You are on page 1of 38

VOLTER (1694 1778) Biografija Roen 1694.

. godine u porodici siromanog plemia u Parizu (pravo ime mu je bilo: Francois, Marie Arouet le Jeune), poeo se rano baviti knjievnou i pokazao je knjievni talenat, ali ga je slobodoumlje ve na prvom koraku dovelo u sukob s reimom i u dvadeset treoj godini ivota morao je da tamnuje jedanaest meseci uBastilji zbog jednog epigrama koji je izvrgao ruglu samog regenta.1 Porodina profesija pravnika i belenika nauila ga je da spretno vodi svoje poslove iusadila u njemu potrebu da se izjednai s plemstvom. S jedne strane, on je izvrsno obrazovan zahvaljujui isusovakom kolovanju, s druge strane je zadojen slobodarskim duhom poznatog stecita libertinaca Societe du Temple. Prva knjievna dela poeo je Volter, u stvari, pisati u Bastilji. Po izlasku iz zatvora ubrzo je doao u novi sukob s vlastima i morao da se skloni u Englesku. A to je imalopresudan znaaj za njegov dalji ivot i misaoni razvoj. U Filozofskim pismima, kojaje objavio najpre na engleskom, a zatim i na francuskom (1734), Volter uporeujeFrancusku sa Engleskom, i daje takvu sliku francuskog feudalnog apsolutizma da jeizdava francuskog izdanja odmah uhapen i strpan u Bastilju, a knjiga je javno spaljena pred pariskim Parlamentom kao delo koje stoji u suprotnosti sa religijom, dobrim naravima i uvaavanjem vlasti.2 Sam Volter je izbegao hapenje napustiviPariz. Utoite i zatitu dala mu je njegova prijateljica madam di atle.3 Na njenomimanju on je proveo punih deset godina bogatog knjievnog stvaranja, a njena smrt, ne samo da ga je duboko potresla ve ga je ponovo bacila u neizvesnost. Posle kratkotrajne blagonaklonosti dvora, to mu je pribavilo i prijem u Francusku akademiju (poto je dvaput, 1734. i 1743. bio odbijen) morao je ponovo da napustiFrancusku jer ga je zbog nekih ala omrznula kraljeva ljubavnica, madam Pompadur. Pruski kralj-filozof, Fridrih II, koji je ve ranije sve inio da pridobije Voltera da 1 ivot Volterov je duga borba s ustolienim veliinama, s okotalim predrasudama i zastarelim principima vrednovanja, a sve to u ime slobode miljenja, tolerancije i istine. A ipak, Volter je bio miljenik krunisanih glava: dobijao je priznanja i poasti; penziju od mladog Luja XV; famozni regent Filip Orleanski dao mu je zlatnu medalju i platu nakon to ga je dao zatvoriti u Bastilju (drski ga je Volter u ne ba prikrivenoj alegorijskoj transpoziciji nazvao rodoskvrniteljem i trovaem!); iveo je na dvoru pruskog kralja Fridriha II. 2 Filozofska pisma. Iako ovo nije objektivna knjiga ve pre teka satira na postojee stanje u Francuskoj, ona je gorui pledoaje za versku i politiku slobodu, ali i za slobodu na podruju naunih istraivanja i trgovine, za brigu o dobrobiti itavog naroda. Divei se engleskoj razumnosti i hvalei u Pismima Bekona, oca eksperimentalne filozofije, Loka koji je razbio Dekartov princip uroenih ideja i, naravno, Njutna s njegovim otkriem zakona opte gravitacije, drugim reima, uz pohvalu verske i politike tolerancije, uz pohvalu rada i radinosti, Volter peva himnu slobodi miljenja.

3 Markiza di atle je bila strastveni poklonik prirodnih nauka, vrstan matematiar, vrstan znalac engleskog i klasinih jezika, filozof. Prema reima Voltera, itala je Vergilija, Popa i algebru kao to se ita roman; puna divljenja za Lajbnica i Volfa (po prianju savremenica suvonjava i neukusno doterana, bez sluha za poeziju) prevela je s latinskog na francuski Njutnovo kapitalno delo Matematike osnove prirodne filozofije. 1

ivi na njegovom dvoru, ponudio mu je da doe u Potsdam i kad se ovaj odazvaopozivu, obasuo ga je nagradama i poastima. Ali, prijateljstvo izmeu pruskog kralja ifrancuskog slobodoumnog mislioca nije moglo dugo trajati: im se Volter usudio dakritikuje i Fridrihove postupke, kralj je pokazao svoje pravo prosveeno vladarskolice. Volter se ponovo naao na bespuu, jer u Pariz nije smeo da ide. Lutao je po vajcarskoj i raznim gradovima i dvorcima u unutranjosti Francuske, ne prekidajui ni za trenutak svoj plodni knjievni rad. I upravo u to doba napisao je i Kandida gde je, pored ostalog, dao oduka svom raspoloenju koje je bilo posledicaiskustva sa Fridrihom i boravka u Nemakoj uopte. Neto posle objavljivanja Kandida skrasio se ipak u zamku Fernej, na granici izmeuvajcarske i Francuske, koji je kupio za svoje stare dane i u kome je proveo gotovo ceoostatak svoga ivota, uinivi svoj dom knjievnom prestonicom Evrope. U Fernej sepoelo hodoastiti iz svih zemalja sveta, a Volteru je prijalo da igra ulogu nekrunisanog monarha knjievnosti nove filozofske religije koju je hteo da zasnuje. Tek kad je umro Luj XV i kad je neto popustio apsolutizam u Francuskoj, ponovo sevratio u svoj rodni grad, Pariz. To je bio pravi trijumf, jer ga je ceo Pariz doekao nanogama. Ali to je bio i kraj: nekoliko meseci kasnije umro je na obali Sene (30. maja 1778). (Volter je umro ovenan slavom kao francuski Sofoklo nedugo nakon apoteoze4 na sceni Comedie-Francaise.) Prosveenost / ProsvetiteljstvoDuhovni pokret, nastao pri kraju 17. veka, ije se delovanje osea i u 19. veku. Osnovna odlika ovog pokreta je vera u razum, a njen glavni nosilac je graanstvo (premda pokret podupiru i pojedini vladari Fridrih II, carica Katarina... prosveeni apsolutizam). Osnovne tenje prosveenosti su tenja za naunim posmatranjem pojava (te tada i nastaju mnoge nauke: politika ekonomija, statistika, sociologija, empirijska psihologija) i spremnostza aktivne reforme. Uverenje da su svi ljudi jednaki, dobri i razboriti, dovelo jedo esto preteranog verovanja u drutvene reforme koje e oveanstvu donetisreu i progres. Prvi znaci prosvetiteljstva vidljivi su jo u doba reformacije i renesanse prvo u Holandiji (Spinoza), potom u Engleskoj (empirijska filozofija: Hobs, Lok i Hjum & Njutnova fizika5). Francusko prosvetiteljstvo, koje se javlja pod uticajem Engleza, mnogo je poleminije i radikalnije. Volter i enciklopedisti (Didro, Ruso, Monteskje, Helvecijus, Kondijak...) nastavljaju prosvetiteljske podsticaje u pravcu skeptikih, ateistikih i materijalistikih zakljuaka. U shvatanju istorije prosvetiteljstvo naginje verovanju u progres oveanstva. Bejl je zasnovao kritiku istorijskih izvora... Knjievnost prosvetiteljstva je prevashodno vaspitna, moralistika, kritika, 4 Apoteoza 1.oboavanje, proglaavanje boanstvom 2.raskona slika neke pozorine priredbe, obino alegorija. 5 Njutn je za Voltera neosporno najjai adut u borbi protiv kartezijanaca, teologa i sholastika, prvi korak prema prirodnoj, neotkrivenoj religiji.

satirina ili je sluila uveseljavanju uma i duha. Negovala se basna (Lafonten), satira (Svift, Volter), roman obrazovanja (K. F. Moric) i komini roman (Filding). Klasicistika tragedija je postepeno zamenjena graanskom dramom i delimasentimentalizma (Didro). Po Volteru se esto i cela epoha Prosveenosti u Francuskoj nazivala i epohom volterijanstva. Vie nego za neko knjievno delo ili za knjievnu vrstu Volterovo je ime vezanoza jedan oblik miljenja i delovanja, za volterijanizam meavinu kritike lucidnosti i ironije, demistifikatorstva i duhovitosti, zajedljivosti i pomanjkanjarespekta prema lanim autoritetima, pojavama, svetinjama koje taj respektne zasluuju za angaovani karakter njegove knjievne i javne delatnosti. Tajvolterijanizam dao je francuskom prosvetiteljstvu njegovu posebnu, borbenu notu. (Gorder sedam taaka prosvetiteljstva: 1. pobuna protiv autoriteta crkve, kralja, plemstva i uvreenih istina. Ne mali broj francuskih filozofa prosvetiteljstva posetio je Englesku koja je na mnogo naina bila slobodoumnija od njihove domovine. U Engleskoj su ih zadivile prirodne nauke, posebno Njutn injegova fizika. Ali nadahnjivali su ih i engleski filozofi, posebno Lok injegova filozofija politike. Kad su se vratili u Francusku krenuli su u bitkuprotiv starih autoriteta zauzevi skeptian stav prema nasleenim istinama. Za ovo je inspirativna bila Dekartova tradicija. 2. racionalizam nepokolebljiva vera u ljudski razum. Filozofi prosvetiteljstva svoj zadatak vide u tome da postave temelj morala, religije i etike koji bi bio u skladu sa nepromenjivim razumom ljudi. 3. prosvetiteljska ideja prosvetiti iroke slojeve naroda. Zato se velika panja posveuje vaspitanju i obrazovanju. Spomenik ideji prosvetiteljstva je Enciklopedija (enkyklios paideia zaokrueno obrazovanje), ijih je 28 tomova izalo u razmaku od 20 godina, u drugojpolovini 18. veka. Ovde su svoje priloge dali svi veliki prosvetiteljski filozofi. 4. kulturni optimizam vera u napredak oveanstva koji bi se temeljio na razumu i znanju. 5. povratak prirodi ukazivanje na to da su primitivni narodi esto zdraviji i sreniji od Evropljana jer nisu civilizovani. Ruso: Moramo se vratiti prirodi. ovek je dobar po prirodi. Ishodite zla jeu drutvu.6 6 Sofisti Kalikle: Njegova je ideja da u prirodnom stanju vlada pravo jaeg i da je to ono to je dobro. Proseni ljudi, mediokriteti po sposobnosti, su neto to umekava, ublaava prirodno stanje. Nomos, kao ljudska institucija nije vrednost, naprotiv ona teti jer ometa one jae i

kvalitetnije. Po Kaliklu, upravo mediokriteti smiljaju zakone da bi sebi olakali ivot. Zakon ide u prilog ljudima koji su manje vredni. & Hipija: Govorio je o istoj temi, ali obrnuto. Tvrdi drugaije za njega je prirodno stanje opet kao kod Kalikla dobro, ali drugaije dobro. U njemu su svi ljudi jednaki, svi su braa, a nomos je zakon nasilnih ljudi. Jai izmiljaju zakone i ljudske institucije da bi vladali. Zato dravne institucije najee sputavaju izvornu ljudsku slobodu. Stvarno obavezni zakoni za sve ljude jesu samo oni nepisani boanski ili prirodni zakoni zakoni kojima se svi spontano pokoravaju. Nomos donosi nevrednost, ali drugaije koncipirano 3

6. humanizovano hrianstvo prirodna religija potrebno jereligiju dovesti u sklad sa prirodnim razumom ljudi. Po prosvetiteljima, hrianstvo mora da se oisti od nerazumnih dogmi iverskih stavova koji su tokom istorije crkve dodati Isusovom jednostavnom uenju. Mnogi prosvetitelji su pristalice deizma shvatanja po kome je Bog stvorio svet pre mnogo vremena, ali se kasnijevie nije otkrio svetu. Bog se otkriva ljudima samo kroz prirodu i njenezakone, a ne na natprirodan nain.7 7. ljudska prava aktivna borba za prirodna prava graana. Pre svega je re o borbi protiv cenzure, a time i za slobodu tampe. Pojedincuje trebalo obezbediti pravo da iskae sopstvene misli i o religiji, i omoralu i o politici. Prosvetitelji se bore i protiv trgovine crnakim robljemi za humanije postupanje sa kanjenicima. Oni donose Proglas o pravima oveka i graana kojim utvruju odreena prava koja svi ljudiimaju samim tim to su roeni kao ljudi. To je ono to su oni podrazumevali pod prirodnim pravom.8) *** Vani pojmovi: -Deizam stanovite koje ne porie znaaj religije, ali zahteva njeno usklaivanje sa ljudskim razumom; prihvatanje prirodne religije kao religije razuma: prihvatanje postojanja Boga, ali odbacivanje istina otkrovenja -Liberalizam politika teorija po kojoj su osnovne vrednosti individualne slobode oveka. -Prirodno pravo neotuiva prava oveka, kao to su pravo na ivot i slobodu, pravo vlasnitva i obaveza potovanja drutvenog ugovora -Prirodno stanje pretpostavljeno prvobitno stanje koje prethodi drutvu kao zajednici ureenoj na osnovu drutvenog ugovora; stanje u kome su ljudi u duhovnom i telesnom pogledu jednaki iimaju isto pravo na sve; preddravno, pretpolitiko stanje apsolutne jednakosti i neograniene slobode pojedinca. Volterov knjievni rad Pod pseudonimom Volter otkrivamo dva razliita pisca sa priblino jednakom duinom knjievnikog staa, ali nejednake vrednosti. -Jedan pripada prvoj polovini osamnaestog veka: to je ugledni pozorini pisac, salonski i dvorski pesnik, popularizator Njutna, Loka, optimistiki filozof... nego kod Kalikla. Hipija ima slinosti sa drugim misliocem modernog doba . . Rusoom. 7 Ovakvog filozofskog Boga sreemo i kod Aristotela za njega je bog prauzrok svemira ili prvi pokreta. 8 Revolucija iz 1789. je utvrdila niz prava koja je trebalo da vae za sve graane. Meutim,

graanin je uglavnom shvatan kao mukarac. Borba za enska prava poinje pre revolucije, sa Kondorseom koji je izdao jedan spis o pravima ena. U njemu pie da ene imaju ista prirodna prava kao i mukarci. Ipak, ena koja se je zahtevala ista prava za ene Olemp de Gu pogubljena je 1793. 4

-Drugi se javlja nakon 1750: to je lutalica i izgnanik, pripoveda i romanopisac, istoriar, autor Filozofskog renika, nenadmaivi polemiar i energini advokat rtava religioznog besnila...9 Poezija Od svojih akih dana do pozne starosti Volter ne prestaje da se bavi pisanjemstihova. On se isprobava u svim pesnikim vrstama, od tragedije do epigrama, od epa do satire, u raznolikim metrikim varijacijama. Ali u toj gomili stihovajedna jedina stvar nedostaje: poezija. To odsustvo poezije, istina, pojava jekarakteristina za itavu stihovnu produkciju francuskog osamnaestog veka. Epopeja Volter ep eli da iskoristi za propagandu svojih ideja. Stoga ne uzima grausvoga epa iz nacionalnog mita s njegovim junacima proslavljenim u sukobudvaju civilizacija, kao to su to Ilijada ili Pesma o Rolandu, ve u bliskoj prolosti, u francuskom verskom ratu esnaestog veka. Tamo e nai svog junaka Anrija IV, simbol prosveenog vladara i rtvu religioznog fanatizma. Volter se nada da e njegov ep posluiti irenju prosvetiteljskih ideja u borbi protiv verske netolerancije. Anrijada je inspirisana plemenitim idejama; na alost, tom epu ukraenom nakitom klasine retorike nedostaje ne samo prava epska graa ve pre svega praviepski izraz. U tim korektnim i bledim aleksandrincima optereenimdidaktizmom nailazimo na brojne reminiscencije na velike epske i dramskepesnike, ali ne nalazimo i Voltera, originalnog epskog pesnika. Volter je napisao i komini ep Devica. U njemu obrauje sudbinu ane Dark(Jeanne d'Arc), keri upnika i sobarice, u tonu ala veselog, libertenskogdrutva svoga vremena. U ovim stihovima spaja se Volterov antiklerikalizam sanjegovim erotskim opsesijama. Te se opsesije fiksiraju za linost device orleanske. (Antiklerikalna i golicava Devica orleanska je izvanredan primer kominog speva...) Drama Pozorite je najpostojanija, najtrajnija Volterova strast. U njemu on doivljavasvoj prvi javni uspeh s tragedijom Edip, u njemu e doiveti svoju apoteozu uposlednjim sedmicama ivota, na predstavi tragedije Irena. Volter je napisao nekih pedesetak tragedija i komedija, od kojih se malo tadanas izvodi. Za pozorite je Volter mnogo uinio u smislu vee prirodnosti udikciji, vee verodostojnosti u kostimu, pa i vee odvanosti u dekoru i reiji sve su ovo koraci prema romantikom teatru. 9 Ovakva dvostrukost knjievnog stvaranja i mogunost obnavljanja je izuzetno retka pojava: francuska knjievnost nam prua samo jedan slian primer: Viktora Igoa.

Volter se proslavio tragedijom Edip, napisanom u studentskim danima za vreme boravka u isusovakom uilitu, koja je (izuzmemo li nezgodne epigrame protiv regenta i drugih) oznaila poetak njegove vrlo plodne knjievnike karijere. Volter je, uprkos povremenim padovima, imao je dugotrajan niz uspeha kod publike. Za publiku osamnaestog veka Volterova knjievna reputacija vezana je prije svega za njegovo pozorite: duet velikih tragiara Kornej Rasin pojavom Volterovih tragedija pretvara se u tercet. Najmlai lan ovog tercetanajee je igrani dramski pisac u drugoj polovini osamnaestog veka u Francuskoj komediji. Otkrie ekspirovih tragedija, za vreme boravka u Londonu, predstavljae za Voltera vie od snanog doivljaja pravi ok. Istovremeno zapanjen i zadivljen tim engleskim varvarinom, koji ni pojma nema o pravilima, o dobrom ukusu, koji nije znao ak ni latinski, Volter je fasciniran ekspirovom snagom, udesnim sjajem usred te noi neznanja: on dajehiljadu puta sve moderne pravilne engleske komade za sjajna ekspirova udovita.10 Zaira Re je o nenoj i patetinoj prii mlade Zaire, robinje u jerusalimskom saraju, nekad hrianke, koja se zaljubljuje u mladog sultana Orozmana; on je, zadojenevropskim manirima, spreman da je uzme za jedinu enu! Zaira u meuvremenusaznaje da je hrianka, ali i nakon tog saznanja verno i neno ljubi svog verenika iumire od Orozmanovog ljubomornog bodea. Nesumnjiva je slinost sa Otelom, meutim, za mnoge Francuze Volter se za ovaj komad nadahnuo Kornejevim Polijektom, a zvuni i dobro sroeni aleksandrinci koji su toliko suza izvukli iz oijutadanje publike to je novina u teatru! odjekuju kristalno i teno poput stihova toih je pisao tvorac nenadmanog Sida. Volter pie u skladu sa ukusom ondanje publike. U svojim tragedijama on ostaje u granicama kanona klasine tragedije: potuje tri jedinstva, licauzima iz kraljevskih i aristokratskih sredina, svoje tragedije pie u jedinstvenomtonu visokog stila i u aleksandrincima... Formu klasine tragedije Volter ne izneverava, ali nema vie njenogduha. Epikurejcu Volteru, proetom optimistikom verom modernih u razum, progres i perfektibilnost oveka, daleka je fatalnost jednog Sofokla ili traginavizija sveta jednog Rasina. Katastrofa u njegovim tragedijama ne proizlazi iz nereivih sutinskih sukoba, ve najee iz sluajnosti i nesporazuma pogreno shvaenih rei, poruka, pisama... Niz tragedija se zavrava kao melodrame: trijumfom dobrote i oseajnosti, pobedom plemenitih junaka nad njihovim zlim neprijateljima; u ovima pak probuena oseajnost dovodi domoralnog preobraaja i kajanja. Neumitnost traginih sukoba rastvara se tako upatetinoj oseajnosti... Slabljenje intenziteta i unutranje koncentracije tragedije omoguava autoru da 10 ekspir genij pun snage ..., pun uzvienosti, ali bez trunke dobrog ukusa i bez poznavanja

pravila, jednom reju pijani divljak (le sauvage ivre), kako e ga ipak na kraju opisati Volter. 6

u nju unosi digresije, propagandne parole stavljene u usta svojih junaka. Ali ovokorienje tragedije u svrhe filozofske propagande mnogo je efikasnije kad itav komad svojim zapletom i radnjom izraava autorove ideje: antireligiozne u Muhamedu, antiapsolutistike velianjem republikanizma starog Rima u Brutu itd. Isti je sluaj i sa Volterovim komedijama. I ovde je Volter rob konvencija klasine komedije, sputan stihom, te ne uspeva da izae van njenih okvira... Njegove satirine komedije inspirisane su polemikom filozofa i pobone stranke sredinom veka... Sokrat je odbrana enciklopedista, a kotlananka estoki napad na omraenog neprijatelja filozofa Frerona.11 Podreena polemikim potrebama trenutka i linim invektivama, ona nije mogla preiveti vreme u kojem je nastala. KANDID -Objavljen 1759. u enevi -Igra prikrivanja pravog autorstva u podnaslovu je pisalo da je sa nemakog preveo gosp. doktor Ralf; U prvom izdanju, koje se pojavilo 1759. godine, ovo delo je predstavljeno francuskim itaocima kao prevod s nemakog od g. doktora Ralfa, sa dodacima koji su naeni u doktorovom depu kad je umro u Minhenu leta gospodnjeg 1759, dakle kao francuski prevod jednog nemakog dela, a ne kao delo francuskog pisca. Ali u to nisu verovali ni itaoci ni cenzori Luja XV. I svojimsadrajem i svojim stilom Kandid je otkrivao svoje francusko, prosvetiteljskoporeklo, a znalo se zato pisac mora da krije svoje ime.12 Reim Luja XV nijeobeavao nita dobro slobodnim misliocima. Kancelar Luja XV, Segije, pokrenuoje pravu hajku protiv svega to je slobodno i kritiki mislilo...13 -Volterev cilj: prosvetliti ljude, razjasniti stvari, osloboditi duh nepotrebnih stega, i braniti pravo oveka na vlastito miljenje; (Libertinac protivnik dogmatskog miljenja.) -Naslov / etimologija: kandide, kandidus iskren, otvoren, ist, naivan. -Kratak sadraj: Kandid ivi u Nemakoj pokrajini Vestfaliji, u dvorcu svog strica barona Tunder-ten-tronka, i nakon to ga odatle izbace doivljava pustolovinu za pustolovinom, gubi optimizam, a roman se zavrava Kandidovom izjavom da je najbolje obraivati svoj vrt. 11 Iv: Ismevanje knjievnih kritiara u liku Frerona, dato je i u Kandidu epizoda iz Pariza! 12 Volter je tokom svog ivota upotrebio vie od dve stotine raznih pseudonima na svojim mnogobrojnim i raznovrsnim spisima. Tako je izmislio i g. doktora Ralfa, kao tobonjeg pisca svog Kandida. Ova opreznost svedoila je o velikom Volterovom ivotnom iskustvu. Kad je napisao Kandida, ve je bio u ezdeset i petoj godini ivota i nije vie mogao imati nikakvih iluzija...

13 Vredi zabeleiti da je, zaudo, kalvinistika, republikanska cenzura vajcarske uspela da preduhitri katoliku, kraljevsku cenzuru Luja XV, te je tako Volterov Kandid doiveo ast da bude najpre spaljen u vajcarskoj, to je samo doprinelo da se popularie i izvan granica Francuske! 7

Izvori / uticajiknjievni francuska knjievnost: Rable, Sirano de Bererak; panska knjievnost pre svega Servantes i Grasian; engleski uticaji, poevi od BenDonsona i ekspira do Svifta, koga je Volter osobito cenio, pa i podraavao, kao to se donekle vidi i u Kandidu. 14 nauka i filozofija. Njegov prvi i najvii ideal u nauci bio je Njutn, a u filozofiji, posle velikog uticaja koji je na njega izvrio francuski skeptik Pjer Bejl, doli sujo snaniji uticaji utemeljivaa modernog empirizma Dona Loka (Lok: Iskustvoje jedini izvor saznanja) i engleskih deista, naroito Kolinza, Tolanda i Vulstona. Roman -Klasicisti roman smatraju niskim anrom. -1670. Daniel Huet (?) pie Raspravu o poreklu romana: roman ne treba posmatrati kao novu knjievnu vrstu, ve kao naslednika priznatih anrova, posebno epa. -Za razliku od kanonizovanih oblika, romanopisci nemaju unapred zadata pravila po kojima moraju sastavljati tekst. Nekanonizovana knjievna vrsta posluila je Volteru istovremeno kao parodija, zabava, pouka i kritika. Romaneskni / knjievno-prozni uticaji: 1. egzotine pripovesti sline 1001 noi 2. Sviftova Guliverova putovanja (Satirino iskoriavanje fantastike koja uzima komike razmere i koja je data u aljivoj, pseudo-naunoj formi) 3. putopisi, izvetaji o ivotu preko Atlantika 4. Monteskje, Persijska pisma (Suprotstavljanje istonjake egzotike francuskoj savremenosti; kod Voltera je ovo sredstvo kritike francuskog poretka) Genoloko odreenje: Pod koje vrste romana moemo podvesti Kandida? 1. ... filozofski 2. pustolovni (avanturistiki) 3. parodirani viteki 4. pikarski (ima elemente pikarskog romana) 5. satirini roman u kojem se sa odreenog moralnog stanovita izvrgavaju ruglu neki ljudski i drutveni poroci.15 Kandid je satirini roman 14 Trogodinji boravak u Engleskoj, 1726 1729, znaio je za Voltera mnogo vie od objavljivanja poznatih Engleskih, odnosno Filozofskih pisama. Volterov dalji razvoj bio bi

nezamisliv bez poznavanja radova Bekona i Loka, Njutna, filozofa Berklija, aftsberija, i uopte bez spoznaja o ustrojstvu engleskog liberalnog drutva. Uz mislioce tu su i knjievnici, ponajprije ekspir i Milton, ija su ga dela pripremila za sasvim nov senzibilitet, za potpuno nefrancuski ukus. Tu su i Poup, Svift, Don Gav, autor Prosjake opere svi su mu prijatelji. 15 Razvoj satirinog romana. Zaetkom satirinog romana mogu se smatrati tematski povezane prie o Tilu Ojlenpigelu u nemakoj knjievnosti, a prvi znaajan primer celovitijeg satirinog romana jeste Rableov Gargantua i Pantagruel. U Servantesovom Don Kihotu nalazimo primer kompoziciono i strukturalno kompleksnog satirinog romana u kojem su pravci 8

filozofskog karaktera... 6. obrazovni delatno saivljavanje sa svetom cilj obrazovnog romanauopte... & ((putovanje koje se zavrava promenom)) Filozofski roman. Volter je bio odluno protiv filozofskih sistema, a inilo mu se da je ne samomoguno ve i najprirodnije da se filozofija izlae u knjievnim delima. Tako onpie metafizike romane. Na taj nain Volter je postao uzor filozofa prosvetitelja XVIII veka koji sjedinjuje u sebi filozofiju i knjievnost, pretvarajui i jednu i drugu u borbenu i duhovitu knjievno-filozofsku prosvetiteljsku publicistiku16, kojoj se ne mogu poricati ni knjievni ni filozofski kvaliteti. & Volter bio osobito jak u satiri i zato je voleo da pie takozvane filozofske romane ili filozofske pripovetke, meu kojima je Kandid zauzeo posebno mesto. Taj rod knjievnosti pretvorio je on u satiru naravi, za koju jenajkarakteristinije to da linosti samo personifikuju izvesna obeleja (naravi) ipojmove da bi se videlo koliko one nose u sebi opravdanja i istinitosti predsudom razuma. Kandid je pravi obrazac takve filozofske pripovetke ili satire naravi. To pokazuje ve sam naslov. ta znai sama re kandid? Prosto, naivko. To je personifikovano svojstvo naivnog optimizma koji se suoava s brutalnomstvarnou; kao to je naivko, uz pomo ironije, prikazan kao nepodnoljivakrajnost jedne ljudske osobine koja se podjednako moe ceniti kao i prezirati, tako je stvarnost prikazana jo brutalnije nego to je znamo, da bi naivnostizgledala jo naivnije. & Filozofska satira. Od prve polovine 18. veka Volter se bavi pisanjem umetnike proze (nakon drama, poezije, epa...). U Francuskoj su ova dela nazvana filozofskim pripovetkama. Tim izrazom podvlai se njihov izrazitopublicistiki karakter: svaka od njih napisana je radi ilustracije neke drutvenofilozofske ideje. Tu filozofsku osnovu svojih pripovedaka objanjavao je i samVolter stavljajui `podnaslove` tako da imamo Kandid ili Optimizam. satirinog dejstva usmereni i prema jednom odnosu prema stvarnosti (viteki roman) i prema nekim drutvenim pojavama savremene panije. Guliverova putovanja su klasian oblik alegorijskog satirinog romana. Itd. 16 Publicistika 1. grana literature koja se bavi tekuim pitanjima politike i drutvenog ivota 2.novinarstvo, tampa 9

Pustolovni roman. Bogato inspirisan Hiljadu i jednom noi, Servantesovim Don Kihotom, raznim pustolovnim romanima i putopisima, naroito Sviftovim Guliverom, Volter vodi svog Kandida od Nemake, preko Holandije i Francuske, ak u Paragvaj iEldorado (izmiljenu zemlju iluzija), da bi ga vratio u Francusku i Englesku, azatim uputio u Veneciju i Tursku, gde se putovanje (i pripovetka) zavrava.17 & Piui svog Kandida u ve gotovom obliku avanturistikog romana, tolikopopularnog nakon Defoa, Prevoovog Klevlanda, Volter unosi u Kandida sve elemente te romaneskne vrste: plovidbe po Atlantiku i po Sredozemlju, gusare i brodolome, galije i galijote, hareme i evnuhe, otmice i silovanja, beanja i potere, jednonoge i jednoruke unakaene crnake robove, dalekeprekomorske krajeve i uroenike spremne da Kandida, uhvaenog u otetomjezuitskom odelu, skuvaju i pojedu, upornu trku po svetu za izgubljenim idolom, ljubljenom Kunigundom... Izbor oblika avanturistikog romana: parodija (Dakula): Iako Volter ne moe da odoli prilici da povremeno parodira neke stereotipne scene avanturistikih romana, izbor ove vrste romana diktiran je drugim i dubljim razlozima nego to je elja za parodiranjemjedne popularne knjievne vrste. opta slika sveta ((kao podloga / prostor kritike analize)). Avanturistiki roman prua Volteru mogunost da svoje junake povede na putovanje po irokom svetu i da nam pokae njegove jade u nizu putnih etapa, odvojenih poglavlja, izolovanih epizoda tog velikog puteestvija. Ukupnost tihpojedinanih epizoda treba da prui itaocu optu sliku sveta i oveka. Volter, u stvari, prilagoava i iskoriava oblik avanturistikog romana za potrebe jednog kartezijanskog, analitikog naina miljenja i zakljuivanjakarakteristinog za francuske prosvetitelje, isto onako kao to je Monteskjeiskoristio ve postojei oblik epistolarnog romana za svoja Persijska pisma. sloboda kompozicije. Ovakav oblik romana ostavlja mu posve slobodne rukeu kompozicionom pogledu, u izboru i u rasporedu grae i naknadnih proirenja. Struktura pustolovnog romana ima uzor u antikim fikcionalnim ljubavnimpriama u njima se na poetku dvoje mladih zaljubljuje, ali postoji prepreka ioni lutaju svetom doivljavajui razne nezgode dok se na kraju ne sretnu isreno ne vrate u domovinu. Slino su izgledali i novovekovni pustolovniromani. Bahtin zbog ove strukturalne slinosti romane 17-18 veka svrstava ustarogrki tip. Volter parodira onovremeni avanturistiki roman: sve se odvija velikombrzinom, putuje se sa jedne na drugu stranu sveta, mrtvi (iezli, ubijeni) likovise ponovo pojavljuju, ali za razliku od vene mladosti i lepote antikih likova, 17 Karakteristian je za Voltera iroki geografski videokrug.U Kandidu se radnja dogaa

najpre u Nemakoj, pa Holandiji, Portugalu, Paragvaju, Francuskoj, Engleskoj, Turskoj ovo je karakteristika i Volterovih tragedija, a izazvana je kosmopolitskim tendencijama 10

Kunigunda je porunela, a idealno stanje sa poetka je zauvek izgubljeno. Najsigurniji znak promene je Kandidova spoznaja. & Ovo delo posredstvom parodije rui zakone avanturistikog romana i njemu svojstvenu afirmaciju sluaja pod kojim se krije boja promisao. Zgusnuti dogaaji avanturistikog romana proeti su filozofskim i knjievnim raspravama. (Posebno u 22 i 25 poglavlju.) Svako poglavlje, svaka pojedina zgoda slui za dodatnu obradu politike, verske, etike ili obiajne teme. Kandid kao kritika / satira18: 1. Kritika Lajbnicove ideje predodreene harmonije. Po nekima (Kora), glavni predmet Volterove kritike u Kandidu je poznata filozofska ideja Lajbnicova ideja predodreene harmonije, po kojoj se sve objanjava nekim unapred postavljenim i utvrenim redom tako da je i ovajsvet u kome ivimo i moramo da ivimo upravo onakav kakav je mogao imorao da bude, tj. najbolji od svih svetova. Volter je hteo da pokae koliko jetakav kosmoloki optimizam udaljen od stvarnosti.19 Kad neko upita Kandida, u jednom trenutku njegove pustolovne egzistencije: Jeste li vi ovde iz dobrih uzroka? Volter odmah stavlja u usta Kandidu i odgovor da je sve samo sobom u vezi jedno s drugim i udeeno da ne moe biti bolje, iako su bugarskivojnici silovali devojku koju arko ljubi, iako nigde oko sebe nije video nitadobro. & Nemaki filozofi onog vremena dalje od Lajbnica i Volfa, nisu ni hteli ni znalida misle. Olienje takve filozofije u Kandidu je doktor Panglos koji je predavao metafiziko-teologo-kosmolo-nigologiju i koji je marljivo dokazivao da nema nikad posledice bez uzroka i da je u ovom najboljem svetu od svih moguih svetova zamak Gospodina Barona najlepi od svih zamkova, a Gospoa najbolja od svih moguih baronica. Kad doznaje da su mu silovaliljubljenu Kunigundu, nepopravljivi optimist nije mogao da uini nita drugonego da uzdahne: Ah, gde si svete, najbolji od svih svetova!20 & Kandid je knjievna parodija ideja koje Lajbnic zastupa u Teodiceji (1710), gde pokuava da pokae da se postojanje zla u svetu moe uskladitisa Bojom pravednou. Lajbnic dokazuje kako religija ne moe protivreitirazumu i kako je Bog stvorio na svet kao najbolji od svih moguih svetova(harmonia praestablata). Po Lajbnicu, svaka stvar na svetu ima svoj uzrok, jersvetom vlada unapred utvren sklad i priroda ne pravi skokove jer je sve savreno usklaeno. Ironijom proete sredinje mudrosti u romanu potiu izLajbovicove filozofije, ali uzete su van matinog konteksta i svedene na razinusvakidanjeg ivota i viestruko ismejane i ironizovane kroz priu. 18 Satira knjievno delo u kome je na podrugljiv i duhovit nain izraena otra osuda jednog drutva ili ljudskih mana. Tradicija prozne satirine knjievnosti vodi od Grka Menipa, Rimljanina Petronija (Satirikon) i Apuleja, preko Rablea, Svifta i Voltera, pa Gogolja itd. 19 Branko Dakula: Podnaslov ne treba da nas zavede: Kandid se ne svodi na polemiku sa Lajbnicom, uostalom ve prevazienu, sa njegovom prestabiliziranom harmonijom i najboljim od moguih svetova. Formule optimistike Lajbnicove filozofije, njegovih istomiljenika i

sledbenika slue ovde vie kao kontrast za reljefnije otkrivanje tamnih strana ivota i sveta nego kao stvarni povod za raspravu. Jer, u vrijeme pisanja Kandida za Voltera dileme vie nema: on je definitivno raskrstio i sa Lajbnicom i sa Poupom. 20 Z. B: Kako Kandid, kao mali Perica, ita Lajbnica? 11

-neopoziv dokaz da priroda ipak ini skokove zemljotres u Lisabonu 1755. (5. poglavlje) -krvavi sedmogodinji rat (Pruska i Engleska vs Austrija, Rusija, Francuska 1756-1763), -smaknue admirala Binga koji nije hteo da rtvuje svoju vojsku (23. poglavlje);21 2. Satirika kritika drutva feudalnog sistema. Kora: Kandid saznaje da ovek ne moe ni krv pustiti, ni klistirati se a da ne plati, da u ratu, kad se trideset hiljada ljudi bore protiv trupa iste jaine, ima oko dvadeset hiljada sifilistiara sa svake strane itd. I sama mudrost u linosti uenog doktoraPanglosa strada od sifilisa, a ovaj otkriva lanac poroka u kome prvo mestozauzima jedan fratar. Taj je poklon dao Paketi, pria Kandidu ueni doktor Panglos, neki veoma ueni franjevac, koji se napajao na samom izvoru; jer on ga je dobio od neke stare grofice koja ga je dobila od nekog konjikog kapetana, koji je za njega imao da zahvali nekoj markizi, koja ga je vukla od nekog paa, koji ga je dobio od nekog jezuite, koji ga je dobio, kao iskuenik, u pravoj liniji od jednog druga Kristofa Kolumba. & Ko sve tu nije razoblien? Svi koji su bili krv i meso feudalnog sistema. 3. Kritika onovremene nauke. Kora: Neumoljiv je Volter bio i premanauci koja nije htela da zna za progres. On to i u Kandidu ispoljava uzgred, ali sa nenadmanim sarkazmom, kad govori o Akademiji nauka u Bordou, kojoj je Kandid po povratku iz Eldorada poklonio udesnu ovcu i koja na to raspisa kao temu za nagradu te godine da se iznae zato je vuna te ovce crvena i nagradu dobi neki naunik sa severa koji dokaza sa A plus B, manje C, podeljeno sa Z, da je ta ovca morala biti crvena i da ugine od ovijih boginja. 4. Kritika ljudskih poroka i slabosti. Razgovor izmeu Kandida i uenog doktora Panglosa na kraju romana tee ovako: Ja znam i to, ree Kandid, da treba da obraujemo svoj vrt. Imate pravo, ree Panglos, jer kad je ovek postavljen u Edenski vrt, postavljen je tamo ut operare eum, da radi, to dokazuje da ovek nije roen da besposlii. Daradimo, a ne da razglabamo, ree Martin; jedino tako e nam ivot biti snoljiv. I na kraju, kad ueni Panglos podsea Kandida ta mu se dogodilo ita mu se sve moglo dogoditi, on zavrava: Dobro je to reeno, odgovoriKandid, ali treba da obraujemo svoj vrt. Kora: Ovo pokazuje da je VolterovKandid u svojoj sutini humanistiko delo i da Volterova kritika ljudskih poroka islabosti ipak na kraju tei idealu ovenosti. 5. Kritika surovosti savremenog drutva i oveka. Branko Dakula: Formule optimistike Lajbnicove filozofije slue ovde kao kontrast za reljefnijeotkrivanje tamnih strana ivota i sveta... Mrana slika sveta, intonirana ve na prvim stranicama romana, u daljim poglavljima nije modifikovana nikakvim 21 Prosvetiteljstvo istoriju shvata kao tekue zbivanje, kao savremenost iz koje se mogu dobiti pouke za budunost. 12

vedrijim tonovima, ve samo proirena i mnogostrako potvrena. Postoji, istina, u Kandidu jedna idealna zemlja, Eldorado, ali to je ista utopija i literarna izmiljotina: pusti san. Kandid ne izvire ni iz filozofske meditacije o nesavrenosti sveta i ljudi. On je eksplozija jada i ogorenja izazvanog surovim zbivanjima Volterovog vremena: obostranim bezumnim divljatvom Prusa(Bugara) i Francuza (Abara) ispoljenim u sedmogodinjem ratu (iste scene iz tog rata ispriane su ak u tri verzije), iznenadnom prirodnom kataklizmom (lisabonskim katastrofalnim zemljotresom), pojaanim crkvenim progonima, lomaama, glupou, gramzivou, neiskorenljivim predrasudama... 6. Kritika crkve ili antiklerikalizam.22 U arolikoj masi lica Volterovog romana, od svrgnutih i proteranih careva i kraljeva, tiranskih guvernera, nadutih i ogranienih plemia, potkupljivih sudija, neznalakih lekara, tvrdoglavih dogmatskih filozofa, dobrih uroenika, estitih zanatlija, nepotenihtrgovaca, salonskih i ulinih bludnica, do kockara, varalica, lopova, pljakaa, vojnika i gusara, izuzetno je brojno zastupljena kategorija crkvenih slubenika, od pape i velikog inkvizitora do opata, redovnika raznih redova, pastora i dervia. Svima njima je zajednika crta da ive u neskladu s onim topropovedaju, a neki kre i osnovne zakone ljudskosti i elementarnog drutvenog reda.23 7. Kritika religije Volterovi religiozni stavovi: Filozofski deizam engleskog tipa: Bekon, Lok. Volter odbacuje otkrivenu religiju pobornik je prirodne religije, Paskalovog oseanja boanstva srcem. Volter izvrgava podsmehu i uenje o slobodi volje (Kandid u bugarskomropstvu mora da bira izmeu ibe 36 puta od celog puka i streljanja) LIKOVI -Pasivnost i aktivnost likova.24 Dakula: Volterova lica lie nam esto na automate terane sudbinom, ali i vlastitom glupou i predrasudama. Njemu je izgledalo da se ljudi kroz ivot kreu poput marioneta. Ali 22 Dobar deo pripovedaka nastalih nakon Kandida, u razdoblju pojaane Volterove filozofske propagande, antireligiozne polemike i kampanje za oslobaanje i rehabilitaciju rtava verskih progona, pisan je pod njegovim borbenim geslom: Unitite bestidnicu (Ecrasez l'infame!), tj. katoliku crkvu. 23 Dakula: Prekomotno je i prejednostavno svesti taj stav Voltera, nekadanjeg odlinog pitomca jezuitskog kolea, na neku vrstu manjakalnog, zagrienog antiklerikalizma. Tako se prikrivaju stvarni razlozi njegovog stava. Volter doivljava u svom vremenu oivljavanje duha fanatizma u organizovanoj javnoj kampanji i igosanju Enciklopedije, filozofa, ali i u diskretnijim aktivnostima crkve, a posebno njenog borbenog odreda, jezuita, u vrenju organizovane kontrole javnog miljenja i privatnog ivota pojedinaca... Ali te mnogobrojne crkvene ljude u Volterovom delu nije samo verski fanatizam naveo da navuku mantiju, ve i interesi i ivotna nuda. Ako Volter upuuje svoje sarkastine strele, pre svega jezuitima, o jadnoj sudbini pojedinih redovnika, nateranih na te prisilne vokacije, saznajemo iz njihovih ispovesti lienih

ironinih intencija. 24 Za Voltera Engleska je zemlja rada i radinosti, zemlja bez gotovana i prosjaka, a ovek je roen za akciju jer je ona izvor ljudske sree. Njemu je mrzak Paskalov stav meditacije, nedelovanja i nepoverenja prema oveku, zato Volter glasno uzvikuje da misliti o sebi, znai misliti ni o emu. 13

prema svojim licima Volter se ne stavlja samo u stav superiome distance. U njima on otkriva i svoje sklonosti i opsesije, simpatije i tenje, ali iantipatije, mrnje... Sudbina izbacuje Volterove junake iz njihovihegzistencija kratkotrajne i varljive sigurnosti, da bi ih bacila u ludu trkusvetom ne ostavljajui im ni vremena ni mogunosti da se saberu, darazmisle o svom ivotu i da mu vlastitim, slobodnim izborom odrede njegov dalji tok. Pasivni junaci ne biraju svoj ivot, oni ga podnose. Nadmone sile upravljaju njihovim sudbinama ostavljajui im malo prostora za ispoljavanje njihove ljudskosti, svedene na plemenitost pojedinanih dobrih dela (anabaptista ak, Kandid, verni Kakambo). Kandid se, istina, ne predaje i ne naputa traganje za onim to smatra svojom najveom sreom, da bi na kraju putovanja, tj. na praguzrelog doba, spoznao koliko je ta potraga bila pogreno usmerena i iluzorna, i rezignirano prihvatio skromni ivotni program: obraivanje sopstvenog vrta. -Karikaturalnost likova. RKT: U satirinim delima nemamo karaktere nego karikature. Satiriar sve pojave razobliava kominom opservacijom. Preuveliavajui, poput slikara karikaturiste, pojedine crte pojave do krajnjih granica kominog i apsurdnog, on razobliava njenprivid i razotkriva njenu negativnu stranu... Glavni likovi: 1. Kandid ist, nevin, bezazlen, iskren. Priroda mu je podarila nenunarav dua mu se videla na licu. Zapada u gomilu nevolja poputDon Kihota elei da ini dobro stalno grei i sve tumai na svojnain. Pod uticajem je svog uitelja Panglosa, sledbenika Lajbnicove filozofije. 2. Martin lik suprotan Kandidu. Martinova refleksija o ivotu: Bog jeovu kuglu prepustio nekom zlobnom biu. Na svetu nema pravde. ovek je po Martinu roen da ivi ili u grevima nespokojstva ili umrtvilu dosade. Martin na kraju poziva na rad jer je to jedino toivot ini kvalitetnim. Martin je uvek bio ogoren, Kandid ne. 3. Panglos je filozof pa ne moe poricati sebe.. te i dalje tvrdi daje ovaj svet najlepi... Postupci u graenju likova -Lica i radnju romana upoznajemo preteno posredstvom autorovih opisa, objanjenja, komentara. -Bitno razliit od romanopisaca svog vremena poput Prevoa, Marivoa iliRusoa, Volter se uopte ne koristi introspekcijom u prezentaciji svojihjunaka. Za njega, ovek je ne ono to on misli ili govori o sebi, ve onoto radi i kako dela. Ni njegovi junaci kad govore o sebi i ne pokuavajuda analiziraju svoja duevna stanja, svoje namere, projekte. U sreditunjihove prie je ono to ih je zadesilo, vlastiti postupci, ponaanja, akcije. -Volter nam ne daje mnogo detalja ni o njihovom spoljanjem 14

izgledu. Stoga oni nemaju punou i sugestivnu snagu prisutnosti velikihromanesknih junaka.25 -Portreti epizodnih lica, ali odluujuih za Kandidovu sudbinu, portretibarona Tunder-tentronka i baronice, njegove supruge, dati su iskljuivokarikaturalnim autorovim opisom, dovrenim u skladu s njihovimnasilnim linostima: baronovim udarcima nogom u Kandidovu stranjicu, kojima ga izbacuje iz svog dvorca, i baroniinim amarima upuenimKunigundi, im se povratila iz nesvesti. Ovakvo ekspeditivno fiksiranjelica u romanu ne proizlazi samo iz epizodnosti njihove uloge, ve istotako iz siromatva njihovog bia svodljivog na nekoliko karakteristinihcrta. & Suprotan stav ((ne znam iji)): Kao po pravilu, sporedne linosti uVolterovim pripovetkama su ocrtane ivlje i vie realistiki nego glavne, zato to upravo preko njih Volter daje kritiku naravi savremenogdrutva (`crnac na radu na plantai` u Kandidu) -Ali kompleksnija lica romana, lica bogatije ljudske sadrine, predstavljena su na znatno razueniji nain, u vieslojnosti njihovih rei, iskaza, postupaka. Kandida upoznajemo najpre kao dobrodunog zvekana indoktriniranog optimistikom filozofijom svog uitelja dogmatiara Panglosa, ije postavke ponavlja kao dosadni papagaj. Ali kad ne nastoji da filozofira, posebno u afektivim stanjima, utrenucima uzbuenja ili ogorenosti, iz njega provaljuju prave, nenauene reenice autentinog, vlastitog govora i loginog rezonovanja. Ali znatno vie nego u reima Kandida otkrivamo u njegovim postupcima: njegovu plemenitost, ali i odlunost, preduzimljivost, impulsivnost, emotivnost. U ratu Kandid dezertira iz bugarske vojske otkrivi njenazlodela nad enama, decom, starcima. Napokon, na kraju putovanja, Kandid spasava ivotne brodolomnike, svoje prijatelje sakupljene irombelog sveta, pruajui im azil. -Svoju autorsku ironinu distancu Volter ne naputa povremenosamo u odnosu na glavnog junaka i sporedne linosti dobijaju priliku daprogovore o sebi na jedan neposredan, spontan nain. Ispovest Pakete, ene koja se bavi najbednijim zanatom na svetu, deluje u svojoj oporoj ijednostavnoj istinitosti kao stranica istrgnuta iz savremenog ivota. Imena kao sredstvo za obeleavanje i individualizovanje likova. Volter svojim likovima daje imena koja nagovetavaju njihov karakter. Bezazleni mladi ima ime Kandid, gromoglasni i glomazni baron Tunder-ten-tronk, brbljivi uitelj filozofije Panglos, egzotini melez Kakambo,

ki pretencioznog26 vestfalskog barona Kunigunda, blazirani27 venecijanski aristokrata Pokokurante. Neka su lica ostala bez imena, identifikovana svojom titulom, profesijom, stanjem: mladi baron, mornar, perigordski opat, starica... ) 25 Dakula: Vidimo ih ne kao dugo obraivane portrete u ulju, ve kao brze skice olovkom sa izvanredno uoenim i datim karakteristinim crtama. 26 Pretenciozan 1.koji mnogo trai, iziskuje 2.koji ima o sebi preterano visoko miljenje; umiljen, uobraen 27 Blaziran ravnoduan; sit svega i obuzet dosadom; prezasien 15

-Lica se iskazuju i svojim karakteristinim poslovinim formulamai izrekama. U njima ona rezimiraju svoja ivotna iskustva i stremljenja, svoju situaciju i svoju ivotnu filozofiju. -Z. B: Likovi koji predstavljaju neke kulturno-istorijske fenomene... Likovisu u slubi radnje, nisu... ((iv: Da li se ovo odnosi na tvrdnju sa str. 7 dalikovi ilustruju neke drutvenofilozofske ideje? Ili je re o karakaturalnosti likova? Ili o neem treem?)) STIL odlike: -Saetost Volterove reenice izrazita je osobina njegova stila. Ali model tog saetog stila, tog style coupe stvorio je ve odavno Monteskje u svojim Persijskim pismima. Tom stilu Volter daje svoje individualno obeleje upotrebom ekspresivnih jezikih detalja, obrata, efekata, paradoksalnih zakljuaka, ironije, kontrasta, aluzija... -Ali ono to toj prozi daje njenu najliniju oznaku jest njen ritam. Reenice se niu avolski brzim tempom, presto i prestissimo, bez zastoja i mrtvih mesta, ostavljajui jedva kratak predah itaocu u prostimreenicama nakon serije sloenih. Ali ova umetnost elipse i redukcije, koja odbacuje opirne opise, duga objanjenja, unutranje monologe ispoljnje dijaloge, nezamisliva je bez autorove sposobnosti da u okviresvoje vizije sveta brzo uoi i izdvoji ono znaajno u ljudima i zbivanjima ida to prenese itaocu u kondenzovanom i izraajnom obliku. Ta kondenzacija omoguuje Volteru da u okviru trideset kratkih poglavljaobuhvati jedan aroliki svet lica i dogaaja sa etiri kontinenta. -& Efekat Volterovog stila: Saetost i ritam reenica, kao i kompozicija poglavlja dre itaoevu panju stalno budnom. -arenilu fabula odgovara u Volterovim pripovetkama arenilo tona i stila pripovedanja, u kojima najprirodnije spaja elemente fantazije i realizma, dok laka ironija biva s vremena na vreme prekidana ozbiljnim filozofskim razmiljanjima ili otrim sarkastinim ispadima protiv raznihgadosti i rugoba drutvenog ureenja. -srednji stil kao i u Manon Lesko junaci nisu uzvieni, izdvojeni izpovezanosti svakodnevnog ivota, ve su uklopljeni u svoje veinom srednje ivotne okolnosti, i zavise od njih; -meanje stilova ali realizam ostaje u granicama dopadljivosti. Realistinost je arolika i zabavna ali ne produbljena i ozbiljno problematizovana. -U umetnikom pogledu Kandid je remek-delo ironinog prianja. Za Voltera ironija je forma manifestovanja odreenog pogleda na svet... Uopte tkivo ironinog izobliavanja uplie se Kandidova poseta

16

utopijskoj zemlji Eldorado tipino prosvetiteljska utopija gde je osnovno naelo svestrano zadovoljenje potreba ovekove linosti. Eldorado je carstvo razuma. ... Kad se napusti utopija dolazi se u polje Sviju protiv svih. (Hobs) Volter ironie i pretencioznu ambiciju da se razume svet. ((I Kandidov, i Panglosov, i Martinov pogled na svet su ironino izoblieni.)) Tradicionalno sreni zavretak ima ironino obeleje jer Kandid dobija Kunigundu kada postane nakaza. POSTUPCI: 1. Kompozicija poglavlja Poglavlje se zavrava u trenutku kad junak zapadne u neku neoekivanu, iznenadnu, dramatinu situaciju, ili kad nagovetava priu o svojim dogodovtinama. Ovakav postupak odravanja napetosti, korien je mnogo kasnije u roman-feljtonu i u kriminalnom romanu. 2. Slabljenje realizma. 1) Naroito paradoksalan momenat u strukturi Volterovih pripovedaka jespoj naglaene filozofske tendencije i avanturistikog siea (koji je do Volterovog vremena bio svojstven delima sa slabim idejnimsadrajem). Ali avanturistiki sie u Volterovim pripovetkama ima jasnoizraeno racionalistiko obeleje; nijedna epizoda nije ubaena bez opravdanja, ve po strogo smiljenom planu. 2) Drugi momenat koji slabi realizam njegovih pripovedaka je od klasicizmanasleeno otro razgraniavanje na dobro i zlo, to dovodi do skoro shematskog suprotstavljanja jednolinijskih karaktera (na pr. Panglos Martin). ak se jedna osoba koja ne bi mogla da ima takve osobine usledeoj sceni prikazuje sa takvim osobinama. (?) 3. Prikaz filozofskih ideja. Volter kroz priu proverava, zagovara, ili ismeva odreene filozofske zamisli Volterov postupak u filozofskim romanima: nije re o teko dokuivim filozofskim razmatranjima, ve o pojednostavljenim idejama, prikazanim u obliku svakodnevnih ivotnih situacija; knjievnost je mesto provere, kuanja filozofskih ideja njihovopotvrivanje ili osporavanje odvija se kao pria, matovita i knjievna ilustracijafilozofskih ideja. 4. Tehnika reflektora (spot light) ((Satirina tehnika?)): jako se osvetljavajedan mali deo, prividno se kazuje istina, iako sva blia odreenja i objanjenjaostaju u mraku. / Volter osvetljava ono to je smeno i apsurdno. Ovaj metod jepoznat pre Voltera, ali on ima poseban nain da ga oblikuje on brzo menja slike... 5. Propagandna tehnika ((tehnika kritike i promovisanja filozofskih ideja?)) metodi: brz tempo brzo, otro rezimiranje razvitka situacije, brza promena slika. Brzi tempo slui Volteru da otro iznese sutinske motive ljudskog 17

delanja onako kako ih on razume kao krajnje materijalistike. -antitetino pojednostavljivanje problema. Brzina je u slubi pojednostavljenja, svoenja problema na neku antitezu i njegovog prikazivanja u brzoj, veseloj prii u kojoj su crno i belo teorija i praksa, jasno i jednostavno suprotstavljeni. (8. pogl: Kunigundina pria uasnidogaaji izgledaju komino zato to se obruavaju sa okretnou i zatoto se prikazuju kao bogom dani i uobiajeni.) & Antitetino pojednostavljenje, pretvaranje problema u anegdotu i uskovitlana ivost tempa vladaju celim romanom; nevolje dolaze jedna za drugom iuvek se ponovo tumae kao nune u okviru poretka, razumne, dostojnenajbolje od svih moguih svetova, to je sve oigledno besmisleno. -Kandid sadri problematiku protiv metafizikog optimizma Lajbnica i njegove ideje o najboljem od svih svetova. Volter probleme pretvara uanegdote. Nevolje dolaze jedna za drugom i uvek se tumae kao nune idostojne najboljeg od svih svetova. Na svoj nain Volter kritikuje stvarnost time to uzroke dogaaja prekomerno pojednostavljuje. (Volter konstituie stvarnost tako to je prilagoavasvojim ciljevima. Ona je nepotpuna i svesno pojednostavljena.) *** Stav: Nema unutranjeg reda.28 Volter pretpostavlja da niko pametan ne moe da veruje u unutranji red meudogaajima ili u neku unutranju opravdanost ((optimistikog?)) pogleda na svet. Postupak dokazivanja teze: Falsifikovanje stvarnosti Mirno razmiljanje se tokom itanja romana gui u smehu, ne primeuje se danavodna stvarnost iskustva koju Volter izgrauje uopte ne odgovara iskustvu, da je vetaki nainjena za njegov polemiki cilj. Volter falsifikuje stvarnost tako to uzroke dogaaja previe pojednostavljuje uzroci ljudskih sudbina koji se javljaju u njegovim prosvetiteljskim spisima ili su prirodni dogaaji i sluajevi, ili, ako ljudsko delanje dolazi u obzir kao uzrok, onda su to nagoni, zloba i glupost. Volter se ne bavi istorijskim preduslovima ljudskih sudbina, stavova i ustanova to vai i za istoriju individua, i za istoriju drutva uopte besmisleni, glupi i sluajni su u Kandidu vojni pohodi, regrutovanja, verski progoni, stavovi plemstva ili svetenstva. Ponekad uspostavlja lance uzroka u kojima navodi samo one inioce kojise odnose na prirodne pojave, izostavljajui sve to je moralno ili to pripadalinosti o kojoj je re na pr. Panglos o poreklu svog sifilisa. Na taj nain Volteriskljuuje odgovornost pojedinog oveka za svoje postupke. (Voltersmatra da svakog oveka moe snai svakakva sudbina koja je u skladu saprirodnim zakonima, bez obzira na mogunost povezanosti sudbine sa

karakterom.) Od preduslova vanih za ljudski ivot Volter uzima samo materijalno-prirodne 28 iv: prepisano iz tue skripte... 18

(prosvetiteljska materijalistika razoblienja); odbacuje istorijske i duhovne. Volter stvari pojednostavljuje tako da zdrav, praktian, prosvetiteljski um postaje jedino merilo rasuivanja. *** IDEJE Angaovana knjievnost / Prosvetiteljske ideje Angaman oznaava aktivan stav umetnika prema drutvenoj i politikoj stvarnosti, njegovu volju da se promeni svet i, obino, borben odnos prema onome to tupromenu zaustavlja. Kljuna stvar kod Voltera je napor da se bavi vlastitom stvarnou, savremenou. Nastupa kao kritiar. Ta figura kritiara koja nastaje su francuski prosvetitelji, a najbolji primer je Volter. Za njega nita nije sveto. Cilj prosveenosti: ljudski um treba da se suprotstaviti svakom teretu koji odmae napretku. (Cilj je oslobaanje drutva tereta koji koe razumni napredak.) Prosvetiteljske ideje: -RAZUM. Virtu promuurnost, duh oveka: Kako sebe obrazovati da bise oslobodili tutorstva; legitimnost racionalnosti i svih podruja koja senjome mogu legitimisati; -RAZUM & KULTURNI OPTIMIZAM. Eldorado carstvo razuma tipina prosvetiteljska utopija; u toj zemlji osnovno naelo je svestranozadovoljavanje ovekovih potreba; ideju je preuzeo od Svifta (4. deo Guliverovih putovanja), ali Volter, za razliku od Svifta, ne poziva na vraanje patrijarhalnoj idili prolosti; Eldorado je carstvo razuma u volterovskom znaenju rei. Ipak, kada se napusti utopija dolazi se upolje sviju protiv svih (Hobs). -PRIRODNO STANJE. Volter udara na Rusoovu tezu o prirodi oveka to je naivna teza o neposrednom, iskrenom, transparentnomoveku... & Dok se Ruso gnua civilizacije, Volter brani drutveni ivot... On u civilizaciji vidi ne samo mogunost veeg napretka ve i toda je ovekovo najplemenitije stremeljenje i posao ta civilizacija. Za Voltera, ovekov ivot nema vrednost i smisla ukoliko ovek nema uee u zajednikom ivotu. Ljudske vrline samilost, dobroinstvo, pravinost postoje usled drutva, da nema drutva ne bi bilo njih. -POBUNA PROTIV AUTORITETA: Metafizika i pogled unazad su za Voltera dokaz ljudske gluposti. -PRIRODNA RELIGIJA (?). Ako ima provienja, onda je ono ravnodunou pogledu sree i bede svojih stvorenja. Volter zakljuuje da mi nita ne znamo o uzrocima svoje sudbine. Obraivanje svog vrta jespasonosno... (Volter: pesimizam u akciji vs. Ruso: optimizam u inerciji.) 19

Pitanje utopije -Da li je utopija predstavljena kao pozitivna ili postoji neka ironijska distanca? -Zato Kandid brzo prelazi ovu zemlju, ide dalje? -Zato se u Eldoradu (pozlaenoj zemlji) ne vrednuju materijalne stvari? -Zato ne bismo svi iveli u Eldoradu? Zato to nema Eldorada. Kako obezbediti da svaki kamen bude dragi? Pitanje optimizma Optimizmu, neshvatljivom nakon tolikih mranih slika stvanog ivota, Volter nesuprotstavlja jedan apsolutni, sistematski pesimizam.29 Zlo za njega nije univerzalno, permanentno, neizbeno prokletstvo ljudskog roda. Ono, bez sumnje, nalazi oslonca u gluposti, strastima, surovosti oveka; ali tog ovekaoblikuju i spoljne okolnosti prirodnog i drutvenog reda. U oveku je, meutim, i protivlek: u njegovoj plemenitosti, stremljenju ka boljem, aktivnosti i stvaranju. Ma koliko bila njegova nada tanana, Volterov svet nije svet beznaa. Istina, jurnjava za sreom otkriva na kraju iluzornost tog cilja. Ali i kad se onsvede na skromnije dimenzije, ovek moe raunati samo na sebe samog zanjegovo ostvarenje. Jer, oveku nita nije poklonjeno. Oekivati pomo odProvienja znai obmanjivati se iluzijama, a to je upravo ono to ine sve crkvei religije i to Voltera revoltira. -Kao apostola optimistikog verovanja Volter daje Nemca Panglosa. On Kandidu objanjava uenje o unapred utvrenoj harmoniji. Sva Panglosova mudrost je u nekoliko napamet nauenih Lajbnicovih tezapoput one da je sve najbolje u ovom najboljem od svih svetova. Panglosuovo uenje pomae da opravda svako zlo. -Martin je filozof pesimista. ovek je, po njemu, roen ili za veno nespokojstvo ili za amotinju. On je suprotan Panglosu. -Kandid ne staje ni na Panglosovu ni na Martinovu stranu. On pravuivotnu mudrost slua od starog Turina koji obrauje svoj vonjak i tvrdida nas rad spasava. Volter naglaava vrednost konkretne ivotne prakse ona je jedina u stanju da pobolja ivot i doprinese progresu civilizacije. 29 Suprotan stav: Pesimizmu Kandida prethodi faza optimistike filozofije inspirisane Poupom, Lajbnicem. Iz nje je proizaao Zadig, orijentalna pripovetka (1747). U tom romanu ZadigVolter (svojim pogledima se identifikuje sa svojim junakom) uoava sve gluposti, nepravde i okrutnosti drutva, a posebno dvorskog sveta. Volter hoe da veruje da se kroz sve nevolje i nesree ostvaruje jedan dublji i oveku nedokuivi smisao, i da je prema tome kao i kod Poupa sve to postoji dobro. Volteru, noenom tim optimizmom, svet izgleda otvoren i pun mogunosti: na kraju Zadiga na vlast dolazi najmudriji, najhrabriji, najplemenitiji. Eksplozija

ogorenja u Kandidu i kasnijim delima razorie nepovratno taj naivni optimizam: Zadig je njegova labudova pesma. 20

Poruka: Treba obraivati svoj vrt. Do gue angaovani pisac, Volter nam na kraju daje svoju poruku: Manimo se beskrajnih, ispraznih pria i rasprava i prihvatimo se ljudski posla. Rad ima iterapeutsko svojstvo: od loeg monaha (?) brat irofle radom e postati ne samo dobar stolar nego ak i poten ovek. Ta je lekcija uvek aktuelna. Ali ne forsirajmo suvie njeno znaenje. Kandidovakolonija je paternalistika30 dobrotvorna ustanova, a vrt je ipak samo Ferne, posed steen za vrenje individualnih dobrih dela i malih reformi. Minimalni ivotni program na kraju jednog izuzetno dinaminog romana. U tom je programu sadrano i povlaenje iz javnog ivota. 31 Znaaj konkretne radne prakse ona jedina poboljava ivot i doprinosiprogresu civilizacije. Ipak, ovaj zakljuak otkriva Volterov strah od preteranogprodubljivanja prosvetiteljskog pokreta. (?) O umetnosti Delovi knjige koji se bave umetnou: Kada odu u posetu nekom plemiu Pokokuranteu on govori o o likovnoj umetnosti i knjievnosti. On sve kritikujea Kandidu nije jasno kako moe nita da mu se ne svia. Kandidu je to udno, on nije naviknut da misli svojom glavom, da razvija kritike stavove, dok seMartinu dopalo ono to je uo od plemia... 30 Paternalizam naziv za nastojanje poslodavaca da svojom brigom za dobrobit radnika i drugih zaposlenih odvoje ove od njihovih sindikata odnosno od borbe za radnika prava. / Shvatanje po kome se pojedine drutvene grupe tretiraju kao maloletne tj. nesposobne da se same razvijaju, ve im je potrebna oinska briga i pomo nekoga ko je od njih razvijeniji. 31 Volter ga, sreom, nee sprovesti; suoen s novim pojavama verskog besnila i zloina vlasti, on e jo odlunije i hrabrije podii svoj glas. 21