You are on page 1of 9

I GLAVA PERCEPTIVNI PROCES Percepcija je slozen psihicki process koji se definise kao neposredno saznanje o predmetima I pojavama na osnovu

culnih podataka. Opazanje predmeta predstavlja opazanje osnovnih obelezja predmeta: oblika, boje, sastava, polozaja, da li se predmet krece ili ne. prvo se opaza forma predmeta. -Opazanje forme Svaki predmet ima odgovarajucu formu koja se oslikava na mreznjaci I ta slika predmeta se prenosi u mozdanu koru, gde se prepoznaje forma tog predmeta. Cesto dobijene slike na mreznjaci su dvosmislene I neodredjene, a da bi se raspoznale treba da budu na poseban nacin organizovane. -Perceptivna organizacija Odnosi se na grupisanje elemenata u celinu I na razlikovanje figure od pozadine. Grupa nemackih psihologa tzv. Geshtausti, razvili su shvatanje da se predmeti opazaju kao organizovane celine. Po njihovom misljenju oblik predmeta je dat nezavisno od iskustva. Osnova Geshtaustickih principa je grupisanje I na osnovu duzine slicnosti I forme. Opazanje forme u jednostavnom obliku je ureodjenog karaktera na sta se nadovezuje iskustvo. Opazanje oblika se javlja odmah po rodjenju. -Figure I osnove Pri posmatranju postoji izvestan deo koji se posebno izdvaja od ostalog dela vidnog polja (figura). Ono sto je u centralnom delu vidnog polja je figura, a na periferiji je osnova. Razlikovanje figure od osnove se proucava pomocu dvosmislenih figura. Na stvaranje figure I osnove najvise utice velicina polja, contrast, simetricnost I iskustvo. -Konstantnost percepcije Pojava da se predmeti opazaju onako kako se poznaju, a ne onako kako stvarno izgledaju na osnovu culnih podataka naziva se konstantnost percepcije. Poznato je da se slika na mreznjaci menja sa povecanjem rastojanja objekta koji se posmatra, a da opazena velicina predmeta ostaje ista. Postoji jedna usaglasena forma opazanja predmeta I ako se oni opazaju u razlicitim situacijama. Prema svojstvima predmeta postoji nekoliko oblika konstante *konstantnost velicine *oblika *svetline -Konstantnost velicine Poznato je da se velicina slike predmeta na mreznjaci menja u zavisnosti od rastojanja tog predmeta. Velicina slike predmeta su obrnuto srazmerne u odnosu sa rastojanjem predmeta. Konstantnost kod novorodjencadi se javlja posle 6 do 8 nedelja zivota. -Konstantnost oblika Predmeti se skoro uvek opazaju kao da su postavljeni u pravouglom odnosu sa pravcem posmatranja I ako oni mogu biti nakrivljeni u prostoru. -Konstantnost svetline Ono sto se kod predmeta opaza nije ukupna odbijena svetlost od predmeta, nego indeks odbijene svetlosti sa povrsine predmeta. Indeks odbijanja je takozvani ALBEDO – mera koja pokazuje sa kojim odnosom ce se odbiti svetlost sa 1

Razlika slika koja potice od dva oka dovodi do jednostavne pojave dubine kada su slike predmeta date u horizontalnoj ravni. Pomocu tri para ocnih misica. -Ocni motorni znaci Pri osmatranju predmeta na duzinu. 2 .predmeta. vertikalnom I kruznom pravcu. Najvaznija osobina koja pomaze proceni razdaljine je jacina zvuka. Pod uglom od 4 c predstavlja normalnu sliku. -Vidne iluzije Iluzija je pogresno culno opazanje koje ne odgovara stvarnoj situaciji. boji. Preko vida se neposredno moze opaziti dubina isto kao da se radi o nekoj osobini kao sto je boja ili oblik predmeta. -Pokreti ociju Oci se mogu pokretati u horizontalnom. U slucajevima kada postoji veca razlika od binokularne razlike onda se ne dolazi do stapanja slike. Kod vozaca u voznji od 100 do 350 mikrosec. vremenu pristizanja su osnov za odredjivanje pravca zvuka. Podaci o dubini poticu sa misica oka ili su to motorni inpulsi iz kore mozga koji upravljaju delatnoscu ovih misica. -Percepcija prostora U percepciji prostora ucestvuju sko sva cula vid. Te promene u jacini. vestibularna cula. Jaci zvuci izgleda kao da su blizi nego slabiji zvuci. -Opazanje iz daljine I pravca zvuka Udaljenost mesta pojave zvuka se odredjuje na osnovu jacine. dodir. Fiksacija traje od 250 do 300 mikrosec. Motorni znaci dubine doprinose opazanju na kracim rastojanjima. -Nesklad slike sa dva oka Binokularna disperzija je rezultat osmatranja predmeta pod razlicitim uglovima. postize se zatezanjem cilindricnih misica I dolazi do ispupcenja ocnog sociva I culni podaci koji iz misicnih vlakana pristizu doprinose proceni dubine. nego do posebnog suparnistva koja daje dve slike uy zavisnosti od toga koja je slika jaca ona preobvladava. -Iluzija u saobracajnim situacijama Vidnim I vestibularnim iluzijama narocito su podlozni piloti zbog promene polazaja tela. Pojava da se kod posmatranja pod raznim uslovima osvetljenje predmeta sa istim albedom opazaju iste svetline. Posto zvucni talasi sa istog izvora nemaju istu putanju zvuka do oba uha. nezavisno od primljene jacine svetlosti u oku zove se konstantnost svetline. Postoje dve vrste pokreta ociju: *skokoviti (brzi pogledi po predmetu koji miruje) *pokreti pracenja (lagano prate tela koja se krecu) Fiksacije – slika opazenog predmeta ili prizora stvara se posle obrade primljenih informacija. Razlike u vremenu pristizanja I jacini zvuka predstavlja najosnovnije znake za odredjivanje pravca zvuka. Mogu biti uslovljeni fizickim I psihickim uzrocima. sluh. miris. Najduzi period se odnosi na prijem informacije. visine I boje zvuka. Za percepciju dubine dobijaju se slike pod odredjenim uglovima. postoje promene u fizickim osobinama zvuka koje se primaju preko uha. Prema velicini odbijene svetlosti definisane su povrsine predmeta. ciji utisci mogu biti u neskladu ali daju opsti utisak o postojanju jedinstvenog prostora. Tacnost opazanja prostora razlicitim culima nije isti.

Postoje razlicite vrste opazanja kretanja I mogu se raspodeliti u dve osnone grupe I to: 1 kretanje izazvano stvarnim fizickim kratanjem 2 prividno kretanje tj kretanje predmeta koje ustvari miruje -Realno kretanje Kretanje iskljucivo fizickim kretanjem tela. pomeranja. Na osnovu vestibularnih informacila se odredjuje pocetna brzina kretanja I ubrzanja.-Percepcija kretanja Kojom se neposredno opaza bilokakva promena u sredini je jedna od najelementarnijih perceptivnih procesa. stavlja se slicnom brzinom I pravcem dobija se utisak prenosnog kretanja. Kada jedno pokretno telo stavlja u pokret drugo telo koje miruje. -Izazvano kretanje Opazanje slozenog kretanja koje nije objasnjeno vidnim fizickim osobinama nego mehanickim odnosima predmeta karakteristicno prilikom spajanja kompozicije vagona I locomotive. Najpoznatije prividno kretanje je stroboskopsko kretanje. *jedno opazanje je izazvano stvarnim kretanjem tela u odnosu na posmatraca *izazvano kretanje posmatraca U egocentricnom opazanju. kretanje se opaza vidom u odnosu na svoje nepokretno telo. Njihova saradnja je neophodna za procenu kretanja. a vid doprinosi proceni konstatne brzine. a periferijskim vidom se bolje otkriva brzina. pravi se u ovom obliku kretanja. Centralnim vidom se bolje primaju podatci o premestanju I sporom kretanju. 3 . preko ovog iskustva dobijaju se informacije o kretanju. centralni I periferijski deo mreznjace razlicito odgovaraju. Pokreti ociju doprinose opazanju kretanja tela I to karakteristicnim skokovitim pogledom. sto je osobina predmeta kao I pojam I oblik. ukoliko nema saradnje javlja se iluzija. Prilikom opazanja ovog kretanja culo ravnoteze I vid imaju presudnu ulogu. -Egocentricno kretanje Na dva osnovna atributa kretanja. brzine pokretnog tela. -Egzocentricno kretanje Usvim situacijama kada se pokrece telo ili glava posmatraca u odnosu na nepokretnu okolinu. Egocentricno opazanje doloazi do opazanja kretanja usled kretanja tela u odnosu na okolinu. -Prividno kretanje Opazanje nepostojeceg predmeta predstavlja interesantnu pojavu koja potpomaze objasnjenju prirode percepcije kretanja I istice ulogu koju imaju percepcija I percepcija kretanja.

Iskustvo vozaca usmerava paznju na delove polja koji su najvazniji. iskustvo. 4 . -paznja I percepcija Paznja predstavlja mentalnu usmerenost na odredjene predmete I dogadjaje. Mnogi cinioci uticu na nacin usmerenja paznje I obrascem pokreta ociju u tom polju. U jednom momentu se moze primiti I odraditi samo jedna poruka bez obzira da li se radi o istovremenom davanju dveju vidnih. Ako je osim broja ukljuceno razlikovanje oblika ili boja predmeta. tj da li je moguce prijem dve ili vise vidnih ili slusnih poruka. Prema tome prijem brojnih poruka u saobracajnim situacijama vrsi se iskljucivo na brzom skretanju paznje pri prijemu poruka. a najvise u opazanju -Obim paznje Pitanje je na koliko se stvari moze obratiti paznja u isto vreme. Jednim pogledom mogu se obuhvatiti oko 8 tacaka ili drugog materijala koji se razlikuje samo po jednom obelezju. umor I razne situacione okolnosti. To je ustvari najveci moguci broj predmeta koji se istovremeno opaza u jednom koraku u trajanju od 100 micsrosec. Davanje dve razlicite poruke preko dva uha zapazeno je da se samo na jednom obraca paznja. moze skrenuti I do 30 c od mesta gde je postavljeno. Povecanjem broja znakova I vremena izlaganja. dok jepri usmerenju na siri prostor vidnog polja opazanje neodredjeno. slusnih ili mesovitih podataka. Najvazniji cinilac ogranicenog broja opazenih predmeta nije perceptivne prirode nego je vise u osnovi pamcenja. Paznja je neposredna I pripremna etapa u mnogim mentalnim aktivnostima. a zasnivaju se na zaostajanju slike na mreznjaci I popunjavanju prazne vremenske periode I prostorne razlike koje se uskladjuju sa sledecim slikama u nizu. U opazanju saobracajnih znakova utvrdjeno je da se sigurno mogu opaziti dva znaka u vremenu od 0. Najveci broj predmeta koji se opaza u jednom koraku je smanjen na 4. -Podela I skretanje paznje Pitanje je da li postoji stvarna podela paznje. tacnost opazanja se bitno ne menja. Sa te tacke koja se smatra kao centar polja vida vozaca oci se pomeraju u raznim pravcima u najinformacionalnije delove polja na putu. Druga vrsta prividnog kretanja prilikom osmatranja svetla nepomicne tacke. -Polje paznje Iskustvo govori da je pri usmerenju paznje na ograniceni mali deo polja opazanje jasno. 1 kratke zastoje 2 sav mehanizam skretanja paznje Ova dva vremena tesko se mogu odvojiti I krecu se u granicama od 100 do 250 milisec. Vozaci koji brzo skrecu paznju u vidnom polju su sigurni vozaci. Pri duzem posmatranju amplitude pokreta nepomicne svelte tacke. a vreme potrebno za premestanje se odnosi na dva momenta. sijalice ili zvezde koje na nama ostavljaju utisak kretanja. Na obrasce mesta fikcije uticu osobine vozaca. a da se na drugo zanemaruje. Istrazivanje pokreta vozaca pokazala da su 90% opazenih fikcija se nalazi u rasponu od 4 c od tacki gde se sastavljaju obelezene unije pravog puta. Ukoliko su predmeti dati u vecembroju cini se znatno veci broj gresaka u8 opazanju njihovog broja.5 sec. Brzina skretanja paznje je velika.Osnovni princip stroboskopskog kretanja u kinematografiji su iskorisceni. U slucajevima preopterecenja vreme skretanja paznje je duze I bitan je cinilac u saobracaju.

Ovi kanali imaju ulogu kablova I predstavljaju culne puteve. Za vreme ne postoji odgovarajuca draz za opazanje ali postoje perceptivni dozivljaji u kom ucestvuju sva cula. Postoji stvarna teznja da se primaju novije I svezije drazi. -Priroda opazanja vremena Postoje dva shvatanja 1 biolosko shvatanje kojim se istice uloga bioloskih promena. Dva osnovna oblika opazanja su kratki I dugi vremenski intervali.7 sec I perceptivni moment. Za opazanje sadasnjosti postoji vremenska jedinica. disanje I mozdani procesi. Osnov je opazanje promena koje se desavaju u okolini. najvise doprinosi sluh. interesi I stavovi) -Priroda paznje Paznja kojom se podrazumeva prijem dve ili vise poruka objasnjava se filter teorija. Procena vremena je tacnija sa povecanjem zrelosti dok kod starijih osoba vremenski intervali bivaju kraci. 2 psiholosko shvatanje kazuje da opazanje vremena predstavlja proces saznanja zasnovan na prijemu I obradi informacija. Ovi vremenski intervali se dozivljavaju duze ili krace u zavisnosti od raznih uslova. -Percepcija vremena Svi dozivljaji su praceni vremenom sto je I osobina opazanja. -Percepcija kratkih interval Opazanje kratkih interval se odnosi na sadasnjost. -Percepcija dugih intervala Odnosi se na casove I dane. a opazanje je culni proces. 5 . Prema psiholoskom shvatanju vreme je zasnovano na kolicini obradjenih I zadrzenih informacija. To vreme se opaza I pripisuje kratkotrajnom pamcenju. Prema ovoj teoriji culni podaci pre nego sto dospeju u perceptivnni system budu odabrani preko posebnih odabiraca. indiferentni interval od 0. na momente SAD koji se stalno smenjuju I nestaju. Jos uticu I iznenadni dogadjaji koji se javljaju u polju paznje I razni unutrasnji cinioci (potrebe. Postoji I varijanta da je vreme duze ukoliko je primljen veci broj informacija. Ukoliko je veci broj zadrzanih informacija. O bioloskom shvatanju vreme se opaza na osnovu metabolickih procesa. Zbog nemogucnosti prijema vise podataka postoje filteri koji sluze kao prekidaci koji ukopcavaju kanale kojima se prenosi poruka u perceptivnpom sistemu. O trajanju se presudjuje na osnovu pamcenja. Bitan momenat koji utice na skretanje paznje je zasicenost u prijemu podataka sa istog izvora. vreme je duze.Skretanje paznje moze biti spontano I namerno. nego stvarno. Osim tih procesa postoje I drugi procesi kao sto su puls.

PROSTO VREME REAKCIJE 6 . -VREME REAKCIJE Postoji vremenska razlika od preuimanja nekih informacija do davanja odgovora.S tim u vezi postoje 3 zadatka : DISKRETNI .II GLAVA Perceptivno motorno ponasanje To je najznacajnija forma ljudskog ponasanja .a misicni odgovor zavrsetak.ali u brzom sledu.To je u stvari zastoj u pripremanju odgovora… Glavni problem od koga zavisi vreme reakcije je mentalni proces.a vrlo je tesko utvrditi pocetak I kraj mentalnje aktivnosti. Glavna odlika ovog ponasanja je u uskladjenosti culnih podataka sa odgovorom misica .KONTINUIRANI. -PODELA VESTINA I ETAPE ODVIJANJA VESTINA Postoji razlika izmedju vestina po vremenskom sledu drazi na koje treba odgovoriti .dok se u SERIJSKIM zadacima javljaju signali .a odgovara se samo na odredjeni broj informacija. Pojava culne drazi predstavlja pocetak culne radnje .zvuk.Vreme koje je izmedju je razlicito.SERIJSKI.Osnov je za zivot I ljudsku delatnost.Vremenski period koji protekne od prijema do davanja odgovora naziva se VREME REAKCIJE. DISKRETNIM zadacima se jednostavno odgovara na veci signal . Preko radnji motornih aktivnosti se komunicira sa spoljnim svetom. Postoji nekoliko tipova PERCEPTIVNO-MOTORNIH vestina : precizni I spori ili brzi I neprcizni. U KONTINUIRANIM zadacima (upravljanje vozilom)pokretna tela dobijaju veliki broj podataka .

C A. B.onda se neizvesnost o dogadjaju smanjuje. U konkretnoj situaciji prilikom kocenja vreme reakcije vozaca je period od pojave kriticne situacije do aktiviranja na kocionom uredjaju.mesto I druge odlike drazi.PROCES RAZLIKOVANJA DRAZI PA IZ OVOGA SLEDI DA JE TEORIJA INFORMACIJE U teoriji informacije je osnovno da se informacija moze meriti : -Informacija daje cinjenice o nekom dogadjaju -merenje informacije je moguce na osnovu neizvesnosti I verovatnoce.Ukoliko poznajemo informaciju . U jednostavnim saobracajnim situacijamakao sto je ocekivanje crvenog svetla .vreme reakcije iznosi 200 mic/sec. Osim sto se menja sa promenom broja signalakolicina informacija se menjaju I sa promenom relativne ucestalosti I njihove zavisnosti. Pripremljenost na odgovor utice do te mere da vreme reakcije moze iznositi 0 sec kada se predvidja pojava drazi ili informacija. Sa povecanjem broja signala povecava se kolicina informacija I vreme potrebno za dorado.Na prosto vreme reakcije uticu cinioci koje svrstavamo u 3 grupe: -OSOBINE DRAZI -CULNI ORGANI -OPSTI CINIOCI (starosno doba. Otkrivene su 3 vrste reakcije: A .Odnosi se na pojavu samo jedne drazi I iznosi oko 200 mic/sec . -VREME RAZLIKOVANJA DRAZI U slozenim situacijama vreme reakcije je duze I moze se podeliti na delove. 7 .Osnovna jedinica za merenje informacije jee “BIT” Prilikom davanja vece kolicine informacija sa izvora dolazi do smanjivanja odgovora ispitanika.kao I pripremljenost na odgovor.individualne razlike) Na prosto vreme reakcije narocito uticu jacina. VREME REAKCIJE U SAOBRACAJNIM SITUACIJAMA U saobracajnim situacijama se definise na taj nacin sto se meri vreme koje protekne od trenutka pojave odredjenog dogadjaja do odgovora.PROSTO VREME REAKCIJE B. Brzina kojom se informacija prenosi se izracunava kadaa se kolicina informacije podeli sa vremenom odgovora.REAKCIJE GDE JE POTREBAN IZVOR ODGOVORA I NAZIVA SE IZBORNO VREME REAKCIJE C.vreme pojave .

CILJANI POKRETI Pod pokretom se podrazumeva slozena uskladjenost misicakoji ucestvuju u izvodjenju motorne radnje.Pokret se odnosi na sam proces izvodjenja posto je mozak odlucio koji ce se odgovor dati. PAARALELNI nacin obrade informacija odvija se situacionoj analizi ili pretrazivanju situacije kao celine .rastojanja I velicine prredmeta.postoji samo jedna aktivnost udatom trenutku I obavlja se u vise navrata.vreme reakcije je duze I iznosi 500 mic/sec. Ove motorne aktivnosti nazivaju se POKRETNI PRACENJA. SERIJSKI I PARALELAN NACIN OBRADE INFORMACIJA Naajvise vremena protekne u prijemu I obradi informacija.pa je neophodno da motorni odgovor spoje sa pokretnim ciljevima.75 do 2. CILJANI POKRETI su jednostavni pokreti prema telima I predmetima koji miruju.U slozenim situacijama kada je neophodno izvesti vise radnji .neposredno opazanje celine. POKRETI PRACENJA U situaciji kada se preddmeti krecu .neophodna je slozena forma perceptivnog motornog ponasanja .zbog toga sto se prate ciljevi koji se krecu.Oni kratko traju Nesto brzi ciljani pokreti koji imaju I doterivanja pre nego sto dostignu cilj su slobodni.. Opseg koji se javlja kod vozaca u vremenu reagovanja je 0. Postoje dva osnova oblika kretanja cilja : PRAVILNI koji se lako predvidjaju I PROIZVOLJNI koji se teze predvidjaju… 8 .kontrolisani ciljani pokreti. Postoje dve osnovne vrste pokreta : CILJANI POKRETI I POKRETI PRACENJA.to je u stvari . Vreme reakcije se povecava sa povecanjem broja informacija I odgovora. Ukupno vreme pokreta cini I vreme planiranja pokreta koje nezavisno od tezine zadatka I vreme neposrednog izvodjenja pokreta koje se menja u zavisnosti od tezine zadatka.oni duze traju I u pocetku su ubrzani .Postoje dva nacina prijemaa I obrade informacija : SERIJSKI I PARALELAN Kod SERIJSKOG nacina obrade informacij analizira se deo po deo. Veci pokreti zahtevaju vise vremena od manjih pokreta ako se izvode sa istom preciznoscu. BRZINA I TACNOST POKRETA (Fitsov zakon) To su dva cinioca svih vestina .a posle toga usporavani.5 ces. Fitsova jednacina predstavlja odnos vremena pokreta.

stvaranje I izvrsavanje slozenih programa ponasanja. Postoje dva oblika predvidjanja : 1.Kontrolisanje I pracnje pokretnih ciljeva koji menjaju polozaj .Postupnim uvezbavanjem na visoj etapi ucenja neophodni su I utisci o ponasanju vozila.sto zavisi od slozenosti kretanja ciljeva I mogucnosti predvidjanja putanje .a zatim ponovljeni. Mali mozak predsttavlja neku vrstu racunara u kome se proracunavaju greske I odstupanja u pokretima na principu povratne sprege.Na pocetku obuke pazna je posebno usmerena na izvodjenje pokreta. Prilikom obuke vozaca vide se razllicite postupne situacije I vestine voznje .Da bi se zadrzali duze .Perceptivno CULNO predvidjanje odnosi se na brzinu I ubrzanje cilja. Vaznu ulogu u sprovodjnju iizvrsavanju svih vrsta pokreta ima primarna mozdana kora koja se nalazi neposredno ispod centralne vijuge . PERCEPTIVNO na smer kretanja cilja . To mogu biti jednostavni neposredni odgovori ili najslozeniji oblici motornog ponasanja koji ukljucuju podsticanje.Culno 2. Culni utisci obicno posle pola sekunde nestaju kao pri prebacivanja pogleda sa jednog prizora na drugi. Najjednostavniji oblik ravnomernog kretanja cilja su nagle promenee polozaja cilja. Uspesno pracenje pokretnih ciljeva je moguce . 9 . Perepctivno motorna aktivnost je jedna od najslozenijih formi ponasanja coveka. Najslozenije ravnomerno kretanje je sinusno kretanje kao klatno na casovniku.brzinu I ubrzanje na nepredvidiv nacin je posebno otezano.podaci moraju biti odabrani .Ova proizvoljna forma kretanja ciljeva je cesta u stvarnim situacijama.Sve informacije ulaze u operativno pamcenje gde se zadrzavaju kratko vreme. Kontrola pokreta u pokretima pracenja vrsi se isto kao I kod ciljanih pokreta PRIRODA MOTORNOG PONASANJA Preko culnih organa primaju se istovremeno brojne informacije iz okoline .