OSNOVNE BIBLIJSKE ISTINE

HRISTOVA DUHOVNA CRKVA, NOVI SAD 1998.

Osnovne Biblijske istine

Osnovne biblijske istine Naslov originala: Bible truths Copyright: 1990 by Overseas Ministries Publication, United Pentecostal Church International Prevod: Zoran Mareti Odgovara: Zoran Mareti Izdaje: Hristova duhovna crkva, Novi Sad Grafika priprema: Graph style, Novi Sad tampa: Graph style, Novi Sad Za internu upotrebu u Hristovoj duhovnoj crkvi. Biblijski citati su uzeti iz Biblije u prevodu dr Luje Bakotia, u izdanju Dobre Vesti, Novi Sad, osim ako drugaije nije naznaeno.

BIBLIJA

Osnovne Biblijske istine

SADRAJ:
1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. BIBLIJA ................................................................................................................. 4 STVARANJE OVEKA I NJEGOV PAD ................................................................. 5 VERA..................................................................................................................... 6 MISIJA ISUSA HRISTA ......................................................................................... 8 POKAJANJE ........................................................................................................ 12 KRTENJE .......................................................................................................... 14 U IME ISUSA HRISTA ......................................................................................... 15 BOANSTVO....................................................................................................... 17 KRTENJE DUHOM SVETIM ............................................................................ 19 UDESNI ZNACI................................................................................................. 21 DAROVI DUHA SVETOG .................................................................................... 22 SVETOST ............................................................................................................ 25 VEERA GOSPODNJA ........................................................................................ 27 DESETAK............................................................................................................ 28 DRUGI DOLAZAK ISUSA HRISTA...................................................................... 29 IVOT U VENOSTI ........................................................................................... 29

BIBLIJA

Osnovne Biblijske istine

1. BIBLIJA
Kroz uenje jedne knjige, Biblije ili Svetog Pisma moemo saznati hriansku nauku, veru, nadu i sve to se odnosi na hriansku religiju. Verujemo da je Biblija inspirisana od Boga, nepogreiva Re Boja. "Celo je Pismo od Boga nadahnuto i korisno je za uenje, za uveravanje, za popravljanje, za pouavanje u pravdi, i da bude savren ovek Boji i sposoban za svako dobro delo" (2. TImoteju 3:16,17). Biblija se odrala kroz vekove i odolela je na sve avolske napade, kao i na napade onih koji je preziru i ne veruju, i nadivee sve ono to dolazi. Ona e, kao Re Boija, ostati i kada nebo i zemlja prou. "Nebo i zemlja e proi, ali moje rei nee proi" (Matej 24:35). Biblija je jedini autoritet koji je Bog dao oveku, tako da sva nauka, vera, nada i sve zapovesti za Crkvu moraju biti osnovane na Bibliji i usaglaene sa njom. Ona je data za sve ljude na ovom svetu da je itaju i prouavaju. Da bi ljudi mogli jasno da shvate njene istine, oni moraju da budu pomazani i prosvetljeni Duhom Svetim. "I vi pomazanje koje primiste od Njega, ono u vama stoji, i ne treba da vas

ko ui, nego kako vas to pomazanje samo u svemu ui, i istinito je i nije la, ostanite u njemu po nauci koju vam ono dade" (1. Jovanova 2:27).

"Znajui pre svega da nijedno prorotvo Pisma ne moe svaki po sebi kazivati, jer nije nikad prorotvo doneto voljom nekog oveka, nego su progovorili sveti Boiji ljudi pokrenuti Duhom Svetim" (2. Petrova 1:20,21).
Boja Re je lampa za umorne hodoasnike, koja baca svetlost na put pravednika, svetlost koja se pojaava sve vie i vie do savrenog dana. "Re je tvoja iak nozi mojoj, svetlost stazi mojoj (Psalam 119:105). "Put je pravednika kao blistava svetlost iji sjaj do punog dana raste" (Prie 4:18). Ona daje razumevanje neukima i uva njihovu duu od greha koji je sakriven u srcu.

"U srce svoje tvoju Re zatvorih, da ti ne greim..."; "Objavljenje Rei tvoje prosvetljuje, daje razum prostima" (Psalam 119:11,130).
Biblija poinje sa zapisom o stvaranju i otkriva veliku tajnu; ona nas provodi kroz doba i vekove i vodi u veliku venu budunost; ona upozorava neposlune, govori nam o milosti Bojoj i pokazuje nam put spasenja, odslikava nam slavu koja e biti otkrivena nad onima koji slede Isusa Hrista, Sina Bojeg i Spasitelja, nad onima koji veruju. BIBLIJA 4

Osnovne Biblijske istine

2. STVARANJE OVEKA I NJEGOV PAD
U poetku Bog je stvorio oveka nevinog, istog i svetog. "I Bog stvori oveka po obliju svome; po obliju Bojem stvori ga; stvori oveka i enu" (1. Mojsijeva 1:27). U 1. Mojsijevoj 2:7. nam je reeno kako je to Bog uinio: "Gospod Bog, stvori oveka od praha zemaljskoga i dunu mu u nos duh ivota; i ovek posta iva dua". Ove jasne injenice, koje je Mojsije zapisao onako kako ga je Bog inspirisao, moraju biti prihvaene tano kao to su i napisane. ovek je bio stvoren kao bie sa slobodom izbora. On je imao svoju sopstvenu volju i mogao je da donosi odluke potpuno prema svom izboru. Meutim, ovek e morati konano da da raun Bogu za svoje odluke. "Tako e dakle svaki od nas dati Bogu raun za sebe" (Rimljanima 14:12). Isus Navin je izazvao Izraelski narod sa ovim reima:"... izaberite sebi danas kome ete sluiti: ili bogovima kojima su sluili oci vai s one strane reke, ili bogovima Amoreja u ijoj zemlji nastavate; a ja i dom moj sluiemo Gospo du"

(Isus Navin 24:15). Bog poziva oveka da izabere za sebe kome e da slui i dao mu je volju i snagu za to. Poslednji poziv za grenog oveka je dat u Otkrivenju 22:17, A Duh i nevesta govore: "Doi". I koji uje neka govori "doi". I ko je edan neka doe, i ko hoe neka uzme vode ivota za badava" (Otkrivenje 22:17). U poetku, jedno ogranienje ili zabrana je data oveku. Mi itamo u 1. Mojsijevoj 2:16,17: "Gospod Bog dade oveku ovu zapovest: Jedi slobodno sa

svakog drveta u vrtu; ali s drveta poznanja dobra i zla ne jedi, jer u koji dan okusi s njega umree". Adam i Eva su izabrali da ne posluaju Boga. "ena vide da je plod na drvetu dobar za jelo i lep na pogled, i da je dragocen za otvaranje razuma, i ona ubra ploda s njega i okusi, pa dade muu svome, te i on okusi" (1.
Mojsijeva 3:6).

Zbog greha neposlunosti, Adam i Eva su izgubili svoje stanje nevinosti i Bog ih je prognao iz Edenskog vrta. Kada su Adam i Eva zgreili prema Bogu, oni nisu zgreili sami za sebe, ve je njihov greh prouzrokovao da su se svi ljudi na zemlji ve raali kao grenici. "Zato, kao to po jednom oveku doe na svet greh i po grehu smrt, i tako smrt ue u sve ljude, jer svi sagreie" (Rimljanima 5:12). "Nema u tome razlike. Jer su svi sagreili i lieni su slave Boje. .." (Rimljanima 3:23). 5 STVARANJE OVEKA I NJEGOV PAD

Osnovne Biblijske istine

3. VERA
Vera je dar Boji. Bez vere niko ne moe da bude spaen: "Jer ste vi milou spaeni, po veri. I to ne dolazi od vas; dar je to Boji..." (Efescima 2:8). Grenik

mora da doe do Isusa Hrista doveden Duhom Svetim i Reju Boj om i da bude okrivljen od Duha Svetoga i da shvata kroz Re Boju da je izgubljen kao grenik. On takoe treba da bude osvedoen Duhom Svetim i kroz Re Boju da ga krv Isusa Hrista oiava od svakoga greha. Tada, kroz to okrivljenje vera donosi uporite i spasenje. Vera nije ispunjenje, ve sigurnost o ispunjenju i stvarima kojima se nadamo i dokaz o stvarima koje ne vidimo. "Vera je pak pouzdana

izvesnost onoga emu se nadamo, i uverenje o stvarima koje ne vidimo"

(Jevrejima 11:1). Prvo, kroz veru dolazi sigurno pouzdanje i dokazivanje, zatim spasenje, isceljenje, oprotenje, krtenje Duhom Svetim, i na kraju veni ivot. Sada , pravednik ivi od vere, pobeuje kroz veru, ini udesa i znake kroz veru i to je sve sada. Ali za budue vreme vera je zalog naeg nasledstva i sigurnost nae nade, da emo biti kao On i da emo ga videti onakvog kakav On jeste. "Ljubljeni, sad smo deca Boja, i jo se ne pokaza ta emo biti. A znamo da

kad se On pokae, biemo slini Njemu, jer emo ga videti kao to jest, i svaki koji tu nadu u njega ima, isti se, kao i On to je ist" (1. Jovanova 3:2,3). Ovo je blagoslovljena nada. "Oekujui blaenu nadu i pojavljenje slave velikoga Boga i Spasitelja naega Isusa Hrista..."(Titu 2:13).
Vera deluje u onima koji uju i prime Re Boju i radi u njihovoj dui od poetnog pristupa Bogu pa sve dok ne dostignemo kroz tu veru da budemo po Njegovom liku. Tako da ni obrazovanje, razliite sposobnosti, rasna pripadnost, materijalni status ili drugo ne mogu biti prihvaeni od Boga kao v redni ljudski doprinosi, ve jedino vera koja kroz ljubav radi. "Jer u Isusu Hristu niti ima vrednost obrezanje ni neobrezanje, nego vera koja kroz ljubav deluje" (Galatima 5:6). "A bez vere nije mogue Bogu ugoditi, jer onaj koji hoe da doe k Bogu treba da veruje da Bog postoji i da nagrauje one koji ga trae" (Jevrejima 11:6). Vera je pouzdanje da Bog jeste, i da On nagrauje onoga koji ga iskreno trai. Prorok Ilija je ugodio Bogu zato to je imao veru. Vera je trajna u naem ivotu zajedno sa nadom i ljubavlju. "Sada dakle ostaje ovo troje: vera, nada, ljubav, ali je ljubav najvea medu njima" (1. Korinanima 13:13). Avram je nazvan ocem svih koji veruju zato to: "I ne posumnja u obeanje Boje neverovanjem, nego ojaa u veri..." (Rimljanima 4:20). Zato je Avram kroz VERA 6

Osnovne Biblijske istine

pouzdanu veru imao potpunu sigurnost da Bog moe da uini sve ono to je obeao u Njegovoj Rei; ovo moemo uzeti kao jednostavnu definiciju vere. Kako dolazi vera? "Tako dakle, vera dolazi od sluanja propovedi, a propoved od Rei Hristove" (Rimljanima 10:17). Re Boja koju ovek uje ulazi u njegovo

srce i tako raste pouzdanje prema Bogu i Njegovoj moi da ispuni obeanje. Taj rast je inspirisan ponovnim sluanjem Rei i taj proces porasta se nastavlja dok se novi ivot pojavljuje. Tako, spasavajua milost Boja postaje delotvorna: "Jer ste vi milou spaeni, po veri. l to ne dolazi od vas; dar je to Boji" (Efescima 2:8). Vera je sila. Kroz veru mi moemo da budemo kompletno isceljeni od svojih telesnih bolesti. "A Isus joj ree: keri, vera te tvoja spasila. Idi s mirom, i budi izleena od bolesti svoje" (Marko 5:34).

"A znaci koji e pratiti one koji veruju bie ovi: Imenom mojim izgonie zle duhove, govorie novim jezicima, uzimae zmije u ruke, ako i smrtno sto popiju nee im nauditi, na bolesnike e ruke polagati, i ozdravie bolesni" (Marko
16:17,18). Mi imamo ohrabrenje da se borimo za veru koja je jedanput data svetima.

"Ljubljeni! Kako sam ivo eleo da vam piem o naem zajednikom spasenju, osetio sam potrebu da to inim, da bi vas ohrabrio u borbi za veru koja je jedanput zauvek predana svetima" (Juda 3). I vera je za nas danas. "Isus Hristos jue je i danas i uvek onaj isti" (Jevrejima 13:8).

VERA

Osnovne Biblijske istine

4. MISIJA ISUSA HRISTA
"Ree mu Pilat: Dakle si ti kralj? Isus odgovori: Ti govori da sam ja kralj. Ja sam za to roen i za to dooh na svet da svedoim istinu. Svaki koji je od istine slua glas moj'' (Jovan 18:37). "A ova su napisana da verujete da Isus jeste Hristos, Sin Boji, i da, verujui, imate ivot u imenu njegovom" (Jovan 20:31).
Samo krv nevine rtve moe da okaje greh. 1 ovek ne moe sam da se spasi. Zbog toga, Bog se pobrinuo za rtvu koja pokriva grehe oveanstva. Prolivanje krvi govori o smrti. ivot je u krvi. "Jer je krv ivot svakog tela; u krvi je njegovoj ivot." (3. Mojsijeva 17:14). Zato, kada je krv prolivena, to je ivot koji je dat. injenica je da Bog zahteva prolivanje krvi nevine rtve radi pokrivanja greha.

Greh je neprijateljstvo prema Bogu i to je napad na Boju ast i svetost. inei greh, ovek izabira da bude sam sebi zakon i da oboava sam sebe. Postoji samo jedan Bog i ako bi Bog doputao i zaboravljao grehe u bilo kojoj meri, onda On ne bi bio Svevladajui Bog. Napad na Njegovu ast, izazov na Njegovu suverenost trai unitenje grenika. Zato, plata za greh je uvek smrt i dua koja grei e umreti. Jedini mogui nain kako da ast Boja bude zadovoljena i da greh bude pokriven je kroz smrt, kroz prolivanje krvi za uinjen greh. Bog je apsolutno ist i svet i nikada ne moe da doputa greh, niti ima ne to zajedniko sa grehom. Greh razdvaja oveka i njegovog Stvoritelja i unitava zajednitvo koje Bog eli da ima sa ovekom. Boiji odgovor na greh je Njegov gnev. Ovaj Boji gnev moe biti jedino umiren unitenjem i greha i grenika. Ne moe biti kompromisa sa grehom. Golgota nam najjasnije pokazuje da Bog nikada nije bio, niti moe biti ravnoduan prema ovekovom grehu. U svom staranju za rtvu za spasenje grenog oveka, Bog se postarao za bezgrenu rtvu. Bio je samo jedan bezgrean ovek, koji nije zasluio smrt, i koji je jedina savrena rtva za druge. Bog se pobrinuo za savrenu rtvu kada je Jagnje Boje bilo rtvovano na krstu na Golgoti. On je bio bez greha, i zato njegova

Jevrejima 9:22; 3. Mojsijeva 17:11; 2. Mojsijeva 12:13

MISIJA ISUSA HRISTA

Osnovne Biblijske istine

krv moe da pokrije greh. Golgota ispunjava nekoliko ciljeva Bojih: (a) u pogledu greha je put koji je zadovoljio njegovu pravdu i koji je umirio njegov gnev; (b) ini oveka svetim bez oduzimanja oveku slobode moralnog izbora; (c) uspostavlja srueni most izmeu Boga i oveka i obnavlja izgubljeno zajednitvo. Pokrivanje greha je obeano na samom poetku. U jevrejskom jeziku to doslovno znai "pokriti" i ukluuje i greh i grenika. Pokrivanje greha sa Bojeg gledita znai da greh gubi svoju silu da izazove Njegov gnev. U planu Bojem i mislima Bojim Golgota je bila od samog poetka. Od kada su nai praroditelji pali u greh Bog je obeao spasenje na Golgoti. 2 Bog je unapred znao da e ovek sagreiti i isplanirao je nain za spasenje oveka. Isus Hristos je bio Jagnje Boje koje je zaklano od postanja sveta. Roenje i smrt Isusa Hrista se dogodilo na odreenom mestu i u odreeno vreme, ali Bog je to video pre postanja sveta. U izreenom sudu nad zmijom, Bog je objavio da e biti neprijateljstvo izmeu zmije i ene, izmeu potomstva zmijinog i potomstva eninog. Bog je obeao da e potomak enin stati na glavu zmiji, a da e ga zmijin potomak ujesti za petu ( 1. Mojsijeva 3:15). Ovde je Gospod Bog dao prvo obeanje o Golgoti. "Se me enino" proroki ukazuje na Hrista koji e biti roen od device; i to se ostvarilo kada je devica Marija zaela Duhom Svetim i rodila Isusa Hrista. Isus Hrist os je bio Sin Boji i Sin oveji, Bog koji se objavio u telu. Proroanstvo da e potomstvo zmijino ujesti za petu eninog potomka ispunjeno je na Golgoti, gde je Isus Hristos ranjen i gde je umro radi naih greha. Proroanstvo o tome da e enin potomak stati na glavu zmiji nam govori o konanoj pobedi nad sotonom i zlom. Pokrie ovekovog greha je Bog uinio iz ljubavi. To je razlog zato je Bog doneo odluku o iskupljenju oveka od greha. Njegova neograniena ljubav je razlog zato se Bog pobrinuo za spasenje oveka. 3 Bog je eleo da uini oveka svojim detetom kroz nanovoroenje i to je bilo mogue jedino ako se pokrije ovekov greh. Hristova patnja i smrt na krstu na Golgoti je najvei izraaj Boje ljubavi za oveavstvo.
2 3

1. Mojsijeva 3:15,21; 1. Petrova 1:19,20; Otkrivenje 13:8. Jovan 13:16; Rimljanima 5:8; Jovanova 3:16.

MISIJA ISUSA HRISTA

Osnovne Biblijske istine

Kroz svoju zamenjujuu smrt Hristos je uinio sve to je bilo potrebno da bude uinjeno. Smrt Hristova na krstu je bila pomirenje zbog greha. Tako je greni ovek bio iskupljen od ropstva greha i pomiren sa svetim Bogom. 4 Smrt Isusa Hrista je postala vaea njegovim uskrsnuem. On je umro za nas. Slino kao to je, u dogaaju kada je Avram trebao rtvovati svog sina Isaka, ovan koji se zapleo u estar bio ta zamenjujua rtva, Isus Hristos je to Jagnje Boje koje je zaklano za nas. Isto tako kao to je Varnava bio osloboen kroz Hristovu smrt, tako svako od nas moe biti slobodan. Mi trebamo da prepoznamo, i da prisvojimo znaaj Hristove smrti za svakog od nas pojedinano, a ne samo u njenom znaaju za celo oveanstvo. 5 Pravedan gnev svetog Boga je bio umiren sa rtvom na Golgoti. Bog e svaki greh da sudi. Golgota oznaava mesto suda, gde je kazna za nae grehe izvrena. Kroz veru u tu rtvu i kroz poslunost evanelju nai gresi su sueni na Golgoti i mi moemo da budemo slobodni. Grean ovek je u vlasti greha i smrti. Za osloboenje oveka od ropstva greha trebala je biti plaena prava cena. Isus Hrist os je platio tu pravu cenu, postavi na Otkupitelj. Otkupitelj treba da ima nekoliko kvalifikacija: (a) on mora da bude u srodstvu sa ljudima; (b) on mora da izvri otkupljenje plaanjem prave cene i da je voljan da to uini; (c) on mora da ima mogunost da plati tu cenu. Isus Hristos poseduje sve ove kvalifikacije. On je platio tu pravu cenu; Hristos je prolio svoju dragocenu krv, On je dao svoj ivot da bi smo mi iveli. Krv Isusa Hrista je potpuno delotvorna, ali jedino onda kada je kroz veru primenjena. U prolivenoj krvi Isusa Hrista je sila da oisti svakog grenika. Samo kroz veru u evanelje i kroz poslunost evanelju grenik moe da primi delotvornost spasavajue krvi Hristove. Narod Izraela je trebalo da uvee, na dan Pashe zakolje jagnje, ali bi to bilo bez znaaja ako krvlju tog jagnjeta ne bi namazali nadvratnik i dovratnike na vratima svojih kua. To je bila primena krvi i kada je aneo smrti prolazio to ih je spasilo. Isto tako, primena Hristove krvi u naim ivotima spa sava nas danas. Sigurno je
4 5

2. Korinanima 5:21; 1. Petrova 1:18,19; 2:24; 2. Korinanima 5:19. Isaija 53:4-8.

MISIJA ISUSA HRISTA

10

Osnovne Biblijske istine

da je otkupljenje kroz Hristovu rtvu ostvareno, ali znaaj tog otku pljenja treba biti primenjen. Zastupnika smrt Hristova je potvrena kroz njegovo uskrsnue. To nam pokazuje da je zastupnika krv prihvaena od Boga i da je delotvorna da opere nae grehe. To dokazuje Boanstvo Isusa Hrista koji je iv i uvek prisutan. Zato to je On ustao iz mrtvih, pokajani grenik moe takoe da ustane i da ivi novim ivotom. Uskrsnue Isusa Hrista ini veni ivot moguim i daje detetu Bojem nadu za uskrsnue. 6 U Starom Zavetu ljudi su ekali ispred Hrama da prvosvetenik ue u Svetinju nad svetinjama, i tako su znali da su svi nj ihovi gresi pokriveni. Na Prvosvetenik je ustao iz groba i zato mi znamo da je njegova krv primljena i da su nai gresi pokriveni.

Rimljanima 4:25; 1. Korinanima 15:14; Rimljanima 1:4

11

MISIJA ISUSA HRISTA

Osnovne Biblijske istine

5. POKAJANJE
Pokajanje je alost zbog greha darovana od Boga i neophodna za spasenje." Jer alost koja je po Bogu donosi pokajanje na ozdravljenje, za koje se niko nikad ne pokaje..." (2.Korinanima 7:10). Oprotenje greha se dobija kroz istinsko pokajanje, priznanje i naputanje greha. Mi smo opravdani kroz veru u Gospoda Isusa Hrista. 7 Jovan Krstitelj je propovedao pokajanje. Isus je takoe propovedao pokajanje, a takoe su i apostoli propovedali poruku pokajanja i Jevrejima i neznabocima. 8 Re "pokajanje" dolazi od nekoliko grkih rei sa znaenjem promene pogleda, promene srca i misli, promena ivota itd. To je od Boga da ta privilegija greniku da se pokaje i okrene ka Bogu i da ini dela kroz koja se vidi njegovo pokajanje.

"Ne, kaem vam, nego ako se ne pokajete, svi ete tako izginuti' (Luka 13:3). "...i da se propoveda pokajanje u ime njegovo, i oprostenje greha po svim narodima poevi od Jerusalima" (Luka 24:47).
Pokajanje je bila tema propovedanja Jovana Krstitelja kojega je sva Judeja izala da uje, jer je govorio: "Pokajte se, jer se pribliilo kraljevstvo nebesko! Pripravite put Gospodnji, poravnite staze njegove" (Matej 3:2,3). Isus je sam propovedao govorei: "Ispunilo se vreme, i blizu je kraljevstvo Boje! Pokajte se, i verujte evanelje!" (Marko 1:15). Na Dan pedeseti (Pentekost) je bio upuen prvi zahtev, kroz Duha Svetog, za one ija je savest bila okrivljena zbog greha. Tako Petar je rekao: "Pokajte se, i da

se krsti svaki od vas u ime Isusa Hrista za oprotenje greha i primiete dar Duha Svetoga" (Dela 2:38).
Kroz svedoanstvo apostola Pavla vidimo takoe da je on propovedao pokajanje svim ljudima. On je rekao "...ne suprotih se nebeskoj pojavi, i najpre
7 8

Rimljanima 5:1.

Dela 2:38; 17:30. Drugi biblijski stihovi: 2. Dnevnika 7:14; Jezekilj 18:30; Dela 11:18; Luka 18:13; Rimljanima 2:4; Otkrivenje 3:19; 2.Timoteju2:24,25; Jona 3:10-14; Isaija 55:7; Dela 3:19.

POKAJANJE

12

Osnovne Biblijske istine

onima koji su u Damasku i u Jerusalimu, a zatim i po svoj zemlji Judejskoj i kod paganaca propovedah pokajanje i obraenje k Bogu, putem dostojnih dela pokajanja " (Dela 26:19,20).
Pokajanje identifikuje pojedinca sa Hristom u smrti. Ne moe da bude sahrane i uskrsnua dok prvo ovek ne umre. To znai da je pokajanje osnova roenja od vode i Duha. Vodeno krtenje nema znaaja , ako mu ne prethodi istinsko pokajanje. Oseaj alosti nije dovoljan, ve ovek treba da ostavi grehe i da trai od Boga oprotenje. ovek donosi odluku da se okrene od greha prema Isusu. Izgubljeni sin nije bio samo u alosti, ve je ustao i okrenuo je svoje korake ka domu svog oca (Luka 15: 17-20). Tako i pokajani grenik e priznati svoj greh, ostaviti ga i okrenuti se ka Isusu Hristu. "Ko prestupe svoje krije, taj ne napreduje, ko ih prizna i naputa, taj milost dobija" (Prie 28:13). Bog upotrebljava mnoge naine delovanja da bi grenika doveo do pokajanja. Jedna od najveih sila koju Bog upotrebljava je Njegova ljubav i dobrota. "Ne

docni Gospod sa obeanjem, kao to neki misle da docni; nego nas trpi, jer nee da ko pogine, nego svi da dou na pokajanje" (2. Petrova 3:9).

Bilo je neophodno da Isus Hristos umre, da bude sahranjen i da ustane iz mrtvih da bi nam osigurao spasenje; neophodno je da grenik iskusi smrt, sahranu i uskrsnue po redu, da bi primio spasenje. Pokajanje je smrt grehu i svetu. "Jer mi koji umresmo grehu, kako emo jo iveti u njemu ? Ne znate li da

svi koji se krstismo u Isusa Hrista, u smrt njegovu krstismo se? Tako se s njim pogrebosmo krtenjem u smrt njegovu, da kao to uskrsnu Hristos iz mrtvih slavom oinom, tako i mi u obnovljenju ivota da ivimo" (Rimljanima 6:2-4).

Ako mi elimo da budemo "u Hristu", moramo verom da prihvatimo i primenimo znaaj i smrti i uskrsnua Isusa Hrista za nae ivote. Kao to je Hristovo telo razapeto, tako je i Crkva razapeto telo i ne moe iskusiti silu Njegovog uskrsnua, a da prethodno ne prihvati verom znaaj Hristove smrti kroz pokajanje. To je Boja volja da se ovek pokaje. ovek je odgovoran za svoj odnos prema Rei Bojoj, i za delo koje Bog ini sa njim. ovek moe da otvrdne svoje srce i da bude izgubljen zauvek ili moe da ponizi sebe i da se pokaje.

13

POKAJANJE

Osnovne Biblijske istine

6. KRTENJE
Vodeno krtenje je deo novozavetnog spasenja, koje j e dato kroz smrt, sahranu i uskrsnue Isusa Hrista. "Pokajte se (smrt grehu), i da se krsti svaki od

vas (sahrana) u ime Isusa Hrista za oprotenje svojih greha, pa ete primiti dar Duha Svetog (uskrsnue)" (Dela 2:38).

Prema Svetom Pismu krtenje treba biti obavljeno podronjenjem. "Zakopavi se sa njim krtenjem, vi u njemu i sa njim uskrsnuste verom u silu Boga koji ga uskrsnu iz mrtvih" (Koloanima 2:12). Isus je rekao: "Uistinu, uistinu ti kaem, ako se ovek ne rodi od vode i Duha, ne moe ui u kraljevstvo Boje" (Jovan 3:5). Tako i apostol Pavle je rekao: "Tako se s njim pogrebosmo krtenjem u smrt njegovu" (Rimljanima 6:4). U evanelju po Marku 1:9,10 je zapisano: "I u to vreme doe Isus iz Nazareta Galilejskoga, i bi krten od Jovana u Jordanu. I u asu kad izlaae iz vode, on vide kako se otvorie nebesa, i Duh kao golub sie na njega". Takoe, kada je Filip otiao u Samariju da propoveda, mi itamo u Delima 8:12, "Ali kad verovae Filipu, koji im javljae evanelje o kraljevstvu Bojem i o imenu Isusa Hrista krstie se i ljudi i ene". Zatim u istom poglavlju, u stihovima 36-39 mi moemo da vidimo da je Filip krstio Etiopljanina, koji je verovao svim svojim srcem: "... i sioe oba na vodu, i Filip krsti evnuha. Kad izioe iz vode..." 9

Krtenje je samo za one koji su se ispravno pokajali, okrenuvi se od svojih greha i od ljubavi prema ovome svetu. Krtenje treba da izvri kvalifikovan i autoritativan sluga Boji, prema Svetom Pismu, u ime Isusa Hrista. Ovako su i apostoli inili ispunjavajui time zapovest Isusovu iz evanelja po Mateju 28:19, "Idite dakle i nauite sve narode, krstei ih u ime Oca, i Sina, i Svetoga Duha". Jer apostoli su shvatili da je zapovest bila da krste u ime (jednina) i Oca, i Sina i Duha Svetoga. I dok Otac, Sin i Duh Sveti oznaavaju nazive ili titule jedinog Boga, Njegovo ime je Isus. Prskanje, polivanje i krtavanje male dece na bilo koji nain ne moe biti naeno u Svetom Pismu, ve su to tradicije koje su ljudi uveli, naroito u mranim vremenima, kada je pisana Boja Re bila nedostupna ljudima. Jedini nain da bi ovek bio sahranjen prema slici smrti Hristove je da se krsti podronjenjem u ime Isusa Hrista.
9

Dela 2:38; 8:16; 10: 48; 19:5 12

KRTENJE

14

Osnovne Biblijske istine

7. U IME ISUSA HRISTA
Da ponovimo, u evanelju po Mateju 28:19. Isus je zapovedio svojim ueni cima: "Idite dakle i nauite sve narode, krstei ih u ime Oca, i Sina i Svetoga Duha". A u evanelju po Luci 24:46,47. je zapisano: "Tako je pisano i tako je

trebalo da Hristos pretrpi i da uskrsne iz mrtvih trei dan, i da se propoveda pokajanje u ime njegovo, i oprotenje greha po svim narodima, poevi od Jerusalima". A u evanelju po Jovanu je obeano: "A Uteitelj, Duh Sveti, koga e Otac poslati u ime moje, on e vas nauiti svemu i napomenue vam sve to vam rekoh" i takoe "Ali kad doe On, Duh istine, uputie vas na svaku istinu..." (Jovan
14:26; 16:13).

Dela apostolska i poslanice su jedine, od Boga inspirisane knjige koje imamo i koje nam daju taan prikaz kako su apostoli posluali i izvrili zapovest iz Mateja 28:19, pod upravom Duha Svetog. Odbacivanje ovih primera bi znailo optuiti apostole da su bili neposluni Gospodu ili da Duh Sveti ne objavljuje sve istine i zapovesti. Tako bi ovek mogao sam da odlui koju zapovest o krtenju da izvri. Ali mi trebamo paljivo da sledimo ono to je zapisano i da uinimo isto kao to su i apostoli inili krtavajui u ime Isusa Hrista, naeg Gospoda. Jer apostoli su to inili sa reima Isusa Hrista jo sveim u njihovim mislima i sa pomazanjem D uha Svetoga u njihovim duama, propovedajui slavno evanelje Isusa Hrista svi m narodima. U Delima apostolskim mi nalazimo nekoliko primera iz kojih vidimo da su oni koji bi uzverovali uvek bili krteni u ime Isusa Hrista, kao u Delima 2:38; 8:16; 10:48; 19:5. U ovim primerima mi vidimo da je to bila zapovest za sve: 1. Apostol Petar je to propovedao Jevrejima u Jerusalimu; 2. Filip je to propovedao Samarjanima u Samariji; 3. Apostol Petar je to propovedao neznabocima u Cezareji; 4. Apostol Pavle je krtavao ponovo Jovanove uenike u Efezu u ime Isusa Hrista.

"Po iskazu dva ili tri svedoka uredie se sve stvari" (2. Korinanima 13:1). Ap. Pavle je takoe rekao: "Ugledajte se svi na mene, brao, i okrenite pogled na one koji hode po ugledu to vi u nama imate" (Filipljanima 3:17). Dakle istina o krtenju u ime Isusa Hrista je uzor koji mi imamo od apostola.

15

U IME ISUSA HRISTA

Osnovne Biblijske istine

U proroku Isaiji 9:6. mi itamo: "Jer nam se rodi dete, sin se nama dade, i vlast e da bude na ramenu njegovom; nazvae se: Divni Savetnik, Bog silni, Otac veni, Knez mira". Ovi stihovi otvaraju nam temu to sadri pitanje: "Koje je ime istinitog i ivog Boga?" U ev. po Jovanu Isus je rekao: "Ja dooh u ime Oca svoga, i ne primate me..." i zatim u svojoj molitvi: "Ja objavih ime tvoje ljudima koje si mi iz sveta dao"; "Oe sveti! Sauvaj u ime svoje one koje si mi dao"; "Dok bejah s njima na svetu ja ih u ime tvoje uvah"; "Ja im objavih ime tvoje" (Jovan 17: 6,11,12,26). Isus je takoe nazvan "Emanuel, to ima znaenje "sa nama Bog". 10 Mi vidimo kroz sve primere u Delima apostolskim i u poslanicama da jedino ime koje je bilo objavljeno je ime ISUS. U to ime apostoli su krtavali i inili mnoga udesa. Nema oprotenja greha ni u jednom drugom imenu, osim u imenu Isusa Hrista. 11 Ukoliko nije prizvano to ime na krtenju, ovek onda ne moe da se ispravno poistoveti sa Isusom Hristom u smrti, sahrani i uskrsnuu. A krtavajui se u ovo ime, pokajnik koji se podranja (sahranjuje) u vodeni grob se moe poistovetiti sa onim koji je umro za njega. "I sad ta okleva? Ustani, krsti se i operi se od greha svojih, prizvavi ime Gospodnje" (Dela 22:16).

10 11

Isaija 7:14. Matej 1:21-23; Isaija 9:6; 12 Dela 4:12.

U IME ISUSA HRISTA

16

Osnovne Biblijske istine

8. BOANSTVO
"uj Izrailju, Gospod je, Bog na, Gospod jedini" (Marko 12:29; 5. Mojsijeva 6:4). Ova zapovest je data u Starom zavetu i ponovo potvrena u Novom zavetu od Gospoda Isusa Hrista. Ovo je osnovna istina hrianske vere.
Mi, dakle, propovedamo da je samo jedan Bog. On se objavio Izrailju kao Gospod, JAHVE ili JA JESAM. Bog je preko proroka Isaije rekao: "Ja sam Gospod i drugoga nema, osim mene nema Boga"; i "Nema osim mene drugog Boga; jedini sam ja Bog koji spasava" (Isaija 45:5,21). Verovati u vie nego jednog Boga je mnogobotvo ili idolopoklonstvo. Tako u poslanici crkvi u Korintu apostol Pavle je pisao:"... i da nema nego samo jedan Bog. Jer i ako i ima stvorenja koja se zovu

bogovi, bilo na nebu ili na zemlji, ako i ima vie bogova i vie gospoda, ipak je nama samo jedan Bog, Otac, od koga je sve, i iji smo mi" (1. Korinanima 8:5,6).

To je jedini istiniti Bog koji je objavio sebe u Starom zavetu na razliite naine, koji je u Sinu hodio meu ljudima i koji deluje Duhom Svetim u Crkvi posle uznesenja Hristovog. Sveto Pismo nam daje vie od pokuaja da dokae postojanje Boje. Sveto Pismo izjavljuje, tvrdi, daje odgovore i objavljuje postojanje Boje. Bog je nevidljiv, bestelesan, bez podeljenosti unutar sebe i bez ikakvih ogranienja. Bog je svugdeprisutan Duh. 12 "Jedan je Bog i Otac sviju, koji je nad svima i kod svih i u svima" (Efescima 4:6). Mi verujemo u jednog venog Boga, bezgraninog u sili, svetog po prirodi i delovanju, i koji ima apsolutno i individualno Boanstvo. Taj jedini istiniti Bog je otkrio sebe kao Otac, u stvaranju; kao Sin u otkupljenju; i kao Duh Sveti, u posveenju u svojoj Crkvi. 13 Sin Boji je bio zaet Duhom Svetim i bio je roen od device Marije. U Ev. po Mateju nam je objavljeno da je on doao kao sin Davidov iz Judinog plemena. Sin Boji je takoe ta objavljena Re Boja koja je bila u poetku i kroz koju je sve stvoreno. "U poetku bee Re, i Re bee u Boga, i Re bee Bog. Sve je kroz nju postalo, i od onoga to je postalo nita nije postalo bez nje" (Jovan 1:1-3).

12 13

Jovan 4:24. 1. Korinanima 8:6; Efescima 4:6; 2. Korinanima 5:19; Joel 2:28.

17

BOANSTVO

Osnovne Biblijske istine

"On koji je u obliju Bojem, nije smatrao kao neto prigrabljeno, to je jednak Bogu, nego je liio samoga sebe, kada je uzeo oblije sluge i postao slian ljudima"

(Filipljanima 2:6,7). On je ostavio slavu svog Oca, ostavio je svoju Boansku slavu, ali ne i Boanstvo i postao je ovek. Kae nam apostol Jovan u svom Evanelju: "I Re postade telo i useli se usred nas..." (Jovan 1:14).

"...Duh Sveti doi e na te, i sila Najviega osenie te. Zato i sveto dete koje e se od tebe roditi nazvae se Sin Boji" (Luka 1: 35). Tako on je bio i jeste Bog. "I po optem priznanju tajna pobonosti je velika: onaj koji se javi u telu, bi opravdan u Duhu, pokaza se anelima, propovedi se neznabocima, svet u njega poverova, bi uznet u slavi" (1. Timoteju 3:16). Jo nam je u Rei Bojoj objavljeno: "On je oblije Boga nevidljivoga, prvoroeni u celom stvorenju" (Koloanima 1:15) i takoe: "Progovori nama Bog ovih poslednjih dana preko Sina, koga postavi za naslednika svih stvari, preko koga je i vekove stvorio, i koji budui odsjaj slave njegove i slika oblija njegova..." (Jevrejima 1:2,3).
Bog Otac je kao Duh nevidljiv i moe biti jedino vidljiv u Sinu, kao to je Isus jasno i direktno rekao: "Ko vide mene, vide Oca. Pa kako ti govori: Pokai nam

Oca? Zar ne veruje da sam ja u Ocu i Otac u meni? Rei koje vam govorim, ne govorim od sebe, nego Otac koji prebiva u meni, On dela ini" (Jovan 14:9,10).
Isus Hristos je imao od svoga Oca Boanstvo, a od svoje majke ovetvo, tako da je on Sin Boji i Sin oveji ili Bogoovek. On je sada proslavljen od Oca, sa slavom koju je imao pre nego je svet postao (Jovan 17:5). "On je glava telu Crkve, on koji je poetak i prvoroeni iz mrtvih, da bude u svemu prvi" (Koloanima 1:18) Takoe nam je objavljeno u Pismu: "Jer u

njemu ivi telesno sva punina Boanstva. Vi u punoj meri imate sve u njemu, koji je poglavar svakog gospodstva i vlasti" (Koloanima 2:9,10).

Njegovo Boanstvo moemo da vidimo i da shvatimo i kroz ono to je On stvorio: "Posle stvorenja sveta nevidljiva savrenstva Boja, vena mo njegova i Boanstvo njegovo vide se zaista u delima njegovim" (Rimljanima 1:20). Boanstvo je jasno pokazano u stvaranju oveka koji je stvoren prema liku Bojem. ovek je duh, dua i telo - ali samo jedna osoba. Tako isto moemo jasno da vidimo i razumemo da je Otac, Sin i Duh Sveti taj jedan i jedini Bog koji se objavio oveanstvu. Gospod Isus Hrist os nam svedoi u Otkrivenju: "Ja sam alfa i omega, govori Gospod koji jest, i koji bee, i koji dolazi, Svemoni" (Otkrivenje 1:8). Takoe Biblija nam kae: "Jedno je Telo i jedan Duh, kao to ste i pozvani k

jednoj samoj nadi zvanja svoga. Jedan je Gospod, jedna vera, jedno krtenje. Jedan je Bog i Otac sviju, koji je nad svima i kod svih i u svima" (Efescima 4:4-6).
BOANSTVO 18

Osnovne Biblijske istine

9. KRTENJE DUHOM SVETIM
Primanje Duha Svetog je od najveeg znaaja za pojedinca, za crkvu i za spasenje izgubljenih. Apostol Pavle je naglasio vel iki znaaj vostva Duha Svetog u naim ivotima kada je rekao: "Jer koji se vladaju po Duhu Bojem, oni su sinovi Boji" (Rimljanima 8:14). Takoe je rekao: "Ali vi ne ivite po telu, nego po Duhu,

samo ako Duh Boji prebiva u vama. Ali ako ko nema Duha Hr istova, on nije njegov" (Rimljanima 8:9).
Sve to ovek primi od Boga je kroz veru. To ukljuuje i primanje Duha Svetog. Vera se raa kroz sluanje Rei Boje, i ona je obeanje od Boga dato u njegovoj Rei. Jedno od najveih ispunjenja Bojeg obeanja je otkupljenje kroz Isusa Hrista. On je doneo ispunjenje obeanja koje je Bog dao Avramu. U Galatima 3:13,14 je zapisano: "Hristos nas je otkupio od kletve zakonske, postavi za nas

kletva, jer je pisano "Proklet svaki koji visi na drvetu", da se blagoslov Avramov ispuni meau pagancima u Isusu Hristu, i da po veri primimo obeanje Duha".
Jovan Krstitelj je takoe prorekao da e Isus krtavati Duhom Svetim kada je rekao: "Ja vas krtavam vodom da vas vodim pokajanju; ali onaj koji za mnom ide

silniji je od mene, i ja nisam dostojan obuu njegovu poneti. On e vas krstiti Duhom Svetim i ognjem" (Matej 3:11).
Posle Isusove smrti, sahrane i uskrsnua, dok je on jo bio sa apostolima, on im je dao konano obeanje: "... jer je Jovan krstio vodom, ali vi ete se usk oro krstiti Duhom Svetim" (Dela 1:5). Bilo je mesto i vreme u Boijem planu da Duh Sveti bude dat i da bude ispunjeno Boje obeanje. Pedeseti dan, Pentekost je bio to vreme koje je Bog odredio, a Jerusalim je bio to mesto. Zapisano je: "O Pedesetnici bejahu svi

zajedno na istome mestu. Odjednom nastade huka sa neba kao od duvanja silnoga vetra, i ona napuni svu kuu u kojoj su oni sedeli, i pokazae im se razdeljeni jezici, kao jezici ognjeni, i spustie se na svakoga od njih, i svi se oni napunie Duha Svetoga i stadoe govoriti raznim jezicima, kao to im Duh davae da govore" (Dela 2:1-4).

Bio je to veliki dan ispunjenja Duhom, kada je Isus Hristos osnovao svoju Crkvu na zemlji. Od toga dana Duh Sveti je uvek u Crkvi. Duh Sveti je Uteitelj i On ostaje u Crkvi zauvek. Isus je rekao: "I ja u umoliti Oca, i On e vam dati drugog

Uteitelja, da bude uvek s vama: Duha istine, koga svet ne moe primiti, jer ga ne
19 KRTENJE DUHOM SVETIM

Osnovne Biblijske istine

vidi, i ne poznaje ga; a vi ga poznajete, jer u vama prebiva i u vama e biti" (Jovan
14:16,17). Mi smo na osnovu toga obeanja uvereni da je Duh Sveti u Crkvi danas i da krtava vernike kao i na Pedeseti dan.

Nije dovoljno da verujemo da je obeanje ispunjeno na Pedesetnicu; mi takoe verujemo da se obeanje o Duhu Svetom vai i da se za celokupno Doba Crkve, odnosno sve dok Crkva ne bude uznesena na nebo da bude sa svojim Gospodom Isusom Hristom. Apostol Petar je rekao na Pedeseti dan:"... nego je ovo ono to kaza prorok Joil: "Poslednjih dana, govori Gospod, izliu od svoga Duha na sve ljude, i proricae sinovi vai i keri vae, i mladii vai imae vienja, i usnie starci vai snove..."(Dela 2:16,17). Poslednji dani o kojima govori prorok Joil odnose se na vreme od poetka Crkve i zavravaju se u vreme kada e Crkva biti uznesena da se sretne sa Gospodom Isusom na oblacima, kada On doe u svojoj slavi, i da bude sa Njim zauvek.

Takoe, ap. Petar zakljuuje poruku ovog dana sa recima: "Pokajte se, i da se krsti svaki od vas u ime Isusa Hrista za oprotenje greha i primiete dar Duha Svetoga, jer je za vas obeanje i za decu vau, iza sve one koji su daleko, koliko ih god pozove Gospod Bog na" (Dela 2:38,39). To obeanje se ispunjava svaki dan, jer Bog sada krtava irom sveta hiljade vernika Duhom Svetim i ognjem i oni govore u drugim jezicima (vidi Dela 2:4; 10:44-48; 19:1-6).

KRTENJE DUHOM SVETIM

20

Osnovne Biblijske istine

10. UDESNI ZNACI
Mi propovedamo i uimo da e znaci slediti vernike kao to je Isus rekao u Evanelju po Marku 16:17,18: "A znaci koji e pratiti one koji veruju bie ovi:

Imenom mojim izgonie zle duhove, govorie novim jezicima, uzimae zmije u ruke, ako i smrtno to popiju nee im nauditi, na bolesnike e ruke polagati, i ozdravie bolesni". Kroz veru u ime Isusa, i danas avoli su izgonjeni iz
opsednutih, mnogi su osloboeni od sila tame i isceljeni od svojih bolesti i pripadaju kraljevstvu Bojem. udesni znaci slede propovedanje evanelja, kada je propovedano u veri , sa pomazanjem Duha Svetog i silom Bojom.

Mi uimo pentekostno iskustvo krtenja Duhom Svetim sa znakom govore nja u drugim jezicima; koje prepoznaju oni koji su zaista ispunjeni Duhom Svetim (Dela 2:1-4). Ti znaci nisu dati samo na Pentekost, ve takode mnogobocima (paganima): "Dok jo Petar govorae ove rei, sie Duh Sveti na sve koji sluahu (Dela 10:44,46). Isto tako danas, mi znamo da je neko ispunjen Duhom Svetim kada ujemo da govori u nepoznatim jezicima i velia Boga.

re, i udivie se vemi iz obrezanja koji benu doli sa Petrom, videi da se i na pagance izli dar Duha Svetoga. Jer ih sluahu gde govorahu jezike i veliahu Boga"

Ponovo mi uoavamo da je Duh Sveti dat vernicima, kada je ap. Pavle doao u Efes i naao dvanaest vernika tamo i ka da ih je upitao: "Jeste li primili Duha Svetoga kad ste postali vernici?" Oni nisu znali da je Duh Sveti dat, iako je to bio deo propovedanja Jovana Krstitelja. Ap. Pavle im je tada rekao da moraju da veruju u Isusa Krista. Oni su bili krteni u vodi krtenjem Jovanovim, ali nisu bili vernici u Isusa Hrista. Ako vodeno krtenje u ime Isusa Hrista nije neophodno za spasenje i oprotenje greha onda ovi uenici Jovanovi ne bi morali biti ponovo krteni, ali: "Kad to ue, krstie se u ime Gospoda Isusa. A kad Pavle poloi ruke na njih, side Duh Sveti na njih, i oni govorahu jezike i proricahu" (Dela 19:5,6). To predivno krtenje Duhom Svetim donosi ljubav, radost, mir i sav rod Duha Svetog. To nije proizvod ljudskog truda, nego ivot uskrslog Hrista koji Duhom Svetim ivi u nama. O ovome iskustvu prorok Isaija govori: "Zbog toga e preko ljudi tepavih i tuinskim jezikom Gospod tom narodu govoriti. On im ree: Eto vam poinka, dajte umornome da poine" (Isaija 28:11,12).

21

UDESNI ZNACI

Osnovne Biblijske istine

11. DAROVI DUHA SVETOG
Crkva je ivi organizam, a ne zemaljska organizacija. Postoji ivotni odnos izmeu Hrista i njegove Crkve, slino kao to je to u ljudskom telu odnos izmeu glave i tela. Mi ne moemo da udruimo ljude u Crkvu, kao to se udruuju ljudi u razne ljudske organizacije. Mi moramo biti sudionici Hristovog ivota i tako smo mi u Njegovoj Crkvi. Kao to je ljudsko telo oivljeno duhom, tako isto telo Hristovo, Crkva, je oivljena Duhom Svetim. Kao to strujanje krvi kroz vene i arterije u telu odrava ivot, tako je i iva prisutnost Isusa Hrista u Crkvi Duhom Svetim odrava njen duhovni ivot. Duh Sveti ne samo da prebiva u detetu Bojem, ve ga i postavlja u Telo Hristovo (Crkvu). Tada vernik moe rei da je on "u Hristu". "Jer jednim Duhom se mi svi krstismo u jedno telo... i svi se jednim Duhom napojismo" (1. Korinanima 12:13). Veoma je vano da jasno razumemo posao i delo Duha Svetog za Crkvu i u Crkvi. Duh Sveti: 1. Okrivljuje grenika:"I kada on doe uverie svet o grehu i o pravdi i o sudu" (Jovan 16:8). 2. Obnova grenika koji se kaje: "On nas spase, ne zbog dela pravednih, koja bismo mi uinili, nego po svome milosru, i to krtenjem preporoenja i obnovljenjem po Duhu Svetom..." (Titu 3:5). 3. Krtenje u telo Kristovo: "Jer jednim Duhom se svi mi krstismo u jedno telo..." (1. Korinanima 12:13). 4. Nastanjenje u detetu Bojem: "Ali vi ne ivite po telu nego po Duhu, samo ako Duh Boji prebiva u vama" (Rimljanima 8:9). 5. Peati dete Boje: "U njemu ste i vi, sluavi re istine, jevanelje spasenja svoga, u njemu ste i vi, primivi veru, zapeatili se Svetim Duhom obeanja..." (Efescima 1:13). Duh Sveti daje silu, vodi i ui dete Boje. Hrianin ivi po Duhu Svetom. Razumevanje mesta koje Duh Sveti ima u Crkvi nam omoguava da vidimo da posao i sluba Crkve direktno zavise od Duha Svetog koji prebiva u njoj. Da ostvari to, Duh Sveti raa rod u ivotu svakog pojedinca koji pripada Crkvi. Duh Sveti razdeljuje duhovne darove onako kako On hoe. DAROVI DUHA SVETOG 22

Osnovne Biblijske istine

Postoji devet darova Duha koji su dati Crkvi, i oni su za korist i izgradnju Tela Hristovog. Zato to su to darovi oni se mogu nai gde god je C rkva ispunjena Duhom Svetim. Ti darovi su: 1. Re mudrosti. To nije mudrost, ve re mudrosti. Ovaj dar kada se upotrebi je izgovaranje vene mudrosti Boje. 2. Re znanja. Ovo, takoe, nije znanje, ve re znanja. To je izraavanje injenica koje su znane jedino Bogu i to je upotreba ovog dara. Ni re mudrosti, ni re znanja ne treba da bude pomeana sa darom razlikovanja duhova. 3. Vera. Dar vere, kao dar Duha Svetog nije dat da dopuni nedostatak vere ili ojaa slabu veru. To nije dar koji je zamena za v eru pojedinca, ili veru za spasenje, mada vera takoe jeste Dar Boji. Dar vere je natprirodan dar od Duha Svetog, kroz koji je uinjeno neko posebno delo kao rezultat odgovorene molitve. To je poseban dar da susretne posebne potrebe koje se mogu javiti unutar crkve. 4. Darovi isceljenja. Razlog zato su to darovi, a ne dar je zato to su mnogi uzronici bolesti. Neke bolesti su prouzrokovane delovanjem demona, kroz priti sak, opsednue ili posednue. Mnoge bolesti koje su organske prirode mogu biti izleene prirodnom ivotnom silom. Ljudsko telo je izrazito kompleksno, i mogu biti stotine razloga za bolesti, i fizike i psihike. Zbog toga su to darovi isceljenja, a ne jedan dar. Treba takoe zapamtiti da svako individualno isceljenje je ste dar i treba tako da bude i primljeno. Isceljenje naih bolesti je zadobijeno kroz izmirenje sa Bogom zbog Hristove rtve. Biblija nam daje precizne instrukcije u odnosu na to kako ovaj dar treba biti manifestovan. Ako smo mi posluni Rei Bojoj, tako to pozovemo stareine da se mole za isceljenje, moemo da vidimo ovaj dar manifestovan u svakoj lokalnoj crkvi. 5. injenje udesa. Znaenje rei "udo" je natprirodno delo uinjeno u prirodnom svetu. To je delo Boje kroz koje ovek moe videti da Bog ini to je za oveka nemogue i za ta ne postoji prirodno objanjenje. Ovaj dar nema za svoju svrhu prikazivanje udesnih dela, ve ima svrhu da susretne potrebe ljudi i da sauva Boji narod. 6. Prorotvo. Novozavetno prorotvo je govorenje pod inspiracijom Duha, na jednom poznatom jeziku. 23 DAROVI DUHA SVETOG

Osnovne Biblijske istine

7. Razlikovanje duhova. Sotona ima armiju demona uvek spremnih da napadaju crkvu ili hriane kao pojedince. Nasuprot tome, Duh Sveti daje unutar Tela Hristovog dar razlikovanja duhova, da crkva bude svesna zlog duha i da primi silu da se suprotstavi delovanju tog duha. 8. Razliiti jezici. Postoje tri razliita naina na koja je govorenje u drugim jezicima upotrebljeno u Pismu, (a) kod krtenja Duhom Svetim (Dela 2:4), (b) kao govorenje Bogu u slavljenju i molitvi (1. Korinanima 14:2,14,15) i (c) kao poru ka Crkvi, kada je ovaj dar udruen sa tumaenjem jezika ( 1. Korinanima 14:13-27). 9. Tumaenje jezika. Hriani koji upotrebljavaju ovaj dar ne razumeju jezik koji tumae. U originalu re "tumaenje" ne znai prevoenje nego objanjavanje. Onaj koji prima i upotrebljava ovaj dar objanjava znaenje poruke koja je govorena u jezicima kako je Duh Sveti daje.

DAROVI DUHA SVETOG

24

Osnovne Biblijske istine

12. SVETOST
Nada svakog istinitog deteta Bojeg je da ispolji svoju enju i nastojanje da bude svet u karakteru i u ponaanju "...i svaki koji tu nadu u njega ima, isti se, kao i on to je ist" (1. Jovanova 3:3). To samooienje je direktna posledica nade svakog deteta Bojeg. To je oienje od greha koje se postie kroz krv Isusa Hrista i ispunjenje Duhom Svetim. Krv Isusa Hrista pere i oiava grenika od njegovog greha; ne samo od greha koje je poinio, ve i od same prirode greha. (2. Korinanima 5:17). Istinska svetost znai biti nanovoroen i imati udeo u Boanskoj prirodi. Isus je rekao: "Blaeni koji su istog srca, jer e Boga videti" (Matej 5:8). Na Gospod ne bi nikada govorio te rei, ako bi bilo nemogue da greni ovek bude oien u svome srcu i u svojim mislima. Ovo oienje srca je istinska svetost. Apostol Petar je pisao: "Zato zapregnite bedra uma svoga, budite trezveni i imajte

"Ako je ko u Hristu, on je novo stvorenje; staro proe, gle, sve novo postade"

punu nadu u milost koja e vam se prineti kad se pojavi Isus Hristos. I kao posluna deca, ne vladajte se po eljama ranijeg vremena, kad ste bili u neznanju, nego kako je onaj koji vas je pozvao svet, tako budite i vi sveti u celom ivljenju svome. Jer je pisano: "Budite sveti, jer sam ja svet" (1. Petrova 1:13-16).

Boja svetost je sama Njegova priroda, jer On nema nita zajedniko sa grehom. Mi treba takoe da budemo sveti u svojoj prirodi i karakteru isto kao to je Bog svet. ovek ne moe iveti svetim ivotom, ako ne uzima uee u Bojoj svetosti kroz duhovno nanovoroenje. Biblija je Re Boja i napisana je da ispuni svaku potrebu oveka bez obzira na uzrast, jezik ili naciju. Prema tome, kao standard da budemo postavljeni u optu Crkvu, koja je sastavljenja od ljudi iz celog sveta, mi treba da ivimo po Svetom Pismu. Kada je ovek nanovoroen od vode i Duha Svetog on postaje deo te Crkve. Jednoga dana Gospod Isus e da doe po svoju Crkvu, koju je On uinio svetom i uzee je sebi."... Kao to je Hristos ljubio Crkvu, i sebe predao za nju, da

je posveti putem rei, poto je oisti krtenjem vode, da bi se pred Njim ta Crkva pojavila slavna i bez mane i bore ili takoga ega, sveta i ista (Efescima 5:27).

25

SVETOST

Osnovne Biblijske istine

Apostol Petar je takoe pisao o potrebi posveenja za ene: "ene budite pokorne svojim muevima, da ako koji i ne sluaju re, bez rei da se dobiju ponaanjem svojih ena, kad vide isto i povueno ivljenje vae. Vae ukraavanje da ne bude spolja i da se ne sastoji u pletenju kose i u zlatnim nakitima i u haljinama koje nosite, nego neka ono bude u tajnoj skrovitosti srca, u nepropadljivoj istoti pitomoga i tihoga duha, koji je pred Bogom u velikoj ceni. Jer se tako nekad ukraavahu i svete ene koje se uzdahu u Boga i pokoravahu se svojim muevima" (1. Petrova 3:1-7). Poruka koja nam je kroz ove stihove data je da posveenje obuhvata i unutranjeg oveka, karakter, ali se isto tako odnosi i moe da se vidi i u spoljanjosti, u oblaenju. Ono to je dragoceno za enu je da ima krotak i miran duh i da bude pokorna svome muu, a ne ukraavanje njene spoljanjosti kosom, nakitom ili skupocenim haljinama. Tako i ap. Pavle ovo potvruje u poslanici Timoteju: "Tako i ene u pristojnom odelu, sa stidom i skromnou da ne

ukrauju sebe ni pletenicama, ni zlatom, ni biserom, ni haljinama skupocenim; nego dobrim delima, kao to se i pristoji enama koje su namerene da Bogu slue" (1.Timoteju 2:9,10).

U pogledu standarda za oblaenje, kako mukarca, tako i ene, sledee stvari treba upamtiti: "ena nee nositi muko odelo, i ovek se nee oblaiti u enske haljine, jer je gad pred Gospodom Bogom tvojim, ko god tako ini" (5. Mojsijeva 22:5). U mnogim zemljama obiaji oblaenja su veoma razliit i, zbog toga mi ne odreujemo vrstu odee koju treba nositi, sve dok je ona pristojna. Ali je vano znati da je Bog postavio standard da mukarac i ena moraju da se oblae razliito sa jasnim naglaavanjem razlikovanja polova. Konfuzija u spoljanjem izgledu izmeu mukatca i ene je gad pred Bogom, i to se odnosi na sve forme oblaenja koje ponitavaju razliku izmeu polova. Tako da to treba da shvatamo i primenjujemo ako elimo da budemo istinita deca Boja. ena treba da nosi dugu kosu, dok mukarac treba da nosi kratku kosu: "Ne ui li vas i sama priroda da je oveku sramota ako gaji dugaku kosu, a eni je dika ako gaji dugaku kosu, jer joj je kosa dana umesto pokrivala" (1. Korinanima 11:14,15). Istinita svetost se postie delovanjem Duha Svetog u vernicima i ona se pokazuje kako u unutranjim stvarima, karakteru i biu ovekovom, tako i u spoljanjim stvarima, ponaanju, oblaenju i drugom.

SVETOST

26

Osnovne Biblijske istine

13. VEERA GOSPODNJA
Posledne veeri, pre nego to je Gospod izdan, on je jeo pashalnu veeru sa svojim uenicima, i tada On je ustanovio tu svetu slubu. "Uze zatim hleb, dade hvalu, i prelomi ga, dade im govorei: Ovo je telo moje koje se daje za vas. Ovo

inite za moj spomen. I tako uze i au po veeri, govorei: Ova je aa novi savez u mojoj krvi koja se za vas proliva" (Luka 22:19,20).

Mi smo sada duhovno Telo Kristovo i delovi Njegovih kostiju i Njegovog mesa: "... jer smo mi udi tela njegova, od tela njegova i od kostiju njegovih" (Efescima 5:30). Zbog toga kada mi imamo zajednitvo jedan sa drugim u Telu Hristovom, tada mi lomimo hleb i uzimamo vino, kao spomen na Hristovo stradanje, rtvovanje i smrt i imamo duhovno zajednitvo u Telu Hristovom. Kroz uee u Veeri Gospodnjoj (euharistiji), kroz uzimanje razdeljenog hleba i vina, kao simbola Hristovog tela i prolivene krvi, mi priznajemo da smo uesnici novog ivota kroz Hristovu rtvu. Na ovaj nain mi pokazujemo svoju veru u njegovu smrt, uskrsnue i ponovni dolazak: "Jer kad god jedete ovaj hleb i au ovu pijete, smrt Gospodnju objavljujete, dokle On ne doe" (1. Korinanima 11:26). Kako mi verujemo u prisutnost Svetog Duha u Crkvi, isto tako mi verujemo i oekujemo lino pojavljenje Gospoda Isusa Hrista, kada e On ponovo doi, da uzme Njegovu Crkvu. To je razlog zato mi imamo duhovno zajednitvo i razlog zato doslovno izvravamo ovu slubu koju nam je Gospod Isus ostavio. Mi itamo takoe u Jovanu 13:4,5. kada je pashalna veera zavrila, da je Gospod Isus Hristos jo neto vano uinio i ostavio to i nama da izvravamo:

"...ustade od trpeze, skide svoje haljine, te uze ubrus i zapree se njime. Zatim usu vodu u umivaonicu i poe prati noge uenicima i otirati ubrusom kojim bee zapregnut". Isus im je potom rekao: "Kad dakle ja vama oprah noge, Gospod i uitelj, i vi ste duni jedni drugima noge prati, jer vam ja dadoh primer, da i vi tako inite kao to ja vama uinih" (Jovan 13:14,15).
Na Gospod nam je ostavio ovaj primer i ustanovio ga da se izvrava. Dobro je da sledimo Njegov primer i u ovome i da tako pokaemo duh poniznosti i elje da ponizno sluimo jedni drugima.

27

VEERA GOSPODNJA

Osnovne Biblijske istine

14. DESETAK
Mi verujemo da je desetak Boiji plan za finansiranje i izvravanje Njegovog dela u Crkvi i evangeliziranju sveta. Desetak dolazi kroz veru od vremena Avrama koji ga je dao Bogu, preko Isaka i Jakova koji su to nastavili da ine, pa do vremena Zakona Mojsijevog koji je to kasnije je Zakon Mojsijev to potvrdio, a Izraelski narod je to izvravao dok je bio u ispra vnom odnosu sa Bogom. Gospod Isus je to potvrdio.14 Ap. Pavle takoe govori o potrebi materijalnog davanja za slubu evanelja na vie mesta. 15 Ne treba zakidati Bogu u onome to je njegovo, u desetku i u prinosu. Dok je deseak osnovna i najmanja mera koju trebamo davati za delo Boije, prilozi su dobrovoljni i daju se prema mogunostima i dobroj volji i od saoseajnog srca ispunjenog Bojom milou i ljubavlju. Ako ovek zaradi novac za svoj rad, desetak je jednostavno odvojiti, kao deset procenata od ukupne zarade. Meutim, kao i u dane Izraela, tako i danas ljudi su esto u oskudici sa novcem. Ali u svakom sluaju i deseti deo od onoga to ovek poseje pa izraste i donese rod je desetak. "Dae desetak od svega roda useva svoga, od svega sto svake godine rodi njiva tvoja" (5. Mojsijeva 14:22). Koliko god ovek imao, bilo to pregrt ili izobilje, to ne ini razliku. U jednom sluaju desetak je pregrt, a u drugom je to jedna tona. ovek koji ima najmanje ne bi trebao da dozvoli da se uzdri od davanja desetka, jer on treba blagoslov od Boga u svom polju ili radu najvie. Ni jedan ovek ne treba da dozvoli da se uzdri od davanja desetka, jer desetak je potreban za slubenike u crkvi danas, to je i ueno u Novom zavetu, isto kao to je bio za levite u njihovoj slubi u Starom Zavetu. 16 To takoe ukljuuje sve to ovek proizvede, bilo sa farme, njive ili na neki druginain.17 ovek vere daje desetak i Bog uvaa tu veru i brine se za potrebe slubenika evanelja kao i za onoga koji daje desetak; to je Boji nain da se pobrine za obojicu, i onoga koji slui i onoga koji daje desetak za slubu.

14 15 16

Matej 23:23

1. Korinanima 9:13. 4. Mojsijeva 18:21. 17 Malahija 3:7-12. 3. Mojsijeva 27:30-34.

DESETAK

28

Osnovne Biblijske istine

15. DRUGI DOLAZAK ISUSA HRISTA
Drugi dolazak Gospoda Isusa Hrista je deo velike poruke evanelja i blagoslovena nada Crkve, u svim vekovima. Gospod Isus Hristos e doi da uzme one koji Njega ekaju. I tada mrtvi u Hristu e ustati iz svojih grobova, a oni koji budu ivi e biti u trenutku promenjeni i biti uzeti da se susretnu sa Gospodom Isusom na oblacima, i tako e zauvek biti sa Njim. 18 Isus Hristos e doi na zemlju u telu, isto kao to je otiao kada je bio uznesen , i doi e da uzme sveti narod, one koji su prihvatili iskupljenje kroz njegovu krv, novoroenje od vode i Duha, i koje e se nai verni i posveeni kada On ponovo doe. Isus Hristos e doi po Njegovu Nevestu-Crkvu. 19

"Jer e sam Gospod, na dani znak, na glas arhanelov i na glas trube Boje, sii s neba i umrli u Hristu uskrsnue najpre. Zatim mi ivi, koji smo ostali, biemo svi s njima zajedno uzeti u oblake na susret Gospodu na nebo, i tako emo svagda s Gospodom biti" (1. Solunjanima 4:16,17).

16. IVOT U VENOSTI

Pakao ili Jezero ognjeno nije samo mit ili simbol, ve strana realnost. To mesto je opisano kao jezero koje gori ognjem i sumporom ili mesto muenja.20 "... Gde crv njihov ne umire i oganj se ne gasi" (Marko 9:46). Ko e otii na to strano mesto jasno je zapisano u Otkrivenju 21:8, "A straljivima i nevernima i

poganima i krvnicima i bludnicima i vraarima i idolopoklonicima i svim laama, njima je deo u zapaljenom jezeru od ognja i sumpora i to je druga smrt": "Ne bojte se onih koji ubijaju telo, a due ne mogu ubiti; nego se bojte onoga koji moe i duu i telo pogubiti u paklu" (Matej 30:28).
18 19

Mi savetujemo sve ljude, zbog toga, da imaju strah Boji, kao to je Isus rekao:

1. Solunjanima 4:14-18; 1. Korinanima 15:51,52.

Dela 1:11. Drugi biblijski stihovi: Matej 24;Dela 3:19-21; 1. Korinanima 11:26; Filipljanima 3:20,21; Titu 2:13,14. 23 Otkrivenje 14:10,11.
20

Otkrivenje 20:13-15.

29

DRUGI DOLAZAK ISUSA HRISTA

Osnovne Biblijske istine

Nebo nije mit, ve predivna, udesna i slavna stvarnost. To je veno prebivalite za one koji e biti spaeni milou kroz veru u Isusa Hrista. Bog e stvoriti Novo nebo i Novu zemlju, i bie sve novo. Tamo e biti veliki grad, Novi Jerusalim. Sam Gospod e biti tamo. On e obrisati sve suze sa oiju onih koji e ui tamo; i tamo vie nee biti ni suza, ni plaa, ni bolesti, ni ratova, ni gladi, ni starosti i ni smrti, ve savreni Dan koji se nikad nee promeniti, niti e proi. Najdivnije od svega je da emo videti Gospoda licem k licu, i biti kao On u svoj venosti. 21 Plata za greh je smrt, i svi su sagreili i odvojili se od slave Boje, ali dar Boji je veni ivot kroz Isusa Hrista naeg Gospoda. 22 Za Boga svi su mrtvi u svojim gresima i prestupima dok ne dou Isusu, da mogu kroz Njegovu rtvu da prime veni ivot. Nema venog ivota koji je odvojen od Isusa Hrista koji je rekao: "Ja dooh da imaju ivot i da ga imaju u izobilju" (Jovan 10:10). Jovan je takoe zapisao: "I to svedoanstvo je u ovome: da nam je Bog dao ivot ven i, i da je ovaj

ivot u Sinu Njegovom. Ko ima Sina, ima ivot, ko nema Sina Bojeg, nema ivota"
(1. Jovanova 5:11,12).

21 22

Otkrivenje 21:1-5; 10-27; Rimljanima 6:23; 3:23.

IVOT U VENOSTI

30