METODE I TEHNOLOGIJA PODZEMNE EKSPLOATACIJE NESLOJEVITIH LE@I[TA

Priru~nik u nastavi

S. Torbica i N. Petrovi}

METODE I TEHNOLOGIJA PODZEMNE EKSPLOATACIJE NESLOJEVITIH LE@I[TA
Priru~nik u nastavi

S. Torbica i N. Petrovi}

Doc. dr Slavko Torbica, dipl.in`.rud. Ass. mr Nenad Petrovi}, dipl.in`.rud.

Metode i tehnologija podzemne eksploatacije neslojevitih le`i{ta
Priru~nik u nastavi

Recenzenti: dr Qubomir Vukajlovi}, redovni profesor u penziji dr Ante Glu{~evi}, redovni profesor

Izdava~: Rudarsko-geolo{ki fakultet, Beograd Re{ewem Ure|iva~kog odbora za izdava~ku delatnost Rudarskog odseka, Rudarsko-geolo{kog fakulteta u Beogradu, br. 12/97 ova kwiga je svrstana u kategoriju pomo}ni uxbenik.

Tira`: 150

[tampa: Goragraf, Beograd

ISBN 86-7352-010-X

© S. Torbica i N. Petrovi} Metode i tehnologija podzemne eksploatacije neslojevitih le`i{ta Priru~nik u nastavi

Fotografija na koricama: © Prof. dr Qubomir Vukajlovi}

Novembar 1997.

On treba da bude dopuna postoje}oj kwizi profesora Glu{~evi}a i da studentima pomogne prilikom izrade ve`bi i sticawa znawa iz ove oblasti. ali i iz drugih stru~nih predmeta. do koje se kod nas veoma te{ko dolazi. a {to i jeste naziv u ve}em delu sveta za predmet koji obra|uje ovu materiju. Studentima se obezbe|uju razli~iti fotokopirani materijali. nau~nih i in`ewerskih disciplina i ve{tina: provetravawa. izrade jamskih prostorija itd. Proizvodwa rude ~ini smisao postojawa rudnika i rudarstva uop{te. ali prakti~no mogu da se na|u samo u bibliotekama. godine. U okviru ovog nastavnog predmeta izu~avaju se metode i tehnologija dezintegracije rude iz prirodnog okru`ewa. kako ga studenti naj~e{}e nazivaju. transporta. Ministarstvo rudarstva FNRJ. objediwuje centralne i najva`nije sadr`aje za rudarskog in`ewera. profitno. Gra|evinska kwiga. Od studenata se tra`i aktivan rad sa asistentom i kori{}ewe literature. Rudarsko-geolo{kog fakulteta u Beogradu. ali "Ko ne po~iwe nerazumevawem. Predmet metode otkopavawa. kao i nove metode prora~una parametara ova kwiga je veoma upotrebqiva. Kwiga je namewena prvenstveno studentima Smera za podzemnu eksploataciju. bira se metoda otkopavawa. Rudarsko-geolo{kog fakulteta u Beogradu. Rudarskog odseka.Ova kwiga predstavqa rezultat vi{egodi{weg izvo|ewa ve`bi iz predmeta Metode i tehnologija podzemne eksploatacije neslojevitih le`i{ta za studente Smera za podzemnu eksploataciju. Stoga je literatura vrlo skromna i uglavnom nije aktuelna.Otvarawe i metode podzemnog otkopavawa rudnih le`i{ta. zatim se upu}uju na stru~nu literaturu iz pojedinih oblasti i tako daqe. Sve prate}e discipline su posredno ili neposredno ukqu~ene u otkopavawe. U svakom slu~aju postoji jasna uzro~na veza koja mora da bude jasno i nedvosmisleno prezentirana u okviru ovog nastavnog predmeta. razrada i metode otkopavawa. defini{u tehnolo{ki procesi. Me|utim i ova kwiga je odavno van prodaje . 1948. Situacija kod nas je veoma specifi~na obzirom da se veoma mali broj qudi bavi ovom obla{}u. godine i kwiga profesora Milorada Petrovi}a . Minerva. Smatramo da ne bi bilo primereno da studente na osnovnim studijama upu}ujemo na literaturu na stranom jeziku. Navedeni uxbenici svakako mogu da se koriste.Podzemne otkopne metode neslojevitih rudi{ta. Ovo su osnovni razlozi zbog kojih smo pristupili pripremi jednog ovakvog priru~nika. {to jeste te`i put. pa prema tome i svih prate}ih rudarskih. odvodwavawa. ali autorima }e biti izuzetno drago ukoliko je i drugi budu smatrali korisnim {tivom. Rudarskog odseka. Autori . Na osnovu uslova zalegawa rudnih tela otvara se rudnik. antropolo{ki. taj i ne zna {ta zna~i misliti". ekolo{ki. Stoga u priru~niku nisu dati kompletno ura|eni primeri koji bi studente navodili na wihovo prosto kopirawe. godine. 1958. Ova kwiga je osnovni uxbenik za predmet na kome se bazira nastava i koji se preporu~uje studentima. Od uxbeni~ke literature za ovaj predmet na srpskom jeziku postoje kwiga profesora Branka Glu{~evi}a . Nije nikakva retkost ni na ve}im i zna~ajnijim {kolama u svetu da nemaju uxbenike iz ovog. Sve primedbe i sugestije prihvati}emo kao dobronamerne i kao takve najpa`qivije razmotriti . Subotica 1974. Budu}i da u generaciji bude nekoliko do desetak slu{alaca neguje se individulani rad. usvaja se i dimenzioni{e konstrukcija otkopa. pravi analiza tro{kova i u iterativnom postupku dolazi do optimalnog re{ewa.Otvarawe. Slede}a kwiga je uxbenik profesora Branka Glu{~evi}a . I pored toga {to nisu obuhva}ene neke nove metode i tehnologije otkopavawa.

.. 35 3.........................................1 Izbor parametara minirawa u funkciji granulacije odminirane rude................. 82 4. 12 2.. 33 3........7 Dimenzionisawe konstrukcije otkopa ......... 159 2 3 4 5 ......4 Dimenzionisawe popre~nog preseka hodnika.1 Odre|ivawe minimalnog rastojawa od okna do rudnog tela..........................7.. 49 3........................2 Ispucalost stenskog masiva .....................................................................3 Klasifikovawe metoda otkopavawa............5 Procedura izbora metode otkopavawa i konstrukcije otkopa ......... rampi .................................... 27 3.......................................................................6.........................................................4 Klasifikovawe stenskog masiva .. 91 5..............4 Izbor metode otkopavawa i konstrukcije otkopa ..........................................SADR@AJ 1 Predgovor UVOD ..7 Dimenzionisawe jamskog magacina eksplozivnih sredstava i izbor wegove lokacije....................................... 73 4.. 54 3...................................... 44 3.............................................................................1 Mehani~ka svojstva stenskog masiva.............................. 82 4..................................6 Klasifikacija i izbor metoda otkopavawa po Nikolas-u ...................................... 5 1. 27 3............................................................................. jeziku i formi tehni~kih tekstova ................................6 Dimenzionisawe prostorija otvarawa ............... 7 DEFINISAWE RADNE SREDINE .....................1. 62 4..................................................... 61 4.........6....... 7 1...............................................3 Prora~un parametara minirawa.....................................1 Dimenzionisawe izvoznog okna .............2 Dimenzionisawe servisnog okna ................................................ 11 2.................. 82 4.......... 51 3............................................................................................................................................... 55 3.3 O stilu... 91 5......3 Vanprofilski iskop ................. 59 3.....7................................................... 87 TEHNOLO[KI POSTUPCI U PODZEMNOM OTKOPAVAWU..3 Godi{wi kapacitet rudnika.....6............................ 35 3...6....................... 15 2...................................1....................2 Etika i rudarska tehnika ...6......................................9 Dimenzionisawe i izbor lokacije jamskog skladi{ta dizel-goriva i maziva .......1 Klasifikacija i definicija jamskih prostorija .......................6..................................... 30 3.................................. 44 3........................ ~ovekova `ivotna okolina .............................. potkopa..........................................................6......3 Primarno naponsko stawe..........1 Dimenzionisawe sigurnosnih stubova ........................................3 Pomo}ne radne operacije...6..1 Otkopavawe ................. 72 4....................... 56 3....................8 Dimenzionisawe jamske radionice za popravke dizel mehanizacije..........................2 Optimizacija distribucije energije eksplozivnih puwewa pri lepezastom rasporedu minskih bu{otina ..................................... 34 3....4..........................1 Rudnici. 75 4.........6 Dimenzionisawe vodosabirnika.................. 6 1.......................... 51 3................5 Dimenzionisawe navozi{ta............................ 61 4.........1.............. 11 2..........................4....................................................................................................... 92 5...................................................................................... 103 5.................... 139 5..6................................................................1 Prora~un optere}ewa sigurnosnih stubova .................6..... 98 5.............................................................7.................................... 31 3..............................4.................................2 Op{ti principi otvarawa .2 Metoda otkopavawa ................................2 Prora~un nosivosti i dimenzionisawe sigurnosnih stubova .................................................1 Orjentaciona kinematika izvoza i izbor korisnog tereta jedne vo`we .............. 33 3............ 18 OTVARAWE RUDNIKA ...........3 Dimenzionisawe ventilacionog okna ..1 Bu{ewe i minirawe.......... 117 5.......2 Uticaj prostornog polo`aja stenskih masa na locirawe podzemnih prostorija ...... 60 IZBOR METODE OTKOPAVAWA ...1... 45 3..........................4 Izbor opreme za bu{ewe ..................1...................................................................................................2 Utovar i odvoz odminirane rude .......................................................................... 74 4..................1.............................5 Izbor na~ina otvarawa le`i{ta ...........................1.....................................................4 Lokacija prostorija otvarawa....

..................................................................................................................................... ........229 Literatura....................173 7...........................175 7.......................174 7.......................184 Dodaci A...................................Projektovawe rampe ....................... ............................................4 [ema organizacije rada na otkopavawu...................................................2 Minirawe...189 B............................................................................175 7........................................... ....................6 ORGANIZACIJA RADA .......3 Utovar (i odvoz) rude ..........1 Koeficijent iskori{}ewa rude... ...167 6.......221 G.............................170 7 TEHNO-EKONOMSKI POKAZATEQI OTKOPAVAWA ..........................................................168 6.............................................................. ..201 V.....233 ...........2 Koeficijent osiroma{ewa rude .....................................5 Otkopni u~inci.............................167 6........................................6 Normativi radne snage........................225 D.........................Podzemna eksploatacija kamenih blokova ...............VCR metoda otkopavawa ...........Ekolo{ki prihvatqiviji na~in otkopavawa rudnih le`i{ta ....................................................................................7 Minimalna mo}nost rudne `ile koja mo`e ekonomi~no da se otkopava ..........................................179 7.........................176 7...177 7.........1 Bu{ewe minskih bu{otina .......................................................... materijala i energije.Podzemna eksploatacija malih le`i{ta .3 Koeficijent pripreme ..................................................................................................................................................170 6..........................................4 Produktivnost metode otkopavawa i kapacitet proizvodwe...

.

Utvr|en je trend porasta potreba za mineralnim sirovinama i prirodnim energentima u odnosu na porast broja stanovnika. koja zale`u ispod povr{ine. Postoje brojni razlozi koji uslovqavaju ovakav razvoj. na primer. drugu fazu. Rudarstvo se`e daleko u preistoriju. danas reklo bi se. Ovu fazu karakteri{u: ∗ Razvoj tehnologija koje omogu}uju ekonomi~no otkopavawe siroma{nih rudnih le`i{ta. podzemnim na~inom.5 puta onda se potrebe za energentima uve}avaju za dvanaest puta.Metode i tehnologija podzemne eksploatacije neslojevitih le`i{ta 1 UVOD Podzemna eksploatacija neslojevitih le`i{ta ili podzemna eksploatacija le`i{ta u ~vrstim stenama (formulacija zastupqena u zapadnim zemqama). te su prema tome bile lako dostupne i bez primene neke naro~ite tehnologije. ako se broj stanovnika pove}a za 4. ∗ Zamena qudskog rada ma{inskim. U ovom periodu u prvom redu razvijaju se tehnologije povr{inskog otkopavawa i masovne metode. Sve izra`enija je svest da bi daqa ekspanzija ovakvog rada dovela do uni{tewa planete. Ova faza odlikuje se eksploatacijom samo bogatih le`i{ta i bogatijih delova ve}ih le`i{ta. kao tradicionalni proizvod povr{inske eksploatacije. je ogromna degradacija prirodnog masiva. • I na kraju. Slede}u. {to za posledicu ima insistirawe na visokom stepenu iskori{}ewa le`i{ta. rastu}a ekolo{ka svest ~ove~anstva i prete}i kolaps planete najsna`nije favorizuju podzemnu eksploataciju tako da se danas u Mediteranskom delu Evrope i kameni blokovi. Prva faza wegovog razvoja karakteri{e se samo skupqawem ruda i stena koje su bile na povr{ini. sa zaru{avawem rude i prate}ih stena. • Razvoj ma{inogradwe i tehnologije podzemnog otkopavawa omogu}uje ekonomi~no otkopavawe sa velikim kapacitetima i sa malim u~e{}em qudskog rada. a kao najva`niji mogu da se izdvoje slede}i: • Raspolo`iva le`i{ta mineralnih sirovina nalaze se na sve ve}im dubinama i za najve}i broj wih ne postoje uslovi koji bi naveli na razmatrawe mogu}nosti povr{inskog otkopavawa. koju najboqe ilustruje podatak da se danas otkopa (dezintegri{e iz prirode) 35 do 40 tona rude i jalovine po glavi stanovnika planete godi{we. Zapravo u ovoj fazi eksploatisane su iskqu~ivo rude koje su mogle da se direktno metalur{ki prera|uju bez prethodne pripreme. U ovoj fazi usled naglog porasta eksploatacije i iscrpqivawa nekih poznatih svetskih le`i{ta. ~ovek postaje svestan ograni~enosti i neobnovqivosti prirodnih resursa. a potrebe za drugim mineralnim sirovinama za devet puta. 5 . Zajedni~ka karakteristika za sve metode ovog perioda. Tako. Ogromna je "glad" za vi{e i vi{e novih jeftinijih sirovina. karakteri{e razvoj tehnologija podzemne eksploatacije rudnih i le`i{ta nemetala. do`ivqava svoju renesansu. sve vi{e dobijaju podzemnim otkopavawem. ∗ Izgradwa rudnika sa velikim kapacitetima. Po~etak tre}e faze poklapa se sa ubrzanom industrijalizacijom i enormnim pove}awem potreba za metalima i nemetalima kao i prirodnim energentima. Od te koli~ine samo oko 2% predstavqa korisnu supstancu. a ve} u sredwem veku je u temequ svake dr`avne zajednice.

Metode i tehnologija podzemne eksploatacije neslojevitih le`i{ta Pored ovoga. Dana{wu rudarsku proizvodwu karakteri{u ogromni rudnici sa velikim kapacitetom i tehnologije otkopavawa koje se odlikuju velikim obimom razarawa masiva pri dezintegraciji rudnog le`i{ta iz wegovog prirodnog okru`ewa. Prvi pokazateq je ozna~en kao stepen razarawa masiva (SRM) i predstavqa odnos zapremine ukupno dezintegrisanog dela masiva (ZDM) (posredno i neposredno) prema zapremini otkopane rude. Uni{tavaju se eko sistemi na povr{ini zemqe. 6 . Kao {to ne mo`e bez mnogih industrijskih proizvoda.1 R u d n i c i . mada zasad okultan. ne impliciraju jednozna~no odre|enu metodu otkopavawa. Drugim re~ima. poznata je ~iwenica da su novootkrivena le`i{ta sve dubqa i sve siroma{nija. Shodno ovom ne radi se o dilemi rudarstvo da ili ne. Rudarstvo ili va|ewe rude iz utrobe zemqe je jedna od najstarijih ve{tina kojima je ~ovek ovladao. odnosno tehnolo{kih i ekotehni~kih promena. proizvoda rudarstva koji su preduslov razvoju tehnike i primarna sirovina mnogih najnovijih proizvoda visoke tehnologije. zahtevaju da se otkopa mawa ukupna koli~ina rude i jalovine zajedno i • o{te}ewa okolnog masiva svode na najmawu mogu}u meru. Globalnost i humanost moraju da budu osnovna na~ela razvoja rudarstva i merila nau~nih. odnosno za istu koli~inu korisne supstance. Odre|eni uslovi le`i{ta. Rudarski in`ewer intelektualac mora da nadi|e svoju specijalnost i da vodi ra~una o `ivotnoj okolini. Otkopavawe rudnih le`i{ta ili dezintegracija rude iz prirodnog okru`ewa predstavqa skup tehnolo{kih postupaka koji su primarno odre|eni prirodnim uslovima le`i{ta. ugqa itd (ZOR). Ocena {tetnosti. tako da stari nadra`aji izazivaju novi odziv. Enormni porast rudarskih aktivnosti i wihova destruktivnost vezana je za ovaj vek. O~uvawe trenda porasta proizvodwe uz primenu konvencionalnih tehnologija stvara mra~nu sliku na{e budu}nosti i afirmi{e ekolo{ki pristup. Mewa se reqef planete i klima. Zbod toga prognozira se da }e za 20 do 25 godina sada{wa masa otkopane jalovine biti udvostru~ena. presudno va`noj za opstanak na planeti. koji su definisani parametrima stawa masiva (orudweni deo sa okolnim stenama). Rudarskim radovima ~ovek vr{i degradaciju prirodnog masiva i izaziva poreme}aje kako u zemqinoj kori tako i na wenoj povr{ini. Ovakvim radom se u znatnoj meri uni{tavaju podzemni hidrolo{ki sistemi. 1. ~ o v e k o v a ` i v o t n a s r e d i n a Rudarstvo kao i ve}ina qudskih delatnosti destruktivno je u odnosu na prirodu. odnosno mera destrukcije planete obavqa se pomo}u ekotehni~kih pokazateqa. savremeni ~ovek jo{ mawe mo`e bez ruda tj. Mewaju se prirodni procesi u zemqinoj kori ~iji je uticaj na ~oveka i ostalu `ivu prirodu evidentan. Upore|ewe razli~itih kreacija i ocena wihove uspe{nosti sa stanovi{ta profitabilnosti obavqa se pomo}u tehno-ekonomskih pokazateqa. a ve} sada neki delovi planete imaju ozbiqan deficit ovog `ivotno va`nog resursa. ve} samo daju naznake in`eweru koji unosi konstruktivnost u prirodni poredak. Ekologija treba da bude prate}a svest nau~nog razvoja i kriti~ka svest o tom razvoju i da mewa uobraziqnu sadr`inu na{ih umova. razvijaju i primewuju takve tehnologije koje: • u ukupno dezintegrisanom volumenu prirodnog masiva pove}avaju u~e{}e korisne komponente. nego kakvo rudarstvo? Neosporno je da u budu}em radu treba da se istra`uju. ve} utemeqenom principu rudarske proizvodwe o imperativnom maksimalnom iskori{}ewu le`i{ta potrebno je da se prikqu~i princip minimalnog o{te}ewa masiva u prirodnom okru`ewu le`i{ta. odnosno prema ukupnoj koli~ini korisne komponente(UKK) ili wenom iskoristivom energetskom potencijalu (IEP) kada je energent u pitawu.

ali je on stekao to ume}e radi ciqeva koji le`e iza granice tog ume}a.1 ) Drugi ekotehni~ki pokazateq ozna~en je kao specifi~na potro{wa energije (SPE) i predstavqa odnos ukupno potro{ene energije(UPE) pri proizvodwi rude prema koli~ini otkopane rude(KOR). j e z i k u i f o r m i t e h n i ~ k i h t e k s t o v a Tehni~ki tekstovi treba da budu napisani stilski korektno i gramati~ki pravilno. Etika mora da bude gospodarica. Potom. No ovladavawe duhom prirode i zloupotreba. Danas kada ~ovek ima silu kojom mo`e da upravqa svetom i da uni{ti ~ove~anstvo i kulturu sve zavisi od wegovog duhovnog i moralnog stawa. Profesionalni moral rudarske struke mora da dobije centralno mesto i da postane katalizator u procesu tehni~kog odlu~ivawa. ^ovek je neosporno in`ewer. 1. mogu biti tek tehni~ka sredstva. la`u i ubijaju protivno op{tem moralu. Kako mo`e da im se veruje da se u okviru svojih struka pona{aju boqe? ^ini se da je neophodno vi{e demokratske kontrole nau~nih i tehni~kih aktivnosti koje mewaju praelementarne prirodne procese. Srpski sredwovekovni rudnici zlata i srebra le`e u temequ mo}i i prosve}enosti tada{wih vladara. a naro~ito one koji su nepovratni.Uvod SRM = ZDM ZDM ZDM ⇔ ⇔ ZOR UKK IEP ( 1. 1. a tehnika slu{kiwa. ^ovek je pozvan da zavlada silama prirode. No ni to nije dovoqno jer svaki profesionalni moral predpostavqa da je ta oblast va`na i da mora da raste i da se razvija. Problemi su dakle u moralnoj oblasti. Gra~anicu i podupiru vrhove srpske duhovnosti. Rudarska privreda predstavqa temeq sve ostale privrede. ukupnoj koli~ini korisne komponente(UKK) ili iskoristivom energetskom potencijalu (IEP) kada je energent u pitawu.2 ) Ekotehni~ki pokazateqi bi svakako morali da budu ugra|eni u sistem za podr{ku odlu~ivawu i pomo}i rudarskim in`ewerima menaxerima i projektantima da bi se me|u profitabilnim tehni~kim re{ewima odlu~ivali za ekolo{ki prihvatqivija. ose}awa i znawa o napisanom. a ne upotreba prirodnih dobara vodi negaciji `ivota i progresa. a zatim takav tekst omalova`ava ~itaoca. Predmetnom sadr`aju treba dati adekvatan oblik jer se sadr`ina i oblik me|usobno pro`imaju. Sopo}ane. Privreda je neosporno nu`ni temeq `ivota bez koga je nemogu} umni i duhovni `ivot ~oveka. Aqkavo napisan tehni~ki tekst odaje autora koji ni sam ne ceni to {to je uradio. Stil ili oblik pisanog teksta je samo vidqivi deo misli. tehnizaciju duha i razuma koja je propast duha i razuma. {ta vi{e profit je opredequju}i u svim fazama rada i odlu~ivawa. No ciq i smisao ~ove~ijeg `ivota ne le`e u tom nu`nom temequ.3 O s t i l u . Dakako ni rudarstvo nije van ovog. Izgradili su Hilandar. stru~waci i superstru~waci kradu. korisnika dokumentacije.2 E t i k a i r u d a r s k a t e h n i k a Kqu~ni momenat zapadnog koncepta `ivota i bitisawa je interes ili profit. da produ`i stvarawe sveta i da bude gospodar zemqe. SPE = UPE UPE UPE ⇔ ⇔ KOR UKK IEP ( 1. 7 . Hiperma{inizam dana{wice legalizuje i favorizuje prevlast tehnike nad mudro{}u. Ne mo`e biti tehni~kih ciqeva u `ivotu.

koja treba da bude ~vrsta.Metode i tehnologija podzemne eksploatacije neslojevitih le`i{ta Glavne odlike dobrog stila tehni~kih tekstova su: Jasno}a. . prirodna. to jest upotreba re~i u wihovom pravom neprenesenom zna~ewu. Skup re~enica koje su me|u sobom logi~ki povezane nekom op{tijom mi{qu sa~iwavaju paragraf. Paragraf je deo ve}e celine (odseka. ni panegri~an (koji sve hvali).Tehni~ke tekstova autor ne pi{e za sebe i ne mo`e da ih pi{e tako da samo on zna {ta misli i {ta je hteo da ka`e. ni familijaran. nego se koriste da osvetqavaju misli. ni pateti~an. nezrelost i nedou~enost i siroma{tvo re~ni~kog fonda materweg jezika. da je bitno {ta je napisano itd. najefikasnije i najpreciznije saop{ti ono {to se `eli. ni ironi~an (koji se svemu podsmeva). ^ak i sitne jezi~ke gre{ke ako su brojne vre|aju estetski ukus ~itaoca i srozavaju ugled autora. sa ciqem da se izbegne opis ili u slu~aju kada je strana re~ preciznija. Pisac uvek mora da ima na umu ~itaoca. kod tehni~kih tekstova pisac uvek se treba opredeli za tu re~. ali figure treba da se upotrebqavaju sa merom i ukusom i one ne mogu biti sebi ciq. Izbor treba da bude takav da izabranim re~ima mo`e da se najizrazitije. Konciznost. Pogre{an je pristup po kome su to "sitnice" i da to u ovoj vrsti tekstova nema zna~aja. odmerenost. Re~enice treba varirati u pogledu du`ine. Isticawe pojedinih bitnih stvari posti`e se ponavqawem i mestom re~i u tekstu. ni bombasti~an. fraza koje se upotrebqavaju ne misle}i. ni skepti~an. . slo`enosti. Izuzetno je zna~ajna veza izme|u pojedinih re~enica. obrta. Izuzetno je zna~ajan odnos prema upotrebi stranih re~i. Ovo mo`e da se postigne izbegavawem tautologija i pleonazama i opisnog na~ina. Razmetawe stranim re~ima otkriva naduvenost. U slu~aju kad postoji vi{e re~i za dati pojam od kojih jedna precizno izra`ava odre|enu misao. prirodnost. Ta centralna misao mora odmah da bude jasna i uo~qiva. Me|u mogu}im sinonimima nekog pojma treba da se izabere najprikladniji. Strana re~ treba da se upotrebi kada u na{em jeziku ne postoji odgovaraju}a re~. Da bi se izbegla monotonija stila treba pribe}i varirawu strukture re~enice. logi~na. Re~enica je koherentna ako je odnos izme|u pojedinih delova i re~i u woj logi~an. odnosno mehani~ki. zatim dolazi po~etak pa potom sredina. Treba imati na umu pravilo da "ono {to ni~emu ne slu`i . ni dijaboli~an (koji sve kleve}e). Kao {to re~enice u paragrafu moraju da budu povezane tako i 8 . U ovakvim tekstovima apsolutno nema mesta za familijarne. To ne iskqu~uje potpuno.Stil pisawa tehni~kih tekstova ne sme da bude ni pretenciozan. ni polemi~an. ni le`eran. Jedinstvo paragrafa }e biti postignuto ako sve re~enice koje ga sa~iwavaju budu usmerene ka osnovnoj temi koja se u wemu razvija. sna`nija. Sadr`ina takve re~enice se po pravilu shvata brzo i bez napora. korisnika informacija datih u tekstu. Za tehni~ke tekstove je karakteristi~an intelektualni stil. Dobar tehni~ki tekst treba da bude gramati~ki i pravopisno korektan. Jednostavnost.Tehni~ki tekstovi treba da se odlikuju koncizno{}u i ekonomi~no{}u izraza bez epske op{irnosti i brbqivosti. reda re~i u re~enici itd. kolokvijalne i vulgarne izraze iz uli~nog `argona. Izbor re~i koje se koriste u tehni~kim tekstovima je tako|e veoma bitan. poglavqa). autora. Ono {to se `eli da bude najistaknutije stavqa se na kraj. teksta. figurativni stil. glave. Re~enice se odlikuju strukturom i uzajamnim odnosom sa drugim re~enicama. Treba da se izbegava upotreba kli{iranih re~i. Koherentnost paragrafa se posti`e takvim rasporedom re~enica koji obezbe|uje wihovu hronolo{ku ili uzro~nu vezu. Na ciq paragrafa se ukazuje jednom kratkom tematskom re~enicom na wegovom po~etku ili na kraju.{kodi". . Dve su bitne osobine re~enica: koherentnost i raznolikost.

Novi paragraf ukazuje na ne{to novo.321 2. strana. U tehni~kim tekstovima uglavnom se koristi obele`avawe samo arapskim brojevima. Re|i je slu~aj da se sve ovo navodi u tekstu. projekat. sa marginama koje omogu}avaju preglednost posle povezivawa. prinu|eni da se pozivaju na razli~ite literarne izvore. Ovo se posti`e dobrom kompozicijom dela. tabelama i formulama. Naravno. rimskim brojevima. Postoje brojni na~ini na koje mogu da se obele`e pojedini delovi: arapskim brojevima. podela na poglavqa. Zbog toga je pravilno citirawe veoma va`no. Uobi~ajeni na~ini obele`avawa mogu da se vide u ovoj kwizi. Planom se defini{e struktura dela. potrebno je da se navede wegov ta~an naziv. kada je kwiga u pitawu i izdawe.22 2. kao i wihovu prirodnu povezanost i jedinstvo celine. Organizacija strane je tako|e veoma bitna za tehni~ku dokumentaciju. poglavqa na primer. Tako na primer. studija. Ponekad se u zaglavqu ispisuje 9 .322 Ova vrsta tekstova uglavnom obiluje: grafi~kim prilozima. projekta) pre nego {to se pristupi realizaciji.. na primer [7]. tabela. velikim slovima. malim slovima. elaborata. {to prvenstveno zavisi od broja ~lanova plana. zaokru`enu celinu.1 2. tabele i slike u tekstu uglavnom se centriraju sa razmacima od teksta tako da budu istaknute kao o~igledno druge celine. glave itd. Formule. nego se u uglastim zagradama. novi paragraf uvek po~iwe novim redom. slikama. novu misao. kwige. novu temu.23 2. Kada se vrednost nekog parametra u tehni~kim prora~unima preuzima iz drugog dokumenta.3 2.2 2. pogotovu kada se isti izvor citira vi{e puta. logi~an i prirodan. Uobi~ajeno je da se na strani formira zaglavqe u kome se naj~e{}e ispisuje naziv dokumenta. Prva stepenica u realizaciji ovakvog posla je planirawe. Prored i veli~ina slovnih i drugih znakova treba da omogu}i dobru preglednost. godina. neki ~etvoro~lani rad mo`e da ima slede}u {emu: 2 2.21 2. ili druga precizna tekstualna odrednica. Prelaz iz jednog paragrafa u drugi treba da bude postepen.Uvod paragrafi moraju da budu povezani. a ponekad i naziv aktuelnog poglavqa. Uglavnom se koristi format A4. budu}i da tehni~ka dokumentacija biva podvrgnuta vi{estrukoj proveri. projekata itd. Dobar tehni~ki tekst. Plan rada treba da obezbedi harmoniju i veli~inu pojedinih delova prema wihovom zna~aju. izdava~ itd. da koriste ve} data tehni~ka re{ewa. studija mora da predstavqa harmoni~nu.31 2. a za {ta je potrebno da se sagleda celina dela (studije.0 2. ^esto su autori tehni~kih elaborata. Zbog preglednosti i jednostavnog kori{}ewa neophodno je da se sistematski obele`avaju svi ovi specifi~ni tekstualni sadr`aji. projekta. ili se puna informacija daje u podno`noj napomeni (fusnoti). elaborat. da koriste rezultate prethodnih istra`ivawa itd.32 2. studije. Isto ovo pravilo va`i i za ve}e jedinice. navodi wegov broj u spisku literature.

a da integralni dokument ima 123 strane). strana. od 123. Kod tehni~kih tekstova (studija. a nekad i neki drugi bitni podaci o dokumentu. strani~ewe se uglavnom obavqa na slede}i na~in: strana 23. a nekad i neki drugi sadr`aji. projekata. U podno`ju strane uglavnom se ispisuje broj strane dokumenta. da bi se spre~ile eventualne zloupotrebe. Stoga. ({to zna~i da je kurentna 23.Metode i tehnologija podzemne eksploatacije neslojevitih le`i{ta i naziv firme koja je izradila dokumentaciju. 10 . elaborata) izuzetno je va`na wegova celovitost.

0281 0.00 82. Na sada{wem nivou naj~e{}e se koriste laboratorijski podaci o ~vrsto}i i deformabilnosti monolita u kombinaciji sa klasifikacijama stenskog masiva na osnovu kojih se procewuju wegova ~vrsto}a i deformabilnost. uspostavqa se uz pomo} parametara ~vrsto}e koji ne predstavqaju materijalne karakteristike stenskog masiva. Pona{awe stenskog masiva zavisi od pona{awa monolita i pukotina.Metode i tehnologija podzemne eksploatacije neslojevitih le`i{ta 2 DEFINISAWE RADNE SREDINE 2. Kao kvantitativni izraz deformabilnosti koriste se modul deformacije i modul elasti~nosti. Me|utim poznavawe pona{awa monolita u sklopu stenskog masiva od maweg je zna~aja obzirom da su wegova deformabilnost i ~vrsto}a u ve}oj meri uslovqene wegovom ispucalo{}u. Pukotine u stenskom masivu bitno uti~u na wegova mehani~ka svojstva i wegovo pona{awe pri optere}ewu.0279 - OPIS silifikovani andezit kaolinisani andezit sve` andezit konglomerat borski peliti 11 . Deformabilnost je svojstvo stenskog masiva da se pod optere}ewem deformi{e.99 6.20 (MPa) 39410 28098 33858 37900 19600 (-) 0. u zavisnosti od na~ina optere}ewa pri kome nastupa lom.00 103. 2.10 6.Rudnici bakra i nemetala Bor σc σt Ε ν γ (MPa) 79. Tabela br. Dosada{wim istra`ivawima nisu uspostavqene op{teprihva}ene i pouzdane korelacione veze uticaja ispucalosti na deformabilnost i ~vrsto}u stenskog masiva.00 (MPa) 7.00 78.1 .30 10. pritisak.1 M e h a n i ~ k a s v o j s t v a s t e n s k o g m a s i v a Stenski masiv u mehani~kom smislu predstavqa slo`en sistem i da bi se sagledalo wegovo pona{awe neophodno je da se poznaje pona{awe komponenti koje ga sa~iwavaju.23 0. zatezawe.22 (MN/m3) 0.0275 0. za neki opseg optere}ewa. ali ono ne mo`e da se utvrdi wihovim prostim superponirawem. Ispucali stenski masiv mo`e da se opi{e kao trodimenzionalni mozaik rogqastih stenskih blokova nastalih presecawem monolitne stene pukotinama. a u svakom konkretnom slu~aju lako mogu da se utvrde na uzorcima standardizovanim laboratorijskim metodama.22 0. Veza izme|u komponenti napona u trenutku loma.0277 0.21 0. Pod mehani~kim svojstvima stenskog masiva uglavnom se podrazumevaju wegova deformabilnost i ~vrsto}a. ^vrsto}a je svojstvo stenskog masiva da pru`a otpor dejstvu spoqnih sila. Svakom daqem porastu optere}ewa stena }e da odgovori lomom.95 43. Mehani~ka svojstva monolitnog dela stenskog masiva dovoqno su istra`ena za prakti~nu primenu. ^vrsto}a stenskog masiva ne mo`e da se defini{e jednom veli~inom i za weno definisawe obi~no se koriste idealizacije zasnovane na empiriji.90 7. sa postepenim wegovim uve}awem optere}ewe u jednom trenutku dosti`e grani~nu vrednost do koje stena pru`a otpor bez uve}anih vidqivih deformacija. Vrednost napona u trenutku loma naziva se ~vrsto}om. na smicawe. dok modul elasti~nosti uzima u obzir samo povratne deformacije za isti opseg optere}ewa. mewa oblik i zapreminu. Ako se stenski masiv optereti.Osnovne fizi~ko-mehani~ke osobine stena na lokaciji rudnog tela "Borska Reka" . One zapravo predstavqaju mehani~ke diskontinuitete koji stenski masiv pretvaraju u sistem vi{e ili mawe povezanih monolita. Modul deformacije mo`e da se izra~una na bazi ukupno registrovane deformacije.

~vrst OPIS Tabela br.52 11.028 (MPa) 71.28 5.0272 0. napr.72 15.918 30. i rasedi kod kojih je ono toliko da ne mo`e da se zanemari.0388 0.2 I s p u c a l o s t s t e n s k o g m a s i v a Ispucalost stenskog masiva predstavqa wegovo posedovawe skupine preloma do kojih dolazi kada se stenski masiv izlo`i naponima koji prelaze granicu wegove ~vrsto}e. 2.70 16.0276 0.25 0.78 (MPa) 7.63 _ 33.Metode i tehnologija podzemne eksploatacije neslojevitih le`i{ta OPIS Tabela br. Prema du`ini vektora kretawa blokova paralelno povr{i rupture.62 8.Osnovne fizi~ko-mehani~ke osobine stena na lokaciji rudnog le`i{ta "Koviqa~a" .68 (MPa) 6.2 .68 (MPa) 30000 44000 56000 17000 (°) 56 63 57 51 (MPa) 20 20 22 11 {kriqac dacit ruda mermerisani kre~wak Tabela br. pru`awe.~vrst (sve`) magnezit .Republika Makedonija σc σt ν Ε γ OPIS (MN/m3) 0.98 59. Ukupnost pukotina jednog podru~ja ~ini pukotinski sklop ili rupturni sklop ako obuhvata sve vidove ruptura.0529 0.Qubovija σc σt Ε ϕ γ C (MN/m3) 0. Ukupnost pukotina jednog podru~ja je pukotinski sklop.11 7.slab magnezit .Osnovne fizi~ko-mehani~ke osobine stena na lokaciji rudnog le`i{ta "Veliki Majdan" .22 (MPa) 25.026 0.0273 (MPa) 79. Skup paralelnih pukotina istog vremena postanka je familija.0274 0.42 79.1 131.4 .15 0.25 0.751 6.: elemente pada.32 8.9 (MPa) 9.58 7.Rudnici magnezita Koviqa~a ϕ ν γ σc σt Ε c (MN/m3) 0.0272 (MPa) 115. 12 .19 15.18 0.495 serpentinit .Osnovne fizi~ko-mehani~ke osobine stena na lokaciji le`i{ta rude olova i cinka "Sasa" .53 (-) (MPa) ruda dacit gnajs skarn {kriqac cipolin 0.93 99.32 (°) 38.86 (-) 0. koji ne sadr`i nikakve unutra{we grani~ne povr{i. razlikuju se pukotine.43 69.04 8.0346 0. 2.22 0.66 8.0267 0. 2.52 56.3 .28 0.18 55690 58610 41320 51730 34690 51620 2. Rupture (razlomi) su povr{i fizi~kog diskontinuiteta stenske mase. Monolit je blok stene ograni~en pukotinama. Grupa paralelnih pukotina je sistem. On svojim oblikom i dimenzijama predstavqa jednu od prakti~nih mera ispucalosti stenskog masiva. kod kojih je to kretawe zanemarqivo. odnosno unutra{we grani~ne povr{i u stenskoj masi.03 85.05 14.0268 0.64 (MPa) 5.8 56.0278 0. Pukotine se ~esto pojavquju u skupovima koji imaju neko zajedni~ko svojstvo. starost itd.98 25.4 151. a skup pukotina sa zajedni~kom osom je snop.23 0.

13 .1. mineralni i granulometrijski sastav.al. Za nestatisti~ko prikazivawe koriste se karta sklopa i preseci terena sa sinteznim rezultatima ispitivawa ruptura. ^vrsto}a zidova pukotine. Pod dimenzijama pukotine podrazumevaju se wena du`ina i {irina. a {irina je normalno rastojawe izme|u dva bloka stenske mase koji su pukotinom razdvojeni. polo`aj u prostoru. mo`e da se smatra svojstvom pukotine s obzirom da stenska masa uz zidove pukotine mo`e da bude veoma izmewena. a {to je od naro~itog interesa za mehani~ko pona{awe blokova i masiva uop{te. rozetama i Sanderovim prstenastim dijagramom. Jedno od osnovnih obele`ja familije je i gustina pukotina unutar familije ili prose~no rastojawe susednih pukotina. Pod oblikom. 2. Orjentacija pukotine se defini{e azimutom pada i padnim uglom. stepen izmewenosti. pada i pravca pada. odnosno padom i pravcem pada (dip/dip direction). et. dimenzije i vrsta ispune i ~vrsto}a zidova pukotine. 22) Podaci o orjentaciji pukotina prikazuju se statisti~ki. na primer 35/120.Definisawe pru`awa. zatalasano{}u pukotine naj~e{}e se podrazumeva oblik wene povr{ine u m-dm (metar-desimetar) podru~ju. Prostorni polo`aj pukotine defini{e se kotom i kordinatama ta~ke u kojoj se ona javqa. oblik. Orjentacija tako|e mo`e da bude definisana pru`awem i padom. Obavezno se vr{i statisti~ka obrada podataka o orjentaciji ~iji su rezultati osnov za razvrstavawe pukotina u odgovaraju}e familije.Definisawe radne sredine Pukotina je potpuno definisana kada su utvr|ene slede}e wene karakteristike: na~in postanka. orjentacija. Kod definisawa ispune odre|uju se wena debqina. E. . Slika br. a pod hrapavo{}u pukotine oblik wene povr{ine u mm-cm (milimetar-santimetar) podru~ju. Du`ina je najve}e pravolinijsko rastojawe izme|u dva kraja pukotine.pp. Genetske karakteristike pukotine su naro~ito interesantne sa stanovi{ta ekstrapolacije rezultata na podru~ja koja nisu zahva}ena istra`ivawima. odnosno blokova koji su razdvojeni pukotinom. ~vrsto}a i wen stepen vla`nosti.Hoek.1 . pri ~emu se dvocifreni broj odnosi na pad. ako je od zna~aja pru`awe pukotina i projekcijom lopte kada je potrebno prikazivawe prostorne orjentacije pukotina. 2. Ovi termini i wihov smisao razja{weni su na slici br. a trocifreni na pravac pada. (Support of Underground Excavations in Hard Rock.

pri tom ona se~e omota~ lopte po jednom velikom krugu (trasa ravni) koji defini{e wenu orjentaciju. Heterogenost stenske mase u odnosu na neko weno svojstvo zna~i da ona u svim svojim delovima nije ista prema tom svojstvu.2. Princip projektovawa ravni (Upotreba projekcije lopte u geologiji. odnosno kvazihomogene zone. kako u odnosu na odre|ena svojstva tako i u odnosu na razmeru posmatrawa. • Podru~je terena. Pojam homogenosti. a u odnosu na drugo heterogen. Isti stenski masiv mo`e biti homogen u ve}em. Prodor te normale kroz omota~ lopte je pol pukotine i wime je orjentacija pukotine odre|ena pomo}u jedne ta~ke.Petrovi} . Nasuprot ovome. povu~enim iz iste ta~ke. R.Metode i tehnologija podzemne eksploatacije neslojevitih le`i{ta Za pravilno prikazivawe prostorne orjentacije pukotina koriste se strukturni dijagrami. ali stenski masiv ispucao na isti na~in u odre}enom podru~ju mo`e da se smatra homogenim po parametru ispucalosti. Na wemu se nalazi pol padne prave. U prirodi homogen stenski masiv ne postoji.str. 2. Kada su pojedini wegovi delovi ispucali na razli~ite na~ine mogu da se izdvojie zone koje su relativno homogene. Slika br. na wu se kroz centar lopte postavqa normala. kako se nazivaju. Isti stenski masiv mo`e u odnosu na jedno svojstvo biti homogen.Dimitrijevi}. a heterogen u mawem podru~ju posmatrawa i obrnuto. Anizotropija stenske mase zna~i da ona ima razli~ite osobine u razli~itim pravcima.monolitnog dela stenske mase. Za in`ewersku analizu stabilnosti i dimenzionisawe jamskih konstrukcija izizetno su bitna dva podru~ja posmatrawa: • Podru~je uzorka. Kod ovog prikaza koristi se zami{qena lopta sa geografskom orjentacijom i to samo wena dowa hemisfera. a rupture su najva`niji uzrok te heterogenosti i anizotropije. a izotropna u svim pravcima. 14 . odnosno sli~na u odnosu na posmatrano svojstvo.zone sadejstva masiva i jamske konstrukcije. Kvazihomogene zone su izdvojene zone u stenskoj masi unutar kojih je stenska masa pribli`no jednorodna. 34) Stenski masiv je po pravilu heterogen i anizotropan.D. Planara (na primer pukotina) se translatorno pomeri u centar lopte.2 .Polo`ajna lopta. 2. odnosno heterogenosti stenske mase u odnosu na pojedina svojstva je relativan. homogena stenska masa imala bi ista svojstva u svim delovima. Da bi orjentacija pukotine bila jednostavnije izra`ena.S. kao {to je prikazano na slici br. M.

stoga jedino ostaje da se koriste razni analiti~ki izrazi bazirani na teorijama koje pokrivaju ovo podru~je. po~etnom naponskom stawu neporeme}enog stenskog masiva. Stenski masiv je po pravilu izrazito anizotropna sredina.3 P r i m a r n o n a p o n s k o s t a w e Da bi se numeri~kim ili drugim izra~unavawima. razume se. a naj~e{}i vid je anizotropija u odnosu na deformabilnost.3) gde je: ν .4) gde su: z . da se raspola`e podacima o primarnom.modul deformacije u horizontalnom pravcu (GPa) 15 .ν) (2. a wegova anizotropija je u prvom redu uslovqena wegovom ispucalo{}u. U ve}ini rudnika ne postoje podaci o merewima primarnog naponskog stawa masiva.dubina (m) i Em .Poasonov koeficijent • Sheorey (1994) predla`e da se koeficijent k odre|uje pomo}u formule: k = 0.1) gde su: σv .001 + 1 / z) (2.vertikalna komponenta napona. Horizontalna komponenta napona mo`e da se odredi pomo}u slede}eg izraza: σh = k ⋅ γ ⋅ z (2. Tela kod kojih svi pravci nisu ekvivalentni nazivaju se anizotropnim.25 + 7 ⋅ Em ⋅ (0.zapreminska te`ina vi{ele`e}ih stena i z . Anizotropija se ispoqava u odnosu na razna fizi~ka i mehani~ka svojstva. 2.Definisawe radne sredine Pod izotropnim podrazumeva se ono telo ~ija su fizi~ka svojstva jednaka u svim pravcima. Od brojnih teorija naponskog stawa bi}e prikazane samo osnovne : • Heim-ova i Terzaghi-jeva teorija Vertikalna komponenta napona mo`e da se odredi pomo}u slede}eg izraza: σv = γ ⋅ z (2. empirijskim procedurama na bazi neke od klasifikacija do{lo do podataka o stabilnosti rudarske konstrukcije u karakteristi~nim momentima tehnolo{kog procesa otkopavawa neophodno je.dubina ili rastojawe do povr{ine. γ .2) • Terzaghi i Richart (1952) sugeri{u da se odnos horizontalne i vertikalne komponente napona odre|uje pomo}u slede}eg izraza: k = ν / (1 .

4 .Odre}ivawe vertikalne komponente napona u funkciji dubine Slika br.Metode i tehnologija podzemne eksploatacije neslojevitih le`i{ta Slika br. 2. 2.3 .Odre|ivawe horizontalne komponente napona u funkciji dubine 16 .

1994. 2.Definisawe radne sredine Slika br. 17 .Odnos horizontalne i vertikalne komponente napona u funkciji dubine Slika br. 2.6 .5 .Odnos horizontalne i vertikalne komponente napona u funkciji dubine i modula deformacije masiva prema Sheorey-u.

Klasifikacija Wickham.4 K l a s i f i k o v a w e s t e n s k o g m a s i v a Empirijski pristup temeqi na ste~enom iskustvu. 18 .Metode i tehnologija podzemne eksploatacije neslojevitih le`i{ta 2. Klasifikacija M.M. a zna~ajna je po tome {to se uvode dva nova parametra koji su uticali na razvoj novijih klasifikacionih sistema. 1989). Klasifikacija Brauns-Stiny-a je dosta stara i koristi se kada su u pitawu zemqani radovi.1974. Danas se smatra previ{e op{tom i bez objektivne procene stene i bez ikakve kvanitativne informacije o stenama. odnosno prema koli~ini eksploziva potrebnog za izvo|ewe radova. izbora metoda otkopavawa. odnosno preko wih se vr{i kvantifikacija nekih bitnih svojstava masiva koja neizostavno moraju da budu ukqu~ene u wegove numeri~ke modele. Klasifikacija Deer-a Ova klasifikacija bazira na ispucalosti stenske mase koja je ocewena na osnovu izdeqenosti jezgra dobijenog istra`nim bu{ewem. poznatija kao RSR koncept. pa je ona jedini pokazateq stawa masiva.1979. Racewicz i Gosler. izbora parametara metode itd. koju su 1974. Osim toga ove klasifikacije se u posledwe vreme koriste u postupku pripreme podataka za numeri~ko modelirawe masiva. dok je drugi parametar udaqenost od ~ela prostorije do najbli`e podgrade. Kendorski (1983). Ovakav pristup ima dugu istoriju i veliki broj istra`iva~a se bavio ovim problemom.1976. Ova klasifikacija je u mnogo ~emu korak napred i wen osnovni doprinos je u tome {to uvodi sistem bodovawa pri ocewivawu stenskog masiva. Ovaj koeficijent je izveden iz jednoaksijalne pritisne ~vrsto}e. Bieniawski (1973. a osnova ovakvog pristupa sastoji se u in`ewerskoj klasifikaciji stenskih masa koja sistematizuje ste~ena iskustva. Danas je u upotrebi modifikovana Lauffer-ova klasifikacija. Barton (1974). Laubscher (1979). Ova klasifikacija zasniva se na podeli stena na 15 kategorija prema koeficijentu ~vrsto}e koji je Proto}akonov shvatio kao op{ti pokazateq otpora koji stenska masa pru`a prema spoqa{wim uticajima. razvijena je u SAD. i samim tim postoji i koristi se vi{e klasifikacija stenskog masiva. predlo`ili Pacher. Ova klasifikacija sve radne sredine deli na sedam klasa prema tome kakav je alat potreban za rad u wima. Skinner-a (1972). Lauffer-ova klasifikacija (1958) se temeqi na radovima Stiny-a. Najzna~ajnije savremene klasifikacije stenskih masa koje su i danas u upotrebi razradili su slede}i autori: Deer (1967). Proto|akonova (1926) je veoma ~esto kori{}ena u rudarstvu. Terzaghi-jeva klasifikacija (1946) je prva racionalna metoda procene optere}ewa kod podgra|ivawa ~eli~nim lukovima. Tiedemann. u skladu sa principom da rudarski in`ewer u podzemnoj eksploataciji ima zadatak ne da ta~no ra~una nego da ispravno rasu|uje i donosi ispravne in`ewerske odluke.. Prvi parametar je period vremena za koji }e nepodgra|ena podzemna prostorija biti stabilna. Ove klasifikacije se vrlo ~esto i uspe{no koriste u svim fazama in`ewerskog odlu~ivawa kod projektovawa i gradwe jamskih konstrukcija.

Na otkrivenim stenskim masama ( podzemne prostorije ) metod ispitivawa vrednosti RQD sastoji se u brojawu pukotina zastupqenih na 1 m3 stenske mase ili brojawem pukotina du` linije.9) 19 .6) gde je: Jv . RQD ( % ) = 115 . familija 2.ukupna du`ina komada jezgra du`ih od 10 cm i . LP . hrapavost zidova pukotina. familija 3.parametar ispucalosti. familija 4. Na primer: familija 1. Lt RQD je samo linearni pokazateq celovitosti stenske mase i odre|en je pravcem bu{ewa.3 + 0. On sam nije dovoqan za opis stenske mase.Definisawe radne sredine Designation). pokazateq kvaliteta stenske mase.5 puk/m3 RQD mo`e da se odredi i na osnovu merewa sredweg rastojawa izme|u pukotina i pomo}u jedna~ine : 6 pukotina na 20 m 2 pukotine na 10 m 20 pukotina na 10 m 20 pukotina na 5 m RQD (%) = 100 ⋅e −0.1⋅λ ( 0.5) gde su: RQD .3 Jv (2.du`ina intervala bu{ewa.7) gde su: λ . Stoga je: Jv= 6/20 + 2/10 + 20/10 +20/5 = 0. {irinu i materijal ispune.ukupan broj pukotina na 1 m3 stenske mase ( u slu~aju da je Jv < 4. tj. naponska stawa i stawe podzemne vode.8) X .prose~an broj pukotina na 1 m′ λ ≅ 1/ X (2.5 ⇒ stepen ispucalosti RQD = 100 %) Broj pukotina po metru kubnom masiva mo`e se odrediti kao zbir pukotina po metru za svaku familiju pukotina.3. ne uzima u obzir orijentaciju pukotina.2 + 2 + 4 = 6.sredwa vrednost rastojawa izme|u pukotina X= ∑x i =1 n i n (2.1⋅ λ + 1) (2. koji mo`e da se izra~una pomo}u slede}e formule: Kao pokazateq ispucalosti stenske mase koristi se Lp Lt RQD ( Rock Quality RQD (%) = × 100 (2.

) A. .Stawe pukotina. .10 100 .Jednoaksijalna ~vrsto}a na pritisak monolita.Sredwe rastojawe izme|u pukotina. ili Ispuna ispod 5 mm.Orjentacija diskontinuiteta. . 30 Nikakav 0 Suvo 15 25 < 10 < 0.06 .2 .5 Te~e 0 5 Podzemna voda Op{te stawe Broj poena B.0. Zev < 1 mm. Za ovako niske vrednosti samo σc 5 .5 2 1 < 25 3 < 0.1973-1989) Geomehani~ku klasifikaciju ili RMR (Rock Mass Rating) sistem razvio je Bieniawski 1973 godine. ili Zev ve}i od 5 mm. Kontinualne.250 12 75-90 17 0.Metode i tehnologija podzemne eksploatacije neslojevitih le`i{ta Geomehani~ka klasifikacija ispucale stenske mase (Bieniawski.0.2 . Navedeni parametri odre|uju se posebno za svaku zonu.1 Vla`no 10 20 10 .2 Mokro 7 10 25 . Tabela br.Stawe podzemnih voda.1 .2 8 Klizave povr{ine. ili Zev 1 . .6 . 1-2 25 . Nekontinualne.25 1 . Visoko raspadnuta stena.06 5 <1 0 Broj poena 2 3 RQD (%) Broj poena Rastojawe pukotina (m) Broj poena 4 Stawe pukotina (vidi D) Broj poena Priliv l / min na 10 m prostorije (Pritisak vode u pukotini) / σ1 Meka ispuna debqa od 5 mm.25 0. Stenski masiv se klasifikuje po izdvojenim kvazihomogenim zonama u kojima su vi{e mawe ujedna~ena bitna wegova obele`ja. 1989.125 0.100 7 50-75 13 0. Kontinualne.0.6 10 Blago hrapave povr{ine Zev < 1 mm. Bez zeva. Blago raspadnuta stena. 2.5 Kapqe 4 0 > 125 > 0.0. K o r e k t i v n i p o e n i z a o r j e n t a c i j u p u k o t i n a (vidi E) Pru`awe i pad Hodnici Temeqi Kosine Veoma povoqan 0 0 0 Povoqan -2 -2 -5 Osredwi -5 -7 -25 Nepovoqan -10 -15 -50 Veoma nepovoqan -12 -25 -60 Broj poena Nastavak tabele je na slede}oj strani ⇒ 20 .Kvalitet stenske mase RQD.50 4 25-50 8 0. 4 .RMR sistem (Bieniawski.5 . Klasifikacija koristi {est ulaznih parametara koji mogu da se dobiju i iz istra`nih bu{otina: . 2-4 50 .2 15 Blago hrapave povr{ine.5mm. K l a s i f i k a c i o n i p a r a m e t r i i p o e n i Parametar 1 ^vrsto}a monolita Indeksna Is (MPa) Jednoaksijalna σc (MPa) Vrednost >10 > 250 15 90-100 20 >2 20 Veoma hrapave povr{ine. . Neraspadnuta stena.

Pad 45 .45 III 1 nedeqa. 2. Na primer.10 m 2 0.10) 21 . K l a s e s t e n s k o g m a s i v a Broj poena 100 ← 81 80 ← 61 II 60 ← 41 III 40 ← 21 IV < 21 V Klasa I Opis stene Veoma dobra Dobra Osredwa Lo{a Veoma lo{a G. U t i c a j p o l o ` a j a p u k o t i n a n a h o d n i k e Pru`awe upravno na osu hodnika Napredovawe u pravcu pada. T u m a ~ e w e k l a s a s t e n s k o g m a s i v a Klasa Prose~no vreme dr`awa nepodgra|enog raspona Kohezija masiva (kPa) Ugao unutra{weg trewa I 20 godina.45o Osredwe Napredovawe suprotno Napredovawe suprotno padu. Klasifikaciju su razradili i predlo`ili Barton. za 15 m > 400 > 45 II 1 godina.300 25 . Lien i Lunde (1974).0mm 4 Blago hrapavo 3 2 Umereno raspadnuta 3 10 . za 10 m 300 .1 mm 5 Hrapavo 5 4 Blago raspadnuta 5 3 .90o Osredwe Nepovoqno Pad 20 . ako ima ispune hrapavost povr{ine bi}e **Modifikovao Wickham et al.5 ⇓ V. Ocena stene po ovoj klasifikaciji izvedena je na bazi {est parametara koji su povezani slede}om relacijom: ⎛ RQD ⎞ ⎛ Jr ⎞ ⎛ J w ⎞ Q=⎜ ⎟ ⋅⎜ ⎟ ⋅⎜ ⎟ ⎝ Jn ⎠ ⎝ Ja ⎠ ⎝ SRF ⎠ (2. S m e r n i c e z a k l a s i f i k a c i j u d i s k o n t i n u i t e t a Du`ina pukotine Broj poena < 1m 6 Bez zeva Broj poena 6 Veoma hrapavo Broj poena 6 Bez ispune Broj poena 6 Neraspadnuta Broj poena 6 1-3m 4 < 0. bez obzira na pru`awe Osredwe * Neki uslovi se me|usobno iskqu~uju. Pad 20 .45 . U tim slu~ajevima upotrebiti direktno A4 Klasifikacija Norve{kog Geotehni~kog Instituta Ova klasifikacija veoma se ~esto koristi zbog svoje sveobuhvatnosti. za 2.45o Povoqno Pru`awe paralelno sa osom hodnika Pad 45 .45o padu. za 5 m 200 .5 m 100 .5 mm 1 Glatko 1 Meka < 5 mm 2 Jako raspadnuta 1 > 20 m 0 > 5 mm 0 Klizavo 0 Meka > 5 mm 0 Potpuno raspadnuta 0 Zev Hrapavost Ispuna Raspadnutost Tvrda < 5 mm Tvrda > 5 mm E.200 15 .400 35 . Pad 20 .25 V 30 min..Definisawe radne sredine Nastavak tabele br.1.1 . (1972) zasewena uticajem ispune. kao i zbog kompleksnog opisa stenskog masiva.90o Veoma povoqno Napredovawe u pravcu pada. Pad 45 .35 IV 10 ~asova. za 1 m < 100 < 15 D.20 m 1 1 .90o Veoma povoqno o Pad 20 .

0 1.0 na vrednost Jr Jr 4 3 2 1.1. bez kontakta zidova pukotine Napomena: Ako je sredwe rastojawe izme|u pukotina ve}e od 3 m dodati 1.otpor smicawu du` diskontinuiteta .0 22 . talasaste Hrapave. bez ili sa malo pukotina Jedan sistem pukotina Jedan sistem sa slu~ajnim pukotinama Dva sistema pukotina Dva sistema pukotina sa slu~ajnim pukotinama Tri sistema pukotina Tri sistema pukotina sa slu~ajnim pukotinama ^etiri i vi{e sistema. 2. bez kontakta zidova pukotine Pukotina ispuwena drobinom.5 1.Uticaj broja pukotinskih sistema Opis masiva Masivna stena. zapuwena glinom. ravne Glatke. talasaste Glatke.1 < Q < 1 Q < 0.Metode i tehnologija podzemne eksploatacije neslojevitih le`i{ta gde su: Q RQD Jn Jr Ja Jw SRF - ocena stenskog masiva. talasaste Klizave. uticaj pukotina. uticaj vode u pukotinama i uticaj naponskog stawa. sa slu~ajnim pukotinama. ravne Otvorene pukotine. uticaj promene zida pukotina i ispune.5 1.veli~inu bloka .7 .0 0.5 .0 2 3 4 6 9 12 15 20 Tabela br. uticaj hrapavosti zidova pukotina. Za portale uzeti 2 Jn Jn 0. indeks kvaliteta po Deer-u (kada je mawi od 10 usvaja se 10).1 Analizom formule za izra~unavawe vrednosti Q mo`e da se ustanovi svrstavawe parametara u tri grupe koje predstavqaju: RQD / Jn Jr / Ja Jw / SRF . ravne Klizave. 2. U zavisnosti od vrednosti ocene Q stenski masiv se klasifikuje kao: veoma dobar dobar zadovoqavaju}i slab veoma slab Q > 100 10 < Q < 100 1 < Q < 10 0. jako ispucale stene Zdrobqena.5 1.naponsko stawe u masivu Tabela br. spra{ena stena Napomena: Za raskr{}a uzeti 3 Jn .Uticaj hrapavosti zidova pukotina Opis pukotina Isprekidane pukotine Hrapave.6 .

0 2.20 6 . ili drobina Ispuna je od zdrobqene stene i gline Ispuna od pra{inaste ili peskovite gline Debela neprekinuta glinovita ispuna 6 8 .0.35 25 .12 5 10 .5 0.75 1.1 0.12 25 . posle minirawa opada Izuzetno veliki priliv bez primetnog opadawa 1.30 12 .1.Definisawe radne sredine Tabela br.9 .12 Zidovi pukotine ne dolaze u kontakt pri smicawu Ispuna je dezintegrisana stena bez gline. 2.16 6 .05 < 0.0. gips. grafit itd.1 .0.25 0. prisustva vode itd. ispuna je dezintegrisana stena bez gline Pra{inasta ili peskovito-glinovita prevlaka Prevlaka od mekih materijala sa malim koeficijentom trewa: talk. Ispuna je dezintegrisana stena bez gline.2 .0 25 .1 . zacementirana ~vrstim vodonepropusnim materijalom Zidovi pukotine neizmeweni Zidovi pukotine malo izmeweni.1 0.0 4.0 6.30 20 .66 0.25 8 .24 6 .0 0. zrnca peska Jako zbijena prekonsolidovana glinovita ispuna ispod 5 mm debqine Malo zbijena prekonsolidovana glinovita ispuna ispod 5 mm debqine Glinovita ispuna sklona bubrewu ispod 5mm debqine (vrednost zavisi od procenta bujaju}ih ~estica.) Ja ϕr (o) 0.0 3.0 > 1.Uticaj promene zidova pukotine i pukotinske ispune Opis promene zidova pukotine Zidovi pukotine su u kontaktu Srasla pukotina. hlorit. 2.0 8.33 0.0 8 .24 23 .30 25 .Uticaj pukotinske vode Pritisak Jw Opis stawa pukotinske vode vode (MPa) Suvo radili{te ili priliv mawi od 5 l / min Sredwi priliv.25 .8 .0 Tabela br.25 .1.0 > 1.0 0. ponekad isprana ispuna iz pukotina Veliki priliv u zdravoj steni sa pukotinama bez ispune Veliki priliv uz zna~ajno ispirawe pukotinske ispune Izuzetno veliki priliv.16 Zidovi pukotine dolaze u kontakt pri pomaku od 10 cm 4. tvrda mineralna prevlaka.

σi .33 .maksimalni i minimalni glavni napon.15 5 -10 10 . bez glina (dubina ve}a od 50 m) Rastre{ene otvorene pukotine.100 ) se dobija sabirawem poena ~etiri uticajna parametra. koji su prikazani u tabeli br. 2. (bilo koja dubina) Smawiti ovu vrednost za 25-50% ako zone smicawa samo uti~u.0. 24 . bez glina (dubina mawa od 50 m) Jedna rasedna zona u zdravoj steni.2.16 σi / σ1 < 0. σ3 .5 5.12.bez glina.0 0. ispuna je glina ili hemijski raspadnuta stena (dubina mawa od 50 m) Jedna oslabqena zona.8 σc i 0.0.5 7.0 Jedna oslabqena zona.0.5 5.Uticaj smawewa napona Opis stawa Prostorija se~e oslabqenu zonu Vi{e oslabqenih zona. ispuna je glina ili hemijski raspadnuta stena (dubina ve}a od 50 m) Vi{e rasednih zona u zdravoj steni. vrlo labava okolna stena. a ne seku prostoriju SRF 10 5. plasti~no te~ewe pod dejstvom visokog jamskog pritiska Blag pritisak bujawa Jak pritisak bujawa Stene sklone bubrewu. σ1 .66 .0 .6 σi gde je: σc .5 σc / σ1 = 5 .0 2.~vrsto}a na istezawe. rastre{ena okolna stena (bilo koja dubina) Jedna rasedna zona u zdravoj steni. 2. MRMR ( 0 . jaka ispucalost (bilo koja dubina) Zdrava stena (nenaru{en masiv) Za jako anizotropno poqe napona (ako se mere) kada je: 5 ≤ σ1 ⁄ σ3 ≤ 10 reducirati na 0.8 σi kada je: σ1 ⁄ σ3 > 10 reducirati na 0.0 5.10 .10 10 .5 1.16 2. blizu povr{ine Sredwe vrednosti napona Visoka vrednost napona Gorski udar slabog intenziteta Gorski udar jakog intenziteta σc / σ1 > 200 σc / σ1 = 200 .jednoaksijalna pritisna ~vrsto}a.Metode i tehnologija podzemne eksploatacije neslojevitih le`i{ta Tabela br.66 σi / σ1 = 0.6 σc i 0. ispuna je glina ili hemijski raspadnuta stena.5 .10 σc / σ1 = 10 .2. Nizak napon. bubrewe uz prisustvo vode Blag pritisak bubrewa Jak pritisak bubrewa 5 . hemijska aktivnost.5 σi / σ1 > 13 σi / σ1 = 13 . 2.11.33 σi / σ1 = 0.5 σc / σ1 < 2.15 10 . Klase stenskih masa prikazane su u tabeli br.20 Laubscher-ova geomehani~ka klasifikacija za primenu u rudarstvu (DRMS Design Rock Mass Strength) (MRMR Mining Rock Mass Rating) Ovo je modifikovana RMR geomehani~ka klasifikacija koja koristi iste parametre za klasifikaciju.20 Bujave stene.0 2.

polirane ili izbrazdane glatke pukotine.90 95 . izbrazdane povr{ine gruba drobina neomek{ali sredwe gruba zdrobqeni materijal (glina ili slobodni talk) fina drobina gruba drobina mek zdrobqeni materijal sredwe gruba (npr.85 80 .13 .75 80 .Procena stawa pukotina PARAMETAR OPIS BEZ VODE SA VODOM vla`no 25-125 > 125 l/m l/m A promene u velikoj razmeri B promene u maloj razmeri C* promena zida pukotine D pukotinska ispuna talasasta zakrivqena izbrazdana vrlo hrapava izbrazdana ili hrapava glatka polirana ~vr{}a od osnovne stene bez promene slabija od osnovne stene 100 100 95 90 u jednom pravcu 95 . talk) fina drobina mala promena debqine ispune velika promena debqine ispune * zanemariti ovaj faktor kod izbrazdane.56 55 . 2.55 59 .145 144 .45 2 44 .12 .97 96 .11 .1× MPa 20 18 16 14 12 10 8 6 4 2 0 3 Rastojawe pukotina Broj poena 4 Stawe pukotina Broj poena = 40 × A × B × C × D / 108 40 ← 25 ← D I J A G R A M na slici br. 2.85 99 .70 74 .70 70 .40 100 100 90 100 95 90 85 70 65 60 40 20 100 100 90 100 90 85 80 65 60 55 30 10 60 95 80 60 30 100 100 90 100 70 65 50 40 35 30 10 40 90 70 50 20 100 100 90 100 50 45 40 20 15 10 5 bez ispune.125 124 . 2.13 →0 Tabela br.4 3-0 15 14 12 10 8 6 4 64 .5 0 4-0 monolita > 186 184 .60 80 .7 →0 T A B E L A br.31 30 .71 70 .85 84 .25 24 .65 IRS (MPa) Broj poena = 0.80 85 .50 50 .165 164 .Definisawe radne sredine Tabela br.90 90 .84 83 .Osnova klasifkacije 1 RQD (%) Broj poena = RQD × 15/100 2 ^vrsto}a 100 .65 100 100 99 .60 79 . 2. materijal koji te~e 25 .17 16 .75 u vi{e pravaca 89 .Zna~ewe broja poena Klasa A Poena Σ ( 1 do 4 ) Opis 100 1 V A 81 80 Dobra 2 V A 61 60 Povoqna 3 V A 41 40 Lo{a 4 V A 21 20 Vrlo lo{a 5 V 0 Vrlo dobra Tabela br.44 43 .105 104 . 2.85 84 .

Metode i tehnologija podzemne eksploatacije neslojevitih le`i{ta Dijagram C Slika br. 2.Ocena ispucalosti za vi{e pukotinskih sistema 26 .7 .

kanalizacije. Prilikom klasifikovawa po{lo se od ~iwenice da je jama izme|u ostalog. Ovakav proizvodni sistem je ~esto veoma slo`en i zahteva veliki broj jamskih prostorija razli~itog prostornog polo`aja. ure|en skup jamskih prostorija projektovanih i izvedenih u svrhu bezbednog i ekonomi~nog otkopavawa rude i wenog izvoza na povr{inu. trapezni ili kru`nog popre~nog preseka. Analizom prona|e ve}i broj wihovih nesveobuhvatnost. Rukovode}i se navedenim principima izvedena klasifikacija sve prostorije deli na slede}e grupe: hodnike. Hodnik Hodnik je horizontalna jamska prostorija sa promenqivim elementima pru`awa. Situacija je kod nas takva da terminologiju diktiraju lokalni majstori rudari. podgra|ivawe. rampe. kao i ~itav niz prostorija vojne namene. komore i bu{otine. dimenzija i namene. oblika i prostornog polo`aja u podzemnom proizvodnom sistemu. Naravno da ove prostorije. Nastojalo se da klasifikacija bude sveobuhvatna i konsekvetna i izvedena po istim principima od po~etka do kraja. obzirom da podzemne prostorije predstavqaju {iri skup prostorija koje nemaju nikakve veze sa rudarstvom. Francusko ili Nema~ko kolonijalno nasle|e. U zavisnosti od oblika popre~nog preseka hodnici se naj~e{}e izra|uju kao zasvo|eni. Rudarski in`eweri. oblika. Tako se doga|a da kada in`ewer koji radi u Trep~i ~ita dokumentaciju koju je radio in`ewer iz Bora nije sasvim siguran o ~emu se radi. podzemna skladi{ta. saobra}aja. gra|evinske podzemne prostorije za potrebe vodovoda. Ve}ina definicija jamskih prostorija je ostala ista ili je sli~na. nau~iv{i na fakultetu pet razli~itih nedovr{enih klasifikacija dolaskom na rudnik prihvataju lokalnu. malo je prostora posve}eno nekoliko autora. koji su organizovani na nov na~in. kao i svakodnevnu problematiku rudarskih in`ewera. odlagali{ta itd. Stoga ~udi da u ve} dugom vremenu rudarske prakse i rudarske {kole i nauke na ovim prostorima ne postoji jedinstvena. Sve te prostorije imaju svoje nazive kako bi mogle da budu identifikovane operativno i u dokumentaciji. ekonomi~no i pouzdano otkopavawe rude i wen izvoz na povr{inu. jezi~ka Predlo`ena klasifikacija zadr`ava. ina~e oskudnoj. U ovoj klasifikaciji i definiciji jamskih prostorija izra`ena je te`wa da se isprave logi~ke i druge gre{ke postoje}ih definicija. okna. izrada. Shodno ovom sve jamske prostorije su klasifikovane po principima wihove funkcije. U ovom slu~aju radi se o klasifikaciji jamskih a ne podzemnih prostorija. odnosno wihovo dimenzionisawe. kao {to su: nekonzistentnost. Katkad je popre~ni presek 27 . ugra|uju je u dokumentaciju i ne retko vra}aju i na fakultet. jednozna~na i sveobuhvatna klasifikacija i definicija jamskih prostorija. ugra|uju}i lokalizme u Englesko. a da se pri tome ne na~ine nove .1 K l a s i f i k a c i j a i d e f i n i c i j a j a m s k i h p r o s t o r i j a Jama ili podzemni proizvodni sistem predstavqa ure|en skup razli~itih jamskih (podzemnih) prostorija projektovanih i izvedenih tako da omogu}e sigurno. od na{ih autora date i u praksi kori{}ene pojmove.Metode i tehnologija podzemne eksploatacije neslojevitih le`i{ta 3 OTVARAWE RUDNIKA 3. broj i prostorni polo`aj kao i wihove me|uzavisnosti u sistemu predstavqaju predmet prou~avawa rudarske nauke i struke. klasifikaciji jamskih prostorija i to kod samo nekoliko objavqenih klasifikacija mo`e da se nedostataka. U na{oj stru~noj literaturi. nekorektnost itd.

Ovakva okna se nazivaju i sipkama. Komora Komora je jamska prostorija sa pribli`no iste sve tri dimenzije. ventilacioni. odnosno prostorije u sastavu razli~itih jamskih objekata kao {to su: navozi{ta. proizvoqnog prostornog polo`aja. servisni. za transport materijala . itd. U zavisnosti od wene funkcije nagib se naj~e{}e kre}e od 1 : 5 do 1 : 10. Ovakva okna mogu tako|e da slu`e za prolaz qudi pa se nazivaju prolaznim. spojni. stim {to se transportne rampe rade sa mawim nagibima. Hodnik koji ima direktnu vezu sa povr{inom naziva se potkop. sa i bez direktne veze sa povr{inom. U zavisnosti od prostornog polo`aja u odnosu na povr{inu okna se dele na vertikalna i kosa. za provetravawe ventilacionim itd. zasipni. a hodnik kome su i po~etak i kraj na povr{ini naziva se tunel. obilazni itd.Metode i tehnologija podzemne eksploatacije neslojevitih le`i{ta hodnika proizvoqan i promenqiv. utovarni. namewena za kretawe samohodne jamske mehanizacije i qudstva. zasipni. Okna su naj~e{}e prostorije otvarawa i u zavisnosti od funkcije dele se na: izvozna. Bu{otina Bu{otina je jamska prostorija kru`nog popre~nog preseka . Okno Okno je vertikalna ili kosa jamska prostorija sa ili bez direktne veze sa povr{inom. itd. proizvoqnog prostornog polo`aja. pristupni. U zavisnosti od funkcije rampa mo`e da bude transportna (izvozna) i servisna. ventilaciona i servisna. ventilacioni. U zavisnosti od funkcije koju imaju u proizvodnom sistemu potkopi mogu da budu: transportni. Okno predstavqa prostoriju koja je veoma zastupqena u sistemu osnovne i otkopne pripreme i u zavisnosti od funkcije mo`e da bude nameweno za gravitacioni transport rude ili zasipa (rudno ili zasipno okno). sa promenqivim elementima pada i pru`awa. malog u odnosu na du`inu. dok su kosa okna naj~e{}e zasvo|enog ili trapeznog oblika popre~nog preseka. Vertikalna okna su naj~e{}e kru`nog ili pravougaonog oblika popre~nog preseka.transportnim. Ova okna ~esto imaju vi{e odeqewa i objediwuju vi{e funkcija pa se tako i nazivaju. Rampa Rampa je kosa jamska prostorija sa i bez direktne veze sa povr{inom. remize. servisni. Kada okno nema direktnu vezu sa povr{inom naziva se slepim (slepo okno). vodosabirnici. Nagib rampe i elementi kru`nih krivina su prilago|eni karakteristikama mehanizacije. U zavisnosti od funkcije koja im je namewena u proizvodnom sistemu hodnici mogu da budu: transportni. skreperski. U zavisnosti od funkcije u podzemnom proizvodnom sistemu komore mogu da budu otkopne (otkopi) i komore raznih namena. rudnoÄtransportnoÄprolazno okno na primer. sa stalnim elementima pru`awa i pada. proizvoqnog prostornog polo`aja sa i bez direktne veze sa povr{inom. smerni. sa stalnim elementima pada i pru`awa. drena`ni. a {to je uslovqeno specifi~nim rupturnim sklopom stenskog masiva u kom je izra|en. 28 . radionice itd. U zavisnosti od wihovog prostornog polo`aja u odnosu na druge prostorije ili rudno telo hodnici mogu da budu pre~ni. otkopni.

Otvarawe rudnika U zavisnosti od funkcije bu{otine mogu biti: istra`ne.1. Jan.izvozni toraw .1 . eksploatacione (minske). 3. 3.izvozno okno . transportne itd. izradom razli~itih vrsta podzemnih prostorija.rudna sipka 7 .ventilaciono okno 8 . sa pripadaju}im prostorijama i objektima otvarawa i prostorijama osnovne pripreme prikazana je na slici br.rampa . ventilacione.ventilator Slika br. tokom koje se le`i{te povezuje sa povr{inom.Prikaz jame (International Mining. Otvarawe le`i{ta (rudnika) predstavqa jednu od faza u tehnolo{kom procesu podzemne eksploatacije le`i{ta. 21) 29 . drena`ne. pp. 1 2 3 4 5 6 .postrojewe za sekundarno usitwavawe rude 10 .ventilaciono okno .transportni hodnik 9 .ventilaciono okno . 1986. Jedna od varijanti otvarawa le`i{ta.

Propisa o tehni~kim merama i za{titi na radu pri rudarskim podzemnim radovima:" Jama u kojoj se radi mora da ima najmawe dva izlaza. Prostorije otvarawa mogu da se podele na: • glavne prostorije otvarawa (izvozno okno. rampe) i • pomo}ne prostorije otvarawa (ventilaciona i servisna okna. u podinskim stenama. Otvarawe le`i{ta obuhvata i izradu prostorija. u podinskim stenama. poplave itd. tokom koje se le`i{te povezuje sa povr{inom.2 O p { t i p r i n c i p i o t v a r a w a Kao {to je ve} navedeno. Osnovni na~ini otvarawa le`i{ta su: • otvarawe le`i{ta (vertikalnim) oknom (pri ~emu okno mo`e da bude locirano u samom le`i{tu. potkopi.Metode i tehnologija podzemne eksploatacije neslojevitih le`i{ta 3. tako da pri najve}em poznatom vodostaju obli`wih teku}ih voda ili za vreme velikih provala oblaka u slivu podru~ja rudnika voda ne mo`e prodreti u jamu. bezbedan prolaz zaposlenima. u krovinskim stenama. Kombinovane na~ine otvarawa ~ine me|usobne kombinacije osnovnih na~ina otvarawa. u krovinskim stenama. glavni pre~ni hodnici do le`i{ta. Prostorijama otvarawa obavqa se transport i izvoz rude. 30 . Prostorije otvarawa moraju da budu tako dimenzionisane da omogu}e ostvarewe planirane proizvodwe. otvarawe le`i{ta predstavqa jednu od faza u tehnolo{kom procesu podzemne eksploatacije le`i{ta. Tro{kovi izrade prostorija otvarawa spadaju u investiciona ulagawa." ^lan 337. ili u jednoj od bo~nih strana le`i{ta). kao i opremqeni odeqewem za prolazak. provetravawe. odvodwavawe i snabdevawe jame energijom. vodosabirnici. Otvori dvaju izlaza na povr{inu ne smeju da budu u jednoj zgradi. koji su jedan od drugog sigurno odeqeni i nezavisni. u prate}im stenama i rudi. • otvarawe le`i{ta rampom (pri ~emu rampa mo`e da bude locirana u samom le`i{tu." Potrebno je da se navede da postoje osnovni i kombinovani na~ini otvarawa le`i{ta. istih propisa predvi|a da:"Otvori jama (u{}a okna. odnosno dva spoja sa povr{inom. kao i ostali pomo}ni objekti koji slu`e tokom du`eg vremenskog perioda). • otvarawe le`i{ta kosim oknom (pri ~emu okno mo`e da bude locirano u samom le`i{tu. • otvarawe le`i{ta potkopom (pri ~emu potkop mo`e da bude lociran u samom le`i{tu. ili u jednoj od bo~nih strana le`i{ta). navozi{ta. u krovinskim stenama. u podinskim stenama. glavne rudne sipke. prevoz qudi. izradom razli~itih vrsta podzemnih prostorija. u podinskim stenama. obzirom da slu`e tokom du`eg vremenskog perioda. ili u jednoj od bo~nih strana le`i{ta). ili u jednoj od bo~nih strana le`i{ta). kao i da omogu}e brzo povla~ewe qudi iz jame u slu~aju po`ara. tokom kojeg treba da se izvr{i wihova amortizacija. Prema ~lanu 37. kojima se le`i{te deli na revire i horizonte. nesmetan prolaz opreme i dopremu repromaterijala. doprema materijala. Wihovo me|usobno rastojawe ne sme da bude mawe od 30 m. niskopa i potkopa) moraju biti locirani i izgra|eni visoko iznad dna doline.

1) gde su: h P γ ir. i koeficijenti iskori{}ewa i osiroma{ewa rude1. za rude sredwe vrednosti 10-15%. .klimatskih uslova.oblika rudnog tela (le`i{ta).12000 12000 . zavise od slede}ih faktora: . za le`i{ta koja zale`u pod uglom ve}im od 30°. .na~ina provetravawa i odvodwavawa.3 G o d i { w i k a p a c i t e t r u d n i k a Godi{wi kapacitet rudnika zavisi od mnogobrojnih faktora.koli~ine rudnih rezervi i kapaciteta proizvodwe. . a ponekad i vi{e.fizi~ko-mehani~kih i strukturnih karakteristika stenske mase.25000 > 25000 KATEGORIJA LE@I[TA MALA SREDWA VELIKA VEOMA VELIKA 1 Gubici i osiroma{ewe rude prvenstveno zavise od primewene metode otkopavawa. Na osnovu prora~unate vrednosti sredwe otkopne povr{ine (P).600 600 . ali i od niza drugih rudarsko-tehni~kih i geolo{kih faktora.saobra}ajnih prilika. zatim i od na~ina izvo|ewa radova.1000 > 1000 5000 .1500 > 1500 300 . i . . 31 . oblik i dimenzije popre~nog preseka prostorija otvarawa. kao i broj i lokacije prostorija otvarawa. 3. zapreminska masa rude (t/m3). pravca pru`awa i pada. Dozvoqeni gubici za visokovredne rude iznose 3-5%.Otvarawe rudnika Izbor na~ina otvarawa. 3.1000 1000 . 3. sredwa otkopna povr{ina (m2).1 DU@INA OTKOPNOG POQA ILI DU@INA LE@I[TA POVR[INA LE@I[TA (m) (m2) MO]NOST LE@I[TA (m) do 15 15 i vi{e 15 i vi{e 500 .600 ≤ 300 ≤ 5000 600 .1. Tabela br. a ponekad i do 30% (i vi{e). . Veli~ina dozvoqenih gubitaka zavisi od vrednosti rude. Osiroma{ewe se kre}e od 0-30%. Pribli`no odre|ivawe godi{weg kapaciteta rudnika pomo}u intenziteta otkopavawa. koji mogu da se razvrstaju u tri grupe: • • • geolo{ke. mo`e da se izvr{i pomo}u formule: h ⋅ P ⋅ γ ⋅ ir 1. mo`e da se odredi kategorija le`i{ta. rudarsko-tehni~ke i organizaciono-tehni~ke.konfiguracije terena. kao i na osnovu vrednosti prikazanih u tabeli br. or - otkopna visina na celoj povr{ini u toku godine (m). dok za niskoprocentne rude male vrednosti iznose 15-20%.o r Ai = (3.

koja zavisi od kategorije le`i{ta i broja horizonata u jednovremenom radu (usvaja se iz tabele br. usvaja se optimalno vreme rada rudnika (topt).4.2 KATEGORIJA LE@I[TA VEOMA VELIKA VELIKA SREDWA BROJ HORIZONATA 1 2 1 2 1 2 NEKOLIKO 1 2 NEKOLIKO h0 (m) 15 20 22 25 25 30 40 30 45 60 h0 MALA MO]NOST RUDNOG TELA (m) K1 <5 1.8 UGAO PADA RUDNOG TELA (°) K2 Za me|uvrednosti prikazanih uglova pada rudnog tela.sredwa godi{wa visina otkopavawa (m). 3. 3. Provera ispravnosti.o r ) (3.bilansne rudne rezerve (t).3).2). K1. Tabela br.2 5-15 1.K2 . 32 .25 90 1. 3.3) gde je: T .6 45 0.0 60 1. vrednosti koeficijenta K2 odre|uju se interpolacijom. 2) Iz tabele br. na ovaj na~in prora~unatog. u tabeli br.9 30 0. t= T ⋅ ir A i ⋅ (1.3.3.3). 3. pomo}u jedna~ine (3. mo`e da se odredi vreme rada rudnika (t).koeficijenti popravke za mo}nost i ugao pada le`i{ta (usvajaju se iz tabele br.8 0.0 Tabela br. Postupak prora~una je slede}i: 1) Na osnovu rudarsko-tehni~kih uslova le`i{ta. na osnovu prora~unatog godi{weg kapaciteta rudnika (Ai). 3.Metode i tehnologija podzemne eksploatacije neslojevitih le`i{ta Otkopna visina (h) u toku godine mo`e da se odredi pomo}u slede}e formule: h = h0 ⋅ K 1 ⋅ K 2 (3.2) gde su: . godi{weg kapaciteta rudnika (Ai) mo`e da se izvr{i prora~unom godi{weg kapaciteta rudnika (A) na osnovu optimalnog veka eksploatacije rudnika (topt).3 15-25 > 25 0.

od prvorazrednog zna~aja za rad jame. neslojevitih le`i{ta koja strmo zale`u.) POVOQNI EKSPLOATACIONI USLOVI NEPOVOQNI EKSPLOATACIONI USLOVI 50 000 .100 000 100 000 .4) Na ovaj na~in prora~unata vrednost (A) mo`e da se usvoji kao orjentaciona vrednost godi{weg kapaciteta rudnika. odnosno zami{qene zarubqene kupe sa oknom u sredi{tu (u pravcu visine figure).500 000 500 000 . Jedan od na~ina za locirawe okna. koji se projektuje uz rudno telo. 33 . Ovakav na~in odre|ivawa lokacije okna prikazan je na slici br. ono mora da bude dovoqno udaqeno od rudnog tela da bi se eliminisali negativni uticaji na wega izazvani otkopavawem rude. u odnosu na rudno telo.30 > 20 3) Nakon {to se odrede vrednosti za t i topt mo`e da se prora~una godi{wi kapacitet rudnika (A): ukoliko je t ≥ topt ⇒ A = Ai .4.15 m. usvajaju se wihove vrednosti po analogiji sa sli~nim le`i{tima.2. okno se u principu locira u podinskom boku.15 6 . 3.15m. Da bi se izbegli gubici rude. Obzirom da je izvozno okno kapitalni objekat. je da se na osnovu uglovnih parametara u podini.18 > 15 5 . okno se locira van ucrtane zone pomerawa.18 8 .4 GODI[WI KAPACITET RUDNIKA topt (god. Oko ove granice se ucrta i za{titni pojas od 10 . potrebno je da nijedan deo rudnog tela ne bude zahva}en za{titnim stubom.12 7 -15 10 . ~ija {irina iznosi 10 . Nakon toga.4 L o k a c i j a p r o s t o r i j a o t v a r a w a 3. 3. 3.1 O d r e | i v a w e m i n i m a l n o g r a s t o j a w a od okna do rudnog tela Kod otvarawa oknom. u za{titnom stubu.25 12 . Kod novih le`i{ta.o r ) (3. kod le`i{ta koja su u eksploataciji. na situacionom planu iscrta granica pomerawa. U ciqu sni`ewa investicionih ulagawa i eksploatacionih tro{kova te`i se da okno bude {to bli`e le`i{tu.Otvarawe rudnika Tabela br. Konstruisawe za{titnog stuba vr{i se na osnovu uglovnih parametara do kojih se dolazi merewima.10 5 . Kod projektovawa za{titnog stuba uputno je da se predvidi i za{titni pojas oko okna. gde nema verodostojnih podataka o ovim parametrima. ili ukoliko je t < topt ⇒ A= T ⋅ ir < Ai t opt ⋅ (1.1 000 000 ≥ 1 000 000 4 .200 000 200 000 . Eliminisawe navedenih negativnih uticaja vr{i se konstruisawem za{titnog stuba (u ~ijoj zapremini se ne vr{i otkopavawe). krovini i po pru`awu rudnog tela.

• Slojevitost stena ima ima uticaja na izbor lokacije.5 KATEGORIJA STENE VREDNOST UGLOVNIH PARAMETARA 55 .okno 2 . kao i zbog opasnosti od provala ve}ih koli~ina vode. 3. Najpovoqnije je da ih prostorije presecaju upravno na slojevitost. δ .gr ani ~ni ugl ovi 1 . 3. naro~ito kad su stene nepovoqnih fizi~ko-mehani~kih osobina.65° 65 .85° slabe stene sredwe ~vrste stene ~vrste stene 3.ugao nagi ba l e` i { t a ϕ . • Rasedi i rasedne zone predstavqaju najnepovoqniji na~in pojavqivawa zbog polomqenosti i zdrobqenosti stenskih masa du` wih. 34 .2 . 3.5.za{ t i t ni pojas 3 . • Masivne stene pru`aju {iroke mogu}nosti za izbor trase podzemne prostorije.2 U t i c a j p r o s t o r n o g p o l o ` a j a s t e n s k i h m a s a na locirawe podzemnih prostorija Na izbor lokacije podzemnih prostorija zna~ajan uticaj ima na~in pojavqivawa stenskih masa. obzirom da imaju jednako dobre uslove ze rad u svim pravcima.4.Metode i tehnologija podzemne eksploatacije neslojevitih le`i{ta α .75° 75 . dok je najnepovoqniji slu~aj kada se trasa prostorije poklapa sa pravcem raseda.gr ani ca pomer aw a Slika br.Odre|ivawe odstojawa okna od rudnog tela Orjentacione vrednosti uglovnih parametara za konstruisawe za{titnog stuba prikazane su u tabeli br.gr ani ~ni ugao za t l o β. Tabela br. β1. Najpovoqnije je da se podzemna prostorija locira upravno na rased.

Otvarawe rudnika 3. Ponekad je za neku od mogu}ih varijanti otvarawa potrebno razraditi i analizirati nekoliko podvarijanti. pove}ava se broj mogu}ih varijanti otvarawa. pri ~emu prva ima zna~ajne prednosti sa stanovi{ta tennologije eksploatacije. rudnih tela ili revira. Naime. 3. zavisi u prvom redu od: • ispucalosti stenske mase. opreme i odr`avawa objekata otvarawa i prate}ih objekata na povr{ini terena. • na~ina pojavqivawa. Potrebno je da se sa stanovi{ta tehnologije eksploatacije le`i{ta defini{u mogu}e varijante otvarawa.3 V a n p r o f i l s k i i s k o p Prilikom izrade podzemnih prostorija u jako ispucalim stenama dolazi do pojave iskopa ve}eg od projektovanog.5 I z b o r n a ~ i n a o t v a r a w a l e ` i { t a Izbor na~ina otvarawa le`i{ta. izvoza. Zbog preglednosti podataka za svaku od mogu}ih varijanti otvarawa. Vanprofilski iskop mo`e da ima vrednost od nekoliko procenata pa do 50 %. dok naj~e{}a vrednost iznosi 10 %. • na~ina rada itd. izvoza. odvodwavawa itd. koje se analiziraju. Tro{kovi koji su sli~ni ili jednaki za razli~ite varijante otvarawa se ne uzimaju u obzir prilikom analize. odre|uju tro{kovi izrade. ukoliko je to izvodqivo. kao i izbor lokacije prostorija otvarawa. na ovaj na~in obra~unatih i prikazanih tro{kova. Stoga ukoliko su ukupni tro{kovi jedne varijante mawi za 5 . Nasuprot tome. odnosno tokom otvarawa novih horizonata. Kada prostorija "u|e" u tektonski poreme}enu zonu. odvoje: • trenutno potreban obim investicionih ulagawa za otvarawe le`i{ta i • obim investicionih ulagawa koji mo`e da bude aktuelan kasnije. Najpovoqnija podvarijanta usvaja se kao va`e}a varijanta otvarawa. • wenih fizi~ko-mehani~kih karakteristika. Su{tina izbora na~ina otvarawa le`i{ta prikazana je slede}im postupkom.10 % od druge varijante. veoma zna~ajno je da se. vanprofilski iskop je neizbe`an. Ukoliko razmatrano le`i{te ~ini jedno rudno telo. i kao takva se ukqu~uje u daqi postupak analize mogu}ih varijanti otvarawa. prethodno navedeni tro{kovi pojedina~no se prikazuju u tabeli. 35 . vr{i se analizom ekonomi~nosti (obima investicionih ulagawa i stepena amortizacije) mogu}ih varijanti otvarawa. prednost prilikom izbora najpovoqnije varijante otvarawa bi}e data prvoj varijanti. Navedeno pove}awe iskopa naziva se vanprofilski iskop. Veli~ina vanprofilskog iskopa. iznosi od 5% do 10%. obi~no postoji mali broj mogu}ih varijanti otvarawa. navedeni tro{kovi zna~ajno se razlikuju tokom ~itavog perioda investicionih ulagawa. Prilikom upore|ewa ukupnih tro{kova mogu}ih varijanti otvarawa. kao i tro{kovi transporta. Tako|e je vrlo zna~ajno da se naglasi da je potpuno pogre{no ukoliko se vr{i prosto sabirawe direktnih tro{kova otvarawa (izrada i oprema objekata otvarawa) i tro{kova transporta. za svaku od mogu}ih varijanti otvarawa. Zatim se za svaku od mogu}ih varijanti otvarawa. odnosno doga|a se da stvarni profil prostorije bude ve}i od projektovanog.4. tokom ve} zapo~ete eksploatacije le`i{ta. Pretpostavqa se da mogu}nost gre{ke. odvodwavawa itd. u slu~aju da razmatrano le`i{te ~ini ve}i broj rudnih tela.

Metode i tehnologija podzemne eksploatacije neslojevitih le`i{ta Izbor na~ina otvarawa le`i{ta bi}e prikazan na slede}ih nekoliko primera. P r i m e r 1 . Tehni~ki opis varijante otvarawa Rudno telo. Iz ventilacionog okna. Teren iznad le`i{ta odlikuje se prili~no ujedna~enim padom bez izra`enih nepravilnosti. mogu da se izdvoje slede}e karakteristike rudnog tela. TH-500. 36 . Zapreminska masa rude iznosi 3. TH-450 . na me|usobnom visinskom odstojawu kao u slu~aju izrade transportnih hodnika. VH-550. popre~nim i horizontalnim presekom. +500. izra|eni su transportni hodnici: TH-600. +550. prikazano na slici br. TH-500 . Ruda i prate}e stene su ~vrste. otvoreno je izvoznim oknom (IO) koje slu`i kao glavna izvozna komunikacija jame sa povr{inom terena iznad le`i{ta. TH-450 i TH-400. Ventilacioni hodnici imaju isti pravac i du`ine kao transportni hodnici. Izvozno i ventilaciono okno imaju istu dubinu.3.128 m.3. zatim da se izvr{i tehni~ki opis usvojene varijante otvarawa. +450 i +400. prikazano je le`i{te rude gvo`|a. kao i ventilaciono okno (VO) sme{teni su u podinskom boku rudnog tela (le`i{ta).98 m i TH-400 . na kotama: +600. koje su prikazane isprekidanom linijom na slici br. naseqena mesta i sl. 3. U neposrednoj blizini podinskog kontakta rudnog tela. kao i da se urade crte`i u odgovaraju}oj razmeri. na prose~nom odstojawu od 5 do 10 m od rudnog tela. Orjentacija smernih hodnika je u pravcu pru`awa le`i{ta. Projektovane su slede}e du`ine transportnih hodnika: TH-600 . usvojena je zbog mawe du`ine transportnih puteva nego u obrnutom slu~aju. Na povr{ini terena iznad le`i{ta ne postoje privredni objekti. Na osnovu konstrukcije za{titnih stubova izvoznog i ventilacionog okna. Za prikazano le`i{te potrebno je da se usvoji varijanta otvarawa. koje je prikazano na slici br.3. Re{ewe Na osnovu postoje}ih kriterijuma za izbor na~ina otvarawa le`i{ta. Pravac navedenih transportnih hodnika orjentisan je upravno na pravac pru`awa le`i{ta. usvojena je lokacija istih u podinskom boku le`i{ta. izra|eni su ventilacioni hodnici: VH-600. 3. odnosno na kotama: +600. i zale`e pod uglom od ≈ 80°. odnosno na kotama: +600. Ruda i prate}e stene su ~vrste. VH-450 i VH-400. Iz izvoznog okna. 3. +500. prose~ne mo}nosti 50 . koja iznosi 325 m. koji bi zna~ajnije uticali na lokaciju objekata otvarawa.varijanta otvarawa le`i{ta vertikalnim oknom Na slici br.3. 3. TH-550 65 m. 3. SH-550. navedena lokacija izvoznog i ventilacionog okna. na me|usobnom visinskom odstojawu koje iznosi 50 m. SH-450 i SH-400.52 m.75 m. SH-500. Rudno telo je so~ivastog oblika. +450 i +400. +550.3. izra|eni su smerni hodnici: SH-600. +450 i +400. TH-550. a dna okana su na koti +390 m. +500. VH-500. odnosno ulazi u okna su na koti +715 m. Prose~na du`ina smernih hodnika iznosi oko 250 m.6 t/m3. +550. i raspolo`ivih podtaka o le`i{tu. Izvozno okno. Iako je krovinski bok le`i{ta iste ~vrsto}e kao i podinski. Navedena varijante otvarawa prikazana je na slici br.60 m.

3 . 3.Otvarawe rudnika Slika br.Varijanta otvarawa le`i{ta vertikalnim oknom 37 .

koje je sme{teno u izvoznom oknu. kao i da se urade crte`i u odgovaraju}oj razmeri. odnosno ulaz u okno je na koti +724 m. smernih hodnika i pre~nih hodnika ostvaruje se transportna komunikacija izme|u svakog otkopa. u pojedina~nim rudnim blokovima.4. Tehni~ki opis varijante otvarawa Rudno telo. 3. Ventilaciono okno (VO) je sme{teno u boku le`i{ta. Izradom navedenih transportnih hodnika. i zale`e pod uglom od ≈ 48°. odnosno ulaz u okno je na koti +717 m. prose~ne mo}nosti 10 . Ruda i prate}e stene su ~vrste. Broj pre~nih hodnika na jednom horizontu. zatim da se izvr{i tehni~ki opis usvojene varijante otvarawa. 3. da bi se smawile du`ine ventilacionih hodnika. naseqena mesta i sl.4. Ruda i prate}e stene su ~vrste. a dno okna je na koti +440 m. koje je prikazano na slici br. Nagib izvoznog kosog okna iznosi 48°. prikazano je le`i{te rude antimona. sa izvoznim postrojewem. mogu da se izdvoje slede}e karakteristike rudnog tela.prostorija osnovne pripreme le`i{ta za otkopavawe. na svakom od horizonata jame. popre~nim presekom i horizontalnim presecima. ventilacionih i smernih hodnika. Za prikazano le`i{te potrebno je da se usvoji varijanta otvarawa. Du`ina izvoznog kosog okna iznosi 382 m. P r i m e r 2 . {to je uslovqeno nepravilnim konturama rudnog tela. Dubina ventilacionog okna iznosi 277 m. kao i wihova du`ina varira od horizonta do horizonta. prikazano na slici br. Pravac pre~nih hodnika orjentisan je upravno na pravac pru`awa le`i{ta.25 t/m3. Navedena varijanta otvarawa prikazana je na slici br. Iz smernih hodnika. Teren iznad le`i{ta odlikuje se prili~no ujedna~enim padom bez izra`enih nepravilnosti. na odstojawu od 15 do 30 m. 38 . a dno okna je na koti +440 m. koja se primewuje za otkopavawe datog rudnog tela. Zapreminska masa rude iznosi 3. vr{i se izrada pre~nih hodnika (PH) . Na povr{ini terena iznad le`i{ta ne postoje privredni objekti. i me|usobno odstojawe izme|u pre~nih hodnika iznosi 25 m. pri ~emu je locirano u sredini vertikalnog preseka rudnog tela. Izvozno koso okno je sme{teno u podinskom boku rudnog tela (le`i{ta). otvoreno je kosim izvoznim oknom (IO) koje slu`i kao glavna izvozna komunikacija jame sa povr{inom terena iznad le`i{ta. Polo`aj i dimenzije rudnih blokova zavise od metode otkopavawa. i uspostavqena je proto~na vazdu{na struja neophodna za provetravawe glavnih transportnih komunikacija u jami. Re{ewe Na osnovu postoje}ih kriterijuma za izbor na~ina otvarawa le`i{ta. prakti~no su oformqeni (otkopni) horizonti u jami. na nivou svakog od horizonata u jami.Metode i tehnologija podzemne eksploatacije neslojevitih le`i{ta Izradom transportnih.varijanta otvarawa le`i{ta kosim oknom Na slici br. na svakom od horizonata. Izradom pre~nih hodnika rudno telo se. i raspolo`ivih podtaka o le`i{tu. deli na rudne blokove. koji bi zna~ajnije uticali na lokaciju objekata otvarawa.20 m.4. prema prethodno navedenom redosledu. 3. Rudno telo je so~ivastog oblika. obzirom da se wihova izrada vr{i do krovinskog kontakta rudnog tela.4. 3.

3.4 .Varijanta otvarawa le`i{ta kosim oknom 39 .Otvarawe rudnika Slika br.

mogu da se izdvoje slede}e karakteristike rudnog tela.5.5. na osnovu oznaka navedenih potkopa. Pravac potkopa orjentisan je u pravcu pru`awa le`i{ta i izra|eni su po sredini le`i{ta (horizontalnog preseka le`i{ta). Kroz rudno telo.5. izra|eni su transportni hodnici: TH-650. dok su prate}e stene ~vrste. prikazano je le`i{te rude bakra.316 m i TH-405 . Projektovane su slede}e du`ine potkopa: TH-565 . VH-500 .7 t/m3. +550. zatim da se izvr{i tehni~ki opis usvojene varijante otvarawa. VH-600 . Izradom transportnih.349 m. VH-600. SH-500 i SH-450. isti su izra|eni na me|usobnom visinskom odstojawu koje iznosi 40 m. popre~nim presekom i horizontalnim presecima. 3.57 m. SH-550. ventilacionih i smernih hodnika. TH-550. Iz ventilacionog okna. TH-485.Metode i tehnologija podzemne eksploatacije neslojevitih le`i{ta Iz izvoznog okna. +500 i +450. 3. Rudno telo je so~ivastog oblika. Ventilacioni hodnici imaju isti pravac kao transportni hodnici. 3. Projektovane su slede}e du`ine ventilacionih hodnika: VH-650 . prose~ne mo}nosti oko 20 m. naseqena mesta i sl. na me|usobnom visinskom odstojawu koje iznosi 50 m. odnosno na kotama: +650. prakti~no su oformqeni (otkopni) horizonti u jami. Ruda i prate}e stene su ~vrste.25 m.83 m. +550. TH-550 . izra|eni su smerni hodnici: SH-650. izra|eni su ventilacioni hodnici: VH-650. Projektovane su slede}e du`ine transportnih hodnika: TH-650 . prema prethodno navedenom redosledu. Pravac navedenih transportnih hodnika orjentisan je upravno na pravac pru`awa le`i{ta. i zale`e pod uglom od ≈ 70°. Re{ewe Na osnovu postoje}ih kriterijuma za izbor na~ina otvarawa le`i{ta. TH-600 .47 m i VH-450 . P r i m e r 3 . Prose~na du`ina smernih hodnika iznosi oko 150 m. Navedeni potkopi. prikazanog na slici br. koji bi zna~ajnije uticali na lokaciju objekata otvarawa. Navedena varijanta otvarawa prikazana je na slici br.37 m. +485. Kao {to se. TH-485 . Za prikazano le`i{te potrebno je da se usvoji varijanta otvarawa.varijanta otvarawa le`i{ta potkopom Na slici br. odnosno na kotama: +565. +500 i +450. 40 . 3. mo`e uo~iti. su locirani iz obli`we uvale. prikazano na slici br. +600. +525. Zapreminska masa rude iznosi 3. i uspostavqa se proto~na vazdu{na struja neophodna za provetravawe glavnih transportnih komunikacija u jami. Na povr{ini terena iznad le`i{ta ne postoje privredni objekti. po sredini horizontalnih preseka rudnog tela. Tehni~ki opis varijante otvarawa Rudno telo. +445 i +405.5. TH-600. +550. odnosno na kotama: +650.32 m. VH-500 i VH-450. Teren iznad le`i{ta je brdovit. kao i da se urade crte`i u odgovaraju}oj razmeri.27 m. TH-500 .40 m. i raspolo`ivih podtaka o le`i{tu. VH-550.285 m. TH-565. TH-525 -253 m. +600. na kotama: +650. +500 i +450. TH-500 i TH-450. na me|usobnom visinskom odstojawu kao u slu~aju izrade transportnih hodnika. TH-445 i TH-405. +600. Ruda je sredwe ~vrsto}e. TH-445 . otvoreno je potkopima (TH) koji slu`e kao izvozne komunikacije jame sa povr{inom terena iznad le`i{ta.33 m i TH-450 . TH-525. SH-600.213 m. pri ~emu je jedan bok le`i{ta orjentisan prema obli`woj uvali. Orjentacija smernih hodnika je u pravcu pru`awa le`i{ta.

Slika br. 3.Varijanta otvarawa le`i{ta potkopima .5 .

Tre}a deonica rampe projektovana je kao prava deonica.7 t/m3. Pravac ventilacionih hodnika je orjentisan upravno na pravac pru`awa le`i{ta. 3.33 m. vertikalnim popre~nim presekom i horizontalnim presekom na koti +500. Za prikazano le`i{te potrebno je da se usvoji varijanta otvarawa. Ova deonica ustvari omogu}uje da se trasom rampe prati nagib rudnog tela (le`i{ta).6. koje je prikazano na slici br. Rampa je projektovana sa nagibom 1:6.26 m. i zale`e pod uglom od ≈ 75°. na povr{ini terena. na me|usobnom visinskom odstojawu od 40 m. i wena stvarna du`ina iznosi 72. Druga deonica rampe projektovana je kao kru`na krivina. Zapreminska masa rude iznosi 3. ~ime se ostvaruju mawe du`ine spojnih hodnika (SpH) na pojedinim eta`ama.6. Po~etak deonice je na koti +669. mogu da se izdvoje slede}e karakteristike rudnog tela. Iz ventilacionog okna. prose~ne mo}nosti 25 . 3.00 m. naseqena mesta i sl. prema prethodno navedenom redosledu.6.02 m. koji bi zna~ajnije uticali na lokaciju objekata otvarawa.varijanta otvarawa le`i{ta rampom Na slici br. izra|eni su ventilacioni hodnici: VH-565. Rampa je locirana neposredno u podinskom boku rudnog tela (le`i{ta). Projektovane su slede}e du`ine ventilacionih hodnika: VH-565 . odnosno na kotama: +565. Prva deonica rampe projektovana je kao prava deonica. radijusa R = 23 m i obuhvatnog ugla ϕ=180°.27 m. VH-445 i VH-405.13 m i VH-405 . Po~etak rampe.14 m. i uspostavqena je proto~na vazdu{na struja neophodna za provetravawe glavnih transportnih komunikacija u jami. Na povr{ini terena iznad le`i{ta ne postoje privredni objekti. zatim da se izvr{i tehni~ki opis usvojene varijante otvarawa.00 m dok je wen kraj na koti +669. Dubina ventilacionog okna iznosi 242 m. i raspolo`ivih podtaka o le`i{tu. stvarne du`ine 24.00 m. Tehni~ki opis varijante otvarawa Rudno telo. prakti~no su oformqeni (otkopni) horizonti u jami.Metode i tehnologija podzemne eksploatacije neslojevitih le`i{ta Ventilaciono okno (VO) sme{teno je u boku le`i{ta. Teren iznad le`i{ta odlikuje se ujedna~enim padom bez izra`enih nepravilnosti. je na koti +673.94 m. prikazano je le`i{te rude gvo`|a. 3.00 m dok je wen kraj na koti +656. VH-525 . 3.30 m. +525.94 m. Re{ewe Na osnovu postoje}ih kriterijuma za izbor na~ina otvarawa le`i{ta. dok je wen kraj na koti +656. otvoreno je rampom koja slu`i kao glavna izvozna komunikacija jame sa povr{inom terena iznad le`i{ta. VH-445 .00 m. prikazano na slici br. Navedena varijanta otvarawa prikazana je na slici br. Izradom potkopa (transportnih hodnika) i ventilacionih hodnika. da bi se smawile du`ine ventilacionih hodnika. stvarne du`ine 5. +445 i +405.5 m. sa po~etkom na koti +656. odnosno ulaz u okno je na koti +637 m. Ruda i prate}e stene su sredwe ~vrsto}e. VH-525. P r i m e r 4 . kao i da se urade crte`i u odgovaraju}oj razmeri. Ruda i prate}e stene su sredwe ~vrsto}e.6. sa po~etkom na koti +673. 42 . pri ~emu je locirano u sredini vertikalnog preseka rudnog tela. Rudno telo je so~ivastog oblika. a dno okna je na koti +395 m.

6 . 3.Varijanta otvarawa le`i{ta rampom 43 .Otvarawe rudnika Slika br.

00 m i wena stvarna du`ina iznosi 36. SH-450.Metode i tehnologija podzemne eksploatacije neslojevitih le`i{ta ^etvrta deonica rampe projektovana je kao kru`na krivina. +525 +500. materijala. Sedma deonica rampe projektovana je kao kru`na krivina.6. +425 i +400. Orjentacija smernih hodnika je u pravcu pru`awa le`i{ta. SH-575. sa po~etkom na koti +631. radijusa R = 23 m i obuhvatnog ugla ϕ=90°. izra|eni su smerni hodnici: SH-600.94 m. prakti~no su oformqene otkopne eta`e. +425 i +400. kao i za razne pomo}ne operacije. dok je wen kraj na koti +631. do spoja sa ventilacionim oknom. +575. SpH-475.00 m. spojnih i smernih hodnika.94 m i wena stvarna du`ina iznosi 108. [esta deonica rampe projektovana je kao prava deonica. 44 . dok je wen kraj na koti +625. Mogu}e su razne kombinacije: dva skipa i ko{ sa protivtegom. stvarne du`ine 5. SH-475.38 m.02 m.5 m. pri ~emu je locirano u sredini vertikalnog preseka rudnog tela. na kotama: +600. Iz rampe.00. pri tome se navedenom du`inom rampe savla|uje visinska razlika od 273. • OKNO SA KO[EVIMA koristi se u rudnicima sa malim kapacitetom proizvodwe. dok je wen kraj na koti +631. • SKIP-KO[ OKNO se ~esto grade u rudnicima sa malom i sredwom proizvodwom. SpH-575. SpH-550. dok je wen kraj na koti +650. SH-500. Skip okna se grade na rudnicima sa velikom proizvodwom i pri tome se gradi i pomo}no servisno okno za prevoz qudi. Ono slu`i za izvoz rude i srevisirawe jame. +575. odnosno na kotama: +600. Okno mo`e da bude opremqeno sa dva spregnuta ko{a ili sa jednim ko{em sa protivtegom. Pravac navedenih spojnih hodnika orjentisan je upravno na pravac pru`awa le`i{ta. Prose~na du`ina smernih hodnika iznosi oko 200 m. +475 +450. {este i sedme deonice. Izradom rampe. +525 +500. SpH-500. SH-550. dva skipa i dva ko{a itd. Dubina ventilacionog okna iznosi 266 m. prema prethodno navedenom redosledu. odnosno ulaz u okno je na koti +656 m. izra|eni su spojni hodnici: SpH-600. odnosno do kote +400. Po~etak deonice je na koti +656. 3. +475 +450. +550. SH-425 i SH-400. Naravno. Peta deonica rampe projektovana je kao kru`na krivina. Po~etak deonice je na koti +631. Ruda se u ovom slu~aju u vagonetima pomo}u ko{eva izvozi na povr{inu. Po~etak deonice je na koti +650.00 m i wena stvarna du`ina iznosi 36.12 m. Du`ine pojedinih spojnih hodnika iznose od 10 . radijusa R = 23 m i obuhvatnog ugla ϕ=90°. pri tome karakteristi~ne ta~ke rampe imaju razli~ite kote od kota koje su prikazane u opisu navedenih deonica. radijusa R = 23 m i obuhvatnog ugla ϕ=270°. SpH-425 i SpH-400. SH-525. +550.02 m.02 m.1 D i m e n z i o n i s a w e i z v o z n o g o k n a Izvozno okno prvenstveno slu`i za izvoz rude i zavisno od vrste izvoznog suda mo`e biti: • SKIP OKNO koje mo`e biti sa jednim skipom sa protivtegom ili dva odnosno ~etiri spregnuta skipa. SpH-450. na me|usobnom visinskom odstojawu koje iznosi 25 m.30 m. SpH-525. Ukupna du`ina rampe iznosi 1638. Ventilaciono okno (VO) je sme{teno u boku le`i{ta. Po sredini rudnog tela (horizontalnih preseka). trasa rampe je projektovana na taj na~in {to se uzastopno ponavqaju konstruktivni elementi pete.00 m. a dno okna je na koti +390 m.6 D i m e n z i o n i s a w e p r o s t o r i j a o t v a r a w a 3.00 m.12 m. i uspostavqena je proto~na vazdu{na struja neophodna za provetravawe glavnih transportnih komunikacija u jami. Nadaqe.

6.brzina prevoza radnika.broj radnika u jednoj smeni. r . dok je za promenu eta`e potrebno 5 sekundi. Broj efektivnih radnih ~asova dnevno (sd) mo`e da se izra~una na taj na~in {to se broj efektivnih radnih ~asova u jednoj smeni (ss) pomno`i sa brojem smena u toku dana(ns).Otvarawe rudnika Skipovi i ko{evi sa protivtegom imaju tu prednost {to wima mo`e da se izvozi ruda sa ve}eg broja horizonata.broj efektivnih radnih ~asova dnevno.dubina.vreme manevrisawa pri ulazu n radnika u ko{. 45 . ♦ Jedno~asovna proizvodwa . odnosno povr{inom ko{a koja je potrebna za prevoz jednog radnika.H (m).1. Kinematika izvoza je odre|ena propisima.7) gde su: H N n tm v . Stoga. koja mo`e da se izra~una pomo}u slede}e formule: Qh = k⋅A r ⋅ sd (3. potrebno je da se od ukupnog vremena trajawa jedne smene (8 ~asova) oduzme vreme potrebno za prevoz materijala.6) Prilikom odre|ivawa broja efektivnih radnih ~asova u toku jedne smene. s d = s s ⋅ ns (3. veli~ine korisnog tereta vo`we. Vreme potrebno za prevoz qudi mo`e da se odredi pomo}u slede}e formule: t lj = H N N ⋅ + ⋅ tm v n n (3. za datu ~asovnu proizvodwu rudnika mo`e da se izra~una veli~ina korisnog tereta jedne vo`we. dok spregnutim sudovima ruda mo`e da se izvozi samo sa jednog horizonta. odnosno visina izvoza (m). Ovo je potrebno da se u~ini u slu~aju kada se navedene operacije obavqaju kroz jedno okno i jednim izvoznim postrojewem.2 m2.broj radnika u ko{u. 3. . odre|uje se na taj na~in {to se ukupna raspolo`iva povr{ina jednog ko{a (povr{ina jedne eta`e pomno`ena brojem eta`a) podeli sa 0.5) gde su: k . za prevoz qudi i za reviziju okna. . ♦ Dubina izvoznog okna . Za ovaj prora~un potrebni su slede}i podaci: ♦ Godi{wa proizvodwa .35 ).1 Orjentaciona kinematika izvoza i izbor korisnog tereta jedne vo`we • • • Kapacitet izvoznog postrojewa uglavnom zavisi od slede}a tri faktora: kinematike izvoza. . sd . i vremena potrebnog za manevrisawe na navozi{tima. .A (t/god).Qh (t). odre|uje se na taj na~in {to se usvaja da je za svakog radnika potrebno po 3 sekunde.broj radnih dana u godini (260-305).1 .1.koeficijent neravnomernosti proizvodwe ( 1.

6. i faktora iskori{}ewa brzine va`e slede}i odnosi: p ≈ q ≥ 0. ubrzawe (m/s2). odnosno: T = t + tm (3. dok ista vrednost brzine pri prevozu materijala iznosi vmax = 20 m/s.13) gde je: vn . dubina. pri prevozu qudi iznosi vmax = 14 m/s.brzina normalne vo`we. dok maksimalno dozvoqena vrednost ubrzawa i usporewa pri prevozu qudi iznosi p = q = 0.6 m / s 2 k ⋅ p ≤ 0. odnosno visina izvoza (m). Ukupno vreme trajawa jedne vo`we ( T ) predstavqa zbir vremena trajawa ~iste vo`we ( t ) i vremena manevrisawa ( tm ).9) Vreme trajawa revizije okna kod svake smene mo`e da se izra~una pomo}u slede}e formule: ⎛ H ⎞ tr = 2 ⋅ ⎜ + 800⎟ ⎝ 0.8) gde su: vmax k p q H - maksimalno dopu{tena brzina vo`we (m/s). mo`e da se izra~una po slede}oj formuli: nh = 3600 T (3.12) Vreme ~iste vo`we mo`e da se odredi pomo}u slede}e formule: t= H + 25 vn (3. k = 0. vn < vmax.Metode i tehnologija podzemne eksploatacije neslojevitih le`i{ta Maksimalna brzina2 vo`we pri prevozu qudi i materijala mo`e da se odredi pomo}u slede}eg obrasca: v max = k ⋅ 2⋅p⋅q ⋅H p+q (3.5 (3.11) gde je: T . Maksimalno dozvoqena vrednost koeficijenta iskori{}ewa brzine iznosi Maksimalno dozvoqena brzina vo`we.ukupno vreme trajawa jedne vo`we (s).10) ♦ Broj vo`wi u jednom ~asu . usporewe (m/s2). koeficijent iskori{}ewa brzine. Prema ~lanu 20 Pravilnika o tehni~kim noramtivima pri prevozu qudi i materijala oknima rudnika 2 46 .5 ⎠ (3.nh.75 m/s2. Za apsolutne vrednosti ubrzawa odnosno usporewa.

ko{evi. U jednom ko{u mo`e da bude sme{ten jedan ili ve}i broj vagoneta. Dimenzije skipa mogu da se izra~unaju na taj na~in {to se za tra`enu zapreminu skipa odre|uje du`ina skipa. i do 12 vagoneta. Ukupna dubina okna predstavqa zbir dubine izvoza. Koristan teret jedne vo`we mo`e da se izra~una pomo}u slede}ih formula: ∗ u slu~ajevima primene dva spregnuta izvozna suda: Q = ∗ u slu~ajevima primene izvoznih sudova sa protivtegom: Qh nh Q= 2 ⋅ Qh nh (3. stubi{te. kao i na osnovu usvojenog broja vagoneta u ko{u.7.jednostrano navozi{te .9. mo`e da se prora~una i usvoji zapremina skipa. koja je jednaka dvostrukoj vrednosti dijagonale kvadratnog ili pravougaonog popre~nog preseka skipa.Otvarawe rudnika Prilikom orjentacionog prora~una mo`e da se usvoji da brzina normalne vo`we ima za 20 % ni`u vrednost od maksimalne brzine vo`we.13 s.14) Kao orjentaciona vremena manevrisawa na navozi{tu mogu da se usvoje slede}e vrednosti: ∗ kod primene skipova za rudu: ∗ kod primene jednoeta`nih ko{eva: .16) Po{to je izvr{en prora~un korisnog tereta jedne vo`we.15) (3. dimenzije ko{eva se usvajaju na osnovu usvojenih zapremina vagoneta. ∗ kod primene vi{eeta`nih ko{eva potrebno je da se prora~una vreme manevrisawa za svaku eta`u. protivteg. jedan za drugim. cevovod itd.8 i 3.dvostrano navozi{te . stim {to ni u kom slu~aju ne sme da bude mawa od 3 m. dok su u pripadaju}im tabelama date potrebne dimenzije u zavisnosti od veli~ine izvoznog suda. Na svakoj eta`i ko{a mo`e da bude po jedan ili po dva vagoneta u redu. Dispozicije izvoznih sudova i drugih ure|aja u oknu prikazane su na slikama 3. Slobodna visina u torwu zavisi od maksimalne brzine vo`we i opremqenosti izvoznog postrojewa.mehanizovano navozi{te tm = 10 s. Na osnovu dimenzija izabranog izvoznog suda (sudova) vr{i se izbor popre~nog preseka okna. uz dodatak da je za svaku promenu eta`e potrebno 5 sekundi. odnosno: v n = 0. Zatim je potrebno da se u minimalni svetli profil okna (naj~e{}e krug) smeste sve predvi|ene instalacije: skipovi.8 ⋅ v max (3. odnosno da se usvoji zapremina vagoneta. 3. tm = 30 s tm = 15 .20 s tm = 10 . odnosno dubine najni`eg horizonta i slobodne dubine okna. Kod izvoza ko{evima. Slobodna dubina okna mora da bude najmawe jednaka slobodnoj visini u torwu. kao i dimenzije ko{a. 47 .

17 0.40 e (m) 0.15 0.15 0.180⋅200 160⋅180.94 2. 3.18 0.14 0.180⋅200 160⋅180.5 5.19 Presek vo|ice (mm) 120⋅140.20 0.62 1.28 0.14 0.85 3.30 3.19 0.6 Vagonet (m3) 0.20 1.1 4..20 0.140⋅180 140⋅160.17 0.04 1.15 0.180⋅220 160⋅180.82 1.94 0.25 0.00 3.20 0.180⋅200 Slika br.45 3. 3.14 0. sa brzinom prevoza qudi mawom od 4 m/s. Naravno da se u slobodnoj dubini okna nalazi mawa ili ve}a koli~ina vode.5 2. stim {to je koli~ina prosute rude kod izvoza ko{evima mawe nego kod izvoza skipovima.180⋅200 160⋅180. i brzinom prevoza materijala do 6 m/s.120⋅160 120⋅140.25 0.95 4.10 2.50 1.Dispozicija ko{a sa dva vagoneta po eta`i 48 .15 0.96 0.90 0.180⋅200 180⋅200.16 0.60 3.15 f (m) 0.25 0.86 0.14 0.36 1.25 0.18 c (m) 0.180⋅200 160⋅180.28 0.3 1.140⋅180 140⋅160.85 3.10 2.18 0.17 0.50 3. tako da je u slu~ajevima potrebe mogu}e weno bezbedno ~i{}ewe i odvodwavawe.15 0.35 0.8 .21 0.75 2.15 0.51 1.25 *jedan i dva vagoneta po eta`i e (m) 0.25 d (m) 0. koja su opremqena regulatorom vo`we.38 0. slobodna visina mora da bude najmawe 1.06 1.19 0.15 0.25 0.5 0.45 b (m) 0.95 3.0 D (m) 3.7 4.45 a (m) 1.25 3.25 1.7 0. Stoga.08 0.25 0.180⋅200 Slika br.20 0.55 3.3 4.19 0.75 1.14 f (m) 0. 3.40 0.17 0.60 3.40 1.9 1.20 0.60 1.35 0.Dispozicija ko{a sa jednim vagonetom po eta`i Tabela br. slobodna dubina okna mora da bude odgovaraju}im prostorijama povezana sa navozi{tem.38 0.83 1.9 4.40 0.38 1.08 0.17 0.18 0.92 1.19 Presek vo|ice (mm) 140⋅160.80 3.5 4.15 0.40 0.140⋅180 160⋅180.7 a b c d Vagonet D (m) (m) (m) (m) (m) (m3) 0.16 1.13 0.20 0.13 0.06 1.120⋅160 140⋅160.20 0.20 0.36 0.140⋅180 140⋅160.19 0.16 0.15 0.70 3.18 0.30 4.00 4. Tabela br.20 0. bez regulatora vo`we.20 0.19 0.90 3.16 1.50 6.5 puta ve}a od brojne vrednosti maksimalno dozvoqene brzine pri prevozu materijala.06 1.19 0.74 1.7 . 3.84 0.0 6.20 0.96 1.140⋅180 160⋅180.34 0.25 0.17 0.30 3.06 1. Za izvozna postrojewa. minimalna vrednost slobodne visine iznosi: 2 ≤ vmax < 4 4 ≤ vmax < 6 6 ≤ vmax < 10 10 ≤ vmax 3m 5m onoliko koliko iznosi vn najmawe 10 m Prilikom izvoza rude neminovno dolazi do wenog prosipawa u okno.15 1.14 0.1 1.06 0.25 0.Metode i tehnologija podzemne eksploatacije neslojevitih le`i{ta • • Za mawa izvozna postrojewa.120⋅160 120⋅140.20 0.0* 7.08 1.

96 3. neretko i celokupno qudstvo jedne jamske smene.10.2 D i m e n z i o n i s a w e s e r v i s n o g o k n a Servisno okno se radi prilikom eksploatacije velikih le`i{ta.39 0. 49 .80 b (m) 0.45 c (m) 0.9 .Otvarawe rudnika Tabela br. odnosno za snabdevawe jame repromaterijalom. jedno ili dvoeta`ni i wime mo`e da se preveze ve}i broj qudi. Ko{ je naj~e{}e velikih dimenzija. ali i za druge pomo}ne operacije koje mogu da se obavqaju paralelno sa izvozom. Servisnim oknom je omogu}en efikasan transport eksploziva.20 0.90 1.14 0. pod uslovom da ga ne ometaju. opremaju jo{ jednim izvoznim postrojewem .25 d (m) 0.14 f Presek vo|ice (m) (mm) 0.23 e (m) 0. koje je snabdeveno dizel agregatom za proizvodwu elektri~ne energije.pomo}nim za prevoz qudi. Ovakva okna se naj~e{}e. jamske gra|e i drugog repromaterijala sa povr{ine u jamu. dizel goriva.6.8 Skip (m3) 1 2 3 D (m) 2.14 0. Kod ovakvih rudnika izvozna okna slu`e prevashodno za izvoz rude. za odvodwavawe i provetravawe.Dispozicija skipova 3.00 1. umesto odeqewa za prolaz qudi. za slu~aj da nastane prekid u snabdevawu elektri~nom energijom iz postoje}e mre`e. Tipi~an popre~ni presek servisnog (pomo}nog) okna sa naj~e{}e kori{}enom opremom prikazan je na slici br. za snabdevawe jame energijom. Servisno (pomo}no) okno slu`i za servisirawe jame. Servisna okna su naj~e{}e opremqena ko{em sa protivtegom.18 Slika br.10 1.30 1.18 0.15 a (m) 1. odnosno u rudnicima sa velikim godi{wim kapacitetima proizvodwe. 3.34 0. za prevoz qudi i opreme. betona. bez pretovara i uz malo anga`ovawe radnika. maziva.20 0. 3.38 4. 3.17 0.

traverza. 3 . mora da iznosi najmawe polovinu vrednosti rastojawa izme|u izvoznih posuda.ko{. Kada se koriste u`etne vo|ice razmak izme|u izvoznih posuda. mora da bude najmawe 500 mm. i mogu da se koriste samo prilikom orjentacionih dimenzionisawa. Slika br. Vrednost rastojawa izme|u izvozne posude i zida. 3. odnosno najmawe 600 mm za ve}e dubine.10 . 2 .protivteg. odnosno instalacija u oknu. 4 . sistema ko{-protivteg Napomene: Dimenzije traverzi i rastojawa izme|u ko{a i okolnih instalacija su orjentaciona. 50 . pri dvostranom vo|ewu.Servisno okno sa dva izvozna postrojewa.cevovod u oknu.Metode i tehnologija podzemne eksploatacije le`i{ta 1 .

dimenzija pre~nika (3. Orjentaciona vrednost vazdu{nog protoka Vuk (m3/s).6.. mo`e da se odredi pomo}u slede}ih empirijskih formula: • za rudnike sa godi{wim kapacitetom do 900 000 t Vuk = 195 ⋅ A (3.4 D i m e n z i o n i s a w e p o p r e ~ n o g p r e s e k a h o d n i k a . Na osnovu tog uslova mo`e da se izra~una povr{ina popre~nog preseka ventilacionog okna P (m2). Ukoliko je prostorija namewena za saobra}awe jamske dizel mehanizacije ona mora da bude najmawe za 1 m {ira od najve}e {irine vozila koje se wome kre}e. dok je pregled razli~itih tipova jamskih kamiona. sa wihovim osnovnim karakteristikama.godi{wi kapacitet rudnika (Mt).19) Brzina vazdu{ne struje.18) gde je: A . prikazan u tabeli br. dok se u svim ostalim slu~ajevima primewuje kru`no zasvo|en oblik popre~nog preseka prostorije. minimalna visina iste od poda do po~etka svoda mora da iznosi 1.6.17) • za rudnike sa godi{wim kapacitetom preko 900 000 t Vuk = 90 + 46. Dimenzije popre~nog preseka ovih prostorija su uslovqene gabaritima transportnih sredstava.3 D i m e n z i o n i s a w e v e n t i l a c i o n o g o k n a Ventilaciono okno orjentaciono mo`e da se dimenzioni{e prema slede}im kriterijumima: protoku ukupne koli~ine vazduha kojim se jama provetrava. koji je potreban za provetravawe jame. 51 . 10 m/s.8 m.5 ⋅ A (3.20) Ukoliko je ventilaciono okno kvadratnog popre~nog preseka.9. Popre~ni presek jedne ovakve prostorije prikazan je na slici br. ne sme da iznosi vi{e od d (m) mo`e da se odredi pomo}u slede}e formule: d≥ 4 ⋅P π Ukoliko je ventilaciono okno kru`nog popre~nog preseka. i dozvoqenoj brzini kretawa vazduha kroz ventilaciono okno.11. 3.Otvarawe rudnika 3. dimenzija stranice a (m) mo`e da se odredi pomo}u slede}e formule: a= P (3. i fizi~komehani~kim osobinama stenskog masiva u kome je prostorija izra|ena. Trapezasti oblik popre~nog preseka ima prostorija koja je podgra|ena drvenom okvirnom podgradom. kroz ventilaciono okno. Po{to su ove prostorije naj~e{}e niskozasvo|enog oblika popre~nog preseka. potkopa. 3. za orjentacionu vrednost potrebnog vazdu{nog protoka: P≥ Vuk 10 (3. rampi Popre~ni presek ovih prostorija naj~e{}e ima tapezasti ili kru`no zasvo|en oblik.21) 3.

8 5.5 10.1 T193 HT 12/90 MK-A20.0 21.11 .0 12. onda gabariti lokomotive. 3.3 2.0 5.Popre~ni presek prostorije namewene za kretawe jamske dizel mehanizacije Tabela br. treba da se obezbedi prolaz zaposlenima uz jedan od bokova prostorije.7 m mereno od najisturenije ivice vozila do boka hodnika.0 20. odnosno vagona uslovqavaju veli~inu profila prostorije.7 2. Najmawe dozvoqeno rastojawe.Metode i tehnologija podzemne eksploatacije le`i{ta Slika br. po pravilu. Visina prolaza mora da iznosi ≥ 1. Kroz ove prostorije.5 8.0 1.5 5.5 9. [irina prolaza mora da iznosi ≥ 0.25 m. 3.1 T233 35D K250-21 1.0 1334 1550 1550 1816 2032 2286 2000 1830 2300 1900 2200 2420 2980 3030 1168 1270 1499 1550 1880 1905 1650 2350 2200 2200 2400 2420 2430 2700 3023 3251 3848 4166 6198 6782 7920 8315 8660 7380 8720 10 000 9785 8870 15 17 29 39 100 100 69 102 136 66 136 170 240 180 Ukoliko je prostorija namewena za transport vagonima sa lokomotivskom vu~om.8 m.9 TIP KAMIONA ZAPREMINA (m3) [IRINA (mm) VISINA (mm) DU@INA (mm) SNAGA (KW) PROIZVO\A^ EIMCO EIMCO EIMCO EIMCO EIMCO EIMCO SCHOPF MAN GHH SCHOPF ATLAS COPCO MAN GHH SCHOPF TORO KIRUNA TRUCK 962 963 964 965 980-T10 980-T13 T103 MK-A15. sa strane gde nije dozvoqen prolaz zaposlenima iznosi 0.5 7. od najisturenije ivice vozila do boka hodnika. 52 .

3. ra~unaju}i od gorwe ivice {ine.28 0. kao i za izbor lokomotiva i vagona.0 30.5. 9.0 13.2 0.10 10 14 20 .1. ne sme da iznosi mawe od 2.5 9.0 1.2 2.7 1. 2. uz oba boka mora da postoje prolazi ~ija {irina iznosi ≥ 0. 3.2 .5 27.0 1250 1850 3073 4100 8000 7300 850 1000 1250 1350 1350 1800 1220 1300 1200 1550 1550 1600 600 600 900 900 900 900 53 . 1.Izbor sastava voza u funkciji godi{weg kapaciteta GODI[WI KAPACITET ( Mt ) MASA LOKOMOTIVE (t) ZAPREMINA VAGONA ( m3 ) ≤ 0.2 2.0 4.3. 11. Minimalno rastojawe izme|u vozila koja se mimoilaze iznosi 0.0 Tabela br.2 vg 2.2 4.Tehni~ke karakteristike vagoneta MODEL VAGONA ZAPREMINA (m3) NOSIVOST (t) DU@INA (mm) [IRINA (mm) VISINA (mm) KOLOSEK (mm) vg 0. Slika br.8 2.7 m.5 0.0. Tabela br.2.0 ≥ 3.11 .0 vg 4.2 m.2 m.0 10.0 5-7 7 .Otvarawe rudnika Na navozi{tima sa dva koloseka.0 .5 .0.0 1. Kada se za vu~u vozova koriste trolne lokomotive.7 vg 1.10 .5A vg 9A vg 10A 0.2 m.Popre~ni preseci prostorija namewenih za transport vagonima Narednim tabelama su prikazani podaci koji mogu da poslu`e za izbor sastava voza.2 1.12 .5 5.7 . 3.5 4. hodnik mora da bude tako dimenzionisan da visina trolne `ice. Udaqenost trolne `ice od podgrade mora da iznosi najmawe 0.

kao i da mo`e da se vr{i sigurno i efikasno manevrisawe i navo`ewe. U blizini navozi{ta obi~no se nalazi ve}i broj podzemnih prostorija komornog tipa. okno je naj~e{}e opremqeno i jednim ko{em sa protivtegom. ~ija konstrukcija i princip rada zavise od vrste vagoneta kojima se vr{i transport. pumpne stanice itd. opreme i repromaterijala.2 5 7 8 10 14 600 600. 3.Metode i tehnologija podzemne eksploatacije le`i{ta Tabela br. 900 600. kapaciteta izvoza itd. 900 900 900 2900 3120 4500 4760 5440 12300 960 1000 1050 1050 - 1300 1350 1350 1350 1350 1400 1515 1500 1650 1650 1650 2445 2185 2400 2300 2300 2300 1600 1600 1600 1800 1800 1800 7 7 12 12 18 18 Tabela br.Tehni~ke karakteristike trolnih lokomotiva TIP LOKOMOTIVE MASA (t) KOLOSEK (mm) DU@INA (mm) [IRINA (mm) K 600 K 900 VISINA KABINE (mm) RADNA VISINA TROLE (mm) max min MINIMALNI RADIJUS KRIVINE (m) 3kr-600 4kr-1 7kr1u k10 k14 2kt28 3 4 7 10 14 28 600 600. 54 . ukrcavawe i iskrcavawe qudi. cevi. 900 600 900 2015 3480 4200 4550 5500 5860 900 1000 1050 1045 1060 - 1300 1350 1345 1350 1210 1450 1500 1415 1650 1650 5 7 6 8 8 15 3. podgradni materijal itd.Tehni~ke karakteristike akumulatorskih lokomotiva TIP LOKOMOTIVE MASA (t) KOLOSEK (mm) DU@INA (mm) [IRINA (mm) K 600 K 900 VISINA KABINE (mm) MINIMALNI RADIJUS KRIVINE (m) Ak2u 5Arv2m Arp7 Am8d Arp10 Arp14 2. U navozi{tu se vr{i navo`ewe punih vagoneta i izvo`ewe praznih. U ovom slu~aju navozi{te je slo`enije konstrukcije Na navozi{tima skip okana nalazi se jedinica za pra`wewe vagoneta.). Izgled i veli~ina navozi{ta zavise od tipa okna. 900 600. ~ekaonice. 900 600. dok visina navozi{ta na mestu spoja sa oknom treba da bude dovoqna za izvo`ewe i navo`ewe najdu`ih predmeta. 3. U jamama gde se izvoz vr{i ko{evima navozi{ta mogu da budu: jednostrana. prevoz qudi i druge pomo}ne operacije.13 . kao {to su: remize. trafostanice. na~ina izvoza. Du`ina navozi{ta treba da bude dovoqna da u wemu mo`e da se smesti voz sa maksimalnim brojem vagona.13 prikazano je navozi{te sa dimenzijama koje su potrebne za prora~un wegove visine. 900 600. [irina navozi{ta je obi~no jednaka pre~niku izvoznog okna.5 D i m e n z i o n i s a w e n a v o z i { t a Navozi{te je prostorija koja povezuje izvozno okno sa glavnim transportnim hodnikom. za izvoz jalovine. koji mogu da do|u u obzir tokom eksploatacije ({ine. Na slici br.6. 3.12 . dvostrana i dvostrana sa kru`nim kretawem vagoneta. Kada se izvoz rude vr{i skipovima. kancelarije.

U ovim slu~ajevima ispod jamske drobilice postoji jo{ jedan bunker. odnosno crpna stanica. d .15.6. U jamama sa velikim prilivom zamuqene vode i koje su ugro`ene od provala vode (napr.Otvarawe rudnika Ruda se kroz re{etku spu{ta u bunker. vodosabirnik treba da bude podeqen najmawe na dva dela. Slika br. da obezbe|uju prijem vode tokom osmo~asovnog vremenskog perioda. odnosno na slici br. pored prostorija navozi{ta. Postoje razli~ite konstrukcije puni{ta skipova. . kao i wegov popre~ni presek prikazani su na slici br. a iznad mesta utovara rude u skipove. drobi u jamskoj drobilici.Spoj navozi{ta sa oknom 3. weno odmuqivawe i ispumpavawe. {to prvenstveno zavisi od granulacije rude.du`ina najdu`eg predmeta (10 m). dimenzije vodosabirnika moraju da budu ve}e. 3. stepena automatizacije itd. pre utovara u skipove. Visina navozi{ta na mestu spoja sa oknom h (m) mo`e da se izra~una pomo}u slede}e formule : h = 0. Polo`aj vodosabirnika. tako da muq natalo`en u jednom delu mo`e da se o~isti dok se voda crpi iz drugog dela vodosabirnika. 55 . Prilikom otkopavawa rude masovnim metodama u bunker dolazi ruda krupnije granulacije. nepogodna za izvoz skipovima.6 D i m e n z i o n i s a w e v o d o s a b i r n i k a Vodosabirnik predstavqa skup jamskih prostorija u kojima se vr{i skupqawe jamske vode.14. vrste skipova. ~ija zapremina odgovara ~asovnoj ili smenskoj proizvodwi rudnika. Stoga se ruda. minimalno. proizvodnog kapaciteta.22) gde su: C . 3. koja je sme{tena u komori drobqewa.13 . gradi se u blizini okna. Vodosabirnik. Komora drobqewa se nalazi ispod bunkera. jame u kojima se vr{i hidrozasipavawe otkopa). Dimenzije vodosabirnika moraju.7 ⋅ (C − d) (3. 3.pre~nik okna (m). ~ija zapremina obezbe|uje prijem rude iz jednog voza ili ~e{}e prijem koli~ine rude u iznosu dnevne proizvodwe rudnika. Ukoliko se o~ekuje iznenadni priliv ve}e koli~ine vode.

na drugoj strani pristupnog hodnika mora da bude izra|eno odbojno udubqewe.usisni bunar. 3. 3. 56 .navozi{te.6. 8 .niskop za ~i{}ewe.uskop za cevovod. 4 . 7 . 5 .pumpna komora.Popre~ni presek vodosabirnika 3. 11 . Slika br. Debqina zidova izme|u komora odre|uje se na osnovu prora~una.prijemni bunar. Naspram svake komore. Ovi magacini mogu da imaju dve ili vi{e komora.Polo`aj vodosabirnika 1 .14 .vodosabirnik (drugi deo). 3 . Komore moraju da budu tako izgra|ene da wihova uzdu`na osa zahvata prav ugao sa uzdu`nom osom pristupnog hodnika. 9 .okno. 6 .spojni hodnik pumpne komore 10 .vodosabirnik (prvi deo).niskop za ~i{}ewe.7 D i m e n z i o n i s a w e j a m s k o g m a g a c i n a e k s p l o z i v n i h sredstava i izbor wegove lokacije Jamski magacin eksplozivnih sredstava sastoji se od pristupnog hodnika i komora za sme{taj eksplozivnih sredstava. stim {to ne sme da iznosi mawe od 6 m. 2 .15 .Metode i tehnologija podzemne eksploatacije le`i{ta Slika br. odgovaraju}e profilu komore. minimalne dubine 3 m.

amonijumnitratskih plasti~nih i poluplasti~nih eksploziva. Minimalne udaqenosti magacina od pojedinih jamskih objekata i prostorija prikazane su u tabeli br.4 15 1. za prigu{ewe vazdu{nog udara u slu~aju eksplozije.3 4 0. komore. 3. Izgled jamskog magacina eksploziva prikazan je na slici br.2 m. ve} se gradi tako da bude u neposrednoj vezi sa izlaznom vazdu{nom strujom. dok kod magacina sa vi{e komora isti pravac mora da bude promewen najmawe tri puta.15 f q (kg/m3) 3 0.i glavni vetreni hodnici okna. Tabela br. na osnovu ~ega mo`e da se prora~una mese~na potro{wa eksploziva.5 6 0. glavni potkopi itd. mora da bude najmawe dva puta promewen (u odnosu na prethodni pravac) pod pravim uglom. dubine 3 m.1 12 1. Na osnovu mese~ne potro{we eksploziva mo`e da se izvr{i dimenzionisawe jamskog magacina eksploziva. U tabeli br. 3.3 14 1. sa dve komore.0 11 1. odnosno da se odredi potreban broj komora u magacinu. pumpe. 3.9 20 2.15 date su razli~ite vrednosti specifi~ne potro{we eksploziva (q) u zavisnosti od koeficijenta ~vrsto}e stene po Proto|akonovu (f ). 57 . Dimenzionisawe jamskog magacina eksploziva mo`e da se obavi prema o~ekivanoj potro{wi eksploziva.Otvarawe rudnika Minimalna slobodna visina prostorija magacina iznosi 2. i do 20 000 komada detonatorskih kapisli odnosno elektri~nih detonatora.14.8 9 0. i ukupna koli~ina eksploziva ne sme da bude ve}a od 50 t.8 19 1. Svaka vrsta eksplozivnog sredstva mora da bude sme{tena u posebnu komoru. i da najkra}im putem bude spojen sa bli`im ogrankom sve`e vazdu{ne struje pomo}u bu{otine ili su`enog hodnika. dok je wegov polo`aj u odnosu na ostale jamske prostorije i objekte prikazan na slici br. Ulaz u prilaznu prostoriju magacina ne sme da bude u hodniku glavne ulazne vazdu{ne struje. Ovi magacini se grade u jalovim stenama ili rudi. 3. ili • do 7000 kg sme{a amonijumnitratnog goriva. Pravac prilaznog hodnika magacinu.7 18 1.9 10 1. 3.7 8 0. ili • do 5000 kg amonijumnitratskih metanskih i drugih pra{kastih eksploziva.16.5 16 1.6 7 0. na suvom mestu i van podru~ja pove}anih pritisaka.14 NAZIV minimalna dozvoqena udaqenost od najbli`ih komora (}elija) jamskog magacina (m) u vidu }elija ni{a u vidu komora 60 60 20 60 100 15 100 100 25 100 100 15 glavni ventilator ventilaciona vrata koja obezbe|uju ventilaciju cele jame ili celog odeqewa jame otpremni hodnici koji slu`e za redovni izlazak.17.0 Poznavaju}i godi{wi kapacitet rudnika jednostavno mo`e da se izra~una mese~na proizvodwa rude. trafostanice glavno izvozno okno. Tabela br. Na mestima navedenih promena pravaca moraju da postoje odbojna udubqewa. okno za prevoz qudi.4 5 0. 3. ostali hodnici i jamske prostorije U jednoj komori jamskog magacina eksplozivnih sredstava dozvoqeno je da se dr`e slede}e koli~ine eksploziva i eksplozivnih sredstava: • do 2500 kg nitroglicerinskih.6 17 1.2 13 1.

3. 3.Metode i tehnologija podzemne eksploatacije le`i{ta Slika br.16 .Lokacija jamskog magacina eksploziva 58 .Izgled jamskog magacina eksploziva Slika br.17 .

hodnici za pristup servisnom kanalu 2 .komora za rezervne delove Slika br.Otvarawe rudnika 3. obi~no se vr{e u specijalizovanim radionicama na povr{ini. radionica mora da omogu}i rasklapawe dizel jedinica i zamenu sklopova. i jednu komoru za popravke koja je opremqena dizalicom upotrebqivom za poslove sklapawa i rasklapawa opreme. ina~e. Ove komore moraju da budu opremqene i kanalima za pristup mehanizaciji sa dowe strane.18 . Potrebno je da radionica u svom sastavu ima i komore za parakirawe mehanizacije koja se u tom periodu ne upotrebqava. 3.radionica 6 . mese~ni i drugi periodi~ni pregledi opreme. kancelarija poslovo|e itd. Ona mora da bude tako izgra|ena i opremqena da u woj mogu da se vr{e smenski. kao i na pripremi za otkopavawe koristi jamska dizel mehanizacija neophodno je da se u samom le`i{tu ili wegovoj neposrednoj blizini izgradi radionica za odr`avawe i popravke dizel opreme.Jamska radionica za servisirawe dizel opreme 59 .prilazne rampe 3 . mehani~kih i hidrauli~nih sklopova.8 D i m e n z i o n i s a w e j a m s k e r a d i o n i c e za popravke dizel mehanizacije Kada se pri rudarskim podzemnim radovima na otkopavawu. Popravke i remont sklopova. kao i da budu provetravani.6. kao i weno prawe i podmazivawe. kao i lak{e popravke pojedinih elektri~nih.18.komore za opremu koja nije u upotrebi 7 . Izgled jedne jamske radionice prikazan je na slici br.kranska staza 5 . Zatim. Radionica svojim dimenzijama mora da bude u skladu sa brojem dizel jedinica i wihovim gabaritima. Radionica je naj~e{}e komornog tipa i mora da ima najmawe jednu komoru za prawe i podmazivawe opreme. kao i komore u kojima su sme{teni razni magacini. 3.servisni kanali 4 . Kanali trebaju da budu tako izvedeni da se u wima ne skupqa voda i druge prosute te~nosti. Presek "A-A" 1 .

19. Orjentaciona vrednost o~ekivane potro{we mo`e da se odredi pomo}u normativa potro{we goriva u sli~nim rudnicima.6. Koli~ine goriva do 200 litara mogu da se dr`e u posebnim ni{ama.9 D i m e n z i o n i s a w e i i z b o r l o k a c i j e j a m s k o g skladi{ta dizel goriva i maziva Upotreba dizel mehanizacije podrazumeva i da treba da se obezbedi snabdevawa iste dizel gorivom i mazivom. Pored ni{a i skladi{ta goriva i maziva u smeru oticawa te~nosti.komore za naftu 4 . 3. koje mora da bude odvojeno od skladi{ta goriva i locirano ispred wega u pravcu kretawa vazdu{ne struje. koje moraju da budu odvojene od ni{a za gorivo. goriva i maziva. moraju da budu izra|ene jame (udubqewa) dovoqne zapremine da prime ukupnu koli~inu. Dimenzionisawe ovih skladi{ta mo`e da se izvr{i na osnovu nedeqne.Metode i tehnologija podzemne eksploatacije le`i{ta 3.komora za mast 3 . Skladi{ta se provetravaju proto~no. Koli~ine od maksimalno 1000 litara uqa i 400 kg masti moraju da se ~uvaju u skladi{tu maziva .19 .komora za uqe 2 . a koli~ine ve}e od 200 litara moraju da se dr`e u za tu svrhu posebno izgra|enim skladi{tima.jama za skupqawe prosutih te~nosti Ö smer kretawa vazduha Slika br. u jamskoj radionici za servisirawe opreme). 1 . 3. U skladi{tu posude maksimalne zapremine 1000 litara odvajaju se pregradnim zidom ili se sme{taju u posebne komore. Izgled skladi{ta goriva i maziva je prikazan na slici br. Koli~ine do 200 litara uqa i do 50 kg masti mogu da se ~uvaju u ni{ama za mazivo. i mogu da budu locirane i u ograncima ulazne vazdu{ne struje (napr. petnaestodnevne. eventualno iscurelog. i moraju da se lociraju u prostorijama izlazne vazdu{ne struje.Jamsko skladi{te dizel goriva i maziva 60 . ili mese~ne potro{we uqa odnosno maziva.

wihovim osobinama i elementima pada.Stawe masiva. Stenski masiv mo`e da se opi{e pomo}u slede}ih parametara: • Fizi~ko-mehani~kim osobinama stena od kojih je izgra|en. adekvatno primarnom naponskom stawu. wegovo uklawawe neminovno izaziva redistribuciju napona u preostalom delu masiva.1 O t k o p a v a w e Stenski masiv. Sa obzirom da je i dezintegrisani deo masiva bio napregnut. to jest sistem }e biti uravnote`en. modul elasti~nosti i Poasonov koeficijent. To zna~i da }e izra|eni otkop biti stabilan. b) posle dezintegracije ozna~enog dela masiva Ako je otkop svojom veli~inom. Odnosno dolazi do promene naponskog stawa okolnog stenskog masiva. a) pre dezintegracije ozna~enog dela masiva. a) b) Slika br. Rudarske aktivnosti na otkopavawu svode se na dezintegraciju dela stenskog masiva.Metode i tehnologija podzemne eksploatacije neslojevitih le`i{ta 4 METODE OTKOPAVAWA 4. Za ~vrste stene to su u prvom redu ~vrsto}a na pritisak. generalno sa orudwenim delovima ili rudnim le`i{tima nalazi se u ravnote`nom stawu. Intenzitet te promene zavisi od veli~ine. • Strukturnim osobinama stene. Na slikama je pokazano stawe stenskog masiva pre i posle dezintegracije ozna~enog wegovog dela. Stim {to koeficijent proporcionalnosti karakteri{e stenski materijal. 61 . Za potrebe rudarskih zahvata potrebno je da se stenski masiv opi{e (odredi) pomo}u parametara stawa. oblikom i prostornim polo`ajem saglasan fizi~ko-mehani~kim i strukturnim osobinama stene i naponskom stawu u masivu onda ni u jednom delu masiva naponi indukovani wegovom izradom ne}e pre}i granicu loma.1 . Ako se zna da postoji funkcionalna zavisnost izme|u napona i deformacija. 4. oblika i prostornog polo`aja izra|ene prostorije (otkopa). naravno ako nisu prisutni neotektonski procesi. onda lako mo`e da se zakqu~i da }e stena proporcionalno promeni napona da pretrpi odre|enu deformaciju. {to za posledicu ima deficit mase u iznosu zapremine nastalih prostorija. a u prvom redu brojem pukotina. • Naponskim stawem masiva koje se opisuje intenzitetom vertikalne i horizontalne komponente napona.

Metode i tehnologija podzemne eksploatacije neslojevitih le`i{ta

U protivnom potrebno je da se osigurava, odnosno da se {titi podgradom. U nekim slu~ajevima nije mogu}e (nije racionalno) da se otkop `eqenih dimenzija u konkretnom stenskom masivu, rudi, odr`ava stabilnim ni uz podgra|ivawe pa se pristupa wegovom planskom zaru{avawu. Otkopavawe predstavqa proces dezintegracije rude iz rudnog le`i{ta pri ~emu nastaju otkopne prostorije, otkopi. Dimenzije, prostorni polo`aj otkopa, dinamika i tehnologija otkopavawa zavise od prirodnih uslova u le`i{tu. Ta~nije re~eno zavise od primewene metode otkopavawa primerene prirodnim uslovima u le`i{tu. Otkopavawe rude je osnovna rudarska aktivnost i ono daje smisao svim ostalim aktivnostima u podzemnom proizvodnom sistemu. Izbor metode otkopavawa i konstrukcije otkopa, stoga, predstavqa najdelikatniju i najte`u odluku u procesu in`ewerskog odlu~ivawa u podzemnoj eksploataciji, koja se donosi u interaktivnoj proceduri upravqawa masivom. 4.2 M e t o d a o t k o p a v a w a Metodom otkopavawa defini{u se: oblik i dimenzije otkopne konstrukcije, na~in i redosled dezintegracije rude iz prirodnog okru`ewa, upravqawe masivom, tehnolo{ki postupci otkopavawa i provetravawe otkopnih radili{ta. Oblik konstrukcije otkopa uslovqen je u prvom redu oblikom i veli~inom rudnog tela. Velika rudna tela sa pribli`no iste sve tri dimenzije u principu ne uslovqavaju oblik konstrukcije otkopa, dok mala rudna tela i rudna tela sa disproporcijom u dimenzijama (tanke rudne `ile i rudne cevi sa malom povr{inom popre~nog preseka) uslovqavaju da otkop ima oblik i dimenzije rudnog tela. Kod ovih rudnih tela su`en je izbor i po pitawu na~ina upravqawa masivom i po pitawu redosleda otkopavawa. Rudna tela plo~astog oblika horizontalna i blago nagnuta dele se na otkopne blokove, ako to dozvoqavaju wegove dimenzije. Rudna tela koja zale`u strmo, po visini se dele na horizonte, ako se po visini prostiru na vi{e horizonata (nivoa). Rudna tela velikih dimenzija u sva tri pravca mogu biti podeqena na horizonte po visini i na otkopne blokove u okviru jednog horizonta. Tako je mogu}e, u zavisnosti od veli~ine i oblika rudnog tela, da ono bude podeqeno na ve}i broj otkopnih blokova na ve}em broju horizonata, na ve}i broj otkopnih blokova u okviru jednog horizonta, na po jedan otkopni blok na ve}em broju horizonata ili kada se radi o malom rudnom telu, da ono celo ~ini jedan otkopni blok na jednom horizontu. U ovom slu~aju dimenzije i oblik otkopnog bloka su definisane dimenzijama i oblikom rudnog tela. U okviru jednog otkopnog bloka mo`e da se izvr{i podela po visini na podeta`e ili ta~nije na podeta`ne horizontalne pojaseve rude ili na eta`e. Podela otkopnog bloka po visini na eta`e je zami{qena i eta`a predstavqa pojas rude koji se otkopava u jednom zahvatu, a podela na podeta`e je fizi~ka i realizuje se izradom podeta`nih hodnika. Podela otkopnog bloka na podeta`e iskqu~uje wegovu podelu na eta`e i obrnuto. Kod metode podeta`nog zaru{avawa rudno telo se ne deli na horizonte i blokove nego se kao integralno deli na podeta`e i to fizi~ki, izradom podeta`nih hodnika. • U zavisnosti od na~ina rada otkopavawe mo`e da bude: Eta`no, kada se sve radne operacije (bu{ewe i minirawe, utovar, podgra|ivawe itd.) obavqaju u okviru eta`e u otvorenom otkopu. Eta`nom otkopavawu pripada i otkopavawe sa magacionirawem rude, bez obzira {to se utovar rude vr{i na dnu bloka, zbog dominantnog u~e{}a radnih operacija i prisustva qudi u otvorenomotkopu.

62

Metode otkopavawa

• •

Podeta`no, kada se sve radne operacije obavqaju u podeta`nom hodniku. Blokovsko, kada se sve radne operacije obavqaju u okviru bloka, bu{ewe naj~e{}e sa vrha bloka iz nadseka, a utovar uvek na dnu bloka. Blokovskom otkopavawu pripada i slu~aj kada se ruda dezintegri{e bu{ewem i minirawem iz podeta`e, a utovar obavqa na dnu bloka.

Usvojena metoda (na~in) otkopavawa saglasna prirodnim uslovima u le`i{tu podrazumeva primenu odgovaraju}ih tehnolo{kih postupaka. Usvojene tehnologije podrazumevaju primenu odgovaraju}e rudarske mehanizacije koja zahteva adekvatne jamske prostorije za komunikaciju, koje zajedno sa otkopima sa~iwavaju integralnu konstrukciju otkopa i predstavqaju karakteristiku metode otkopavawa

63

Metode i tehnologija podzemne eksploatacije neslojevitih le`i{ta

Stepenica (1) - otkopavawe stepenice primenom vertikalnih minskih bu{otina Stepenica (2) - otkopavawe stepenice primenom horizontalnih minskih bu{otina

Slika br. 4.2 - Metoda frontalnog otkopavawa horizontalnog plo~astog rudnog tela
(Guide to underground mining - Atlas Copco 9851 5073 01C, pp. 12, Fig. 13, 40351-3)

Slika br. 4.3 - Metoda frontalnog otkopavawa nagnutog plo~astog rudnog tela
(Guide to underground mining - Atlas Copco 9851 5073 01C, pp. 14, Fig. 15, 40351-4)

64

Metode otkopavawa

Slika br. 4.4 - Metoda eta`nog otkopavawa sa magacionirawem rude
(Guide to underground mining - Atlas Copco 9851 5073 01C, pp. 20, Fig. 23, 40351-8)

65

pp. 18. Fig.Metoda blokovskog otkopavawa sa podeta`nim obarawem rude (Guide to underground mining . 4.Metode i tehnologija podzemne eksploatacije neslojevitih le`i{ta Slika br.Atlas Copco 9851 5073 01C. 40351-6) 66 .5 . 16.

6 . 40351-7) 67 . 4.Atlas Copco 9851 5073 01C. 18.Metode otkopavawa Slika br. Fig. pp. 21.Metoda blokovskog otkopavawa sa blokovskim obarawem rude (Guide to underground mining .

Fig. 40351-9) 68 .Atlas Copco 9851 5073 01C. pp. 24.Metoda blokovskog otkopavawa sa vertikalnim napredovawem (VCR) (Guide to underground mining .7 .Metode i tehnologija podzemne eksploatacije neslojevitih le`i{ta Slika br. 4. 21.

Fig.8 . pp. 22. 4. 25.Metoda eta`nog otkopavawa na gore sa zasipavawem (Guide to underground mining .Metode otkopavawa Slika br. 40351-17) 69 .Atlas Copco 9851 5073 01C.

Fig.Metode i tehnologija podzemne eksploatacije neslojevitih le`i{ta Slika br. 34.Metoda podeta`nog zaru{avawa (Guide to underground mining . 27. pp.9 . 40351-14) 70 . 4.Atlas Copco 9851 5073 01C.

29. 40351-15) 71 . 4. Fig.Atlas Copco 9851 5073 01C.10 . pp.Metode otkopavawa Slika br. 36.Metoda blokovskog samozaru{avawa (Guide to underground mining .

odvojeno se tretiraju metode otkopavawa ugqa od metoda otkopavawa rudnih le`i{ta. Bez obzira na postojawe brojnih principa klasifikovawa metoda otkopavawa. metode podeta`nog otkopavawa. Tabela br. 1. U ruskoj stru~noj literaturi je naro~ito interesantna klasifikacija B. Ovo je osnovna klasifikacija koja je kasnije mewana. 4. U Evropi naj~e{}e se integralno tretiraju sve metode podzemnog otkopavawa ukqu~uju}i i otkopavawe le`i{ta u ~vrstim i mekim stenama.R. 2. Ovde se predla`e klasifikacija koja sve metoda otkopavawa svrstava u jednu od tri osnovne grupe na osnovu na~ina upravqawa masivom i svaka od wih se deli na po nekoliko podgrupa na osnovu redosleda i na~ina optkopavawa. Kaplunova (1945). Hamrin-a kao jednog od karakteristi~nih predstavnika [32].P.Klasifikacija metoda otkopavawa S. Kod nekih autora u SAD u istom klasifikacionom sistemu nalaze se sve metode podzemnog otkopavawa i povr{insko otkopavawe. a potom svaka od wih na po nekoliko metoda otkopavawa. U ruskoj stru~noj literaturi naj~e{}e se sre}e klasifikacioni sistem M. 5. METODE OTKOPAVAWA SA OSIGURAWEM OTKOPNE KONSTRUKCIJE 3. METODE OTKOPAVAWA SA SAMONOSE]OM OTKOPNOM KONSTRUKCIJOM 1. 6. metodu podeta`nog zaru{avawa i metodu blokovskog zaru{avawa. Metode frontalnog otkopavawa Metode eta`nog otkopavawa na dole Metode eta`nog otkopavawa na gore sa magacionirawem rude Metode blokovskog otkopavawa sa podeta`nim obarawem rude Metode blokovskog otkopavawa sa blokovskim obarawem rude Metode blokovskog otkopavawa sa vertikalnim napredovawem na gore (VCR metoda) Metode eta`nog otkopavawa na gore sa zasipavawem Metode eta`nog otkopavawa na gore sa magacionirawem rude Metode eta`nog otkopavawa na dole sa zasipavawem Metode blokovskog otkopavawa sa zasipavawem 2. Ago{kova i R. Glu{~evi} u svojoj kwizi [8] pa ovde ne}e biti posebno navo|ena. Ovde }e biti razmatrane samo metode otkopavawa rudnih le`i{ta deponovanih u ~vrstim stenama koje mogu da budu klasifikovane po razli~itim principima. 4. ukqu~uju}i i na{u. U Rusiji (biv{i Sovjetski Savez) i zemqama biv{eg Isto~nog bloka. uz ukqu~ivawe na~ina i redosleda dezintegracije rude. On sve metode deli na: komorno stubne. Metode podeta`nog zaru{avawa 3. orjentacije otkopnih blokova i tako daqe. Metode blokovskog samozaru{avawa 72 . 1. 1. metode otkopavawa sa zaru{avawem rude i prate}ih stena i metode otkopavawa sa ve{ta~kim odr`awem stabilnosti otkopa. magacinske metode. Ove osnovne grupe podeqene su na nekoliko podgrupa. Od predstavnika iz SAD interesantan je Nikolas ~ija je klasifikacija sa metodologijom izbora metode otkopavawa data u ovom poglavqu.Metode i tehnologija podzemne eksploatacije neslojevitih le`i{ta 4. Imenitova (1984) [12] po kojoj su sve metode svrstane u tri grupe: metode otkopavawa sa samoodr`awem stabilnosti otkopa. metodu otkopavawa sa zasipavawem. (slojevita i neslojevita le`i{ta). Iz Evrope interesantno je napomenuti H. ali sa jasnom i prepoznatqivom osnovom. VCR metodu. 1. mada ima i takvih klasifikacija koje tretiraju samo otkopavawe rudnih le`i{ta. mo`e da se konstatuje da je op{teprihva}eno klasifikovawe metoda otkopavawa primarno po na~inu upravqawa masivom. Ne{to izmewenu ovu klasifikaciju dao je profesor B.1 . dora|ivana.3 K l a s i f i k o v a w e m e t o d a o t k o p a v a w a Klasifikovawe metoda otkopavawa le`i{ta mineralnih sirovina mo`e biti i bivalo je izvedeno po raznim principima i za razli~ite skupove metoda otkopavawa. {iroko~elnu metodu otkopavawa. Klasifikacija je pregledno data u narednoj tabeli. METODE OTKOPAVAWA SA ZARU[AVAWEM OTKOPNE KONSTRUKCIJE I NATKOPNOG MASIVA 2. 3.I. Torbica (1997) 1.

U nekim slu~ajevima mo`e da se dogodi da ozbiqno bude ugro`en ili unu{ten hidrolo{ki sistem i tako daqe. Empirijske metode su zastupqene klasifikacijama stenskog masiva. • Sedma grupa podataka bitnih za izbor metode otkopavawa odnosi se na tr`i{ne uslove. rupturni sklop i naponsko stawe. rudarski in`ewer humanista sa istan~anim ose}ajem za anga`ovanost qudi u slo`enim jamskim uslovima.Metode otkopavawa 4. mineralo{ki sastav i ostale podatke koji odre|uju vrednost rude i wenu primarnu preradu. Izbor i projektovawe metode otkopavawa je najdelikatniji i najkompleksniji postupak i vrhunska ve{tina rudarskog in`ewerstva. industrijskih ili drugih objekata pod za{titom. vizionar i esteta. U nekim slu~ajevima obim razarawa mo`e biti veliki i mo`e da ima ve}i uticaj na postoje}i ekosistem. stambenih. vrednost korisne komponente. 73 . stalnost cene. nivo wihove obu~enosti. koriste se empirijske i numeri~ke metode. a naro~ito ventilacije i transporta. Brojnost uticajnih faktora na izbor metode otkopavawa nedvosmisleno upu}uje na zakqu~ak o izuzetnoj kompleksnosti ovog postupka. sadr`aj i distribuciju korisne komponente u rudi. postojawe obu~enih ili ne obu~enih rudara. o~ekivanu ponudu i potra`wu. • Druga grupa podataka odnosi se na parametre koji opisuju mehani~ko pona{awe masiva i bitni su za upravqawe masivom tokom otkopavawa. Izbor i dimenzionisawe otkopne konstrukcije sastoji se u postupnom uskla|ivawu dimenzija otkopa sa izabranom opremom uz stalnu analizu wegove stabilnosti koja obuhvata i izbor sa dimenzionisawem podgradne konstrukcije. Svi podaci o rudnom le`i{tu mogu da se svrstaju u nekoliko grupa: • U prvom redu neophodno je da se poznaje oblik (morfolo{ki tip) rudnog tela. rizike i tako daqe. uop{teno re~eno geometrijski podaci o rudnom telu.4 I z b o r m e t o d e o t k o p a v a w a i k o n s t r u k c i j e o t k o p a Izbor metode otkopavawa i konstrukcije otkopa sastoji se od niza procedura ~ijom se primenom u iterativnom postupku dolazi do re{ewa. kao i cenu radne snage u datim uslovima. sa solidnim poznavawem posebnih disciplina. Kod metoda sa zaru{avawem neophodno je jo{ i da se izvr{i prognoza uticaja otkopavawa na natkopni masiv i povr{inu terena. Za dono{ewe ove odluke neophodno je da se raspola`e {to pouzdanijim podacima o rudnom le`i{tu. postojawe infrastrukturnih. koje obuhvata analizu stabilnosti. rudarski in`ewer intelektualac. to jest ekonomskoj proceni efekata kao merodavnom kriterijumu za izbor optimalne varijante. • Slede}a grupa podataka odnosi se na koli~inu rudnih rezervi. kao i postojawe stalnih ili povremenih vodenih tokova i akumulacija. To su ~vrsto}a i deformabilnost. izbor i dimenzionisawe podgradne konstrukcije i prognozu uticaja otkopavawa na okolni masiv i povr{inu. • [esta grupa podataka odnosi se nivo potencijalne ugro`enosti `ivotne sredine rudarskim aktivnostima na otkopavawu. U in`ewerskom delu re{avawa problema upravqawa masivom. • Peta grupa podataka odnosi se na radnu snagu. wegove dimenzije i prostorni polo`aj (zalegawe i pru`awe). a numeri~ke metode. • ^etvrta grupa podataka odnosi se na situaciju na povr{ini terena. U krajwem sva me|ure{ewa se podvrgavaju analizi tro{kova i rizika. kao i hidrogeolo{ke prilike u le`i{tu. metodom kona~nih elemenata kao naj~e{}e primewivanom i najmo}nijom za modelirawe stenskog masiva i simulaciju geomehani~kih procesa u wemu. Izborom i projektovawem metode otkopavawa treba da se bavi rudarski in`ewer sa respektivnim prakti~nim iskustvom na otkopavawu. ukoliko je to potrebno.

Kqu~ni parametri za izbor metode i konstrukcije otkopa su prirodni uslovi u le`i{tu i wegovom okru`ewu na osnovu kojih se. usvaja tehnologija otkopavawa. Pojedini parametri iskqu~uju neke od metoda ili tehnologija. Slede}a faza je racionalizacija realnog sistema koja rezultira modelima stenskog masiva sa kojim se daqe operi{e. Slede}i korak je klasifikacija stenskog masiva odnosno klasifikovawe svake kvazihomogene zone. veli~ini i prostornom polo`aju rudnog tela. gde se po pravilu bira ona metoda koja obezbe|uje najbr`i povra}aj investicija i najve}i profit. sa wenim mogu}nostima i zahtevima. a neretko se doga|a da se i tokom otkopavawa pristupa izmeni metode otkopavawa. Naredni opcioni korak je kreirawe numeri~kog modela stenskog masiva koje obuhvata definisawe kriterijuma loma i konstitutivnih jedna~ina za svaku kvazihomogenu zonu. na bazi novih saznawa o le`i{tu ili izmewenih spoqnih uslova. Plod ovog prou~avawa treba da bude mentalna slika rudnog tela (le`i{ta) u konkretnom okru`ewu. neki se mewaju. U ovoj fazi vr{i se i dimenzionisawe konstrukcije otkopa koje obuhvata i izbor i dimenzionisawe podgradne konstrukcije. u nekim situacijama neki od wih nemaju zna~aj i tako daqe. pravi organizacija rada za definisan kapacitet proizvodwe i analiziraju tro{kovi otkopavawa. bira se metoda i konstrui{e otkop. uz uva`avawe ostalih podataka.5 P r o c e d u r a i z b o r a m e t o d e o t k o p a v a w a i konstrukcije otkopa Izbor metode otkopavawa i konstrukcije otkopa je najdelikatnija i najte`a odluka u procesu in`ewerskog odlu~ivawa u podzemnoj eksploataciji koja se donosi u interaktivnoj proceduri upravqawa masivom. Ovo se naj~e{}e radi za vi{e mogu}ih varijanti otkopavawa. usvaja tehnologija. Ve} posle preliminarnih geolo{kih istra`ivawa na osnovu oskudnih geolo{kih podataka. Saglasno tome izboru metode otkopavawa prethodi detaqno i temeqno prou~avawe raspolo`ive geolo{ke dokumentacije o rudnom le`i{tu. Nabrojani parametri koji uti~u na izbor metode otkopavawa. Simultano ovom koraku usvaja se tehnologija i odgovaraju}a oprema.Metode i tehnologija podzemne eksploatacije neslojevitih le`i{ta Izbor metode otkopavawa i konstrukcije otkopa predstavqa vi{efazan i dugotrajan proces koji se obavqa u vi{e iteracija u raznim fazama in`ewerskog odlu~ivawa. • Dobro poznavawe postupaka racionalne rekonstrukcije realnog stenskog masiva i metoda upravqawa masivom (Empirijske metode. Ovaj postupak kasnije se ponavqa ~esto i vi{e puta. numeri~ke metode naponsko-deformacijske analize i metode strukturne analize) Rudarski in`ewer radi sa vi{e ili mawe pouzdanim podacima koji su rezultat geolo{kih istra`ivawa konkretnog rudnog le`i{ta. • Dobro poznavawe tehnologija i tehnolo{kih postupaka. Odluka o izboru metode koja }e biti primewena donosi se u postupku ekonomske analize. U prvom koraku razmatra se anizotropija i homogenost stenskog masiva i izdvajaju se kvazihomogene zone. niti su svi iste pouzdanosti. 4. • Dobro poznavawe raspolo`ive rudarske mehanizacije koja se koristi u konkretnim tehnolo{kim postupcima. U ovoj fazi kreira se konstrukcija otkopa primerena obliku. sa ve}im brojem pouzdanijih podataka o le`i{tu sve do po~etka otkopavawa. saglasna fizi~komehani~kim i strukturnim osobinama stenskog masiva i primarnom naponskom stawu. nisu svi iste te`ine. 74 . a neki su konstantni. Tre}a faza je najkompleksnija i predstavqa uno{ewe qudske konstruktivnosti u prirodni sistem. nekad i dijametralno suprotnih. bira metoda otkopavawa i konstrui{e otkop. analiziraju tro{kovi i na osnovu toga donosi odluka o daqim istra`ivawima. Za uspe{an izbor metode otkopavawa presudno je slede}e: • Dobro poznavawe metoda koje se koriste u savremenoj rudarskoj praksi.

rasprostrawenosti orudwewa. utvr|uju tokovi kapitala. pri ~emu ne mogu da se uo~e zakonitosti promena ZONARNA NEJEDNAKOMERNA 75 . numeri~kim rangirawem. odre|uju metode otkopavawa koje su pogodne za otkopavawe datog le`i{ta. RASPROSTRAWENOST ORUDWEWA U RUDNOM TELU / JEDNAKOMERNA dimenzije su pribli`no jednake u sva tri pravca dve dimenzije su mnogostruko ve}e od mo}nosti. Tabela br. MO]NOST RUDNOG TELA MALA SREDWA VELIKA VEOMA VELIKA 3. ne varira zna~ajno od sredweg sadr`aja iste u rudnom telu mogu da se uo~e brojne zone u rudnom telu sa razli~itim sadr`ajima korisne komponente. Prvi korak predstavqa klasifikacija metoda otkopavawa na osnovu parametara geometrije rudnog tela.30 m 30 . Usvajawe parametara geometrije rudnog tela vr{i se na osnovu podataka prikazanih u tabeli br. NAGIBNI UGAO RUDNOG TELA HORIZONTALNA NAGNUTA STRMOG NAGIBA 4. Ovo je kraj in`ewerske analize i za wom sledi ekonomska u okviru koje se analiziraju tro{kovi. U postupku ekonomske analize bira se optimalna metoda otkopavawa za date prirodne i tr`i{ne uslove. Zavr{ni korak je procena tro{kova otkopavawa.100 m > 100 m < 20 ° 20 ° .Metode otkopavawa U slede}oj fazi pravi se organizacija rada. OBLIK / PROSTRANOST RUDNOG TELA IZOMETRIJSKA RUDNA TELA PLO^ASTA-STUBASTA RUDNA TELA NEPRAVILNA RUDNA TELA 2. 4. 4. 1981) 1. prognozira anaga`ovanost qudi i opreme za zahtevani kapacitet.55 ° > 55 ° postoje}a dubina zalegawa sadr`aj korisne komponente u rudi. u bilo kom delu rudnog tela. 4. i obi~no ne iznose vi{e od 100 m dimenzije zna~ajno odstojawima variraju na malim < 10 m 10 . brzina povra}aja investicija i profit. nagibnim uglom i dubinom zalegawa rudnog tela. ~ije se vrednosti zna~ajno ne razlikuju sadr`aji korisne komponente se zna~ajno razlikuju na malim odstojawima.2. mo}no{}u rudnog tela.6 K l a s i f i k a c i j a i i z b o r m e t o d a o t k o p a v a w a po Nikolas-u Klasifikacijom metoda otkopavawa po Nikolas-u (1981) se. DUBINA ZALEGAWA RUDNOG TELA 5. i mehani~kih karakteristika stenskog masiva. Geometrija rudnog tela definisana je slede}im parametrima: oblikom rudnog tela.2 (Nikolas.

40 3 .Metode i tehnologija podzemne eksploatacije neslojevitih le`i{ta Usvajawe parametara mehani~kih karakteristika rude. ~vrste) * KROVINSKE STENE ^VRSTO]A (male ~vrsto}e. sredwe ~vrsto}e. sredwe ~vrsto}e. tabela br.3. IZME\U PUKOTINA (veoma blisko. ~vrste) * RAST. strmog nagiba) * DUBINA ZALEGAWA postoje}a dubina zalegawa RASPR. Pukotinska ~vrsto}a na smicawe (3. ^VRSTO]A NA SMICAWE (male ~vrsto}e. ~vrste) * PODINSKE STENE ^VRSTO]A (male ~vrsto}e. nejednakomerna) * MEHANI^KE KARAKTERISTIKE STENSKE MASE RUDA ^VRSTO]A (male ~vrsto}e. sredwe ~vrsto}e. za dato rudno telo. plo~asta-stubasta. tabela br. krovinskih i podinskih stena vr{i se na osnovu podataka prikazanih u tabeli br. IZME\U PUKOTINA (veoma blisko. ORUDWEWA (jednakomerna. nagnuta. velika. nepravilna) * MO]NOST (mala..3. MPa). veoma velika) * NAGIBNI UGAO (horizontalna.16 20 . Tabela br. ^VRSTO]A STENSKE MASE* 2. ^VRSTO]A NA SMICAWE (male ~vrsto}e. 4. sredwe ~vrsto}e. rasprostrawenosti orudwewa i mehani~kih karakteristika (rude.3 (Nikolas. 4. veliko. Rastojawe izme|u pukotina (2.. 4. 1981) 1. sredwe ~vrsto}e. 4. PUKOTINSKA ^VRSTO]A NA SMICAWE ^vrsto}a stenske mase (1. 4.100 prazne pukotine glatkih povr{ina. sredwe ~vrsto}e. sredwa. ili popuwene materijalom ~ija je ~vrsto}a mawa od ~vrsto}e rude prazne pukotine hrapavih povr{ina pukotine popuwene materijalom ~ija je ~vrsto}a jednaka ili ve}a od ~vrsto}e rude 3. veliko.3) definisano je brojem pukotina po metru du`nom. veoma veliko)* PUK. i RQD klasifikacijom (Rock Quality Designation). zonarna.10 40 . blisko.3) odre|uje se posmatrawem postoje}ih pukotinskih sistema. krovinskih i podinskih stena) prema podelama koje su prikazane u tabelama br.70 <3 70 . blisko.2 i 4. da se usvoje parametri geometrije rudnog tela. IZME\U PUKOTINA (veoma blisko. Kvalitetniji opis ispucalosti stenske mase dobija se definisawem broja pukotina po metru du`nom. veoma veliko)* PUK. 4.110 MPa > 110 MPa Broj pukotina / m % RQD > 16 0 . ~vrste) * Napomena: * prikazuje se jedna od usvojenih opcija 76 . veoma veliko)* PUK. ~vrste) * RAST.3) mo`e da se odredi na osnovu vrednosti jedoaksijalne pritisne ~vrsto}e stenske mase (σc .20 10 . Navedeni parametri prikazuju se u tabeli br.. Tabela br. blisko. 4.4 PARAMETRI GEOMETRIJE RUDNOG TELA I RASPROSTRAWENOSTI ORUDWEWA OBLIK (izometrijska. ^VRSTO]A NA SMICAWE (male ~vrsto}e. RASTOJAWE IZME\U PUKOTINA VEOMA BLISKO BLISKO VELIKO VEOMA VELIKO MALE ^VRSTO]E SREDWE ^VRSTO]E ^VRSTE Napomena: *Klasifikacija stenske mase po Deere-u MALE ^VRSTO]E SREDWE ^VRSTO]E ^VRSTE < 55 MPa 55 . Zatim je potrebno. veliko.4. ~vrste) * RAST. 4. tabela br.

izometrijska PS . 7. Tabela br.7.blisko V .plo~asta stubasta N .veoma blisko B . Na osnovu mehani~kih karakteristika rude.5. 4. 4. 2.6 (Nikolas.49 1 .veoma velika H . rudnog tela vr{i se Metode blokovnog zaru{avawa. Metode podeta`nog otkopavawa.nepravilna M .6.veoma veliko M.horizontalna J . Metode podeta`nog zaru{avawa. Tabela br.sredwa V .sredwe ~vrsto}e ^ .jednakomerna N .~vrste VB . Magazinske metode otkopavawa. i 4. 4.49 4 1 4 . Metode otkopavawa sa zaru{avawem krovinskih stena.veliko VV .49 4 0 3 1 3 0 4 1 I .strmog nagiba N . bodovne vrednosti za svaku o navedenih metoda otkopavawa prikazane su u tabeli br. 8.nagnuta Z .49 4 0 2 0 2 2 4 0 4 2 4 4 3 NAGIB RUDNOG TELA H N S 3 2 1 4 2 0 4 2 2 1 1 1 1 3 1 3 4 4 4 0 4 4 2 3 RASPROSTR.Metode otkopavawa Na osnovu prethodno navedenih parametara klasifikacija slede}ih metoda otkopavawa: 1. Metode otkopavawa sa zasipavawem otkopanih prostora.male ~vrsto}e S . Komorno-stubne metode otkopavawa. 4. 4.6. ORUDWEWA J Z N 4 3 4 3 3 3 4 3 2 3 2 3 2 3 2 3 0 1 0 3 1 3 0 3 4 4 .8 Ä VB 4 0 0 0 0 3 1 4 VV 0 4 4 4 4 2 4 1 M.nejednakom.mala S . 6.49 .male ~vrsto}e S .49 0 0 1 3 2 4 1 3 3 3 3 2 3 1 1 4 3 4 4 2 3 1 RASTOJAWE IZME\U PUKOTINA B V 4 0 2 1 1 3 1 4 3 1 4 2 3 2 2 2 PUKOTINSKA ^VRSTO]A NA SMICAWE M S ^ 4 0 0 0 0 3 1 4 3 2 2 2 2 3 2 3 0 4 2 4 4 2 4 2 METODA OTKOPAVAWA Metode blokovnog zaru{avawa Metode podeta`nog otkopavawa Metode podeta`nog zaru{avawa Komorno-stubne metode otkopavawa Magazinske metode otkopavawa Metode sa zasipavawem otkopanih prostora Metode sa zaru{avawem krovinskih stena Metode otkopavawa kvadratnim slogovima va`i za tabele br. 3. 4. 5.zonarna S . i Metode otkopavawa kvadratnim slogovima. Na osnovu parametara geometrije rudnog tela i rasprostrawenosti orudwewa.velika VV .5 (Nikolas.~vrste 77 .sredwe ~vrsto}e ^ . 1981) ^VRSTO]A STENSKE MASE M S ^ 4 . 1981) METODA OTKOPAVAWA Metode blokovnog zaru{avawa Metode podeta`nog otkopavawa Metode podeta`nog zaru{avawa Komorno-stubne metode otkopavawa Magazinske metode otkopavawa Metode sa zasipavawem otkopanih prostora Metode sa zaru{avawem krovinskih stena Metode otkopavawa kvadratnim slogovima OBLIK RUDNOG TELA I PS N 4 2 3 0 2 0 3 0 2 2 4 4 2 4 3 2 0 1 1 2 1 2 0 4 MO]NOST RUDNOG TELA M S V VV . bodovne vrednosti za svaku od navedenih metoda otkopavawa prikazane su u tabeli br. 4.

6.9.49 3 0 4 3 3 3 VV 0 4 1 4 0 2 0 2 Na osnovu mehani~kih karakteristika podinskih stena. 4.7. koji se unose u pojedine kolone.T. za rudno telo ~iji su parametri prikazani u tabeli br. kolona broj 3 . Tabela br. 4.8. bodovne vrednosti za svaku o navedenih metoda otkopavawa prikazane su u tabeli br. 4. 4.49 3 0 4 3 4 3 2 3 2 3 2 2 2 2 1 4 1 4 1 2 1 2 RASTOJAWE IZME\U PUKOTINA B V 4 0 4 1 4 3 3 3 3 1 3 2 3 2 3 2 PUKOTINSKA ^VRSTO]A NA SMICAWE M S ^ 4 0 4 0 4 4 4 4 2 2 2 2 2 3 2 3 0 4 0 4 0 2 0 2 METODA OTKOPAVAWA Metode blokovnog zaru{avawa Metode podeta`nog otkopavawa Metode podeta`nog zaru{avawa Komorno-stubne metode otkopavawa Magazinske metode otkopavawa Metode sa zasipavawem otkopanih prostora Metode sa zaru{avawem krovinskih stena Metode otkopavawa kvadratnim slogovima VB 3 .predstavqa zbir bodovnih vrednosti u kolonama 2 i 6. kolona broj 7 . 4.5. ~ijim zbirom se dobijaju bodovne vrednosti koje se unose u tabelu br.predstavqa zbir bodovnih vrednosti u kolonama 3. ORUDWEWA 2 MEHANI^KE KARAKTERISTIKE STENSKE MASE RUDA KROVINA PODINA UKUPNO 3 4 5 6 UKUPNO 7 Struktura podataka.7 i 4.8.metode otkopavawa za koje se vr{i klasifikacija. 4. vr{i se na taj na~in {to se za svaku metodu posebno usvajaju bodovne vrednosti iz tabele br.9 : kolona broj 1 .8 (Nikolas. 4. 4. 78 .predstavqa zbir bodovnih vrednosti usvojenih iz tabele br. kolona broj 5 .7. bodovne vrednosti za svaku o navedenih metoda otkopavawa prikazane su u tabeli br. 4. u tabeli br.6.5. 4.8. 4.predstavqa zbir bodovnih vrednosti usvojenih iz tabele br. 1981) ^VRSTO]A STENSKE MASE M S ^ 4 . Tabela br. Tabela br.9 (Nikolas. 1981) ^VRSTO]A STENSKE MASE M S ^ 2 0 0 0 2 4 2 4 3 2 2 2 3 2 3 2 3 4 4 4 3 2 3 2 RASTOJAWE IZME\U PUKOTINA B V 3 0 1 1 3 4 3 4 3 2 3 3 3 2 3 2 PUKOTINSKA ^VRSTO]A NA SMICAWE M S ^ 1 0 0 0 2 4 1 4 3 1 2 3 2 4 2 4 3 4 4 3 3 2 3 2 METODA OTKOPAVAWA Metode blokovnog zaru{avawa Metode podeta`nog otkopavawa Metode podeta`nog zaru{avawa Komorno-stubne metode otkopavawa Magazinske metode otkopavawa Metode sa zasipavawem otkopanih prostora Metode sa zaru{avawem krovinskih stena Metode otkopavawa kvadratnim slogovima VB 1 0 0 0 2 4 1 4 VV 3 4 4 3 2 2 3 2 Klasifikacija metoda otkopavawa.predstavqa zbir bodovnih vrednosti usvojenih iz tabele br.4./ RASPROSTRAWEN.predstavqa zbir bodovnih vrednosti usvojenih iz tabele br. 4. 4. 4 i 5. odnosno tabela br. kolona broj 2 .Metode i tehnologija podzemne eksploatacije neslojevitih le`i{ta Na osnovu mehani~kih karakteristika krovinskih stena. 4. kolona broj 4 . 4. 1981) METODA OTKOPAVAWA 1 GEOMETRIJA R.7 (Nikolas. kolona broj 6 .

Ukupna bodovna vrednost metode otkopavawa koja iznosi 0 (nula) ne iskqu~uje. prirodno.2 i 4. 4.9 (kolona br. 4. Potrebno je da se napomene da se ovom klasifikacijom ne vr{i izbor metode otkopavawa. 4. 4. koji se unose u pojedine kolone. prikazani su u tabeli br. 1987) relativni tro{kovi otkopavawa % 20 30 40 50 60 100 METODA OTKOPAVAWA metoda blokovnog zaru{avawa komorno-stubne metode otkopavawa metode podeta`nog otkopavawa magazinske metode otkopavawa. Ciq ove klasifikacije je da se izdvoji skup povoqnih metoda otkopavawa koje se. odnosno da se ne isti~e jedna od metoda koja }e da bude primewena pri otkopavawu datog rudnog tela. na osnovu relativnih tro{kova otkopavawa. Skup povoqnih metoda otkopavawa ~ine metode otkopavawa sa ukupnim bodovnim vrednostima ve}im od 30 i koje se me|u sobom zna~ajno ne razlikuju.11 (Hartman. Metode otkopavawa se. 4. i rezultati se prikazuju tabelarno (tabela br. 4. 4. tabela br. po navedenoj klasifikaciji. 4. na osnovu karakteristika rudnog tela prikazanih u tabelama br. Po tom principu vr{i se rangirawe metoda otkopavawa.metode otkopavawa za koje se vr{i klasifikacija. Skup mogu}ih metoda otkopavawa ~ine metode otkopavawa sa ukupnim bodovnim vrednostima ve}im od prethodno navedenih (a uslovno. mada i ne preporu~uje primenu date metode otkopavawa.10 : kolona broj 1 .7).10 METODA OTKOPAVAWA 1 UKUPNA BODOVNA VREDNOST 2 Struktura podataka.3. Rezultati rangirawa pojedina~nih metoda otkopavawa. u tabeli br. Efektivnost odre|ene metode otkopavawa. Tabela br.10) potrebno je da se elimini{e kao neprihvatqiva za otkopavawe datog rudnog tela. U prvi red tabele se upisuje metoda otkopavawa sa najve}om ukupnom bodovnom vredno{}u. Upore|ewe relativnih tro{kova otkopavawa pojedina~nih metoda otkopavawa bazira se na ~iwenici da je svaka od metoda primewena u za wu odgovaraju}im uslovima. metode podeta`nog zaru{avawa i metode otkopavawa sa zaru{avawem krovinskih stena metode otkopavawa sa zasipavawem otkopanih prostora metode otkopavawa kvadratnim slogovima 79 . Pri tome ve}a ukupna bodovna vrednost ozna~ava efektivniju metodu otkopavawa.10). isti~u kao najefektivnije.11. je definisana ukupnom bodovnom vredno{}u dobijenoj u koloni broj 7 (tabela br. dok se u zadwi red upisuje metoda otkopavawa sa najmawom ukupnom bodovnom vredno{}u. mawim od 30). 4. kolona broj 2 .Metode otkopavawa Klasifikacija metoda otkopavawa prakti~no se vr{i na osnovu bodovnih vrednosti prikazanih u tabeli br. pri ~emu se neke odlikuju mawim a neke ve}im tro{kovnima otkopavawa.9 (kolona broj 7). Tabela br.predstavqa ukupne bodovne vrednosti. 4. Ukoliko metoda otkopavawa ima negativnu ukupnu bodovnu vrednost (tabela br. me|usobno razlikuju na osnovu pripadnih tro{kova otkopavawa.9).

krovinskih i podinskih stena prikazani su u tabeli br. rude olovo-cinka.14 (po uzoru na tabelu br.Metode i tehnologija podzemne eksploatacije neslojevitih le`i{ta Primer izbora metode otkopavawa Plo~asto rudno telo. 4.3 usvajaju se parametari geometrije rudnog tela. IZME\U PUKOTINA veliko PUK. 4. krovinskih i podinskih stena). 4. 4. ^VRSTO]A NA SMICAWE sredwe ~vrsto}e PODINSKE STENE ^VRSTO]A sredwe ~vrsto}e RAST.12 VRSTA STENSKE MASE σc (MPa) 83 120 68 br.5.13. 4. prazne pukotine hrapavih povr{. IZME\U PUKOTINA blisko PUK. 4. 4. Re{ewe: Na osnovu tabela br. prikazane u tabeli br.8. Usvojene vrednosti prikazuju se u tabeli br. ^VRSTO]A NA SMICAWE male ~vrsto}e Za parametre rudnog tela. ORUDWEWA jednakomerna MEHANI^KE KARAKTERISTIKE STENSKE MASE RUDA ^VRSTO]A sredwe ~vrsto}e RAST. Navedeni parametri prikazuju se u tabeli br.2 i 4. pukot. prose~ne mo}nosti 90 m zale`e pod uglom od 15° na dubini od 130 m.12. i 4. ~vrsto}a na smicawe prazne pukotine hrapavih povr{.9). 4. Rasprostrawenost orudwewa u rudnom telu je jednakomerna. 4. ^VRSTO]A NA SMICAWE sredwe ~vrsto}e KROVINSKE STENE ^VRSTO]A ~vrste RAST. / m 10 4 14 RQD 40 65 40 Pukotin. 4. Tabela br.13 PARAMETRI GEOMETRIJE RUDNOG TELA I RASPROSTRAWENOSTI ORUDWEWA OBLIK plo~ast MO]NOST velika NAGIBNI UGAO horizontalno DUBINA ZALEGAWA 130 m RASPR.13.6. Tabela br. IZME\U PUKOTINA blisko PUK. usvajaju se bodovne vrednosti iz tabela br. 80 . 4.7. Podaci o mehani~kim karakteristikama rude. pukotine popuwene glinom Ruda Krovina Podina Za navedeno rudno telo potrebno je da se izvr{i izbor najpovoqnije metode otkopavawa. rasprostrawenosti orudwewa i mehani~kih karakteristika (rude.

Tabela br. 3. 5.21 Na osnovu vrednosti prikazanih u tabeli br. Metode sa zaru{avawem krovinskih stena Metode otkopavawa kvadratnim slogovima Metode blokovnog zaru{avawa Metode sa zasipavawem otkopanih prostora Magazinske metode otkopavawa Za navedene metode otkopavawa potrebno je da se izvr{e ekonomske analize da bi se izdvojila metoda otkopavawa koja nudi najefikasniji povra}aj investicionih ulagawa.15. 4. 81 .38 11 7 14 8 8 5 7 6 6 8 6 8 6 7 6 8 6 7 6 7 7 2 3 3 8 10 7 10 21 14 16 17 20 25 19 25 32 25 29 . 4. 2. ORUDWEWA MEHANI^KE KARAKTERISTIKE STENSKE MASE RUDA KROVINA PODINA UKUPNO UKUPNO 11 11 13 .15 METODA OTKOPAVAWA Metode sa zaru{avawem krovinskih stena Metode otkopavawa kvadratnim slogovima Metode blokovnog zaru{avawa Metode sa zasipavawem otkopanih prostora Magazinske metode otkopavawa Metode podeta`nog zaru{avawa Metode podeta`nog otkopavawa Komorno-stubne metode otkopavawa UKUPNA BODOVNA VREDNOST 33 33 32 32 31 29 25 ./ RASPROSTRAWEN.15 mo`e da se zakqu~i da skup povoqnih metoda otkopavawa ~ine slede}e metode: 1.T. 4.21 31 32 33 33 Numeri~ki rangirane metode otkopavawa su prikazane u tabeli br.14 METODA OTKOPAVAWA Metode blokovnog zaru{avawa Metode podeta`nog otkopavawa Metode podeta`nog zaru{avawa Komorno-stubne metode otkopavawa Magazinske metode otkopavawa Metode sa zasipavawem otkopanih prostora Metode sa zaru{avawem krovinskih stena Metode otkopavawa kvadratnim slogovima GEOMETRIJA R. 4.Metode otkopavawa Tabela br. 4.

Raspore|uju se popre~no na pravac pru`awa le`i{ta izme|u susednih komora (otkopnih blokova).7 D i m e n z i o n i s a w e k o n s t r u k c i j e o t k o p a 4.ostavqaju ispod i iznad istih u ciqu wihove za{tite od zaru{avawa.1. ili kao privremeno sredstvo osigurawa otkopa tokom eksploatacije pojedinih delova le`i{ta ili celog le`i{ta. u velikoj meri obezbe|uje uslove: • • jednostavnog planirawa proizvodwe.Metode i tehnologija podzemne eksploatacije neslojevitih le`i{ta 4.koji se ostavqaju prilikom otkopavawa strmijih (do vertikalnih) le`i{ta. nepravilni oblik ili oblik zidatrake.7. {to se ogleda u fleksibilnosti metode po pitawu rasporeda ve}eg broja otkopa u jednom bloku i jednostavnog izvo|ewa radnih operacija u tehnolo{kom procesu otkopavawa rude. kru`ni. • HORIZONTSKI STUBOVI (SIGURNOSNE PLO^E) . }e biti ostavqeni sigurnosni stubovi zavisi od mnogobrojnih faktora. sigurnost izvo|ewa rudarskih radova. U zavisnosti od namene i rasporeda. od predhodno navedenih. pravougaoni. pri ~emu generalno gledaju}i mogu da se izdvoje najzna~ajniji: • • • mogu}nost / nemogu}nost zaru{avawa povr{ine terena iznad le`i{ta. Sigurnosni stubovi mogu da imaju razli~ite oblike popre~nog preseka.koji se ostavqaju pri otkopavawu horizontalnih i blago nagnutih le`i{ta (obi~no ve}eg prostranstva) u ciqu za{tite krova otkopa od zaru{avawa. Raspore|ivawe sigurnosnih stubova u otkopu mo`e da se vr{i sistematskim ostavqawem sigurnosnih stubova po pravilnom geometrijskom rasporedu. U koju svrhu. i uglavnom su to: kvadratni. od jednog do drugog boka le`i{ta.1 D i m e n z i o n i s a w e s i g u r n o s n i h s t u b o v a 4.7. kao i nesistematskim ostavqawem sigurnosnih stubova po nepravilnom geometrijskom rasporedu. vr{i se ostavqawe sigurnosnih stubova ~ija se funkcionalnost ogleda u slede}em: • • slu`e kao permanentno sredstvo osigurawa otkopa i natkopnog masiva od zaru{avawa. te na taj na~in spre~avaju zaru{avawe bokova komora. vrednost rude koja se otkopava.koji se prilikom otkopavawa. 82 . ~itavog niza otkopnih blokova. primenom razli~itih metoda otkopavawa. • ME\UKOMORNI SIGURNOSNI STUBOVI . Stoga je funkcionalnost sigurnosnih stubova definisana kao karakteristika izabrane metode otkopavawa. Sistematsko ostavqawe sigurnosnih stubova po pravilnom geometrijskom rasporedu. Prethodno navedeni faktori uzimaju se u razmatrawe prilikom izbora metode otkopavawa za odre|eno le`i{te.1 Prora~un optere}ewa sigurnosnih stubova Tokom otkopavawa le`i{ta . razlikuju se slede}e vrste sigurnosnih stubova: • POTPORNI STUBOVI .

83 . "primaju" optere}ewe od vi{ele`e}ih stenskih masa. dok wena visina iznosi od krova otkopa do povr{ine terena iznad le`i{ta (stuba).krajwi slu~aj otkopavawa u datom otkopnom bloku. kvadratnog oblika popre~nog preseka. Preseci otkopnog bloka na kome jasno mogu da se uo~e polo`aj i dimenzije navedene prizme optere}ewa. Prema teoriji o pripadaju}em optere}ewu sigurnosnom stubu. Navedeni grani~ni .12. prikazan je na slici br. Generalno govore}i dimenzionisawe sigurnosnih stubova se sastoji u usagla{avawu dimenzija sigurnosnog stuba sa ~vrsto}om stenske mase (rude) u kojoj je ostavqen sigurnosni stub. sistematski ostavqeni u otkopima tokom tehnolo{kog procesa otkopavawa.1) Potrebno je da se napomene da jedna~ina (4.1) va`i u slu~aju kada su sigurnosni stubovi optere}eni na pritisak. 4.Metode otkopavawa Nesistematsko ostavqawe sigurnosnih stubova ima zna~ajne prednosti u slu~ajevima izra`eno nejednakomerne rasprostrawenosti korisne komponente u le`i{tu.po pravilnom geometrijskom rasporedu. pri ~emu su ostavqeni projektovani sigurnosni stubovi u rudi sa ciqem permanentne za{tite krova otkopa od zaru{avawa. Prostorni polo`aj prizme optere}ewa. Prilikom dimenzionisawa sigurnosnih stubova konvencionalnim metodama.krajwi slu~aj otkopavawa u datom otkopnom bloku defini{e se kao situacija u kojoj je zavr{eno otkopavawe rude u istom. prikazani su na slici br. u otkopu geometrijski mo`e da se defini{e prizmom kvadratne osnove.krajwi slu~aj otkopavawa u datom otkopnom bloku. {to mo`e da se izrazi pomo}u slede}e jedna~ine: σ cm ~ vr st o} a st enskog masi va na pr i t i sak = σp napr ezaw e si gur nosnog st uba Fs = (4. Sigurnosni stubovi kvadratnog oblika popre~nog preseka Regularno raspore|eni sigurnosni stubovi (stubovi samci). u odnosu na polo`aj stubova u otkopu. Dimenzija stranice kvadratne osnove prizme iznosi B + b ({irina komore + {irina stuba).do povr{ine terena. za grani~ni .11. Tada se sigurnosni stubovi projektuju u siroma{nijim delovima le`i{ta. ~ime se posti`e ve}e iskori{}ewe korisne komponente nego u slu~aju kada bi se sigurnosni stubovi ostavqali sistematski . 4. kao permanentno sredstvo za{tite krova i bokova otkopa od zaru{avawa. da bi wegova nose}a sposobnost bila odgovaraju}a o~ekivanom optere}ewu istog za grani~ni . na kome se jasno mo`e da se uo~i wena visina . neophodno je da bude zadovoqena zahtevanu vrednost faktora sigurnosti ( Fs ). Iz navedenog se nedvosmisleno isti~e zna~aj odre|ivawa o~ekivanog naprezawa pojedina~nih sigurnosnih stubova. koja se defini{e kao koli~nik pritisne ~vrsto}e stenskog masiva ( σcm ) i navedenog naprezawa stuba ( σp ). pripadaju}e optere}ewe pojedina~nom sigurnosnom stubu (stubu samcu).

4.12 .11 .Dimenzije prizme optere}ewa sigurnosnog stuba Slika br. 4.Metode i tehnologija podzemne eksploatacije neslojevitih le`i{ta Slika br.Prostorni polo`aj prizme optere}ewa 84 .

Konvencionalna analiti~ka metoda prora~una naprezawa sigurnosnog stuba.Metode otkopavawa Na ovaj na~in geometrijski definisana prizma optere}ewa odlikuje se materijalnim svojstvima vi{ele`e}ih stenskih masa. prikazane geometrije (zapremine) i zapreminske te`ine (γ) vi{ele`e}ih stenskih masa. defini{e naprezawe istog na pritisak prose~nom vredno{}u vertikalne komponente napona u stubu σp (MPa). stuba samca u otkopu. od vi{ele`e}ih stenskih masa.3) gde su: L l . 4. Za postupak prora~una pripadaju}eg optere}ewa sigurnosnom stubu u otkopu. zna~ajna je wihova zapreminska te`ina γ ( MN/m3 ). Sigurnosni stubovi pravougaonog oblika popre~nog preseka Slika br. Stoga mo`e da se usvoji da je pripadaju}e optere}ewe sigurnosnom stubu od vi{ele`e}ih stenskih masa geometrijski i materijalno definisano prizmom optere}ewa.2) gde su: H B b - γ prose~na zapreminska te`ina vi{ele`e}ih stenskih masa (MN/m3). 85 . iznosi : ⎛ B⎞ ⎛ L⎞ σ p = γ ⋅ H ⋅ ⎜ 1+ ⎟ ⋅ ⎜ 1+ ⎟ ⎝ b⎠ ⎝ l⎠ (4. koja iznosi : ⎛ B⎞ σ p = γ ⋅ H ⋅ ⎜ 1+ ⎟ ⎝ b⎠ 2 (4.du`ina sigurnosnog stuba (m).du`ina komore (m) i .Dimenzije prizme optere}ewa sigurnosnog stuba Prose~na vrednost vertikalne komponente napona σp (MPa) u sigurnosnom stubu pravougaonog oblika popre~nog preseka. kvadratnog oblika popre~nog preseka.13 . visina prizme optere}ewa (m). {irina komore (m) i dimenzija jedne stranice ({irina) sigurnosnog stuba (m).

Dimenzije prizme optere}ewa sigurnosnog stuba Prose~na vrednost vertikalne komponente napona σp (MPa) u sigurnosnom stubu oblika zida-trake.povr{ina popre~nog preseka sigurnosnog stuba. 86 . 4.povr{ina popre~nog preseka prizme optere}ewa i Ps .5) gde su: Pp .15 . iznosi : σp = γ ⋅ H ⋅ Pp Ps (4. 4.14 .Metode i tehnologija podzemne eksploatacije neslojevitih le`i{ta Sigurnosni stubovi oblika zida-trake Slika br.Dimenzije prizme optere}ewa sigurnosnog stuba Prose~na vrednost vertikalne komponente napona σp (MPa) u sigurnosnom stubu nepravilnog oblika popre~nog preseka.4) Sigurnosni stubovi nepravilnog oblika popre~nog preseka Slika br. iznosi : ⎛ B⎞ σ p = γ ⋅ H ⋅ ⎜ 1+ ⎟ ⎝ b⎠ (4.

jednoaksijalna ~vrsto}a na pritisak monolita i Jf .Metode otkopavawa Ovakav pristup prora~unu naprezawa pojedina~nih sigurnosnih stubova u otkopu podrazumeva slede}e pretpostavke : • • da je rudno telo (otkopni blok) prostrano. horizontalno i male dubine zalegawa. kao i prostorni polo`aj sigurnosnog stuba u otkopnom bloku.64 80 0. koja ukqu~uje uticaj ispucalosti na pritisnu ~vrsto}u stenskog masiva: σcm / σc = exp (. prema pravcu ve}eg glavnog napona.parametar nagiba. Faktor pukotine mo`e da se izra~una pomo}u slede}e formule: Jf = Jn / n . β Parametar nagiba pukotine.30 60 0. σc . mereni podatak ili se uzima iz RMR klasifikacije. n 0 0.82 90 0. Parametar nagiba pukotina mo`e da se usvoji iz tabele br. kao i da su sigurnosni stubovi u otkopu jednakih dimenzija.05 40 0.008 .faktor pukotine. Jednoaksijalna ~vrsto}a na pritisak stenskog masiva (MPa) mo`e da se izra~una pomo}u slede}e formule. relativna deformaciona svojstva stenske mase. 4.95 87 .11 30 0. 4.7) gde su: Jn .16 Ugao orjentacije pukotina. r (4.2 Prora~un nosivosti i dimenzionisawe sigurnosnih stubova Odre|ivawe nosivosti sigurnosnog stuba svodi se na utvr|ivawe ~vrsto}e stenskog masiva (rude) u kom je stub formiran.parametar ~vrsto}e pukotine.6) gde su: σcm .1. Iz odnosa optere}ewa stuba i pritisne ~vrsto}e stenskog masiva (jednoaksijalne ~vrsto}e na pritisak) mogu da se izra~unaju dimenzije stuba za zahtevani stepen (faktor) sigurnosti.broj pukotina na metar. Navedeni postupak prora~una o~igledno ne uzima u obzir slede}e uticajne faktore : • • • • relativnu prostranost i dubinu le`i{ta (otkopnog bloka).82 10 0. Jf) (4. 4.jednoaksijalna ~vrsto}a na pritisak stenskog masiva. n . Tabela br.16. zavisi od nagiba ravni pukotina prema pravcu r ve}eg glavnog napona i .46 20 0. u zavisnosti od vrednosti ugla orjentacije pukotina.7. slo`enost naponskog stawa sigurnosnog stuba.46 70 0.0.09 50 0.

pravac i intenzitet ve}eg glavnog napona pravac i intenzitet maweg glavnog napona Slika br. u zavisnosti od vrednosti ugla unutra{weg trewa pukotine. 4.17.84. potrebno je da se izvr{i dimenzionisawe sigurnosnih stubova.18 Primer dimenzionisawa sigurnosnih stubova Saglasno uslovima datog le`i{ta. Na osnovu geomehani~ke klasifikacije (RMR sistem . sredwe {irine oko 70 m i sredwe mo}nosti oko m. 88 .27 0. Dubina zalegawa le`i{ta iznosi 240 m.Bieniawski 1989) stenski masiv ima slede}i broj poena .47 0.Metode i tehnologija podzemne eksploatacije neslojevitih le`i{ta Na slici br.58 0.70 0. 4. prikazanog na slici br.16 .84 0. 5 Le`i{te je horizontalno. prilikom otkopavawa komorno-stubnom metodom.0 0.17. Ugao unutra{weg trewa ϕj ( o ) [qunkovit pesak Krupnozrni pesak Fini pesak Pra{inast pesak Glinoviti pesak Glinovita pra{ina Glina 25% Glina 50% Glina 75% 45 40 35 32 30 25 15 10 Vrsta ispune Tabela br. 4. koji }e predstavqati permanentnu za{titu krova otkopa od zaru{avawa.17 Parametar ~vrsto}e pukotina r = tan ϕj 1.16 prikazani su pravci (trajektorije) glavnih napona u sigurnosnom stubu. 4. Fizi~komehani~ke karakteristike le`i{ta prikazana su u slede}oj tabeli.Prikaz pravaca glavnih napona u optere}enom sigurnosnom stubu Parametar ~vrsto}e pukotina mo`e da se usvoji iz tabele br. 4.62 0.

5 ⋅ 90 = 45 MPa 89 .7 Stoga je: σcm / σc = e (. na osnovu podataka usvojenih iz tabele br.17 . 4. 0.17. Ugao orjentacije pukotina iznosi 30°.0.7 = 85.008 ⋅ 85.5 σcm = 0. Jedan od na~ina za odre|ivawe jednoaksijalne pritisne ~vrsto}e stenskog masiva predstavqa postupak prora~una iste pomo}u podataka o ispucalosti stenskog masiva.Metode otkopavawa Vrsta stenskog materijala Krovinske stene Ruda γ (MN/m ) 0.008 . r = 3 / 0.7: Jf = Jn / n .5).Vertikalni presek le`i{ta Re{ewe Na osnovu raspolo`ivih podataka potrebno je da se odredi jednoaksijalna pritisna ~vrsto}a stenskog masiva.0. Potrebno je da se sigurnosni stubovi dimenzioni{u tako da wihov faktor sigurnosti iznosi 1.6: σcm / σc = exp (.05 .5 (Fs = 1.7) = 0.027 0. odnosno pomo}u formule 4. pomo}u formule 4.16 i tabele br. Slika br. 4. 4.042 3 σc (MPa) 71 90 Pukotine su ispuwene finim peskom i wihov broj iznosi 3 pukotine / m′.5 ⋅ σc = 0. Jf) (MPa) Faktor pukotine mo`e da se izra~una.

042 MN / m 3 ⋅ 240 m − 1⎟ ⎟ ⋅b ⎝ ⎠ Sre|ivawem prethodno prikazane jedna~ine dobija se slede}i izraz: B = 0. 90 . koji predstavqa odnos izme|u {irine komore i dimenzije jedne stranice sigurnosnog stuba. odgovaraju}a {irina komore iznosi B = 7.5 .25 m. koji treba da budu dimenzionisani. ukoliko dimenzija jedne stranice sigurnosnog stuba iznosi b = 10 m.Metode i tehnologija podzemne eksploatacije neslojevitih le`i{ta Po{to faktor sigurnosti iznosi: Fs = σcm / σp = 1.za razli~ite oblike popre~nog preseka. U ovom primeru bi}e odre|ene dimenzije sigurnosnih stubova kvadratnog oblika popre~nog preseka.2). iznosi : ⎛ B⎞ σ p = γ ⋅ H ⋅ ⎜ 1+ ⎟ ⎝ b⎠ 2 (MPa) Prethodno prikazana jedna~ina mo`e da se napi{e u slede}em obliku: ⎛ σp ⎞ B=⎜ − 1⎟ ⋅ b ⎜ γ ⋅H ⎟ ⎝ ⎠ Zamenom poznatih vrednosti u prethodnoj jedna~ini dobija se slede}i izraz: ⎛ ⎞ 30 MPa B=⎜ ⎜ 0.5 = 30 MPa Nakon odre|enog maksimalno dozvoqenog naprezawa sigurnosnog stuba mogu}e je da se odrede wegove dimenzije . maksimalno dozvoqeno naprezawe jednog od sigurnosnih stubova. Naime. Prose~na vrednost vertikalnog napona σp u sigurnosnom stubu kvadratnog oblika popre~nog preseka ( jedna~ina 4. iznosi: σp = σcm / Fs = 45 / 1.725 ⋅ b .

91 . Termin brizantnost koristi se da poka`e razornu mo} eksploziva. mogu da izazovu prostranu nestabilnu zonu u jami. Metod za procenu snage eksploziva je ocena oslobo|ene energije u termodinami~koj reakciji (detonaciji).1 B u { e w e i m i n i r a w e Minirawe je tehnolo{ki postupak dezintegracije rude iz prirodnog masiva i wenog istovremenog usitwavawa na potrebnu granulaciju. i zahtevaju primenu iniciraju}ih eksplozivnih puwewa. Eksplozivi ove kategorije su sme{e nitroglzcerin NG. Na primer. a u nekim slu~ajevima i iniciraju}ih eksplozivnih puwewa. koja se naj~e{}e predstavqa jednoaksijalnom ~vrsto}om na pritisak. U zonama visokog pritiska (velike dubine ili u za{titnim stubovima) poreme}aji naponskog stawa zdru`eni sa minirawem. Sposobnost stene za prenos energije eksploziva stoji u vezi sa wenim modulom elasti~nosti. koji zavisi od brzine detonacije. Stena oko eksplozivnog puwewa se izdrobi i naglo izbaci snagom generisanom naglim oslobo|ewem potencijalne energije eksploziva. koji kod lo{e izabranog na~ina minirawa i lo{e izabranih parametara procesa mo`e da bude izra`en i na velikom prostoru oko mesta minirawa. Upotrebqiv i uspe{an eksploziv mora da ima osobine koje su odgovaraju}e steni u kojoj se minira. koja iznosi oko 5000 m/s. • Relativna snaga predstavqa odnos izme|u izvr{enog rada tog eksploziva i eksploziva etalona uzimaju}i za bazu 100.Metode i tehnologija podzemne eksploatacije neslojevitih le`i{ta 5 TEHNOLO[KI POSTUPCI U PODZEMNOM OTKOPAVAWU 5. Eksplozivi su materije ili sredstva koja mogu da proizvedu nagli izboj gasa. kao {to su `elatin i dinamit. • Apsolutna snaga eksploziva predsavqa koli~inu oslobo|ene energije u kJ / kg eksploziva. Wihova potro{wa tako|e opada u skladu sa stalnim pojavqivawem noviheksplozivnihsme{a. Upravqawe procesom minirawa predstavqa zna~ajnu ve{tinu. jer je otkopavawe u tvrdim stenama visoko zavisno od wegovog uspe{nog izvr{avawa. • Sekundarni eksplozivi zahtevaju primenu detonatora. neke sulfidne rude su podlo`ne rapidnoj egzotermnoj oksidaciji u kontaktu sa amonijum nitratom. Kod minirawa veoma je va`an uticaj na okolne stene. a mogu}nost lomqewa stene koja se minira je u funkciji wene ~vrsto}e. Hemijski sastav eksploziva i litolo{ki sastav stene u kojoj se isti koristi predstavqaju bitan bezbedonosni problem. Danas je u~e{}e organskih nitrata u ovom tipu eksploziva smaweno i delimi~no zameweno sa amonijum nitratom na primer. Ona je direktno zavisna od pritiska detonacije. koji izaziva velik dinami~ki udar na okolinu. Visoko brizantni eksplozivi karakteri{u se velikom brzinom detonacije. U pro{losti ve}ina eksploziva proizvedena je od organskih nitrata pome{anih sa organskim ili neorganskim materijama koje zajedno sa~iwavaju mehani~ki i hemijski stabilne materije. Minsko puwewe se sme{ta u minske bu{otine pogodno locirane u odnosu na slobodnu povr{inu i aktivira. • Tercijarni eksplozivi su neosetqivi na standardnu minsku kapicu No 6. koriste se za proizvodwu detonatora. ethzleneglzcoldinitrate EGDN ili pentaerzthrotetranitrate PETN i drugih eksplozivnih materija i stabilizatora. U zavisnosti od osetqivosti mogu da se izdvoje tri kategorije brizantnih eksploziva: • Primarni eksplozivi kao {to su olovoazid i fulminat `ive osetqivi na varnicu i udar.

Tabela 5. 3. Granulacijom odminiranog materijala se mo`e upravqati izborom parametara minirawa.1 .2 45 6 7 7 Ukupna potro{wa (hiqade tona) 2000 292 67 59 58 Amerika Kanada Japan Nema~ka Francuska 85.1 prikazana je analiza primene pojedinih eksploziva u nekim zemqama sveta. Slika br.1 8 36 40 51 slari i emulzije 9.1 (Prema Erofeevu 1988) U~e{}e u ukupnoj potro{wi % Zemqa ANFO dinamit i patronirani amonijum nitratski eksplozivi 5. 2.Metode i tehnologija podzemne eksploatacije neslojevitih le`i{ta 1. {ezdesete pripadaju Slari eksplozivima a sedamdesete emulzijama. sa~iwavaju eksploziv suspenzovan u stabilan vodeni gel.7 47 58 53 42 5. 5. odnosno emulzionim eksplozivima. odnosno minirawa na otkopima. ANFO eksplozivne sme{e imaju {iroko poqe primene. umesto jednostavne fizi~ke sme{e oksidansa i goriva. Koristi se za minirawe u sredwe ~vrstim i ~vrstim stenama. flegmatizatori. ANFO eksploziv (94% AN i 6% nafte) je kiseoni~ki izbalansirana sme{a oksidansa (granuliranog amonijumnitrata) i goriva. Oni su stabilniji od suvih sme{a i mogu biti vodootporne emulzije. Emulzioni eksplozivi sastoje se od amonijum nitrata (AN) kome su dodati razni te~ni oksidansi. Kuz-Ram model uspostavqa zavisnost izme|u parametara minirawa i ujedna~enosti krupno}e i sredwe krupno}e komada odminirane rude. Slari eksplozivne sme{e i eksplozivi (Slurry). pogodna za primenu kod razli~itih stena.Blok {ema upotrebe Kuz-Ram modela 92 . Konzistencija ovih eksploziva se mewa u dijapazonu od te~ne do plasti~ne.5. Model je simboli~no prikazan na blok {emi (slika br. 5. U tabeli br.1). uzimaju}i u obzir prirodnu ispucalost stenskog masiva. senzibilizatori i drugi dodaci za postizawe `eqene konzistencije i drugih svojstava. Zadwih godina proizvo|a~i eksploziva rade na razvoju emulzionih eksploziva za primenu u jamama. U svetskom rudarstvu pedesete godine ovog veka obele`ila je primena ANFO eksploziva.1 I z b o r p a r a m e t a r a m i n i r a w a u funkciji granulacije odminirane rude Granulacija odminirane rude je kqu~ni pokazateq uspe{nosti produktivnog minirawa.1.

a koje je usavr{io Cunningham (1987) uspostaviv{i funkcionalnu zavisnost izme|u koeficijenta ujedna~enosti (n) i parametara minirawa kao {to su: • • • • • • • raspored minskih bu{otina.). osnova prirodnog logaritma (2. visina eta`e.%) ili procentualna zastupqenost komada ve}ih od x (cm) mo`e da se odredi pomo}u jedna~ine koju su postavili Rosin i Rammler: R=e ⎛ x ⎞ -⎜ ⎟ ⎝ xc ⎠ n (5.7183. karakteristi~na vrednost krupno}e (cm) i koeficijent ujedna~enosti (Rosin-Rammler eksponent).693 (5. itd.2) gde su: A Vo Qe E - empirijski koeficijent stenske mase. rastojawe izme|u bu{otina u redu.4) 93 .Tehnolo{ki postupci u podzemnom otkopavawu Osnovu ovog modela ~ine rezultati istra`ivawa predstavqeni u obliku jedna~ina koje su postavili Kuznetsov i Rosin-Rammler. zapremina bloka rude koji se minira (m3). Za odre|ivawe sredwe vrednosti krupno}e minirane rude ( x ) koristi se jedna~ina koju je postavio Kuznetsov (1973): • za eksplozive sa osnovom TNT koristi se jedna~ina: 1 ⎛V ⎞5 16 x = A ⋅ ⎜ o ⎟ ⋅ Qe ⎝ Qe ⎠ 4 (5. cm) mo`e da se odredi pomo}u slede}e formule: xc = x n 0. Frakciona zastupqenost komada odminirane rude (R. pre~nik i du`ina minskih bu{otina. koli~ina eksplozivnog puwewa u minskim bu{otinama (kg) i relativna snaga eksploziva (%).. devijacija bu{otina.1) • za ANFO eksplozivne sme{e koristi se jedna~ina: 1 ⎛V ⎞5 115 ⎞ 30 16 ⎛ ⋅⎜ x = A ⋅ ⎜ o ⎟ ⋅ Qe ⎟ ⎝ E ⎠ ⎝ Qe ⎠ 4 19 (5... du`ina eksplozivnog puwewa. Karakteristi~na vrednost krupno}e komada odminirane rude (xc.3) gde su: x e xc n - otvor sita (cm). linija najmaweg otpora...

RD . σc .2 masivna 50 ggk-a 50 rastojawe izme|u pukotina JPS pad pukotina JPA Y HF od ~ela 20 < 50 GPa Y/3 upravne na ~elo 30 > 50 GPa σc / 5 ka ~elu 40 ggk .5 pri ~emu se obi~no kre}e oko 1. ustanovio jedna~inu za procenu empirijskog koeficijenta stenske mase (A) koja ima slede}i izgled: A = 0.6) gde su: RMD .modul elasti~nosti (GPa). RDI= 25 . JPA .opisni faktor stenske mase. struktura stene RMD tro{na 10 <0. JF= JPS + JPA JPS .1m 10 ispresecana pukotinama JF 0.2) i visina eta`e. RDI .0.⎟ ⎝ L u + 01 ⎠ 0.1m-ggk 20 Tabela br. (0. odstupawe. veoma je va`no da se dobro poznaje rupturni sklop.lu ⎞ ⎟ ⋅ ⎜ 1.⎟ ⋅ ⎜ ⎝ ω⎠ ⎜ .faktor gustine stenske mase.Metode i tehnologija podzemne eksploatacije neslojevitih le`i{ta Koeficijent ujedna~enosti (n) ili Rosin-Rammler eksponent mo`e da se izra~una pomo}u jedna~ine koju je ustanovio Cunningham (1987: a⎞ ⎛ 1+ ⎟ ⎜ ω⎞ ⎛ ω⎟ n = ⎜ 2. ( RMD + JF + RDI + HF ) (5. du`ina eksplozivnog puwewa u bloku (m). O~igledno. razli~itih veli~ina i oblika. ukupna du`ina eksplozivnog puwewa (m). Vrednost koeficijenta ujedna~enosti. 94 .faktor ispucalosti stenske mase. Cunningham je predlo`io da se ovako dobijena vrednost n uve}a za 10% ukoliko su minske bu{otine u {ahovskom rasporedu.14 ⎟ ⋅ ⎜ ⎝ d⎠ ⎜ 2 ⎟ ⎜ ⎟ ⎝ ⎠ 0. Po pravilu ve}e vrednosti n obezbe|uju jednakomerniju raspodelu i obrnuto.gorwa grani~na krupno}a (m). Pretpostavqa se da }e minirawem biti usitweni samo oni blokovi kroz koje prolazi minska bu{otina. bloka (m). Vrednosti parametara se biraju u tabeli br.06 . du`ina eksplozivnog puwewa u nadbu{ewu (m). 5.faktor ugla ravni pukotina. iznosi 0.jednoaksijalna pritisna ~vrsto}a (MPa).1. rastojawe izme|u susednih bu{otina u redu (m).1 . faktor tvrdo}e stenske mase. a . po Cunningham-u.rastojawe izme|u bu{otina u redu (m). (Lu =ld+lu). 5.5 ⎛ p ⎞ ⎛ l d .2. Cunningham je brojnim eksperimentima.0. odnosno strukturne osobine stenskog masiva.2 .8 . JF . na proceni usitwavawa stena minirawem. HF Y . linija najmaweg otpora (m).1 ⎛L ⎞ ⋅⎜ u ⎟ ⎝ h⎠ (5.50 RD Ä gustina stenske mase (t/m3).faktor rastojawa izme|u pukotina. Stenski masiv je ispresecan pukotinama razli~itog prostornog polo`aja koje ga dele u vi{e relativno homogenih blokova. devijacija bu{otine (m).5) gde su: d ω a ld lu Lu p h - pre~nik bu{otine (mm).

mogu}e je da se izvr{i wena korekcija promenom parametara minirawa.5 m) minira se metodom paralelnih minskih bu{otina malog pre~nika. za stenu ispresecanu pukotinama.Tehnolo{ki postupci u podzemnom otkopavawu Model uspostavqa zavisnost izme|u parametara minirawa sa jedne strane i sredwe krupno}e i frakcione zastupqenosti komada odminirane rude sa druge strane. uz upotrebu jedna~ine Kuznetsov-a. Modul elasti~nosti rude iznosi 30000 MPa. Zapreminska masa rude iznosi 2.2 m. Potrebno je da se primenom Kuz-Ram modela (formula Kuzwecova) odrede parametri minirawa tako da sredwa krupno}a komada odminirane rude bude 20 cm. Za minirawe }e se koristiti ANFO eksploziv relativne snage 70%. 5.06 (RMD + JF + RDI + HF) Prema tabeli br. Primer br. izra~una neophodna koli~ina eksploziva i na osnovu tog parametra minirawa pomo}u poznatih metoda prora~una mogu da se odrede ostali. 1 Blok rude dimenzija 10 × 3 × 5 m (du`ina bu{otina .Äkoli~ina eksplozivnog puwewa u minskim bu{otinama (kg). Za date parametre minirawa mogu}e je da se odredi sredwa krupno}a kao i frakciona zastupqenost komada odminirane rude. Pukotine le`e upravno na ~elo. odnosno promenom vrednosti koeficijenta ujedna~enosti n. RMD ima slede}u vrednost: RMD = JF 95 . i to: • smawewem odnosa ω/d. Ruda je ispresecana pukotinama sa rastojawem izme|u wih koje iznosi 1.2) za ANFO sme{e glasi: 1 ⎛V ⎞5 115 ⎞ 30 16 ⎛ x = A ⋅ ⎜ o ⎟ ⋅ Qe ⋅⎜ ⎟ ⎝ E ⎠ ⎝ Qe ⎠ 4 19 gde je: Qe . Stoga jedna~ina re{ena po Qe ima slede}i oblik: ⎛ 4 ⎜ A⋅V5 o ⎜ Qe = ⎜ ⎜ ⎜ ⎝ ⎛ 115 ⎞ ⋅⎜ ⎟ ⎝ E ⎠ x 19 30 ⎞ 59 ⎟ ⎟ ⎟ ⎟ ⎟ ⎠ 80 Empirijski koeficijent stenske mase odre|uje se pomo}u formule (5. uzimaju}i u obzir prirodnu ispucalost stene. Tako|e mogu}e je da se za zahtevanu sredwu krupno}u komada odminirane rude. Re{ewe Jedna~ina Kuzwecova (5. • pove}awem ta~nosti bu{ewa. • pove}awem odnosa a/ω.6): A = 0.73 t/m3. a jednoaksijalna ~vrsto}a na pritisak 56 MPa. Ukoliko raspodela krupno}e komada odminirane rude ne zadovoqava postavqene zahteve.2. i • pove}awem odnosa Lu/h.

75 .Metode i tehnologija podzemne eksploatacije neslojevitih le`i{ta Za rastojawe izme|u pukotina od 0. 2.2 m faktor rastojawa iznosi JPS = 50.0512 ⋅ 3. Ukoliko se usvoji pre~nik bu{ewa d = 51 mm.0082 . stoga je: JF = JPS + JPA= 50 + 30 = 80 Za rudu zapreminske mase 2.0082 m 3 4 4 Odnosno ako je zapreminska masa eksplozivnog puwewa .75 t/m3 faktor gustine RDI iznosi: RDI = 25 . {to je osnovna pretpostavka za ujedna~enu granulaciju odminirane rude. zapremina eksploziva u jednoj minskoj bu{otini iznosi: Vp = 0. a za pukotine koje padaju upravno na radno ~elo JPA = 30. Navedena koli~ina eksploziva treba ravnomerno da se rasporedi u bloku rude koji se minira.a = 10 / 6 = 1.75 + 10 ) = 11. γe = 0. 63 ⎛ 115 ⎞ ⎞ ⎜ 11. ( 80 + 80 + 18.γe = 1.8 ⋅ ⎛ ⎜ ⎟ ⎟ ⎝ 70 ⎠ ⎟ ⎜ Qe = ⎜ ⎟ 20 ⎜ ⎟ ⎜ ⎟ ⎝ ⎠ 1.67m.ω = 1 m.325 ⋅ 150 0.50 = 18. za aktivnu du`inu bu{otine. 96 .75 Za rudu ~iji modul elasti~nosti iznosi 30 GPa.325 Stoga potrebna koli~ina eksploziva za minirawe navedenog bloka rude iznosi: 0. 356 = 162 kg Potrebna koli~ina eksploziva za minirawe bloka rude od 150 m3 iznosi 162 kg.1 t/m3 = 1100 kg/m3 Onda }e u jednu minsku bu{otinu biti sme{teno: Qp = Vp .02 kg Za sme{tawe potrebnih 162 kg eksploziva u navedeni blok rude bi}e potrebno da se izbu{i slede}i broj minskih bu{otina: nb = Q e 162 = = 18 Qp 9 Ukoliko se ovaj broj minskih bu{otina rasporedi u tri reda onda rastojawe izme|u redova minskih bu{otina iznosi . odnosno du`inu eksplozivnog puwewa lp = 4 m. 1100 = 9. faktor tvrdo}e ima slede}u vrednost: HF = Y / 3 = 30 / 3 = 10 Na osnovu prethodno prora~unatih vrednosti empirijski koeficijent stenske mase ima slede}u vrednost: A = 0.14 d2 ⋅ π ⋅ lp = ⋅ 4 = 0. dok rastojawe izme|u minskih bu{otina u jednom redu iznosi .06 .

693 n .. imaju slede}e vrednosti : 97 .koeficijent ujedna~enosti (Rosin-Rammler eksponent)..osnova prirodnog logaritma (2.1 ⎛L ⎞ ⋅⎜ u ⎟ ⎝ h⎠ Kod minirawa u prisustvu dve slobodne povr{ine. e .⎟ ⋅ ⎜ ⎟ ⎝ ω⎠ ⎜ ⎝ L u + 0.14 ⎟ ⋅ ⎜ ⎝ 51⎠ ⎜ 2 ⎟ ⎜ ⎟ ⎝ ⎠ 0.1. 30 i 40 cm. za otvore sita 10. ~lan jedna~ine: ⎛ l d ..3) : R=e ⎛ x ⎞ -⎜ ⎟ ⎝ xc ⎠ n gde su: .1 → 1..2 .14 ⎟ ⋅ ⎜ ⎝ d⎠ ⎜ 2 ⎟ ⎜ ⎟ ⎝ ⎠ 0.879 Frakcione zastupqenosti komada odminirane rude.423 0.1⎠ 0. x n R x xc = 0. 20.. stoga je: 1. potrebno je da se odredi frakciona zastupqenost komada odminirane rude. Re{ewe Frakciona zastupqenost komada odminirane rude mo`e da se odredi pomo}u formule Rosin-Ramlera (5.karakteristi~na vrednost krupno}e (cm). .2 Za uslove iz primera br.lu ⎞ ⎟ ⋅ ⎜ 1.2 ⎞ ⋅ ⎜ 1⎟ ⋅ 1⋅ ⎜ ⎟ = 1.5 ⎛ p ⎞ ⎛ l d . i u wemu odre|ene parametre minirawa.Äveli~ina komada rude ~ija se procentualna zastupqenost odre|uje (cm).koli~ina frakcije ve}e od x.423 ⎝ 5⎠ ⎝ 1 ⎠ Karakteristi~na vrednost krupno}e odminirane rude iznosi: xc = 20 1.1⎟ ⎟ ⎝ u ⎠ 0.67 ⎞ ⎛ 1+ ⎟ 1⎞ ⎜ ⎛ 1 ⎟ n = ⎜ 2.693 = 25. a⎞ ⎛ 1+ ⎟ ω⎞ ⎜ ⎛ ω⎟ n = ⎜ 2. u jamskim uslovima.7183.Tehnolo{ki postupci u podzemnom otkopavawu Primer br.2 .5 ⎛ 4⎞ ⎛ 0.) i xc .lu ⎞ ⎜ ⎜ L + 0.

2/3H . pre~nik rudne sipke itd. Ovakve {eme minirawa.42 ⎛ 10 ⎞ -⎜ ⎟ ⎝ 25. zbog ~ega je vreme obrazovawa pukotina pri aktivirawu susednih mina po pravcu odvajawa miniranog bloka od ostalog masiva znatno mawe nego u pravcu linije najmaweg otpora. utovarnoÄtransportna oprema. 5. 2/3H = 5/9BH = 5BH/9 S2 = 2/3B .1.Metode i tehnologija podzemne eksploatacije neslojevitih le`i{ta 1. Na slici br.9 %) ⎛ 30 ⎞ -⎜ ⎟ ⎝ 25.77 (77 %) R 20 = e R 30 = e 1.2 mogu da se izdvoje slede}e tri zone: Zona S1 sa minimalnom specifi~nom potro{wom eksploziva Zona S2 sa sredwom specifi~nom potro{wom eksploziva Zona S3 sa maksimalnom specifi~nom potro{wom eksploziva Wihove povr{ine iznose: S1 = B .156 (15. H . Pri stvarawu pukotina izme|u bu{otina u lepezi rapidno se smawuje pritisak gasova {to pogor{ava efekte usitwavawa rude. 1. odnosno pojedine minske bu{otine su sa razli~itim koeficijentom puwewa. pribli`no 50% komada odminirane rude }e biti krupnije od 20 cm. 5.88 ⎠ 1. 29% komada odminirane rude }e biti krupnije od 30 cm. Na slici br.2/3B . i 15% komada odminirane rude }e biti krupnije od 40 cm.499 (49. pored ve}eg obima bu{ewa ( po toni odminirane rude. Pogor{awe kvaliteta drobqewa rude obja{wava se zbli`eno{}u bu{otina u redu. 5.88 ⎠ = 0.29 (29 %) R 40 = e 1. H/3 = BH/9 98 .50% ) po toni rude i neravnomernijoj granulaciji odminirane rude u pore|ewu sa {emom minirawa paralelnim minskim bu{otinama. U ciqu ravnomerne raspodele energije eksploziva u praksi se koriste razli~ite {eme puwewa minskih bu{otina.42 = 0. tada }e 15% mase odminirane rude biti ve}e krupno}e od propisane. H/3 =3/9BH = 3BH/9 S3 = B/3 .2 je prikazana jedna karakteristi~na {ema minirawa sa bu{otinama u lepezastom rasporedu. Ukoliko tehnolo{ki proces.2 O p t i m i z a c i j a d i s t r i b u c i j e e n e r g i j e eksplozivnog puwewa pri lepezastom rasporedu minskih bu{otina Kod nekih metoda otkopavawa primewuje se minirawe sa lepezastim rasporedom minskih bu{otina.B/3 .42 ⎛ 20 ⎞ -⎜ ⎟ ⎝ 25. karakteri{u se i pove}anom potro{wom eksploziva 20% .u primeru br.88 ⎠ = 0.88 ⎠ R 10 = e = 0. dozvoqavaju ggk 40 cm. odnosno bi}e negabariti.6 %) Odnosno 77% komada odminirane rude }e biti krupnije od 10 cm. Da bi se wihovo u~e{}e smawilo potrebno je da se promenite prethodno odre|eni parametri minirawa .42 ⎛ 40 ⎞ -⎜ ⎟ ⎝ 25.

8 5 5 5 5 99 . 5.Tehnolo{ki postupci u podzemnom otkopavawu Stoga se povr{ine S1 : S2 : S3 odnose kao u proporciji: S1 : S2 : S3 = 5 : 3 : 1 Slika br. Po{to je ukupna du`ina bu{otina u svakoj zoni ista. odnosno mo}nost pojasa minirawa ista to se i pripadaju}e im zapremine odnose isto.4 : 1. Da bi u ovom slu~aju distribucija energije eksplozije bila ravnomernija potrebno je da se u zoni S1 svih devet bu{otina napuni ~itavom du`inom prostirawa u woj. onda je distribucija energije eksploziva neravnomerna i mo`e da se izrazi istim odnosom 5 : 3 : 1. s obzirom da je: S1 : S2 : S3 = 5 : 3 : 1 Stoga mo`e da se izvede slede}i izraz: 5: 3: 1 /⋅ 9 9 ⋅ 5 9 ⋅ 3 9 ⋅1 = : : = 9 : 5. pod uslovom da su sve bu{otine do kraja napuwene eksplozivom.Prikaz lepezastog rasporeda minskih bu{otina u rudnom bloku Obzirom da je linija najmaweg otpora.2 .

3 .6. na slici br. odnosno 40% bu{otina u rudnom bloku je prazno. potrebno je da u zoni S3 tri bu{otine budu popuwene eksplozivom.25 γ = 3 t/m3 Slika br. 5. treba da se minira sa minskim bu{otinama u lepezastom rasporedu.7) 100 . U ovom slu~aju koeficijent iskori{}ewa minskih bu{otina iznosi 0.Metode i tehnologija podzemne eksploatacije neslojevitih le`i{ta Na osnovu prethodnog izraza sledi da je potrebno da se u zoni S2 pet bu{otina napune eksplozivom a ~etiri da budu prazne. 3 Blok rude.3 kg/t ρ = 1. i da se u zoni S3 dve bu{otine napune eksplozivom. Potrebno je da se odrede parametri minirawa za slede}e uslove: Hodnik iz koga se bu{i ima slede}e dimenzije: Dimenzije bloka rude koji se minira: Koeficijent zbli`ewa minskih bu{otina: Specifi~na potro{wa eksploziva: Za minirawe se koristi eksploziv ~ija je zapreminska masa: Koeficijent radne sposobnosti eksploziva: Zapreminska masa rude: 3×3m A=6m B = 10 m W=2m m=1 q = 0. Primer br. {to zavisi od pre~nika iste. 5.2.3. Obzirom da se krajwe bu{otine u bloku uvek pune do kraja.5 m. gledaju}i od usta bu{otine. Sredi{wa bu{otina u lepezi obi~no se ostavqa prazna u du`ini 1 . odnosno ~itavom du`inom.2 t/m3 e = 1.Prikaz rudnog bloka Re{ewe Kada se poznata formula: W= π ⋅ d2 ⋅ ρ ⋅ e 4 ⋅q⋅ γ ⋅m (5.

9) lu = 4 ⋅ Qe = 50. zapreminska masa rude (t/m3). B . 3. specifi~na potro{wa eksploziva (kg/t). pre~nik bu{ewa (m) zapreminska masa eksploziva (kg/m3). slede}a ukupna du`ina minskih bu{otina: lu = 4 ⋅ Qe d ⋅ π ⋅ρ ⋅kp 2 (5. najbli`i standardni pre~nik iznosi d = 57 mm. W .25 d= Prema tabeli standardnih pre~nika patrona eksploziva.8) za date parametre mo`e da se odredi pre~nik bu{ewa. 3 = 360 t potrebno: Qe = Q . 10 .055 m . stoga je: 2 2 ⋅ 4 ⋅ 0. koeficijent radne sposobnosti eksploziva. odnosno d = 55 mm.14 ⋅ 1200 ⋅ 1. γ = 6 .7.38 m . 2 . q = 360 .3 = 108 kg eksploziva Za sme{tawe ovog eksploziva u minske bu{otine potrebno je da se izbu{e. Stoga je za minirawe bloka rude.Tehnolo{ki postupci u podzemnom otkopavawu gde su: W d ρ e q γ m - linija najmaweg otpora (m). ⋅ 1200 ⋅ 0.3 ⋅ 3 ⋅ 1 = 0. izrazi u slede}em obliku: d= w2 ⋅ 4 ⋅ q ⋅ γ ⋅ m π⋅ρ⋅e (5.057 ⋅ 314 2 Prose~na du`ina jedne minske bu{otine iznosi: l sr = 6 + 10 + 6 2 + 10 2 A + B + A 2 + B2 = ≈ 9m 3 3 Stoga je za minirawe navedenog rudnog bloka potrebno da se izbu{i slede}i broj minskih bu{otina: 101 . sa pretpostavqenim koeficijentom puwewa koji iznosi 0. koeficijent zbli`ewa minskih bu{otina.7 0. ~ija masa iznosi: Q = A . 0.

5 3.6 2.38 = = 5.9 koli~ina eksploziva (kg) 26.4 .6 7.3 du`ina puwewa (m) 8.3 45.1 5.16 23.71 16.[ema rasporeda minskih bu{otina u bloku rude Parametri minirawa za datu {emu prikazani su u slede}oj tabeli: Broj bu{otine 1 2 3 4 5 6 ∑ ugao (o) 0 19 34 47 72 97 du`ina (m) 8.275 kg/t kp= 0.0 9.3 31.5 9.4: Slika br.2 5.704 .8 4.35 11.5 5. kao {to je prikazano na slici br.68 12.Metode i tehnologija podzemne eksploatacije neslojevitih le`i{ta n= lu 50. 5.59 . 5.56 8.43 ≈ 99 Specifi~na potro{wa eksploziva iznosi: Koeficijent puwewa iznosi: 102 q = 0. odnosno 6 minskih bu{otina 9 lsr Bu{otine u bloku }e biti raspore|ene.8 7.

10 4123 75 976 4-7 370 .4100 3600 . 5.Kru{evac.3 prikazani su AN-TNT pra{kasti eksplozivi.1. Na osnovu prora~unate vrednosti detonacione brzine usvaja se odre|ena vrsta eksploziva.05 3892 70 1005 4-5 350 . koji ima slede}u vrednost detonacione brzine (m/s): D= Vu ⋅ γ ⋅ k ρ (5.05 .05 .3 Karakteristike eksploziva Gustina (kg/dm ) Brzina detonacije (m/s) Apsolutna snaga (KJ/kg) Relativna snaga (%) Gasna zapremina (l/kg) Prenos detonacije (cm) Proba po Trauzlu (cm3) 3 Vrsta AN-TNT eksploziva AMONEKS-1 AMONEKS-2 AMONEKS-3 AMONEKS-4 AMONAL POJ. AMONAL 1. 5.1.4300 3900 .1.1. kao {to je prikazano u tabeli br. zapreminska masa stene (t/m3).05 .9). zapreminska masa stene (t/m3).390 1.380 1.0 .0 .05 .390 1. Tabela br.05 4011 72 1000 4-6 360 -370 1. U tabeli br. Tabela br.3400 4100 .2 .1.0.10 4248 80 955 4-8 380 . Poasonov koeficijent (0. 5.10 4249 80 963 4-8 380 . zapreminska masa eksploziva (t/m3) i koeficijent refleksije (0.4.4100 Navedeni eksplozivi imaju slede}e standardne dimenzije i vrste pakovawa. gravitaciono ubrzawe (cm/s2).10) gde su: D Vu γ ρ k - detonaciona brzina (m/s).Tehnolo{ki postupci u podzemnom otkopavawu 5.4 Dimenzije patrona Pre~nik (mm) Te`ina (g) Du`ina (cm) Obloga 28±1 100 28±1 200 32±1 100 32±1 200 38±1 200 38±1 500 45±1 500 50±2 500 60±2 1000 70 1000 80 2000 90 2000 15-16 29-32 11-13 23-25 16-18 40-42 34-36 30-33 31-34 28-31 36-40 29-31 Parafinisani papir PE crevo 103 . 5.360 1. Brzina prostirawa uzdu`nih talasa kroz odre|enu sredinu (m/s) mo`e da se izra~una pomo}u slede}e formule: Vu = E⋅g 2 ⋅ γ ⋅ (1 + μ ) (5.11) gde su: E g μ γ - modul elasti~nosti stenske mase (MPa).3 P r o r a ~ u n p a r a m e t a r a m i n i r a w a Izbor vrste eksploziva Za odre|enu radnu sredinu najpovoqnije je da se koristi eksploziv.10 4119 75 978 4-7 360 .3800 3200 .1.6 .4300 3900 .370 4100 .1.4). brzina prostirawa uzdu`nih talasa kroz sredinu (m/s). koje proizvodi Industrija "Miloje Zaki}" .0.

Tabela br. Ukoliko se za eksplozivno puwewe koristi ANFO eksploziv.00 >3000 . pre~nik primene (mm) 60 920 3872 0. sa mehanizovanim na~inom puwewa (pneumatska punilica) ~ime mo`e da se postigne gustina eksplozivnog puwewa od 0.5 Karakteristike eksploziva ANFO eksplozivi ANFO .d = 32 mm. 5. pri ~emu se zbog povoqnih karakteristika preporu~uje upotreba ANFO eksploziva. 104 .95).6. preporu~uje se da pre~nik minskih bu{otina iznosi min d = 38 mm Prilikom podzemnog otkopavawa naj~e{}e se koriste pre~nici minskih bu{otina d = 51.95 kg/dm3 Specifi~na potro{wa eksploziva Specifi~na potro{wa eksploziva (kg/m3) mo`e da se odredi pomo}u formule F.1.d = 45 mm.9 do 0.0. koje proizvodi Industrija "Miloje Zaki}" .P Osetqivost (g pentolita) Gasna zapremina (l/kg) Apsolutna snaga (KJ/kg) Gustina (kg/dm3) Brzina detonacije (m/s) Stabilnost Vodootpornost Bilans kiseonika Prenos detonacije (cm) Min.φ30 mm 6 meseci slaba uravnote`en kontakt 30 60 920 3872 0.05 >2000 .9 . Pre~nik ANFO puwewa (mm) 38 51 64 76 Tabela br.Metode i tehnologija podzemne eksploatacije neslojevitih le`i{ta U tabeli br. korekturni koeficijent zbijenosti eksplozivnog puwewa (1). 5. 5. koeficijent ste{wenosti mina (v=1). i 76 mm.6 Brzina detonacije (m/s) 2438 3078 3535 3657 Pre~nik minske bu{otine Prilikom izrade prostorija malog popre~nog preseka koriste se uglavnom mali pre~nici minskih bu{otina .5 prikazani su ANFO eksplozivi. koeficijent radne sposobnosti eksploziva.1.Laresa: q = q1 ⋅ v ⋅ s ⋅ e ⋅d⋅k kz (5. koeficijent za~epqenosti mina (1).9 . koeficijent zbijenosti eksplozivnog puwewa (0. Prilikom izrade prostorija ve}eg popre~nog preseka naj~e{}e se koriste pre~nici minskih bu{otina .1.1). 5.85 . koeficijent strukture stenske mase (0.J1 ANFEX .Kru{evac.12) gde su: q1 v s e kz d k - koeficijent ~vrsto}e rude.φ60 mm 4 meseca slaba uravnote`en kontakt 50 Zavisnost izme|u pre~nika ANFO minskog puwewa i brzine detonacije prikazana je tabelom br. 64.9 .

Tehnolo{ki postupci u podzemnom otkopavawu Koeficijent ~vrsto}e rude mo`e da se izra~una po slede}oj formuli: q1 = σc 2000 (5.14) gde su: Ax . q specifi~na potro{wa eksploziva (kg/t).radna sposobnost eksploziva (cm3).5). • za patronirana eksplozivna puwewa: W= π ⋅ d2 ⋅ ρ ⋅ e 4 ⋅ q⋅ γ ⋅kz . • za patronirana eksplozivna puwewa: W = d⋅ 7. (1bar=0. koeficijent zbli`ewa mina (0.15) gde su: d kp q kz a - pre~nik minske bu{otine (m). Linija najmaweg otpora • za nepatronirana eksplozivna puwewa: W = 33 ⋅ d ⋅ kp q⋅kz .radna sposobnost eksploziva .1.etalona (cm3) Ax .linija najmaweg otpora (m). 480 .radna sposobnost eksploziva (cm3).jednoaksijalna pritisna ~vrsto}a rude (bar).radna sposobnost eksploziva . Koeficijent radne sposobnosti eksploziva mo`e da se izra~una po slede}oj formuli: e= 480 Ax (5. 480 .etalona (cm3). 105 .pre~nik bu{ewa (dm).koeficijent zbli`ewa bu{otina.koeficijent radne sposobnosti eksploziva ( e = 480 / Ax ).zapreminska masa eksploziva (kg/m ).m (5.zapreminska masa rude (t/m ) i kz .13) gde je: σc .m (5.85 ⋅ ρ ⋅ k p q⋅kz .17) gde su: d . ( kz = a / W ) i rastojawe izme|u pojedinih minskih bu{otina u redu (paralelnih). koeficijent popuwenosti (du`ine) minske bu{otine.75 .pre~nik bu{ewa (m). 3 γ . e .1MPa). d .16) gde su: W . specifi~na potro{wa eksploziva (kg/m3).m (5. 3 ρ .

b) za paralelni raspored minskih bu{otina n= b-a a . preporu~uje se 1 ili ne{to vi{e).kom. 106 .00 g/cm3). .rastojawe izme|u bu{otina u jednom redu (m).20) gde su: kz .Metode i tehnologija podzemne eksploatacije neslojevitih le`i{ta ρ q kz kp .21) gde su: b a .minimalna vrednost rastojawa. i m .koeficijent popuwenosti popre~nog preseka minske bu{otine.5 .pre~nik patrone eksploziva (mm). Broj minskih bu{otina u redu a) za lepezasti raspored minskih bu{otina Odre|uje se grafi~kim putem. Rastojawa izme|u minskih bu{otina u redu: a) za lepezasti raspored minskih bu{otina Rastojawa izme|u pojedinih minskih bu{otina mogu da se odrede na slede}i na~in : amax = od 1. na konturi bloka rude (m). ( kp = d12 / d2) d .broj minskih bu{otina u jednom redu. ukoliko se minske bu{otine raspore|uju u {ahovskom rasporedu (po{to se u tom slu~aju javqaju razli~iti brojevi minskih bu{otina u pojedinim redovima). amin .pre~nik minske bu{otine (mm) d1 . b) za paralelni raspored minskih bu{otina: Rastojawa izme|u pojedinih minskih bu{otina (m) mogu da se odrede na slede}i na~in: a = kz · W (5.m .19) amin = od 0.7 ⋅ W gde su: amax . (1000 kg/m3 = 1. Ukupan broj minskih bu{otina u jednom pojasu minirawa jednak je zbiru brojeva minskih bu{otina po pojedina~nim redovima.5 ⋅ W do 0.18) (5.kom.00 kg / l = 1. (5.zapreminska masa eksploziva (kg/dm3). . na konturi bloka rude (m). (5.22) gde su: n .{irina otkopa (m) i . .5 ⋅ W do 1.00 kg/dm3 = 1.koeficijent zbli`ewa bu{otina.75 do 1.broj redova minskih bu{otina.koeficijent zbli`ewa mina. Ukupan broj minskih bu{otina b) za paralelni raspored minskih bu{otina N=n. (kz od 0. na na~in koji je prikazan u jednoj od narednih ta~aka prora~una.specifi~na potro{wa eksploziva (kg/m3).maksimalna vrednost rastojawa.7 ⋅ W (5.

27) gde su: Pb . W . Koli~ina eksploziva za jednu minsku bu{otinu b) za paralelni raspored minskih bu{otina qb = Qe N . m .ukupan broj minskih bu{otina.Tehnolo{ki postupci u podzemnom otkopavawu Masa rude u jednom pojasu minirawa a) za lepezasti raspored minskih bu{otina Q = (Pb .ukupna koli~ina eksploziva (kg).26) gde su: Qe . 107 .Pp) . linija najmaweg otpora (m) i zapreminska masa rude (t/m3). W . linija najmaweg otpora (m) i zapreminska masa rude (t/m3).linija najmaweg otpora (m). Ukupna du`ina minskih puwewa u jednom pojasu minirawa a) za lepezasti raspored minskih bu{otina Lp = 4 ⋅ (Pb .specifi~na potro{wa eksploziva (kg/ t). γ .kg (5. broj redova minskih bu{otina.24) gde su: Pb m W γ - povr{ina popre~nog preseka rudnog bloka (m2).Pp) ⋅ γ ⋅ W ⋅ q π ⋅ d2 ⋅ ρ ⋅ k p .povr{ina popre~nog preseka prostorije (m2). γ . Pp . b) za paralelni raspored minskih bu{otina Q = Pb .t (5. N .25) gde su: Q . W .23) gde su: Pb Pp m W γ - povr{ina popre~nog preseka rudnog bloka (m2).t (5. q .m (5. Ukupna koli~ina eksploziva Ukupna koli~ina eksploziva (kg) koja je potrebna za minska puwewa jednog pojasa minirawa. q (5. povr{ina popre~nog preseka prostorije (m2).povr{ina otkopnog bloka (m2). broj redova minskih bu{otina. m . iznosi: Qe = Q .masa rude ~ije se obarawe vr{i jednim pojasom minirawa (t).

du`ina minske bu{otine (m) i .koeficijent zbijenosti eksplozivnog puwewa. 4 ⋅ qb π ⋅ d2 ⋅ ρ ⋅ k p lp = . koeficijent puwewa (du`ine) minske bu{otine (0.koli~ina eksploziva za jednu minsku bu{otinu (kg).m (5.zapreminska masa eksploziva (kg/m ) i kp .30) gde su: Qe d kp ρ - ukupna koli~ina eksploziva (kg).m (5.du`ina ~epa minske bu{otine (m) i . 108 . N . d . lb = lc + lp .7 . koeficijent popuwenosti minske bu{otine (0.du`ina minskog puwewa (m).m (5.0. N .95). 3 ρ .31) gde su: lb N .7 .du`ina minskog puwewa u jednoj minskoj bu{otini (m) i .Metode i tehnologija podzemne eksploatacije neslojevitih le`i{ta γ d kp q ρ - zapreminska masa rude (t/m3).29) gde su: qb .7) i zapreminska masa eksploziva (t/m3). pre~nik minske bu{otine (m). sa pretpostavqenim koeficijentom puwewa iznosi: Lu = 4 ⋅ Qe d ⋅ π ⋅ρ⋅kp 2 . b) za paralelni raspored minskih bu{otina Lp = l p .pre~nik minske bu{otine (m). (0.32) gde su: lc lp .broj minskih bu{otina u jednom pojasu minirawa. pre~nik minske bu{otine (m). Ukupna du`ina minskih bu{otina a) za lepezasti raspored minskih bu{otina Ukupna du`ina minskih bu{otina koja treba da se izbu{i za sme{tawe eksploziva. b) za paralelni raspored minskih bu{otina Ukupna du`ina minskih bu{otina koja treba da se izbu{i za sme{tawe eksploziva iznosi: Lu = l b .28) gde su: lp N .m (5.m (5.95).0.broj minskih bu{otina. specifi~na potro{wa eksploziva (kg/ t) i zapreminska masa eksploziva (t/m3).

du`ina minskog puwewa u bu{otini (m). koje su ozna~ene brojevima . Pogor{awe kvaliteta drobqewa rude obja{wava se zbli`eno{}u bu{otina u redu.linija najmaweg otpora (m).m (5. d .. odnosno pojedine bu{otine su sa razli~itim koeficijentom puwewa. odnosno: • za minske bu{otine.. raspore|ivawe minskih bu{otina vr{i se grafi~kim putem.linija najmaweg otpora (m). W . 109 .34) gde je: W . i prikazuje se slikom. Raspored minskih bu{otina a) za lepezasti raspored minskih bu{otina [eme minirawa sa lepezastim rasporedom minskih bu{otina se pored ve}eg obima bu{ewa po toni odminirane rude karakteri{u i pove}anom potro{wom eksploziva po toni rude.pre~nik minske bu{otine (m). U ciqu ravnomerne raspodele energije eksplozije u praksi se koriste razli~ite {eme puwewa bu{otina. . . pa je vreme obrazovawa pukotina pri aktivirawu susednih mina po pravcu odvajawa miniranog bloka od ostalog masiva znatno mawe nego u pravcu linije najmaweg otpora. Specifikacija minskih bu{otina prikazuje se u tabeli pri ~emu se za razli~ite minske bu{otine primewuju razli~iti koeficijenti puwewa.67 ) .33) gde je: d .3 . koeficijent puwewa iznosi: kp = lp lb (5.m (5. Prilikom podzemnog otkopavawa du`ina ~epa minske bu{otine naj~e{}e iznosi: l~ = ( 1 ∼ 1. i neravnomernijom granulacijom odminirane rude u pore|ewu sa {emama minirawa paralelnim minskim bu{otinama. Na osnovu prora~unatih vrednosti za maksimalno i minimalno rastojawe izme|u bu{otina na konturi rudnog bloka.36) gde su: lp lb . du`ina ~epa minske bu{otine kod minirawa pri izradi podzemnih prostorija iznosi: l~ = 10 .m (5. Du`ina nabu{ewa Na osnovu iskustvenih podataka du`ina nabu{ewa minske bu{otine naj~e{}e iznosi: ln = 0.35) gde je: W .du`ina minske bu{otine (m).Tehnolo{ki postupci u podzemnom otkopavawu Minimalna du`ina za~epqewa minskih bu{otina Na osnovu iskustvenih podataka. W ...

6.. m • Korigovana vrednost ukupne du`ine minskih puwewa. 5.7): Lp' =.. 6..7) Lu' =.7 . 6. Tabela br. prikazanog slikom i tabelom po uzoru na tabelu br.0.37) gde su: d ρ lp kz - pre~nik minske bu{otine (m). kg • Korigovana vrednost koeficijenta puwewa minskih bu{otina k = I p LIp LIu (5.7(m) i koeficijent zbijenosti eksplozivnog puwewa (0. m • Korigovana vrednost ukupne koli~ine eksploziva.38) gde je: lb . kp'=.du`ine pojedinih minskih bu{otina u bloku (iz tabele br.m (5.7 .. 5. iznosi (zbir iz tabele br. iznosi (iz tabele br. 110 ....7... zapreminska masa eksploziva (t/m3). mo`e da se izra~una pomo}u slede}e formule: qe = π ⋅ d2 ⋅ lp ⋅ ρ ⋅ k z 4 (5.korigovana ukupna du`ina minskih bu{otina (iz tabele br.korigovana ukupna du`ina minskih puwewa (iz tabele br... 6.iz tabele br. 6.7).95).7). koja je potrebna za minska puwewa jednog pojasa minirawa.Specifikacija minskih bu{otina Broj Bu{otine 1 Ugao (°) Du`ina (m) Du`ina minskog puwewa (m) Koli~ina eksploziva ( kg ) ∑ / Nakon izvr{enog grafi~kog rasporeda minskih bu{otina. koja ~ini minsko puwewe jedne minske bu{otine. du`ina minskog puwewa u bu{otini .7): Qe' =.Metode i tehnologija podzemne eksploatacije neslojevitih le`i{ta • Koli~ina eksploziva (kg).. 6.39) gde su: Lp' . potrebno je da se koriguju vrednosti slede}ih parametara minirawa: • Korigovana vrednost ukupne du`ine minskih bu{otina Lu' = ∑ lb . Lu' .

5.du`ina eksplozivnog puwewa (m).du`ina minske bu{otine (m). Pri tome potrebno je da se prika`u slede}e veli~ine: du`ina ~epa. Konstrukcija minskog puwewa Karakteristi~ne konstrukcije minskih puwewa. Mehanizovano puwewe minskih bu{otina eksplozivom primewuje se prilikom upotrebe patroniranih i nepatroniranih eksploziva. Tri razli~ite konstrukcije minskih puwewa.Tehnolo{ki postupci u podzemnom otkopavawu b) za paralelni raspored minskih bu{otina Raspore|ivawe minskih bu{otina vr{i se na osnovu prora~unatih vrednosti W. i prikazuje u dva popre~na preseka rudnog bloka (~eoni i bo~ni). polo`aj udarne patrone itd. koji se koriste za aktivirawe minskog puwewa. prikazane su na slici br. se prikazuju na uzdu`nom preseku minske bu{otine. 111 . Slika br. ukupna du`ina minske bu{otine.5 . Ru~no puwewe minskih bu{otina eksplozivom primewuje se prilikom upotrebe patroniranih eksploziva. Pre~nik ovog {tapa mora da bude otprilike za 10 mm mawi od pre~nika minske bu{otine da bi bio omogu}en prolaz provodnicima struje ili detonacionog impulsa.5. 5. Ru~no puwewe minskih bu{otina eksplozivom vr{i radnik-rukovaoc eksplozivom. du`ina minskog puwewa. a i lp.Konstrukcije minskih puwewa Puwewe minskih bu{otina eksplozivom Generalno gledaju}i mogu da se izdvoje dva na~ina puwewa minskih bu{otina eksplozivom: • ru~no puwewe i • mehanizovano puwewe.du`ina ~epa minske bu{otine (m) i lb . ukoliko ima razli~itih. lp . primewene u jednoj {emi minirawa. pri ~emu se slu`i drvenim ili plasti~nim (nikako metalnim) {tapom. lc .

Nitro Nobel S-710 30 Gyttorp.Detaq ru~nog puwewa minskih bu{otina eksplozivom (Charging accessories .7 . 31) Slika br.Ru~no puwewe minskih bu{otina eksplozivom (International Mining.Metode i tehnologija podzemne eksploatacije neslojevitih le`i{ta Slika br. pp.6 . 5. Sweden) 112 . 5. August 1988.

b) upore|ewe. Prednost primene navedene punilice mo`e da se uo~i prilikom puwewa vertikalnih minskih bu{otina (na gore).8 . Princip rada poluautomatske pneumatske punilice za patronirane eksplozive je da se patronirani eksploziv transportuje kroz plasti~no crevo pod dejstvom komprimiranog vazduha. v) automatska pneumatska punilica (ANFO Mixing and Charging EQUIPMENT .minsko puwewe ugra|eno ru~no. desno . 5. Naime.9 .Nitro Nobel) a) (ANFO Mixing and Charging EQUIPMENT .Mehanizovano puwewe minskih bu{otina patroniranim eksplozivom a) poluautomatska pneumatska punilica. Navedene punilice su pogodne za upotrebu prilikom puwewa minskih bu{otina ~iji pre~nik iznosi od 35 do 100 mm. koje mogu da se montiraju na razli~ita servisna vozila. 5.Mehanizovano puwewe minskih bu{otina ANFO sme{ama.Tehnolo{ki postupci u podzemnom otkopavawu Mehanizovano puwewe minskih bu{otina eksplozivom vr{i se pneumatskim punilicama. pri ~emu maksimalna du`ina puwewa mo`e da iznosi do 50 m. levo . a) Anol. a) b) v) Slika br. tokom puwewa odr`ava se konstantna vrednost pritiska vazduha u crevu (time i u minskoj bu{otini) ~ime se na jednostavan na~in obezbe|uje zahtevana zbijenost patrona eksploziva u minskoj bu{otini.Nitro Nobel) b) Slika br.minsko puwewe ugra|eno pneumatskom punilicom. b) Jet-Anol 113 . U principu mogu da se izdvoje dva tipa pneumatskih punilica: • poluautomatske pneumatske punilice za patronirane eksplozive i • pneumatske ANFO punilice.

95 0.80 . 5.1.8 TIP PUNILICE PRAVAC PUWEWA max DU@INA PUWEWA (m) GUSTINA PUWEWA (kg/m3) ZA KAPACITET POTRO[WA ZAPREMINA MASU DU@INA [IRINA VISINA PUWEWA VAZDUHA PUNILICE EKSPLOZIVA (mm) (mm) (mm) (kg/min) (m3/min) (dm3. nadole horizontalno. December 1992.1. [vedska.80 .0 - 100 150 300 500 750 1000 100 150 300 500 750 500 1000 80 125 250 400 600 800 80 125 250 400 600 400 800 1300 1230 1100 1100 1150 1400 1300 1230 1100 1100 1150 1200 1200 1000 1160 1100 1100 1150 1400 1000 1160 1100 1100 1150 1600 1600 1350 1540 2000 2220 2350 2500 1350 1540 2000 2220 2350 1780 2100 80 90 160 240 290 320 80 90 160 240 290 200 300 ANOL CC-1000 * u svim * .0. l) (kg) MASA (kg) ANOL-100 ANOL-150 ANOL-300 ANOL-500 ANOL-750 ANOL-1000 JET-ANOL-100 JET-ANOL-150 JET-ANOL-300 JET-ANOL-500 JET-ANOL-750 ANOL CC-500 * horizontalno.90 .0.0 2.10 0.95 0.10 0. nadole horizontalno.80 . nadole navi{e navi{e navi{e navi{e navi{e u svim pravcima pravcima 30 30 30 30 30 - 0.punilice koje mogu da se montiraju na razli~ite tipove vozila Tako|e se za puwewe minskih bu{otina ANFO sme{om.80 .90 .0 2.90 .95 0.95 0.8 prikazane su tehni~ke karakteristike pneumatskih ANFO punilica. nadole horizontalno. Navedenom punilicom upravqa radnik-punilac pomo}u ure|aja za daqinsku kontrolu.10 0.0.1.0.1. Prikazane pneumatske punilice mogu da se koriste za puwewe minskih bu{otina ~iji pre~nik iznosi od 32 do 100 mm.0 2. koje proizvodi poznati svetski proizvo|a~ eksploziva.Metode i tehnologija podzemne eksploatacije neslojevitih le`i{ta Princip rada pneumatske ANFO punilice je da se granulirana ANFO sme{a pod dejstvom komprimiranog vazduha potiskuje iz rezervoara za sme{taj eksploziva u plasti~no crevo i daqe u minsku bu{otinu.95 0.95 0.80 .Nitro Nobel.0.90 . Tabela br. nadole horizontalno.10 . U tom slu~aju puwewe minskih bu{otina vr{i se sa servisne platforme. nadole horizontalno.90 .10 0. pogotovo kod ve}ih visina otkopa. koriste servisna vozila koja su opremqena pneumatskom ANFO punilicom.10 - do 100 do 100 do 100 do 100 do 100 do 100 15 do 45 15 do 45 15 do 45 15 do 45 15 do 45 - 2.80 . 5. pp.0 2. Slika br. 10 ) 114 .Vozilo za automatsko puwewe minskih bu{otina eksplozivom (Nitro Nobel Magazine.0. sredstava i opreme za minirawe . 5. U tabeli br.1.

5. 5.Nitro Nobel ) 115 .ROCMEC DC17 (HL 230) koje je opremqeno pneumatskom ANFO punilicom. Slika br.Servisno vozilo opremqeno pneumatskom ANFO punilicom ( Charging/ Service trucks ROCMEC DC series . 5. Slika br. iz serije ROCMEC DC koje proizvodi poznati svetski proizvo|a~ eksploziva.11 prikazano je servisno vozilo opremqeno pneumatskom ANFO punilicom.Nitro Nobel. sredstava i opreme za minirawe . 5.Nitro Nobel ) Na slici br.Dimenzije servisnog vozila ROCMEC DC 17 (HL 230) ( ROCMEC SYSTEM . [vedska.Tehnolo{ki postupci u podzemnom otkopavawu Na slici br.12 prikazane su osnovne dimenzije servisnog vozila .12 .11 .

masa oborene rude (t) i Lu . Tabela br. PLATFORME PLATF.40) gde su: Q . TIP POKRET. VERT.Metode i tehnologija podzemne eksploatacije neslojevitih le`i{ta U tabeli br. 116 .9 TIP VOZILA max TIP BR.t/m (5. 5. 5. [vedska.za{titni krov u najni`em polo`aju Koli~ina oborene rude po m' minske bu{otine Navedeni pokazateq mo`e da se izra~una pomo}u slede}e formule: qb = Q Lu . iz serije ROCMEC DC koje proizvodi Nitro Nobel.ukupna du`ina minskih bu{otina (m). Navedena servisna vozila koriste se za puwewe minskih bu{otina ~iji pre~nik iznosi od 50 do 100 mm. NOSIVOST VOZILA VOZILA VOZILA GRANE GRANA GORE/DOLE LEVO/DESNO SERVISNE QUDI U DOHVAT ANFO PLATF. DU@INA [IRINA VISINA* TIP BROJ POKRET.9 prikazane su tehni~ke karakteristike servisnih vozila koja su opremqena pneumatskom ANFO punilicom. (mm) (mm) (mm) (mm) PUNILICE (°) (°) (kg) ROCMEC DC 4 ROCMEC DC 11 (HL 150 SB) ROCMEC DC 11 (HL 150 LB) ROCMEC DC 11 (LP 4500 LB) ROCMEC DC 16/17 (HL 210 SB) ROCMEC DC 16/17 (HL 210 LB) ROCMEC DC 16/17 (HL 210 SBE) ROCMEC DC 16/17 (HL 230 SB) ROCMEC DC 16/17 (HL 230 LB) ROCMEC DC 16/17 (HL 230 SBE) ROCMEC DC 16/17 (HL 250 LB) 6300 5100 5100 5100 5415 / 5775 5415 / 5775 5415 / 5775 5415 / 5775 5415 / 5775 5415 / 5775 5415 / 5775 1220 1900 1900 1900 2155 / 2190 2155 / 2190 2155 / 2190 2155 / 2190 2155 / 2190 2155 / 2190 2155 / 2190 1970 2100 2100 2100 2270 2270 2270 2270 2270 2270 2270 HL 150 HL 150 LP 4500 1 1 1 60 / 35 60 / 35 90 / 0 60 / 35 60 / 35 60 / 35 60 / 35 60 / 35 60 / 35 60 / 12 45 /45 45 /45 45 /45 45 /45 45 /45 45 /45 45 /45 45 /45 45 /45 SB LB LB SB LB SBE (produ`ena) SB LB SBE (produ`ena) LB 1 2 1 2 1 1 1 2 1 2 3000 8500 8500 8200 10500 10500 11400 12200 12200 13100 8200 500 500 1200 400 300 300 400 300 300 1000 ANOL CC 500 ANOL CC 500/1000 ANOL CC 500/1000 ANOL CC 500/1000 ANOL CC 500/1000 ANOL CC 500/1000 ANOL CC 500/1000 ANOL CC 500/1000 ANOL CC 500/1000 ANOL CC 500/1000 ANOL CC 500/1000 HL 210 1 / 2 HL 210 1 / 2 HL 210 1 / 2 HL 230 1 / 2 HL 230 1 / 2 HL 230 1 / 2 HL 250 1 * .

13 . Tehnolo{ki napredak doprineo je zna~ajnom razvoju opreme za bu{ewe minskih bu{otina. Stoga je jo{ uvek u velikom broju slu~ajeva u primeni polumehanizovani na~in bu{ewa minskih bu{otina. u rudarstvu. Pri tom bu{ewe minskih bu{otina predstavqa po~etnu aktivnost. 117 .Tehnolo{ki postupci u podzemnom otkopavawu 5. tako da je od po~etnog ru~nog na~ina razvijen mehanizovani na~in bu{ewa minskih bu{otina. 6) Naravno. pp. Polumehanizovani na~in bu{ewa minskih bu{otina podrazumeva primenu pneumatskih ru~nih bu{a}ih ~eki}a i pneumatskih oslonaca. ne postoji svuda potreba za primenom mehanizovanog na~ina bu{ewa minskih bu{otina.Atlas Copco 9851 1623 01b. 5.Prikaz nekih slu~ajeva primene mehanizovanog na~ina bu{ewa minskih bu{otina u podzemnoj eksploataciji (Underground rock excavation .1. pri ~emu se posti`u veliki kapaciteti proizvodwe.4 I z b o r o p r e m e z a b u { e w e Prilikom primene savremenih tehnologija otkopavawa. otkopavawe 75 % ukupne koli~ine rude (stenske mase) vr{i se bu{a~ko-minerskim radovima. {to prvenstveno zavisi od zahtevanog kapaciteta proizvodwe. Slika br.

40 27 . koji su prikazani u prethodnoj tabeli.40 27 .14 . mogu da se koriste za bu{ewe horizontalnih. vertikalnih i kosih minskih bu{otina. 118 .40 27 .Atlas Copco 9851 1674 01b) U tabeli br.40 27 .40 27 .40 27 . Tabela br.Metode i tehnologija podzemne eksploatacije neslojevitih le`i{ta Slika br.40 27 .40 27 .10 TIP BU[A]EG ^EKI]A PRIMENA POGON PRE^NIK BU[EWA (mm) MASA ^EKI]A (kg) U^ESTALOST UDARA (Hz) POTRO[WA VAZDUHA (l/s) PRITISAK VAZDUHA (bar) TIP PRIBORA ZA BU[EWE TIP POSTOQA (NOSA^A) pneumatski oslonac pneumatski oslonac pneumatski oslonac pneumatski oslonac pneumatski oslonac pneumatski oslonac pneumatski oslonac pneumatski oslonac svoj pneumatski oslonac svoj pneumatski oslonac svoj pneumatski oslonac svoj pneumatski oslonac svoj pneumatski oslonac BBC 16 W (Puma) BBC 17 W (Puma) BBD 44 WKS (Tiger) BBD 94 W (Panther) BBD 95 W (Panther) RH 656-5W PRU 90 PRU 90D BBD 46 WS-6 BBD 46 WS-8 PRU 90S-6 PRU 90S-8 PRU 90DTS-12 ru~no bu{ewe ru~no bu{ewe ru~no bu{ewe ru~no bu{ewe ru~no bu{ewe ru~no bu{ewe ru~no bu{ewe ru~no bu{ewe ru~no bu{ewe ru~no bu{ewe ru~no bu{ewe ru~no bu{ewe ru~no bu{ewe pneumatski pneumatski pneumatski pneumatski pneumatski pneumatski pneumatski pneumatski pneumatski pneumatski pneumatski pneumatski pneumatski 27 .10 prikazane su karakteristike ru~nih bu{a}ih ~eki}a.Polumehanizovani na~in bu{ewa minskih bu{otina ru~nim bu{a}im ~eki}ima na pneumatskim osloncima (Pusher leg rock drills . 5.monoblok dleta Tipovi bu{a}ih ~eki}a BBD 46 i PRU 90S (DTS) koriste se iskqu~ivo za bu{ewe vertikalnih (na gore) minskih bu{otina prilikom otkopavawa.40 27 .40 26 26 25 27 27 22 28 26 39 40 37 39 41 39 38 51 54 56 34 42 42 51 51 51 51 51 63 63 73 97 95 48 90 90 75 75 95 95 95 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 H22 * H22 * H22 * H22 * H22 * H22 * H22 * H22 * H22 * H22 * H22 * H22 * H22 * Napomena: * .40 27 .40 27 . 5.40 27 . 5. Ostali tipovi bu{a}ih ~eki}a. kako prilikom otkopavawa tako i prilikom izrade podzemnih prostorija. koje proizvodi poznati svetski proizvo|a~ opreme za rudarstvo Atlas Copco iz [vedske.

BBC 17 PRU 90.2255 1805 .2620 1435 .Tehnolo{ki postupci u podzemnom otkopavawu a) b) Slika br. PRU 90D BBC 16.2205 1650 .2850 1780 . BBC 16. BBD 95 RH 656. BBD 44.3080 1735 . 5. BBD 94. BBC 16.2405 1495 .3170 1658 . BBC 16.2335 720 920 1370 970 770 970 770 1850 1300 1300 1300 950 1300 950 1855 1455 1855 1455 1300 1300 950 75 75 75/90 75 75 75 75 60/70 53 67 60 60 70 70 67/80 67/80 67/80 67/80 57 70 70 37 39 41 40 39 40 39 20 17 21 15 13 14 13 17 15 19 17 19 15 13 119 .2940 1650 . BBC 17 PRU 90. BBD 44 BBD 44.Pneumatski oslonci. BBC 17 PRU 90.IZVU^EN ) (mm) HOD KLIPA (mm) PRE^NIK KLIPA (mm) MASA OSLONCA (kg) PRU 90S-6 PRU 90S-8 PRU 90DTS-12 BBD 46 WR-8 BBD 46 WS-6 BBD 46 WS-8 BBD 46 WR-6 BMK 51 T6R BMK 62 S BMK 91 R BMK 51 BMK 51-3 ALF 71 ALF 71-1 ALF 67/80 ALF 67/80-1 ALF 67/80D ALF 67/80D-1 BMK 82 S ALF 70 ALF 70-1 PRU 90S-6 PRU 90S-8 PRU 90DTS-12 BBD 46 WR-8 BBD 46 WS-6 BBD 46 WS-8 BBD 46 WR-6 RH 656.3350 1395 .2850 1595 . Tabela br.15 .3035 1385 . BBC 17 PRU 90. BBD 94.3270 1815 . BBC 17 PRU 90. 5.2205 1420 .2330 1810 . b) BMK 62 S (Pusher leg rock drills .2730 1545 .3105 1455 . BBD 95. BBC 17 BBC 16. BBD 94. BBD 95 BBD 44 PRU 90 PRU 90 1610 . BBD 95 PRU 90.2958 1305 .3115 1870 . BBD 94.11 prikazane su karakteristike pneumatskih oslonaca koje proizvodi poznati svetski proizvo|a~ rudarske opreme Atlas Copco iz [vedske.11 TIP OSLONCA ZA TIP BU[A]EG ^EKI]A DU@INA KLIPA (UVU^EN . a) pripadaju}i oslonac bu{a}em ~eki}u PRU 90 S. BBC 16.2620 1435 .Atlas Copco 9851 1674 01b) U tabeli br. 5.3450 1395 .

Atlas Copco 9851 1623 01b) U tabeli br.51 30 135 30 65 69 51 112 112 135 135 135 151 150 150 151 575 810 630 770 780 755 878 878 810 810 810 1002 1002 1002 1002 51 41-51 51 40 33 50 40-50 40-50 41-51 41-51 41-51 42-65 100-105 48-80 60-70 306 0-300 306 180 210 0-300 0-300 0-300 0-300 0-300 0-300 0-300 0-460 0-460 0-300 160 120 200 200 240 240 160 500 430 430 500 H22 * R25. i nalazi se na bezbednom udaqewu od radnog ~ela u otkopu. H25* R32L R32. otkopavawe. bu{a}a kola se odlikuju mehanizovanim na~inom kretawa (iz jedog otkopa u drugi) pomo}u sopstvenog pogonskog motora. Bu{a}i ~eki}i.12 TIP BU[A]EG ^EKI]A PRIMENA POGON PRE^NIK BU[EWA (mm) MASA ^EKI]A (kg) DU@INA ^EKI]A (mm) U^EST.43 35 . H25* R25.40 35 . otkopavawe prostorije. Tako|e. UDARA (Hz) BROJ OBRTNI OBRTAJA MOMENAT (o/min) (Nm) TIP PRIBORA ZA BU[EWE TIP LAFETA COP 89D-00 COP 925 COP 89D-01 BBC 100FS BBC 120FZ COP 1028HD COP 1032HD-R32 COP 1032HL-R32 COP 932 FS COP 938 FS COP 928 COP 1238 ME-R38 05 COP 1238 HF-R38 02 COP 1238 LP-R38 02 COP 1440 R38 05 prostorije prostorije prostorije. Bu{ewe minskih bu{otina vr{i se bu{a}im ~eki}em (ili ~eki}ima)koji je sme{ten na lafetu. 6300. 1300 BMH 250. koji su prikazani u narednoj tabeli. ankerisawe prostorije.51 38 . kontrola uglova bu{ewa. zamena bu{a}e krune.43 38 . ankerisawe prostorije. dok je lafet povezan na bu{a}u granu bu{a}ih kola. ~ime se posti`e potpuna mehanizovanost radova na bu{ewu minskih bu{otina (bu{ewa.51 38 . sa ure|ajem za dodavawe bu{a}ih {ipki .51 38 . 5. Prilikom bu{ewa minskih bu{otina radnik koji upravqa bu{a}im kolima za{ti}en je krovom kabine.Metode i tehnologija podzemne eksploatacije neslojevitih le`i{ta Mehanizovani na~in bu{ewa minskih bu{otina podrazumeva primenu bu{a}ih kola.12 prikazane su karakteristike bu{a}ih ~eki}a. 1300 BMH 6400 hidrauli~ni pneumatski pneumatski pneumatski hidrauli~ni prostorije hidrauli~ni prostorije hidrauli~ni prostorije hidrauli~ni Nastavak tabele je na slede}oj strani ⇒ 120 . 5. otkopavawe prostorije. 5. koje proizvodi poznati svetski proizvo|a~ opreme za rudarstvo Atlas Copco iz [vedske.16 . 66 BMS 46. pozicionirawa bu{a}eg ~eki}a. Tabela br.51 38 . R38 R28 R32 R32 R32 R38 R28.64 35 .produ`ewe bu{a}e garniture (Underground rock excavation .41 35 . Slika br. 6300.43 37 . koji mo`e biti elektri~ni ili dizel. montiraju se na lafete bu{a}ih kola. ankerisawe prostorije prostorije prostorije prostorije pneumatski pneumatski pneumatski pneumatski pneumatski hidrauli~ni hidrauli~ni 27 . nastavqawa-produ`avawa pribora za bu{ewe. otkopavawe. 1300 BMH 250. otkopavawe prostorije.41 35 . 6300.51 35 . H28* R38 R38 R38 R38 BMH 1000 BMH 1500 BMH 1000 BMS 46. demonta`a pribora za bu{ewe).43 37 . kontrola devijacije minske bu{otine. 66 BMH 1200 BMH 1100 BMH 1100 BMH 1500 BMH 1500 BMH 1500 BMH 250.Polo`aj bu{a}eg ~eki}a na lafetu.41 35 .

TAC 64 T51 T51 SPEEDROD otkopavawe hidrauli~ni otkopavawe hidrauli~ni otkopavawe hidrauli~ni ITH otkopavawe pneumatski hidrauli~ni otkopavawe otkopavawe otkopavawe ITH ITH ITH ITH ITH hidrauli~ni hidrauli~ni hidrauli~ni pneumatski pneumatski pneumatski pneumatski pneumatski TAC 76 TAC 87 - Napomena : * . 6. 1300 BMH 250. 1300 BMH 6400 BMH 250.76 64 . 6400 BMH 270 BMH 270 BMH 270 - prostorije.89 64 .monoblok dleta 121 .76 64 .89 85 . 1300 BMH 250. UDARA (Hz) BROJ OBRTNI OBRTAJA MOMENAT (o/min) (Nm) TIP PRIBORA ZA BU[EWE TIP LAFETA COP 1838ME R38 05 COP 1032HD-R38 COP 1032HD-T38 COP 1238 ME-T38D 05 COP 1440 T38 05 COP 1838ME T38 05 COP 932 MS COP 1032HL/HD-R32 COP 1032HL-R32 COP 1238 ME-R32E 07 COP 1238 ME-R32E 07 COP 1440 R32E 05 COP 1838ME R32E 05 COP 1838ME R32E 07 COP 938 MS COP 938 TMS COP 1238 ME-T38E 07 COP 1238 ME-T38E 07 COP 1238 HF-T38E 05 COP 1440 T38E 05 COP 1838ME T38E 05 COP 1838ME T38E 07 COP 1238 ME-T45E 07 COP 1838ME T45E 07 COP 1838HE T45E 09 COP 32 .64 64 .127 89 . 6400 BMH 250. 6300. otkopavawe. ankerisawe prostorije pneumatski hidrauli~ni hidrauli~ni hidrauli~ni otkopavawe hidrauli~ni R32 R32 SPEEDROD prostorije prostorije hidrauli~ni hidrauli~ni R32 SPEEDROD otkopavawe hidrauli~ni R32 R38 T38 T38 SPEEDROD otkopavawe otkopavawe prostorije pneumatski pneumatski hidrauli~ni otkopavawe hidrauli~ni T38 . 6300.51 48 . ankerisawe prostorije hidrauli~ni hidrauli~ni hidrauli~ni prostorije prostorije hidrauli~ni hidrauli~ni otkopavawe prostorije.89 76 .64 64 .89 76 .51 51 . otkopavawe.127 105 . otkopavawe. 6300.12 ⇓ TIP BU[A]EG ^EKI]A PRIMENA POGON PRE^NIK BU[EWA (mm) MASA ^EKI]A (kg) DU@INA ^EKI]A (mm) U^EST.64 64 . 6400 BMH 250.Tehnolo{ki postupci u podzemnom otkopavawu Nastavak tabele br. 6300. TAC 64 T38 .64 64 .51 45 .178 171 112 112 151 151 171 135 112 112 151 151 151 171 171 135 135 151 151 150 151 171 171 151 171 174 23 174 390 390 390 35 38 57 93 95 1008 878 878 1002 1002 1008 810 878 878 1002 1002 1002 1008 1008 810 810 1002 1002 1002 1002 1008 1008 1002 1008 1098 859 1098 1293 1293 1293 885 960 1052 1185 1215 60 40-50 40-50 42-65 60-70 60 41-51 40-50 40-50 42-65 42-65 60-70 60 60 41-51 41-51 42-65 42-65 100-105 60-70 60 60 42-65 60 38-48 38-48 40-60 40-60 40-60 - 0-210 0-300 0-300 0-300 0-300 0-210 0-300 0-300 0-300 0-200 0-200 0-300 0-210 0-210 0-300 0-300 0-200 0-200 0-300 0-300 0-210 0-210 0-200 0-210 0-140 0-140 0-300 0-300 0-300 - 740 200 200 500 500 740 240 200 200 700 700 500 740 740 240 240 700 700 500 500 740 740 700 740 980 980 1320 1320 1320 - R38 R38 T38 T38 T38 T38 R32 R32 R32 R32 SPEEDROD BMH 250. TAC 64 T45 . 6300. 6400 BMH 250.125 130 .64 51 .51 45 .51 51 .165 155 . 6400 BMH 250. 1300 BMH 6400 BMH 250. 1300 BMH 250. 6400 BMH 250. 6400 BMH 1100 BMH 1100 BMH 250.89 64 .64 51 . otkopavawe. TAC 64 T45 . 6400 BMH 1500 BMH 1500 BMH 250.115 102 .51 45 . 1300 BMH 250.RD 50-6 COP 1838HE T51E 09 COP 4050 T51 07 COP 4050 TAC76 07 COP 4050 TAC87 07 COP 42 COP 44 COP 54 COP 62 COP 64 prostorije hidrauli~ni 38 .89 76 .125 110 . TAC 64 T45 . 6300. 6400 BMH 1500 BMH 1100 BMH 1100 BMH 250.51 45 .152 150 .102 89 .100 89 .51 51 .64 51 . 6300.64 51 . ankerisawe prostorije. ankerisawe prostorije.51 45 . TAC 64 T38 SPEEDROD otkopavawe hidrauli~ni prostorije prostorije hidrauli~ni hidrauli~ni T38 SPEEDROD otkopavawe hidrauli~ni T38 . 1300 BMH 6400 BMH 250.

25. mehanizovane jedinice za bu{ewe prilikom izrade podzemnih prostorija. serija Simba . kvalifikacija i obu~enost radnika itd. ∗ vozila sa opremom za bu{ewe (napr. 5. 122 . mogu}e je da se bu{e horizontalne.). Primenom bu{a}ih kola mogu}e je da se bu{e horizontalne. Navedena vozila su pogodna za primenu kod metoda otkopavawa sa relativno malim kapacitetima proizvodwe. Long-Hole Drill Wagon . Tako|e je prisutna i mogu}nost daqinske kontrole radnih operacija prilikom bu{ewa minskih bu{otina. iskoristi prednosti postoje}ih tipova mehanizovanih jedinica za eksploataciono bu{ewe. doprinela je proizvodwi mehanizovanih jedinica za bu{ewe minskih bu{otina razli~ite-specijalne namene.) i ∗ jedinice za bu{ewe (napr. u paralelnom i lepezastom rasporedu. obzirom da mogu da se kre}u kroz podzemne prostorije veoma malih popre~nih preseka. Kao {to je ve} ranije navedeno primenom bu{a}ih kola posti`e se potpuna mehanizovanost radova na bu{ewu minskih bu{otina. generalno gledaju}i. Mehanizovane jedinice za eksploataciono bu{ewe Potrebno je da se navede da razli~iti rudnici imaju razli~ite specifi~nosti eksploatacije. Big Hole Wagon . Zatim. polupre~nici krivina. Skoro sve radne operacije na bu{ewu minskih bu{otina. u paralelnom i lepezastom rasporedu. mogu da se podele na: ∗ bu{a}a kola (napr. 5.Metode i tehnologija podzemne eksploatacije neslojevitih le`i{ta Potreba za pove}awem produktivnosti radova na bu{ewu minskih bu{otina. Kretawe vozila je potpuno mehanizovano pomo}u sopstvenog pogonskog motora . Prilikom izbora mehanizovanih jedinica za eksploataciono bu{ewe. kose i vertikalne minske bu{otine. kao u slu~aju primene bu{a}ih kola. Primenom vozila sa opremom za bu{ewe. du`ine minskih bu{otina. Simba Junior .mehanizovane jedinice za eksploataciono bu{ewe.Atlas Copco itd.slika br. kose i vertikalne minske bu{otine. dimenzije popre~nog preseka prostorija kroz koje }e se kretati mehanizacija. ankerisawa (bu{ewa prilikom ugradwe anker sidara) itd. Simba Junior Special).slika br. Bu{a}a kola se uglavnom primewuju kod metoda otkopavawa sa relativno velikim i veoma velikim kapacitetima proizvodwe.27. trenutno se proizvode: • mehanizovane jedinice koje su namewene za bu{ewe minskih bu{otina prilikom otkopavawa rudnih le`i{ta . 5. time i produktivnosti otkopavawa.slika br. raspored minskih bu{otina i wihov pravac. pre~nici minskih bu{otina. nije svaki rudnik u mogu}nosti da. odnosno mehanizovanog na~ina bu{ewa minskih bu{otina.naj~e{}e pneumatskog. Odnosno. su potpuno mehanizovane i sa mogu}no{}u daqinske kontrole. ali i prilikom otkopavawa. kao i • mehanizovane jedinice koje su namewene prvenstveno za bu{ewe minskih bu{otina prilikom izrade podzemnih prostorija (i tunela). osim dodavawa-produ`ewa i demonta`e bu{a}eg pribora. Kretawe bu{a}ih kola je potpuno mehanizovano i ostvaruje se pomo}u sopstvenog pogonskog motora (elektri~ni ili dizel pogon). odnosno za bu{ewe minskih bu{otina pri otkopavawu rudnih le`i{ta mogu da se izdvoje slede}i uticajni faktori: zahtevani kapacitet bu{ewa (u saglasnosti sa kapacitetom proizvodwe). Stoga se kao osnovno postavqa pitawe isplativosti investicije u navedenu mehanizaciju.26 itd. Mehanizovane jedinice za eksploataciono bu{ewe. shodno postoje}im uslovima eksploatacije.

∗ rotacioni ure|aj (BHR) . 2. Slika br.Konstruktivni delovi bu{a}ih kola Simba . 3. 123 .za bu{ewe lepezastih minskih bu{otina u okviru uglovnog intervala od 360°.za paralelne rasporede minskih bu{otina. Ove jedinice nemaju nezavistan sistem kretawa.17. ∗ klizni nosa~ ( BHT ) . Vozilo . kose i vertikalne minske bu{otine u lepezastom rasporedu. kao i kod otkopavawa sigurnosnih stubova. 51) Na slici br. primenom bu{a}ih kola iz serije Simba . Navedeni konstruktivni delovi mogu da se podele u tri grupe: 1. 17 prikazani su konstruktivni delovi bu{a}ih kola ~ije me|usobne kombinacije neposredno defini{u raspored minskih bu{otina koji mo`e da se izbu{i.nosa~ kompletne oreme za bu{ewe minskih bu{otina ( iz serije DC . prikazane su na slici br.za lepezaste rasporede minskih bu{otina. 5.Atlas Copco.Atlas Copco 9851 1623 01b.DC ∗ ).za bu{ewe lepezastih minskih bu{otina u okviru uglovnog intervala od 90°. Nosa~i opreme za bu{ewe ∗ konzola ( Console ) .Atlas Copco.Tehnolo{ki postupci u podzemnom otkopavawu Primenom jedinica za bu{ewe. Ure|aji za pozicionirawe opreme za bu{ewe ∗ klatna ruka (BHP) . pp. me|utim mogu da se primewuju i kod otkopavawa rudnih cevi. ta~nije Simbe Junior i Simbe Junior Special.17 . me|usobne kombinacije i pripadaju}i rasporedi minskih bu{otina (Underground rock excavation . 5. Kod ovih jedinica mehanizovane su radne operacije bu{ewa i pozicionirawa opreme i pribora za bu{ewe. Navedene jedinice se primewuju kod metoda podeta`nog otkopavawa. mogu}e je da se bu{e horizontalne. Mogu}nosti bu{ewa razli~itih rasporeda minskih bu{otina. 5.

76 51 .5 1.64 48 . 5. BHR 30 BHR 30 BHP 10. BHT 10.102 51 . 256 BMH 250 serija BUT 35 BUT 35 BHT 15 BHT 15 BHT 15 BHT 15 COP 1238 COP 1238. COP 1238ME 1305. unazad 80 BHT 15 konzola 3. 42. unazad 70 svi nagibi klizni nosa~ okvir sa lafetom COP 1238 serija rotacioni BMS 180H COP 1038HL.0 3. 64 COP 32.5 1.Metode i tehnologija podzemne eksploatacije neslojevitih le`i{ta U tabeli br. 66 2 kom. 5. unazad 80 napred 20. 1838 COP 1238. BHR 30 BHP 10. 62 COP 4050 COP 4050 COP 42 BMH 260 serija BMH 260 serija BHT 15 BMH 274. BU[A]E OPREME TIP LAFETA TIP BU[A]EG ^EKI]A VISINA [IRINA DU@INA (mm) (mm) (mm) serija Simba H157 Simba Junior Special Simba H222 Simba H221 Simba Junior Long-Hole Drill Wagon Simba H450 Simba H1357 Simba H357 Simba H250 Simba H356 serija Simba H1350 serija Simba H350 serija Simba H1250 serija Simba H250 Simba H1356 Simba H1353 Simba H1352 Simba H254 Simba H253 Simba H252 Simba H251 Simba H1354 Simba 263 Simba 264 Simba 262 serija Simba H260 Simba H269-02/03 C* Simba 261 serija Simba 260 Simba 260 Simba H4450 serija Simba H4350 Big Hole Wagon 48 .102 51 .127 105 .2 1.64 48 .89 51 .89 51 . 52. 256 BMH 254.0 3. 255. Tabela br. 52. unazad 85 napred 70.165 89 .0-1.13 prikazane su karakteristike mehanizovanih jedinica za eksploataciono bu{ewe.0 3. koje proizvodi poznati svetski proizvo|a~ opreme za rudarstvo Atlas Copco iz [vedske.165 85 . 255. BHR 30 BHR 30 BHP 10. 44. 52.89 51 .0 3.0 - BMH 260 serija BHT 15 konzola konzola. unazad 85 napred 45 - 1038HD BMS 46. 256 BMH 250 serija BMH 250 serija BHT 15 BHT 15 konzola konzola BMH 250 serija BMH 250 serija BMH 250 serija BMH 250 serija COP 1238. unazad 80 napred 20. BU[EWA DO BU[EWE (°) BU[.5 3. 62 COP 32. unazad 45 napred 20. unazad 85 napred 20.13 TIP BU[A]IH KOLA PRE^NIK BU[EWA (mm) max OPTIM. 275.165 85 . 256 BMH 254.76 51 . 54.9 5. unazad 98 svi nagibi okvir sa lafetom 3. UGAO NAGIB NOSA^ DU@INA BU[EWA BU[OTINA OPREME ZA RAST. 52. BHR 30 BHP 10. 255. 42.127 89 . klizni nosa~ unazad 5 napred 15.kli zni nosa~ konzola BMH 264. 256 BMH 254. 276 BMM 35 K 859 napred 30. unazad 85 napred 45.6 4. BHR 30 BHP 10.samo za bu{ewe minskih bu{otina u paralelnom rasporedu 124 . konstrukcija unazad 5 Napomena : * . BHR 45 - 20-90 od konstrukcija vertikale napred 70.89 51 . BBC 120 FZ BMS 46. unazad 70 napred 20.102 51 . BHR 30 BHP 10.165 85 . unazad 80 napred 20. 52.89 51 .5-3.89 51 . 52.0 BUT 4 klatna ruka BMM 1304.89 51 . 62 COP 32. 54.5 3.5 2.0 1. unazad 5 svi nagibi svi nagibi napred 20.9 3. 1838 COP 1838 ME COP 1838 ME COP 1238 ME COP 1238 ME COP 1238 ME COP 1238 serija BHT 15 BMH 250 serija napred 20. 15 1. 1.5 unazad 85 napred 20. 275.89 51 . 256 BMH 254.89 48 .0 unazad 85 napred 20. PARAL. 1838 COP 1238.89 51 .64 48 . 1306 BMS 46. BHR 30 BHP 10 BHP 21.0 BMH 254. 1838 COP 1238 serija napred 20. unazad 85 razli~it napred 20. 1838 COP 1238.0 5. 62 COP 32. unazad 80 konzola BMH 260 serija BMH 260 serija 1. BHR 30 BHR 30 BHP 10.165 85 . BHR 30 BHP 10. 1838 COP 1238 serija BMH 254. 255. 255. 266 BMH 260 serija COP 1838 ME COP 32. 66 BBC 120 FZ BMH 254. unazad 5 napred 20. 265. 44. 62 COP 32.76 51 .125 30 30 51 51 30 30 51 51 51 51 51 51 51 51 51 51 51 51 51 51 51 51 51 100 100 100 100 130 100 100 100 51 51 40 360 360 90 360 360 360 90 360 360 90 360 360 360 360 360 360 360 360 360 360 360 360 360 360 360 360 360 0 360 360 90 90 360 60 napred 98. konzola. 62 COP 32. BHR 30 BHR 30 BHP 10. 42. 255. unazad 80 napred 20. 66 BBC 120 FZ BMH 250 serija 2975 2765 1650 2700 3100 2930 2810 2770 2650 2490 3140 2260 2485 2250 2025 2025 1960 2500 1840 1567 1900 1960 1960 1900 1900 1900 1900 1960 1850 1850 1750 1750 1750 1567 9860 6210 3100 6860 8310 8430 7130 7120 7100 6860 8320 5250 5270 5222 5200 5200 3355 napred 75.0-3. 256 BMH 250 serija COP 1238. 42. BHR 30 BHP 10. DO (°) (m) (m) URE\AJ ZA POZ.127 48 .0 1. 42. 1838 COP 1238. uredjaj BUT 35 BHR 30 BUT 35 BHR 30 BHP 10 BHP 10. 255.0 unazad 85 klizni nosa~ napred 45 napred 20. BHT 10.64 51 . BHR 30 BHR 30 BHP 10.0 1. 15 2.165 85 . BHR 30 BHP 10.5-3.165 85 .0-1. 276 BMH 274.89 85 .5 1. 64 COP 32. 42.102 51 . 256 BMH 254.5-3.165 85 . 255. BHR 30 BHP 10.

18 .H4350. Nagib garniture za bu{ewe minskih bu{otina: napred 20° (45°). H1354. H1254. Ugao bu{ewa minskih bu{otina u lepezastom rasporedu iznosi 90°.Rasporedi minskih bu{otina koji se ostvaruju primenom razli~itih tipova bu{a}ih kola Simba . Simba H252/H1252 u poziciji za bu{ewe. Simba H250. nazad 80°. H1353.Atlas Copco 9851 1623 01b. H1351. 52) 125 . 5.Atlas Copco kojima prikazani rasporedi mogu da se izbu{e. kao i specifikacija tipova bu{a}ih kola iz serije Simba . Kombinovano bu{ewe minskih bu{otina u lepezastom (uglovi 360° i 90°) i paralelnom rasporedu (max rastojawe 1. H1350. H350.Tehnolo{ki postupci u podzemnom otkopavawu Na slede}oj slici prikazani su razli~iti rasporedi minskih bu{otina. H1250. H1352. H1251. H1253.Atlas Copco (Underground rock excavation . Kombinovano bu{ewe minskih bu{otina u lepezastom (uglovi 360° i 90°) i paralelnom rasporedu (max rastojawe 3. Kombinovano bu{ewe minskih bu{otina u lepezastom (uglovi 90° i 360° tj. Simba H251. Ugao bu{ewa minskih bu{otina u lepezastom rasporedu iznosi 360°. H353. sa intervalima od 20°. H354. H351.5 m). H4351. Slika br. Simba H254. H352. H1252. Simba H253.0 m). 4×90°) i paralelnom rasporedu. pp. Simba H252. H4354. H4353.

nazad 80°. Ugao bu{ewa minskih bu{otina u lepezastom rasporedu iznosi 90°. Ugao bu{ewa minskih bu{otina u lepezastom rasporedu iznosi 360°. Kombinovano bu{ewe minskih bu{otina u lepezastom (uglovi 90° i 360° tj.Atlas Copco 9851 1623 01b. Slika br. Kombinovano bu{ewe minskih bu{otina u lepezastom (uglovi 360° i 90°) i paralelnom rasporedu (max rastojawe 3. 364. Simba 261. sa intervalima od 20°. pp. Simba 262/362 u poziciji za bu{ewe.5 m). 360. 4×90°) i paralelnom rasporedu (max rastojawe 1.velikog pre~nika (ITH bu{ewe).Metode i tehnologija podzemne eksploatacije neslojevitih le`i{ta Na slede}oj slici prikazani su razli~iti rasporedi duga~kih minskih bu{otina . Kombinovano bu{ewe minskih bu{otina u lepezastom (uglovi 360° i 90°) i paralelnom rasporedu (max rastojawe 1. Simba 264. Nagib garniture za bu{ewe minskih bu{otina: napred 20° (45°).Rasporedi minskih bu{otina (ITH bu{ewe) koji se ostvaruju primenom razli~itih tipova bu{a}ih kola Simba . Simba 263.5 m).0 m).Atlas Copco (Underground rock excavation . 5. Simba 260. kao i specifikacija tipova bu{a}ih kola iz serije Simba . 362.19 . 363. 361. Simba 262. 52) 126 .Atlas Copco kojima prikazani rasporedi mogu da se izbu{e.

Bu{ewe duga~kih minskih bu{otina bu{a}im kolima 127 .Atlas Copco.20 prikazane su metode otkopavawa kod kojih se ostvaruje visoka produktivnost radova na bu{ewu i minirawu. Na slici su prikazane slede}e metode otkopavawa: gorelevo i dole-desno dve varijante metode podeta`nog otkopavawa.Tehnolo{ki postupci u podzemnom otkopavawu Efikasnost primene bu{a}ih kola za bu{ewe minskih bu{otina potvr|ena je ~iwenicom da se tom prilikom. primenom bu{a}ih kola Simba 1350 .velikog pre~nika. 5.Atlas Copco prilikom primene razli~itih metoda otkopavawa (High productivity in long-hole drilling . ~ime se po pravilu obezbe|uje visoka produktivnost radova na bu{ewu i minirawu. Uglavnom su u pitawu visoko produktivne metode otkopavawa. gore-desno metoda blokovskog zaru{avawa i dole-levo metoda podeta`nog zaru{avawa. Na slici br. ostvaruju veliki kapaciteti proizvodwe. u brojnim rudnicima u svetu.20 .Atlas Copco 9851 1977 01) Slika br. Simba 1350 . koje podrazumevaju primenu duga~kih minskih bu{otina . 5.

Atlas Copco 9851 1977 01) Slika br.Polo`aj Simbe 1350 u otkopu (High productivity in long-hole drilling .21 .Metode i tehnologija podzemne eksploatacije neslojevitih le`i{ta Slika br.Atlas Copco 9851 1977 01) 128 . 5.Simba 1350 (High productivity in long-hole drilling . 5.22 .

23 . Slika br.Atlas Copco 11093b. rudno telo "Crnac" gde se primewuje metoda podeta`nog otkopavawa i u RBN Bor. 5. pp.Atlas Copco koristi se za bu{ewe minskih bu{otina u nekim na{im rudnicima.Atlas Copco koji se vrlo ~esto.Atlas Copco 9851 1623 01b. 30426-107) 129 . Slika br. koristi za bu{ewe duga~kih minskih bu{otina prilikom otkopavawa rudnih le`i{ta primenom metoda podeta`nog otkopavawa i podeta`nog zaru{avawa.Simba H221 (Simba H221 . u mnogim rudnicima.53.Polo`aj Simbe H157 u otkopu (Underground rock excavation . 42253-5) Simba H221 je tip bu{a}ih kola iz serije Simba . Potrebno je da se napomene da promenom standardnog lafeta navedena bu{a}a kola mogu da se koriste i za bu{ewe prilikom izrade jamskih prostorija. rudno telo "Tilva Ro{" gde se primewuje metoda podeta`nog zaru{avawa.24 . 5. u RMHK Trep~a.Tehnolo{ki postupci u podzemnom otkopavawu Tip bu{a}ih kola Simba H157 iz serije Simba . napr.

Pneumatska bu{a}a kola za ITH bu{ewe . 5. 64. 42261-1) 130 .63. 5.Long Hole Drill Wagon (Underground rock excavation .Atlas Copco 9851 1623 01b. pp. 42275) Slika br.Pneumatska bu{a}a kola .Atlas Copco 9851 1623 01b.Metode i tehnologija podzemne eksploatacije neslojevitih le`i{ta Slika br.25 .Big Hole Wagon (Underground rock excavation . pp.26 .

5. koje proizvodi poznati svetski proizvo|a~ opreme za rudarstvo Atlas Copco iz [vedske. ista mogu da se koriste za ugradwu anker sidara. Navedene mehanizovane jedinice . U tabeli br.bu{a}a kola koriste se u okviru slede}ih faza tehnolo{kog procesa podzemne eksploatacije rudnih le`i{ta: otvarawa rudnih le`i{ta i otkopavawa istih. U okviru otkopavawa rudnih le`i{ta navedena bu{a}a kola koriste se za izradu prostorija osnovne i otkopne pripreme i za bu{ewe minskih bu{otina prilikom otkopavawa rudnih le`i{ta primenom odre|enih metoda otkopavawa (napr. 5. Uticajni faktori koji se uzimaju u razmatrawe prilikom izbora opreme za izradu podzemnih prostorija su: zahtevani kapacitet bu{ewa.Tehnolo{ki postupci u podzemnom otkopavawu a) b) Slika br.Atlas Copco T 1461) Mehanizovane jedinice za bu{ewe prilikom izrade podzemnih prostorija Ove mehanizovane jedinice koriste se za bu{ewe minskih bu{otina u tehnolo{kom procesu izrade podzemnih prostorija i tunela. U okviru otvarawa rudnih le`i{ta navedena bu{a}a kola koriste se za izradu prostorija i objekata otvarawa. pp. povr{ina popre~nog preseka prostorije koja treba da se izradi. polupre~nici krivina.Simba Junior.Atlas Copco E 11156. Po{to na bu{a}e grane navedenih bu{a}ih kola mogu da se montiraju razli~ite servisne platforme. a) polo`aj u otkopu (BBC 120F .27 . zatim i za ru~no puwewe minskih bu{otina eksplozivom. komorno-stubne metode otkopavawa). 19498-100) b) {ematski prikaz Simbe Junior u otkopu sa rasporedom minskih bu{otina (Simba Junior . pre~nici minskih bu{otina. 131 . dimenzije popre~nog preseka prostorija kroz koje treba da se kre}u bu{a}a kola. 2. ^esto se navedena bu{a}a kola koriste za bu{ewe bu{otina za sme{tawe anker sidara.14 prikazane su karakteristike bu{a}ih kola koja se prevashodno koriste za bu{ewe prilikom izrade podzemnih prostorija.

COP 1032HD.153 BMH 1500 BMH 600 serija COP 932FS.13 do 14 do 14 do 14 do 17 do 18 do 18 do 19 6 . 1200 1028HD BMH 1500 BMH 1310.26 do 30 8 . GRAN. 928.20 do 20 6 . 925 1800 1800 1850 1850 2500 2900 1600 2800 1800 1800 2800 1900 2500 1900 2900 1600 1600 2800 1850 1600 1850 1800 1600 2950 2150 2950 2900 2100 3200 2800 1950 2970 1800 1800 1400 1400 1400 1700 1225 1260 1600 1600 1650 1220 1400 1220 8400 8400 8400 8400 10200 9750 8000 9800 8600 8900 9500 10000 10200 7700 7700 4600/2650 2200 4700/2800 4800/2800 4250/2550 4600/2650 3900/2550 4800/2800 5100/3000 5800/3400 5100/3000 4800/2800 6800/4200 4800/2800 - pneumatici {ine {ine BMX COP 1032HD.14 TIP BU[A]IH KOLA P PROSTORIJE (m2) NA^IN KRETAWA TIP BU[A]E GRANE BR. 925 COP 1238 pneumatici pneumatici pneumatici BMH 1100. 928.Metode i tehnologija podzemne eksploatacije neslojevitih le`i{ta Tabela br. COP 1032HD. 1300 BMH 600 serija COP 1032HD COP 1032. 5. 1312 COP 932FS. TIP LAFETA TIP BU[A]EG ^EKI]A VISINA (mm) [IRINA (mm) DU@INA (mm) min R KRIVINE SPOQA[WI/ UNUTRA[WI (mm) Cavodrill 550-89 Cavodrill 550-15 Raildrill 251 Raildrill 251 Boomer H122N * Boomer H102 Raildrill 422-900 Boomer H126XN * Raildrill 423-900 Raildrill H 423 Boomer H126-900 Rocket Boomer H104-1238 * Boomer H126N * Boomer H104 * Trakker H523-32 Raildrill 426-900 Raildrill H 422 Boomer H122 * Raildrill 252 Raildrill H 426 Raildrill 252 Raildrill H 427 Raildrill 427-900 Boomer H127-900 Boomer H-210 Boomer H123 * Trakker H527N-32 Boomer 251 Boomer H130 Boomer H126 * Raildrill 322 Trakker H530N-32 do 7 do 7 6 . 1238 COP 1238 gusenice pneumatici pneumatici pneumatici BMH 1100. 10F BUT 20 BUT 25 BUT 25 BUT 30 BUT 25 BUT 32 BUT 30 2 2 1 1 1 2 1 1 2 2 1 1 1 1 2 1 1 1 2 1 2 2 2 2 1 1 2 1 2 1 2 2 BMH 101. 1200 1028HD BMX 1500 COP 932FS. 1200 1028HD BMH 1100.25 12 . 1200 1028 BMH 21 BMH 1500 serija BMH 1100 BMH 1500 serija COP 1022HD (H25) COP 932FS. 925. COP 1032HD. BU[.25 do 25 do 25 6 .20 do 20 do 20 do 20 do 20 8 .13 6 .20 do 23 do 23 do 25 9 . 1200 1028HD BMX 6300 BMH 1100 COP 1238 COP 1032HD {ine gusenice Nastavak tabele je na slede}oj strani ⇒ 132 . COP 1032HD. 925 COP1038 HD {ine pneumatici pneumatici pneumatici BMH 1100. 925 pneumatici gusenice {ine 1225 1225 1650 1600 1225 1600 1600 1600 1900 1850 1900 1650 2280 1650 1600 - 8400 8400 9500 8900 8400 8600 8900 7700 10500 12850 10500 8800 9500 13075 9500 9900 10000 {ine BMH 1100. 928. 1100/1300 1238 BMH 1100. COP 1032HD. 928 pneumatici pneumatici {ine pneumatici {ine {ine BMH 1100. COP 1032HD. 928. 925. 1200 1028HD BMH 151. 103 BMH 131. 928 COP 932FS. 1200 1028 BMH 1110 BMH 1100 BMH 1500 serija COP 1032 COP 1032HD COP 932FS. 928 COP 1032HD COP 932FS. 1100/1300 1238 BMH 1100. COP 1032HD. 925.30 do 30 pneumatici BUT 6EH BUT 6EH BUT 25 BUT 25 BUT 20 BUT 2 BUT 20 BUT 25 BUT 20 BUT 20 BUT 25 BUT 4 BUT 25 BUT 4 BUT 20 BUT 25 BUT 20 BUT 20 BUT 25 BUT 25 BUT 25 BUT 25 BUT 25 BUT 25 BUT 10G. COP 1032HD.20 do 20 8 . 1200 1028 BMX COP 1032HD. 133 BMX 1500 COP 89D COP 115ED COP 932FS. COP 1032HD 1200 BMM 500 BMH 1100. 925 pneumatici {ine {ine {ine {ine BMH 1100.

45 8 . BU[.100 pneumatici 12 .100 pneumatici 20 .14 ⇓ TIP BU[A]IH KOLA P PROSTORIJE (m2) NA^IN KRETAWA TIP BU[A]E GRANE BR.50 8 .45 8 . COP 1032HD.45 8 .120 pneumatici 12 .80 12 .90 12 . 1200 1028HD BMH 6400 BMH 6400 BMH 6300 BMH 600 serija BMH 6300 BMH 612 BMH 600 serija BMH 600 serija BMH 600 serija BMH 6300 BMH 600 serija BMH 6400 BMH 6400 BMH 6300 BMH 6000A BMH 600 serija BMH 6400 BMH 6400 BMH 6300 BMH 600 serija BMH 600 serija BMH 600 serija BMH 6000A BMH 6300 BMH 6400 BMH 6400 COP 1838 COP 1440 COP 1238 COP 1238 COP 1238 COP 1238HF COP 1038 COP 1038 COP 1238 COP 1238 COP 1238ME COP 1838 COP 1440 COP 1238ME COP 1838 COP 1238ME COP 1838 COP 1440 COP 1238 COP 1238ME COP 1238ME COP 1238ME COP 1838 COP 1238 COP 1440 COP 1838 pneumatici pneumatici pneumatici pneumatici pneumatici gusenice pneumatici 18 .30 8 .100 pneumatici 12 . 1238 COP 1238 2250 2750 2950 2100 2000 2950 2270 2250 2250 2250 2950 2250 2250 2500 2950 2260 2050 3400 3400 3200 2400 3750 2400 2400 4500 3600 3750 3270 3270 3270 4150 4150 4300 3760 3350 3350 3350 1900 1650 1900 1650 1600 1900 1930 2190 2190 2190 1930 2200 2200 2200 1900 2190 2600 2600 2500 2500 2500 2500 2500 3200 3100 2500 2500 2500 2500 3050 3050 3500 2500 2500 2500 2500 10500 10700 11585 10360 10350 10500 10600 12400 12400 12400 10880 11550 11550 11550 11585 12900 11050 13600 13600 13075 14420 13460 14420 14420 13750 13100 13460 12870 12870 12870 13705 13405 14800 13750 13100 13100 13100 5100/3000 4900/2800 5100/3000 5200/3000 6000/3600 6000/3600 6000/3600 5100/3000 8100/5200 8100/5200 8100/5200 5900/3300 7100/4400 7100/4400 9400/5400 7100/4400 7100/4400 9350/4470 9600/4700 9400/5100 9400/4800 9400/4800 9400/4800 9400/4800 9400/4800 11000/5500 10500/5730 9400/4800 9400/4800 9400/4800 {ine pneumatici pneumatici {ine pneumatici BMH 1100.31 do 35 do 38 8 .50 10 .145 pneumatici 45 .168 pneumatici Napomena: * . 1238 COP 1038HD COP 1238 COP 1032.45 8 . COP 1032HD. 1300 BMH 6300 BMH 6400 BMH 6400 COP 1032.152 pneumatici 25 .168 pneumatici 25 .100 pneumatici 20 .Tehnolo{ki postupci u podzemnom otkopavawu Nastavak tabele br.45 8 .90 15 . 1200 1028HD BMH 1100.30 6 .120 pneumatici 12 .85 15 . 1238 COP 1238 COP 1440 COP 1838 pneumatici pneumatici pneumatici pneumatici pneumatici BMH 1100. 614 BMH 600 serija BMH 1100. GRAN.100 pneumatici pneumatici pneumatici pneumatici pneumatici pneumatici pneumatici 45 .90 15 .70 do 80 pneumatici BUT 25 Tunmec R 315H BUT 30 BUT 28 BUT 30 BUT 25 BUT 28 BUT 32 BUT 32 BUT 32 BUT 28 BUT 32 BUT 32 BUT 32 BUT 35 BUT 35 BUT 35 BUT 15ERH BUT 15ERH BUT 35 BUT 35 BUT 35 BUT 35 BUT 35 BUT 35 BUT 35A BUT 35 BUT 35 BUT 35 BUT 35 BUT 35 BUT 35 BUT 35 BUT 35A BUT 35 BUT 35 BUT 35 2 2 1 1 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 1 1 2 3 3 2 2 2 2 2 3 3 3 3 3 3 3 2 4 3 3 3 3 BMH 1100. 5. 1300 BMH 600 serija COP 1032.100 pneumatici 20 .70 12 .50 8 .30 10 .168 pneumatici 25 .90 45 .80 18 . TIP LAFETA TIP BU[A]EG ^EKI]A VISINA (mm) [IRINA (mm) DU@INA (mm) min R KRIVINE SPOQA[WI/ UNUTRA[WI (mm) Boomer 252 Raildrill H 477-38 Boomer H129 Boomer 281 Raildrill H 430 Boomer H127 * Boomer 282 Boomer 322 Rocket Boomer 322-1440 Rocket Boomer 322-1838 Boomer H128 Rocket Boomer 322-1B-1838 Rocket Boomer 322-1B-1440 Boomer 322-1B Boomer H134 Boomer 351 Trakker H535-38 Boomer H170 Boomer H170S Boomer H135 Boomer 352 Boomer H174 Rocket Boomer 352-1838 Rocket Boomer 352-1440 Boomer H195 Robot Boomer 185 Boomer H175 Rocket Boomer 353-1838 Rocket Boomer 353-1440 Boomer 353 Boomer H178 Boomer H177 Boomer H179 Robot Boomer 353E Boomer 353E Rocket Boomer 353E-1440 Rocket Boomer 353E-1838 8 . 1300 BMH 612.bu{a}a kola koja su namewena i za eksploataciono bu{ewe 133 .

Atlas Copco 9851 1623 01b.Atlas Copco 9851 1623 01b.29 prikazana su bu{a}a kola Boomer 251 koja su namewena za bu{ewe minskih bu{otina prilikom izrade podzemnih prostorija i prilikom otkopavawa razli~itih tipova rudnih le`i{ta.28 prikazana su bu{a}a kola Rocket Boomer H104-1238 koja su konstruisana specijalno za bu{ewe minskih bu{otina prilikom izrade podzemnih prostorija i prilikom otkopavawa `i~nih le`i{ta. Slika br. 5. pp.Boomer 251 (Underground rock excavation . 5.29 . 5. 42307-1) 134 . pp.Rocket Boomer H104-1238 (Underground rock excavation . 18. Slika br. 5. 19. 42087-1) Na slici br.28 .Metode i tehnologija podzemne eksploatacije neslojevitih le`i{ta Na slici br.

30 . 42026-2) Na sici br.Atlas Copco 9851 1623 01b. pp.Tehnolo{ki postupci u podzemnom otkopavawu Na slici br. ~ija povr{ina iznosi od 20 do 100 m2. 5. Slika br. 31. Slika br. pp. 40) 135 . 5. 5.Atlas Copco 9851 1623 01b.31 prikazana su bu{a}a kola koja se kre}u po {inama i koja su iskqu~ivo namewena za izradu podzemnih prostorija. 5.Raildrill 322 (Underground rock excavation .Rocket Boomer 353 (Underground rock excavation .31 .30 prikazana su bu{a}a kola Rocket Boomer 353 koja su namewena za bu{ewe minskih bu{otina prilikom izrade tunela velikih popre~nih preseka.

Karakteristike bu{a}ih kola: za eksploataciono bu{ewe (za bu{ewe prilikom izrade podzemnih prostorija) tip bu{a}ih kola na~in kretawa ure|aj za pozicionirawe bu{a}e opreme nosa~ opreme za bu{ewe (tip bu{a}e grane i broj bu{a}ih grana) tip lafeta tip bu{a}eg ~eki}a visina {irina du`ina min radijus krivine spoqa{wi/unutra{wi Karakteristike bu{a}eg ~eki}a: tip bu{a}eg ~eki}a pre~nik bu{ewa masa ~eki}a du`ina u~estalost udara broj obrtaja osovinski pritisak potro{wa vazduha (za pneumatske bu{a}e ~eki}e) mm mm mm m mm kg mm Hz o/min dN l/s bar pritisak uqa (za hidrauli~ne bu{a}e ~eki}e) tip pribora za bu{ewe tip postoqa (oslonca) Karakteristike pribora za bu{ewe: tip krune pre~nik krune tip garniture za bu{ewe du`ina bu{a}ih {ipki ili tip dleta pre~nik krune du`ina dleta mm m mm m 136 . Nakon usvajawa opreme za bu{ewe minskih bu{otina potrebno je da se prika`u wene karakteristike. vrste eksploziva koji }e da se koristi i izabranih parametara minirawa. kao i uslovima rada u otkopu usvaja se opreme za bu{ewe. karakteristika raspolo`ive opreme za bu{ewe. Shodno tome.Metode i tehnologija podzemne eksploatacije neslojevitih le`i{ta Parametri bu{ewa Parametri bu{ewa odre|uju se u zavisnosti od karakteristika radne sredine. na na~in kao {to je prikazano u narednom tekstu.

Tehnolo{ki postupci u podzemnom otkopavawu

Karakteristike pomo}ne opreme za bu{a}e ~eki}e Karakteristike pneumatskog oslonca tip pneumatskog oslonca hod klipa pre~nik klipa masa pneumatskog oslonca sila pritiska
mm mm kg N

Brzina bu{ewa Za odre|ivawe mehani~ke brzine bu{ewa mo`e da se koristi slede}i, eksperimentalnim putem utvr|en, izraz:
19 ⋅ Pos ⋅ n σ2 c ⋅d

vb =

,m/min

(5.41)

gde su:

Pos n σc d

-

osovinski pritisak (dN), broj obrtaja (o/min), ~vrsto}a stene na pritisak (dN/cm2), pre~nik bu{otine (cm).

^asovni kapacitet bu{ilice ^asovni kapacitet bu{a}eg {eki}a mo`e da se izra~una pomo}u slede}e formule:
H + l pr sin β H H + l pr + l pr sin β sin β l⎞ ⎛ + ⋅ ⎜ t1 + t 2 + t 3 ⋅ ⎟ + t p ⎝ vb l λ⎠

Lh =

,m/h

(5.42)

gde su:

H lpr β vb l t1 t2 t3 λ tp

-

dimenzija bloka rude (visina ili du`ina) u pravcu bu{ewa (m), du`ina nabu{ewa (m), ugao nagiba bu{otine (°), mehani~ka brzina bu{ewa (m/h), du`ina bu{a}ih {ipki (m), vreme potrebno za rastavqawe i nastavqawe bu{a}eg pribora (h), vreme potrebno za prihvatawe bu{a}ih {ipki (h), vreme potrebno za zamenu krune za bu{ewe (h), trajnost dleta (krune za bu{ewe), (m), vreme potrebno za preme{tawe bu{ilice od izbu{ene do nove bu{otine (h).

137

Metode i tehnologija podzemne eksploatacije neslojevitih le`i{ta

Smenski kapacitet bu{ilice Smenski kapacitet bu{ilice mo`e da se izra~una pomo}u slede}e formule:
Lsm = T . η . Lh ,m/sm (5.43)

gde su:

T η Lh

- vreme trajawa jedne smene (h), - koeficijent iskori{}ewa bu{ilice u toku smene
η = t / T, t - vreme rada bu{ilice u toku jedne smene (h), - ~asovni kapacitet bu{ilice (m/h).

Smenski kapacitet bu{a}ih kola Smenski kapacitet bu{a}ih kola mo`e da se izra~una pomo}u slede}e formule:
Lsm = 60 . ko . kv . kp . nb . (1 - k1 -k2) . vb . T ,m/sm (5.44)

gde su:

ko - koeficijent jednovremenosti rada bu{a}ih ~eki}a, kv - koeficijent iskori{}ewa bu{a}ih kola u toku smene (0.5 - 0.75), kp - koeficijent koji uzima u obzir preme{tawe bu{a}ih kola u toku

nb k1 k2 vb T

-

smene sa jednog radili{ta na drugo radili{te ( ukoliko se bu{a}a kola ne preme{taju kp = 1.0, ukoliko se bu{a}a kola preme{taju kp = 0.7 ∼ 0.8 ), broj bu{a}ih ~eki}a (broj bu{a}ih grana), koeficijent koji uzima u obzir vreme za zamenu krune za bu{ewe, koeficijent koji uzima u obzir vreme za pomo}ne operacije, mehani~ka brzina bu{ewa (m/min), vreme trajawa jedne smene (h).

138

Tehnolo{ki postupci u podzemnom otkopavawu

5.2 U t o v a r i o d v o z o d m i n i r a n e r u d e Generalno gledaju}i mehanizovana oprema za utovar (i odvoz) rude mo`e da se podeli na slede}e tri vrste: • utovarne lopate, • utovarno-transportna mehanizacija sa sandukom i • utovarno-transportna mehanizacija sa ka{ikom. Koja, od prethodno navedenih, vrsta mehanizovane opreme za utovar (i odvoz) }e da se koristi u datom slu~aju otkopavawa rudnog le`i{ta zavisi prvenstveno od postoje}ih specifi~nih uslova eksploatacije i u skladu sa tim mogu}nosti primene odre|ene vrste mehanizovane opreme, kao i od planiranog kapaciteta proizvodwe rudnika. Utovarne lopate Utovarnim lopatama vr{i se utovar rude sa otkopnih ili pripremnih radili{ta, ili iz pristupnih hodnika rudnim sipkama direktno u transporter. U zavisnosti od na~ina kretawa utovarne lopate mogu da se podele na: ∗ {inske utovarne lopate i ∗ utovarne lopate na pneumaticima. Zavisno od vrste primewenog transportera usvaja se vrsta utovarne lopate. Naime, ukoliko se za transport rude koriste vagoneti sa lokomotivskom vu~om, za utovar rude sa otkopa u vagonete naj~e{}e se koristi utovarna lopata na pneumaticima. Ukoliko se za transport rude koriste vagoneti sa lokomotivskom vu~om, za utovar rude sa pripremnih radili{ta u vagonete naj~e{}e se koristi {inska utovarna lopata. Tako|e, ukoliko se za transport rude koriste jamski kamioni za utovar rude sa otkopa, ili sa pripremnih radili{ta, u kamione koristi}e se iskqu~ivo utovarna lopata na pneumaticima. Na slici br. 5.32 prikazan je primer utovara rude utovarnom lopatom u pristupnom hodniku rudnoj sipki, odnosno primer utovara iz rudne sipke u vagonete.

Slika br. 5.32 - Detaq utovara utovarnom lopatom Cavo 320 u vagonete
(Atlas Copco E11285, pp. 7)

Na slici br. 5.33 prikazan je primer utovara rude utovarnom lopatom u otkopu, odnosno primer utovara rude sa otkopnog radili{ta u vagonete.

139

Metode i tehnologija podzemne eksploatacije neslojevitih le`i{ta

Slika br. 5.33 - Utovar u otkopu, utovarnom lopatom Cavo 320 u vagonete
(Atlas Copco E11285, pp. 7)

Na slici br. 5.34 prikazan je primer utovara rude utovarnom lopatom na pripremnom radili{tu (izrada hodnika), odnosno primer utovara rude sa pripremnog radili{ta u jamski kamion. Gotovo ista situacija se ponavqa i u slu~aju utovara rude utovarnom lopatom u otkopu.

Slika br. 5.34 - Detaq utovara utovarnom lopatom Cavo 320 u jamski kamion
(Atlas Copco E11285, pp. 7, 40073-101)

140

Tehnolo{ki postupci u podzemnom otkopavawu

U tabeli br. 5.15 prikazane su karakteristike utovarnih lopata, koje proizvodi poznati svetski proizvo|a~ opreme za rudarstvo Atlas Copco iz [vedske.
Tabela br. 5.15
TIP UTOVARNE LOPATE ZAPREM. KA[IKE (m 3 ) min KAPACITET DIMENZIJE UTOVARA PROSTORIJE [IRINA / VISINA (m3/min) (m ) POGON POTRO[. VAZDUHA (l/s) RADNI PRITISAK VAZDUHA (bar) NA^IN KRETAWA MASA (kg) max DU@. (mm) VISINA- [IRINA [IRINA [IRINA UTOVAR UTOVARNOG ZAHVAT. (mm) FRONTA KA[IKE (mm) (mm) (mm)

LM 37H LM 37 LM E60H LM E60 LM 57H LM 57 Cavo 320 LM E80H LM E80 LM 70H LM 70 Cavo 520 LM 250H LM 250

0.14 0.14 0.26 0.26 0.26 0.26 0.3 0.4 0.4 0.4 0.4 0.6 0.6 0.6

0.6 0.6 1.0 1.0 1.0 1.0 1.0 1.4 1.4 1.5 1.5 1.5 2.0 2.0

1.8 / 2.4 1.8 / 2.2 2.1 / 2.4 2.1 / 2.4 2.0 / 2.7 2.0 / 2.5 2.65 / 3.0 2.4 / 2.8 2.4 / 2.8 2.2 / 3.1 2.2 / 2.9 3.1 / 3.8 2.3 / 3.2 2.3 / 3.2

pneumatski pneumatski elektri~ni elektri~ni pneumatski pneumatski pneumatski elektri~ni elektri~ni pneumatski pneumatski pneumatski pneumatski pneumatski

100 100 133 133 133 167 167 250 200 200

4.5 - 7 4.5 - 7 4.5 - 7 4.5 - 7 5-7 4.5 - 7 4.5 - 7 5-7 4.5 - 7 4.5 - 7

{ine {ine {ine {ine {ine {ine pneumatici {ine {ine {ine {ine pneumatici {ine {ine

2100 1950 3100 2900 2900 2750 4100 5100 4800 4600 4300 7900 7350 7100

2100 2100 2340 2340 2380 2380 2630 2720 2720 2720 2720 3210 3120 3120

2210 2010 2440 2240 2445 2245 2670 2820 2620 2820 2620 3350 3185 3000

1305 1305 1475 1475 1470 1470 2080 1760 1760 1735 1735 2270 1740 1740

2300 2300 2900 2900 2720 2720 3300 3300 3300 3300 3800 3800

750 750 900 900 900 900 1330 900 900 900 900 900 900

Atlas Copco.

Na slici br. 5.35 prikazane su osnovne dimenzije utovarne lopate Cavo 320 -

ABDEF-

du`ina utovarne lopate (max du`ina) {irina zahvata ka{ike visina utovarne lopate prilikom utovara (visina-utovar) visina utovarne lopate prilikom kretawa (visina-kretawe) {irina utovarne lopate ({irina)

Slika br. 5.35 - Utovarna lopata Cavo 320 (Underground rock excavation - Atlas Copco 9851 1623 01b, pp. 78)

141

Metode i tehnologija podzemne eksploatacije neslojevitih le`i{ta

Na slici br. 5.36 prikazane su utovarne lopate Cavo 320 i Cavo 520, koje su projektovane za utovar rude u vagonete, jamske kamione, pri ~emu utovar mo`e da se vr{i u otkopima i na pripremnim radili{tima. Tom prilikom radijus dejstva navedenih utovarnih lopata mo`e da iznosi i do 100 m.

Cavo 320

Cavo 520

Slika br. 5.36 - Utovarne lopate Cavo 320 i Cavo 520
(Atlas Copco E11285, pp. 6, 40023-103, 40789-100)

Utovarno-transportne jedinice sa sandukom Utovarno-transportne jedinice sa sandukom koriste se, po pravilu, za utovar rude u otkopu i wen transport do rudne sipke. Tom prilikom rudna sipka mo`e da bude udaqena od otkopa i do 200 m, koliko iznosi operativna du`ina navedene utovarno-transportne jedinice. Na slici br. 5.37 prikazani su tipi~ni uslovi rada utovarno-transportne jedinice Cavo 310 - Atlas Copco.

Slika br. 5.37 - Detaqi utovara i odvoza jedinicom Cavo 310
(Atlas Copco E11285, pp. 3)

142

Tehnolo{ki postupci u podzemnom otkopavawu

Utovar rude, navedenom utovarno-transportnom jedinicom, vr{i se na taj na~in {to se ruda zahvata ka{ikom i pokretom navi{e ubacuje u sanduk za sme{taj rude. Zatim se ruda u sanduku odvozi do rudne sipke. Iznad otvora rudne sipke ruda se kipovawem istresa iz sanduka i zatim gravitacionim putem "propada" u rudnu sipku. Na slici br. 5.38 prikazan je na~in na koji se vr{i prethodno obja{weni istovar rude u rudnu sipku.

Slika br. 5.38 - Utovarno-transportna jedinica Cavo 310, detaq istovara u rudnu sipku
(Atlas Copco E11285, pp. 5)

U tabeli br. 5.16 prikazane su karakteristike mehanizovanih utovarnotransportnih jedinica sa sandukom, koje proizvodi poznati svetski proizvo|a~ opreme za rudarstvo Atlas Copco iz [vedske.
Tabela br. 5.16
TIP JEDINICE ZAPREM. ZAPREM. KA[IKE SANDUKA (m3) (m 3 ) min KAPAC. DIMENZ. UTOVARA PROSTOR. [IR. / V IS. (m3/min) (m ) POGON POTRO[. RADNI VAZDUHA PRITISAK VAZDUHA (l/s) (bar) NA^IN KRETAWA MASA (kg) max VISINA- VISINADU@INA KRETAWE UTOVAR (mm) (mm) (mm) max [IRINA BRZINA KRETAWA NAGIB (mm) PUTAWE (m/s) - PUN

Cavo 310 Cavo 511 Cavo D710

0.13 0.50 1.00

1.00 2.10 5.00

0.70 1.30

2.7/2.4 pneumatski 3.1/3.0 pneumatski 3.0/3.0
dizel

133 250 -

4.5 - 7 5-7 -

pneumatici 3150 pneumatici 6700 pneumatici 15000

2920 3600 8020

1630 1755 2500

2120 2700 2900

1930 2365 2200

1.0-1.4 1.0 5.5

1:6 1:6 -

143

Metode i tehnologija podzemne eksploatacije neslojevitih le`i{ta

Na slici br. 5.39 prikazane su osnovne dimenzije utovarne-transportne jedinice sa sandukom Cavo 310 - Atlas Copco.

du`ina utovarno-transportne jedinice (max du`ina) D - visina utovarno-transportne jedinice prilikom utovara (visina-utovar) E - visina utovarno-transportne jedinice prilikom kretawa (visina-kretawe) F - {irina utovarno-transportne jedinice ({irina)

A-

Slika br. 5.39 - Utovarno-transportna jedinica Cavo 310 (Underground rock excavation - Atlas Copco 9851 1623 01b, pp. 79)

Cavo 310 i Cavo 511 L, koje su projektovane za utovar rude u otkopima i na

Na slici br. 5.40 prikazane su utovarno-transportne jedinice sa sandukom

pripremnim radili{tima, i wen odvoz do rudne sipke i istovar. Tom prilikom radijus dejstva navedenih utovarno-transportnih jedinica mo`e da iznosi i do 200 m.

Cavo 310

Cavo 511 L

Slika br. 5.40 - Utovarno-transportne jedinice Cavo 310 i Cavo 511 L
(Atlas Copco E11285, 40788-104, 40787-100)

144

5.l'èquipement minier.CTX 6. mogu}e je da se postigne veliki kapacitet utovara i odvoza rude primenom utovarno-transportne jedinice sa ka{ikom velike zapremine. detaq zahvatawa rude u otkopu (CTX diesel . vr{i se na taj na~in {to se ruda zahvata ka{ikom. u slu~aju velikih du`ina na kojima se vr{i odvoz i istovar rude.Utovarno-transportna jedinica na dizel pogon . RCS Paris B 340 182 211) U tabeli br. navedenom utovarno-transportnom jedinicom. Naime. koja se zatim dovodi u transportni polo`aj. Slika br. koje proizvode razli~iti proizvo|a~i opreme za rudarstvo.Tehnolo{ki postupci u podzemnom otkopavawu Utovarno-transportne jedinice sa ka{ikom Utovarno-transportne jedinice sa ka{ikom koriste se. Radijusi dejstva utovarno-transportnih jedinica sa ka{ikom se razlikuju.17 prikazane su karakteristike mehanizovanih utovarnotransportnih jedinica sa ka{ikom. i obrnuto. za utovar rude u otkopu i wen transport do rudne sipke ili do jamskog kamiona gde se vr{i istovar. {to u kombinaciji sa razli~itim zapreminama ka{ika omogu}uje ostvarewe istog kapaciteta utovara i odvoza rude primenom razli~itih tipova navedenih jedinica. Utovar rude. 145 .41 . U tom polo`aju ka{ike ruda se odvozi do rudne sipke ili do jamskog kamiona gde se vr{i istovar. 5. po pravilu.

80 4.00 2.30 8.70 1.80 1.76 0.4 LF-4.20 2.80 2.00 6.90 1.1 EIMCO 913 LHD EIMCO 913 FLP EIMCO 913 FLP D CTX 5 ST-3.45 5.1E(S) LF-4.52 1.0 8. KA[IKE (m3) NOSIVOS T ( t) POGON NA^IN KRETAWA MASA (kg) max DU@INA (mm) VISINA (mm) [IRINA (mm) max BRZINA KRETAWA (km/h) max NAGIB PUTAWE (%) PROIZVO\A^ HST-05 EHST-05 CT 500 HE .17 TIP JEDINICE ZAPREM.80 3. 5.00 4.00 2.00 4.00 6.0 6.62 4.50 4.40 3.0 18.3 16.10 3.20 2.80 3.52 1.80 3.00 2.00 1.3E LF-7.00 4.00 2.00 2.20 2.5 EST-3.70 0.80 3.36 1.Metode i tehnologija podzemne eksploatacije neslojevitih le`i{ta Tabela br.3 EIMCO 915C LHD LF-7.39 0.50 8.72 1.75 dizel elektri~ni elektri~ni dizel elektri~ni dizel pneumatski dizel elektri~ni pneumatski dizel elektri~ni elektri~ni dizel dizel elektri~ni dizel dizel dizel/ elektri~ni elektri~ni dizel elektri~ni dizel dizel dizel elektri~ni elektri~ni dizel dizel dizel elektri~ni dizel dizel dizel elektri~ni dizel dizel dizel dizel elektri~ni dizel elektri~ni dizel dizel dizel dizel dizel dizel dizel dizel pneumatici pneumatici pneumatici pneumatici pneumatici pneumatici pneumatici pneumatici pneumatici pneumatici pneumatici pneumatici pneumatici pneumatici pneumatici pneumatici pneumatici pneumatici pneumatici pneumatici pneumatici pneumatici pneumatici pneumatici pneumatici pneumatici pneumatici pneumatici pneumatici pneumatici pneumatici pneumatici pneumatici pneumatici pneumatici pneumatici pneumatici pneumatici pneumatici pneumatici pneumatici pneumatici pneumatici pneumatici pneumatici pneumatici pneumatici pneumatici pneumatici pneumatici 2760 4700 5058 4989 4530 5680 3960 5454 8900 11600 10150 9966 9900 5443 11540 11700 11500 12700 12700 12700 15400 16930 14500 19940 14515 20026 19573 19000 20026 20000 22720 - 4195 4900 5283 4210 4547 5160 3740 5250 5900 5900 4885 6700 6965 6715 7925 7065 5512 6629 6925 6700 6940 7640 7640 7470 6920 7722 8381 8153 7600 8646 8520 8810 7925 9373 10480 9373 9510 8915 9373 9550 9630 9630 8595 9495 9458 1220 1220 1900 1660 1828 1505 1727 1727 1435 1780 1780 1780 1727 1550 1470 1830 2134 1950 1753 1981 1540 1300 1900 1900 1900 1900 1900 1880 1929 1981 1950 1960 2050 1500 1727 2083 2100 2286 2500 2400 2083 1600 2100 2100 2240 1730 1400 1020 1020 850 1270 1219 1219 1661 1219 1422 1575 1345 1345 1345 1524 1450 1600 1600 1524 1650 1828 1651 1651 1800 2000 1690 1690 1690 1690 1690 1981 2286 1981 2100 1956 1956 1900 2500 2184 2464 2200 2464 2200 2200 2464 3300 2600 2600 2500 2800 3324 7.80 5.70 0.00 1.96 1.00 1.33 3.20 4.20 6.2(S) LF-7.0 8.1(S) LF-4.0 7.75 0.6 20 9.2 LF-4.80 5.00 2.70 7.0 6.30 8.50 3.44 8.50 6.80 0.2 12.63 3.27 3.27 2.30 7.10 3.16 7.0 30.80 3.76 0.Microscoop CT 1700 EHST-1A HST-1A EIMCO 802H EIMCO 911LHD EIMCO 811FLP EIMCO 802LHD LF -2H LF-2HE LF-2HE(S) EIMCO 911-31 LHD LF-3 CT 2501 HE CT 2501 EIMCO 912B LHD CTX 4 EIMCO 911-2G ST-2D EST-2D CT 3500 LF-4.39 0.2 22.3E(S) EIMCO 915H LHD LF-7.00 2.60 0.5 TORO 300D CT 6000 EIMCO 913-31 LHD EIMCO 915B LHD LF-7.30 2.39 0.4 22.6 20.0 - 72 44 20 20 20 20 68 35 40 40 40 40 40 40 35 25 - Wagner Wagner France Loader France Loader Wagner Wagner EIMCO EIMCO EIMCO EIMCO GHH GHH GHH EIMCO GHH France Loader France Loader EIMCO EM EIMCO Wagner Wagner France Loader GHH GHH GHH GHH GHH GHH EIMCO EIMCO EIMCO EM Wagner Wagner TORO France Loader EIMCO EIMCO GHH EIMCO GHH GHH EIMCO GHH GHH GHH EM France Loader GHH Nastavak tabele je na slede}oj strani ⇒ 146 .8 25 16.27 3.17 1.90 5.60 1.00 8.95 2.63 3.30 3.00 2.45 5.45 4.30 7.20 3.77 0.0 18.4 26.83 1.80 3.78 0.80 3.90 1.90 3.36 2.0 22.50 1.30 2.2 19.80 3.27 2.4 LF-7.0 24.80 3.00 6.16 7.16 6.1E LF-4.30 2.2 CTX 6 CT 8000 LF-6 0.

RCS Paris B 340 182 211) 147 .34 10.23 16.00 15.Dimenzije utovarno-transportne jedinice (CTX diesel .l'èquipement minier.00 6.00 10.25 12.00 13.60 4.50 6.00 11.00 12.33 15.00 15.1 ST-6C EST-6C TORO 400D EIMCO 915E LHD ST-7.50 6.50 6.2 LF-12.42 prikazane su osnovne dimenzije utovarno-transportne jedinice sa ka{ikom CTX6 .00 11.53 8.1E(S) LF-12.min vrednost spoqa{weg polupre~nika krivine Slika br.80 5.66 6.42 .00 9.00 9.2 ST-8B EST-8B LF-9 CT 12000 EIMCO 919 LHD EIMCO 920C LHD CT 15000 LF-15 LF-15.60 4.1 LF-15.min vrednost unutra{weg polupre~nika krivine R .00 6.00 6.80 12. a .0 16. 5.0 33.{irina utovarne-transportne jedinice ({irina) c .du`ina utovarne-transportne jedinice (max du`ina) b .0 24 22.00 15.5 35 35 75 35 60 30 GHH Wagner Wagner TORO EIMCO Wagner GHH GHH France Loader GHH GHH GHH GHH GHH GHH Wagner Wagner GHH France Loader EIMCO EIMCO France Loader GHH GHH GHH GHH SCHOPF Wagner 20.50 6. neophodna za nesmetano kretawe r .9 27. 5.64 9.00 12.min {irina hodnika.50 6.65 8.8 24.60 4.00 12.00 12.10 8.53 9.1 LF-12E LF-12 LF-9. KA[IKE (m3) NOSIVOS T ( t) POGON NA^IN KRETAWA MASA (kg) max DU@INA (mm) VISINA (mm) [IRINA (mm) max BRZINA KRETAWA (km/h) max NAGIB PUTAWE (%) PROIZVO\A^ LF-6.00 6.00 10.16 12.7 24.35 5.70 6.00 10.2E LF-15.00 12. 5.64 13.0 28.1(S) CT 10000 LF-12.14 dizel Na slici br.France Loader.00 6.5Z LF-12.00 10.Tehnolo{ki postupci u podzemnom otkopavawu Nastavak tabele br.00 6.00 12.visina utovarne-transportne jedinice pri kretawu (visina) d .00 15.00 6.00 dizel dizel elektri~ni dizel dizel dizel dizel dizel dizel elektri~ni elekteicni dizel elektri~ni dizel dizel dizel elektri~ni dizel dizel dizel dizel dizel dizel elektri~ni dizel dizel dizel pneumatici pneumatici pneumatici pneumatici pneumatici pneumatici pneumatici pneumatici pneumatici pneumatici pneumatici pneumatici pneumatici pneumatici pneumatici pneumatici pneumatici pneumatici pneumatici pneumatici pneumatici pneumatici pneumatici pneumatici pneumatici pneumatici pneumatici pneumatici 24852 22800 20412 39000 27840 39500 32700 29898 42638 45600 46600 67132 8230 9540 9485 9525 10500 10820 11240 9630 11730 11730 11105 11445 10770 10215 10566 10348 10000 10566 11252 11100 12367 12850 12370 12380 11700 12396 2000 2134 2370 1829 2610 1680 2150 2200 2150 2150 2150 2400 2400 1530 2591 1820 1920 2438 2286 2000 2400 2100 2500 2100 2880 3098 1850 2438 2438 2480 2743 2566 3700 3480 2800 3480 3480 3480 2600 2600 3700 2794 2794 3380 2800 2438 3048 3120 3500 4000 3500 4000 3630 3404 26.89 7.17 ⇓ TIP JEDINICE ZAPREM.6 24.2 L342 ST-15Z 4.00 12.00 6.1E LF-12.

na elektri~ni pogon. Slika br. Slika br. Tim pre {to novije konstrukcije utovarno-transportnih jedinica na elektri~ni pogon omogu}uju veliku autonomnost iste pri kretawu (odvozu). izduvnim gasovima pogonskog dizel motora. u otkopu (GHH Mining and Industrial Vehicles .Polo`aj utovarno-transportne jedinice LF 12 E. dok je na slici br. za date uslove.44 prikazana je navedena utovarno-transportna jedinica.45 prikazan wen polo`aj prilikom zahvata rude u otkopu. odnosno manevarskim mogu}nostima uop{te. 5. Tom prilikom svojom pokretqivo{}u. ali i u razli~itim uslovima otkopavawa gde nije mogu}e da se obezbedi {iri manevarski prostor za utovarno-transportnu opremu.France Loader.43 . konstruisana je utovarnotransportna jedinica sa ka{ikom CT 500 HE (Microscoop). Na slici br. 5. 5.Metode i tehnologija podzemne eksploatacije neslojevitih le`i{ta Utovarno-transportne jedinice sa ka{ikom na dizel pogon u zna~ajnoj meri zaga|uju atmosferu jame. Navedena autonomnost pri kretawu obezbe|uje se ugradwom samonamotavaju}ih koturova sa pogonskim (elektri~nim) kablom koji se nalazi u sklopu utovarnotransportnih jedinica. izuzetno veliki kapaciteti utovara i odvoza.44 . Obzirom da wena {irina iznosi samo 85 cm mo`e da se kre}e kroz vrlo uske prostorije.CT 500 HE (Microscoop) (the microscoop .MAN GHH 31424 (BF) de 1084 br 84139) Specijalno za utovar i odvoz prilikom otkopavawa uskih rudnih `ica. Paris 4/85) 148 . 5. omogu}uje da se postignu. Stoga je razumqivo istaknuta prednost primene utovarno-transportnih jedinica na elektri~ni pogon.

France Loader. utovar rude u jamske kamione vr{i se primenom utovarnih lopata ili utovarno-transportnih jedinica sa ka{ikom. kao i za izvoz rude na povr{inu. koristi rampa.Tehnolo{ki postupci u podzemnom otkopavawu Slika br. 149 . Tom prilikom. detaq zahvatawa rude u otkopu (the microscoop . pri ~emu ~itav ciklus obavqa jedan jamski kamion. posti`u se zna~ajno ve}i kapaciteti odvoza. Jamski kamioni se ve} odavno koriste za slede}i ciklus: odvoz rude iz otkopa-transport kroz jamu-izvoz na povr{inu. me|utim sve ve}om primenom metoda masovnog otkopavawa rudnih le`i{ta. sve vi{e se koriste za odvoz rude iz otkopa do rudnih sipki. kao izvozna komunikacija sa povr{inom terena.Utovarno-transportna jedinica CT 500 HE (Microscoop). umesto da se za to koriste utovarno-transportne jedinice sa ka{ikom kojima se vr{i utovar rude. ~ime se gotovo po pravilu obezbe|uje veliki kapacitet utovara. Primenom jamskih kamiona za odvoz rude iz otkopa do rudnih sipki. Tako da se ~esto u navedenim uslovima otkopavawa rudnih le`i{ta jamski kamioni koriste za odvoz rude iz otkopa do rudnih sipki.45 . 5. Paris 4/85) Jamski kamioni Jamski kamioni su se prevashodno koristili za transport i izvoz rude. naravno uz paralelnu upotrebu ve}eg broja kamiona. Navedeni ciklus mo`e da se ostvari ukoliko se. pri ~emu se ostvaruju veliki kapaciteti proizvodwe. {to u slu~aju primene metoda masovnog otkopavawa zna~i direktno pove}awe kapaciteta proizvodwe rude.

Atlas Copco Wagner Inc. Slika br. dok su na slici br.47 prikazane osnovne dimenzije jamskih kamiona na dizel pogon. 5/95) 150 ... 5. 5. 5.46 prikazan je jamski kamion na dizel pogon.Jamski kamion MT-439 (The evolution of a revolution .46 . 5K 8/95) Slika br.47 . 5. PN #556 60300 01.Atlas Copco Wagner Inc.Dimenzije jamskog kamiona (Diesel mine truck .Metode i tehnologija podzemne eksploatacije neslojevitih le`i{ta Na slici br.

Slika br. Technical Specifications) 151 .Jamski trolni kamion K 1050 E (Kiruna electric .Dimenzije jamskog trolnog kamiona (Electric Ramp Haulage System K 1050 E .Kiruna Electric.48 prikazan je jamski trolni kamion (na elektri~ni pogon).ABB 9851 1477 01) Slika br. 5.49 . 5. dok su na slici br.Tehnolo{ki postupci u podzemnom otkopavawu Na slici br.48 . 5. 5.49 prikazane osnovne dimenzije jamskih trolnih kamiona.

20 17.00 40.0 23.8 26.18 TIP KAMIONA ZAPREM. 5.00 35.2 21.00 26.50 20.30 5.0 24.00 25.00 39.00 6.00 40. pri ~emu se vr{i istovar rude iz sanduka kamiona u bunker za rudu ili u rudnu sipku.00 22.00 20.00 13.80 5. 5.90 7.00 50.80 16.00 30.00 15.00 8.2 18.0 45.80 12.50 prikazan je detaq kipovawa jamskog kamiona.30 1.00 31.00 36.00 35.50 5.00 20.50 7.80 1.1 MT-416 SCHOPF T 193 MK-A/V20 MT-420 SCHOPF T 233 MK-A/V25 MT-426 MK-A30 MK-F30 MT-431B TORO 35D K 250-21 MK-A35 MT-436B MT-439 MK-F40 MK-A/V40 K 1050 E-17 MT-444 MK-F50 K 1050 E-20 K 1050 E-28 K 1050 E-26 MK-A/V55 2.00 12. Tabela br.00 50.00 13. SANDUKA (m 3 ) NOSIVOST (t ) POGON NA^IN KRETAWA MASA (kg) DU@INA (mm) VISINA (mm) [IRINA (mm) max BRZINA KRETAWA (km/h) max NAGIB PUTAWE (%) PROIZVO\A^ EIMCO 964 EIMCO 963 EIMCO 965 EIMCO 962 MK-A3.2 25. 152 .00 12.00 14.6 32.00 25.00 dizel dizel dizel dizel dizel dizel dizel dizel dizel dizel dizel dizel dizel dizel dizel dizel dizel dizel dizel dizel dizel dizel dizel dizel dizel dizel dizel dizel dizel dizel dizel elektri~nitrolni dizel dizel elektri~nitrolni elektri~nitrolni elektri~nitrolni dizel pneumatici pneumatici pneumatici pneumatici pneumatici pneumatici pneumatici pneumatici pneumatici pneumatici pneumatici pneumatici pneumatici pneumatici pneumatici pneumatici pneumatici pneumatici pneumatici pneumatici pneumatici pneumatici pneumatici pneumatici pneumatici pneumatici pneumatici pneumatici pneumatici pneumatici pneumatici pneumatici pneumatici pneumatici pneumatici pneumatici pneumatici pneumatici 3175 2630 3357 1991 6500 7348 11000 8845 14060 11340 9526 14923 16500 20048 19100 25500 22000 35000 35000 36000 36000 - 4445 3962 4521 3353 4575 6000 6120 7920 6198 8200 7050 6960 6782 8315 8758 8660 8720 9174 10000 9228 9230 9230 9785 8870 10030 10030 10030 9545 11650 10015 11265 10950 11990 1499 1270 1550 1168 1900 1750 1953 1650 2210 1900 2035 2083 2235 2450 2184 2200 2450 2235 2420 2100 2350 2820 2430 2700 2600 2800 2800 2730 2600 2730 2730 2730 3350 1550 1550 1816 1334 1200 2000 1879 2000 2121 1828 2250 1905 2438 1830 2172 2300 2200 2146 2420 3000 2832 3100 3100 2794 2980 3030 2900 3050 3200 3100 3100 3420 3200 3585 3420 3420 3420 3600 28.00 26.00 9.00 32.0 24.5 ST 74 MT-408 SCHOPF T 103 EIMCO 980-T10 MK-A/V12 ST 1304 MT-413 EIMCO 983-T13 MK-A15.0 23.00 20.8 21.Metode i tehnologija podzemne eksploatacije neslojevitih le`i{ta U tabeli br.00 35.07 4.00 10.18 prikazane su karakteristike jamskih kamiona.00 44.60 6.70 12.00 16.50 12.00 28.50 7.00 50.50 9.00 3.7 23.00 13.00 30.1 24.20 32. 5.0 45.00 10.0 27.00 20.00 55.00 40.20 8.50 21.00 25. koje proizvode poznati proizvo|a~i opreme za rudarstvo.0 45.70 2.0 - 35 45 32 35 32 25 35 40 25 35 40 35 35 25 35 35 25 30 25 25 25 - EIMCO EIMCO EIMCO EIMCO GHH France Loader Wagner SCHOPF EIMCO GHH France Loader Wagner EIMCO GHH Wagner SCHOPF GHH Wagner SCHOPF GHH Wagner GHH GHH Wagner TORO Kiruna Truck GHH Wagner Wagner GHH GHH Kiruna Truck Wagner GHH Kiruna Truck Kiruna Truck Kiruna Truck GHH Na slici br.1 45.00 50.5 22.00 4.0 45.0 22.9 19.

5. kao i razli~ite snage pogonskih motora. Snaga pogonskih motora skrepera naj~e{}e se kre}e u granicama od 25 do 100 kW.. PN #556 60300 01.3.0 m3. do utovarnih hodnika (gde se vr{i utovar rude primenom utovarnih ili utovarno-transportnih jedinica) ili do mesta utovara u transportna sredstva (napr. na strani br.2 do 1.50 . koje se naj~e{}e koriste. 5/95) Skreperi Skreperi se prvenstveno koriste za dopremu oborene rude iz otkopa do rudnih sipki.Atlas Copco Wagner Inc. Situacija u kojoj je neizbe`na primena skrepera za dopremu rude mo`e da se opi{e na slede}i na~in: nagib rudnog tela (le`i{ta) je premali za gravitacionu dopremu oborene rude do mesta utovara i ujedno preveliki za primenu utovarnih ili utovarno-transportnih jedinica kojima bi se vr{io utovar u samom otkopu. 64. U zavisnosti od fizi~ko-mehani~kih karakteristika stenske mase (rude) i zahtevanih kapaciteta utovara oborene rude na raspolagawu su razli~iti oblici i zapremine skreperskih ka{ika. ^esto se skreperi koriste za dopremu zasipnog materijala i za wegovo razastirawe unutar otkopa koji treba da bude zasut. vagone).Jamski kamion u polo`aju za kipovawe (Diesel mine truck .Tehnolo{ki postupci u podzemnom otkopavawu Slika br. kre}u se u granicama od 0. Utovar oborene rude skreperom u vagone prikazan je na slici br. Zapremine skreperskih ka{ika. uprkos ~iwenici da se u novije vreme skreperi sve vi{e izbacuju iz upotrebe. 4. u poglavqu Metode otkopavawa. Navedena situacija se prili~no ~esto javqa prilikom otkopavawa rudnih le`i{ta ili wihovih pojedinih delova. 153 .

da se navedene du`ine kre}u u granicama od 80 do 100 m. U zavisnosti od uslova u kojima se primewuje. odnosno rastojawa od mesta zahvatawa oborene rude skreperskom ka{ikom do mesta pra`wewa iste.[38]) Naj~e{}e primewivane du`ine skreperovawa.Metode i tehnologija podzemne eksploatacije neslojevitih le`i{ta Slika br. • mogu}nost jednostavnog preme{tawa u otkopu i od jednog do drugog otkopa. koja je uslovqena primenom skrepera. kre}e se ugranicama od 300 do 1200 mm zavisno od zapremine skreperske ka{ike i snage pogonskog motora. Maksimalna krupno}a komada oborene rude. Prednosti primene skrepera ogledaju se u slede}em: • jednostavna i jeftina konstrukcija. smenski kapacitet skrepera iznosi od 100 do 500 t (t/sm).51 . Retko se doga|a. • visok stepen pouzdanosi pri radu. iznose od 8 do 40 m. iako je izvodqivo. i obrnuto. Potrebno je da se istakne pravilo po kome se na mawim du`inama skreperovawa podrazumeva primena skrepera sa mawom zapreminom skreperske ka{ike. 6. 154 .Detaq dopreme rude skreperom do rudne sipke (1) (Methods of Working Coal and Metal Mines .

Broj jedinica za utovar (i odvoz) stoji u direktnoj zavisnosti od projektovanog smenskog kapaciteta proizvodwe rudnika. kao i od starosti istih. Tako|e je potrebno da se navedu i osnovni nedostaci primene skrepera. uslovno re~eno.52 . Pri tome je potrebno da se navede da izbor vrste. Slika br.Tehnolo{ki postupci u podzemnom otkopavawu • niski tro{kovi odr`avawa. Broj rezervnih jedinica za utovar (i odvoz) rude zavisi od specifi~nosti uslova eksploatacije. 155 . 6. i mo`e da bude izra`en slede}om jedna~inom: nu = A p − sm A sm (5. • razli~iti uslovi primene. kao {to su: • mala produktivnost i • ~iwenica da tokom rada uzrokuje pove}awe zapra{enosti otkopa i okolnih prostorija.smenski kapacitet proizvodwe rudnika (t/sm) i Asm . Time se obezbe|uje nesmetano odvijawe procesa proizvodwe rude u eventualnim slu~ajevima zastoja aktivnih jedinica za utovar (i odvoz) rude.smenski kapacitet jedinice za utovar (i odvoz) (t/sm). rezervnih jedinica. odnosno tipa.45) gde su: Ap-sm .[38]) Izbor opreme za utovar i odvoz rude Izbor vrste i broja jedinica za utovar (i odvoz) rude vr{i se na osnovu projektovanog smenskog kapaciteta proizvodwe rudnika. opreme za utovar (i odvoz) rude zavisi od specifi~nosti izabrane metode otkopavawa.Detaq dopreme rude skreperom do rudne sipke (2) (Methods of Working Coal and Metal Mines . Na ovaj na~in prora~unatom broju jedinica za utovar (i odvoz) rude potrebno je da se prikqu~i izvestan broj. itd.

koje mogu da se smatraju neophodnim za prora~un kapaciteta utovara (i odvoza).utovar Minimalne dimenzije prostorije Zapremina ka{ike [irina zahvata ka{ike [irina utovarnog fronta Pogon i snaga motora Potro{wa vazduha Radni pritisak vazduha Trajawe radnog ciklusa utovar-istovar kg mm mm mm a × b mm m3 mm mm kW l/s bar s karakteristike utovarno-transportne jedinice sa sandukom Tip Masa Du`ina [irina Visina (prilikom utovara) Visina (prilikom kretawa) Minimalne dimenzije prostorije Zapremina ka{ike Zapremina snduka Brzina kretawa Maksimalni nagib prostorije Pogon i snaga motora Potro{wa vazduha Radni pritisak vazduha kg mm mm mm mm a × b mm m3 m3 m/s % kW l/s bar karakteristike utovarno-transportne jedinice sa ka{ikom Tip Masa Du`ina [irina Visina (prilikom odvoza rude) Minimalne dimenzije prostorije Zapremina ka{ike Nosivost Brzina kretawa Maksimalni nagib prostorije Maksimalna brzina kretawa Trajawe radnog ciklusa utovar-istovar Pogon i snaga motora kg mm mm mm a × b mm m3 t m/s % km/h s kW 156 .Metode i tehnologija podzemne eksploatacije neslojevitih le`i{ta Karakteristike opreme za utovar (i odvoz) rude. prikazane su u narednom tekstu: karakteristike utovarne lopate Tip Masa Du`ina [irina Visina .

t .0. Izra`eno u masi rude.vreme potrebno za manevrisawe vagonetima (s).vreme kretawa utovara~a do sipke (s).zapremina utovarne lopate (ka{ike) (m3).46) gde su: VV . Vn . ^asovni kapacitet utovarno-transportne jedinice sa sandukom ^asovni kapacitet samohodnog utovara~-istovara~a sa sandukom mo`e da se izra~una pomo}u slede}e formule: Ah = 3600 ⋅ Vs ⋅ γ r ⋅ k p Tc .korisna zapremina vagoneta (m3).9). tc . zapreminska masa rude u rastresitom stawu (t/m3).du`ina odvo`ewa rude (od mesta utovara do vagoneta) (m).~asovni kapacitet utovarne lopate (m3/h). kp . . 157 .Tehnolo{ki postupci u podzemnom otkopavawu ^asovni kapacitet utovarne lopate ^asovni kapacitet utovarne lopate. γ .koeficijent puwewa vagoneta (0. VV = V ⋅ k V .m3/h (5. koeficijent puwewa sanduka (0. l . Tc = 1.8 .s (5.t/h (5.8). prilikom utovara u vagonete.vreme utovara (s).6-0.47) gde su: Ah . .40 s). ~asovni kapacitet utovarne lopate iznosi: Ah = A⋅γ kr . mo`e da se izra~una pomo}u slede}e formule: Ah = 3600 ⋅ VV VV ⋅ t c 2 ⋅ l + +t k p ⋅ Vn Ve .brzina kretawa utovarne lopate (m/s).koeficijent rastresitost rude.8 .zapreminska masa rude (t/m3) i kr . t/h (5. i pomeraju se u toku rada utovarne lopate). Ve .49) gde su: tu tk ti .zapremina vagoneta k .9).vreme istovara (30 .0. ( t= 0.koeficijent puwewa utovarne lopate (0.48) gde su: Vs γr kp Tc - zapremina sanduka utovara~a (m3).1 ⋅ (tu + tk + ti) . ukoliko vagoneti stoje u nizu.trajawe radnog ciklusa utovar-istovar (s). trajawe ciklusa radne operacije (s).

s (5. zapreminska masa rude u rastresitom stawu (t/m3).8).51) gde su: L v .zapremina ka{ike utovara~a (m3).6 . 2⋅L v tk = .s (5. koeficijent puwewa ka{ike (0.0. . Smenski kapacitet jedinice za utovar (i odvoz) Smenski kapacitet jedinice za utovar (i odvoz) mo`e da se izra~una pomo}u slede}oj formuli: Asm = te ⋅Ah .prose~na brzina kretawa utovara~a (m/s).0.55) gde je: te .Metode i tehnologija podzemne eksploatacije neslojevitih le`i{ta tu = Vs ⋅ k s ⋅ tc Vk ⋅ k k .1 ⋅ (tu + tk + ti) .s (5.vreme istovara (5 . trajawe ciklusa radne operacije (s).53) gde su: tu tk ti .t/sm (5.vreme kretawa utovara~a do sipke ili do jamskog kamiona (s).t/h (5. Tc = 1.52) gde su: Vk γr kp Tc - zapremina ka{ike utovara~a(m3).efektivno vreme utovara (i odvoza) u toku jedne smene (oko 5 h).sredwa transportna du`ina do sipke (m).sredwa transportna du`ina do sipke ili do jamskog kamiona (m).s (5. 158 .vreme utovara (25 . .prose~na brzina kretawa utovara~a (m/s).54) gde su: L v . kp .8). ^asovni kapacitet utovarno-transportne jedinice sa ka{ikom ^asovni kapacitet samohodnog utovara~-istovara~a bez sanduka mo`e da se izra~una pomo}u slede}e formule: 3600 ⋅ Vk ⋅ γ r ⋅ k p Tc Ah = .50) gde su: Vk .30 s).koeficijent puwewa ka{ike (0.6 . 2⋅L v tk = . .10 s). .

Kao zna~ajnije.obuhvata prevoz radnika. prilikom okucavawa. sastavne delove: vozilo nosa~ opreme. uvek postoji realna opasnost od nekontrolisanog odvaqivawa navedenog bloka. Procena realne potrebe za okucavawem. ~ini pre svega stabilnu i koliko god je to mogu}e kompaktnu celinu. transport razli~itih materijala i opreme kao {to su: eksploziv. stativ za stabilizovawe jedinice prilikom rada. Naime. nestabilnih blokova (delova) stenske mase (rude) iz krova ili bokova otkopa. kao i obima radova na okucavawu spada u direktnu nadle`nost rudarskog in`ewera. koturovi energetskih kablova itd. koji pomo}u {ipke za okucavawe odvaquje. Okucavawe nestabilnih blokova stenske mase mehanizovanim na~inom. gorivo.odvajawe mehani~kim putem. Upravqawe jedinicom prilikom rada (okucavawe i kretawe) vr{i se pomo}u ure|aja za daqinsku kontrolu. me|utim ukoliko bi bile izostavqene otkopavawe bi bilo znatno ote`ano ili uop{te ne bi moglo da se obavqa. {to prili~no ~esto uzrokuje ozbiqne povrede radnika. Obzirom da se. ~ime se ne zaga|uje atmosfera rudnika i izbegava podizawe pra{ine prilikom okucavawa. u otkopu. 159 . prethodno navedenih. nestabilnih blokova stenske mase relativno male veli~ine. objekata osnovne i otkopne pripreme. Potrebno je da se napomene da okucavawe pru`a zadovoqavaju}e efekte u slu~ajevima kada se vr{i sanirawe.3 P o m o } n e r a d n e o p e r a c i j e Pod pojmom pomo}ne radne operacije podrazumevaju se radne operacije koje nisu direktno ukqu~ene u tehnolo{ki proces otkopavawa rudnih le`i{ta. navedenim jedinicama. bu{a}a grana i ~eki} za okucavawe. Okucavawe. naj~e{}e se vr{i na elektrohidrauli~ni pogon. odvaqivawe. koji omogu}uje radniku da se zadr`i na bezbednom udaqewu od nestabilnog bloka stenske mase.Tehnolo{ki postupci u podzemnom otkopavawu 5. po principu poluge. rezervni delovi. Tom prilikom osnovni ciq kome se te`i je da nakon okucavawa preostali deo stenske mase. odnosno odvajawe mehani~kim putem. gra|a. mogu da se izdvoje slede}e pomo}ne radne operacije : • okucavawe . Okucavawe nestabilnih blokova stenske mase mo`e da se izvodi: ∗ ru~nim putem. Okucavawe Kao {to je ve} ranije navedeno. razli~ita oprema. mazivo. najzna~ajnije. okucavawe relativno velikih blokova stenske mase mo`e da dovede do pro{irewa zone nestabilnosti stenskog masiva i prakti~no time da se zna~ajno ugrozi eksploatacija datog dela rudnog le`i{ta. objekata osnovne i otkopne pripreme. Okucavawe nestabilnih blokova stenske mase ru~nim putem izvodi kvalifikovani radnik. ~emu dodatno doprinosi i delovawe ure|aja za kva{ewe ugra|enog uz ~eki} za okucavawe. izvodi se upotrebom mehanizovanih jedinica za okucavawe. pomo}u {ipke za okucavawe i ∗ mehanizovanim na~inom. Navedene jedinice imaju slede}e. nestabilnih blokova (delova) stenske mase (rude) iz krova ili bokova otkopa. u objektima osnovne i otkopne pripreme. jedan po jedan blok stenske mase. a da se tom prilikom okucavawe nesmetano odvija. • servisirawe . radnik nalazi u blizini nestabilnog bloka. Navedenim saznawem o~igledno se isti~e prednost okucavawa nestabilnih blokova stenske mase mehanizovanim na~inom. upotrebom mehanizovanih jedinica za okucavawe. okucavawe predstavqa tzv. izme|u ostalih.

na primeru jedinice Rocmec DC 11 (Brokk 3000) koju proizvodi poznati svetski proizvo|a~ Nitro Nobel iz [vedske. 5.0 / 7.Atlas Copco E 11348a) Na slici br.6 / 7. Tabela br.54 prikazane su osnovne dimenzije mehanizovane jedinice za okucavawe. 5. koje proizvode poznati proizvo|a~i opreme za rudarstvo.Polo`aj jedinice za okucavawe Brokk 250 u otkopu (The Brokk 250 breakthrough .5 / 4.0 6.Metode i tehnologija podzemne eksploatacije neslojevitih le`i{ta U tabeli br. prilikom okucavawa u otkopu. Na slici br.5 7.53 prikazan je polo`aj mehanizovane jedinice za okucavawe Slika br.8 3.53 .19 TIP JEDINICE POGON [IRINA U RADNOM POLO@AJU (mm) [IRINA (mm) DU@INA (mm) VISINA (mm) TIP ^EKI]A TIP BU[A]E GRANE DOHVAT HOR. 160 .0 7. 5. (m ) NA^IN KRETAWA PROIZVO\A^ ROCMEC DC11 (BROKK 3OOO) ROCMEC DC17B (BROKK 3OOO) BROKK BM 110 BROKK BM 250 BROKK 330 dizel 3300 3000 1200 2450 2430 1900 2260 1100 1530 1500 7600 9400 2760 3600 3920 2200 2450 1245 1760 1792 TEX 250 HM2 TEX 250 HM2 - BROKK 3000 BROKK 3000 BROKK 110 BROKK 250 BROKK 330 4.5 / 7.0 / 7.19 prikazane su karakteristike mehanizovanih jedinica za okucavawe. 5. 5.0 pneumatici Nitro Nobel pneumatici Nitro Nobel gusenice dizel elektri~ni HOLMHEED SYSTEMS AB SYSTEMS AB elektri~ni pneumatici HOLMHEED gusenice elektri~ni HOLMHEED SYSTEMS AB Brokk 250./ VERT.

5. 5.54 .du`ina jedinice za okucavawe (du`ina) . 5. pp. koji ne mogu da pro|u kroz re{etku na ulazu u bunker za rudu (slika br. 5.Osnovne dimenzije jedinice za okucavawe (Rocmec System . prethodno navedenog. Jan.visina jedinice za okucavawe (visina) Slika br.56). 5.55 .Nitro Nobel. 40996-10) 161 ./84. 31339100-53) Pored. okucavawa nestabilnih blokova stenske mase. Tom prilikom bu{a}a grana. je sme{tena na za taj slu~aj specijalno konstruisano postoqe.Tehnolo{ki postupci u podzemnom otkopavawu a b . Slika br.Polo`aj jedinice za okucavawe Brokk 250 na ulazu u bunker za rudu (Atlas Copco E 11359.55) ili na otvoru rudne sipke (slika br. mehanizovane jedinice za okucavawe mogu da se koriste i za usitwavawe krupnijih komada rude (negabarita). na kojoj se nalazi ~eki} za okucavawe. 1995-05 JA.

5.Rammer) Servisirawe Kao {to je ve} ranije navedeno servisirawe radova na otkopavawu rudnih le`i{ta obuhvata prevoz radnika.Polo`aj jedinice za okucavawe Rammer S 56 iznad re{etke na otvoru rudne sipke (International mining. Overcome oversize . navedena vozila po pravilu se sastoje od dva funkcionalno odvojena dela: pogonskog i servisnog dela vozila. Pogonski deo vozila slu`i iskqu~ivo za kretawe vozila. U tu svrhu naj~e{}e se koriste namenska (servisna) vozila. Naime.20 prikazane su karakteristike namenskih (servisnih) vozila. koje proizvode poznati proizvo|a~i opreme za rudarstvo. mazivo.Metode i tehnologija podzemne eksploatacije neslojevitih le`i{ta Slika br. U tabeli br. dok servisni deo svojom funkcijom defini{e namenu vozila. koja kombinacijom svojih konstruktivnih delova omogu}uju da se odgovori na razli~ite specifi~ne potrebe konkretnih uslova eksploatacije. rezervni delovi. gra|a. Proizvo|a~i navedenih vozila uglavnom proizvode ~itave serije ovih vozila. transport razli~itih materijala kao {to su: eksploziv.56 . razli~ita oprema. koturovi energetskih kablova itd. 162 . pri ~emu univerzalni pogonski deo vozila mo`e da se kombinuje sa razli~itim servisnim delovima. gorivo. 5.

0 t 15.20 TIP VOZILA NAMENA transporter specijalne namene transporter specijalne namene transporter specijalne namene transporter specijalne namene vozilo sa platformom za transport materijala vozilo za odr`avawe vozilo za prevoz radnika vozilo za prevoz radnika vozilo sa servisnom platformom transporter specijalne namene vozilo za prevoz radnika i transport materijala vozilo za prevoz radnika.57 prikazano je namensko vozilo iz serije EIMCO 975.0 t 18 radnika 24 radnika 3.5 t 5.Namensko vozilo EIMCO 975 BOOM TRUCK (Eimco 975 series auxiliary vehicles .57 .5 t 20.0 t 30.0 t 4.0 t 4. 2.0 t 8. kao i pokretnu granu koja mo`e biti opremqena kukom i sajlom pri ~emu slu`i kao kran.5(S) SK-A20 SK-A30 SK-A30HE HF-4PL HF-4WA HF-4PE18 HF-4PE24 HF-4HU B 10 H TP 13 TM 40 TM 50 CM 32 CM 150 EIMCO 975 personnel carrier/ flat bed truck EIMCO 975 general utility carrier EIMCO 975 personnel carrier EIMCO 975 boom truck EIMCO 975 flat bed truck EIMCO 975 fuel and lubrication truck EIMCO 975 mechanics truck EIMCO 975 powder truck EIMCO 975 tractor 3. nosa~ kotura sa kablom transporter specijalne namene transporter specijalne namene vozilo za prevoz radnika i sa platformom za transport KAPACITET POGON dizel dizel dizel elektri~ni dizel dizel dizel dizel dizel dizel dizel dizel dizel dizel dizel dizel NA^IN KRETAWA pneumatici pneumatici pneumatici pneumatici pneumatici pneumatici pneumatici pneumatici pneumatici pneumatici pneumatici pneumatici pneumatici pneumatici pneumatici pneumatici DU@INA (mm) [IRINA (mm) VISINA (mm) PROIZVO\A^ MK-A3.0 t 30.0 t 14 radnika 4575 9400 10240 10320 6800 6800 6800 7800 6800 3800 5900 6170 6200 7000 10700 5867 1200 3070 3300 3300 2000 2000 2000 2000 2000 2100 1800 1950 1950 1600 2500 1956 1900 2350 2350 2250 2000 2000 2000 2000 2000 1300 1500 1500 1500 1450 1760 2083 GHH GHH GHH GHH GHH GHH GHH GHH GHH France Loader France Loader France Loader France Loader France Loader France Loader EIMCO univerzalni transporter vozilo za prevoz radnika vozilo sa pokretnom platformom i granom (kran) vozilo sa platformom za transport materijala vozilo za prevoz goriva i maziva 10-28 radnika - dizel dizel dizel dizel dizel pneumatici pneumatici pneumatici pneumatici pneumatici 4978 5982 6553 6400 5791 1956 1956 2057 1956 2057 2083 1829 1829 1829 2083 EIMCO EIMCO EIMCO EIMCO EIMCO vozilo za popravke i odr`avawe vozilo za transport eksploziva tegqa~ - dizel dizel dizel pneumatici pneumatici pneumatici 5791 5791 4775 2057 2032 2057 2083 2083 1829 EIMCO EIMCO EIMCO Na slici br. materijala.0 t 13 radnika. 5. platforma transport materijala. 5. 5. ~ija namena mo`e biti razli~ita obzirom da sadr`i pokretnu platformu.Tehnolo{ki postupci u podzemnom otkopavawu Tabela br.Eimco MM 2040 4M 4/77) 163 . Slika br.

61). koje kombinacijom pogonskog dela vozila i servisnih delova mo`e da slu`i kao vozilo za prevoz radnika (slika 5.58 . PERSONNEL CARRIER / FLAT BED TRUCK (Eimco 975 series auxiliary vehicles . 5. 5.59 . 5. Slika br.Metode i tehnologija podzemne eksploatacije neslojevitih le`i{ta Na slici br. za transport razli~itih materijala (slika 5. koje kombinacijom pogonskog dela vozila i servisnih delova mo`e da slu`i kao vozilo za prevoz radnika i kao transporter sa platformom.l'èquipement minier.Namensko vozilo EIMCO 975 Na narednim slikama prikazano je namensko vozilo TM 41 iz serije Sherpascoop TM 40 .France Loader. za transport razli~itih materijala.60) i kao vozilo za popravke .7) 164 .59).Eimco MM 2040 4M 4/77) Slika br.58 prikazano je namensko vozilo iz serije EIMCO 975. zatim kao transporter kontejnera.radionica (slika 5.Namensko vozilo TM 41 Personal carrier (France Loader rubber tired line of products . pp.

60 .Namensko vozilo CM 32 (France Loader rubber tired line of products . 5.Namensko vozilo TM 41 Workshop vehicle (France Loader rubber tired line of products .Tehnolo{ki postupci u podzemnom otkopavawu Slika br. pp. 5. pp. 5. pp. 5.7) 165 .l'èquipement minier.62 .7) Na slici br.Namensko vozilo TM 41 Container carrier (France Loader rubber tired line of products . koje mo`e da se koristi kao univerzalni transporter. odnosno za transport razli~itih materijala.62 prikazano je namensko vozilo iz serije Sherpascoop CM 32 France Loader.l'èquipement minier. Slika br.61 .7) Slika br.l'èquipement minier.

Slika br. pp.Metode i tehnologija podzemne eksploatacije neslojevitih le`i{ta Na slici br.63 . 5. kao i za transport razli~itih materijala.Namensko vozilo TP 13 (France Loader rubber tired line of products .64 . 5. 5. 5.l'èquipement minier.64 prikazano je namensko vozilo TP 13 iz serije Sherpascoop France Loader.Namensko vozilo TM 51 (SO 50) (France Loader rubber tired line of products . koje mo`e da se koristi kao nosa~ kotura sa energetskim kablom. koje mo`e da se koristi za prevoz radnika.7) Na slici br. Ovo vozilo slu`i za transport navedenog kabla i za wegovu ugradwu du` odre|ene trase. Slika br. pp.7) 166 .l'èquipement minier.63 prikazano je namensko vozilo iz serije Sherpascoop TM 50 France Loader.

mm.3) 167 .... koje se koriste za bu{ewe minskih bu{otina. Du`ine bu{a}ih {ipki. osigurawe otkopa. Vreme potrebno za pripremu opreme za bu{ewe obuhvata slede}e radwe: (napr. ukqu~uju}i centrirawe i u~vr{}ewe bu{a}eg ~eki}a (orjentaciono iznosi oko 5 minuta)...brzina bu{ewa (m/min).. minirawe. vreme potrebno za produ`ewe bu{a}ih {ipki.du`ina jedne bu{a}e {ipke (m) i .. m.ukupna du`ina minskih bu{otina u jednom pojasu minirawa (m)...... ^isto vreme bu{ewa minskih bu{otina jednog pojasa minirawa iznosi: tc = L vb .ukupna du`ina minskih bu{otina u jednom pojasu minirawa (m) i vb .. pregled i podmazivawe opreme za bu{ewe.min (6.) 6.vreme potrebno za produ`ewe jedne bu{a}e {ipke ( oko 30 s).... utovar i transport oborene rude..) tm = . i u~vr{}ivawe bu{a}eg ~eki}a na postoqe.... .. postavqawe postoqa bu{a}eg ~eki}a u radni polo`aj. min Ukupno vreme bu{ewa minskih bu{otina sastoji se od vremena ~istog bu{ewa.Metode i tehnologija podzemne eksploatacije neslojevitih le`i{ta 6 ORGANIZACIJA RADA Glavne tehnolo{ke postupke u podzemnom otkopavawu predstavqaju bu{ewe minskih bu{otina.min (6.....min (6.. ukupan broj minskih bu{otina iznosi. stoga je za produ`ewe jedne bu{a}e {ipke potrebno prose~no .(itd. dok wihova ukupna du`ina iznosi . vreme potrebno za preme{tawe bu{a}e opreme iznosi: tpr = nb ⋅ t1 .2) gde su: L ls t′ . kao naprimer: za pre~nik bu{ewa . Stoga.1) gde su: L . Vreme potrebno za promenu polo`aja bu{a}e opreme za bu{ewe naredne minske bu{otine... mm. i vremena potrebnog za preme{tawe opreme za bu{ewe.1 B u { e w e m i n s k i h b u { o t i n a Prilikom organizacije radova na bu{ewu minskih bu{otina potrebno je da se uzmu u obzir prora~unati parametri minirawa.. iznose . Za jedan pojas minirawa.. pri bu{ewu minskih bu{otina jednog pojasa minirawa iznosi: tp = L ⋅ t′ ls . zasipavawe otkopanog prostora... s. vrmena potrebnog za produ`ewe bu{a}ih {ipki....

PK radnik(a) 6. kao naprimer: za minirawe jednog pojasa minirawa potrebno je . Stoga ukupno vreme za bu{ewe minskih bu{otina jednog pojasa minirawa iznosi: Tb = tb + tpo . kao naprimer: pre po~etka puwewa minskih bu{otina potrebno je da se izvr{i priprema inicijalnih sredstava. kao naprimer: za izvo|ewe radova na bu{ewu minskih bu{otina potrebno je da budu anga`ovani radnici slede}ih kvalifikacija: • . VKV radnik(a) • .min (6. povezivawe mre`e i paqewe eksplozivnog puwewa. Prilikom organizacije radova na minirawu potrebno je da se uzmu u obzir prora~unati parametri minirawa. Pod pojmom pomo}ni poslovi podrazumevaju se: dolazak radnika na radili{te. doprema (transport) eksploziva Potrebno je da se precizira slede}e..2 M i n i r a w e Minirawe obuhvata slede}e radwe: dopremu eksplozivnih sredstava od priru~nog magacina do mesta gde }e da se vr{i minirawe.. minuta.min (6. transport i istovar predvi|a se . U tu svrhu detoniraju}i {tapin (ili Nonel cev . Tako da vreme potrebno za bu{ewe minskih bu{otina jednog pojasa minirawa iznosi: tb = tm + tc + tp + tpr .Metode i tehnologija podzemne eksploatacije neslojevitih le`i{ta gde je: nb . prikqu~ak creva za vazduh i vodu pre po~etka bu{ewa ( tpo ).. pregled ispravnosti bu{a}e opreme.. ukqu~uju}i izdavawe..5) Tako|e je potrebno da se prika`e specifikacija broja i kvalifikacija anga`ovanih radnika. ili da se 168 .4) Pored vremena potrebnog za bu{ewe minskih bu{otina. utovar... priprema inicijalnih sredstava Potrebno je da se precizira slede}e... (vrsta i tip eksploziva).. za normalno odvijawe poslova.za provo|ewe detonacionog impulsa) treba da se ise~e na odgovaraju}e du`ine u zavisnosti od dubine minske bu{otine i da se pripremi udarna patrona (pri primeni patroniranog eksploziva). pripremu eksplozivnih sredstava za puwewe i puwewe minskih bu{otina. kao naprimer: za dopremu eksploziva.broj minskih bu{otina u jednom pojasu minirawa i t1 . kg eksploziva. potrebno je da se u organizacionu {emu izvo|ewa radova na otkopavawu ukqu~i i vreme potebno za obavqawe pomo}nih poslova..vreme potrebno za promenu polo`aja bu{a}e opreme za bu{ewe naredne minske bu{otine (min). KV radnik(a) • .

Organizacija rada

pove`e sa prajmerima1 (pri primeni ANFO eksploziva). Potrebno je da se pripreme glavni vod i elektri~ni upaqa~i za aktivirawe cele mre`e prema usvojenoj {emi vezivawa. Za pripremu eksplozivnih sredstava predvi|a se .... minuta. puwewe minskih bu{otina Potrebno je da se precizira slede}e, kao naprimer: u slu~aju primene ANFO sme{a u svaku od minskih bu{otina, jednog pojasa minirawa, ubacuju se prajmeri povezani za jedan kraj Nonel cevi. Prajmeri se ubacuju uz pomo} komprimiranog vazduha, kojim se isti potiskuju do kraja minske bu{otine. Pri tome slobodan kraj Nonel cevi treba da viri iz minske bu{otine najmawe za 0.5 m. Za ovu radwu predvi|a se vreme od .... minuta (orjentaciono oko 2 minuta za svaku minsku bu{otinu). Nakon toga iz pneumatske punilice uz pomo} creva za dopremu eksplozivne sme{e po~iwe puwewe minskih bu{otina. Brzina puwewa iznosi oko 20 kg/min, {to za koli~inu eksploziva od .... kg po jednom pojasu minirawa (lepezi), zahteva efiktivno vreme puwewa od ... minuta. Tome treba da se dodaju prekidi usled preme{tawa creva za puwewe izme|u pojedinih minskih bu{otina, koji iznose oko ... minuta (po 1 minut izme|u svake minske bu{otine). Tako da vreme, potrebno za puwewe minskih bu{otina ANFO sme{om, iznosi ... minuta. povezivawe i paqewe minskih puwewa Potrebno je da se precizira slede}e, kao naprimer: za paqewe minskih puwewa potrebno je da se prethodno pove`u svi slobodni krajevi Nonel cevi sa glavnim vodom. Na glavni vod se povezuju (u~vr{}uju) dva trenutna elektri~na detonatora. Kablovi (slobodni krajevi) elektri~nih detonatora povezuju se na glavni vod elektri~ne mre`e. Povezivawe mre`e za paqewe zahteva .... minuta. Na osnovu prethodno navedenog, vreme potrebno za minirawe jednog pojasa minskih bu{otina iznosi:
t m = t d + t i + t p + t pp ,min (6.6)

gde su:

td ti tp tpp

-

vreme potrebno za dopremu (transport) eksploziva, vreme potrebno za pripremu inicijalnih sredstava, vreme potrebno za puwewe minskih bu{otina, vreme potrebno za povezivawe i paqewe minskih puwewa.

Prethodno prora~unatom vremenu potrebnom za minirawe jednog pojasa minskih bu{otina, potrebno je da se prikqu~i vreme za izvo|ewe raznih pomo}nih operacija i radova, kao i vreme za ulazak radnika u rudnik, dolazak na radili{te i povratak sa izlaskom iz jame ( tpo ). Tako naprimer: za pomo}ne operacije, kao {to su ~i{}ewe i odr`avawe punilice predvi|a se ... minuta. Za ulazak radnika u rudnik dolazak na radili{te i povratak sa izlaskom iz jame ... minuta. Za druge pomo}ne radove ... minuta. Stoga ukupno vreme za minirawe jednog pojasa minskih bu{otina iznosi:
Tm = tm + tpo ,min (6.7)

Prajmer (inicijalno eksplozivno puwewe) predstavqa eksplozivno puwewe koje se sme{ta unutar stuba ANFO eksplozivnog puwewa i koje je neophodno za wegovo inicirawe. Kao prajmer naj~e{}e se koristi liveni pentolit. Za razliku od bustera (poja~nika detonacije) prajmer se oprema detonatorom, kojim se vr{i wegovo inicirawe.

1

169

Metode i tehnologija podzemne eksploatacije neslojevitih le`i{ta

Tako|e je potrebno da se prika`e specifikacija broja i kvalifikacija anga`ovanih radnika, kao naprimer: za izvo|ewe radova na minirawu jednog pojasa minskih bu{otina potrebno je da budu anga`ovani radnici slede}ih kvalifikacija: • ... VKV radnik(a) • ... KV radnik(a) • ... PK radnik(a) 6.3 U t o v a r ( i o d v o z ) r u d e Prilikom organizacije radova na utovaru (i odvozu) odminirane rude potrebno je da se uzme u obzir slede}e, kao naprimer: minirawem jednog pojasa vr{i se obarawe slede}e koli~ine rude:
Q = ... t ⇒ Vr = ... m3

Koeficijent rastresitosti odminirane rude iznosi kr = ..., stoga stvarna zapremina oborene rude iznosi:
V = Vr ⋅ kr ,m3 (6.8)

Daqe, potrebno je da se precizira slede}e, kao naprimer: koli~ina rude, koja se dobija minirawem jednog pojasa minskih bu{otina, u toku ... (jedne) smene iznosi ... t. Smenski kapacitet utovarne jedinice iznosi ... t/sm. Potrebno je da se navede da smenski kapacitet utovarne jedinice ... t/sm mo`e da se ostvari tokom efektivnog vremena rada, u trajawu, od ... ~asova ( tu ). Pored vremena potrebnog za utovar (i odvoz) odminirane rude, za normalno odvijawe poslova, potrebno je da se u organizacionu {emu izvo|ewa radova na otkopavawu ukqu~i i vreme potebno za obavqawe pomo}nih poslova. Pod pojmom pomo}ni poslovi podrazumevaju se: dolazak radnika na radili{te, pregled ispravnosti i teku}e odr`avawe utovarne opreme, itd. ( tpo ). Vreme potrebno za utovar (i odvoz) odminirane rude iznosi:
Tu = tu + tpo ,min (6.9)

Tako|e je potrebno da se prika`e specifikacija broja i kvalifikacija anga`ovanih radnika, kao naprimer: za izvo|ewe radova na utovaru (i odvozu) odminirane rude potrebno je da budu anga`ovani radnici slede}ih kvalifikacija: • ... VKV radnik(a) • ... KV radnik(a) • ... PK radnik(a) 6.4 [ e m a o r g a n i z a c i j e r a d a n a o t k o p a v a w u Prethodno su navedeni tehnolo{ki postupci primewene tehnologije podzemnog otkopavawa. Kao {to je navedeno u primeru: jedan radni ciklus otkopavawa definisan je izvo|ewem slede}ih radova:

170

Organizacija rada

• bu{ewa minskih bu{otina jednog pojasa minirawa, • minirawa istog i • utovarom (i odvozom) oborene rude. Tako|e su prikazana i vremena potrebna za izvo|ewe navedenih radnih operacija. Prilikom kreirawa {eme organizacije rada na otkopavawu zna~ajno je da se razmotri slede}e, kao naprimer: • da li vremena trajawa pojedinih radova omogu}uje wihovo izvo|ewe u toku jedne radne smene ( 8 ~asova) ? • mogu}nost istovremenog izvo|ewa radnih operacija ? Daqe je potrebno da se precizira slede}e, kao naprimer prilikom otkopavawa sigurnosnog stuba primenom Alimak postupka: uzimaju}i u obzir prethodno navedeno, predla`e se {ema organizacije rada na otkopavawu , koja je prikazana slede}om tabelom:
Tabela br. 6.1

1. smena (bu{ewe minskih bu{otina) dolazak radnika na radili{te..............................................................................30 min *..................................................................................................................................30 min priprema opreme za bu{ewe ...................................................................................30 min bu{ewe minskih bu{otina ...................................................................................340 min uklawawe Alimak platforme ..................................................................................20 min odlazak radnika sa radili{ta .............................................................................30 min ukupno .....................................................................................................................480 min 1. smena (utovar) dolazak radnika na radili{te..............................................................................30 min pregled opreme ........................................................................................................30 min utovar .....................................................................................................................300 min ~i{}ewe i podmazivawe opreme.............................................................................30 min doprema eksploziva ...............................................................................................60 min odlazak radnika sa radili{ta .............................................................................30 min ukupno .....................................................................................................................480 min 2. smena (bu{ewe minskih bu{otina i minirawe) dolazak radnika na radili{te..............................................................................30 min podizawe platforme ..............................................................................................20 min bu{ewe minskih bu{otina ................................................................................... 180 min puwewe minskih bu{otina i povezivawe mre`e...................................................80 min demonta`a dowe vo|ice ........................................................................................60 min uklawawe platforme i paqewe minskih puwewa ...............................................40 min ~i{}ewe i odr`avawe punilice i platforme Alimak ..........................................40 min odlazak radnika sa radili{ta .............................................................................30 min ukupno .....................................................................................................................480 min
∗ pregled ispravnosti pokretne Alimak platforme i bu{a}e opreme, utovar opreme i pribora na platformu, prevoz platformom do visine u uskopu na kojoj se vr{i bu{ewe minskih bu{otina, pode{avawe i rasklapawe pokretnih delova platforme, prikqu~ak creva za vazduh i vodu pre po~etka bu{ewa

171

Metode i tehnologija podzemne eksploatacije neslojevitih le`i{ta

Prethodno prikazana organizaciona {ema otkopavawa sigurnosnog stuba mo`e grafi~ki da se predstavi slede}im ciklogramom radova na otkopavawu.
Tabela br. 6.2
OPI S POSLA
1. S M E N A

VREME (min)
30 30 30 340 20 30 300 30 60 30 30 20 180 80 60 40 40 30

1

2

3

BROJ RADNI H ^ ASOVA 4 5

6

7

8

dol azak r adni ka na r adi l i { t e * pr i pr ema opr eme za bu{ ew e bu{ ew e mi nski h bu{ ot i na ukl aw aw e pl at f or me pr egl ed opr eme za ut ovar ut ovar ~i { } ew e i podmazi vaw e opr eme za ut ovar dopr ema ekspl ozi va odl azak r adni ka sa r adi l i { t a
2. S M E N A

dol azak r adni ka na r adi l i { t e podi zaw e pl at f or me bu{ ew e mi nski h bu{ ot i na puw ew e mi nski h bu{ ot i na i povezi vaw e mr e` e demont a` a dow e vo| i ce ukl aw aw e pl at f or me i paq ew e mi nski h puw ew a ~i { } ew e i odr ` avaw e puni l i ce i pl at f or me Al i mak odl azak r adni ka sa r adi l i { t a

* pregled ispravnosti pokretne Alimak platforme i bu{a}e opreme, utovar opreme i pribora na platformu, prevoz platformom do visine u uskopu na kojoj se vr{i bu{ewe minskih bu{otina, pode{avawe i rasklapawe pokretnih delova platforme, prikqu~ak creva za vazduh i vodu pre po~etka bu{ewa

172

dovo|ewe sve`eg vazduha i odvo|ewe {tetnih gasova i pra{ine. Svaka je metoda vi{e-mawe opasna od samog po~etka rada. ukoliko se preduzimaju rizi~ni radovi.j. Drugim re~ima. kao {to je ranije pomenuto karakteristi~na su po svome vi{e-mawe nepravilnom obliku. Za obezbe|ewe zdravih uslova pri radu potrebno je da se obezbedi dobro provetravawe. dok izgubqena sirovina predstavqa nepovratni gubitak prirodnog bogatstva. Niski gubitci rude imaju veliki zna~aj jer se time produ`ava vek eksploatacije rudnika. Kod izbora metode otkopavawa mora da se obezbedi sigurnost od po`ara u jami. ostvaruju se ukoliko se po jedinici proizvoda (toni otkopane rude) utro{i mawe materijala i radne snage. Radna snaga u podzemnoj eksploataciji ~ini jedan od zna~ajnijih tro{kova proizvodwe. nepostojanom sadr`aju korisne komponente i drugim karakteristikama. provale podzemnih i povr{inskih voda. Kod podzemne eksploatacije rudnih le`i{ta i izbora metode otkopavawa i wenih konstruktivnih parametara. zbog ~ega je potrebno da se pri izboru tehnolo{kog procesa rada nastoji da se proizvodni procesi {to vi{e mehanizuju i da mehanizacija bude u {to ve}oj meri iskori{}ena.otkopane rude. 173 . zatim da se radne operacije izvode primenom mehanizacije radi osloba|awa radnika od te{kog fizi~kog rada. Sigurnost i zdravi uslovi pri radu kod svake metode otkopavawa predstavqaju glavne uslove. niski gubici rude odnosno metala. razli~itim fizi~ko-mehani~kim osobinama rude i okolnih stena. potrebno je da se ispuni niz tehni~ko-ekonomskih uslova me|u kojima treba da budu istaknuti slede}i: • • • • sigurnost i zdravi uslovi rada.Metode i tehnologija podzemne eksploatacije neslojevitih le`i{ta 7 TEHNO-EKONOMSKI POKAZATEQI OTKOPAVAWA Neslojevita rudna le`i{ta. kao i na obezbe|ewe celokupnog plana proizvodwe. obezbe|ewe potrebnog kapaciteta proizvodwe i niski tro{kovi proizvodwe. dobri i sigurni prilazi do radnih mesta. Ni`i tro{kovi proizvodwe (otkopavawa). zaru{avawa nadzemnih i podzemnih instalacija i objekata i sl. Sa niskim tro{kovima proizvodwe posti`e se ve}i ekonomski efekat rudnika. dobro osvetqewe pri radu. t. promewivom padu i mo}nosti. Ne sme da se dozvoli da zbog ekonomi~nosti rada metoda postane opasna po `ivot i rad qudi i sigurnost rudni~kih instalacija. potrebno je da se sprovede efikasna organizacija rada. po pravilu. kao i da se preduzimaju ostale higijensko za{titne mere. koji moraju da budu ispuweni. pored izu~avawa i poznavawa prirodnih uslova le`i{ta. Obezbe|ewe odgovaraju}eg kapaciteta proizvodwe po obimu i kvalitetu ima velikog uticaja na cenu proizvoda . Statistike nesre}nih slu~ajeva pokazuju da se oni naj~e{}e doga|aju zbog nesmotrenosti radnika i nepridr`avawa predvi|enim propisima o za{titi pri radu.

gubitak rude koji je nastao usled otkopavawa (neotkopani ili zarobqeni deo rudnih rezervi) sa Tg. onda izme|u wih postoji slede}a zavisnost: T = T~ + Tg . koja se dobija prilikom eksploatacije.3) Izme|u navedenih koeficijenata postoji slede}a zavisnost: ir + g r = 1 (7. 100 = (%).2) Koeficijent gubitka rude predstavqa odnos izme|u koli~ine izgubqene rude iz bloka i ukupne koli~ine rude u rudnom bloku. kada se u nekom le`i{tu otkopavaju samo bogatije partije rude. po pravilu. ukoliko se ukupne rudne rezerve nekog rudnog bloka ozna~e sa T.Tg . Prakti~no. odnosno: gr = Tg T (7. Ovaj koeficijent se obra~unava u apsolutnim vrednostim ili u procentima. 174 . tj. kod ve}eg osiroma{ewa na vi{ak jalovine.1) Koeficijent iskori{}ewa rude predstavqa odnos izme|u koli~ine proizvedene rude i ukupne koli~ine rude u rudnom bloku.1 K o e f i c i j e n t i s k o r i { } e w a r u d e Iskori{}ewe rude iz rudnog bloka se. bez potrebe anga`uje brojnija radna snaga i tro{i vi{e energije i materijala.Metode i tehnologija podzemne eksploatacije neslojevitih le`i{ta Na sni`ewe tro{kova proizvodwe uti~e i stepen osiroma{ewa rude. bilo kod selektivne ili masovne proizvodwe. ali u kasnijoj fazi proizvodwe to mo`e da ima vrlo negativne posledice. a siroma{nije ostavqaju. i deo rude koji je priozveden iz bloka sa T~. ~ime i daqa eksploatacija mo`e da se dovede u pitawe. otkopavawe le`i{ta mora da se izvodi planski i sistamatski. 7. izra`ava koeficijentom iskori{}ewa rude (ir) . Prividna ekonomi~nost mo`e da se postigne tzv. odnosno: ir = T~ T (7. jer se.t (7. Zbog toga. pqa~ka{kim radom ili radom na dohvat.5) • koeficijent gubitka rude: gr = Tg T Gubitak rude prilikom otkopavawa iznosi: gr . Ovim na~inom rada u datom momentu mogu da se postignu visoki ekonomski efekti.4) Prilikom prora~una potrebno je da se prika`u slede}e vrednosti: • koli~ina rude koja mo`e da se proizvede iz ukupnih rudnih rezervi: T~ = T .t (7.

Tehno-ekonomski pokazateqi otkopavawa • koeficijent iskori{}ewa rude: ir = T~ T Iskori{}ewe rude prilikom otkopavawa iznosi: ir . Osiroma{ewe tako|e mo`e da se izrazi kao smawewe sadr`aja metala u proizvedenoj rovnoj rudi.ukupna koli~ina rovne rude ( T1 = T~ + T2 ) (t). Koeficijent pripreme slu`i kod projektovawa metoda otkopavawa zbog obra~una u~e{}a pripremih radova u tro{kovima otkopavawa.koli~ina proizvedene rovne rude (t). a kod aktivnih rudnika i zbog planirawa godi{we koli~ine pripremih radova sa ciqem da se odr`i ili pove}a postoje}i kapacitet proizvodwe.7) gde su: Pr .obim pripremnih radova (m) i T1 .6) gde su: T2 . Prilikom prora~una potrebno je da se prika`e slede}a vrednost: • koeficijent osiroma{ewa rude: Or = T2 T1 Osiroma{ewe rude prilikom otkopavawa iznosi: Or . 100 = (%). i izra`ava se koeficijentom osiroma{ewa rude: Or = T2 T1 (7.mm/t (7. 175 . kp = 1000 ⋅ Pr T1 . 7. u odnosu na sadr`aj metala u rudnom bloku. 7.3 K o e f i c i j e n t p r i p r e m e Koeficijent pripreme predstavqa odnos potrebnih pripremih radova za odre|enu metodu otkopavawa prema ukupnoj koli~ini rude koja }e da bude proizvedena iz nekog otkopa ili otkopnog bloka koji se nalazi izme|u dva horizonta. 100 = (%).koli~ina jalovine koja je dospela u rovnu rudu (t) i T1 .2 K o e f i c i j e n t o s i r o m a { e w a r u d e Osiroma{ewe predstavqa odnos koli~ine jalovine koja je dospela u rovnu rudu prema ukupnoj koli~ini rovne rude.

mm/t (7. Koeficijent pripreme posebno se izra~unava za hodnike. • Koeficijent pripreme za uskope iznosi: kp = 1000 ⋅ l u T1 . razna pro{irewa i ostale prostorije pripreme.koli~ina proizvedene rovne rude (t). 176 . • izrada (navodi se du`ina) m uskopa. obzirom da se ve}om produktivno{}u metode otkopavawa posti`e ve}i kapacitet proizvodwe.mm/t (7. u ovom slu~aju levkaste rudne sipke.10) gde su: Vi . naprimer: prilikom otkopavawa potrebno je da se izvr{i slede}i obim pripremnih radova: • izrada (navodi se du`ina) m hodnika.koli~ina proizvedene rovne rude (t). • izrada (navodi se broj) levkastih rudnih sipki.9) gde su: lu .m3/t (7. • Koeficijent pripreme za levkaste rudne sipke iznosi: kp = Vi T1 . Prilikom prora~una potrebno je da se prika`u slede}e vrednosti: • Koeficijent pripreme za hodnike iznosi: kp = 1000 ⋅ l h T1 . Koeficijent pripreme.Metode i tehnologija podzemne eksploatacije neslojevitih le`i{ta Prilikom prora~una potrebno je da se prika`u slede}i podaci.koli~ina proizvedene rovne rude (t). uskope. Produktivnost metode otkopavawa se naj~e{}e izra`ava koeficijentom intenziteta proizvodwe.du`ina hodnika koji treba da budu izra|eni (m) i T1 . izra`ava se u mm/t proizvedene rude.zapremina iskopa prilikom izrade datog broja levkastih rudnih sipki (m3) i T1 . koeficijent pripreme mo`e da se izra~una u m3/t proizvedene rude.du`ina uskopa koji treba da budu izra|eni (m) i T1 . koji predstavqa odnos proizvodwe rude u jednom bloku u toku godine prema jedinici povr{ine otkopavawa. Za razna pro{irewa.4 P r o d u k t i v n o s t m e t o d e o t k o p a v a w a i kapacitet proizvodwe Produktivnost ili intenzitet metode otkopavawa ima veliki zna~aj u ekonomici jednog rudnika. pri ~emu zapremina iskopa iznosi (navodi se zapremina) m3 rude.8) gde su: lh . 7. za hodnike i uskope.

nd .12) gde su: Td .broj radnih smena u toku jednog radnog dana.koli~ina rude koja se otkopa u toku jedne radne smene (t).t (7. Td = Ts ⋅ ns .Tehno-ekonomski pokazateqi otkopavawa Ki = T1 P .t/nad (7.povr{ina rudnog tela ili otkopnog bloka (m2).dnevna proizvodwa rovne rude (t). mo`e da bude definisana brzinom (potrebnim vremenom) otkopavawa pojedinih otkopnih blokova ili delova le`i{ta. zasipavawu i na svim pomo}nim radovima prilikom otkopavawa.broj radnih dana u toku godine. Otkopni u~inak predstavqa produktivnost radnika u procesu otkopavawa.t (7. tako|e.u~inak pri izvo|ewu odre|ene radne operacije (t/nad). Navedeni koeficijent predstavqa adekvatan pokazateq produktivnosti metode otkopavawa u slu~ajevima eksploatacije strmih le`i{ta.godi{wa proizvodwa rovne rude (t) i P . .t/m2 (7. podgra|ivawu. .broj nadnica koje su potrebne za otkopavawe T koli~ine rude. U= T n . koji predstavqa koli~inu proizvoda po izvr{enoj osmo~asovnoj nadnici. Svi navedeni u~inci izra`avaju se u tonama po nadnici (t/nad). utovaru rude. • Prilikom prora~una potrebno je da se prika`u slede}e vrednosti: U~inak na bu{ewu minskih bu{otina: Ub = T nb . u~inak na raznim operacijama ili procesima. ns . Time se obezbe|uje konstantna vrednost aktivnih rudnih povr{ina tokom du`eg vremenskog perioda.14) gde su: U T n . 7. na bu{ewu u otkopima.15) 177 . jamski u~inak. Produktivnost metode otkopavawa.t/nad (7. Pri tome se razlikuju slede}i u~inci: otkopni u~inak.proizvodwa rovne rude u toku jedne smene (t).11) gde su: T1 . kada se otkopavawe nekog otkopnog bloka (dela le`i{ta) vr{i tokom du`eg vremenskog perioda.5 O t k o p n i u ~ i n c i Ocena produktivnosti rada u podzemnoj eksploataciji mo`e da se izrazi u~inkom. a u wega su ukqu~ene sve utro{ene nadnice na pripremi. minirawu. Godi{wa proizvodwa rovne rude mo`e da se odredi pomo}u slede}e formule: T1 = Td ⋅ nd .13) gde su: Ts . rudni~ki u~inak.

T .t/nad (7. T .u~inak na minirawu(t/nad).broj nadnica anga`ovanih na bu{ewu minskih bu{otina koje su potrebne za otkopavawe T koli~ine rude. minirawe. i utovar. stoga odgovaraju}i u~inak ima slede}u vrednost: Ub = 675 t = 112. T .u~inak na utovaru (i odvozu) rude (t/nad).koli~ina rude u jednom pojasu minskih bu{otina (t).17) gde su: Uu .Metode i tehnologija podzemne eksploatacije neslojevitih le`i{ta gde su: Ub . • U~inak na bu{ewu minskih bu{otina: Za izvo|ewe radova na bu{ewu minskih bu{otina predvi|a se anga`ovawe tri radnika. • U~inak na minirawu: Um = T nm . Minirawem jednog pojasa minirawa obara se 675 t rude.675 t izvr{i tokom dve osmo~asovne radne smene. pri ~emu su dva radnika anga`ovana neposredno na radu sa bu{a}om opremom dok je tre}i radnik anga`ovan za pomo}ne poslove. nb (ukoliko se u toku jedne radne smene vr{i minirawe ve}eg broja pojaseva minskih bu{otina.t/nad (7. Primer prora~una otkopnih u~inaka [emom organizacije rada na otkopavawu sigurnosnog stuba predvi|eno je da se obarawe jednog pojasa minirawa . utovariti (i odvesti) (t). Stoga je za izvr{ewe navedenih radova potrebno ukupno 6 nadnica. kojim se vr{i otkopavawe T koli~ine rude.koli~ina rude u jednom pojasu minskih bu{otina (t). Za bu{ewe minskih bu{otina jednog pojasa minirawa potrebne su dve radne smene. saglasno organizaciji rada na otkopavawu.broj nadnica anga`ovanih na minirawu.5 t / nad 6 nad 178 . • U~inci na utovaru (i odvozu) rude: Uu = T nu .u~inak na bu{ewu minskih bu{otina (t/nad).broj nadnica anga`ovanih na utovaru (i odvozu) T koli~ine rude. nu . potrebno je da se prethodno navedena koli~ina rude pomno`i sa brojem pojaseva) . Za otkopavawe sigurnosnog stuba odre|uju se u~inci za slede}e tehnolo{ke postupke otkopavawa: bu{ewe. nb (ukoliko se u toku jedne radne smene vr{i minirawe ve}eg broja pojaseva minskih bu{otina.16) gde su: Ub .koli~ina rude koju je potrebno. potrebno je da se prethodno navedena koli~ina rude pomno`i sa brojem pojaseva) .

Utovar rude se izvr{ava tokom jedne radne smene navedenog radnog ciklusa. ^esto se normativi. napr.u~inak na izvo|ewu odre|enog tehnolo{kog postupka (t/nad). a) N o r m a t i v r a d n e s n a g e Normativ radne snage izra~unava se kao zbir normativa radne snage za odre|ene tehnolo{ke postupke otkopavawa. Za izvr{ewe radova na utovaru 253 t rude. koji traje dve radne smene. m a t e r i j a l a i e n e r g i j e Normativi predstavqaju potrebnu koli~inu nadnica.18) gde su: N U . Tom prilikom se koli~ina od 253 t rude utovari u vagonete i transportuje do centralne rudne sipke.normativ radne snage za odre|eni tehnolo{ki postupak i . materijala i energije.nad/t (7. bu{ewe minskih bu{otina. koji traje dve radne smene. Stoga je za izvr{ewe navedenih radova potrebno ukupno 3 nadnice.nad/t (7. zbog malih koli~ina utro{ka nadnica. utovar (i odvoz) itd. mterijala i elektri~ne energije za proizvodwu jedne tone rovne rude. Stoga u~inak na utovaru ima slede}u vrednost: Uu = 253 t/nad 7. minirawe. Tom prilikom se vr{i izvo|ewe slede}ih poslova: puwewe minskih bu{otina eksplozivom.Tehno-ekonomski pokazateqi otkopavawa • U~inak na minirawu: Za izvo|ewe radova na minirawu jednog pojasa minskih bu{otina bi}e anga`ovana tri radnika. izra`avaju na 1000 tona rude umesto na jednu tonu. za~epqewe minskih bu{otina. materijala i elektri~ne energije. Prilikom otkopavawa najzna~ajniji su normativi radne snage. • Normativ radne snage na bu{ewu minskih bu{otina: Nb = 1 Ub . a zatim i zbirno za ukupnu proizvodwu rudnika. ugradwa prajmera. povezivawe minskih puwewa i wihovo paqewe.6 N o r m a t i v i r a d n e s n a g e . Normativi se obra~unavaju za razne faze i procese rada. tokom otkopavawa sigurnosnog stuba. potrebna je 1 nadnica. Navedeni radovi izvr{avaju se tokom jedne radne smene navedenog radnog ciklusa. Normativ radne snage predstavqa recipro~nu vrednost u~inka i mo`e da se izrazi pomo}u slede}e formule: N= 1 U .19) 179 . U~inak na minirawu jednog pojasa ima slede}u vrednost: Um = 675 t = 225 t / nad 3 nad • U~inak na utovaru rude: Na utovaru rude tokom otkopavawa sigurnosnog stuba bi}e anga`ovan jedan radnik.

v) N o r m a t i v e l e k t r i ~ n e e n e r g i j e Normativ elektri~ne energije predstavqa potrebnu koli~inu elektri~ne energije za proizvodwu jedinice proizvoda (u slu~aju otkopavawa . Navedeni normativ mo`e da se izra~una pomo}u slede}e formule: qe = Qe T . 180 . T .tona rovne rude).24) gde su: Qe . materijala i energije Prora~un normativa radne snage.kWh/ t (7.tona rovne rude).Metode i tehnologija podzemne eksploatacije neslojevitih le`i{ta • Normativ radne snage na minirawu: Nm = 1 Um . Normativi materijala i energije prikazuju se tabelarno po uzoru na slede}u tabelu: Redni broj Materijal / energija Jedinica mere Tabela br.nad/t (7.koli~ina elektri~ne energije koja se potro{i prilikom otkopavawa T koli~ine rovne rude (kWh).22) b) N o r m a t i v i m a t e r i j a l a Normativi materijala predstavqaju pokazateqe potro{we razli~itih materijala po jedinici proizvoda (u slu~aju otkopavawa . Pojedina~ni normativi materijala mogu da se izra~unaju pomo}u slede}e formule: q mx = Q mx T .jedinica koli~ine materijala / t (7. materijala i energije bi}e prikazan na primeru otkopavawa sigurnosnog stuba. 7. minirawu i utovaru sa odvozom rude) iznosi: NO = Nb + Nm + Nu .21) Ukupna vrednost normativa radne snage na otkopavawu (bu{ewu.nad/t (7.1 Normativ Primer prora~una normativa radne snage. kao u primeru prora~una otkopnih u~inaka.koli~ina otkopane rovne rude (t).koli~ina odre|enog materijala koja se potro{i prilikom T otkopavawa T koli~ine rovne rude.koli~ina otkopane rovne rude (t).20) • Normativ radne snage na utovaru (i odvozu): Nu = 1 Uu . .nad/t (7.23) gde su: Qmx .

004 = 0.0044 + 0. minirawu i utovaru rude) iznosi: NO = Nb + Nm + Nu NO = 0. pri ~emu se vr{i obarawe 675 t rude.0174 nad/t b) N o r m a t i v i m a t e r i j a l a Glavni potro{ni materijali tokom otkopavawa navedenog sigurnosnog stuba su: eksploziv i sredstva za paqewe minskih puwewa.15 kg / t 675 101. potrebno je 101.5 • Normativ radne snage na minirawu: Obzirom da u~inak na minirawu jednog pojasa minskih bu{otina iznosi 225 t/nad. Stoga normativ prajmera iznosi: q m2 = .25 kg ANFO sme{e. normativ radne snage na bu{ewu minskih bu{otina iznosi: Nb = 1 = 0.009 + 0.25 = 0. potrebno je 32 32 = 0.004 nad/t 253 Ukupna vrednost normativa radne snage na otkopavawu (bu{ewu.5 t/nad. • Potro{wa ANFO eksplozivne sme{e Za minirawe jednog pojasa.Tehno-ekonomski pokazateqi otkopavawa a) N o r m a t i v r a d n e s n a g e • Normativ radne snage na bu{ewu minskih bu{otina: Obzirom da u~inak na bu{ewu minskih bu{otina iznosi 112. pri ~emu se vr{i obarawe 675 t rude.0044 nad/t 225 • Normativ radne snage na utovaru: Obzirom da u~inak na utovaru rude tokom otkopavawa sigurnosnog stuba iznosi 253 t/nad.047 kom/t 675 181 (16 × 2) prajmera.009 nad/t 112. normativ radne snage na utovaru iznosi: Nu = 1 = 0. normativ radne snage na minirawu iznosi: Nm = 1 = 0. Stoga normativ eksploziva iznosi: q m1 = • Potro{wa prajmera Za minirawe jednog pojasa.

{to pribli`no odgovara koli~ini eksploziva za jedno minirawe (101.koliko iznosi zbirna du`ina krajeva Nonel cevi koje prema{uju du`ine minskih bu{otina. Ovoj du`ini potrebno je da se doda jo{ 8 m . Stoga potro{wa vazduha za ANFO punilice iznosi: qpu = 3 m3 182 . provetravawe radili{ta i dr. pokretawe radne platforme Alimac.003 kom / t 675 v) N o r m a t i v e l e k t r i ~ n e e n e r g i j e Sva oprema za: bu{ewe. Potro{wa vazduha za bu{ewe q b = t ~ ⋅ V~ = 372 ⋅ 10 = 3720 m 3 gde su: t~ . Potro{wa vazduha za pokretawe platforme Alimak q pl = t pl ⋅ Vpl = 20 ⋅ 14 = 280 m 3 gde su: tpl .1 m3.40 m. Potro{wa vazduha za provetravawe Provetravawe radili{ta vr{i}e se izme|u smena u vremenskom periodu od oko 1h. za produvavawe creva za puwewe pre upotrebe potrebno je oko 3 m3 vazduha. stoga normativ elektri~nih detonatora iznosi: q m4 = 2 = 0.). koji }e se proizvoditi kompresorom na elektri~ni pogon (glavni kompresor).vreme podizawa i spu{tawa platforme (20 min).potro{wa vazduha bu{a}eg ~eki}a BBC 120FZ (10 m3/min). puwewe minskih bu{otina. radi na komprimirani vazduh. V~ .40 m ili pribli`no 98 m. protokom od 3 m3/min.potro{wa vazduha pri podizawu platforme (14 m3/min). iznosi 74. jednog pojasa minirawa. {to ukupno iznosi 97.Metode i tehnologija podzemne eksploatacije neslojevitih le`i{ta • Potro{wa Nonel cevi Ukupna du`ina minskih bu{otina. stoga potro{wa vazduha za provetravawe iznosi: q p = 60 ⋅ 3 = 180 m 3 Potro{wa vazduha punilice za ANFO eksploziv Zapremina punilice iznosi 100 l = 0.145 m / t 675 • Potro{wa elektri~nih detonatora Za aktivirawe Nonel cevi koriste se dva elektri~na detonatora. Za glavni vod potrebno je jo{ 15 m. U tom periodu vr{i}e se uduvavawe komprimiranog vazduha. Vpl .~isto vreme bu{ewa jedne lepeze minskih bu{otina (372 min.25 kg). odnosno 60 minuta. Stoga normativ Nonel cevi iznosi: q m3 = 98 = 0.

7 ⋅ 1.02 0./ t kWh/ t kom. u slede}oj tabeli: Redni broj Materijal / energija 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 ANFO eksplozivna sme{a Jedinica mere kg/ t kom.047 0.1.vreme utovara (300 min).potro{wa elektri~ne energije za proizvodwu 1 m3 komprimiranog vazduha (kWh/ t).003 1 0. uqa za pomazivawe i gumenih creva usvojeni su na osnovu iskustvenih podataka. Ukupna potro{wa komprimiranog vazduha Q = q b + q pl + q p + q pu + q u = 3720 + 280 + 180 + 3 + 2400 = 6583 m 3 Specifi~na potro{wa komprimiranog vazduha qs = Q 6583 = = 9.001 Poja~nici detonacije Detoniraju}i {tapin Elektri~ni detonatori Elektri~na energija Bu{a}e krune Bu{a}e {ipke Gume za utovarnu lopatu Uqe za podmazivawe Gumena creva 183 .2 = 11.75 m 3 / t 675 675 Ra~una se da su gubici vazduha oko 20%.Tehno-ekonomski pokazateqi otkopavawa Potro{wa vazduha za utovar rude. Vu . bu{a}ih kruna. ./ t kom. Normativi materijala i energije prikazani su . 7.potro{wa vazduha utovarne lopate CAVO 320 (8 m3/min).75 ⋅ 1./ t m/ t kom.15 0. guma za utovarnu lopatu.075 ⋅ 11.7 m3/ t Normativ elektri~ne energije (koja se koristi za proizvodwu komprimiranog vazduha) iznosi: Ek = e ⋅ qs ⋅ kg = 0. po uzoru na tabelu br.2 Normativ 0./ t kom.145 0.0005 0. stoga specifi~na potro{wa vazduha iznosi: qs = 9.0008 0.koeficijent gubitaka (15 %).15 = 1 kWh/ t gde su: e kp ./ t kg/ t m/ t Tabela br. q u = t u ⋅ Vu = 300 ⋅ 8 = 2400 m 3 gde su: tu . Normativi bu{a}ih {ipki. 7.002 0.

bez obzira na visok sadr`aj metala.koeficijent iskori{}ewa metala pri eksploataciji rude. 7. delom zbog neprilago|ene tehnologije otkopavawa. odnosno delu rudne `ile. i delom zbog nepotpunih podataka o vrednosti metala u rudnim rezervama. Navedena mo}nost rudne `ile prvenstveno zavisi od: sredweg sadr`aja metala u rudi.26) gde su: ie ik im . . kao i drugih metala su tanke rudne `ile. Stoga koeficijent iskori{}ewa metala u tehnolo{kom procesu proizvodwe mo`e da se prika`e slede}im izrazom: iu = ie ⋅ ik ⋅ im (7. Navedena le`i{ta. ne retko ostaju neotkopana.Prikaz rudnog bloka Tehnolo{ki proces proizvodwe metala ~ine slede}e faze: eksploatacija rude. zapreminska masa rude (t/m3) i koeficijent iskori{}ewa metala u tehnolo{kom procesu proizvodwe.koeficijent iskori{}ewa metala u metalur{kom procesu.Metode i tehnologija podzemne eksploatacije neslojevitih le`i{ta 7.t (7.7 M i n i m a l n a m o } n o s t r u d n e ` i l e koja mo`e ekonomi~no da se otkopava Sastavni delovi mnogih hidrotermalnih `ilnih le`i{ta olova i cinka. Slika br. odnosno proizvodwa metala iz rude. 184 . 7.25) gde su: d m γ iu - mo}nost rudne `ile (m). tr`i{ne vrednosti tone metala i ukupnih tro{kova proizvodwe metala iz jedne tone rude. koje ~esto imaju vrlo visok sredwi sadr`aj metala. povr{ine 1 m2 i mo}nosti d (slika br.1) mo`e da se odredi pomo}u slede}e formule: M = d ⋅ m ⋅ γ ⋅ iu .1 . koncentracija i metalur{ki proces. Koli~ina metala (M) u rudnom bloku. U ovom delu bi}e prikazan postupak prora~una minimalne mo}nosti rudne `ile koja mo`e ekonomi~no da se otkopava.koeficijent iskori{}ewa metala pri koncentraciji rude i . sredwi sadr`aj metala u rudnoj `ili.

sredwi sadr`aj metala u rovnoj rudi.31) Ekonomi~nost poslovawa na proizvodwi metala (iz jedne tone rude) je obezbe|ena ukoliko je ispuwen slede}i uslov: Cr ≥ Tu (7.29) Tr`i{na vrednost metala iz Mr .ukupne tro{kove proizvodwe metala iz 1 t rude.29). dobija se slede}i izraz: C r = d ⋅ m ⋅ (1 − o r ) ⋅ γ ⋅ i u ⋅ C m (7. dobija se kona~an oblik jedna~ine pomo}u koje mo`e da se odredi koli~ina metala u rovnoj rudi: Mr = d ⋅ m ⋅ (1 − o r ) ⋅ γ ⋅ i u (7. Dowa granica ekonomi~nosti otkopavawa mo`e da se izrazi slede}om jedna~inom: Cr = Tu (7.tr`i{na vrednost 1t metala (din/t).28) gde je: or .koli~ine metala u rovnoj rudi mo`e da se odredi pomo}u slede}e formule: C r = Mr ⋅ C m (7. Sredwi sadr`aj metala u rovnoj rudi mo`e da se odredi pomo}u slede}e formule: m r = m ⋅ (1 − o r ) (7. Stoga potrebno je da se odredi koli~ina metala u rovnoj rudi Mr. Ukupne tro{kove proizvodwe metala iz jedne tone rude ~ini zbir tro{kova pojedinih faza tehnolo{kog procesa proizvodwe. tro{kova transporta koncentrata i metalur{kih tro{kova proizvodwe metala. tro{kova koncentracije.27) gde je: mr .33) 185 . Ukoliko se u jedna~inu (7.koeficijent osiroma{ewa rude.27) uvrsti jedna~ina (7. pri ~emu povr{ina otkopa iznosi 1 m2. Po{to se u jedna~inu (7. {to doprinosi smawewu sadr`aja metala u jednoj toni rovne rude (mr < m).30) gde je: Cm . dobijenoj otkopavawem rudne `ile. Navedena koli~ina metala mo`e da se odredi pomo}u slede}e formule: Mr = d ⋅ m r ⋅ γ ⋅ i u . kao osnovnoj jedinici proizvoda.32) gde: Tu predstavqa .28).Tehno-ekonomski pokazateqi otkopavawa Tokom eksploatacije rude dolazi do wenog osiroma{ewa.t (7. odnosno: tro{kova eksploatacije.30) uvrsti jedna~ina (7.

Potrebno je da se izra~una minimalna mo}nost rudne `ile koja.86 ⋅ 0.6 t/m3. • pri eksploataciji osiroma{ewe rude iznosi 15 %.Metode i tehnologija podzemne eksploatacije neslojevitih le`i{ta Ukoliko se u jedna~inu (7.95 = 0. • sredwi sadr`aj antimona u rudnoj `ili iznosi 10 %.74 ⋅ 4600 186 .15) ⋅ 3.91⋅0. • koeficijent iskori{}ewa metala u metalur{kom procesu iznosi 95 %. • koeficijent iskori{}ewa metala pri eksploataciji rude iznosi 86 %. Primer prora~una minimalne mo}nosti rudne `ile koja mo`e ekonomi~no da se otkopava Tehnolo{ki proces proizvodwe antimona u nekom rudniku odlikuje se slede}im tehnolo{ko-ekonomskim pokazateqima: • zapreminska masa rude iznosi 3. Navedeni koeficijent iznosi: iu = ie ⋅ ik ⋅ im = 0. • tr`i{na vrednost antimona iznosi 4600 din/t. • ukupni tro{kovi proizvodwe antimona iznose 350 din/t. shodno prikazanim uslovima.34) Stoga minimalna mo}nost rudne `ile koja mo`e ekonomi~no da se otkopava mo`e da se izra~una pomo}u slede}e formule: d= Tu m ⋅ (1 − o r ) ⋅ γ ⋅ i u ⋅ C m . mo`e ekonomi~no da se otkopava.35) Obzirom da rudne `ile nemaju konstantnu mo}nost po pru`awu i po padu.m (7. uvek treba da se uzima u obzir wihova prose~na mo}nost.33) uvrsti jedna~ina (7. Re{ewe Na osnovu raspolo`ivih podataka potrebno je da se izra~una koeficijent iskori{}ewa metala u tehnolo{kom procesu proizvodwe.74 Minimalna mo}nost rudne `ile koja mo`e ekonomi~no da se otkopava iznosi: d= Tu 350 = = 0. • koeficijent iskori{}ewa metala pri koncentraciji rude iznosi 91 %.1⋅ (1 − 0.31) dobija se slede}i izraz: d ⋅ m ⋅ (1 − o r ) ⋅ γ ⋅ i u ⋅ C m = Tu (7.6 ⋅ 0.336 m ≈ 34 cm m ⋅ (1 − o r ) ⋅ γ ⋅ i u ⋅ C m 0.

DODACI .

.

(a) prikaz rampe u osnovi.13 6.29 12. lp . {to zna~i da se horizontalnom projekcijom du`ine rampe od 7 m savlada visinska razlika od 1 m. 189 . Popre~ni presek rampe se niu~emu ne razlikuje od popre~nog preseka horizontalne prostorije namewene za kretawe jamske dizel mehanizacije. 1:7. i uslovqen je gabaritima najve}eg vozila i fizi~ko-mehani~kim osobinama stene u kojoj je prostorija izra|ena. odnosno da ista bude izvan zone pomerawa i pove}anih pritisaka izazvanih otkopavawem.71 ° 11 9 8 7 6 5 ′ 18 27 7 7 20 42 ′′ 36 44 48 30 25 38 Nagib rampe naj~e{}e se izra`ava odnosom napr.du`ina rampe. pomo}u slede}e formule: l = Δh 2 + lp 2 (A.1) gde su: l . Prilikom projektovawa rampe potrebno je da se vodi ra~una o tome da trasa rampe ne "u|e" u rudu ili u postoje}u prostoriju. Navedeni slu~aj prikazan je na slici A.67 14.11 10 ° 11. Tabela A.5 11. (a) (b) α Slika A.visinska razlika.46 8. i tako je projektovana i izvedena da omogu}uje kretawe motornih vozila.2.Dodatak A PROJEKTOVAWE RAMPE Rampa predstavqa kosu podzemnu prostoriju koja povezuje horizonte ili otkopne nivoe.du`ina horizontalne projekcije rampe. Razli~ite vrednosti nagiba prikazane su u tabeli A.1 NAGIB 1:5 1:6 1:7 1:8 1:9 1 : 10 % 20 16.1 .1. (b) podu`ni presek rampe Du`ina rampe mo`e da se izra~una.13 7. Osnovni parametar rampe je wen nagib.31 9. mo`e da savlada pod predvi|enim punim optere}ewem. koje se wome kre}e. Za odre|ivawe nagiba rampe ne postoje odre|ena pravila. na osnovu slikeA.34 5. Nagib rampe je uglavnom uslovqen maksimalnom vredno{}u nagiba (uspona) koje transportno sredstvo.1. Δh .

malom prostoru u blizini rudnog tela. ~iji je minimalni polupre~nik (radijus) uslovqen tehni~kim karakteristikama vozila koje }e wome da se kre}e. s tom razlikom {to se uz konturne linije hodnika sa unutra{we strane ucrtavaju paralelne. Brojna vrednost nagiba (pada) rampe ispisuje se neposredno iznad ucrtane strelice. Tako|e je dozvoqeno da se na isti na~in ozna~i i uspon rampe.Konstruktivni elementi kru`ne krivine 190 .2 . tanke. Na po~etku i na kraju rampe. Stoga se javqa potreba da se velika du`ina rampe locira na.Konstruktivni elementi rampe U planu rampa se crta kao hodnik. uslovno re~eno. strelica i brojna vrednost se unose unutar ucrtane rampe. Ukoliko navedeno dodatno obja{wewe ne postoji. Navedeni podatak se unosi ucrtavawem strelice. Tako|e je potrebno da se na crte` unese i podatak o nagibu rampe. odnosno da je sa istim azimutom. ~iji smer ozna~ava smer pada rampe.Metode i tehnologija podzemne eksploatacije neslojevitih le`i{ta l Δh α lp Slika A. Kru`na krivina sa pripadaju}im konstruktivnim elementima prikazana je {ematski na slici A. Retki su slu~ajevi da se rampa sastoji iskqu~ivo od pravih deonica.3. Promena pravca rampe ostvaruje se kru`nim krivinama. u suprotnom unose se pored iste. kao i na svim karakteristi~nim mestima vr{i se obele`avawe kote poda prostorije. pune linije ~itavom du`inom rampe. Na planovima tako|e mogu da se obele`avaju i kote krova ili drugih delova prostorije. Ovo je izvodqivo uz ~este promene pravca rampe. Slika A. U ve}ini slu~ajeva javqa se potreba da se rampom malog nagiba savladaju velike visinske razlike. Ukoliko je to izvodqivo. stim {to takvo obele`avawe zahteva dodatno obja{wewe unete brojne vrednosti.uspon. zna~i da se uneta brojna vrednost odnosi na kotu poda prostorije. stim {to je u tom slu~aju potrebno da se ispred brojne vrednosti napi{e .3 .

191 .projektovana du`ina rampe u krivini (m). Izra~unata du`ina (lp) odnosi se na osu prostorije.Dodatak A Kru`na krivina je odre|ena slede}im konstruktivnim elementima: .3) gde je: α .4 i konstrui{e se tako da podu`na osa dela rampe u pravcu bude tangenta na krug radijusa R.2) gde su: lp . Radijus krivine je definisan kao rastojawe od centra krivine do podu`ne ose rampe. stvarna du`ina rampe mo`e da se izra~una pomo}u slede}e formule: l= lp cos α .ugao nagiba rampe (°). kao {to je prikazano na slici A. .obuhvatni ugao (rad) i R .obuhvatnim uglom (ϕ).Prikaz geometrije rampe Narednim primerom bi}e prikazan postupak projektovawa rampe. ϕ . Rampa u krivini ima izgled zavojnice. Po{to je rampa i u krivini izra|ena pod nagibom.krajem krivine (KK).m (A. . Du`ina dela rampe u krivini mo`e da se izra~una pomo}u poznatog obrasca za du`inu kru`nog luka: lp = ϕ ⋅ R (A. i . Slika A.radijus krivine (m).radijusom krivine (R).4 .po~etkom krivine (PK). .centrom krivine (CK).

95 = 30 m.5. Prilikom projektovawa rampe neophodno je da se po{tuje uslov minimalne vrednosti radijusa krivine R = 20 m. Kao {to mo`e da se vidi na slici A. koji je odre|en lokacijom navedenih eta`nih hodnika. • du`ine pravih deonica iznose: l1 = l 2 ≅ 210 . bez promene pravca. za orjentaciono uzetu vrednost obuhvatnog ugla od ϕ = 180°. i ona se u stvari koristi za projektovawe trase rampe u osnovi. savladala visinska razlika od 30 m potrebno je da wena du`ina iznosi: lp = 30 ⋅ 7 = 210 m .Metode i tehnologija podzemne eksploatacije neslojevitih le`i{ta Primer projektovawa rampe (1) : Potrebno je da se projektuje rampu kojom }e da se ostvari transportna komunikacija izme|u dva eta`na hodnika EH-125 i EH-95. tako da orjentacione vrednosti navedenih deonica rampe mogu da se odrede na slede}i na~in: • du`ina krivine (kru`nog luka).5 prakti~no je nemogu}e da se prikazani eta`ni hodnici pove`u rampom du`ine 210 m. nagiba 1:7. iznosi lk ≅ 60 m. O~igledno je da re{ewe ovog zadatka obuhvata projektovawe rampe koja ima dve prave deonice i jednu kru`nu krivinu. koji su prikazani na slici A.5 . pri ~emu minimalni radijus krivine iznosi R=20 m. 192 .60 ≅ 75 m 2 Na ovaj na~in odre|ene du`ine pojedinih deonica rampe odgovaraju raspolo`ivom prostoru za projektovawe. Da bi se rampom. Izra~unata vrednost du`ine predstavqa horizontalnu projekciju stvarne du`ine rampe ( l ). Slika A.Prikaz eta`nih hodnika u osnovi Re{ewe (1) : Visinska razlika izme|u eta`nih hodnika EH-125 i EH-95 iznosi: Δh = 125 . Potrbno je da se rampa projektuje pod nagibom 1:7.

Jedno od re{ewa dobijeno navedenim postupkom prikazano je na slici A.Dodatak A Na mestu spoja eta`nog hodnika i rampe po pravilu vr{i se izrada spojnog hodnika. i prakti~no wegova du`ina predstavqa udaqewe po~etka rampe od eta`nnog hodnika. koji ima isti azimut kao i rampa.6 .00 m Postupak projektovawa rampe se sastoji u vo|ewu trase rampe u planu. du`ine 5 . Spojni hodnik ima istu kotu kao eta`ni hodnik. grafi~kim putem.6. kojom se uz nagib 1:7 savla|uje visinska razlika izme|u dva eta`na hodnika (30 m). Slika A. re{ewe (1) 193 . Pri tome mora da se vodi ra~una o tome da zbirna du`ina pojedinih deonica ne prekora~i vrednost du`ine rampe (210 m).Izgled projektovane rampe u osnovi.10 m. Prema tome kota po~etka rampe iznosi: KPR = 125.

predstavqa rastojawe od kraja kru`ne krivine (KK) do kraja rampe (KR).86 m .86 = 113. koja iznosi: Δh1 = 83 ⋅ 1 = 11.Δh1 = 125.9. i wena du`ina iznosi: l1 = 83 m. KPK = 113.28 m . i wena du`ina iznosi: l2 = 58 m Navedenom deonicom rampe savladana je visinska razlika Δh2. lk = 69 m Deonicom rampe. KKK = 95. 7 Stoga kota po~etka kru`ne krivine (PK) iznosi: K PK = K PR . 180 ima slede}u du`inu: l k = R ⋅ ϕ = 20 ⋅ 3.Δh 2 = 103.28 m Posledwa deonica rampe l2.14 m .Δhk = 113.00 m .86 = 103. KKK = 103. odnosno savladana je visinska razlika od 30 m. savladana je visinska razlika Δhk koja iznosi: Δh k = 69 ⋅ 1 = 9.45 rad .Metode i tehnologija podzemne eksploatacije neslojevitih le`i{ta Prva deonica rampe l1.86 m . koja je projektovana u pravcu. Obzirom da nagib rampe iznosi 1:7.28 m . predstavqa rastojawe od po~etka rampe (PR) do po~etka kru`ne krivine (PK).45 = 69 m .00 m Prikazanim deonicama rampe dostignuta je kota eta`nog hodnika EH-95. odnosno ϕ = 198 ⋅ π = 3.11. koja je projektovana u pravcu. 194 . navedenom deonicom rampe savladana je visinska razlika Δh1. 7 Stoga kota kraja kru`ne krivine (KKK) iznosi: K KK = K PK .28 = 95. koja iznosi: Δh 2 = 58 ⋅ 1 = 8.14 . 7 Stoga kota kraja rampe (KKR) iznosi: K KR = K KK .28 .8. koju ~ini kru`na krivina du`ine lk.14 m Kru`na krivina odre|ena radijusom R = 20 m i obuhvatnim uglom ϕ = 198°.00 .

81+ 72. deonice koja se sastoji od kru`ne krivine (PK-KK).31). Tako|e. du`ine lk = 117. du`ine 72. koja iznosi: Δh = lp ⋅ 1 1 = 245. Uglavnom se doga|a da pri prvom poku{aju ne mo`e da se do|e do kona~nog re{ewa. koje su prikazane na slici A.7. du`ine l1 = 55 m (PR-PK). pri ~emu deonice l1 i lk ostaju nepromewene du`ine.KR. i prave deonice (KK-KR).5 m. projektovana du`ina rampe kojom se za dati nagib rampe (1:7) savla|uje visinska razlika izme|u dva eta`na hodnika (30 m) iznosi lp = 210 m. Projektovanom du`inom rampe. Time se rampom prikazane du`ine (lp) ″si{lo″ ispod nivoa eta`nog hodnika EH-95 za 5.31 m.31-210 = 35.31 ⋅ = 35. Kao {to je prikazano u prethodnom re{ewu.13 m . po kome se projektovana rampa sastoji od slede}ih deonica: • • • prave deonice. ~ime bi se dobilo ispravno re{ewe zadatka. radijusa R = 25 m i obuhvatnog ugla ϕ = 270°.PK′ .7).04 m 7 7 .KK′ . prikazana na slici A. ve} se ono dosti`e nizom razli~itih korekcija.Dodatak A Navedenim deonicama. na slici A. Navedenim pomerawem deonica rampe dobija se novoprojektovana trasa rampe (PR′ .31 m. Na primer.81 m.7 smawe za 35. Pri tome stvarna du`ina rampe iznosi: l = 302 + 2102 = 212.31 m (245. postoji ve}i broj re{ewa u kojima konstrukcija rampe zadovoqava zadate kriterijume. prethodni zadatak mogao je da bude re{en i na slede}i na~in: Re{ewe (2) : Grafi~kim putem dobijeno je re{ewe prikazano na slici A.8 koja ujedno predstavqa ispravno re{ewe zadatka. Stoga je potrebno da se du`ina jedne od deonica rampe. mogu}e je da se izvr{i translatorno pomerawe deonice l1 i kru`ne krivine lk du` istog pravca. u smeru kraja rampe za du`inu 35. {to predstavqa du`inu spojnog hodnika projektovanog kao i na po~etku rampe. savladana je visinska razlika Δh. koja iznosi: l p = l 1 + l k + l 2 = 55 + 117. na pribli`no 10 m udaqewa od eta`nog hodnika EH-95 dostignuta je kota kraja rampe.04 m. 195 . Obzirom da je pravac deonice rampe l2 paralelan sa pravcem EH-125.5 = 245. Time bi se izvr{ilo skra}ivawe deonice rampe l2 za 35.31 m .

196 . re{ewe (2) Potrebno je da se napomene da isti postupak re{avawa mo`e da se primeni i u slu~aju da projektovana trasa rampe (pri prvom koraku re{avawa) ima du`inu mawu od potrebne.Postupak projektovawa rampe u osnovi.Metode i tehnologija podzemne eksploatacije neslojevitih le`i{ta Slika A.7 .

bio obezbe|en pristup u svaki od navedenih eta`nih hodnika.00.00 m.00. i da rampa ni jednim svojim delom ne bude u rudnom telu. na dizel pogon. Potrebno je da se rampa projektuje sa nagibom 1:7.Izgled projektovane rampe u osnovi.00. 71.00. i 98.Dodatak A Slika A. re{ewe (2) Primer projektovawa rampe (2) : U ciqu pripreme dela le`i{ta za otkopavawe projektovani su eta`ni hodnici na kotama: 62. 89. pri ~emu minimalni radijus krivine iznosi Rmin = 15 m.00. 80. odnosno otkopu bli`a od 10 m.00 m. potrebno je da se isti rampom pove`u sa transportnim hodnikom TH-42 na koti K+42. Da bi utovarno-transportnoj i bu{a}oj opremi. i servisnim hodnikom SH-110 na koti K+110. Prilikom projektovawa rampe potrbno je da se vodi ra~una o tome da spojni hodnici rampe sa eta`nim hodnicima (SpH) budu {to kra}i. 197 .8 .

.

.

dok je wen kraj na koti K+53. radijusa R = 15 m i obuhvatnog ugla ϕ = 180°. sa po~etkom na koti K+42. radijusa R = 20 m i obuhvatnog ugla ϕ = 90°.00 m.00 m. pri tome se navedenom du`inom rampe savla|uje visinska razlika od 68.08 m.00 m i K+98.29 m. stvarne du`ine 53. koji povezuju rampu sa odgovaraju}im eta`nim hodnicima. Sedma. projektovani su spojni hodnici Sp-62. Druga deonica rampe projektovana je kao kru`na krivina.00 m. na kotama K+62.00 m. na kotama K+89. stvarne du`ine 79. stvarne du`ine 138.69 m. Izme|u kraja rampe i servisnog hodnika SH-110 projektovan je kratak spojni hodnik. odnosno ≈ 481 m. zavr{na. Ukupna du`ina rampe iznosi 480. Na ovoj deonici. sa po~etkom na koti K+102. sa po~etkom na koti K+86. odakle i po~iwe wena izrada. Stvarna du`ina druge deonice rampe iznosi 50.80 m. deonica rampe projektovana je kao prava deonica. koja povezuje eta`ne hodnike: EH-62.00 m. Po~etak deonice je na koti K+53. Po~etak deonice je na koti K+98.00 m.29 m.74 m. dok je wen kraj na koti K+86. EH-80.73 m. dok je wen kraj na koti K+98. dok je wen kraj na koti K+80. Stvarna du`ina ~etvrte deonice rampe iznosi 47. Na ovoj deonici. Peta deonica rampe projektovana je kao prava deonica.00 m i servisnim hodnikom SH-110 na koti K+110. radijusa R = 20 m i obuhvatnog ugla ϕ = 142°. Po~etak rampe je na koti K+42. Tre}a deonica rampe projektovana je kao prava deonica. Po~etak deonice je na koti K+80. sa po~etkom na koti K+60.00 m i K+80. [esta deonica rampe projektovana je kao kru`na krivina. EH-89. koji povezuju rampu sa odgovaraju}im eta`nim hodnicima. ^etvrta deonica rampe projektovana je kao kru`na krivina.00 m. projektovana je sa nagibom 1:7.37 m.Metode i tehnologija podzemne eksploatacije neslojevitih le`i{ta Tehni~ki opis rampe Servisna rampa. K+71. Sp-71 i Sp-80. dok je wen kraj na koti K+102. Prva deonica rampe projektovana je kao prava deonica.82 m. stvarne du`ine 79. dok je wen kraj na koti K+110. 200 . projektovani su spojni hodnici Sp-89 i Sp-98. EH-71.10 m.00 m.60 m.00 m. Stvarna du`ina {este deonice rampe iznosi 31.49 m.49 m.73 m.00 m. i EH-98 sa transportnim hodnikom TH-42 na koti K+42. i izme|u rampe i transportnog hodnika projektovan je kratak spojni hodnik.37 m.00 m.00 m.82 m. dok je wen kraj na koti K+60.

• otkopavawe rudnih le`i{ta. sa napredovawem u horizontalnim odsecima. navedenu metodu otkopavawa ustanovio je i patentirao Livingston (1973). Prakti~no. Obzirom da VCR metoda otkopavawa zahteva znatno mawi obim pripremnih radova od metoda otvorenih otkopa. 201 . 1982). VCR metoda otkopavawa mo`e da se izdvoji kao posebna metoda otkopavawa . ukoliko postoji potreba za dodatnim odr`awem stabilnosti potencijalno nestablinih bokova otkopa. nakon {to je postavio osnove kraterne teorije minirawa. Obzirom na prethodno navedeno mo`e da se zakqu~i da VCR metoda otkopavawa predstavqa jednu od metoda otvorenih otkopa ili varijantu metode otkopavawa sa magazionirawem oborene rude. vertikalnih i kosih jamskih prostorija. pri ~emu mogu da se izdvoje slede}a tri podu~ja primene: • izrada horizontalnih. Naime.Dodatak B VCR METODA OTKOPAVAWA VCR metoda otkopavawa (Vertical Crater Retreat) predstavqa konkretnu primenu tehnike kraternih minirawa u podzemnoj eksploataciji rudnih le`i{ta. Me|utim. Me|utim. otkopavawe mo`e da se vr{i po navedenom principu VCR metode otkopavawa. pri ~emu se vr{i magazionirawe oborene rude sa ciqem za{tite nestabilnih bokova otkopa od zaru{avawa. odnosno inicirawem pseudosferi~nih (kraternih) minskih puwewa. kao i otkopavawe pojedinih rudnih tela u okviru odre|enog rudnog le`i{ta. to se isti~e wena ve}a produktivnost i mawi tro{kovi eksploatacije. VCR metoda otkopavawa mo`e da se primewuje u slu~ajevima kada je mogu}a primena metoda otvorenih otkopa. Navedeni horizontalni odseci ostvaruju se minirawem. Najzna~ajnija primena kraternih minirawa. odnosno u slu~ajevima kada se vr{i otkopavawe rudnih le`i{ta koja se nalaze u okru`ewu ~vrstog i kompaktog stenskog masiva. pri ~emu se otkopavawe vr{i od dna otkopnog bloka prema wegovom vrhu. Primena tehnike kraternih minirawa (i VCR metode otkopavawa) u podzemnoj eksploataciji Kraterna minirawa imaju {iroku primenu u podzemnoj eksploataciji rudnih le`i{ta. 1981). Roach i Osoko. po{lo se od postavke da VCR metoda otkopavawa predstavqa varijantu metode otvorenih otkopa. uzimaju}i u obzir navedene specifi~nosti pripadaju}ih tehnolo{kih postupaka. koja su sme{tena pri samom dnu duga~kih vertikalnih minskih bu{otina velikog pre~nika (Mitchell. sa stanovi{ta podzemne eksploatacije rudnih le`i{ta. Kao {to je ve} navedeno. je ostvarena primenom VCR metode (Vertical Crater Retreat) za otkopavawe razli~itih tipova rudnih le`i{ta. • sekundarno otkopavawe sigurnosnih stubova.metoda blokovskog otkopavawa sa vertikalnim napredovawem na gore. Stoga VCR metoda otkopavawa mo`e da se primewuje ne samo za sekundarno otkopavawe sigurnosnih stubova ve} i za otkopavawe rudnih le`i{ta (Lang.

21. strma i vertikalna rudna le`i{ta (rudna tela).1 .Metode i tehnologija podzemne eksploatacije neslojevitih le`i{ta Slika B. koja mogu da se otkopavaju primenom VCR metode. najefektivnije mo`e da se istakne analizom nagiba i oblika istog. 24.Atlas Copco 9851 5073 01C. 40351-9) Razli~itost tipova rudnih le`i{ta. tokom brojnih slu~ajeva primene VCR metode otkopavawa. kao i fizi~ko-mehani~kih karakteristika stenskog masiva (rude i okolnih stena).VCR metoda otkopavawa (Guide to underground mining . mogu da se izdvoje slede}i zakqu~ci. Kada je u pitawu nagib rudnog le`i{ta (rudnog tela) potrebno je da se navede da VCR metodom mogu da se otkopavaju nagnuta. Fig. 202 . Analizom navedenih parametara. pp.

iz grupe metoda otvorenih otkopa. Pripremni radovi za otkopavawe rudnog bloka Koncept tehnolo{kog procesa otkopavawa VCR metodom je veoma jednostavan i fleksibilan. u slu~aju povoqnih fizi~ko-mehani~kih karakteristika stenskog masiva. jedini uslov je da nagib rudnog le`i{ta omogu}uje gravitacionu dopremu (slobodan pad) odminirane rude do objekata istakawa (rudnih sipki). Nakon {to se izvr{i definisawe dimenzija otkopnog bloka pristupa se izvo|ewu pripremnih radova za otkopavawe. Navedena varijanta VCR metode otkopavawa prikazana je na slici B. Na istoj slici prikazani su svi objekti koji su izra|eni u fazi pripreme le`i{ta za otkopavawe. Jedini uslov za primenu VCR metode otkopavawa. posmatrano sa stanovi{ta ~vrsto}e i kompaktnosti. mo`e da se primeni varijanta VCR metode otkopavawa. a da tom prilikom ne uti~u na mogu}nost primene VCR metode otkopavawa. kako tokom bu{ewa narednih minskih bu{otina tako i tokom minirawa. koji se nalaze na dnu otkopnog bloka. pri ~emu kao najuticajniji mogu da se izdvoje slede}i: ~vrsto}a i kompaktnost stenskog masiva (rude i okolnih stena). po pitawu oblika rudnog le`i{ta (rudnog tela). postoji mogu}nost da se izvr{i wegovo naknadno zasipavawe. Pripremni radovi za otkopavawe sastoje se u izradi razli~itih objekata otkopne pripreme. je da oblik i prostranost rudnog le`i{ta dozvoqavaju da se oformi otkopni blok zna~ajne visine (vertikalno rastojawe od nivoa istakawa do nivoa bu{ewa minskih bu{otina). Navedena varijanta VCR metode otkopavawa prikazana je na slici B.4. mo`e da se primeni varijanta VCR metode otkopavawa. Tako|e je potrebno da ruda bude dovoqno kompaktna i ~vrsta da ne bi dolazilo do o{te}ewa izbu{enih minskih bu{otina. ukoliko mogu}nost zaru{avawa praznog otkopanog bloka. iz grupe magazinskih metoda otkopavawa. [irina otkopnog bloka iskqu~ivo zavisi od mo}nosti rudnog le`i{ta (rudnog tela). stoga mo`e da se prilagodi razli~itim tipovima rudnih le`i{ta. Kao {to je ve} ranije navedeno. Na slici B. na bilo koji na~in ugro`ava daqi nastavak eksploatacije rudnog le`i{ta. u slu~aju nepovoqnih fizi~ko-mehani~kih karakteristika stenskog masiva. Visina otkopnog bloka zavisi od brojnih faktora. kao {to je opisano u narednom tekstu 203 . Prvenstveno je potrebno da se izvr{i definisawe dimenzija otkopnog bloka.2 dat je idealizovan prikaz otkopnog bloka. koji je pripremqen za otkopavawe VCR metodom. ta~nost bu{ewa minskih bu{otina i mogu}nost pristupa otkopnom bloku. Potrebno je da se navede da. koji iskqu~uje VCR metodu otkopavawa kao mogu}e re{ewe za otkopavawe datog le`i{ta je sklonost bokova rudnog le`i{ta (rudnog tela) ka dinami~nom i progresivnom zaru{avawu. Stoga kao najva`niji uslov. posmatrano sa istog stanovi{ta. po pitawu fizi~ko-mehani~kih karakteristika stenskog masiva. sklonost bokova otkopnog bloka ka zaru{avawu. Tako|e. pri ~emu je po`eqno da navedena visina iznosi vi{e od 50 m.3. nakon otkopavawa i istakawa rude.Dodatak B Naime. Fizi~ko-mehani~ke karakteristike stenskog masiva (rude i okolnih stena) mogu zna~ajno da variraju od slu~aja do slu~aja.

~ije su konture obele`ene isprekidanom linijom na detaqu b. Podsecawem otkopnog bloka ostvaruje se prazan otkopani prostor. u krovinskom boku ostavqa se neotkopan jedan deo rude .2. Prilikom podsecawa otkopnog bloka. odnosno vr{i se izrada kanala. Na slici B.Metode i tehnologija podzemne eksploatacije neslojevitih le`i{ta 1 2 3 4 5 6 pristupni hodnik nadsek (otkop) utovarni hodnik transportni hodnik smerni hodnik ruda koja je odminirana tokom podsecawa otkopnog bloka 7 . Navedeni kanal pojavquje se ~itavom du`inom otkopnog bloka. ~ija du`ina iznosi kao i du`ina otkopnog bloka. odnosno zapremina neophodna za sme{taj odminirane rude prilikom otkopavawa. Navedenim radovima izvr{en je ukupan obim pripremnih radova za otkopavawe datog otkopnog bloka. na samom vrhu otkopnog bloka. 204 . b) detaq podsecawa otkopnog bloka. Iz pre~nih utovarnih hodnika (3) vr{i se izrada smernog hodnika (4).2 . ta~nije inicirawa kraternih minskih puwewa. Iz pristupnih hodnika (1) izra|uje se nadsek (2). na slici A. Time se posti`e efekat rudne sipke prilikom gravitacione dopreme odminirane rude u utovarne hodnike. po ~itavoj povr{ini otkopnog bloka (rudnog tela). Zatim se vr{i izrada objekata istakawa rude na dnu otkopnog bloka.formira se jedna ravan pod nagibom.minske bu{otine za podsecawe otkopnog bloka 8 . Nadsek mora da ima dovoqnu visinu i {irinu kako bi se obezbedilo neometano manevrisawe mehanizovane opreme za bu{ewe minskih bu{otina.Priprema otkopnog bloka za otkopavawe VCR metodom. Iz smernog hodnika vr{i se podsecawe otkopnog bloka po ~itavoj povr{ini.minske bu{otine za izradu nadseka - a) b) Slika B.2 su prikazani pre~ni utovarni hodnici (3) u koje se vr{i istakawe rude iz otkopa. a) detaq izrade nadseka.

odminirana ruda Slika B. Prilikom jednog minirawa. vr{i se aktivirawem pseudosferi~nih minskih puwewa. kao {to je opisano u delu "Primena tehnike kraternih minirawa (i VCR metode otkopavawa) u podzemnoj eksploataciji ".nadsek (otkop) . Izbor varijante VCR metode otkopavawa.3 .3 prikazana je varijanta VCR metode otkopavawa sa ostavqawem otvorenih otkopa. pristupa se otkopavawu navedenog otkopnog bloka. Potrebno je da se. do nivoa podsecawa. bu{e se duga~ke minske bu{otine velikog pre~nika (5).Varijanta VCR metode otkopavawa sa ostavqawem otvorenog otkopa Iz nadseka (2). odnosno obarawe rude. Nakon {to su izvr{eni pripremni radovi za otkopavawe.Dodatak B Tehnolo{ki postupci otkopavawa primenom VCR metode Otkopavawe rudnih le`i{ta (rudnih tela) VCR metodom naj~e{}e se vr{i primenom jedne od slede}e dve varijante: • varijantom VCR metode otkopavawa sa ostavqawem otvorenih otkopa i • varijantom VCR metode otkopavawa sa magazionirawem rude. izbu{e sve minske bu{otine koje su projektovane u datom otkopnom bloku. na na~in koji je opisan u prethodnom tekstu i prikazan na slici B.minske bu{otine .pristupni hodnik . Tako|e se vrlo ~esto praktikuje da se iz utovarnog hodnika. Time se ruda obara na dno otkopnog bloka (6) i gravitacionim putem doprema iz otkopa u utovarne hodnike (3).utovarni hodnik .2. U utovarnim hodnicima vr{i se utovar rude.transportni hodnik . pri ~emu su prikazani i opisani svi pripadaju}i konstruktivni elementi. sme{tenih pri dnu minskih bu{otina. koja }e biti primewena u konkretnom slu~aju. naj~e{}e jamski kamion. Otkopavawe. Na slici B. ruda odvozi do rudne sipke gde se istovaruje. minska puwewa sme{taju se u sve minske bu{otine u otkopnom bloku. naj~e{}e utovarno-transportnim jedinicama. 205 . Iz utovarnog hodnika ruda se odvozi do transportnog hodnika (4) gde se vr{i wen istovar u transportnu jedinicu. pre minirawa. zavisi prvenstveno od fizi~ko-mehani~kih karakteristika stenskog masiva.3. du` transportnog hodnika. kao {to je prikazano na slici B. 1 2 3 4 5 6 .

~ini utovar i odvoz odminirane rude koja nije mogla gravitacionim putem da dospe u utovarne hodnike. Jedinu specifi~nost varijante VCR metode otkopavawa sa magazionirawem rude predstavqa pravilo po kome se tokom otkopavawa izme|u krova otkopa i oborene rude zadr`ava pribli`no jednaka visinska razlika. izvode se iz prostora nadseka (2).Varijanta VCR metode otkopavawa sa magazionirawem rude Otkopavawe prikazanog bloka rude varijantom VCR metode otkopavawa sa magazionirawem rude vr{i se na isti. obzirom da mogu da upravqaju utovarno-transportnom mehanizacijom iz utovarnog hodnika pomo}u ure|aja za daqinsku kontrolu.transportni hodnik . Utovar i odvoz rude vr{i se u utovarnom hodniku (3) i transportnom hodniku (4) pri ~emu radnici ne ulaze u prostor otkopnog bloka.4 prikazana je varijanta VCR metode otkopavawa sa magazionirawem rude. 206 . koja obezbe|uje za{titu bokova otkopa od zaru{avawa. tokom otkopavawa navedenog otkopnog bloka. Time se prakti~no zavr{ava otkopavawe jednog otkopnog bloka.nadsek (otkop) . Na slici B.pristupni hodnik . pri ~emu su prikazani i opisani svi pripadaju}i konstruktivni elementi. Svi radovi na bu{ewu minskih bu{otina i minirawu.Metode i tehnologija podzemne eksploatacije neslojevitih le`i{ta Otkopavawe sukcesivno napreduje po visini otkopnog bloka. To prakti~no zna~i da se u svim utovarnim hodnicima vr{i utovar i odvoz jednakih koli~ina magazionirane rude. Zavr{etak utovara i odvoza rude. ve} je tokom istakawa zaostala u prostoru otkopnog bloka.odminirana ruda Slika B.minske bu{otine . u ujedna~enim horizontalnim odsecima (pojasevima minirawa) do vrha otkopnog bloka. Navedena pribli`no jednaka visinska razlika ostvaruje se planirawem dinamike utovara i odvoza rude u svim utovarnim hodicima u otkopnom bloku.utovarni hodnik . Me|utim ~ak ni tada ne postoji potreba da radnici ulaze u prostor otkopnog bloka. u jednom otkopnom bloku.4 . na~in. 1 2 3 4 5 6 . Time je prakti~no obezbe|ena sigurnost zaposlenih prilikom izvo|ewa radova na otkopavawu. prethodno opisani. Zbir prethodno navedenih koli~ina rude predstavqa zapreminski vi{ak rude koji je stvoren nakon minirawa jednog horizontalnog odseka (pojasa minirawa). Tek u tom slu~aju dolazi do potrebe da se utovarnotransportna mehanizacija kre}e unutar prethodno navedenog prostora. odstupawem odozdo na gore.

time i za minirawe prilikom otkopavawa VCR metodom. odnosno stvara {upqinu u stenskoj masi koja ima oblik kratera. prilikom otkopavawa VCR metodom. ne mo`e da se ostvari primenom minskih bu{otina malog pre~nika. Stoga }e wihovom izboru. glasi: da se primenom pseudosferi~nog eksplozivnog puwewa. odnosno weno masovno istakawe iz otkopnog bloka. dezintegri{e maksimalna zapremina stenske mase u obliku kratera.du`ina eksplozivnog puwewa (kod pseudosferi~nih eksplozivnoih puwewa l ≤ 6d) M .5 . koje je sme{teno na optimalnom odstojawu od slobodne povr{ine. koji }e biti primeweni prilikom otkopavawa le`i{ta (rudnog tela) VCR metodom. kao {to je prikazano na slici B. imaju primarni uticaj na produktivnost metode otkopavawa. Za kraterna minirawa uop{te. na ovom mestu. Nakon toga mo`e da se vr{i dinami~niji utovar i odvoz magazionirane rude. prilikom aktivirawa dezintegri{e stensku masu u obliku kratera. Na osnovu iskustvenih podataka ustanovqeno je da se primenom emulzionih eksploziva.polupre~nik pretpostavqenog (ostvarenog) kratera Slika B. Bu{ewe i minirawe Izbor vrste eksploziva i parametara minirawa. koja je veoma zna~ajna za eksploataciona minirawa i koju je postavio C. biti posve}ena posebna pa`wa. Na osnovu iskustvenih podataka. koji se odlikuju velikom gustinom i velikom koli~inom energije eksplozije. Livingston (1973).Polo`aj minskog puwewa u bu{otini sa pretpostavqenom veli~inom kratera 207 . d .Dodatak B Prethodno opisana dinamika utovara i odvoza odminirane rude odr`ava se sve do zavr{etka otkopavawa u datom otkopnom bloku. Osnovna teorija kraternih minirawa. koriste se pseudosferi~na eksplozivna puwewa ANFO sme{a ili emulzionih eksploziva. sme{teno na izvesnom odstojawu od slobodne povr{ine. V.optimalna dubina eksplozivnog puwewa (vertikalno rastojawe od slobodne povr{ine do te`i{ta eksplozivnog puwewa) V .5 .masa eksploziva u eksplozivnom puwewu do . Kraterno minirawe ustvari predstavqa tehniku minirawa pri kojoj se koristi pseudosferi~no ( l < 6d ) eksplozivno puwewe koje. utvr|eno je da minimalna vrednost pre~nika minskih bu{otina koje efikasno mogu da se koriste za kraterna minirawa iznosi 100 mm. kao i na direktne tro{kove otkopavawa.pre~nik eksplozivnog puwewa l . prikupqenih tokom brojnih slu~ajeva primene VCR metode za otkopavawe razli~itih rudnih le`i{ta {irom sveta.zapremina pretpostavqenog (ostvarenog) kratera ro . odnosno do minirawa zadweg horizontalnog odseka. posti`u najboqi rezultati u razli~itim uslovima kraternih minirawa. Kraterni efekat.

1) gde su: V M Es Bm C A - zapremina kratera (m3).5 prikazani su osnovni parametri kraternih minirawa. tek rezultatima ~itavog niza kraternih proba mogu da se ocene realni efekti primene razli~itih eksploziva. koja ima slede}i oblik: V = A ⋅ Bm ⋅ C ⋅ M ⋅ (E s ) 3 (B. indeks pona{awa stenske mase pod dejstvom eksploziva.Metode i tehnologija podzemne eksploatacije neslojevitih le`i{ta Na slici B. odrede vrednosti A. M. Ukoliko se navedeni pokazateqi posmatraju i prilikom kraternih proba tretiraju odvojeno.masa eksploziva u eksplozivnom puwewu (M) . Stoga ostaje da se. zna~ajno se pove}avaju direktni tro{kovi otkopavawa rude. Naime. Prilikom ispitivawa razli~itih eksploziva koji mogu da se primene za minirawe u odre|enoj stenskoj masi (rudi). 208 . odnosno zapreminom oborene rude. koje traje tokom du`eg vremenskog perioda. Stoga je neophodno da se kraterna ispitivawa izvode {to je mogu}e bli`e otkopu u kome }e da se vr{i otkopavawe VCR metodom.polupre~nik kratera (ro).du`ina eksplozivnog puwewa (l) . za odre|ene parametre minirawa. Stoga se neizostavno isti~e zna~aj uporednog pra}ewa navedenih pokazateqa efektivnosti razli~itih eksploziva u datim uslovima primene. Prilikom izbora parametara minirawa za otkopavawe VCR metodom eksperimentalna kraterna ispitivawa imaju prvorazredni zna~aj. izbor najpovoqnije vrste eksploziva koji }e da se koristi mo`e da se odredi primenom Livingstonove jedna~ine procesa razarawa stenske mase eksplozivima. Ustvari mo`e da se usvoji eksploziv kojim se za date parametre minirawa obara uslovno re~eno ve}a koli~ina rude. Ovo direktno rezultuje ve}om specifi~nom potro{wom eksploziva. sa znatno mawim stepenom iskori{}ewa energije eksplozije u odnosu na ostale ispitivane eksplozive. i Es . Bm. odnosno otkopavawe iste primenom VCR metode.zapremina kratera (V) . Tokom probnih kraternih minirawa mogu da se odrede vrednosti V. Efekti primene nekog eksploziva u datim uslovima VCR otkopa defini{u se slede}im pokazateqima: zapreminom nastalog kratera. uspe{no mo`e da se koristi kraterna teorija minirawa. faktor deformacije stenske mase (m/kg1/3). u ciqu izbora najpovoqnije vrste eksploziva. odnosno: • elementi sferi~nog eksplozivnog puwewa: . Kraterna ispitivawa svojim rezultatima doprinose na taj na~in {to na osnovu wih mo`e da se ostvari kvalitetna prognoza rezultata realnih eksploatacionih minirawa. kao i stepenom iskori{}ewa energije eksplozije. Naime. mo`e da se dogodi da se na osnovu rezultata kraternih ispitivawa usvoje parametri minirawa koji nisu najpovoqniji za uslove datog otkopa.optimalna dubina eksplozivnog puwewa (do) i • elementi kratera: . u datoj stenskoj masi (rudi).pre~nik eksplozivnog puwewa (d) . Obzirom da se radi o uslovima eksploatacionog minirawa. i C. masa eksplozivnog puwewa (kg). koeficijent distribucije napona i koeficijent iskori{}ewa energije eksplozije.

na prethodno navedeni na~in.58 0. rezultati ispitivawa prikazuju se dijagramom kojim je predstavqen odnos V/W prema Δ (db/N). me|utim pove}avaju se tro{kovi bu{ewa i tro{kovi eksploziva. ne mogu da se izvr{e kraterna ispitivawa. koji su usvojeni na osnovu izvr{enih kraternih ispitivawa.2 0. bu{otine se pune odre|enim eksplozivom. odnosno na lokaciji usvojenoj za kraterna ispitivawa.6 .Dodatak B Razli~ite fizi~ko-mehani~ke i strukturne karakteristike stenske mase u kojoj se vr{e kraterna ispitivawa. Naime primenom dubine eksplozivnog puwewa (db) koja je mawa od optimalne (do) posti`u se zadovoqavaju}i rezultati minirawa.nakon zavr{enog podsecawa rudnog bloka. a zatim se vr{i wihovo upore|ewe sa karakteristikama stenske mase u kojoj su vr{ena kraterna ispitivawa. polupre~nika i zapremine kratera.parametri minirawa mogu da se smatraju optimalnim. U tom slu~aju vr{i se snimawe karakteristika stenske mase (rude) u otkopu.8 Slika B. nakon minirawa pojedina~no se vr{i merewe slede}ih veli~ina: dubine. vrednosti V/W prema Δ 209 . po pravilu rezultuju usvajawem neadekvatnih parametara minirawa. na taj na~in pripremqene minske bu{otine iniciraju se pojedina~no. Tako|e nije retkost da.4 0. tako|e se registruju fragmentacija oborene stenske mase. pri ~emu se razlikuju dubine eksplozivnih puwewa. brojnim kraternim probama. • • • • • • • Postupak kraternih ispitivawa sastoji se u slede}em: u delu le`i{ta. Na ovaj na~in dobijeni rezultati . bu{i se ve}i broj bu{otina velikog pre~nika. Na taj na~in procewuje se nivo ta~nosti parametara minirawa. odnosno promenama dubine eksplozivnog puwewa mo`e da se ustanovi kriti~na dubina eksplozivnog puwewa (N). geolo{ki uslovi. V /W SL U RRY 1 SL U RRY 2 40 20 Δ= d/N 0. nakon izvr{enih brojnih kraternih proba kori{}ewem datog eksploziva i usvojenih parametara minirawa. Tokom izvo|ewa pripremnih radova za otkopavawe datog rudnog bloka ponekad je mogu}e da se kraterna ispitivawa izvr{e u samom otkopu . prvenstveno dubine eksplozivnog puwewa. i oblik kratera. Dok se u obrnutom slu~aju posti`e nezadovoqavaju}a fragmentacija odminirane rude.6 ΔO= 0. nakon toga na jednostavan na~in mo`e da se prora~una faktor deformacije stenske mase (Es).rezultati kraternih ispitivawa.

Koeficijent iskori{}ewa energije eksplozije (A) predstavqa kvalitetan pokazateq efekta promenqivosti koli~ine oslobo|ene energije eksplozije sa udaqewem od minske bu{otine. vrednost koeficijenta A iznosi mawe od 1.6. Koeficijent iskori{}ewa energije eksplozije (A) predstavqa odnos izme|u: zapremine nastalog kratera pod uticajem detonacije eksplozivnog puwewa postavqenog na nekoj dubini. pri kojoj je postignuta najve}a zapremina kratera (Vo). i zapremine nastalog kratera pod uticajem detonacije eksplozivnog puwewa postavqenog na optimalnoj dubini.3) gde je: N . pri ~emu je maksimalna koli~ina raspolo`ive energije eksplozije iskori{}ena za razarawe stenske mase. Prethodno prikazani postupak kraternih ispitivawa mo`e da se primeni za razli~ite eksplozive. pri ~emu se maksimalna koli~ina raspolo`ive energije eksplozije koristi za razarawe stenske mase. Shodno tome. Navedeni odnos mo`e da se izrazi slede}om jedna~inom: A= V Vo (B. koja mo`e da se ustanovi na osnovu dejstva odre|ene vrste i koli~ine eksploziva na odre|enu vrstu stene. odnosno ve}a koli~ina oborene rude.0. Me|utim Es i N za oba eksploziva imaju razli~ite vrednosti. Kao {to je ve} navedeno pokazateqi iskori{}ewa energije eksplozije su: koeficijent iskori{}ewa energije eksplozije (A). vrednost koeficijenta A iznosi 1. i C = 1. prikazanog na slici B. Veli~ine A i Bm defini{u uticaj odre|enog eksploziva na proces razarawa stenske mase. uz uslov V = Vo iz koga proizilaze slede}e vrednosti: A = 1.0. Navedena konstanta odre|uje se za optimalnu vrednost dubine postavqawa eksplozivnog puwewa. 210 . indeks pona{awa stenske mase pod dejstvom eksploziva (Bm) i koeficijent distribucije napona (C).0 obzirom da je u pitawu sferi~no eksplozivno puwewe. dok veli~ina C defini{e uticaj oblika eksplozivnog puwewa na distribuciju napona u stenskoj masi nakon detonacije. Jedna~ina (B. Indeks pona{awa stenske mase pod dejstvom eksploziva (Bm) predstavqa kvalitetan pokazateq efekta promenqivosti koli~ine oslobo|ene energije eksplozije sa promenama pona{awa (odnos napon-deformacija) stenske mase. i mo`e da se izrazi slede}om jedna~inom: Bm = Vo N3 (B. Tako|e je o~igledno da se primenom eksploziva . jednostavno mo`e da se odredi optimalna dubina datog eksplozivnog puwewa (do).58. ukoliko se eksplozivno puwewe postavi na neku drugu dubinu.Metode i tehnologija podzemne eksploatacije neslojevitih le`i{ta Na osnovu dijagrama. razli~ite pre~nike minskih bu{otina i razli~ite koli~ine eksplozivnih puwewa.0.3) izvedena je iz jedna~ine (B.1). Indeks pona{awa stenske mase pod dejstvom eksploziva (Bm) predstavqa konstantu. i iznosi Δo = 0.kriti~na dubina postavqawa eksplozivnog puwewa (m). Optimalna vrednost odnosa dubina eksplozivnog puwewa za oba eksploziva ima istu vrednost.2) Ukoliko je eksplozivno puwewe postavqeno na optimalnu dubinu. odnosno udaqewu od slobodne povr{ine.Slurry 2 posti`e ve}a zapremina kratera.

rezultati kraternih ispitivawa. Stoga u tom slu~aju vrednost koeficijenta distribucije napona iznosi 1. kao i ve}im iskori{}ewem energije gasnih produkata eksplozije. odnosno na deformaciju stenske mase pre nego {to nastupi dejstvo gasnih produkata eksplozije.7 o~igledno upu}uje na zakqu~ak da je u slu~aju primene eksploziva . Prethodno navedeni zakqu~ak izveden je na osnovu ~iwenica da je primenom eksploziva .7 . Koeficijent distribucije napona u oba slu~aja.33 Δ= d/N 0.Slurry 2 ve}a koli~ina oslobo|ene energije eksplozije iskori{}ena na koristan rad.42 B m2= 0.0. dok su mawe vrednosti primerene plasti~nim stenskim masama.4 B m1= 0. Dinami~ko naprezawe stenske mase.iz centra radijalno spoqa. Prikazane vrednosti indeksa pona{awa stenske mase upu}uju na zakqu~ak da se data stenska masa odlikuje plasti~nim pona{awem. 211 .Slurry 2 ve}a koli~ina oslobo|ene energije eksplozije iskori{}ena na koristan rad. pri ~emu izra~unata vrednost indeksa pona{awa stenske mase ima mawu vrednost. iznosio je 1. Isto mo`e da se pretpostavi i za pseudosferi~na eksplozivna puwewa. V /V O = A SL U RRY 1 SL U RRY 2 0.58 1. nego u slu~aju primene eksploziva Slurry 1. obzirom da su prilikom ispitivawa kori{}ena pseudosferi~na eksplozivna puwewa.0 Slika B. Prilikom svakog ispitivawa (minirawa) prora~unate su vrednosti koeficijenta iskori{}ewa energije eksplozije (A).42 i za eksploziv Slurry 2 ⇒ Bm = 0.7. odvija se u svim pravcima koji prolaze kroz centar eksplozivnog puwewa .0. Indeksi pona{awa stenske mase pod dejstvom navedenih eksploziva. Navedene vrednosti kao i vrednosti odnosa dubina eksplozivnog puwewa (Δ) prikazane su dijagramom na slici B. Navedeno rezultuje kvalitetnijom fragmentacijom odminirane rude.Dodatak B Koeficijent distribucije napona (C) ustvari defini{e karakter dinami~kog naprezawa stenske mase prilikom aktivirawa eksplozivnog puwewa.33.5 0. izra~unati su za vrednosti optimalnih dubina eksplozivnih puwewa i iznose: za eksploziv Slurry 1 ⇒ Bm = 0. Na osnovu iskustvenih podataka ustanovqeno je da su ve}e vrednosti indeksa pona{awa stenske mase primerene krtim stenskim masama. vrednosti A prema Δ Dijagram na slici B. Time se prakti~no isti~e ve}e iskori{}ewe energije eksplozije ispitivanog eksploziva Slurry 2 u datim uslovima. u slu~aju sferi~nog eksplozivnog puwewa.8 0.

4) (B. Generalno gledaju}i.m (B.Metode i tehnologija podzemne eksploatacije neslojevitih le`i{ta Nakon {to se. Visina horizontalnog odseka (h) ustvari predstavqa visinu jednog pojasa minirawa. Prilikom otrkopavawa prvog otkopnog bloka u datom le`i{tu (rudnom telu) preporu~uje se da se usvoji minimalna vrednost rastojawa izme|u susednih minskih bu{otina.rastojawe izme|u susednih minskih bu{otina (m). Naj~e{}e se doga|a da me|uvrednost navedenih ekstrema obezbe|uje zadovoqavaju}e rezultate minirawa.masa jednog eksplozivnog puwewa (kg). tokom jednog minirawa. ~ini krug (pribli`an oblik kruga) polupre~nika ro. Osnovu odminiranog kratera. h .m (B.visina horizontalnog odseka (h) i . odnosno mo`e da se usvoji odnos a = b.5.6 ⋅ ro . odnosno visinu pojasa rude koja se dezintegri{e prilikom jednog minirawa. kod kraternih minirawa u uslovima otkopavawa VCR metodom.polupre~nik kratera najve}e zapremine. prilikom otkopavawa datog otkopnog bloka VCR metodom. mo`e da se izra~una pomo}u slede}e formule: q= M h⋅ a2 . Specifi~na potro{wa eksploziva (q).5) gde je: ro . Visina horizontalnog odseka mo`e da se izra~una pomo}u slede}e formule: h = do ⋅ l 2 . posmatraju}i krater kao geometrijsku figuru. mogu da se prora~unaju i preostali parametri minirawa: . Stoga. . Iz prakti~nih razloga rastojawa izme|u susednih minskih bu{otina.kg/m3 (B.rastojawa izme|u susednih minskih bu{otina (a i b).7) gde su: M .6) gde su: do . rastojawa izme|u susednih minskih bu{otina definisano je slede}im vrednostima: rastojawem izme|u susednih redova minskih bu{otina (a) i rastojawem izme|u susednih minskih bu{otina u jednom redu (b). eksperimentalnim kraternim ispitivawima. 212 .m .specifi~na potro{wa eksploziva (q). Dimenzije kratera defini{u zonu uticaja sferi~nog eksplozivnog puwewa na okru`uju}u stensku masu. Na osnovu prakti~nih iskustava usvojen je slede}i postupak kojim se odre|uje rastojawe izme|u susednih minskih bu{otina. Upravo zbog prethodno navedenih ~iwenica.2 ⋅ ro amax = 1.optimalna dubina eksplozivnog puwewa (m) i l . Ovom vredno{}u prakti~no se defini{e visina napredovawa otkopa. usvoje optimalne vrednosti parametara minirawa. rastojawe izme|u susednih redova minskih bu{otina (a) i rastojawe izme|u susednih minskih bu{otina u jednom redu (b) imaju istu vrednost. bi}e ozna~ena sa a. koja iznosi: amin = 1. koji su prikazani na slici B.du`ina eksplozivnog puwewa (m). u daqem tekstu. odnosno planiranu koli~inu i kvalitetnu fragmentaciju odminirane rude . u jednom otkopnom bloku.visina horizontalnog odseka (m) i a . dimenzije navedene zone imaju istu vrednost u svim pravcima.

Dodatak B Na osnovu prethodno navedenog mo`e da se zakqu~i da prilikom upore|ewa efekata dva eksploziva u istoj stenskoj masi. mora da se vodi ra~una o tome da geometrija minirawa u oba slu~aja bude istovetna.rastojawe izme|u redova minskih bu{otina (m) b . od ta~nosti bu{ewa direktno zavisi iskori{}ewe rude u otkopnom bloku.8. na na~in koji je opisan u prethodnom tekstu.Tipi~an raspored minskih bu{otina u otkopnom bloku prilikom otkopavawa VCR metodom Prilikom otkopavawa le`i{ta (rudnih tela) VCR metodom. Ta~nost bu{ewa minskih bu{otina predstavqa bitan uslov za uspe{no otkopavawe bloka rude VCR metodom. 213 . Navedene vertikalne ili kose minske bu{otine bu{e se iz prostora zaseka. na dole. Pre po~etka bu{ewa potrebno je da se u podu zaseka {to preciznije obele`i projektovani raspored minskih bu{otina. kao i stabilnost otkopanog prostora. Zatim.8 . i tako u svakom od otkopa u kojima se planira otkopavawe VCR metodom. potrebno je da se navedni parametri minirawa grafi~ki prika`u {emom rasporeda minskih bu{otina. koji se tokom bu{ewa neprekidno kontroli{u. saglasno definisanim dimenzijama otkopnog bloka. kraterna ispitivawa se sprovode posebno sa svakim od eksploziva u istoj stenskoj masi. 2. za svaku od kombinacija eksploziv-stenska masa potrebno je da se izra~unaju vrednosti optimalne dubine eksplozivnog puwewa i optimalnog rastojawa izme|u dva susedna eksplozivna puwewa. stepen osiroma{ewa i granulacija odminirane rude. 3. odre|uju nagibi minskih bu{otina. Zatim se. koriste se duga~ke minske bu{otine velikog pre~nika. u zavisnosti od nagiba otkopnog bloka (le`i{ta ili rudnog tela). mogu da se usvoje najpovoqnija vrsta eksploziva i najpovoqniji parametri minirawa. prilikom svakog eksperimenta (minirawa) odre|uju se vrednosti N i Δo. odnosno dok se bu{otinom ne ostvari kontakt sa nivoom podsecawa.pre~nik minske bu{otine (mm) Slika B. a .rastojawe izme|u susednih minskih bu{otina u jednom redu (m) d . Postupak upore|ewa efekata dva ili vi{e eksploziva u istoj stenskoj masi ~ine slede}a tri koraka: 1. kao {to je prikazano na slici B. do probu{ewa otkopnog bloka. Naime. U suprotnom dobijeni rezultati ispitivawa ne}e biti upotrebqivi. kao {to je ve} navedeno. Nakon sistematski sprovedenih kraternih ispitivawa.

Zadovoqavaju}a ta~nost bu{ewa. kao i visina odminirane rude u otkopnom bloku.9 . dok rukovo|ewe radom i nadzor vr{i in`ewer. Pre po~etka radova na puwewu minskih bu{otina eksplozivom. Stoga je neophodno da se naglase i slede}i bitni uslovi za obezbe|ewe zadovoqavaju}e ta~nosti bu{ewa kao {to su: precizno obele`avawe projektovanog rasporeda minskih bu{otina u otkopnom bloku i nivo ta~nosti ostvarenih nagiba minskih bu{otina Nakon {to se izbu{e sve minske bu{otine u jednom otkopnom bloku vr{i se kontrola ostvarenog rasporeda minskih bu{otina i upore|ewe sa projektovanim rasporedom. na ~ijem kraju je povezan komad drveta. Izbor vrste mehanizovane opreme. Du`ina komada drveta vi{estruko prema{uje dimenziju pre~nika minske bu{otine. vr{i se transporterima specijalne namene. koji se izvodi iz prostora zaseka. Doprema eksploziva. izvode dva VKV minera. Prilikom otkopavawa VCR metodom po pravilu se koristi visokoproduktivna mehanizovana oprema za bu{ewe minskih bu{otina. Tako|e. Merewe navedenih parametara obavqa se pomo}u merne trake.Merewe parametara VCR otkopa 1 Bu{ewe urowenim-dubinskim bu{a}im ~eki}em (IN THE HOLE DRILLING) 214 . Radove na minirawu. Navedene jedinice za bu{ewe obezbe|uju veliku ta~nost bu{ewa duga~kih minskih bu{otina. po~ev{i od dopreme eksploziva i sredstava za minirawe do inicirawa minskih puwewa.9 . prikazan je na slici B. po ovom pitawu. Navedena radna grupa obavqa sve radove na minirawu. Ukoliko postoje zna~ajna odstupawa ostvarenog od projektovanog rasporeda minskih bu{otina potrebno je da se izbu{e dodatne minske bu{otine. po pravilu. kojom bi trebalo da odgovori zahtevima projektovanog rasporeda minskih bu{otina. kojim se vr{i za~epqewe minskih bu{otina. Za bu{ewe minskih bu{otina u otkopnom bloku. posti`e se kvalitetnim izborom opreme za bu{ewe. prilikom izbora navedene mehanizovane jedinice veoma je zna~ajna i wena karakteristi~na ta~nost bu{ewa. kako bi se uo~ena nepravilnost otklonila. koji stoji u direktnoj zavisnosti od projektovanog kapaciteta otkopavawa. kao i datim uslovima u kojima se vr{i bu{ewe. kao i tipa jedinice za bu{ewe minskih bu{otina je u funkciji zahtevanog kapaciteta bu{ewa. prilikom otkopavawa VCR metodom. Postupak merewa. neophodno je da se izmere du`ine svih minskih bu{otina u otkopnom bloku. a) b) v) Slika B. naj~e{}e se koriste mehanizovane jedinice za ITH1 bu{ewe. sredstava za minirawe i peska.Metode i tehnologija podzemne eksploatacije neslojevitih le`i{ta Ta~nost bu{ewa prvenstveno zavisi od karakteristika opreme za bu{ewe i od uslova u kojima se vr{i bu{ewe minskih bu{otina.

sa polo`ajem detaqa na kome je prikazan postupak merewa parametara VCR otkopa. Opisani postupak merewa parametara VCR otkopa ponavqa se posle svakog minirawa u otkopnom bloku. odnosno odstojawe (do) od slobodne povr{ine sa ciqem da odsek prilikom narednog minirawa bude {to pribli`nije horizontalan. kao i o denivelacijama odminirane rude koja je magazionirana u otkopanom prostoru. kao {to je prikazano na slici B.10 . nacrtaju preseci otkopnog bloka po redovima minskih bu{otina. Jedno minsko puwewe ~ine slede}i delovi: dowi ~ep.9 ) dok ne dodirne odminiranu rudu u otkopu. Nakon toga se. Na osnovu toga mo`e da se izra~una zapremina praznog prostora u otkopu. Tada se blago zategne i o~ita se du`ina na mernoj traci (detaq b na slici B. 2 3 4 5 6 . Razlika izme|u dve prethodno navedene visine predstavqa visinu praznog prostora u otkopu. odnosno visinska razlika izme|u nivoa odminirane rude u otkopu i nivoa zaseka. Na prethodno opisani na~in izmere se sve minske bu{otine u otkopnom bloku.10 prikazan je presek otkopnog bloka po jednom redu minskih bu{otina. Na slici B. zategne se merna traka i o~ita se du`ina. Postupak ugradwe minskog puwewa u bu{otinu prikazan je detaqima na slici B.11 .10. na osnovu izmerenih du`ina.Presek otkopnog bloka Nakon toga odre|uje se ta~an polo`aj minskih puwewa u svakoj od minskih bu{otina u otkopnom bloku. eksplozivno puwewe i gorwi ~ep. kroz minsku bu{otinu (detaq a na slici B.9). Na ovaj na~in izmerena du`ina predstavqa du`inu minske bu{otine.odminirana ruda Slika B. po du`oj osi.transportni hodnik .9). Zatim se merna traka povu~e navi{e dok se komad drveta ne zaglavi na ulazu u minsku bu{otinu (detaq v na slici B. Na ovaj na~in izmerena je visina odminirane rude u otkopnom bloku.Dodatak B Komad drveta povezan mernim kablom spu{ta se.minske bu{otine . 215 . Navedena zapremina treba da bude dovoqno velika da obezbedi sme{taj odminirane rude prilikom minirawa narednog horizontalnog odseka.nadsek .utovarni hodnik . Na osnovu nacrtanih preseka otkopnog bloka dobija se ta~na informacija o denivelacijama krova otkopa (povr{ini horizontalnog odseka). Posle izvr{enog merewa svih minskih bu{otina u otkopnom bloku pristupa se ugradwi minskih puwewa u bu{otine.

od kojih je jedan vezan kanapom. Kanap se zatim dobro zategne i prive`e za drvenu letvu.11 . Drveni klinovi se izra|uju na taj na~in {to se drveni vaqak. Prilikom spu{tawa kroz minsku bu{otinu klinovi se spajaju uz pomo} izolir trake. dok }e samo jedan od pomenutih na~ina biti opisan u narednom tekstu.Ugradwa minskog puwewa u bu{otinu Dowi ~ep minske bu{otine ima funkciju da se eksplozivno puwewe postavi na optimalnu dubinu (do) i da se spre~i "propadawe" eksploziva kroz minsku bu{otinu u otkop.Metode i tehnologija podzemne eksploatacije neslojevitih le`i{ta a) b) v) g) Slika B. spu{taju kroz minsku bu{otinu. Postoje brojni na~ini za ugradwu doweg ~epa minske bu{otine. ~iji pre~nik kru`ne osnove je mawi od pre~nika minske bu{otine. da bi mogla da se izmeri dubina na koju se postavqa dowi ~ep minske bu{otine. kroz minsku bu{otinu spu{ta se i merna traka. Nakon {to se drveni klinovi spuste na odgovaraju}u dubinu. kao {to je prikazano detaqem a na slici B. koja se postavqa pored usta minske bu{otine. Ugradwa doweg ~epa minske bu{otine vr{i se na taj na~in {to se dva drvena klina. Time se obezbe|uje da se eksplozivno puwewe postavi na optimalnu dubinu. prese~e ukoso po visini. odnosno uz kanap. kanap se zategne pri ~emu se klinovi smaknu po ravni preseka i na taj na~in zaglave u minskoj bu{otini. kao {to je prikazano detaqem b na 216 . Zajedno sa klinovima.11 .

Kao prajmer naj~e{}e se koristi liveni pentolit. kao {to je prikazano jednim delom detaqa v na slici B. ANFO eksploziv mo`e da se sipa direktno iz vre}e u minsku bu{otinu ili da se ugra|uje pomo}u pneumatske ANFO punilice. Bezotkazno inicirawe eksplozivnih puwewa ima zna~ajan uticaj na efikasno otkopavawe le`i{ta (rudnih tela) primenom VCR metode. Nonel NPED). Radnik polako odmotava drugi kraj cevi sa kalema i spu{ta iniciraju}e eksplozivno puwewe. Stoga je veoma zna~ajno da se za inicirawe eksplozivnih puwewa koriste sredstva za inicirawe koja se odlikuju visokim stepenom pouzdanosti po pitawu bezotkaznog inicirawa. Emulzioni eksplozivi se u patronama ubacuju u minsku bu{otinu. koja su ugra|ena u minske bu{otine jednog otkopnog bloka. a zatim i pesak. koje je povezano sa Nonel cevi za provo|ewe detonacionog impulsa. Potom se u minsku bu{otinu ubacuje odre|ena koli~ina sitnozrnog stenskog materijala i peska. Na taj na~in se kanap odr`ava u zategnutom polo`aju.11.11. kao dodatno sredstvo za bezotkazno inicirawe mo`e da se koristi vi{eta~kasto inicirawe eksplozivnih puwewa. Naime. Za razliku od bustera (poja~nika detonacije) prajmer se oprema detonatorom. kao {to je prikazano jednim delom detaqa v na slici B. kao {to je prikazano jednim delom detaqa g na slici B.11.Dodatak B slici B. odnosno zavr{ena je ugradwa doweg ~epa minske bu{otine.12.11. Potom se u minsku bu{otinu sme{ta polovina od ukupne koli~ine eksploziva. Razli~ite vrste eksploziva imaju i razli~ite na~ine ugradwe u minske bu{otine. {to se posti`e ugradwom dva ili tri iniciraju}a eksplozivna puwewa unutar primarnog eksplozivnog puwewa. Iniciraju}e eksplozivno puwewe naj~e{}e je opremqeno neelektri~nim detonatorom (napr. 2 Prajmer (inicijalno eksplozivno puwewe) predstavqa eksplozivno puwewe koje se sme{ta unutar stuba ANFO eksplozivnog puwewa i koje je neophodno za wegovo inicirawe. {to ostavqa ozbiqne posledice na proces otkopavawa. Nakon toga u minsku bu{otinu ubacuju se krupniji i sitniji komadi}i stenskog materijala. kao {to je prikazano jednim delom detaqa g na slici B.11. Na isti na~in vr{i se ugradwa minskih puwewa u svim bu{otinama u otkopnom bloku. Eksplozivna puwewa. Ovo se ~ini sa ciqem da bi se smawilo dinami~ko naprezawe stenskog masiva usled detonacije navedenih eksplozivnih puwewa. Time je prakti~no formirano eksplozivno puwewe u jednoj minskoj bu{otini. kroz minsku bu{otinu. opremqeno na prethodno opisani na~in. kojim se vr{i wegovo inicirawe. neeksplodirana eksplozivna puwewa se veoma te{ko uklawaju ili uni{tavaju. Prethodno opisanim radovima izvr{ena je ugradwa minskog puwewa u jednoj bu{otini u otkopnom bloku. pri ~emu se patrone prethodno zaseku no`em. Tipi~an raspored paqewa eksplozivnih puwewa prilikom jednog minirawa u otkopnom bloku prikazan je na slici B. ~ime je spre~eno da se klinovi smaknu na dole i ispadnu iz minske bu{otine pod uticajem te`ine eksplozivnog puwewa i gorweg ~epa. Tako. dok je drugim na~inom predvi|eno da se ~itava du`ina gorweg ~epa ostvari ubacivawem peska u minsku bu{otinu. kako ne bi do{lo do ispadawa detonatora prilikom spu{tawa kroz minsku bu{otinu. Zasecawe patrona se obavezno vr{i da bi na taj na~in ugra|eni eksploziv zauzeo ~itavu povr{inu popre~nog preseka minske bu{otine. Odmah zatim u minsku bu{otinu ugra|uje se preostala koli~ina eksploziva. Cev za provo|ewe detonacionog impulsa se dobro pri~vrsti za patronu iniciraju}eg eksplozivnog puwewa. kao {to je prikazano jednim delom detaqa g na slici B. Preostala du`ina gorweg ~epa minske bu{otine mo`e da se popuni na jedan od slede}a dva na~ina: prvi na~in je da se u minsku bu{otinu ubace dve vre}e napuwene vodom i da se sipawem vode popuni preostala du`ina gorweg ~epa. Time se prakti~no posti`e potpuno za~epqewe minske bu{otine sa dowe strane. Tako|e. a odmah zatim i prajmer2. predvi|ena ukupnom koli~inom eksploziva u jednom eksplozivnom puwewu. 217 .11. iniciraju se sa milisekundnim intervalom usporewa.

kao i da se smawi osiroma{ewe rude prilikom otkopavawa narednog bloka. obavezno se primewuje u slu~ajevima kada se vr{i otkopavawe prostranih rudnih le`i{ta. 218 . da bi se spre~ilo wegovo naknadno zaru{avawe. Tip i broj jedinica za utovar i odvoz rude bira se u saglasnosti sa planiranim kapacitetom utovara i odvoza rude. Dodatak cementa zasipnom materijalu ima funkciju da se postigne ve}a ~vrsto}a zasipa. prilikom otkopavawa le`i{ta (rudnih tela) VCR metodom. vr{i u slu~ajevima kada postoji neposredna opasnost da bi se zaru{avawem praznog.12 .Metode i tehnologija podzemne eksploatacije neslojevitih le`i{ta Slika B. odnosno otkopanih blokova rude. Zasipavawe praznih otkopa. Zasipavawe se. zasipavawe praznih. Naime u tim slu~ajevima otkopni blokovi se raspore|uju jedan do drugog. otkopanog prostora. Najefikasniji utovar i odvoz rude. pri ~emu se posti`u veliki kapaciteti. a naro~ito kada postoje ote`avaju}e okolnosti usled kojih ne mo`e da se vr{i ventilacija utovarnih hodnika. zasipavawe praznog. Zasipavawe Nakon zavr{enog otkopavawa jednog bloka i istakawa rude iz otkopa vr{i se. za zasipavawe otkopanog bloka rude koristi se zasipni materijal sa dodatkom izvesne koli~ine cementa.Tipi~an raspored paqewa eksplozivnih puwewa u otkopnom bloku prilikom otkopavawa VCR metodom Utovar i odvoz rude Kapacitet utovara i odvoza rude prvenstveno zavisi od planiranog kapaciteta proizvodwe. otkopanih prostora mo`e da se vr{i ugradwom suvog zasipa ili hidro-zasipa. U zavisnosti od specifi~nih uslova u kojima se vr{i otkopavawe VCR metodom. Pre nego {to se po~ne sa otkopavawem narednog otkopnog bloka potrebno je da se izvr{i zasipavawe prethodno otkopanog bloka. a zatim i od potrebe za dodatnim osigurawem bokova otkopa od zaru{avawa pri ~emu se vr{i magazionirawe rude. po pravilu. Gotovo po pravilu. po potrebi. pri ~emu se orjenti{u u pravcu pru`awa le`i{ta. ~esto se koriste utovarno-transportne jedinice sa sandukom. otkopanog prostora. na bilo koji na~in ugrozio nastavak eksploatacije rudnog le`i{ta ili susednih rudnih tela. vr{i se primenom razli~itih tipova utovarno-transportnih jedinica. U slu~ajevima kada se vr{i otkopavawe mawih blokova rude.

relativno visoki zahtevi po pitawu ta~nosti bu{ewa duga~kih minskih bu{otina. ostavi dovoqno vremena da bi se zasip ocedio. Obzirom na prostranost nadseka.Dodatak B Zasipavawe jednog otkopnog bloka treba da bude zavr{eno pre po~etka otkopavawa. kao i sigurnost radnika prilikom izvo|ewa radova na otkopavawu. U ovom slu~aju osigurawe se vr{i iskqu~ivo da bi se smawilo osiroma{ewe rude tokom otkopavawa i istakawa. Ve} prema potrebi ugradwa sidara mo`e da se vr{i i kasnije tokom otkopavawa rudnog bloka. Indirektan na~in osigurawa predstavqa primena konturnog minirawa u otkopnom bloku. odnosno minirawa. nakon svakog minirawa. niska vrednost koeficijenta osiroma{ewa rude. kao i relativno dugotrajani i obimni radovi da bi se ostvarili maksimalni efekti primene metode. pri ~emu se vrlo ~esto paralelno primewuju oba na~ina. Direktan na~in osigurawa navedenog prostora predstavqa magazionirawe odminirane rude. kao i svi radovi na minirawu. Naime iz prostora nadseka vr{i se bu{ewe minskih bu{otina. kao i mehanizacije. odnosno otkopanog prostora u bloku. srazmerno mali obim pripremnih radova. Tako|e. To podrazumeva potrebu da se. mogu}nost promene (pove}awa) dinamike otkopavawa. veliki obim radova na bu{ewu minskih bu{otina pre po~etka otkopavawa. Prednosti primene VCR metode otkopavawa su: veliki kapacitet proizvodwe. Tom prilikom otvoren se ostavqa samo onaj deo otkopanog prostora koji sigurno ne}e da izazove zaru{avawe bokova otkopnog bloka do zavr{etka pripreme narednog horizontalnog odseka za minirawe. narednog otkopnog bloka. Ugradwa sidara vr{i se ve} prilikom izrade nadseka. Stoga prostor nadseka mora da bude do te mere osiguran da bi se obezbedio nesmetan i siguran boravak i manevrisawe radnika. mogu}nost visokog stepena mehanizovanosti. kao i da bi se spre~ilo zaglavqivawe rude u otkopanom prostoru. Osnovne karakteristike VCR metode otkopavawa Osnovne karakteristike VCR metode otkopavawa mogu da se predo~e na jednostavan na~in ukoliko se istaknu najzna~ajnije prednosti i nedostaci wene primene. potrebno je da se napomenu i slede}i nedostaci VCR metode otkopavawa. pre po~etka otkopavawa narednog otkopnog bloka. kao {to su: realna potreba za obimnim i detaqnim planirawem otkopa. mogu}nost ograni~ewa kapaciteta proizvodwe usled potrebe za magazionirawem rude. naj~e{}e se za wegovo osigurawe primewuje ugradwa sidara. ~ime se spre~ava o{te}ewe bokova otkopanog prostora. konsolidovao i time postigao zadovoqavaju}u ~vrsto}u. visoka vrednost koeficijenta iskori{}ewa rude. stabilnost konstruktivnih elemenata otkopa tokom otkopavawa. 219 . mo`e da se vr{i direktan ili na indirektan na~in. prilikom otkopavawa le`i{ta (rudnih tela) VCR metodom otkop je definisan prostorom nadseka i prostorom u kome se vr{i neposredno obarawe rude. ali i na ~iwenicu da se nalazi na bezbednoj udaqenosti od zone u kojoj se manifestuje razorni uticaj eksplozivnih puwewa. Osigurawe prostora u kome se vr{i neposredno obarawe rude. Osigurawe otkopa Kao {to je ve} ranije napomenuto. ukoliko do|e do pojave novih nestabilnih zona u prostoru nadseka. koji su prostorno odvojeni blokom rude. tokom ~itavog vremenskog perioda u kome se vr{i otkopavawa datog otkopnog bloka.

.

Izgled podzemnog otkopa u fazi izrade nadseka (THE CHAIN SAW MACHINES.Dodatak V PODZEMNA EKSPLOATACIJA KAMENIH BLOKOVA Proizvodwu kamena na povr{inskim kopovima u Evropi danas poskupquju pove}ani tro{kovi po osnovu za{tite `ivotne sredine.1 . kao i poznata do sad ne eksploatisana le`i{ta sa dubqim zalegawem ispod povr{ine.Fantini) 221 . MOD G. Podzemna eksploatacija kamenih blokova rezawem svoj puni zamah do`ivela je u Italiji u oblasti Karare u svetski poznatim le`i{tima mermera. Istra`ivawe mogu}nosti povr{inske eksploatacije ovog dela le`i{ta. Obzirom da kameni blokovi ne trpe minirawe izuzetno su visoki tro{kovi raskrivawa kvalitetnog dela le`i{ta tehnologijama sa rezawem. Kod nas je ovaj pristup postao aktuelan u rudniku mermera ″Ven~ac″ kod Aran|elovca. Ovaj problem je naro~ito izra`en kod eksploatacije u turisti~kim regijama kada su izdaci proizvo|a~a kamena na ime od{tete za ambijentalnu promenu krajolika toliki da se mnogi odlu~uju na obustavu radova. sprovedeno od strane razvojne slu`be rudnika. Slika V. Alternativa je prelazak na podzemnu eksploataciju kamena.70 . Ovaj trend je naro~ito zapa`en u turisti~kim regijama Mediterana. Re~ je o kvalitetnom delu mermernog so~iva koje tone u pravcu uspona povr{ine terena. znatno vi{im od svetskih. pokazalo je ekonomsku neopravdanost ni pri aktuelnim cenama mermernih blokova. Eksploataciju kamenih blokova osim ovog razloga. predodre|uje i ~iwenica da su preostali delovi eksploatisanih le`i{ta.

samim tim bez potresawa. dakle bez minirawa. Problemi su u oblasti ventilacije i tehni~ke za{tite. Neophodno je raditi strukturnu analizu. ide u prilog stabilnosti tako nastalih podzemnih prostorija. MOD G.2 .Fantini) 222 . koji se koristi i kod drugih metoda otkopavawa. Sam postupak dimenzionisawa otkopa po kriterijumu stabilnosti je uobi~ajen. otvarawa le`i{ta i tako daqe Najozbiqniji problem predstavqa svakako upravqawe masivom koje obuhvata analizu stabilnosi otkopnih i drugih jamskih prostorija i wihovo dimenzionisawe i osigurawe. Slika V. dakle konstrukcija otkopa je samonose}a.70 .Metode i tehnologija podzemne eksploatacije neslojevitih le`i{ta Pored toga {to je sama tehnologija rezawa i izdvajawa kamenih blokova iz prirodnog okru`ewa skoro identi~na onoj koja se koristi pri povr{inskoj eksploataciji. odvodwavawa. podzemni na~in name}e ~itav niz problema koji zahtevaju adekvatno re{ewe. Pri radu u otkopu neophodno je takve blokove identifikovati i sidrima u~vrstiti kako bi se trajno spre~ilo wihovo pomerawe i eventualni progresivni lom masiva. ^iwenica da je dezintegracija kamenih blokova obavqena rezawem. potkopima i rampama u zavisnosti od polo`aja le`i{ta i zalegawa u odnosu na povr{inu ili formirawem otkopa. komora (galerija) direktno sa postoje}eg povr{inskog kopa. Komore i sigurnosni stubovi se dimenzioni{u tako da budu trajno stabilni u kona~nom zahvatu bez podgra|ivawa. utvrditi mogu}nost pojavqivawa triangularnih ili slo`enih stenskih blokova koji imaju kinematsku mogu}nost da skliznu u otkop i utvrditi wihov stepen sigurnosti. kada i gde je to potrebno. transporta. Otvarawe ovakvih le`i{ta mo`e biti uobi~ajeno.Izgled seka~ice u radu (THE CHAIN SAW MACHINES.

Visina nadseka je 2-3 m. Potom se otkopavawe obavqa u eta`ama na dole pri ~emu se konstantno mora odr`avati komunikacija sa prostorijama otvarawa. Slika V.Fantini) Slika V.Fantini) 223 . sa dimenzijama (THE CHAIN SAW MACHINES. odnosno veli~inom bloka koji se re`e. odnosno povr{inom.Crte` seka~ice koja se koristi u podzemnoj eksploataciji u fazi izrade nadseka. kako bi se ostvario efikasan transport ise~enih blokova i servisirawe otkopa.2 m.3 . Naj~e{}e se radi o veli~ini od 1.4 .0 do 1. MOD G. MOD G. {to je uslovqeno gabaritima ma{ine i dimenzijama bloka.70 .Izgled sigurnosnog stuba formiranog rezawem blokova (THE CHAIN SAW MACHINES.70 . U prvoj fazi radi se nadsek odnosno formirawe otkopa i sigurnosnih stubova.Dodatak V Otkopavawe se obavqa generalno na dole u horizontalnim pojasevima koji su definisani dubinom reza.

.

odnosno oboga}ewe mineralne sirovine. Ovo rudno telo je deo le`i{ta koje se ve} dugi niz godina eksploati{e u pli}im delovima i iznad wega se nalazi razgranat i savremen jamski proizvodni sistem sa vi{e kapitalnih jamskih objekata. odnosno oko 600 hektara povr{ine terena iznad le`i{ta. Fizi~ko-mehani~ke i strukturne osobine stena dozvoqavaju i primenu metoda otvorenih otkopa. kohezija oko 20 MPa. Ove metode se izme|u ostalog karakteri{u malim iskori{}ewem i visokim osiroma{ewem metala i velikim obimom fizi~kog razarawa masiva. Osim toga ovakva eksploatacija sa sobom nosi poznat problem deponovawa odgovaraju}e koli~ine flotacione jalovine na povr{ini u blizini le`i{ta. Metode otkopavawa sa hidrozasipavawem ciklonisanom flotacionom jalovinom verovatno ne zadovoqavaju kriterijum ekonomi~nosti zbog visokih tro{kova transporta zasipa u jamu i ispumpavawa ogromnih koli~ina vode sa velike dubine. ali nedefinisanih maksimalnih raspona i sa verovatno velikim gubicima u sigurnosnim stubovima. sa svim zaga|ewima i rizicima vezanim za ovu aktivnost. modul elasti~nosti od 33000 do 40000 MPa. Kao metode izbora name}u se metode otkopavawa sa zaru{avawem.3 % sredwi sadr`aj je oko 0. grobqe. `icama. Iznad le`i{ta na povr{ini se nalazi naseqe. a ukupne rudne rezerve se procewuju na oko 600 miliona tona rude. a {to je rezultiralo novom konstrukcijom podzemnog proizvodnog sistema ukqu~uju}i tu i pripremu. Laboratorijskim ispitivawima uzoraka stene utvr|eno je da se jednoaksijalna pritisna ~vrsto}a kre}e od 77 do 87 MPa. kolektor za nekoliko povr{inskih vodotokova. Orudwewe je porfirskog tipa sa impregnacijama. Orudwewe je uglavnom povezano sa silifikovanim andezitima i piroklastitima. Predlog novog koncepta podzemnog otkopavawa Predlo`eni koncept otkopavawa je ustvari nov aran`man ve} kori{}enih tehnolo{kih postupaka i proverenih i potvr|enih tehnologija. osim toga nalazi na granici velikih dubina i svetska iskustva. U konturi od 0. S obzirom na veli~inu i prostorni polo`aj rudnog tela mo`e se pretpostaviti obim razarawa od oko 6 miliona metara kubnih natkopnog masiva. prevashodno iz Ju`ne Afrike.6 % bakra.Dodatak G EKOLO[KI PRIHVATQIVIJI NA^IN OTKOPAVAWA RUDNIH LE@I[TA Opis rudnog le`i{ta Hipoteti~no rudno le`i{te bakra zale`e na dubini od oko 500 m pa sve do 1200 m ispod povr{ine terena. ~vrstim i sredwe ~vrstim stenama. wihovom zamenom uspe{nijim tehnolo{kim postupcima. Le`i{te se. Izbor tehnologije otkopavawa Opisano rudno telo svojom veli~inom prostornim polo`ajem i fizi~komehani~kim i strukturnim osobnama stena prakti~no ne postavqa ograni~ewa po pitawu izbora metode otkopavawa. gradsku i industrijsku kanalizaciju i infrastruktura koja prati naseqena mesta kao i jo{ neki industrijski objekti. 225 . `ilicama i re|e nagomilawima. po{lo se od analize lo{ih strana potencijalno upotrebqivih tehnologija. Naime. govore da otvoreni otkopi mogu biti problemati~ni sa stanovi{ta stabilnosti celokupnog sistema. pruga sa duga~kim tunelom. odnosno neka od metoda iz ove grupe. a ugao unutra{weg trewa oko 40o.

ina~e siroma{na ruda je u procesu otkopavawa podvrgnuta daqem osiroma{ewu. naro~ito ako se ima u vidu da je gubitak kod ovih metoda definitivan. ruda zaostala u sigurnosnim stubovima mo`e se nahnadno otkopati. Nepovoqnost kod primene ovih metoda ogleda se u ugro`enoj stabilnosti celog sistema zbog velikog deficita mase adekvatnog veli~ini rudnog tela i visokih gubitaka u sigurnosnim stubovima. o~vr{}avaju}im zasipom na primer. Otkopavawe sa ostavqawem praznih otkopanih prostora nekom od savremenih metoda. VCR metodom na primer obezbe|uje ogromne kapacitete. visoki tro{kovi otkopavawa zbog skupog hidrotransporta jalovine u jamu i naro~ito visoki tro{kovi ispumpavawa velikih koli~ina vode.1 .Metode i tehnologija podzemne eksploatacije neslojevitih le`i{ta Otkopavawe sa zaru{avawem prati velik obim fizi~kog razarawa masiva. Metode otkopavawa sa zasipavawem ciklonisanom flotacionom jalovinom. iskori{}ewe le`i{ta je malo. obezbe|uju otkopavawe rude sa malim osiroma{ewem. Lo{a strana ovih metoda je relativno mala produktivnost. a otkopavawe ne uzrokuje razarawe okolnog masiva. a {to omogu}ava sekundarno otkopavawe stubova i garantuje stabilnost sistema. Slika G. Sa stanovi{ta za{tite ~ovekove okoline ove metode su najnepovoqnije.Globalna {ema otkopavawa po predlo`enom konceptu 226 . Ovi nedostatci se mogu savladati naknadnim zapuwavawem otkopa. visoku produktivnost i dobijawe rovne rude bez osiroma{ewa.

I kona~no mehani~ki transport velikih masa na velikim rastojawima uz savladavawe velikih visinskih razlika implicira veliku potro{wu energije po jedinici proizvoda (toni metala). Pasta se odlikuje velikim u~e{}em ~estica ispod 0. odnosno odvodwavawe jame i transport rude obavqaju se jedinstvenim tehnolo{kim postupkom.2 mm i do 80 % i odnosom cement : jalovina 1:30. Neuporedivo je mawa potro{wa energije po toni proizvedenog metala u koncentratu. sekundarnog i tercijarnog drobqewa sme{taju se jedan ispod drugog. Potom je na pogodnoj lokaciji potrebno uraditi komore za sme{taj mlinova i flotacionih }elija. Proizvodwa paste se sastoji u dehidratizaciji jalovinskog otoka do grani~nog te`inskog sadr`aja vode od 18% do 23%. Ne postoje problemi vezani za odlagawa flotacione jalovine na povr{ini. ispod le`i{ta ili u le`i{tu. Proizvod runika. jame je koncentrat spreman za metalur{ku preradu. ~ime se posti`e konzistencija paste na nivou cementnog maltera. nivoi primarnog. Problem velikih transportnih tro{kova ogromnih koli~ina rude re{ava se smawewem rastojawa izme|u otkopa i postrojewa za preradu. Ta~nije postrojewe za preradu ili flotacija. a {to povla~i i visoka investiciona ulagawa u prostorije otvarawa. sme{ta se u jamu u blizini le`i{ta. Slede}i nedostatak su visoki tro{kovi i velik ekolo{ki rizik odlagawa ogromnih koli~ina flotacione jalovine. Naknadnim zasipavawem otkopa pastom velike gustine koja ima svojstvo o~vr{}avawa obezbedi}e se stabilnost sistema i otvoriti mogu}nost otkopavawa sigurnosnih stubova formiranih u prvoj fazi otkopavawa. Na ovaj na~in bezmalo celokupna koli~ina jalovine dobijena u procesu otkopavawa biva vra}ena u otkope. 227 . Jalovina se pumpa iznad le`i{ta do nivoa za pripremu paste. odvedene prelivom u postupku odvodwavawa hidrociklonom prikupqa se u sabirniku i vra}a u primarni proces. Gubitak ~vrste komponente iz suspenzije.Dodatak G Zajedni~ka mana svih metoda su visoki tro{kovi transporta i izvoza velikih koli~ina siroma{ne rude sa velike dubine. Metoda blokovskog otkopavawa sa kraternim minirawem vertikalno navi{e ili VCR metoda predstavqa savremen na~in otkopavawa uz primenu savremene visoko produktivne opreme uz malo ili nimalo ru~nog rada. Kako bi se maksimalno koristio gravitacioni tok rude. na primer zajedno sa vodom koja se kao vi{ak ispumpava napoqe. Na ovaj na~in prostorije otvarawa dominantno treba da zadovoqe funkciju servisirawa jame. Voda se skupqa u vodosabirniku i vra}a u proces. Na povr{inu se izvozi samo koncentrat na bilo koji od na~ina. pa }e i ulagawa u wih biti znatno mawa.

.

• Objediniti prostorije otvarawa. • Pomo}ne prostorije otvarawa ne raditi. osnovnim fizi~ko-mehani~kim i strukturnim osobinama rude i prate}ih stena i uslovima zalegawa. mala eksploatabilna le`i{ta su ona ~ije rezerve ne mogu platiti skupe investicione objekte otvarawa i instalacije u wima. Osnovni principi projektovawa rudnika na malim eksploatabilnim le`i{tima Na malim eksploatabilnim le`i{tima mogu se otvarati rudnici bez kapitalnih objekata i pri projektovawu ovakvih rudnika trebalo bi se rukovoditi slede}im principima: • Ne predvi|ati ulagawa u infrastrukturne objekte. a to su: princip maksimalnog iskori{}ewa i princip minimalnog o{te}ewa prirodnog masiva. sa neograni~enim radijusom kretawa i mogu}im raznovrsnim kori{}ewem van osnovne namene.Dodatak D PODZEMNA EKSPLOATACIJA MALIH LE@I[TA Rudarska aktivnost u nekom le`i{tu podrazumeva uslov da je vrednost otkopane rude ve}a od investicionih ulagawa i direktnih tro{kova otkopavawa. • Rudni~ki krug treba da bude dimenzionisan po principu najneophodnijeg minimuma. mogu}e je izvr{iti izbor odgovaraju}e tehnologije podzemne eksploatacije. morfolo{kom tipu. najboqe dizel utovariva~e (i kamione po potrebi) koji su nezavisni po pitawu snabdevawa energijom. • Glavne prostorije otvarawa raditi kao privremene. Potom je verifikovanim metodama mogu}e do}i do svih relevantnih tehno-ekonomskih pokazateqa metode. da se mogu eksploatisati ~ak i veoma mala le`i{ta. U na{im uslovima otkopavaju se samo ona le`i{ta ~ija vrednost i ukupno vreme wegove eksploatacije dozvoqavaju izgradwu rudnika sa skupim investicionim objektima i prate}om infrastrukturom. Projekat eksploatacije malog le`i{ta ura|en uz po{tovawe ovih principa ni u kom slu~aju ne mo`e dovesti u pitawe po{tovawe dva osnovna principa rudarske proizvodwe. Ukoliko se razlikom vrednosti rude i tro{kova otkopavawa mogu pokriti minimalna investiciona ulagawa. Saglasno ovome. osnovne i otkopne pripreme. 229 . • Ventilaciju rudnika i eventualno odvodwavawe obavqati mobilnim ma{inama i ure|ajima bez stabilnih postrojewa i posebnih rudarskih objekata za te namene. potvr|ene u praksi. pa i do prognoze direktnih tro{kova otkopavawa. • Za otkopavawe koristiti jednostavnije tehnologije. • Za obavqawe svih radnih operacija utovara i odvoza koristiti mobilne ma{ine. Na osnovu iskustva drugih zemaqa stoji tvrdwa. pod odre|enim uslovima. koje su elasti~nije i ne zahtevaju veliku tehnolo{ku disciplinu i skupu rudarsku opremu. onda je le`i{te svakako eksploatabilno. Na bazi geolo{kih podataka o le`i{tu: koli~ini i kvalitetu rude. • Gra|evinski objekti neophodni za funkcionisawe rudnika treba da budu monta`ni ili da se umesto wih koriste kontejneri.

osnovne i otkopne pripreme. Razmatraju}i problematiku otvarawa i pripreme malih le`i{ta sa stanovi{ta isplativosti investicionih ulagawa zna~ajan pomak. nizak koeficijent pripreme.1 . Ovim se zna~ajno smawuje potreba za naknadnim pripremnim radovima u ciqu otkopne pripreme.Metode i tehnologija podzemne eksploatacije neslojevitih le`i{ta Otvarawe rudnika rampom Rukovode}i se principom smawewa investicionih ulagawa potrebnih za otvarawe i razradu malih le`i{ta..Prikaz otvarawa malog le`i{ta rampom Sa ekonomske ta~ke gledi{ta prednost ovakvog na~ina otvarawa i pripreme se ogleda u tome {to izrada rampe optere}uje investiciona ulagawa do onog trenutka dok se ne ostvari kontakt sa le`i{tem u wegovoj najvi{oj ta~ki. predstavqa tehni~ko re{ewe izrade prostorije koja bi imala funkciju prostorije otvarawa. Prednost izrade rampe kao tehni~kog re{ewa otvarawa i pripreme le`i{ta se ogleda prvenstveno u tome {to se prili~no jednostavnom kombinacijom pravaca i polukru`nih krivina obezbe|uje pra}ewe konture le`i{ta sa unutra{we strane. {to uz izbor fleksibilne metode otkopavawa (mogu}nost formirawa ve}eg broja radnih ~ela u otkopu.. osnovne i otkopne pripreme. 230 .) predstavqa optimalno re{ewe eksploatacije malih rudnih le`i{ta. Prostorija ~ija bi izrada zna~ila generalno ispuwewe zahteva po pitawu funkcionalnosti. je rampa spiralnog oblika kako sa tehni~ke tako i sa ekonomske ta~ke gledi{ta. Daqe napredovawe izrade rampe se svrstava u pripremne radove u rudi. te tro{kovi wene izrade optere}uju ovako otkopanu jedinicu (tonu) rude. Slika D. name}e se potreba za {to mawim obimom radova na izgradwi objekata otvarawa. ka ispuwewu ovog zahteva.

kao sistematske za{tite otkopa pri otkopavawu le`i{ta poststubnom otkopnom metodom. ta prate}i generalni pad rampe od 14 % na staciona`i +1050. Pomenuti stubovi.) izra|uje spojni hodnik.O. Na tom nivou otpo~iwe se sa frontalnim otkopavawem rude. kvadratnog oblika popre~nog preseka sa dimenzijom stranice a = 4 m.O. Sa ove pozicije se izra|uje spojni hodnik do projektovane lokacije V. iz we se do projektovane lokacije ventilacionog okna (u daqem tekstu V. Na staciona`i +1470. Paralelno sa izradom spojnog hodnika i V.. do spoja sa ranije izra|enom deonicom istog.Dodatak D U daqem tekstu bi}e dat tehni~ki opis otvarawa i pripreme so~ivastog rudnog tela strmog zalegawa (nagibni ugao 70°) i ve}e mo}nosti (40 m). nastavqa se sa izradom rampe do slede}e pozicije bliske projektovanoj lokaciji V.1. Ovim se dodatno mo`e definisati le`i{te. koje se oprema stubi{tem. zavr{ava se izrada rampe ~ime je dosegnuta najni`a kota le`i{ta (+290).O. odnosno sa kote +500. kao {to je prikazano na slici G.O. Vode}i ra~una o polo`aju projektovanih za{titnih stubova. sa sukcesivnim zasipavawem otkopanih prostora.O. ukoliko pre pristupa otvarawu nije bilo dovoqno istra`eno. . odakle se ponavqa postupak izrade V. 231 . Potom se uskopnom platformom izra|uje V.O.00 m od ulaza. nastavqa se vo|ewe rampe kroz le`i{te. Izrada rampe kre}e sa povr{ine. ~ime se izra|enom du`inom rampe uspostavqa proto~no provetravawe. pored spojnih hodnika. do povr{ine (kota +550). su sistematski raspore|eni sa rasponom otkopa l = 13 m. Pomenuti postupak se ponavqa dok se ne dostigne najni`a kota le`i{ta. prate}i generalni pad od 14 %.00 m od ulaza (kota +350) ostvaruje se kontakt sa le`i{tem. Tokom izrade rampa se provetrava separatno. Tokom napredovawa izrade rampe kroz rudu. Nakon izrade izvesne du`ine rampe. mo`e se vr{iti izrada smernih i pre~nih istra`nih hodnika. saglasno principima poststubne otkopne metode.

.

.. 1984.Persson Per-Anders et. Methods of Geological Engineering in Discontinuous Rocks.Bieniawski Z. Moscow. Sweden. A:Min.A: Min. 1974..Balkema.H.H.1987. 3.H. Minerva. 18.Milanovi} P. No 4. 5. Rock Blasting and Explosives Engineering. al.. 19.. 1994. Otvarawe i metode podzemnog otkopavawa rudnih le`i{ta. A..Dimitrijevi} M.. 1995..Imenitov B. Trans. (sec A).. Metall. A141-200 11. West Publishing Company. Inst. "Design aspects and effectiveness of support systems in different mining conditions".. 1994. 15. Trans. Explosives and Rock Blasting.Goodman R. 12. 9. Borisov S. London. 13.. Petrovi} R. 6. A 70-81.T. 1987.mining applications".. 14. Journal of the International Society for Rock Mechanics. Uporedna analiza naponskog stawa sigurnosnih stubova na prostornim i ravanskim numeri~kim modelima. Metall. Beograd. Min. Torbica S. 1965. Process„ podzemn„h gorn„h rabot pri razrabotke rudn„h mestoro`deni€. 1988. 23 Stocholm. Proceedings of the International Symposium on Rock Bolting. 1981..Atlas Copco. Subotica-Beograd.Atlas Powder Company. Beograd. Min.. Texas. Oktobar 1984. Upotreba projekcije lopte u geologiji. USA. USA. Inst.. 96. Klasifikacije stenskog masiva i wihova primena..Mitchell S. "Keyblock bolting". Glu{~evi} A. Industry). 1994.E. Geolo{ki zavod Qubqana.S.Glu{~evi} B. Abisko. Rock Mechanics Design in Mining and Tunneling.R.. Bor. 1997.Gen-Hua Shi & Richard Goodman. AIME.A. Underground Rock Excavation.Veselinovi} V. 1984.. 10. Dallas. industry). Lunde J.. 1977. 1976.. "Engineering Classification of Rock Masses for the Design of Tunnel Support". (1984).D. 2. Lien R.Petrovi} N. 8.Laubscher D.Barton N.Diering J.. New York. 17. "Uticajni faktori na efekte kraternih minirawa u podzemnoj eksploataciji". Nedra.. 6. Mir Publishers. "Practical approach to the numerical stress analysis of mass mining operations". Magistarski rad. Laubscher D.Petrovi} N.(Sect. Boyarsky V. Atlas Copco Tunneling and Mining AB.Metode i tehnologija podzemne eksploatacije neslojevitih le`i{ta LITERATURA 1. 93. "Efekti podzemnog otkopavawa metali~nih ruda pri primeni VCR metode".. Mining of Ores and Non-Metalic Minerals. "Geomechanics classification of jointed rock mass .Laubsher D. 1983. 233 .Agoshkow M. RGF Beograd. 7. I Jugoslovenski simpozijum : Bu{ewe i minirawe. 16. 86.C. CRC Press. (Sect. 4. Zbornik radova.. Metall. Design and Operation of Caving and Sublevel Stoping Mines.T. IV Jugoslovenski simpozijum o podzemnoj eksploataciji mineralnih sirovina. Trans.Inst Min. Moskva. "Vertical Crater Retreat as applied at the Homestake Mine".A. Vol.

.Petrovi} N.[ami} M.. 35.. Beograd.F.Stari Trg. Petrovi} N.. 1994. 37.K. "Klasifikacija i definicija jamskih prostorija".Herget G. "Mogu}nost podzemne eksploatacije malih le`i{ta". Svjetlost.7(u pripremi). SET Vol. "Computer Aided Design of Underground Excavations in Jointed Rocks". 9851 5073 01C. of 1st. RGF . Glu{~evi} B. Lutovac S. 27.vol..Petrovi} N. Beograd.Torbica S.. Littleton. Bawden W. XXV Oktobarsko savetovawe rudara i metlurga. 29. Guide to Underground Mining Methods and Applications. 749-769)..Torbica S.Torbica S. Nau~no-stru~ni skup: Istra`ivawe i kori{}ewe malih le`i{ta mineralnih sirovina i koncesije. Glu{~evi} A.Beograd. Poppen S. RGM 46(1995) 9-10. Balkema. Metalurgy. 21. 39. 30. 22.A. 1992. IMM. str. Dowi Milanovac. Tehnologija otkopavawa sigurnosnog stuba 57/4 na II horizontu rudnika "Trep~a" . 31. 36... 1993.K. London. ~ovekova `ivotna sredina".. Support of Underground Excavations in Hard Rock. Int.... SIT Srbije. Society for Mining.. (AIME. Jakovqevi} D.. A. Jugoslovensko savetovawe sa me|unarodnim u~e{}em Rudarstvo i za{tita `ivotne sredine. 38. SME Mining engineering Handbook. "Izbor najpovoqnijeg eksploziva za otkopavawe VCR metodom". Petrovi} N. 1995. 1996. 1996. Podzemni radovi br.Hoek E..L. Bor. 1966. "Uticaj ispucalosti na stabilnost podzemnih prostorija i izbor parametara sidrewa"... 23. London. Kako nastaje nau~no djelo. Conf. Inc. Brown E. 1988. Jugoslovensko savetovawe sa me|unarodnim u~e{}em Rudarstvo i za{tita `ivotne sredine. Beograd..2.. "Strength of Rock & Rock Masses".. 1983.Torbica S. Milanovi} P..Torbica S. News Journal.2. Mihajlovi} B.. 1993. 1. 32...A... "Rudnici. Proc. XXVI oktobarsko savetovawe rudara i metalurga. 1980.Woodruff D.a design guideline for ground support of circular shaft". Kaiser P. and Exploration. 1995. 1995. 24.T. 34.Torbica S. Sarajevo. "Izbor parametara minirawa u funkciji granulacije odminirane rude upotrebom KUZ-RAM modela". RGF Beograd. pp.Roesner E.Hamrin H. New York.. Stresses in Rock.. Beograd.2. Ostrava. 1990. Vol.10-12... "Stability during shaft sinking .Seminar: Metodologija istra`ivawa ispucalosti stenskih masa u geotehnici. Underground excavations in rock.3.no..Torbica S. Beograd.G. 28. Konopka J. on stability in Underground Mining.. "Ekolo{ki prihvatqiviji na~in otkopavawa velikih dubokih rudnih le`i{ta". 26. Pergamon Press.. ISRM. 1994. Atlas Copco MCT AB.Hartman H.Literatura 20..C.Hoek E. Ljubojev M. Tehnika. No.. . Beograd. 1995. 234 . Colorado.Petrovi} N.2. 1996. Methods of Working Coal and Metal Mines. Drugo nau~no savetovawe iz oblasti podzemne eksploatacije le`i{ta ~vrstih mineralnih sirovina. "Zasipavawe otkopa pastama velike gustine". Rudarsko-geolo{ki fakultet Beograd. 1980. Balkema. 25. Milanovi} P.Hoek E. 33. 1986. Stru~ni rad. 1997. Stockholm.Torbica S.

Nenad a) Rudnici . N.Beograd : Rudarsko-geolo{ki fakultet. [Nenad] Petrovi}. Slavko Metode i tehnologija podzemne eksploatacije neslojevitih le`i{ta : priru~nik u nastavi / S.Ve`be ID = 58904332 . ISBN 86-7352-010-X 1. .22(075.Bibliografija: str.CIP . : ilustr. Beograd 622. . . 1997 (Beograd : Goragraf) . .Eksploatacija . 29 cm Tira` 150.234 str. 233-234.012.8)(076) TORBICA. [Slavko] Torbica. Petrovi}.Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful