You are on page 1of 35

Sadržaj

1.1 O STRATEGIJSKIM ALIJANSAMA .................................................................................................................................. 2 1.2 RAZVOJ STRATEGIJSKIH ALIJANSI..........................................................................3 1.3 PREDNOSTI I NEDOSTACI STRATEGIJSKIH ALIJANSI...............................................9 2.TELEKOMUNIKACIJE DANAS................................................................................... 12 2.1 Razvoj i značaj telekomunikacija.....................................................................12 2.2 Nastanak i razvoj telekomunikacija.................................................................13 2.3 Trendovi u telekomunikacijama.......................................................................16 Industrijski trendovi............................................................................................ 17 Tehnološki trendovi............................................................................................ 17 Trendovi u poslovnim primenama......................................................................17 2.4 Prednosti primene telekomunikacionih mreža u poslovanju............................18 3.PRIMERI IZ PRAKSE MEĐUNARODNOG MENADŽMENTA.........................................24 3.1 Kompanija Sony Ericsson................................................................................. 24 Sony Ericsson slušalice su pomogle na Haitiju...................................................26 Projekat škole nade u Kini..................................................................................27 Sony Ericsson politika održivosti........................................................................28 3.2 Ostali primeri iz prakse....................................................................................30 Kompanija AT&T................................................................................................. 32 Zaključak.................................................................................................................. 34 Literatura.................................................................................................................. 35

1.1 O STRATEGIJSKIM ALIJANSAMA Strategijske alijanse su partnerstva preduzeća ili poslovnih jedinica da bi se postigli strategijski značajni ciljevi koji su od zajedničkog interesa. U sadašnjem ekonomskom okruženju organizacija ne može da opstane sama. Strategijske alijanse su postale veoma važne za konkurentski uspeh poslovnih entiteta na globalnim tržištima, koja se brzo menjaju. Više nego ikada većina veština i resursa bitnih za budući prosperitet organizacije se nalazi van granica organizacije i van direktne menadžerske kontrole. Pritisci na organizacije da poboljšaju svoju kompetentnost su ohrabrili organizacije da nastoje saradnjom sa drugim organizacijama da pristupe komplementarnim kompeticijama, koje bi, inače, bile previše kompleksne ili vremenski zahtevne da se razvijaju pod sopstvenim krovom. U novom svetu mreža, koalicija i alijansi, strategijske alijanse nisu opcija, već neophodnost. Da bi potpuno iskoristila šanse koje joj se ukazuju organizacije danas moraju imati sposobnost da shvate, učestvuju i održavaju više strategijskih alijansi.1 Alijansa je kooperacija ili kolaboracija više partera koji teze sinergiji i nadaju se da ce korist od stvaranja alijanse biti veća nego u individualnim naporima. Alijanse takođe često podrazumevaju transfer tehnologije i ekonomsku specijalizaciju.2 Strategijske alijanse se formiraju često širom sveta da bi se delili troškovi i rizici u istraživačkoj razvojnoj funkciji. One mogu da uključe zajednička ulaganja kod kojih dve ili više kompanija zadržavajući svoj nacionalni identitet, razvijaju zajedničku dugoročnu strategiju usmerenu na svetsko liderstvo. Tako je između 1992 i 1997. godine došlo do formiranja preko 20 000 alijansi što je bilo četiri puta više nego u periodu od prethodnih pet godina. Alijanse su asocijacije interesa koje su važne za partnere i uključuju kompleksno integrisanje ili razmenu njihovih određenih resursa i sposobnosti. Za razliku od tradicionalnih kooperativnih sporazuma, strategijske alijanse se formiraju u kontekstu dugoročnog strategijskog plana preduzeća u težnji da se poboljša ili bitno da se promeni njegova konkurentska pozicija na globalnom nivou. Osim zajedničkih istraživačko-razvojnih projekata, globalne strategijske alijanse se mogu realizovati kroz licencne aranžmane, ugovore o franšizingu, kao i kroz konzorcijume, sporazume o partnerstvu, odnosno kroz postizanje ekonomija obima ujedinjenjem snaga u oblasti marketinga, proizvodnje komponenti ili montaže proizvoda. Visoki troškovi i rizici istraživačko razvojne aktivnosti, razvoja nove tehnologije, perspektivnih složenih proizvoda i usluga (koji zahtevaju kombinovanje različitih veština i znanja), kao i visoki troškovi penetracije i efikasnog osvajanja novih inostranih tržišta, dovode do širenja strategijskih alijansi.
1

Nenad Popović,Ondrej Jaško,Sloboda Protić” Menadžment interorganizacionih odnosa, outsorcing, strateške alijanse, merdžeri i akvizicije” Beograd, str.120 2 David C. Mowery, Joanne E. Oxley, Brian S. Silverman, Strategic Alliances and Interfirm Knowledge Transfer (1996) Strategic Management Journal, Vol. 17, Special Issue: Knowledge and the Firm (Winter, 1996), pp. 77-91

2

Cilj formiranja strategijskih alijansi može biti i združeno korišćenje proizvodnih kapaciteta, objedinjavanje sposobnosti u finalizaciji proizvoda ili u pružanju usluga, sticanje novih kompeticija brže nego što bi to bilo moguće na osnovu sopstvenih napora preduzeća, povećanje efikasnosti lanca snabdevanja ili izgradnje mreže distributera. U nekim slučajevima motiv za ulaženje u strategijske alijanse je vezan za takozvano učenje od partnera. Generalno posmatrano, alijanse se osnivaju da bi se iskoristili postojeći resursi i kompetencije ili da bi se razvile nove mogućnosti radi kreiranja konkurentske prednosti na globalnom tržištu. U visokokompetentnom okruženju, strategijske alijanse predstavljaju manje riskantan put ka globalizaciji.3

1.2 RAZVOJ STRATEGIJSKIH ALIJANSI

Samo do pre dve decenije konkurencija je bila slabija, tako da kompanije nisu imale potrebu da se ističu u svim sposobnostima i učestvuju globalno. Često je bila dovoljna samo jedna distrinktivna sposobnost da se zadovolji veliko tržište. U poređenju sa današnjim aktivnostima, intenzitet promene u tehnologijama i na tržištima je bio umeren, a industrijske granice su bile jasno definisane i, generalno, nisu bile globalne. Ako je organizaciji nedostajala sposobnost, ona je izdvajala vreme da je razvije ili je kupovala putem akvizicije. Akcionari su relativno bili strpljivi i manje zahtevni u to vreme u pogledu profitabilnosti i zarade. Najveće preokupacije stratega i planera su bile tržišna segmentacija, aplikacija portfolio modela (da bi se kategorizovali različiti poslovi i odredila alokacija resursa kompanije) i kompetitivne strategije. Model komande i kontrole koji se razvija tokom proteklog veka, još uvek je uspešno funkcionisao. U međuvremenu došlo je do velikih promena. Naime, postoje određeni uslovi okruženja koji pogoduju formiranju alijansi i njima se može objasniti porast kooperacije u prošloj deceniji: Konkurentske granice su nejasne, pošto su tehnološka unapređenja stvorile mogućnosti prelaza integrisanjem ranije odvojenih industrija; Unapređenje u komunikacijama (govorna pošta, elektronska pošta, i elektronsko poslovanje) i trend ka globalnom tržištu povezuju prethodno različite proizvode, tržišta i geografske regione i olakšavaju otvorenu komunikaciju koja je suštinska među partnerima; Inteziviranje konkurencije i sve zahtevniji potrošači traže sveobuhvatno unapređivanje sposobnosti a nijedna kompanija nema dovoljno vremena, ili resursa, da sama razvije te sposobnosti, ili da ih stekne; Neprekidna potreba za tehnološkim standardima i kompatibilnošću u globalno povezanom svetu, zahteva kooperaciju;
3

Prof.dr.Vesna Milićević,”Međunarodni menadžment novije tendencije“Beograd 2009, str.114,115

3

i stiče globalnu masu ekspertize da bi obezbedile uspešno formiranje i realizaciju alijanse.2 % u poređenju sa 25 najmanje aktivnih koje ostvare samo 10. Tokom istog perioda. kada je ostvaren drugi po veličini maksimum realizovanih strategijskih alijansi.Sve veći broj kompanija uspešno savladava krivu učenja alijanse. između ostalih. U proteklih deset godina strategijske alijanse su konstantno ostvarale prinos na investicije od skoro 17% u 2000 vodećih svetskih kompanija. a više od polovine se javilo između konkurenata. Hiljadu najuspešnijih američkih kompanija su iz strateških alijansi su ostvarile 18% prihoda za razliku od vodećih evropskih kompanija koje su još tada imale prosečno skoro 30% prihoda iz alijansi. prethodio je drastičan pad alijansi nakon 2000.godine. Dvadeset i pet kompanija sa liste FORTUNE 500 koje su najaktivnije u alijansama zarade prosečan prinos na capital od 17.Ubrzanje trajektorije rasta (75 % ispitanika) 2. a preko 75 % njih zapaža da su alijanse efektivne. godine preko 30 % njihovih prihoda (Sjedinjene Američke Države) a skoro 40% (Evropa) potiče iz alijansi. postojala su vrlo optimistična očekivanja u pogledu njihovog daljeg razvoja.godine u nameri da se bolje približi tadašnje stanje I predikciji za novi milenijum koje se. kasnije će se ispotaviti.To je 50 % više od prosečnog prinosa na investicije koje su kompanije ukupno ostvarile.Sticanje prava korišćenja eksternih baznih sposobnosti (67%). Te iste kompanije su očekivale da do 2004.Neposredno pre nego što se to dogodilo. što dogazuje da su i oni bili veoma zastupljeni.1%. 4 . Navedena su dva glavna razloga za osnivanje alijansi: 1. nisu u potpunosti ostvarile. međutim potvrđeno je da je stopa uspešnih alijansi manja od 50 %. biće iznet deo pomenutog istraživanja. U protekle dve godine formirano je više od 20 000 alijansi u svetu. Savremenom trendu formiranja strategijskih alijansi koji je otpočeo 2005. izvršena je preko 15 000 akvizicija i merdžera.godine. rezultati istraživanja koje je Booz-Allen & Hamilton sproveo u saradnji sa višim rukovodiocima iz najboljih američkih I evropskih organizacija a koje je objavljeno 2000. o čemu svedoče. Svi učesnici su rekli da su u njihovoj industriji alijanse u porastu.

joint ventures itd. Dok kapitalne alijanse obuhvataju joint ventures i alijanse manjinskog kapitala nekapitalne alijanse se odnose na sve druge kooperativne aranžmane koji ne uključuju razmenu kapitala. 5 . odnosno hijerarhije. Krećući se sa leva na desno. a smanjenju fleksibilnosti. bazirajući se na pisanim sporazumima i verbalnim dogovorima. kontrole. mogu biti struktuirane ili kao posebne kapitalne alijanse ili kao nekapitalne alijanse( takozvane ugovorne alijanse) Kapitalne alijanse koje se takođe nazivaju institucionalne ili hijearhijske alijanse posluju ili kao poseban polovni entitet (npr. strateške alijanse. i roka trajanja.Značajan izvor kontrole je pisani sporazum ili ugovor. merdžeri i akvizicije” Beograd Različite vrste alijansi. inicijalnih troškova.mogu biti raspoređeni duž kontinuuma na čijem se jednom kraju nalaze promptne tržišne transakcije a na drugom korporativni merdžeri i akvizicije.Ondrej Jaško. odnosi sa strateškim snabdevačima licenciranje. strategijske alijanse. Nekapitalne alijanse (ugovorne alijanse) se formiraju između nezavisnih partnera.Neki od autora prave razliku između joint ventures i drugih tipova kapitalnih sporazuma.Te alijanse karakterišu kratkoročni ili srednjoročni odnosi. ugovoru o istraživanju i razvoju. kolaborativne strukture su karakteristične po povećanju organizacione uzajamne zavisnosti. Joint venture) sa sopstvenom strukturom rukovodstva. uzajamno posedovanje udela. ili obuhvataju ulaganje sredstava jednog partnera kod drugog.Slika 1: Formiranje alijansi I M&A na godišnjem nivou u period 1988-2004 Izvor: Nenad Popović. outsorcing. kao što su programi zajedničkog marketinga. manjinsko ulaganje. dakle.Sloboda Protić” Menadžment interorganizacionih odnosa.

Nekapitalne alijanse mogu imati unilateralnu ili bilateralnu formu. Kada partneri kooperiraju u joint venture-u oni su značajno izloženi jedni drugima u pogledu tacitnog znanja. tehnologije i drugih dragocenih resursa. više joint venture-a su veoma često izloženi višem riziku performansi u poređenju sa drugim formama strategijskih alijansi. Zbog dodatnih resursa neophodnih da se stvori novi entitet.Kao primeri ovakvih bilateralnih ugovornih alijansi mogu da se navedu: • Zajedničko istraživanje i razvoj 6 . Bilateralne ugovorne alijanse uključuju kooperaciju i koordinaciju pošto obe strane rade zajedno da bi ostvarile rezultate alijanse. Alijanse manjinskog kapitala 3. Joint ventures 2. Uniliteralne ugovorne alijanse uključuju dobro definisane transfere svojinskih prava. tako da postoji tendencija da mogući gubici zbog neuspeha joint venture-a budu visoki. bez mnogo koordinacija i kooperacija. Unilateralne ugovorne alijanse Joint ventures uključuju stvaranje zasebnog entiteta od strane dva ili više partnera. a od partnera se očekuje da rade na sopstvenu odgovornost.Stoga je nivo integracija u unilateralnim ugovornim alijansama relativno nizak.Glavne forme uniliteralnih ugovornih alijansi su : • • • Licenciranje Sporazumi o distribuciji Ugovori o istraživanju i razvoju Svaki partner izvršava svoje obaveze nezavisno. i specifični u pogledu očekivanja svake strane. oni su najbliži hijerarhijskim organizacijama. Dakle joint venture po svojoj prirodi podrazumeva vrlo visoke troškove izlaza. Joint ventures su zasebno formirani entiteti. koji se baziraju na zajedničkom vlasništvu kapitala. Na kontinuumu formi alijansi. Bilateralne ugovorne alijanse 4.Das i Teng predlažu 4 tipa alijansi: 1. tako da postoji tendencija da ugovori budu potpuni. Alijanse manjinskog kapitala obuhvataju sticanje kapitalnog udela kod jednog ili više partnera bez stvaranja novog pravnog entiteta.

Sloboda Protić” Menadžment interorganizacionih odnosa. bilateralni ugovori su obično nekompletni i više su na neodređeno vreme. outsorcing. strateške alijanse. merdžeri i akvizicije” Beograd.123 4 7 . strateške alijanse. merdžeri i akvizicije” Beograd Nenad Popović.Ondrej Jaško.U poređenju sa unilateralnim ugovorima.Sloboda Protić” Menadžment interorganizacionih odnosa.str.Ondrej Jaško.• • • Zajednički marketing i promocija Zajednička proizvodnja Neke forme partnerstva sa snabdevačima Te alijanse zahtevaju partnera da udruže resurse i da konstantno rade zajedno tako da su partneri integrisani na veoma čvrst način.4 STRUKTURE ALIJANSI Dinstrinktivne karakteristike Kapitalni joint ventures Zajednički kapital Alijanse manjinskog kapitala Jednosmerno vlasništvo Bilateralne ugovorne alijanse Nema uključenog zajedničkog vlasništva Umeren zajedno posluju zbog zajedničkog cilja Uniliteralne ugovorne alijanse Nema uključenog zajedničkog vlasništva Blagodvojeno posluju po ugovorima Vlasnička struktura Stepen interorganizacione integracije Visok – poslovanje u jednom entitetu Znatankapitalna participacija Mehanizam kontrole Hijerarhijski Usklađivanje interesa putem kapitalnog uloga Recipročnost Ugovorno pravo Trajanje alijanse Srednjeročno Srednjeročno do do dugoročno dugoročno Kratkoročno do srednjeročno Kratkoročno do srednjeročno Tabela 1:Karakteristike struktura strategijskih alijansi Izvor: Izvor: Nenad Popović. outsorcing.

a menadžeri to ne vole . a koji može obuhvatiti različite nove proizvode odnosno delatnosti. konkurentsku prednost najčešće ostvaruju strateškim partnerstvima. Te procese podstiče i okruženje u kojem uočavamo jačanje globalizacije i suočavanje s konkurencijom iz celog sveta.Na savremenom tržištu snažan korporacijski razvoj više se ne može realizirati samostalno.Industrijski i uslužni giganti. Mnoge inovacije ne opravdavaju uložena finansijska sredstva. Prava alijansa podrazumeva fundamentalnu nezavisnost ekonomskih aktera.jer menadžment za njih predstavlja totalnu kontrolu . ali i ambiciozna mala i srednja preduzeća. Jedna od osobina nove ekonomije jeste i učestalo pojavljivanje ne samo novih proizvoda i tehnologija. Zbog toga nastaju brojne poslovne mreže unutar kojih stalno cirkulišu podaci.a alijanse predstavljaju podeljenu kontrolu u cilju ostvarenja konkurentske prednosti. Reč je o poslovnom portfoliju uz pomoć kojeg se nastoji smanjiti rizik poslovanja. informacije i znanja. 8 . Mreže se grade sa tri grupe partnera : • • • Drugim konkurentima Univerzitetima i drugim istraživačkim institucijama Klijentima/kupcima. sve snažnija turbulencija odnosno učestale radikalne promene na tržištu. Drugim rečima. Strateške alijanse i ostali oblici partnerstva realiziraju se iz nekoliko razloga. Uvođenje inovacija u poslovanje često je rizičan poduhvat. te nužnost akumuliranja značajnih finansijskih sredstava kako bi se pratila odnosno primenjivala najnovija tehnološka dostignuća. novu ekonomiju karakterišu brojne inovacije. među kojima su najbitniji: • • • • Potreba za sticanjem specifičnih resursa Snižavanje proizvodnih troškova Što brže plasiranje novih i modificiranih proizvoda i usluga na tržištu Podela rizika prilikom realizacije novih poslovnih projekata. Stoga uspešne kompanije vode istovremeno nekoliko poslova odnosno inovacijskih procesa koji znaju biti dosta različiti. nego i novih tržišta. Mreže su jedan od oblika današnje saradnje uz pomoć kojih se poboljšavaju najpre nematerijalni faktori nužni za uspeh u novoj ekonomiji.

opasnost od curenja informacija trećoj strani. Pritom se strateške alijanse sklapaju. pristup onim tržištima na kojima organizacija nije ranije nastupala. podeljeni troškovi. Po pravilu se koriste metode projektnog menadžmenta.5 1. često desetak kompanija. Današnje alijanse po pravilu se sklapaju između nekoliko. bolja konkurentnost. Suvremene strateške alijanse rezultiraju mnogim složenim rešenjima koja se štite brojnim patentima.Svakako da se neki od najbitnijih prednosti formiranja strategijskih alijansi smatraju jačanje tehnolopkih kompetentnosti u relevantnim područjima poslovanja. Alijanse se sklapaju i između konkurenata. i izbegavanja „rata cena”.3 PREDNOSTI I NEDOSTACI STRATEGIJSKIH ALIJANSI U savremenom poslovanju. što je jedna od specifičnosti nove ekonomije. savremene alijanse se realiziraju u područjima punim nepoznanica koje zahtevaju inovacijski pristup. Tradicionalno su se u okvirima zajedničkog ulaganja koristili poznati resursi. u području temeljne delatnosti (core activity). te je stoga veoma teško njima rukovoditi. umeća i znanja. razmena zaposlenih. davanje partneru pristup na sopstveno tržište. za razliku od zajedničkih ulaganja. Zajednička ulaganja (joint ventures) po pravilu su se sklapala zbog iskorištavanja određenih specifičnih tržišnih prilika koje su bile od perifernog značaja za sva preduzeća koja su ušla u taj projekt. Nasuprot tome. Prednosti 5 Nedostaci Maja Levi Jakšić Menadžment tehnologije i razvoja. FON. Međutim strategijske alijanse poseduju i određene nedostatke kao što su pre svega podela profita. Beograd 2010. lako je vidljivo koliko strategijske alijanse poseduju prednosti .Uz pomoć alijansi uspešno se provodi komplementarna specijalizacija koja je nužna za realizaciju projekata. gubitak nad sopstvenim zaštitnim znakovima po kojima je organizacija bila prepoznatljiva na tržištu pre formiranja strategijske alijanse. 9 . podeljena kontrola određenih funkcija. ali svakako da postoje određeni nedostaci ovakvom tipu udruživanja organizacija. dogovori oko cena . organizacije koja uči i poslovnog reinženjeringa uz stalnu brigu o kvaliteti. veća profitabilnost. a tradicionalna zajednička ulaganja bila su bilateralna.

softveri.Jačanje tehnoloških kompetentnosti u relevantnim područjima poslovanja Ostvarivanje zajedničkih tehnoloških projekata Ravnopravnost u realizaciji IR projekata Zajednički potencijali za IR projekte Veća profitabilnost. Pristup najnovijim tehnologijama saveznika(tehničke informacije.rezultati IR.) Pristup novim tržištima Dogovori oko cena i izbegavanje rata cena Korišćenje poznatih zaštitnih logoa i naziva Prednosti od reputacije partnera Pristup partnerovim proizvodnim resursima Mogućnost u raspodeli prihoda Razmena zaposlenih Predstavljanje na područjima gde je plaćanje svojih zaposlenih skupo Zajednički napori u obuci zaposlenih i programa unapređenja menadžmenta Podeljena kontrola Podela profita Odavanje informacija Moguće zloupotrebe informacija od strane partnera Opasnost od curenja informacija trećoj strani Davanje partneru pristup na sopstveno tržište Pritisci na sopstvenu distributivnu mrežu da bi se opslužile potrebe partnera Ograničenja u strategiji promocije Gubitak nad sopstvenim zaštitnim znakovima Zavisnost od partnera u ponudi Ograničenost u pogledu angažovanja drugih snabdevača Gubitak finansijskih sloboda Ograničenja u pogledu razvijanja spostvenih programa Tabela 3: Prednosti i nedostaci strategijskih alijansi Izvor Maja Levi Jakšić...bolja konkurentnost . Menadžment tehnologije i razvoja 10 .podeljeni troškovi.

Nijedan partner nema neproporcijalan deo rizika. tehnologija ili nešto drugo. Zajednički resursi: Svaki partner učestvuje sa odgovarajućom količinom resursa. i posvećenost rešavanju problem alijanse i dalji rast. Proizvodi 2. Library of Congress Cataloging-in Publication Data. ISBN 1-56052-550-9. znaje. Developing Strategic Alliances. Tehnologija 5. Bez obzira da li je to kapital. radna snaga. Zajednička vizija: Parteri dele zajednički pogled na ciljeve. 6 Rigsbee. motivaciju.Jerry@jerryrmitchellandassoc. 7 Jerry R. Operacije 4. First Edition. Zajedničke vrednosti: Partneri dele zajednički sistem vrednosti i komplementarnih osobina. Finansije Efikasne strategijske alijanse su kombinacija sledećih faktora:7 • • • • Zajednički rizik: Svaki partner snosi isti deo rizika u strategijskoj alijansi.com 11 .Postoji sedam generalnih oblasti u kojima se moze profitirati od stvaranja alijanse. rezultate i izglede alijanse. koji obezbeđuje svrhu. Ovaj sistem vrednosti je kamen temeljac alijanse. Pristup 3. Imaju zajedničku viziju vaznosti njihove alijanse. Mitchell Bootstrapping 630-305-0005. To su:6 1. Ed (2000). Strategijski rast 6. Organizacija 7.

veoma brz uspon ili pad kupovne moći pojedinih svetskih korisničkih tržišta itd. Štaviše.1 Razvoj i značaj telekomunikacija Telekomunikacija (od grčke reči tele: dalek. 12 .2. udaljen i latinske communicare: zajedno raditi. Telekomunikacije predstavljaju jednu od osnovnih potreba ljudskog društva na početku trećeg milenijuma. održan Svetski samit o informacionom društvu (WSIS). Svet telekomunikacija se jako brzo menja. 83 ministra i zamenika iz 176 država sveta. Savremeno društvo je društvo znanja. stvaranje telekomunikacionih i medijskih giganata (primer – AOL (American online . i ponuda telekomunikacionih servisa raste iz dana u dan. Kao osnova za elektronsku trgovinu. usporen je rast globalnog tržišta ICT. WSIS deklaracija predstavlja zajedničku viziju vrednosti informacionog društva i sadrži akcioni plan za ostvaranje ove vizije uz primenu informacionih tehnologija. zatim za rast i širenje interneta. kompetitivna i složena.). Usluge imaju tri puta veći udeo u odnosu na opremu. – 2000.TELEKOMUNIKACIJE DANAS 2.najveći svetski pružalac internet usluga) i Time Warner (medijska kompanija)). poraslo po obimu za preko 60%. Razvoj telekomunikacione oblasti u svetu. telekomunikacije su ključni faktor u razvoju nove privrede i ekonomije. bio je veoma brz i raznolik – kratki tehnološki ciklusi. godini udeo tržišta ICT u bruto svetskom proizvodu bio je oko 9 %. U 2004. uz učešće 54 šefova država. bankarstvo. informaciono društvo. – 2004. uz osnovnu poruku da se prevaziđe tkz. brz obrt kapitala. informacionog društva današnjice. premijera. godini obrt na svetskom ICT tržištu je iznosio oko 3000 milijardi evra. koji je na godišnjem nivou iznosio oko 5%. U periodu 2000. slobodnija. U Ženevi je (decembar 2003. „digitalna podela“ sveta do 2015. posebno u prethodne dve decenije. razvijene telekomunikacije uslov su za razvoj savremenog. godine. Jedno od bitnih obeležja sveta danas jesu i strateški savezi između velikih kompanija – globalizacija telekomunikacionog tržišta i usluga. postajući sve raznovrsnija. Globalno tržište ICT (informaciono – komunikacionih tehnologija) je u periodu 1996. saopštiti) označava uopšteno svaku razmenu informacija preko jedne određene udaljenosti ali bez materijalnog (naprimer u obliku pisma) transporta. upravljanje i druge E – servise. U 2000. predsednika i podpredsednika.

objavio ideju o prenosu teksta na daljinu korišćenjem žičane linije. Pored toga. Međutim. kada je između Pariza i Liliea uspostavljena optička telegrafska linija. Prvi uspesi na tom području pripisuju se Antoniu Meucciu i Charlesu les Bourseulu. politika i nacionalnog plana razvoja telekomunikacija.Meucci.Charles les Bourseul radeći na poboljšanju telegrafa dolazi na ideju kako preneti govor električkim impulsima.Slične ideje i pokušaji javljaju se na različitim stranama i u relativno kratkom periodu. stepen digitalizacije telekomunikacione mreže. prijemna se strana nalazi u istom strujnom krugu. Danas su glavni indikatori razvijenosti sektora telekomunikacija u nekoj zemlji: postojanje strategije. Morseov alfabet. Prva telegrafska linija postavljena je između Washingtona i Baltimora. telekomunikacijske tehnologije šire vesti dotad nepojmljivom brzinom i danas dopiru do svakog kutka zemlje.Bourseulova ideja prenosa glasa potpuno je analogna telegrafu: osetljiva membrana pokreće iglu/kontakt i prekida/uspostavlja strujni krug. kada je Samuel Morse. tada bismo pojavu telekomunikacija mogli smestiti u godinu 1793. 13 . prima te impulse i u ritmu električkih impulsa pokreće membranu i tako proizvodi zvuk. kako dinamičan rast komunikacija na daljinu počinje korišćenjem strujnih krugova. pokretne papirnate trake i pisaljke. Bourseul ne shvaća prirodu zvuka. smatra se da je početak razvoja telekomunikacija započeo 1835. Umesto telekomunikacionog tržišta sa usamljenim. 2. liberalizacija tržišta. u Havani eksperimentiše sa prenosom zvuka. prenosi titraje zvuka. godine. definisao je telegrafski kod. ali ne i veličinu titraja uspeva preneti samo čiste i ravnomerne tonove. a prve vesti prenose se već 1844. dajući elektroterapiju reumatskim bolesnicima slučajno otkriva da se zvuk širi električnim vodovima i već 1849. S Morseovim telegrafom započeo je razvoj nove industrijske grane koja u potpunosti menja dotadašnji način života. Kod Morseovog alfabeta je vodio računa o učestalosti pojave slova tako da se slobodno može reći da je Morse pionir i na području teorije informacija. monopolističkim nacionalnim operaterom – telekomunikaciono tržište sačinjeno je od više telekomunikacionih mreža i operatera usluga.2 Nastanak i razvoj telekomunikacija Ako telekomunikacije shvatimo kao komunikaciju na daljinu posredstvom uređaja povezanih mrežom.Nakon izuma telegrafa dolazi vreme eksperimenata i otkrića na području prenosa govora električnim signalima.Ekonomski razvijene zemlje opredelile su se za liberalizaciju i povećanje konkurencije u svim segmentima telekomunikacionog tržišta. stepen penetracije u fiksnoj i mobilnoj mreži. fizičar i slikar. balansirana tarifna politika. koji se sastoji od crtica i tačaka. elektromagneta upravljanog strujnim impulsima.

npr. Iako u prvom trenutku skeptik. prenosio neke tonove. čak fizički naporan. tek 1871. Usprkos tomu što je državni službenik Amerike bio mišljenja da patentno pravo pripada Meucciu postupak za oduzimanje patentnog prava Bellu odgađan je iz godine u godinu. gajtanima. godine.Iste godine Johann Phillip Reis skupini profesora demonstrira svoj telefon koji je. Godine 1874. Povećanjem broja korisnika i telefonskoga prometa raste veličina telefonskih centrala i broj manipulanata. Alexander Gragam Bell. Istoga dana kada i Bell. a i sam posao prespajanja postaje zamoran. bez preduzetničkih osobina i siromašan. u magazinu “L’Illustration de Paris”. i Elisha Gray prijavljuje svoj patent. Za nastavak razvoja telefona važna je godina 1878. novinama italijanskih imigranata. ali je praktički bio potpuno neupotrebljiv jer se nije maknuo dalje od Bourseulive ideje. vredi četiri godine. kolika je bila cena prijave. Kasnije nastavlja usavršavati svoj telefon pa ugradnjom Edisonovog ugljenog predajnika zvuka i Western Unionove sklopke izrađuje praktičan i upotrebljiv uređaj. kompaniji kojoj je Meucci prodao nekoliko prototipova svoga telefona. skladišta i trgovine. što je rok u kojem Meucci ne prijavljuje patent jer nikako da skupi 250 dolara. kad je Hunnings izumeo ugljeni mikrofon i time značajno povećao doseg veze između dva telefona.Svoje ideje o prenosu glasa električnim putem objavio je 1854. eksperimentiše sa magnetno-električnom telefonskom linijom.. Iste godine kad je u štampi objavljeno da je Bell patentirao svoj telefon. najavljuje prijavu patenta. Meucci u kontinuitetu radi na prenosu glasa i razvija nekoliko tipova telefona koristeći elektrostatičke i elektromagnetske efekte. linijom koja ne koristi baterije. ali sa istom svrhom. tačke na koje se priključuju telefonski aparati i međusobno povezuju na zahtev i prema željama vlasnika telefona. u “L’Eco d’Italia”. Rastom broja telefonskih linija pojavljuje se problem izmeničnoga povezivanja raznih telefonskih aparat i uskoro se pojavljuju prve telefonske centrale. prodaje nekoliko prototipova svojih telefona Western Union Telegraphu. drugačiji aparat. Godine 1875. Nastala je zavrzlama. Najava patenta ograničenog je trajanja. a kupuje ih bogatija i ekstravagantna klijentela. istina. Bell patentira svoj telefon. pojavljuje se na tržištu sa svojim telefonom. Doseljenik. Interesantno je da je u međuvremenu Meuccieva prijava patentna 1871. Nestala iz kancelarije pa je Bellova kompanija pristala platiti 20% profita od patenta Western Unionu. Interesantno je primetiti da se prvi telefoni prodaju u parovima. Gray se žalio. Lars Magnus Ericsson otvara mali servis za popravak telegrafske opreme – LM Ericsson. Prve su centrale manualne. veze se uspostavljaju između dve tačke. u New Yorku. a prava na patent polagao je i Meucci. ali nešto kasnije. prospaja vezu prema traženom odredištu. podučavajući učitelje gluhonemih i eksperimentišući s Leon Scottovim fonografom otkriva isto što je Meucci otkrio već ranije. a manipulant na centrali prihvaća poziv korisnika telefona i u skladu s njegovom željom/narudžbom manualno. sve do Meuccive smrti. shvativši važnost i budućnost telefona započinje rad na poboljšanju originalne ideje telefona i 1879. Budući da su taj odgovorni posao 14 . 1860. profesor fiziologije glasa. a 1876. Meucci objavljuje svoje ideje i rezultate rada na telefonu. Iste godine ostvaruje dvosmernu vezu na deonici dugoj 16 km.

godine. Johann Philipp Reis uspeva da prenese glas električnim putem na distanci of 340 stopa. Bila je od takvog značaja Napoleonu da je kopirana i primenjivana širom Evrope i SAD. Meucci demonstrira električni telefon u New York-u. godine u New Havenu. Italijan koji je živeo u Havani. Neki od najvažnijih događaja u ranoj istoriji telefona su: • 1849. Razvoj televizije može se podeliti na onaj koji je zasnovan i na mehaničkim i elektronskim principima kao i na čisto elektronskim principima. Prvi elektromagnetni telegraf je napravio Baron Schilling 1832. neki izvor emancipacije žena vežu upravo uz taj posao. Ericsson gradi prvu manualnu centralu u Stockholmu 1883.) • 14. • 1861. Prva manualna telefonska centrala izgrađena je 1878. • 1872. • 1854. Patentiran je u Ujedinjenom 15 . Charles Bourseul objavljuje opis telefonskog prijemnika i predajnika. ali nije konstruisao i sam uređaj.000 linija 1916. godine. Gray demonstrira telefon sa tečnim transmiterom u Highland Park Presbyterian Crkvi. Prve telekomunikacije su bile optičkog tipa: dimni signali i svetionici. • 1874. a ostala je u službi do 1846. Elisha Gray osniva Western Electric Manufacturing Company. kasnije nazvan telefonom. jula 1875. Antonio Meucci. Bell prvi koristi dvosmerni telefon. • 1854. Alexander Graham Bell prvi put prenosi glas. godine Ericsson izgradio u Moskvi. • 2. (I prijemnik i predajnik sa istim membranskim istrumentima. Kao kuriozitet se može navesti da je najveću manualnu centralu s rekordnih 60. • 1. Bell dobija svoj prvi patent na telefon. One postoje od najstarijih vremena. Mreža semafora koje je izumeo Claude Chappe postojala je u Francuskoj od 1792. demonstrirao je uređaj. godine. juna 1875. februara 1876. ali ona zbog ratnih uslova nikad nije puštena u rad.obavljale mahom žene. Prvi komercijalni električni telegraf koji su napravili Sir Charles Wheatstone i Sir William Fothergill Cooke ušao je u upotrebu na Velikoj železnici zapada (Great Western Railway).

i prvi ozbiljniji razvoj radia. avgusta 1920.. efikasno upravljanje poslovanjem.AM radia. Moderni telefon je rezultat rada mnogih ljudi.kraljevstvu 1837.8 2. Telekomunikacione mreže u koje spadaju globalna svetska mreža Internet. svirao violinu i recitovao delove biblije. Nezavisno od njih. vezuje se za 1906. godinu kada je za božić Reginald Fessenden u Brant Rock Massachusetts-u. Prvi transatlanski telegrafski kabl je uspešno završen 27.wikipedia. godine. bio je baziran na Teslinim patentima. organizacije i poslovnih partnera. Izum amplitudnog modulatora . što su putem radio prenosa mogli da čuju putnici na brodovima na moru. većini naučnika je bilo jasno da je i bežična komunikacija moguća. grafika. emitovan je 31. Trendovi razvoja u oblasti telekomunikacija mogu se posmatrati kroz nekoliko oblasti. mreža unutar jedne organizacije-intranet i mreža organizacije sa poslovnim partnerima-extranet. godine od strane Samuel Morse-a. koji je imao široku upotrebu demonstrirao je Guglielmo Marconi 1896. Ovaj izum pripisuje se Reginald Fessenden-u i Lee de Forest-u. Prvi informativni radio program. Kasniji sistem (zasnovan na nekim Teslinim patentima).com 16 . Takođe. Kada je telefon u pitanju. Treba napomenuti da verovatno ne postoji jedan izumitelj telefona. deljenje poslovnih resursa i konkurentno učešće na globalnom svetskom tržištu. predstavljaju osnovu za elektronsko komuniciranje i saradnju radnih timova.3 Trendovi u telekomunikacijama Kao što je već napomenuto. Još od Faraday-a i Hertz-a ranih 1880tih. godine. omogućivši transatlansku telegrafsku komunikaciju po prvi put. omogućio je da više od jedne stanice mođe da šalje signale na istom području. Patenti za uređaje bežičnog telegrafa su se počeli pojavljivati 1860tih. električni telegraf je razvijen i patentiran i u SAD 1837. zvuk i video) posredstvom međusobno povezanih računara ili drugih instrumenata. On je razvio i tkz. Prvi pravi radio prenos glasa. godine izvršio prvu javnu demonstraciju takvog sistema. tekst. godine James Bowman Lindsay je izvršio prvu demonstraciju bežičnog telegrafa. pred svojim studentima. 8 Izvor:www. telekomunikacije omogućavaju razmenu informacija različitih formata (glas. Morzeovu azbuku sa svojim asistentom Alfred Vail-om. na stanici 8MK. u Detroitu. 1832. vrednih za njegovo puno zaživljenje i primenu. u učionici. ali tek je Nikola Tesla 1893. njegova istorija je mnogo komplikovanija. Sve ovo obavezuje menadžere da steknu osnovna znanja o telekomunikacionim mrežama. jula 1866. barem kada se misli na datum izuma i samog izumitelja.

Otvoreni sistemi kao što su Internet i organizacijski intranetovi i extranetovi.Industrijski trendovi Telekomunikaciona industrija se od Vladom regulisanog monopola transformisala u slobodno tržište telekomunikacionih usluga. 17 . što omogućava značajno veću brzinu prenosa. učenje na daljinu. nudi veliki broj različitih telekomunikacionih usluga. prenos većeg broja informacija. zasnovanim na različitim bazama podataka oslanjajući se na različite međusobno povezane mreže. Lokalne i globalne telefonske usluge (putem celularnih ili PCS sistema). predstavljaju kompjutersko okruženje koje omogućava jednostavne pristupe krajnjih korisnika i njihovih računarski mreža. Osnovni trend je i povezivanje celularnih i PCS mobilnih telefona kao i PDA-ova na Internet i organizacione mreže. interaktivna televizija. Digitalne tehnologije prenose informacije u obliku diskretnih kompjuterskih signala. Tehnološki trendovi Osnovni tehnološki trend je konvergencija klasičnih klijent/server sistema ka otvorenim sistemima. Drugi revolucionarni tehnološki trend je prelazak na digitalne mrežne tehnologije. pristup internetu i slično su samo neke od njih. Tako se danas od strane velikog broja kompanija. video konferencije. Raniji telekomunikacioni sistemi su se zasnivali na analognom prenosu tj. Trendovi u poslovnim primenama Promene u telekomunikacionoj industriji i tehnologiji su rapidno povećale broj poslovnih primena. Telekomunikacione mreže igraju glavnu ulogu u oblasti elektronske trgovine. veću ekonomičnost i mnogo manje grešaka u prenosu. interorganizacionoj saradnji i drugim poslovnim primenama koje podržavaju operativu i upravljanje preduzećem. Ovi sitemi omogućavaju izvršavanje mnogo različitih aplikacija pokrenutih od strane raznih tipova računarskih sistema. kao i sa zemaljskih mikrotalasnih sistema na satelitske i druge bežične tehnologije. desktop multimedija. kablovska televizija. prenosu električnih frekfencija generisanih zvučnim talasima ljudskog glasa. Još jedan tehnološki trend je prelazak sa bakarnih medija na fiber-optičke.. video na zahtev.

Desktop video konferencija između organizacije i njenih poslovnih partnera putem Interneta. Na ovaj način se smanjuje vreme čekanja kupca na ispunjenje narudžbine i ubrzava naplata narudžbine. Informacione tehnologije. troškovnih i strukturalnih barijera ka poslovnom uspehu. komunikacija se standardizuje bez obzira na njihovu organizacionu. omogućavaju prevazilaženje geografskih. softversku ili mrežnu strukturu. najveća i najvažnija mreža koja se konstantno širi na sve veći broj poslovnih i drugih organizacija.4 Prednosti primene telekomunikacionih mreža u poslovanju. Internet je danas. vremenskih. edukativnih i istraživačkih mreža sada povezuje milione kompjuterskih 18 . Prevazilaženje strukturalnih barijera podrazumeva sinhronizaciju sa poslovnim partnerima u smislu poštovanja standarda. Prevazilaženje vremenskih barijera podrazumeva mogućnost trenutnog obezbeđivanja informacija na udaljenim lokacijama. računi. Prevazilaženje troškovnih barijera podrazumeva smanjenje troškova tradicionalne komunikacije (poštarina. hardversku. posebno u poslovnim primenama baziranim na telekomunikacijama. Koristeći Internet i extranet sa udaljenog prodajnog mjesta se prosleđuje narudžba nekog kupca kako bi se u organizacionom centru ova narudžba obradila. Korišćenjem EDI (Electronic Data Interchange) razmene podataka između poslovnih partnera.2. Prevazilaženje geografskih barijera podrazumeva mogućnost saradnje sa poslovnim partnerima i transakcije na udaljenim lokacijama. Internet revolucija Eksplozivni rast Interneta je revolucionarni fenomen u oblasti računarstva i telekomunikacija. poslovna putovanja). Provera kreditne kartice na online POS prodajnom mestu se obavlja u sekundama. intranetova i extranetova smanjiće visoke troškove poslovnih putovanja i povećati efikasnost i kvalitet donetih odluka. Hiljade poslovnih. tel. kompjutera i mreža sjedinjujući ih u jedan globalni Web. njihovih korisnika.

int Ova mreža nema centralni kompjuterski sistem ili telekomunikacioni centar. Procenjeno je da je 51% informacija koje su tekle dvosmernim telekomunikacijskim mrezama 2000 godine teklo upravo preko interneta (ostatak (42%) uglavnom preko fiksnih telefona ).sistema i korisnika u više od 200 zemalja širom sveta. Internet postaje ključna platforma za razne poslovne aplikacije kao što su saradnja između preduzeća. 332(6025). Science.9 9 "The World’s Technological Capacity to Store.wipo. free access to the study through here: martinhilbert. Svaka poruka ima svoju jedinstvenu adresu i bilo koji Internet server je može proslediti do njene destinacije. Da bi do 2007 godine Internet očigledno dominirao i obuhvatio 97% svih infomacija u telekomunikacijskim mrezama (ostatak (2%) uglavnom preko mobilnih telefona telefona).html 19 . elektronska trgovina i drugo. 60-65. and Compute Information". Communicate.net/WorldInfoCapacity. Internet nema upravljačko telo već samo internacionalna udruženja za propisivanje opštih standarda i njihovo promovisanje. Ovi opšti standardi su ključni za slobodan protok informacija između međusobno različitih kompjuterskih i mrežnih sistema organizacija i Internet provajdera. Martin Hilbert and Priscila López (2011). Slika 1: Korisnici interneta u milionima Izvor: www.

Do 2008 godine procenjeno je da je 21. World Internet Users and Population Stats. Google i Fast Search. kao što su: • • • • • 10 Saradnja između poslovnih partnera Saradnja sa korisnicima Elektronska trgovina Interaktivni marketing Prodaja i dr.6%). video fajlova i drugog. Okeanija/Australija (59. teksta.5%) i Evropa (48. Bilo koji korisnik na Internetu može učestvovati u diskusiji. Internet browser softver kao što je Internet Explorer omogućavaju milionima korisnika surfovanje Web-om klikom na multimedijalne informacione resurse (websites) smeštene na hiperlinkovima povezanim stranama u oblasti poslovanja. faksa. Automatsko pretraživanje informacija na website-ovima obavljaju pretraživači kao što su Yahoo!.10 Primene Interneta Najpopularnije primene Interneta su svakako elektronska pošta (e-mail). Chatovanje podrazumeva konverzaciju u realnom vremenu (on-line) sa drugim internet korisnicima. Poslovne primene Poslovne primene Interneta su proširene sa elektronske razmene podataka na široku platformu za strateške poslovne primene. kao i pristup nekim specijalnim bazama podataka. Internet obezbeđuje elektronske diskusione forume kojima upravljaju različite interesne grupe. internetworldstats. čitajući i odgovarajući na poruke. istraživanja itd.1%). grafike. stižu za nekoliko sekundi ili minuta na bilo koju lokaciju u svetu.9% svetske populacije pristupilo internetu sa najvećim brzinama (mereno u odnosu na populaciju u Severnoj Americi (73. pretraživanje sajtova na Web-u pomoću browser-a i participacija u diskusionim grupama (newsgroups) i chat-ovanje (chat rooms).. Još jedna popularna primena jeste downloading(tzv.. 19 March 2007 20 .com. Internet e-mail poruke u vidu podataka.skidanje) fajlova i softvera pri čemu se oni automatski kopiraju na računar korisnika.

rad i upravljanje njima znatno jeftiniji od tradicionalnih sistema.11 Izvor:www. Efikasno stvaranje prihoda putem elektronske trgovine donosi organizaciji nesumnjivo najveće prednosti poslovnih primena Interneta. koje možemo svrstati u sledećih šest: • • • Stvaranje novih prihoda putem on-line prodaje Redukovanje troškova on-line trgovinom i korisničkom podrškom. • • 11 Razvoj novih Web tržišta i distribucionih kanala za svoje proizvode. • Povećanje lojalnosti postojećih korisnika pomoću naprednih Web korisničkih servisa i podrške. Na primer za avio kompaniju je mnogo jeftinije da korisnici koriste njihov website nego telefonski sistem.Slika 2: Primene interneta u poslovanju Izvor:www.ezarada. Privlačenje novih korisnika putem Web marketinga i reklamiranja i on-line prodaje. pre svega značajno smanjuje troškove jer su razvoj. Razvoj novih informacionih proizvoda dostupnih na Web-u. kao i zadržavanje postojećih korisnika sa naprednim korisničkim servisima. Druga primarna prednost jeste privlačenje novih korisnika inovativnim marketingom.me 21 .com Prednosti primene interneta u poslovanju.ac.management. Primena Interneta i Internet baziranih tehnologija kod intranetova i extranetova.

emmi. Razvoj standarda WAP (wireless access protocol) uticao je na razvoj velikog broja bežičnih Web aplikacija i servisa. intranet-ovima i extranet-ovima raste uporedo sa razvojem sredstava za pristup web informacijama. pejdžeri.Bežične internet tehnologije Bežični pristup Internetu. Slika 3: Bežične internet tehnologije Izvor: www. PDA-ovi i drugi portabilni komunikacioni uređaji predstavljaju veoma tanke klijente u bežičnim mrežama.rs 22 . Pametni telefoni. Telekomunikaciona industrija radi na trećoj generaciji bežičnih tehnologija koja će dostići brzinu prenosa koja omogućava izvršavanje video i multimedijalnih aplikacija na mobilnim telefonima.

ezarada.Iako je broj korisnika u velikom porastu svake godine.com 23 .Na slici br. 4 možemo videti razvijenost i upotrebljivost interneta u Srbiji i zemljama u regionu. Slika 4:Procenat korisnika interneta u Srbiji i zemljama u regionu Izvor: www. procenat ljudi koji koriste Internet bi svakako trebalo biti viši.

najzabavniji smart telefoni. Sony Ericsson je kompanija sa oko 7600 zaposlenih. Obe kompanije jednako učestvuju u novoosnovanoj kompaniji. osnovale japanska kompanija za proizvodnju kućne elekronike . radi proizvodnje mobilnih telefona i propratnih dodataka. slavi desetogodišnjicu 1. Soni Erikson je predstavio svoje prve zajedničke proizvode u martu 2002. Japanu.Sonijevo poznavanje specifičnih želja korisnika i Eriksonovo znanje u oblasti mobilne tehnologije.PRIMERI IZ PRAKSE MEĐUNARODNOG MENADŽMENTA 3. Prvi proizvodi koji su nastali zajedničim radom predstavljeni su u martu 2002. kompanija u zajedničkom vlasništvu u odnosu 50/50 kompanija Sony i Ericsson.3. SAD-u i UK. dopuštajući novoj kompaniji da iskoristi najbolje osobine od obe .Soni i švedska kompanije iz oblasti telekomunikacija .godine. sa fokusom na korisnike i nove tehnologije. Xperia™ telefoni predstavljaju spoj komunikacije i zabave namenjene korisnicima . Sony Ericsson) je zajednička kompanija koju su 2001. a izvršni potpredsednik je Jan Wäreby. i neprestano beleži sve veću prodaju i porast udela na globalnom tržištu za svoje dve osnovne oblasti . kompanija je zabeležila prodaju od oko 23 miliona mobilnih telefona. Njihova vizija je da postanu vodeći brend u komunikaciji i razonodi. oktobra 2011. 24 . u Lundu u Švedskoj.500 zaposlenih širom sveta. Kombinujući snage kompanija Soni i Erikson.GSM i Japanskog standarda. I kompanija Soni i kompanija Erikson su prestale sa samostalnom proizvodnjom mobilnih telefona. i sada već ima potpunu liniju proizvoda pokrivajući svaki aspekt tržišta. Četiri lokacije za razvoj proizvoda i R&D nalaze se u Tokiju u Japanu. istraživački i proizvodni pogoni se nalaze u Švedskoj. kompanija Soni Erikson predstavlja jednu od vodećih na polju telekomunikacija. godine. Sony Ericsson.1 Kompanija Sony Ericsson Soni Erikson (engl. Globalne korporativne funkcije se nalaze u Londonu i kompanija posluje na glavnim tržištima širom sveta. sa oko 3. U 2002.Erikson. Kini. Predsednik kompanije je Majls Flint. kao i u Silikonskoj dolini u Sjedinjenim Američkim Državama. Pekingu u Kini. Sedište komanije je u Londonu.

sonyericsson. Legenda mape: Crveno = Globalne funkcije kompanije Narandžasto = Regionalna kancelarija Zeleno = Veb stranica o razvoju proizvoda (R&D) Ljubičasto = Veb stranica proizvođača Slika 5:Globalna rasprostranjenopst kompanije Sonz Ericsson Izvor:www.com 25 .Strateško partnerstvo uključuje njihovu saradnju sa Međunarodnom federacijom fudbalske asocijacije (Fédération Internationale de Football Association (FIFA)). UEFA Ligom šampiona. sa Ženskom teniskom asocijacijom (WTA) i Facebook™-om.

kompanija Sony Ericsson je dala svoj doprinos tako što je donirala svoje telefone i kroz saradnju sa Ericsson Response (ER) . Uključuju se u brojne lokalne projekte. Želimo da vam omogućimo da kreirate zabavne sadržaje i u njima učestvujete. tim je bio u mogućnosti da distribuira ukupno 1. o čemu ćemo nešto više reći u narednom paragrafu.846 telefona radnicima na terenu. Zahvaljujući saradnji i predanosti kompanije Sony Ericsson. u srcu oblasti pogođene prirodnom nepogodom. Želimo da vas inspirišemo da radite nešto što nadmašuje komunikaciju.” Sony Ericsson veruje da mobilne tehnologije i komunikacije donose ljudima nove mogućnosti. Kada se dogodila prirodna katastrofa na Haitiju u januaru 2010. da bi se obezbedila veća efikasnost u otklanjanju posledica od nepogode. godine. eksperimentišu o načinima na koji mobilne tehnologije mogu da poboljšaju život ljudi i smatraju da osnovna funkcionalnost mobilnih telefona može da obezbedi osnovnu komunikaciju u slučajevima prirodnih nepogoda. Ericsson Response.Vizija kompanije Sony Ericsson: „Naša vizija je da postanemo vodeći brend u komunikaciji i razonodi. u nekoliko glavnih akcija nevladinih organizacija uključujući UN OCHA i WFP (World Food Program) Kombinacija GSM sistema i doniranih slušalica je omogućila inžinjerima da uspostave posebnu mrežu sa besplatnim pozivima između korisnika u okviru dometa od 35 kvadratnih kilometara 26 . ER je obezbedio GSM sistem u kontejeneru. Odgovor na situaciju u Haitiju je poslednje u nizu partnerstava sa humanitarnim organizacijama UN-a. čiji je host United Nations Office for the Coordination of Humanitarian Affairs (UN OCHA) . uključujući i projekat Milenijumskih sela (Millennium Villages). humanitarne aktivnosti i događaje širom sveta. Doživljaji koji brišu liniju između komunikacije i razonode. Sony Ericsson slušalice su pomogle na Haitiju. Mnoge od njihovih regionalnih i lokalnih kancelarija takođe aktivno učestvuju u pružanju podrške za dobrobit lokalnih zajednica čiji su deo. Saradnjom sa njihovom matičnom kompanijom u programu. Kompanija Sony Ericsson zna koliko je važno da se što pre uspostavi funkcionalna infrastruktura za komunikaciju u oblastima pogođenim prirodnim nepogodama. ostvarili su to u praksi. Spremni su da učešćem u različitim projektima. koja traju već izvanrednih deset godina.

Učešće FK EDS na turniru je svojim dobrovoljnim radom omogućio Geret Karter (nekada zaposleni u komapniji Sony Ericsson) uz podršku kompanija Sony Ericsson Nordic. pošto je tim dobio nagradu Gothia kupa za fer igru. Za kompaniju Sony Ericsson Nordic ovaj projekat je takođe predstavljao priliku da se na lokalnom nivou uključi u fudbal i sponzorstvo FIFA-e. gde se njihova avantura završila nakon izvođenja penala protiv tima iz Mađarske.000 gledalaca kao deo ceremonije otvaranja.(uključujući sedište kampa UN-a i veliki deo Port o Prensa). Pobedili su timove iz Švedske. Škotske i SAD da bi došli do polufinala. Stena Line i Adidas. lokalne telkomunikacione mreže i IT infrastrukture su bile popravljene i osposobljene za rad. Projekat škole nade u Kini Kompanija Sony Ericsson nastavlja da podržava projekat škole nade u Kini. To je najveći omladinski fudbalski turnir na svetu. na kome godišnje učestvuje više od 1500 timova. kao i međunarodni pristup za vezu sa različitim sedištima nevladinih organizacija i centrima za koordinaciju. jula 2010. Nekoliko dana kasnije ekipa je izašla na Ulevi stadion u Geteborgu u Švedskoj pred 50. Nakon šest meseci rada na zemlji u Haitiju. 14. 14 dece iz English Development School Football Club (EDS FC) u Phonsavanu u Laosu. ukrcalo se u avion i po prvi put otputovalo van zemlje. a tokom godina 800. 27 . Mađarske. U 2010. godini. Brazila. kako bi se obezbedilo osnovno obrazovanje za stotine dece koja bi inače bila izuzeta iz obrazovnog sistema zbog nedostatka sredstava u njihovim regionima. Ukupan broj distribuiranih mobilnih telefona: 1846 Sony Ericsson pomaže prvom timu iz Laosa da se pojavi u Gothia Cup Svake godine u julu mesecu odigrava se Gothia Cup u Geteborgu u Švedskoj. Ali nisu otišli praznih ruku. koji se zalaže za izgradnju i održavanje škola u udaljenim i siromašnim krajevima.Laos. uz pomoć kompanije Sony Ericsson Švedska i još dve švedske kompanije. na listu učesnika je dodata nova zemlja . Partnerstvo sa ER-om je dalo ključni doprinos otklanjanju posledica od nepogode u prvim redovima. FK EDS je igrao u kategoriji igrača do 18 godina i iznenadio mnoge svojom brzom igorm i tehničkim veštinama. kao i da učestvuje u korisnoj aktivnosti koja menja živote.000 omladinaca iz više od 127 zemalja je igralo u Gothia Cup-u.

000 CNY kineskoj fondaciji za razvoj mladih – ova donacija će biti iskorišćena za izgradnju škole nade u provinciji Kingai. dugoročni i da uvek uzimaju u obzir posledice koje dela ljudi imaju na životnu.U januaru 2010.12 RAZVOJ KOMPANIJE Kompanija Ericsson je osnovana kada je Lars Mangus Ericsson otvorio radnju za popravku telegrafa u centru Stokholma. pa do stalnog preuzimanja odgovornosti kao člana zajednica u kojima rade. društvenu i ekonomsku sredinu. u aprilu 2010. Sony Ericsson politika održivosti U svemu što rade u okviru posla koji se odnosi na održivost. godine. Od dizajna proizvoda i proizvodnje.com 28 . Posvećeni su stalnom unapređivanju održivosti uticaja koje ima kompanija. A u srži onoga što jesu. okrug Huang Juan u provinciji Kjanhai.godina 12 Izvor:www. 1876. kompanija Sony Ericsson je donirala 500. Od ovog projekta koristi će imati oko 600 učenika. Sony Ericsson smatra da su najvažniji izazovi u budućnosti održivi razvoj i proizvodnja i da oni zahtevaju trenutnu akciju svih odgovornih proizvođača. nalazi se GreenHeart™ obavezanost da budu etički ispravni i odgovorni po pitanju životne sredine .sonyericsson. godine. osnovna škola Šu Đia Miao u okrugu Čeng Gu u provinciji Šanši je izabrana kao druga Sony Ericsson škola nade.godina 1946.godine je dobila ime Sony. Ova zgrada će biti ponovo izgrađena kako bi se obezbedila bolja zaštita od zemljotresa. Osnovna škola Si Džai. iskreni. odlučni su u tome da uvek budu pouzdani. Pored toga.unutra i spolja. u Švedskoj Kompaniju Tokyo Tsushin Kogyo KK osnovali su Masuru Ibuka i Akio Morita 1958. neposredno nakon zemljotresa u gradu Jušu u provinciji Kingai.

godina Tabela 2: Razvoj kompanije Sony Ericsson Izvor:www. godina 2011. godina 2010.godine bilo je 3 miliona fanova na zvaničnoj Facebook stranici.com 29 . Prvi telefon sa kamerom. Omogućeno je da se 200 srećnih takmičara ukrca u Boing 757 i sluša kako Jamiroquai peva uživo na visini od 35 000 metara.2001. godina 2005.MPS-60 prenosivi zvučnici olakšavaju deljenje muzike sa drugima dok ste u pokretu.našao se u prodaju.sonyericsson. Xperia X10 je prvi Sony Ericsson telefon koji radi na Android platformi Na početku 2011.Ovaj događaj je ušao u Ginisovu svetskih rekorda. godina 2004.Dizajn u kombinaciji sa mogućnostima kamere predstavlja veliki uspeh. legendardni T610. godina 2007. godina Spajaju se kompanije Sony i Ericsson i započinje poslovanje pod zastavom kompanije Sony Ericsson.T68i je prvi proizvod koga karakteriše legendarni logotip.Svakako dana prijavljuje se na hiljadu novih fanova 2003. Walkmann telefoni postaju zaštitni znak Sony Ericssona Više muzike na otvorenom.

“Qwest Communications”. da bi učestvovale u trci za liderstvo na globalnom tržištu i sticanjem vodeće uloge u industriji telekomunikacija u budućnosti. Deutche Telecom”.Takođe su značajne alijanse sa stanovišta razvoja digitalnog bankarstva i transakcija sa kreditnim karticama na internetu. Tako je kompanija America Online(skori merdžer America Online Time Warner) ušla u alijansu sa firmom Hughes Satellite. “Motorola”.Slika 6:Prvi model telefona Sony Ericsson Izvor:www. telekomunikacija i kompjuterskih tehnologija je izazvala potpuno nove vrste usluga i nova sredstva prezentacije sadržaja. sa nekoliko regionalnih bell kompanija i sa nekim drugim preduzećima da bi zajedno razvili mogučnosti veoma brzog pristupa Internetu.Formira su se i alijanse za unapređenje bežičnih telekomunikacionih sistema. “Nokia”.2 Ostali primeri iz prakse Konvergencija kablovske televizije. “Ericsson“ i mnoge druge stvorile su mreže različitih alijansi i partnerstva.Kompanija America Online formirala je i strategijsku alijansu sa Motorolom da bi razvila svoj Instant Messanger Service dostupan na Motorolinim bežičnim telefonima.mobilnisvet. regionalne “Bell” kompanije. Kompanije kao što su „AT&T”. ali i stvorila potrebu za stvaranjem alijansi. “America Online”. 30 .com 3.

Vesna Milićević. i radne stanice u periodu od 3 godine. inžinjerskih.119. FON.dr. i grafičkih radnih stanica i personalnih računara visokih performansi.13 13 Izvor: Prof. servere.com IBM i Dell Computers su formirale alijansu pri čemu su se menadžeri kompanije Dell složili da kupuju delove i komponente u vrednosi od 16 milijardi dolara za ugradnju u Dellove personalne računare. Godine počeo proizvodnju prve generacije čipova koristeći 64-bitnu arhitekturu pod imenom Itanium.120 31 .Intel je 2000. Beograd 2009.Slika 7:Računarska oprema koju su menadžeri Dell-a i IBM-a složili da kupuju delove i komponente za ugradnju u Dellove računare Izvor:www. “Međunarodni menadžment novije tendencije“.U ovakvu saradnju sa IBM-om kao glavnim snabdevačem se ušlo zbog njegove rastuće kompetentnosti u proizvodnji komponenti bez obzira na činjenicu da se između ove dve kompanije vodila žestoka konkurentska borba u domenu prodaje laptopova korporacijama. Kompanije Hewlett-Packard i Intel su formirali alijansu da bi razvili sledeću generaciju 64bitnog mikroprocesora za pojačanje internet servera. str.itsvet.

Kao rezultat toga. godine. Teksas. koji se raspao 1984. 32 .Sadašnji AT&T obuhvata većinu nekadašnjeg Bell Systems. AT&T je prvi na svetu počeo prodavati mobilne telefone iPhone firme Apple. su trajali sporovi koji su okončani 8.Od godine 1924. vrednost kompanije AT&T je pala za 70%. godine. i trebalo je da posluži kao nacionalna telefonska kompanija. Pošto je ime AT&T poznato širom sveta. godine na San Francisko. kompanija je kupila operatera Singular . januara 1982. 2006. Aktivnosti kompanije su počele u Njujorku. mreža je proširena na Čikago i 1915. Belove laboratorije su osnovale novu kompaniju Lucent Technologies. nakon što je AT&T prepoznata kao monopolistička kompanija u SAD. godine. Takođe pružaju usluge digitalnog pristupa Internetu i digitalnoj televiziji. Kompanija je najveći provajder telefonskih usluga u SAD. Uz pad broja međunarodnih telefonskih razgovora. AT&T je drugi po veličini provajder bežičnog interneta sa preko 80 miliona korisnika . godine. Januara 2005. kupile AT&T za 16 milijardi dolara. kompanija „SBC Comunications” je promenila ime u AT&T. Kompanija AT&T je osnovana marta 1885. godine. sedam regionalnih kompanija odvojeno je od originalne i postale su zasebne kompanije Baby Bells.Kompanija AT&T AT&T (American Telephone and Telegraph) je američka telekomunikaciona kompanija. NewYork times je izvestio da su „SBC Comunications” jedna od ćerki firmi koja je osnovana 1984. došlo je do pada vrednosti AT&T na tržištu. AT&T nije direktan naslednik AT&T Corp. Sedište kompanije je u Dalasu. je uspostavljena transatlantska veza. godine. Godine 1927. Januara 1984.Posle sedam godina. godine na osnovu antimonopolskog zakona.

mashable.Izvor:www.com 33 .

34 .Strategijske alijanse su postale veoma važne za konkurentski uspeh poslovnih entiteta na globalnim tržištima.Zaključak Zaključak je da su strateške alijanse kao razvojni metod omogućile korporativnim tržišnim subjektima ne samo da učvrste tržišne pozicije već i da se pojave na globalnom tržištu kao još jači globalni tržišni subjekti (sinergetske efekti.veku i kako njihov razvoj predstavlja uslov za razvoj savremenog. Kako telekomunikacije predstavljaju jednu od osnovnih potreba ljudskog društva u 21. adaptaciju i harmonizaciju korporativne. poslovne i funkcionalne strategije. informacionog društva današnjice. strategijske alijanse u ovoj oblasti omugućile su organizacijama da se izbore za dominantnu poziciju na konkurentnom tržištu. U sadašnjem ekonomskom okruženju organizacija ne može da opstane sama. koja se brzo menjaju.Više nego ikada većina veština I resursa bitnih za buduži prosperitet organizacije se nalazi van granica organizacije I van direktne menadžerske kontrole.

dr. Beograd 2010.management. ISBN 1-56052-550-9.2012) 12. Jerry R. www. Communicate. str. 9.me (05.115 Prof. Vol. Ed (2000). free access to the study through here: martinhilbert.2012) 15. 5. 332(6025). str. “Međunarodni menadžment novije tendencije”. Maja Levi Jakšić.2012) 35 . “Menadžment interorganizacionih odnosa.sonymobile. Developing Strategic Alliances. www.Jerry@jerryrmitchellandassoc.12.2012) 3. First Edition. Library of Congress Cataloging-in Publication Data. internetworldstats. Martin Hilbert and Priscila López (2011). Popović Nenad. 60-65. Mowery.12. Beograd.com (07. 2.wikipedia.com "The World’s Technological Capacity to Store.114.ezarada.com. FON.ac. Mitchell Bootstrapping 630-305-0005. Vesna Milićević.Literatura 1. www. 10.12. Oxley. www.com (03. 8.2012) 11. Silverman. Science. www. strateške alijanse. Joanne E. 6.12.mashable. Strategic Alliances and Interfirm Knowledge Transfer (1996) Strategic Management Journal. pp.2012) 14. Beograd 2009. and Compute Information".net/WorldInfoCapacity. merdžeri i akvizicije”. Special Issue: Knowledge and the Firm (Winter.com (05.itsvet.com (07. www. Rigsbee. Sloboda Protić. Brian S. 17. FON. outsorcing. 77-91 Prof.12.dr. 1996). 19 March 2007 www.com (03. 4. FON. Ondrej Jaško.html World Internet Users and Population Stats. 7.12.mobilnisvet.120 David C.com (03.12.2012) 13. “Menadžment tehnologije i razvoja”.