You are on page 1of 834

RAUNOVODSTVO I EKONOMSKA NAUKA

MESTO RAUNOVODSTVA U PREDUZEU


- Raunovodstvo sa aspekta poslovanja - Raunovodstvo sa aspekta raunovodstvene struke

Raunovodstvo-ekonomija
Ekonomija nije egzaktna nauka, a opet je vie od umea. Upoznavanje sa elementima finansijskog raunovodstva i upravljakog raunovodstva, nee od nas napraviti strunjake. Ali putovanje od hiljadu kilometara zapoinje sa prvih sto metara. Ekonomija je nauno prouavanje kako drutva upotrebljavaju oskudna sredstva da bi proizvela korisne robe i raspodelila ih razliitim ljudima.

Dobra

su ograniena, a elje su bezgranine. Zato je bitno da ekonomija na najbolji nain upotrebljava ograniena sredstva. To nas dovodi do pojma efikasnosti. Od NIS-a,Merkatora,Elektrovojvodine do Vremeplova i kioska na kraju sledeeg ugla, svi upotrebljavaju razraene sisteme za praenje svog poslovanja, posebno trokova.
3

Profit = ukupni prihod ukupni trokovi Ukupna aktiva = ukupne obaveze + neto vrednost Neto vrednost = aktiva obaveze Odluke imaju oportunitetne trokove jer izbor jedne stvari u svetu oskudnosti znai rtvovanje neke druge. Oportunitetni troak je vrednost rtvovanog dobra ili usluge. Koliki je va oportunitetni troak dolazak na studije inenjerskog menadmenta? Ekonomski trokovi ukljuuju pored novanih izdataka i one koji se pojavljuju zbog toga to se resursi mogu upotrebiti na alternativne naine.

MENADMENT
razumevanja,oblikovanja i odravanja okruenja u kom e pojedinci, radei u timu, efikasno ostvariti odabrane ciljeve. FUNKCIJE: Planiranje. Organizovanje. Kadrovsko popunjavanje. Voenje Kontrolisanje.
Proces

Menaderske vetine
Tehnike

vetine (znanje i vetine u aktivnostima). Vetina rada sa ljudima (stvaranje okruenja da su ljudi slobodni i sigurni). Vetina poimanja, shvatanja (sposobnost vienja velike globalne slike, prepoznavanje vanih elementa). Vetina oblikovanja (reavanje problema u korist organizaciji)

RAUNOVODSTVO I EKONOMSKA NAUKA

Savremeno raunovodstvo je vrsto povezano sa privredom kojoj se kontinuirano prilagoava i iz koje je zapravo i proizalo. Sistem dvojnog knjigovodstva javlja se ve u 15.veku ali su njegova ozbiljnija primena i napredak zapoeli tek u 18. veku usled industrijske revolucije koja je podstakla nagli razvoj industrije i poveanje proizvodnje. To je pred preduzea postavilo zahtev za evidentiranjem kretanja imovine, obaveza i kapitala, trokova i prihoda kako bi se moglo doi do zakljuaka o ekonomskom ivotu preduzea i drutva u celini. Da bi se uspeno mogli koristiti podaci iz raunovodstva preduzea, moraju se, osim ekonomske teorije, poznavati i naela i metode raunovodstva. Iz te zajednike meuzavisnosti razvile su se ekonomska i raunovodstvena teorija i praksa.
7

RAUNOVODSTVO I EKONOMSKA NAUKA


Poslednjih godina je interakcija izmeu ekonomske nauke i raunovodstva sve vea. U raunovodstvo se tako uvodi raunovodstveno planiranje, nadzor i analiza te se usvajaju nove kategorije poput graninih prihoda, graninih trokova i sl. S druge strane analiza raunovodstvenih informacija esto slui proveravanju teoretskih postavki i usklaivanju odnosa teorije i prakse. Vanu ulogu u ekonomskoj nauci ima i bilansni pristup privrednim procesima (osim bilansa preduzea postoji i bilans drave).
8

MESTO RAUNOVODSTVA U PREDUZEU


Preduzee: sloen, dinamian i stohastian sistem koji se sastoji od izvoakog, informacionog i upravljakog podsistema.

MESTO RAUNOVODSTVA U PREDUZEU


Sistem funkcionisanja preduzea

PREDUZEE IZVOAKI PODSISTEM Osnovne poslovne funkcije INFORMACIONI PODSISTEM UPRAVLJAKI PODSISTEM

Raunovodstveni

Planiranje

Neraunovodstveni

Organizovanje

Kadrovsko popunjavanje

Rukovoenje

Kontrola 10

Podela raunovodstva sa aspekta poslovanja


Prema tome obuhvata li svu imovinu i procese preduzea ili samo jedan njihov deo, ili pak pojedine delove preduzea sa aspekta poslovanja, razlikujemo: - finansijsko raunovodstvo, - raunovodstvo trokova i - upravljako raunovodstvo. U okviru svakog od ovih delova raunovodstva obavljaju se sasvim odreeni zadaci u obimu i na nain kojim se pokriva ukupno poslovanje preduzea.
11

Finansijsko raunovodstvo

Sistemom rauna obuhvata svu imovinu, obaveze (dugove) i kapital preduzea, finansijske rezultate celokupnog poslovnog procesa i finansijske odnose s drugim preduzeima. Obuhvata: knjigovodstvo, raunovodstveno planiranje, nadzor i analizu imovine, obaveza, kapitala i rezultata poslovanja. Rezultat su sintetizovani podaci iskazani u finansijskim izvetajima, i to: - bilansu stanja, - raunu dobiti i gubitka (izvetaj o dobiti), - izvetaju o novanom toku, - izvetaju o promeni vlasnike glavnice i - belekama uz finansijske izvetaje.
12

Finansijsko raunovodstvo
BILANS: sistematski pregled stanja imovine, obaveza (dugova) i kapitala u odreenom trenutku. Najznaajniji je finansijski izvetaj.
Aktiva

Bilans
Imovina

Pasiva

Obaveze (dugovi) i Kapital (glavnica)

13

Finansijsko raunovodstvo
RAUN DOBITI I GUBITKA: finansijski izvetaj u kojem su prikazani prihodi, rashodi i rezultat poslovanja.
Raun dobiti i gubitka
Prihodi Negativni finansijski rezultat Rashodi Pozitivni finansijski rezultat

14

Finansijsko raunovodstvo
IZVETAJ O NOVANOM TOKU: finansijski izvetaj koji prikazuje kretanje novanih sredstava tj. njihovo poveanje u obliku priliva i njihovo smanjenje u obliku odliva.
Izvetaj o novanom toku
Priliv (naplata) novca Odliv (isplata) novca

15

Finansijsko raunovodstvo
IZVETAJ O PROMENI VLASNIKE GLAVNICE: pokazuje promene na svim pozicijama kapitala u okviru odreenog vremenskog razdoblja. Razlikujemo: - uloeni kapital i - zaraeni kapital.

16

Raunovodstvo trokova

Obuhvata formiranje informacija o elementima koji uestvuju u poslovnom procesu ve od trenutka kada su na raspolaganju, iako se jo ne troe; zatim o trokovima ugraenim u uinke poslovnog procesa i finansijskom rezultatu pojedinih organizacionih jedinica. Analitiki obrauje, klasifikuje, evidentira i rasporeuje trokove, zbraja trokove te izvetava o tekuim i planiranim trokovima i njihovim relativnim odnosima. Obuhvata trokove po vrstama, mestima, nosiocima trokova, po elementima strukture cene i prema reagovanju na stepen korienja kapaciteta. Ono mora osigurati informacije po centrima odgovornosti i to po: trokovnim, prihodnim, profitnim i investicionim centrima. Slui raunovodstvenom nadzoru i analizi. 17

Upravljako raunovodstvo
Savremeni oblik raunovodstva usmeren na poslovno odluivanje i upravljanje. Njegov zadatak sastoji se u obradi i prezentaciji raunovodstvenih informacija na nain i u obliku prikladnom da pomogne menaderima u donoenju poslovnih odluka (operativnih i stratekih). Ukljuuje planiranje, kontrolu i analizu raunovodstvenih informacija. Predstavlja kombinaciju delova finansijskog raunovodstva i raunovodstva trokova.
18

Uporedni prikaz obeleja finansijskog, upravljakog i raunovodstva trokova


Obeleje Akti kojima je regulisano Namena Finansijsko raunovodstvo Raunovodstvenim standardima, Zakonom o raunovodstvu Prikupljanje, beleenje, klasifikacija, interpretacija podataka o poslovnim promenama, Sastavljanje fin. izvetaja Aurnim beleenjem svih nastalih poslovnih promena u glavnu knjigu i ostale raune Raunovodstvo trokova Internim pravilnikom o raunovodstvu Upravljako raunovodstvo Ekonomskom teorijom, Raunovodstvenim standardima Predlog plana, praenje rezultata te kontrola poslovanja, predlog odluka

Kontrola efikasnosti upravljanja pojedinim delovima proizvodnje i aktivnostima

Metoda obezbeenj a podataka

Detaljnim praenjem trokova pojedinih poslovnih aktivnosti i njihovo sueljavanje sa uincima Godinje, kvartalno, meseno, nedeljno ili dnevno Izvetaj o tokovima pojedinih poslovnih aktivnosti

Planski podaci, podaci prethodnih perioda, finansijsko raunovodstvo Za bilo koji period po potrebi Predlog plana, izvetaj o trokovima, izv. o 19 ekonomskom poloaju

Vremensko Godinje, kvartalno, izvetavanje meseno Oblik izvetaja Bilans, raun dobiti i gubitka, izvetaj o novanom toku i izvetaj o promenama glavnice

Podela raunovodstva sa aspekta raunovodstvene profesije

S obzirom na sloenost i vrstu zadataka koje obavlja raunovodstvo se deli na : - knjigovodstvo, - raunovodstveno planiranje, - raunovodstveni nadzor, - raunovodstvenu analizu i - raunovodstveno informisanje. Prva dva dela odnose se na raunovodstveno praenje poslovanja, dok se druga dva dela bave raunovodstvenim prouavanjem poslovanja. Raunovodstveno informisanje rezultate prethodnih funkcija stavlja na raspolaganje zainteresovanim subjektima.
20

Knjigovodstvo

Predstavlja posebnu vrstu skraenog beleenja ve nastalih poslovnih promena koje se mogu iskazati novanim iznosima, a koje su ostavile trag u dokumentima. zaokrueni i celoviti sistem na dokumentaciji zasnovanog evidentiranja ve nastalih poslovnih promena koje se mogu izraziti vrednosno. Najpouzdanija evidencija poslovanja delatnost sakupljanja, ureivanja, poetne obrade i prikazivanja podataka o poslovnim procesima i stanjima iji su rezultat knjigovodstveni analitiko sintetiki i sumarni obrauni poput bilansa, rauna dobiti i gubitka, obrauna trokova po mestima trokova, razne kalkulacije i sl. Raunska osnova svih delova raunovodstva kao celine.
21

Knjigovodstvo

Obeleja: - sistemska integrisanost - kvantitativni vrednosni izraz - skraeni nain beleenja nastalih poslovnih promena - visok stepen pouzdanosti Zadaci: - Evidentiranje stanja i kretanja imovine, dugova, kapitala - Praenje rashoda i prihoda - Obraun rezultata poslovanja i njegove raspodele - Sastavljanje osnovnih finansijskih izvetaja: bilans, raun dobiti i gubitka, izvetaj o novanim tokovima, izvetaj o promenama glavnice, raunovodstvene politike i beleke uz finansijske izvetaje
22

Raunovodstveno planiranje
Predstavlja skupljanje, sreivanje, poetno obraivanje i prikazivanje podataka o buduem poslovanju. Rezultat raunovodstvenog planiranja su razni predrauni koji prikazuju projektovana budua stanja imovine, dugova i kapitala ili budue prihode i rashode, odnosno rezultat poslovanja. Predrauni su izvetaji koji sadre informacije o oekivanim poslovnim promenama u budunosti, izraenim vrednosno.

23

Raunovodstveni nadzor
Posebna je vrsta prouavanja i ocenjivanja samog toka obrade knjigovodstvenih podataka i njihovih iskaza, odnosno dokumenata, kao i tekua kontrola poslovanja u svim delovima raunovodstva. Predmet nadzora je kontrola ulazne dokumentacije, raunska kontrola izvrenih knjienja i obrauna, izlaznih raunovodstvenih dokumenata, izvetaja i sl. Rezultat raunovodstvenog nadzora su taniji raunovodstveni izvetaji, vea usklaenost poslovanja sa propisima i ostalim aktima i sl.
24

Raunovodstvena analiza
Prouava podatke iz raunovodstvenih obrauna i predrauna, ocenjuje, odnosno utvruje bonitet, otkriva uzroke odstupanja ostvarenog od planiranog i daje predloge za poboljanje poslovnih procesa i stanja. Rezultat raunovodstvene analize jesu potpuniji raunovodstveni izvetaji koji povezuju predraune s obraunima i tumae razlike izmeu njih.

25

Raunovodstveno informisanje

Stavlja korisnicima informacija na raspolaganje raunovodstvene informacije sadrane u obraunima i predraunima. Korisnici raunovodstvenih informacija: - interni (unutranji) i - eksterni (spoljni) korisnici. Interni korisnici su menaderi razliitih nivoa. Eksterni korisnici su: deoniari, dobavljai, kupci, drava.

26

Ekonomija
Popis

ekonomskih problema, u svetu, bilo kojoj dravi, a posebno u naoj bio bi veoma dugaak. injenica je da prouavanje ekonomije, ekonomike i primenjenih disciplina poveava bruto domai proizvod, ali i one mnogo vanije stvari od proizvodnje roba. Poveava slobodu razmene, slobodu kritike,slobodu duha i slobodu da se ide putem sopstvenih snova.
27

RAUNOVODSTVO JEZIK POSLOVANJA


Prvenstvena svrha uvodnog dela je da istrai prirodu raunovodstvene informacije i okolinu u kojoj je nastala. Mi naglaavamo proces finansijskog izvetavanja, ukljuujui i ulogu koju igraju finansijski izvetaji, opte prihvaena raunov. naela, nezavisne revizije i profesionalno miljenje. Prikazan je i raspravljan osnovni finansijski izvetaj bilans. Objanjavamo prirodu imovine, obaveza i vlasnikog kapitala, te zato se bilans uvek "uravnoteuje".
1

Nakon prouavanja ovog poglavlja trebalo bi da ste u mogunosti da postignete sledee ciljeve uenja: 1. Definisati ta je raunovodstvo, finansijsko izvetavanje i finansijski izvetaji. 2. Objasniti frazu "opteprihvaena raunovodstvena naela". 3. Opisati i sastaviti bilans; definisati imovinu, obaveze i vlasniki kapital. 4. Opisati raunovodstvena naela ukljuena kod procene imovine. 5. Naznaiti efekte razliitih transakcija na raunovodstvenu ravnoteu i bilans. 6. Upotrebiti bilans u proceni kratkorone solventnosti neke poslovne organizacije. 7. Objasniti koncept odgovarajueg objavljivanja. 8. Identifikovati faktore koji pridonose pouzdanosti finansijskog izvetaja. 9. Identifikovati nekoliko podruja u kojima raunovoe moraju da primene profesionalno miljenje.

TA JE RAUNOVODSTVO?
Neki ljudi misle o raunovodstvu kao vrlo strunom podruju koje koriste i razumeju samo profesionalne raunovoe. Zapravo, skoro svako svakodnevno koristi "raunovodstvo" u nekoj formi. Raunovodstvo je umetnost interpretacije, merenja beleenja i povezivanja rezultata ekonomskih aktivnosti. Kad god plaate svoj telefonski raun, uravnoteujete stanje na svom tekuem raunu, sastavljate obrazac za povraaj poreza na va prihod, ili upravljate vaim preduzeem ili meunarodnom korporacijom, vi radite sa raunovodstvenim pojmovima i informacijama.
3

Raunovodstvo je oduvek zvano jezikom poslovanja. Izrazi kao to su imovina, obaveza, neto dobit, novani tok i zarada po akciji, samo su neki primeri tehnikih raunovodstvenih izraza iroko korienih u poslovnom svetu. Svaki investitor, menader i donosioc poslovne odluke treba da jasno razume raunovodstvene izraze i pojmove ako eli da uestvuje i uspeno komunicira u poslovnoj zajednici.
4

Upotreba raunovodstvene informacije nije ograniena na poslovni svet. Mi ivimo u doba odgovornosti. Svaki pojedinac mora odgovarati za svoj prihod i mora ispuniti obrazac za plaanje i povraaj poreza na svoj prihod. esto mora dostaviti line raunovodstvene informacije da bi dobio kredit, kreditnu karticu ili univerzitetsku stipendiju. Svi, od vlade, drave, gradova, do kola koriste raunovodstvene informacije kao osnovu za kontrolu svojih sredstava i merenje svoga uspeha. Raunovodstvo je jednako vano za uspeno delovanje vlade, socijalni program ili crkvu, kao to je i za preduzee. Studije raunovodstva ili finansija ne bi trebalo da budu ograniene samo na studente kojima je to glavni predmet. Svako ko je ukljuen u ekonomsku aktivnost to znai svako imae koristi od razumevanja prirode, znaenja i ogranienja raunovodstvene informacije.
5

Svrha raunovodstva
Osnovna svrha raunovodstva je da prui donosiocima odluka informacije korisne za poslovno odluivanje koje se odnose na pronalaenje i upotrebu retkih ekonomskih sredstava kao to su novac, zemljite i radna snaga. Nain na koji mi pronalazimo i upotrebljavamo ekonomska sredstva odreuje izgled svetskih ekonomija. Odluke o pronalaenju sredstava odreuju cene, plate, robu i usluge koje proizvodimo, opravdanost naih nabavki hrane, kvaliteta naih sistema transporta, kao i koje e zemlje prosperirati ili pretrpeti ekonomski pad. Nai su prvenstveni ciljevi u ovom uvodnom delu da se razvije vae razumevanje raunovodstvene informacije i vaih mogunosti da efikasno koristite 6 tu informaciju u poslovnom odluivanju.

Finansijsko raunovodstvo odnosi se na informacije koje opisuju finansijska sredstva, obaveze i aktivnosti ekonomskog subjekta (organizacije ili pojedinca). Raunovoe koriste izraz finansijski poloaj kako bi opisali financijska sredstva subjekta i obaveze u jednom vremenskom trenutku, a izraz rezultati poslovanja kako bi opisali njegovu finansijsku aktivnost tokom godine.
Informacija finansijskog raunovodstva prvenstveno je dizajnirana da pomogne investitorima i poveriocima u odluivanju gde da plasiraju svoja retka investiciona sredstva.Takve su odluke vane za drutvo, jer one odreuju koje e kompanije i grane delatnosti primiti finansijska sredstva potrebna za rast, a koje nee.

Ipak i mnogi drugi donosioci odluka takoe koriste raunovodstvene informacije. Menaderi i zaposleni u nekoj kompaniji stalno trebaju takve informacije zbog voenja i kontrole dnevnog poslovanja. Na primer, oni treba da znaju koliinu novca na bankarskim raunima perduzea, tipove i koliine robe u magacinu i koliinu novca koja se duguje pojedinim poveriocima. Informacije finansijskog raunovodstva takoe se koriste i kod povraaja poreza na dobit. Zapravo, informacije finansijskog raunovodstva koriste se za tako mnogo razliitih svrha da se esto i zovu raunovodstvene informacije opte svrhe.
8

Upravljako raunovodstvo
Upravljako raunovodstvo ukljuuje pripremu (objanjenje) i interpretaciju raunovodstvene informacije ija je svrha pomo menaderu. Menaderi koriste tu informaciju u odreivanju kompanijinih optih ciljeva, u ocenjivanju uspeha odelenja i pojedinaca, u odluivanju da li uvesti nove proizvodne linije i u donoenju skoro svih tipova menaderskih odluka. Dobar deo "upravljakih raunovodstvenih" informacija je finansijske prirode, ali je organizovan na takav nain da se direktno odnosi na najbliu odluku. Ipak, upravljaka raunovodstvena informacija esto ukljuuje ocene "nefinansijskih" faktora, kao to su politika razmatranja, mogui efekti razliitih akcija na okolinu, kompanijin imid u javnosti i efikasnost radnika.
9

Ogroman raunarski kapacitet uvanja podataka omoguuje velikim kompanijama uspostavljanje i odravanje integrisanog sistema za informisanje menadmenta, koji snabdeva donosioce odluka finansijskim i nefinansijskim informacijama. Finansijska informacija je ipak najvei deo svakog sistema za informisanje menadmenta. Razlog je jednostavan: prema definiciji svaka ekonomska odluka ukljuuje finansijska razmatranja.
10

Poresko raunovodstvo
Pripremanje povraaja poreza na dobit specijalno je podruje unutar raunovodstva. Poreska davanja su velikim delom zasnovana na informacijama finansijskog raunovodstva. Meutim, informacije su esto korigovane ili reorganizovane da odgovaraju zahtevima izvetavanja poreza na dobit. Najizazovniji aspekt raunovodstva za poreze nije priprema povraaja poreza na dobit nego planiranje poreza, to znai unapred spreavanje "poreskih efekata" poslovnih transakcija i njihovo struktuiranje na takav nain da minimalizuju teret poreza na dobit.
11

Naglasak ovog teksta


U ovom tekstu poinjemo da uvodimo osnovne pojmove finansijskog raunovodstva. Ta rasprava e naglasiti i proces finansijskog izvetavanja za investitore i poverioce i korist finansijskih informacija za menadment i zaposlene u nekoj organizaciji. U sledeim poglavljima, na je naglasak na upravljakom raunovodstvu i upotrebi raunovodstvenih informacija kod specifinih tipova upravljakih odluka.
12

POSTUPAK FINANSIJSKOG IZVETAVANJA


Sve raunovodstvene informacije, nastale u okviru preduzea, dostupne su menaderima. Ipak, mnogo kompanijinih informacija iz finansijskog raunovodstva koriste se od donosioca odluka izvan organizacije. Ti donosioci odluka izvan organizacije ukljuuju investitore, finansijske analitiare, savetnike za ulaganje, poverioce, radnike sindikate, vladine agencije i javnost. Svaka od tih grupa ili pribavlja novac preduzeu ili ima neki drugi interes za njegovo finansijsko zdravlje. Na primer sindikatu je potrebna informacija o kompanijinoj snazi i profitabilnosti pre pregovora za novi ugovor o radu. Pruanje finansijskih informacija opte namene osobama izvan preduzea, naziva se finansijsko izvetavanje. U SAD i veini drugih industrijskih zemalja, velika su preduzea u "javnom vlasnitvu" obavezna prema zakonu da dosta svojih raunovodstvenih informacija ustupe javnosti, tj. da budu dostupne svakome. Te su drave takoe donele zakone koji ureuju da su tako dobijene javne informacije dovoljno kompletne i pouzdane. 13

Finansijski izvetaji
Glavna svrha pruanja finansijskih informacija opte namene licima izvan preduzea jeste skup raunovodstvenih izvetaja koji se zovu finansijski izvetaji. Osobe koje primaju te informacije smatraju se korisnicima finansijskih izvetaja. Skup finansijskih izvetaja ine etiri povezana izvetaja koja sumiraju finansijska sredstva, obaveze, profitabilnost i novane transakcije nekog preduzea. Kompletan skup finansijskih izvetaja ukljuuje:
14

1. 2. 3.

4.

bilans stanja,(bilans) koji prikazuje finansijski poloaj preduzea na odreeni datum, sredstva koja poseduje, dugove (obaveze) i vlasniki kapital. Bilans uspeha (raun dobiti i gubitka), koji oznauje profitabilnost preduzea tokom prole godine (ili drugo vremensko razdoblje). izvetaj o vlasnikom kapitalu, koji objanjava odreene promene u iznosu vlasnikog kapitala preduzea (u preduzeima organizovanim kao korporacije, izvetaj o vlasnikom kapitalu zamenjen je izvetajem o zadranoj dobiti). izvetaj o novanim tokovima, koji sumira novane prilive i novane odlive preduzea tokom istovremenskog razdoblja, kao i u raunu dobitka i gubitka. Osim toga, kompletan skup finansijskih izvetaja ukljuuje i nekoliko stranica beleaka, koje sadre dodatne informacije za koje raunovoe smatraju da su korisne u interpretaciji finansijskih izvetaja. 15

Osnovna je svrha finansijskih izvetaja da pomogne korisnicima u ocenjivanju finansijskog poloaja, profitabilnosti i budueg prosperiteta nekog preduzea. U SAD-u, godinji (i tromeseni) finansijski izvetaji svih korporacija koje su u javnom vlasnitvu, jesu javna informacija. U odluivanju gde investirati sredstva, investitori i poverioci esto uporeuju finansijske izvetaje mnogih razliitih kompanija. Da bi takva komparacija bila verodostojna, finansijski izvetaji tih razliitih kompanija moraju biti uporedivi, tj. oni moraju predstavljati slinu informaciju u slinom obliku. Da bi se ostvario taj cilj, finansijski se izvetaji pripremaju u skladu sa skupom "utemeljenih pravila" koja se zovu Opteprihvaena raunovodstvena naela (engl.= GAAP Generally Accepted Accounting Principles).
16

Funkcije raunovodstvenog sistema


Veina preduzea ima raunovodstveni sistem za pripremu finansijskih izvetaja, povraaja poreza na dobit, izvetaja za menadere, rauna klijentima i ostale tipove raunovodstvenih informacija. Raunovodstveni sistem sastoji se od osoblja, postupaka, ureaja i zapisa koje koristi neki subjekt u pripremanju raunovodstvene informacije i u prenoenju te informacije donosiocima odluka. Raunovodstveni se sistemi esto koriste raunarima i ostalim elektronskim ureajima kao i rukom ispisanim formularima i zapisima. Zapravo, raunovodstveni sistem bilo koje velike poslovne organizacije ukljuuje sve te delove.
17

U svakom raunovodstvenom sistemu jedino se evidentiraju (zapisuju) raunovodstveni dogaaji. Nakon toga, se zapisani podaci klasifikuju unutar sistema da bi se akumulisale podsume za razliite vrste ekonomskih dogaaja. Na kraju, informacija je sumirana u raunovodstvenim izvetajima koji su dizajnirani da zadovolje potrebe za informacijama razliitih donosioca odluka, kao to su investitori, menaderi i vladine agencije.
18

Interna kontrola
Odluke koje donosi menadment velikim se delom zasnivaju na informacijama dobijenim od raunovodstvenog sistema. Zbog toga menadment treba da obezbedi tanost i pouzdanost svih raunovodstvenih informacija. To osiguranje pribavlja kompanijin sistem interne kontrole (ili struktura interne kontrole). Jednostavan primer postupka interne kontrole jeste upotreba serijskih brojeva na izdatim ekovima. Raunovodstvo neprekinutog niza serijskih brojeva predstavlja osiguranje da je svaki izdati ek, zapisan u raunovodstvenim 19 evidencijama.

Sistem interne kontrole ukljuuje sve mere koje preduzima organizacija sa ciljem: spreavanja greaka, suvinih trokova i prevara; obezbeenja pouzdanosti raunovodstvenih podataka; saglasnosti sa politikama menadmenta i ocene ostvarenja politika u svim delovima preduzea. Ukratko, sistem interne kontrole ukljuuje sve mere oblikovane da uvere menadment da cela organizacija radi prema planu.
20

Revizija finansijskih izvetaja


Revizija je ispitivanje kompanijinih finansijskih izvetaja, usmerena na ocenu "objektivnosti" tih izvetaja. Raunovoe i revizori koriste izraz objektivan da opiu finansijske izvetaje koji su pouzdani i potpuni, i u skladu s opteprihvaenim raunovodstvenim naelima i ne upuuju u pogrenom smeru (ne zavaravaju). Kao deo revizije, ovlaene javne raunovoe ispituju kvalitet kompanijinog sistema interne kontrole, broje ili utvruju kompanijinu imovinu i skupljaju podatke i unutar preduzea i iz eksternih izvora. Na osnovi tako paljivog ispitivanja , firma ovlaenih javnih raunovoa izraava svoje profesionalno miljenje.
21

Godinji izvetaji
Kao deo procesa finansijskog izvetavanja, velike poslovne organizacije pripremaju godinji izvetaj za investitore i zainteresovane korisnike. Uz te godinje izvetaje prilau se i revidirani finansijski izvetaji za nekoliko prolih godina. Ti komparativni finansijski izvetaji omoguuju da korisnici prepoznaju trendove u rezultatu kompanije i finansijskom poloaju. Godinji izvetaji takoe ukljuuju i revizorske izvetaje komparativnih finansijskih izvetaja i rasprave vrha menadmenta o kompanijinom finansijskom poloaju, profitabilnosti i buduim perspektivama. Osim toga, oni sadre dosta nefinansijskih informacija o kompanijinim ciljevima, proizvodima i poslovanju.
22

Razlika izmeu raunovodstva i knjigovodstva


Osobe sa skromnim znanjem raunovodstva mogu da pogree u razumevanju razlike izmeu raunovodstva i knjigovodstva. Knjigovodstvo se odnosi na dnevne operacije raunovodstvenog sistema, tj. na zapisivanje i klasifikovanje rutinskih transakcija. Knjigovodstvo je vetina koju pojedinac moe da stekne tokom nekoliko nedelja ili meseci. Veina knjigovodstvenih funkcija moe biti izvedena najefikasnije upotrebom raunara.
23

Profesionalni raunovoa mora imati mnogo vei raspon znanja i vetina nego knjigovoa. Na primer, raunovoe treba da razumeju zahteve za finansijsko izvetavanje, propise o porezu na dobit i propisane zahteve koji utiu na specifine grane. Oni bi trebali da budu u stanju da dizajniraju raunovodstvene sisteme i sisteme interne kontrole, interpretiraju i zapisuju sloene transakcije i pomognu menaderima u interpretaciji svih vrsta raunovodstvenih informacija. Raunovoe moraju da budu u mogunosti da daju profesionalno miljenje u pogledu reenja problema koji nemaju "slubena" reenja. Raunovodstvo je vie od vetine to je profesija. Da neko postane profesionalni raunovoa, potrebno je formalno obrazovanje, iskustvo i predanost stalnom upotpunjenju i proirenju znanja.
24

FINANSIJSKI IZVETAJI: START U IZUAVANJU UPRAVLJAKOG RAUNOVODSTVA Priprema finansijskih izvetaja nije prvi korak u raunovodstvenom procesu, ali je logina taka gde poinju studije raunovodstva. Finansijski izvetaji daju menadmentu i zainteresovanim spoljnim osobama kratku sliku profitabilnosti i finansijskog poloaja poslovne organizacije. Ti izvetaji, krai od jedne stranice, sumiraju hiljade, ili ak milione transakcija zapisanih tokom godine u kompanijinom raunovodstvenom sistemu. Dakle, finansijski izvetaji su krajnji proizvod raunovodstvenog procesa. Student koji jasno razume prirodu i sadraj tih izvetaja vie e ceniti ciljeve prethodnih koraka zapisivanja i klasifikovanja poslovnih transakcija.
25

Tri, najire koriena finansijska izvetaja su bilans, raun dobiti i gubitka i izvetaj o novanim tokovima. U ovom uvodnom poglavlju, istraiemo prirodu bilansa ili izvetaja finansijskog stanja, kao to se esto zove. Kad se jednom upoznamo s oblikom i ureenjem bilansa i sa znaenjem tehnikih pojmova kao to su imovina, obaveze i vlasniki kapital, bie lako itati i razumeti izvetaj o finansijskom stanju preduzea kao to je arhitekti da ita emu ponuene zgrade (prodiskutovaemo Raun dobiti i gubitka, i Izvetaj o novanim tokovima). 26

Bilans
Svrha bilansa je da prikae finansijsko stanje datog poslovnog subjekta na odreeni dan. Svako preduzee priprema bilans na kraju godine, a veina kompanija jedan na kraju svakog meseca. Bilans se sastoji od popisa imovine, obaveza i vlasnikog kapitala nekog preduzea. Datum bilansa je vaan, jer se finansijski poloaj preduzea moe brzo promeniti. Bilans je najkorisniji, ako je relativno nov.
27

Naelo poslovnog subjekta


Opteprihvaena raunovodstvena naela zahtevaju da skup finansijskih izvetaja opisuje poslovne dogaaje odreenog poslovnog subjekta. Taj se koncept naziva naelo subjekta. Poslovni subjekt je ekonomska jedinica koja se bavi prepoznatljivim poslovnim aktivnostima. U svrhe raunovodstva, poslovni se subjekt smatra odvojenim od privatnih poslova svoga vlasnika. Na primer, Mediteran je preduzee koje radi kao putnika agencija. Njen vlasnik Bil Gejts moe da ima lini tekui raun u banci, kuu, auto,par aviona i ak drugo preduzee, kao to je na primer stona farma ili kompanija za izradu raunarskih softvera. Te stvari se ne podrazumevaju kao aktivnosti putnike agencije i ne bi trebale da se 28 pojavljuju u izvetajima Mediterana.

Imovina
Imovina predstavlja ekonomska sredstva koja su vlasnitvo preduzea i od kojih se oekuju budue ekonomske koristi. Imovina moe imati potpuno fiziki oblik, kao na primer zgrade, maine i zalihe robe. Meutim, jedan deo imovine ne postoji u fizikom ili materijalnom obliku, nego u obliku vrednosnih pravnih zahteva ili prava; primeri za to su iznosi koje kupci treba da plate, ulaganje u dravne obveznice i prava na patente. Jedan od najosnovnijih, i u isto vreme najkontraverznijih problema u raunovodstvu, je odreivanje novane vrednosti za razliitu imovinu nekog preduzea. Trenutno, opteprihvaena raunovodstvena naela trae da se vrednovanje imovine radije izraava u vrednostima trokova nabavke, nego u procenjenim vrednostima na tritu. 29

Obaveze
Obaveze su dugovanja. Sva uspena preduzea imaju obaveze; ak i najvee i najuspenije kompanije nalaze da je povoljno kupovati robu i zalihe radije na kredit nego novano plaati kod svake kupovine. Obaveza koja proizlazi iz kupovine robe ili usluga na kredit zove se raun obaveze prema dobavljaima, a osoba ili kompanija kojoj se duguje taj raun obaveze, zove se poverilac.
30

Uspeno preduzee smatra da je poeljno posuivati novac kao nain nadoknade sredstava koja je uloio vlasnik i tako se omoguava da se preduzee bre razvija. Posuena sredstva mogu, na primer, biti iskoriena za kupovinu robe koja moe da se proda uz profit kompanijinim kupcima. Posueni bi se novac isto tako mogao iskoristiti za kupovinu novih i efikasnijih maina koje bi omoguile da kompanija vie proizvede uz nie trokove. Kad preduzee iz bilo kog razloga posuuje novac, stvorene su obaveze i onaj koji posuuje novac postaje poverilac preduzeu. Kad je novac posuen, oblik obaveza je obino obaveza po hartiji od vrednosti, to je pismeno obeanje da e se platiti odreena novana suma, plus kamata, u odreenom buduem vremenu. 31

Obaveza prema dobavljau, nasuprot obavezi po hartiji od vrednosti, ne ukljuuje izdavanje formalnog pisanog obeanja poveriocu i ne trai plaanje kamate. Kad preduzee ima i obaveze po vrednosnim papirima i obaveze prema dobavljaima, te se dve vrste obaveza prikazuju odvojeno u bilansu, sa obino prvo navedenim obavezama po hartiji od vrednosti. Brojka koja pokazuje ukupnu obavezu takoe bi trebala da se ubaci, kao to je prikazano na slici bilansa. Poverioci polau pravo na imovinu preduzea, obino ne na neku odreenu imovinu, nego na imovinu uopte. Zahtevi poverioca su obaveze kod preduzea i imaju prioritet pred zahtevima vlasnika. Poverioci imaju pravo da budu potpuno isplaeni ak i kad bi ta isplata iscrpila imovinu preduzea i ne bi ostavila nita za vlasnika.
32

Vlasniki kapital
Vlasniki kapital u preduzeu predstavlja sredstva koja uloi jedan vlasnik (ili nekoliko vlasnika). Kapital vlasnika je preostalo potraivanje, zato to potraivanja poverilaca pravno dolaze prva. Ako ste vlasnik nekog preduzea, vi imate pravo na to to ostane nakon to su potraivanja poverioca potpuno zadovoljena. Tako je vlasniki kapital jednak ukupnoj imovini manje obveze. Na primer, ako koristimo podatke iz prikazane bilansa Mediteran Travel Agency
33

Mediteran ima ukupnu imovinu od 300.000 a ukupna se obaveza penje do 80,000 vlasniki kapital mora biti jednak 220.000
34

Poveanja vlasnikog kapitala


Vlasniki kapital preduzea dolazi iz dva izvora: 1. ulaganja vlasnika 2. zarada iz profitabilnog poslovanja preduzea Jedino se prvi od ova dva izvora razmatra u ovom poglavlju. Drugi izvor, poveanje vlasnikog kapitala kroz zarade preduzea, bie naknadno prikazani.
35

Smanjenja vlasnikog kapitala


do smanjenja vlasnikog kapitala preduzea dolazi na dva naina: 1. povlaenjem novca ili druge imovine od strane vlasnika 2. gubicima iz neprofitabilnih poslovanja preduzea

36

Raunovodstvena ravnotea
Osnovna karakteristika svakog bilansa je da su ukupni novani iznosi imovine jednaki ukupnoj obavezi i vlasnikom kapitalu. Kao to je ve reeno, jednakost ta dva iznosa razlog je da se taj finansijski izvetaj zove bilans. Ali zato je ukupna imovina uvek jednaka ukupnoj obavezi i vlasnikom kapitalu? Odgovor moe biti jednostavan. Novani ukupni iznosi na dve strane bilansa uvek su jednaki zato to su te dve strane zapravo, dva pogleda na istu imovinu. Popis imovine pokazuje koja sredstva preduzee poseduje; popis obaveza i vlasnikog kapitala govori nam ko je snabdeo preduzee tim sredstvima i koliko ga je svaka grupa snabdela. Sve to preduzee poseduje, nabavili su poverilac ili vlasnik. Zato su ukupna potraivanja poverioca i potraivanja vlasnika, 37 jednaka ukupnoj imovini preduzea.

Jednakost imovine sa jedne strane i potraivanja poverioca i vlasnika sa druge, izraena je u jednaini: Imovina = Obaveze + Vlasniki kapital 300,000$ = 80,000$ + 220,000$ Navedeni iznosi iz gornje jednaine uzeti su iz bilansa preduzea Mediteran. Bilans je jednostavno detaljan izvetaj ove jednaine. Da naglasimo ostatak kapitala vlasnika u odnosu na potraivanja poverioca, esto je korisno promeniti uslove jednaine, kao to sledi: Imovina Obaveze = Vlasniki kapital 300,000$ 80,000$ = 220,000$
38

SPOLJNI KORISNICI FINANSIJSKIH IZVTAJA


Veina "spoljnih"donosioca odluka koristi finansijske izvetaje za donoenje odluka o investicijama, tj. za selekciju onih kompanija u koje e investirati sredstva ili kojima e odobriti kredit. Zbog toga su finansijski izvetaji prvenstveno oblikovani da odgovaraju potrebama poverioca i investitora. Dva vana faktora za poverioce i investitore jesu solventnost i profitabilnost poduzea. Poverioci su zainteresovani za solventnost mogunost preduzea da plaa svoje dugove u roku dospea. Za poslovne organizacije kae se da su solventne kad su u stanju da plate svoje dugove na vreme. Nasuprot tome, insolventna je ona kompanija koja nije u mogunosti da ispuni svoje obaveze. Solventnost je kritina za sam opstanak bilo kog preduzea preduzee koje postane nesolventno njegovi poverioci mogu oterati u bankrot. Jednom u bankrotu, sudovi mogu naterati preduzee da stane sa svojim poslovima, proda svoju imovinu 39 (u svrhu plaanja svojih poverioca), te da prestane postojati.

PRIMER:
Tokom osamdesetih godina poslovne aktivnosti Donalda Trumpa bile su vrlo profitabilne i poveavale su Trumpovu neto vrednost za nekoliko milijardi dolara. Ipak u aprilu 1990. milijarder je postao insolventan; nije imao dosta novca da plati odgovarajuu dogovorenu kamatu svojim poveriocima. Nakon nekoliko dana dugih pregovora s brojnim bankama, Trump je uspeo da posudi dovoljno gotovine da bi njegovi poslovi opet postali solventni ili barem privremeno postali solventni. Da nije dogovorio te kredite od "jedanaest sati", Trumpovi poverioci mogli su da deo njegovog finansijskog carstva oteraju u bankrot.
40

Potreba za odgovarajuim objavljivanjem


Koncept odgovarajueg objavljivanja vano je opteprihvaeno raunovodstveno naelo. Odgovarajue objavljivanje znai da su korisnici finansijskih izvetaja informisani o svim injenicama koje su potrebne za odgovarajuu interpretaciju izvetaja. Odgovarajue objavljivanje moe biti uinjeno ili u samim finansijskim izvetajima ili u belekama koje idu uz izvetaje. Od dogaaja koji zahtevaju objavljivanje znaajni su finansijski dogaaji koji su se pojavili nakon datuma bilansa, ali pre nego to su finansijski izvetaji izdati licima iz okruenja.
41

PRIMER:
Ako posmatramo Bilans Mediteran Travel Agency od 31. decembra 2005. Pretpostavimo da je 4. januara 2006. zgrada koja je vlasnitvo Mediterana, potpuno unitena u poaru. Poto je zgrada postojala na kraju 2005. godine, ona je ispravno ukljuena u datum bilansa od 31. decembra 2005. godine. Meutim, korisnici ovog bilansa treba da su informisani da ta zgrada vie ne postoji. Unitenje zgrade trebalo bi da bude objavljeno u belekama koje prate finansijske izvetaje, kao to je npr. sledee: Beleka 7: Dogaaji koji su se pojavili nakon datuma bilansa

4.januar 2006., zgrada prikazana u bilansu u vrednosti od 900,000$ unitena je u poaru. Kompanija nije osigurana od takvih vrsta gubitaka. Finansijski efekti ovog gubitka bie vidljivi u kompanijinim Finansijskim izvetajima za 2006. godinu.
42

Zainteresovanost menadmenta za finansijske izvetaje


Menadment poslovne organizacije vitalno je zainteresovan za finansijski poloaj preduzea i njegovu profitabilnost. Zbog toga se menadment brine da dobije to ee i to bre finansijske izvetaje, tako da moe da preduzme akcije kako bi popravio podruja sa slabim rezultatima. Veina velikih organizacija obezbeuju da menaderi dobiju finansijske izvetaje najmanje jednom meseno. Meutim, posebno su zainteresovani za godinje finansijske izvetaje, jer su to izvetaji koje najvie koriste donosioci odluka izvan preduzea. Na primer, ako poverioci vide bilans na kraju godine kao "jak", bie vie spremni da daju kredit preduzeu nego ako 43 je finansijski poloaj kompanije slab.

Jak bilans je onaj koji pokazuje relativno malo dugovanje i velike sume likvidnih sredstava u odnosu na obaveze koje dospevaju u bliskoj budunosti. Menadment moe preduzeti i preduzima korake da napravi bilans na kraju godine da izgleda to je mogue jai. Na primer, novane kupovine sredstava mogu da se odgode tako da e znatne sume novca biti dostupne na dan zakljuenja bilansa. Obaveze koje dospevaju u bliskoj budunosti mogu da se plate ili da se zamene dugoronijim obavezama. 44

KOMPETENCIJA, ESTITOST I PROFESIONALNO MILJENJE


Priprema raunovodstvenih izvetaja nije mehaniki zadatak koji moe izvesti maina, ili ak dobro istrenirano inovniko osoblje. Zajednika je karakteristika svih priznatih profesija kao to su medicina, pravo, inenjerstvo, arhitektura i raunovodstvo potreba da svaki radnik u tim profesijama reava mnoge probleme vlastitim profesionalnim miljenjem. Problemi sa kojima se u praksi susree neka profesija esto su sloeni i pod odreenim uslovima jedinstveni. Zbog toga ne postoji priznati skup pravila koji daje odgovore na svaku situaciju kod pripreme finansijskih izvetaja velikih poslovnih organizacija. Kompanije, raunovoe i njeni nezavisni revizori moraju da obave 45 mnoge "provere".

Na primer:
ta se smatra"odgovarajuim" objavljivanjem? U kom bi se trenutku preduzee koje je u finansijskim tekoama, trebalo da prestane da smatra uspenim? Koje su vrste istraivakih postupaka potrebne da uvere revizora da su kompanijini finansijski izvetaji "dobri"? Koji napori menadmenta predstavljaju legalno"ulepavanje izloga", a koji predstavljaju neodgovarajue akcije koje bi uinile te finansijske izvetaje usmerene u pogrenom smeru?
46

Na alost, odluke profesionalnog miljenja uvek ukljuuju rizik greke. Neke "greke u miljenju" rezultat su neopreznosti ili neiskustva donosioca odluka. Ipak, druge nastaju jednostavno zato to se budui dogaaji ne odvijaju kao to je predvieno. Ako se eli da javnost ima poverenje u miljenje profesionalnih raunovoa, oni najpre moraju pokazati da imaju karakteristike nadlenosti i estitosti.
47

estitost i etika
estitost znai potenje i strogo etiko ponaanje inei "pravu stvar". Za profesionalnog raunovou estitost je jednako vana kao i kompetencija. Meutim, mnogo ju je tee testirati ili sprovoditi. Jedan koncept koji se nalazi u svim profesionalnim kodeksima etike za raunovoe jeste da raunovoe

nikada svesno ne smeju da budu povezani sa pogrenim raunovodstvenim informacijama.


Zapravo, profesionalni raunovoa treba radije da se povue sa svoje funkcije, nego da bude uvuen u pripremu ili distribuciju pogrenih informacija.
48

CILJEVI UENJA
1. Definiite raunovodstvo, finansijsko izvetavanje i finansijske izvetaje. Raunovodstvo je umetnost interpretacije, merenja i saoptavanja rezultata ekonomskih aktivnosti. Finansijsko izvetavanje znai snabdevanje finansijskim informacijama opte svrhe o preduzeu donosioce odluka izvan njega. Ta informacija obino je u obliku finansijskih izvetaja koji su skup od etiri meusobno povezana raunovodstvena izvetaja koji opisuju finansijski poloaj organizacije i rezultate njenog poslovanja za prethodnu godinu (ili drugo 49 vremensko razdoblje).

2. Objasnite frazu "opteprihvaena raunovodstvena naela". Opteprihvaena raunovodstvena naela su koncepti, standardi i "osnovna pravila" koji se koriste u izradi finansijskih izvetaja. 3. Opiite i izradite bilans; definiite imovinu, obaveze i vlasniki kapital. Bilans je finansijski izvetaj koji pokazuje finansijski poloaj (definisano u terminima imovine, obaveza i vlasnikog kapitala) poslovnog subjekta na odreeni dan. Meutim, bilans ne prikazuje koliko preduzee trenutno vredi. Imovina predstavlja ekonomska sredstva preduzea, obaveze su dugovi ili finansijske obaveze preduzea i vlasniki kapital je ostatak potraivanja vlasnika prema sredstvima preduzea. 50

4.

5.

Opiite raunovodstvena naela koja su ukljuena u procenu imovine Veina se imovine procenjuje u skladu sa trokovnim naelom. To opteprihvaeno raunovodstveno naelo govori da procena imovine u bilansu treba da se bazira na troku prethodnog perioda, a ne na trenutnoj trinoj vrednosti. Ostala tri raunovodstvena naela koja podravaju procenu imovine na osnovu troka nabavke jesu pretpostavka neogranienosti vremena poslovanja, naelo objektivnosti i pretpostavka stabilnog novca. Oznaite efekte razliitih transakcija na raunovodstvenu ravnoteu i bilans Transakcija koja poveava ukupnu imovinu mora takoe poveavati ili ukupne obaveze ili vlasniki kapital. Slino tome transakcija koja smanjuje ukupnu imovinu mora smanjivati ili ukupne obaveze ili vlasniki kapital. Neke transakcije poveavaju jednu imovinu dok smanjuju drugu; takve transakcije ne menjaju ukupni iznos imovine, obaveza ili vlasnikog kapitala.
51

6. Koristite bilans u proceni kratkorone solventnosti kompanije Jedan korak u proceni kratkorone solventnosti (sposobnost plaanja dugova) preduzea jeste komparacija iznosa likvidne imovine sa iznosima obaveza koje dospevaju u blioj budunosti. 7. Objasnite koncept primerenog objavljivanja Primereno objavljivanje znai da finansijski izvetaji treba da ukljue bilo koje finansijske injenice potrebne korisnicima da vre pravilnu 52 interpretaciju izvetaja.

8. Identifikujte faktore koji doprinose pouzdanosti finansijskih izvetaja Faktori koji pridonose pouzdanosti finansijskih izvetaja ukljuuju naelo objektivnosti, koncept primerenog objavljivanja, sistem interne kontrole, revizije ovlaenih javnih raunovoa, potovanje standarda, zakona o raunovodstvu , zakona o hartijama od vrednosti i strunih miljenja, ovlaenost i estitost profesionalnih raunovoa. 9. Identifikujte nekoliko podruja u kojima raunovoe daju profesionalno miljenje Raunovoe se moraju osloniti na svoje profesionalno miljenje kako bi razreili mnoga pitanja koja se pojavljuju u raunovodstvenoj praksi. Primeri ukljuuju: ta predstavlja "odgovarajue" objavljivanje? Kako bi trebalo da se evidentira transakcija kad se ini da se ne mogu primeniti "slubena" raunovodstvena naela? U kom trenutku preduzee koje je u finansijskim tekoama treba da prestane da se smatra da je uspeno preduzee?
53

54

Uvod u upravljako raunovodstvo


raunovodstveno praenje proizvodnih delatnosti

Nakon studiranja ovog poglavlja trebali bi da budete

u mogunosti da postignete ove ciljeve uenja: Razlikovati podruja upravljakog i finansijskog raunovodstva. Opisati tri osnovne vrste trokova proizvodnje. Razlikovati trokove proizvoda i trokove perioda i objasniti kako se trokovi proizvoda ukrtaju sa prihodom Objasniti kako trokovi proizvodnje "teku" kroz beskonanu evidenciju zaliha. Razlikovati direktne i indirektne trokove proizvodnje. Objasniti svrhu stopa rasporeda optih trokova i vanost zasnovanosti ovih stopa na znaajnim "nosiocima trokova." Pripremiti izvetaj o trokovima proizvodnje gotovih 2 proizvoda.

Upravljako raunovodstvo
(ili raunovodstvo za potrebe upravljanja) obuhvata pripremu i upotrebu raunovodstvenih informacija koje su oblikovane tako da pomognu menaderima u planiranju i kontroli poslovanja preduzea i u donoenju odluka. Ukratko informacije upravljakog raunovodstva oblikovane su tako da zadovolje potrebe unutranjih korisnika, a ne onih donosioca odluka koji su izvan poslovnog subjekta.
3

Budui da izvetaje upravljakog

raunovodstva koristi samo menadment, njihov sadraj nije voen opteprihvaenim raunovodstvenim naelima ili poreskim zakonima. Umesto toga, izvetaji upravljakog raunovodstva treba da sadre sve one informacije koje najbolje zadovoljavaju potrebe donosioca odluka. Najvei je izazov za upravljake raunovoe da menaderima pribavljaju informacije koje su najvanije za odreenu poslovnu odluku.
4

FINANSIJSKO RAUNOVODSTVO Svrha Pribavljanje korisnih informacija brojnim donosiocima odluka o

finansijskom poloaju i poslovnim rezultatima poslovnog subjekta. Vrste izvetaja Finansijski izvetaji, poreske prijave i posebni izvetaji kao to su molbe za kredite i izvetaji regulatornim agencijama. Standardi prezentacije U finansijskim izvetajima, opteprihvaena raunovodstvena naela. U poreskim prijavama, odredbe poreskog zakona. Subjekt izvetavanja Obino je to kompanija posmatrana u celini. Vremenski periodi koji se pokrivaju Obino godina, tromeseje, ili mesec. Veina se izvetaja koncentrie na zavrene periode. Naglasak se stavlja na tekui (poslednji) period, pri emu se prethodni periodi esto 5 uporeuju sa tekuim.

UPRAVLJAKO RAUNOVODSTVO Svrha Pribavljanje informacija menaderima koje se koriste u

planiranju i kontroli poslovnih aktivnosti i za donoenje menaderskih odluka. Vrste izvetaja Mnogo razliitih vrsta izvetaja zavisno o prirodi poslovanja i o specifinim informacionim potrebama menadmenta. Standardi prezentacije Nema posebnih pravila; sve informacije koje su najvanije za menadere. Subjekt izvetavanja Obino deo preduzea, kao to je odelenje, proizvodna linija ili vrsta aktivnosti. Vremenski periodi koji se pokrivaju Bilo koji period: godina, tromeseje, mesec, nedelja, dan, ak i radna smena. Neki su izvetaji istorijske prirode; drugi se koncentriu na procene rezultata koji se oekuju u buduim periodima.
6

Korisnici informacija finansijskog raunovodstva Eksterni korisnici kao i menaderi. Ovi spoljni korisnici finansijskih izvetaja obuhvataju akcionare, kreditore, mogue investitore, poreska i regulativna tela i ostalu javnost. Poreske prijave obino se alju poreskim vlastima. Korisnici informacija upravljakog raunovodstva Menadment (razliiti izvetaji za razliite menadere). Izvetaji upravljakog raunovodstva obino se ne dele spoljnim korisnicima.
7

Korisno je znati da finansijsko i upravljako

raunovodstvo nisu dve potpuno odvojene discipline. Informacije finansijskog raunovodstva opseno se koriste kod mnogih menaderskih odluka. Na primer, menaderi dnevno kod mnogih poslovnih odluka koriste informacije o prihodu od prodaje, rashodima i porezima. Meutim, menaderi osim toga trae dopunske informacije, kao to su prihodi i rashodi po odelenjima ili po proizvodnoj liniji. Prema tome, mnoge su informacije upravljakog raunovodstva zapravo preureene informacije finansijskog raunovodstva, kako bi odgovarale odreenoj upravljakoj svrsi. 8

Jedno podruje u kom se upravljako i finansijsko raunovodstvo preklapaju jeste raunovodstvo proizvodnih delatnosti. Trgovinska kompanija kupuje svoje zalihe u stanju koje je spremno za prodaju. Zbog toga je troak ove trgovinske robe jednostavno jednak kupovnoj ceni. Proizvoaka kompanija, sa druge strane, proizvodi proizvode koje prodaje. U ovom se sluaju troak proizvoda (robe) sastoji od raznih trokova proizvodnje, ukljuujui troak sirovina koje se koriste u procesu proizvodnje, nadnice koje zarauju radnici u fabrici i sve ostale trokove poslovanja fabrike.
9

U proizvodnoj kompaniji, trokovi proizvodnje su od vitalne vanosti za upravljake i finansijske raunovoe. Upravljake raunovoe moraju da pravovremeno pribavljaju menaderima pouzdane informacije o trokovima proizvodnje za donoenje odluka kao to su: Po kojoj ceni moramo da prodajemo nae proizvode da bismo zaradili odgovarajui profit? Da li moemo da proizvedemo odreenu vrstu proizvoda uz trokove koji e nam omoguiti da ga prodamo po konkurentnoj ceni? Da li bi bilo jeftinije za nas kad bismo kupili odreene delove koje koristimo u proizvodnji ili kad bismo proizveli ove delove u naem pogonu? Da li bi trebali da instaliramo visoko automatizovanu proizvodnu liniju? Finansijskim raunovoama trebaju informacije o trokovima proizvodnje kako bi utvrdili trokove proizvodnje zaliha i trokove prodatih proizvoda kompanije.
10

Vrste trokova proizvodnje


Tipina proizvodna kompanija kupuje sirovine i
materijal i koristei maine i rad zaposlenih u tvornici pretvara ovaj materijal u gotove proizvode. Trokovi proizvodnje mogu se podeliti u tri ire kategorije: Direktni materijal trokovi materijala i delova koji se koriste u proizvodnji gotovih proizvoda. Direktni trokovi rada nadnice i ostali trokovi plata zaposlenih koji runo ili pomou alata rade u preradi proizvoda. Opti trokovi proizvodnje "sveoubuhvatna" grupa koja ukljuuje sve trokove proizvodnje osim trokova direktnog materijala i direktnog rada. Primeri obuhvataju amortizaciju maina, plate predradnika, trokove fabrike infrastrukture i trokove odravanja opreme.
11

Trokovi proizvodnje nisu rashodi perioda, to su

Trokovi proizvoda i trokovi perioda


trokovi stvaranja zaliha. Zbog toga se trokovi proizvodnje esto nazivaju trokovi zaliha ili

trokovi proizvoda. Izrazi trokovi proizvoda i trokovi perioda

pomau nam kod objanjavanja razlike izmeu trokova proizvodnje i rashoda. Trokovi proizvoda su trokovi kupovine ili proizvodnje zaliha. Prema tome, sve dok se roba ne proda, trokovi proizvoda predstavljaju zalihe, to je imovina. Trokovi proizvodnje su trokovi proizvodnje zaliha, to je imovina. Zbog toga se ovi izdaci nazivaju trokovi, a ne rashodi. Nedospeli su trokovi imovina; dospeli su trokovi rashodi.
12

Kad se roba proda, trokovi proizvoda se

odbijaju od prihoda kao trokovi prodatih proizvoda. Trokovi koji se povezuju s vremenskim periodima, a ne sa kupovinom ili proizvodnjom zaliha nazivaju se trokovi perioda. Za trokove perioda direktno se terete rauni rashoda zbog pretpostavke da su koristi ostvarene u istom razdoblju u kom su nastali trokovi. Trokovi perioda su svi rashodi prodaje, opti i administrativni rashodi, rashodi kamata i rashodi poreza ukratko, sve stavke koje se u izvetaju dobiti klasifikuju kao "rashodi."
13

Razmotrimo dva troka koji, povrno

posmatrajui izgledaju dosta slino: amortizaciju skladita direktnog materijala i amortizaciju skladita gotovih proizvoda. Amortizacija skladita direktnog materijala je troak proizvoda, zbog toga to je ovaj troak vezan uz proces proizvodnje. Meutim, jednom kad je proces proizvodnje dovren i kad je roba raspoloiva za prodaju, trokovi skladitenja se posmatraju kao rashodi prodaje. Prema tome, amortizacija skladita gotovih proizvoda je troak perioda.
14

Trokovi proizvoda i naelo sueljavanja Razlika

izmeu trokova proizvoda i trokova perioda moe se objasniti naelom sueljavanja idejom da bi se prihodi trebali sueljavati sa trokovima koji su nastali prilikom generisanja tih prihoda. Radi ilustracije razmotrite graevinsko preduzee koje je 2004. godine poelo graditi 10 kua. Tokom godine preduzee je potroilo 100,000$ na svaku kuu (ukupno milion $) za direktni materijal, nadnice graevinskim radnicima i opte trokove. Na kraju 2004. godine svih 10 kua je dovreno, meutim ni jedna jo nije bila prodata. Koliko bi od ovih trokova izgradnje od milion $ preduzee trebalo da prizna kao rashode u 2004? Odgovor je ni jedan deo. Ovi trokovi nisu povezani s prihodima koje je preduzee zaradilo u 2004., meutim povezani su sa prihodima koje e preduzee zaraditi kad se kue prodaju.
15

Zbog toga bi na kraju 2004., trokovi

proizvoda od milion $ trebali da se pojave u bilansu preduzea kao zaliha. Prilikom prodaje svake kue, od prihoda e se odbiti trokovi prodatih proizvoda od 10,000$. Na ovaj e nain izvetaji o dobiti preduzea u buduim razdobljima ispravno odraavati prihode i trokove svake prodaje.

16

Zalihe proizvoakog preduzea


U prethodnom primeru kue su bile dovrene na kraju
2004., tako da su se zalihe naeg preduzea sastojale samo od dovrenih dobara. Proizvodne kompanije, meutim, obino imaju tri vrste zaliha. 1. Zalihe materijala zalihe direktnog materijala raspoloivog za upotrebu u procesu proizvodnje. 2. Proizvodnja u toku delimino dovreni proizvodi na kojima su proizvodne aktivnosti poele, meutim, jo nisu dovrene. 3. Zalihe gotovih proizvoda gotovi proizvodi raspoloivi za prodaju kupcima.
17

Osnova za procenu ove tri vrste

zaliha njihov je troak i u bilansu se klasifikuju kao tekua imovina (obrtna sredstva). Troak zaliha materijala zasniva se na kupovnim cenama; vrednost proizvodnje u toku i zaliha gotovih proizvoda zasniva se na trokovima proizvodnje tih jedinica.

18

Zalihe materijala
Raun zalihe materijala koristi se za evidenciju
kupovine direktnog materijala i upotrebe ovog materijala u procesu proizvodnje. Direktni materijal je sirovi materijal i delovi proizvoda koji sainjavaju gotov proizvod, i iji se utroak lako i direktno moe pratiti po koliini proizvedenih proizvoda. Na primer, direktni materijal koji koristi proizvoa automobila ukljuuje eline ploe, staklo, plastiku, gume, prenosne mehanizme i akumulatore. Dovreni automobili, sastavljeni od ovih delova gotovi su proizvodi proizvoaa automobila. Izrazi direktni materijal i gotovi proizvodi definiu se sa gledita svake proizvodne kompanije. Na primer, kompanija Ford Motors gume smatra direktnim materijalom; kompanija Goodyear meutim, gume posmatra kao gotov proizvod.
19

Neki materijali koji se koriste u procesu

proizvodnje ne mogu se lako pratiti po proizvedenim proizvodima. Primeri su ulje za podmazivanje, materijali za zavarivanje, lepilo i materijali koji se koriste za odravanje fabrike. Ove se stavke nazivaju indirektni materijali i smatraju se delom optih trokova proizvodnje.

20

Direktni rad
Raun direktni rad koristi se za evidenciju
trokova plata direktnim radnicima te za prenos ovih trokova direktnog rada na robu koja se proizvodi. Direktni radnici su oni zaposleni koji neposredno rade u proizvodnji robe, runo ili pomou alata. To su, na primer, operateri na mainama, radnici na pokretnoj traci, farbari.
21

Mnogi zaposleni u proizvodnom pogonu

ne rade direktno sa robom koja je u procesu proizvodnje. Primeri ovih indirektnih radnika su predradnici, kontrolori radnog vremena, radnici za odravanje i obezbeenje pogona. Trokovi indirektnog rada smatraju se delom optih trokova proizvodnje i ne ukljuuju se u trokove direktnog rada.
22

Opti trokovi proizvodnje


Raun optih trokova proizvodnje koristi
se za evidenciju svih trokova koji se klasifikuju kao "opti" i za rasporeivanje ovih trokova na proizvode u proizvodnji. Opti trokovi proizvodnje ira su kategorija trokova proizvodnje koja predstavlja sve trokove proizvodnje osim direktnog materijala i direktnog rada.
23

Primeri trokova proizvodnje koji se klasifikuju kao opti obuhvataju:

1. Indirektni materijal u upotrebi a Fabriki inventar koji nije sastavni deo gotovih proizvoda, kao to je ulje za podmazivanje i delovi koji se koriste za odravanje i popravku opreme. b Materijal koji je sastavni deo gotovih proizvoda, meutim, mogao bi se rasporediti na proizvode samo uz veliki napor i trokove. Primeri ukljuuju lepak, materijal za zavarivanje i spajalice. 2. Indirektni trokovi rada a Plate predradnika b Plate radnika odravanja, osiguranja i zdravstvene zatite 3. Trokovi korienja pogona a Najamnina ili amortizacija zgrada b Osiguranje zgrada; imovinski porezi na zemljite i zgrade c Odravanje i popravke na zgradama d Infrastruktura prirodni gas, toplotna energija, elektrina energija, voda , telefon, istoa i dr. 4. Trokovi postrojenja i opreme a Najamnina ili amortizacija pogona b Osiguranje i imovinski porezi na postrojenja c Odravanje i popravke pogona 5. Trokovi usklaivanja sa dravnim i lokalnim zakonima a Zadovoljenje zahteva za sigurnou na radu b Odlaganje opasnih otpadnih materijala c Kontrola fabrikih izduvnih gasova (zadovoljenje standarda o zagaivanju vazduha).

24

Trokovi direktnog materijala i direktnog rada

Direktni i indirektni trokovi proizvodnje

mogu se lako pratiti i direktno rasporediti po pojedinim jedinicama proizvoda. Razmotrite, na primer, kompaniju koja proizvodi mnogo vrsta visokokvalitetnog nametaja. Vrlo je lako utvrditi trokove drveta i trokove direktnog rada koji ulaze u izradu odreenog kuhinjskog stola. Zbog tog razloga, raunovoe ove stavke nazivaju direktnim trokovima proizvodnje.
25

Opti su trokovi, meutim, indirektni.

Razmotrite, na primer, vrste trokova koje proizvoa nametaja klasifikuje kao opte. Ovi trokovi obuhvataju imovinske poreze na fabriku, amortizaciju alata i opreme, plate predradnika i popravke opreme. Koji bi se iznos od ovih indirektnih trokova trebao pripisati kuhinjskom stolu?

26

Nema lakog odgovora na ovo pitanje. Prema definiciji,

indirektni se trokovi ne mogu lako i direktno pratiti po pojedinim jedinicama proizvoda. Ovi se trokovi esto veu uz proizvodne aktivnosti posmatrane u celini, a ne uz pojedine jedinice proizvoda. Meutim, mi ne moemo zanemariti indirektne trokove proizvodnje. U mnogim kompanijama, opti trokovi su daleko najvei od tri osnovne kategorije trokova proizvodnje. Zbog toga proizvodne kompanije moraju razviti metodu alokacije odgovarajueg dela ukupnih optih trokova proizvodnje na svaki dovreni proizvod. Alokacija optih trokova na proizvodnju postie se putem stopa rasporeda optih trokova.
27

Stope rasporeda optih trokova


Stopa rasporeda optih trokova je sredstvo
koje se koristi za pripisivanje odgovarajuih iznosa optih trokova proizvodnje pojedinim jedinicama dovrenih proizvoda. Stopom se iskazuje oekivani odnos izmeu optih trokova proizvodnje i neke baze aktivnosti koji se direktno moe pratiti po dovrenim proizvodima. Opti trokovi proizvodnje se zatim pripisuju proizvodima proporcionalno sa ovom bazom aktivnosti.
28

Stopa rasporeda optih trokova utvruje se na


poetku raunovodstvenog perioda, na osnovu procenjenih iznosa. Formula je:

Procenjeni opti trokovi Stopa rasporeda optih trokova =------------------------------------------------------Procenjene jedinice baze aktivnosti

29

ta "nosi" opte trokove?


Da bi upotreba stope rasporeda optih
trokova dala pouzdane rezultate, baza aktivnosti mora biti znaajan "nosioc" optih trokova. Nosioc trokova je ona baza aktivnosti koja je uzroni inioc nastanka optih trokova.

30

U prolosti trokovi direktnog rada (ili direktni

radni sati) esto su se posmatrali kao primarni nosioc optih trokova. Proizvodi koji zahtevaju vie direktnog rada, esto zahtevaju vie indirektnog rada (nadgledanje), vee troenje maina (odravanje i amortizacija) i veu upotrebu fabrikog inventara i elektrine energije. Zbog toga mnoge proizvodne kompanije primenjuju praksu alociranja svih optih trokova na proizvodnju, proporcionalno sa trokovima direktnog rada (ili radnim satima).
31

S obzirom da su fabrike postale sve

automatizovanije, direktni rad postaje sve manji uzroni inioc za mnoge opte trokove. Danas, mnoge proizvodne kompanije primenjuju baze aktivnosti kao to su mainski sati, sati rada raunara ili broj sastavnih delova s obzirom da rezultiraju realistinijom alokacijom optih trokova.

32

Osnovno je pravilo da bi se svakom

nosioc troka, relativni trokovi proizvodnje razliitih proizvoda mogu biti znaajno narueni. Ovo, nadalje, moe dovesti do pogrenih odluka menadmenta.

proizvedenom proizvodu trebali pripisati opti trokovi koji su generisani proizvodnjom tog proizvoda. Ako baza aktivnosti koja se koristi za raspored optih trokova nije primarni

33

Proizvodnja u toku
Kad materijal ue u proces proizvodnje i kad ponu
proizvodne aktivnosti, za povezane trokove proizvodnje zaduuje se raun proizvodnja u toku. Tok trokova proizvodnje kroz ovaj raun u skladu je sa idejom da su trokovi proizvodnje trokovi proizvoda, a ne trokovi perioda. Kad su pojedine jedinice dovrene, trokovi njihove proizvodnje prenose se sa rauna proizvodnja u toku na raun zalihe gotovih proizvoda. Prema tome, stanje na raunu proizvodnja u toku predstavlja samo trokove proizvodnje koji su povezani sa jedinicama ija je proizvodnja jo "u toku."
34

Mnoge proizvodne kompanije pripremaju izvetaj o trokovima proizvodnje gotovih proizvoda kako bi menaderima obezbedile pregled trokova vezanim uz proizvodne aktivnosti tokom perioda. Izvetaj o trokovima proizvodnje gotovih proizvoda. Za godinu koja je zavrila 31. decembra 2005.

Proizvodnja u toku, poetak godine 30,000$ Trokovi proizvodnje koji se rasporeuju po proizvodima: Utroeni direktni materijal 150,000$ Direktni rad 300,000 Opti trokovi proizvodnje 360,000 Ukupni trokovi proizvodnje 810,000 Ukupni trokovi itave proizvodnje u toku u godini 840,000$ Manje: Zalihe gotovih proizvoda, kraj godine (40,000) Trokovi proizvodnje gotovih proizvoda 800,000$
35

Svrha izvetaja
Izvetaj o trokovima proizvodnje gotovih
proizvoda nije formalni finansijski izvetaj. Njegova svrha je da prvenstveno pomogne menaderima u razumevanju i oceni svih trokova proizvodnje kompanijinih proizvoda. Primera radi, poreenje, ovih izvetaja sa izvetajima prethodnog perioda, menaderi mogu da utvrde da li direktni rad ili opti trokovi proizvodnje rastu ili padaju kao procenat od ukupnih trokova proizvodnje. Izvetaj je takoe od pomoi pri dobijanju informacija o jedininim trokovima.
36

Ako kompanija proizvodi samo jedan proizvod,

(800,000$/ 10,000 jedinica). Poznavanje jedininih trokova proizvodnje korisno je menaderima za odreivanje prodajnih cena, ocenu efikasnosti i ekonominosti proizvodnih aktivnosti i za odluivanje o tome da li treba kompanija da posveti vie ili manje svojih resursa za proizvodnju tog proizvoda.
37

jedinini troak proizvedenog proizvoda jednak je trokovima proizvodnje gotovih proizvoda podeljenim sa brojem proizvedenih jedinica. Na primer, kada bi kompanija proizvela 10,000 gotovih proizvoda tokom 2005., proseni jedinini troak bio bi 80$

CILJEVI UENJA

1. Razlikovati podruja upravljakog i finansijskog raunovodstva. Upravljako raunovodstvo obuhvata pripremu i upotrebu raunovodstvenih informacija koje su oblikovane tako da pomau menadmentu u planiranju i kontroli poslovnih aktivnosti i u donoenju raznih menaderskih odluka. Informacije upravljakog raunovodstva mogu se prilagoditi za donoenje specifinih odluka. Nasuprot tome, finansijsko raunovodstvo daje informacije "opte svrhe" koje opisuju finansijski poloaj i poslovne rezultate organizacije. Informacije finansijskog raunovodstva pripremaju se u skladu sa priznatim standardima i oblikovane su tako da prvenstveno pomau investitorima i kreditorima kod donoenja odluka o alokaciji resursa. 2. Opisati tri osnovne vrste trokova proizvodnje. Direktni materijal u upotrebi sastoji se od delova i materijala koji e postati delovi gotovih proizvoda. Trokovi direktnog rada sastoje se od plata fabrikim radnicima koji direktno rade na proizvodnji proizvoda. Opti trokovi proizvodnje obuhvataju sve trokove proizvodnje osim trokova materijala u upotrebi i direktnog rada. Primeri optih trokova proizvodnje su amortizacija pogona i usluge osiguranja 38 pogona.

3. Razlikovati trokove proizvoda i trokove perioda i objasniti kako se trokovi proizvoda sueljavaju sa prihodom. Trokovi proizvoda su trokovi stvaranja zaliha. Oni se tretiraju kao imovina sve dok se proizvodi ne prodaju, kad se trokovi proizvoda odbijaju od prihoda kao trokovi prodatih proizvoda. Dakle, roba koja je proizvedena ove godine, i nije se prodala sve do sledee godine, odbija se od prihoda sledee godine. Za trokove perioda terete se rashodi u raunovodstvenom periodu u kom su nastali. Trokovi perioda nisu povezani sa proizvodnjom robe; zbog toga se oni odbijaju od prihoda pod pretpostavkom da e se koristi dobijene od izdataka ostvariti u istom razdoblju u kom su trokovi nastali. Trokovi perioda obuhvataju opte i administrativne trokove, trokove 39 prodaje i trokove poreza.

4.Objasniti kako trokovi proizvodnje "teku" kroz beskonanu evidenciju zaliha. Trokovi proizvodnje najpre se evidentiraju na kontrolnim raunima kao to su zalihe materijala, direktni rad i opti trokovi proizvodnje. Kad se ovi trokovi pridrue robi u proizvodnji, prenose se sa rauna trokova proizvodnje na raun proizvodnje u toku. Kad se jedinice dovre, njihov se troak prenosi sa rauna proizvodnje u toku na zalihe gotovih proizvoda. Zatim se, u trenutku prodaje jedinica, njihov troak prenosi sa zaliha gotovih proizvoda na raun trokova prodatih proizvoda.

40

5. Razlikovati direktne i indirektne trokove proizvodnje. Direktni trokovi proizvodnje (direktni materijal i direktni rad) mogu se identifikovati sa pojedinim proizvodima. Indirektni trokovi proizvodnje su mnogi elementi optih trokova proizvodnje koji se odnose na poslovanje fabrike u celini i ne mogu se pratiti po pojedinim proizvodima. 6. Objasniti svrhu stopa rasporeda optih trokova i vanost zasnovanosti ovih stopa na znaajnim "nosiocima trokova." Stopa rasporeda optih trokova sredstvo je koje se koristi za pripisivanje odgovarajuih iznosa optih trokova na pojedine jedinice outputa (proizvedenih proizvoda). Opti troak je indirektni troak koji se ne moe direktno povezati sa pojedinim outputom. Meutim, stopom rasporeda optih trokova iskazuje se odnos izmeu optih trokova i neke baze aktivnosti koja se moe direktno pratiti po pojedinim jedinicama. Baza aktivnosti trebala bi da bude glavni nosioc (uzroni faktor) optih trokova; ako baza aktivnosti nije nosioc troka, relativni trokovi proizvodnje razliitih proizvoda mogu biti znaajno narueni.
41

7. Pripremiti izvetaj o trokovima proizvodnje gotovih proizvoda.

Ovim se izvetajem sumira tok trokova proizvodnje

kroz raun proizvodnje u toku. Njegova svrha je da pomae menadmentu u razumevanju i oceni trokova proizvodnje koji su nastali u periodu. Pripremu izvetaja poinjemo prikazom proizvodnje u toku na poetku godine. Ovom iznosu dodajemo utroeni materijal, trokove direktnog rada i opte trokove nastale u periodu. Kombinacija ove etiri stavke pokazuje ukupne trokove itave proizvodnje u toku u razdoblju. Poslednji korak je odbijanje troka proizvodnje koja je jo uvjek u toku na kraju perioda. Ovo nam daje trokove proizvodnje gotovih proizvoda tokom perioda.
42

INSTRUMENTI HARMONIZACIJE RAUNOVODSTVA


MEUNARODNA TRANSPARENTNOST

GLOBALIZACIJA I MEUNARODNA TRANSPARENTNOST

OPTA USKLAENOST FINANSIJSKIH IZVETAJA JE ZAHTEV HARMONIZACIJE U USLOVIMA GLOBALIZACIJE. RAUNOVODSTVENA FUNKCIJA MORA DA OSIGURA DA RAUNOVODSTVENE. INFORMACIJE BUDU DOSLEDNE,POUZDANE I TRANSPARENTNE PREKO GRANICA DRAVA. INSTRUMENTI HARMONIZACIJE SU ZAKONSKA REGULATIVA, PROFESIONALNA REGULATIVA I INTERNA REGULATIVA.

Zakon o raunovodstvu
Zakonska regulativa obuhvata vana pitanja finansijskog izvetavanja. Naa zakonska regulativa.

Profesionalna regulativa

Meunarodni raunovodstveni standardi Kodeks etike za profesionalne raunovoe Meunarodni standardi revizije Meunarodni standardi interne revizije Nacionalni standard za osposobljavanje raunovoa Nacionalni standard za raunovodstveni softver

Profesionalna regulativa

Potovanjem opteprihvaenih raunovodstvenih naela ili principa vri se realizacija ciljeva finansijkog izvetavanja.

Raunovodstvena naela

Polazna raunovodstvena naela Naela o raunovodstvenom iskazivanju ekonomskih kategorija Naela o knjigovodstvu Naela o raunovodstvenom planiranju Naela o raunovodstvenom nadzoru Naela o raunovodstvenoj analizi Naela o raunovodstvenom informisanju Naela o organizovanju raunovodstvene slube

Osnovni raunovodstveni principi

Konvencije,pravila i postupci neophodni da oznae prihvatljivu raunovodstvenu praksu u odreenom vremenu.

Osnovni raunovodstveni principi


1.Princip dvojnog iskazivanja i beleenja 2.Princip novanog merila 3.Princip kontinuiteta Princip raunovodstvenog entiteta Princip korelacije (uzronosti) prihoda i rashoda Princip realizacije Princip opreznosti (konzervativizma) Princip konzistentnosti (doslednosti) Princip istorijskog troka

Principi urednog knjigovodstva


1. 2. 3. 4. 5. 6.

Princip Princip Princip Princip Princip Princip

aurnosti potpunosti obuhvatanja hronolokog reda objektivnosti i proverljivosti jasnosti ekonominosti

Raunovodstveni standardi

Raunovodstveni standardi pretpostavljaju koncepte koji se koriste za pretvaranje raunovodstvenih evidencija u pouzdane i unificirane raunovodstvene izvetaje. Raunovodstveni standardi se oslanjaju na raunovodstvena naela, oni su njihova detaljna razrada. Meunarodni raunovodstveni standardi

Etiki kodeks za profesionalne raunovoe

Sadri osnovne etike koncepte, osnovne principe profesionalnog ponaanja, preporuena pravila ispravnog postupanja, zabrane, tumaenja pravila, definicije relevantnih pojmova.

Interna regulativa

Predstavlja konkretizaciju zakonske i profesionalne regulative. Ona pokriva specifina pitanja za konkretne okolnosti svakog poslovnog subjekta. Interna revizija, interna kontrola, hodogram raunovodstvene dokumentacije,analitiki kontni plan, raunovodstvene politike,organizacija popisa sredstava i izvora sredstava.

INSTRUMENTI FINANSIJSKOG IZVETAVANJA O STANJU I USPEHU PREDUZEA


Finansijski izvetaji Godinji rauni
1

Obeleje Akti kojima je regulisano

Finansijsko raunovodstvo Raunovodstvenim standardima, Zakonom o raunovodstvu Prikupljanje, beleenje, klasifikacija, interpretacija podataka o poslovnim promenama, Sastavljanje fin. izvetaja

Raunovodstvo trokova Internim pravilnikom o raunovodstvu

Upravljako raunovodstvo Ekonomskom teorijom, Raunovodstvenim standardima Predlog plana, praenje rezultata te kontrola poslovanja, predlog odluka

Namena

Kontrola efikasnosti upravljanja pojedinim delovima proizvodnje i aktivnostima

Metoda obezbeenja podataka

Aurnim beleenjem svih nastalih poslovnih promena u glavnu knjigu i ostale raune

Detaljnim praenjem trokova pojedinih poslovnih aktivnosti i njihovo sueljavanje sa uincima Godinje, kvartalno, meseno, nedeljno ili dnevno Izvetaj o tokovima pojedinih poslovnih aktivnosti

Planski podaci, podaci prethodnih perioda, finansijsko raunovodstvo

Vremensko izvetavanje Oblik izvetaja

Godinje, kvartalno, meseno

Za bilo koji period po potrebi Predlog plana, izvetaj o trokovima, izv. o ekonomskom poloaju

Bilans, raun dobiti i gubitka, izvetaj o novanom toku i izvetaj o promenama glavnice Primarno spoljni korisnici

Korisnik izvetaja

Primarno interni korisnici

Menaderi odreenih hijerarhijskih nivoa

GODINJI I POLUGODINJI RAUN U NAIM USLOVIMA DANAS Sadri sledee raunovodstvene izvetaje: Bilans stanja Bilans uspeha Aneks dodatni raunovodstveni izvetaj Bilans tokova gotovine (velika i srednja preduzea)
3

BILANS - Bilans stanja

Definicija: Dvostrani vrednosni raun sredstava po nameni i izvora sredstava, sa odlikom ravnotee. Aktiva = Pasiva
Imovina + Gubitak = Kapital + Obaveze

RASPORED POZICIJA U BILANSU STANJA

NAELA: Likvidnost pozicija Pravno svojstvo pozicija Kruni tok pozicija

GLAVNA KNJIGA

Raunovodstveni sistem ukljuuje posebnu evidenciju za svaku stavku koja se pojavljuje u bilansu. Na primer, posebna je evidencija za stavku novana sredstva koja pokazuje sva poveanja i smanjenja novca koji rezultiraju iz mnogih transakcija priliva i izdataka novca. Slina se evidencija uva za svaku drugu imovinu,za svaku obavezu i vlasniki kapital. Oblik evidencija koji se koristi za evidenciju poveanja i smanjenja kod jedne stavke bilansa naziva se raun ili ponekad raun glavne knjige. Svi se ti odvojeni rauni obino dre u registratoru, a cela se grupa tih rauna naziva glavna knjiga.
7

KONTO - RAUN
U svom najjednostavnijem obliku raun ima jedino tri elementa: 1) naziv naslov, koji se sastoji od imena odreene imovine, obaveze ili vlasnikog kapitala; 2) leve strane, koja se zove dugovna (debit) strana i 3) desne strane koja se zove potrana (credit) strana. Taj oblik rauna zove se T raun zbog svoje slinosti slovu T.
8

Evidentiranje dugovanja na raunu zove se zaduiti po raunu;

Evidentiranje potraivanja na raunu zove se potraivati po raunu.

Studenti koji poinju kurs upravljakog raunovodstva esto imaju pogrene predpostavke o znaenju izraza dugovno i potrano. Na primer, za neke ljude koji su neupueni u raunovodstvo, re credit (potraivanje) moe mnogo bolje da zvui nego re debit (duguje). Takva znaenja nemaju vrednosti u podruju raunovodstva. Raunovoe koriste re dugovanje (debit) kao znaenje stavke na levoj strani rauna potraivanje (credit) kao znaenje stavke na desnoj strani rauna. Otuda proizlazi da debit (duguje) i credit (potrauje) jednostavno znae levo i desno bez ikakvih skrivenih ili dubljih znaenja.
10

Svaka dugovna i potrana stavka na raunu novca predstavlja novani priliv ili novano plaanje (izdatak). Iznos novca kojeg je preduzee vlasnik, na odreeni dan, jednak je saldu rauna na taj dan. Odreenje salda T rauna. Saldo rauna glavne knjige je dinarska razlika izmeu ukupnih dugovanja i ukupnih potraivanja na raunu. Ako ukupno dugovanje prelazi ukupno potraivanje, raun ima dugovni saldo; ako ukupno potraivanje prelazi ukupno dugovanje, raun ima potrani saldo.
11

Analiza Pravilo Poveana je imovina novca. Poveanja se imovine evidentiraju dugovanjima. Duguje: novac Vlasniki kapital je povean. Poveanja se vlasnikog kapitala evidentiraju potraivanjima. Potrauje: kapital
12

"Normalni" saldo rauna. Oblik rauna kojim se iskazuje saldo rauna glavne knjige pokazuje posebno da li je saldo dugovni ili potrani. Meutim, to ne predstavlja tekou zato to znamo da rauni imovine normalno imaju dugovna salda, a obaveze prema dobavljaima i vlasnikog kapitala normalno imaju potrana salda.
13

kontni plan je popis naziva rauna i brojeva rauna koja koristi preduzee.

14

DNEVNIK

U raunovodstvenom sistemu, informacija o svakoj poslovnoj transakciji prvo se evidentira u raunovodstvenoj evidenciji koja se zove dnevnik. Nakon to je transakcija evidentirana u dnevniku, dugovne i potrane promene kod pojedinih rauna se unose u glavnu knjigu. Postoji - dnevnik raunovodstvena evidencija u koju se transakcije najpre evidentiraju, ponekad se zove i knjiga izvorne evidencije. Dnevnik je hronoloka evidencija (dan-za-danom) poslovnih transakcija. Informacija evidentirana o svakoj transakciji ukljuuje datum transakcije, dugovne i potrane promene kod odreenih rauna glavne knjige i kratko objanjenje transakcije. U odgovarajuim intervalima, dugovni i potrani iznosi evidentirani u dnevniku prebacuju se (prenose) na 15 raune u glavnoj knjizi.

Zato dnevnik?

Dnevnik daje sve informacije o transakciji na jednom mestu i isto tako omoguuje objanjenje te transakcije. Dnevnik omoguuje hronoloku evidenciju svih dogaaja u poslovanju. Upotreba dnevnika pomae da se spree greke.
16

PROBNI BILANS

Pre upotrebe salda rauna za pripremu bilansa, poeljno je dokazati da je ukupni iznos rauna s dugovnim saldima jednak zapravo ukupnom iznosu rauna s potranim saldima. Taj se dokaz jednakosti s dugovnim i potranim saldima zove probni bilans. Probni bilans je lista od dva stupca s nazivima salda svih rauna u redosledu u kom se pojavljuju u glavnoj knjizi.
17

RAUNOVODSTVENI CIKLUS
Redosled raunovodstvenih postupaka koji se koriste za evidenciju, klasificiranje i sumiranje raunovodstvenih informacija esto se naziva raunovodstveni ciklus: Evidentirajte transakciju u dnevnik Prenesite transakciju u raune glavne knjige Pripremite probni bilans Pripremite finansijske izvetaje
18

RUNI I RAUNARSKI SISTEMI

koncepti i postupci koji su ukljueni u poslovanje manuelnih sistema i sistema raunovodstva baziranih na raunarima u osnovi su isti. transakcija mora biti fiziki unesena (evidentirana) u raunovodstveni sistem. Kako raunari ne znaju koje transakcije treba da budu evidentirane ili kako ih evidentirati na odgovarajui nain, te dve funkcije moraju da rade knjigovodstveni radnici i u manuelnim i raunarskim sistemima. podaci koji su uneseni u sistem baziran na raunaru ne treba da bude u obliku stavke dnevnika. Podaci se obino unose u bazu podataka umesto u dnevnik.
19

ta je baza podataka? Baza podataka je skladite informacija pohranjenih u raunarski sistem i njena svrha je da dozvoli da se informacije koje e biti koriene za razliite namene, unesu samo jednom u raunar. Podaci se izvorno unose u bazu podataka. Kada zatrebamo podatke, raunar pretrauje bazu podataka, odabire traene podatke i pokazuje ih korisnicima.
20

Meutim, stavke dnevnika i T rauni prikazuju efekte transakcija na finansijski poloaj preduzea, jasnije nego to to raunovodstveni software prikazuje ili nego to to prikazuju specijalni dnevnici. Uprkos njihovoj ogranienoj upotrebi u raunovodstvenoj praksi, stavke dnevnika i T rauni ostaju najprihvatljivija metoda prikaza efekata poslovnih transakcija u izuavanju raunovodstva i udbenicima iz raunovodstva.
21

Korisnost dnevnika i glavnih knjiga za menadere

Menaderi stalno koriste informacije koje se nalaze u raunovodstvenim evidencijama. Na primer, da dobiju informaciju o nekoj odreenoj poslovnoj transakciji, menaderi mogu navesti stavku dnevnika u kojoj je transakcija evidentirana. Kako bi saznali tekui saldo kod tako kritinih rauna kao to je novac, rauni potraivanja i rauni obaveza, menaderi gledaju u glavnu knjigu. Menaderi ne treba da ekaju dok se finansijski izvetaji izdaju da bi dobili finansijsku informaciju o preduzeu. Oni tu informaciju mogu dobiti kad god je trebaju, esto pomou desktop raunara s "read only" pristupom u kompanijin raunovodstveni sistem.
22

CILJEVI UENJA 1. Opiite raun glavne knjige i glavnu knjigu Raun glavne knjige je sredstvo za evidentiranje poveanja ili smanjenja stavke finansijskog izvetaja, kao to je neka odreena imovina, tip obaveze ili vlasnikog kapitala. Glavna knjiga je raunovodstvena evidencija koja ukljuuje sve raune glavne knjige tj. poseban raun za svaku stavku koja je ukljuena u finansijske izvetaje kompanije. 2. Pravila dugovanja i potraivanja za raune bilanca Poveanja u raunima imovine evidentiraju se dugovanjima, a smanjenja potraivanjima. Primetite da se pravila o dugovanju i potraivanju odnose na lokaciju rauna u bilansu. Ako se raun pojavi na levoj strani bilansa (rauni imovine) poveanja se rauna evidentiraju na levoj strani stavki (dugovanja). Ako se raun pojavi na desnoj strani bilansa (obaveza prema dobavljaima i vlasnikog kapitala), poveanja se evidentiraju na desnoj strani stavki (potraivanja). 23

3. Objasnite sistem dvojnog knjigovodstva u raunovodstvu. Sistem dvojnog knjigovodstva u raunovodstvu uzima svoje ime iz injenice da se svaka poslovna transakcija evidentira sa dva skupa knjienja: 1) dugovnim knjienjima u jedan ili nekoliko rauna i 2) potranim knjienjima u jedan ili nekoliko rauna. Kod evidentiranja bilo koje transakcije, ukupna dinarska suma dugovnih stavki mora biti jednaka ukupnoj dinarskoj sumi potranih stavki. 4. Objasnite svrhu dnevnika i njegov odnos prema glavnoj knjizi. Dnevnik ili knjiga originalnog knjienja raunovodstvena je evidencija u koju se poslovne transakcije evidentiraju hronoloki. Stavka u dnevniku pokazuje koji su se rauni glavne knjige poveali kao rezultat transakcije, a koji su se smanjili. Nakon to su se efekti transakcije evidentirali u dnevniku, promene se u pojedinim 24 raunima glavne knjige tada prenose u glavnu knjigu.

5. Pripremite stavke dnevnika kako biste evidentirali uobiajene poslovne transakcije Efekti se poslovnih transakcija na imovinu, obaveze ili vlasniki kapital preduzea evidentiraju u dnevniku. Svaka stavka dnevnika ukljuuje datum transakcije, nazive rauna glavne knjige koji su obuhvaeni, novane sume, promene na tim raunima i kratko objanjenje transakcije. 6. Pripremite probni bilans i objasnite upotrebu i ogranienja U probnom bilansu se posebni dugovni i potrani stupci koriste za navoenje salda pojedinih rauna glavne knjige. Ta se dva stupca tada sumiraju da bi se dokazala jednakost dugovnih i potranih salda. Taj proces daje sigurnost da je: 1) ukupan iznos dugovanja koja su prenesena u glavnu knjigu jednak ukupnom iznosu potraivanja i 2) da su salda pojedinih rauna glavne knjige tano izraunata. Dok probni bilans dokazuje jednakost dugovnih i potranih stavki u glavnoj knjizi, on ne otkriva takve greke kao to je proputanje evidentiranja neke poslovne transakcije, neodgovarajua analiza rauna zahvaena transakcijom ili prenos dugovnih i potranih stavki na pogrene raune.
25

7. Opiite osnovne korake raunovodstvenog ciklusa i u manuelnom sistemu raunovodstva i u sistemu raunovodstva koji se bazira na raunarima U ovoj fazi naeg studiranja koraci u bilo kom raunovodstvenom sistemu su: 1) evidentirajte transakciju u dnevnik. 2) prenesite informaciju u raune glavne knjige. 3) pripremite probni bilans i 4) pripremite finansijske izvetaje i objave koje su s njima u vezi. U manealnom raunovodstvenom sistemu sva etiri koraka izvode raunovodstveni radnici. U sistemu baziranom na raunaru, koraci 2.3 i 4. (osim objava) izvode se automatski pomou raunara.
26

BILANS USPEHA RAUN DOBITKA I GUBITKA Dobit je prirast vlasnikog kapitala u toku perioda. Gubitak je smanjenje vlasnikog kapitala u toku perioda.

27

Merenje poslovne dobiti


Nakon studiranja ovog poglavlja trebalo bi da postignete sledee ciljeve uenja: Objasniti prirodu neto dobiti, prihoda i rashoda. Primeniti naela realizacije i uzronosti kod evidentiranja prihoda i rashoda. Primeniti pravila o dugovanju i potraivanju kod evidentiranja prihoda i rashoda. Definisati i evidentirati trokove amortizacije. Opisati i pripremiti raun dobiti i gubitka i izvetaj o vlasnikom kapitalu. Objasnite kako se ti izvetaji odnose prema bilansu. Objasnite svrhe za koje slue zakljuna knjienja; pripremiti ta knjienja. Objasniti redosled postupaka u raunovodstvenom ciklusu. Razlikovati osnovu nastanka dogaaja od novane 28 osnove raunovodstva.

TA JE NETO DOBIT?
Poveanje vlasnikog kapitala koje je rezultat profitabilnog poslovanja preduzea naziva se neto dobit. Suprotno od neto dobiti, smanjenje vlasnikog kapitala koje je rezultat neprofitabilnog poslovanja preduzea naziva se neto gubitak.

29

Ako nameravate da osnujete vlastito preduzee, uinite to radom i oekivanjem da e to preduzee poslovati s profitom, te tako poveati va vlasniki kapital. Pojedinci koji uloe u deoniki kapital velike korporacije, takoe oekuju da preduzee zaradi profit koji e poveati vrednost njihovog ulaganja.

30

Neto dobit je proraun ukupnih efekata mnogih poslovnih transakcija na vlasniki kapital. Poveanje vlasnikog kapitala koje je rezultat profitabilnog poslovanja obino prati poveanje ukupne imovine premda ne i poveanje novca. U nekim sluajevima, meutim poveanje vlasnikog kapitala prati smanjenje ukupnih obaveza.
31

Raun dobiti i gubitka

Raun dobiti i gubitka finansijski je izvetaj od jedne strane koji sumira profitabilnost poslovnog subjekta kroz odreeni vremenski period. U ovom se izvetaju neto dobit odreuje poreenjem za neki vremenski period: 1) prodajne cene prodate robe i usluga koje prua preduzee sa 2) trokovima prodate robe i usluga preduzea.
32

Tehniki raunovodstveni pojmovi za te komponente neto dobiti jesu prihodi i rashodi, zato raunovoe kau da je neto dobit jednaka razlici prihoda i rashoda.
33

Dobit se mora odnositi na odreen vremenski period. Bilans pokazuje finansijski poloaj preduzea na odreeni dan. Raun dobiti i gubitka, nasuprot tome, prikazuje rezultate poslovanja tokom odreenog vremenskog perioda.
34

Raunovodstveni period od 12 meseci koji koristi subjekt, zove se fiskalna godina. Fiskalna godina koju koristi veina kompanija podudara se s kalendarskom godinom i zavrava se na dan 31. decembra. (poinje 01. januara)
35

Prihodi

Prihodi su vrednosti prodatih roba i usluga koje su iskazane kroz raunovodstveni period. Ostvarenje prihoda utie na poveanje vlasnikog kapitala. Kad preduzee izvri uslugu ili proda robu svojim kupcima, obino prima novac ili otvara raun potraivanja svoga kupca. Priticanje novca i potraivanja od kupaca poveava ukupnu imovinu kompanije. Na drugoj se strani raunovodstvene ravnotee obaveza ne menja, ali se vlasniki kapital poveava zbog odgovara na poveanje ukupne imovine. Tako su prihodi bruto poveanje vlasnikog kapitala koje rezultira iz aktivnosti preduzea.
36

Kada evidentirati prihode ?

Na odgovor prikazuje opteprihvaeno raunovodstveno naelo koje se zove naelo realizacije i ono kae da preduzee treba da evidentira prihode u vreme kad su usluge kupcima izvrene ili kad je prodata roba isporuena kupcima. Ukratko, prihod se evidentira onda kad je zaraen, bez obzira kad je primljen novac.
37

Rashodi

Rashodi su trokovi sadrani u prodatim proizvodima i uslugama. Rashodi se esto zovu "trokovima poslovanja", tj. trokovima razliitih aktivnosti potrebnih radi odravanja posla.

38

Kada evidentirati rashode?

Naelo uzronosti Postoji znaajna veza izmeu prihoda i rashoda. Rashodi nastaju zbog ostvarenja prihoda. Kod merenja neto dobiti za neko razdoblje, prihodi treba da budu sueljeni sa svim rashodima koji su nastali kod proizvodnje tog prihoda. Taj koncept sueljavanja rashoda s prihodima na osnovu "uzroka i posledice" zove se naelo uzronosti.
39

Takoe, rashodi i novani izdaci nisu isto. Novani izdaci za rashode mogu da se dogode pre, posle ili u istom vremenskom periodu kad rashod pomae da se ostvari prihod. Kod odluivanja kada evidentirati rashod, kritino je pitanje " U kom e periodu taj rashod pomoi da se ostvari prihod?", a ne "Kada e se dogoditi novani izdatak?"
40

Dugovna i potrana pravila za prihode i rashode

Mi smo naglasili da prihodi poveavaju vlasniki kapital i da rashodi smanjuju vlasniki kapital. Dugovna i potrana pravila za evidentiranje prihoda i rashoda u raunima glavne knjige prirodni su produetak pravila za evidentiranje promena u vlasnikom kapitalu. Pravila izraena za evidentiranje poveanja i smanjenja u vlasnikom kapitalu su sledea:
41

Poveanja se u vlasnikom kapitalu evidentiraju potraivanjima. Smanjenja se u vlasnikom kapitalu evidentiraju dugovanjima.

42

To se pravilo sada proiruje radi pokrivanja rauna prihoda i rashoda: Prihodi poveavaju vlasniki kapital; zbog toga se prihodi evidentiraju potraivanjima. Rashodi smanjuju vlasniki kapital; zbog toga se rashodi evidentiraju dugovanjima.

43

Rauni glavne knjige za prihode i rashode

Kod prosenog se preduzea za vreme raunovodstvenog perioda javlja mnogo transakcija prihoda i rashoda. Da bi se klasifikovale i sumirale te brojne transakcije vodi se poseban raun glavne knjige za svaki glavni tip prihoda i rashoda.
44

Kod evidentiranja transakcija prihoda mi dugujemo primljenu imovinu, a potraujemo neki raun prihoda. Kod evidentiranja transakcija rashoda, mi dugujemo raun rashoda, a potraujemo raun imovine novca ili obaveza prema dobavljaima ako plaanje treba izvriti kasnije.
45

46

47

KOREKTIVNA KNJIENJA : SLEDEI KORAK U RAUNOVODSTVENOM CIKLUSU

Mnoge transakcije utiu na prihode i rashode u dva ili vie raunovodstvena perioda. Na primer preduzee moe da kupi opremu koja e trajati mnogo godina, polisu osiguranja koja vredi 12 meseci, ili dovoljno kancelarijskih zaliha za nekoliko meseci. Svaka se od te imovine postepeno troi, tj. postaje rashod. Koliko raunovoe doznauju trokove te imovine rashodima tokom vremena od nekoliko raunovodstvenih perioda? Odgovor je korektivna knjienja. Korektivna knjienja rade se na kraju svakog raunovodstvenog razdoblja.
48

Uvodimo koncept ispravke na kraju perioda knjienjem, radi evidencije rashoda amortizacije. To je najuobiajenije od svih korektivnih knjienja, svako preduzee koje je vlasnik zgrade ili opreme mora evidentirati rashode amortizacije na kraju svakog raunovodstvenog perioda.

49

Rashodi amortizacije. Naa definicija rashoda da je to troak sadran u prodatim proizvodima i uslugama. Zgrade i oprema primeri su robe koja je kupljena unapred, ali koja je iskoriena postepeno tokom mnogih raunovodstvenih perioda. Svake godine deo korisnosti te imovine istie, a deo njenih ukupnih trokova treba da se prizna kao rashod amortizacije. Izraz amortizacija znai dodeljivanje troka dugotrajne imovine rashodima tokom njenog korisnog veka trajanja.
50

Izvetaj o vlasnikom kapitalu

Raun dobiti i gubitka sumira poveanja i smanjenja u raunu vlasnikog kapitala u nekom raunovodstvenom razdoblju. Poveanja rezultiraju od zarade neto dobiti i od dodatnih vlasnikovih ulaganja, a smanjenja rezultiraju iz neto gubitaka i od vlasnikovog povlaenja sredstava.
51

Povezanost finansijskih izvetaja

Skup finansijskih izvetaja moemo lake da razumemo ako shvatimo da su raun dobiti i gubitka, izvetaj o vlasnikom kapitalu i bilans meusobno povezani. Bilans sastavljen na kraju prolog perioda i onaj sastavljen na kraju tekueg perioda prikazuju iznos vlasnikog kapitala na odreene datume bilansa. Izvetaj o vlasnikom kapitalu sumira promene u vlasnikom kapitalu koje su se dogodile izmeu dva datuma iz bilansa. Raun dobiti i gubitka daje detaljno objanjenje o najvanijoj promeni u vlasnikom kapitalu o iznosu neto dobiti ili neto gubitka za odreeni raunovodstveni period. Tako raun dobiti i gubitka i izvetaj o vlasnikom kapitalu objanjavaju promenu u iznosu vlasnikog kapitala prikazanog u bilansu nakon toga.
52

Raun vlasnikog kapitala i ostali rauni bilansa zovu se stalni ili trajni rauni zato to njihova stanja nastavljaju da postoje nakon tekueg raunovodstvenog perioda. Proces prebacivanja stanja privremenih rauna na stalni raun vlasnikog kapitala zove se zakljuivanje rauna. Knjienja u dnevniku uinjena u svrhe zatvaranja privremenih rauna zovu se zakljuna knjienja. Uobiajena je praksa zakljuiti raune samo jednom godinje.
53

Zakljuna knjienja za raune prihoda

Prihodi imaju potrana stanja. Zatvaranje rauna prihoda, dakle, znai prenos njegovog potranog stanja na sumarni raun dobiti. Taj se prenos postie pomou knjienja iz dnevnika koje duguje raun prihoda u iznosu jednakom njegovu potranom stanju sueljavajui potraivanje rauna ukupne dobiti.
54

Zakljuivanje knjienja za raune rashoda

Rauni rashoda imaju dugovna stanja. Zakljuivanja rauna rashoda znai prebacivanje njegovog dugovnog stanja na sumarni raun dobiti. Knjienje se u dnevniku radi zakljuivanja rauna rashoda zbog toga sastoji od potraivanja rauna rashoda u iznosu jednakom njegovom dugovnom stanju s poravnanjem dugovanja sumarnog rauna dobiti.
55

REDOSLED POSTUPAKA U RAUNOVODSTVENOM CIKLUSU


Proknjiite transakcije u dnevnik Prenesite transakcije u raune glavne knjige Sastavite probni bilans Izvrite korektivna knjienja za kraj perioda Sastavite korektivni probni bilans Sastavite finansijske izvetaje i odgovarajue objave

56

Korist podataka o prihodima i rashodima za menadere

Ukratko: informacija o prihodima i rashodima koju koriste menaderi obino pokriva puno krai vremenski period i detaljnija je nego informacija koju sadri slubeni raun dobiti i gubitka. Izvetaji o prihodima i rashodima koji se rade dnevno ili nedeljno za upotrebu menadera jedini prikazuju izdvojene prihode i rashode, obino one stavke koje su pod direktnom kontrolom pojedinog menadera.
57

CILJEVI UENJA
1. Objasnite prirodu neto dobiti, prihoda i rashoda

Neto dobit je poveanje vlasnikog kapitala koje rezultira iz profitabilnog poslovanja preduzea za vreme raunovodstvenog perioda. Neto dobit moe da se definie kao prihodi manje rashodi. Prihodi su cena prodane robe i izvrenih usluga kupcima za vreme odreenog razdoblja, a rashodi su trokovi sadrani u prodatim proizvodima i uslugama.
58

2. Primenite naelo realizacije i naelo uzronosti kod evidentiranja prihoda i rashoda Naelo realizacije oznaava da prihodi treba da se evidentiraju u raunovodstvenim evidencijama kad su zaraeni, tj. kad je roba prodata, a usluge izvrene kupcima. Naelo uzronosti oznaava da rashodi treba da se suele sa prihodima na osnovi uzroka i posledice. Tako rashodi treba da se evidentiraju u periodu u kom su odgovarajua roba i usluge iskoriene u procesu ostvarenje prihoda.
59

3. Primenite pravila dugovanja i potraivanja kod evidentiranja prihoda i rashoda Prihodi poveavaju vlasniki kapital, te se zbog toga oni evidentiraju na potranoj strani rauna Rashodi smanjuju vlasniki kapital, te se zbog toga oni evidentiraju na dugovnoj strani rauna. 4. Definiite i evidentirajte rashode za amortizaciju Termin amortizacija odnosi se na dodeljivanje troka dugotrajne imovine (kao to je oprema ili zgrada) rashodima tokom korisnog veka trajanja te imovine. Amortizacija se evidentira knjienjem dugovanja rauna rashoda za amortizaciju i potraivanjem rauna imovine, akumulirana amortizacija.
60

5. Opiite i sastavite raun dobiti i gubitka i izvetaj o vlasnikom kapitalu. Objasnite kako se ti izvetaji odnose prema bilansu. Raun dobiti i gubitka prikazuje prihode i rashode preduzea tokom odreenog raunovodstvenog perioda. Rashodi se sueljavaju (odgovaraju) prihodima radi merenja neto dobiti za odreeni period. Neto dobit se tada navodi u izvetaju o vlasnikom kapitalu kao dodatak poetnom stanju vlasnikog kapitala. Vlasnikovo povlaenje sredstava prikazano je kao odbitak. Tako izvetaj o vlasnikom kapitalu prikazuje poveanja i smanjenja vlasnikog kapitala od jednog do drugog datuma bilansa.
61

6. Objasnite kojim svrhama slue zakljuna knjienja; sastavite ta knjienja

Zakljuna knjienja imaju dve osnovne svrhe. Prva je da se vrate stanja povremenih rauna vlasnikog kapitala (prihoda, rashoda i rauna povlaenja sredstava) na nulu, tako da ti rauni mogu da se koriste za merenje aktivnosti sledeeg raunovodstvenog perioda. Druga je svrha zakljunih knjienja aurirati stanje rauna vlasnikog kapitala. Potrebna su etiri zakljuna knjienja: 1) zakljuivanje rauna prihoda sa sumarnim raunom dobiti, 2) zakljuivanje rauna rashoda sa sumarnim raunom dobiti, 3) zakljuivanje stanja sumarnog rauna dobiti (koji predstavlja neto dobit ili neto gubitak) s raunom vlasnikog kapitala i 62 4) zakljuivanje rauna povlaenja sredstava s raunom vlasnikog kapitala.

7. Opiite redosled postupaka u raunovodstvenom ciklusu


Raunovodstveni postupci u raunovodstvenom ciklusu mogu biti objedinjeni na sledei nain:
1) 2) 3) 4) 5) 6) 7) 8)

urnaliziranje transakcija, prenos u raune glavne knjige, sastavljanje probnog bilansa, izrada ispravki na kraju perioda, sastavljanje korektivnog probnog bilansa, sastavljanje finansijskih izvetaja, urnaliziranje i prenos zakljunih knjienja i sastavljanje probnog bilansa nakon zakljuenja.

63

8. Uoite razliku izmeu raunovodstva nastanka dogaaja i novane osnove raunovodstva Pod raunovodstvom nastanka dogaaja, prihodi se priznaju kad su zaraeni, a rashodi u periodu u kom pridonose stvaranju prihoda. Pod raunovodstvom na novanoj osnovi, nasuprot tome, prihodi se priznaju kad je primljen novac, a rashodi se priznaju kad su izvrena novana plaanja. Raunovodstvo nastanka dogaaja daje bolju sliku profitabilnosti nego to to daje raunovodstvo na novanoj osnovi, zato to raunovodstvo nastanka dogaaja povezuje ostvarenje dobiti s vremenom zarade.
64

Raunovodstveni sistem,
sistem raunovodstvenih kontrola,

interna revizija, kontroling, revizija finansijskih izvetaja

Raunovodstveni sistem
Raunovodstveni

sistem se sastoji od zaposlenih, postupaka, tehnikih ureaja i evidencija koje koristi subjekt za stvaranje raunovodstvene informacije i prenos informacije donosiocima odluka. Struktura i mogunost raunovodstvenih sistema veoma se razlikuju od organizacije do organizacije. Svrha: dostii potrebe organizacije za raunovodstvenim informacijama na najefikasniji nain

Potrebe za raunovodstvenim informacijama


Vrste

raunovodstvenih informacija zavise od veliine organizacije, vlasnitvu, filozofiji menadmenta, delatnosti. Raunovodstveni sistemi treba da budu trokovno efikasni korist od informacije mora da pree troak njene pripreme.

Osnovne funkcije raunovodstvenog sistema


Evidentira

efekte poslovnih transakcija Klasifikuje efekte slinih transakcija na nain koji doputa izradu ukupnih iznosa za potrebe poslovnih aktivnosti i u svrhe izvetavanja spoljnih korisnika. Sumira i prenosi podatke koji se nalaze u sistemu na nain koji je koristan donosiocima odluka.

Evidentiranje planiranih iznosa


Neka

preduzea unose u svoj raunovodstveni sistem predvianja unapred (planove) nivoa aktivnosti koje se oekuju u buduim periodima. S obzirom da su i stvarni rezultati evidentirani u sistemu, izvetaji se formiraju tako da pokazuju razlike predvianja i stvarnih rezultata. Menaderi mogu sagledati koji delovi i aktivnosti posluju iznad ili ispod oekivanja.

Unoenje podataka u raunovodstveni sistem


osnovne metode: Rauni glavne knjige Raunarske baze podataka I u runim i raunarskim raunovodstvenim sistemima efekti poslovnih transakcija klasifikuju se prema kontnom planu preduzea. Kontni plan = broj i nazivi rauna glavne knjige koje koristi preduzee.
Dve

Oblikovanje glavne knjige


Osnovno pitanje je stepen detalja koji je potreban u kontnom planu. Stepen detalja zavisi od vrste informacija koje menadment smatra odgovarajuim. Kontni plan prihoda i rashoda esto se oblikuje sa nivoima menaderske odgovornosti. Rauni koji pokazuju detaljni sastav imovine, obaveza, prihoda, rashoda, stavljeni su u pomone knjige. Sintetiki rauni koji se na njih odnose javljaju se u glavnoj knjizi.

Sistemi baze podataka


Velika

fleksibilnost kod klasifikacije u odnosu na detaljan plan glavne knjige. Baza se sastoji od neklasifikovanih podataka, koji nisu grupisani u kategorije. Podatke prate klasifikacioni kodovi, svaki kod omoguuje da raunar sortira podatke prema razliitom kriterijumu.

Interna kontrola
Mere

koje organizacija preduzima, da bi 1.zatitila sredstva od preteranog troenja,prevare i neefiksne upotrebe. 2.osigurala pouzdanost raunovodstvenih podataka. 3.obezbedila saglasnost sa politikama menadmenta. 4.ocenjivala rad radnika menadera i delova organizacije.

Interna kontrola
Mere

i postupci ija je namera da uvere menadment da preduzee radi u skladu sa njegovim planovima i politikama, jesu interne kontrole. Sistem interne kontrole, struktura interne kontrole, jesu interne kontrole koje su na snazi u celoj organizaciji.

Raunovodstvene i administrativne kontrole


Raunovodstvene

kontrole su mere koje se direktno odnose na zatitu sredstava ili na pouzdanost raunovodstvene informacije. Administrativne kontrole su mere oblikovane radi poveanja poslovne efikasnosti, nemaju direktan uticaj na pouzdanost raunovodstvenih evidencija.

Postizanje vrste interne kontrole


Zasnovati jasna podruja odgovornosti Utemeljiti rutinske postupke za obradu svake vrste transakcije ( ko e je odobriti,treba da bude odobrena, izvrena i evidentirana ). Raspodela dunosti ( ni jedna osoba, ni jedno odeljenje ne vodi transakciju od poetka do kraja). Odvojiti raunovodstvenu funkciju od korienja sredstava.

Mere interne kontrole


1. 2. 3. 4. 5.

Interna revizija Finansijsko predvianje Sposobno osoblje Rotacija zaposlenih Dokumenti obeleeni serijskim brojevima

Funkcija kontrole kao upravljake funkcije

sastoji se u merenju i usmeravanju rada preduzea kako bi se obezbedilo ispunjavanje ciljeva preduzea i planova sainjenih u saglasnosti sa ciljevima. Kontrola predstavlja zadatak svakog menadera, bez obzira na nivo upravljakog ovlaenja. Sistemi i tehnike kontrole pokazuju dosta zajednikih elemenata, bez obzira o kontroli kog podruja se radi. Osnov sistema kontrole obuhvata: Postavljanje pokazatelja. Merenje efekata tim pokazateljima. Otklanjanje odstupanja od pokazatelja i planova.

Pokazatelji
Pokazatelji

predstavljaju izdvojene take u celokupnom procesu planiranja gde se sprovodi merenje efektivnosti. Zahvaljujui pokazateljima menaderi bez stalnog nadziranja svakog koraka u nekom procesu na vreme dobijaju signale o odvijanju pojedinih aktivnosti.

Revizija
Finansijske

revizije su orijentisane na obezbeivanju donosioca odluka izvan preduzea uveravanjima da su finansijski izvetaji preduzea pouzdani. Interne i eksterne finansijske revizije imaju za zadatak da iskontroliu postojanje i funkcionisanje samog sistema internih kontrola, a isto tako da obezbede uvid i verifikaciju samih finansijskih izvetaja.

Revizija

Moglo bi se uopteno rei da je revizija nezavisno istraivanje neke tano odreene delatnosti. Opta definicija mogla bi da odredi reviziju kao sistematski proces objektivnog pribavljanja i vrednovanja dokaza u odnosu na tvrdnje o ekonomskim dogaajima i procesima, da bi smo utvrdili stepen usklaenosti tih tvrdnji i uspostavljenih kriterijuma, i dostavljanje rezultata istraivanja zainteresovanim korisnicima. Definicija istie da je revizija uvek sistematizovan, ureen proces. Da je objektivnost i procesa i osobe koja ga sprovodi bitan kvalitet. Da se radi o pogledu na ekonomske aktivnosti i dogaaje. Revizija pokazuje usklaenost navoda sa precizno uspostavljenim kriterijumima. Rezultati revizije se dostavljaju zainteresovanim stranama, usmeno, ili, ee u pisanoj formi.

Interna revizija

Interna revizija je oblik nadzora nad raunovodstvenim i administrativnim kontrolama, ali i neto mnogo vie, ona je posebna filozofija dodavanja vrednosti organizaciji svojom aktivnou. Osnovne osobine interne revizije: Internu reviziju obavljaju osobe koje su zaposlene u organizaciji koja je predmet revizije; Ona je nezavisna funkcija ispitivanja i ocenjivanja, bez ikakvih ogranienja ili restrikcije u radu internih revizora; Sve aktivnosti preduzea mogu da budu delokrug rada interne revizije; Ona je podrka, pomo i instrument menadmentu i organizaciji u celini, pa je zato savetodavna, stoerna, bazna, a ne linijska funkcija preduzea.

Kontroling

po ciljevima je blizak internoj reviziji. Kontroling je efikasan koncept upravljanja poslovnim rezultatom preduzea, koji obuhvata koordinaciju i vezu planiranja i informisanja, te analizu i kontrolu ljudskih materijalnih, finansijskih i informacionih resursa radi ostvarenja ciljeva na efikasan nain. Kontroling je poslovna filozofija, poseban stil upravljanja i raunovodstveno-informaciona delatnost podeena za odluivanje. Tako moemo rei da je donoenje odluka stvarno planiranje budunosti, a planiranje budunosti je donoenje odluka. Sprovoenje odluka u praksi daje nam povratnu vezu i omoguava da proverimo koja je odluka izvodljivija i kojoj treba dati prioritet. To bismo mogli nazvati procesom kontrolinga.

FUNKCIONISANJE RAUNOVODSTVENOG INFORMACIONOG SISTEMA


Ulazne informacije Raunovodstveno procesuiranje

Izlazne informacije

Raunovodstvene isprave

Raunovodstvena naela Raunovodstveni standardi Raunovodstvene politike Raunovodstvene metode Propisi

Informacije namenjenje zainteresovanim korisnicima

Finansijska revizija

Finansijski izvetaji podvrgnuti reviziji nisu jedina garancija za neekonomski izazvane kolebljivosti cena, ali mogu biti solidan mehanizam zatite. Zajedniki imenilac za napred izneto jeste da je osnovna svrha finansijske revizije snabdeti donosioce odluka izvan preduzea miljenjem strunjaka o ispravnosti finansijskih izvetaja. Revizori koriste pojam "ispravan" kada opisuju finansijske izvetaje koji su potpuni, pouzdani, nepristrasni i predstavljeni u skladu sa meunarodnim raunovodstvenim naelima.

Radna naela revizije


Naelo zakonitosti, koje polazi od shvatanja da se revizija u svom delovanju pridrava pozitivnih zakonskih propisa; Naelo nezavisnosti, koje pretpostavlja da revizija obavlja svoje obaveze bez bilo ijeg uticaja na njen rad; Naelo istinitosti, podrazumeva da miljenje koje daje revizija o izvrenoj reviziji finansijskih izvetaja bude realno i pouzdano; Naelo jasnosti, bazira se na iskazima i miljenjima koji su nedvosmisleno jasni, bez mogunosti za razliito shvatanje pojedinih konstatacija; Naelo savesnosti, predstavljeno je u linoj savesti revizora i organizaciji firme koja vri reviziju, radi ouvanja autoriteta revizije; Naelo kontinuiteta, zasniva se na shvatanju da revizija permanentno prati poslovanje svog klijenta; Naelo dokumentovanosti, podrazumeva da revizija sve svoje ocene mora donositi na osnovu raspoloive dokumentacije o ostvarenim poslovnim promenama.

STRUKTURNI ELEMENTI RAUNOVODSTVA


Planiranje, knjigovodstvo,kontrola, analiza,informisanje

Raunovodstveno planiranje
Raunovodstveno planiranje je evidencija i
obraun, koji omoguuje prikazivanje budueg poslovanja organizacije preduzea. Za razliku od knjigovodstva koje prati i evidentira nastale poslovne promene u prolosti planiranje je usmereno na budunost.

Raunovodstveno planiranje
Prognozira ostvarivanje poslovnih i
finansijskih ciljeva preduzea. Deli se na: strateko-globalno, taktikorazrada globalnih ciljeva na grupe proizvoda, operativno. Po vrstama:planiranje bilansa stanja,bilansa uspeha,tokova gotovine,tokova obrtnog kapitala,planske kalkulacije,planovi trokova po mestima i nosiocima trokova.

Raunovodstveno planiranje
Uglavnom se finansijski planovi donose za
jednu poslovnu godinu. Deobom ovih planova dolazi se do tromesenih, mesenih planova,nedeljnih planova.

Knjigovodstvo
Knjigovodstvo je najstariji deo raunovodstva,
4500 g. p.n.e, na ploe od gline. Prvo pisano delo o knjigovodstvu: italijanski svetenik Luka Paioli, knjiga matematike 1494. god.Venecija. Dubrovanin,ekonomist, Benedikt Kotruljevi,O umeu trgovine,1745, Malta,XIII poglavlje O urednom voenju poslovnih knjiga u trgovini. Benko Kotruli.

Knjigovodstvo
Knjigovodstvo se bavi
snimanjem,prikupljanjem,obradom i evidentiranjem podataka o poslovnim dogaajima, prezentovanjem podataka,generisanjem informacija i uvanjem dokumenata i podataka.

Knjigovodstvo
Sadraj i predmet knjigovodstvenog
praenja ine svi poslovni dogaaji koji utiu na imovinu i rezultat organizacijepreduzea i koji se mogu vrednosno iskazati. Forma u kojoj se vri obuhvatanje poslovnih dogaaja je hronoloko i sitematsko.

Knjigovodstvo
Cilj: beleenje dejstva poslovnih dogaaja
na imovinu i rezultat poslovnog subjekta i informisanje o istom. Predmet: imovina i promene stanja imovine. Zadatak: snimanje,praenje,izvetavanje o stanju i promenama imovine i poslovnog rezultata.

Knjigovodstveni sistemi
Prosto knjigovodstvo Kameralno knjigovodstvo Konstantno knjigovodstvo Dvojno knjigovodstvo

Dvojno knjigovodstvo
Dvojno knjigovodstvo je zaokrueni sistem
evidentiranja svih nastalih ekonomskih promena poslovnog subjekta. Ono prati reprodukcioni ciklus, kretanje sredstava u pojedinim fazama obrta. Obuhvata kretanje svih sredstava i izvora sredstava, prihoda i rashoda.

KARAKTERISTIKE DVOJNOG KNJIGOVODSTVA


Sveobuhvatnost Kontinuelnost Sistematinost Permanentnost Objektivnost Dvostrano knjienje poslovnih dogaaja

Raunovodstvena kontrola
Raunovodstvena kontrola treba da
obezbedi: Zatitu integriteta sredstava Objektivno informisanje o finansijskom stanju i rezultatu poslovanja zainteresovanim korisnicima Obezbeenje blagovremenih i pouzdanih raunovodstvenih evidencija

Interna raunovodstvena kontrola


Vri se sa ciljem: Da se samo ovlaenim licima dozvoli pristup
sredstvima i raunovodstvenim evidencijama Da se obezbedi evidentiranje poslovnih dogaaja u skladu sa standardima i zakonskim propisima Da se obezbede adekvatne raunovodstvene isprave putem kojih se evidentiraju poslovni dogaaji

Raunovodstvena kontrola
Osnovne raunovodstvene kontrole
sadre kontrole valjanosti podataka, kontrole potpunosti obrade podataka i ponavljanje kontrolnih postupaka.

Interna kontrola
Zabluda je oekivati da sistem internih kontrola moe da
prui osnov za apsolutno pouzdavanje u njene rezultate. Interna kontrola slui ciljevima menadmenta, ali se ovaj u nju moe pouzdavati samo u meri koja je definisana kao razumno uverenje o ispunjavanju ciljeva. Ova predstava je od fundamentalnog znaaja u oekivanju od internih kontrola. Razlog definisanja oekivanja na nivou razumnog uverenja poiva na injenici da deluje niz ogranienja koja onemoguavaju da interne kontrole daju apsolutno uverenje o ispunjenju ciljeva koje definiu upravni odbor i menadment. Ta ogranienja se oznaavaju kao inherentna, to znai da su deo prirode kontrole, da je prate i da su od nje neodvojivi, te da bi njihovo ignorisanje znailo tretiranje interne kontrole suprotno njenoj prirodi. Kao bitni momenti inherentnih ogranienja interne kontrole identifikuju se:

Ogranienja interne kontrole


Ogranienja zbog primene principa
trokova/koristi Prekidi ili raspadi kontrola Udruivanja radi ostvarivanja tajnih ciljeva i prikrivanja Mogunost zaobilaenja ili preskakanja kontrole Greke u prosuivanju

Raunovodstvena analiza
Raunovodstvena analiza se bavi
posmatranjem, ispitivanjem, ocenjivanjem i formiranjem dijagnoze, formulisanjem predloga za poboljanje poslovne aktivnosti. Ona predstavlja vezu izmeu knjigovodstva i raunovodstvenog planiranja i raunovodstvenog informisanja

Raunovodstvena analiza
Obavlja ispitivanje i ocenu rezultata
poslovanja komparirajui stvarne sa planskim obraunima. Tehnike i metode: Horizontalna analiza Vertikalna analiza Analiza trendova Racio analiza

Raunovodstveno informisanje
Raunovodstveno informisanje je sistem
koji se na specifian nain bavi prikupljanjem, sreivanjem,selekcijom,obradom, uvanjem,dostavljanjem i komunikacijom raunovodstvenih informacija. On je podsistem jedinstvenog informacionog sistema poslovnog subjekta i spona izmeu sistema realnih tokova i upravljakog sistema.

RAUNOVODSTVO ODGOVORNOSTI I BUDETIRANJE

Planiranje i kontrola
U

funkciji dostizanja postavljenih ciljeva organizacije, planiranje i kontrola su povezane upravljake aktivnosti. Planiranje (postavljanje ciljeva i naini ostvarenja). Kontrola (nastoji da ostvarenje ciljeva bude na nivou planiranih veliina).

Raunovodstvo-proces planiranja
Raunovodstvena

podrka procesu planiranja je proces budetiranja. Planovi dobiju formalnokvantitativni izraz u vidu projektovanih raunovodstvenih izvetaja. U okviru projektovanog bilansa uspeha planiraju se prinosne perspektive (profitne) organizacije,projektovani novani tokovi su okvir za planiranje tekue likvidnosti, projektovani bilans stanja i projekcija tokova kapitala osnova su za dugorono planiranje likvidnosti i eventualnih rizika.

Planiranje- kontrola
Analitiko

planiranje podrazumeva pripremanje parcijalnih planova sa preciznim redosledom aktivnosti u razliitim podrujima odgovornosti. Poslovne aktivnosti po njihovim delovima,investicione aktivnosti,aktivnosti finansiranja. Parcijalni planovi su osnova za izgradnju master budeta.

Raunovodstvo odgovornosti
uloge upravljakog raunovodstva je da pomogne menadmentu da kvalitetnije obavlja svoje funkcije, kvalitetnije nego to bi ih obavljao da takve informacione podloge nije bilo. Raunovodstvo odgovornosti uslovljeno je: Pojavom velikih,sloenih organizacija; Proizvodnom diverzifikacijom i geografskom disperzijom; Potrebom za kontinuiranim upravljanjem i praenjem ostvarenja delova preduzea; Potrebom za prepoznavanjem aktivnosti koje imaju prednosti,ili nedostatke.
Smisao

Elementi raunovodstva odgovornosti


1.

Definisanje odgovornosti u organizacionom i personalnom smislu. 2. Postavljanje standarda kroz proces raunovodstvenog planiranja. 3. Merenje rezultata delova i menadera. 4. Kontrola ostvarenih rezultata. 5. Postavljanje podsticajnih impulsa u skladu sa ostvarenjem.

Kriterijum za formiranje centra odgovornosti


kriterijum je da ima svoje inpute (materijal, rad, usluge) i da proizvodi autpute (prozvode, usluge, poluproizvode). Mogu se razlikovati sledei centri odgovornosti: -Centar standardnih trokova -Diskrecioni centar rashoda -Centar prihoda -Profitni centar -Investicioni centar
Osnovni

Dugorono (strategijsko) i kratkorono (operativno) raunovodstveno planiranje ciljevi Specifini ciljevi Izbor strateke opcije Implementiranje ciljeva i strategije u profitne planove: Dugoroni budet Kratkoroni budet Merenje performansi Kontrola ostvarenja
Opti

Strategijsko-operativno
Kratkoroni

plan ili budet (godina dana). Dugoroni plan ili budet (preko godine dana). Budetiranje je proces u kom pripremljeni planovi dobijaju svoj obavezujui formalnokvantitativni izraz u formi projektovanih raunovodstvenih izvetaja.

Budet - karakteristike
Formalizovani,

podesno struktuirani planovi izraeni u kvantitativnim jedinicama mere. Zasnivaju se na unapred definisanim budetskim celinama (podrujima odgovornosti). Odnose se na odreeni budui vremenski period. Za ishodite imaju raspoloive potencijale. Razvijanje budeta podrazumeva proceduru i precizan kalendar odvijanja budetskih aktivnosti.

Glavni (master) budet


Meusobno

povezivanje formalizovanih parcijalnih planova vri se u okviru master budeta. Master budet je krajnji cilj godinjeg operativnog poslovnog plana.

Uloga budeta u upravljakoj kontroli


Planiranje

(budet stimulie menadment da razmilja unapred). Koordiniranje (usklauje brojne aktivnosti na razliitim organizacionim nivoima). Komuniciranje (sredstvo za poslovno komuniciranje izmeu menadera razliitih delova preduzea). Kontrola (kontrola ostvarenja podruja odgovornosti). Alokacija resursa (usmeravanje na najbolje). Eksterno finansiranje (novani tokovi otkrivaju potrebe za eksternim izvorima i njihovom ronou). Motivisanje (ostvarenje menadera i zaposlenih).

IZRADA PLANA I STANDARDNI TROKOVI

Izrada plana
Izrada pismenog plana obezbeuje osnovu za menaderske funkcije planiranja i kontrole. Priprema plana za proizvodno preduzee. Koncept dinamikih planova. Upotreba standardnih trokova

Ciljevi uenja
1. Korist koju organizacija ima iz formalnog procesa izrade plana. 2. Dve filozofije u odreivanju planskih iznosa. 3. Elementi godinjeg plana 4. Dinamiki plan i njegova upotreba. 5. Standardni trokovi i kontrola trokova poslovanja.

PLAN
Plan je razumljiv finansijski plan unapred pripremljen za ostvarivanje finansijskih i poslovnih ciljeva organizacije. Svi ekonomski subjekti su ukljueni u neku vrstu planiranja. (Preduzea,vladine agencije,udruenja,fakulteti,crkve,porodice, pojedinci).

Korist od planiranja
Planiranje=finansijska prognoza=plan buduih dogaaja. Korist: 1. Poboljavaju se izgledi za upravljanje. 2. Predviaju se problemi. 3. Koordiniu se aktivnosti. 4. Ocenjuje se uspenost poslovanja.

Odreivanje planiranih iznoza


Dve filozofije: 1. Behavioristiki pristup (planirani iznosi su na razumnim i ostvarivim nivoima, fer osnovice). 2. Total quality management pristup (dostii savrenstvo,eliminisati neefikasnost).

Period planiranja
Dug da se pokae efekat menaderske politike. Kratak da se procena moe uraditi sa razumnom preciznou. Znai: za razliite vremenske periode razliiti planovi.

Veina poslovnih i finansijskih planova pokrivaju period od godine dana. Plan kapitalnih izdataka trebao bi da se planira za pet, najdue deset godina. Godinji plan se esto deli na etiri tromesena.Za prvo tromeseje se prave i pojedinani meseni planovi, kada se priblii kraj tromeseja ponovo se razmotri plan za sledee tromeseje, korigovan za nove ek.uslove. Kontinuirano planiranje, novi mesec se dodaje na kraju plana kako se prethodni mesec pribliava kraju. Tako su uvek pokriveni 12 meseci.

Godinji plan - elementi


Tipini za proizvodno preduzee: 1. Operativni planovi -Plan prodaje -Plan proizvodnje -Plan trokova proizvodnje -Plan trokova poslovanja 2. Plan kapitalnih izadataka 3. Finansijski planovi -Plan novanih tokova -Planski bilans

Godinji plan
Neki elementi godinjeg plana treba da su segmentirani prema mestima odgovornosti. Npr. Planirani prihodi i rashodi segmentiraju se radi plana poslovanja svakog profitnog centra. Planirani tokovi novca se segmentiraju za trokovne i prihodne centre. Plan proizvodnje se moe segmentirati po proizvodnim jedinicama,proizvodima i proizvodnim procesima.

Kako se radi godinji plan


1. Izrada plana prodaje. 2. Izrada plana proizvodnje,trokova proizvodnje i trokova poslovanja. 3. Izrada plana prihoda dobiti. 4. Izrada plana novanih tokova, plan gotovine. 5. Izrada planskog bilansa.

Dinamiki plan
Dinamiki plan se jednostavno prilagoava prikazivanju prihoda, trokova i novanih tokova na razliitim nivoima aktivnosti. Planski elementi se dnevno mogu menjati u skladu sa stvarnou i automatski aurirati u plan. Dinamiko planiranje je veza koncepta planiranja sa analizom prelomne take. Velika pomo je prilagoen softver. Raunar lako izrauje proraune godinjeg plana za bilo koji nivo poslovne aktivnosti.

Standardni trokovi
Upotrebljeni planirani iznosi u raunovodstvu trokova nazivaju se standardni trokovi. Mogu se upotrebiti u sistemima obrauna trokova prema radnim nalozima i sistemima obrauna trokova za liniju proizvoda. Standardni troak je troak koji bi trebao da se pojavi u proizvodnji pod normalnim uslovima. Poreenje stvarnih sa standardnim trokovima upozorava menadere na odstupanja.

Odreivanje i revizija standarda


Standardni trokovi odreuju se tokom procesa planiranja. Periodino se razmatraju i revidiraju u sluaju potrebe. Razlike trokova = stvarni-standardni. Razni menaderi odgovorni su za razliite razlike trokova. Raunovodstvo evidentira na raunima odstupanja, razlike trokova.

Pregled
1. Korist koju organizacija ima od plana. Razmiljanje unapred koordinie aktivnosti razliitih delova preduzea,podloga je za ocenjivanje uspenosti delova i aktivnosti,upozorava menadere na mogue probleme.Prisiljava menadere da procenjuju budue ekonomske uslove poslovanja.

2. Dve filozofije planiranih iznosa Realno mogue pod normalnim uslovima poslovanja, fer i razumna osnova (behavioristiki pristup). Idealni (total quality management) pristup. 3.Elementi godinjeg plana Grupa povezanih planova i predvianja, koja sumira sve planirane aktivnosti poslovanja.Plan prodaje,plan proizvodnje,plan trokova proizvodnje,plan trokova poslovanja,novani plan,plan kapitalnih izdataka,planirani finansijski izvetaji.

4. Dinamiki plan i njegova upotreba Dinamiki plan prikazuje planirane prihode, rashode i profite za razliite nivoe poslovne aktivnosti. Moe se upotrebiti za ocenu efektivnosti delova i aktivnosti, na bilo kom stepenu aktivnosti koristei odnos troka-obimaprofita. 5. Standardni trokovi i kontrola trokova poslovanja Standardni trokovi su oekivani, planirani trokovi po jedinici. Razlike izmeu standardnih i stvarnih trokova evidentiraju se u raunovodstvu trokova kao razlike trokova. Time se svaki viak troka i druga odstupanja stavljaju na uvid menaderu.

KNJIGOVODSTVO I INSTRUMENTI DVOJNOG KNJIGOVODSTVA

INSTRUMENTI komponente DVOJNOG KNJIGOVODSTVA


Poetni inventar Poetni bilans stanja Dokumentacija (otvaranje knjiga,tekua knjienja,zakljuna knjienja) Dnevnik Glavna knjiga (sintetiki rauni) Pomone knjige (analitiki rauni) Probni bilans (izvod prometa svih rauna glavne knjige) Krajnji inventar Zakljuni list Krajnji Bilans stanja i Bilans uspeha

Inventarisanje

Usklaivanje knjigovodstvenog sa stvarnim stanjem, vri se popisominventarisanjem imovine, potraivanja,obaveza i kapitala. Opti akt o popisu preduzea utvruje nain popisa, rokove popisa, popisne komisije, izvetaje o popisu.

Bilans stanja

Uporedni pregled sredstava i njihovih izvora u datom momentu. Dvostrani pregled imovine i kapitala,prikazuje nain ulaganja kapitala iskazano u aktivi i pregled kapitala po svom poreklu iskazano u pasivi. Bilansna ravnotea

Poslovni dogaaji

Predmet knjigovodstvenog obuhvatanja predstavljaju poslovni dogaaji koji uslovljavaju odgovarajue promene stanja bilo koje pozicije, odnosno bilo kojeg elementa aktive i pasive.

Poslovni dogaaji

Svi poslovni dogaaji koji uzrokuju promene stanja jedne ili vie pozicija u bilansu stanja mogu se svrstati u dve grupe: 1.Koji ne utiu na finansijski rezultat (ekvivalentni poslovni dogaaji) 2.Koji utiu na finansijski rezultat (neekvivalentni poslovni dogaaji)

Bilans uspeha
Raun dobiti i gubitka Sastavljen je iz uspenih rauna, na levoj strani rashoda i na desnoj prihoda.

Sukcesivni bilansi

Poslovne promene mogu se pratiti metodom sukcesivnih bilansa. Omoguuje da se posle svakog poslovnog dogaaja utvrdi stanje elemneta aktive i pasive, kao i nastali rashodi i prihodi. Metoda nije celishodna i koristi se samo u svrhu uenja i razumevanja instrumenata knjigovodstva.

Knjigovodstveni rauni metod praenja promena stanja bilansnih pozicija

Sutina metode dvostranih rauna je da se za svaku poziciju aktive,pasive,rashoda i prihoda otvara poseban dvostrani pregled. Na ovaj nain bilansne pozicije postaju knjigovodstveni rauni. Oni su kamen temeljac itave knjigovodstvene graevine

Osnovna svojstva rauna

Homogenim se smatra raun preko koga se evidentiraju poslovne promene koje se na njega odnose. Integralnim se smatra raun na kojem se evidentiraju sve poslovne promene koje se na njega odnose.

Podela knjigovodstvenih rauna

Potencijalno mogui,simbolini i stvarno otvoreni rauni. Rauni istog stanja, rauni uspeha i meoviti rauni. Potpuni, nepotpuni i korektivni rauni. Rauni glavne knjige I stepena i rauni glavne knjige II stepena.

DNEVNIK

Dnevnik je hronoloka evidencija (dan za danom) poslovnih promena. Informacija evidentirana u dnevnik sadri datum,dugovnu i potranu promenu kod rauna glavne knjige i kratko objanjenje poslovne transakcije. Poto je dnevnik raunovodstvena evidencija u koju se tansakcije prvo evidentiraju, ponekad se naziva i knjiga izvorne evidencije. Proces evidentiranja poslovnih transakcija u dnevniku zove se urnaliziranje.

Dnevnik

Nakon to je poslovna promena evidentirana u dnevnik dugovne i potrane promene kod pojedinih rauna prenose se u glavnu knjigu.

Zato i dnevnik i glavna knjiga?


Jedinica organizacije za dnevnik je transakcija, jedinica organizacije za glavnu knjigu je raun.

Zato koristiti dnevnik?

Sve informacije o poslovnoj promeni su na jednom mestu u dnevniku,i postoji objanjenje transakcije. Omoguujue hronoloku evidenciju svih dogaaja u poslovanju. Upotreba dnevnika je pomo za spreavanje greaka.

Probni bilans

Pre korienja salda rauna za pripremu bilansa treba dokazati da je ukupni iznos rauna sa dugovnim saldima jednak ukupnom iznosu rauna sa potranim saldima. Taj dokaz jednakosti zove se probni bilans. To je lista sa dve kolone, dugovna salda su u koloni sa leve strane a potrana u koloni sa desne strane.

Probni bilans

Probni bilans dokazuje samo jedan aspekt glavne knjige, a to je jednakost dugovne i potrane strane. Izostavljene transakcije i pogewno evidentirane promene ne mogu se otkriti probnim bilansom.

Raunovodstveno obrazovanje, dnevnici, glavne knjige

Stavke dnevnika i T rauni prikazuju efekte promena na finansijski poloaj preduzea jasnije nego raunovodstveni software. Prvenstveni cilj je da se razvije sposobnost razumevanja i upotrebe raunovodstvene informacije.

Dnevnik, glavna knjiga i menaderi

Menaderi ne mogu i ne treba da ekaju finansijske izvtaje da bi dobili informaciju o finansijskom poloaju preduzea. Oni je uvek imaju pristupom u raunovodstveni sistem. Koriste raune glavne knjige esto sa PC i read only postupkom.

RAUNOVODSTVENA DOKUMENTACIJA
Pojam Znaaj Vrste Dijagram toka poslovne dokumentacije

Dokument
Dokument je osnova za knjigovodstveno obuhvatanje poslovnih dogaaja, iskazuje vreme i mesto dogaaja, kao i sutinu poslovnog dogaaja.

Dokument
Dokument je pisana isprava koja predstavlja dokazno sredstvo o nastalom, izvrenom, poslovnom dogaaju i predstavlja osnovu za knjienje i kontrolu sprovedenih knjienja.

Dokument strukturne komponente


Strukturne komponente koje dokument mora da sadri: Naziv dokumenta Naziv poslovnih subjekata koja su uestvovala u izvrenju poslovnih dogaaja Datum i mesto izdavanja Sadrinu-sutinu poslovnog dogaaja Koliinu,cenu,iznos Potpis ovlaenih lica Overa

Dokument
Pored osnovne strukture-forme, dokument moe da sadri i druge elemente koji detaljnije objanjavaju poslovni dogaaj ili blie odreuju poslovne subjekte (podaci o nainu i rokovima plaanja, podaci o bonifikaciji, podaci o nainu isporuke robe, podaci o PIB, ifri delatnosti subjekta, itd.

Dokument
Naela standardizacije, tipizacije i unifikacije treba izpotovati kod oblika, sadrine i procedure izrade dokumentacije, s obzirom da se dokumenta koriste na svim poznatim prostorima Planete i u veoma velikom broju.

Vrste raunovodstvene dokumentacije


U zavisnosti od prirode izvrenih poslovnih dogaaja raunovodstveni dokumenti se mogu grupisati: 1.Interni i eksterni dokumenti 2.Izvorni (originalni) i izvedeni dokumenti 3.Osnovni i dopunski dokumenti 4.Dokumenti sa stanovita poslovnih funkcija

Raunovodstvena dokumentacija sa aspekta poslovnih funkcija


1. 2. 3. 4. 5. Dokumentacija koja prati poslovne cikluse: Nabavku Proizvodnju Prodaju Investiranje Plaanje

Likvidiranje dokumentacije
Kontrolu dokumenata, likvidiranje, sa formalne, raunske i sutinske strane vri likvidator. Likvidiranje se vri, uglavnom, za ulaznu dokumentaciju, a pre knjigovodstvenog obuhvatanja, radi provere tanosti i ispravnosti.

Kontiranje i knienje dokumenata


Sastoji se iz dva postupka: 1. Analiza poslovnog dogaaja 2. Utvrivanje knjigovodstvenog stava Knjigovodstveni stav (formula za knjienje), iskazuje meusobni odnos korespodentnih rauna i vrednost-iznos.

Hodogram raunovodstvene
dokumentacije Hodogram raunovodstvene dokumentacije predstavlja put kretanja dokumenta od poetne do poslednje take (od ulaza ili kreiranja do knjigovodstvenog obuhvatanja i arhiviranja). Pri utvrivanju podele rada i odgovornosti za svaki dokument treba da se zna ko formira ili prima i potpisuje dokument, ko je odgovoran za istinitost, zadravanje dokumenta na pojedinim aktivnostima, najkrai put od izdavanja ili prijema do knjigovodstvenog obuhvatanja.

Dijagram tokova poslovne dokumentacije (snimanje)


Da bi raunovodstvo postalo nosioc i sastavni deo informacionog sistema preduzea, koji je deo upravljakog sistema, potrebno je snimiti i utvrditi tokove dokumentacije.

Odlaganje i uvanje dokumentacije Odlaganje dokumenata vri se hronoloki, po vrstama poslovnih promena, po principu urednosti. Rokovi uvanja reguliu se nacionalnim standardima i zakonskom legislativom.

Snimak ciklusa investiranja

POSLOVNE KNJIGE I METODE KNJIENJA

Poslovne knjige

Poslovne knjige su obrasci, povezani ili u slobodnim listovima, preneti na neki od elektronskih medija, u kojima se u toku obraunskog raunovodstvenog perioda vre hronoloki i sistematino evidentiranje poslovnih transakcija.

Poslovne knjige

Poslovne knjige imaju karakter javnih isprava. Otvaraju se poetkom godine prema podacima iz poetnog bilansa stanja. Na kraju godine (obraunskog perioda) treba da se zakljue. Razlikujemo: dnevnik, glavnu knjigu i pomone knjige.

Metode knjienja u poslovnim knjigama

U toku istorijskog razvoja raunovodstva i knjigovodstvene tehnike nastale su i razvijale su se metode sa ciljem da ree zahteve za preglednou, podelom rada, grupisanja promena, iznalaenja greaka, smanjenja rada, poveanja brzine, poveanja tanosti.

METODE-ORGANIZACIONI OBLICI KNJIGOVODSTVA


Staroitalijansko Novoitalijansko Nemako Francusko Englesko Amerikansko kombinovani oblici bazirani na kopirnom metodu Mainski oblici i raunarska tehnika

KONTNI OKVIR INSTRUMENT ORGANIZACIJE RAUNOVODSTVA

Potreba za zajednikim jedinstvenim sistemom pokazatelja uslovila je nastanak jednoobraznog knjigovodstva, a njegovo tehniko ustrojstvo uticalo je na potrebu za primenom kontnog plana.

Principi kontnog plana

Bilansni princip (glavna knjiga finansijskog i glavna knjiga pogonskog knjigovodstva,metod ukupnih trokova,sredstva se iskazuju po rastuoj likvidnosti,izvori po rastuoj dospelosti). Funkcionalni princip (bazira se na procesu poslovanja,metod prodatih uinaka,finansijsko i pogonsko ista glavna knjiga).

Kontni plan

Kontni plan je utvrena nomenklatura knjigovodstvenih rauna prema kojoj preduzea, organizacije, vode svoje knjigovodstvo. To je metod i instrument racionalne i svrsishodne sistematizacije rauna koja omoguuje registrovanje poslovnih operacija. Propisan spisak rauna za iri krug korisnika naziva se kontni okvir, a na osnovu njega sainjen spisak rauna za konkretnog korisnika naziva se kontni plan.

Bilansni kontni plan


Klasa O Neuplaeni upisani kapital i stalna imovina Klasa 1 Zalihe Klasa 2 Kratkorona potraivanja, plasmani i gotovina Klasa 3 Kapital Klasa 4 Dugorona rezervisanja i obaveze Klasa 5 Rashodi Klasa 6 Prihodi Klasa 7 Otvaranje i zakljuak rauna stanja i uspeha Klasa 8 Vanbilansna evidencija Klasa 9 - Obraun trokova i uinaka

Greke u knjigovodstvu

Pouzdano Tano Verodostojno Pokazuje stvarno stanje i kretanje imovine i rezultata poslovanja organizacije Greke su rezultat nepotovanja raunovodstvenih naela: dokumentovanost,metodska ujednaenost,urednost,bruto iskazivanje,preglednost,kontinuitet, objektivnost,zakonitost.

Vrste greaka

Formalne greke (greke koje se javljaju u vidu naruavanja bilansne ravnotee). Materijalne greke (tee se otkrivaju, otkrivaju se prilikom poreenja stvarnog stanja i knjigovodstvenog stanja sredstava i izvora sredstava).

Ispravljanje greaka
Tehnika

ispravka Storniranje Dopunsko knjienje

EVIDENTIRANJE POSLOVNIH PROMENA FINANSIJSKOG POLOAJA

KONTO - RAUN
U svom najjednostavnijem obliku raun ima jedino tri elementa: 1) naziv naslov, koji se sastoji od imena odreene imovine, obaveze ili vlasnikog kapitala; 2) leve strane, koja se zove dugovna (debit) strana i 3) desne strane koja se zove potrana (credit) strana. Taj oblik rauna zove se T raun zbog svoje slinosti slovu T.

GLAVNA KNJIGA
Raunovodstveni sistem ukljuuje posebnu evidenciju za svaku stavku koja se pojavljuje u bilansu. Na primer, posebna je evidencija za stavku novana sredstva koja pokazuje sva poveanja i smanjenja novca koji rezultiraju iz mnogih transakcija priliva i izdataka novca. Slina se evidencija uva za svaku drugu imovinu,za svaku obavezu i vlasniki kapital. Oblik evidencija koji se koristi za evidenciju poveanja i smanjenja kod jedne stavke bilansa naziva se raun ili ponekad raun glavne knjige. Svi se ti odvojeni rauni obino dre u registratoru, a cela se grupa tih rauna naziva glavna knjiga.

Evidentiranje dugovanja na raunu zove se zaduiti po raunu;

Evidentiranje potraivanja na raunu zove se potraivati po raunu.

Svaka dugovna i potrana stavka na raunu novca predstavlja novani priliv ili novano plaanje (izdatak). Iznos novca kojeg je preduzee vlasnik, na odreeni dan, jednak je saldu rauna na taj dan. Odreenje salda T rauna. Saldo rauna glavne knjige je dinarska razlika izmeu ukupnih dugovanja i ukupnih potraivanja na raunu. Ako ukupno dugovanje prelazi ukupno potraivanje, raun ima dugovni saldo; ako ukupno potraivanje prelazi ukupno dugovanje, raun ima potrani saldo.

Analiza Pravilo Poveana je imovina novca. Poveanja se imovine evidentiraju dugovanjima. Duguje: novac Vlasniki kapital je povean. Poveanja se vlasnikog kapitala evidentiraju potraivanjima. Potrauje: kapital

Kupovina zemljita za novac


Imovina zemljita je poveana. Poveanja imovine se evidentiraju dugovanjima. Imovina novca je smanjena. Smanjenje imovine se evidentira potraivanjima.

Probni bilans
Pre upotrebe rauna glavne knjige, odnosno salda rauna glavne knjige, za pripremu bilansa poeljno je dokazati da je ukupni iznos rauna sa dugovnim saldima jednak ukupnom iznosu rauna sa potranim saldima. Taj dokaz jednakosti dugovnih i potranih salda zove se probni bilans.

Evidentiranja poslovnih promena


Nabavka faktora procesa poslovanja

NABAVKA FAKTORA PROCESA POSLOVANJA

Finansijska sredstva
Finansijsko trite: 1. Trite novca (promet novca i kratkoronih hartija od vrednosti). 2. Trite kapitala (promet dugoronih hartija od vrednosti).

Novana sredstva
Neophodno je imati usklaene tokove novanih sredstava sa funkcijama nabavke, proizvodnje i prodaje. Novani promet moe da se vri gotovinskim (nalog za uplatu i nalog za isplatu) i bezgotovinskim putem (nalog za prenos i nalog za naplatu).

Evidentiranje poslovnih dogaaja u vezi sa gotovinom


Gotovina podrazumeva novac u blagajni kojim se vri efektivno plaanje. Zakon o platnom prometu. Odluka o uslovima i nainu plaanja u gotovom novcu. Zakon o pranju novca.

Blagajna
D(+) Blagajna P(-)
Odlivi

Prilivi

Tekui raun
D (+) Poslovni raun
Prilivi novca

P(-)

Odlivi novca

Nabavka zaliha
Materijal Nedovrena proizvodnja Gotovi proizvodi Roba

Nabavka materijala
Pod materijalom podrazumevamo predmete koji se utroe u jednom prozvodnom ciklusu ili u vremenskom periodu kraim od godine dana. Obuhvata: Sirovine i osnovni materijal, pomoni materijal, gorivo i mazivo, ostali materijal, rezervni delovi, alat i sitan inventar, ambalaa i auto-gume.

Evidentiranje materijala
D(+) Materijal P(-)

Poetno stanje Nabavka

Troenje

Evidentiranje troenja materijala


MRS 2 Zalihe FIFO metod Metod prosenih ponderisanih cena-neto varijanta Metod prosenih ponderisanih cena-bruto varijanta

Roba
Robu ine proizvodi kupljeni sa namerom da budu prodati. Roba je osnovna vrsta zaliha kod trgovinskih organizacija, koji su specijalizovani za kupovinu i prodaju proizvoda. Sa stanovita kome se robe prodaje postoji prodaja na veliko i prodaja na malo.

Kalkulacija cene robe u prodavnici


Fakturna cena robe + Zavisni trokovi nabavke -------------------------------------Nabavna cena + Razlika u ceni -------------------------------------Prodajna cena + Porez na dodatnu vrednost -------------------------------------Prodajna cena sa PDV

NABAVKA FAKTORA PROCESA POSLOVANJA

Nabavka stalne imovine

Sredstva koja poslovni subjekt koristi u vremenskom intervalu duem od godine dana, dugorono vezana sredstva. Nematerijalna ulaganja Nekretnine, postrojenja, oprema i bioloka sredstva Dugoroni finansijski plasmani

Nematerijalna sredstva
Ulaganja u koncesije Patenti Licence Franiza Softver Dugoroni zakup objekta Gudvil Fiziki ne postoje, mora se jasno identifikovati, mora da se kontrolie od poslovnog subjekta, budua ekonomska korist, iznos ulaganja mora biti merljiv.

Koncesije, patenti, licence

Koncesija je pravo korienja nekog javnog dobra koje je poslovnom subjektu dodeljeno od strane drave. Patent je pravo korienja odreenog pronalaska. Licenca je dozvola za korienje patenta, koju istovremeno moe da ima vie lica.

Gudvil (Goodwill)

Gudvil je razlika izmeu iznosa koji je plaen prilikom kupovine drugog poslovnog subjekta i njegove fer vrednosti.(Moe da bude pozitivan i negativan) U neraunovodstvenom smislu goodwill se odnosi na koristi koje su izvedene na osnovu povoljne reputacije meu kupcima. Goodwill za raunovoe znai sadanju vrednost buduih zarada koje su vee od uobiajenog povraaja na neto imovinu, koje se mogu identifikovati.

Nekretnine,postrojenja,oprema, bioloka sredstva

Fizika, materijalna sredstva, koja u proces poslovanja ulaze svojom celokupnom vrednou, ali se ne utroe u potpunosti u jednom ciklusu, ve vrednost prenose postepeno na proizvode i usluge. Analitika osnovnih sredstava. Knjiga inventara.

Nekretnine, postrojenja, oprema


Zemljite (poljoprivredno,graevinsko,za eksploataciju ruda). Graevinski objekti (fabrike hale, magacin, prodavnice, upravne zgrade). Potrojenja (proizvodne linije, rashladna postrojenja, transportne linije). Oprema (maine, vouila, raunari, telefoni, nametaj). Investicione nekretnine (zemljite i objekti dati u zakup). Ostalo (biblioteka, slike, vajarska dela).

Kupovina

nekretnina, postrojenja, opreme. Izgradnja graevinskog objekta. Izrada nekretnina, postrojenja, opreme u sopstvenoj reiji.

Dugoroni finansijski plasmani


Uee u kapitalu drugih pravnih lica Dugoroni krediti Hartije od vrednosti koje se dre do dospea Ostali dugoroni finansijski plasmani

Kadrovi

Radna snaga Upravljanje ljudskim resursima Prijem Korienje Razvijanje Stimulisanje Otputanje

Raunovodstvo trokova merenje poslovne dobiti

Trokovi
Trokovi predstavljaju vrednosno izraeno troenje ekonomskih dobara, proizvodnih inilaca u cilju proizvodnje i prodaje uinaka organizacije i ostvarivanja dobiti po tom osnovu.

Vrste trokova
Sa aspekta porekla: Trokovi materijala Trokovi zarada Trokovi amortizacije Trokovi proizvodnih usluga Nematerijalni trokovi Trokovi rezervisanja

Vrste trokova
Sa aspekta proizvodnje: Trokovi izrade Trokovi reije

Vrste trokova
Sa aspekta funkcije: Trokovi istraivanja Trokovi nabavke Trokovi proizvodnje Trokovi prodaje Trokovi finansiranja Trokovi upravljanja

Vrste trokova
Sa aspekta ekonomske sadrine: Materijalni trokovi Trokovi zarada Ostali trokovi

Vrste trokova
Sa aspekta uraunavanja u cenu kotanja: Direktni ili pojedinani trokovi Indirektni ili opti trokovi

Vrste trokova
Sa aspekta oblika u kom se trokovi unose u kalkulaciju cene kotanja: Elementarni (pojedinani) trokovi Kompleksni (sloeni) trokovi

Vrste trokova
Sa aspekta reagovanja na promene obima proizvodnje: Fiksni trokovi Varijabilni trokovi

Vrste trokova
Sa aspekta knjigovodstvenog obuhvatanja: Trokovi po vrstama Trokovi po mestima Trokovi po nosiocima

Vrste trokova
Sa aspekta zahteva za planiranjem: Planirani trokovi Stvarni trokovi

Vrste trokova
Sa aspekta raunovodstvenog izvetavanja: Ukupni trokovi Proseni trokovi Marginalni trokovi

Rashodi
Rashodi predstavljaju negativnu komponentu rezultata poslovanja organizacije. Dele se na redovne i vanredne. Strukturu ukupnih rashoda ine: poslovni rashodi, finansijski rashodi i ostali rashodi.

Jednokruni-Dvokruni sistem organizacije knjigovodstva


kontni okvir na funkcionalnom principu kontni okvir na bilansnom principu

Jednokruni raunski sistem ORGANIZACIONI MONIZAM (centralizovana organizacija)

Dvokruni raunski sistem ORGANIZACIONI DUALIZAM (decentralizovana organizacija

Organizacioni monizam
Objedinjuje finansijsko i pogonsko knjigovodstvo u jednu celinu. Centralizovani nain voenja knjigovodstva podrava kontni okvir koji knjigovodstvene raune ralanjava po funkcionalnom principu.

Organizacioni dualizam
Odvojeno se vodi evidencija za praenje poslovnih dogaaja iz oblasti finansijskog knjigovodstva i pogonskog knjigovodstva, tj. Obrauna trokova i uinaka. Decentralizovana organizacija knjigovodstvene evidencije zasniva se na kontnom okviru koji knjigovodstvene raune ralanjava po bilansnom principu. Od 1997. god. obraunski sistem kod nas zasniva se na bilansnom sistemu sistematizacije knjigovodstvenih rauna.

Raunovodstveno obuhvatanje trokova pri obraunu po stvarnim trokovima


Cilj utvrivanje cene kotanja konanih uinaka. Obraun po stvarnim trokovima u cenu kotanja ukljuuje stvarno nastale trokove.

Faze obrauna ukupnih trokova


Finansijsko knjigovodstvo Klasa 5 I faza obraun primarnih vrsta trokova Pogonsko knjigovodstvo Klasa 9 II faza vezivanje primarnih vrsta trokova za raune mesta i nosioce III faza IV faza interni obraun izmeu mesta trokova konaan obraun nosilaca trokova

I faza obrauna trokova


Odgovara na pitanje ta se troi ? Obuhvataju se u finansijskom knjigovodstvu. Novani su izraz svih trokova odreenog vremenskog perioda, daju cenu kotanja ukupnog poslovanja organizacije. Primeri: trokovi stalne imovine, zaliha,zarada radnika.

Troenje stalnih sredstava


Stalna sredstva se u procesu reprodukcije postepeno troe. Usled angaovanja ne menja im se oblik i vie godina opsluuju proces reprodukcije. Stalna sredstva postepeno prenose svoju vrednost na proizvode. Stalna sredstva se sukcesivno pretvaraju u obrtna sredstva

Amortizacija i otpis
Amortizacija je novani izraz troenja stalnih sredstava. Amortizacija je troak. Otpisivanje sredstava je knjigovodstvenotehniki metod putem kojeg se usklauje knjigovodstvena vrednost imovinskih delova sa stvarnim vrednostima.

Amortizacija
Nain obrauna zavisi od: Osnovice za obraun Procenjenog korisnog veka trajanja stalnih sredstava Stope amortizacije Stepena iskorienosti kapaciteta sredstava Odabrane metode otpisa

Obraun amortizacije
Metode: 1. Vremenska 2. Funkcionalna Vremenska amortizacija moe da se obraunava kao: Proporcionalna Degresivna Progresivna

Trokovi amortizacije
Obuhvataju se na raunu trokovi amortizacije , na osnovu godinjeg predrauna amortizacije. Utvruje se meseni otpis koji se svaki mesec ukalkulisava u troak, uz istovremeno smanjenje vrednosti stalnih sredstava, indirektno primenom korektivnog konta.

Troenje predmeta rada


D(+)
Saldo

Materijal

P(-)

D(+) Trokovi materijala P(-)

Trokovi alata i inventara, ambalae, auto guma i rezervnih delova


U zavisnosti od njihovog troenja razlikujemo tri naina njihovog otpisivanja:
Metode otpisa

100% otpis

50% otpis

Kalkulativni otpis

Trokovi zarada
Trokovi zaposlenih sastoje se od trokova zarada, naknada zarada i trokova poreza i doprinosa. Obraunate bruto zarade obuhvataju se na odreenom kontu klase rashoda, predstavljaju kratkoronu obavezu, koja se isplauje sa tekueg rauna.

Raun dobiti i gubitka


Finansijski izvetaj, na jednoj strani, koji sumira profitabilnost organizacije u jednom vremenskom periodu. Kada merimo neto dobit koju je zaradilo preduzee mi merimo njegove ekonomske performanse, njegov uspeh ili neuspeh. (uvek u odreenom vremenskom periodu)

Prihodi
Prihod je vrednost prodate robe i usluga koji su iskazani za jedan raunovodstveni period. To je ujedno i bruto poveanje vlasnikog kapitala koje je rezultat aktivnosti preduzea. Prihod se evidentira kada je zaraen, bez obzira kada je primljen novac.

Bilans uspeha
Alternativni nazivi: Izvetaj o zaradama, izvetaj o poslovanju, izvetaj o dobiti i gubitku, raun dobiti i gubitka. Sumirano: Raun dobiti i gubitka se koristi radi sumiranja tekuih rezultata preduzea, poreenjem ostvarenih prihoda, tokom odreenog vremenskog perioda, sa rashodima koji su nastali radi stvaranja tih prihoda.

POSLOVNA AKTIVNOST I TROKOVI

Znaaj trokova

Pojam trokova
Generalno se kod trokova radi o sagledavanju utroenih vrednosti u reprodukciji koji se utvruju kao proizvod utroka faktora proizvodnje i njihovih cena po jedinici utroka. Trokovi su centralna kategorija upravljakog raunovodstva, kao i ukupne ekonomije preduzea. Nasuprot njima stoje uinci preduzea. Trokovi i uinci su okosnica upravljakog raunovodstva, isto kao to su rashodi i prihodi sredinji pojmovi u finansijskom raunovodstvom odnosno.

PRIMER: Lista moguih vrsta trokova


Materijalni trokovi Spoljnje usluge Zarade Trokovi zakupa Trokovi energije Trokovi putovanja Trokovi reklame Amortizacija Odravanje, instalacija Trokovi potronog materijala Zajedniki trokovi uprave Trokovi osiguranja Ostali trokovi kamate Porezi

DEFINICIJA TROKOVA:
9 Trokovi predstavljaju vrednosno izraeno troenje ekonomskih dobara, odnosno proizvodnih inilaca u cilju proizvodnje i prodaje uinaka preduzea i ostvarivanja dobitka po tom osnovu. Glavna obeleja:
U njihovoj osnovi mora da stoji koliinski izraena potronja ekonomskih dobara ili koliinska komponenta trokova; Potronja ekonomskih dobara mora da bude u vezi s uincima, odnosno, uincima uslovljena; Utroene koliine dobara moraju biti vrednosno izraene, ili vrednovane po odgovarajuim cenama (cenovna komponenta trokova).

Koliinska komponenta trokova


Pojam trokova obavezno sadri koliinsku komponentu, odnosno koliinski odreenu potronju ekonomskih dobara, koju najee nazivamo utrokom. Trokovi su proizvod (umnoak) utroka i odgovarajuih cena Pod ekonomskim dobrima ovde se podrazumevaju dobra u irem smislu rei, (materijalna dobra, prava, usluge itd.). Iz tog razloga koliinska komponenta odnosno utroak nije jednako prepoznatljiv kod svih trokova. Za odreena ekonomska dobra utroci su sasvim prepoznatljivi i mogue ih je utvrditi i izraziti. Tu spadaju sve vrste materijala sa jednokratnom potronjom, iji se utroci izraavaju jedinicama mere;

Za teinu; (kilogram i iz njega izvedene jed. mere) Zapreminu; (kubni metar, litar) Duinu; (metar), i povrinu (metar kvadratni) Za nabavljene delove utroci se najee izraavaju u komadima. Oiglednost, izrazivost i laka utvrdivost koliinske komponente troka prisutna je i kod; elektrine energije (kilovat sat), pare (kubni metar) kao i kod drugih energetskih fluida.

Druga materijalna dobra, odnosno faktori poslovnog procesa ne troe se jednokratnom upotrebom, ve korienjem u nizu poslovnih perioda, zadravajui pri tom svoju fiziku celovitost. Tu spadaju; zgrade, maine, transportna sredstva, pogonski i poslovni inventar, alat i slini inioci proizv.procesa. Fiziko troenje ovih dobara je nevidljivo. Njihov poslovni smisao nije u fizikom troenju, nego u korienju usluga koje ova dobra u sebi nose. Trokovi ovih dobara imaju koliinsku komponentu, koja se indirektno meri i izraava u jedinicama uinka koji se korienjem proizvode i prodaju (proizvedeni kg., preeni km., sati korienja, itd)

Kod funkcionalnog otpisa, utroak tih dobara moe biti srazmeram protoku vremena (mesec, godina i sl. vremenska jedinica, kada je u pitanju vremensko otpisivanje tih dobara). Proteklo vreme je, takoe, esta jedinica izraavanja i utroka nematerijalnih dobara. I kod materijalnih i nemater. dobara, koja se ne troe jednokratno, a vremenski se otpisuju, koliinska komponenta se prevodi u procenat (stopu) otpisa, uz napomenu da se ne radi o osnovnoj nego o izvedenoj jedinici mere utroka sredstava o kojima je re

Koliinska komponenta trokova rada se, takoe, utvruje i izraava indirektno. To se radi putem koliine uraenih proizvoda, delova ili operacija, ili, putem vremena provedenog na radu. Slino je i sa trokovima usluga (usl. na proizvodu, transportne, usluge odravanja itd.) Posebno uoljiva je kol. komponenta trokova kapitala (finansiranja preduzea). Ulogu koliinske komponente, u ovom sluaju, imaju iznos kapitala (npr; korienih kredita) i vreme korienja kapitala. Stopa trokova kapitala (npr; kamatna stopa) ima, u ovom sluaju, ulogu cenovne komonente.

Specifini trokovi
Porezi, takse i doprinosi, su davanja koja su vezana za postojanje i poslovanje preduzea , uslovno, su nezavisni od poslovnog uspeha (dobitka) preduzea i predstavljaju specifinu grupu trokova. Propisana, ugovorena ili na drugi nain odreena osnovica obrauna, ukljuiv vremenski period na koji se odnosi, predstavlja koliinsku komponentu ovog troka, a njegove stope cenovnu komponentu, ukoliko, tu ulogu nema utvreni fiksni iznos prema veliini preduzea (ranija taksa na firmu). Ovi trokovi su posebno interesantni sa aspekta uslovljenosti trokova uincima, s obzirom na teku uoljivost njihove veze.

9 Potrebno je naglasiti da je za utvrivanje trokova, kao i za druge operacije sa njima (alokacija, kalkulacija, standardizovanje, kontrola i sl.), od velikog znaaja razumevanje (prepoznavanje) i utvrivanje koliinske komponente utroaka za sve vrste trokova.

Uslovljenost trokova uinkom


Ovde se radi o dvostrukom odnosu. Sa jedne strane, trokovima se mogu smatrati samo oni vrednosno izraeni utroci, koji su izazvani uinkom. Na drugoj strani, uinak proizilazi iz troenja dobara u proizvodnom, ili ostalom poslovnom procesu preduzea, pa se trokovi javljaju kao produkt. Razumevanje ove meuzavisnosti trokova i uinaka je kljuno pitanje ne samo za pogonski obraun, nego i za ukupno upravljanje ekonomijom preduzea.

Definisanje pojma uinak ,,Uinci su vrednosno izraene koliine proizvoda proistekle iz proizvodnog procesa preduzea,, Pod proizvodom se podrazumeva svaki rezultat proizvodnog procesa preduzea, dok se pod proizvodnim procesom podrazumeva ukupni poslovni proces preduzea:

NABAVITI PROIZVESTI - PRODATI


Pod uincima se podrazumevaju; materijalni proizvodi i usluge iz poslovnog procesa preduzea.

ta su uinci preduzea ?
Uinci preduzea su: prodati proizvodi i usluge, zavreni proizvodi u magacinu kao i nedovrena proizvodnja. Uincima se smatraju izgraena ili proizvedena osnovna sredstva, njihovi delovi, proizvedeni alati, modeli, ambalaa isl. Svaki organizacioni deo preduzea stvara odreene uinke, po pravilu se misli na odreene usluge koje oni daju drugim organizacionim delovima preduzea. PRIMER: Uinci org. dela ALATNICA su usluge koje ona daje drugim delovima (odravanje i izrada alata). Ili nabavke za nosioce trokova ili druge org. delove preduzea koje za njih radi org. deo NABAVKA.

Uslovljenost trokova uincima


Odnos uslovljenosti trokova uincima je presudan za poimanje trokova. Jer, se uobiajeno kae da se o trokovima radi samo onda kada su utroci (utroene koliine proizvodnih faktora) uincima prouzrokovani. PRIMER: Trokovi materijala, energije, plata izrade i sl. su nesumljivo uincima prouzrokovani trokovi, ali se moe postaviti pitanje; da li porezi, takse i doprinosi vezani za postojanje i rad preduzea uopte predstavljaju trokove? Iz tog razloga je potrebno jasnije definisati odnos izmeu trokova i uinaka: ,, Trokovi predstavljaju vrednosni izraz utroaka svih dobara, bez kojih uinci ne bi mogli nastati,,

Veza poreza, taksi i doprinosa kao i ostali slini trokovi, ija veza sa uincima nije neposredno vidljiva, potpadaju pod pojam trokova. Drugo je pitanje koji e trokovi biti obraunski vezani za konkretne uinke, a koji trokovi ili delovi trokova e biti tretirani kao rashodi preduzea kao celine. PRIMER: Trokovi kamata se obino ne vezuju za pojedinane uinke preduzea, ali bez odgovarajuih izvora finansiranja i priparajuih kamata, stao bi poslovni proces i uinaka ne bi bilo, iz tog se razloga i ovde radi o troku.

Cenovna komponenta trokova


Upravljanje utrocima i proizvodima nezamislivo je bez vrednosnog iskazivanja jednih i drugih, odnosno, njihovog prevoenja u trokove i uinke kao vrednosne pojmove. Posebno je potrebno naglasiti cenovnu komponentu, putem koje je mogue sueljavanje trokova i uinaka putem obrauna posle faze prodaje i iskazivanja poslovnog uspeha (dobitak ili gubitak). Kao cenovna komponenta trokova najee se koristi efektivna nabavna cena. Iz razloga to zahtevima finansijskog knjig. odgovara vrednovanje nabavljenih inilaca i utroaka po nabavnim vrednostima.

Cenovnu komponentu uinaka predstavlja prodajna cena ako je re o eksterno realiz. uincima, ijim se sueljavanjem sa odgovar. trokovima dobija poslovni rezultat (dobitak ili gubitak). Uinci koji nisu eksterno realizovani zato to nisu zavreni ili su namenjeni internim potrebama, vrednuju se po ceni kotanja koju ine trokovi zaraunati u uinku. U zavisnosti ta se eli kontrolisati, primenjuju se razliite koncepcije cene kotanja.

Ukupni, proseni i marginalni trokovi Ukupni trokovi

Osnovne klasifikacije trokova

Do sada smo, uglavnom, pominjali ukupne trokove, kao i odreene vrste tr. Meutim ralanjivanje ukupnih trokova po vrstama ne znai naputanje koncepta ukupnih trokova. Radi se o apsolutnim (ukupnim) iznosima odnosnih vrsta trokova koji su: proizvod utroaka (koliinske komponente) i cena ukupnih utroenih elemenata. Koncept ukupnih tr. uvek se odnosi na odreeni obraunski period. Iskazuju se u zvaninom bilansu uspeha preduzea.

Prikupljanjem ukupnih trokova preduzea bavi se finansijsko knjigov. na osnovu analitikih knjigovodstava (materijalno, knjigovodstvo osnovnih sredstava itd.), na kontima klase 5-Rashodi, iji se iznosi periodino (godinje i polugodinje) preuzimaju u bilans uspeha preduzea.
Na taj nain klasi 5 daje se stvarni karakter klase rashoda, u krajnjoj liniji, zasnovanoj na plaanjima.

Potrebno je naglasiti da je finansijsko knjigovodstvo zakonskim propisima ogranieno, za razliku od pogonskog koje nije strogo zakonski definisano, ve je mogue, u skladu sa sposobnostima zaposlenih organizovati pregledniji obraun i sagledavanje ukupnih trokova i na taj nain obezbedi potpuniji (ekonomski, vrednosni) koncept ukupnih trokova Mogue je bez naputanja koncepta ukupnih (apsolutnih iznosa), obezbediti i druge znaajne informacije kao to su; trokovi pogona, mesta trokova isl.

5210 Plate pomonog osoblja 5202 Ostali lini dohoci 5203 Regres za godinji odmor Vrsta trokova 5210 Porezi i doprinosi za socijalno osiguranje 5291 Ostali lini rashodi i naknade Tr. zarada, naknade i ostali tr. Grupa trokova 5310 Lizing voznog parka 5312 Trokovi goriva Vrsta trokova 5313 Porezi voznog parka 5314 Ostali tr. voznog parka Tr. transportnih usluga Grupa trokova 5521 Trokovi osiguranja opreme 5522 Trokovi osiguranja objekata Vrsta trokova 5523 Ostali trokovi osiguranja Trokovi premija osiguranja Grupa trokova

Proseni trokovi
Moemo ih opisati kao vrednosti koje proizilaze iz odnosa odgovarajueg koncepta ukupnih trokova i obima aktivnosti za isti obraunski period izraenog podobnom jedinicom mere. Predstavljaju veoma znaajno sredstvo komuniciranja izmeu raunovodstva i korisnika raun. informacija (menadmenta preduzea). Razlog njihovog postojanja moe se opisati klasinim zahtevima korisnika informacija koji ele da znaju cenu kotanja po jedinici proizvoda ili usluge, da bi na osnovu te informacije mogli donositi upravljake odluke.

DEFINICIJA: Proseni trokovi su trokovi jedinice aktivnostii. Jednaki su za svaku od nulte do poslednje jedinice konkretne aktivnosti. Njihova nejednakost po periodima posledica je promena cena elemenata (inilaca) poslovnog procesa, ekonominosti njihovog troenja, efikasnosti rada i stepena zaposlenosti, odnosno stepena iskorienja kapaciteta (obima aktivnosti). Prosene tr. po jedinici aktivnosti u raunovodstvu, esto, nazivamo cenom kotanja jedinice proizvoda ili usluge.

Razlikujemo prosene trokove; materijala izrade, prerade, proizvodnje (proizvodna cena kotanja koja uklj. materijal izrade i tr. prerade). prosene tr. proizvodnje, uprave i prodaje (puna, odnosno komercijalna cena kotanja). prosene varijabilne, fiksne i sl. Pomenute kategorije prosenih tr. su veoma znaajni podaci, oni su van domaaja finans. knjigov., bez obzira to iz njega dobijaju podatke o poetim i krajnjim zalihama, cenama itd. Informacije o prosenim tr. mogu biti proizvod samo pogonskog obrauna.

Pri njihovoj primeni i upotrebi mora se strogo voditi rauna o faktorima koji odreuju visinu prosenih tr., posebno da su samo neki (varijabilni, proporcionalni) tr. srazmerni obimu aktivnosti. Dok su drugi (fiksni) nezavisni od tog obima (stepena iskorienja kapaciteta) a trei meovitog karaktera. Drugu stranu prosenih punih tr.(pros. tr. proizvodnje, uprave i prodaje, pune cene kotanja po jedinici), predstavlja proseni neto rezultat kao razlika do nivoa prosene prodajne cene. On proizilazi iz odnosa ukupnog neto rezultata i obima aktivnosti. Kao podatak on nosi u sebi sav znaaj i ogranienja prosenih vrednosti sa aspekta upravljanja.

Marginalni trokovi
To su tr. koji na odreenom obimu aktivnosti dodatno nastaju ili nestaju, dodavanjem ili oduzimanjem jedne jedinice aktivnosti. Pod jedinicom aktivnosi podrazumeva se jedinica proizvoda ili usluge. esto marginalnu (graninu) jedinicu aktivnosti predstavlja dodatni (nedeljivi obim aktivnosti od vie jedinica proizvoda ili usluga). Marginalni tr. jedinice proizvoda ili usluge tada su proseni dodatni trokovi dodatnog nedeljivog sloja aktivnosti (npr; porudbine).

Ponekad marg. jedinicu akt. moe predstavljati samo skup dodatnih operacija ili samo jedna operacija na proizvodu. Kao to je sluaj sa poveanjem ili smanjenjem stepena finalizacije sopstvenih proizvoda. Ili, to moe biti ukupna koliina nekog proizvoda iz postojeeg asortimana (odluka o naputanju nerentabilnog proizvoda), kao i novog proizvoda (uvoenje rentabilnog proizvoda u asortiman). Dugorono marg. jedinicu moe predstavljati i organiz. deo preduzea, ali ipak, marg. vrednosti i marginalna analiza prevashodno su instrumenti operativnog (kratkoronog ) upravljanja.

Videli smo da proseni trokovi vae za itav obim aktivnosti. Marginalni trokovi se uvek raunaju za odreeni obim aktivnosti (stepen aktivnosti). Proseni tr. ne mogu zameniti marg. trokove, jer smanjenje ili poveanje obima aktivnosti ne izaziva promene na svim tr. Na promene aktivnosti su imuni fiksni tr., menjaju se samo varijabilni (proporcijalni) tr. Marg. tr. se mogu izjednaiti s promenom ukupnih varijabilnih tr. koju donosi poveanje ili smanjenje obima aktivnosti za jednu jedinicu.

Marginalni trokovi su ,u naelu, jednaki s prosenim varijabilnim trokovima, to je od izuzetnog znaaja za pogonski obraun. Razlog prouavanja problematike marginalnih trokova, nastao je, kao potreba menadmenta da bi mogli da donose operativne odluke, one moraju biti bazirane na sagledavanju budueg nivoa aktivnosti (stepena zaposlenosti). Predmet njihovih odluka za nastupajui period ,obino, nije akupna aktivnost od nultog do mogueg stepena zaposlenosti, ve samo promene tog obima. Moe se rei da su za odluke, sa strane trokova, relevantne samo promene trokova koje odluka o obimu ili strukturi aktivnosti izaziva.

Za mnoge aspekte odluivanja su marginalni trokovi, a ne ukupni trokovi, jedino ispravna poslovna filozofija. U tesnoj vezi s marginalnim trokovima stoji marginalni prihod, odnosno prodajna cena dodatne ili dbaene jedinice proizvoda, usluge ili drugaije izraenog obima aktivnosti. Iz sueljavanja marginalnih trokova i marg. prihoda proizilazi marginalni (kontribucioni) rezultat.

ta je kontribuciona mara?
-Deckungsbeitragsrechnung (na nemakom), -Contribution margin (na engleskom) Moemo je nazvati i doprinos pokriu trokova, jer se kod izraunavanja, sem varijabilnih i fiksnih trokova u obzir uzima i ostvareni prihod

PRIMER:

Obraun kontribucione mare


Obraun kontr. mare koristi se na razliite naine. U najjednostavnijem primeru moemo krenuti od planiranog prometa, umaljiti ga za varijabilne i fiksne trokove, posle ega dobijamo vrednost planiranog dobitka.

PRIMER:

KRAJ POSLOVNOG CIKLUSA I RAUNOVODSTVO PROIZVODNJE

Ciljevi uenja
Svrha

sistema raunovodstva trokova. Sistem obrauna trokova prema radnom nalogu. Sistem obrauna trokova za liniju proizvoda. Ekvivalent gotovih jedinica proizvodnje. Aktivnosti koje dodaju vrednost organizaciji. Obraun trokova prema bazi aktivnosti. Just-in-time proizvodni sistemi.

Dodirne take upravljakog i finansijskog knjigovodstva

U proizvodnoj delatnosti, odnosno raunovodstvu proizvodnje preklapaju se upravljako i finansijsko knjigovodstvo. Trgovinske organizacije kupuju svoje zalihe na tritu, te je troak trgovinske robe isti kao i cena po kojoj je kupljena roba. U proizvodnoj organizaciji troak robe (proizvoda) sastoji se od raznih proizvodnih trokova. Tipina proizvodna organizacija kupuje sirovine i materijal, koristi maine i svoje zaposlene da pretvore ovaj materijal u gotove proizvode.

Trokovi proizvodnje
materijal. Direktni trokovi rada. Opti trokovi proizvodnje. Trokovi proizvodnje nisu trokovi perioda, to su trokovi stvaranja zaliha. Zalihe, proizvodnja zaliha predstavlja imovinu. Ovi izdaci se nazivaju trokovi, a ne rashodi. Nedospeli trokovi su imovina, dospeli trokovi su rashodi.
Direktni

Tok trokova proizvoda i trokova perioda

Zalihe proizvodnog preduzea


materijala. Proizvodnja u toku. Zalihe gotovih proizvoda. Tok trokova proizvodnje tee sa fizikim tokom roba kroz proces proizvodnje.
Zalihe

Raunovodstveni tok

Trokovi prodatih proizvoda


Proizvedeni

proizvodi klasifikuju se kao gotovi proizvodi kada je itav proces proizvodnje zavren. Trokovi marketinga, skladitenja,isporuke gotovih proizvoda se smatraju trokovima prodaje, a ne proizvodnje. Kada se gotovi proizvodi prodaju njihov troak se prenosi sa rauna zaliha gotovih proizvoda na raun trokovi prodatih proizvoda.

Sistem raunovodstva trokova


Sistem

raunovodstva trokova predstavlja tehniku, obrasce i raunovodstvene evidencije koji se koriste za dobijanje pravovremenih informacija o trokovima proizvodnje pojedinih proizvoda i obavljanju pojedinih aktivnosti. Sistemi raunovodstva trokova vezuju se pre svega za proizvodne delatnosti, ali se mogu primeniti na najiri spektar poslovnih situacija (banke, dravne ustanove i agencije, bolnice, komunalne usluge, raunovodstvene i konsultantske usluge i td.)

Raunovodstvo trokova
Raunovodstvo trokova ispunjava dva vana upravljaka cilja : 1. Utvruje jedinini troak svakog proizvedenog proizvoda. 2. Snabdeva menadment i upravu informacijama koje se koriste za kontrolu sadanjih i planiranje buduih trokova i poslovnih aktivnosti.

Jedinica proizvoda, jedinini trokovi


Jedinini trokovi utvruju se kao odnos trokova proizvodnje i broja proizvedenih jedinica. Jedinica proizvoda je fiziki proizvod, po mogunosti individualan automobil, zapuaa za flae, mobilni telefon. Neke delatnosti proizvedene jedinice iskazuju u tonama, litrama, barelima, itd. Jedinini trokovi su osnova za vrednovanje zaliha i merenje trokova prodatih proizvoda. Koriste se za formiranje prodajnih cena i ocenjivanje ekonominosti poslovanja.

Kontrola trokova
Kada

sistem raunovodstva daje pravovremenu informaciju o jedininim trokovima, trokovi se mogu odravati na eljenoj visini, i reagovati na eventualni njihov rast.

Vrste sistema raunovodstva trokova


Sistem obrauna trokova prema radnom nalogu.( Proizvode se jedinstveni proizvodi, specijalne narudbine, svaki posao je poseban). Graevinski objekti, brodovi, filmovi, tamparije, i td. 2. Sistem obrauna trokova za liniju proizvoda. (Proizvodi se niz gotovo identinih proizvoda, serijski, u nekom duem periodu). Rafinerije nafte, pivare, elektrane, proizvodi na pokretnim trakama. Priroda proizvodnje odreuje sistem obrauna trokova. Moe i kombinovano.
1.

Radni nalog
Trokovi

proizvodnje akumuliu se za svaki posao posebno, na dokumentu Radnom nalogu, radi praenja analitike trokova. Kada se posao zavri, radni nalog se povlai iz analitike evidencije proizvodnje u toku, trokovi se sabiraju i prenose na raun zaliha gotovih proizvoda.

Radni nalozi u uslunim delatnostima


Mnoge

uslune delatnosti koriste radni nalog za akumulisanje trokova prilikom usluivanja pojedinanog kupca. Pacijent u bolnici je radni nalog. Automobil u servisu je radni nalog. Odravanje i popravka lifta je radni nalog.

Linija proizvoda
Proizvodnja

nekog proizvoda obino obuhvata nekoliko faza obrade. Svaka faza, svaki korak u proizvodnji posmatra se kao poseban proizvodni deo. Poseban raun proizvodnje u toku vodi se za svaki proizvodni deo. Na kraju obraunskog perioda jedinini trokovi obrade se utvruju delenjem trokova u odeljenju sa brojem jedinica koje su obraene u tom periodu. Troak gotove jedinice dobija se sabiranjem jedininih trokova svake faze obrade u proizvodnji jedinice.

Ekvivalent gotovih jedinica proizvodnje


Ekvivalent gotovih jedinica je klju za utvrivanje jedininih trokova. Kada su sve jedinice proizvoda u nekom odeljenju potpuno obraene, jedinini trokovi se izraunaju delenjem trokova odeljenja sa brojem obraenih jedinica. U veini sluajeva na poetku i kraju raunovodstvenog perioda neke jedinice nisu dovrene, pa se jedinini trokovi ne mogu dobiti delenjem, jer bi se i dovrenim i nedovrenim proizvodima pripisali isti jedinini trokovi.

Ekvivalent

Ako dovrene i nedovrene jedinice proizvoda iskaemo ekvivalentom gotovih jedinica, tada se jedinini trokovi mogu dobiti delenjem ukupnih trokova sa ekvivalentom gotovih jedinica u proizvodnji. Ekvivalent gotovih jedinica je merilo obavljenog posla u datom raunovodstvenom periodu. Proizvodnja dve jedinice od kojih je svaka dovrena 50%, zahteva istu koliinu rada kao proizvodnja jedne gotove jedinice. 1000 jedinica dovrenih sa 25% ekvivalentno je 250 gotovih jedinica.

Utvrivanje jedininih trokova


Prikupljanje trokova sa kojima se tereti odeljenje. 2. Utvrditi jedinine trokove ( delenje svake od tri kategorije trokova sa ekvivalentom gotovih jedinica u mesecu). 3. Raspored trokova sa kojima se tereti odeljenje na dovrene i nedovrene jedinice.
1.

Aktivnosti koje dodaju vrednost i koje ne dodaju vrednost


Aktivnost je svaki postupak koji se ponavlja i sprovodi tokom redovnog poslovanja. Aktivnosti koje poveavaju vrednost proizvoda ili usluge za kupca predstavljaju one koje dodaju vrednost. Aktivnosti koje ne dodaju vrednost su postupci koji direktno ne poveavaju vrednost proizvoda ili usluge za kupca. Utede na trokovima koje su ostvarene smanjenjem ili eliminacijom aktivnosti koje ne dodaju vrednost obino ne umanjuju zadovoljstvo kupaca.

Aktivnosti koje dodaju i ne dodaju vrednost


Aktivnosti -

koje dodaju vrednost: Dizajn proizvoda Pakovanje, ambalaa Proizvodnja i sastavljanje Isporuka Usluge servisa i garancija posle prodaje Davanje kredita, itd.

Aktivnosti koje dodaju i ne dodaju vrednost


Aktivnosti -

koje ne dodaju vrednost: Skladitenje i upravljanje zalihama Priprema pogona i prazan hod Skladitenje proizvodnje u toku dok se eka dalja obrada Proizvodnja vika gotovih proizvoda Ponavljanje izrade kartnih proizvoda Lom i otpis kartnih proizvoda, itd.

Da

li neka aktivnost dodaje ili ne dodaje vrednost zavisi od konkretne situacije. Aktivnosti koje ne dodaju vrednost nisu neophodne. Trokovi koji su povezani sa aktivnostima koje ne dodaju vrednost treba da se svedu na najmanju moguu meru. Aktivnosti koje dodaju i koje ne dodaju vrednost odnose se na sve aspekte poslovanja, ne samo na proizvodne aktivnosti.

Obraun trokova prema bazi aktivnosti (ABC)

Obraun trokova prema bazi aktivnosti predstavlja tehniku alociranja optih trokova na razliite vrste proizvoda pomou niza nosioca trokova. Postupci se mogu primeniti i na aktivnosti koje nisu vezane uz opte trokove. Ova analiza prisiljava na paljivo razmatranje faktora koji nose pojedine opte trokove. Ova analiza moe da pokae kako se dolazi do smanjenja ovih trokova. Obraun trokova prema bazi aktivnosti daje taniji rezultat od onog koji se postie upotrebom jedinstvene stope za raspored optih trokova.

Koraci kod alokacije optih trokova pomou ABC metode


Podeliti ukupne opte trokove prema pojedinim aktivnostima i utvrditi nosioce trokova za svaku aktivnost. 2. Uraditi prognozu za sledeu godinu optih trokova svake aktivnosti, nivoa aktivnosti nosioca troka, broja jedinica koji e se proizvoditi za svaki proizvod i procenat aktivnosti nosioca troka u odnosu na svaki proizvedeni proizvod
1.

Koraci u ABC analizi


3. Alocirati svaki opti troak na linije proizvoda pomou relativnih procenata aktivnosti nosioca troka. 4. Iskazati procenjene opte trokove koji se odnose na svaki proizvod u jedininim iznosima. 5. Rasporediti opte trokove na jedinice proizvoda koristei procenjene jedinine iznose.

Koristi od obrauna trokova na bazi aktivnosti


Menadment

i uprava postaju svesni niza faktora koji ine opte trokove. Opti trokovi se pripisuju jedinicama koje generiu ove trokove. Realnija cena kotanja i mogunost uticaja na smanjenje nepotrebnih optih trokova.

Just-in-time proizvodni sistemi


Just-in-time

je izraz koji oznaava nabavku faktora proizvodnje i proizvodnju proizvoda upravo koliko je potrebno kako bi se ispunile narudbe kupaca. Proizvodnja vuena potranjom. Karakteristika je minimiziranje ili izbegavanje zaliha materijala, proizvodnje u toku i gotovih proizvoda. Novac vezan u zalihama. Trokovi skladitenja, kvarovi, zastara.

JIT
Just-in-time

je ustvari filozofija eliminisanja aktivnosti koje ne dodaju vrednost i poveanja kvaliteta proizvoda, sa minimiziranjem trokova logistike u itavom reprociklusu. Ako je materijal nabavljen i proizvodi proizvedene u pravo vreme proces proizvodnje mora da bude i efikasan i ekonomian. Nema vika materijala, nema vraanja kartnog materijala, niti popravke gotovog proizvoda. JIT doprinosi poveanju kvaliteta proizvoda.

JIT

Proizvodnja bez karta poinje sa kvalitetnim dobavljaima. Dizajn proizvoda pojednostavljuje proces proizvodnje, smanjuje rizik karta i ima kritinu ulogu. Potreba za strunom radnom snagom. Koncept fleksibilne proizvodnje poveava moral, vetinu i produktivnost zaposlenih. kart se prepoznaje i ispravlja odmah kad nastane, ne prelazi u sledei ciklus obrade. Maine u proizvodnom lancu su rasporeene za efikasan prirodni tok proizvodnje. Vreme ekanja se izbacuje. Odravanje opreme na preventivnoj osnovi. BSC na svim nivoima.

JIT sistem
JIT

sistem obino koristi obraun trokova prema bazi aktivnosti. Tempiranje je najvaniji element u JIT sistemu. Meri se vreme potrebno za svaki proizvodni proces, izbegavaju se uska grla. Pokazatelji efikasnosti sistema je vreme ciklusa, vreme koje protekne dok proizvod proe kroz proces proizvodnje.

Vreme ciklusa u JIT-u


1. 2. 3. 4.

etiri elementa: Vreme obrade. Vreme skladitenja i ekanja. Vreme transporta. Vreme provere. Samo se tokom vremena obrade dodaje vrednost. Ostale elemente treba smanjiti na minimum.

Pokazatelj efikasnosti proizvodnje u JIT-u


protoka: Pokazuje vreme provedeno u aktivnostima koje dodaju vrednost, kao procenat od ukupnog vremena ciklusa.
Pokazatelj efikasnosti = vreme dodavanja vrednosti vreme ciklusa

Pokazatelj

Koristi od JIT-a
Smanjenje jedininih trokova, poveanjem ekonominosti i smanjenjem i eliminacijom aktivnosti koje ne dodaju vrednost. 2. Permanentno poboljanje kvaliteta proizvoda. 3. Vei izazov i odgovornost za radnike. 4. Smanjenje rizika da se proizvodi nee prodati.
1.

KALKULACIJA CENE KOTANJA

Glavni cilj profitno orijentisanog preduzea jeste Nosilac rezultata, prihoda i trokova kojima se
odreuje nivo rezultata. jeste proizvod.

Osnove kalkulacije

maksimiranje posl. rezultata u dugom roku, kroz odravanje sredstava, njihovo uveanje i unapreenje.

Bez obzira, dali se

prodajna cena, kao i njihovi jedinini prihodi utvruju na osnovu cena ostalih ponuaa ili do njih treba doi na bazi sagledavanja tr. po nosiocima.
2

Kalkulacija predstavlja

Definicija kalkulacije

skup postupaka na osnovu kojih se dolazi do tr. po jedinici proizv. u skladu sa odgovarajuim ciljevima kalkulacije, odnosno svrhama u koje se cena kotanja nosilaca tr. i rezultata koristi. Utvrivanje trokova po jedinici proizvoda predstavlja knjigovodstvene i van knigov. postupke. Osnovni problem kalkulacije sastoji se u tome kako trokove po vrstama alocirati na nosioce trokova i rezultata konkretnog preduzea.
3

Kalkulacija proizvoda:

Na jednoj strani imamo stvarne tr. koji su obuhvaeni u finansijskom knjigovodstvu, ili planirane trokove za nastupajui period. Sa druge strane imamo nosioce tr. i rezultata (proizvode; 1, 2, 3 itd.) Za njihovo povezivanje potrebno je, sa jedne strane definisati one tr. koje je mogue direkto vezati za proizvod, ostale trokove je potrebno alocirati na proizvode prema uslovnoj bazi (kljuu)

Formalni izgled kalkulacije proizvoda

Na osnovu formalnog izgleda kalkulacije, uoljivo je da primarni tr. obuhvaeni za potrebe kalkulacije, moraju biti na odgovarajui nain pregrupisani. To isto vai i za njihove predraunske i planirane (standardne) iznose, ukoliko se radi o predraunskoj ili planskoj kalkulaciji.

Ciljevi kalkulacije

Kalkulacija, uglavnom slui: - potrebama bilansiranja, - planiranja i kontrole tr.i rezultata, - formiranja prodajnih cena i - alternativnog poslovnog odluivanja.

Vrste kalkulacija

Uobiajeno

razlikujemo tri vrste kalkulacija: 1. Predkalkulacija, 2. Naknadna kalkulacija i 3. Standardna (planska kalkulacija) Meusobno se razlikuju u odnosu na ciljeve kojima slue;
- po vremenu sastavljanja, - po relevantnosti za jedan trenutak ili vrem. period, - po formalnoj strukturi i maretijalnoj sadrini.
10

Predkalkulacija
Pod predkalkulacijom, obino, podrazumevamo skup postupaka na utvrivanu cene kotanja jedinice proizvoda unapred, tj. pre prihvatanja porudbine, odnosno otpoinjanja proizvodnje. Njena karakteristika je da se uglavnom odnosi na proizvode prema odreenim zahtevima kupaca ili individualne porudbine. PRIMER: Proizvodnja tekih maina, brodova, aviona, proizvodnju silosa, objekata visoke i niske gradnje, ali i proizvodnju nametaja, manjih maina i aparata i sl.
11

Naknadna kalkulacija
Kod ove kalkulacije podr. skup postupaka usmerenih na utvrivanje stvarne c. k. jedinice uinka nakon to je njegova proizvodnja obavljena. Moe biti sastavljena kao; a) Naknadna kalkulacija porudbine ijim je prihvatanjem prethodila izrada predkalkulacije. b) Nakn. kalkulacija za potrebe odluivanja o prihvatanju porudbine ve proizvedenih i uskladitenih proizvoda. c) Periodina nakn. kalk. uinaka iz proiz. programa preduzea

12

Standardna kalkulacija
Standardna ili planska kalkulacija, obino, podrazumeva skup obr. postupaka koji se preduzimaju sa ciljem da se za proizvode poslovne jedinice utvrdi c. k. po jedinici unapred za odreeni obraunski period (godinu dana). Re je o kalkulaciji koja se oslanja na obraun po standardnim (planskim) trokovima. U zavisnosti od nastupajueg vremenskog intervala razlikujemo: - baznu standardnu (plansku) kalkulaciju i - tekuu kalkulaciju. 13

Poto je usmerena na ceo planski period i da predstavlja poznavanje svih elemenata kalk. unapred, primenjiva je u proizvodnji standardnih proizvoda za skladite. U proizvodnji po porudbinama ona je teko primenljiva. Glavna njena karakteristika je da ona vie odgovara uslovima masovne ili serijske proizvodnje standardnih proizvoda.

14

Primer obrauna uspeha po filijalama


Rukovodstvo pekare eli da sazna koliki dobitak ili gubitak ostvaruje filijala Centar. Filijale su org. kao profitni centri. U primeru e biti prikazana prodaja samo dve vrste proizvoda: hleba i pereca. U filijali Centar je u preth. godini ukupno prodato 390.000 kom. hleba i 140.000 kom. pereca. U narednim tabelama dat je pregled svih trokova, poevi od osnovne kalkulacije pojedinahnih trokova materijala kao i obraun uspeha za po 1.000 kom. proizvoda. Na kraju u tabeli 6 dat je obraun dela stvarnih trokova koji se odnose na analizirani prof. centar kao i stvarni obraun uspeha profitnog centra.
15

Tabela 1. Kalkulacija pojedinanih tr. materijala

16

Tabela 2. Kalkulacija ukupnih tr. proizvodnje

17

Tabela 3. Trokovi proizvoda hleb

18

Tabela 4. Trokovi proizvoda perece

19

Tabela 5. Obraun uspeha profitnog centra

20

Tabela 6.Obraun dela stavrnih tr. profitnog centra

21

22

PRIHOD I CENE

Ukupni poslovni prihod


Predmet ovog dela izlaganja e biti poslovni prihodi koje preduzee ostvaruje prodajom proizvoda ili usluga. Ukupni poslovni prihod predstavlja trinu vrednost prodatih proizvoda i usluga preduzea. Slino ukupnim trokovima ukupni rihod ima koliinsku i svoju cenovnu komponentu
2

Razlika izmeu trokova i prihoda je ta to se kod prihoda radi o izlaznim koliinama i cenama iz poslovnog procesa preduzea. Iz sueljavanja ulaznih i izlaznih vrednosti proistie ostvarenje efikasnosti poslovnog procesa te otuda zahtev za paljivi obraun ukupnog prihoda. Nasuprot ukupnim posl. prihodima stoje ukupni poslovni rashodi, uspeh preduzea se dobija kao razlika izmeu prihoda i rashoda.
3

O konceptu ukupnog prihoda radi se kada govorimo o ukupnom poslovnom prihodu pred., ali i kada je re o poslovnim prihodima;
- po prodajnim teritorijama (strano, dom. tr.), - po kanalima prodaje (veleprodaja, malopr.), - po grupama proizvoda i sl.

Obino je samo iskazivanje ukupnog poslovnog rezultata preduzea eksterna izvetajna obaveza (zvanini bilans uspeha) Svi ostali aspekti obrauna prihoda, rashoda i rezultata su u domenu upravljakog raunov.
4

Primer: Brutto prihod (dve grupe proizv.)

Proseni prihod
Proseni prihod je cenovna komponenta ukupnog prihoda, radi se o ostvarenoj ili planiranoj prosenoj prodajnoj ceni nekog proizvoda ili usluge u toku perioda. Proseni prihod je isti za svaku prodatu jedinicu za odnosni period. Kategoriju prosenog prihoda, odnosno, pros. prodajne cene i informacije o tome moemo primenjivati na grupu proizvoda, samo ako se radi o srodnim proizvodima.
6

Marginalni prihod Marginalni prihod moemo definisati kao iznos poveanja ili smanjenja ukupnog prihoda po osnovu dodavanja ili oduzimanja jedinice proizvoda. Tako definisani prihod je prodajna cena marginalne jedinice proizvoda. O marginalnoj jedinici proizvoda uvek se govori polazei od nekog dostignutog obima proizvodnje i prodaje.
PRIMER: Ako je dostignut obim 10 jedinica, marg. jed. proizvoda jeste jedanaesta ili deseta jedinica ve prema tome da li se radi o odluci dodavanja ili oduzimanja jedne jedinice proizvoda 7

ema sagledavanja prihoda-rashoda

Grafiki prikaz ponaanja prihoda


Ekonomska teorija nas ui o krivolinijskom ponaanju ukupnog prihoda, to je dokazivo. Meutim, potrebama planiranja i kontrole u preduzeu vie odgovara raunov. uenje o pravolinijskom ponaanju ukupnog prihoda u odnosu na obim proizvodnje i prodaje.

10

Grafikon 1 Ukupan promet i gotovinski tok

11

Grafikon 2 Kretanje trokova i prihoda

12

Gr.3 Ekonomsko i raunov. ponaanje prihoda


Ukupan prihod b

a b Relevantni raspon obima proizvodnje i prodaje Obim aktivnosti


13

(Gr. 3) Kriva a a pokazuje ponaanje ukupnog prihoda u odnosu na obim aktivnosti prema uenju ekonomske teorije (gr. 1 i 2). Zasniva se na pretpostavci da marginalni prihod odnosno prodajna cena dodajne jedinice prolazi kroz zonu rasta, zonu pribline jednakosti i ulazi u zonu pada, pri vrlo visokom obimu aktivnosti. Raunov. uenje polazi od predpostavke da u zoni relativnog raspona obima aktivnosti, tj. Izvan tog obima pred. obino ne posluje b b. Raunov. uvaava injenicu da nije jedino cena inilac obima prodaje, ve jedan od instrum. 14 marketinga.

Grafikon 4 Raunov. ponaanje prihoda

15

(Gr. 4) polazi se od pretpostavke linearnog ponaanja ukupnog prihoda u zoni relativnog raspona obima proizvodnje i prodaje preduz. U toj zoni pros. i marg. prihod su priblino isti. Potrebno je napomenuti, da se pretpostavka o jednakosti pros. i marginalnog prihoda, kao i, pravolinijskog ponaanja ukupnog prihoda u odnosu na obim aktivnosti, moe bezbedno koristiti samo za zonu relativnog raspona obima aktivnosti preduzea (Gr. 3).
16

Cene kao inilac prihoda


Prilikom razmatranja problematike prihoda, prisutno je i pitanje cena. One ne mogu biti zaobiene zbog injenice da predstavljaju cenovnu komponentu prihoda. Poto e o cenama kasnije biti detaljnije u delu koji se odnosi na voenje politike cena. Ovde e biti, ukratko, o cenama kao iniocu prihoda. Primenom cena na koliine dolazi se do ukupnog prihoda proizvoda. Ona nije samo mnoitelj u jednoj raunskoj operaciji, ve je od 17 uticaja na prodatu koliinu.

Prodajna cena je ne samo obraunski element ukupnog prihoda, ve njegov bitni inilac preko koliinske komponente prihoda, koja je, pored ostalog zavisna i od cene. Uticaj cena na prodate koliine razliit je za razliite trine strukture, koje se opisuju kao potpuna konkurencija, monopolistika ili oligopolistika (tr. je u stvarnoj vlasti nekoliko prodavaca). Na grafikonima 5 i 6 dat je prikaz elastine i neelastine tranje na cene.
18

Grafikon 5 Elastina tranje

19

Grafikon 5 Elastina tranja:


U sluaju proizvoda A, ija tranja je znaajno elastina na cene, za poveanje prodaje sa 10 na 30 jedinica, tj. njeno utrostruavanje (indeks 300, porast 200%), potrebno je smanjenje za 20 din. (sa 80 na 60 din.) ili svega 25%

20

Grafikon 6 Neelastina tranja

21

Grafikon 6 Neelastina tranja


U sluaju proizvoda B radi se o neelastinoj tranji kod koje je karakteristino da kod utrostruavanja tranje sada pretpostavlja smanjenje cene sa 25 dinara na 8,50 din., odnosno ak za 66%. Tu vrednost moemo oitati u grafikonu, a u cilju olakanja one su oznaene isprekidanim linijama.

22

Glavna pouka iz preth. okvira za odnose: cena-koliina-ukupni prihod, tie se nunosti da svako preduz. u svojoj politici cena mora voditi rauna o elastin. tranje. U voenju politike cena treba voditi rauna da cena mora obezbediti najpovolj. odnos:

Obim prihod trokovi dobitak


Veoma je bitno uvaavati trokovni aspekt problema, jer visoka prod. cena rezultuje manjim obimom prodaje i proizvodnje, to uzrokuje rast prosenih tr. (cene kotanja) jedinice proizvoda odnosno usluge
23

Cena kotanja (interne usluge)


Kod razmatranja cena kotanja internih usluga sakupljaju se podaci o internim ostvarenjima i obraunavaju po ceni kotanja tako to se ukupni tr. svih tr. mesta rasporede proporc. na pojedinana trokovna mesta. Mogua su dva naina sagledavanja int. cena:

1. CENA KOTANJA= UKUPNI TR. : UK. PRIHOD 2. Ili, postoji usvojena obr. cena za svaku pojed. izvrenu uslugu, pa je mogue ako su cene internih prualaca usluga vee od eksternih, odluimo se za jeftinije reenje. (Tabele 1 i 2)
24

Tabela 1 Primer cena internih usluga

25

Tabela 2 Cena eksternog ponuaa usluga

26

Ukupni, proseni i marginalni dobitak


Ukupni poslovni dobitak, kao razlika izmeu posl. prihoda i rashoda, podsea nas da je glavni cilj preduzea maksimalni dobitak na dugi rok. Maksimiranje periodinog dobitka je put do tog cilja.

Oba cilja postiu se upravljanjem prih. i tr. Koncept ukupnog dobitka se odnosi na celo
preduzee, ali o njemu je re i kada govorimo grupe proizvoda ili nekog proizvoda, do ega se dolazi sueljavanjem ukupnog prih. i tr.
27

Proseni dobitak se odnosi na jedinicu prodatog proizvoda, predstavlja pozitivnu razliku izmeu pros. prodajne cene i pros. tr. proizv.i prodaje (komercijalne cene) jed. proizvoda ili usluge.

Do prosenog dobitka se dolazi podelom


ukupnog ostv. dobitka proizvoda usluge s prodatom koliinom.

Re je Moe

o vrednosti koja je ista za svaku jedinicu ostvarene prodaje (prosena). koristiti za vie proizvoda samo ako se radi o srodnim grupama. 28

Marginalni dobitak je dobitak poslednje jedinice proizvoda za koju poveavamo ili smanjujemo dostignuti obim aktivnosti.

On je pozitivna razlika izmeu rasta (pada)


ukupnog prihoda i poveanja (smanjenja) ukupnih tr. po osnovu delovanja jedne jed. proizvoda datom obimu proizv. i prodaje.

29

Ponaanje prihoda i trokova


Ekonomska teorija govori o krivolinijskom pona. dobitka odn. trokova i prihoda (Gr. 7). Zona dobitka, izmeu a i b, dvostrano je omeena. Pri nultom obimu akt. ukupni tr. su u celini sazdani od fiksnih tr. marg. tr. i marg. dobitak do take a slui pokriu fiksnih tr. Po podmirenju fiksnih tr. nastupa zona dobitka, iji je najvei iznos odreen takom optimalnog obima aktivnosti izmeu taaka c i d. Nakon toga ukupni dobitak poinje da opada jer marginalni trokovi prevazilaze marg. prihod.
30

Grafikon 7 Prikaz prihoda i trokova

31

Grafikon 8 Raunov. pristup ukupnom prihodu

Raunovodstveni pristup ukupnom, pros. i marg. rezultatu zasniva se na sledeem; - preduzee obino posluje unutar nekog relevantnog obima aktivnosti, odnosno, u normalnim prilikama, nikada sa ekstremno visokim obimom proizvodnje i prodaje
32

Grafikon 8 Raunov. pristup ukupnom prihodu

33

Grafikon 9 Kontribucioni dobitak


Pod prethodnom pretpostavkom moe se uzeti sledee; - da su jednaki proseni i marginalni prihod jedinice proizvoda, - kao i proseni varijabilni (proporcionalni) i marginalni troak jedinice proizvoda, - da je zato ponaanje uk. prihoda i varijab. tr. pravolinijsko, a mase kontribucionog (marginalnog) dobitka srazmerno obimu aktivnosti.
34

Grafikon 9 Kontribucioni dobitak

35

Gr. 10 Prelomna taka rentab. (Break even point) Obzirom na prethodno (Gr. 8 i 9), i na injenicu da su uk. fiksni tr. nepromenljivi, pravolinijsko je ponaanje i ukupnih tr. te otuda vei dobitak to je vei obim aktivn. preko nivoa prelomne take i utoliko vei gubitak to je manji obim aktivn. ispod nivoa prelomne take. Postoji samo jedna prelomla taka (mrtva taka rent.), koja je jednaka obimu prodaje pri kome su iz kontrib. dobitka pokriveni ukupni fiksni tr. odnosno gde se izjedna. ukupni prihod i tr. za 36 taj obim.

Grafikon 10 Prelomna taka rentabiliteta

37

38

ANALIZA PRELOMNE TAKE

Znaaj analize prelomne take Maksimizacija poslovnog rezultata u dugom roku jedan je od glavnih ciljeva svakog poslovnog subjekta. Poslovnom rezultatu se najee pripisuje centralno mesto u plansko-kontrolnim akcijama menadmenta preduzea. Osnovni elementi posl. rezultata su prihod, na jednoj strani, i rashodi na drugoj strani.

Upravljanje poslovnim rezultatom pretpostavlja; - paljivu cost-benefit analizu u postupku donoenja pojedinanih odluka, - paljivo periodino planiranje i kontrolu. Analiza prelomne rake je komplementarna sa gore navedenim, u smislu da predstavlja test prihvatljivosti neke pojedinane odluke. Grafiki prikaz prelomne take rentabiliteta je relativno popularan kod viih rukovodilaca preduzea, iz razloga jednostavnosti upotrebe.
3

Pretpostavke;
Analiza prelomne take podrazumeva poznavanje
funkcije trokova i funkcije prihoda. I potrebnoje naglasiti, da obzirom na brojnost i isprepletanost njihovih inilaca, to nije lak zadatak. Ekonomska teorija se slui krivolinijskim ponaanjem trokova i prihoda u odnosu na obim aktivnosti (trokovi obim prihod

rezultat) Pretpostavka o pravolinijskom ponaanju

trokova i prihoda reava problem jednostavnosti i aurnosti analize, a dovoljno je pouzdana za kratkorone projekcije rezultata.
4

Ponaanje trokova u odnosu na obim aktivnosti

Grafiki prikaz prelomne take

Fiksni tr. x 100 501.291 x 100 PT = -------------------- = -------------------= 996.602 100 % var. tr. 100 -49,7 MARA SIGURNOSTI
Pl. obim akt. obim P.T. 1.645.782 996.602

MS = --------------------------------= -----------------------------X100 = 39% Planirani obim aktivnosti 1.645.782


7

Grafikon 1

Efekti promena prodajnih cena

Fiksni tr. x 100 501.291 x 100 PT = -------------------- = -------------------= 914.764 100 % var. tr. 100 -45,2 MARA SIGURNOSTI
Pl. obim akt. obim P.T. 1.810.360 914.764

MS = --------------------------------= -----------------------------X100 = 49% Planirani obim aktivnosti 1.810.360


10

Grafikon 2 (poveanje prod. cena)

11

Grafikon 3. Efekti promena varijabilnih tr. po jedinici

12

Efekti promena fiksnih trokova

13

Fiksni tr. x 100 426.097 x 100 PT = -------------------- = -------------------= 847.111 100 % var. tr. 100 -49,7 MARA SIGURNOSTI
Pl. Ob.akt. obim P.T. 1.645.782 847.111 MS = ---------------------------= ------------------------------ X100 = 48,5% Plan. obim aktivnosti 1.645.782
14

Grafikon 4. Smanjenje fiksnih trokova

15

Efekti promena proizvodnje i prodaje

16

Fiksni tr. x 100 501.291 x 100 PT = -------------------- = -------------------= 996.602 100 % var. tr. 100 -49,7 MARA SIGURNOSTI
Pl. Ob.akt. obim P.T. 1.800.000 999.602 MS = ---------------------------= ------------------------------ X100 = 45,0% Plan. obim aktivnosti 1.800.000
17

Grafikon 5. Poveanje obima aktivnosti

18

Efekti promene asortimana


RB PROIZVODI C 1 Prodajna cena 2 Var. trokovi po jedinici 3 Kontr. dobitak po jed 4 % kontr. rezult. (3 : 1) 5 % varijabilnih tr. (2 : 1) A 1.000 640 360 36% 64% B 700 385 315 45% 55% 1.200 710 490 40,83% 59,17%
19

PRELOMNA TAKA RENTABILITETA

Taka pokria (moe da da odgovore na sledea pitanja)

Koji nivo prodaje mora da se ostvari da se pokriju svi rashodi? Koliko se jedinica proizvoda mora prodati da se zaradi eljena dobit? ta se dogaa sa naom profitabilnou ako proirimo kapacitet?

Fiksni trokovi ili fiksni rashodi

Fiksni trokovi, rashodi su oni trokovi i rashodi koji se ne menjaju znaajno sa promenama baze aktivnosti. Baza aktivnosti je jedinica mere koja slui za definisanje odabranog nosioca troka, ono to ima jak uticaj na iznos nastalih trokova. Baza aktivnosti moe da bude jedinica kljunog inputa u proizvodnji (tone materijala, sati odraenog dirktnog rada itd.)

Varijabilni trokovi varijabilni rashodi


Varijabilni troak je onaj koji raste ili pada u direktnoj proporciji sa promenama baze aktivnosti.

Poluvarijabilni trokovi poluvarijabilni rashodi


Nazivaju se i meani trokovi. Jedan njihov deo je fiksni, a jedan deo je varijabilan. Primer (troak telefona pretplata telefonske kompanije fiksna, utroeni impulsi kod razgovora varijabilan).

Fiksni - Varijabilni

Varijabilni trokovi rastu i padaju sa promenama baze aktivnosti, pa su po jedinici proizvoda relativno konstantni. Fiksni trokovi se ne menjaju sa promenama baze aktivnosti, pa se fiksni trokovi smanjuju kako nivo aktivnosti raste.

Prihod Varijabilni trokovi Fiksni trokovi = = Poslovna dobit


Troak mislimo na trokove proizvodnje i poslovne rashode. Poslovna dobit mislimo na profit, a ne neto dobit.

Doprinos pokriu kljuna veza


Doprinos pokriu je iznos vika prihoda iznad varijabilnih trokova. Taj deo prihoda je na raspolaganju za pokrie fiksnih trokova kompanije, i nakon pokria svih fiksnih trokova daje poslovnu dobit.

Stopa doprinosa pokriu

esto je korisno iskazati doprinos pokriu kao procenat od prihoda. To je stopa doprinosa pokriu.
Stopa doprinosa pokriu= Ukupni doprinos pokriu Ukupni prihod Stopa doprinosa pokriu=Jedinini doprinos pokriu Jedinina prodajna cena

Odnosi (troak-obim-profit)

Obim prodaje =fiksni trokovi + ciljani profit u jedinicama jedinini doprinos pokriu

Obim prodaje = Fiksni trokovi + ciljani profit u novanom iznosu Stopa doprinosa pokriu Mara sigurnosti = Stvarni obim prodaje Obim prodaje kod take pokria Poslovna dobit = Mara sigurnosti x Stopa doprinosa pokriu Promena poslovne dobiti = Promena obima prodaje x Stopa doprinosa pokriu

OCENA
BONITETA

PREDUZEA

Zato revizija i ocena boniteta preduzea?


Revizija kao funkcija nadzora nedovoljno je prisutna u naoj zemlji, operativna revizija je gotovo nepoznata u naoj teoriji i praksi, interna revizija je uvedena u tek nekoliko preduzea, ocena boniteta preduzea u irem smislu nije postupak poznat kod nas....

Zato revizija i ocena boniteta preduzea?


Kada se i radi ocena boniteta, uglavnom se radi na osnovu finansijskih podataka iz finansijskih izvetaja koji nisu podvrgnuti reviziji, znai podataka koji moda verno odslikavaju stanje preduzea, ali moda i ne.

Zato revizija i ocena boniteta preduzea?


Metodologija revizije internih kontrola i internih raunovodstvenih kontrola operativnom revizijom daje mogunost brze dijagnoze, kao i pokuaje terapije kod organizacionih postupaka svih poslovnih funkcija.

Definisanje revizije
Moglo bi se uopteno rei da je revizija nezavisno istraivanje neke tano odreene delatnosti. Opta definicija mogla bi da odredi reviziju kao sistematski proces objektivnog pribavljanja i vrednovanja dokaza u odnosu na tvrdnje o ekonomskim dogaajima i procesima, da bi smo utvrdili stepen usklaenosti tih tvrdnji i uspostavljenih kriterijuma, i dostavljanje rezultata istraivanja zainteresovanim korisnicima.

ta je to bonitet preduzea ?
Etimoloki posmatrano pojam bonitet potie od latinske rei bonus, to znai dobar, valjan, vredan, kvalitetan. Bonitet predstavlja kvalitativni i kvantitativni izraz poslovne sposobnosti preduzea i sigurnosti njegovog privreivanja. Bonitet preduzea predstavlja sintetizovanu ocenu o finansijskoj stabilnosti, likvidnosti i solventnosti, strukturi kapitala, profitabilnosti, riziku ostvarenja finansijskog rezultata, organizovanosti i rentabilnosti ...

ta je to bonitet preduzea ?
iri koncept poimanja boniteta preduzea podrazumeva skup materijalnih i formalnih svojstava privrednog subjekta koja ga ine dobrim i sigurnim dunikom, ali i njegovu materijalnu sigurnost, solventnost, dobru reputaciju u poslovnom svetu, dobru poziciju na tritu i sposobnost prilagoavanja izmenjenim uslovima poslovanja.

Vrste revizije - finansijska revizija


Osnovna svrha finansijske revizije jeste da snabde donosioce odluka izvan preduzea miljenjem strunjaka o ispravnosti finansijskih izvetaja.

Ostale vrste revizije


Pored finansijske revizije u sutini postoje tri druge vrste revizije. To su: Revizija usklaenosti Interna revizija Operativna revizija

Interni nadzor, interna revizija i operativna revizija


Interni nadzor u najirem smislu podrazumeva sve mere koje preduzee preduzima u svrhe: zatite sredstava od preteranog troenja, neefikasne upotrebe i prevara u upotrebi; osiguranja pouzdanosti raunovodstvenih podataka; osiguranja saglasnosti sa politikom menadmenta; ocenjivanja rada menadera i svih zaposlenih, kao i pojedinih odelenja u okviru preduzea.

Interni nadzor, interna revizija i operativna revizija


Operativna revizija je najira vrsta revizije prema obimu i predstavlja u stvari merenje boniteta preduzea i davanje preporuke za ostvarenje veeg boniteta u budunosti. Operativna revizija je sistematski organizovan pregled aktivnosti preduzea sa ciljem da se proceni uspenost, da se uoe mogunosti za poboljanja, da se razviju preporuke za dalja poboljanja.

OCENA NIVOA ORGANIZOVANOSTI POSLOVNIH FUNKCIJA


Proizvodna funkcija Nabavna funkcija Prodajna funkcija Razvojna funkcija Finansijska funkcija Raunovodstvena funkcija Informatika funkcija

OCENA NIVOA INTEGRISANOSTI POSLOVNIH FUNKCIJA


Ocena nivoa integrisanosti poslovnih funkcija analizira organizacionu strukturu preduzea, tok radnog procesa, rezultate rada menadmenta, odnosno sveukupno ostvarenje ciljeva, efektivnost poslovnih postupaka i internu kontrolu. Metodologija prve faze revizije i ocene finansijskih izvetaja Slube drutvenog knjigovodstva operativno je razradila ispitivanje funkcionisanja internih raunovodstvenih kontrola, a bavila se i analizom integracije svih delova preduzea, kroz analize tokova dokumentacije u preduzeu.

Prethodno ispitivanje poslovnih ciklusa

Sutina ovog postupka sastoji se u prikupljanju informacija kako aktivnosti treba da funkcioniu i kako kontrolni postupci treba da deluju. Svrha ovakvog prethodnog ispitivanja jeste identifikovanje podruja na kojima se moe javiti problem

Snimak poslovnog ciklusa


Snimkom poslovnog ciklusa i ematskim prikazom istog, umnogome moe da se pojednostavi slika poslovanja preduzea, da se ubrza razumevanje funkcionalnosti preduzea u smislu davanja konane ocene boniteta. Prolaskom kroz poslovne transakcije dobija se radno znaje o efikasnosti postupka. Dobijaju se veoma vredne informacije o organizacionim aktivnostima preduzea, te o korisnosti propisanih postupaka, sposobnostima ukljuenih zaposlenih, kao i nedostacima postupaka i prakse.

FINANSIJSKA ANALIZA
Finansijska analiza se bavi istraivanjem, kvantificiranjem i analitikim interpretiranjem funkcionalnih relacija koje postoje izmeu bilansnih pozicija (bilansa stanja i bilansa uspeha), sa ciljem da se omogui validna ocena finansijske pozicije i rentabiliteta poslovanja preduzea. Na ovaj nain definisana finansijska analiza upuuje na analizu poslovnih sredstava i izvora finansiranja ovih sredstava, i na analizu poslovnog rezultata koji se dobija meusobnim kompariranjem poslovnih prihoda i poslovnih rashoda u nekom vremenskom roku

Pravila finansiranja preduzea


U kvantitativnom smislu pravila finansiranja odreuju strukturu kapitala, odnos sopstvenog i pozajmljenog kapitala (vertikalna pravila finansiranja), i relacije pojedinih delova uloenih sredstava posmatranih po roku vezanosti /imobilizacije/ i pojedinih delova kapitala posmatranih po roku raspoloivosti (horizontalna pravila finansiranja). Vertikalna pravila finansiranja tee da se kroz strukturu kapitala obezbedi rentabilnost, sigurnost, nezavisnost i elastinost finansiranja. Horizontalna pravila finansiranja tee da se kroz relacije pojedinih delova uloenih sredstava posmatranih po roku vezanosti i pojedinih delova kapitala posmatranih po roku raspoloivosti obezbedi odravanje likvidnosti.

Finansijski poloaj
Tradicionalno shvatanje finansijskog poloaja preduzea moe se nazvati i zlatnim pravilima finansiranja. Ovo shvatanje fokusirano je na ispitivanje sigurnosti i likvidnosti na bazi podataka iz bilansa stanja.
to je struktura sredstava vie pomerena ka osnovnim-stalnim-trajnim sredstvima, struktura kapitala mora vie da bude pomerena prema sopstvenom kapitalu Izvori finansiranja po roku raspoloivosti i po visini u okviru svakog roka moraju odgovarati, moraju da budu identini uloenim - vezanim sredstvima

Finansijski poloaj
Savremeno shvatanje finansijskog poloaja preduzea pored sigurnosti i likvidnosti respektuje i ostvarene rezultate preduzea, zaraivaku sposobnost preduzea.
Preduzeu, u savremenim uslovima poslovanja ne odgovara ni preterana likvidnost, a jo manje nelikvidnost. Preterana likvidnost imobilie deo sredstava, a nedovoljna likvidnost ugroava sigurnost i rentabilitet poslovanja. Stoga mudro, optimalno finansiranje sastoji se u planiranju novanih tokova, na kratak rok, a i dugorono. Dinamiki pristup pored ispitivanja imovinskog poloaja preduzea na odreeni dan ukljuuje i analizu tokova rentabiliteta za obraunski period i analizu tokova novca i kapitala.

Metode analize
U privrednoj praksi uobiajena je sistematizacija metoda ili postupaka analize poslovanja preduzea na osnovne i specijalne metode. Osnovne metode su metoda ralanjavanja i metoda uporeivanja; Specijalne metode koje se najee primenjuju su metoda standardizacije, metoda izolacije, metoda korelacije, metoda odnosa vrednosti i kombinovana indeksna metoda.

Vrste analize
Sa aspekta korisnika informacija, analize bilansa mogu biti interne i eksterne:
Pored korisnika informacija, kao kriterijumi za identifikovanje vrsta analize bilansa javljaju se: vreme posmatranja (statika i dinamika analiza), predmet analize bilansa ( analiza bilansa stanja, bilansa uspeha, dopunskih finansijskih izvetaja), nain pripremanja bilansa (u apsolutnim brojevima, relativnim brojevima i u formi grafikona) Prema instrumentima odnosno postupcima analize bilansa postoji: vizuelna analiza bilansa, analiza bilansa pomou rauna pokria, racio analiza, analiza bilansa pomou neto obrtnog fonda, "Cash Flow" analiza i "Funds Flow" analiza

Metoda analize bilansa pomou rauna pokria tangira samo bilans stanja.
Sutina ove jednostavne metode sastoji se u utvrdjivanju sledeih relacija, izraenih u apsolutnim i relativnim brojevima: strukture poslovne imovine, sredstava preduzea (kao odnosa osnovnih prema obrtnim sredstvima preduzea), strukture kapitala (kao odnosa sopstvenih i pozajmljenih izvora finansiranja poslovnih sredstava preduzea) i pokria osnovnih sredstava sopstvenim kapitalom (kao odnosa sopstvenog kapitala tj. poslovnog i rezervnog fonda prema osnovnim sredstvima preduzea).

Racio analiza bazira na odreenim komponentama bilansa stanja i bilansa uspeha i sraunata je na identifikovanje i ocenu finansijskog poloaja (likvidnosti, sigurnosti i aktivnosti) i rentabiliteta poslovanja preduzea. Primer racia rentabiliteta (poslovnih prihoda i rashoda): za ekonomistu je adekvatno merilo uspenosti poslovanja preduzea relativan odnos periodinog rezultata i angaovanih sredstava u realizaciji tog rezultata Kao pokazatelji rentabiliteta poslovanja trinog orijentisanog privrednog subjekta pojavljuju se: stopa poslovnog dobitka, stopa neto dobitka, stopa prinosa na ukupna poslovna sredstva i stopa prinosa na sopstvena poslovna sredstva.

Stopa poslovnog dobitka se utvrdjuje na sledei nain:


Stopa poslovnog dobitka = Poslovni dobitak Prihodi od realizacije proizvoda X 100

Stopa neto dobitka se izraunava na sledei nain:


Stopa neto dobitka = Neto dobitak Prihodi od realizacije proizvoda X 100

Stopa prinosa na sopstvena poslovna sredstva je relativan odnos neto dobitka i prosenih sopstvenih poslovnih sredstava preduzea angaovanih u posmatranom periodu (misli se na poslovna sredstva finansirana iz sopstvenih izvora finansiranja) ili proizvod stope neto dobitka i koeficijenta obrta sopstvenih poslovnih sredstava (koeficijent obrta sopstvenih poslovnih sredstava je kolinik izmedju prihoda od realizacije proizvoda i prosenih sopstvenih poslovnih sredstava preduzea angaovanih u posmatranom obraunskom periodu):

Neto dobitak Stopa prinosa na sopstvena = X 100 = poslovna sredstva Proseno sopstvena poslovna sredstva

Neto dobitak Neto dobitak X 100 X = Proseno sopstvena poslovna sredstva Proseno sopstvena poslovna sredstva

"Cash Flow" (ke flou) analiza


Kritina vanost novanog toka iz poslovnih aktivnosti ogleda se, pre svega, u injenici da na dui rok preduzee mora imati pozitivan novani tok iz svojih poslovnih aktivnosti, ako eli opstati. Ni kredititori, ni deoniari, ni investitori nee rado investirati u preduzee koje nema dovoljno novca iz poslovnih aktivnosti za promptno plaanje dospelih obaveza, kamata i dividendi

"Cash Flow" (ke flou) analiza


Novani tokovi neophodan su instrument samog preduzea za izradu finansijske strategije Strategija novanih sredstava direktno zavisi od likvidnosti i finansiranja, a indirektno zavisi od rentabilnosti poslovanja
To znai, da se raspoloivim novanim sredstvima prvo moraju obezbediti likvidnost, zatim ulaganja (finansiranje), a tek potom ona utiu na poveanje ili smanjenje finansijskog rezultata u preduzeu

Revizija u naoj praksi


Tenja je da se regulativa raunovodstva i revizije uskladi sa standardima i pravilima koje donosi Meunarodna federacija raunovoa (International Federation of Accountants IFAC). Ova materija je danas ureena Zakonom o raunovodstvu i reviziji, donetim 2006. godine.

OCENA BONITETA PREDUZEA U NAOJ PRAKSI


Registar podataka o bonitetu pravnih lica vodi Narodna banka Jugoslavije. Registar boniteta vodi se u Centru za bonitet - posebnom organizacionom delu Narodne banke Jugoslavije koji je osnovan kao vodea provajderska kua informacija o bonitetu Nain utvrdjivanja, obelodanjivanja, iskazivanja i izraunavanja podataka o bonitetu pravnih lica i sadrina izvetaja i miljenja o bonitetu uredjeni su Metodologijom za utvrdjivanje podataka i pokazatelja o bonitetu pravnih lica

Primenjivana metodologija za ocenu boniteta

Konkretne radne postupke koji se primenjuju u procesu analize, ocene i davanja miljenja o bonitetu pojedinih privrednih subjekata Sluba drutvenog knjigovodstva je prvi put propisala posebnim metodolokim uputstvom 1990. godine

U Uputstvu se navodi da se za potrebe davanja miljenja o bonitetu preduzea - potencijalnih izdavalaca hartija od vrednosti koriste jedinstveni pokazatelji za ocenu boniteta stanja i poslovanja preduzea. Osnov za izraunavanje tih indikatora predstavljaju podaci iz zvaninih finansijskih izvetaja. Jedinstveni pokazatelji za ocenu boniteta preduzea se mogu klasifikovati u etiri grupe, i to: 1. pokazatelji finansijske stabilnosti, 2. pokazatelji likvidnosti, 3. pokazatelji poslovne uspenosti i 4. ostali pokazatelji.

Primer - pokazatelji finansijske stabilnosti

Pokazatelji finansijske stabilnosti su: finansijska sigurnost, stepen finansijske stabilnosti, stepen samofinansiranja i stepen pokria stalnih sredstava dugoronim izvorima finansiranja.

Primer - pokazatelji finansijske stabilnosti


Prvi pokazatelj finansijske stabilnosti, tj. finansijska sigurnost, se identifikuje kao sledei odnos:
Trajni kapital (AOP101)

Finansijska sigurnost

X 100 = Ukup. izv. posl. sredst. (AOP157)

Analitika interpretacija ovog pokazatelja omoguuje utvrdjivanje uea trajnog kapitala u ukupnim izvorima poslovnih sredstava. Smatra se, naime, da je preduzee finansijski stabilno kada u ukupnim izvorima poslovnih sredstava trajni kapital uestvuje sa 50 i vie procenata.

Primer - pokazatelji finansijske stabilnosti


Stepen finansijske stabilnosti je osnovni pokazatelj dugorone finansijske ravnotee, a utvrdjuje se na sledei nain:
Stepen

Trajni kap.(AOP101)+Dugor. Rez.(AOP124)+Dugor.obav.(AOP127) finansijske = X 100 stabilnosti Stalna sredstva (AOP002)+Zalihe (AOP025)

Vrednost ovog pokazatelja iznad 1 oznaava finansijsku stabilnost preduzea

Primer - pokazatelji finansijske stabilnosti


Stepen samofinansiranja pokazuje koji je deo dugorono vezanih sredstava finansiran iz sopstvenih izvora i konstatuje se na bazi sledee relacije:

Stepen samofinansiranja

Trajni kapital (AOP101)+Dugor. Rezerv. (AOP124) Stalna sredstva (AOP002) + Zalihe (AOP025)

X 100

Analogno prethodno prezentiranom indikatoru, poeljno je da vrednost ovog pokazatelja bude jednaka ili vea od 1.

Primer - pokazatelji finansijske stabilnosti


Stepen pokria stalnih sredstava dugoronim izvorima finansiranja, poznat i pod nazivom stepen kreditne sposobnosti, kvantifikuje se na sledei nain:
Stepen Trajni kap.(AOP101)+Dugor. Rez.(AOP124)+Dugor.obav.(AOP127) X 100 kreditne = Stalna sredstva (AOP002) sposobnosti

Smatra se da je preduzee kreditno sposobno kada je vrednost ovog indikatora jednaka ili vea od 1. Vrednost tog pokazatelja iznad 1 oznaava postojanje neto-obrtnog fonda (ili neto-obrtnih sredstava)

POKAZATELJI BONITETA PREMA METODOLOGIJI PREDUZEA U SAD

Pokazatelji boniteta u SAD, odnosno u visoko razvijenim trinim privredama u jednom delu identini su pokazateljima prema nekadanjoj metodologiji Slube drutvenog knjigovodstva. Po pravilu koristi se vei broj pokazatelja nego u naoj praksi.

Prikaz nekih od tipinih pokazatelja ija e primena biti i kod nas veoma prisutna

Zarade po redovnoj deonici neto dobit - povlaene dividende redovne deonice u prometu

Pokazuje iznos zarade koja se odnosi na svaku redovnu deonicu.

Prikaz nekih od tipinih pokazatelja ija e primena biti i kod nas veoma prisutna

Odnos cene i zarada trina cena po deonici zarade po deonici

Pokazuje da li je cena deonica u skladu sa zaradama

Prikaz nekih od tipinih pokazatelja ija e primena biti i kod nas veoma prisutna

Prinos od dividendi dividende po deonici trina cena po deonici

Pokazuje kolika je stopa profitabilnosti deoniara na osnovu trine cene deonice

Prikaz nekih od tipinih pokazatelja ija e primena biti i kod nas veoma prisutna

Knjigovodstvena vrednost po redovnoj deonici glavnica redovnih deoniara redovne deonice u prometu

Pokazuje evidentiranu vrednost neto imovine po svakoj redovnoj deonici

Prikaz nekih od tipinih pokazatelja ija e primena biti i kod nas veoma prisutna

Odnos poslovnih rashoda poslovni rashodi neto prihod od prodaje

Pokazuje sposobnost menadmenta za kontrolu rashoda

Prikaz nekih od tipinih pokazatelja ija e primena biti i kod nas veoma prisutna

Profitabilnost imovine poslovna dobit prosena ukupna imovina

Meri produktivnost imovine bez obzira na strukturu kapitala

Prikaz nekih od tipinih pokazatelja ija e primena biti i kod nas veoma prisutna

Profitabilnost glavnice redovnih deoniara neto dobit - povlaene dividende prosena glavnica redovnih deoniara Pokazuje potencijal glavnice za ostvarivanjem zarada.

Metodama operativne revizije prilagoene svakom preduzeu posebno, dobija se znaajan faktor za upravljanje preduzeem. irim konceptom ocene boniteta preduzea koji ukljuuje ocenu integrisanosti poslovnih funkcija preduzea, kulturu ponaanja, snimke poslovnih ciklusa , pronalaenje i popravljanje slabih taaka u funkcionisanju internih kontrola, ostvaruje se i revizija upravljanja kao program za ocenjivanje rada menadera

Na osnovu ocene boniteta, preduzee preispituje svoje osnovne ciljeve i glavne politike da bi odluilo gde eli da bude u narednom periodu (godina, tri godine, pet godina). iri koncept ocene boniteta preduzea obuhvatio bi znai i procenu sveukupnog poslovanja u svetlu ne samo sadanjih ciljeva ve i onih buduih

Preduzetnik, investitor, menader


Preduzetnik je ekonomski subjekat nastao u uslovima savremenog poslovanja koje nosi znaajne rizike. Sposobnost pojedinca da svesno akceptira rizik, involvira ga u svoju odluku, a da pri tome domen njegove kreativnosti i elje za novim poduhvatima bude sve vei, jesu karakteristike koje odlikuju jednog uspenog preduzetnika. Investitor je pravno ili fiziko lice koje je legitimni vlasnik steene imovine u novcu, devizama i kapitalu koju investira neposredno ili posredno na regulisanom i slobodnom finansijskom tritu i pod trinim uslovima. Menader, profesionalni upravlja poslovnim procesima, moe da stoji izmeu investitora (vlasnika) i preduzetnika, a moe da se javi i u ulozi preduzetnika. Menaderi svih nivoa izvravaju menaderske funkcije. Menaderi treba da izgrade okruenje u kom ljudi mogu da ostvare ciljeve organizacije sa najmanje utroenim vremenom, sa najmanje novca i linog nezadovoljstva.

ORGANIZACIJA I MENADMENT
Struktura organizacije Podela na organizacione jedinice Ovlaenja u organizaciji Delegiranje ovlaenja Organizaciona struktura Glavni pravci organizovanja Menaderski posao Kadrovsko popunjavanje Line crte menadera Ocenjivanje menadera Razvoj organizacije Obrazovanje menadera Promene i konflikti Motivacija u organizaciji

Kontrola za budunost
Kontrola da bi bila uspena, poeljno je da je usmerena ka budunosti. Menader je zainteresovan za informaciju kada e nastati problem ako sada ne preduzme korake da ga sprei. Kontrola nakon "smrti" nije dovoljno upotrebljiva. Prevelika zavisnost od knjigovodstvenih podataka i od statistikih podataka usporava nadzor prema budunosti.

Kontroling
Kontroling je po ciljevima blizak internoj operativnoj reviziji. Kontroling je efikasan koncept upravljanja poslovnim rezultatom preduzea, koji obuhvata koordinaciju i vezu planiranja i informisanja, te analizu i kontrolu ljudskih materijalnih, finansijskih i informacionih resursa radi ostvarenja ciljeva na efikasan nain. Kontroling je poslovna filozofija, poseban stil upravljanja i raunovodstveno-informaciona delatnost podeena za odluivanje.

Okvir upravljanja preduzetnim rizicima


Osam komponenti Okvira su meusobno zavisne Interno okruenje Postavljanje ciljeva Identifikacija dogaaja Vrednovanje rizika Reakcija na rizike Kontrolne aktivnosti Informacija i komunikacija Nadzor

Interna kontrola
Jak sistem internih kontrola je osnova za efektivno upravljanje preduzetnim rizicima.

Potreba za reininjeringom preduzea


PODRATI PROCES PROMENA FORMULISATI CILJEVE UVOENJA NOVOG POSLOVNOG SISTEMA

Osnovni ciljevi uvoenja novog poslovnog sistema Jedinstvenost i jasna usmerenost svih poslovnih procesa u Preduzeu u skladu sa poslovnom politikom i njenom politikom kvaliteta. Poslovanje sa primenom principa 3E (Ekonominost, Efikasnost, Efektivnost). Poslovni, a ne samo raunovodstveni sistem. Sistem stratekog upravljakog raunovodstva. Jasna i precizna prava i odgovornosti u sistemu. Praenje realizacije planova i procesa. Izgradnja efikasnog sistema kontrolinga. Detaljno upravljanje prilivom i odlivom novanih sredstava analiza i planiranje.

Osnovni ciljevi uvoenja novog poslovnog sistema


Komunikacija bez kontakta (informacije se mogu razmenjivati promenom odreenog statusa dokumenta ili stavke dokumenta i slanjem maila sa obavetenjem odreenim korisnicima sistema). Sledljivost koja se obezbeuje povezivanjem svih dokumenata i podataka. Povezivanje dokumenata i podataka vri se hijerarhijski i veoma je bitno da se omogui povezivanje zavisnih dokumenata u jednu jedinstvenu celinu, kao i da se jasno vidi celokupno stanje po poslu. Povezivanje podataka u ERP reenju sa eksternim dokumentima. Praenje kapitalne dobiti i eventualnog gubitka. Praenje poslovanja inenjeringa i proizvodnje. Podrka sistemu QMS-a (ISO 9001), koji se koristi u preduzeu. Voenje svih zakonom propisanih odredbi, procedura, postupaka i drugih evidencija, koje se koriste na jednom mestu. Uvoenje principa 6E (pored Ekonominosti, Efikasnosti i Efektivnosti), uvodi se Pravednost-Equity, Zatita okolineEnviroment, Etika-Ethics).

Ostali sporedni ciljevi


Obezbeenje kontinualnog obavljanja osnovnih delatnosti preduzea. Povezivanje procesa u jednu celinu. Racionalno upravljanje zalihama materijala. Racionalno upravljanje finansijskim tokovima i ekonomsko - finansijskim poslovima. Sistem treba da omogui da se efikasnim izvetavanjem podrava sistem planiranja. Racionalno korienje resursa. Usklaenost sa zakonskom regulativom. Automatizacija generisanja glavnih izvetaja za srednji i top menadment. Integrisanost, prilagodljivost, skalabilnost i proirivost.

Ocena boniteta preduzea u irem smislu Permanentna ocena boniteta Definisanje rizika u poslovanju Operativna revizija Reininjering Samorevizija Kontroling

OCENA ISPLATIVOSTI ULAGANJA

Ocena isplativosti ulaganja


Odluke o kapitalnim ulaganjima donose se na osnovu pretpostavki i procene buduih poslovnih rezultata, koje esto ukljuuju veliki stepen nesigurnosti. Veliki novani iznosi se vezuju na dui rok. Dugorono bonitet poslovanja je u velikoj meri uslovljen odlukama o kapitalnim izdacima. Kada se ue u neki projekt vezan za dugorona ulaganja u trajna sredstva teko ga je promeniti ili prekinuti.

Povraaj investicije
Pristup povraaja investicije, esto nazivan ROI, bio je jezgro kontrolnog sistema Du Pont Company od 1919. godine. Veliki broj kompanija ga je primenio kao svoj kljuni pokazatelj celokupnog izvrenja. Ovaj pokazatelj je stopa povraaja koju preduzee ili pogon moe zaraditi od kapitala koji je investiran u njega.

Prednosti ROI pokazatelja


Jedna od najvanijih prednosti upotrebe pokazatelja povraaja uloenih sredstva za kontrolu opte uspenosti je da on usmerava panju menedera na glavni cilj poslovanja - stvoriti najveu moguu dobit uz raspoloivi kapital. On meri efikasnost preduzea kao celine i njegovih glavnih delova, njegovih proizvoda i na kraju njegovih planova. On odvlai panju od obinog poveanja obima prodaje ili veliine sredstava, pa ak i od nivoa trokova i usmerava panju na kombinaciju inilaca koji potstiu uspean rad.

Prednosti ROI pokazatelja


Ako je menader dela preduzea odgovoran za svoje izvrenje spram novanih sredstava investiranih u deo pod njegovom upravom, onda ga to prisiljava da gleda na svoje poslovanje iz ugla posmatranja glavne uprave. Menaderi esto insistiraju na kapitalno intenzivnim investicijama za novu opremu ili zahtevaju nie cene da bi poveali prodaju ne uzimajui pritom u obzir mogue efekte njihovih zahteva na preduzee kao celinu. Ako su menederi okrenuti svom uinku koji se primenjuje na poslovanje kao celinu, oni razviju dublji oseaj odgovornosti za svoj deo ili pogon, pa glavni menederi mogu lake zahtevati odgovornost podreenih menadera.

Koja stopa povraaja?


Sledee pitanje je: ta predstavlja razuman povrat? Uporeenje stopa povraaja nisu dovoljne, jer one ne govore glavnoj upravi kolika bi stopa povraaja trebala biti. Moda je dobar pokazatelj bilo koja stopa, koja je jednaka onoj koju ima konkurencija, ili prelazi nivo konkurentskih preduzea, s obzirom na to da su, najbolji skloni merenju ne prema apsolutnom nivou, ve prema nivou konkurencije.

Stopa povraaja
Jedna je od opasnosti prenaglaavanja vanosti stope povraaja je da ona moe dovesti do neeljene nefleksibilnosti prilikom investiranja kapitala za nove poduhvate. Mnoge kompanije koje koriste ovaj vaan mererni alat, odredile su minimalne stope koje pogon, novi proizvodni program ili investicija moraju zadovoljiti pre nego to se odobri alokacija dodatnog kapitala. Uglavnom kompanije upotrebljavaju fleksibilniju minimalnu stopu povraaja, zahtevajui veu stopu kad su rizici vei i niu stopu kad su rezultati obeavajui ili sigurniji, ili kad investicija dopunjava ve ustaljeno poslovanje.

Tokovi gotovine
Prilikom donoenja odluke o investiranju, u centru panje je priliv odnosno tokovi gotovine, a ne profit i dobit. Za postizanje dodatne dobiti, gotovina mora da se reinvestira, ali to jo uvek nije garancija, da e se obraunata dobit povratiti u vidu gotovine. Moe da se ostvari vie, ali moe i manje. Osnovni razlog to se vri opredeljenje prilikom sistema vrednovanja cilja i izbora kriterijuma kod investitora za kategoriju tokova gotovine je neizvesnost ishoda.

Tokovi gotovine
Kada je predmet kontrole investiciono ulaganje, tada negativni tokovi gotovine ili izdaci za investicije predstavlaju sinonim za investicione trokove koje zahtevaju investicije. Pozitivni tokovi gotovine su sinonim za prihode koje pruaju investicije u svom veku. Oba toka predstavljau novani tok investicije. Negativni tokovi gotovine koji se odnose na novu investiciju imaju karakter neto odliva, dok je neto priliv gotovine rezultat nove investicije.

Tokovi gotovine i reinvestiranje


Kako negativni tokovi obuhvataju sve izdatke ukljuujui i one koji su vezani za vremensko angaovanje sredstava, potrebno je posebno naglasiti da kod planiranja ne moemo da poemo samo od nominalne vrednosti projekta. Nije svejedno koliko e trajati period gradnje i koliki e biti period angaovanja sredstava. Na sredstva iz kredita se obraunava i plaa kamata, ali je isto toliko znaajno ukljuiti i vremenski faktor prilikom angaovanja sopstvenih sredstava. Nije svejedno koliki je interval vremena protekao od momenta odliva sredstava do momenta aktiviranja investicije, tj do momenta poetka priliva gotovine u preduzee. Pri tome je jedan od osnovnih razloga, da se kod investiranja planira i kontrolie priliv gotovine, je mogunost reinvestiranja.

Ocena isplativosti ulaganja


Ulaganja u trajna materijalna sredstva moraju da ostvare zadovoljavajui prinos u odnosu na uloena sredstva. Postoje tehnike za ocenu investicionih predloga. Tri najee koriene tehnike su: 1. Vreme povraaja 2. Prinos na proseno ulaganje 3. Analiza diskontovanih novanih tokova

Ocena isplativosti ulaganja


Akcionarsko drutvo eliana razmatra nekoliko varijanti za nabavku opreme za proizvodnju novog oplemenjenog elika. Oprema posle sprovedenog tendera za nabavku staje 450.000 , vek trajanja se procenjuje na 10 godina sa procenom ostatka vrednosti od 50.000 . Proizvodnja i prodaja novog proizvoda poveae neto dobit za 50.000 godinje

Procenjeni prihodi od prodaje Procenjeni rashodi: Amortizacija nove opreme (450.000 50.000) : 10 Ostali trokovi proizvodnje Dodatni opti trokovi Svega rashodi: Dobit pre poreza Porez Neto dobit

400.000

40.000 220.000 60.000 320.000 80.000 30.000 50.000

Godinji neto novani tok je viak novanih priliva, nad novanim odlivom. Pretpostavljamo da su svi prihodi naplaeni, da su svi trokovi (osim amortizacije) plaeni. eliana a.d. oekuje neto novani tok od 90.000 . Iz prodaje novog proizvoda. 400.000 220.000 60.000 30.000. Godinji neto novani tok vei je od neto dobiti za 40.000 , odnosno za iznos obraunate amortizacije.

Vreme povraaja
Vreme povraaja se definie kao vremenski rok, period, koji je potrebno da protekne da bi se nadoknadio ukupni troak ulaganja iz neto godinjeg novanog toka. iznos ulaganja = 450.000 = 5 godina procenjeni godinji 90.000 novani tok

Vreme povraaja
Kratko vreme povraaja smatra se poeljnim, s obzirom da to pre nadoknadimo sumu ulaganja, moemo sredstva koristiti za druge potrebe. Krae vreme smanjuje rizik od promena ekonomskih uslova. Vek trajanja opreme mora da bude dui od vremena povraaja.

Prinos na proseno ulaganje ROI


Prinos na ulaganje (ROI) je prosena neto dobit iz ulaganja, izraena u procentu od proseno uloenog iznosa. eliana a.d. ulae 450.000 , svake godine. amortizacija smanjuje knjigovodstvenu vrednost imovine za 40.000 . Godinji neto novani tok je vei od neto dobiti za ovaj iznos (amortizacije), troak amortizacije posmatramo kao obezbeenje za naknadu iznosa koji je prethodno uloen. Tako uloeni iznos u opremu predstavljen je sadanjom vrednou imovine.

Prinos na proseno ulaganje


Kada se upotrebljava proporcionalna amortizacija, ostatak vrednosti imovine smanjuje se ujednaeno tokom veka trajanja imovine. Tako je prosena knjigovodstvena vrednost jednaka aritmetikoj sredini troka nabavke imovine i njenog ostatka vrednosti. Proseno ulaganje = originalni troak + ostatak vrednosti
2 (450.000 + 50.000) : 2 = 250.000

Prinos na proseno ulaganje


Za proseno ulaganje moemo izraunati oekivanu stopu prinosa:
Proseno procenjena neto dobit = 50.000 = 20% proseno ulaganje 250.000

Menadment treba da preferira ulaganje sa najmanjim rizikom, najveom stopom prinosa i najbrim vremenom povraaja.

Diskontovanje novanih tokova


Nedostatak metode prinosa na proseno ulaganje je zanemarivanje dinamike buduih novanih tokova. Metoda koja uzima u obzir ritam novanih tokova naziva se diskontovanje buduih novanih tokova. Sadanja vrednost budueg novanog toka je iznos koji investitor plaa danas za pravo da primi budui iznos.

Diskontovanje novanih tokova


Taan iznos sadanje vrednosti zavisi od 1. Iznosa buduih izdataka. 2. Perioda u kom se ostvaruje budui iznos. 3. Zahtevanoj stopi prinosa od investitora. Diskontovanje je odreivanje sadanje vrednosti novanih tokova. Primena sadanje vrednosti rauna se upotrebom tablica sadanje vrednosti. Prikazuje sadanju vrednost ukupnog iznosa isplata 1 koji e biti primljeni za n godina uz odreenu diskontnu stopu.

Diskontovanje novanih tokova


Diskontna stopa je zahtevana stopa prinosa od strane investitora. Sadanja vrednost buduih novanih tokova je maksimalni iznos koji investitor mora platiti uz oekivanje da e ostvariti zahtevanu stopu prinosa. Zato se ulaganje smatra povoljno kada su njegovi trokovi manji od sadanje vrednosti oekivanih buduih novanih tokova.

E:\scan0002.jpg

E:\scan0002.jpg

Diskontovanje novanih tokova


Ako eliana a.d. eli 15% godinju stopu prirasta na ulaganje u novu opremu. Za ulaganje od 450.000 oekuje se da e stvoriti neto novane tokove od 90.000 za 10 godina. Tablica 2 odreuje da je sadanja vrednost 1 koji se prima tokom 10 godina diskontovana po stopi od 15% 5,019. Zato je sadanja vrednost 90.000 koji se primaju narednih 10 godina 90.000 x 5,019 = 415.710

Diskontovanje novanih tokova


Akcionarsko drutvo oekuje i 50.000 ostatka vrednosti opreme nakon 10 godina. Tablica 1, sadanja vrednost 1 koji dospeva nakon 10 godina diskontovanog po 15% godinje iznosi 0,247. Tako da sadanja vrednost 50.000 koji e biti primljeni nakon 10 godina je 50.000 x 0,247 = 12.350 .

Diskontovanje novanih tokova


Analiza:
Sadanja vrednost oekivanih Novanih tokova (90.000 x 5,019) Sadanja vrednost prihoda Od prodaje opreme (50.000 x 0,247) Ukupna sadanja vrednost buduih Novanih tokova Iznos koji se ulae Neto sadanja vrednost ulaganja 451.710 12.350 464.060 450.000 14.060

Neto sadanja vrednost predloga za investiranje je razlika izmeu ukupne sadanje vrednosti neto novanih tokova i troka same investicije. S obzirom da je diskontna stopa obino minimalno to investitor zahteva od ulaganja, predlozi sa pozitivnom neto sadanjom vrednou se smatraju prihvatljivim.

Zamena stare opreme


esto pitanje: Kupiti novu i efikasniju opremu ili nastaviti proizvodnju sa starom opremom? Preduzee Gradi suoava se sa rastuom konkurencijom u proizvodnji tipskih reflektora za osvetljenje javnih povrina. Smatraju da konkurencija sa novom opremom proizvodi isti proizvod i moe da ga prodaje po nioj ceni. Da li kupiti novu opremu za 120.000 Ili nastaviti proizvodnju sa starom?

Zamena stare opreme


Pretpostavke su da nova i stara oprema imaju korisni vek upotrebe 5 godina, nijedna nema preostalu vrednost. Nova oprema donee utede u direktnom radu, direktnom materijalu i optim trokovima proizvodnje. Gradi smatra da e i obim prodaje ostati isti, odnosno da odluka treba da se zasniva na mogunosti za snienje trokova, odnosno cene kotanja.

Zamena stare opreme


Stara oprema ima knjigovodstvenu vrednost 100.000 , a moe se prodati za 20.000 ako je izbacimo iz proizvodnje. Gubitak od 80.000 moe da nas odvrati od zamene opreme. Ali troak stare opreme je potonuli troak, nije relevantan za odluku. Kada bi prodali staru opremu, knjigovodstvena vrednost bi se evidentirala na rashodima. Ako je zadrimo, amortizacija se takoe evidentira na rashodima.

Zamena stare opreme


Znai troak stare opreme ne moe se izbei. ak ta vie, ako je izbacimo i jednokratno teretimo rashode za neotpisanu vrednost, smanjiemo osnovicu za oporezivanje rezultata poslovanja. Odluka: Treba odrediti sadanju vrednost inkrementalnih neto novanih tokova koji su rezultat zamene stare opreme. Sadanju vrednost uporediemo sa trokom nove opreme da bi odredili da li novo ulaganje daje zahtevanu stopu prinosa.

Zamena stare opreme


Da bi se izraunao inkrementalni godinji neto novani tok zamene stare opreme, menadment razmatra godinje utede gotovine u trokovima proizvodnje i razliku u godinjem porezu na dobit. Pretpostavka:
Godinja uteda u varijabilnim trokovima 34.000 . Godinja amortizacija 120.000 : 5 = 24.000 , godinja amortizacija stare opreme je 20.000 (100.000 : 5). Nabavka nove opreme poveae oporezivu dobit za 30.000 (smanjenje trokova 34.000 4.000 dodatna amortizacija). Ako je poreska stopa 40% imamo 12.000 povean izdatak za godinji porez na dobit.

Zamena stare opreme


Inkrementalni godinji neto novani tok zbog posedovanja nove opreme iznosie 22.000 (34.000 utede 12.000 poreskih izdataka) Pretpostavimo da Gradi zahteva 12% prinosa na ulaganja u materijalnu imovinu trajna sredstva. Tablice nam kau da 22.000 koji se primaju tokom 5 godina diskontovanih po stopi od 12% imaju sadanju vrednost od 79.310 . (22.000 x 3,605).

E:\scan0002.jpg

Zamena stare opreme


Osim ove sadanje vrednosti godinjih neto novanih tokova moramo uzeti u obzir i prihod od prodaje stare opreme i utede kod poreza zbog prodaje stare opreme. Prihod od prodaje stare opreme 20.000 . Utede na porezu 80.000 x 40% = 32.000 Diskontujemo za jednu godinu 32.000 x 0.893 = 28.576 .

E:\scan0002.jpg

Zamena stare opreme


Sadanja vrednost inkrementalnog godinjeg novanog toka (22.000 x 3,605) 79.310 Sadanja vrednost prihoda od prodaje stare opreme 20.000 Sadanja vrednost utede na porezu zbog prodaje stare opreme (32.000 x 0.893) 28.576 Ukupna sadanja vrednost 127.886 Iznos za investiranje 120.000 Neto sadanja vrednost 7.886

Zamena stare opreme


Gradi treba da zameni staru opremu novom. Ukupna sadanja vrednost buduih novanih tokova zbog nabavke nove opreme vea je od ulaganja.

Pregled
Relevantne finansijske informacije za odreenu poslovnu odluku. Samo ona informacija koja se menja kako se menjaju postupci, smatra se relevantnom za odluku. Upotreba inkrementalne analize za ocenu razliitih postupaka. Tehnika uporeivanja jedne eme sa drugom, uporeivanjem razlika koje se oekuju da e nastati u prihodima i trokovima.

Relevantnost oportunitetnih trokova, potonulih trokova, potencijalnih novanih izdataka, kod donoenja poslovnih odluka. Oportunitetni troak je korist koja je mogla da se ostvari preduzimanjem alternativnog postupka. Potonuli trokovi su ve nastali kao rezultat akcija iz prolosti. Potencijalni novani izdaci nastae u budunosti pa su relevantni ako se menjaju pri razliitim alternativama.

Uinak ukidanja proizvodne linije na poslovnu dobit. Uz gubitak doprinosa pokriu trokova zbog ukidanja proizvodne linije, moraju se se uzeti u obzir i prihodi od prodaje ostalih proizvoda, oportunitetni trokovi i mogue smanjenje fiksnih trokova. Ispitati odluku Postati svestan nefinansijskih razmatranja i kreativnog traenja boljih reenja. I finansijske i nefinansijske informacije mogu da budu relevantne za poslovnu odluku.Pravna i etika pitanja. Ako organizacija ne izabere najbolje reenje, javlja se oportunitetni troak. On se ne knjii, ali utie na uspeh ili neuspeh.

Ocena isplativosti ulaganja Vreme povraaja (Vreme potrebno da se nadoknadi troak ulaganja iz rezultirajuih neto novanih tokova). Prinos na proseno ulaganje (Prosena procenjena neto dobit iz ulaganja, kao procenat prosenog ulaganja). Zanemaruje vremensku vrednost novca. Diskontovanje buduih novanih tokova (Neto sadanja vrednost investitorovih predloga).Uzima u obzir vek trajanja ulaganja i budue novane tokove.

FINANSIJSKA ANALIZA

FINANSIJSKA ANALIZA

Glavni cilj je prikazati kako


investitori biraju raunovodstvene informacije relevantne za donoenje odluka.

Nakon studiranja ove teme trebalo bi da smo u stanju blieg poznavanja


Neto dobiti kompanije u odnosu na prihod od prodaje, imovinu i deoniarsku glavnicu. Izvora finansijskih informacija o preduzeu. Dinarskih i procentnih promena, trenda u procentima, komponenti u procentima i pokazatelja. Kvaliteta" zarada, imovine i radnog (obrtnog) kapitala preduzea - kompanije. Analize finansijskih izvetaja sa stanovita redovnih akcionara, kreditora i ostalih. Izraunavanja pokazatelja koji se koriste u analizi finansijskih izvetaja i objasnjenja znaenja svakog.

Informacije iz finansijskih izvetaja


Finansijski izvetaji slue preduzeu kao
kontrolna ploa s mernim instrumentima. Oni izvetavaju o radu menadera, potvruju njihove uspehe i neuspehe i upozoravaju na probleme. Tumaenje informacija koje daje sloena kontrolna ploa zahteva poznavanje instrumenata i njihova prilagoavanje kako bi se razumeli dobijeni podaci.

Finansijski pokazatelji
Potrebno je razumeti unutranja zbivanja u
raunovodstvenom sistemu i znaenje razliitih finansijskih pokazatelja kako bi interpretirali podatke koji se pojavljuju u finansijskim izvetajima. itaocu s raunovodstvenim znanjem, skup finansijskih izvetaja veoma mnogo govori o poslovanju preduzea.

Finansijsko poslovanje preduzea moe


biti interesantno raznim grupama interesenata kao to su: menadment, kreditori, investitori, potencijalni poslovni partneri, politiari, predstavnici sindikata i vladine agencije. Svaka od ovih grupa ima svoje potrebe, i s obzirom na njih daju akcenat na odreene aspekte finansijske slike kompanije.

Kakvo je vae miljenje o veliini korporacijskih profita?


Kao student koji je zavrio (ili gotovo
zavrio) program upravljakog raunovodstva, imate puno bolje razumevanje profita preduzea od ljudi koji nisu nikada uili raunovodstvo. Visina zarada velikih korporacija kontraverzno je pitanje, omiljena tema mnogih politikih govora, koktel partija i mnogih sedeljki.

Mnoge informacije koje se dobiju iz


ovakvih izvora vie su emotivne nego racionalne, vie su plod mate nego injenica. Ispitivanja javnog mnenja pokazuju da ljudi vjeruju da prosena proizvodna kompanija ima dobit nakon poreza u visini od 30% od prihoda od prodaje, dok injenice posljednjih godina govore da ta dobit iznosi oko 5% od prihoda od prodaje.

General Motors je u svom godinjem izvetaju pre


nekoliko godina iskazao neto dobit od 321. miliona $. Ova dobit moe da se smatra visokom, meutim to je samo 0,5% prihoda od prodaje GM-a. Prema tome u svakom dolaru prihoda, samo je - centa dobiti za GM. Na automobilu od 10,000$, dobit je 50$. Zapravo, zarada od 321. miliona dolara godinje nije neki rezultat za korporaciju veliine General Motorsa. Ipak, ubrzo nakon toga, GM je objavio nove informacije o prihodu od prodaje i zaradama. Neto dobit je bila 4.5 milijardi dolara to je predstavljalo oko 5 centi na na svaki dolar prihoda od prodaje. Na automobilu od 10,000$ dobit je bila 550$.

Dublje znanje raunovodstva ne daje vam


mogunost da kaete kolike bi korporacijske zarade trebale da budu , meutim, raunovodstveno znanje omoguuje vam itanje revidiranih finansijskih izvetaja koji govore kolike jesu korporacijske zarade. Osim toga, svesni ste da su informacije iz objavljenih finansijskih izvetaja korporacija revidirale revizorske firme.

Ne ostvaruju sve vodee korporacije dobit


svake godine. U periodu od deset godina, od 1981. do 1990., svake godine Pan American Airways iskazivala je neto gubitak. Krajem 1991., Pan Am-amerika "najbolja" vazduna kompanija prestala je s poslovanjem. Za mnoge amerike korporacije 1991. bila je loa godina. Svaki od "Velike trojke" amerikih proizvoaa automobila iskazao je velike gubitke. ak je i IBM imao neto gubitak prvi u osamdesetogodinjoj istoriji kompanije.

Naftne su kompanije kritikovane zbog takozvanih


vikova profita, pa pogledajmo stoga profite Exxona, najvee svetske naftne kompanije. Nedavni godinji izvetaj Exxona (reviziju obavila Price Waterhouse) prikazuje da su profiti iznosili neto vie od 3.5 milijarde $. Na prvi pogled ova brojka izgleda ogromna meutim pogledajmo dalje. Ukupan prihod Exxona iznosio je vie od 95 milijardi $, pa prema tome neto dobit iznosi manje od 4% od prihoda. Sa druge strane, porezi na dobit, troarine, ostali porezi kotali su Exxon" vie od 27 milijardi $, ili oko 7%- profita kompanije. Prema tome porezi imaju mnogo vei udeo u galonu nafte nego to ima dobit naftne kompanije.

Finansijska analiza
Postoji mnogo naina procene adekvatnosti
dobiti preduzea i korporacija. Bez sumnje, zarade bi trebalo uporeivati sa ukupnom imovinom, investiranim kapitalom kao i sa prihodom od prodaje. U ovom delu razmotriemo brojne naine procene profita i solventnosti preduzea i korporacija.

Mnogi finansijski analitiari prouavaju

finansijski poloaj i budue izglede javnih korporacija i prodaju svoje analize, zakljuke, te preporuke o ulaganjima. Na primer, detaljne finansijske analize veine velikih korporacije nedeljno objavljuju Moody's Investors Service, Standard & Poor's i The Value Line Investment Survey. Svako se moe pretplatiti na savetodavne usluge o ulaganju. Bankari i glavni kreditori esto dobijaju detaljne informacije od zajmoprimaca kao uslov za davanje zajma. Dobavljai i ostali trgovinski kreditori mogu od agencija za kreditni rejting dobiti finansijske informacije o gotovo svakom preduzeu. Centri za bonitet predstavljaju dragocen izvor informacija o finansijskom poloaju preduzea.

Komparativni finansijski izvetaj


Znaajne promene finansijskih podataka lako
se mogu videti kad su iznosi iz finansijskih izvetaja za dve ili vie godina prikazani jedni pored drugih u stupcima. Takav se izvetaj naziva komparativni finansijski izvetaj. Vrednosti iz najblie godine obino se nalaze u levoj koloni. Bilans i izvetaj o dobiti esto se pripremaju u obliku komparativnih izvetaja.

Sredstva analize
Nekoliko iznosa dobijenih iz finansijskih
izvetaja vrlo su znaajni. Znaajan je njihov odnos sa ostalim iznosima i smer njihovih promena. Analiza je uglavnom postupak postavljanja znaajnih odnosa i identifikovanja promena i trendova. etiri iroko koriene analitike tehnike su: (1) dinarske i postotne promene, (2) trend u postocima, (3) komponente u postocima i (4) pokazatelji.

Dinarski iznos promene razlika je izmeu


iznosa godine koja se uporeuje i bazne godine. Postotna se promena izraunava delenjem iznosa promene izmeu godina sa iznosom bazne godine.

Procena postotnih promena prihoda od


prodaje i zarada. Izraunavanje postotnih promena prihoda od prodaje, bruto dobiti i neto dobiti od jedne do druge godine, daje uvid u stopu rasta preduzea i kompanije. Ako ekonomske aktivnosti rastu, poveanje prihoda od prodaje i zarada trebalo bi da bude vee od stope inflacije.

Kod odreivanja dinarske ili postotne


promene tromesenog prihoda od prodaje ili zarada, obino se uporeuju rezultati tekueg tromeseja sa rezultatima istog tromeseja prethodne godine. Korienje istog tromeseja prethodne godine kao baznog perioda spreava naruavanje postupka analize zbog sezonskih fluktuacija poslovnih aktivnosti.

Postotne promene zavaravaju kad je baza mala


Postotne promene mogu stvoriti pogrean utisak kad je
dinarski iznos koji se koristi kao baza neuobiajeno mali. Povremeno na televiziji moemo uti kako su se profiti kompanije poveali za vrlo veliki procent, kao to je 900%. Poetni je utisak stvoren ovom izjavom da su sada profiti kompanije izuzetno veliki. Meutim, pretpostavimo na primer da je kompanija prve godine imala neto dobit od 100,000din.; u drugoj je godini neto dobit pala na 10,000din.; i u treoj se godini neto dobit vratila na nivo od 100,000din. U ovoj treoj godini neto dobit se poveala za 90,000 din., to predstavlja poveanje od 900% u odnosu na prethodnu godinu. Nije potrebno rei da se ovo poveanje od 900% u treoj godini sueljava sa smanjenjem dobiti od 90% u drugoj godini.

Trend u procentima
Promene stavki finansijskih izvetaja od bazne
do sledeih godina esto se nazivaju trend u procentima kako bi se pokazao iznos i smer promena. Dva koraka su neophodna za izraunavanje trenda u procentima. Najpre se bira bazna godina i svakoj stavki iz finanijskih izvetaja pridruuje se ponder od 100%. U drugom se koraku svaka stavka iz finansijskih izvetaja sledeih godina izraava kao postotak iznosa iz bazne godine. Ovaj se postupak izraunavanja sastoji od deljenja stavke kao to je Prihod od prodaje u godini nakon bazne godine, s Prihodom od prodaje iz bazne godine.

Komponente u postocima
Komponente u procentima pokazuju relativnu
veliinu svake stavke. Na primer, svaka stavka iz bilansa moe se izraziti kao procenat od ukupne imovine. To daje brzi uvid u relativnu vanost tekue i netekue imovine, kao i uvid u relativnu vanost tekuih kreditora, dugoronih kreditora i akcionara. Izraunavanjem komponenti u procentima za nekoliko sukcesivnih bilansa, moemo da uoimo koje stavke postaju znaajnije, a koje postaju manje znaajne.

Opti izvetaj o dobiti


Druga primena komponenti u procentima
je iskazivanje svih stavki iz izvetaja o dobiti kao postotaka od neto prihoda od prodaje. Takav se izvetaj naziva opti izvetaj o dobiti.

Pokazatelji
Pokazatelj je jednostavan
matematiki iskaz odnosa izmeu dve stavke. Svaki se procenat moe posmatrati kao pokazatelj odnosno jedan broj izraen kao postotak drugog.

Pokazatelji se mogu opisati na nekoliko naina.


Razmotrimo radi ilustracije tekui odnos, kojim se izraava odnos izmeu tekue imovine i tekuih obaveza. Ako tekua imovina iznosi 100,000din, a tekue obaveze 50,000din, moemo rei da je tekui odnos 2 prema 1 (pie se 2 : 1) ili da tekua imovina iznosi 200% od tekuih obaveza. Jedan i drugi nain izraavanja korektno opisuju odnos to znai da je tekua imovina dvostruko vea od tekuih obaveza. Da bi pokazatelj bio koristan, dva iznosa koja se uporeuju moraju biti logiki povezana. Naa interpretacija pokazatelja esto zahteva proveru podataka na kojima se zasniva pokazatelj.

Standardi poreenja
Kod korienja dinarskih i postotnih promena,
trenda u procentima, komponenti u procentima i pokazatelja, finansijski su analitiari stalno u potrazi za odreenim standardima poreenja prema kojima bi mogli proceniti da li je pokazatelj do kojeg su doli povoljan ili nepovoljan. Dva takva standarda su: (1) uspenost poslovanja kompanije u prolosti i (2) uspenost poslovanja drugih kompanija u istoj grani delatnosti.

Uspenost poslovanja kompanije u prolosti


Uporeujui analitike podatke za tekui period sa
slinim rezultatima iz prethodnih godina dobijamo odreenu osnovu za ocenu da li se uslovi poslovanja poboljavaju ili pogoravaju. Ovo poreenje podataka tokom vremenskog perioda ponekad se naziva horizontalna ili trend analiza, ime se izraava, zamisao posmatranja podataka za nekoliko uzastopnih perioda. Ovo se razlikuje od vertikalne ili statike analize, koja se odnosi na posmatranje finansijskih informacija u samo jednom raunovodstvenom periodu.

Osim to odreuje da li se situacija poboljava ili


postaje loija, horizontalna analiza pomae u proceni uspenosti budueg poslovanja. Budui da se situacija moe okrenuti u svakom trenutku, projektovanje prolih trendova u budunost uvek je na neki nain rizino. Slabost horizontalne analize je u tome to poreenje sa prolim rezultatima ne daje nikakvu osnovu za procenu u apsolutnim veliinama. injenica da je neto dobit ove godine iznosila 3% od prihoda od prodaje, a prole godine 2%, pokazuje poboljanje, meutim ako postoji dokaz da je neto dobit trebala iznositi 7% od prihoda od prodaje, onda su rezultati iz obe godine nepovoljni.

Standardi grane delatnosti


Ogranienja horizontalne anlize mogu se u
odreenoj meri savladati iznalaenjem odgovarajueg "merila" koje e meriti uspenost poslovanja pojedinog preduzea ili kompanije. Merila koja najee koristi veina analitiara jesu uspenost poslovanja uporedivih kompanija i prosena uspenost poslovanja nekoliko preduzea ili kompanija u istoj grani delatnosti.

Kada uporeujemo kompaniju s njenim

konkurentima ili sa prosekom grane delatnosti, nai e zakljuci biti dobri samo ako je kompanije mogue uporeivati. Budui da se posljednjih godina formirao veliki broj diverzifikovanih kompanija, teko je definisati pojam grana delatnosti, i kompanije koje se grubo mogu svrstati u istu granu, teko se mogu uporeivati. Na primer, jedna se kompanija moe baviti samo marketingom naftnih proizvoda; druga moe biti kompletan proizvoa i distributer, od buotina do benzinskih pumpi, a za jednu i drugu se kae da su u naftnoj industriji.

Kvalitet dobiti
Profiti su pokretaka snaga poslovnih aktivnosti. Ni
jedan subjekt ne moe dugorono opstati niti postii ostale ciljeve ako nije profitabilan. Meutim, kontinuirani e gubici iscrpiti imovinu iz preduzea, smanjiti vlasniku glavnicu i ostaviti kompaniju u milosti kreditora. U proceni budue uspenosti poslovanja kompanije, zainteresovani smo ne samo za ukupni iznos zarada, ve i za odnos zarada i prihoda od prodaje, ukupne imovine i vlasnike glavnice. Osim toga, moramo posmatrati i stabilnost i izvore zarada. Fluktuirajue zarade tokom perioda do nekoliko godina manje su poeljne od stalnog nivoa zarada. Profiti koji se poveavaju, poeljniji su od jednolinih profita.

Analiza prihoda od prodaje i zarada po


glavnim proizvodnim linijama korisna je za procenu budue uspenosti kompanije. Finansijske izvetaje javnih kompanija prate dopunske beleke koje pokazuju prihode od prodaje i dobit, po proizvodnim linijama i geografskom podruju. Ove beleke pomau finansijskim analitiarima u prognoziranju uinaka koje izaziva promena potranje za pojedinim proizvodima kompanije.

Kvalitet imovine i relativni iznos duga


Iako zadovoljavajui nivo zarada moe biti dobar
pokazatelj dugorone sposobnosti kompanije za plaanje dugova i dividendi, moramo takoe posmatrati sastav imovine, njeno stanje i likvidnost, odnos izmeu tekue imovine i tekuih obaveza i ukupan iznos duga. Kompanija moe biti profitabilna, pa opet ne moe da plaa svoje obaveze na vreme; prihodi i zarade mogu biti zadovoljavajui, meutim postrojenja i oprema mogu biti pokvareni zbog loe politike odravanja; skupim patentima moe istei vreme upotrebe; mogu se pojaviti znaajni gubici zbog sporog obrta zaliha i nenaplativih potraivanja. Kompanije sa velikim dugovima esto su ranjive na poveanja kamatnih stopa, a ak i na privremena smanjenja novanih priliva.

Analiza za potrebe redovnih deoniara


Redovni deoniari i potencijalni ulagai u redovne
deonice, najpre ele znati kolike su zarade kompanije. Oni ulau u deonice pa su od njihovog posebnog interesa zarade po deonici i dividende po deonici Zarade po deonici. Zarade po deonici izraunavaju se deljenjem dobiti koja se primenjuje na redovne deonice sa ponderisanim prosenim brojem redovnih deonica u prometu tokom godine. Sav iznos koji je potreban za isplatu povlaenih dividendi mora se oduzeti od neto dobiti, da bi se odredila dobit koja se primenjuje na redovne deonice,

Odnos cene i zarada


Veza izmeu trine cene redovne
deonice i zarada po deonici toliko je poznata da se iskazuje kao odnos koji se naziva odnos cene i zarada (ili p/e odnos). P/e odnos se odreuje deljenjem trine cene po deonici s godinjim zaradama po deonici.

Prinos od dividendi
Za neke deoniare dividende su od
primarne vanosti, dok su za druge sekundarni inioc. Drugim reima, neki deoniari prvenstveno investiraju da bi imali redovan prihod od dividendi, dok drugi ulau u deonice nadajui se da e ostvariti kapitalne dobitke porastom trinih cena. Ako je korporacija profitabilna i zadrava svoje zarade za irenje poslovanja, novim e se aktivnostima ostvariti rast neto dobiti i na taj nain uticati da svaka deonica vie vredi.

Knjigovodstvena vrednost
Knjigovodstvena vrednost pokazuje neto
imovinu predstavljenu svakom pojedinom akcijom. Ovaj je podatak esto koristan kod procene razumne cene deonica kompanije, posebno kod malih korporacija ijim se deonicama ne trguje u javnosti. Meutim, ako je verovatnoa ostvarenja zarada kompanije u budunosti vrlo visoka ili vrlo niska, trina cena njenih deonica moe se znaajno razlikovati od njihove knjigovodstvene vrednosti.

Odnos poslovnih rashoda


Menadment ima veu kontrolu nad
poslovnim rashodima nego nad prihodom. Odnos poslovnih rashoda esto se koristi kao mera sposobnosti menadmenta da kontrolie poslovne rashode.

Profitabilnost ulaganja (ROI)


Profitabilnost ulaganja (Return on Investment) pokazatelj
je koji govori o sposobnosti menadmcnta da efikasno koristi raspoloive resurse. Bez obzira na veliinu organizacije, kapital je oskudni resurs i mora se koristiti efikasno. Kod ocene rada menadera, racionalno je postaviti pitanje: Koju ste stopu profitabilnosti ostvarili na resursima koji su pod vaom kontrolom? Koncept profitabilnosti ulaganja moe se primeniti na brojne situacije: na primer, ocena radne jedinice, celog preduzea, proizvodne linije ili pojedinog ulaganja. Velik broj raznih pokazatelja razvio se iz ROI koncepta, i svaki odgovara pojedinoj situaciji. Mi emo razmotriti profitabilnost imovine i profitabilnost glavnice redovnih deoniara kao primere koncepta profitabilnosti ulaganja.

Profitabilnost imovine
Vano merilo sposobnosti menadmenta da
ostvari povrat na sredstva pribavljena iz svih izvora, stopa je profitabilnosti ukupne imovine. Dobit koja se koristi u izraunavanju ovog pokazatelja je poslovna dobit, budui da trokovi kamata i poreza nisu povezani s efikasnim koritenjem resursa. Poslovna se dobit ostvaruje tokom cele godine, pa bi trebala da se stavi u odnos sa prosenim ulaganjem u imovinu tokom godine.

Profitabilnost glavnice redovnih deoniara S obzirom da su kamate i dividende


koje se plaaju kreditorima i povlaenim deoniarima fiksne, kompanija e ostvariti veu ili manju profitabilnost glavnice redovnih deoniara nego to je profitabilnost ukupne imovine.

Poluga
Izraz poluga znai da se koristi posueni
novac za voenje poslovanja. Ako se posuenim kapitalom ostvari stopa koja je vea od troka pozajmice, tada e se neto dobit i profitabilnost glavnice redovnih deoniara poveati. Drugim reima, ako moete posuditi novac uz stopu od 12% i koristiti ga tako da ostvarite profitabilnost od 20%, imaete koristi od toga. Ipak, poluga moe delovati kao "ma sa dve otrice"; uinci mogu biti povoljni ili nepovoljni za vlasnike redovnih deonica.

Ako profitabilnost ukupne imovine padne


ispod prosene kamatne stope na posueni kapital, poluga e smanjiti neto dobit i profitabilnost glavnice redovnih deoniara. U ovoj situaciji logino bi bilo otplatiti kredite koji su dobijeni uz visoke kamatne stope. Meutim, veina kompanija nema dovoljno novca za brzo vraanje dugoronih dugova. U tom sluaju investitori ostaju "zakljuani" radi nepovoljnih uinaka poluge.

Prilikom odluivanja o tome koliko je poluga


prikladna, redovni deoniari bi trebali da razmotre stabilnost stope profitabilnosti imovine kompanije kao i odnos ove stope i troka posuenog kapitala. Ako se preduzee toliko zadui da ne moe da izvri plaanja kamata i glavnice, kreditori mogu prisiliti preduzee na likvidaciju ili reorganizaciju.

Odnos glavnice
Odnos glavnice. Jedan od pokazatelja upotrebe
poluge koji koriste preduzea je odnos glavnice. Ovaj odnos pokazuje koliki su deo imovine finansirali deoniari za razliku od kreditora. Izraunava se deljenjem ukupne deoniarske glavnice sa ukupnom imovinom. Nizak odnos glavnice ukazuje na ekstenzivno korienje poluge, to znai da su u velikoj mjeri imovinu finansirali kreditori. Visok odnos glavnice, sa druge strane, ukazuje na injenicu da preduzee koristi polugu u manjoj meri.

Analiza za potrebe dugoronih kreditora


Vlasnici obveznica i ostali dugoroni
kreditori prvenstveno su zainteresovani za tri inioca: (1) stopu profitabilnosti svog ulaganja, (2) sposobnost preduzea da plaa kamate i (3) sposobnost preduzea da isplati glavnicu kad obaveza dospe.

Stepen zaduenosti
Dugoroni kreditori su zainteresovani za
postotak ukupne imovine koja je finansirana zaduivanjem, za razliku od postotka koji su finansirali deoniari. Postotak ukupne imovine koji je finansiran zaduivanjem meri se stepenom zaduenosti. Ovaj se pokazatelj izraunava deljenjem ukupnih obaveza sa ukupnom imovinom.

Sa gledita kreditora, to je stepen


zaduenosti manji (ili odnos glavnice vei), to bolje, jer to znai da su veinu sredstava deoniari uloili u preduzee ime je stvoren vei stepen zatite od kreditora.

Analiza za potrebe povlaenih deoniara


Povlaeni deoniari su zainteresovani za
prinos od svog ulaganja. Prinos se izraunava deljenjem dividendi po deonici sa trinom cenom po deonici. Primarna mera sigurnosti ulaganja u povlaene deonice sposobnost je preduzea da isplauje povlaene dividende. Najbolja mera ove sposobnosti je odnos neto dobiti i iznosa godinjih povlaenih dividendi:

Analiza za potrebe kratkoronih kreditora


Bankari i ostali kratkoroni kreditori dele interese
vlasnika akcija i obveznica vezane uz profitabilnost i dugoronu stabilnost preduzea. Njihov je primarni interes meutim, tekue stanje preduzea njegova sposobnost da generie dovoljna sredstva (radni kapital) za tekue poslovanje i za promptno plaanje tekuih dugova. Prema tome, analiza finansijskih izvetaja koju sprovode bankari dok razmatraju molbe za kratkorone kredite ili koju sprovode dobavljai kad ocenjuju kreditni status kupca, koncentrie se na stanje radnog kapitala budueg dunika.

Radni kapital
Iznos radnog kapitala jednak je viku
tekue imovine iznad tekuih obaveza. Prema tome radni kapital obuhvata novac, skoro novac i novane supstitute (pretplaanja), nakon to su plaene sve tekue obaveze.

Kvalitet radnog kapitala


U oceni sposobnosti za plaanje dugova
preduzea, kratkoroni kreditori trebalo bi da razmotre kvalitet radnog kapitala kao i njegov ukupan iznos. Glavni inioci koji utiu na kvalitet radnog kapitala su: (1) priroda tekue imovine i (2) vreme potrebno da se ova imovina pretvori u novac.

Koeficijent obrta potraivanja od kupaca

koeficijent obrta potraivanja od kupaca


pokazuje koliko se brzo potraivanja od kupaca pretvaraju u novac. Koeficijent obrta potraivanja od kupaca odreuje se deljenjem neto prihoda od prodaje s prosenim stanjem na raunu potraivanja od kupaca.

Koeficijent obrta zaliha


Koeficijent obrta zaliha pokazuje koliko
puta godinje kompanija moe prodati koliinu proizvoda koja je jednaka prosenom stanju zaliha. Mehaniki, ovaj se koeficijent odreuje deljenjem godinjih trokova prodatih proizvoda s prosenim stanjem zaliha tokom godine.

Neiskoriene kreditne linije


S gledita kratkoronog kreditora,
neiskoriene kreditne linije preduzea predstavljaju "sredstvo," likvidno gotovo kao novac. Neiskoriena kreditna linija znai da se banka sloila da isplati kompaniji bilo koji iznos zajma do dogovorene granice. Dokle god je ova kreditna linija dostupna, kreditori znaju da preduzee moe brzo posuditi novac za bilo koju svrhu, ukljuujui i plaanja obaveza prema kreditorima.

Pojam analiza
Pojam analiza potie od grke rei analysis koja
znai ralanjavanje, rastavljanje, rasklapanje nekog sloenog objekta na njegove konstitutivne elemente. Ovaj pojam se koristi u nauci u istom smislu, oznaava dekomponovanje celine na sastavne delove radi upoznavanje strukture ili sastava. Nakon ralanjavanja celine, u nauci je uobiajeno detaljno istraivanje radi identifikacije odnosa izmeu konstitutivnih elemenata celine. Znai da ire tumaenje pojma analiza upuuje na dva postupka: postupka ralanjavanja - kvalitativni aspekt analize i postupka komparacije ili uporeivanja konstitutivnih elemenata analiziranog objekta - kvantitativni aspekt analize.

Finansijska analiza
Finansijska analiza se bavi istraivanjem,
kvantificiranjem i analitikim interpretiranjem funkcionalnih relacija koje postoje izmeu bilansnih pozicija (bilansa stanja i bilansa uspeha), sa ciljem da se omogui validna ocena finansijske pozicije i rentabiliteta poslovanja preduzea. Na ovaj nain definisana finansijska analiza upuuje na analizu poslovnih sredstava i izvora finansiranja ovih sredstava, i na analizu poslovnog rezultata koji se dobija meusobnim kompariranjem poslovnih prihoda i poslovnih rashoda u nekom vremenskom roku.

Pretpostavke za finansijsku analizu


Pretpostavka finansijskoj analizi preduzea, te na
njenoj osnovi davana miljenja o bonitetu preduzea podrazumevaju i formalno - ispravno generisanje bilansnih podataka i korektno i tano grupisanje bilansnih pozicija. Ocena nivoa organizovanosti raunovodstvene funkcije moe, kao faza koja prethodi, da prui sliku o verodostojnosti podataka koji su predmet analize. Isto tako izvrena revizija finansijskih izvetaja predstavljala bi dodatna uveravanja u verodostojnost podataka koji predstavljaju finansijsku sliku preduzea. Formalna i materijalna ispravnost dokumentacije i bilansa, kao nosilaca izvora podataka za analizu poslovanja preduzea i davanja ocene boniteta preduzea, jesu pretpostavka za poetak rada na oceni boniteta.

Tradicionalno shvatanje finansijskog poloaja preduzea

Vertikalna pravila finansiranja tee da se


kroz strukturu kapitala obezbedi rentabilnost, sigurnost, nezavisnost i elastinost finansiranja. Horizontalna pravila finansiranja tee da se kroz relacije pojedinih delova uloenih sredstava posmatranih po roku vezanosti i pojedinih delova kapitala posmatranih po roku raspoloivosti obezbedi odravanje likvidnosti.

Vertikalna pravila finansiranja


Vertikalna pravila finansiranja odnose se na: odnos izmeu sopstvenog i tueg kapitala, odnos rezervi prema nominalnom kapitalu i odnos izmeu dugoronog i kratkoronog kapitala.

Horizontalna pravila finansiranja


Horizontalna pravila finansiranja, mogu se, u uem smislu,
nazvati zlatnim pravilima finansiranja. Zlatno bankarsko pravilo finansiranja, koje prethodi zlatnim bilansnim pravilima, glasi da kredit koji neka banka moe dati mora odgovarati kreditu koji banka uiva i to ne samo po iznosu nego i po kvalitetu (rokovima dospea). Znai zlatna bilansna pravila govore da izvori finansiranja po roku raspoloivosti i po visini u okviru svakog roka moraju odgovarati, moraju da budu identini uloenim - vezanim sredstvima. Polazei od ideja na kojima poivaju i zahteva u vidu kojih se izraavaju, razlikujemo bilansno pravilo u uem smislu i bilansno pravilo u irem smislu. Bilansno pravilo u uem smislu zahteva da se fiksna trajna aktiva finansira sopstvenim kapitalom ili sopstvenim kapitalom uveanim za dugorone kredite, a obrtna imovina da se finansira kratkoronim kapitalom.

Horizontalna pravila finansiranja


Bilansno pravilo u irem smislu iznosi zahtev da se trajna - osnovna sredstva i jedan deo obrtnih sredstava trajno vezanih za poslovanje preduzea finansiraju stalnim kapitalom. Pored mnogobrojnih i razliitih miljenja koji je to deo obrtnih, odnosno trajnih obrtnih sredstava u pitanju, pod trajnim obrtnim sredstvima treba smatrati minimalne, gvozdene zalihe, to jest one zalihe materijala, i sitnog inventara, pa i poluproizvoda, iji nivo ne sme pasti ispod minimuma, jer bi se u sluaju njihovog pada smanjio ili prekinuo proces proizvodnje.

Savremeno shvatanje finansijskog poloaja preduzea


Nasuprot tradicionalnom shvatanju
finansijskog poloaja preduzea, fokusiranog na ispitivanje sigurnosti i likvidnosti na bazi podataka iz bilansa stanja, savremenije shvatanje finansijskog poloaja respektuje i ostvarene rezultate poslovanja, odnosno zaraivaku sposobnost preduzea. Svi se i u teoriji i praksi slau da je najvaniji cilj finansijskog poslovanja stalno traenje finansijske ravnotee.

Analiza i ocena boniteta na osnovu finansijskih izvetaja


U literaturi, a i u privrednoj praksi
uobiajena je sistematizacija metoda ili postupaka analize poslovanja preduzea na osnovne i specijalne metode. Osnovne metode su metoda ralanjavanja i metoda uporeivanja, a specijalne metode koje se najee primenjuju su metoda standardizacije, metoda izolacije, metoda korelacije, metoda odnosa vrednosti i kombinovana indeksna metoda.

Vrste analiza bilansa


Govorei o ciljevima analize bilansa upravo
smo istakli i jednu od klasifikacija analize bilansa. Naime, polazei od korisnika podataka analize bilansa razlikujemo internu i eksternu analizu bilansa.

Vrste analiza bilansa


Pored korisnika informacija, kao kriterijumi
za identifikovanje vrsta analize bilansa javljaju se: vreme posmatranja, predmet analize bilansa, nain pripremanja bilansa i instrumenti odnosno postupci analize bilansa.

Vrste analiza bilansa


Polazei od vremena posmatranja postoji statika i
dinamika analiza bilansa. Statikom analizom (analizom stanja) se ispituje bilans stanja na odredjeni dan (strukura i odnosi sredstava i izvora finansiranja sredstava) i bilans uspeha za jednu poslovnu godinu (struktura i odnos rashoda i prihoda). Dinamikom analizom (analizom razvoja) se ispituje i identifikuje trend razvoja finansijskog poloaja i rentabiliteta poslovanja preduzea na bazi komparacije bilansa stanja i bilansa uspeha veeg broja sukcesivnih obraunskih perioda .

Vrste analize bilansa


Prema predmetu ili objektu analize bilansa
diferencira se analiza bilansa stanja (utvrdjivanje finansijskog poloaja, statusa, strukture, situacije), od analize bilansa uspeha (poslovnog rezultata, tj. rashoda i prihoda). Za analizu i kompletnu ocenu poslovanja preduzea uobiajeno je da se istovremeno sprovede i analiza bilansa stanja i analiza bilansa uspeha, kao i dopunskih finansijskih izvetaja.

Vrste analize bilansa


Imajui u vidu kriterijum pripremanja bilansa za
analizu, razlikuju se analiza bilansa stanja i bilansa uspeha izraenih u apsolutnim brojevima, relativnim brojevima i u formi grafikona. Prikazivanje bilansa stanja i bilansa uspeha za potrebe analize moe biti na izloene naine alternativno i simultano, to zavisi od potreba izabranih instrumenata ili postupaka analize bilansa.

Vrste analize bilansa


Prema instrumentima odnosno
postupcima analize bilansa postoji: vizuelna analiza bilansa, analiza bilansa pomou rauna pokria, racio analiza, analiza bilansa pomou neto obrtnog fonda, "Cash Flow" analiza i "Funds Flow" analiza.

Instrumenti i postupci analize bilansa


Sledei su instrumenti i postupci analize
bilansa: vizuelna analiza bilansa, analiza bilansa pomou rauna pokria, racio analiza, analiza bilansa pomou neto obrtnog fonda, "Cash Flow" (ke flou) analiza i "Funds Flow" (fands flou) analiza.

Vizuelna analiza bilansa


Postupak vizuelne analize bilansa se
sastoji u posmatranju bilansa stanja i bilansa uspeha (izraenih u apsolutnim i relativnim brojevima a posebno u vidu grafikona) i donoenju optih ocena ili konstatacija o stepenu likvidnosti preduzea, rentabilitetu poslovanja preduzea i td.

Analiza bilansa pomou rauna pokria

Sutina ove jednostavne metode sastoji se u

utvrdjivanju sledeih relacija, izraenih u apsolutnim i relativnim brojevima: strukture poslovne imovine, sredstava preduzea (kao odnosa osnovnih prema obrtnim sredstvima preduzea), strukture kapitala (kao odnosa sopstvenih i pozajmljenih izvora finansiranja poslovnih sredstava preduzea) i pokria osnovnih sredstava sopstvenim kapitalom (kao odnosa sopstvenog kapitala tj. poslovnog i rezervnog fonda prema osnovnim sredstvima preduzea).

Racio analiza
Racio analiza bazira na odreenim
komponentama bilansa stanja i bilansa uspeha i sraunata je na identifikovanje i ocenu finansijskog poloaja (likvidnosti, sigurnosti i aktivnosti) i rentabiliteta poslovanja preduzea. Imajui u vidu ciljeve racio analize razlikujemo sledee vrste racio analize: likvidnosti, sigurnosti, upravljanja i rentabiliteta.

Racia likvidnosti
Racia likvidnosti se dobijaju na bazi podataka
iz bilansa stanja i koriste se kao inicijalni pokazatelji sposobnosti preduzea da likvidira svoje obaveze o roku dospelosti. Prema tome, racia likvidnosti su usmerena na utvrdjivanje i ocenu finansijskog poloaja preduzea na kratak rok. Razlikuju se tri racia ili testa likvidnosti preduzea, i to: opti racio likvidnosti, racio reducirane likvidnosti i racio novane likvidnosti.

Opti racio likvidnosti

Obrtna sredstva Opti racio likvidnosti = Kratkoror e obaveze

Opti racio likvidnosti


Moe se rei da opti racio likvidnosti manji od 1 pokazuje nezadovoljavajuu likvidnost (kratkoroni kapital je korien za finansiranje osnovnih sredstava), opti racio likvidnosti jednak 1 predstavlja donju granicu, tj. realizaciju zahteva bilansnog pravila u uem smislu i opti racio likvidnosti jednak 2 predstavlja standardnu relaciju, tj. ostvaruje zahteve pravila finansiranja "2:1".

Racio reducirane likvidnosti

Obrtna sredstva bez zaliha Racio reducirane likvidnost i = Kratkoro r e obaveze

Racio reducirane likvidnosti


Racio reducirane likvidnosti predstavlja rigorozniji
zahtev u pogledu ocene likvidnosti preduzea i nastao je kao aplikacija pravila finansiranja "1:1", koje trai da osnovna sredstva i zalihe budu finansirani dugoronim izvorima finansiranja, a potraivanja, hartije od vrednosti i gotovina kratkoronim izvorima finansiranja. kada je re o oceni finansijskog poloaja preduzea na kratak rok na bazi racio reducirane likvidnosti, po pravilu stoji konstatacija da iznos ovog racia iznad 1 pokazuje povoljnu i esto poeljnu finansijsku strukturu preduzea.

Racio novane likvidnosti


Racio novane likvidnosti predstavlja jo stroiji test

Gotovina Racio nov. likvidnost i = Kratkor.ili dospeleobaveze

Racia sigurnosti ili solventnosti


Racia sigurnosti ili solventnosti se, takodje, dobijaju na
osnovu podataka iz bilansa stanja, ali slue za identifikovanje i ocenu finansijskog poloaja (strukture) preduzea na dugi rok. U strunoj literaturi i privrednoj praksi se razmatra i primenjuje vie racia sigurnosti ili solventnosti. Izmeu ostalih, a najvaniji, su racio strukture izvora finansiranja (kapitala), racio uea pozajmljenih izvora finansiranja (pozajmljenog kapitala) u ukupnim korienim izvorima finansiranja (ukupnom kapitalu) ili racio doprinosa pozajmljenih izvora finansiranja (pozajmljenog kapitala) pokriu aktive i racio uea pozajmljenih dugoronih izvora finansiranja (pozamljenog dugoronog kapitala), tj. dugoronih kredita u ukupnim permanentnim izvorima finansiranja (permanentnom kapitalu).

Racio strukure izvora finansiranja (kapitala)

Sopstveniizvori finansiranja Racio strukure izvora finansiranja (kapitala) = (sopstvenikapital) Pozajmljeni izvori finansiranja (pozajmljeni kapital)

Racio uea pozajmljenih izvora finansiranja (pozajmljenog kapitala) u ukupnim korienim izvorima finansiranja (ukupnom kapitalu)

Racio doprinosa pozajmljenih izvora finansiranja (pozajmljenog kapitala) pokr. aktive = Pozajmljeni izvori x 100 Ukupna poslovnasredstva

Racia upravljanja ili pokazatelji aktivnosti


Racia upravljanja ili pokazatelji aktivnosti se
dobijaju na bazi podataka iz bilansa stanja i bilansa uspeha, a izraavaju se u formi koeficijenata ili broja dana zadravanja poslovnih sredstava u konkretnom obliku (zalihe, potraivanja od kupaca, obaveze prema dobavljaima i sl.). Ima vie racia upravljanja ili pokazatelja aktivnosti, ali emo se zadrati na sledea tri: racio obrta zaliha, racio regulisanja potraivanja od kupaca i racio regulisanja obaveza prema dobavljaima.

racia obrta zaliha


Koeficijent obrta zaliha se utvrdjuje na
sledei nain:

Koeficijent obrta zaliha =

Cena kotanja(ili trokovi) realizovanih proizvoda ---------------------------------Prosean saldo zaliha

Proseno vreme zadravanja zaliha u preduzeu se identifikuje na sledei nain:

Proseno vreme zadravanja zaliha u preduzeu

365 dana --------------------Koeficijent obrta zaliha

Koeficijent obrta kupaca se utvrdjuje na sledei nain:

Koeficijent obrta kupaca =

Prihodi od realizacije proizvoda -----------------------------------------Prosean saldo kupaca

Proseno vreme naplate potraivanja od kupaca

365

Proseno vreme naplate = potraivanja od kupaca

---------------------------------Koeficijent obrta kupaca

Koeficijent obrta dobavljaa se utvrdjuje na sledei nain:


Koeficijent obrta dobavljaa =

Cena kotanja(ili trokovi realizovanih proizvoda (+ poveanje zaliha, smanjenje zaliha) -----------------------------------------Prosean saldo dobavljaa

Racia rentabiliteta, kao i racia upravljanja


ili pokazatelji aktivnosti, koriste podatke iz bilansa stanja i bilansa uspeha s ciljem da identifikuju uspenost poslovanja preduzea, tj. utvrde njegovu zaradjivaku sposobnost u relevantnom vremenskom periodu.

U ekonomskoj literaturi rentabilitet se, po pravilu, ne


shvata kao apsolutna veliina i ne meri samo visinom ostvarenog periodinog (poslovnog) rezultata kao razlike ukupnih (odnosno poslovnih) prihoda i rashoda. Za ekonomistu adekvatno merilo uspenosti poslovanja preduzea je relativan odnos periodinog rezultata i angaovanih sredstava u realizaciji tog rezultata. Otuda, kao pokazatelji rentabiliteta poslovanja trinog orijentisanog privrednog subjekta, pa i naeg preduzea, pojavljuju se: stopa poslovnog dobitka, stopa neto dobitka, stopa prinosa na ukupna poslovna sredstva i stopa prinosa na sopstvena poslovna sredstva.

Stopa poslovnog dobitka se utvrdjuje na sledei nain:

Stopa poslovnogdobitka =

Poslovnidobitak x 100 Prihodi od realizacije proizvoda

Stopa prinosa na ukupna poslovna sredstva


Stopa prinosa na ukupna poslovna sredstva = Poslovni dobitak x 100 = Prose rosposlovna sredstva

Prihodi od realizacije proizvoda Poslovni dobitak x 100 x = Proserosposlovna sredstva Prihodi od realizacije proizvoda

Stopa prinosa na sopstvena poslovna sredstva


Stopa prinosa na sopstvena poslovna sredstva je
relativan odnos neto dobitka i prosenih sopstvenih poslovnih sredstava preduzea angaovanih u posmatranom periodu (misli se na poslovna sredstva finansirana iz sopstvenih izvora finansiranja) ili proizvod stope neto dobitka i koeficijenta obrta sopstvenih poslovnih sredstava (koeficijent obrta sopstvenih poslovnih sredstava je kolinik izmedju prihoda od realizacije proizvoda i prosenih sopstvenih poslovnih sredstava preduzea angaovanih u posmatranom obraunskom periodu).

Stopa prinosa na sopstvena poslovna sredstva

Stopa prinosa na sopstvena poslovna sredstva =

Neto dobitak x100 = Proserossopstvena poslovnasredstva

Neto dobitak Prihodi od realizacije proizvoda x 100 x Prihodi od realizacije proizvoda Proserossopstvena poslovnasredstva

Analiza bilansa pomou netoobrtnog fonda


Neto-obrtni fond (NOF) ili neto-obrtna
sredstva (NOS) predstavljaju deo obrtnih sredstava koji je finansiran dugoronim izvorima finansiranja (sopstvenim kapitalom i dugoronim kreditima). Neto obrtni fond je jednak razlici izmedju dugoronog kapitala i osnovnih sredstava. Neto obrtna sredstva predstavljaju razliku izmedju obrtnih sredstava i kratkoronih obaveza ili kredita.

Analiza bilansa pomou neto-obrtnog fonda

kao opti zahtev o visini neto obrtnog


fonda moe se izrei konstatacija prema kojoj stalno potrebna obrtna sredstva treba da budu finansirana dugoronim izvorima finansiranja (sopstvenim kapitalom i dugoronim kreditima) - to je i zahtev bilansnog pravila u irem smislu, koje je uglavnom opteprihvaeno.

Neto obrtna sredstva


Pri praenju dinamike ili razvoja neto obrtnih
sredstava (NOS) ili neto obrtnog fonda (NOF) treba imati u vidu da do njihovog poveanja dolazi usled prodaje osnovnih sredstava, poveanja sopstvenog kapitala (iz poslovanja - akumulisani dobici, pokloni, dotacije i sl.) i poveanja dugoronih kredita (dobijanje novih dugoronih kredita ili konverzija kratkoronih u dugorone kredite), a do smanjenja zbog nabavke osnovnih sredstava, smanjenja sopstvenog kapitala (iz poslovanja - pokrie gubitka, preteranom raspodelom i sl.) i smanjenjem dugoronih kredita.

"Cash Flow" (ke flou) analiza


Cash Flow shvaen kao tok primanja i izdavanja ili
kao stanje gotovine, koje proizilazi iz ovog kretanja je predmet planiranja u cilju odravanja finansijske ravnotee, tj. likvidnosti i instrument kontrole izvrenja plana. Prema tome, predvianje cash flow-a predstavlja, ustvari, finansijsko planiranje, a analiza cash flow-a finansijsku kontrolu.[1]

[1] Dr Jovan Rankovi, Upravljanje finansijama preduzea, Centar, Beograd, 1989, str.161.

Cash Flow
"Cash Flow" (ke flou) analiza polazi od
podataka iz bilansa stanja i bilansa uspeha i koristi se za potrebe procene zaradjivake sposobnosti i finansijske situacije preduzea. U ovom sluaju etimologija rei potpuno ne upuuje na sutinu pojma koji oznaava. "Cash Flow" se moe prevesti kao tok gotovine ili novani tok, a shvata se i upotrebljava dvojako, i to kao bruto "Cash Flow" (tok primanja i izdavanja novca) i kao neto "Cash Flow" (razlika primanja i izdavanja novca).

Neto "Cash Flow"


Neto "Cash Flow" je indikator obima
raspoloivih novanih sredstava za samofinansiranje ili za otplatu dospelih obaveza i identian je zbiru poslovnog dobitka, rezervi i amortizacije ( esto se naziva raunovodstvenom neto gotovinom).

Svrha izvetaja o novanom toku

Osnovna svrha izvetaja o novanom


toku jesu informacije o novanim primicima i novanim izdacima u toku nekog raunovodstvenog perioda. Izvetaj ujedno daje informacije o kompletnim investicionim i finansijskim aktivnostima preduzea.

Izvetaj o novanim tokovima


Novani tokovi iz poslovnih aktivnosti u
Novac primljen od kupaca 900.000 Primljene kamate i dividende 100.000 1.000.000 Novani izdaci dobavljai, zaposleni(800.000) Plaene kamate,plaeni porezi (90.000) (890.000) Neto novani tok iz poslovnih aktivnosti 110.000

Novani tokovi iz aktivnosti investiranja


Kupovina trinih hartija od vrednosti, akcija, udela (100.000) Prilivi od prodaje hartija od vrednosti 70.000 Dati krediti, fin.plasmani (40.000) Naplaeni krediti, plasmani 20.000 Kupovina opreme (500.000) Prodaja proizv.linije 300.000 Neto novani tok iz investicionih aktivnosti (250.000)

Novani tokovi iz finansijskih aktivnosti


Prilivi od kratkoronih pozajmica Odlivi za kratkorone pozajmice Prilivi od emisije obveznica Prilivi od emisije akcija Plaene dividende neto novani tok iz finans.akt. 110.000 (120.000) 70.000 230.000 (120.000) 170.000

Neto poslovne aktivnosti 110.000 Neto investicione aktivnosti (250.000) Neto finansijske aktivnosti 170.000
Neto poveanje novca 30.000 Gotovina na poetku obr.perioda 50.000 Gotovina na kraju obr.perioda 80.000

Cash Flow
Izvetaj obezbeuje informacije o investicionim i
finansijskim aktivnostima preduzea, te je veoma upotrebljiv za investitore i kreditore: u sagledavanju sposobnosti organizacije da ostvaruje pozitivne novane tokove u budunosti, u sagledavanju potencijala za izvravanjem obaveza i isplatu dividendi, u predvianju potrebe preduzea za eksternim izvorima finansiranja. Iz izvetaja o novanim tokovima mogue je sagledati razloge razlika iznosa neto dobiti i neto novanog toka iz poslovnih aktivnosti. Isto tako, on obezbeuje sagledavanje novanih i nenovanih aspekata investicionih i finansijskih transakcija, kao i uzroke promene iznosa novca izmeu poetka i kraja jednog vremenskog perioda.

Novani tokovi

Novani se tokovi u izvetaju grupiu u tri glavne kategorije: Poslovne aktivnosti, investicione aktivnosti i finansijske aktivnosti. Novani tokovi iz poslovnih aktivnosti ukljuuju: 1. novane primitke (prilive): priliv od prodaje roba i usluga, primljene kamate i dividende, ostali primici iz poslovanja (na pr. primitak na osnovu reenja sudskog spora); 2. novane izdatke: izdaci za trgovinsku robu i usluge (ukljuujui plate zaposlenima), plaanje kamata, plaanje poreza, ostali izdaci vezani za poslovanje (npr.isplate na osnovu sudskog reenja). Primici i isplate kamata svrstavaju se u poslovne aktivnosti.

Investicione aktivnosti
Investicione aktivnosti ukljuuju: novane primitke - prilive: novani primici
od prodaje hartija od vrednosti ili postrojenja, od naplate glavnice kredita; novane izdatke: izdaci za kupovinu hartija od vrednosti ili postrojenja, iznosi dati zajmoprimcima;

Finansijske aktivnosti
Finansijske aktivnosti ukljuuju: novane prilive: prilivi od kratkoronih i
dugoronih pozajmica, novac primljen od vlasnika (npr.od emisije deonica); novane izdatke: otplate posuenih iznosa bez kamata, isplate vlasnicima, novane dividende;

Kritina vanost novanog toka

Kritina vanost novanog toka iz


poslovnih aktivnosti sastoji se, pre svega, u injenici da na dui rok preduzee mora imati pozitivan novani tok iz svojih poslovnih aktivnosti, ako eli opstati (a osnovano je pre svega zato da opstane i ostvaruje profit, sve ostalo pie u misiji preduzea).

Vanost novanog toka


Preduzee sa negativnim novanim tokom iz
poslovnih aktivnosti nee moi stalno prikupljati novac iz drugih izvora. Sposobnost preduzea da pribavi novac finansijskim aktivnostima zavisi od njegovih sposobnosti da generie novac iz svojih redovnih delatnosti. Ni kredititori, ni deoniari, ni investitori nee rado investirati u preduzee koje nema dovoljno novca iz poslovnih aktivnosti za promptno plaanje dospelih obaveza, kamata i dividendi.

Izrada izvetaja
Izvetaj o novanim tokovima obuhvata novane
transakcije u okviru nekog obraunskog perioda, a u raunovodstvu se glavna knjiga vodi na obraunskoj osnovi. Kod pripreme izvetaja o novanim tokovima se moraju pojedine stavke raunovodstvenog izvetaja korigovati iz sutinskih razloga nastale poslovne promene. Na primer, evidentiranje troka amortizacije ne zahteva isplatu novca, a evidentira se u korist poslovnih rashoda, znai poveava rashode, a ne znai izdatak. Vie je takvih stavki koji utiu na krajnju razliku izmeu neto dobiti i neto novanog toka iz poslovnih aktivnosti. Ove stavke se mogu grupisati u nenovane rashode, u vremenske razlike i neposlovne dobitke i gubitke.

Izrada izvetaja
Izvetavanje o novanom toku moe se
prikazati pomou direktne i indirektne metode. Direktna metoda prikazuje pojedine novane prilive i odlive koji su obuhvaeni poslovnom aktivnou preduzea, a indirektna metoda poinje sa neto dobiti, sa razliitim korekcijama, da bi se uskladila neto dobit sa neto novanim tokom iz poslovnih aktivnosti.

Izrada izvetaja
Kod prodaje za novac, nema razlike izmeu iznosa
novca koji je primljen od kupaca i iznosa prihoda od prodaje. Kod prodaje na odloeno plaanje, mora se uzeti u obzir iznos potraivanja od kupaca, ako se iznos potraivanja od kupaca na kraju perioda poveao u odnosu na stanje potraivanja na poetku perioda znai da se prodaja na "kredit" poveala u odnosu na naplatu, te se ovo poveanje mora oduzeti od neto prihoda od prodaje. Obrnuti sluaj, sluaj smanjenja stanja potraivanja, mora se dodati prihodu od prodaje da bi odredili iznos primljenog novca.

Na razliku izmeu neto dobiti i neto novanog toka iz

poslovnih aktivnosti utiu i mnogi drugi elementi. Kao to je reeno troak amortizacije smanjuje neto dobit, ali ne utie na neto novani tok. Korekcije koje se moraju napraviti na neto prihodima od prodaje trokovima prodatih proizvoda i rashodima predstavljaju kratkorone vremenske razlike izmeu neto dobiti i neto novanog toka iz poslovnih aktivnosti. Dobit i gubici koji nisu vezani za poslovnu aktivnost mogu da utiu znaajno na razlike izmeu neto dobiti i neto novanog toka iz poslovnih aktivnosti. To mogu da budu aktivnosti iz prodaje postrojenja, ulaganja u hartije od vrednosti i ostalih ulaganja, itd. Ove aktivnosti utiu na novane tokove vezane za investicione aktivnosti i finansijske aktivnosti, a ne na novane tokove iz poslovnih aktivnosti.

"Funds Flow" (fands flou) analiza


"Funds Flow" (fands flou) analiza poiva na bilansima
stanja dvaju ili vie sukcesivnih obraunskih perioda. Inae, sam termin "Funds Flow" se moe prevesti kao tok izvora sredstava (fondova) ili kao finansijski tok. "Funds Flow" analizom se identifikuju i prate neto-razlike (poveanje ili smanjenje) bilansnih pozicija ili segmenata dvaju ili vie sukcesivnih bilansa stanja. Ova analiza se primenjuje za potrebe dinamike analize bilansa (analiza razvoja) i neminovno se dopunjava analizom bilansa uspeha (rentabiliteta) i "Cash Flow" analizom.

OCENA BONITETA PREDUZEA U NAOJ PRAKSI


Registar podataka o bonitetu pravnih lica vodi
Narodna banka Jugoslavije, saglasno odredbi 9. st.2. Zakona o platnom prometu ("Sl. list SRJ" br. 32/93 ... i 73/00), odnosno saglasno odredbi l. 54. st.1. taka 3) Zakona o platnom prometu ("Sl. list SRJ", br. 3/03) koji se primenjuje od 1. januara 2003. godine Odluka o nainu i uslovima vodjenja registra podataka o bonitetu pravnih lica i davanju podataka i miljenja o bonitetu ("Sl. list SRJ", br. 29/02) (u daljem tekstu: Odluka), blie uredjuje poslove vodjenja registra boniteta.

Nain utvrdjivanja, obelodanjivanja, iskazivanja i

izraunavanja podataka o bonitetu pravnih lica i sadrina izvetaja i miljenja o bonitetu uredjeni su Metodologijom za utvrdjivanje podataka i pokazatelja o bonitetu pravnih lica u SR Jugoslaviji ("Sl. list SRJ", br. 72/01). Metodologija, koja je sastavni deo Odluke, primenjuje se od 1. januara 2003. godine. Registar boniteta vodi se u Centru za bonitet posebnom organizacionom delu Narodne banke Jugoslavije koji je osnovan kao vodea provajderska kua informacija o bonitetu. Registar boniteta obezbedjuje ekskluzivne informacije i omoguava predstavljanje privrednih subjekata na jedinstven nain.

Registar boniteta obezbedjuje


osnovne (izvorne i izvedene) podatke, pokazatelje i dokumenta:
statusne podatke raunovodstvene izvorne i izvedene podatke i pokazatelje, miljenje ovlaenih revizora, izvetaj o izvrenoj kontroli poslovanja, podatke iz platnog prometa, podatke o hartijama od vrednosti izvetaje o bonitetu: BON-1- potpun izvetaj o bonitetu, BON-1- saeti izvetaj o bonitetu, BON-3- izvetaj o finansijskom poloaju, BON-4- podaci o finansijskom poloaju; specijalne aranmane (trenutna ponuda): BON-S- podaci o bonitetu poslovanja preduzea u Republici Sloveniji, BON-NPP - dodatni izvetaj o bonitetu nosioca platnog prometa, BON JN - izvetaj o bonitetu za javne nabavke.

Podaci o bonitetu pravnih lica daju se


na osnovu zahteva ovlaenog lica korisnika podataka, s tim da se jednim zahtevom mogu traiti podaci samo o jednom pravnom licu.

Dakle, informacija o bonitetu jeste vrsta


usluge koju prua Centar za bonitet i za koju naplauje odgovarajuu naknadu. Naknada se naplauje prema Tarifi naknada za davanje podataka i miljenja o bonitetu pravnih lica, utvrdjenoj na osnovu odluke Guvernera Narodne banke.

Podaci o bonitetu, saglasno odredbi


take 15. Odluke, uvaju se u Registru boniteta na elektronskim medijumima za period od 10 godina (poev od 1994. godine), a raspoloivi su 24 asa dnevno.

Primenjivana metodologija za ocenu boniteta


Na pitanje koja se metodologija za ocenu boniteta
primenjivala u naoj zemlji, odnosno koji su pokazatelji poslovanja primenjivani za davanje ocene boniteta kod nas, odgovor bi mogao u najgrubljim crtama da se prui na sledei nain. Konkretne radne postupke koji se primenjuju u procesu analize, ocene i davanja miljenja o bonitetu pojedinih privrednih subjekata Sluba drutvenog knjigovodstva je prvi put propisala posebnim metodolokim uputstvom 1990. ("Glasnik SDK" , br. 1/90). Nakon toga, nastavljen je intenzivan rad na njegovoj novelaciji, a rezultat toga bilo je novo metodoloko uputstvu o jedinstvenom nainu rada SDK u vezi sa davanjem miljenja o bonitetu izdavalaca dugoronih hartija od vrednosti, koje je stupilo na snagu 27.7.1991 ("Glasnik SDK", br. 8/91).

U Uputstvu se navodi da se za potrebe davanja


miljenja o bonitetu preduzea - potencijalnih izdavalaca hartija od vrednosti koriste jedinstveni pokazatelji za ocenu boniteta stanja i poslovanja preduzea. Osnov za izraunavanje tih indikatora predstavljaju podaci iz zvaninih finansijskih izvetaja. Inae, jedinstveni pokazatelji za ocenu boniteta preduzea se mogu klasifikovati u etiri grupe, i to: pokazatelji finansijske stabilnosti, pokazatelji likvidnosti, pokazatelji poslovne uspenosti i ostali pokazatelji.

Pokazatelji finansijske stabilnosti

Pokazatelji finansijske stabilnosti su:


(a) finansijska sigurnost, (b) stepen finansijske stabilnosti, (c) stepen samofinansiranja i (d) stepen pokria stalnih sredstava dugoronim izvorima finansiranja.

Prvi pokazatelj finansijske stabilnosti, tj. finansijska sigurnost se identifikuje kao sledei odnos

Trajni kapital(AOP101) Finansijsk a sigurnost = x 100 Ukup.izv.p osl.sred.(AOP157)


Analitika interpretacija ovog pokazatelja omoguuje utvrdjivanje uea trajnog kapitala u ukupnim izvorima poslovnih sredstava. Smatra se, naime, da je preduzee finansijski stabilno kada u ukupnim izvorima poslovnih sredstava trajni kapital uestvuje sa 50 i vie procenata.

Stepen finansijske stabilnosti je osnovni pokazatelj dugorone finansijske ravnotee, a utvrdjuje se na sledei nain:

Stepen finansijske stabilnosti = Trajni kapital (AOP 101) + Dugor.rez. (AOP 124) + Dugor.obav.(AOP 127) Stalna sredstva (AOP 002) + Zalihe (AOP 025)

Vrednost ovog pokazatelja iznad 1 oznaava finansijsku stabilnost preduzea.

Stepen samofinansiranja pokazuje koji je deo dugorono vezanih sredstava finansiran iz sopstvenih izvora i konstatuje se na bazi sledee relacije:

Trajni kapital (AOP101) + Dugor. rezerv. (AOP124) Stepen samofinansiranja = Stalna sredstva (AOP 002) + Zalihe (AOP 025)
Analogno prethodno prezentiranom indikatoru, poeljno je da vrednost ovog pokazatelja bude jednaka ili vea od 1.

Stepen pokria stalnih sredstava dugoronim izvorima finansiranja, poznat i pod nazivom stepen kreditne sposobnosti, kvantifikuje se na sledei nain:

Trajni Stepen kreditne sposobnosti = kapital + (AOP 101)

Dugo roo

D ugorog

rezervisan ja + obaveze (AOP 124) (AOP 127) Stalna sredstva (AOP 002)

Smatra se da je preduzee kreditno sposobno kada je vrednost ovog indikatora jednaka ili vea od 1. Vrednost tog pokazatelja iznad 1 oznaava postojanje neto-obrtnog fonda (ili neto-obrtnih sredstava).

Pokazatelji likvidnosti
Pokazatelji likvidnosti su:
(a) trenutna likvidnost, (b) tekua likvidnost, (c) opta likvidnost, (d) dani vezivanja zaliha i (e) dani vezivanja ukupnih obrtnih sredstava.

Trenutna likvidnost se izraunava stavljanjem u odnos hartija od vrednosti i novanih sredstava, s jedne strane, i kratkoronih obaveza, sa druge strane, to se moe prezentovati na sledei nain:

Trenutna likvidnost =

Hart. od vrednosti i novcana sredstva (AOP 052) Kratkorocne veze (AOP 136)

Identifikovanje pokazatelja
tekue likvidnosti podrazumeva dekomponovanje ukupne cirkulirajue aktive na dve kategorije, i to: 1) novana sredstva i relativno likvidna sredstva, kao to su potraivanja i hartije od vrednosti koje se u relativno kratkom roku mogu konvertovati u novac i 2) manje likvidna sredstva, kao to su zalihe. Stavljanjem u odnos prve kategorije obrtnih sredstava sa kratkoronim obavezama izraunava se pokazatelj tekue likvidnosti, to se moe predstaviti na sledei nain:

Tekuca likvidnost =

Obrtna sredstva (AOP 024) - Zalihe (AOP 025) Kratkorocn e obaveze (AOP 136)

Opta likvidnost se utvrdjuje stavljanjem u odnos obrtnih sredstava sa kratkoronim obavezama, to se moe ilustrovati na sledei nain:

Obrtna sredstva (AOP 024) Opta likvidnost = Kratkorocn e obaveze (AOP 136)
tradicionalno zastupan odnos od "2:1", prihvaen i u naem zvaninom metodolokom uputstvu za ocenu boniteta preduzea, treba krajnje oprezno interpretirati i koristiti.

Dani vezivanja zaliha predstavljaju relevantan pokazatelj likvidnosti za ocenu boniteta preduzea, a utvrdjuju se na sledei nain:

365 dana x vrednost zaliha Dani vezivanja zaliha = Poslovni prihodi (AOP 261)

Analogno prethodnom indikatoru likvidnosti, pokazatelj dana vezivanja obrtnih sredstava se konstatuje kao sledei odnos:

Dani vezivanja obrtnih sredstava =

365 dana x obrtna sredstva (AOP 024) Ukupan prihod (AOP 276)

Relevantni pokazatelji poslovne uspenosti


Relevantni pokazatelji poslovne
uspenosti su: (a) dobit po radniku, (b) gubitak po radniku, (c) dobit za rasporedjivanje u odnosu na ukupnu aktivu i (d) neto-rentabilnost sopstvenog kapitala.

Ostali pokazatelji imaju za cilj


dobijanje dopunskih informacija relevantnih za ocenu boniteta preduzea. U ovoj grupi najvaniji pokazatelji su: pokazatelj tehnike opremljenosti rada radnika, stepen otpisanosti opreme i struktura aktive izraena uslovno relacijom stalnih sredstava prema ukupnim poslovnim sredstvima.

Osim prezentovanih jedinstvenih


pokazatelja za ocenu boniteta stanja i poslovanja preduzea, Sluba za platni promet(institucija koja je delimino nasledila Slubu drutvenog knjigovodstva) je propisala i druge pokazatelje, koji se mogu sistematizovati u dve grupe, i to: 1) pokazatelji strukture preduzea i 2) pokazatelji poslovanja preduzea.

Svi prezentovani indikatori se mogu identifikovati za


jedan obraunski period (za potrebe statike analize i ocene boniteta preduzea) i/ili za vei broj sukcesivnih obraunskih perioda (za potrebe dinamike analize i ocene boniteta preduzea). Nesumnjivo, objektivna, tj. pouzdana ocena boniteta preduzea podrazumeva upotrebu, odnosno analitiko interpretiranje serije relativnih pokazatelja za jedan dui vremenski period. Ocena i rangiranje boniteta konkretnog preduzea bazira se na poredjenju identifikovanih pokazatelja sa: a) planiranim veliinama, b) pokazateljima iz prethodnih obraunskih perioda za isto preduzee, c) pokazateljima za slina preduzea i d) prosenim pokazateljima grane, odgovarajue grupacije .

POKAZATELJI BONITETA PREMA METODOLOGIJI PREDUZEA U SAD

Zarade po redovnoj deonici

neto dobit - povlaene dividende redovne deonice u prometu

Pokazuje iznos zarade koje se


odnose na svaku redovnu deonicu.

POKAZATELJI BONITETA PREMA METODOLOGIJI PREDUZEA U SAD

Odnos cene i zarada


trina cena po deonici zarade po deonici

Pokazuje da li je cena deonica u skladu sa


zaradama.

POKAZATELJI BONITETA PREMA METODOLOGIJI PREDUZEA U SAD

Prinos od dividendi
dividende po deonici trina cena po deonici

Pokazuje kolika je stopa profitabilnosti


deoniara na osnovu trine cene deonice.

POKAZATELJI BONITETA PREMA METODOLOGIJI PREDUZEA U SAD

Knjigovodstvena vrednost po redovnoj


deonici glavnica redovnih deoniara redovne deonice u prometu

Pokazuje evidentiranu vrednost neto


imovine po svakoj redovnoj deonici.

POKAZATELJI BONITETA PREMA METODOLOGIJI PREDUZEA U SAD

Odnos poslovnih rashoda


poslovni rashodi neto prihod od prodaje

Pokazuje sposobnost menadmenta za


kontrolu rashoda.

POKAZATELJI BONITETA PREMA METODOLOGIJI PREDUZEA U SAD

Profitabilnost imovine
poslovna dobit prosena ukupna imovina

Meri produktivnost imovine bez obzira na


strukturu kapitala.

POKAZATELJI BONITETA PREMA METODOLOGIJI PREDUZEA U SAD

Profitabilnost glavnice redovnih


deoniara neto dobit - povlaene dividende prosena glavnica redovnih deoniara

Pokazuje potencijal glavnice za


ostvarivanjem zarada.

POKAZATELJI BONITETA PREMA METODOLOGIJI PREDUZEA U SAD

Odnos glavnice
ukupna deoniarska glavnica ukupna imovina

Pokazuje zatitu od kreditora i stepen


poluge koji se koristi.

POKAZATELJI BONITETA PREMA METODOLOGIJI PREDUZEA U SAD

Stepen zaduenosti
ukupne obaveze ukupna imovina

Pokazuje koliki se procenat imovine


finansira zaduivanjem i koliki je stepen poluge koji se koristi.

POKAZATELJI BONITETA PREMA METODOLOGIJI PREDUZEA U SAD

Odnos pokria kamata


poslovna dobit godinji troak kamata

Pokazuje koliko su puta pokrivene kamate,


posebno za dugorone obaveze.

POKAZATELJI BONITETA PREMA METODOLOGIJI PREDUZEA U SAD

Odnos pokria povlaenih dividendi


neto dobit godinje povlaene dividende

Pokazuje adekvatnost tekuih zarada za


pokrie dividendi na povlaene deonice.

POKAZATELJI BONITETA PREMA METODOLOGIJI PREDUZEA U SAD

Radni ( obrtni ) kapital


tekua imovina - tekue obaveze

Meri sposobnost za plaanje kratkoronih


dugova.

POKAZATELJI BONITETA PREMA METODOLOGIJI PREDUZEA U SAD

Koeficijent obrta zaliha


trokovi prodatih proizvoda prosene zalihe

Pokazuje utrivost zaliha i razumnost


dranja odreenih zaliha.

POKAZATELJI BONITETA PREMA METODOLOGIJI PREDUZEA U SAD

Koeficijent obrta potraivanja od


kupaca neto prihod od prodaje prosena potraivanja

Pokazuje veliinu naplate.

POKAZATELJI BONITETA PREMA METODOLOGIJI PREDUZEA U SAD

Tekui odnos
tekua imovina tekue obaveze

Meri sposobnost plaanja kratkoronih


obaveza.

POKAZATELJI BONITETA PREMA METODOLOGIJI PREDUZEA U SAD

Brzi odnos
brza imovina tekue obaveze

Meri kratkoronu likvidnost preduzea.

INKREMENTALNA ANALIZA I RELEVANTNE INFORMACIJE

Lat. Incrementum = rast, napredovanje, prirataj, porast. Lat. Relevans = ispraviti, olakati, ublaiti,osloboditi, bitan, znaajan, vaan, istaknut.

CILJ UENJA
1. Kako identifikovati relevantnu finansijsku informaciju za odreenu poslovnu odluku? 2. Kako da upotrebimo inkrementalnu analizu za ocenu alternativnih akcija? 3. Kako da odredimo efekat odluke o ukidanju proizvodne linije na poslovnu dobit? 4. Kako u razmatranje ukljuiti i nefinansijske uinke i postati svestan u kreativnom traenju boljih mera za poslovanje?

Poslovna odluka i informacije


Sve poslovne odluke ukljuuju izbor izmeu brojnih alternativnih akcija. Za neku poslovnu odluku mogu da budu relevantne mnoge vrste informacija (finansijske i nefinansijske prirode). Posmatramo informacije finansijske prirode, relevantne za odluku (informacija koja se menja kako se menjaju planirani postupci). Prihodi,rashodi koji se ne menjaju promenom alternativnih postupaka nisu relevantni za odluku.

Ilustracija koncepta relevantne informacije


Pretpostavka: Klanica Tri praseta zatvorena je na dva meseca reenjem sanitarne inspekcije. Dok je klanica zatvorena nedeljni troak iznosi 25.000 . (amortizacija, plate radnika, kamate, porezi, doprinosi, energija za odravanje pogona). Kompanija za produkciju filmova Neositi ponudila je 20.000 za nedelju dana zakupa klanice, radi snimanja novog hit filma o masovnim ubistvima u Americi. Procenjuje se da e klanici trebati 5.000 za ienje pogona nakon nedeljnog boravka filmske ekipe.

Da li je profitabilno iznajmiti klanicu?


Prihod 20.000 Rashodi: Nedeljni rashodi klanice 25.000 Troak ienja pogona 5.000 30.000 Dobit gubitak (10.000 )

Da li izdati klanicu?
U izvetaju nisu sve informacije relevantne za donoenje odluke. Nedeljni rashodi klanice su 25.000 i ako je iznajmimo i ako je ne iznajmimo. Relevantni inioci su rashodne i prihodne razlike izmeu alternativnih postupaka (izdati ili ne). Ove se razlike zovu inkrementalni rashodi i prihodi.

Inkrementalna analiza kod klanice


odbacivanje ponude prihvatanje ponude inkrementalna analiza

Prihod Rashodi: Nedeljni rashodi Trokovi ienja Dobit - gubitak

0 (25.000 ) 0 (25.000 )

20.000

20.000

(25.000 ) (5.000 ) (5.000 ) (10.000 ) 15.000

Inkrementalna analiza
Inkrementalna analiza pokazuije da prihvatanje ponude filmske kompanije daje rezultat inkrementalnog prihoda od 20.000 , sa 5.000 inkrementalnih rashoda. Klanica Tri praseta ostvarie korist smanjivanjem poslovnog gubitka za 15.000 .

Prihvatanje posebnih ponuda


Odluka o prihvatanju posla po posebnim uslovima. Proizvod preduzea Slona braa su specijalni pluteni zapuai za estoka pia. Preduzee ima kapacitet od jednog miliona zapuaa meseno, ali proizvodi 500.000 zapuaa, s obzirom na tranju na tritu.

Prihvatanje posebnih ponuda


Slona braa dobila su ponudu za kupovinom 300.000 zapuaa od ruske kompanije (koja e zapuae prodavati pod svojim imenom). Ovi zapuai prodavae se u Sibiru i nee uticati na redovnu prodaju Slone brae. Ruski ponua nudi 0,50 po zapuau, odnosno 150.000 . Zapuai se inae prodaju po 1. Troak proizvodnje meseno iznosi 350.000 ili 0,70 po zapuau.

Prihvatanje posebnih ponuda


Trokovi proizvodnje - meseno varijabilni trokovi 0,30 /k 150.000 fiksni 200.000 ukupni trokovi 350.000 Proseni trokovi po zapuau 0,70

Prihvatanje posebnih ponuda


Na prvi pogled nije profitabilno prihvatanje ponude. Prodajna cena od 0,50 po komadu duplo je nia od prodajne cene Slone brae. Prodajna cena je nia i od jedininog troka proizvodnje zapuaa od 0,70 .

Inkrementalni prihodi i rashodi (meseni) kada bi se prihvatila ponuda


nivo proizvodnje
uobiajeni sa spec.narudbom inkrementalna 800.000 zap. analiza

Prihodi: Redovna prodaja 500.000 Specijalna porudb. Rashodi: Varijabilni (0,30 /k) (150.000 ) Fiksni meseni (200.000 ) Bruto profit 150.000

500.000 150.000 (240.000 ) (200.000 ) 210.000

0 150.000 (90.000 ) 0 60.000

Prihvatanje ponude
Analiza pokazuje da imamo inkrementalni prihod od 150.000 i inkrementalne rashode od 90.000 , te nam se meseni bruto profit poveava za 90.000 . Menaderi Slone brae na ovaj nain imaju korisno sredstvo za ocenu kratkoronih promena na prihode i rashode.Meutim uvek moramo da mislimo i o dugoronijim posledicama neke odluke.

Posledice na dui rok


Kako e reagovati redovni kupci zapuaa Slone brae kada uju da se zapuai prodaju i po 0,50 , a oni plaaju duplo vie. Postoji mogunost da ruski kupac proda kupcima Slone brae zapuae po ceni od 0,51 do 0,99 .

Proizvoditi ili kupiti ?


Ako preduzee moe da kupi za 5 , po jedinici deo ija proizvodnja kota preduzee 6 po jedinici , moglo bi se pretpostaviti da treba kupovati deo od eksternog dobavljaa. Meutim veoma je bitno da sagledamo strukturu cene kotanja od 6 .

Proizvoditi ili kupiti ?


cena kotanja od 6 za obim proizvodnje od 10.000 jedinica meseno, izraunata je: Direktni materijal 8.000 Direktni rad 12.500 Opti varijabilni trokovi 10.000 Opti fiksni tr. meseno 29.500 Ukupni trokovi proizvodnje 60.000

Proizvoditi ili kupiti ?


Analiza proizvodnje pokazuje da ako bi se prestalo sa sopstvenom proizvodnjom, moe se eliminisati pored trokova direktnog materijala i direktnog rada jo 9.000 optih varijabilnih trokova i 2.500 optih fiksnih trokova. To su relevantni trokovi u proizvodnji 10.000 jedinica.

Proizvoditi ili kupiti ?


Trokovi proizvodnje Proizvoditi Kupiti Inkrementalna za 10.000 jedinica deo deo analiza Direktni materijal 8.000 8.000 Direktni rad 12.500 12.500 Opti varijabilni t. 10.000 1.000 9.000 Opti fiksni trok. 29.500 27.000 2.500 Nabavna cena dela 5 po jedinici 50.000 (50.000 ) Ukupni tr. nabavke 60.000 78.000 (18.000 )

Proizvoditi ili kupiti ?


U datoj situaciji svi varijabilni trokovi nisu inkrementalni, a neki fiksni trokovi mogu da budu inkrementalni. Samo deo optih varijabilnih trokova bi se eliminisao ako se kupuje deo (9.000 ), samo (2.500 ) optih fiksnih trokova bi se eliminisao ako bi se deo kupovao.

Oportunitetni trokovi
Oportunitetni troak se definie kao korist koja se mogla ostvariti preduzimanjem neke druge aktivnosti. Oni se ne vide u raunovodstvenim evidencijama, ali se moraju imati u vidu kod poslovnih odluka.

Potencijalni i potonuli troak


Trokovi koji su relevantni za neku odluku su oni koji se menjaju kada se razmatraju razliiti postupci. Potonuli trokovi nisu relevantni za neku odluku jer se oni ne mogu promeniti bez obzira na odluku.Potonuli trokovi su nastali prethodnim aktivnostima. Potencijalni trokovi jo nisu nastali i mogu se menjati preduzimanjem razliitih akcija.

Otpisati ili doraditi oteene proizvode ?


Proizvodnja 1.000 raunara vrednosti 200.000 , izraena je sa grekom. Raunari sa grekom mogu da se prodaju za 100.000 . Raunari sa grekom mogu da se dorade implementacijom dodatne memorije uz dodatni troak od 110.000 . Kada se ponovo sastave mogu da se prodaju na tritu po redovnoj ceni od 250.000 .

Otpisati ili doraditi


Bez obzira da li emo raunare sa manom prodati ili vratiti u proizvodnju 100.000 je potonuli troak. Relevantna razmatranja su inkrementalni prihod i inkrementalni troak. Reparacijom preduzee e ostvariti vie prihoda od 150.000 nego ako raunare proda sa grekom. Inkrementalni troak iznosi 110.000 za dodatnu memoriju. Preduzee e biti u povoljnijoj finansijskoj situaciji za 40.000 .

Ukidanje neprofitne linije za proizvodnju ?


esto je potrebno doneti odluku da li ukidanje jedne ili vie proizvodnih linija poveava ukupnu profitabilnost preduzea. Koncept inkrementalne analize i oportunitetnih trokova su stavljeni u prvi plan.

Ukidanje neprofitne linije za proizvodnju


Pretpostavimo da d.o.o.Slona braa proizvodi pored specijalnih plutenih zapuaa za estoka pia i i zapuae za zatvaranje vinskih boca, kao i zapuae za penuava vina i ampanjce. Stanje konkurencije na tritu uticalo je da preduzee smanji prodajne cene zapuaa za penuava vina do granice da ova proizvodna linija ima negativnu segmentnu maru.

Ukidanje neprofitne linije


Meseni izvetaj po proizvodnim linijama u
ukupno Prihodi od prodaje Varijabilni trokovi Doprinos pokriu
Fiksni trokovi koji se mogu vezati za proizvodnu liniju

zap.est. ampanj 300.000 170.000 130.000 30.000 100.000 100.000 70.000 30.000 40.000 (10.000)

vinski 200.000 80.000 120.000 30.000 90.000

600.000 320.000 280.000 100.000 180.000 80.000 100.000

Mare po segmentu

Opti fiksni trokovi Dobit iz poslovanja

Ukidanje proizvodne linije


Da li treba ukinuti proizvodnju zapuaa za ampanjac i penuavce? Ukidanje ove proizvodne linije treba da eliminie gubitak od 10.000 . ta treba jo imati u vidu ? Kako e ukidanje proizvodnje zapuaa za ampanjac uticati na prodaju druga dva artikla Slone brae? Kako se alternativno moe upotrebiti proizvodna linija za proizvodnju zatvaraa za ampanjac i penuavce?

Ukidanje proizvodne linije


Ukidanjem proizvodnje zapuaa za ampanjac poveae e prodaju specijalnih zapuaa za estoka pia koji se mogu koristiti za zatvaranje i penuavaca i ampanjskih vina za 5%. Ukidanjem proizvodnje zapuaa za ampanjac, smanjie se za 20% prodaja zapuaa za vino s obzirom da su kupci i proizvoai vina, ampanjskih vina i penuavaca kupovali ove komplementarne proizvode kod istog dobavljaa, te ovaj segment trita nee da se preorijentie na skuplje zapuae za estoka pia.

Ukidanje proizvodne linije


Inkrementalna analiza: Eliminacija negativne mare Dodatni doprinos 5%x130.000 Poveanje poslovne dobiti Smanjenje doprinosa pokria 20%x120.000 Smanjenje mesene poslovne Dobiti ako se ukine proizvodnja Zapuaa za ampanjac 10.000 6.500 16.500 (24.000 )

(7.500 )

Ukidanje proizvodne linije


Iako linija proizvodnje zapuaa za ampanjce i penuavce ima negativnu segmentnu maru, ukidanjem proizvodnje uzrokovalo bi smanjenje mesene dobiti Slone brae za 7.500 . Gubitak doprinosa pokriu iz prodaje vinskih zapuaa je oportunitetni troak ukidanje linije proizvodnje zapuaa za ampanjce i penuavce.

Alternativna upotreba opreme


Pretpostavimo da e d.o.o. Slona braa umesto naputene proizvodnje zapuaa za ampanjce i penuavce, upotrebiti naputenu proizvodnju liniju za proizvodnju plutenih izolatora za antizvune i antivibracione kabine u energetskim pogonima. Proizvodnja i prodaja novog proizvoda stvorie pozitivnu segmentnu maru od 50.000 meseno. Ostale dve proizvodne linije ne trpe uticaj od proizvodnje novog proizvoda.

Alternativna upotreba opreme


Inkrementalna analiza proizvodnje izolatora umesto ampanj zapuaa:
Eliminacija negativne mesene segmentne mare proizvodnje ampanj zapuaa 10.000 Mesena segmentna mara iz nove proizvodne linije izolatora 50.000 Dodatni doprinos pokria iz prodaje zapuaa za estoka pia (130.000 x 5%) 6.500 Poveanje poslovne dobiti 66.500 Smanjenje poslovne dobiti (120.000 x 20%) (24.000 ) Poveanje poslovne dobiti ako ukinemo proizvodnju ampanj zapuaa i preemo na proizvodnju zvunih i vibracionih izolatora 42.500

Alternativna upotreba opreme


Pri odluivanju da li treba napustiti proizvodnu liniju treba imati u vidu i druge inioce unutar preduzea, a i okruenja. -Izbei otputanje radnika. -Proizvodna reputacija kompletnog asortimana prozvoda (sve vrste zapuaa). -Moda linija sa gubitkom,zbog cene ili karakteristika kvaliteta,privlai kupce da kupuju i druge proizvode.

Inkrementalna analiza
Paljivo razmatranje inkrementalne analize dae nam signal za dodatne profitabilnije alternative. Ako Slona braa ukidanjem neprofitabilne linije smanjuju gubitak, ali gube na prodaji vinskih zapuaa, moda bi mogli da preu na alternativnu proizvodnju plutenih izolatora uz, dalju prodaju ampanj zapuaa koje e kupovati eksterno od nekog dobavljaa.