrdili da ne postoji nikakav bioloki ili fiziki raz log koji u Vama izaziva to neprijatno stanje, tad shvatate da

je razlog tog problema smeten u Vaem umu, tj u Vaoj podsvesti. Izaberite metod i Terapeuta Ako su vam do sada govorili i objanjavali vam da ste ''bolesni'' - Ne verujte im, to nije istina. Odbacite te i takve sugestije sad i zauvek. Takav stav je arogantni pristup vaem problemu, nastao iz neznanja kako se takav problem reava brzo i lako, potpuno prirodni m putem. Svi ljudi sa takvim stavom kojima ste se obraali za pomo, u startu su vas bez milosti osuivali na neuspeh. Takav njihov stav je bilo teko sidro koje su vam vezivali oko nogu i slali vas u dubinu da hvatate zlatnu ribicu. Neprijatna oseanja koja vam smetaju su samo problem, a nikako bolest. Prvo i osnovno je: Va problem nije nastao kao posledica neke zaraze ili virusa, to znai da nije fizikog porekla. (Tako pokazuju nalazi, zar ne?) Takav problem nastaje kao posledica vaeg razmiljanja o sebi i Vaeg doivljaja sebe i sveta u kome ivite. Samim tim nikakvi medikamenti ga nemogu eliminisati trajno. Medikamenti ga mogu samo maskirati i umrtvljujui na kratko vaa oseanja odloiti. Takav problem se ne reava na nivou uma gde se manifestuje - svesnom nivou. Taj problem se razreava i eliminie na nivou uma gde je i nastao - na podsvesnom nivou uma u Vaoj Podsvesti". U skladu sa ovim navedenim injenicama zapitajte sebe: Dali neko ko misli da sam ja Bolestan" i da mi treba hemija da bih se oseao dobro, moe da mi pomogne da se stvarno tako i oseam? Odgovarajui sebi na ovo pitanje, izaberite terapeuta koji ima stav: Vi niste bolesni i koji zna kako da Vam pomogne da otkrijete i eliminiete pravi uzrok tih neprijatinih oseanja. Ovim izborom pruate sebi ansu da ivite svoj ivot smireni i zadovoljni bez uzimanja bilo kakvih supstanci. Hipnoza za Depresiju Depresija je zbir vaih negativnih oseanja. Negativna oseanja su ona oseanja koja ine da se oseamo loe. Da budem jo precizniji, to su oseanja koja nam onemoguavaju da se oseamo dobro i na taj nain nas spreavaju da budemo i radimo najbolje to moemo. Negativna oseanja uvek izazivaju neprijatnu telesnu reakciju. Ovakva oseanja su uvek praena nekim oblikom tenzije i nelago dnosti u naem telu. Ona nam oduzimaju jasnou misli, mo koncentracije i smireno logiko razmiljanje. Negativna Oseanja ine ivot nepodnoljivim sve dok ih ne oslobodimo. Ova karakteristika je kljuna. Zato to na otpor negativnim oseanjima je ono to je najbolnije u vezi njih. Svim drugim oseanjima koja nam prijaju mi potpuno automatski doputamo da ih osetimo i iskaemo i kao posledica toga ona kratko traju i povlae se nazad u leite. Hipnoza se pokazala kao jedna od retkih metoda koja vam omoguava da oslobodite sva nagomilana negativna oseanja i tako potpuno eliminiete depresiju, a bez upotrebe ikakvih lekova. Hipnozom Vi ete sebi pruiti ansu da se ponovo radujete ivotu i svakom novom danu. Hipnoza je dokazano efikasan i pouzdan nain da promenite va emotivni doivljaj u odnosu na sebe i svet oko Vas. Promenom vaeg doivljaja, menja se Vae razmiljanje i ponaanje u odnosu na ivot. Drugim reima: Hipnoza, e vam pomoi da ponovo stvorite pozitivan mentalni stav o ivotu, odbacite tugu i "Vratite potpunu kontrolu nad svojom ivotom". Koliko seansi je potrebno za eliminaciju depresije? Praksa je pokazala da su 3-4 seanse sasvim dovoljne za potpunu eliminaciju depresije .

Jedni je se plae ili je smatraju neozbiljnom i ak tetnom, dok se drugi zaklinju u njenu medicinsku delotvornost. ta o hipnozi kae nauka

Sunce, pesak i um mora - jedno popodne kao stvoreno za uivanje i lenstvovanje. Meutim, dok mladi lei na leima i predaje se svojim snovima, no jednog hirurga prodire u njegovu nosnu pregradu. Plaa je samo plod uobrazilje, a sunce upaljena lampa u stvarnosti ovek lei na tvrdom operacijskom stolu. Psiholog Harold Vejn je hipnotisanom pacijentu sugerisao da se, ugodno opruen, izleava na sunanoj plai. Zahvaljujui tome, on ne osea nikakav bol i doivljava operaciju nosa bez primene anestetika. Ova scena iz Bolnice Valtera Rida u Vaingtonu nije ba uobiajena. Hipnotike sugestije samo izuzetno se koriste prilikom nekog hirurkog zahvata na kraju krajeva, postoje narkotika sredstva. Ali, ne podnose svi pacijenti podjednako do bro te

medikamente, a ponekad ih se i plae. U takvim sluajevima hipnoza moe da poslui kao alternativa.

HIPNOTIKI TRANS
Kao terapeutsko sredstvo hipnoza je poznata ve nekoliko hiljada godina. Koristili su je Sumeri, Egipani i Vavilonci, a i antiki Grci su je praktikovali u svojim leilitima. Meutim, ve tada je hipnozu poeo pratiti glas da je neozbiljna, od ega se ona ni do dan danas nije oslobodila. Dok se pacijentima sugerisalo verovanje da im se u hipnotikom stanju obraaju sami bogovi, u stvarnosti su to bili lukavi svetenici, koji su koristili skrivene zvune levkove. Neozbiljna, ponekad zastraujua, ili, u najmanju ruku, neshvatljiva - takva jo i danas veini ljudi izgleda hipnoza. Hipnotizer, njegov opinjavajui pogled i njegovi gestovi deluju isto toliko sugestivno koliko i prigueni ton njegovog glasa. A hipnotisani, to dublje u trans zapada, utoliko vie postaje bezvoljna rtva koja se povinuje majstorovim naredbama. I, po mogunosti, da se kasnije svega toga uopte ne sea. Odmah da kaemo da nijedna od tih predrasuda ne odgovara istini. Ako je neto kod hipnoze lieno svake tajanstvenosti, onda je to hipnotizer. Opinjavajui pogled? Sugestivan glas? Moe i bez toga. Ameriki psiholog Martin T. Orne, na primer, hipnotisao je grupu ljudi posredstvom potpuno neiskusne osobe. Jedan radio spiker, kome je ta tematika bila strana, itao je sa lista papira jasnim glasom odgovarajua uputstva - i sve je funkcionisalo! Isto tako uspeno zavrili su i drugi pokuaji, pri kojima je izazivanjehipnotikog transa bilo obavljeno pomou telefona ili nekog drugog ureaja za reprodukciju zvuka. Da bi se stanje hipnotikog transa postiglo brzo i jednostavno, pacijentova panja biva najpre usmerivana na neku odreenu taku. Pri tome j e potpuno nevano da li je posredi neko klatno, terapeutov prst ili bilo kakva proizvoljno izabrana mrlja na zidu. 'Vi se sada oseate ugodno, vi uivate u tome to se ovde nalazite. Potpuno neometeni, potpuno oputeni, sve drugo je nevano. Gledate i dalje vau metu. Vae oi postepeno postaju umorne, oni kapci postaju sve tei, i kad budete poeleli da zatvorite oi, onda ih zatvorite.' Mnogi ljudi, koji po prvi put bivaju hipnotisani, oekuju neku vrstu dubokog sna. Meutim, hipnoza je pre slina onom stanju koje ovek doivljava prilikom uspavljivanja, vie nije budan, ali jop uvek ne spava istinski. U tom polusnu moe da se pokree, moe da uje svaki um - i hipnotizerove rei. 'Vae telo je oputeno. Potpuno ste umorni i oputeni, umorni ... i oputeni. Moda ve oseate kako vae telo postaje sve tee. Ali vaa glava ostaje budna, potpuno jasno ujete moj glas. Sem moga glasa sada je sve nevano, pa i automobil koji trubi na ulici, vas ne interesuje.'

TEHNIKA HIPNOZE
Dok se te rei izgovaraju, pacijent je iznutra podeljen na dva dela, a da to ne doivljava kao protivurenost. Jedan deo je budan i nalazi se u realnosti, a drugi deo tone sve vie u onaj svet kojeg terapeut predoava. Pri tome, logino razmiljanje uglavnom se povodi za tim imaginarnim svetom. Kad se, na primer, mladi iz uvodne scene ovog teksta , zagrcnuo pljuvakom tokom operacije nosa, hipnotizer je pronaao 'logino' obrazloenje, koje je zakaljalog pacijenta odmah umirilo - zapljusnuo ga je morski talas - na kraju krajeva, on se, u svojim mislima, nalazi na plai. 'Va mir je sada dubok, on sa svakim udisajem postaje sve dublji.

Potpuno ste oputeni, potpuno mirni. Tonete sve dublje i dublje.' Izbor pravih rei je kod uvoenja u hipnozu isto tako drugostepenog znaaja kao i hipnotizerov glas. U ranijim vremenima, dok su jo bili osobe od neprikosnovenog autoriteta, lekari su mogli da izazovu stanje hipnoze ak i najobinijom naredbom 'Sada zaspite!' Kad hipnotiko stanje bude dostignuto, sledi terapeutski deo seanse. Sada se uspavanoj osobi upuuju odluujue sugestije - a to su, naelno govorei, uputstva da neku odreenu stvar uini, odnosno dozvoli da joj se uini, ili da sebi veoma intenzivno neto zamisli. Bojaljiv pacijent, na primer, treba da samoga sebe u nekoj svakodnevnoj situaciji doivi kao hrabru i snanu linost; puau se sugerie da e ve pri samom pogledu na cigaretu osetiti gaenje; a astmatiar zamilja da bez ikakvih tekoa moe da die. Ali, ta se deava ako terapeut iz bilo kog razloga bude spreen da ponovo izvue pacijenta iz njegovog hipnotikog stanja? Ovu bojazan, koja se uvek iznova uje, naunici su prouili kroz vei broj eksperimenata. Rezultat je: kad bi hipnotizer napustio prostoriju, hipnotisane osobe same su dolazile svesti - u proseku posle 17 minuta. Vraanje iz stanja hipnoze odigrava se znatno bre od uvoenja - to, u skraenoj verziji, ovako izgleda: 'Sada u brojati unazad, od deset do jedan. Kod 'jedan' vi ete ponovo biti potpuno budni. Imaete ugodna seanja na ovaj doivljaj i oseaete se savreno dobro i svee.' Posle buenja mnogi pacijenti imaju oseaj da uopte nisu bili istinski hipnostisani. A vreme provedeno u stanju hipnoze esto izgleda kratko. Na primer, trajanje jednoasovne hipnotizerske seanse procenjuje se na dvadeset minuta.

TERAPEUTSKI REZULTATI
ta se zapravo tokom hipnoze desilo u organizmu pacijenta? Do kakvih je telesnih promena dolo u tom vremenskom rasponu? Zvui zauujue, ali je tano - neko osobeno i jedinstveno stanje hipnoze ne postoji. U svakom sluaju, brojna nauna istraivanja pokazala su da ne dolazi ni do kakvog jasnog odstupanja od drugih duevno - telesnih stanja. Istina, uoene su izvesne promene u modanim strujama tokom hipnotikog transa, ali one nipoto nisu jedinstvene. Da li neko meditira, da li je hipnotisan, ili se predaje nekoj drugoj vrsti oputenosti - to se, objektivno, ne moe ustanoviti. tavie, ne moe se izmeriti ni koliko je duboko ovek utonuo u hipnotiko stanje, ili, moda, samo simulira. Zbog toga niko tano i ne zna ta se zapravo deava tokom hipnoze. Uprkos intenzivnim istraivanjima postoje samo ove ili one teorije. Ali nijedna od njih ne moe fenomen sveobuhvatno da objasni. Ne zna se tano kako funkcionie - ali joj se odreeni rezultati ne mogu porei. Evo tri reita primera: Psiholozi sa Tibengenkog univerziteta u Nemakoj, dokazali su pre 12 godina da hipnoza moe da otkloni strah pred polaganje ispita. Dvadeset i dva studenta, koji su se tokom jednog ispita oseali iznutra blokirani, otili su posle tretmana hipnozom oputeno na sledei ispit i uspeno ga poloili. Ameriki lekar Bernauer Njutn pribegao je hipnozi da bi pomogao pacijentima obolelim od raka. Kao dopunu uobiajenom medicinskom tretmanu, oni su ivopisno zamiljali da se njihovo telo bori protiv tumora. Postotak preivelih bio je upadljivo vei od proseka. Doktor Dabni Juin iz Tjulejna u SAD, u vie mahova je pomou hipnoze ublaio opekotine pacijentima. Jedan od njegovih pacijenata uspavao se na otvorenom prostoru i poalio se da je od jakog sunca zadobio teke opekline na nogama. U hipnotikom transu trebalo je da zamisli kako naizmanino dri noge u veoma hladnom gorskom potoku. Rezultat je bio da je pacijentu samo jedna noga otekla, dok druga nije. Pacijentu je voda postala 'suveie hladna' - i prekinuo je terapiju.

I migrena, stomana nervoza, alergijsko crvenilo i tvrdokorne bradavice eliminisani su pomou hipnoze. Taj spisak mogao bi se ko zna dokle nastaviti. Samo prirunik o hipnozi Hansa Kristijana Kosaka, sadri 95 strana sa valjano dokumentovanim rezultatima tretmana hipnozom u medicini, psihoterapiji i stomatologiji. Uprkos tome, veina lekara jo uvek gleda na hipnozu kao na sumnjiv terapeutski instrument. Na klinikama se ona gotovo i ne primenjuje. Nije nauno 'dokazljiva', pa se smatra da je neozbiljna.

HIPNOTISANI JE GLAVNI 'KRIVAC'


Mada se fenomen hipnotikog transa ne moe objasniti, ipak je mogue dokuiti zato on uopte postoji. Tajna hipnoze lei u onome ko dozvoljava da bude hipnotisan. Ma koliko to paradoksalno zvualo, hipnotisane osobe veruju da hipnotizer demonstrira neku svoju sopstvenu mo nad njima - a injenica je da upravo verovanje i podavanje hipnozi omoguuje hipnotizeru da nad njima stekne mo. Kanadski psiholog Nikolas P. Spanos razgolitio je kroz vei broj eksperimenata tu ranjivu taku hipnoze. Tako je, na primer, pred jednom grupom ispitanika izgovorio niz potcenjivakih primedbi na raun hipnoze, posle ega je spremnost prisutnih da budu hipnotisani u znatnoj meri opala. Ali ako je hvalio metodu, postotak spremnih je u odgovarajuoj meri rastao. Uspeh i neuspeh hipnoze, dakle, lei u rukama 'rtve'. Zato ni jedan ovek ne moe da bude protiv svoje volje hipnotisan. Isto tako, nikoga ne moete hipnozom prisiliti da poini neki zloin. Istina, u prolosti je zabeleeno nekoliko pojedinanih sluajeva u kojima su okrivljeni tvrdili da su na zloin bili podstaknuti hipnozom - ali ni oni nisu delovali bez sopstvene namere. Tvrdnje 'Pa, bio sam hipnotisan' predstavlja dobro opravdanje. Jer, prema rasprostranjenom verovanju, hipnoza oslobaa od sopstvene odgovornosti. To u naroito velikoj meri vai za neobine prizore koji se viaju prilikom demonstriranja hipnotizerske vetine na javnim pozornicama. Tipian tok jedne takve predstave bi bio: Hipnotizer navodi dobrovoljce iz publike da na bini ine budalaste stvari. Mukarci tre na sve etiri tamo - amo, laju i ree, i izgledaju kao da ozbiljno veruju da su pas ili neka divlja zver. Jedna ena sa uivanjem grize glavicu crnog luka, zato to joj je hipnotizer sugerisao da je u pitanju sona jabuka. Saradnici u takvim uo programima nisu izvoaevi potajni sauesnici. Ali, zato se, onda, izlau poruzi posmatraa, zato pristaju da im se ublika podsmeva? Sigurna je jedna stvar. Onaj ko ne eli da se pred mnotvom ljudi ponaa na takav nain, toga 'nijedan hipnotizer ovog sveta ne moe prisiliti da to ini', kae britanski psihijatar dr Kerolajn riv. Saradnici se tako ponaaju 'zato to imaju podsvesnu elju i nagon da pred publikom izigravaju budalu i lakrdijaa'. Povoljne okolnosti olakavaju tu sklonost: hipnotizer biva predstavljen kao slavna linost; stav isekivanja je kod svih prisutnih visoko naglaen; ostali, koji se takoe nalaze na bini, sudeluju u svemu tome - pa kako, onda, ovek da odbije zatraenu ulogu i ispadne jedini 'kvaritelj igre'? Pre nego to e izvesti dobrovoljne saradnike na binu, hipnotizer je jednim malim testom ve izabrao najpogodnije kandidate: publika biva zamoljena da sklopi ruke, a zatim joj se izdaje hipnotika naredba da tako sklopljene ruke vie ne rastavlja. Otprilike deset odsto prisutnih povinuje se tom nalogu i iz te sugestibilne grupe hipnotizerzatim bira svoje kandidate. Ti ljudi su ubeeni da e svoje sklopljene ruke moi da rastave tek kad to hipnotizer bude od njih traio. Meutim, priliko izdavanja takve naredbe hipnoza uopte nije u igri. tavie, eksperimentima je dokazano da se u svakoj veoj grupi odreeni procenat prisutnih naprosto

tako povinuje sugestijama izvoaa, ukoliko su ove u dovoljnoj meri uinjene uverljivima. To zvui neverovatno, ali je istinito. Na primer, jedan profesor pokazuje studentima malu bocu, iji sadraj zatim prosipa preko komada vate. U pitanju je, kae im on, jedna veoma znaajna, do sada nepoznata hemijska supstanca. 'Ma koliko vam se njen miris uinio snaan i neobian, ja se ipak nadam da nikome od v as nee biti suvie neprijatan'. Profesor zatim izjavljuje da eli ustan oviti kojom e se brzinom taj miris rairiti po uionici, i umoljava studente da mu to dadu na znanje odgovarajuim znacima rukom. Posle 15 sekundi nekoliko ruku u prvom redu podie se uvis, posle 40 sekundi mirisni talas stigao je do kraja uionice. Neki studenti se ale da oseaju muninu. Sadraj boice: najobinija voda. Njen miris je bio fikcija, ali sugestija je bila realnost. Ovaj eksperiment je bio izveden na univerzitetima Majnc i Vajoming - sa istim rezultatom! Hipnoza, dakle, uopte ne mora da bude u igri, sugestije same po sebi poseduju njenu mo. Odluujue pri tome je da dotina osoba u njih veruje i da je spremna da im se povinuje. A tada e biti podjednako mogua i isceliteljska dejstva i neeljena teta - koji e, zatim, ponekad biti koriteni kao dokaz da je hipnoza 'opasna'.

VELIKA SAMOOBMANA?
Tako je, na primer, pre 17 godina italijanska televizija prikazala jedan ou maioniara Kazele. I on je rekao svojim gledaocima u dvorani da sklopljene ruke nee moi vie da rastave. Tokom tog prenosa uivo svoje ruke je sklopio i osmogodinji usto Durante sedei ispred televizora u svojoj kui - i nije vie mogao da ih razdvoji. ak ni lekari, koji su rasplakanom deaku ubrizgali injekcije protiv bola i greva, nisu nita postigli, njegovi isprepleteni prsti grili su se sve jae. Najzad, kad je televizijska emisija zavrila, policija je krenula u potragu za ou - hipnotizerom i pronali ga tek posle ponoi. Za nepun minut Kazela je preko telefona oslobodio deaka njegovih muka: 'usto, sada broji sasvim polako do tri'. I istog asa prsti su se rastavili. Ako se ovek, kao to je ovde prikazano, povinuje sugestijama i bez hipnoze - da li to znai da 'prava' hipnoza uopte ne postoji? Neki naunici zastupaju upravo tu provokativnu tezu. Po njima, hipnoza nije nita drugo do igranje jedne uloge, u kojoj ovek sauestvuje zato da bi uinio po volji hipnotizeru, ilim pak, zato to sam to eli. Kako, inae, objasniti injenicu da se ljudi ak i u budnom stanju pri prunoj svesti povinuju naredbama koje su im bile izdate pod hipnozom? Tako je, na primer, jedan psihoterapeut iz Minhena hipnotisanim uesnicima jednog seminara izdao naredbu: 'Kad veeras budete sedeli u restoranu 'Zlatno Jagnje' i kad ja tamo uem, vi ete podii vau desnu ruku'. Dolo je vee, terapeut je uao u salu - i vei broj ruku se podigao. 'To se desilo nekako samo od sebe', odgovorio je jedan od uesnika na pitanje zato je tako postupio. I dodao je: 'Naravno, mogao sam i da ne postupim tako.' To vai za celokupnu hipnozu. ovek moe da se suprotstavi nalozima i to i ini ako su nalozi za njega neprihvatljivi, ali u normalnom sluaju im se povinuje i doputa da bude voen - na onu stazu koja, jednom zacrtana, sve nezavisnije od svesti vodi u dubinu. A sve to zato to ovek poverava sebe hipnotizeru, i to zajedno s njim stremi istom cilju. Da li je sve to, moda, samo jedna velika samoobmana? Strogi kritiari tvrde da je ba tako. Ali, ak i u sluaju da oni imaju pravo, stoji injenica: rezultati te samoobmane su neosporni i pokazuju da je ljudski um jedna velika misterija.

Petodnevni seminar za sticanje zvanja

Sertifikovani hipnotizer

Hipnoza je vetina koja moe veoma brzo i lako da se savlada. Ako elite da pomognete sebi i drugima ili da zaponete nov i unosan biznis kao hipnoterapeut, onda je ovaj kurs pravi izbor za vas!

Moete postati sertifikovani hipnotizer sa meunarodno priznatom kvalifikacijom


Potovani prijatelji!
Da li biste voleli da imate mo da za samo tridesetak minuta nekome uleate dan ili ak ivot? Ukoliko imate iskrenu elju da pomaete ljudima, a da pri tom i zaradite, kao profesionalni hipnotizer vi moete da postignete oba! Verujem da je pomaganje drugima da prevaziu svoje probleme neto to veinu ljudi interesuje, a kada se pri tome moe i zaraditi, onda je zadovoljstvo obostrano. Hipnoza je vetina kojom moete pomoi sebi i drugima na mnogim poljima:

Pomoi ljudima da ostave cigarete ili izgube kilograme Pomoi ljudima da steknu sigurnost i samopouzdanje Pomoi ljudima da se odviknu neeljenih navika Unaprediti lini i poslovni ivot i odnose sa drugima Unaprediti zdravlje Unaprediti sposobnosti Reiti se razliitih strahova i fobija Pomoi deci da ostvare svoje potencijale Promeniti nain razmiljanja i oekivanja Uneti pozitivne promene u svoj i ivote drugih Pomoi sportistima da steknu pobedniko razmiljanje I jo mnogo toga - mogunosti su gotovo neograniene: motivacija, relaksacija, poverenje, kontrola stresa, grickanje prstiju, stidljivost, uenje, pamenje, a u medicini: leenja, stomatologija, hronini bolovi, migrena, opekotine, astma, psorijaza, fantomski ud i tako dalje...

"Imate priliku da postanete efikasan kliniki hipnoterapeut sa prepoznatom i kredibilnom akreditacijom za manje vremena nego to to moete zamisliti"
Da li je to mogue?

injenica je da postoje programi obuke koji traju i po nekoliko stotina sati. Meutim, hipnoza je jednostavna vetina koja se brzo moe nauiti, uz pravi program i iskusnog trenera. Da se ne laemo: iako je ovo zaista jednostavna vetina, ona svejedno spada u one koje se usavravaju itavog ivota. I zato emo vam mi dati sve to vam je potrebno da zaponete - sve preko toga moete stei samo kroz lino iskustvo. A kada kaemo da zaponete, mislimo da zaponete kao sposoban i vet hipnotizer ili hipnoterapeut. I jo neto bitno za poetak. S obzirom da je hipnoza potpuno prirodan fenomen, da biste je savladali i da biste se njome bavili: Nije vam potrebno nikakvo prethodno iskustvo Nije vam potrebno nikakvo prethodno predznanje Nisu vam potrebni nikakvi posebni preduslovi Jedino to od vas traimo je da imate minimum 18 godina i elju da savladate novu i uzbudljivu vetinu. I nita vie.

Ovo je JEDINSTVENA PRILIKA da obezbedite sebi mesto na ekskluzivnom seminaru

SERTIFIKOVANI HIPNOTIZER

Evo o emu ete sluati na treningu:

* Uvod u hipnozu
- Razjanjenje misterije. - Uvodna pria o hipnozi i hipnoterapiji - Zato i kako kontrolisati i urediti okruenje - O odgovornosti hipnotizera itd.

* ta pre same hipnoze


- ta je i zato je bitan predgovor - Najee zablude/strahovi u vezi hipnoze - Razliitih nivoi svesti i nivoi hipnotikog transa - Informacije koje moete podeliti sa svojim klijentima itd.

* Indukcija i produbljavanje
- Svrha i pravilna upotreba indukcije - Testovi sugestibilnosti - Brze indukcije - Znaaj "hipnotikih" jezikih formi - Znaci hipnotikog transa - Produbljavanje itd.

- Jednostavni i laki naini da indukujete bilo koga u hipnotiko stanje

* Terapeutski tekstovi (skripte)

- ta su skripte - Kako ih pisati i modifikovati - ta raditi sa tekstovima drugih hipnotizera - Kako se odnositi prema problemima itd. - Zato nam je potrebna amnezija - Naini za iniciranje amnezije - ta treba znati o prekidu transa - Pravilan i efikasan nain za prekid transa itd.

* Amnezija i prekid transa

* Zanimljiva hipnoza
- Hipnoza ili hipnoterapija - Scenska hipnoza - Regresija itd.

Uz sve ovo dobiete gomilu saveta, malih trikova i zanimljivih saveta.


I to nije sve! Dolaskom na kurs, pored znanja koje ete stei dobijate i sledee bonuse: Pristup onlajn trening centru sa svim materijalima, forumom itd. (vrednost 377 EUR) etiri jednosatna termina telefonske podrke za sva pitanja/konsultacije. (vrednost 400 EUR) Plaena lanarina za prvu godinu u The International Hypnosis Association (vrednost 75 USD) Sertifikati* koje ete s ponosom pokazivati na svom zidu Doivotna besplatna onlajn podrka (vrednost - neprocenjiva!)
*sertifikati se dobijaju po uspeno poloenim ispitnim zadacima

Mesto odravanja: CET, Knez Mihailova 6/VI, Beograd Datum odravanja: 18-22. februar 2012., svaki radni dan Vreme odravanja: 17:00-19:45 Trajanje: 10 termina/20 sati Predava: Marijo Kri, praktiar, istraiva, predava. Autor nekoliko knjiga, uesnik vie meunarodnih projekata, ekskluzivni trener Amerike Asocijacije Hipnotizera, regionalni koordinator Internacionalne Asocijacije Hipnotizera, sertifikovani hipnotizer i predava kompanija Corporate Learning i Microsoft, viegodinji lajf kou.

Written on 12. JANUAR 2011. AT 01:17 by PSIHOBATA

Precizno formulisanje ciljeva


Filed under HIPNOTERAPIJA NA DELU{NO COMMENTS}

Ciljevi su od presudnog znaaja za uspeh u linom i poslovnom ivotu. Ustvari, jasno definisani ciljevi su najvaniji element uspeha. NLP (Neuro Lingvistiko Programiranje) je pragmatino-psiholoka disciplina koja se bavi prouoavanjem svih elemenata koji dovode do uspeha, kako bi se tim elementima poduila svaka druga osoba, a sa ciljem da postigne isti ili slian uspeh. Ovakva nauna disciplina je veliku panju usmerila na razvijanje efikasnog sistema za formulisanje ciljeva. Ako mislite da ete uspeti u ivot, a da ne razradite svoje ciljeve, onda je krajnje vreme da se obratite nekom NLP Coach-u ili Hipnoterapeutu.

U osnovi postoji podela ciljeva na: do 3 godine i

1. Kratkorone ciljeve 2. Dugorone ciljeve od 3 godine ( do? )

Ukoliko imamo neki cilj koji nas plai, koji je veliki, potrebno ga je rastaviti na vie manjih delova kako bismo mogli da ih percipramo i realizujemo. Isto tako ako naiemo na cilj koji je toliko mali da nas ne motivie, potrebno je postaviti pitanje Zato nam je to vano kako bi smo shvatili u kakvoj je vezi ovaj mali cilj sa naim velikim,meta ciljem.

Potrebno je postaviti ciljeve tako da su medjusobno povezani I da ine lanac.

Na svaki ostvaren cilj nadovezuje se sledei. I upravo je ovo sistem kojim se povezuju kratkoroni i dugoroni ciljevi. Ukoliko imamo ciljeve koji nisu medjusobno povezani deava se da gubimo nit, pravac, brzinu. Javlja se stagnacija ako nemamo ranije odredjene ciljeve koji e nas automatski povui napred. Ako nemamo ranije definisan rezultat kojem teimo, moemo izgubiti mnogo vremena i energije tragajui za novim ciljem i moe se desiti da skrenemo sa kursa. Ako primeujete oko sebe osobe koje imaju jasan pogled, jasan pravac, dobro ive i zadovoljni su sobom, onda znajte da je upravo to ta mala razlika koja ini veliku razliku izmedju njih i Vas. Jasno formulisan cilj! Imajte li cilj u svojim oima?! Mapiranje, tj. Mape uma, su izuzetno efikasan alat u preciznom postavljanju svih vrsta ciljeva. Ukoliko niste do sad koristili neki program za mapiranje ciljeva, ovom prilikom Vas iskreno ohrabrujem da to uradite to pre i tako uinite veliku uslugu samom sebi.

Da bismo ostvarili cilj, ili, jo bolje reeno, ishod, rezultat, potrebno je prethodno da jasno vidimo, formuliemo I definiemo u naem umu ono ka emu teimo. Jer tu najpre nastaje ideja, odnosno u umu nastaje prvi korak ka postizanju eljenog ishoda. esto se deava da imamo ut isak da nismo postigli svoj cilj. I taj oseaj nas moe muiti i uticati na nae samopouzdanje i na nae zadovoljstvo ivotom. Da bismo izbegli ovakvu situaciju, veoma je vaan momenat da jasno definiemo ta je to po emu emo jasno znati da smo postigli svoj cilj. Moda smo ga i ve ostvarili, ali ga nismo prepoznali, nismo svesni reultata. I ovo je vrlo esta pojava. Isto tako deava se da postavljen cilj u jednom periodu ivota prestaje da vai u drugom periodu ivota. Osoba tei nekom cilju i kad ga ostvari shvati da to nije ono to je elela. I ovo je momenat koji se uzima u obzir u NLP-u i Hipnoterapiji. Nakon svakog postavljenog cilja vri se proveravanje i sugerie se klijentu da periodino preispituje i koriguje svoje ciljeve, da bude otvoren i sp reman da reaguje kad mu se ukae prilika i da bude fleksibilan i otvoren za sve mogucnosti. Ukoliko se nalazite na prekretnici svog ivota, ne znate kojim putem da krenete, onda je pravi trenutak da zastanete, udahnete duboko i uronite u svoje bie u potragu za pravim odgovorom. Postavljanje ciljeva je toliko prijatan i lak postupak da se radi zatvorenih oiju!

Draen Radakovi otkriva sve tajne i prednosti hipnoterapije


Poznati hrvatski psihoterapeut u knjizi 'Hipnoza za svakodnevnu primjenu' otkriva na koji nain ta metoda moe pomoi u mravljenju, ali i u lijeenju psihikih problema
Nedjelja, 10. 6. 2012. u 19:00 Pie: Igor Viki

24sataHipnoterapeut Draen Radakovi

Hipnoza je stanje tik do sna. Ili kao kada ste na plai i leite na suncu iskljueni od vanjskog svijeta. ujete amor, oputeni ste, ali vam se ne da ustajati i razgovarati - kae hipnoterapeut Draen Radakovi. Kada ujete tu polumaginu rije, vjerojatno zamiljate zakrabuljenog nadrilijenika koji vam pred oima njie satom i baca vas u trans u kojem izvravate naredbe kao lutka na koncu. Ipak, ta fantazija nema veze sa stvarnou. Za razliku od uobiajenog stava da je rije o arlatanskoj vjetini koja slui zabavi, Radakovi je u knjizi Hipnoza za svakodnevnu primjenu predstavio kao praktinu terapiju kojom se otklanjaju problemi. - Unato vjerovanju da je lake hipnotizirati osobe slabije volje, to nije istina. Osobe slabe volje nemaju ni volje za tretmanom i zato je s njima tee raditi. Osoba jake volje koja se podvrgava svojevoljno hipnozi bolji je medij jer se lake fokusira. Primjerice, ako je odluio prestati puiti, hipnoza e mu volju pojaati. Ali ako je nema, tu hipnoza nema snagu kae autor. Nastavlja da se nad klijentom u tom stanju ne moe manipulirati ili pokuati izvui neto to on ne eli. Hipnozu je nemogue koristiti za ispitivanje. - Kriminalac, ako ne eli, ni u najdubljem stanju nee priznati zloin. Ako inae lae, a esto je to kod kriminalaca ve infiltrirano u karakter, u hipnozi e biti jo bolji jer u tom stanju nita ne prihvaamo to je izvan naih stavova i uvjere nja. U kriminalistici se hipnoza koristi, ali ne za otkrivanje istine n ego za pomo svjedocima da se lake sjete detalja iz nekih bitnih dogaaja. Nikako ne kod priznanja ljudi koji lau, kradu i petljaju - govori Radakovi koji istie uspjenost hipnoze kod lijeenja trauma ili PTSP-a.