Zbornik Rezimea IX Savetovanja 2008

DRUTVO ZA ZATITU BILJA SRBIJE
Uz podrku Ministarstva za nauku i tehnoloki razvoj Republike Srbije
Organizuje
IX SAVETOVANJE O ZATITI BILJA
Zbornik rezimea
Zlatibor 24 - 28. novembar 2008. godine
Zbornik rezimea radova sa IX Savetovanja o zatiti bilja Zlatibor, 24 - 30. novembar 2008. godine
Izdava: Drutvo za zatitu bilja Srbije 11080 Beograd 80, Nemanjina 6; p.fah 123 E-mail: plantprs@eunet.rs Internet: www.plantprs.org.rs
Za Izdavaa: Doc.dr Bojan Stojni, predsednik Drutva
Tira: 1200 primeraka
ISBN 978-86-83017-13-3
Realizacija: LEX GRAF, Beograd
IX Savetovanje o zatiti bilja, 24-28. novembar 2008. godine
STRUNI ODBOR
Predsednik: dr Veljko Gavrilovi lanovi: mr Dragan Vajgand dipl.in. Milenko Gavrilovi dipl. in. Slavica Delatovi dipl. in. Gordana Jovanovi dr Slobodan Krnjaji dr Dejan Mari mr Maja Meseldija prof.dr Tanja Milijaevi dipl. in.Jelena Tasovac
ORGANIZACIONI ODBOR
Predsednik: doc.dr Novica Mileti lanovi: doc. dr Goran Delibai dr Veljko Gavrilovi dr Mile Ivanovi prof.dr Vaskrsija Janji dipl. in. Natalija Kurjak prof.dr Sanja Lazi dipl. in. Andrija Lili dipl. in. Milo Mahovi dipl. in. Svetislav Rani dr ivica Radin dipl. in. Miodrag Savi dr Dragan Sekuli dipl. in. ore imunovaki dipl. in. Vesna Uroevi
Sekretar odbora: Ivanka Kraus
SPONZORI
Glavni sponzori: AGROMARKET d.o.o, Kragujevac GALENIKA - FITOFARMACIJA AD, Beograd BAYER d.o.o., Beograd DUPONT SRB d.o.o., Beograd AGROVOJVODINA - KOMERCSERVIS, Subotica MORPHO, Beograd
Sponzori: AGROUNIK, Beograd VICTORIA GROUP, Novi Sad VST TREND d.o.o., Novi Sad JUGO-HEM d.o.o., Leskovac DELTA AGRAR d.o.o., Beograd
Sponzori uesnici: SRBIJAUME, Beograd DOW AGROSCIENCE, Beograd AGROFERTICROP d.o.o., Subotica SYNGENTA AGROSERVICES, Beograd BASF SRBIJA d.o.o., Beograd HEMOVET, Novi Sad AGRIMATCO GROUP "DIPKOM" d.o.o., Novi Sad STOCKTON d.o.o., Beograd
PREDGOVOR
Drutvo za zatitu bilja Srbije, ve tradicionalno, poslednje nedelje u novembru na Zlatiboru organizuje godinji nauni i/ili struni skup, kao deo programa permanentnog obrazovanja strunjaka za zatitu bilja. Ove godine, to je IX Savetovanje o zatiti bilja. Struni odbor Savetovanja odabrao je 14 tema koje e biti obraene kroz referate po pozivu, a od 118 referata koji su prijavljeni i predvieni za poster prezentaciju odabrao je sedam koji e biti, kao prilozi ovim odabranim temama, i usmeno saopteni. Dakle, za skup je prijavljeno, recenzirano i prihvaeno 132 referata i est reklamnih predavanja sponzora koji su na ovakav nain dali svoj doprinos u procesu informisanja i edukovanja strunjaka ukljuenih u reavanje problema iz oblasti zatite bilja u praksi. Veinu radova, saoptie domai autori, a manji broj autori iz inostranstva. Kao to je programom Savetovanja predvieno, svi referati su grupisani u sledee tematske oblasti: Opte teme Zatita ratarskih i povrtarskih biljaka Zatita umskih i ukrasnih biljaka Zatita voaka i vinove loze Toksikologija i ekotoksikologija Rezultati prikazani u radovima koji se saoptavaju dobijeni su realizacijom projekata (nacionalni projekti, projekti tehnolokog razvoja i meunarodni projekti) koje finansira Ministarstvo za nauku i tehnoloki razvoj, Ministarstvo poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede, a deo njih su i rezultati razvojnih projekata koje finansiraju lokalne uprave ili pokrajina. U tabeli koja sledi date su oznake, brojevi i nazivi projekata koje finansira Ministarstvo za nauku i tehnoloki razvoj. Broj 20036 20041 20060 143006 200260 200275 Naziv projekta Razvoj i unapreenje bioracionalnih metoda zatite bilja od bolesti i tetoina Bioloka, hemijska, toksikoloka i ekotoksikoloka prouavanja herbicida i njihova primena Optimizacija primene aktuelnih i istraivanje novih fungicida i zoocida u funkciji njihove efikasnosti i bezbednosti hrane Biljne vai, parazitske ose i eriofidne grinje: diverzitet i filogenetski odnosi Optimizacija primene aktuelnih i istraivanje novih fungicida i zoocida u funkciji njihove efikasnosti i bezbednosti hrane Stvaranje sorti i hibrida povra za proizvodnju u zatitenom prostoru
Broj 200236 20041 20089 20020 20060 20065 20066 20077 20089 20134 20135 20147
Naziv projekta Razvoj i unapreenje bioracionalnih metoda zatite bilja od bolesti i tetoina Boloka, hemijska, toksikoloka i ekotoksikoloka prouavanja herbicida i njihova primena Unapreenje sortimenta, tehnologije proizvodnje i primene dorade uljane tikve - golice i nevena Poboljanje germplazme eerne repe u cilju poveanja prinosa i smanjena gubitaka nastalih uticajem biotskih i abiotskih faktora Optimizacija primene aktuelnih i istraivanje novih fungicida i zoocida u funkciji njihove efikasnosti i bezbednosti hrane Kvalitet proizvodnje suenog voa Odrivost lanca masovne proizvodnje hrane Stvaranje i korienje sorata i hibrida povra za otvoreno polje Unapreenje sortimenta, tehnologije proizvodnje i primarne dorade uljane tikve golice i nevena Savremene tehnologije i inovacije u voarstvu i vinogradarstvu Razvoj proizvoda i metoda zatite od tetnih agenasa u cilju odrive upotrebe pesticida i zatite ivotne sredine Izuavanje novog proizvodnog koncepta u cilju dobijanja zdravstveno bezbednog povra za sveu potronju i ivanje, uz utedu energije
Struni i Organizacioni odbori Savetovanja i Glavni odbor Drutva se zahvaljuju svim autorima i recenzentima radova na doprinosu u kvalitetu radova i skupa u celini. Zahvaljujemo se i svim pojedincima i pomauim lanovima Drutva koji su dali svoj doprinos da skup bude to bolje organizovan, da protekne u radnoj atmosferi i da ima dobre nauno-strunoedukativne rezultate. Organizator
USMENA SAOPTENJA Referati po pozivu - Opte teme

1. SAVREMENI ASPEKTI PROGNOZE POJAVE TETNIH ORGANIZAMA U BILJNOJ PROIZVODNJI Aleksi Goran1, Bala Jelica2, Kerei Tatjana2, Pavlovi Danijela1 1 Institut za zatitu bilja i ivotnu sredinu, Beograd 2 Univerzitet u Novom Sadu - Poljoprivredni fakultet, Novi Sad algoran@sezampro.yu Prema podacima FAO promet pesticida u Evropi u 2006.godini iznosio je 18.559.756.000 USD, a u svetskim razmerama premauje stotinu milijardi dolara. Ovako veliki promet pesticida u najrazvijenijim delovima sveta posledica je intenziviranja poljoprivredne proizvodnje i sve veih potreba za hranom. Ovaj nivo potronje pesticida je i rezultat delovanja bioagenasa u biljnoj proizvodnji odnosno sve vee opasnosti od potencijalnih teta koje mogu izazvati tetni organizmi. Meutim, esto je upotreba pesticida u biljnoj proizvodnji prekomerna i neadekvatna, pa su trokovi koji zbog toga nastaju nepotrebni. Najznaajnija negativna posledica prekomerne upotrebe pesticida je njen ekoloki aspekt, koji se ogleda u poveanom sadraju rezidua u hrani i ugroavanju zdravlja ljudi. Zato prognoza pojave tetnih organizama i njen doprinos racionalnoj upotrebi pesticida, jo vie dobija na znaaju. Kako je biljna proizvodnja ugroena pojavom razliitih grupa tetnih organizama (gljive, bakterije, insekti, korovi), koji se razlikuju po svom karakteru, biologiji i nainu izazivanja teta, to se i oblast prognoze deli i razvija u skladu sa oblau na koju se odnosi. Prognoza pojave tetnih organizama predstavlja kompleksan proces koji, za kvalitetan rad, zahteva kontinuirano i detaljano sprovoenje svih neophodnih postupaka. Veoma znaajno mesto, tokom ovog procesa, pripada praenju meteorolokih uslova u usevu ili zasadu, potrebnih za pojavu i razvoj tetnih organizama. Brz tehnoloki napredak u ovom segmentu meteorologije omoguio je uvoenje savremenijih aparata i lake praenje potrebnih meteorolokih elemenata. Kada je re o bolestima mikozne prirode, meu prvim instrumentima koji su korieni za ove potrebe bili su termohigrografi razliite proizvodnje, koji registruju podatke o duini kvaenja lista, relativnoj vlazi i temperaturi vazduha. Danas se u prognozi pojave bolesti koriste automatske meteoroloke stanice iji rad podravaju raliiti softveri: Metos (Pessl instruments-Austrija), WatchDog (Spectrum Technologies, Inc.-USA), BAHUS (Poljoprivredni fakultet - Novi Sad) i dr. Na taj nain znatno je olakano praenje uslova za zarazu u zasadima i usevima i stvorena 7
mogunost pregleda velikog broja lokaliteta zavisno od broja stanica, to omoguuje i olakan postupak praenja i prognoze pojave bolesti na velikom prostoru, ime prognoza dobija znatno iru dimenziju.Zahvaljujui svemu navedenom, postie se znaajan napredak u odreivanju rokova za tretiranje zasada i racionalnoj upotrebi pesticida. Slina situacija je i kod bolesti bakteriozne prirode meu kojima znaajno mesto pripada prouzrokovau bakteriozne plamenjae jabuastog voa (Erwinia amylovora). U cilju kontrole faktora neophodnih za pojavu bolesti, tokom poslednje dve decenije razvijeni su razni kompjuterski programi prognoze bazirani na poznavanju uticaja temperature i vlanosti na porast populacije E. amylovora i uslova za ostvarenje infekcije. Jedan od najee korienih programa u svetu je MARYBLYT sitem (1987 - 1996) koji na osnovu sume toplotnih jedinica, predvia pojavu raznih tipova simptoma bakteriozne plamenjae (cveta, mladara, rak rana ili trauma plamenjae). Kasnije razvijeni kompjuterski sistemi uglavnom se dopunjuju i poljskim rizikom (COUGARBLIGHT). Tokom 2008.godine, pomou automatske meteoroloke stanice METOS, na dva lokaliteta u Vojvodini (Vrbas i Morovi), praeni su vremenski uslovi tokom faze cvetanja i signalizirani rokovi o potrebi izvoenja tretmana. Prema podacima METOS aparata visok rizik od infekcije usledio je u periodu od 21. do 24. aprila (lokaliteti Vrbas i Morovi). Pojava prvih simptoma na jabuci u nekoliko lokaliteta na teritoriji juno-Bakog okruga, zapaena je prvih dana maja, to ukazuje na pouzdanost prikazanog visokog rizika (poetak tree dekade aprila). Meutim, neophodno je istai da primena svakog modela prognoze u odreenom podruju, zahteva viegodinju proveru. Kada je re o tetoinama, trenutno, stie se utisak da se prognozi njihove pojave (bar u ratarstvu i povrtarstvu) pridaje neto manji znaaj. Verovatno je to delom uzrokovano reim masovnim pojavama repine pipe, lisnih sovica, iara i drugih vrsta (poslednjih godina), koje su bile daleko vei problem u ranijim periodima. Izbile su u prvi plan neke druge tetne vrste, kao to su kukuruzna zlatica, pamukova sovica, cikade (kao vektori fitoplazmi), kalifornijski trips (u zatienom prostoru), a verovatno e i druge. Meutim, to ne znai da treba zanemariti praenje pojave ostalih ekonomski znaajnih tetoina, jer je poznato da se mnoge od njih javljaju ciklino ili iznenadno po 1-2 ili vie godina, a zatim se krae ili due vreme ne javljaju masovno. U tom cilju, pored standarnih metoda, sve vie se koriste feromonske i lepljive klopke, a dobijeni podaci se dopunjuju rezultatima vizuelnih pregleda, sumom efektivnih temperatura i td. U svetu postoje i kompjuterizovani modeli za prognoziranje pojave kukuruznog plamenca, jabukinog smotavca, groanih moljaca, gubara i drugih vrsta. Prognoza pojave korova na obradivim povrinama se pre svega zasniva na poznavanju banke semena korovskih biljaka u zemljitu. Banka semena predstavlja rezervu semena, koja se i pored redovnog suzbijanja korova iz godine u godinu poveava. Ova pojava je posebno uoljiva kod
korovskih vrsta koje imaju veliku produkciju semena ili izuzetnu dugovenost semena. Sa druge strane poznavanjem karte zakorovljenosti obradivih povrina, na osnovu pojave korovskih vrsta prethodnih sezona i vremenskih prilika koje se oekuju u tekuoj godini, kao i istorije upotrebe herbicida, mogue je prognozirati pojavu korova. Podaci koji govore o upotrebi herbicida istog mehanizma delovanja su posebno znaajni u prognozi pojave korova jer nam mogu ukazati na uestaliju pojavu i irenje nekih korovskih vrsta, odnosno na pojavu rezistentnih populacija korova. Podatke dobijene analizom banke semena je potrebno sistematski prikupljati i formirati bazu na osnovu koje je mogue napraviti program koji e u kombinaciji sa elementima kao to su meteoroloke prilike, primena herbicida, vrsta i rotacija useva, biti realna osnova za prognozu pojave i brojnosti korovskih vrsta na eljenoj povrini. Savremena prognoza pojave tetnih organizama treba da omogui ostvarenje osnovnih ciljeva: efikasnu i racionalnu zatitu, povean kvalitet i koliinu prinosa, smanjenje ostataka pesticida i uveanje bioloke vrednosti hrane, kao i poveanje dobiti.
2. TRENUTNI STATUS I PERSPEKTIVE PROTIVGRADNE ZATITE U SRBIJI Kardum ore, Gavrilovi Veljko Republiki hidrometeoroloki zavod, Beograd Institut za zatitu bilja i ivotnu sredinu, Beograd Protivgradna zatita u Srbiji ima dugu tradiciju i od 1967.godine je sprovodi Republiki hidrometeoroloki zavod. Poelo je sa 5 optina u umadiji, a danas se operativno vri odbrana od grada na teritoriji cele Republike Srbije, osim Kosova i Metohije, gde je obustavljena 1999. godine. U radu je ukratko dat razvojni put i trenutni status sistema odbrane od grada ija je efikasnost verifikovana na nivou 63 do 74%, sa prikazom povrina na kojima je dolo do oteenja biljaka usled padanja grada. Posebno je istaknut sadanji status u ovoj oblasti uz kratak pregled stanja useva u svetu. Na kraju je dat predlog budueg razvoja sistema odbrane od grada, kako u strunom i metodolokom smislu, tako i organizacionom smislu, sa posebnim osvrtom na reorganizaciju u oblasti finansiranja, ukljuujui i lokalnu samoupravu, osiguravajue kue i neposredne korisnike poljoprivredne proizvoae. Protivgradna zatita je od velikog znaaja i u zatiti bilja, poto neke fitopatogene bakterije i gljive prodiru kroz rane nastale kao posledica gradobitnih padavina i naseljavajui tkivo biljke domaina ostvaruju
infekciju.Tako je masovna pojava bakteriozne plamenjae, prouzrokovana fitopatogenom bakterijom Erwinia amylovora zabeleena u brojnim voarskim rejonima u Srbiji upravo posle gradobitnih padavina i u uslovima nepovoljnim za razvoj bakterije. Stoga se u mnogim zemljama obavezno preporuuje tretiranje jabuastih voaka baktericidima neposredno po prestanku gradobitnih padavina. Fitopatogene bakterije (predstavnici rodova Erwinia i Pseudomonas) prouzrokovai trulei brojnih povrtarskih biljaka (paradajza, paprike, karfiola, kupusa i dr.) sa lakoom ostvaruju infekciju plodova, oteenih gradom pomenutih biljaka prouzrokujui velike tete. Fitopatogene gljive rodova Monolinia i Botrytis ostvaruju infekciju povreenih plodova jabuastih i kotiavih voaka prouzrokujui znaajan gubitak prinosa ali i njihovo oteano skladitenje i krai period uvanja, naroito u neuslovnim skladitima. Pojava pomenutih bolesti poveava koliinu inokuluma patogena, to oteava njegovo uspeno suzbijanje u narednim vegetacijama. Na osnovu iznetih podataka, smatramo da je protivgradna zatita vaan segment integralne zatite bilja, omoguavajui poveanje prinosa, proizvodnju visoko kvalitetnih plodova i njihovo uspenije skladitenje, smanjenu upotrebu pesticida i smatramo da je modernizacija postojeih i stvaranje novih kapaciteta protivgradne zatite od velikog znaaja za poljoprivrednu proizvodnju u Srbiji.
3. Ambrosia artemisiifolia: PREGLED SA POSEBNIM OSVRTOM NA REZULTATE U SRBIJI Vrbnianin Sava1, Malida Goran2 1 Univerzitet u Beogradu - Poljoprivredni Fakultet, Beograd 2 Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad sava@agrifaculty.bg.ac.yu Ambrosia artemisiifolia L. (syn. A. elatior) pripada rodu Ambrosia (40 vrsta, u flori Srbije se nalaze tri vrste: A. artemisiifolia, A. trifida i A. tenuifolia), familiji Asteraceae (syn. Compositae, oko 23000 vrsta), podfamiliji Asteroideade (syn. Tubuliflorae) i nadfamiliji Asteroideae (syn. Synandrae). Postoje tri varijeteta u okviru ove vrste: A. artemisiifolia var. artemisiifolia, A. artemisiifolia var. paniculata i A. artemisiifolia var. elatior. Narodna imena A.artenisiifolia su: ambrozija, pelenasta ambrozija, limundik, fazanua, partizanka, gorka metva itd. Prema grkoj mitologiji verovalo se da je ambrozija rajska trava koju su bogovi jeli da bi bili besmrtni. Naalost danas se borimo protiv nje, jer je ekonomski tetan korov i jak prouzrokova alergijskih oboljenja kod ljudi. 10
Na evropski kontinent (Nemaka - Brandenburg) iz Severne Amerike, uneta je 1863. godine sa semenom deteline, odakle se nakon odomaivanja proirila na teritorije mnogih zemalja i najpogodnije utoite nala na tlu istone i jugoistone Evrope (Francuska, Italija, Austrija, Maarska, Slovenija, Hrvatska, BiH, Srbija, Slovaka, Poljska, vajcarska, Nemaka). Na podruju Srbije prvi put je zabeleena 1950-52 godine u Panonskom delu (Slavni, 1953). U znaajnom broju zemalja istone i jugoistone Evrope, ambrozija ima status: alohtone neofite/neotofite, ekonomski tetne, invazivne i alergene biljke broj jedan. O odomaenosti ambrozije govore podaci da se njena brojnost, na nekim lokalitetima, meri na stotine do par hiljada jedinki po m2 (4112 biljke/m2 na podruju Kozarske Dubice, Mataruga, 2006). Naroit problem pravi u usevu suncokreta, soje, kukuruza, strnim itima reeg sklopa, detelini i lucerki, gajenom lekovitom bilju itd. Agresivnost i brzo irenje ove vrste je rezultat njenih bioloko ekolokih karakteristika (izraena fenotipska plastinost, brz rast i brza reprodukcija, visok disperzioni potencijal, dugovenost ahenija (do 40 godina u zemljitu)) i globalnog otopljavanja na planeti. Prema podacima Weber-a i Gut-a (2005) samo tri korovske vrste u Evropi imaju vei potencijal irenja od ambrozije. Dakle, re je o izrazito invazivnoj vrsti koja brzo kolonizuje najnestabilnije ekosisteme, odakle se dalje brzo iri. Jak je kompetitor, sklona hibridizaciji i odlikuje se velikom populacionom varijabilnou. Proteini u semenu ambrozije su manje-vie specifini i koriste se kao parameteri za utvrivanje genetikog polimorfizma kod ove vrste. Ambrozija je kasnoprolena terofita sa optimalnom temperaturom za klijanje 20 - 22C. U optimalnim uslovima biljke izrastaju u visinu i preko 2 m. Listovi ambrozije su perasto deljeni, renjeviti, dorzoventralne grae, gusto obrastaju kratkim (loptaste ispod 50 m), srednjim (50-100 m) i dugim iljatim dlakama (100-200 m). Maljavost lista varira u zavisnosti od toga kom spratu biljke list pripada. Samo duge iljate dlake su okruene hidrofilnim elijama. Hidrofilno okruenje i epikutikularni vosak amorfne strukture su odgovorni za zadravanje i usvajanje herbicida. Epidermis nalija listova je daleko maljaviji od lica. Mlade biljke ambrozije zbog morfoloke slinosti listova se esto meaju sa vrstama: Lycopersicum esculentum, Tagetes patula i Artemisia vulgaris. Mezofil liske je diferenciran na dva sloja palisadnog i jedan sloj sunerastog tkiva. U listu se nalaze kolateralni zatvoreni provodni snopii. Koren ambrozije je kratak, esto zbijen, razgranat ili slabo rastresit i lako se ukorenjuje na veoma plitkim i zbijenim zemljitima. U centralnom cilindru, ispod jednoslojnog pericikla je radijalan tetrarhan provodni snopi iz 4 floemske i 4 ksilemske ploe. Kod ambrozije je izraena alometrijska raspodela polova i ona varira u zavisnosti od faktora spoljanje sredine i intenziteta njihovog variranja. Fitoindikatorska karta ambrozije je: F2, R3, N-3, L-4, T-5. Jedna individua u proseku obrazuje 500-3000 ahenija (max. 62000) dimenzija 2.5-3.5 x 11.7 mm. Klijavost sveeg semena je oko 90%.
11
Ambrozija ima alometrijsku raspodelu polova i dominiraju muke cvasti (poluloptaste visee glavice) koje u periodu cvetanja proizvode ogromnu koliinu polena. enske cvasti su daleko manje brojne i nalaze se u pazuhu gornjeg vegetativnog lia. Polenova zrna ambrozije su sferinog oblika, veliine 18-22m, trikolporatna, sa tankom intimom i debljom egzimom. Jedna biljka ambrozija, u fazi punog cvetanja, tokom jednog dana emituje i do 2.5 milijarde polenovih zrna. Ako se ovo dovede u vezu sa injenicom da osobe koje su osetljive na polen ambrozije reaguju ve pri koncentraciji 15-30 polenovih zrna u m3 vazduhu onda se dobija jasna slika o problemu koji izaziva polen ambrozije tokom avgusta i septembra meseca kod osetljivih osoba. Alergena mo polena ambrozije meri se njihovom antigenom sposobnou. Antigena mo alergena polena zavisi od molekulske teine alergena (moraju biti vea od 5000) i hemijske grae njihovih molekula. Hemijski sastav alergena polena ambrozije je proteinske prirode ili su proteini udrueni sa polisaharidima ili lipidima. Oni ulaze u sastav citoplazme, intime i egzime polena. Alergija na polen ambrozije moe se manifestovati kao alergijski rinitis (polenska kijavica), alergijska astma ili ekcem. Procenjuje se da je u poslednje tri decenije prevalencija astme i alergijskog rinitisa poveana irom sveta, a najvee poveanje je zabeleeno kod dece i mladih osoba. Ambrozija sadri u sebi i alelohemikalije koje inhibitorno deluju na klijanje mnogih drugih biljaka (tir, penicu, detelinu, belu slaicu, kukurz, soju, suncokret, graak, pasulj) i na rast algi u zemljitu (Chlorella vulgaris, Chlamydomonas spp.). Utvreno je da tiarubrin A koji pripada grupi sekundarnih metabolita iz grupe poliacetilena se sintetie u korenu ambrozije i on ima antifungalno, antibakterisko i antiviralno delovanje. Takoe, ekstrakti iz nekih biljaka (korova, suncokreta) ee deluju stimulativno nego inhibitorno na klijanje i rast ambrozije. Viegodinjim monitoringom dolo se do veoma detaljnih podataka o distribuciji i zastupljenosti ambrozije na teritoriji Srbije. Prema UTM mrei razmera 10 x 10km Srbija je podeljena na 729 kvadranata, pri emu je prisustvo ambrozije zabeleeno u 527 kvadranata, tj. u 72% od ukupnog broja kvadranata koji ine teritoriju Srbije. S tim to treba imati na umu da u taj ukupni broj kvadranata ulaze i povrine pod umama i prirodnim livadama i panjacima gde ova snimanja nisu ni raena. Ambrozija je naena ak i na 1030 m n.v. na podruju Zlatibora. Od 149129 snimljenih povrina prisustvo ambrozije je potvreno u 7939 snimaka. U odnosu na pojedine tipove useva ambrozija je utvrena u 2757 povrina pod okopavinama, u usevu strnih ita na 1088 parcela, u viegodinjim leguminozama na 1744 povrine, na 920 povrina pod strnitem i u viegodinjim zasadima na 606 povrina. Dakle, ambrozija je naselila celu teritoriju Srbije s tim to je najfrekventnija na teritoriji Vojvodine, Mave, Podrinja, umadije i u dolinama veih reka. S obzirom na rairenost ambrozije ne moe se vie govoriti o preventivi ve o suzbijanju ove vrste. Zbog dugovenosti ahenija u zemljitu i drugi
12
osobina vanih za suzbijanje, integralne mere daju jedino zadovoljavajue rezultate. Na nepoljoprivrednim povrinama preporuuje se upanje, nisko koenje (do 5 cm od povrine zemlje), zaoravanje ili bilo koji drugi vid mehanikog/ fizikog unitavanja. Ukoliko ne postoji mogunost za izvoenje neke od ovih mera onda treba primenjivati herbicide. Na obradivim povrinama, pored brojnih agrotehnikih mera, na raspolaganju je i veliki izbor efikasnih herbicida, koji se primenjuju shodno vrsti useva, kao i fenofazi useva i ambrozije (u kukuruzu: izoksaflutol, acetohlor+izoksaflutol, S-metolahlor+ mezotrion+ terbutilazin, dikamba, prosulfuron, foramsulfuron + jodosulfuronmetil Na, bentazon+dikamba, fluroksipir, 2,4-D, klopiralid, prosulfuron, prosulfuron+dikamba, tembotrion, tritosulfuron+dikamba, topramezon, topramezon+dikamba itd.; u suncokretu: acetohlor+flurohloridon, dimetenamidP+ flurohloridon, s-metolahlor + terbutilazin + flurohloriodon, imazamoks (u tolerantnom suncokretu); u soji: acetohlor+flumioksazin, dimetenamid-P+ flumioksazin, imazamoks, laktofen, fomesafen, oksasulfuron; u eernoj repi: klopiralid, triflusulfuron+fenmedifam+desmedifam+etofumesat itd.; u penici: 2,4-D, fluroksipir, prosulfuron, aminopiralid + florasulam, triasulfuron + dikamba, tritosulfuron + dikamba; u lucerki: metribuzin, imazamoks; u viegodinjim zasadima: glifosat, glufosinat-amonijum i dr.). U svetu su potvreni sluajevi rezistentnih biotipova ambrozije na herbicide: triazine, ALS i protoks inhibitore, uree, glicine i glifosat.
USMENA SAOPTENJA Referati po pozivu - Zatita ratarskih i povrtarskih biljaka

4. OPRAVDANOST PRIMENE FUNGICIDA U USEVIMA STRNIH ITA Jevti Radivoje, Teleki Mirjana, Maleevi Miroslav Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad jevtic@ifvcns.ns.ac.yu Na strnim itima opisano je oko 200 patogena ali svega nekoliko u naim uslovima nanosi ekonomski znaajne tete. Klasifikacija po tetnosti nije preporuljiva, jer se uestalost i intenzitet pojave menjaju zavisno od rejona i godine. Veina sorti u proizvodnji poseduje dobru otpornost prema prouzrokovaima najvanijih bolesti jer se izdvajanje izvora otpornosti i ugradnja efikasnih gena vri na osnovu prouavanja populacije patogena. Programom oplemenjivanja strnih ita, u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo, pored naglaene orjentacije na visok prinos i kvalitet, posebna panja
13
poklanja se prouzrokovaima ra, pepelnice, septorioza, a u novije vreme i fuzarioza klasa. Uvoenjem u proizvodnju nove sorte vre selekcioni pritisak na populaciju parazita i primoravaju ga da se prilagoava. On to ini izmenom rasnog sastava i vrlo brzo otporne sorte postaju osetljive. Genetska otpornost sorti u naim agroekolokim uslovima traje oko 10 godina. Meutim, ukoliko sorta zadovoljava druge kriterijume u pogledu prinosa i kvaliteta, moe imati mnogo dui vek u proizvodnji. Bolesti strnih ita ne mogu se u potpunosti eliminisati sa naih polja. Osnovni zadatak je da se one uine manje tetnim, to se postie raznim merama. Koncept integralne zatite obuhvata niz mera od kojih su najznaajnije: oplemenjivanje na otpornost i gajenje otpornih sorti, agrotehnike mere i hemijska zatita. Oplemenjivanje na otpornost i gajenje otpornih sorti je najefikasnija, najekonominija i ekoloki najprihvatljivija mera. Agrotehnike mere mogu u znaajnom meri doprineti obimu pojave odreene bolesti. Izbor sorte, vreme, gustina i dubina setve, plodored, ubrenje i druge mere, mogu znatno uticati na zdravstveno stanje useva i pojavu obligatnih (re i pepelnica) u povoljnim ili fakultativnih (pegavosti i fuzarioze) u nepovoljnim uslovima za biljku. Meutim, primena hemijskih mera bez obzira na otpornost sorte, stanje useva, prisustvo patogena i intenzitet infekcije je neprimerena. Zato se stalno postavlja pitanje ekonomske opravdanosti, ekoloke opasnosti i neophodnosti zatite strnih ita. Tokom prethodnih godina primena folijarnih fungicida u cilju suzbijanja prouzrokovaa bolesti bila je, pre svega, ekonomski neprihvatljiva. Tako na primer u 2001.godini jedno tretiranje bilo je na nivou prinosa penice od 408 kg/ha, a dva 533 kg/ha. U 2005 godini za jedno tretiranje trebalo je izdvojiti 414 kg/ha, a za dva 546 kg/ha. U 2007. godini trebalo je izdvojiti 360 kg/ha za jedno, a za dva 426 kg/ha. Ova izraunavanja izvedena su na osnovu prosene cene 10 preparata iz poljoprivredne apoteke u Novom Sadu. Meutim, porastom cena penice i jema na domaem i stranom tritu povean je interes za primenu folijarnih fungicida jer je za primenu ove mere u 2008.godini trebalo izdvojiti znatno manje i to od 96 kg/ha za jedno do 225 kg/ha za dva tretiranja. U prospektu preparata Amistar Extra je izvedena raunica da sa jednim prskanjem i poveanjem prinosa od 400 kg/ha, dobit bi iznosila 52,8 Evra/ha. Naravno nije teko izraunati koliki bi profit donelo svako poveanje prinosa iznad 400kg/ha. Na osnovu viegodinjih istraivanja u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo, izraunavano je poveanje prinosa pri dvokratnoj primeni fungicida kod novosadskih sorti penice, jema i durum penice. Na osnovu dobijenih rezultata potvrena je sortna specifinost i utvrena tolerantnost sorti prema dominantnim patogenima. U grupu sorti koje reaguju ekonomski opravdanim poveanjem prinosa od 21,8% do 33,1% spadaju: Novosadska rana 5, Renesansa, Zlatka, Pobeda i Evropa 90. Neke sorte i pored potpune
14
hemijske zatite ne daju ekonomski opravdano poveanje prinosa. Primer za to su sorte Rusija, Pesma i Prima kod kojih se poveanje prinosa kretalo od 1,1% do 4,6%. Kod sorte Ljiljana koja se sve vie iri u proizvodnji poveanje prinosa pri dvokratnoj primeni folijarnih fungicida iznosi 15,1%. Tvrda durum penica (sorta Durumko) daje isplativo poveanje prinosa od 32,7%. Ekonomska opravdanost primene fungicida najbolje se moe ilustrovati kod ozimih jemova bez obzira da li se radi o vieredim ili dvoredim. Kod sorti: Novosadski 313, Nonius, Novosadski 525, Novosadski 519, Novosadski 525 i Novosadski 529 poveanje prinosa iznosi od 24,7% do 39,9%. Kod jarih sorti jema Jelen, Viktor, Pek i Slavko, poveanje prinosa kree se od 15,6% do 37,7%. Ispitivanja koja su u toku definisae opravdanost primene fungicida na sortama koje ulaze u proizvodnju. U suzbijanju bolesti strnih ita koristi se veliki broj fungicida sa jednom ili vie aktivnih materija. Pored efikasnosti i ekonominosti jedno od vanih pitanja je tehnika aplikacije i fenofaza primene odreenog fungicida. Ispitivanja su pokazala da je najefikasniji nain primene preparata traktorskim prskalicama uz utroak 200-400 l/ha vode uz ostavljene stalne tragove. Viegodinja iskustava pokazala su da se jednim tretiranjem useva penice u fenofazi 61-65 BBCH, u velikoj meri mogu spreiti gubici od prouzrokovaa fuzarioze klasa i poboljati kvalitet zrna. Kod jemova ciljna grupa su prouzrokovai pegavosti lista, pa je primena fungicida u neto ranijim fenofazama (47 - 49 BBCH). Meutim, ovi efekti esto izostaju jer je primena fungicida neadekvatna sa stanovita izbora preparata (aktivne materije) i momenta primene. Takoe ne potuju se podaci koji se odnose na predusev i vreme setve. Pojava fuzarioza klasa u 70% sluajeva je rizinija na parcelama gde je predusev kukuruz i monokultura u odnosu na druge preduseve. Ovo se objanjava injenicom da gljiva formira savreni stadijum na etvenim ostacima, te da je oslobaanje askospora najintenzivnije u vreme cvetanja penice. Meutim, ukoliko se ne podudare fenofaza useva i povoljni uslovi za razvoj patogena (toplo i vlano vreme), esto pojedine sorte izbegnu napad (escape tip otpornosti). Zbog toga je sistem prognozne slube veoma vaan sa ekonomskog i ekolokog aspekta. Pri primeni preparata treba obratiti panji na karencu, ona kod veine preparata iznosi 42 dana, to znai da posle tretiranja treba da ostane dovoljno vremena do etve, kako u zrnu i slami ne bi bilo ostataka.
15
5. FITOTOKSINO DELOVANJE HERBICIDA U USEVU KUKURUZA U STRESNIM USLOVIMA Meseldija Maja1, Konstantinovi Branko1, Marisavljevi Dragana2 1 Univerzitet u Novom Sadu - Poljoprivredni fakultet, Novi Sad 2 Institut za zatitu bilja i ivotnu sredinu, Beograd brankok@polj.ns.ac.yu Rast i razvie useva kukuruza direktno zavisi od temperature. Nie temperature usporavaju vidno rast ali i razvojne procese u biljci. Znaajnija herbicidna oteenja klijanaca kukuruza se najee javljaju kada se herbicidi primenjuju pri hladnom vremenu. S obzirom da je usev kukuruza osetljiv na oteenja herbicida, primenu preparata predvienih za fenofazu posle nicanja korova i useva bi trebalo odloiti do boljih uslova za rast i razvoj. Naravno, praktino to nije uvek izvodljivo, stoga se esto javljaju fitotoksine pojave na biljkama. U sluajevima primene herbicida kao to su 2,4-D, dikamba i drugih regulatora rasta, naroito ukoliko se primene u kombinaciji sa nekim translokacionim herbicidima kao to su sulfoniluree, poveava se mogunost pojave oteenja na biljkama kukuruza. Posle folijarne primene, herbicid se usvaja preko nadzemnih delova i kree do citoplazme, prilikom ega mora proi kroz kutikulu i elijski zid. Difuznim kretanjem, herbicid dolazi do ciljnog mesta delovanja unutar elije gde moe prekinuti ili pokrenuti neke fizioloke procese, ili moe dospeti do vakuole gde e se detoksifikovati pre nego dospe do ciljnog mesta delovanja. U idealnim uslovima rasta kukuruza, najvei deo herbicida se metabolie pre dospevanja do ciljnog mesta, ime se onemoguuje nastanak bilo kakvih reakcija biljke. Stresni uslovi (ekstremne temperature, vlanost itd.) umanjuju tolerantnost useva na herbicide. Kako je usvajanje herbicida fiziki proces (difuzija), uticaji spoljanje sredine ne mogu u veoj meri redukovati herbicidno kretanje od povrine lista do elije. Simplastini transport herbicida je podloniji ovim uticajima, ali je on relativno nebitan u aktivnosti herbicida kod jednogodinjih biljaka (kukuruz, soja, neke jednogodinje korovske vrste). Stresni uslovi e redukovati mogunost useva da brzo metabolie usvojeni herbicid. Biljke kukuruza u ovakvim godinama e imati mnogo manje energetskih rezervi dostupnih da pokrenu enzimatske sisteme koji metaboliu herbicide, pri emu je herbicidu otvoren put do ciljnog mesta delovanja a njegova koncentracija e biti dovoljna da dovede do oteenja useva. Stoga e i opozitni ekstremni uslovi spoljanje sredine (sua-obilne padavine; niske temperature - visoke temperature) prouzrokovati sline odgovore useva kukuruza na herbicide. Viestruki su sluajevi fitotoksinog delovanja preparata Callisto (a.m. mezotrion) kada se primenjuje pri obilatim padavinama. Usev, koji je zbog obilnih padavina u stresnom stanju nije u mogunosti da metabolie herbicid potrebnom brzinom kojom se herbicid usvaja, te dovodi do njegove akumulacije u relativno
16
visokim koncentracijama. im se vremenske prilike poboljaju, kukuruz nastavlja brzo da raste a usled relativno visoke koncentracije herbicida u biljci, pojavljuju se oteenja, koja pod povoljnim vremenskim uslovima dovode do oporavka kukuruza bez znaajnijeg uticaja na prinos. Herbicidna oteenja kukuruza su vrlo esta prilikom primene herbicida u uslovima hladnog i vlanog vremena.. Zemljino primenjeni herbicidi e biti absorbovani korenom kukuruza u abnormalnim koliinama pri obilnim padavinama, pri emu e najee dovesti do prezasienosti detoksifikacionih sistema. Ponici kukuruza e klijati i imati malformacije, povijene listove koji se ne razvijaju pravilno. Sreom, ova oteenja su kratkotrajna a retko prouzrokuju smanjenje etvenog prinosa. Tokom 2008.godine, a na osnovu podataka sa terena, do fitotoksinosti na usevu kukuruza je najee dolazilo usled aplikacije herbicida (2,4-D, dikamba, fenoksi-fenoksi grupa herbicida) pri visokim temperaturama, kao i njihove primene u poodmaklim fazama razvoja gajenih biljaka (podruje Bake Topole). Fitotoksinost se javljala sporadino i usled drifta (zanoenja herbicida na susedne useve) i nepotovanja fenofaze razvoja useva (na podruju Paneva). Veliki broj poljoprivrednih proizvoaa i dalje najvie u kukuruzu i strnim itima primenjuje herbicide na bazi 2,4-D, i upravo su najee registrovani simptomi fitotoksinosti pri njihovoj primeni na teritoriji Vranja. Struna savetodavna sluba Centra za poljoprivredna i tehnoloka istraivanja Zajear, je ove simptome fitotoksinost najee imala na svojoj teritoriji. Fitotoksinost preparata na bazi 2,4-D, zbog nepotovanja vremena primene i faze razvoja gajene biljke, kao i proizvoljnih koliina primene ovog herbicida, bili su uzrok oteenja kukuruza na teritoriji Mladenovca. Primena 2,4-D preparata nakon razvijena 4 lista kukuruza (15-25 cm visine), dovela je do fitotoksinosti na parcelama u okolini Leskovca, Negotina i Valjeva (kukuruz bio u fazi 5 razvijenih listova). U Loznikom ataru, primena ovog herbicida kod kukuruza u fazi 7 razvijenih listova, prouzrokovala je poleganje useva i pojavu kvrgastih izrataja na biljkama. Praktinija primena kombinacije herbicida, radi proirenja spektra delovanja, pri stresnim uslovima moe imati nepovoljne posledice po usev, naroito kada postoje razlike u potrebama herbicida za okvaivaima. Najbolji primer je kombinacija dikambe sa pojedinim ALS inhibitorima. Kako bi pospeili herbicidnu apsorbciju, ALS inhibitorima se dodaju okvaivai, dok dikambi nisu potrebni. Kombinacijom ova dva herbicidna proizvoda, se poveava translokacija dikambe od strane kukuruza i vea je mogunost njenog dospea do ciljnog mesta, ime se ispunjavaju uslovi za pojavu oteenja.
17
6. AKTUELNI PROBLEMI U ZATITI ULJANE REPICE Antonijevi Dragutin1, Marisavljevi Dragana2, trbac Pero3, Mitovi Petar4 1Univerzitet u Beogradu - Poljoprivredni fakultet, Beograd 2 Institut za zatitu bilja i ivotne sredine, Beograd 3Univerzitet u Novom Sadu - Poljoprivredni fakultet, Novi Sad 4 Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad dragutinantonijevic@yahoo.com Uljana repica (Brassica napus var. napus L.) je znaajna industrijska biljka umerenog klimata, jedna od etiri najznaajnije uljarice u svetu. Gaji se radi semena koje sadri 40 - 48% ulja i 18 - 25% proteina. U nekim delovima sveta jedina je biljka za dobijanje jestivog ulja. Ulje je visokog kvaliteta te se prema svim kriterijumima moe koristiti u ljudskoj ishrani. Najvei proizvoai uljane repice su Kina, Indija, Kanada i zemlje Severne Evrope. U naoj zemlji povrine pod ovom kulturom stalno su se menjale, imale tendenciju pada i porasta, a poslednjih godina u stalnom su usponu. Najvie je zastupljena u proizvodnim podrujima Vojvodine, ali i Timoke krajine, umadije, Pomoravlja, Stiga i Mave. Uljana repica posebno postaje znaajna sa stanovita tzv. bioobnovljivih izvora energije, bioetanola i biodizela. Najnovije direktive Evropske komisije nalau svim lanicama EU da do 2010. godine 9 % ukupnih energenata budu bioobnovljiva goriva, to na tritu stvara izuzetno visoku potrebu za ovom vrstom goriva, zbog ega e proizvodnja uljane repice dobiti na znaaju. Iako se na naim prostorima uljana repica gaji ve decenijama, za veinu proizvoaa tehnologija proizvodnje i zatite je prilina nepoznanica. Repicu, biljku iz porodice kupusnjaa, napada veliki broj tetoina, bolesti i korova, koji mogu osetno smanjiti prinos. Vrlo mali broj istraivaa u naoj zemlji radio je na ovim problemima, pre svega zbog relativno skromnih povrina na kojima se repica gajila, odnosno zbog niskog intenziteta teta koje su biotiki agensi nanosili. tetoine, meu kojima su insekti na prvom mestu, nanose najvee ekonomske tete. Podzemne organe oteuju larve gundelja (Melolontha sp.) i skoibuba (Elateridae), podgrizajue sovice (Agrotis sp.), kupusna muva (Phorbia brassicae). Vegetativne organe (stablo, list) napadaju kupusni buvai (Phyllotreta sp.), crvenoglavi repiin buva (Psyllioides chrysocephala), velika, mala i crna repiina pipa (Ceuthorrhynchus napi, C. quadridens, C. picitarsis), kupusne stenice (Eurydema sp.), kupusna muva (Phorbia brassicae), kupusna va (Brevicoryne brassicae), veliki i mali kupusar (Pieris brassicae i P. rapae), repiin kupusar (P. napi), kupusni moljac (Plutella maculipennis), kupusova cecidomida, muve mineri, repiina lisna osa (Athalia rosae). Generativne organe (cvet, pupoljak, seme) oteuju mala repiina pipa (C.quadridens), pipa kupusne 18
ljuske (C. assimilis), rutava buba (Tropinota hirta), repiin sjajnik (Meligethes aeneus), kupusne stenice, kupusna va, muica kupusne ljuske (Dasyneura brassicae) i druge (amprag, D; Sekuli, R; trbac, P; Kerei, Tatjana; 2007). Na ovoj biljci prisutan je i veliki broj parazitnih i saprofitnih mikroorganizama, prouzrokovaa bolesti, od kojih neki nanose direktne tete. Najei i najtetniji prouzrokovai bolesti lista uljane repice su Peronospora parasitica (plamenjaa); Alternaria brassicae i Alternaria brassicola (crna pegavost lista); Albugo candida (bela "ra") i Erysiphe cruciferarum (pepelnica). Bolesti korena, stabla i ljuske uljane repice prouzrokovani su gljivama Sclerotinia sclerotiorum (bela trule stabla); Phoma lingam (suva trule korena i korenovog vrata); Plasmodiophora brassicae ("kila" na korenu); Botrytis cinerea (siva trule). (Antonijevi, D; Mitrovi, P; 2007). Klijanci uljane repice propadaju usled uticaja gljiva iz roda Fusarium sp.; Rhizoctonia solani i Pythium debaryanum. Ekonomski najznaajniji virusi uljane repice su virus zapadne utice eerne repe (BWYV); virus mozaika karfiola (CaMV) i virus mozaika postrne repe (TuMV). Virus mozaika krastavca (CMV) i virus bronzavosti paradajza (TSWV), od manjeg su znaaja (Jasni, S; Bagi, F; 2007). Bakterioze uljane repice su vrlo malo prouavane i nemaju vei ekonomski znaaj. Kao prouzrokovai bakterioznih obolenja navode se Erwinia carotovora ssp. carotovora, prouzrokova vlane trulei; Pseudomonas syringae pv. maculicola, prouzrokova bakteriozne pegavosti i Xanthomonas campestris pv. campestris, prouzrokova propadanja sprovodnog tkiva. (Bala, Jelica; 2007). U korovskoj flori uljane repice, kao i u flori svih ratarskih useva, preovlauju terofite. To su jednogodinje zeljaste biljke koje se razmnoavaju semenom. Dominantno prisustvo terofita je uobiajeno i u direktnoj je vezi sa primenom agrotehnikih i hemijskih mera, koje onemoguuju masovno prisustvo viegodinjih i rizomskih korova. Dominantne jednogodinje vrste mogu ometati klijanje i nicanje do zatvaranja redova a kasnije, tokom zime, izmrzavaju i prestaju da budu konkurenti. Tu spadaju pepeljuga (Ch. album); tir (A. retroflexus); veliki muhar (E. crus galli); mali muhar (Setaria sp.) i vijuci (Polygonum sp.). Problem predstavljaju vrste koje mogu da prezime kao to su goruica (S. arvensis); mijakinja (S. media); bro (G. aparine); kamilica (M. chamomila); taruak (C. bursa pastoris) i samonikle biljke strnih ita, kao i palamida (C. arvense), koja naroito ugroava usev retkog sklopa. (Marisavljevi, Dragana; Pavlovi, Danijela; Pfaf, Erika; 2007). Cilj ovog rada je da prikupi podatke o trenutnom prisustvu tetoina, prouzrokovaa bolesti i korova na terenu, intenzitetu njihovog napada kao i da ukae na mogue mere zatite. Zatita uljane repice zasniva se na korienju kompleksa mera. Iako za sada dominiraju hemijske mere zatite, veliki znaaj pridaje se primeni nekih agrotehnikih mera, gajenju otpornih,
19
odnosno tolerantnih sorti i hibrida, stalnom praenju pojave i intenziteta napada najznaajnijih vrsta tetoina, bolesti i korova kao i upotrebi ekonomskih pragova tetnosti prilikom donoenja odluke o potrebi za primenom hemijskog tretiranja.
7. AKTUELNI PROBLEMI ZATITE DUVANA OD BOLESTI, TETOINA I KOROVA Ivanovi Mirko1, Krsti Branka1, Kerei Tatjana2, Berenji Jano3, Vueti Ana1, Jovanovi Dobrivoje4, Miloevi Milo4, Raki ivojin4, Staji Mica5 1Univerzitet u Beogradu - Poljoprivredni fakultet, Beograd 2Univerzitet u Novom Sadu - Poljoprivredni fakultet, Novi Sad 3 Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad, 4 DIN Filip Moris, Ni 5 Zavod za poljoprivredu, Vranje mirkoivan@agrifaculty.bg.ac.yu Statistika belei da u Srbiji pui svaki drugi mukarac i svaka trea ena. Tako muki deo populacije dri drugo, a enski tree mesto u Evropi. S tog aspekta moglo bi se rei da je duvan za nas tetna biljka. Ali, ako se uzme u obzir injenica da se kao osnovnom ili dopunskom delatnou u Srbiji proizvodnjom sirovog duvana bavi oko 25.000 domainstava ili oko 100.000 stanovnika, onda se duvan moe smatrati korisnom gajenom biljkom. Ovome treba pridodati i znatan deo prihoda od duvana koji ide dravi. U naoj zemlji se proizvede oko 10.000 t sirovog duvana. Meutim, potrebe domae proizvodnje cigareta iznose oko 18-20.000 t godinje, pa se Srbija ubraja meu zemlje-uvoznike duvana i cigareta. Rod Nicotiana obuhvata oko 60 vrsta od kojih se gaje samo obian duvan (Nicotiana tabacum L.) i krda (mahorka, N. rustica). U naoj zemlji gaji se iskljuivo obian duvan. Divlje vrste duvana esto slue kao izvori vanih gena u oplemenjivanju obinog duvana (npr. za otpornost prema bolestima i tetoinama). Naa tri najrairenija tipa duvana su berlej, virdinija i orijentalni duvan, koji se razlikuju po izgledu biljke, nainu gajenja i korienju. Savremena proizvodnja duvana se odlikuje izborom modernih hibrida, proizvodnjom rasada po sistemu plivajuih kontejnera, primenom savremenih sadilica, navodnjavanjem, regulacijom rasta zaperaka, zalamanjem cvasti, pravilnom ishranom (ubrenjem), odgovarajuom zatitom duvana od korova, bolesti i tetoina kao i pravilnim suenjem lista duvana. Sve ove agrotehnike mere, naroito izbor pesticida treba da su usaglaene sa principima dobre agronomske prakse (GAP). 20
S obzirom da se duvan gaji zbog lista, bitno je da se pored prinosa, ostvari i visoki kvalitet lista za proizvodnju cigareta. Jedan od uslova za postizanje visokog prinosa i dobrog kvaliteta lista duvana je efikasna zatita od tetnih organizma, uzronika bolesti, tetoina i korova. Na duvanu se javlja vie stotina tenih organizama koji oteavaju ili ponekad onemoguavaju proizvodnju duvana. Oni se mogu svrstati u tri osnovne grupe: (i) tetni oranizmi u proizvodnji rasada, (ii) tetni organizmi u polju i (iii) teni organizmi na uskladitenom duvanu. U proizvodnji rasada duvana najvei problem predstavljaju fitopatogene gljive (zemljini patogeni), tetni insekti (trips) i korovi. Kod proizvodnje rasada u lejama ti organizmi se kontroliu tretiranjem zemljita pesticidima (metil bromid, dozvoljena upotreba do 2015. godine). Pri proizvodnji rasada u plivajuim kontejnerima, supstrat za gajenje bilja je bez tetnih organizama. Opasnost predstavlja korienje starih kontejnera jer se na njihovim zidovima mogu zadrati patogeni, pre svega gljive i od insekata tripsi. I kod nas se sve vie koriste plutajui kontejneri, dok se u Americi (Severna Karolina) 95% rasada proizvodi na taj nain. U tom sistemu opasnost predstavljaju patogeni koji se mogu javiti u hranljivom rastvoru. No i oni se mogu koristiti dodavanjem fungicida sa siteminim delovanjem hranljivom rastvoru. Takoe, problem viroza, koji je kod nas sve izraeniji, jedino se moe reiti zdravim rasadom. Preduslov svih preduslova za upenu proizvodnju duvana je ZDRAV RASAD. Posle rasaivanja duvana u polje problem predstavljaju insekti, pre svega podgrizajue sovice, ree skoibube (elateride), a potom lisne vai, tripsi, kukuruzna pipa i ozima sovica. Pamukova sovica moe povremeno naneti velike tete na duvanu. Sovice i skoibube se kontroliu primenom tzv. zemljinih insketicida pre ili eventualno posle rasaivanja duvana. Suzbijanje pamukove sovice je teko zbog brzog ubuivanja larvi u auru i uglavnom se preporuuje korienje biolokih insekticida. Lisne vai prave direktne tete sisanjem sokova i indirektne prenoenjem virusa. Mnogi virusi duvana se prenose vaima na neperzistentan nain. Suzbijanje vai hemijskim putem je esto neefikasno, jer se virus prenese u biljku pre nego to vai usvoje letalnu dozu insketicida. Viroze duvana su najvei problem u poizvodnji duvana kod nas, a najaktuelniji problem u ovom momentu su virus bronzavosti paradajza (Tomato spoted wilt virus, TSWV), virus crtiastog mozaika krompira (Potato virus Y) i virusa mozaika duvana (Tobacco mosaic virus). TSWV nekih godina priinjava ogromne tete. Kod nas je pojava ovog virusa registrovana u velikom broju lokaliteta gajenja sa visokim intenzitetom zaraze. Navedene viroze predstavljaju veliki problem u proizvodnji duvana i u drugim zemljama (Grka, Amerika). Suzbijanje tripsa kao vektora TSWV je kompleksno. Iako se primenom insekticida u proizvodnji rasada moe spreiti vektorska uloga tripsa, neophodno je primeniti integralni sistem kontrole. I kontrola drugih virusa je kompleksna i vezana je, pre svega, za
21
proizvodnju zdravog rasada, kontrolu vai, agrotehnike mere i gajenje otpornih sorti. U polju se od bolesti mogu javiti plamenjaa, pepelnica, a registovana je i pojava mrke pegavosti. Plamenjaa i pepelnica se kontroliu primenom fungicida. Bakterioze duvana u nas retko predstavljaju problem u proizvodnji. Suzbijanje korova u proizvodnji duvana se vri ili mehanikim ili hemijskim putem. I jedan i drugi nain imaju odreenih prednosti, odnosno nedostataka. Ipak, primena herbicida ima ekonomsku prednost. U nas je registrovano nekoliko hebicida koji se uglavnom koriste za tretiranje zemljita neposredno pred rasaivanje duvana. Neki herbicidi se mogu koristiti i posle sadnje, a jedan je registrovan za suzbijanje korova u lejama za proizvodnju rasada. U duvanu se koriste i retardanti radi kontrole porasta zaperaka, tretiranjem kada je veina biljaka u punom cvetanju. Na obraenom duvanu /u skladitu/ najvea oteenja prouzrokuju duvanov plamenac i duvanska buba. Njihova kontrola je kompleksna. Sastoji se u permanentnom praenju pojave insekata u skladitu, preventivnim, fizikim i hemijskim merama. Problem sakupljanja i unitavanja prazne ambalae pesticida i dalje ostaje otvoreno pitanje koje trai hitno adekvatno reenje uz korienje sistema Dobre Agronomske Prakse (GAP). 8. Clavibacter michiganensis subsp. michiganensis PATOGEN PARADAJZA U SRBIJI I MOGUNOST NJEGOVOG SUZBIJANJA Milijaevi Svetlana Institut za pesticide i zatitu ivotne sredine, Beograd sesil@beotel.net Bakteriozni rak i uvelost paradajza, koje prouzrokuje Clavibacter michiganensis subsp. michiganensis, jedna je od najtetnijih bakterioza paradajza, kako u zatienom prostoru, tako i u polju, posebno u toplijim predelima sa dosta padavina te gubici u prinosu mogu da dostignu i 100%. Bakterija prouzrokuje sisteminu infekciju paradajza a simptomi koje izaziva zavise od mesta proizvodnje, starosti biljaka u vreme ostvarivanja infekcije, agrotehnikih mera, hibrida i sorte. Bolest se manifestuje na svim nadzemnim organima, u vidu uvelosti koja nastaje kao posledica prisustva bakterije u ksilemu, pa su simptomi raznovrsni i ukljuuju: nekrozu ivice lista, krljavost uvenue, promenu boje sprovodnog tkiva i uginue biljaka. S druge strane, kao rezultat lokalne infekcije mogua je i pojava nekrotinih pega na liu i plodovima ("ptije oko"), to ih ini neprivlanim i smanjuje im trinu vrednost. Javljaju se i ranice na stablu, peteljci lista i ploda, u
22
okviru kojih tkivo puca, to predstavlja karakteristian znak, po emu je bolest i dobila naziv rak paradajza. U mnogim zemljama C. michiganensis subsp. michiganensis se nalazi na listama karantinski tetnih organizama. U Srbiji prvi podaci datiraju iz pedesetih godina prolog veka kada je bakteriju opisao i detaljnije prouavao uti (1957). Skoro pedeset godina nije bilo eksperimentalnih podataka u naoj zemlji o ovoj bakteriji koja se trenutno nalazi na karantinskoj A2 listi. Meutim, poslednjih godina, uoena je uestala pojava bakterioznog raka i uvelosti paradajza u rejonima gajenja ove povrtarske kulture posebno u zatienom prostoru (staklenici, plastenici). U toku trogodinjeg perioda (2006-2008) prisustvo C. michiganensis subsp. michiganensis dokazano je korienjem konvencionalnih (izolacija, patogenost i bakterioloke karakteristike), molekularnih (lanana reakcija polimeraze-PCR) i serolokih metoda (DAS ELISA) u uzorcima obolelih biljka paradajza prikupljenih sa razliitih lokaliteta u Srbiji i to u 5 proizvodnih podruja paradajza u plastenikoj proizvodnji kao i na jednom lokalitetu na paradajzu gajenom u polju. Intenzitet zaraze u plastenicima kretao se od 2 do 50%, dok je poljskim uslovima na hibridu Hector (lokalitet Stara Pazova) dostigao 100%. S obzirom da se radi o sudovnom patogenu koji se prenosi semenom, odrava u biljnim ostacima u zemljitu do dve godine i veoma lako iri izvoenjem redovnih agrotehnikih mera kao to su prskanje, vezivanje, skidanje zaperaka, berba, a moe se odrati i u suvom stanju na alatkama, boksevima u stakleniku i plastenikim konstrukcijama, suzbijanje prouzrokovaa bakterioznog raka i uvelosti jo uvek je poseban problem. Zatita paradajza od ove bakterije zasniva se pre svega na preventivnim merama koje ukljuuju pravilnu tehnologiju gajenja biljaka, upotrebu sertifikovanog semena i zdravog rasada paradajza, dezinfekciju plastenika i staklenika, zaoravanje ili uklanjanje biljnih ostataka i najmanje dvogodinji plodored sa biljkama koje nisu iz familije Solanaceae. Iako se gajenje otpornih sorti i hibrida paradajza smatra jednom od najefikasnijih metoda zatite, trenutno na tritu nema dostupnih visoko otpornih sorti paradajza prema ovoj bakteriji. Kada su u pitanju hemijske mere, proizvoai imaju veoma ograniene mogunosti suzbijanja ove bakterije u polju. Primena baktericida uglavnom se svodi na viekratnu upotrebu bakarnih jedinjenja, samostalno ili u kombinaciji sa mankozebom, preventivno ili tek nakon pojave simptoma. Novijim istraivanjima utvreno je da primena baktericida na bazi bakra, na rasadu paradajza u zatienom prostoru moe smanjiti veliinu populacije bakterije, kao i njeno irenje, to su potvrdili i rezultati naih eksperimenata. Takoe, naa istraivanja pokazala su da je antibiotik kasugamicin bio efikasniji u smanjenju populacije bakterije od bakarnih jedinjenja, mada znatno slabiji od streptomicina. Meutim, bez obzira na odline efekte streptomicina, primena ovog jedinjenja je zabranjena kako u veini evropskih zemalja, tako i kod nas, a u SAD je zabranjena u zatienom prostoru. Efekti kasugamicina na smanjenje populacije bakterije, naroito u regionu gde je bila najslabija zaraza ine ga pogodnom alternativom za streptomicin u sluaju
23
rane dijagnoze bolesti. Najnovija istraivanja pokazala su i da je aktivator otpornosti acibenzolar-S-metil ispoljio znaajan efekat u smanjenju zaraze, to ukazuje na mogunost korienja ovog jedinjenja u programima zatite paradajza, naroito u kombinaciji sa bakar-hidroksidom i sortama koje ispoljavaju izvesnu otpornost. Mere suzbijanja C. michiganensis subsp. michiganensis treba pre svega usmeriti na zatien prostor u kojem se proizvodi rasad paradajza, jer se na taj nain moe postii bolja kontrola patogena u polju i izbei gubici u prinosu usled pojave bolesti. Osim toga, od posebne vanosti su poznavanje simptomatologije bolesti i rana detekcija patogena u cilju blagovremenog preduzimanja mera suzbijanja.
USMENA SAOPTENJA Referati po pozivu - Zatita umskih i ukrasnih biljaka

9. UKRASNE BILJKE KAO INVAZIVNI ORGANIZMI I DOMAINI INVAZIVNIH INSEKATA Glavendeki Milka, Mihajlovi Ljubodrag1, Petrovi Obradovi Olivera2 1 Univerzitet u Beogradu - umarski fakultet, Beograd 2 Univerzitet u Beogradu - Poljoprivredni fakultet, Beograd gmilka@eunet.rs Bioloke invazije su u poslednjih dvadeset godina dobile izuzetno veliki znaaj u naunoj, strunoj javnosti, na meunarodnom nivou i lokalnim zajednicama. U mnogim sluajevima su introdukovane vrste bezopasne za ekosistem gde su unete, ali ima dovoljno primera gde se invazivni organizmi smatraju najvanijim uzronicima remeenja biodiverziteta ili ak dovode do ireverzibilnih poremeaja u ekosistemima. Pokrenuti su meunarodni projekti sa ciljem prouavanja introdukovanih i autohtonih invazivnih vrsta na kojima uestvuju timovi sa svih kontinenata. Izgrauje se i poboljava legislativa na evropskom nivou pod pokroviteljstvom EPPO i usklauje se sa nacionalnim zakonima i propisima pojedinih zemalja lanica. U Srbiji je u toku realizacija nekoliko naunih projekata, sa ciljem da se ustanove invazivni organizmi, procene njihovi ekoloki, ekonomski i socioloki uticaji. Ranije introdukcije su bile ree i uglavnom vezane za namerno unoenje vrsta koje su zadovoljavale neke privredne ili socioloke potrebe. Novije introdukcije od 2000.godine su esto sluajne, podstaknute i
24
ubrzane procesom globalizacije i poveanim kretanjem roba i stanovnika ili posledica neadekvatnog ponaanja i nedovoljne brige o zatiti prirode. Procenjuje se da je u periodu od 1975 -1999. godine unet isti broj invazivnih vrsta u Evropu kao za osam godina od 2000 - 2007.godine. Mnoge korisne inicijative se pokreu i sprovode na lokalnom nivou sa ciljem da se unapredi znanje profesionalaca i laika koji mogu da pomognu u smanjenju rizika od unoenja i rasprostiranja invazivnih organizama. Od introdukovanih organizama su najbrojnije biljke i po nekim procenama njihov broj premauje 3.500 vrsta u svetu. Samo u Americi ima oko 1.050 vrsta, koje su invazivne i odomaene u prirodnim ekosistemima. To predstavlja treinu introdukovanih vrsta koje su unete namerno za suzbijanje erozije, za ishranu stoke, poveanje diverziteta odreenih stanita ili kao ukrasne biljke. Introdukovane invazivne vrste kotaju SAD vie od 136 biliona dolara godinje (Pimentel et al., 2000). Ukrasne biljke se ve stotinama godina prenose sa kontinenta na kontinent i mnoge od njih se smatraju opasnim invazivnim vrstama. U Srbiji se procenjuje da ima preko 500 ukrasnih drvenastih biljaka. Manje od 10% ukrasnog drvea i bunja ubraja se u opasne invazivne vrste. Meu znaajnijim su sledee vrste: Acer negundo L., Ailanthus altissima (Mill.), Akebia quinata (Hoult.) Dcne, Albizzia julibrissin Dur., Amorpha fruticosa L., Berberis thunbergii DC., Broussonetia papyrifera L'Herit Vent., Buddleia davidii Franch., Casuarina equisetifoila L., Eleagnus angustifolia L., Euonymus fortunei (Turcz.) Hand. Mazz., Fallopia (=Polygonum) baldschuanica Rgl., Fallopia x bohemica (Chrtek & Chrtkova) J.P.Bailey, Fallopia japonica (Houtt.) Ronse Decraene, Hedera helix L., Lonicera japonica Thunb., Paulownia tomentosa (Thunb.) Steud., Pinus pinaster Ait., Prunus serotina Ehrh., Rhamnus catharticus L., Rhus typhina L., Robinia pseudoacacia L., Rosa foetida Herrm., Rosa multiflorae Thunb., Salix babylonica L., Spiraea japonica L., Tamarix pentandra, Ulmus pumila L., Wisteria floribunda (Willd.), Wisteria sinensis (Sims.) Sweet. Vie od 50% opasnih invazivnih drvenastih biljaka potie iz Azije, 31% iz Amerike, 13,8% su evropske vrste koje su migrirale iz mediteranskog podruja i 3,4% su iz Australije. Ovo je u skladu sa podacima koje za Evropu navode Roques i saradnici (2007). Objanjenje za poveano uee biljaka azijskog porekla moe biti blizina ovog kontinenta koji je kopnom povezan sa evropskim, poveana trgovina sa azijskim zemljama u poslednje dve decenije i tradicionalno unoenje ukrasnih biljaka iz Azije koje je poelo pre vie vekova i jo uvek traje. Hortikulturna industrija azijskih zemalja i posebno Kine je u poslednje vreme u velikom usponu. Introdukovane invazivne biljke su domaini raznih predstavnika zglavkara, meu kojima su insekti posebno znaajni jer su vezani odnosima ishrane sa biljkama i sami domaini brojnih parazitoida i predatora i vani faktori ouvanja biocenotike ravnotee. Terestrini introdukovani invazivni insekti su dugogodinji predmet prouavanja u Srbiji. Postoji vie od 1000 bibliografskih jedinica posveenih invazivnim insektima u Srbiji. Prema novijim
25
podacima u Srbiji postoji oko 150 vrsta invazivnih insekata, od ega je preko 40% vrsta trofiki vezano za ukrasne biljke. Ovi podaci su promenljivi jer se svake godine fauna insekata Srbije uvea za nekoliko novih unetih vrsta. Meu znaajnijim invazivnim alohtonim insektima su sledee vrste: Adelges laricis Vall., Dreyfusia nordmannianae (Eck.), Gilletteella cooleyi (Gillette), Pineus strobi Hartig, Trialeurodes vaporariorum (Westwood), Aphis forbesi Weed, Aphis gossypii Glov., Aphis spiraecola Patch, Aphis spiraephaga F.P. Mll., Appendiseta robiniae (Gill.) Chromaphis juglandicola (Kalt.), Cinara cedri Mim., Cinara curvipes (Pat.), Melanaphis bambusae (Fullaway), Panaphis juglandis (Goeze), Prociphilus fraxinifolii Riley ex Riley & Monell, Pseudaulacaspis pentagona (Targ. Tozz.), Quadraspidiotus perniciosus (Comst.), Eriococcus buxi (Boyer de Fonsc.), Metcalfa pruinosa (Say), Corythuca cilliata (Say), Echinothrips americanus Morg. Frankliniella occidentalis (Perg.), Heliothrips haemorrhoidalis (Bouch.), Hercinothrips femoralis (Reut.), Parthenothrips dracenae (Heeg.), Hyphantria cunea (Drury), Cameraria ohridella Desch. & Dim., Parectopa robiniella Clem. i dr. Ukrasne biljke i posebno invazivne i insekti trofiki vezani za njih bi trebalo da budu predmet posebnih mera praenja i suzbijanja prema Zakonu o zatiti bilja i Standardima EPPO za utvrivanje rizika i upravljanje invazivnim vrstama jer utiu na poljoprivrednu, umarsku, hortikulturnu proizvodnju i ouvanje biodiverziteta. 10. Armillaria I Heterobasidion VRSTE KAO UZRONICI SUENJA U UMSKIM EKOSISTEMIMA I URBANIM SREDINAMA Kea Nenad Univerzitet u Beogradu - umarski fakultet, Beograd kecan@sezampro.rs Meu mnogobrojnim faktorima koji ugroavaju opstanak umskih ekosistema znaajno mesto zauzimaju i patogeni gljiini oranizmi. Naroitu panju zasluuju gljive izazivai trulei drveta, pripadnici kola Basidiomycota. Njihovo parazitsko dejsto se ogleda kroz razaranje tkiva drveta, ali se neke vrste odlikuju i sposobnou ubijanja tj. suenja pojedinaih ili grupa stabala. Iz ove grupe najvei znaaj imaju Heterobasidion, Armillaria i Phytophthora vrste. U periodu od 20022007 sprovedena su detaljna istraivanja, u cilju upoznavanja diverziteta Armillaria i Heterobasidion vrsta, upoznavanja njihovog rasprostranjenja, ekologije, patogenosti i mogunosti kontrole. Identifikacija je obavljena sa haploidnim izolatima koji su ranije identifikovani (pet evropskih Armillaria i tri Heterobasidion vrste). Dvadeset izolata Armillaria i dvadesetpet izolata Heterobasidiona dobijeni su ljubaznou K. Korhonena iz Finskog umarksog instituta. Izolati Armillaria vrsta 26
kontrolisani su i umnoavanjem IGS1 regiona rDNK PCR i restrikcijom pomou enzima Alu I i Taq I (RFLP) i sekvenciranjem dobijenih fragmenata. Dobijeni RFLP abloni uporeivani su sa ranijim istraivanjima, a iitane sekvence sa odgovarajuim sekvencama u NCBI bazi podataka. Korieni su univerzialni prajmeri 5SA i CNL12. Sekvence su kasnije iskoriene za dobijanje filogenetskog stabla pet identifikovanih Armillaria vrsta. Armillaria vrste su prisutne u veini prirodnih i egzotinih uma, ali i u vonjacima i parkovima irom sveta. iroko su rasprostranjene od etinarskih uma na severu do tropskih i uma na junoj hemisferi. Rod sadri bar 36 vrsta, od kojih je sedam prisutno u Evropi. Neki od predstavnika ovoga roda predstavljaju najznaajnije patogene korena na drveu i bunju (Shaw and Kile, 1991) i izazivaju ozbiljne i svakogodinje tete u nekim regionima, naroito posle nekoliko godina uzastopnih napada na domaina (Guillaumin 2005). Testiranjem sa haploidnim izolatima i molekularnim metodama utvreno je da je u Srbiji prisutno pet evropskih vrsta: A. cepistipes, A. gallica, A. mellae, A. ostoyae i A. tabescens. Restrikcijom umnoenog IGS1 regiona, pomou enzima Alu I, konstatovano je 10 rezliitih RFLP ablona. Konstatovana su 4 ablona za A. gallica, dva za A. cepistipes, i po jedan za A. mellea, A. ostoyae i A. tabescens. ablon koji je obeleen kao X do sada nije konstatovan za evropske Armillaria vrste. Filogenetska analiza je pokazala da se testirani izolati grupiu u etiri klastera. Jedan klaster sadrao je izoate A. mellea, drugi izolate A. gallica A. cepistipes, dok su izolati A. ostoyae i A. borealis svrstani u trei klaster. A. tabescens se razlikovala od vrsta koje na drci obrazuju prsten. Ova istraivanja su pokazala da su evropske Armillaria vrste filogenetski bliske i da su se od zajednikog pretka odvojile relatvno skorijoj prolosti. Rasprostranjenost Armillaria vrsta istraivana je na 47 lokaliteta, na kojima je izdvojeno 157 sastojina. Identifikacija Armillaria vrsta uraena je za 388 izolata, sa 36 domaina. Armillaria gallica je bila najee identifikovana vrsta sa najveim arealom i pojavljivala se od 701450 m nadmorske visine. Bila je dominantna vrsta u nizijskim aluvijalnim umama, ali i u umama hrasta kitnjaka (Quercus petraea) i bukve (Fagus moesiaca) na veim nadmorskim visinama. A. mellea je najee nalaena u severnim i centralnim delovima Srbije u umskim ekosistemima sa dominacijom hrastova, na nadmoskim visinama od 701050 m. ezdesetpet procenata izolata A. mellea sakupljeno je sa ivih domaina, najee odumiruih stabala u kulturama etinara. A. ostoyae je najee nalaena u etinarskim umama i plantaama u junom delu Srbije, gde dominiraju visoke planine Dinarskog masiva. Bila je prisutna na visinama od 900 do 1820 m. A. cepistipes je konstatovana u junim i istonim brdskim i planinskim regionima Srbije, na nadmoskim visinama 600 1900 m. Najvei broj izolata dobijen je iz etinara iz rizomorfi i zemlje oko trulih panjeva. A. tabescens je pronaena samo na mrtvom materijalu hrastova
27
(panjevi, mrta stabla i leei materijal) severnoj i istonoj Srbiji, na nadmorsim visinama manjim od 600 m. Istraivanja Heterobasidion vrsta zapoela su jo u prvoj polovinom 19 veka. Tada je gljiva opisana kao Trametes radiciperda, da bi kasnije naziv bio promenje u Fomes annosus, a ovaj naziv se i danas vrlo esto sree u parksi. Dugo se smatralo da se radi o jednoj vrsti koja se javlja na domainima iz tri roda: Pinus spp. borovi, Picea spp. smre i Abies spp. jele. Istraivanja koja su obavljena u poslednjih 30 godina uticala su da se izdvojene intersterilne grupe (P grupa, S grupa, i F grupa) podignu na nivo vrsta: 1. P grupa Heterobasidion annosum (Fr.) Bref.; 2. S grupa Heterobasidion parviporum Niemel & Korhonen; 3. F grupa Heterobasidion abietinum Niemel & Korhonen. U Srbiji su konstatovane sve tri Heterobasidion vrste, a detaljnija istraivanja pokazala su da postoji razlika u patogenosti pojedinih vrsta. Prouavanjem ekologije Heterobasidion vrsta ustanovljeno je da se plodonosna tela obrazuju u septembru i oktobru. Najvee oslobaanje bazidiospora primeeno je sredinom septembra. Provera efikasnosti zatite svee poseenih panjeva izvrena ja upotrebom biolokog preparata (ROTSTOP - Verdera Oy, Finska) i hemijskog preparata (Boraks). Oba preparata su upokazala je veliku efikasnost u spreavanju infekcije sporama Heterobasidion vrsta, s tim to je preparat ROTSTOP uticao i na truljenje i razlaganje panjeva. Bilo bi neophodno, sa naune take gledita, ustanoviti infekcioni potencijal pojedinih Heterobasidion vrsta, u Srbiji. Dosadanji rezultati ukazuju na potencijalni kritini period od sredina avgusta poetak novembra, zbog ega je neophodno preusmeriti, ukoliko je to mogue, poslove see i izrade stabala na perioda kada je infekcioni potencijal najmanji. Navedene injenice ukazuju da su Armillaria i Heterobasidion vrste opasni patogeni koji dovode do propadanja stabala u velikom broju umskih ekosistema i urbanim sredinama u Srbiji. Zato je neophodno primenjivati odgovarajue mere zatite u vidu uklanjanja obolelih stabala, tretmana panjeva, ali i obraanja panje na osetljivost pojedinih domaina. Primenom odgovarajuih mera tete od ovih patogena se mogu svesti na minimum. 11. UMSKI POARI U SRBIJI DIREKTNE I INDIREKTNE TETE Milenkovi Milan, Mihajlovi Ljubodrag, Karadi Dragan Univerzitet u Beogradu - umarski fakultet, Beograd umski poari predstavljaju jedan od najveih problema zatite uma u Srbiji. Godinje se javlja od nekoliko desetina do vie stotina poara, dok ukupna godinja opoarena povrina moe da se meri i
28
desetinama hiljada hektara. Prema podacima Ministarstva poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede, u Srbiji je u prvih 9 meseci 2007. zabeleeno 258 poara, dok je opoarena povrina uma i umskog zemljita iznosila 33.229 ha. Materijalna teta procenjena je na 40 miliona evra. U naoj zemlji najvea opasnost od umskih poara javlja se u Specijalnom rezervatu prirode Deliblatska peara. U periodu 1948-2007. na ovom podruju zabeleeno je 258 umskih poara sa ukupnom opoarenom povrinom 11.921 ha (6.129 ha uma). Proseno se godinje javljalo 4,3 poara, dok je prosena godinja opoarena povrina 198,7 ha (102,1 ha uma). Najvei umski poar do sada zabeleen na podruju Deliblatske peare javio se u periodu od 10. do 16. avgusta 1996., kada je opoarena povrina iznosila 3.815 ha (2.235 ha uma, od toga 1.557 ha borova), dok je opoarena drvna masa iznosila 247.206 m3. U Srbiji postoje dva kritina perioda poarne opasnosti u toku godine. Prvi obuhvata kraj zime i poetak prolea kada je prisutan suv travni pokriva od prethodne godine, to je naroito izraeno ukoliko je zima sa malo snenih padavina. Za ovaj period takoe su karakteristini i vetrovi, koji imaju presudnu ulogu u irenju poara. I pored velikog broja poara tokom prvog kritinog perioda, tete koje se javljaju manje su u odnosu na drugi. Drugi kritini period poveane opasnosti od poara je leto, prvenstveno zbog visokih temperatura vazduha i dugih sunih perioda. U ovom periodu javljaju se katastrofalni poari, najee tokom avgusta. Najvei broj umskih poara izaziva ovek (nenamerno i namerno), to se u praksi veoma teko otkriva, tako da za veliki broj poara uzrok ostaje neutvren. Kod nas se najee javljaju niski (prizemni) poari (preko 90 % ukupnog broja). Oni unitavaju prizemnu vegetaciju, a samim tim i podmladak i mladik umskog drvea, dok na starijim stablima mogu izazvati znaajnija oteenja donjih delova. Na taj nain dolazi do fiziolokog slabljenja, to moe dovesti do ulanavanja tetnih faktora. Visoki poari javljaju se u krunama drvea i unitavaju itav ekosistem. Pored opoarene drvne mase, koja samo jednim delom moe da se iskoristi, javlja se i itav niz posrednih teta. Visoki poari karakteristini su za monokulture etinara, pre svega borova, aria i smre. etinari su zbog prisustva smole i drugih lakozapaljivih sastojaka daleko ugroeniji od poara nego to je sluaj sa liarima, a pomenute vrste su najugroenije u naim uslovima. tete od umskih poara mogu biti direktne i indirektne. Direktne tete od poara u umarstvu javljaju se prvenstveno na umskom drveu, od podmlatka do najstarijih stabala i iskazuju se preko opoarene drvne mase. Pored vegetacije, umski poari zahvataju i objekte u umi, kao i okolna naselja. Prilikom gaenja dolazi do povreda, a
29
deavaju se i smrtni sluajevi. Pored navedenog, trebalo bi imati u vidu i trokove gaenja poara, kao i trokove sanacije opoarene povrine. Indirektne tete su brojne i obuhvataju tete na umskom zemljitu, promene mikroklimatskih uslova, pojavu umskog korova, zagaenje sredine, promene plana gazdovanja, pad cena drveta na tritu i dr. Posebno su znaajne indirektne tete koje prouzrokuju tetni organizmi koji upravo na poaritima nalaze povoljne uslove za prenamnoenje. Vrste insekata tipine za opoarene povrine bora su: Phaenops cyanea F. (Coleoptera, Buprestidae) Criocephalus rusticus (L.), Asemum striatum L., Monochamus galloprovincialis Oi. (Coleoptera, Cerambycidae) Pissodes castaneus (Deg.), P. piniphilus Hrbst., P. pini L. (Coleoptera, Curculionidae) Ips sexdentatus (Boern), I. acuminatus (Gyll.), Blastophagus minor (Hart.), B. piniperda (L.), Pityogenes bidentatus (Hbst), P. bistridentatus (Eich.), P.quadridens (Hart.) (Coleoptera, Ipidae) Urocerus gigas L., Sirex juvencus L. (Hymenoptera, Siricidae) Vrste insekata karakteristine za opoarene povrine smre: Criocephalus rusticus (L.), Isarthron castaneum (L.), I.fuscum (F.), Monochamus sartor F. (Coleoptera, Cerambycidae) Pissodes hercyniae Hrbst. (Coleoptera, Curculionidae) Ips typographus (L.), Pityogenes chalcographus (L.), Pityophthorus micrographus (L.) (Coleoptera, Ipidae) Urocerus gigas L., Sirex juvencus L. (Hymenoptera, Siricidae) Na borovima delimino oteenim poara javljaju se sledee vrste gljiva: Mycosphaerella pini E. Rostrup apud Munk (n.f. Dothistroma pini Hulbary), Sphaeropsis sapinea Dyko & Sutton, Lophodermium seditiosum Minter, Staley & Millar, L. pinastri (Schrad) Chev., L. conigenum (Brunaud) Hilitz, Cyclaneusma minus (Butin) DiCosmo, Peredo & Minter, C. niveum (Pers. ex Fr.) DiCosmo et al., Cenangium ferruginosum Fr., Gremmeniella abietina (Lagerb.) Morelet., kao i gljive prouzrokovai trulei drveta Heterobasidion annosum (Fr.) Bref. i Armillaria spp.
30
USMENA SAOPTENJA Referati po pozivu - Zatita voaka i vinove loze

12. INTEGRALNI KONCEPT SUZBIJANJA KRUKINE BUVE Tama Nenad, Mileti Novica, Jerini Prodanovi Duanka Univerzitet u Beogradu - Poljoprivredni fakultet, Beograd novitic@agrifaculty.bg.ac.yu Lisne buve predstavljaju ozbiljan problem u savremenom sistemu gajenja kruke. Razlozi za takvo stanje su mnogobrojni: gajenje kruke na velikim parcelama uz intenzivnu mineralnu ishranu naroito azotom, jaka rezidba, navodnjavanje, kao i primena pesticida u zatiti kruke sa irim spektrom delovanja. Pojaana bujnost stabala i stalno prisustvo mladih listova tokom vegetacije pogoduje ishrani i razviu lisnih buva. Reproduktivna sposobnost krukinih lisnih buva se poveava sa kvalitetom sokova mladog lia, ije je prisustvo upravo i obezbeeno primenom gore navedenih mera. Vrste lisnih buva koje se razvijaju na krukama pripadaju familiji Psyllidae, potfamiliji Psyllinae, rodu Cacopsylla. Na podruju zapadnog Palearktikog regiona se nalazi sedam vrsta lisnih buva: Cacopsylla pyri (L.), C. pyricola (Frster), C. pyrisuga (Frster), C. bidens (ulc), C. notata (Flor), C. permixta (Burckhardt & Hodkinson) i C. fera (Baeva), dok se u Kini navodi ak 18 vrsta lisnih buva sa kruke, ali je njihov taksonomski status nejasan. Navedene vrste lisnih buva, sem C. pyrisuga, pripadaju kompleksu vrsta Cacopsylla pyri / C. pyricola. Njihova determinacija je prilino konfuzna poto su u morfolokom i bioekolokom smislu veoma sline. Tekoe identifikovanja vrsta roda Cacopsylla objektivno su uslovljene i injenicom postojanja sezonskog dimorfizma kod C. pyri, C. bidens i C. pyricola. Iz tog razloga vrste su opisivane pod razliitim nazivima. Sve vrste su ishranom vezane za rod Pyrus spp., prevashodno kruku Pyrus communis. U toku godine mogu da razviju vei broj generacija. U Srbiji je na krukama do sada registrovano prisustvo etiri vrste lisnih buva. U plantanim zasadima kruaka sa intenzivnim merama zatite dominirala je C. pyri. Pored nje u gotovo svim ispitivanim zasadima utvreno je i prisustvo za Srbiju nove vrste C. bidens. Trea vrsta iz ovog kompleksa C. pyricola se javlja sporadino i to uglavnom na zaputenim stablima kruke. etvrta registrovana vrsta je C. pyrisuga, koja ne pripada navedenom kompleksu. U toku godine razvije jednu generaciju i ne javlja se u velikoj brojnosti u plantanim zasadima kruke. Meutim, utvreno je da
31
predstavlja veoma veliki problem u zasadima kruaka gde se ne sprovode intenzivne agrotehnike mere. U proizvodnim podrujima nae zemlje, trenutno, obina krukina buva predstavlja ekonomski najznaajniju tetoinu kruke. Larve prave direktne tete hranei se na zeljastim delovima biljke, to dovodi do iznurivanja biljaka i ometanja porasta mladara i listova. Indirektne tete nastaju usled pojave medne rose koju lue ovi insekti. Na mednoj rosi se razvijaju adjavice i plodovi gube trinu vrednost. Pored toga obina krukina buva je vektor mikoplazme pear decline, to pridaje jo vei znaaj ovoj tetoini. Suzbijanje krukine buve predstavlja veoma sloen proces koji ukljuuje agrotehnike, bioloke i hemijske mere borbe. Agrotehnikim merama treba obezbediti umeren porast kruke zato to u tim uslovima dolazi do slabije pojave ove tetoine. Pored toga krukina buva ima brojne prirodne neprijatelje, kao to su Anthocoris nemoralis, Coccinella spp. i Chrysopa spp. koje mogu u uslovima prirodne ravnotee regulisati brojnost krukine buve. Osnovni preduslov za ouvanje brojnosti prirodnih neprijatelja krukine buve je korienje selektivnih insekticida koji ne deluju na njih. U naoj zemlji suzbijanje krukine buve u poslednjih 20-tak godina zasnivano je na primeni preparata na bazi DNOC-a i amitraza. Navedeni preparati su u naim uslovima ispoljavali visoku efikasnost u suzbijanju krukine buve. Medjutim, poto je dolo do zabrane korienja preparata na bazi DNOC-a brojnost krukine buve se poela uveavati. Pored toga u svetu je krukina buva poela razvijati rezistentne populacije na amitraz, to je dovelo do njegove manje primene. U suzbijanju krukine buve u nas trenutno se najee koriste sledea jedinjenja: mineralna ulja (zimsko tretiranje), abamektin, neonikotinoidi, organosilikoni, fenoksikarb i spirodiklofen. U naim istraivanjima tokom 2008.g. preparati na bazi abamektina ispoljili su dobru efikasnost u suzbijanju krukine buve (oko 92%). U ovim ogledima neoniktinoidi su ispoljili dobro delovanje samo na mladje razvojne stadijume. U svetu (SAD, eka) za suzbijanje krukine buve registrovana su sredstva na bazi piridabena. S obzirom na mali broj jedinjenja koja su na raspolaganju za suzbijanje krukine buve, trebalo bi ispitati efikasnost piridabena u naim uslovima, i eventualno ga uvesti u primenu. U radu e takodje biti istaknuta problematika razvoja rezistentnosti krukine buve na postojee insekticide.
32
USMENA SAOPTENJA Referati po pozivu - Toksikologija i ekotoksikologija

13. TETNE GRINJE GAJENIH BILJAKA - AKTUELNI PROBLEMI, INOVATIVNI PRISTUPI I SUZBIJANJE
1
Petanovi Radmila1, Mari Dejan2, Vidovi Biljana1 Univerzitet u Beogradu - Poljoprivredni fakultet, Beograd 2 Institut za pesticide i zatitu ivotne sredine, Beograd rpetanov@agrifaculty.bg.ac.yu
Znaaj grinja kao tetoina u poljoprivredi, umarstvu i pejzanoj hortikulturi uoen je pre vie od pola veka i smatra se direktnom posledicom zelene revolucije. Principi odrivog razvoja, globalizacija trita i izmenjeni klimatski uslovi uticali su su promene u zatiti agroekosistema zasnovane na integralnom pristupu, introdukciji stranih vrsta tetnih organizama i njihovoj smeni saglasno izmenjenim ekolokim uslovima u poreenju sa onim na sredini 20.veka. tetne grinje kao i drugi tetni organizmi time nisu izgubile aktuelnost ve su se neke vrste povukle, a neke nove dobile na znaaju kao vane tetoine. Agroekosistemi u kojima fitofagne grinje imaju status tetoina su pre svega vonjaci, vinogradi, zatien prostor (staklenici i plastenici), urbano zelenilo, rasadnici, umske kulture i uskladiteni reproduktivni organi biljaka, a u manjoj meri jednogodinji njivski usevi. Fitofagne grinje sreu se, kao to je poznato, meu pauinarima (Tetranychidae), pljosnatim grinjama (Tenuipalpidae), galiformnim i rastim grinjama (Eriophyoidae), tarzonemidama (Tarsonemidae) i akaridama (Acaridae). U vonjacima su najznaajnije tetne vrste pauinara: Tetranychus turkestani Ugarov et Nikolski, T. urticae Koch, Panonychus ulmi (Koch), Amphytetranychus viennensis (Zacher) i dr. Karakteristika aktuelnog stanja tetnih pauinara u vonjacima je ea pojava i vea brojnost vrsta roda Tetranychus u odnosu na P. ulmi, verovatno zbog kompetitivne prednosti uslovljene viom stopom populacionog rasta i iroj ekololoj valenci za osnovne abiotske faktore i izvore hrane. Sa primenjenog stanovita ovo saznanje je bitno jer suzbijanje treba prilagoditi razliitim ivotnim ciklusima tih tetoina. U zasadima voaka je redovno prisutno oko 20 vrsta eriofida meu kojima se istiu: Aculus schlechtendali (Nal.), Epitrimerus pyri (Nal.), Eriophyes pyri (Pgst.) (na jabuastim vokama), Aculus fockeui (Nal. et Trt.), Eriophyes similis (Nal.), E. padi (Nal.), Acalitus phloeocoptes Nal. (na kotiavim), Phytoptus avellanae Nal., Aceria erinea (Nal.), A. tristriata (Nal.) (na jezgrastim). U zasadima jagodastih voaka este su Tetranychus turkestani, T. urticae, Neotetranychus rubi Trg., a od eriofida Phyllocoptes gracilis (Nal.) i Acalitus essigi Hasan. Na vinovoj lozi su i dalje kao tetoine aktuelne
33
polifagne Tetranychus turkestani i T. urticae, a meu eriofidama Colomerus vitis (Pgst.) i Calepitrimerus vitis (Nal.). U zatienom prostoru, pored grinja pauinara T.cinnabarinus (Boisduval) i T. urticae koje se redovno nalaze, poslednjih godina kao poseban problem, naroito u proizvodnji paprike, javlja se novointrodukovana visoko polifagna tetna tropska tarzonemida Polyphagotarsonemus latus (Banks) koja je u Srbiji prvi put registrovana 1998. Sistemi odrive poljoprivrede koriste ekoloki orijentisane metode integralne zatite i proizvodnje koje imaju za cilj poveenje prinosa, kvaliteta zemljita, smanjenje primene agrohemikalija i trokova proizvodnje. Meutim, korienje organskih ubriva i smanjenje primene agrohemikalija dovodi do poveanja organizama koji ive i hrane se detritusom kao to su nematode, grinje i kolembole. Od nedavno je i kod nas kao tetoina spanaa uoena vrsta Tyrophagus similis Volgin koja naseljava zemljite u staklenicima, ulazi u pupoljke spanaa i hrani se mladim liem. Ova vrsta je iz fam. Acaridae kao i srodna vrsta T. neiswanderi Johnston & Bruce, koja je svuda u Evropi prisutna, kao tetoina krastavca, ali i ukrasnih biljaka. Veliki broj pauinara i eriofida sree se na ukrasnom drveu i iblju u gradovima meu kojima se istiu Eotetraychus tiliarium (Hermann) i druge vrste ovog roda, Oligonychus spp. Eurytetranychus i Schizotetranychus. Na etinarskim vrstama su pored Oligonychus spp. este i pljosnate grinje iz roda Pentamerismus. Posebno treba istai da se na reproduktivnom materjalu u prometu, koji je podvrgnut fitosanitarnoj kontroli na arpadiku redovno sree eriofida lukoviastih biljaka Aceria tulipae (K.). U okviru opteg problema invazivnih vrsta saopteno je da je veliki broj stranih vrsta grinja uao u Evropu, naroito iz obe Amerike i Azije. Oko 30 vrsta pauinara i oko 50 vrsta eriofida razliito su distribuirane u evropskim zemljama. U Srbiji je konstatovana jedna alohtona vrsta pauinara i 24 vrste eriofida, preteno severnoamerikog porekla. Mnoge od njih mogu biti potencijalne tetoine. Jedna od junoamerikih vrsta pauinara Tetranychus evansi (Banks), posebno znaajna kao teoina paradajza i drugih biljaka iz fam. Solanaceae brzo se rairila po mediternskim zemljama (uneta je 1991), a ima indikacija da bi mogla da postane tetna u zatienom prostoru. Novi pristupi proizvodnji i zatiti podrazumevaju i inovativne pristupe u prouavanju grinja radi boljeg razumevanja istorijskih i ekolokih faktora koji deluju na strukturu i funkcionisanje populacija (migracije, prenamnoenje, protok gena). Zbog toga su aktuelna prouavanja filogeografije i populacione genetike (vezane za invazivne tetne vrste), morfoloke i molekularne sistematike, filogenije kompleksa vrsta i formiranje baza podataka koje e biti dostupne na internetu. Uspeno suzbijanje grinja u poljoprivrednoj proizvodnji znatno oteava pojava populacija rezistentnih na akaricide, kao posledica izrazitog prirodnog potencijala za brzu evoluciju rezistentnosti i nedovoljno promiljenog delovanja oveka. Ovo se posebno odnosi na grinje iz familije Tetranychidae: podaci o istorijatu rezistentnosti grinja-pauinara pokazuju da je, bar kada je re o
34
novijim akaricidima, dovoljno svega nekoliko tretiranja za pojavu rezistentnih populacija i vidljive neuspehe u suzbijanju. Baza podataka o rezistentnosti artropoda na pesticide Univerziteta Miigen i IRAC-a (Insecticide Resistance Action Committee) sadri 7747 izvetaja za 553 vrste artropoda, za period 1914-2007, od ega je 1025 izvetaja o rezistentnosti 76 vrsta iz klase Acari. Od ovog broja, 708 izvetaja odnosi se na 41 vrstu iz etiri familije, tetne u zatiti bilja i biljnih proizvoda. Preko 70% ovih izvetaja sadri podatke o rezistentnosti dve vrste tetranihida - T. urticae i P. ulmi. Na listi "top 10" rezistentnih artropoda, ove dve vrste zauzimaju prvo, odnosno deveto mesto, sa podacima za 80 odnosno 38 jedinjenja prema kojima je razvijena rezistentnost. O stanju i karakteristikama rezistentnosti tetranihida i drugih grinja na akaricide u Srbiji postoje samo sporadini podaci, jer nema monitoringa ni sistematskih istraivanja. Izvetaji o umanjenoj efikasnosti pojedinih akaricida i iskustva iz prakse, ukazuju na moguu pojavu rezistentnih populacija T. urticae i P. ulmi u nekim lokalitetima. Problem rezistentnosti grinja namee potrebu stalne potrage za jedinjenjima sa akaricidnim svojstvima, koja deluju na nove biohemijske i fizioloke ciljeve. Poslednjih godina na tritu se pojavilo nekoliko akaricida novog mehanizma delovanja i relativno povoljnih ekotoksikolokih karakteristika. Spirodiklofen i spiromesifen, derivati tetronske kiseline, koji na biohemijskom nivou deluju kao inhibitori biosinteze lipida, pokazali su se kao visoko efikasni u suzbijanju populacija fitofagnih grinja, rezistentnih na inhibitore razvia, METIakaricide i druga jedinjenja. Spinosad, meavina spinosina A i spinosina D, prirodnih proizvoda fermentacije zemljine aktinomicete Saccharopolyspora spinosa, razvijen je kao insekticid sa primarnim mestom delovanja na nikotinske receptore acetilholina i sekundardnim delovanjem na GABA receptore. Iako o njegovom delovanju na grinje postoje kontradiktorni podaci, noviji rezultati pokazuju da spinosad ispoljava znaajan akaricidni efekat na T. urticae, ukljuujui i sistemino delovanje nakon primene za zalivanje supstrata. Bifenazat, akaricid iz grupe karbazata iji mehanizam delovanja nije potpuno poznat, ispoljavava brz (knock-down) efekat i dugotrajno rezidualno dejstvo. Ovaj akaricid nije prisutan na naem tritu. S druge strane, eksperti koje je angaovao IRAC svrstali su postojee akaricide u vei broj grupa, na osnovu mehanizma delovanja i rizika ukrtene rezistentnosti, i predloili nekoliko mera za spreavanje irenja rezistentnosti tetranihida: (1) primeniti samo jedno jedinjenje iz grupe u istom usevu/zasadu u sezoni (2) jednim jedinjenjem tretirati isti usev/zasad samo jednom u sezoni (3) ne primenjivati meavinu dva jedinjenja iz iste grupe (4) ne primenjivati doze/koncentracije vee od preporuenih (5) primenjivati jedinjenja tako da tetno delovanje na predatore bude minimalno (6) sprovoditi monitoring rezistentnosti. Pored navedenih mera, ostavljena je i mogunost primene doza/koncentracija manjih od onih koje preporuuju proizvoai, u cilju integrisanja akaricida i biolokih agenasa i smanjenja selekcionog pritiska.
35
14. MOGUNOSTI KONTROLE BROJNOSTI KRPELJA U URBANOJ SREDINI Jurii Aleksandar, Petrovi Aleksandra, Rajkovi Dragana Univerzitet u Novom Sadu - Poljoprivredni fakultet, Departman za zatitu bilja i ivotnu sredinu, Novi Sad aca@polj.ns.ac.yu Monitoring i suzbijanje krpelja u toku 2008. godine sproveden je u: Podunavskom, Pomoravskom, Rakom, umadijskom, Branievskom, Kolubarskom, Mavanskom, Moravikom i Niavskom okrugu. Ukupno su obuhvaene 54 optine. Rezultati rada su deo projekta koji je odobren od Ministarstva za zatitu ivotne sredine. U istraivanje su bili ukljueni razliiti lokaliteti. Neki od ispitivanih lokaliteta bili su u samom jezgru pojedinih gradova dok su drugi predstavljali kombinaciju urbanih i ruralnih sredina. Uzorkovanje krpelja vreno je u: parkovima, etalitima, izletitima, rekreacionim centrima, na zelenim povrinama kola i obdanita i na grobljima. Imajui u vidu specifinu konfiguraciju terena koji su izabrani na osnovu ekoloko-epidemiolokih indikacija, krpelji su prikupljani metodom fleg-asa po modelu Maupin et al. (1991), modifikovanim klopkama sa suvim ledom, a neke jedinke krpelja skinute su sa pasa i maaka lutalica akarolokom pincetom u periodu od aprila do septembra 2008. godine. Mapiranje lokaliteta vreno je GPS ureajima marke GARMIN. Determinacija je vrena po kljuu A. Estrada Pena (2004). Hemijsko suzbijanje krpelja sprovele su firme: Ciklonizacija, Visan, Ekosan i Ekodez aplikatorima tipa IGEBA U-15 M i motornim lenim prskalicama IGEBA Port 423. U cilju zatite zdravlja ljudi i ivotinja potrebno je u odreenim momentima preduzeti mere za redukciju tetnih artropoda koje su usaglaene sa preporukama svetske zdravstvene organizacije (WHO). Redukcija populacija vrste koja se suzbija zavisi od velikog broja faktora. Pre svega sama metodologija suzbijanja predstavlja struan i multidisciplinaran pristup. Da bi se ostvarila maksimalna redukcija mora se poznavati sama biologija vrste, njen infektivni potencijal, mesto u lancu ishrane i njena osetljivost prema akaroinsekticidnim preparatima sa jedne strane, a sa druge strane mora se ostvariti maksimalna zatita ivotne sredine. U urbanim sredinama odravanju i suzbijanju tetnih artropoda, a naroito krpelja u velikoj meri doprinosi ponaanje i navike stanovnitva u higijensko-sanitarnom pogledu. U istraivanjima koja su sprovedena 2008. godine bilo je sluejeva da su krpelji infestirali dvorita, kue i vee delove pojedinih naselja. U toku 2008 godine na ispitivanim lokalitetima evidentirano je prisustvo tri vrste krpelja: Ixodes (Ixodes) ricinus (Linnaeus 1758), Dermacentor (Dermacentor) marginatus (Sulzer 1776) i Rhipicephalus 36
(Rhipicephalus) sanguineus (Latreille 1806). Sve navedene vrste krpelja su vektori uzronika zaraznih bolesti ljudi i ivotinja. Prisustvo vrste I. ricinus registrovano je tokom cele godine na skoro svim istraivanim lokalitetima ime je rizik od Lajmske bolesti povean. U drugim zemljama Evrope ova vrsta krpelja prenosi uzronike piroplazmoze i krpeljske paralize. Vrsta R. sanguineus vektor je uzronika psee piroplazmoze i psee pancitopenije i velikog broja virusa opasnih po zdravlje domaih i divljih ivotinja. Vrsta D. marginatus takoe je vektor velikog broja virusa. Meu najopasnije bolesti koje ova vrsta krpelja moe preneti na ljude i ivotinje ubraja se Rocky Mountain pegava groznica i tularemija. Obzirom da svi lokaliteti na kojima su registrovani krpelji predstavljaju stalna mesta boravka ljudi i ivotinja ime se poveava i potencijalni rizik od uboda krpelja, rezultati istraivanja treba da ubrzaju proces u smislu primene dodatnih mera prevencije i kontrole brojnosti populacija krpelja kako bi se smanjio rizik od uboda krpelja koji su zaraeni bakterijom Borrelia burgdorferi ili nekim drugim uzronikom opasnim po zdravlje ljudi i ivotinja. Na odreenim lokalitetima gradskih i prigradskih naselja efekat hemijskog suzbijanja krpelja nije uvek zadovoljavajui. Najvea efikasnost hemijskog tretmana u naim itraivanjima ostvarena je na lokalitetima tipa parka i park-ume, dok je manja efikasnost primenjenih insektoakaricida ispoljena na gradskim grobljima i koritima reka. Najmanja efikasnost zabeleena je kada je u pitanju suzbijanje krpelja u objektima (tenare i kuice gde psi borave), i to u sluaju kada je prisutna vrsta R. sanguineus iz razloga to ovaj krpelj ima specifian razvojni ciklus, kao i tendenciju kretanja na gore. Ova vrsta krpelja se uspeno skriva ispod crepa i drvenih stubova-grae, to oteava hemijsko suzbijanje. Gustina populacija krpelja moe biti kontrolisana na pojedinim lokalitetima kontrolom i pravilnim tretmanom. Na osnovu indicija da populacije krpelja imaju i izvesnu sposobnost brzih migracija i adaptacija i zbog specifinosti artropoda za svaku vrstu je potrebno napraviti poseban program suzbijanja. To praktino znai da se na pojedinim lokalitetima koji su pod stalnom kontrolom redukcija krpelja moe ostvariti primenjivim ekolokim nehemijskim metodama, to je ekonomski opravdano i celishodno sa stanovita ne samo zatite zdravlja nego i normalne aktivnosti ljudi i ivotinja, kao i ukupne zatite ivotne sredine.
37
POSTERI
Opte teme 1. ODREIVANJE KRITINIH TAKI KONTROLE INSEKATA KAO OSNOVE ZA UVOENJE HACCP SISTEMA U PROCESU PROIZVODNJE HRANE Almai Radmila Univerzitet u Novom Sadu - Poljoprivredni fakultet, Departman za fitomedicinu i zatitu ivotne sredine, Novi Sad HACCP sistem predstavlja niz preventivnih mera koje osiguravaju proizvodnju zdravstveno ispravne hrane. Osnov za uvoenje HACCP sistema u poljoprivredno prehrambenim objektima je ienje i dezinfekcija, odravanje opreme i kontrola tetoina. Za kontrolu tetoina treba izvesti brzo otkrivanje i odreivanje vrsta koje mogu prouzrokovati tetu na proizvodu i pronai kritine take kontrole, kako bi smanjili tetno delovanje insekata. Mogui tetni insekti u prehrambenim objektima su bubavabe, moljci, branari, mravi, muve i drugi insekti. tetoine mogu dospeti u proizvod iz samog proizvoda, iz pakovanja, iz transportnih sredstava, kroz prozore, vrata i transportne kanale, iz otpada i drugih mesta u objektu. Kontrola kritinih taki je uspostavljena u pet objekata, upotrebom feromonskih klopki. Nedeljnim pregledima zabeleeno je prisustvo najvanijih vrsta za date objekte. Uspostavljena je dokumentacija i voenje brojnosti vrsta, to je u mnogim objektima pomoglo draocima proizvoda da uvide znaaj praenja insekata. S obzirom na injenicu da u objektima rade osobe bez neophodnog strunog znanja o znaaju insekata, suzbijanje insekata preputeno je DDD slubama po ugovoru. DDD slube koje izvode suzbijanja dolaze u objekt u odreenim vremenskim intervalima, bez prethodne kontrole brojnosti insekata (naglaavamo, u nekim posmatranim objektima ugraen je HACCP sistem, a u nekima nije). U mlinovima najznaajnije tetoine su braneni moljac, Ephestia kuhniella, bakrenasti moljac, Plodia interpunctella i mali branar, Tribolium confusum. Od navedenih vrsta dominirao je braneni moljac, dok je mali branar bio prisutan, ali ga klopke nisu hvatale u dovoljnoj meri. Najvei broj insekata u posmatranom objektu, uhvaen je na mestu gde se brano uvreava, iza entoletera, iza fluidnog lifta i u podsilosnoj galeriji. U cilju praenja brojnosti bubavaba, klopke sa feromonima ravnomerno su rasporeene u proizvodnom pogonu pekare. Najvea brojnost je zabeleena u fermentacionim komorama i u klopkama blie pei, to smatramo kritinim takama za ovaj objekat.
38
U meaoni stone hrane postavljene su klopke sa feromonima za vrste bakrenasti moljac, braneni moljac, bubavabe i branare. Najzastupljenija vrsta u ovom objektu je bila bakrenasti moljac, sa maksimalnom brojnou u junu. U svim klopkama je lovljen veliki broj leptira ove vrste, ali se posebno izdvajaju mesta kod usipnih koeva, ali i kod ekstrudera i ispod krupare. Na osnovu praenja insekata (braneni moljac, bakrenasti moljac, itni moljac, branari i ici Sitophilus spp.) u doradnom centru, najbrojnije vrste su bile bakrenasti i itni moljac. Kritina mesta u ovom objektu su mesta gde je skladiteno staro seme i gde se vraa seme. Oekujemo da e ovo odreivanje kritinih taaka pomoi proizvoaima hrane da proizvode kvalitetnije i bezbednije proizvode. 2. PRIMENA POLJSKIH SEROLOKIH TESTOVA U DETEKCIJI KARANTINSKIH PATOGENA Bulaji Aleksandra1, eki Ivana2, Krsti Branka1 1Univerzitet u Beogradu - Poljoprivredni fakultet, Beograd 2 Stipendista Ministarstva nauke Republike Srbije aleksandrabulajic@yahoo.com Organizacija spoljnog karantinskog nadzora, kao i kontrola prisustva karantinskih organizama u poiljkama bilja na teritoriji neke zemlje podrazumeva pregled i analizu velikog broja uzoraka. Bez obzira na kapacitete i ekonomsku snagu svake zemlje pojedinano, u svetu postoji tenja da se broj uzoraka koji stiu do regionalnih i ovlaenih laboratorija radi analiza smanji, a da pri tome ne doe do poveanja rizika od introdukcije tetnog organizma ili smanjenog broja pregledanih uzoraka. Osnovni cilj ovog rada bio je da se ispita pogodnost i preciznost pojedinih poljskih serolokih, tzv. depnih testova za detekciju dva vana karantinska patogena iz razliitih biolokih kategorija. Za ispitivanja su odabrana 2 izolata Tomato spotted wilt virus (TSWV) koji se nalazi na A2 listi karantinski regulisanih organizama i jedan izolat Phytophthora ramorum Werres et al., pseudogljive koja se nalazi na A1 karantinskoj listi Srbije. Izolati oba patogena su poreklom iz Srbije i prethodno su identifikovani i okarakterisani odgovarajuim laboratorijskim metodama. Dva razliita depna testa SPOTCHECK LFTM (Adgen, Ltd, United Kingdom, http://www.neogeneurope.com) i ImmunoStripTM Test (Agdia, USA, http://www.agdia.com) primenjena su za detekciju TSWV u liu duvana i paradajza sa simptomima. Izolat P. ramorum detektovan je u liu Rhododendron variegatum, R. morgenrot i Viburnum plicatum primenom ALERT LFTM Phytophthora spp. (Adgen, Ltd, United Kingdom,
39
http://www.neogeneurope.com). Primena depnih testova za TSWV i P. ramorum obavljena je prema uputstvima proizvoaa. U biljnom tkivu sa simptomima, sva tri testa uspeno su detektovala ciljanog patogena, odnosno dolo je do pojave kako kontrolne, tako i linije koja oznaava pozitivnu reakciju. Dobijeni rezultati ukazuju da su poljski testovi oba proizvoaa za dokazivanje TSWV i P. ramorum, ukljueni u ispitivanja uspeli da detektuju sve pozitivne uzorke. Primena sva tri testa je jednostavna, tako da mogu da ih primenjuju struna lica, ali i proizvoai nakon krae obuke. Pozitivan depni test ipak nije dovoljan za konanu dijagnozu, koja mora da bude potvrena u ovlaenoj laboratoriji. Takoe, uzorke sa negativnom reakcijom koji ispoljavaju simptome, kao i pozitivne uzorke koji ne ispoljavaju simptome, treba transportovati u laboratoriju radi daljih analiza. Prema dobijenim rezultatima, primena depnih testova za detekciju TSWV i P. ramorum mogla bi da povea preciznost monitoringa u naoj zemlji, jer je mogue pregledati vei broj uzoraka i eliminisati veliki broj negativnih. Prema preporukama meunarodnih protokola i standardnih operativnih procedura, sve uzorke koji su pozitivni primenom poljskih testova, obavezno treba pravilno dostaviti ovlaenoj laboratoriji da bi prisustvo patogena bilo dokazano primenom osetljivijih metoda, kao to su ELISA test i molekularne metode detekcije zasnovane na lananoj reakciji polimeraze, PCR.
3. DINAMIKA LETA LEPTIRA NA SVETLOSNOJ KLOPCI U SOMBORU TOKOM 2008. GODINE Vajgand Dragan Agroprotekt doo, Sombor vajgandd@sbb.co.rs Praenje leptira koji lete nou pomou svetlosne klopke je osnova za kratkoronu prognozu pojave vrsta. Za praenje brojnosti leptira je koritena svetlosna klopka tip RO Agrobeej. Tokom 2008. godine na lokalitetu Sombor registrovana je brojnost oko 130 vrsta leptira. U ovom radu su prikazane dinamike leta leptira sledeih vrsta: Loxostege sticticalis, Ostrinia nubilalis, Autographa gamma, Spodoptera exigua, Helicoverpa armigera, Lacanobia oleracea, Mamestra brassicae, Agrotis ipsilon, A. exclamationis, A. segetum i Hyphantria cunea. Poto se let leptira na svetlosnoj klopci prati do sredine oktobra, u rezimeu su dati samo okvirni podaci o dinamici leta, koji su uporeeni sa viegodinjim podacima do 31. avgusta. Brojnost vrste Helicoverpa armigera je bila za 10% vea u odnosu na viegodinji prosek. Oko 70% prosene brojnosti je registrovano kod vrsta Ostrinia nubilalis, Lacanobia oleracea i Agrotis ipsilon. Polovina prosene 40
brojnosti je registrovana kod vrsta Autographa gamma, Agrotis exclamationis i Agrotis segetum. Svega 30% prosene brojnosti je registrovano kod vrste Mamestra brassicae. Vrste Loxostege sticticalis, Hyphantria cunea su imale zanemarljivo malu brojnost u odnosu na viegodinji prosek, a leptiri vrste Spodoptera exigua tokom 2008. godine nisu registrovani.
4. RESEARCH ON ENTOMOPATHOGENIC NEMATODES IN SLOVENIA AND PERSPECTIVES OF THEIR USE Laznik iga1, Toth Tmea2, Lakatos Tams2, Trdan Stanislav1 1 University of Ljubljana, Biotechnical Faculty, Dept. of Agronomy, Ljubljana, Slovenia 2 Research and Extension Centre for Fruit Growing, jfehrt, Hungary stanislav.trdan@bf.uni-lj.si In Slovenia, research on entomopathogenic nematodes started in 2004. First investigations were performed under laboratory conditions, since these biological control agents had the status of exotic agents until the middle of 2008. In 2006, extensive research on the occurrence of entomopathogenic nematodes in Slovenian soil started. Until now 275 soil samples from 55 locations were taken and examined. Four species of entomopathogenic nematodes, Steinernema affine (Bovien), S. feltiae (Filipjev), S. carpocapsae (Weiser) and S. kraussei (Steiner), were identified using PCR-RFLP method. Since these nematodes are very efficient biological control agents we also proved this fact in many of our laboratory experiments we decided to perform a field experiment with Slovenian strain (B30) of S. feltiae. The first such experiment was carried out in Ljubljana in June 2008 against the Colorado potato beetle (Leptinotarsa decemlineata [Say]) in potato. The results were very promising, therefore we conclude that entomopathogenic nematodes undoubtedly have a potential for substitution of insecticides in certain extent.
41
5. PRVI NALAZ ERYSIPHE CICHORACEARUM VAR. CICHORACEARUM NA KANTARIONU U SRBIJI Pavlovi Sneana1, Stojanovi Saa2, Starovi Mira2 1 Institut za prouavanje lekovitog bilja Dr J. Pani, Beograd 2 Institut za zatitu bilja i ivotnu sredinu, Beograd spavlovic@mocbilja.rs Kantarion (Hypericum perforatum L., Hypericaceae) je jedna od najvie prouavanih lekovitih biljka iz familije Hypericaceae. Kao lekovitu biljku koristili su ga jo Stari Grci. Primena kantariona i danas je veoma rairena. Kantarion je veoma zastupljena biljna vrsta u Srbiji, pa je zbog prekomerne eksploatacije svrstana u vrste ije se sakupljanje i promet kontroliu prema Uredbi o stavljanju pod kontrolu, korienje i promet divlje flore i faune u Srbiji (Slubeni glasnik RS 31/2005), da bi se osiguralo i spreilo ugroavanje njenog trajnog opstanka. U naoj zemlji su do sada opisani kao patogeni kantariona pet vrsta gljiva iz roda Fusarium, zatim, Colletotrichum gleosporoides i Diaporthe eres complex. Tokom maja, poetkom juna 2006. godine u lokalitetu Panevo i Vlasinsko jezero na kantarionu je konstatovano prisustvo pepelnice. Simptomi su konstatovani u vidu povrinske, beliaste micelijske navlake s obe strane lista, lisnim drkama i povrini stabla kantariona. Micelija u poetku formira pojedinane okruglaste kolonije, koje se kasnije spajaju i formiraju gustu micelijsku prevlaku, koja potpuno pokriva lisnu povrinu, izazivajui nekrozu lia, koje se sui i otpada. Takve biljke su potpuno neupotrebljive kao biljna droga. Mikroskopskom analizom micelijske navlake utvreno je prisustvo konidiofora i konidija. Konidiofore su prave, jednostavne sa kakteristinom bazalnom elijom. Bazalna elija je cilindrina i na nju se nastavljaju dve krae elije koje su priblino iste duine. Na osnovu tipa konidiofora odreeno je da su one tipa euoidium. Konidije tipa cichoracearum se formiraju na vrhu konidiofore po nekoliko u nizu, obino etiri do pet, hijalinske su, elipsoidne do izdueno cilindrine, dimenzija 24,2-36,5 m. Konidije klijaju na jednom kraju, pri emu se razvija duga inicijalna hifa. Kleistotecije patogena registrovane su tokom jeseni u oktobru na samoniklom kantarionu na povrini lista, lisnih drki i stabla. One su uronjene u miceliju, pojedinane, rasute ili u grupama, paraplektehimatine grae, sa retkim apendicesima na donjoj polovini kleistotecije, tamno mrke do crne, prenika 92-135 m. Askusi, kojih u kleistoteciji ima vie, najee po etiri, su sa kratkom drkom ali su prisutni i bez nje, hijalinski, veliine 60-72 x 37 m. U askusu se obino formiraju etiri askospore koje su eliptine, glatkih zidova, hijalinske, 20-22,4 x 11,5-12,5 m. Morfoloke odlike patogena u potpunosti odgovaraju opisima koje navodi Braun (1987) za gljivu Erysiphe cichoracearum var. cichoracearum.
42
POSTERI Zatita ratarskih i povratrskih biljaka

6. NEW ESTERON I NEW DMA-6 NOVE FORMULACIJE ZA SUZBIJANJE KOROVA U USEVIMA KUKURUZA, PENICE I JEMA Jovanovi Radovanov Katarina, Vrbnianin Sava, Stevi Milan, Elezovi Ibrahim Univerzitet u Beogradu - Poljoprivredni fakultet, Beograd katarinajr@agrifaculty.bg.ac.yu Za suzbijanje korova u usevima kukuruza, penice i jema postoji veliki broj razliitih aktivnih materija. Neke od njih, iako odavno uvedene u primenu, i dalje su vrlo prisutne u proizvodnoj praksi, zahvaljujui pre svega irokom spektru u suzbijanju korova. Poslednjih godina ulau se napori da se postojee formulacije takvih jedinjenja poboljaju kako u pogledu ostvarene efikasnosti tako i prihvatljivosti sa ekotoksikolokog stanovita. Tokom 2006. i 2007. godine obavljena su ispitivanja dve nove formulacije: New Esteron i New DMA-6 za primenu u usevima kukuruza, penice i jema. Ogledi su postavljeni na nekoliko lokaliteta (Smederevska Palanka, Zemun Polje i Dobanovci) i izvedeni saglasno standardnim EPPO metodama. Preparati su namenjeni suzbijanju jednogodinjih irokolisnih korova, a primenjeni su u zavisnosti od preparata i useva kada su penica i jeam bili fazi bokorenja pa do pojave drugog kolenca, odnosno kada je kukuruz bio u fazi tri do pet listova. U ogledima u kojima su ispitivani NEW DMA-6 i NEW ESTERON ustanovljeno je prisustvo 37 irokolisnih korovskih vrsta. NEW DMA-6 je ispoljio dobru efikasnost u odnosu na: Amaranthus retroflexus, Anagalis arvensis, Capsella bursa-pastoris, Chenopodium album, C. hybridum, Cirsium arvense, Consolida regalis, Datura stramonium, Geranium mole, Lactuca seriola, Lepidium draba, Matricaria inodora, Myagrum perfoliatum, Onopordon acanthium, Papaver rhoeas, Ranunculus repens, Rumex crispus, Silene alba, Sinapis arvensis, Stachys annua i Stenactys annua. Zadovoljavajue je delovao na: Abutilon theophrasti, Conium maculatum, Hibiscus trionum, Lamium purpureum, Lathyrus tuberosus, Solanum nigrum, Veronica persica, Viola arvensis i Xanthium strumarium. Slabu efikasnost NEW DMA-6 je ispoljio u odnosu na: Bilderdykia convolvulus, Convolvulus arvensis, Galium aparine, Polygonum lapathifolium, Stellaria graminea, S. media, i Veronica hederifolia.
43
Preparat NEW ESTERON ispoljio je neto bolje delovanje na pojedine korovske vrste. Dobru efikasnost je ostvario (osim na ve navedene za New DMA-6) i na: Abutilon theophrasti, Veronica persica i Viola arvensis. Zadovoljavajue delovanje ostvareno je pored navedenih i na vrstu Veronica hederifolia. 7. DINAMIKA LETA EKONOMSKI ZNAAJNIH SOVICA U JUNOJ BAKOJ TOKOM 1981-2005. GODINE Kerei Tatjana1, Almai Radmila1, Radoni Katarina2 1 Univerzitet u Novom Sadu Poljoprivredni fakultet, Departman za zatitu bilja i ivotne sredine, Novi Sad 2 PD "Agrozavod" , Vrbas keresi@polj.ns.ac.yu Sovice (Lepidoptera, Noctuidae) se, kako u svetu, tako i kod nas, ubrajaju u grupu najvanijih polifagnih tetoina u ratarstvu i povrtarstvu. Ekonomski najznaajnije podgrizajue sovice kod nas su ozima sovica (Agrotis segetum Denis&Schiff.), usklina sovica (A. exclamationis L.) i sovica ipsilon (A. ipsilon Hufn.), a najtetnije lisne sovice su kupusna sovica (Mamestra brassicae L.), povrtna sovica (Lacanobia oleracea L.) i sovica gama (Autographa gamma L.). Od 1993. godine na dalje, sve ea i tetnija postaje kukuruzna sovica (Helicoverpa armigera Hbn). Zbog povremenih iznenadnih masovnih pojava i teta od sovica, vano je pratiti intenzitet njihove pojave tokom vegetacije, u cilju blagovremenog saoptavanja kratkorone prognoze ili signalizacije za suzbijanje. U ovom radu bie prikazana dinamika leta ekonomski najvanijih sovica u junoj Bakoj (prosek za Rimske aneve i Vrbas), tokom 1981-2005. godine. Od podgrizajuih sovica, u navedenom 25-godinjem periodu, brojnije i ee su bile ozima i usklina sovica (godinji ulov 574, odnosno 234 leptira), u odnosu na sovicu ipsilon (87 primeraka). U prvoj polovini posmatranog perioda podgrizajue sovice su bile manje brojne (uglavnom ispod viegodinjeg proseka), a u drugoj polovini je njihova brojnost ee prelazila prosenu. Tako je maksimalna brojnost ozime sovice registrovana 1994 i 1997.g., a iznad proseka je bio ulov i 1984, 1992-93. i 1995-96. godine. Usklina sovica je bila najbrojnija 1995-97. i 2000.g., a sovica ipsilon 1994-95. i 2003. godine. Od navedenih lisnih sovica, najzastupljenija je bila sovica gama (466 primeraka proseno), manje brojna povrtna (339 jedinki), a najmanje brojna kupusna sovica (170 leptira godinje). Najvea brojnost sovice gama zabeleena je 1991, 1994 i 1987.g. (u opadajuem nizu), a kupusne i povrtne sovice 1984-85. i 1995-97. godine. Evidentan je pad desetogodinjih proseka ulova lisnih sovica od osamdesetih godina 20-og, 44
prema poetku 21. veka, uslovljen najverovatnije globalnim klimatskim promenama (porast temperature i nedostatak padavina). Na suprot tome, dobija na znaaju pamukova sovica, kod koje je godinje lovljeno proseno 418 primeraka. Njena brojnost je bila apsolutno najvea u 2003. godini, a proporcionalno tome i visina teta. Permanentnim praenjem populacija leptira, izbegavaju se neoekivane masovne pojave i tete od stalno prisutnih ili migratornih vrsta. Takoe, dobijaju se viegodinji proseci sa kojima se poredi brojnost u godini praenja. Saoptavanjem prognoze (naroito negativne), tede se znatna materijalna sredstva (pesticidi, gorivo, ljudski rad), ostvaruje se efikasnija i ekonominija zatita useva i ivotne sredine.
8. LET EKONOMSKI ZNAAJNIH SOVICA NA SVETLOSNOJ KLOPCI NA RIMSKIM ANEVIMA U PERIODU 2004-2007. GODINA Milovac eljko1, Kerei Tatjana2, Sekuli Radosav1, Malida Biljana1 1 Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad 2 Univerzitet u Novom Sadu Poljoprivredni fakultet, Departman za zatitu bilja i ivotne sredine, Novi Sad zmilovac@ifvcns.ns.ac.yu Mere za suzbijanje sovica treba primenjivati na osnovu podataka dobijenih sistematskim praenjem njihove rasprostranjenosti, razvia i brojnosti. Upotreba svetlosne klopke predstavlja jedan od vidova praenja dinamike leta ovih insekatskih vrsta. Tokom etiri godine (2004-2007), na Rimskim anevima praena je brojnost ekonomski znaajnih vrsta sovica pomou svetlosne klopke tipa RO Agrobeej. Uzorci su uzimani redovno i determinisani u entomolokim laboratorijama Instituta za ratarstvo i povrtarstvo i Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu. Cilj rada je da se daju podaci o letu sledeih vrsta: Mamestra brassicae L. kupusna sovica, Lacanobia oleracea L. povrtna sovica, Autographa gamma L. sovica gama, Agrotis segetum Den.&Schiff. ozima sovica, Agrotis ipsilon Hufn. sovica ipsilon, Agrotis exclamationis L. usklina sovica i Helicoverpa armigera Hbn. kukuruzna sovica. Tokom perioda istraivanja (2004-2007 godina) broj ulovljenih primeraka kupusne sovice bio je nekoliko puta manji od viegodinjeg proseka. Tokom 2004. godine uhvaeno je samo 8 primeraka, da bi taj broj rastao svake godine i u 2007. godini dostigao vrednost 51. Prosena godinja brojnost ostalih lisnih sovica uhvaenih za ove etiri godine skoro da je podjednaka i iznosi oko 170 primeraka, to je manje od viegodinjeg
45
proseka za junu Baku. Broj uhvaenih primeraka povrtne sovice se kretao od 45 pa do 281, a sovice gama od 62 do 266. Od podgrizajuih sovica u posmatranom periodu, najbrojnija je bila usklina sovica sa prosenim ulovom od 109 primeraka godinje. Neto manje brojna je bila ozima sovica (proseno 93 primerka godinje), dok je najmanje uhvaeno primeraka sovice ipsilon (proseno 29). Brojnost podgrizajuih sovica u ovom periodu se karakterie velikim variranjem izmeu posmatranih godina. Sve godine su imale i do nekoliko puta manju brojnost u odnosu na njihov viegodinji prosek za junu Baku. Prosean broj uhvaenih primeraka kukuruzne sovice iznosio je 172, sa najmanje uhvaenih primeraka u 2005. 40 i najvie uhvaenih primeraka tokom 2007. godine, 355. Rezultat brojnosti navedenih vrsta sovica koje su bile nekoliko puta manje od viegodinjeg proseka je bio njihov mali ekonomski znaaj tokom ovog perioda. Izuzetak je kukuruzna sovica koja od 1993 godine predstavlja estu opasnost po ratarske i povrtarske useve. Praenjem leta sovica dobijaju se podaci na osnovu kojih je mogue dati prognozu vezanu za pojavu i tetnost ovih vrsta i na taj nain racionalnije se boriti protiv istih.
9. STRUKTURA ZAJEDNICA PREDATORA LISNIH VAI NA RATARSKIM USEVIMA U VOJVODINI Thalji Ragheb, trbac Pero, Kerei Tatjana Univerzitet u Novom Sadu - Poljoprivredni fakultet, Departman za zatitu bilja i ivotne sredine, Novi Sad thalji@polj.ns.ac.yu U naoj zemlji lisne vai se ubrajaju u grupu vanijih tetoina na gajenim biljkama. Prema domaim literaturnim podacima, na ratarskim usevima sreu se vie desetina vrsta biljnih vai. Tako, na primer, na strnim itima posebno se istiu vrste Sitobion avenae F. i Schizaphis graminum L., dok na kukuruzu Rhopalosiphon padi L. i R. maidis Fitch. Na suncokretu se najee spominju crna repina va (Aphis fabae Scop.) i ljivina va kovrdalica (Brachycaudus helichrysi Kalt.), a na usevima eerne repe, takoe dve vrste lisnih vai, crna repina va (A. fabae) i zelena breskvina va (Myzus persicae Sulz ). Iako su biljne vai svrstane u grupu znaajnijih tetoina na ratarskim usevima, zahvaljujui njihovom nainu ivota u kolonijama i slaboj pokretljivosti, one predstavljaju vrlo pogodan plen za mnoge predatorske vrste insekata, naroito usko specijalizovane vrste, tzv. afidofaga.
46
Tokom 2008 godine, u periodu od maja do kraja avgusta meseca, vrena su uporedna praenja kretanja populacije i brojnosti razliitih vrsta predatora na usevima penice, suncokreta i eerne repe na veem broju lokaliteta. Utvrivanje prisustva i brojnosti predatora na usevima suncokreta i eerne repe, vreno je metodom pregleda 100 biljaka (na 10 mesta po 10 biljaka). Na usevu penice je korien metod koenja entomolokim keerom (na 5 mesta po 20 zamaha). U fenofazi klasanja penice, pored koenje keerom, korien je metod pregleda 100 klasova. Radi utvrivanja brojnosti larava pojedinih vrsta predatora, uzimani su uzorci napadnutih delova biljaka, radi detaljnog pregleda u laboratoriji. U ovom sluaju, iz svakog polja, uzimani su uzorci sa 25 napadnutih biljaka. Tokom naih istraivanja, predatori lisnih vai su utvreni kod predstavnika sledeih familija: Coccinellidae, Chrysopidae, Syrphidae, Cecidomyiidae, Chamamyiidae, Anthocoridae i Nabidae. Najzastupljenije su vrste iz familije Coccinellidae, a odmah iza njih nalaze se vrste iz familije osolikih muva (Syrphidae). Po efikasnosti, bubamare su daleko efikasnije u odnosu na ostale vrste predatora, jer i larve i imaga su aktivni predatori i hrane se istim plenom. U radu e biti prikazana sezonska fluktuacija populacija pojedinih familija predatora, kao i njihova brojnost i distribucija na spomenutim usevima. Prikazani rezultati i rezultati slinih istraivanja, predstavljaju neophodan korak u cilju primene optih principa integralne zatite gajenih biljaka od tetoina, to dovodi na kraju i do redukovane primene insekticida i ouvanja ivotne sredine 10. UTICAJ TEMERATURE NA KLIJANJE SEMENA Abutilon theophrasti Medik. i Datura stramonium L. Boi Dragana, Vrbnianin Sava Univerzitet u Beogrtadu - Poljoprivredni fakultet, Beograd dbozic@agrifaculty.bg.ac.yu Seme korovske vrste Abutilon theophrasti Medik. sakupljeno je u jesen 2006.godine na Radmilovcu, a seme vrste Datura stramonium L. u Zemun Polju tokom jeseni 2001.godine. Sakupljena semena su uvana u laboratoriji na temperaturi od 22 - 300C do poetka eksperimenta. Ispitivanje klijavosti semena obavljeno je u inkubatoru na razliitim temperaturama: 120C, 160C, 200C, 240C, 280C i 320C. U okviru svakog zadatog temperaturnog reima raena su po dva tretmana: a) tretman sa semenima koja su 24h pre naklijavanja izlagana temperaturi od 40C i b) tretman sa semenima koja nisu izlagana niskoj temperaturi. Po 30 semena je naklijavano u Petri posudama na filter papiru, pri emu je u svaku posudu dodato po 5 ml destilovane vode. Svi tretmani su izvedeni u pet ponavljanja, 47
a ceo ogled je uraen u dve replikacije. Klijanje semena testiranih vrsta je praeno svakodnevno u intervalu od 7 dana. Na osnovu analize dobijenih rezultata konstatovana je bolja klijavost semena A. theophrasti u odnosu na seme vrste D. stramonium (9,57 95,05%; 0,00-33,76%). Ova injenica je suprotna rezultatima ranijih istraivanja koja naglaavaju da je temperatura za klijanje i nicanje A. theophrasti u intervalu od 16 - 200C, a D. stramonium od 24 - 280C. Dakle, u ovom sluaju moe se govoriti o uticaju starosti (dormantnosti) semena na njegovu klijavost. Klijavost semena obe vrste je bila vea sa porastom temperature i pri tome je zabeleena maksimalna klijavost na temperaturi od 320C. U sluaju A. theophrasti seme koje je prethodno izlagano nioj temperaturi (24h na 40C) je pokazalo bolju klijavost na 200C i viim temperaturama, dok se ta pravilnost nije pokazala na temperaturama ispod 20oC. Za razliku od semena A. theophrasti koje je u izvesnom procentu klijalo ve prvog dana nakon postavljanja ogleda, seme D. stramonium je krenulo da klija tek 3 - 4 dana nakon postavljanja ogleda. Takoe, seme D. stramonium nije klijalo na temperaturama ispod 200C (to je u saglasnosti sa temperaturnim potrebama ove vrste za klijanje), meutim na viim tempraturama nisu utvrene statistiki znaajnije razlika u klijanju izmeu tretmana sa i bez izlaganja temperaturi od 40C.
11. MIKOBIOTA SEMENA SIRKA Levi Jelena1, Kovaevi Tamara1, Vukojevi Jelena2, Stankovi Slavica1 1 Institut za kukuruz Zemun Polje, Beograd 2 Univerzitet u Beogradu - Bioloki fakultet, Beograd Mikobiota semena sirka moe da prouzrokuje velike ekonomske tete, jer negativno utiu na klijavost semena, prinos i kvalitet zrna. Za zrno ili seme su znaajni oni pataogeni koji se razvijaju u polju i koji se mogu semenom prenositi na klijance i/ili odrasle biljke. Paraziti semena sirka su u nas malo prouavani, ali se moe pretpostaviti na osnovu literaturnih podataka (McGee, 1988), da su slini kao i na semenu kukuruza. Zajedniko za seme kukuruza i sirka jeste da su za obe gajene vrste najznaajniji patogeni iz roda Fusarium, esto iste vrste, zatim roda Penicillium i Aspergillus. Razlike mogu da postoje u specijalizaciji sojeva koji mogu biti virulentni prema sirku ali ne i prema kukuruzu, kao to je primer sojeva vrste Colletotrichum graminicola. Drugi primer je vrsta F. moniliforme, za koju je utvreno da neki sojevi poreklom iz kukuruza pripadaju vrsti F. verticillioides (=F. moniliforme), a drugi iz sirka vrsti F. thapsinum. Ove dve gljive su morfoloki sline, stoga se esto navode pod imenom F. moniliforme, ali nisu bioloki ista vrsta. 48
Izolacija gljiva iz 60 uzoraka zrna sirka vrena je na sledei nain: zrna se dva sata ispiraju pod mlazom tekue vode; steriliu 3-5 minuta u vodenom rastvoru NaOCl (1:3); 2 - 3 minuta ispiraju pod mlazom tekue vode i na kraju zrna dva puta u sterilnoj vodi; sterilisana zrna osue se na sterilnom filter papiru, a zatim se po osam zrna rasporeuju na povrinu podloge, koja sadri 2% agara i antibiotike, u Petrijevoj kutiji prenika 10cm. Podloga. Isti postupak se ponovi 10 puta po jednom uzorku; nakon 6 7 dana odravanja Petrijevih kutija pri sobnoj temperaturi vri se in situ mikroskopski pregled razvijenih kolonija, a prema potrebi se priprema nativni preparat i dodatno pregleda pod mikroskopom. Dobijeni rezultati ukazuju na veliku raznovrsnost mikobiota semena sirka i varijabilnost u intenzitetu pojave pojedinih vrsta gljiva. Od ukupno 16 izolovanih vrsta najuestalije su vrste roda Alternaria (10 - 100%, prosek 86,6%), Aspergillus (1,3 - 55,0%, prosek 28,8%), Mucor (1,3 - 70,0%, prosek 22,8) i Penicillium (1,3 - 42,5%, prosek 12,9%). U proseku, znaajno manji intenzitet pojave je utvren za vrste Cladosporium spp. (prosek 3,8%), Epicoccum spp. (prosek 2,1%), Gonatobotrys spp. (prosek 2,1,8%) i Rhizopus spp. (prosek 1,3). U 17,1% uzoraka utvrene su vrste roda Fusarium, i to F. equiseti (0,0 -1,3%, prosek 1,3%), F. proliferatum (1,3 8,8%, prosek 3,6%), F. semitectum (1,3%), F. solani (2,5%), F. sporotrichioides (1,3%), F. subglutinans (1,3 - 2,5%, prosek 1,4%), F. thapsinum (1,3 - 11,3%, prosek 3,2%) i F. verticillioides (1,3 - 7,5%, prosek 3,2%). Po prvi put je u Srbiji identifikovana vrsta F. thapsinum koja se pojavila u znaajnije veem intenzitetu u poreenju s drugim vrstama roda Fusarium. Osnovna svojstva ove vrste opisana su od strane Levi i sar. (2006). 12. SUKCESIJA EPIGEOBIONTNIH TVRDOKRILACA (Coleoptera) U POLJIMA PENICE Popovi Aleksandra, trbac Pero, Kerei Tatjana Univerzitet u Novom Sadu - Poljoprivredni fakultet, Departman za fitomedicinu i zatitu ivotne sredine, Novi Sad popovica@polj.ns.ac.yu U okviru tetnih vrsta koje se javljaju u proizvodnji penice, u kvantitativnom i kvalitativnom smislu dominiraju insekti, posebno tvrdokrilci (red Coleoptera), od kojih neki svojom ishranom esto dovode do smanjenja prinosa, zbog ega su i ekonomski znaajni. Njihove populacije u znatnoj meri redukuju truljci (fam. Carabidae), poznati kao vrlo korisni insekti,
49
odnosno regulatori brojnosti tetnih vrsta. Radi donoenja odluke o eventualnom suzbijanju tetnih vrsta, neophodno je poznavati i zastupljenost korisnih organizama, a njihovo prisustvo i brojnost se mogu pratiti razliitim metodima. Cilj istraivanja je bio utvrivanje kvalitativnog i kvantitativnog sastava tvrdokrilaca i njihovih sukcesija na razliitim sortama penice i tipovima zemljita. Na eksperimentalnim poljima Instituta za ratarstvo i povrtarstvo na Rimskim anevima, na tri razliite sorte penice (NS-Rana 5, Renesansa i Pesma) i dva tipa zemljita, primenjena je metoda Barber posuda. U prvoj godini istraivanja (2006), posude su bile postavljene 28. marta, a sakupljanje insekata je vreno dekadno do 05. jula, dok su u drugoj godini (2007) posude postavljene 02. aprila, a sakupljanje je, takoe, vreno dekadno sve do 11. juna. Rezultati rada pokazuju da je ukupan broj prikupljenih insekata u prvoj godini istraivanja iznosio 12.637 jedinki, a u drugoj godini 3.449, to je u pozitivnoj korelaciji sa meteorolokim uslovima, za ovu grupu insekata. Tokom dvogodinjih istraivanja najvei broj jedinki zabeleen je na sorti penice NSRANA 5, dok veih razlika u brojnosti, na ostale dve sorte, nije bilo. Meu sakupljenim tvrdokrilcima, najbrojnije su bile epigeobiontne vrste iz familija Carabidae, Silphidae, Staphilinidae, Curculionidae, Scarabaeidae i Chrysomelidae. Prema brojnosti individua i procentu sretanja na ispitivanim povrinama, truljci (fam. Carabidae) se izdvajaju u odnosu na ostale tvrdokrilce, a to pokazuje kvalitativni i kvantitativni sastav sakupljene faune (36 vrsta i 7.732 individue). U okviru ove familije, dominantne i subdominantne vrste u 2006. godini bile su Agonum dorsale i Pterostichus cupreus, a u 2007, pored navedenih, u istu kvantitativnu kategoriju spadale su i vrste Stomis pumicatus, Trechus 4-striatus, Harpalus pubescens i H. distinguendus. U toku 2006. godine, u prvom delu istraivanja, najzastupljenije su bile vrste iz fam. Staphilinidae, a u drugom delu iz fam. Silphidae, dok su u 2007. godini zabeleeni obrnuti rezultati. Dominantna vrsta truljaka, A. dorsale, bila je najbrojnija tokom maja u obe godine, a vrsta P. cupreus, u prvoj godini (2006) tokom maja, a u drugoj (2007) u aprilu.
50
14. ISPITIVANJE EFIKASNOSTI PREPARATA LANCELOT 450 WG (AMINOPIRALID+FLORASULAM) ZA SUZBIJANJE KOROVA U STRNIM ITIMA Stevi Milan1, Jovanovi Radovanov Katarina1, Delatovi Slavica2 , Vrbnianin Sava1, Elezovi Ibrahim1 1 Univerzitet u Beogradu - Poljoprivredni fakultet, Beograd 2 Centar za poljoprivredna i tehnoloka istraivanja d.o.o., Zajear U toku 2004. i 2005. godine, ispitivana je efikasnost herbicida LANCELOT 450 WG (a. m. aminopiralid + florasulam) u usevu ozime penice i jema. Ispitivanja su obavljena saglasno metodama EPPO/ OEPP po tipu sluajnog blok sistema u etiri ponavljanja. Ogledi su postavljeni na lokalitetima: Radmilovac, Zemun Polje, Dobanovci i Smederevska Palanka. Pri koliini primene od 25 g/ha, ispitivani preparat ispoljio je dobru efikasnost (ef. > 90%) u odnosu na: Adonis aestivalis, Anchusa officinalis, Agrostemma githago, Capsella bursa - pastoris, Cirsium arvense, Consolida regalis, Gallium aparine, Lactuca seriola, Lamium amplexicaule, Sinapis arvensis, Papaver roheas, Ranunculus arvensis, Stellaria media, Stenactis annua, Thlaspi arvensis i Vicia sativa. Zadovoljavajua efikasnost (ef. 75-90%) ostvarena je u odnosu na vrste: Chenopodium album, Lamium purpureum i Matricaria inodora a slaba efikasnost (ef. < 75%) konstatovana je kod vrsta: Bilderdykia convolvulus, Convolvulus arvensis, Veronica hederifolia, Veronica persica i Viola arvensis. Poveanjem koliine primene na 33 g/ha, spektar visoko osetljivih korovskih vrsta proiren je i na : Lamium purpureum, Matricaria inodora, Lactuca seriola, i Polygonum aviculare. Sa koliinom primene od 33 g/ha, uz dodatak okvaivaa, poboljana je efikasnost u odnosu na vrstu Veronica persica. Preparati Granstar, Mustang, Cambio i Starane koji su posluili kao standard, primenjeni u preporuenim koliinama ispoljili su efikasnost karakteristinu za ta jedinjenja. U ogledima nije zabeleena pojava fitotoksinog delovanja preparata kako kod koliina za ispitivanje efikasnosti tako i kod dvostrukih koliina za ispitivanje fitotoksinosti.
51
15. MOGUNOSTI SUZBIJANJA TRAVNIH I IROKOLISNIH KOROVA U USEVU PENICE PRIMENOM PREPARATA PALLAS 75 WG (PIROKSULAM + KLOKVINTOCET-MEKSIL) Elezovi Ibrahim1, Stevi Milan1, Delatovi Slavica2, Jovanovi Radovanov Katarina1, Vrbnianin Sava1 1 Univerzitet u Beogradu - Poljoprivredni fakultet, Beograd 2 Centar za poljoprivredna i tehnoloka istraivanja d.o.o., Zajear U pojedinim regionima nae zemlje (Istona i Zapadna Srbija), proizvodnju penice ugroava prisusutvo travnih korovskih vrsta, naroito divlji ovas (Avena fatua). S obzirom na veliku slinost sa strnim itima, suzbijanje ovih vrsta primenom herbicida veoma je komplikovano. U toku 2007. i 2008. godine, ispitivane su mogunosti suzbijanja travnih korovskih vrsta u usevu penice, primenom preparata Pallas 75 WG (a. m. piroksulam + klokvintocet-meksil). Ispitivanja su obavljena saglasno metodama EPPO/OEPP po tipu sluajnog blok sistema u etiri ponavljanja. Ogledi su postavljeni na lokalitetima: Radmilovac i Zajear. Ispitivani preparat primenjen je u koliini od 150, 200 i 250 g/ha, sa i bez ovaivaa, kao i u kombinaciji sa Esteronom (2,4-D 2-EHE). U zavisnosti od koliine primene preparata, ostvarena je zadovoljavajua (Ef.75-90 %) odnosno dobra (Ef.>90 %) efikasnost u suzbijanju vrsta Avena fatua i Lolium perene, a slaba u odnosu na Agropirum repens. Pored travnih, peparat Pallas 75 WG ostvario je dobro delovanje na vei broj irokolisnih korovskih vrsta. Kao visoko osetljive mogu se oznaiti sledee vrste: Bilderdykia convolvulus, Sinapis arvensis, Stellaria media, Veronica hederifolia, Veronica persica, Agrostema githago, Consolida regalis, Lamium amplexicaule i Matricaria inodora. Slabu ostljivost prema ispitivanom preparatu ispoljile su korovske vrste: Convolvulus arvensis, Lactuca seriola, Lamium purpureum i Papaver rhoeas. U ogledima nije zabeleena pojava fitotoksinog delovanja preparata kako kod koliina za ispitivanje efikasnosti tako i kod dvostrukih koliina za ispitivanje fitotoksinosti.
52
17. UTICAJ HEMIJSKE ZATITE NA ELEMENTE PRINOSA, TEHNOLOKI KVALITET I TETNU MIKOFLORU SEMENA NEKIH SORTI PENICE
1
Bala Ferenc1, Bodroa Marija2, Zeevi Tatjana1 Univerzitet u Novom Sadu - Poljoprivredni fakultet, Departman za fitomedicinu, Novi Sad 2 Institut za prehrambene tehnologije, Novi Sad
U uslovima intenzivne proizvodnje penice, kritian period za razvoj patogena moe da bude u vreme cvetanja i oplodnje. Poznato je da su nosioci prinosa i kvaliteta zrna gornji listovi. Ouvanje njihovog zdravstvenog stanja, kao i samog klasa, moe u znaajnoj meri da osigura visok i stabilan prinos semena odlinog kvaliteta. U okviru tehnolokog projekta Republike Srbije vreno je ispitivanje uticaj hemijske zatite na elemente prinosa, tehnoloki kvalitet i tetnu mikoflofu semena kod 14 sorti penice. Ogled je izveden tokom proizvodne 2007/2008.godine u lokalitetu Crvenka u okviru sortnog ogleda sa veliinom osnovnih parcela od 256m2. Izvreno je jedno tretiranje biljaka u fazi cvetanja 19.05.2008.g. sa fungicidom Prosaro EC-250 (tebukonazol 125 g/l + prothiokonazol 125 g/l) u dozi od 1 litra po hektaru. Istovremeno sa fungicidom primenjen je i mikrobioloko ubrivo Slavol u koliini od 7 l/ha. Prskanje biljaka je izvedeno traktorskom prskalicom uz korienje ''TwinJet'' rasprskivaa i utroka 250 l tenosti po hektaru. Ocena efikasnosti fungicida obavljena je 12.06. u votanoj zrelosti penice, korienjem ocene po EPPO standardima. etva je obavljena 01.07. u punoj zrelosti penice. Prinos je meren sa celih parcela i uzimani su uzorci od po 5kg za ispitivanje tehnolokog kvaliteta i mikoflore semena. Uticaj hemijske zatite na tetnu mikofloru semena je utvreno na osnovu inkubacije 4x100 semena u Petri kutijama na vlanoj filter hartiji. Kod veine ispitivanih sorti penice, dolo je do jae pojave sive pegavosti lia (septorioze). Na netretiranom delu (kontrola) zaraza se kretala od 3 - 8,5. Pepelnica je bila zastupljena u malom intenzitetu od 0 - 3. Fuzarioza klasa je bila prisutna kod svih sorata u intenzitetu od 0,5 -5 zaraenih klasova po m2. U tretiranom delu parcela zaraza biljaka pomenutim bolestima je bila znaajno manja. Od momenta tretiranja biljaka do ocene efikasnosti fungicida kod veine sorata zaraza je ostala na priblino istom nivou ili je u manjem procentu dolo do izvesnog poveanja nivoa zaraze. Kod sive pegavosti, zavisno od osetljivosti sorata, dolo je do poveanja nivoa zaraze od 0 - 3 do nivoa 1 - 4. Pepelnica je praktino ostala na istom nivou kao u vreme izvoenja prskanja. Broj fuzarioznih klasova po kvadratnom metru u tretmanima je bio znaajno manji (0 - 1) u odnosu na netretiranu kontrolu (0,5 - 5). Prinosi kod veine sorata su bili visoki i kretali su se izmeu 7 i 8,9 t/ha u kontroli. Samo kod nekoliko sorata
53
prinosi su bili neto ispod 7 t/ha. U tretiranim varijantama ostvareni prinosi su bili vei za 350 - 625 kg/ha, zavisno od reakcije sorte na hemijsku zatitu i folijarnu primenu Slavola. Kod veine ispitivanih sorti hektolitarska teina i masa 1000 zrna je bila neto vea u tretmanima u odnosu na kontrolne varijante. Sadraj glutena i sedimentaciona vrednost su, takoe za izvestan nivo bili vei u tretmanima u odnosu na kontrolne varijante. Utvrene su znaajne razlike u stepenu zaraenosti semena izmeu netretiranih i tretiranih varijanati, gljivama iz roda Alternaria, Fusarium, Cladosporium, Mucor i Penicillium. Ukupan nivo zaraze kod pojedinih sorata u kontroli se kretao izmeu 25 i 40%, dok u tretiranim varijantama broj zaraenih zrna se kretao izmeu 10 i 18%.
54
18. KONTAMINACIJA ZRNA PENICE FUMONIZINOM U SRBIJI Stankovi Slavica1, Levi Jelena1, Tani Sonja1, Krnjaja Vesna2 1 Institut za kukuruz Zemun Polje, Beograd 2 Institut za stoarstvo, Beograd Od 1988. godine, kada su fumonizini prvi put izolovani iz kulture gljive F. verticillioides, do danas je identifikovano 28 vrsta ovih fuzaritoksina. Najee producenti fumonizina su vrste F. verticillioides i F. proliferatum, koji su i najei prouzrokovai fuzarioza klipa i zrna kukuruza. Fumonizini i njihovi derivati su grupisani u etiri serije koje su oznaene kao A, B, C i P. Prisustvo fumonizina B serije, najtoksinije iz grupe fumonizina, u svetu se uglavnom prati na kukuruzu zbog tekih bolesti ljudi (kancer jednjaka) i ivotinja (ELEM - leukoencefalomalacija konja i PPE edem plua svinja), koje nastaju usled estog konzumiranja zrna i proizvoda od zrna kukuruza. Novija istraivanja u svetu ukazuju na rairenu pojavu fumonizina B serije (FB) i na zrnu strnih ita, soje, suncokreta i drugih biljnih vrsta. Rezultati dosadanjih istraivanja u Srbiji pokazuju da su njihovi producenti prisutni svake godine na zrnu kukuruza, ali o prisustvu ovih producenata i kontaminaciji zrna penice fumonizinima ima veoma malo podataka. Cilj ovih istraivanja bio je da se utvrdi prisustvo vrsta roda Fusarium koji biosintetiu fumonizin B1 (FB1), kao i koncentracija ovog toksina u zrnu penice na teritoriji Srbije. Uzorci zrna penice su prikupljeni u 14 lokaliteta, u vreme etve u toku 2005. i 2006. godine. Za odreivanje sastava mikopopulacije Fusarium vrsta iz svakog uzorka je analizirano po 32 zrna penice u etiri ponavljanja. Identifikacija izolovanih vrsta vrena je prema Nelsonu i sar. (1983) i Burgessu i sar. (1994). Uzorci za mikotoksikoloku analizu su pripremljeni ekstrakcijom iz 10g samlevenog uzorka zrna penice, koji je prethodno homogenizovan sa 2g NaCl i 50 ml meavine 70% rastvora metanola i destilovane vode (3:1). Koncentracija FB1 je odreena ELISA testom, prema uputstvu proizvoaa (Tecna S.r.l., Italy, Celer Fumo Test Kit). Meuzavisnost intenziteta napada Fusarium spp. i koncentracije FB1 odreivana je pomou koeficijenta korelacije po Pearsonu. Dobijeni rezultati pokazuju da se vrste roda Fusarium, koje stvaraju FB1, u Srbiji uestalo pojavljuju i na zrnu penice. Od ukupno 24 ispitivana uzorka vrsta F. verticillioides je izolovana u 18, F. proliferatum iz est, a F. subglutinans iz etiri uzorka. Iako je intenzitet napada ovih vrsta bio relativno nizak (0,8 do 8,0% ) za sve tri identifikovane vrste, FB1 je detektovan u svim uzorcima. Koncentracija ovog mikotoksina bila je vea od 20.000 ppb kod 12 uzoraka, 2.300 - 16.700 ppb kod pet i manja od 2.000 kod sedam uzoraka. Ovi rezultati ukazuju da je 70,8% proizvedene penice u Srbiji imalo veu koncentraciju FB1 od maksimalno dozvoljene koju propisuje Svetska zdravstvena organizacija (< 2.000 ppb). Na osnovu analize meuzavisnosti intenziteta ukupnog napada producenata Fusarium spp. i koncentracije FB1 u
B B
55
ispitivanim uzorcima nije utvrena statistiki znaajna korelacija. Ovi rezultati ukazuju da bi trebalo analizirati vei broj uzoraka i ukupne fumonizine, posebno iz grupe B, za koje je utvreno da se ee pojavljuju u prirodi.
19. BROJNOST IMAGA KUKURUZNE ZLATICE (Diabrotica virgifera virgifera Le Conte) U OKOLINI NOVOG SADA TOKOM 2006-2008. Milovac eljko1, Sekuli Radosav1, Kerei Tatjana2 1 Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad 2 Univerzitet u Novom Sadu Poljoprivredni fakultet, Departman za zatitu bilja i ivotne sredine, Novi Sad zmilovac@ifvcns.ns.ac.yu Prisustvo kukuruzne zlatice (Diabrotica virgifera virgifera Le Conte) u Evropi je prvi put utvreno 1992. godine, na teritoriji tadanje Jugoslavije. Od tada, ova vrsta se iri, nanosei tete kukuruzu gajenom u monokulturi. Iako su larve tetnije, i odrasli insekti priinjavaju tete, hranei se najpre listom kukuruza, da bi kasnije preli na polen i svilu, pa i na zrna u mlenom zrenju. Pri veoj brojnosti imaga, svila biva sasvim izgriena i preseena sve do ispod vrha klipa, to moe imati za posledicu rehuljavost klipa. Visoka brojnost imaga pre opraivanja moe uticati na slabiju oplodnju i na smanjenje prinosa, pogotovo kada se radi o semenskom kukuruzu. Radi utvrivanja potrebe za hemijskim suzbijanjem, potrebno je pratiti brojnost imaga. Jedan od vidova praenja brojnosti i dinamike leta se zasniva na upotrebi razliitih vidova klopki. Praenje je vreno u periodu jun-septembar tokom 2006, 2007 i 2008. godine. Klopke su postavljene na kukuruz u monokulturi u okolini Novog Sada. Tokom sve tri godine koriene su uta Pherocon AM i Multigard zelena klopka. Uz njih, u 2006. koriena je Multigard uta, u 2007. Multigard uta i feromonska, a u 2008. feromonska klopka. Oitavanje brojnosti na klopkama je vreno svakih 7 dana, a zamena klopki svakih 14 dana. Uporeujui razliite tipove lepljivih klopki, uoljivo je da je najvei broj primeraka kukuruzne zlatice lovljen na feromonskoj (oko 870 primeraka godinje), a zatim (u opadajuem nizu) na zelenoj (645) i utoj Multigard (560), a najmanji broj (198) na Pherocon AM klopki, to je konstatovano i prilikom ranijih istraivanja. Pojava prvih odraslih jedinki kukuruzne zlatice je registrovana poetkom jula u prvoj, a ve sredinom juna u druge dve godine (kada su vremenske prilike uslovile znatno raniji poetak vegetacije). Maksimum leta u 2006. godini je zabeleen u drugoj dekadi jula, a u 2007. i 2008. u prvoj
56
dekadi, odnosno prvoj polovini jula. Zavretak leta je nastupao krajem avgusta i poetkom septembra. Za razliku od perioda 2002-2005.g, kada je brojnost imaga zlatice, na istom lokalitetu (Rimski anevi) i istom tipu klopki (Pherocon AM), opadala u proseku za oko 35% svake godine, u 2006. je brojnost stagnirala, a u poslednje dve godine je zabeleen porast (2007. za 90%, a 2008. za 37%). Na ostalim tipovima klopki je brojnost populacija imaga bila slina tokom sve tri godine istraivanja (sa malim izuzetkom kod Multigard ute klopke, na kojoj je zabeleen pad 2007, u odnosu na 2006). Pri maksimumu pojave, broj odraslih jedinki kukuruzne zlatice je u prvoj godini bio ispod ekonomskog praga tetnosti, koji se koristi u SAD, a u 2007. i 2008. iznad, to ukazuje na to da brojnost vrste raste, pa se njena pojava mora pratiti i narednih godina.
20. RASPROSTRANJENJE BOLESTI CRVENILA KUKURUZA I NJENOG VEKTORA CIKADE Reptalus panzeri (Auchenorrhyncha, Cixiinae) U SRBIJI Jovi Jelena1, Cvrkovi Tatjana1, Mitrovi Milana1, Krnjaji Slobodan1, Petrovi Aneljko1, Toevski Ivo2 1 Institut za zatitu bilja i ivotnu sredinu, Beograd 2 CABI Europe-Switzerland, Delemont, Switzerland jmilicevic2003@yahoo.com Crvenilo kukuruza je nova bolest u Srbiji iji je prouzrokova Stolbur fitoplazma koju na kukuruz prenosi cikada Reptalus panzeri. Prisustvo ove bolesti na teritoriji Srbije poznato je ve 50 godina, ali se navodi samo za ogranieno podruje Junog Banata, Bake, Srema i centralnog pomoravlja. Reptalus panzeri je do skoro bio poznat kao retka vrsta cikade zapadno palearktikog rasprostranjenja koja je vezana za kserotermna stanita obrasla bunastom vegetacijon i niskim drveem. Novija prouavanja biologije i ekologije ove cikade ukazuju da je ona doivela promenu u ponaanju i da je preferentna biljka za njenu ishranu i razvie kukuruz, u ijim poljima je brojnost populacija R. panzeri izuzetno visoka. Tokom 2007. i 2008.godine izvren je pregled kukuruznih polja na teritoriji Srbije radi utvrivanja rasprostranjenosti cikade R. panzeri, njene inficiranosti Stolbur fitoplazmom, prisustva drugih cikada potencijalnih vektora Stolbura, kao i prisustva simptoma crvenila kukuruza na tim lokalitetima. Uzorkovanje je sprovedeno na 62 lokaliteta u 24 okruga Srbije, ime su obuhvaeni svi okruzi osim Pinjskog i teritorije Kosova i Metohije. U periodu od 1 - 15 jula, kada je R. panzeri u fazi rojenja, sakupljane su cikade, a u periodu od 15 - 30 avgusta, kada su simptomi crvenila jasno
57
razvijeni, sakupljani su uzorci kukuruza. Izolacija DNK iz svake pojedinane cikade i pandi kukuruza uraena je po CTAB metodi. Identifikacija Stolbur fitoplazme u cikadama i kukuruzu izvrena je po nested PCR protokolu sa Stolbur specifinim prajmerima STOL11f2/r i STOL11f3/r2. Ukupno je sakupljeno i analizirano 194 uzorka kukuruza i 768 primeraka cikada. Prisustvo izuzetno brojnih populacija cikade R. panzeri u poljima kukuruza i simptoma crvenila kukuruza utvreno je u 14 okruga Srbije: Severno Bakom, Zapadno - Bakom, Juno -Bakom, Severno - Banatskom, Srednje - Banatskom, Juno - Banatskom, Sremskom, Mavanskom, Beogradskom, Podunavskom, umadijskom, Pomoravskom, Branievskom i Borskom. Na nekoliko lokaliteta u centralnoj Srbiji utvreno je i prisustvo druge cikade Reptalus quinquecostatus, a na lokalitetima u istonoj Srbiji Hyalesthes obsoletus. Meutim, na tim lokalitetima je crvenilo kukuruza bilo prisutno samo tamo gde je pored ovih cikada bio prisutan i R. panzeri. Istraivanje rasprostranjenja bolesti crvenila kukuruza i njenog vektora R. panzeri pokazala je da je ova bolest prisutna na iroj teritoriji Srbije nego to se to do sada mislilo. Prisustvo ove bolesti utvreno je u pograninim oblastima sa Hrvatskom, Maarskom, Rumunijom i Bugarskom. Tokom ovih istraivanja takoe je utvreno da je crvenilo kukuruza prisutno samo na onim lokalitetima na kojima su prisutne brojne populacije R. panzeri inficiranog Stolbur fitoplazmom. Ova istraivanja su finansirana od strane Ministarstva poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede Republike Srbije po projektu Istraivanja etiologije, epidemiologije i mera suzbijanja crvenila kukuruza nove bolesti na kukuruzu u Srbiji (ugovor br. 401-00-16422/2007-11/36-4). 21. DINAMIKA RAZVOJA CRVENE TRULEI (Pyrenochaeta terrestris) KORENA KUKURUZA Levi Jelena1, Stankovi Slavica1, Tani Sonja1, Kovaevi Tamara1, Krnjaja Vesna2 1 Institut za kukuruz Zemun Polje, Beograd 2 Institut za stoarstvo, Beograd Crvena trule korena kukuruza, koju prouzrokuje gljiva Pyrenochaeta terrestris Gorenz, Walker & Larson (syn. Phoma terrestris Hansen), prvi put je u Srbiji utvrena 1996. godine u lokalitetu Zemun Polja. Bolest je iroko rasprostranjena, ali zbog izostajanja sporulacije prouzrokovaa na standardnim podlogama ostala je i dalje manje poznata iroj nauno-strunoj javnosti. Cilj ovoga rada bio je utvrivanje dinamike razvoja ove bolesti na korenu razliitih genotipova kukuruza u razliitim agroekolokim uslovima. U 2006. godini postavljen je ogled sa 4 razliita genotipa kukuruza (L191/1, B73, ZPSC231su i ZP661k) u lokalitetima Samo, Dobrica i Zemun
58
Polje, a u 2007 godini samo u lokalitetu Zemun Polje. Svaki genotip je bio zastupljen sa 250 biljaka. Analiza korena vrena je kod 10 biljaka od svakog genotipa, i to 26. maja, 22. juna, 14. jula, 8. avgusta i 14 septembra u 2006.godini i 15. juna, 16. jula, 16. avgusta i 1. oktobra 2007.godine. Koren pojedinanih biljaka je iseen uz stablo, ispran vodom i iseen na fragmente duine 10mm na prelazu zdravog i obolelog tkiva. Fragmenti su dva sata ispirani pod mlazom esmenske vode, sterilisani u 1% rastvoru natrijum hipohlorita (NaOCl) i isprani tri puta destilovanom vodom. Po 20 fragmenata je rasporeeno u dve Petrijeve kutije na vlaan filter papir. Petrijeve kutije su odravane u toku sedam dana pri 25C. Razvoj prouzrokovaa crvene trulei vrena je na osnovu obrazovanja ljubiaste boje (sline boji cvekle) oko fragmenta, a njegova identifikacija izvrena postavljanje ovih fragmenata na podlogu sa sterilnim fragmentima lista karanfila (CLA). Na ovoj podlozi P. terrestris obrazuje piknidije s piknosporama, dok ih na standardnoj krompir dekstroznoj podlozi ne obrazuje. Dobijeni rezultati ukazuju da dinamika razvoja prouzrokovaa crvene trulei korena kukuruza zavisi od fenofaze razvoja biljaka, genotipa, lokaliteta i godine. U proseku za sve genotipove i lokalitete, intenzitet crvene trulei korena se poveao od 30,3 - 34,0% u periodu maj-jun do 69,8 - 76,3% u periodu jul-septembar. Zavisno od genotipa, najvei intenzitet je utvren na korenu linije B73 (57,3%), priblino isto kod genotipova ZPSC231su (52,8%) i L1911 (52,6%), a najmanji na korenu hibrida kokiara (47,3%). Kod svih genotipova najvei intenzitet crvene trulei korena kukuruza utvren je u lokalitetu Zemun Polje, a zatim u Dobrici i Samou. Dinamika razvoja gljive u 2007. godini u lokalitetu Zemun Polje nije se znaajnije menjala u periodu jul oktobar (65,0 - 60,2%) u poreenju s periodom maj jun (64,2 - 65,3%). U uslovima Zemun Polja u 2007.godini najvei intenzitet razvoja gljive utvren je na korenu linije B73 (71,4%), isto kod genotipova L1911 (60,0%) i ZP611k (60,8%) a neto vei kod genotipa ZP231su (62,7%).
22. PONOVNA POJAVA BAKTERIOZNE TRULEI STABLJIKE KUKURUZA ivanovi Marija1, Gai Katarina1, Ivanovi Milan1, On Jovanovi Eleonora2, Obradovi Aleksa1* 1 Univerzitet u Beogradu - Poljoprivredni fakultet, Odsek za fitomedicinu, Beograd 2 Institut PKB Agroekonomik, Padinska Skela aleksao@agrifaculty.bg.ac.yu Znaaj i intenzitet proizvodnje doprineo je da bolesti kukuruza budu predmet intenzivnih prouavanja velikog broja fitopatologa. Ipak, ne 59
predstavljaju svi patogeni kukuruza podjednaku opasnost. Tako bakterioze za sada nisu ozbiljan problem u proizvodnji ovog useva. Meutim, sve intenzivnija razmena genetikog materijala kukuruza osim pozitivnih moe imati i druge posledice kao to je porast tetnosti pojedinih mikroorganizama nastao usled uvoenja osetljivih genotipova u domau proizvodnju. Trule stabljike kukuruza zapazili su Levi i saradnici 1989. godine, a Arsenijevi i saradnici kao prouzrokovaa identifikovali Erwinia chrysanthemi 1992. godine. Od tada do danas nije zabeleena znaajnija pojava ovog patogena kukuruza u naoj zemlji. Meutim, sredinom jula 2008. godine, tokom zalamanja metlica, uoena je pojava izumiranja pojedinanih biljaka kukuruza na podruju junog Banata. Simptomi su bili u odmakloj fazi tako da se momenat pojave prvih promena nije mogao pouzdano odrediti. Pregledom obolelih biljaka, najintenzivnije se uoava promena boje lisnog rukavca, najee od treeg lista pa navie ka mlaem delu biljke, na kojem je tamno mrkom nijansom izraen prelaz iz zelene u svetlo smeu boju. Razvojem bolesti dolazi do suenja i rukavca i liske. S poetka nema promena na internodijama dok nodusi dobijaju prvo vodenast izgled a zatim postaju mrki. Trule i suenje zahvata uglavnom rukavce i liske na srednjim spratovima biljaka koje zaostaju u porastu, sue se i potpuno izumiru, ali ne poleu. Na nekim biljkama simptomi su bili ogranieni na jedan ili dva rukavca i lista, dok je preostali deo biljke nastavio vegetaciju bez promena. Najvea teta nastaje zbog trulei drke, ovojnih listova i samog klipa u najranijim fazama porasta. Zbog razmekavanja osnove klipa on se lako odvaja od stabla. Oko biljaka se iri miris koji podsea na fermentaciju biljnog materijala. Potpuno razmekavanje i lomljenje stabla nije uoeno. Procenat zaraenih biljaka bio je manji od 5%. Nije uoena pojava sekundarnih infekcija. Usev je zalivan oroavanjem vodom iz kanala. Predusev je bila eerna repa. Iz obolelih biljaka izolovani su sojevi bakterije koja poseduje pektolitike fermente, na fragmentima lista kukuruza eerca prouzrokuje vodenaste pege, a izaziva trule infiltracijom inokulisanih mladih biljaka kukuruza gajenih u staklari. Diferencijalnim testovima za pektolitike vrste bakterija utvreno je da prouavani sojevi poseduju karakteristike E. chrysanthemi. Ponovna pojava ovog patogena potvruje da je E. chrysanthemi rasprostranjena u naoj zemlji ali da je pojava bolesti uglavnom uslovljena specifinim uslovima spoljne sredine i prisustvom osetljivog domaina. Pretpostavlja se da patogen dospeva na biljke vodom za zalivanje iz kanala, ime je oteana njegova lokalizacija i kontrola. Stoga preostaje da se prouavanjem osetljivosti i gajenjem otpornih genotipova kukuruza otklone uslovi neophodni za pojavu bolesti i nastanak teta veeg intenziteta.
60
23. EFIKASNOST U SUZBIJANJU KOROVA I SELEKTIVNOST NOVIH HERBICIDA TEMBOTRION I TOPRAMEZON U KUKURUZU Malida Goran Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad malidza@ifvcns.ns.ac.yu Inhibitori enzima 4-hidroksifenil piruvat dioksigenaze, odnosno sinteze karotenoida, predstavljaju noviju grupu herbicida od posebnog znaaja za proizvodnju kukuruza. Novi herbicidi ove grupe (mezotrion, topramezon i tembotrion), odlikuju se irokim spektrom delovanja, povoljnim ekotoksikolokim osobinama i odlinom selektivnou prema kukuruzu. U poljskim uslovima u periodu od 2004.-2008. godine, ispitivana je efikasnost preparata na bazi tembotriona i izoksadifen-etila (Laudis, 44 + 22 g/L), topramezona (Clio, 336 g/L), topramezona i dikambe (Stellar, 50 + 160 g/L) i mezotriona (Callisto 480 g/L) primenjenih posle nicanja korova i useva. Izvedeno je 12 ogleda u cilju ispitivanja efikasnosti prethodno pomenutih herbicida u suzbijanju prvenstveno jednogodinjih korova, ukljuujui i pojedine viegodinje irokolisne korovske vrste. Takoe, ispitivana je efikasnost njihovih kombinacija sa preparatima na bazi foramsulfurona, nikosulfurona, rimsulfurona i cikloksidima, u cilju suzbijanja viegodinjih travnih korova Sorghum halepense i Cynodon dactylon. U viegodinjim mikroogledima ispitivana je selektivnost dvostruko uveanih koliina preparata na bazi tembotriona i topramezona prema veem broju hibrida i inbred linija kukuruza. Ogledi su bili postavljeni po sluajnom blok sistemu, povrinom osnovne parcele 20 m2 u 3 ili 4 ponavljanja. Posle primene herbicida ocenjivana je efikasnost na osnovu smanjenja brojnosti i svee mase nadzemnog dela korova po m2 u odnosu na netretiranu kontrolu. Fitotoksinost je ocenjivana vizuelno, na osnovu skale od 0 -100%, ukljuujui visinu biljaka i prinos zrna. Preparati na bazi tembotriona (Laudis, u koliinama 1,5 i 2 L/ha) i topramezona (Clio, u koliinama 0,15 i 0,2 L/ha) ispoljili su irok spektar delovanja i visoku efikasnost (>90%) u suzbijanju dominantnih jednogodinjih irokolisnih korova: Abutilon theophrasti, Amaranthus retroflexus, Ambrosia artemisiifolia, Chenopodium album, Ch. hybridum, Datura stramonium, Polygonum lapathifolium, Sinapis arvensis, Solanum nigrum, Stachys annua, Xanthium strumarium i travnih korova Echinochloa crus-galli i Sorghum halepense iz semena. U poreenju sa preparatom na bazi mezotriona (Callisto u koliinama 0,2 i 0,25 L/ha), preparati na bazi tembotriona i topramezona su ispoljili bolju efikasnost u suzbijanju Ambrosia artemisiifolia i jednogodinjih travnih korova. Iako su prouzrokovali etioliranje (izbeljivanje) listova viegodinjih korova, nisu bili efikasni u suzbijanju Convolvulus arvensis i S. halepense iz rizoma, a u suzbijanju Cirsium arvense su ostvarili zadovoljavajuu efikasnost, koja je bila na nivou efikasnosti preparata na bazi mezotriona. Za proirenje spektra delovanja i poboljanje efikasnosti u 61
suzbijanju otpornijih korovskih vrsta, dobijeni rezultati potvrdjuju opravdanost zajednike primene pojedinih prethodno pomenutih preparata sa preparatima na bazi dikambe, terbutilazina i sulfonilurea. Primenjeni u preporuenim i dvostruko uveanim koliinama, preparati na bazi tembotriona i topramezona nisu ispoljili fitotoksinost prema merkantilnom kukuruzu. Takoe, dobru selektivnost su ispoljili prema 40 inbred linija, to ukazuje na mogunost njihove primene u semenskom kukuruzu. Praktian znaaj dobijenih rezultata viegodinjih uporednih ispitivanja preparata na bazi tembotriona, topramezona i mezotriona ogleda se u boljem upoznavanju slinosti i razlika ispitivanih herbicida, njihovom lakem pozicioniranju i primeni u budunosti.
24. MOGUNOST SUZBIJANJA KOROVA HERBICIDIMA U KUKURUZU Gavrilovi Zlata1, On Jovanovi Eleonora1, Markovi Slobodanka1, Vrbnianin Sava2, Boi Dragana2
2
Institut PKB Agroekonomik, Beograd Univerzitet u Beogradu - Poljoprivredni fakultet, Beograd sava@agrifaculty.bg.ac.yu
Primena herbicida je nezaobilazna mera u suzbijanju korova u usevu kukuruza. Na tritu se stalno pojavljuju novi preparati, pa je stoga neophodno ispitivati njihovu efikasnosi u razliitim agroekolokim uslovima, kako bi se u praksi prinenjivali preparati koji mogu da ostvare najbolji efekat u suzbijanju korova pri datoj zakorovljenosti. Ispitivanje efikasnosti preparata Maister OD (30g/l foramsulfurona + 1g/l jodosulfuron metil natrijuma + 30g/l izoksadifen etila), Laudis (44g/l tembutriona + 22 g/l izoksadifen etila), Peak 75 WG (750 g/kg prosulfurona), Clio (335g/l topramezona) obavljeno je saglasno EPPO/ OEPP metodama. Ogled je postavljen na oglednom polju Instituta PKB Agroekonomik u Padinskoj Skeli, po sluajnom blok sistemu u etiri ponavljanja. Na oglednoj parceli bile su prisutne sledee korovske vrste: Chenopodium album L., Datura stramonium L., Abutilon theophrasti Medik., Hibiscus trionum L., Amaranthus retroflexus L., Polygonum lapathifolium L., Solanum nigrum L. i Portulaca oleracea L. Herbicidi su primenjeni u skladu sa preporukama proizvoaa: Maister -1.5l/ha, Laudis -2l/ha, Peak 75 WG -20g/ha uz dodatak 0.1l/ha okvaivaa Extravon i Clio 0.15l/ha uz dodatak 1l/ha okvaivaa Dash. Primena svih herbicida obavljena je lenom prskalicom Neptune 15 uz utroak 200l vode po hektaru, nakon nicanja korova i useva i to kada je kukuruz bio u fazi 4-5 listova (1415 BBCH skale). Ocena efikasnosti raena je metodom kvadrata u dva navrata, 15 i 30 dana nakon
62
primene preparata. Efikasnost je praena u odnosu na korovsku vrstu, broj jedinki po vrsti i njihovu sveu masu. U obe ocene svi ispitivani preparati su ispoljili bolju efiksnost u odnosu na masu korova nego na njihov broj. Najefikasniji u obe ocene bio je Laudis, a najslabiju efikasnost ispoljo je Peak 75 WG. Preparati Laudis, Maister OD i Clio su u obe ocene za broj biljaka po m2 ispoljili dobru efikasnost (97.90, 95.78, 95.33%), dok je efikasnost u odnosu na njihovu masu bila neto nia, ali preko 90%. U obe ocene efikasnost preparata Peak 75 WG u odnosu na broj biljaka je bila slaba, ispod 75.00%, dok je u odnosu na masu biljaka bila zadovoljavajua (78.54% u prvoj i 75.82% u drugoj oceni). Razlog slabe, odnosno zadovoljavajue efikasnosti Peak-a je u spektru delovanja prosulfurona, koji ne deluje na Solanum nigrum koji je u znaajnoj brojnosti bio zastupljen na oglednom polju i slabijeg delovanja na Chenopodium album koji je takoe u znaajnoj brojnosti bio prisutan.
25. GLOBUS EW NOVA FORMULACIJA KVIZALOFOP-PETILA ZA SUZBIJANJE KOROVA U USEVU SUNCOKRETA Jovanovi Radovanov Katarina, Vrbnianin Sava, Elezovi Ibrahim Univerzitet u Beogradu - Poljoprivredni fakultet, Beograd katarinajr@agrifaculty.bg.ac.yu Tokom vegetacione sezone 2007. godine obavljena su ispitivanja nove formulacije aktivne materije kvizalofop-p-etila za suzbijanje jedno- i viegodinjih travnih korova u usevu suncokreta. Osim efikasnosti ovog preparata praena je i pojava eventualne fitotoksinosti, naroito kao posledica neblagovremene primene. Ogledi su postavljeni na dva lokaliteta: Sremska Mitrovica i Bemen, a izvedeni su saglasno standardnim EPPO metodama. Globus EW primenjen je u razliitim koliinama (od 0,5 do 4 l/ha) a kao standard korien je preparat Pantera 40 EC. Na ispitivanim povrinama dominirale su sledee korovske vrste: Agropyrum repens, Bromus sterillis, Echinochloa crus-galli, Setaria glauca, Setaria viridis, Sorghum halepense (S) i (R). Dobijeni rezultati pokazuju da Globus EW pri koliini primene od 0,5 l/ha ispoljava odlinu efikasnost na B. sterillis, E. crus-galli, S. glauca, S. viridis, i S. halepense (s), a slabo delovanje na S. halepense (R) i druge viegodinje korove. Pri koliini primene od 1,5 l/ha preparat je ispoljio odlino delovanje na navedene jednogodinje korovske vrste, kao i zadovoljavajue delovanje na S.halepense (R).
63
Pri koliini primene od 2,5 l/ha preparat odlino suzbija sve prisutne jednogodinje korovske vrste, kao i S.halepense (R), a na A. repens ispoljava zadovoljavajue delovanje. Pri koliinama primene od 3 i 4 l/ha Globus EW je ostvario odlino delovanje na sve prisutne travne korovske vrste. Osim ispoljene odline efikasnosti za korovske vrste za koje je namenjen, preparat nije ispoljio fitotoksino delovanje na usev. Ova formulacija karakterie se smanjenjem sadraja organskog rastvaraa to je ini manje toksinom za usev ali i ekotoksikoloki prihvatljivijom.
26. PRINOS KORENA I TEHNOLOKE KARAKTERISTIKE SORTI EERNE REPE RAZLIITE OSETLJIVOSTI PREMA EKONOMSKI ZNAAJNIM PATOGENIMA Radivojevi Stevan1, Doenovi Irena1, Filipovi Vlada2, Roi Ratko3 1 Nauni Institut za prehrambene tehnologije, Novi Sad 2 PDS Institut Tami, Panevo 3 Poljoprivredna Stanica, Kikinda U toku 2007. godine, na oglednom polju u Poljoprivrednoj stanici u Kikindi, bio je postavljen sortni mikroogled sa esnaest (16) sorti eerne repe. Ispitivane sorte eerne repe bile su razliite tolerantnosti na patogene: Cercospora beticola, virusa rizomanije i Rhizoctonia solani. Mikroogled je bio postavljen uobiajenom metodom u etiri ponavljanja i dva roka vadjenja. Takoe su uraene i hemijske analize, obrauni i statistika obrada podataka standardnim metodama rada u nas. Cilj ovih istraivanja bio je da se utvrdi znaaj i uloga sorte, na prinos korena i eera i tehnoloki kvalitet eerne repe, na zemljitu zaraenom sa napred navedenim patogenima. Na osnovu utvrenih prinosa korena i eera i tehnolokog kvaliteta eerne repe, ustanovljene su veoma znaajne razlike izmeu ispitivanih sorti, u oba roka vaenja. Znaajne razlike izmeu ispitivanih sorti eerne repe, u prvom roku vaenja, iznosile su: u prinosu korena repe 9,10 t/ha ili 12,36%, u sadraju eera u repi 3,75% apsolutnih, odnosno 22,66% relativnih, u iskorienju eera u % na repu 4,79% apsolutnih, odnosno 33,97% relativnih i u oekivanom prinosu kristalnog eera 2,899 t/ha ili 30,42% relativna. Utvrene ekstremne razlike ispitivanih sorti eerne repe, u drugom roku vaenja, iznosile su: u prinosu korena repe 20,77 t/ha ili 25,36%, u sadraju eera 2,40% apsolutnih ili 14,20% relativnih, u iskorienju
64
eera u % na repu 3,31% apsolutnih ili 22,49% relativnih, i u oekivanom prinosu kristalnog eera 2,929 t/ha ili 27,51% . Izraunate vrednosti signala virusa rizomanije, u prvom roku vaenja, prema utiu (1995), iznosile su: - prvorangirana sorta u oekivanom prinosu kristalnog eera, TIBOR = 9,05 - sorta (slabo tolerantna na rizomaniju), u oekivanom prinosu kristalnog eera, STANDARD II = 27,85. Veliina koeficijenta do 7 ukazuje da rizomanija nije prisutna, - koeficijent od 7 do 14 odgovara srednjem napadu, - a preko 14 jak napad rizomanije Izraunate vrednosti signala rizomanije, u drugom roku vaenja, prema utiu (1995) iznosile su: - prvorangirana sorta u oekivanom prinosu kristalnog eera, PRESTIGE = 11,65. - poslednja sorta po rangu, u oekivanom prinosu kristalnog eera, ALVIRA R = 23,41. Takoe je veoma vano napomenuti, da je na ovoj parceli u znaajnoj meri utvreno i prisusustvo Rhizoctonia solani u znaajnoj meri. Navedene veoma visoke razlike, u najbitnijim pokazateljima u proizvodnji eerne repe, nisu bile oekivane, ali zbog visoke zaraze u zemljitu i nepotovanja osnovnih naunih saznanja, utvreni su enormni gubici u prinosu korena i kristalnog eera. Na osnovu napred reenog, vidljiva je veoma visoka ekonomska korist od 25,36% u ostvarenju prinosa korena eerne repe i od 27,51% u prinosu kristalnog eera.
27. OSETLJIVOST IZOLATA Cercospora beticola (Sacc.) NA KARBENDAZIM I FLUTRIAFOL Trkulja Nenad1, ivkovi Svetlana1, Ivanovi arko1, Dolovac Nenad1, Starovi Mira1, Vuka Petar2 1 Institut za zatitu bilja i ivotnu sredinu, Beograd 2 Univerzitet u Beogradu - Poljoprivredni fakultet Beograd trkulja_nenad@yahoo.com Prouavanju osetljivosti Cercospora beticola na fungicide u svetu se pridaje veliki znaaj (Moretti i sar., 2004; Weiland i Halloin, 2000; Davidson i sar. 2006). Na primer, u Grkoj se prati od 1990. godine, a od 1995. je uveden monitoring (Karaoglanidis, 2002).
65
U svetu je odavno utvrena smanjena osetljivost ove gljive na neke fungicide (Georgopoulos i Dovas, 1973; Ruppel i Scott, 1974). I u Srbiji, takoe odavno, je isticana smanjena osetljivosti izolata C. beticola na benzimidazolne fungicide (Mari i sar., 1976., Gavran, 1991, 1992), kao i na fentin-hidroksid (Bala i sar., 1999). Cilj ovih istraivanja bio je da se proveri osetljivost razliitih populacija C. beticola na karbendazim, kod koga je ve pominjana njena smanjena osetljivost, i na flutriafol, koji je efikasan, mada je u Grkoj, na nekim podrujima, ve konstatovana smanjena osetljivost ovog patogena na njega (Karaoglanidis 2000). Izvrena je izolacija monosporijalnih kultura iz listova eerne repe sa simptomima C.beticola, tokom 2007.godine i to 13 izolata sa 8 lokaliteta u Srbiji (Crvenka, Erdevik, Beej, Padinska Skela, Maradik, Negotin i Loznica). Ispitivanja su obavljena u laboratoriji in vitro po metodi Karaoglanidis i sar. (2000). Primenjene su koncentracije fungicida u opsegu 5 - 95% inhibicije porasta micelije u odnosu na kontrolu. Korieni su preparati Galofungin 500 SC i Impact 25 SC. Ocena porasta micelije je izvrena merenjem prenika kolonije nakon sedam dana. Rezultati su obraeni probit-analizom i prikazani preko srednje efektivne koncentracije (EC50) i koeficijenta relativne osetljivosti (b). Utvrena je smanjena osetljivost populacija C.beticola na karbendazim na veini lokaliteta (Crvenka, Beej, Padinska Skela, Maradik i Loznica). EC50 je bio u granicama 3,381 - 11,913 g/l, a samo su tri izolata ispoljila visoku osetljivost (Erdevik i Negotin). Njihova EC50 bila ispod 1 g/l, to je bilo na nivou kontrole. Koeficijent b kod karbendazima je bio vrlo nizak 0,14 - 0,25, to ukazuje na visoku relativnu neosetljivost C.beticola na benzimidazole. Kod flutriafola su samo dva izolata C.beticola ispoljila neto manju osetljivost. Za izolat iz Erdevika utvrdjena je EC50 8,25 g/l, a za izolat iz Maradika EC50 7,99 g/l, dok su ostali izolati bili osetljivi (EC50 = 0,24 -1,39). Koeficijent b kod flutriafola je bio 0,68 - 1,61. Konstatovano je da je sasvim izvesno postojanje rezistentnosti nekih populacija C.beticola na karbendazim (benzimidazole), to bi trebalo kvantitativno dokazati irim istraivanjima. Na triazolne fungicide (flutriafol) populacija ove gljive i dalje ispoljava znaajnu osetljivost.
66
28. OSETLJIVOST IZOLATA Cercospora beticola (Sacc.) PREMA FLUTRIAFOLU U VOJVODINI Budakov Dragana1, Stojin Vera2, Bagi Ferenc2, Kora Milena2 1 Stipendista Ministarstva za nauku i tehnoloki razvoj 2 Univerzitet u Novom Sadu - Poljoprivredni fakultet, Departman za fitomedicinu i zatitu ivotne sredine, Novi Sad dragana.budakov@gmail.com Prouzrokova pegavosti lia, Cercospora beticola, je najtetniji patogen eerne repe u naoj zemlji. U povoljnim godinama za razvoj ove bolesti smanjenje prinosa moe iznositi 30-50% i sadraja eera 1-2%, pa i vie. Efikasna i ekonomina zatita eerne repe od ove bolesti moe se postii jedino primenom kompleksa mera integralne zatite, meu kojima su agrotehnike mere, gajenje otpornijih sorti i primena fungicida. Ve dugi niz godina se koriste fungicidi na bazi aktivnih materija iz grupe triazola, a meu njima i preparati na bazi flutriafola. Prema ovoj aktivnoj materiji je u svetu ve registrovana pojava rezistentnosti prema C. beticola. Radi formiranja reprezentativne kolekcije izolata C. beticola prikupljeni su zaraeni listovi eerne repe iz ukupno 170 lokaliteta i izvrene su monosporne izolacije sa preko 600 uzoraka listova. Za prvi monitoring nivoa osetljivosti prema flutriafolu odabrano je 20 reprezentativnih izolata iz sledeih lokaliteta: Ka, abalj, Beej, Gloan, Kraljevci, Beka, Inija, Laarak, Popinci, arkovac, Sirig, Vrbas, Surin, Sremska Mitrovica, Sivac, Sombor, Prhovo, Baka Topola, Stara Pazova i Kupusina. Kao standardni izolat korien je izolat C. beticola sa cvekle iz Sremske Kamenice. Ogledi su izvedeni in vitro po metodi Karaoglanidis-a i sar. (2000). U prvom ogledu, u koji su ukljueni svi navedeni izolati, koncentracije flutriafola u hranljivoj podlozi su bile 0,3125 g/ml, 0,625 g/ml, 1,25 g/ml. Kao kontrola posluila je hranljiva podloga bez fungicida. Ogledi su izvedeni u etiri ponavljanja, pri emu su Petri kutije drane na 250C. Ocene porasta kolonija izolata merene su od 4. do 15. dana. Rezultati prvog ogleda su pokazali da postoje znaajne razlike u porastu ispitivanih izolata. Statistiki znaajno manju osetljivost prema flutriafolu ispoljili su izolati iz Kupusine i ablja. U cilju utvrivanja koncentracije flutriafola prema kojoj izolati ispoljavaju veu osetljivost, u daljim ispitivanjima ukljuune su i koncentracije flutriafola od 2 g/ml, 4 g/ml, 6 g/ml, 8 g/ml, 16 g/ml i 32 g/ml. Koncentracija koja je inhibirala porast izolata iz ablja je 16 g/ml, dok izolat iz Kupusine nije bio osetljiv ni prema najvioj ispitivanoj koncentraciji. Na osnovu rezultata laboratorijskih istraivanja moe se zakljuiti da je u Vojvodini, u dva lokaliteta abalj i Kupusina, registrovana smanjena osetljivost izolata C. beticola prema flutriafolu.
67
29. DIFERENCIJALNI TESTOVI ZA PATOGENE VARIJETETE Pseudomonas syringae pv. syringae I Pseudomonas syringae pv. glycinea IgnjatovMaja1, Vujakovi Milka1, Nikoli Zorica1, Petrovi Dragana1, Miloevi Mirjana2 1 Nacionalna laboratorija za ispitivanje semena, Novi Sad 2 Ministarstvo poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede R.Srbije, Beograd maja@ifvcns.ns.ac.yu Na soji se osim P. s. pv. glycinea, moe kao patogena bakterija pojaviti i P. s. pv. syringae. Na osnovu provere patogenosti i ponaanja u nekim testovima moe se izvriti njihova diferencijacija. Patogeni varijeteti syringae i glycinea mogu se razlikovati na osnovu sledeih reakcija i testova: korienja eritritola, betaina, sorbitola i L-laktata kao i pojavom nekrotinih pega na mladim (zelenim) plodovima trenje i vinje. Ispitivanja su izvedena korienjem osnovne podloge po Ayers, Rupp & Jonson-u (1919) kojoj se nakon sterilizacije, pojedinano dodaju tindalizacijom sterilisani 10% rastvori betaina, eritritola, L-laktata i sorbitola do konane koncentracije 1%. Podloge su zasejavane ubodom bakteriolokom ezom sa ispitivanim izolatom, a promena boje podloge praena je nakon 3, 7, 14 i 21 dana. Kao negativna kontrola koristi se nezasejana podloga i podloga zasejana referentnim izolatom P. s. pv. glycinea (NCPPB 3318), a kao pozitivna kontrola podloga zasejana izolatom P. s. pv. syringae (V-BC-1) koja se manifestuje kroz promenu boje podloge iz zelene u utu. Pojava nekroze mladih plodova trenje i vinje ispitana je na mladim, zelenim plodovima trenje (sorta Germerdovska) i vinje (sorta Oblainska) iz lokaliteta Baka Palanka. Plodovi su predhodno sterilisani u 70% etil-alkoholu, a potom dobro isprani u sterilnoj vodi. Postupak se sastoji u tome da se na deo ploda paljivo stavi kap bakterijske suspenzije koncentracije 108 cfu/ml, a potom se sterilisanom iglom kroz nanetu kap ubode tkivo ploda. Inkubacija se vri na 250C u zatvorenim kutijama u koju je predhodno postavljen navlaen filter papir. Kao negativna kontrola korieni su plodovi inokulisani sterilisanom vodom i kontrolnim sojem bakterije P. s. pv. glycinea (NCPPB 3318). Diferencijalni testovi za razlikovanje patogenih varijeteta syringae i glycinea kao to su korienje betaina, eritritola, L-laktata i sorbitola, nesumnjivo ukazuju da ispitivani izolati nemaju sposobnost da koriste pomenute izvore ugljenika, nasuprot kontrolnom izolatu P. s. pv. syringae koji metabolie betain, eritritol, L- laktat i sorbitol. Rezultati testa ispitivanih izolata posmatranjem zelenih plodova vinje i trenje pokazuju da ispitivani izolati prouzrokuju sitne, mrke, takaste pege na mestima uboda, bez pojave izraene nekroze. Pojava ugnutih, nekrotinih, tamno mrkih pega ukazuje na pozitivnu reakciju, karakterisitnu za bakteriju P. s. pv. syringae. Na osnovu pomenutih testova moe se izvriti jasna diferencijacija patogenih varijeteta glycinea i syringae poreklom sa obolelih biljaka soje. 68
30. EFIKASNOST INSEKTICIDA U SUZBIJANJU REPIINOG SJAJNIKA (Meligethes aeneus Fabr.) Milovanovi Predrag1, Petrovi Obradovi Olivera2 , Kljaji Petar3 1 SUPROMEKS d.o.o., Smederevo 2 Univerzitet u Beogradu - Poljoprivredni fakultet, Beograd 3 Institut za pesticide i zatitu ivotne sredine, Beograd mipredrag@sezampro.yu Uljana repica se u zemljama EU gaji na velikim povrinama pa je upotreba insekticida zbog napada repiinog sjajnika obavezna i esta. Tokom poslednjih deset godina u mnogim zemljama je uoeno smanjenje efikasnosti primenjivanih insekticida, a kod sve veeg broja populacija je zabeleena i znaajna promena osetljivosti na insekticide. S obzirom da se uljana repica u Srbiji gaji na sve veim povrinama izvesno je da se u narednom periodu mogu oekivati sve ei i brojniji napadi ove tetoine, kao i poveana upotreba insekticida za njeno suzbijanje. Namera u ovom radu je bila da se u poljskim uslovima ispita efikasnost vie aktuelnih insekticida u suzbijanju repiinog sjajnika, na osnovu ega bi se u kasnijim ispitivanjima detaljnije pratilo stanje osetljivosti pojedinih populacija na poznate i nove insekticide. Testiranja su obavljena na tri lokaliteta u iroj okolini Smedereva (Ploica, Mihajlovac i Godominsko polje), u skladu sa metodom EPPO PP 1/178(2). Ispitivana je efikasnost insekticida, registrovanih za suzbijanje repiinog sjajnika u naoj zemlji, primenom preporuenih doza svakog preparata na bazi sledeih aktivnim materija: bifentrina, alfa-cipermetrina, lambda-cihalotrina, tiakloprida, pirimifos-metila i hlorpirifosa sa cipermetrinom. Tretiranje eksperimentalnih pracela je obavljeno 1. aprila 2008. godine, na ivinim delovima irine do 50 m, pomou lene prskalice uz utroak 300 L vode/ha, u fenofazi uljane repice BBCH 50-59. Ocena efikasnosti je izvrena nakon 3 i 7 dana, utvrivanjem brojnosti insekata po cvasti (4 x 50 cvasti). Tri dana posle tretmana uljane repice najefikasniji insekticidi za repiinog sjajinika su bili: u Ploici hlorpirifos sa cipermetrinom (98,78%), u Mihajlovcu hlorpirifos sa cipermetrinom, lambda-cihalotrin i bifentrin (po 98,57%), a u Godominskom polju lambda-cihalotrin (100%). Sedam dana posle tretmana, najefikasniji insekticid u Ploici i Godominskom polju je bio lambda-cihalotrin (100 i 97,37%), a u Mihajlovcu bifentrin i alfa-cipermetrin (po 97,14%). Vano je istai da su svi ispitivani insekticidi ispoljili visoku efikasnost (najee iznad 90%) u suzbijanju repiinog sjajnika, to ukazuje da su populacije na ovim lokalitetima u okvirima normalne osetljivosti prema insekticidima.
69
31. ZATITA OZIME ULJANE REPICE Mitrovi Petar, Marinkovi Rado, Marjanovi Jeromela Ana Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad radomar@ifvcns.ns.ac.yu Uljana repica (Brassica napus L.) kao biljna vrsta je bila poznata jo 30 godina prolog veka u Srbiji. Znaajnija i organizovanija proizvodnja sa tendencijom porasta povrina pod ozimom uljanom repicom se odvija u poslednjih nekoliko godina. Proizvodnja biodizela iz repiinog ulja predstavlja osnovni razlog poveanja proizvodnje. U ovom radu su prikazani najznaajnije problemi u zatiti uljane repice. Smanjenje prinosa, a u nekim sluajevima i preoravanje zasejanih parcela, pored klimatskih faktora i agrotehnikih mera, moe biti izazvano i neblagovremenom zatitom (suzbijanje korova, tetnih insekata i fitopatogenih gljiva). Od korovskih vrsta najvei problem predstavlja Sinapis alba (goruica). Ova korovska biljka je iz iste porodice i sline je genetike osnove sa uljanom repicom. Prisustvo ovog korova u usevu uljane repice ima viestruko negativno dejstvo. Zbog visokog sadraja eruka kiseline u semenu goruice se naruava kvalitet isceenog ulja, a pogae, zbog prisustva glukozinolata, se ne mogu koristiti za ishranu stoke. Preradom ovakvog ulja se dobija biodizel loeg kvaliteta. Veina herbicida ne moe da suzbije ovaj korov u usevu uljane repice. U nekim zemljama (Kanada) ovaj problem se reava gajenjem transgenih biljaka. Uljanu repicu napada i veliki broj tetnih insekata. U jesenjem delu su najznaajnije: repiin crvenoglavi buva (Psylliodes chrysocephala) i repiina lisna osa (Athalia rosae). Obe vrste mogu izazvati propadanje useva. Pomeranjem roka setve se moe izbei jai napad buvaa. Kod napada repiine lisne ose, koja ima dve generacije, bez hemiskog tretmana je nemogue sauvati usev. U proletnjem delu vegetacije tete nanose: repiin sjajnik (Meligethes aeneus) i pipe (Centorrhynchuc sp). Prema nekim literarnim izvorima smenjenje prinosa usled aktivnosti imaga i larvi repiinog sjajnika moe biti i do 80%. Obino se izvode 1 do 2 hemiska tretmana. U poslednje dve godine na nekim parcelama su raena i tri hemiska tretmana. U zatiti useva od repiinog sjajnika veliki problem predstavlja drugi, a pogotovo trei hemiski tretman jer u ovom periodu dolazi do otvaranja cvetova i leta polinatora (pela). Potrebno je izabrati insekticid koji nee izazvati uginue pela, to nije jednostavno. Uljanu repicu parazitira vei broj fitopatogenih gljiva: Plasmodiophora brassicae, Peronospora parasitica, Alternaria brassicae, Phoma lingam, Sclerotinia sclerotiorum, Botrytis cinerea, Albugo candida, Erysiphe crucifferarum itd. Za sada su najznaajnije Sclerotinia sclerotiorum i Phoma lingam. Sclerotinia sclerotiorum napada i druge biljne vrste (suncokret, soja, boranija itd). Navedene biljne vrste ne poseduju otpornost, a ni hemijska zatita nije uspena. Plodored je jedina efikasna zatitna 70
mera. Phoma lingam pr. suvu trule ili rak stabla ne samo na uljanoj repici ve i na drugim kupusnjaama. I ako je bila na karantinskoj listi kod nas, danas se moe primetiti na biljkama uljane repice u svim regionima gajenja. Prazit napada uljanu repicu od momenta nicanja do zrenja. Pored etvenih ostataka prenosi se i semenom. Kako u svetu tako i kod nas nema rezistentnih sorata ili se otpornost ve posle 1 do 2 godine gubi to moe u budunosti predstavljati veliki problem. Plasmodiophora brassicae moe predstavljati veliki problem u umadiji, Leskovakom i aanskom okrugu. U ovim delovima Srbije parazit priinjava znaajne tete na kupusu i karfiolu. 32. MOLEKULARNA PROUAVANJA Cucumber mosaic virus-a IZ DUVANA eki Ivana1, Bulaji Aleksandra2, Jovi Jelena3, Krnjaji Slobodan3, Vuurovi Ana1, Berenji Jano4, Krsti Branka2 1 Stipendista Ministarstva nauke Republike Srbije 2 Univerzitet u Beogradu - Poljoprivredni fakultet, Beograd 3 Institut za zatitu bilja i ivotnu sredinu,Odsek za tetoine bilja,Beograd 4 Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad branka.krstic@agrifaculty.bg.ac.yu Viegodinjim prouavanjem pojave i rasprostranjenosti virusa duvana u Srbiji utvreno je da se Cucumber mosaic virus (CMV), pored drugih virusa, javlja svake godine. Na odreenim lokalitetima je prevalentan, a pojedinih godina je u svim testiranim uzorcima najee detektovani virus. Ukupna zaraza sa CMV u pojedinanim i meanim infekcijama 2005. detektovana je u 12,33% uzoraka, 2006. u 15,89%, a 2007.godine u 48,48%. Stalno prisustvo CMV u usevu duvana, pripadnost grupi ekonomski tetnih virusa duvana kod nas i potreba za razvijanjem brzih, osetljivih i pouzdanih metoda detekcije podstakli su molekularna prouavanja ovog virusa duvana u Srbiji. Ispitivanja su obuhvatila molekularnu detekciju, prethodno biotestom i seroloki okarakterisanih izolata CMV u liu duvana (kontrola izolat CMV 746-07 iz paradajza), sa parom prajmera CMVAu1u/CMVAu2d koji umnoavaju CP (coat protein) gen. Ekstrakcija ukupnih RNA iz prirodno zaraenih biljaka duvana sa CMV obavljena je primenom RNeasy Plant Mini Kit (Qiagen, Hilden, Germany). Detekcija virusa izvrena je primenom OneStep RT PCR Kit (Qiagen, Hilden, Germany) pri uslovima: 500C 30 min, 950C 15 min i potom 35 ciklusa 940C 30 s, 580C 30 s, 720C 30 s, i finalnom ekstenzijom na 720C 10 min. Prisustvo CMV u uzorku odreuje pojava fragmenta oekivane veliine od 850 bp. Izolat CMV 650-07 je umnoen, dobijeni amplikon je preien pomou QUIAqick PCR Purification Kita (Qiagen, Hilden, Germany) i sekvencioniran (GenBank Accession No. EU921757). BLAST analiza pokazala 71
je 92 do 99% identinosti sa sekvencama CP gena svih drugih izolata CMV deponovanih u NCBI bazi podataka, a najvii stepen identinosti od 99% sa izolatima Rs CMV (AJ517802) iz Maarske i Ny (U22821) iz Australije za koje je filogenetskom analizom potvreno da pripadaju S-I podgrupi CMV. Dalja ispitivanja obuhvatila su odreivanje pripadnosti ispitivanih izolata CMV podgrupama S-I ili S-II opisanim u okviru ove vrste virusa. U tom cilju primenjena su dva forward prajmera CMV I-F (specifian za CMV S-I podgrupu) i CMV II-F (specifian za CMV S-II podgrupu) i jedan reverzni prajmer CMV-R (konzervativni region CP gena obe podgrupe). Parom prajmera CMV I-F/ CMV-R uspeno je amplifikovan fragment od 500 bp, a parom CMV II-F/ CMV-R nije dobijen amplikon veliine 600 bp, ime je potvreno da izolati iz Srbije pripadaju CMV S-I podgrupi. Ova ispitivanja su po prvi put u naoj zemlji dala uvid u molekularnu karakterizaciju izolata CMV ekonomski znaajnog na duvanu u Srbiji. Pored toga, uspostavljen je protokol za molekularnu detekciju i implementiran molekularni nain odreivanja podgrupa S-I i S-II, to je veoma vano u razjanjavanju epidemiologije oboljenja koje CMV izaziva. 34. MONITORING RASADA POVRA I CVIJEA NA PRISUSTVO KARANTINSKIH VIRUSA U REPUBLICI SRPSKOJ TOKOM 2008. GODINE Trkulja Vojislav, Stoji Jovo, Brklja Gordana, Rajevi Bojan, Vukovi Saa, urkovi Bojana Poljoprivredni institut RS, Banja Luka Brojne vrste veoma znaajnih povrtarskih i ukrasnih biljaka proizvode se iz rasada, koji proizvoai redovno, svakog proljea, iznose na trite radi prodaje. Kako ovaj rasad predstavlja znaajan fitosanitarni rizik za prenoenje brojnih prouzrokovaa bolesti, od kojih neki mogu biti i karantinski, cilj ovog rada je bio da se izvri zdravstveni pregled nekoliko najznaajnijih povrtarskih i ukrasnih biljaka na prisustvo dva karantinska virusa, koji do sada nisu zvanino potvreni na podruju Republike Srpske i to: virusa bronzavosti paradajza (Tomato spotted wilt virus - TSWV) i virusa nekrotine pjegavosti impatiensa (Impatiens necrotic spot virus - INSV). Uzorci rasada cvijea i povra koji su tokom pregleda zdravstvenog stanja odabrani za testiranje, prikupljeni su na irem podruju Republike Srpske tokom marta, aprila i maja 2008. godine, prije njihovog stavljanja u promet, iz veeg broja lokaliteta na podruju optina Banja Luka, Bijeljina, Gradika, Doboj, Derventa, Laktai, amac, Tesli i Trebinje. Tokom uzorkovanja ukupno je prikupljeno 110 uzoraka rasada raznih vrsta gajenih biljaka koje su potencijalni domaini ova dva virusa, kao to su rasad paprike (Capsicum annum), paradajza (Lycopersicon rsculentum) i lubenice
72
(Citrulus vulgaris), te raznih vrsta ukrasnih biljaka kao to su Begonia sp., Impatiens sp., Pelargonium sp.i Petunia sp. Analize prikupljenih uzoraka za utvrivanje prisustva pomenutih virusa vrene su metodom ELISA testa (Enzyme - Linked ImmunoSorbent Assay), pri emu su korieni dijagnostiki kitovi "Bioreba AG", Switzerland. Tokom ovih preliminarnih istraivanja od ukupno 110 testiranih uzoraka rasada cvijea i povrtarskih biljaka utvreno je da ni jedan testirani uzorak nije ispoljio pozitivnu rekciju na prisustvo virusa bronzavosti paradajza (TSWV), kao ni na prisustvo virusa nekrotine pjegavosti impatijensa (INSV). Ipak, imajui u vidu da se radi o izrazitim polifagnim virusima koji napadaju irok krug biljaka domaina, kao i da predstavljaju visok fitosanitarni rizik, za mnoge gajene ukrasne i povrtarske biljke, smatramo da bi ovakva istraivanja trebalo nastaviti i to kako dalje tokom vegetacije, tako i u budunosti. 35. Tomato spotted wilt virus DETEKCIJA U KROMPIRU eki Ivana1, Bulaji Aleksandra2, Ivanovi Mirko2, Vuurovi Ana1, Krsti Branka2 1 Stipendista Ministarstva nauke Republike Srbije 2 Univerzitet u Beogradu - Poljoprivredni fakultet, Beograd branka.krstic@agrifaculty.bg.ac.yu Tomato spotted wilt virus (TSWV) ima irok krug domaina i poslednjih godina u svetu sve ee ugroava krompir visokim intenzitetom zaraze. U Evropi TSWV se na krompiru javlja sporadino i retko. Pojava ovog virusa moe esto da bude i potcenjena, jer simptomi mogu da budu pripisani drugim patogenima. Krompir moe da bude naroito znaajan kao domain jer se TSWV prenosi i krtolama. Iako za sada ovaj virus u naoj zemlji nije detektovan na krompiru, postoji potreba da se razviju brze i pouzdane metode njegove detekcije u zeljastim organima i krtolama. U ovom radu ispitivana je i osetljivost nekoliko sorti krompira na populaciju TSWV prisutnu kod nas u usevu duvana. Iznikle biljke pet sorti krompira (Aladin, Arnova, Riviera, Curoda i Kondor) inokulisane su primenom dve razliite metode izolatima TSWV iz duvana. Mehanike inokulacije su obavljene korienjem 0,01 M fosfatnog pufera pH 7,0 i 0,1% natrijum-sulfita. Zaraene biljke dobijene su i kalemljenjem klica krompira izdancima paradajza, sistemino zaraenim istim izolatima TSWV. Izolati su prethodno potpuno laboratorijski okarakterisani. S obzirom na neravnomernu distribuciju TSWV u biljkama domainima i generalno oteano dokazivanje virusa u krtolama krompira, prisustvo virusa dokazivano je u poduzorcima pripremljenim od lia sa i bez simptoma i iz razliitih delova krtole (uzduno preseene povrine krtole, sri krtole, epidermisa, kore i sudovnog tkiva, okca ili
73
tkiva vrnog i pupanog dela ili zbirnog uzorka sa svih ovih mesta).Testiranje je obavljeno ELISA testom, primenom antiseruma (Loewe Biochemica, Germany). Primenom oba naina prenoenja TSWV, svih pet sorti krompira ispoljilo je visoku osetljivost razvijajui uoljive simptome uz brzo propadanje biljaka. Simptomi u vidu nekrotinih ara na liu, nekrotine pegavosti na listu i stablu, bili su praeni naglim propadanjem vrha izdanaka i nekroze celih biljaka. Od inokulisanih, samo na sorti Aladin javili su se simptomi na krtolama u vidu udubljenih nekrotinih prstenova ili koncentrinih prstenastih pega ili pukotina na peridermu i unutranje nekroze krtola. Na krtolama ostalih sorti nije bilo simptoma. Prisustvo virusa u pojedinanim uzorcima sa razliitih organa biljke kao i zbirnim uzorcima sa svake biljke, uspeno je dokazano bez obzira da li su simptomi bili ispoljeni ili ne. Virus jedino nije mogao biti detektovan u najmlaem potpuno razvijenom liu gde se jo nisu javili simptomi. Dobijeni rezultati ukazuju na veliku osetljivost ispitanih sorti krompira na TSWV u eksperimentalnim uslovima. Virus je uspeno detektovan u razliitim delovima krtole bez obzira na pojavu simptoma. Naroito je vano da je detekcija TSWV bila uspena u krtolama bez naklijavanja, to preporuuje ovu metodu za rutinsku detekciju. Neophodna su dalja ispitivanja kojima bi se utvrdila mogunost prenoenja TSWV sa useva duvana na krompir, kao i ispitivanje osetljivosti razliitih sorti krompira u prirodnim uslovima.
74
36. OSETLJIVOST NEKIH SORTI KROMPIRA PREMA PRSTENASTOJ NEKROZI KRTOLA Miloevi Drago1, Broi Zoran2, alovi Ivica1 1 Univerzitet u Kragujevcu - Agronomski fakultet, aak 2 Univerzitet u Beogradu - Poljoprivredni fakultet, Beograd dragom@tfc.kg.ac.yu Prstenasta nekroza krtola krompira (PNKKr) je bolest koja se ispoljava na krtolama zaraenim nekrotinim sojem Y virusa krompira (Potato virus Y, PVY), i to samo na osetljivim sortama. Za takve sorte ova bolest je veoma znaajna. U uslovima visokog infekcijskog pritiska virusima nema druge zatite osim da se izbegne njihovo gajenje, bez obzira na njene konzumne i druge kvalitete. Za sorte koje na zarazu Y-VKr ne reaguju pojavom simptoma na krtolama, bolest ima manji znaaj, koji se ogleda u smanjenju prinosa, to je opte poznato. Cilj ovih istraivanja je bio da se utvrdi osetljivost sorti krompira prema ovoj bolesti, koje su u postupku introdukcije u nau zemlju radi gajenja i irenja u proizvodnji. To su sorte koje se uzgajaju u preliminarnim i sortnim ogledima namenjenim priznavanju, odnosno stavljanju na sortnu listu nae zemlje. Ogledi za ova istraivanja su izvedeni 2004, 2005 i 2008. godine u podruju Zapadne Srbije (aak i Gua). Stepen jednogodinje zaraze Y virusom u pomenutim lokalitetima vei od 50%, to je utvreno prethodnim istraivanjima. U oglede su bile ukljuene sledee sorte krompira: Amorosa, Mustang, Fontane, Arinda, Peroko, Tresor, Marianne, Rudolph, AR 99521, Fabiola, Manitu, Roko, Aladin, Agria, Presto, Elfe, Baccara, Ewelina, Laura, Red fantazy, Belarosa, Rozalind, Vineta, Marabel, Anuscha, Finka, Espirit, Carrera, Ambition, Murato, Arrow, Riviera, Matador, Arnova, Agata, Ares, Impala, Markis, Almera, Stirling, Europrima, Tomenza, Kamila, Omega, Jally, Tizia, Eldina, Nagiva, Roxana, Eeurostarch, Liseta, Artemis, Kennebec, Cleopatra, Kondor, Desiree, Towka, Avalon, Sinora, Tresor, Arrono, Arielle, Rodeo, Markies, Marlen, Kuroda i Virgo. Na kraju vegetacije su pregledane sve proizvedene krtole pomenutih sorti, radi utvrivanja eventualnog prisustva bolesti. Rezultati istraivanja su pokazali da su se na sortama Arielle i Finka pojavili simptomi bolesti na vie od 30% krtola u prvoj godini. Osetljive sorte na ovu bolest se ne preporuuju za gajenje u uslovima visokog infekcijskog pritiska virusima, kao to je to sluaj u naoj i dravama u okruenju. Krtole zaraenih biljaka krompira sorti Arielle i Finka nemaju trinu vrednost. Treba na vreme spreiti svaki pokuaj uvoza sadnog materijala ovih sorti, kako bi se izbegle tetne posledice neminovne zaraze Y-VKr. Kao vaan kriterijum u oceni vrednosti sorti, pored prinosa i drugih osobina, prilikom stavljanja na sortnu listu, trebalo bi uvrstiti i osetljivost sorte na nekrotini soj Y-VKr.
75
37. MANDIPROPAMID NOVI FUNGICID ZA SUZBIJANJE PROZROKOVAA PLAMENJAE KROMPIRA (Phytophthora infestans) Rekanovi Emil1, Stepanovi Milo1, Stevi Milan2, Milijaevi Svetlana1, Todorovi Biljana1 1 Institut za pesticide i zatitu ivotne sredine, Beograd 2 Univerzitet u Beogradu - Poljoprivredni fakultet, Beograd emilr@yubc.net
Mandipropamid pripada novoj grupi fungicida amidi karboksilne kiseline (Carboxylic Acid Amides, CAA grupa). To je preventivni lokalsistemini folijarni fungicid koji u odreenom stepenu ispoljava i kurativni efekat. Mandipropamid se vrsto vezuje za votanu prevlaku nadzemnih delova biljaka i teko se spira. Efikasno inhibira klijanje spora, porast micelije i sporulaciju patogena. Takoe, mandipropamid spreava inkapsulaciju zoospora Phytophthora infestans i inhibira regeneraciju protoplasta. Na biohemijskom nivou mandipropamid u miceliji P. infestans utie na promenu u biosintezi fosfolipida tako to inhibira sintezu fosfatidilholina (lecitin), te supresirajue deluje na poslednji enzim u Kenedijevom putu fosfoholintransferazu. Ovaj mehanizam delovanja je jedinstven i drugaiji od mehanizma delovanja svih do sada poznatih hemijskih grupa fungicida zato to smanjuje mogunost pojave ukrtene rezistentnosti i omoguava kombinovanje sa drugim fungicidima. Mandipropamid je poznat pod komercijalnim imenom Revus 250 SC (250 g/l a.m.).
Poljski eksperimenti su izvedeni po EPPO metodi PP 1/2(3) tokom 2006. i 2007. godine. Intenzitet oboljenja na kontrolnim parcelama i tretmanima izraunat je po formuli Townsend-Heubergera, a efikasnost po Abbottu. Ispitivani fungicid Revus 250 SC ispoljio je visoku efikasnost u suzbijanju prouzrokovaa plamenjae krompira P. infestans. Izmeu efikasnosti Revus 250 SC (96,3-99,2%) i standarda Quadris (94,1-95,2%), nije zabeleena statistiki znaajna razlika. Dvogodinja ispitivanja na dva lokaliteta u Srbiji pokazala su da je Revus 250 SC veoma efikasan u suzbijanju prouzrokovaa plamenjae krompira P. Infestans, ak i u uslovima jake zaraze i pri duim vremenskim intervalima izmedju tretmana.
76
38. PRISUSTVO KROMPIROVIH CISTOLIKIH NEMATODA NA PODRUJU KRUPNJA Bai Jasmina PDS Institut Tami, Panevo jbacic2001@ yahoo.com Krompirove cistolike nematode (KCN) Globodera rostochiensis (Wollenweber, 1923) i G. paliida (Stone, 1973) su karantinski regulisane vrste nematoda u veem broju zemalja irom sveta. Posle prvog nalaza G. rostochiensis kod nas 1999.godine, u cilju usaglaavanja sa protokolima koji se primenjuju u zemljama EU, naa zemlja posveuje punu panju sprovoenju zdravstvene kontrole semenskog krompira. Tokom poslednje decenije, redovnim zdravstvenim pregledom zemljita poreklom sa parcela namenjenih za proizvodnju semenskog krompira u zapadnoj Srbiji otkrivena su nova arita G. rostochiensis. 2005. godine po prvi put je registrovana i vrsta G. pallida. Jedan od prvih nalaza G. rostochiensis potie sa planine Jagodnje zbog ega je deo teritorije Krupnja bio proglaen za karantinsko podruje. Kako do sada nisu vrena istraivanja prisustva KCN poreklom sa parcela pod merkantilnim krompirom na ovoj teritoriji, u 2008. su zapoeta i ispitivanja zemljita poreklom sa poteza ranije utvrenih zaraenih parcela tokom redovne zdravstvene kontrole zemljita. U periodu od 2000. do 2008.godine na ovom podruju analizirano je zemljite poreklom sa 108 parcela namenjenih za proizvodnju semenskog krompira, na ukupnoj povrini od oko 140 ha. Za potrebe ispitivanja prisustva KCN u merkantilnom usevu, u 2008. je analizirano zemljite poreklom sa 17 parcela, posle precvetanja krompira, na ukupnoj povrini od 15 ha. Primenjene su meunarodno priznate metode za uzorkovanje i izdvajanje cistolikih nematoda. Identifikacija vrste izvrena je analizom diferencijalnih karakteristika vulvalno-analnog konusa cisti i jedinki drugog juvenilnog stadijuma (J2). U cilju odreivanja gustine populacije odnosno vitalnosti cisti, utvrenih na parcelama pod merkantilnim krompirom koriena je elektrina mehanika mealica. Tokom redovne zdravstvene kontrole zemljita poreklom sa parcela namenjenih za proizvodnju semenskog krompira na prisustvo KCN, na podruju Krupnja utvreno je 9 zaraenih parcela iji nalazi datiraju od 2000. do 2005. U 2008. godini je na potezima zaraenih parcela pod nazivom Brdo, Vukovo Voe, Legina Torina i okina Njiva registrovano 5 zaraenih parcela pod merkantilnim krompirom. Prosena brojnost cisti kretala se od 38 do 190, sa visokom vitalnou koja je iznosila od 800 do preko 7000 jaja i J2 u 100 grama zemljita. Na svim zaraenim parcelama identifikovana je samo vrsta G. rostochiensis. Ovi nalazi ukazuju da se na potezima ranije utvrenih zaraenih parcela namenjenih za proizvodnju semenskog krompira nastavilo sa gajenjem osetljivih sorti 77
merkantilnog krompira u uskom plodoredu. U cilju spreavanja daljeg irenja i iskorenjivanja KCN na ovom podruju potrebno je nastaviti nadzor parcela pod merkantilnim krompirom. 39. ISPITIVANJE OTPORNOSTI - OSETLJIVOSTI SORTI KROMPIRA NA Globodera rostochiensis U LOKALITETU PLANINA NA JAGODNJI Krnjai ore, Poti Dobrivoj, ali Radmila Institut za zatitu bilja i ivotnu sredinu, Beograd Zavod za poljoprivredu Loznica, Loznica dpostic@yahoo.com Lokalitet Planina na Jagodnji predstavlja jedan od tri prva nalazita zlatno-ute krompirove nematode (Globodere rostochiensis (Woll.) Behrens 1975) u Srbiji (Krnjai et. al. 2000). Na ovoj parceli sledee godine gajen je merkantilni krompir a na jednom njenom delu kasnije vrena su ispitivanja otpornosti-osetljivosti nekih sorata krompira (Bai, 2008). U meuvremenu mi smo za ispitivanja osetljivosti, odnosno otpornosti krompira prema G. r. i G. p. prikupili bogatu kolekciju sorti krompira (41) sa kojima je u 2008 godini zasnovan ogled na navedenoj povrini i za navedene svrhe. Meu ispitivanim sortama krompira nalazile su se osetljive sorte na G. r. i G. p. (Desiree, Kondor, Kennebec, Cleopatra, Aladin, Romano, Virgo i Rivijera) i sorte koje su deklarisane kao otporne na jednu ili vie rasa (patotipova) G.r. a neke uz to i na G. pallida (Esprit i Sante). Za izvestan broj sorti krompira nije (u literaturi) deklarisana otpornost-osetljivost prema G.r. ili G.p. Poto su u spektru ispitivanih sorti bile zastupljene sorte otporne samo prema G. r. patotip 1 odnosno Ro1 (Agata, Arnova, Almera, Agria, Amorosa, Kuroda, Roko, Red Scarlet, Carera, Liseta, Markies, Vineta i Dita); sorte otporne na patotipove 1 i 4 (Ro 1,4: Tresor, Presto, Finka, Camilla, Elfe, Europrima i Omega); jedna sorta otporna na Ro 1,3,4,5 (Jelly); jedna sorta otporna na svih pet patotipova G. r. (Tizia), bilo je mogue izdiferencirati koji patotip G.r. je prisutan u populaciji na Jagodnji. Poto su dve sorte (Sante i Esprit) deklarisane kao otporne na jedan ili oba patotipa G.p. takoe je bilo mogue odrediti patotip G.p. u populaciji na Jagodnji u koliko je eventualno prisutan. Sve sorte deklarisane kao otporne na Ro1 ispoljile su otpornost prema ovom patotipu. Na sortama koje nisu deklarisane kao otporne prema G.r. ili G.p. (Bacara, Monako, Anuschka, Avalon, Faluka, Tomensa, Roxana, Eldena i Naviga) nisu utvrene ciste na korenovom sistemu. Kod nekih od njih u zoni korenovog sistema utvreni su mujaci, ali i pored toga kod njih nije dolo do formiranja cista. Ova ispitivanja bie nastavljena i sledee odnosno
78
sledeih godina, a u skladu sa stvaranjem, introdukcijom i uvoenjem u proizvodnju novih sorti krompira u Srbiji.
40. KROMPIROVE CISTOLIKE NEMATODE U SRBIJI POETNA ISKUSTVA SA ERADIKACIJOM I TETAMA Radivojevi Milan Univerzitet u Beogradu - Poljoprivredni fakultet, Institut za Fitomedicinu, Beograd milan@agrifaculty.bg.ac.yu Krompirove cistolike nematode (KCN) su u Srbiji, kao i svuda u svetu gde se gaji krompir, karantinski tetni organizmi. Zato su nadlene dravne slube u obavezi da sprovode mere za njihovo otkrivanje, iskorenjivanje (eradikaciju) i spreavanje irenja na nove povrine. U Srbiji se na ovoj problematici intenzivnije radi poslednjih godina. Uprava za zatitu bilja, kao nadleni dravni organ, redovno koordinira pregled zemljita na KCN u okviru zdravstvene kontrole proizvodnje semenskog krompira. To je i osnovni sistemski mehanizam administrativnog delovanja na detekciji zaraenih parcela - arita, i spreavanju irenja. Do sada su KCN u Srbiji naene u nekoliko podruja u zapadnim krajevima, ne sluajno ba tamo gde se krompir intenzivnije gaji. uta KCN (Globodera rostochiensis) je prisutna u veini tih arita, a bela KCN (G. pallida) samo na jednom uem lokalitetu na planini Javor. U okviru tekueg projekta Uprave za zatitu bilja, Poljorivredni fakultet iz Beograda radi na eradikaciji bele KCN u aritu na Javoru i ute KCN u aritu na Ponikvama kod Uica. KCN su praktino nepokretne u zemljitu, pa ne mogu same da se sele sa parcele na parcelu. Druga slabost im je uska oligofagnost - ako na povrinama gde se gaji krompir nema krompira, one tokom nekoliko godina izumiru od gladi. Zato je i osnovna sistemska mera eradikacije KCN prestanak gajenja krompira na zaraenoj povrini, sa oekivanjem da se ona za 8 - 10 godina sama ''oisti'', jer e nematode u njoj da izumru, a nove ne mogu same da dou iz okruenja. Na parceli sa belom KCN na Javoru i jednoj parceli na Ponikvama jako zaraenoj utom KCN, krompir je poslednji put bio gajen 2005., a zatim je tu obustavljena svaka proizvodna aktivnost. Tada su na ovim parcelama formirani kontrolni punktovi za praenje dinamike iskorenjivanja. Ove godine, dakle posle tri godine, oekivao se primetan pad vitalnosti prisutnih cista nematoda. Meutim, utvreno je i dalje relativno brojno prisustvo visoko vitalnih cista, znak da se populacija podmlauje. Uzrok je brzo otkriven. To je samonikli krompir, koji u velikom broju zaostaje posle useva i uspeno se sam odrava jo godinama posle toga, a na njemu i KCN podmlauju svoju populaciju. Zato se kao deo 79
dobre prakse eradikacije KCN puna panja mora posvetiti efikasnom uklanjanju samoniklog krompira sa zaraene parcele. Ovakva mera e se sigurno ekonomski opravdati, jer e iskorenjivanje KCN ubrzati bar za nekoliko godina, pa za toliko ranije i omoguiti vraanje parcele u proizvodnju. U toku vegetacije ove godine, na jednoj veoj parceli pod krompirom na Ponikvama, locirano je malo arite, tzv. ''oaza'', ute KCN, povrine oko 7 ari. To je omoguilo da se ispita veza izmeu prinosa krompira i brojnosti nematoda. U odnosu na nezaraeni, u jako zaraenom delu prinos je bio manji za oko 30%.
41. PATOTIP Pa3 NEMATODE Globodera pallida PRISUTAN U SRBIJI Radivojevi Milan, Stani Tijana Univerzitet u Beogradu - Poljoprivredni fakultet, Institut za Fitomedicinu, Beograd milan@agrifaculty.bg.ac.yu Krompirove cistolike nematode (KCN), karantinske tetoine krompira, ispoljavaju infraspecijsku specijalizovanost prema odreenim vrstama ili sortama biljaka kao svojim domainima. Prema jo uvek iroko prihvaenoj klasifikaciji Korta i saradnika (1977), uta KCN, Globodera rostochiensis, ima pet patotipova (Ro 1 - Ro 5), a bela KCN, Globodera pallida tri (Pa1 Pa3). U Evropi su prisutni Ro1,2 i 3, kao i Pa2 i Pa 3, pa se njima i posveuje panja u selekciji sorata krompira sa otpornou prema KCN kod vodeih evropskih selekcionera. Do sada je uopte i selekcionisan relativno mali broj sorata otpornih na belu KCN, a i od njih veine jo nema kod nas. Bela KCN je u Srbiji do sada naena samo na jednoj dosta izolovanoj parceli na planini Javor. Cilj ovog rada je da ispita kom patotipu pripada ta populacija. U laboratorijskom ogledu sa biljakama krompira gajenim u teglama sa peskom pod kontrolisanim uslovima, ispitane su tri sorte krompira: Virgo, kao kontrola osetljiva i na Pa 2 i na Pa 3; Innovator, kao kontrola otporna i na Pa 2 i na Pa 3, i Sante, otporna na Pa2 a osetljiva na Pa 3, kao diferencijalna sorta za ova dva patotipa. Tri meseca posle inokulacije sa po 50 visoko vitalnih cista po biljci, analizirano je prisustvo nove generacije nematoda, i na osnovu brojnog odnosa erki (Pf) i majki cista (Pi) cenjena je otpornost ovih sorata prema ispitivanim nematodama. Vie erki nego majki znai osetljivost biljke, i obrnuto. Na sorti Virgo je kod svih pet biljaka nova generacija bila 3 do 4 puta brojnija od majki (Pf:Pi = 3.70). Na sorti Sante, iako neto manje nego kod Virgo, generacija erki je bila brojnija od majki takoe kod svih pet ispitivanih biljaka, (Pf:Pi = 1.39). Na otpornoj sorti Innovator, kod svih biljaka
80
nova generacija je bila znatno malobrojnija, u proseku svega 10 % od materinske (Pf:Pi = 0.1). Iz toga se moe zakljuiti da je u Srbiji, na zaraenoj parceli na planini Javor, prisutan trei patotip (Pa 3) bele KCN, Globodera pallida. Dotina parcela je inae ve tri godine pod reimom eradikacije G. pallida, trenutno u okviru projekta Uprave za Zatitu bilja. Trebalo bi odobriti uvoz nekih novijih sorata sa otpornou prema Pa 3, i sa njima u ponovljenim ogledima potvrditi rezultat ovog rada, ali i postepeno ispitati komercijalnu prihvatljivost tih sorata na prostoru Srbije.
42. IVOTNI CIKLUS KARANTINSKE NEMATODE KROMPIRA Globodera pallida Stone Oro Violeta Institut za zatitu bilja i ivotnu sredinu, Beograd viooro@yahoo.com Bleda cistolika nematoda krompira - Globodera pallida Stone spada u grupu karantinskih nematoda, to znai da pripada najznaajnijim parazitima jedne od etiri ivotne namirnice. Ciste ove nematode mogu opstati i do 30 godina u zemljitu i veoma su otporne na razliite vrste hemikalija. Prouavan je ivotni ciklus G. pallida kako bi se bolje upoznale bioloke osobine ovog parazita i mere borbe uinile efikasnijim. Ciste G. pallida sa lokaliteta Kladnica su gajene u saksijama sa biljkama krompira sorte Tivoli na temperaturi:18 - 250C. Ekstrakcija cisti i pokretnih stadijuma je vrena elutriacionim postupkom na Spirsovom aparatu uz izdvajanje na sitima od 150 m i 40 m. Ostali stadijumi pronaeni u tkivu su dobijeni bojenjem tkiva kiselim fuksinom. Postoje tri ivotna stadijuma G. pallida: stadijum jajeta, larve i adulta. Stadijum larve ima etiri larvena stupnja. Larve prvog stupnja su nepokretne i ne hrane se. One se presvlae u jajetu i iz njega izlazi invazivna larva drugog stupnja koja se ubuuje u koren krompira. Piljenje larvi u eksperimentalnim uslovima je trajalo tri dana (18 - 230C). U tkivu korena larva drugog stupnja se presvlai u kratkoivee i nepokretne larve treeg i etvrtog stupnja. Od larve etvrtog stupnja se razvijaju ili pokretni mujaci koji izlaze iz tkiva i oploavaju enke ili nepokretne preadultne enke. Prve mlade enke su se videle sedam nedelja po invaziji larvi drugog stupnja. Naredne sedmice su primeeni i mujaci. Posle oploenja enke se pretvaraju u cistu sa veim brojem jaja (nekoliko stotina). Ciste su ujedno infektivni materijal i konzervacioni oblik zahvaljujui kome jaja opstaju u duem vremenskom periodu.
81
43. STATUS NEKIH SORATA PARADAJZA KAO DOMAINA KROMPIROVE CISTOLIKE NEMATODE Globodera rostochiensis Radivojevi Milan, Stani Tijana Univerzitet u Beogradu - Poljoprivredni fakultet, Institut za Fitomedicinu, Beograd milan@agrifaculty.bg.ac.yu Krompirove cistolike nematode (KCN) su u svetu ekonomski znaajne tetoine krompira, sa karantinskim statusom. Od dve poznate vrste, uta KCN, Globodera rostochiensis je u Evropi vie rasprostranjena, pa zato i tetna, naroito njen prvi patotip (Ro 1). Poto za suzbijanje KCN nema odgovarajue hemijske zatite, u integralnom sistemu mera vano mesto imaju vrste ili sorte biljaka koje ubrzavaju iskorenjivanje nematoda iz zaraenog zemljita. Jedna od odrivih mogunosti ovakvog, u sutini biolokog suzbijanja KCN, su otporne sorte gajenih biljaka, inae domaina ovih nematoda. Kod glavnog domaina, krompira, na ovakvoj selekciji se odavno namenski radi, i postoji dosta sorata sa deklarisanom otpornou na nivou patotipa KCN. I paradajz generalno vai za domaina KCN, ali se malo zna o statusu pojedinih sorata kao domaina kako vrsta, tako i patotipova KCN. U Srbiji je, po dosadanjim saznanjima, u nekoliko lokaliteta prisutan samo prvi patotip ute KCN, Ro 1. U ovom radu je preliminarno ispitan status 7 sorata paradajza, komercijalno prisutnih u domaoj proizvodnji: NS jabuar, Pokep VF, Narvik, Sen Pjer, Marmande, Marglobe i Mobil kao domaina Ro 1. U saksijskom ogledu u staklenikim uslovima po tri biljke svake sorte inokulisane su sa po 50 cista (Pi). Status sorte kao domaina ocenjivan je na osnovu formiranja nove generacije nematoda, prvenstveno na osnovu njihove brojnosti (Pf), a dopunski i na osnovu vitalnosti i veliine novih cista u odnosu na materinsku generaciju (inokulum). Prema jo nepotpunim podacima, kao domaini ali vrlo slabi (manje erki od majki) pokazale su se sorte NS jabuar (Pf:Pi = 0.28) i Pokep VF (Pf:Pi = 0.10). Kod obe sorte nove ciste su bile vrlo sitne i preteno sterilne, tj. bez jaja. Kod preostalih pet sorata, Narvik, Sen Pjer, Marmande, Marglobe i Mobil, nije utvreno prisustvo nove generacije nematoda, to ukazuje na otpornost ovih sorata prema patotipu Ro1 ute KCN. Dobijene rezultate treba proveriti i u poljskim uslovima, pre donoenja zakljuaka o njihovom statusu. Ako se njihova otpornost potvrdi, ove i sline sorte paradajza mogle bi se ukljuiti u integralni sistem mera eradikacije ute KCN, patotip Ro 1, tamo gde je to ekonomski prihvatljivo, tj. u malim lokalnim aritima povrine do nekoliko ari.
82
44. Colletotrichum acutatum PROUZROKOVA ANTRAKNOZE PARADAJZA ivkovi Svetlana, Stojanovi Saa, Ivanovi arko, Gavrilovi Veljko, Bala Jelica Institut za zatitu bilja i ivotnu sredinu, Beograd Univerzitet u Novom Sadu - Poljoprivredni fakultet, Novi Sad zsvetlana@sezampro.yu Gljiva Colletotrichum acutatum - prouzrokova antraknoze, kosmopolitska je vrsta umerenog i tropskog klimata, prisutna na velikom broju domaina i esto ekonomski veoma tetna. Sposobnost ove vrste da latentnu infekciju plodova jabuastog i kotiavog voa, jagoda, badema, groa i citrusa izazove u toku vegetacije, a simptome ispolji nakon berbe, konstatovana je irom sveta od strane mnogih istraivaa (Adaskaveg and Hartin, 1997; Ivanovi i sar., 2007; Freeman et al., 2001; Masako et al., 2004; Peres et al., 2005; Trkulja, 2000; Weckert et al., 2006). Osim na vou, patogenost C.acutatum je dokazana i na plodovima paradajza i paprike (Kim et al., 2008; Jelev et al., 2008). Tokom 2007. godine sa pijaca i marketa u Beogradu, prikupljeni su plodovi paradajza sa izraenim simptomima antraknoze: krunim ili nepravilnim ulegnutim pegama svetlo do tamno mrke boje. U uslovima poveane vlanosti nekrotine povrine se poveavaju i spajaju, a plodovi brzo bivaju u potpunosti zahvaeni antraknozom. Na uzdunom preseku tkivo ploda je dezorganizovano i vodenasto. Izolacija patogena obavljena je isecanjem fragmenata sa prelaza zdravog u obolelo tkivo i zasejavanjem u Petri kutije sa krompir glukoznim agarom (KGA). Kulture su inkubirane 7 dana na temperaturi od 250C, a nakon toga je proverena patogenost, prouene osnovne morfoloke karakteristike i obavljena molekularna identifikacija 3 odabrana izolata. Plodovi paradajza vetaki su inokulisani nanoenjem fragmenata micelije ispitivanih izolata (veliine 5mm), starosti 10 dana, u otvore napravljene sterilnim skalpelom. Plodovi su potom ostavljeni u vlanoj komori, a nakon 4 dana oko mesta inokulacije konstatovana je pojava mrkih nekrotinih zona. Na kontrolnim plodovima nije bilo znakova infekcije. Formiranje plodonosnih tela acervula, usledilo je posle 7 dana. Simptomi ispoljeni na vetaki inokulisanim plodovima paradajza u potpunosti su odgovarali simptomima antraknoze nastalim u prirodnim uslovima. Na hranljivoj podlozi (KGA) izolati gljive obrazuju beliastosivu do tamnosivu vazduastu miceliju, esto zoniranog izgleda. Sa nalija kulture uoava se narandasta pigmentacija. Acervule su sitne, koncentrino ili nepravilno rasporeene u kulturi, tamno mrke do crne boje, bez seta. Konidije su jednoeline, hijalinske, cilindrine ili elipsoidne sa zaobljenim krajevima, ili blago suene prema jednom kraju, dimenzija 11,2 -17,6 x 3,2 -
83
4,8 m. Navedeni osobine izolata odgovaraju literaturnim opisima vrste C. acutatum (Gunnell and Gubler, 1992). Molekularna identifikacija izolata obavljena je primenom specifinih prajmera CaInt2/ITS4. Prisustvo amlifikovanog produkta od 490 bp ukazuje da dobijeni izolati gljive poreklom sa ploda paradajza pripadaju vrsti C. acutatum. Ovo je prvi nalaz C. acutatum na paradajzu u Srbiji.
46. SUZBIJANJE KOROVA U USEVIMA LUKA I PRAZILUKA Jovanovi Radovanov Katarina, Vrbnianin Sava, Stevi Milan, Elezovi Ibrahim Univerzitet u Beogradu - Poljoprivredni fakultet, Beograd katarinajr@agrifaculty.bg.ac.yu Tokom vegetacionih sezona 2004-2006 godine obavljena su ispitivanja efikasnosti i fitotoksinosti preparata LONTREL 100 u usevima luka (iz arpadika i semena) i praziluka. Ispitivanja su obavljena na nekoliko lokaliteta: Smederevska Palanka, Novi Karlovci (luk iz arpadika), Stara Pazova, Sremska Mitrovica (luk iz semena), Slanci, Sovljak i Surin (praziluk). Ogledi su izvedeni saglasno standardnim EPPO metodama i obuhvatali su sledee tretmane: 1,2 l/ha, 1,5 l/ha (za efikasnost) i 3 l/ha (za fitotoksinost). Kao standard korien je GOAL (1,5 l/ha). Tokom ispitivanja u usevima je bilo zastupljeno 26 korovskih vrsta. Preparat LONTREL 100 ispoljio je odlino delovanje na: Abutilon theophrasti, Ambrosia artemisifolia, Anthemis arvensis, Bilderdykia convolvulus, Capsella bursa-pastoris, Cirsium arvense, Datura stramonium, Galinsoga parviflora, Lactuca seriola, Lathyrus tuberosus, Solanum nigrum, Sonchus oleraceus i Xanthium strumarium. Zadovoljavajue delovanje ostvareno je u odnosu na: Chenopodium hybridum, Daucus carota, Hibiscus trionum i Lamium purpureum. LONTREL 100 nedovoljno je efikasan za Amaranthus retroflexus, Chenopodium album, Convolvulus arvensis, Galium aparine, Polygonum aviculare, P. lapathifolium, P. persicaria, Sinapis arvensis i Stachys annua. Potvreno je da se manje koliine preparata mogu koristiti ako su korovi u mlaem razvojnom stadijumu. Osim ostvarene oekivane efikasnosti ova ispitivanja su pokazala da je izuzetno vano voditi rauna da usevi luka i praziluka pri primeni preparata LONTREL 100 ne budu pod stresom (sua i sl.) kao i da biljkama nisu oteeni kutikularni voskovi. Prilikom rasaivanja praziluka obavezno treba vriti skraivanje listova. Ni u kom sluaju se pri primeni ovog preparata ne sme dodavati okvaiva.
84
47. IDENTIFIKACIJA I MOLEKULARNA KARAKTERIZACIJA IZOLATA Iris yellow spot virus DETEKTOVANOG U SRBIJI Bulaji Aleksandra1, Jovi Jelena2, Krnjaji Slobodan2, Petrov Milena3, eki Ivana4, Krsti Branka1 1 Univerzitet u Beogradu - Poljoprivredni fakultet, Beograd 2 Institut za zatitu bilja i ivotnu sredinu, Odsek za tetoine bilja, Beograd 3 Poljoprivredna stanica, Novi Sad 4 Stipendista Ministarstva nauke Republike Srbije branka.krstic@agrifaculty.bg.ac.yu Iris yellow spot virus (IYSV) - EPPO Alert lista, sve vie privlai panju naune i strune javnosti irom sveta kao jedan od novije otkrivenih Tospovirusa, koji naglo dobija na znaaju (emerging virus). Od 2002. godine zabeleeno je njegovo izrazito irenje na crnom luku, praziluku i na nekoliko vrsta ukrasnih biljaka u vie zemalja u Evropi. U periodu od 20052007. godine ispitivano je prisustvo IYSV u Srbiji na ukrasnim biljkama u zatienom prostoru i semenskom usevu crnog luka (Allium cepa) na otvorenom polju. U usevu semenskog luka, na lokalitetu Sirig, tokom jula meseca 2007. godine uoeni su simptomi koji su odgovarali ovom virusu u vidu hlorotinih i nekrotinih izduenih pega oblika dijamanta na liskama i cvetonosnom stablu. Intenzitet oboljenja bio je veoma visok, oko 80%. Prikupljeno je 34 uzorka lia i cvetonosnog stabla sa simptomima koji su testirani DAS ELISA testom i komercijalnim antiserumima (Loewe Biochemica, Germany) na prisustvo Tomato spotted wilt virus (TSWV), Impatiens necrotic spot virus (INSV) i IYSV. Detektovan je samo IYSV i to u 26 uzoraka luka. Nakon mehanikih inokulacija niza test biljaka, Nicotiana tabacum cv. Samsun i cv. Prilep ispoljile su mozaik, Chenopodium quinoa lokalne hlorotine pege, a N. benthamiana je bila latentno zaraena. Ispitivanja su pokazala da je IYSV veoma teko izolovati na test biljke to je u saglasnosti sa rezultatima drugih autora. Za dalju potvrdu identiteta i karakterizaciju virusa u prirodno zaraenim biljkama koriena je RT-PCR metoda i sekvencioniranje dobijenih amplikona. Totalna RNA ekstrahovana je iz dve prirodno zaraene biljke (izolati 605-SRB i 622-SRB) korienjem RNeasy Plant Mini Kit (Qiagen, Hilden, Germany). RT-PCR procedura sprovedena je korienjem OneStep RT PCR Kit (Qiagen, Hilden, Germany) sa parom prajmera IYSV56U/IYSV917L koji umnoava ceo nukleokapsidni gen (NC). Amplikoni oekivane veliine (896 bp) oba izolata preieni su (QUIAqick PCR Purification Kit, Qiagen, Hilden, Germany) i sekvencionirani (GenBank Acccession No. EU586203 i EU750697). BLAST analiza sekvenci dva izolata iz Srbije pokazala je 99,2% meusobne identinosti, a 86 do 97%
85
identinosti sa sekvencama NC gena svih drugih izolata IYSV deponovanih u NCBI bazi podataka. Najvii stepen identinosti ispoljen je sa izolatima IYSV iz praziluka (EF427447) i crnog luka (EF419888) iz panije.
Kako ovaj virus predstavlja veliku opasnost za proizvodnju luka gde god se pojavi, podaci o njegovom prisustvu u Srbiji privlae veliku panju. Neophodno je hitno preduzeti dalja detaljna istraivanja prisustva, rasprostranjenosti, izvora inokuluma i epidemiologije oboljenja koje izaziva i svih drugih pitanja koja bi mogla da pomognu kontroli daljeg irenja i eradikaciji.
48. RAZLIITA OTPORNOST GENOTIPOVA KUPUSA NA NAPAD DUVANOVOG TRIPSA (Thrips tabaci Lindeman) I KUPUSNIH STENICA (Eurydema spp) Trdan Stanislav1, Andjus Ljiljana2, Vali Nevenka1, Vovk Irena3, Martelanc Mitja3, Simonovska Breda3, Vidrih Rajko4, Vidrih Matej1, nidari Dragan1 1 Biotehniki fakultet Univerziteta u Ljubljani, Odsek za agronomiju, Ljubljana, Slovenija 2 Prirodnjakii muzej,Beograd 3 Nacionalni institut za hemiju, Laboratorija za hemiju hrane, Ljubljana, Slovenija 4 Biotehniki fakultet Univerziteta u Ljubljani, Odsek za nauku o hrani i tehnologiji hrane, Ljubljana, Slovenija
Gajenje kupusa ima veliki znaaj u Slovenakom povrtarstvu. O tome govori injenica da 500 proizvoaa uzgaja kupus na 400 ha - to ini 33% od svih povrina zasaenih povrem u Sloveniji. Kupus kao povrtarska kultura je podloan oteenjima od velikog broja razliitih tetnih vrsta insekata. To dovodi do smanjenja prinosa u proizvodnji kupusa, a poseban problem je nedostatak znanja o moguim alternativnim metodama za redukciju teta. Sa namerom da se ovo izbegne, od poetka novog milenijuma u Odeljenju za Agronomiju Biotehnikog fakulteta u Ljubljani prouavaju se metode redukcije ekonomskog uticaja tetnih insekata na proizvodnju kupusa metodama koje ne utiu tetno na ivotnu sredinu. U dosadanjim istraivanjima ispitivali smo oteenja na listovima kupusa koje uzrokuju dve vrste insekata koji siu biljne sokove, i to duvanovog thripsa (Thrips tabaci) i kupusnih stenica (Eurydema spp.), u zavisnosti od razliitih hemijskih komponenata u kupusu. U ovom radu su predstavljeni preliminarni rezultati izuavanja otpornosti razliitih genotipova kupusa, odnosno uticaj 11 hemijskih komponenti u listovima kupusa (epikutikularni vosak, -amirin, -
86
amirin, lupeol, saharoza, glukoza, fruktoza, vitamin C, palmitnska kiselina, stearinska kiselina i arahidinska kiselina) na tetnost duvanovog tripsa i kupusnih stenica. U toku naih eksperimenata u Ljubljani (Slovenija) ispitano je 20 genotipova (sorti) kupusa. Odabrali smo sledee sorte: prema duini perioda rasta: 9 ranih, 5 srednje ranih i 6 srednje kasnih; prema boji listova: 3 crvena i 17 belih i prema genetikom poreklu: 14 hibrida i 6 varijeteta. Meu sortama smo zabeleili signifikantne razlike u vrednosti indeksa oteenja prouzrokovanih ishranom obe pomenute tetoine na listovima kupusa. Takoe smo utvrdili smanjenje u teini glavice kupusa i gubitak prinosa uzrokovanog oteenjem od duvanovog tripsa. Za sve sorte kupusa potvrdili smo nalaz negativne korelacije izmeu stepena oteenja i sadraja epikutikularnog voska na listovima kupusa u sluaju delovanja obe ispitivane tetoine. Istraivanja e biti nastavljena radi odreivanja preciznijeg efekata analiziranih hemijskih komponenatau listovima kupusa u kontekstu otpornosti ili osetljivosti na delovanje pomenutih tetnih insekata, istraivanja e biti nastavljena.
49. RASPROSTRANJENOST VIRUSA OBINOG MOZAIKA PASULJA (Bean common mosaic virus) U VOJVODINI Petrovi Dragana1, Bagi Ferenc2, Miloevi Mirjana3, Vasi Mirjana4, Vujakovi Milka1, Ignjatov Maja1, Nikoli Zorica1 1 Nacionalna laboratoija za ispitivanje semena, Novi Sad, 2 Univerzitet u Novom Sadu - Poljoprivredni fakultet, Novi Sad 3 Ministarstvo poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede Republike Srbije, Beograd 4 Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad dragana.petrovic@ifvcns.ns.ac.yu Istraivanja su obuhvatala utvrivanje prisustva i rasprostranjenosti ekonomski najtetnijeg virusa pasulja u Vojvodini, virusa obinog mozaika pasulja (Bean common mosaic virus - BCMV). Tokom 2006. godine prikupljeno je 262 uzorka, sa 22 lokaliteta, koji su po tipu ispoljenih simptoma grupisani u 4 grupe: simptomi tipa A: tamno zeleno obrubljivanje nerava; simptomi tipa B: mozaik u vidu hlorotinih i zelenih povrina, sa blagom naboranou; simtomi tipa C: mozaik u vidu zelenih i ukastih difuznih povrina i simptomi tipa D: tamno zelena klobuavost listova. Seroloka identifikacija virusa izvrena je DAS ELISA testom uz korienje komercijalnog seta antiseruma za detekciju BCMV (LOEWE Biochemica GmbH, Nemaka). Virus je dokazan i na bazi reakcije sledeih test biljaka: Glycine max, Lycopersicon esculentum, Capsicum annuum,
87
Lupinus albus, Vicia faba, Datura stramonium, Zinnia elegans, Nicotiana glutinosa i Nicotiana tabacum var. samsum. Na osnovu rezultata istraivanja, virus BCMV konstatovan je u 35% testiranih biljaka. Najvea zaraenost biljaka zabeleena je u onoplji, na 19 biljaka od ukupno 29 uzoraka iz tog lokaliteta (66%), a najei tip simptoma bio je tip B. U uzorcima koji su ispoljavali simptome tipa D nije dobijena pozitivna reakcija na prisustvo ispitivanog virusa. U cilju potvrde identifikacije seroloki detektovanog virusa odabrani izolati testirani su i RT-PCR metodom. Svaki uzorak testiran je sa etiri seta BCMV specifinih prajmera. RT-PCR reakcijom su dobijeni umnoeni fragmenti oekivanih veliina, ime je potvrena seroloka determinacija virusa BCMV, kao i pripadnost ovog virusa familiji Potyviridae. Korienjem setova prajmera specifinih za sojeve Russian i NL-3D dokazno je da detektovani izolati BCMV ne pripadaju pomenutim sojevima.
50. DETEKCIJA Pseudomonas savastanoi pv. Phaseolicola NA SEMENU PASULJA I BORANIJE Popovi Tatjana, Bala Jelica Univerzitet u Novom Sadu - Poljoprivredni fakultet, Novi Sad tanja@polj.ns.ac.yu Oreolna plamenjaa (Pseudomonas savastanoi pv. phaseolicola; u daljem tekstu Psp) je ekonomski tetna bakterioza pasulja i boranije u svetu i kod nas. Kako je zaraeno seme glavni izvor inokuluma, korienje zdravog semena za proizvodnju ovih povrtarskih useva kao i spreavanje uvoza obolelog semena predstavlja osnovni nain suzbijanja ove bakterioze. Cilj ovog rada je detekcija bakterije Psp na semenu pasulja i boranije korienjem metode opisane od International Seed Federation. Metoda obuhvata ekstrakciju bakterija iz semena i izolaciju na poluselektivne podloge uz proveru patogenosti dobijenih izolata. Uzorci za ispitivanja (netretirano seme pasulja i boranije sorti Balkan, Belko, C 20, Dobrudanski rani, Dobrudanski rani 7, Dvadesetica, Galeb, HR 45, KB 100, KB 101, Maxa, Medijana, Naya Nayahit, Oplenac, Oreol, Panonski graditanac, Panonski tetovac, Slavonski utozeleni, Sremac, Xan 159, Xan 208, Xan 273 i Zlatko) dobijeni su iz kolekcije Phaseolus vulgaris L. Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad. Uzorci su se sastojali od po 5000 zrna. Ekstrakcija je vrena u sterilnom ekstrakcionom rastvoru (8,5 g NaCl, 0,2 ml Tween 20, 1000 ml H2O). Nakon inkubacije (50C preko noi), iz dobijenog ekstrakta pripremana je serija razreenja do 10-5. Standardnom metodom razmaza pomou staklenog tapia zasejavano je po 0,1 ml od svakog 88
razreenja, kao i nerazreenog ekstrakta na poluselektivne podloge MSP i MT. Uporedo je zasejavan i kontrolni izolat bakterije Psp. Provera patogenosti izolata vrena je ubodom naklijalog semena pasulja. Izolacijom na podloge MSP i MT obrazovale su se brojne razliite bakterijske kolonije. Pojedinane kolonije bakterije Psp mogle su se jasno raspoznati u razreenjima od 10-1 - 10-3 samo kod uzoraka semena pasulja sorti Dvadesetica i Oplenac, dok kod ostalih sorti prisustvo karakteristinih kolonija nije utvreno. Na podlozi MSP su se posle etiri dana od zasejavanja obrazovale brojne kolonije bakterija, svetloute, ispupene i sjajne, prenika oko 2 - 3 mm. Oko ovih kolonija, boja podloge je prelazila u svetlo utu. Na MT podlozi su se posle etiri dana inkubacije obrazovale beliasto-krem kolonije, ravne i okrugle, neujednaene veliine (prenika 3 5mm). Za dalja prouavanja je odabrano po 6 izolata od svake sorte (12 reprezentativnih izolata). Svi prouavani izolati kao i kontrolni izolat su na kosoj King B podlozi stvarali fluorescentni pigment. Na inokulisanim kotiledonim listiima osetljive sorte Oplenac, posle 5 dana od izvrene inokulacije pojavile su se tamno-zelene, masne pege oko mesta uboda. Nakon 10 dana od inokulacije kotiledoni listii su celom povrinom bili zahvaeni sitnim masnim pegama. Identifikacija dobijenih izolata je potvrena serolokim (PTA i DAS ELISA) i molekularnim (PCR) metodama.
51. DETEKCIJA Xanthomonas axonopodis pv. Phaseoli NA SEMENU PASULJA I BORANIJE Popovi Tatjana, Bala Jelica Univerzitet u Novom Sadu - Poljoprivredni fakultet, Novi Sad tanja@polj.ns.ac.yu Obina bakteriozna plamenjaa (Xanthomonas axonopodis pv. phaseoli; u daljem tekstu Xap) se tokom dve poslednje decenije smatra najaktuelnijim i ekonomski najtetnijim oboljenjem pasulja i boranije u naim uslovima. S obzirom da je seme osnovni izvor inokuluma, setva nesertifikovanog semena (ukoliko je zaraeno) znaajno doprinosi nastanku i irenju ove bakterioze. Cilj ovog rada je detekcija bakterije Xap na semenu pasulja i boranije korienjem metode preporuene od International Seed Federation. Navedena metoda obuhvata ekstrakciju bakterija iz semena i izolaciju na poluselektivne podloge uz proveru patogenosti dobijenih izolata. Uzorci za ispitivanja (netretirano seme pasulja i boranije sorti Balkan, Belko, C 20, Dobrudanski rani, Dobrudanski rani 7, Dvadesetica, Galeb, HR 45, KB 100, KB 101, Maxa, Medijana, Naya Nayahit, Oplenac, Oreol, Panonski graditanac, Panonski tetovac, Slavonski utozeleni,
89
Sremac, Xan 159, Xan 208, Xan 273 i Zlatko) dobijeni su iz kolekcije Phaseolus vulgaris L. Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad. Uzorci su se sastojali od po 5000 zrna. Ekstrakcija je vrena u sterilnom ekstrakcionom rastvoru (8,5 g NaCl, 0,2 ml Tween 20, 1000 ml H2O). Nakon inkubacije (50C preko noi), iz dobijenog ekstrakta pripremana je serija razreenja do 10-5. Izolacija je vrena na poluselektivne podloge XCP1 i MT standardnom metodom razmaza sa po 0,1 ml od svakog razreenja. Uporedo su zasejavani i kontrolni izolati bakterije Xap. Provera patogenosti vrena je ubodom u nodus mladih biljica pasulja. Nakon 4-5 dana od zasejavanja, na podlogama MT i XCP1 su se kod veine ispitivanih uzoraka (osim kod sorti Dobrudanski rani, HR 45 i Medijana) obrazovale brojne bakterijske kolonije, ute, ispupene i sluzaste, razliite veliine (prenika 1 - 3mm). Pojedinane kolonije su se jasno uoavale u razreenjima od 10-3 -10-5. Na XCP1 podlozi kolonije su bile okruene veim prosvetljenim zonama usled hidrolize skroba, a kod podloge MT su se oko kolonija uoavale dve zone hidrolize: vee prosvetljene usled hidrolize kazeina i manje mlenog izgleda usled hidrolize Tween-a 80. Za dalji rad je odabrano po 4 izolata od svake ispitivane sorte (80 reprezentativnih izolata). Na inokulisanim biljicama pasulja osetljive sorte Zlatko, simptomi su se uoavali ve posle 4-5 dana od inokulacije u vidu tamnije-zelenih, izduenih pega oko mesta uboda, koje su ubrzo postajale crvenkasto-mrke i izduene. U okviru pega dolazilo je do pucanja tkiva i obrazovanja sitnih rak-rana. Nekroza je postepeno zahvatala i celo stablo. Poetni simptomi hloroze i nekroze lia javljali su se nakon osam dana od inokulacije, dok je potpuno suenje i uvijanje vrnog lia registrovano posle 14-18 dana. Nakon dvadesetak dana po inokulaciji veina biljica je bila sasuena. Identifikacija dobijenih izolata je potvrena serolokim (PTA i DAS ELISA) i molekularnim (PCR) metodama.
90
52. PRENOENJE Zucchini yellow mosaic virus-a SEMENOM TIKAVA Bulaji Aleksandra1, eki Ivana2, Berenji Jano3, Vuurovi Ana2, Risti Danijela4, Krsti Branka1 1 Univerzitet u Beogradu - Poljoprivredni fakultet, Beograd 2 Stipendista Ministarstva nauke Republike Srbije 3 Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad 4 Student poslediplomac, Poljoprivredni fakultet, Beograd branka.krstic@agrifaculty.bg.ac.yu Zucchini yellow mosaic virus (ZYMV) prvi put je otkriven kod nas 2000. godine kada je problem virusnih oboljenja tikava skrenuo na sebe panju unitenom proizvodnjom u vie lokaliteta gajenja. Od tada intenzivna pojava pojedinih godina i sve vei ekonomski znaaj ZYMV u naoj zemlji podstakla su dalja prouavanja ovog virusa. Izuzetno brzo irenje Zucchini yellow mosaic virus (ZYMV) u mnogim zemljama na razliitim kontinentima navode na zakljuak da se ovaj virus na velika rastojanja iri putem zaraenog semena. Zbog toga su istraivanja ovog virusa kod nas usmerena tako da daju nov prilog poznavanju aspekata epidemiologije, naroito moguem prenoenju semenom tikava. U polju su odabrane prirodno zaraene biljke Cucurbita moshata (muskatna tikva), Cucurbita pepo var. styriaca cv. Olivija (uljana tikva sa ljuskom) i Cucurbita maxima (bundeva) sa izraenim simptomima virusnih infekcija. Testiranjem je dokazano prisustvo ZYMV, Watermelon mosaic virus (WMV) i Cucumber mosaic virus (CMV). Nisu detektovani Tobacco ringspot virus (TRSV) i Squash mosaic virus (SqMV) (komercijalni antiserumi Bioreba AG, Switzerland), koji su odabrani zato to je mogue njihovo prenoenje semenom nekih vrsta tikava. Iz plodova ovih biljaka prikupljeno je seme, posejano u kontrolisanim uslovima staklenika. Sejanci su nakon 14 i 23 dana po nicanju vizuelno pregledani i testirani na prisustvo virusa. Sva testiranja prisustva virusa u izvornim biljkama ili u sejancima izraslim iz semena obavljena su DAS ELISA testom korienjem komercijalno dostupnih antiseruma specifinih za ZYMV, WMV ili CMV (Loewe Biochemica GmbH, Germany). Od 100 posejanih biljaka Cucurbita moshata, na 14 biljaka od 80 izniklih pojavili su se virozni simptomi ili su biljke bile asimptomatine ali zakrljale. Prisustvo ZYMV je dokazano u 2 zakrljala, 6 sejanaca sa simptomima blagog prosvetljavanja nerava, mozaika ili naboranosti lia i u 2 asimptomatina sejanca. U est sejanaca koji su ispoljili arenilo lia ili blago prosvetljavanje posle 23 dana po nicanju, ZYMV nije dokazan. Na osnovu obavljenih ispitivanja utvren je nivo prenoenja ZYMV semenom Cucurbita moshata od 12,5%. Ni u jednom testiranom sejancu nije dokazano prisustvo WMV i CMV. U testiranim sejanacima izniklih iz semena koje potie sa zaraene uljane tikve sa ljuskom cv. Olivija kao i bundeve nije dokazano prisustvo ni jednog od navedenih virusa.
91
Prenoenje WMV i CMV semenom tikava nije dokazano to je u skladu sa literaturnim podacima. Dobijeni rezultati o prenoenju ZYMV su vani jer doprinose sagledavanju uloge zaraenog semena, naroito zbog postojanja protivrenih podataka u literaturi. Dalja ispitivanja i rasvetljavanje uticaja domaina na prenoenje ZYMV semenom, koje je ustanovljeno u ovim ispitivanjima, su u toku.
53. OSETLJIVOST GENOTIPOVA ULJANE TIKVE GOLICE PREMA INSEKTICIDIMA ZA TRETIRANJE SEMENA Ini Duanka1, Vujakovi Milka2, Berenji Jano3, Vukovi Slavica1, Popov Vojin1, Glii Sandra1 , Bajev Maja1 1 Univerzitet u Novom Sadu - Poljoprivredni fakultet, Novi Sad 2 Nacionalna laboratorija za ispitivanje semena, Novi Sad 3 Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad indjicd@polj.ns.ac.yu Tretiranje semena insekticidima je uobiajena mera u zatiti semena ratarskih biljaka (suncokret, kukuruz, eerna repa). Meutim, u zatiti semena povrtarskih vrsta skoro se i ne koristi. Postoji potreba da se seme i mlade biljke povrtarskih vrsta zatite od tetoina u zemljitu u poetnoj fazi porasta. Otuda, cilj rada je bio da se odredi uticaj insekticida na klijavost i porast uljane tikve golice. Ispitivanja su izvedena u laboratorijskim uslovima, po standardnoj metodi, na filter papiru i u pesku (ISTA Rules). Insekticidi tiametoksam (Cruiser 350FS: 0,75, 1,5, 3, 6 i 12 ml/kg semena), imidakloprid (Gaucho 600-FS: 0,5, 1, 2, 4 i 8ml/kg semena) i teflutrin (Force 20 CS: 0,25, 0,5, 1, 2 i 4ml/kg semena) naneti su na seme dva genotipa uljane tikve golice ('SB' i '24'). Odreena je energija klijanja (EK), klijavost semena i porast ponika (duina i masa sveeg i suvog nadzemnog dela i korena). Zbog neujednaene i smanjene klijavosti na filter papiru, a uzimajui u obzir specifinost semena tikve golice, ova metoda nije dala zadovoljavajue rezultate. Rezultati ostvareni u pesku ukazuju na razlike u osetljivosti semena ispitivanih genotipova prema insekticidima. U pesku, EK semena genotipa SB u kontroli je bila 48,8%, a od preparata jedino Cruiser 350-FS, u koliinama 0,75-3ml/kg semena, nije znaajno smanjio EK. Kod genotipa 24 u kontroli EK je bila 72,8% i svi ispitivani preparati, nezavisno od primenjene koliine, znaajno su umanjili EK. Klijavost semena genotipa SB na nivou kontrole obezbedio je samo Cruiser 350-FS u koliinama 0,753ml/kg semena, a kod genotipa 24 Gaucho 600-FS u koliinama 0,51ml/kg semena i Force 20 SC u koliini 0,25 ml/kg semena, dok su ostale koliine znaajno umanjile klijavost. Primenjene koliine preparata nisu 92
prouzrokovale znaajne promene u duini nadzemnog dela i korena kod genotipa SB u odnosu na kontrolu. Kod genotipa 24 znaajno skraenje nadzemnog dela prouzrokovali su Cruiser 350-FS u koliinama 6-12ml/kg semena, Gaucho 600-FS 1-8ml/kg semena i Force 20 SC 4ml/kg semena, dok su najvee koliine istih prouzrokovale znaajno skraenje korena u odnosu na kontrolu. Najvea koliina Cruiser 350-FS (12ml/kg semena) i Gaucho 600-FS 4-8ml/kg semena i to kod genotipa 24, znaajno su smanjile sveu masu nadzemnog dela i korena u odnosu na kontrolu, dok ostale koliine nisu prouzrokovale znatnije promene. Uticaj insekticida na suvu masu je izraeniji na genotipu 24. Cruiser 350-FS, 12ml/kg semena, i Gaucho 600-FS 1-8ml/kg semena, znaajno su smanjili suvu masu nadzemnog dela u odnosu na kontrolu, dok su svi preparati, nezavisno od primenjene koliine, znaajno smanjili suvu materiju korena genotipa 24. Tretiranje semena uljane tikve golice insekticidima zahteva dalja ispitivanja pomenutih parametara, u drugim supstratima, pogotovo u zemljitu i poljskim uslovima.
54. VIRUSI STALNI PROBLEM U USEVU TIKAVA U SRBIJI Vuurovi Ana1, Bulaji Aleksandra2, eki Ivana1, Berenji Jano3, Krsti Branka2 1 Stipendista Ministarstva nauke Republike Srbije 2 Univerzitet u Beogradu - Poljoprivredni fakultet, Beograd 3 Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad branka.krstic@agrifaculty.bg.ac.yu Virusi tikava, ekonomski najznaajniji fitopatogeni organizmi biljaka familije Cucurbitaceae, prouavaju se u naoj zemlji od 2000. godine kada se problem virusnih zaraza javio u epidemijskim razmerama. Uestala pojava virusnih simptoma na tikvama u naoj zemlji, naroito prole godine, kao i esta pojava epidemija u usevima tikava za poslednjih deset godina u mediteranskim i nama susednim zemljama, ukazala je na potrebu daljeg praenja pojave i rasprostranjenosti virusa tikava kod nas. Sredinom jula 2008. godine pregledano je 13 lokaliteta useva tikava (Cucurbita pepo, C. maxima i Lagenaria siceraria). Simptomi uoeni u komercijalnim usevima i oglednom polju Instituta za ratarstvo i povrtarstvo-Novi Sad bili su veoma raznovrsni od blagog mozaika, hloroze i arenila lista do izraenog utozelenog mozaika, izobliavanja, nitavosti i/ili intenzivne klobuavosti lista. Neke biljke ispoljile su virusne simptome samo na pojedinim delovima vrea ili promene samo na mlaem liu. Kao esta pojava uoeno je utilo i suenje starijeg lia. U veini pregledanih useva uoen je izuzetno visok stepen zaraze, oko 90% biljaka. Usled oigledne rane zaraze biljke su 93
bile zakrljale, bez zametnutih plodova ili sa intenzivnim simptomima na plodu u vidu izraenih deformacija ili nekroze tek formiranih plodova. Prikupljen je ukupno 51 uzorak lia sa simptomatinih biljaka, 45 obine tikve, 4 bundeve i 2 vrga. Uzorci su testirani na prisustvo est najznaajnijih virusa i to: Zucchini yellow mosaic virus (ZYMV), Watermelon mosaic virus (WMV), Cucumber mosaic virus (CMV), Papaya ringspot virus (PRSV), Tobacco ringspot virus (TRSV) i Squash mosaic virus (SqMV). Seroloko dokazivanje virusa obavljeno je primenom standardne direktne ELISA (DAS-ELISA), komercijalnih kitova specifinih antitela i konjugata sa fosfatazom (Bioreba AG, Switzerland) po uputstvu proizvoaa. U sakupljenim i testiranim uzorcima detektovano je prisustvo tri virusa u pojedinanim i kompleksnim infekcijama. Prevalentni virus je bio ZYMV i otkriven je u 98,04% uzoraka. Drugi po zastupljenosti bio je WMV (58,82%), a na treem mestu CMV (54,9%) i ova dva virusa su detektovana samo u meanim infekcijama zajedno sa ZYMV. Pojedinana zaraza (23,53%) detektovana je samo sa ZYMV. Kompleksna infekcija ZYMV i WMV dokazana je u 21,57%, ZYMV i CMV u 17,65%, WMV i CMV u 1,96%, a ZYMV, WMV i CMV u 35,29% uzoraka. Stalni problem virusnih zaraza u usevu tikava kod nas ukazuje na potrebu i neophodnost daljih prouavanja koja e pruiti detaljnije informacije o epidemiolokim karakteristikama virusa koji su poslednjih godina detektovani kod nas. Najvanija pitanja koja treba reiti su, pre svega, nain odravanja i primarni izvor inokuluma u naoj zemlji.
55. ZNAAJ TEHNIKE APLIKACIJE FUNGICIDA U USPENOSTI ZATITE KRASTAVCA OD PROUZROKOVAA PLAMENJAE (Pseudoperonospora cubensis) Bala Aleksandar1, Bala Ferenc2, Bagi Ferenc2, Stojin Vera2 1 ZKI-seme d.o.o., Novi Sad 2 Univerzitet u Novom Sadu - Poljoprivredni fakultet, Departman za fitomedicinu, Novi Sad bagifer@polj.ns.ac.yu Krastavac je znaajna povrtarska kulura u naoj zemlji zbog njegove iroke upotrebe u ishrani i kozmetici. U naoj zemlji se gaji na oko 7.000 ha i to uglavnom u poljskim, ekstenzivnim uslovima sa veoma niskim prosenim prinosima (8-12 t/ha). Pojavom plamenjae u naim regionima 1984. godine, ovo oboljenje se redovno javlja svake godine, priinjavajui velike tete. I pored este primene fungicida u cilju suzbijanja prouzrokovaa ovog oboljenja, rezultati hemijske zatite su u veini sluajeva veoma skromni, esto slabi. Na 94
tritu iako postoje brojni efikasni fungicidi, u praksi najee ne ispoljavaju zadovoljavajuu efikasnost. Pored pojave rezistentnosti ovog patogena prema nekim aktivnim materijama kao to su metalaksil, strobilurini i dr., smatramo da je neadekvatna tehnika primene fungicida jedan od glavnih razloga loeg efekta zatite krastavca od plamenjae. Tokom 2008. godine u lokalitetu Ratkovo (srednja Baka) postavljen je poljski ogled u uslovima intenzivnog gajenja maarskog hibrida krastavca Haro. Biljke su gajene na zatamljenoj tankoj foliji sa sistemom zalivanja kappo kap. Meuredno rastojanje je iznosilo 1,4 m, a u redu 0,3 m. Veliina osnovnih parcela je iznosila 30 m2 u blok sistemu sa sluajnim rasporedom i u etiri ponavljanja. Primenjeno je standarno ubrenje za krastavac. U cilju zatite od prouzrokovaa plamenjae u ogled su bili ukljueni sledei preparati: Previcur Energy (propamokarb-hidrohlorid + fosetil-aluminium 530 +310 g/l) 2 l/ha i jedan fungicid koji se nalazi u zvaninom ispitivanju za registraciju MCW 849 (cimoksanil 40 g/kg + folpet 500g/kg + fosetil-AL 250 g/kg) u tri doze (2,5 kg/ha, 3,0 kg/ha i 3,5 kg/ha). Za prskanje useva koriena je traktorska prkalica sa TeeJet rasprskivaima i leni atomizer ''Solo'' uz utroak 400 l/ha tenosti. Pre pojave plamenjae na poetku cvetanja i plodonoenja usev je tretiran sa fungicidom Foliet u koncentraciji od 0,3 %. Nakon prve pojave plamenjae na krastavcima u regionu Vojvodina, obavljeno je tri tretiranja sa pomenutim fungicidima i to: 09., 16. i 23. 07.2008. godine. Ocena efikasnosti fungicida je izvedena 10 dana nakon zadnjeg tretmana koristei metode EPPO standarda, PP 1/65 (1997). Meren je prinos I, II, III i IV klase krastavca. U netretiranoj kontroli zaraza je bila izmeu 8 i 8,5%, a kod tehnike aplikacije fungicida atomizerom, zaraza se kretala izmeu 0,0-0,3%. Fungicid Previcur Energy je primenjen i pomou traktorske prskalice i u odnosu na primenu atomizerom, ovaj preparat je pokazao znaajno slabiji efekat u zatiti krastavca od prouzrokovaa plamenjae i gde je zaraza u proseku iznosila 3,5%. Prinos u kontroli je iznosio svega oko 1,2 t/ha, kod varijante traktorske prskalice 35 t/ha, a kod primene atomizera biljke su bile sauvane od plamenjae i obezbedile visok i kvalitetan prinos od preko 50 t/ha.
95
56. UNAPREENJE DETEKCIJU VIRUSA MOZAIKA LUBENICE DIZAJNIRANJEM NOVIH PRAJMERA Duduk Nataa1, Finetti Sialer M. Mariella2, Gallitelli Donato2, Krsti Branka1 1 Univerzitet u Beogradu - Poljoprivredni fakultet, Beograd 2 Dipartimento di Protezione delle Piante dalle Malattie, Universita degli Studi and Centro di Studio del CNR sui Virus e le Virosi delle Colture Mediterranee, Bari, Italy natasadukic@yahoo.com Virus mozaika lubenice (Watermelon mosaic virus, WMV) se smatra opte rasprostranjenim virusom umereno toplih regiona i ubraja se u grupu najzastupljenijih i ekonomski znaajnih virusa gajenih tikava. Praenjem rasprostranjenosti virusa na tikvama u naoj zemlji ustanovljena je njegova ekspanzija, kao i dominantno prisustvo tokom 2007. godine. U cilju unapreivanja i uvoenja molekularnih metoda detekcije i identifikacije zasnovanih na PCR-u, dizajnirani su prajmeri za detekciju WMV i ispitana specifinost detekcije njihovom primenom. Prajmeri za WMV dizajnirani su poreenjem dostupnih sekvenci iz NCBI baze podataka WMV i njemu srodnog Zucchini yellow mosaic virusa (ZYMV), primenom kompjuterskih programa CLUSTAL X i BioEdit. Na osnovu regiona koji su ispoljili najvee razlike u sekvencama izolata WMV u odnosu na ZYMV, dizajnirana su etiri prajmera (WMVCPfwd, WMVCPfwdnest, WMVCPrevnest i WMVCPrev). Poreenjem sekvenci 3 kraja genoma virusa pokazalo se da je u regionima koji se razlikuju izmeu ova dva virusa, vea homologija sekvenci izmeu izolata ZYMV nego izmeu izolata WMV. Zbog toga su odabrani prajmeri WMVCPfwd, WMVCPfwdnest i WMVCPrevnest po svojoj grai degenerativni, ime je omoguena amplifikacija razliitih izolata WMV. Zbog velike varijabilnosti izolata WMV esto se koriste degenerativni prajmeri. Pozicija WMVCPrev prajmera je u 3' neprepisujuem delu genoma, dok se ostali prajmeri nalaze u okviru gena za protein omotaa (CP). Standardizacijom RT-PCR metode utvreno je da je optimalna temperatura hibridizacije (annealing) za WMVCPfwd i WMVCPrev prajmere 500C, a za WMVCPfwdnest i WMVCPrevnest 550C. Oba reverzna prajmera, WMVCPrevnest i WMVCPrev, su se pokazala kao pogodna za izvoenje RT koraka. Primenom dizajniranih prajmera amplikoni oekivane veliine uspeno su umnoeni kod svih ispitivanih izolata WMV, dok do amplifikacije nije dolo sa izolatima ZYMV i sa negativnom kontrolom. Prajmeri dizajnirani za WMV, sa ciljnim sekvencama u okviru gena za protein omotaa i 3' neprepisujueg dela genoma virusa, pokazali su se kao pogodni i specifini za detekciju i identifikaciju virusa RT-PCR metodom i mogu se kombinovati za izvoenje nested PCR reakcije.
96
POSTERI Zatita umskih i ukrasnih biljaka

57. SLUAJ KAKO NAGRAENA UKRASNA BILJKA Fallopia spp. POSTAJE INVAZIVNA VRSTA Krsti Darija, Topalovi Stefan, olakovi Sofija, Glavendeki Milka Univerzitet u Beogradu - umarski fakultet, Beograd gmilka@eunet.rs Adventivne ili egzotine biljke najee ovek unosi na nove lokalitete ili u novi ekosistem izvan svog prirodnog rasprostranjenja. Najee su za potrebe ornamentalne hortikulture uvoene ukrasne biljke, a zatim gajene i umnoavane. Naalost, neke od njih su izmakle kontroli, slobodno se razmnoavaju u prirodi. One su naturalizovane ili odomaene, ulaze u prirodne ekosisteme i esto izazivaju ekoloke tete i ekonomske gubitke. Grupa biljaka poznata pod nazivom japanski bambus (Japanese Knotweed s. l. obuhvata nekoliko vrsta roda Fallopia (syn. Reynoutria, Polygonum) koje kao autohtone vrste rastu u Japanu, Kini, Tajvanu, Koreji, Vijetnamu i na Sahalinskim ostrvima, su introdukovane u Evropu, Rusiju, Belorusiju, SAD. U okviru roda Fallopia nalazi se nekoliko vrsta i hibrida: F. japonica var. japonica, F. japonica var. compacta, F. sachalinensis, hibrid izmeu F. japonica i F. sachalinensis (F. x bochemica), i hibrid izmeu var japonica i var. compacta, kao i sve taksone nastale hibridizacijom (Bailey & Conolly). Fallopia japonica se pojavila u Evropi 1823. godine, kada je uneta iz Azije u Holandiju kao ukrasna biljka. Drutvo za poljoprivredu i hortikulturu u Utrehtu je 1847. godine nagradilo ukrasnu perenu F. japonica zlatnom medaljom, kao najbolju biljku godine cenei njene estetske vrednosti i lekovita svojstva. Opisana je kao pogodna za zatitu mladih plantaa od vetra i suneve radijacije, hvaljeni su njeni jestivi mladi izdanci i listovi, kao i rizom koji se koristi u tradicionalnoj japanskoj i kineskoj medicini. Prema usmenom saoptenju prof. O. Mijanovi-Radulovi, u Srbiji je prvi put zabeleena 1983/84. godine. Prema usmenim saoptenjima, u privatnim vrtovima Fallopia vrste se gaje u Srbiji i Crnoj Gori ve vie od 20 godina. Prvi pisani podaci o njenom prisustvu u prethodnoj Jugoslaviji (Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i Makedoniji) su iz 1991. godine (Trinajsti et al, 1991). Kao deo ruderalne flore u Beogradu je opisuje Jovanovi (1994). Odomaena je u Srbiji od Ribaria, preko Novog Pazara, Mataruke Banje, Kraljeva, aka, Gornjeg Milanovca, Beograda, Novog Sada. Prouavanja prirodnih neprijatelja Fallopia spp. su pokazala da visok stepen hloroze moe da izazove pauinar Tetranychus urticae Koch. Od insekata su zabeleene: Trialeurodes vaporariorum Westwood, Taeniocampa gothica i 97
gusenice drugih sovica, Erannis defoliaria Cl., Lymantria dispar L., Phyllobius sp., Otiorhynchus sulcatus L. U prolee su primeene velike kolonije biljnih vai, koje su pratili mravi, a zabeleene su i bubamare i zlatooke kao njihovi predatori.
58. KARAKTERIZACIJA IZOLATA Phytophthora ramorum IZ SRBIJE NA OSNOVU PROFILA IZOENZIMA

1
Bulaji Aleksandra1, eki Ivana2, Krsti Branka1 Univerzitet u Beogradu - Poljoprivredni fakultet, Beograd 2 Stipendista Ministarstva nauke Republike Srbije aleksandrabulajic@yahoo.com
Pojedini izoenzimi, razdvojeni elektroforezom pod nativnim uslovima dobro su definisani po svojoj mobilnosti i identitetu, tako da su esto korieni za prouavanje populacione strukture u okviru roda Phytophthora i izdvajanje novih vrsta. Takoe, analiza vie izoenzima Phytophthora ramorum Werres et al., prouzrokovaa iznenadnog uginua hrasta, donekle je rasvetlila nedoumice oko porekla ove vrste koja se nezavisno i skoro istovremenom pojavila u Evropi i Severnoj Americi. Profili izoenzima P. ramorum pokazali su da ova vrsta nije interspecijski hibrid kako se prvobitno pretpostavljalo, kao i da unutar dve geografski razdvojene populacije patogena postoji veoma mala izoenzimska varijabilnost to potvruje pripadnost istoj vrsti. Osnovni cilj ovih ispitivanja bio je identifikacija izolata Pr 92-08 iz Rhododendron sp. poreklom iz Srbije i potvrda pripadnosti vrsti P. ramorum primenom biohemijske metode. U ispitivanja su, pored izolata Pr 92-08 poreklom iz Srbije, ukljuena i dva referentna izolata P. ramorum (03-119 i 07-372), kao i izolati P. citricola (04-363) i P. cactorum (05-110) iz Slovenije. Odreivana je brojnost i pokretljivost izoenzimskih traka dva izoenzima MDH (malatna dehidrogenaza, EC 1.1.1.37) i MDHP (malikodehidrogenaza, EC 1.1.1.40). Ekstrakcija enzima obavljena je iz micelije izolata gajenih na TSB podlozi, u ekstrakcionom puferu (0.1 M TrisHCl, pH 7,0; 1 mM dithiothreitol, 50 mM EDTA; 10% PVP; MW 25000 w/v, 50 g/ml soybean trypsin inhibitor, 0.1 mM PMSF i 5% glycerol, v/v). Elektroforetsko razdvajanje izoenzima obavljeno je u homogenom 10-12,5% poliakrilamidnom nativnom gelu u elektrodnom Tris L-alanin pH 8,8 puferu. Za bojenje MDH korieno je 25 ml rastvora koji sadri: 0.2 M TrisHCl pH 8.0, 440 mg L-malic acid, 12.5 mg NAD, 7.5 mg NBT i 1 mg PMS, a za bojenje MDHP 25 ml rastvora koji sadri: 0.2 M TrisHCl pH 8.0, 440 mg L-malic acid, 12.5 mg NADP, 7.5 mg NBT i 1 mg PMS. Nakon bojenja u gelu, uoava se odreen broj traka na razliitom mestu u zavisnosti od izoenzima koji je ispitivan. Svi izolati P. ramorum formirali su 98
dve zone aktivnosti enzima MDH kako je oekivano po literaturnim podacima i putativni lokusi se obeleavaju sa Mdh-1 i Mdh-2. Prvi lokus (Mdh-1) je heterogene grae i trake koje pripadaju ovom lokusu su razvuene i formiraju dugaak razmaz u gelu, a drugi lokus (Mdh-2) je jedna jasna traka. Izoenzimska analiza MDHP enzima, pokazuje da se formira jedna jasna traka aktivnosti, oznaena kao Mdhp-1, kao i dodatna veoma slaba traka koja oznaava drugu zonu aktivnosti enzima, Mdhp-2. Dobijeni rezultati potpuno odgovaraju opisanom izoenzimskom profilu P. ramorum. Na osnovu profila izoenzima potvreno je da izolat Pr 92-08 poreklom iz Srbije pripada vrsti P. ramorum. Takoe, ova ispitivanja su pruila informaciju da je ova metoda, bez obzira na osetljivost i tanost, veoma sloena i nepodesna za rutinska ispitivanja velikog broja uzoraka.
59. MOLEKULARNE METODE ZA DETEKCIJU Phytophthora ramorum

1
Potreba za praenjem prisustva karantinskog patogena Phytophthora ramorum Werres et al. doprinela je razvoju veeg broja razliitih metoda za detekciju. Zbog varijabilnosti simptoma u polju, kao i do sada jo nepotpuno definisanog kruga domaina, identifikacija P. ramorum je teka, a laboratorijska ispitivanja neophodna. Detekcija patogena izolacijom na hranljive podloge i identifikacija na osnovu morfolokih osobina su dugotrajni, skupi i zahtevni postupci, ali sa pouzdanim rezultima. Prednost molekularne detekcije, kojom se dobijaju slini rezultati, ogleda se u broj obradi mnogo veeg broja uzoraka i na taj nain se ostavlja mesto za znaajne utede. Pored toga, molekularna detekcija prevazilazi tekoe izolacije iz starih, suvih ili veoma zaprljanih uzoraka. Cilj ovog rada bio je da se ispita pogodnost nekih metoda za molekularnu detekciju P. ramorum u Srbiji. U ispitivanja su ukljueni izolat Pr 92-08 P. ramorum poreklom iz Srbije i dva referentna izolata P. ramorum (03-119 i 07-372) iz Slovenije. Ekstrakcija ukupne DNA izolata Pr 92-08 obavljena je iz prirodno zaraenih listova i granica Rhododendron sp. cv. Baden Baden i istih kultura ispitivanih izolata gljive na CPA. Sva tri izolata su odgajena na tenoj PB podlozi i DNA je ekstrahovana direktno iz micelije. Ekstrakcije su obavljene primenom DNeasy Plant Mini kita (Qiagen, panija, www.qiagen.com) po uputstvu proizvoaa. Detekcija patogena obavljena je konvencionalnim i nested PCR primenom razliitih parova prajmera. 99
Parom prajmera Phyto1/4 specifinim za rod Phytophthora, amplifikovan je fragment veliine 687 bp iz granica i tenih kultura Pr 92-08 i referentnih izolata, dok nije iz listova sa simptomima. Prajmeri PramF1/R1 bili su osetljiviji i njihovom primenom, patogen je detektovan amplifikacijom fragmenta od 700 bp i u listovima. Ovi prajmeri su po osetljivosti bili iste efikasnosti kao prajmeri Phyto1/4 primenjeni u prvom krugu i Phyto2/3 prajmeri primenjeni u drugom krugu nested PCR-a. Na ovaj nain prisustvo patogena dokazano je u listovima, granicama i tenoj kulturi. Ekstrakcija iz kultura na CPA nije bila uspena i tako patogen nije mogao biti dokazan. Kao pozitivna kontrola u svim PCR reakcijama korieni su referentni izolati P. ramorum. Dobijeni rezultati ukazuju da konvencionalni i nested PCR, primenom vie razliitih parova prajmera mogu pouzdano da detektuju prisustvo patogena u listovima i granicama sa simptomima, kao i da potvrde identifikaciju izolovane kulture gljive. Kako se rezultati primenom PCR mogu dobiti za 1 3 dana u poreenju sa 6 9 dana koliko je potrebno za izolaciju i prouavanje morfolokih osobina, znaajno se moe skratiti vreme trajanja analiza. S obzirom da uvek postoji odreena mogunost kontaminacije, sve pozitivne uzorke primenom PCR, obavezno je analizirati i konvencionalnim metodama, izolacijom. Samo tako se moe pouzdano i tano postaviti dijagnoza koja je od izuzetnog znaaja jer je P. ramorum karantinski patogen sa A1 liste u Srbiji. 60. ODREIVANJE POLNOG TIPA IZOLATA Phytophthora ramorum IZ SRBIJE
1
Phytophthora ramorum Werres et al. je noviji patogen umskih i ukrasnih biljaka u svetu i nalazi se na EPPO Alert listi i A1 listi karantinski regulisanih tetnih organizama u Srbiji. Prouavanja polnog ponaanja P. ramorum otkrila su da pripada heterotalusnim vrstama, kod kojih je polno razmnoavanje dodatno uslonjeno pojavom sistema kompatibilnosti. Ovaj sistem ukljuuje dva polna tipa, najee oznaena kao A1 i A2. Gametangije se formiraju iskljuivo prilikom uparivanja A1 i A2 polnih tipova. Ova dva polna tipa su univerzalna i postoje kod svih heterotalusnih Phytophthora spp. i do formiranja gametangija dolazi uparivanjem odgovarajuih polnih tipova kako istih tako i razliitih vrsta. Osnovni cilj ovog rada bio je da se odredi polni tip izolata P. ramorum prisutnog u Srbiji.
100
Izolat Pr 92-08 P. ramorum iz Srbije nepoznatog polnog tipa uparivan je sa tester izolatima pet razliitih vrsta i to: P. cambivora (BBA 21/95-KII A1 i BBA 20/95-2b III A2), P. cinnamomi (BBA 69094 A1 i BBA 62660 A2), P. cryptogea (BBA 65909 A1 i BBA63651 A2), P. drechsleri (BBA 65172 A1 i BBA 62679 A2) i P. ramorum (BBA 9/95 A1 i BBA 26/02 A2). Svi izolati su presejavani na sveu CPA podlogu, dva puta svaka tri dana da bi se izbeglo formiranje hlamidospora. Po tri fragmenta micelije Pr 92-08 sa ivice kolonije iz drugog presejavanja, zasejavano je u istu Petri kutiju sa po tri fragmenta svakog od ukupno 10 tester izolata i fragmenti su pomeani sterilnom iglom. Svaka kombinacija Pr 92-08 tester zasejana je u najmanje pet ponavljanja, inkubirana 4 7 dana na 200C, u mraku. Pregled na prisustvo oospora obavljen je direktnim mikroskopiranjem sa donje strane Petri kutije. Ispitivani izolat Pr 92-08 poreklom iz Srbije formirao je malobrojne oospore kada je uparen sa A2 polnim tipom P. cinnamomi i P. cryptogea, dok u kombinaciji sa ostalim vrstama nije formirao organe polnog razmnoavanja ni sa jednim od polnih tipova. Formirane oospore su bile malobrojne, hijalinske, skoro okrugle i uglavnom su se formirale na fragmentima mrkve u podlozi, prenika 13,75 16,25 m, u proseku 15,80 m. Ovakvo ponaanje je potpuno u saglasnosti sa literaturnim navodima da se u Evropi, sa jednim izuzetkom, javlja iskljuivo A1 polni tip P. ramorum. Najpovoljniji momenat za pregled prisustva oospora bio je etvrtog dana, ali tada dolazi i do formiranja hlamidospora koje oteavaju uoavanje oospora, jer su krupnije, brojnije i tamnije obojene. Prilikom pojave P. ramorum u novom regionu, vano je odrediti polni tip dobijenog izolata, jer postoji opasnost da e u sluaju pojave oba polna tipa na istom podruju doi do razmene genetikog materijala i nastanka novih agresivnijih genotipova patogena. Ovo je naroito vano zbog intenzivnog uvoza ukrasnog bilja u nau zemlju pri emu uvek postoji opasnost od novih introdukcija. Dobijeni rezultati ukazuju da je izolat Pr 9208 introdukovan iz rasadnika u Evropi gde je na ukrasnom bilju prisutan A1 polni tip P. ramorum.
62. UPOREDNE MORFOLOKE I ODGAJIVAKE OSOBINE IZOLATA Phytophthora ramorum Bulaji Aleksandra1, Vuurovi, Ana2, eki Ivana2, Krsti Branka1 1 Univerzitet u Beogradu - Poljoprivredni fakultet, Beograd 2 Stipendista Ministarstva nauke Republike Srbije aleksandrabulajic@yahoo.com Phytophthora ramorum (Werres et al., 2001) prouzrokova iznenadnog uginua hrasta, Sudden Oak Death (SOD) relativno je nedavno opisana vrsta. Svuda u svetu nalazi se na listama regulisanih organizama i 101
njena rasprostranjenost i irenje se budno prate. P. ramorum po mnogo emu ima jedinstvene morfoloke osobine i nain irenja i razlikuje se od mnogih vrsta iz roda Phytophthora. U junu 2008. godine, u Srbiji je prvi put ustanovljena zaraza biljaka Rhododendron sp. sa P. ramorum. U ovim ispitivanjima utvrene su morfoloke i neke odgajivake osobine jednog od izolata poreklom iz Srbije, odreena slinost sa referentnim izolatima i literaturnim podacima, a time i proverena pouzdanost primene morfolokih osobina u dijagnostici ove gljive. Osnovne morfoloke makroskopske i mirkoskopske osobine P. ramorum ispitivane su na izolatu Pr 92-08 poreklom iz Srbije, dva referentna izolata P. ramorum (03-119 i 07-372) kao i izolatima P. citricola (04-363) i P. cactorum (05-110) iz Slovenije. Izgled i osobine kolonija, dnevni porast, kao i sporulacija ispitivanih izolata odreivani su na podlogama CPA, WA, FBA i PDA. Od mikroskopskih osobina praeno je formiranje organa za polno i bespolno razmnoavanje i merene su njihove dimenzije na CPA. Izolat Pr 92-08 kao i referentni izolati 03-119 i 07-372, ispoljili su tipine morfoloke osobine P. ramorum i znaajno se razlikovali od kontrolnih izolata 04-363 i 05-110. Pr 92-08 je tipian spororastui predstavnik roda Phytophthora sa prosenim dnevnim porastom na CPA od 2,4 mm i oskudnom belom kolonijom sa ravnom ivicom i diskretnim radijalnim krugovima. Na CPA, izolat Pr 92-08 je obilno sporulisao i formirao hlamidospore najee etvrtog dana od presejavanja. Na FBA je kasnije i oskudnije sporulisao, na PDA ne sporulie, ili slabo, dok na WA, ni jedan ispitivani izolat P. ramorum nije ostvario porast. Ispitivani izolat Pr 92-08 formirao je hijalinske sporangije na CPA uglavnom u grupama, simpodijalno rasporeene, uglavnom bez pedicela i elipsoidnog oblika sa semipapilom, prosenih dimenzija 35 80 (54) x 17 32 (26) m. Na CPA, svi izolati proizvodili su brojne hijalinske ili svetlo smee okrugle hlamidospore sa zrnastim unutranjim sadrajem, dimenzija 32 62 (49) x 32 57 (47) m. Dobijene vrednosti dimenzija sporangija i hlamidospora potpuno odgovaraju literaturnim navodima i osobinama referentnih izolata.Morfoloke osobine P. ramorum imaju veliki dijagnostini znaaj. Odreene tekoe prilikom izolacije mogu donekle da ogranie njihovu primenu, ali kada se dobije ista kultura, veoma su pouzdan dokaz prisustva ovog patogena. Ispoljene morfoloke osobine izolata poreklom iz Srbije, koje su u potpunoj saglasnosti sa referentnim izolatima i razliite od kontrolnih izolata dokazuju da se na osnovu dnevnog porasta, izgleda i dimenzija sporangija i hlamidospora u istoj kulturi moe postaviti tana dijagnoza prisustva karantinskog patogena P. ramorum.
102
63. PRVI NALAZ Phytophthora ramorum U SRBIJI Bulaji Aleksandra1, Jovi Jelena2, Krnjaji Slobodan2, Vuurovi Ana3, eki Ivana3, Krsti Branka1 1 Univerzitet u Beogradu - Poljoprivredni fakultet, Beograd 2 Institut za zatitu bilja i ivotnu sredinu, Odsek za tetoine bilja, Beograd 3 Stipendista Ministarstva nauke Republike Srbije aleksandrabulajic@yahoo.com Phytophthora ramorum Werres et al. je novija vrsta iz roda Phytophthora koja je ispoljila veliku tetnost u umama SAD, dok je u Evropi detektovana u vie zemalja, uglavnom na ukrasnim biljkama. Ovaj patogen uoen je kao prouzrokova masovnog uginua hrastova, odakle i potie naziv jedne od bolesti koju izaziva, Sudden Oak Death, SOD. Sa detekcijom na brojnim drugim domainima uoeni su i drugi raznoliki simptomi koji obuhvataju pegavost i nekrozu listova, nekrozu lisnih peteljki, suenje listova, pupoljaka, granica i pojavu rak rana na prizemnom delu stabla. Zbog velikog fitosanitarnog rizika, ova vrsta se nalazi na EPPO Alert listi i A1 listi karantinski regulisanih tetnih organizama u Srbiji. U junu 2008. godine, na 12 biljaka Rhododendron sp. cv. BadenBaden, u bati na otvorenom u blizini Zemuna, uoeni su simptomi koji su odgovarali simptomima opisanim za P. ramorum. Na zaraenim biljkama uoena je tamno braon do crna nekroza listova koja je uglavnom poinjala na vrhu ili periferiji listova, kao i nekroza pupoljaka, lisnih peteljki i granica. Fragmenti listova sa periferije pega sterilisani su 70% etanolom i zasejani na semiselektivnu podlogu P5ARP[H] ili na podlogu od mrkve, CPA. Izdvojene su kulture vrha hife 8 izolata koji nisu ispoljavali razlike u izgledu kolonije i morfolokim osobinama na CPA. Izolati su zadovoljili Kohove postulate, nekrotine pege pojavile su se treeg dana od inokulacije nepovreenih listova R. variegatum suspenzijom zoospora. Iz listova sa simptomima izvrena je uspena reizolacija gljive. Listovi inokulisani na isti nain sterilnom vodom nisu ispoljili simptome. Jedan od izolata (Pr 92-08) odabran je i odgajen na tenoj podlozi od graka. Iz micelije je izvrena ekstrakcija ukupne DNA i primenom lanane reakcije polimeraze, PCR, amplifikovan je ciljani fragment ITS regiona patogena pomou Phyto1/Phyto4 para prajmera. Amplikon oekivane veliine od 687bp je preien primenom QUIAqick PCR Purification kita (Qiagen) i sekvencioniran (GenBank Acc. No. EU915480). BLAST analiza pokazala je 100% identiteta sa etiri izolata P. ramorum (EF050515 i EF050516 iz panije, AY845186 iz Francuske i AY833607 iz vajcarske) koji su takoe izolovani sa rododendrona. Ovo je prvi izvetaj o pojavi P. ramorum na biljkama Rhododendron sp. u Srbiji. Kako se radi o patogenu koji je na A1 listi karantinskih patogena 103
u Srbiji, njegova pojava moe da ima ozbiljne posledice po urbano ukrasno bilje, rasadniku proizvodnju i umske ekosisteme u naoj zemlji. Da bi se spreile ili umanjile ekonomske posledice, kao i ustanovilo prisustvo i rasprostranjenost P. ramorum u Srbiji, neophodno je izvriti detaljan pregled rasadnika i urbanih sredina i odmah pristupi strogim merama eradikacije.
64. EKSPERIMENTALNI KRUG DOMAINA Phytophthora ramorum Bulaji Aleksandra1, Vuurovi, Ana2, eki Ivana2, Krsti Branka1 1 Univerzitet u Beogradu - Poljoprivredni fakultet, Beograd 2 Stipendista Ministarstva nauke Republike Srbije aleksandrabulajic@yahoo.com Svojom dramatinom pojavom skoro istovremeno u SAD i vie zemalja u Evropi, kao i velikim tetama koje je izazvala u SAD, Phytophthora ramorum Werres et al., 2001 skrenula je na sebe panju brojnih istraivaa. Meu razliitim aspektima prouavanja ovog patogena naroito je znaajan i vaan krug domaina koji bi ukazao na mogui fitosanitarni rizik koji njegova pojava donosi. Nakon prvog nalaza P. ramorum, karantinskog patogena u naoj zemlji, ukazala se potreba za utvrivanjem eksperimentalnog kruga domaina kako bi se ustanovila eventualna opasnost i uticaj na ukrasno bilje, iblje i druge osetljive biljke u urbanim sredinama i prirodnim umskim ekosistemima. Eksperimentalni krug domaina P. ramorum ispitivan je sa izolatom Pr 9208 poreklom iz Srbije, dva referentna izolata P. ramorum (03-119 i 07-372) kao i izolatima P. citricola (04-363) i P. cactorum (05-110) iz Slovenije. Inokulisani su listovi 15 ukrasnih biljaka popularnih u naoj zemlji i to: Pyrocantha sp., Cotoneaster sp. dameri, C. horizontalis, Prunus cerasus, P. otolariken, Rhododendron Helmut Vogel, R. Tamira, R. Vogel Luntera. R. variegatum (Poniticum Group), R. morgenrot (Yakush group), R. hybrid Cosmopolitan, Osmanthus heterophyllus Goshiki, Viburnum plicacum Mariesii, V. opulus Mariesii i Vaccinium vitis Idea. Inokulacije su obavljene suspenzijom zoospora na odvojenim listovima bez povreivanja, uz korienje sterilne vode kao kontrole. Inokulum je pripreman od 14 dana starih kolonija izolata odgajenih na CPA u koje je dodato po 5 ml sterilne vode i koji su inkubirane 1 h na 7C, a zatim 75 min na sobnoj temperaturi. Po nanoenju 50 l suspenzije u vidu kapi na povrinu liske, listovi su inkubirani u vlanim komorama na sobnoj temperaturi. Ve treeg dana od inokulacije uoene su nekrotine pege na R. variegatum, R. morgenrot i V. plicatum, a do sedmog dana, osetljivost su ispoljili i C. sp. dameri, C. horizontalis, P. otolariken, R. hybrid Cosmopolitan, V. opulus Mariesii i Vaccinium vitis Idea. Nisu reagovali Pyrocantha sp., Prunus cerasus, R. Helmut Vogel, R. Tamira, R. Vogel 104
Luntera i O. heterophyllus Goshiki. Sprovedena ispitivanja otkrila su i manje razlike u patogenosti ispitivanih izolata P. ramorum u odnosu na pojedine domaine. Iz svih listova sa simptomima, izvrena je uspena reizolacija, seroloko dokazivanje ELISA testom (Phytophthora PathoScreen Kit, Agdia) i molekularnom detekcijom primenom PCR. Izolati P. ramorum su ispoljiili izuzetnu agresivnost u uslovima postavljenog eksperimenta, na vie biljaka domaina ukljuenih u ispitivanje. Ovakvi rezultati ukazuju na protrebu detaljnog ispitivanja prisustva i rasprostranjenosti ovog patogena u naoj zemlji, kao i striktnu kontrolu uvoza ukrasnih biljaka da bi se spreile introdukcije novih genotipova. U sluaju detekcije P. ramorum neophodno je rigoroznim merama eradikacije spreiti njeno dalje irenje. 65. NAJZNAAJNIJE TETNE VRSTE GLJIVA I INSEKATA U KULTURAMA CRNOG I BELOG BORA (Pinus nigra Arn. i P. sylvestris L.) U SRBIJI Karadi Dragan, Markovi edomir Univerzitet u Beogradu - marski fakultet, Beograd draganka@eunet.yu Poumljavanjem goleti u proteklih 50 godina u Srbiji je podignut veliki broj kultura crnog i belog bora. Izostankom odgovarajuih mera nege u velikom broju njih stvoreni su povoljni uslovi za pojavu etnih insekata i patogenih gljiva. Kako su tete koje njihovom masovnom pojavom mogu nastati prilino velike, ve due vreme se na Katedri zatite uma umarskog fakulteta u Beogradu tetni insekti i gljive prouzrokovai bolesti u kulturama crnog i belog bora intenzivno prouavaju. Do sada, u kulturama crnog bora u Srbiji je konstatovana 41 vrsta gljiva. Prema znaaju one su klasifikovane u 3 grupe: 1. vrlo opasni patogeni koji dovode do suenja stabala ili velikog gubitka u prirastu (Mycosphaerella pini, Sphaeropsis sapinea, Gremmeniella abietina, Cenangium ferruginosum i Armillaria spp. (= A. mellea sensu lato)); 2. fakultativni paraziti koji retko priinjavaju vee tete (Lophodermium seditiosum, Cenangium accum, Cronartium flacidum, Cyclaneusma niveun, Sclerophoma pithyophila, Phomopsis sp., i Thyronectria balsamea); 3. gljive koje se razvijaju kao saprofiti ili ree kao fakultativni paraziti i nemaju veeg znaaja (phellinus pini). U kulturama belog bora identifikovano je 45 vrsta gljiva. Meu njima najvee tete izazivaju gljive Heterobasidion annosum, Armillaria spp, Lophodermium seditiosum, L. pinastri, Therrya pini, Cyclaneusma minus i Sphaeropsis sapinea. tete od ra (Coleosporium sennecionis, Melampsora pinitorqua i Cronartium flaccidum) znatno su ree i javljaju se
105
samo na pojedinim lokalitetima. Na veim nadmorskim visinama velike tete izazivaju parazitne gljive Phacidium infestans, Lophodermella sulcigena i Gremmeniella abietina. Sve ostale konstatovane gljive spadaju u treu grupu i one ne uzrokuju vee tete zato to se javljaju sporadino (Coleosporium spp., Mycosphaerella pini, Thyronectria balsamea) ili se razvijaju kao saprofiti. Prouavanjem faune tetnih insekata u kulturama crnog i belog bora u Srbiji konstatovan je veliki broj vrsta. Meu njima od posebnog znaaja su vrste Ips sexdentatus Brn., (Col., Scolytidae), Neodiprion sertifer (Geoff.) i Diprion pini (L.) (Hym., Diprionidae) jer lako stupaju u gradaciju i priinjavaju velike tete. Nije redak sluaj da se lokalno i borov etnik (Traumatocampa pityocampa (Denis & Schiff.) (Lep., Thaumetopoeidae)) masovno javi. unitavanjem terminalnih i bonih izbojaka u mlaim kulturama bora velike tete moe priiniti i borov savija Rhyacionia buoliana Schiff. (Lep., Tortricidae). Pored njega izgrizanjem srevine izbojke bora esto oteuju i borovi srikari Tomicus minor (Hart.) i T. piniperda (L.) (Col., Scolytidae). Nije redak sluaj da se u mlaim kulturama bora nakon poara i mali borov surla Pissodes notatus F. (Col., Curculionidae) masovno javi.
66. PRVI NALAZ Alder yellows FITOPLAZME U CRNOJ JOVI (Alnus glutinosa) U SRBIJI Cvrkovi Tatjana1, Jovi Jelena1, Mitrovi Milana1, Petrovi Aneljko1, Krnjaji Slobodan1, Malembic-Maher Sylvie2, Toevski Ivo3 1 Institut za zatitu bilja i ivotnu sredinu, Odsek za tetoine bilja, Beograd 2 Diversit et Pouvoir Pathogne, INRA, Universit Victor Sgalen, Bordeaux, France 3 CABI Europe - Switzerland, Delmont, Switzerland titanus_serbia@yahoo.com Alder yellows (AldY) fitoplazma, koja napada crnu jovu (Alnus glutinosa) i sivu jovu (A. incana), pripada 16Sr-V grupi i filogenetski je veoma bliska karantinskoj fitoplazmi Flavescence dore, koja ugroava vinograde jugoistone Evrope ukljuujui i Srbiju. AldY fitoplazma je do sada zabeleena u Francuskoj, Nemakoj, vajcarskoj, Italiji i u Baltikom regionu gde su jove vrlo esto inficirane i pokazuju simptome kao to su utilo lia, mali listovi i smanjenje lisne mase, mada ponekad inficirane biljke ne pokazuju nikakve simptome. Tokom septembra 2007. godine, na vie lokaliteta u optinama Topola i Veliko Gradite, sakupljani su uzorci liski sa lisnim drkama biljaka 106
crne jove, koje su pokazivale diskretno utilo, kao i biljaka koje su u osnovi stabla imale viestruko grananje. Na oba lokaliteta sakupljeno je po 12 uzoraka, dok je kao kontrola korieno lie 6 biljaka koje su odgajene iz semena. Izolacija DNK iz lisnih drki i centralinih nerava simpomatskih i kontrolnih biljaka, uraena je po CTAB metodi. Identifikacija fitoplazmi je izvrena pomou nested PCR protokola, koristei prajmere P1/P7 i 16r758f/M23Sr koji umnoavaju 16s RNK gen fitoplazmi, nakon ega je uraen RFLP sa TaqI enzimom. Prisustvo fitoplazme iz 16Sr-V grupe utvreno je u svim simptomatskim uzorcima. Dalja karakterizacija je izvrena umnoavanjem rp gena koji kodira ribozomalne proteine l22 i s3 korienjem prajmera rp(V)F1/rpR1, a zatim rp(V)F1A/rp(V)R1A, nakon ega je dobijeni produkt iseen MseI enzimom. Meu AldY fitoplazmama utvrena su dva razliita RFLP profila: jedan slian FD-C fitoplazmi, a drugi (samo u uzorcima iz istone Srbije) slian AldY fitoplazmi, koju su ranije opisali Lee i sar. (2004). U kontrolnim biljkama nije utvreno prisustvo fitoplazmi. Ovo je prvi nalaz fitoplazmi u irem smislu na jovi u Srbiji, kao i prvi nalaz dva razliita izolata koji pripadaju 16SrV-C grupi. Ove fitoplazme su nedavno prouavane kao mogui rezervoar patogena vinove loze Flavescence dore, u Francuskoj, Italiji i Nemakoj. Nalaz AldY fitoplazme u jovi u Srbiji moe biti od znaaja za rasvetljavanje epidemiologije pojave FD arita u naem regionu.
67. INFICIRANOST BRESTOVA U SRBIJI NOVIM SOJEM FITOPLAZME Candidatus Phytoplasma ulmi Jovi Jelena1, Cvrkovi Tatjana1, Mitrovi Milana1, Krnjaji Slobodan1, Petrovi Aneljko1, Toevski Ivo2 1 Institut za zatitu bilja i ivotnu sredinu, Odsek za tetoine bilja, Beograd 2 CABI Europe-Switzerland, Delemont, Switzerland jmilicevic2003@yahoo.com Elm yellows (EY) fitoplazma, ranije poznata kao Elm phloem necrosis fitoplazma, je uzronik suenja amerikih brestova irom Severne Amerike kao i Evroazijskih vrsta i hibrida brestova u Evropi. EY je patogen razliitih vrsta brestova: Ulmus americana, U. minor, U. rubra, U. alata, U. serotina, U. crassifolia i U. chenmoui, koji pokazuju razliite simptome kao to su zakrljalost, metlienje, utilo i sistemsko propadanje biljke. Tokom septembra 2007. sakupljeni su uzorci listova sa 18 biljaka bresta koje su pokazivale simptome diskretnog utila listova. Uzorci su sakupljeni na tri lokaliteta u severoistonoj Srbiji u blizini sela Srednjevo, Ljubievo i uvaji. Sa svakog lokaliteta je sakupljeno po 6 uzoraka. Na dva lokaliteta (Srednjevo i Ljubievo) zaraen je bio evropski brest (U. minor) a na 107
lokalitetu uvaji beli brest (U. laevis). Kao kontrola korieno je lie 6 mladih brestova (U. minor) sakupljenih u blizini Beograda. Izolacija DNK je uraena po CTAB metodi iz srednjih nerava i lisnih drki sveih listova. Identifikacija fitoplazmi je izvrena po nested PCR protokolu sa univerzalnim prajmerima za fitoplazme P1/P7 i F2n/R2 koji umnoavaju 16sr RNK gen, nakon ega je uraen RFLP sa MseI restrikcionom endonukleazom. Pozitivni rezultati su dobijeni kod 9 simptomatskih uzoraka U. minor i 5 uzoraka U. laevis, dok su svi asimptomatski uzorci bili negativni. RFLP obrasci pozitivnih uzoraka su pokazali prisustvo fitoplazmi iz 16Sr-V grupe. Dalja karakterizacija je sprovedena umnoavanjem rp gena koji kodira ribozomalne proteine l22 i s3 koristei prajmere rp(V)F1/rpR1 a zatim rp(V)F1A/rp(V)R1A nakon ega je usledila digestija PCR produkta enzimima MseI i Tsp5091. RFLP obrasci dobijeni digestijom MseI enzimom pokazali su prisustvo EY fitoplazme 16SrV-A grupe. Obrasci dobijeni digestijom sa Tsp5091 enzimom bili su razliiti su od referentnog EY izolata i sliniji FD-C fitoplazmi (16SrV-C grupa). Naknadno su PCR produkti rp gena dva uzorka, jednog izolovanog iz U. minor i jednog iz U. laevis sekvencionirana (GenBank Acc. No. EU592500, EU592501) i pokazala identinu nukleotidnu sekvencu meu sobom. BLAST analiza je pokazala 99% slinosti ovih izolata sa referentnim sojem Elm Yellows fitoplazme EY1T (AY197675). Nukleotidne promene su locirane na 2 od 3 jedinstvena regiona rpl22-rps3 gena za koje su Lee et al. (2004) konstatovali da su tipini za vrstu Candidatus Phytoplasma ulmi. Ovo je prvi nalaz inficiranosti brestova u Srbiji sa Elm yelllows fitoplazmom koja se nalazi na EPPO A1 karantinskoj listi kao i prvi nalaz inficiranosti vrste Ulmus laevis u irem smislu. Ovde je takoe predstavljen prvi dokaz postojanja razlika meu sojevima unutar Candidatus Phytoplasma ulmi koje je mogue detektovati RFLP analizom PCR produkata gena za ribozomalne proteine.
68. SANACIJA OPOARENIH POVRINA U G PIROT PARK PRIRODE STARA PLANINA Markovi Miroslav1, Gali Zoran1, Pani Mitko2, Pap Predrag1, Vasi Verica1, Poljakovi Pajnik Leopold1, Dreki Milan1 1 Institut za nizijsko umarstvo i ivotnu sredinu, Novi Sad 2 JP Srbijaume G Pirot, Pirot miroslavm@uns.ns.ac.yu Tokom jula meseca 2007.godine na podruju Niavskog umskog podruja dogodili su se umski poari irokih razmera. Tom prilokom je poarom obuhvaena ukupna povrina od 2.849,85 ha. JP Srbijaume gazduje na 1.384,85 ha opoarenih povrina. 108
Ukupna teta naneta poarom je procenjena na 545.355.369,00 dinara a razvrstana je na direktne tete (tete na dubeim stablima) i indirektne tete (izgubljena dobit i ekoloka teta). Park prirode Stara planina, kao prirodno dobro od izuzetnog znaaja, stavljena je pod zatitu I kategorije 1997. godine. umskim poarima su obuhvaene GJ Niava (38,70 ha), GJ Vidli (40,40 ha) i GJ Zavoj (114,60 ha). U svim sluajevima kao uzrok poara navodi se ljudski faktor. U skladu sa Programom sanacije i obnavljanja poarita tokom 2008. godine su vreni radovi na sei i odvoenju nagorelih stabala, uspostavi umskog reda i poumljavanju. Do avgusta meseca 2008. godine ovi poslovi su gotovo u potpunosti obavljeni u GJ Niava i GJ Vidli dok je u GJ Zavoj sea nagorelih stabala i uspostava umskog reda obavljena na skoro jednoj treini opoarene povrine.
69. NAJVANIJE TETOINE I BOLESTI ZELENILA NA GROBLJIMA U BEOGRADU Glavendeki Milka, Karadi Dragan, Mihajlovi Ljubodrag Univerzitet u Beogradu - umarski fakultet, Beograd gmilka@eunet.rs Ureivanja gradskih grobalja u Beogradu datiraju od 19. veka, kada su podignuta: Novo, Topidersko, Zemunsko, Banjiko i Staro Beanijsko groblje. Centralno groblje je formirano 1939. godine. Kasnije su oformljena groblja: Nova Beanija, Lee, Orlovaa i Zbeg, a na irem podruju grada sada postoje i etrdeset tri seoska groblja. Podizanje i negovanje zelenila je pratilo razvoj i porast povrina grobalja. Danas je upravljanje i odravanje povereno JKP Pogrebne usluge, Beograd, na iji zahtev je od 2006. godine poelo prouavanje najvanijih tetoina i bolesti na ovoj specijalnoj kategoriji zelenila. Do sada je proueno zdravstveno stanje zelenila Novog, Centralnog, Topiderskog i Zemunskog groblja. Meu najznaajninim i najeim biljkama koje se gaje na grobljima su vrste etinara iz rodova Pinus, Thuja, Juniperus, Chamaecyparis, Cupressus i Taxus, a od liara vrste iz rodova Aesculus, Acer, Tilia, Platanus, Robinia i drugi. Od biotikih faktora znatne tete nanose insekti, grinje i fitopatogene gljive koji esto dovode u pitanje opstanak drvea i bunja na grobljima. Meu znaajnijim insektima su: Acantholyda hieroglyphica Christ., Anobium rufovillosum Deg., Cameraria ohridella Deschka & Dimi, Carulaspis juniperi Bouche., Corytucha ciliata Say, Didymomyia tiliacea (Bremi.), Eopineus strobi (Hart.), Eucallipterus tiliae (L.), Eriococcus buxi (Boyer de Fonscolombe), Metcalfa pruinosa (Say), Monarthropalpus buxi, (Laboulbne), Psylla buxi L., 109
Pseudaulacaspis pentagona Targ.Tozz., Physokermes piceae Schrank Aegosoma scabricorne (Scopoli), Phloeosinus thujae (Perris), P. aubei (Perris), Parectopa robiniella Clemens, Phyllonorycter robiniae Clemens, Phyllonorycter platani Staudinger, Rhyacionia bouliana Shiff., Stephanytis pyri L., Unaspis euonymi Comst., Zeuzera pyrina L. Od tetnih grinja, najznaajnije su pljosnate grinje Pentomerismus, grinje pauinari Eotetranychus tiliarum (Her.), Oligonychus ununguis (Jacobi), a od eriofidnih grinja najea je Eriophyes tiliae (Pgst.). Zelenilo na grobljima ugroavaju i patogene gljive koje uzrokuju pegavost lia, uvenua lia, nekroze kore, rak rane i trule drveta. Najznaajnije parazitske gljive su Sphaeropisis sapinea Dyco et Sutton, Mycosphaerella pini Rostrup apud Munk., Guignardia aesculi (Pk.) Stev. Microsphaera syringae Jacz. i druge pepelnice na ukrasnom drveu i bunju koji pripadaju fam. Rosaceae Joss.
70. EFIKASNOST RODENTICIDA NA BAZI SELENA I VITAMINA D3 U SUZBIJANJU GLODARA U UMSKIM STANITIMA Dragani Mirko1, ovi Ivan1, Vuka Marina2, Joki Goran2, edovi Suzana2 1 A.D. Ciklonizacija, Novi Sad 2 Institut za pesticide i zatitu ivotne sredine, Beograd pesticidizemun@ptt.yu Efikasna kontrola brojnosti glodara je stalni zadatak, kako u prevenciji velikih materijalnih teta tako i u zatiti zdravlja ljudi i ivotinja. Dugogodinjom praksom suzbijanja glodara u umskim stanitima primeeni su izvesni nedostaci primenjivanih rodenticidnih preparata. Tu svakako spada i ispoljavanje izrazito negativnog uticaja vlanosti na njihovu bioloku efikasnost. U ovom radu ispitivana je efikasnost novih preparata i formulacija sa poboljanim karakteristikama nosaa u odnosu na vlanost sredine, i poveanom atraktivnosti za glodare. Preparati su napravljeni na bazi novih aktivnih materija, Na-selenita i vitamina D3, i sa novim nosaem (zrnima tritikale). Ispitivana je bioloka efikasnost sledeih preparata (formulacija) na bazi selena: EKOSEL-CP (0,1% Na-selenita na zrnu penice) i EKOSEL-CT (0,1% Na-selenita na zrnu tritikale), kao i preparata na bazi vitamina D3: EKOSTOP-D3P (0,75% holekalciferol na zrnu penice) i EKOSTOP-D3T (0,75% holekalciferol na zrnu tritikale). U radu su primenjene standardne EPPO metode i protokoli (Anonymous 1982, 1988, 1990,1992, 1999). Testiranje efikasnosti je obavljeno na vrstama Apodemus sylvaticus (Linnaeus) i Microtus subterraneus (de Slys-Longchamps) u lisarskoj umi na lokaciji Karakua, Vojvodina ume, u etiri ponavljanja. Efikasnost tretmana ocenjivana je posle jednog, tri, pet, sedam, 14 i 28 dana.
110
Ispitivanjem je utvrena najvea bioloka efikasnost kod preparata EKOSTOP-D3T (94,1%), potom EKOSEL-CT (79,3 %), EKOSEL-CP (75,6%) i EKOSTOP-D3P (61,5 %). Postignut je visok nivo efikasnosti u suzbijanju umskih glodara za sve ispitivane formulacije, a naroito pogodnom pokazala se formulacija na zrnima tritikale sa aktivnom materijom na bazi vitamina D3 (0,75% holekalciferol).
71. STEPEN PREFERENCIJE JOVINOG SURLAA (Cryptorrhynchus lapathi L.) PREMA NEKIM KLONOVIMA CRNIH TOPOLA Dreki Milan, Pap Predrag, Poljakovi Pajnik Leopold, Markovi Miroslav, Vasi Verica, Kovaevi Branislav Institut za nizijsko umarstvo i ivotnu sredinu, Novi Sad mdrekic@uns.ns.ac.yu Jovin surla Cryptorrhynchus lapathi L. jedan je od najeih i najtetnijih ksilofagnih insekata u rasadnicima i mladim zasadima topola. Larve priinjavaju fizioloke i tehnike tete izgrizanjem hodnika u kori i drvetu, a imaga radi dopunske ishrane biljnim sokovima grizu koru izbojaka. Jedan od naina da se smanje tete od ovog insekta je da se izvri selekcija i u praksi koriste klonovi topola prema kojim ovaj insekt pokazuje manji stepen preferencije. Na ovaj nain smanjila bi se potreba za represivnim merama zatite. U periodu od 2004. do 2008. godine prouavan je stepen preferencije jovinog surlaa prema 18 klonova crnih topola. Prouavanje je izvreno na taj nain da je u prolee detaljno skidana kora sa po devet dvogodinjih izbojaka svakog od ispitivanih klonova topola u viegodinjim genofondovima za prouavanje osetljivosti klonskih sorti topole na oglednom dobru Instituta za nizijsko umarstvo i ivotnu sredinu. Ocena osetljivosti je sprovedena na osnovu srednje vrednosti broja ubuenih larvi po jednoj biljci. Istraivanja su pokazala da meu ispitivanim klonovima postoje znaajne razlike u osetljivosti na napad insekta. Nijedna sorta nije u potpunosti otporna na napad. Najvei intenzitet napada je konstatovan na klonovima 9/31, PE 4/68 i 1247. Mali stepen preferencije jovin surla je pokazao prema klonskim sortama topola: Panonnia, B81, 121/81,181/81 i 10-32-97. Rezultati istraivanja mogu da budu primenjeni u procesu oplemenjivanja i unapreenja tehnologije gajenja crnih topola.
111
72. Carulaspis juniperi (Bouche) I Lepidosaphes juniperi Lindinger (Homoptera:Diaspididae) TETOINE KLEKE NA PODRUJU BEOGRADA Graora Draga, Spasi Radoslava, krki Milica Univerzitet u Beogradu - Poljoprivredni fakultet, Beograd dgraora@agrifaculty.bg.ac.yu U 2007. i 2008. godini, pregledom biljaka iz roda Juniperus, u vie lokacija na podruju Beograda utvreno je prisustvo dve vrste titastih vai iz familije Diaspididae, Carulaspis juniperi i Lepidosaphes juniperi. Obe vrste su oligofagne i u okviru familije Cupressaceae, u mnogim zemljama, znaajne tetoine biljaka iz rodova Juniperus, Cupressus i Thuja (Ward, 1977; Kosztarab i Kozar, 1988; Ulgenturk i Canakcioglu, 2003). Jo osamdesetih godina, na podruju Beograda su navedene vrste evidentirane kao potencijalno opasne tetoine Juniperus spp. i Thuja spp. (Kozarevskaja i Vlaini, 1981 i 1982), da bi u 2005.godini registrovano znaajno poveanje brojnosti populacija Carulaspis juniperi u rasadnicima etinara i na zelenim povrinama (Glavendeki, 2006). Nedovoljna istraenost i sve ee i brojnije prisustvo ovih titastih vai u naoj zemlji, iniciralo je detaljnije prouavanje njihove morfologije, ciklusa razvia, intenziteta napada i tetnosti na raznim vrstama juniperusa na teritoriji Beograda. Prilikom pregleda biljaka, u intervalima od 7 do 10 dana, odreivan je intenzitet napada po skali Borchsenius-a (1963), i sa svake biljke su uzorkovane po etiri granice duine 20 cm radi dalje analize i gajenja u laboratoriji. Morfoloke razlike izmeu ove dve vrste su izraene, a posebno jasno vidljive u izgledu tita enke, to ih na biljkama ini lako prepoznatljivim. tit enke C. juniperi je okrugao i bele boje, dok je tit enke L. juniperi u obliku zapete i smee boje. Ciklus razvia je kod obe vrste gotovo identian. Imaju jednu generaciju godinje i prezimljavaju u stadijumu polno zrele enke na etinama i granama juniperusa. Ovipozicija kod L. juniperi poinje poetkom aprila, a kod C. juniperi mesec dana kasnije, odnosno poetkom maja. Duina embrionalnog i postembrionalnog razvia se takoe razlikuje za mesec dana, odnosno kod L. juniperi traje tri, a kod C. juniperi dva meseca, tako da je pojava novih imaga registrovana u isto vreme, tj. krajem juna. Nakon kopulacije, mujaci uginjavaju, a oploene enke ostaju na biljkama hranei se sve do perioda prezimljavanja. Larve i enke obe vrste hrane se isisavanjem sokova iz svih nadzemnih delova biljaka (stablo, grane, etine, plod), usled ega se javlja hloroza etina, suenje pojedinih grana, ili pak celih biljaka. Na klekama u ispitivanim delovima Beograda bilo je biljaka naseljenih jedinkama samo jedne vrste, ali i biljaka sa meanim populacijama. U takvim sluajevima C. juniperi je uvek bila znatno brojnija. 112
Najjai intenzitet napada, ocenjen sa 4 (prema skali Borchsenius-a), utvren je na klekama u Novom Beogradu, Beaniji, Vodovcu i Zemunu. Prisustvo gustih kolonija jedinki obe vrste na biljkama, prouzrokovalo je suenje i opadanje etina, kao i suenje celih grana.
73. PRILOG POZNAVANJU VRSTE Planococcus vovae (Nassonov) (Homoptera: Pseudococcidae) Graora Draga, Spasi Radoslava, Ili Slaana Univerzitet u Beogradu - Poljoprivredni fakultet, Beograd dgraora@agrifaculty.bg.ac.yu Planococcus vovae je oligofagna branasta titasta va, koja naseljava biljke iz familije Cupressaceae. Rasprostranjena je u celom Palearktiku (Kosztarab i Kozar, 1988) i u mnogim zemljama je znaajna tetoina biljaka iz rodova Juniperus, Cupressus i Thuja (Uygun et al., 1998; Ulgenturk i Canakcioglu, 2004; Moghadam, 2006). U Srbiji, masovnija pojava ove vrste registrovana je u 2005. godini, u rasadnicima i na zelenim povrinama na podruju Beograda (Glavendeki, 2006). Tokom 2007. i 2008. godine, u vie lokacija na teritoriji Beograda zabeleen je jak napad P. vovae na Juniperus spp., zbog ega se pristupilo njenom detaljnom prouavanju. Svakih 7-10 dana, na raznim zelenim povrinama u Beogradu (parkovi i vrtovi.) pregledane su biljke iz roda Juniperus sa kojih su uzorkovane po etiri granice duine 20 cm. U laboratoriji je vren pregled na prisustvo i brojnost P. vovae, odreivan razvojni stadijum tetoine, a metodom gajenja praen ciklus razvia. Na podruju Beograda P. vovae je utvrena na Juniperus spp. u 13 lokacija, a krajem leta 2008. godine i na Thuja occidentalis L., samo u jednoj lokaciji. S obzirom da ova vrsta pripada familiji Pseudococcidae, telo vai je pokriveno belim prakastim voskom. Polno zrela i oploena enka formira na kraju tela belu jajnu kesu u koju poloi 200-400 jaja, i po kojoj se prisustvo vai na biljci lake otkriva. U toku godine, P. vovae razvije dve generacije. Pregledom uzoraka sakupljenih u jesen/zimu 2007/08. godine, utvreno je da prezimljava u razliitim razvojnim stadijumima koji u prolee nastavljaju razvie, pa je pojava imaga veoma neujednaena i razvuena. Prva imaga razvijena iz prezimljujuih oblika utvrena su krajem juna i nalaena su sve do avgusta. Embrionalni i postembrionalni razvoj iznosio je oko 60 dana, pa su se imaga nove generacije poela javljati krajem avgusta. Nain prezimljavanja, neujednaen period ovipozicije, embrionalnog i larvenog razvia, dovode do preklapanja generacija, tako da su tokom cele godine na biljkama prisutni svi razvojni stadijumi. 113
Analizom infestiranih biljaka utvreno je da se larve uglavnom koncentriu na etinama, a enke na granama, i to sa donje strane. Isisavanjem sokova dovode do fiziolokog slabljenja biljke, hloroze, suenja etina i pojedinanih grana. Ova va izluuje velike koliine medne rose usled ega su nadzemni delovi biljaka sjajni i lepljivi. Osim toga, medna rosa privlai mnoge vrste iz reda Hymenoptera koje su dobri indikatori prisustva titaste vai koja se u preimaginalnim stadijumima na biljkama veoma teko detektuje. U razliitim lokacijama na teritoriji Beograda, naseljenost biljaka vaima kretala se od pojedinanih jedinki do veoma brojnih kolonija. Najjai intenzitet napada na Juniperus spp. bio je u lokacijama Beanija, Dorol i Vodovac. Krajem leta 2008. godine, u lokaciji Vodovac, zabeleen je jak napad vai i na mladim biljkama Thuja occidentalis.
74. BOLESTI VRSTA IZ RODA Paulownia I NJIHOV ZNAAJ Milijaevi Tanja, Markovi edomir Univerzitet u Beogradu - umarski fakultet, Beograd Tafil@Eunet.yu Rod Paulownia obuhvata desetak vrsta koje su rasprostranjene u istonoj Aziji: Kini, Koreji, Japanu. Meu njima je kod nas najvie zastupljena Paulownia tomentosa, iroko koriena ukrasna vrsta u ozelenjavanju naselja. Upotrebljava se za soliternu sadnju, grupnu, kao i u drvoredima. U umskim kulturama gaje se druge vrste iz ovog roda - P. fortunei i P.elongata, za sada na veoma malim povrinama, ali sa ciljem da se one znatno poveaju. Iz navedenih razloga, vrlo je znaajno upoznati se sa tetnim faktorima abiotike i biotike prirode koji mogu ugroziti njihovo zdravstveno stanje. Meu biotikim faktorima, svakako su najznaajniji insekti i gljive. Cilj ovog rada je da prikae najee bolesti Paulownia vrsta i da ukae na njihov znaaj. Na asimilacionim organima javlja se pepelnica Phyllactinia guttata (syn. P. corylea). Ovaj parazit obrazuje beliastu miceliju na gornjoj povrini listova u kojoj se uoavaju tamne kleistotecije. Posledica napada je prevremena hloroza listova, mada se moe javiti i krivljenje izbojaka. Ospiavost i pegavost lia izazivaju Ascochyta paulowniae i Phyllosticta paulowniae, koje nemaju vei znaaj. Meu bolestima kore znaajna je vrsta Diaporthe eres (anamorph Phomopsis oblonga). Ovo je iroko rasprostranjena i polifaga gljiva koja je konstatovana na preko stotinu biljnih vrsta iz preko ezdeset rodova. Izmeu ostalih, domaini su joj Ulmus spp., Paulownia spp. i Populus spp. na kojima izaziva rak kore i vrnih delova kronje (dieback). 114
Gljiva Botryosphaeria obtusa (syn. Physalospora obtusa) je prvenstveno poznata kao parazit na vrstama iz roda Malus, mada je konstatovana i na umskom drveu. Ovo je takoe iroko rasprostranjena gljiva koja se javlja i na drvenastim i na zeljastim biljkama iz 55 familija. Na Paulownia vrstama je najee konstatovana kao saprofit u kori, ali moe kolonizirati i zdravo tkivo, ukoliko su biljke prethodno bile izloene nepovoljnim ekolokim faktorima. S obzirom da se jedna druga vrsta iz ovog roda B. dothidea javlja kao agresivan parazit gigantske sekvoje, kedra i lovorvinje u urbanim sredinama, ali i u rasadnicima, gljivi Botryosphaeria obtusa se u narednim istraivanjima mora posvetiti ozbiljna panja. Od gljiva koje izazivaju trule drveta, najee je konstatovana vrsta Schizophyllum commune, mada se, prema literaturnim izvorima, javljaju i Armillaria vrste koje izazivaju trule korena.
76. DRUGI PRILOG POZNAVANJU KSILOFAGNIH STRIIBUBA NACIONALNOG PARKA FRUKA GORA Stojanovi V. Dejan, Pluarevi V. K. Nacionalni park Fruka gora, Sremska Kamenica dejanstojanovic021@yahoo.co.uk Ksilofagne striibube su insekti koji u stadijumu larve ive u drvetu (i pod korom) i u njemu grade sisteme hodnika nepravilnih oblika. Razvie striibuba moe trajati od nekoliko meseci do nekoliko godina Sve ove aktivnosti ksilofagnih striibuba znaajno umanjuju tehniku vrednost napadnutog drveta. Diverzitet, rasprostranjenost, brojnost, tete koje izazivaju i ekonomski znaaj ksilofagnih insekata neophodni su elementi praenja u zatienim umskim biocenozama Nacionalnog parka Fruka gora. Takoe ekoloka valenca manje osetljivih vrsta familije Cerambycidae moe poprimiti nenadanu irinu. Prilikom istraivanja upotrebljavane su standardne metode koje se koriste za sakupljanje i monitoring striibuba. Pored ivinih lampi od 400w, upotrebljavana je i petromaks lampa od 400w. Takoe, striibube su sakupljane mreicom za hvatanje insekata, ali i rukom na stablima, granama, liu, panjevima, iblju i bilju. Koriene su i klopke sa crnim vinom, koje su bile okaene o grane, najee liara, ali i etinara. Vredniji primerci su preparirani i deponovani u standardne entomoloke kutije. Prilikom determinacije, korieni su kljuevi dati u (Bense, 1995 i Sama, 2002), a sistematski raspored vrsta dat je prema (Althoff & Danilevsky, 1997).
115
Prvi spisak ksilofagnih striibuba Nacionalnog parka Fruka gora obuhvatio je 17 vrsta striibuba. U ovom radu dati su podaci istraivanja za jo 18 vrsta ksilofagnih striibuba i to: Dinoptera collaris (Linnaeus), Pachytodes erraticus (Dalman), Rutpela maculata (Poda), Stenurella melanura (Linnaeus), Strangalia attenuata (Linnaeus), Spondylis buprestoides (Linnaeus), Purpuricenus budensis (Gtze), Ropalopus insubricus (Germar), Leioderes kollari Redtenbacher, Ropalopus clavipes (Fabricius), Xylotrechus antilope (Schnherr), Chlorophorus varius (Mller), Chlorophorus sartor (Mller), Clytus arietis (Linnaeus), Neoclytus acuminatus (Fabricius), Lamia textor (Linnaeus), Aegomorphus clavipes Schrank i Saperda octopunctata (Scopoli). Ukupan broj zabeleenih ksilofagnih striibuba u Nacionalnom parku Fruka gora trenutno iznosi 35 vrsta. Za veinu zabeleenih vrsta ksilofagnih striibuba na ovom spisku konstatovano je da se u naim uslovima razvijaju i na hrastovima (Miloevi, 2003).
POSTERI Zatita voaka i vinove loze

77. PROUAVANJE PROTEINSKIH PROFILA BAKTERIJE Pseudomonas syringae IZOLOVANE SA RAZLIITIH VRSTA VOAKA Ivanovi arko, Gavrilovi Veljko, ivkovi Svetlana, Starovi Mira Institut za zatitu bilja i ivotnu sredinu, Beograd zarko.ivanovic@yahoo.com Poslednjih godina Pseudomonas syringae postaje ekonomski znaajan patogen voaka. Eksperimentalno je potvren kao parazit kruke, jabuke, kajsije, trenje, vinje, ljive i maline, prouzrokujui suenje grana, plamenjau mladara i cvasti i nekrozu pupoljaka i plodova. Korienjem razliitih prajmera ve je dokazano postojanje razlika izmeu sojeva poreklom sa razliitih vrsta voaka. Cilj ovih istraivanja bio je utvrivanje eventualnih razlika u sadraju ukupnih elijskih proteina izmeu sojeva P. syringae izolovanih sa kruke, trenje, vinje, ljive i maline. Patogenost izolata dokazana je hipersenzibilnom reakcijom (HR) na liu duvana i mukatle, kao i vetakom inokulacijom plodova kruke, trenje, limuna, listova jorgovana i mahuna boranije, na kojima se pojavljuju karakteristini tipovi nekroza. Odgajivake, morfoloke i biohemijskofizioloke odlike ispitane su prema standardnim metodama koje se koriste u fitobakteriologiji.
116
U ovim istraivanjima je korien metod jednodimenzionalne SDS PAGE gel elektroforeze ukupnih elijskih proteinskih profila, koju je opisao Laemmli, 1970. Vizuelnom ocenom ukupnih elijskih proteinskih frakcija nije bilo mogue utvrditi razlike izmeu ispitivanih bakterijskih izolata. Ve dokazane razlike koje postoje na genskom nivou izmeu razliitih sojeva bakterije P. syringae nisu se odrazile na sadraj ukupnih elijskih proteinskih profila primenom jednodimenzionalne SDS PAGE elektroforeze. Ovi rezultati, u nastavku istraivanja, bie provereni primenom dvodimenzionalne elektroforeze.
78. NEKE ODLIKE Erwinia amylovora POREKLOM IZ RAZLIITIH DOMAINA Ivanovi Milan, Gai Katarina, Obradovi Aleksa Univerzitet u Beogradu - Poljoprivredni fakultet, Odsek za fitomedicinu, Beograd aleksao@agrifaculty.bg.ac.yu Bakteriozna plamenjaa, koju prouzrokuje Erwinia amylovora je jedna od ekonomski najznaajnijih bolesti jabuastih voaka. tetama koje prouzrokuje privlai panju istraivaa vie od dva veka. U cilju prouavanja nekih odlika bakterije E. amylovora, prikupljen je 41 soj bakterije izolovane iz 8 raliitih vrsta domaina gajenih u 14 lokaliteta u Srbiji i Crnoj Gori, poreklom iz kolekcija domaih fitobakteriologa. Korienje razliitih izvora ugljenika iz podloge se dugo koristilo kao metod u identifikaciji fitopatogenih bakterija. Danas su dostupni poluautomatizovani testovi koji omoguavaju prouavanje metabolizma ireg spektra ugljenikovih jedinjenja. Jedan od takvih testova je BIOLOG test koji smo primenili kao pouzdano sredstvo u identifikaciji sojeva bakterija i utvrivanju slinosti ili razlika tzv. metabolikog otiska kako meu samim prouavanim sojevima tako i u odnosu na karakteristike sojeva deponovane u bazi podataka. Detekcija prouavanih izolata izvrena je i korienjem specifinih antitela serolokom imunoadsorpcionom (ELISA) metodom. Takoe, u ovom radu prouena je osetljivost sojeva E. amylovora, poreklom iz Srbije, na dejstvo bakar-sulfata, kao i antibiotika streptomicin-sulfata i kasugamicina. Test je izveden tako to je u autoklaviranu i delimino prohlaenu podlogu dodat vodeni rastvor bakar-sulfata, tj. aktivne komponente navedenih antibiotika, do konane koncentracije 100 i 200 ppm. Podloge su zatim razlivane u Petri posude, a zasejavanje prouavanih sojeva je vreno pipetiranjem 3l bakterijske suspenzije, koncentracije oko 108 cfu/ml na podlogu. Kao kontrola je korien soj za koji se pouzdano zna da je rezistentan na bakar sulfat i pomenute antibiotike. 117
Ni jedan od prouavanih sojeva E. amylovora se ne razvija u podlozi sa streptomicinom, odnosno kasugamicinom ime je dokazana osetljivost prema antibioticima. Za razliku od toga, bakar-sulfat nije delovao na bakterijske elije jer je dolo do razvoja kolonija kod svih izolata. Utvrena je razlika u razvoju pojedinih izolata u podlozi sa bakar-sulfatom koja je konstatovana slabijim (sporijim) porastom kolonija na podlozi.Rezultati BIOLOG testa su potvrdili pripadnost svih sojeva bakteriji E. amylovora sa indeksom slinosti od 0,62 do 0,99. Takoe, moemo zakljuiti da nije bilo razlike izmeu izolata u pogledu korienja ugljenika iz razliitih izvora. ELISA testom je potvreno da sojevi poseduju zajednike seroloke karakteristike sline bakteriji E. amylovora.
79. EFIKASNOST FUNGICIDA U SUZBIJANJU PATOGENA Monilinia laxa (Ader. i Ruhl.)

1
Peri Sanja1, Gudi Slavia2, Stojii Iva3, Todorovi Dragan4 Visoka poljoprivredno-prehrambena kola strukovnih studija u Prokuplju 2 Poljoprivredni fakultet, Leak 3 Okruni zatvor, Prokuplje 4 JUGO-HEM d.o.o., Leskovac sanjaperi@ptt.yu
Vinja (Prunus cerasus) je znaajna vona vrsta koja se u strukturi voarstva Srbije nalazi na treem mestu, iza ljive i jabuke (Gvozdenovi, 1995). Danas se naa zemlja nalazi meu etiri najvea proizvoaa vinje u svetu (Blagojevi, 2000). Oblainska vinja zahvaljujui izuzetnim osobinama postala je dominantno traena sorta kod nas i u svetu (Pavievi i Pavievi, 2003; Vasilev i Bavarov, 1981). Ispitivanja efikasnosti fungicida u suzbijanju M. laxa obavljena su tokom 2004. i 2005. godine u lokalitetu Prokuplje, na ekonomiji Okrunog zatvora u D. Trnavi. Ispitivanja su izvedena na sortia Oblainska vinja, starosti 11 godina. Sistem gajenja je kronja u obliku vaze, gustina sadnje 4 x 3m, a ekspozicija je jugoistona. Ogled je izveden po blok sistemu sa 5 varijanti (etiri sa fungicidima i jedna kontrolna varjanta). Svaka varijanta u etiri ponavljanja, a svako ponavljanje sa po pet stabala. Ispitivana je efikasnost sledeih fungicida: bakar hidroksid (Blauvit WP 50 - 0,5%), tiofanat-metil (Topsin 70 WGR - 0,07%) + vinklozolin (Ronilan DF WG - 0,15%), ciprodinil (Chorus 75 WG - 0,02%) i triforin (Saprol EC - 0,1%). Aplikacija fungicida obavljana je lenom prskalicom uz utroak tenosti 1000 l/ha. U obe godine ispitivanja izvedena su tri tretiranja. Sva
118
tretiranja obavljena su od poetka cvetanja do precvetavanja u najosetljivijoj fazi razvoja vinje prema patogenu M. laxa. Efikasnost ispitivanih fungicida izraunavana je po formuli Abbott-a. Prema dobijenim rezultatima najveu efikasnost ispoljila je kombinacija preparata Topsin + Ronilan, i ona je u 2004. iznosila 97,19%, a u 2005. godini 96,43%. Na drugom mestu, prema efikasnosti, je preparat Chorus sa 88,26% u 2004., odnosno 89,45% u 2005. godini. Na treem mestu je preparat Saprol ija se efikasnost kretala od 81,15% 2004. do 83,56%, 2005. godine. Najniu efikasnost ispoljio je Blauvit sa 61,32% u 2004. i 59,86% u 2005. godini. Procenat inficiranih i sasuenih cvetova u kontroli bio je razliit i kretao se od 60,5% u 2004. do 73,0% u 2005. godini, kada je u Toplikom okrugu zabeleena epifitotina pojava monilioze. Naa dvogodinja istraivanja (2004-2005), pokazuju da se ekonomski najznaajniji patogen cveta i rodnih granica vinje, Monilinia laxa, moe uspeno suzbiti pravovrmenom primenom hemijskih mera zatite. Pri izboru fungicida prednost treba dati manje rizinim preparatima, ime se utie na ouvanje ivotne sredine i zdravlja ljudi.
80. DETEKCIJA VIRUSA I FITOPLAZMI U UVOZNOM SADNOM MATERIJALU JABUASTIH I KOTIAVIH VRSTA VOAKA Jevremovi Darko, Paunovi Svetlana Institut za voarstvo, aak darkoj@tfc.kg.ac.yu U radu su prikazani rezultati ispitivanja uvoznog sadnog materijala jabuastih i kotiavih vrsta voaka na prisustvo karantinskih i ekonomski tetnih virusa i fitoplazmi u periodu 2004-2008. godine. Ispitivanja su sprovedena u skladu sa vaeim pravilnicima Ministarstva poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede Republike Srbije iz oblasti zatite bilja. Analizirano je ukupno 270 uzoraka podloga, sorti i semena voaka: 73 uzoraka podloga (Malus domestica, Pyrus communis, Cydonia oblonga, Prunus cerasifera, P. persica, P. armeniaca, P. avium i P. mahaleb); 189 uzoraka razliitih sorti jabuke, kruke, ljive, breskve, kajsije, trenje i vinje; i 8 uzoraka semena (P. cerasifera, P. persica, P. armeniaca, P. avium, P. mahaleb i P. amygdalus). Na prisustvo virusa uzorci su ispitivani ELISA metodom, dok je ispitivanje na prisustvo fitoplazmi sprovedeno nested-PCR metodom. U zavisnosti od vrste voaka, tipa uzorka, sezone vegetacije, kategorije sadnog materijala i zemlje porekla vreno je ispitivanje na odgovarajue viruse (Plum pox virus, Prune dwarf virus, Prunus necrotic ringspot virus, Cherry leaf roll virus, Arabis mosaic virus, Strawberry latent ringspot virus, Raspberry ringspot virus, 119
Tobacco black ring virus, Tomato ringspot virus, Apple mosaic virus, Apple stem pitting virus, Apple stem grooving virus i Apple chlorotic leafspot virus). etiri uzorka jabuke ispitivano je na prisustvo fitoplazme proliferacije jabuke i 5 uzoraka kruke na prisustvo fitoplazme propadanja kruke. Od ukupnog broja ispitivanih uzoraka kod 5 uzorka (1,8%) utvreno je prisustvo fitopatogenih virusa. Kod 1 uzorka podloge Prunus avium, poreklom iz Maarske, utvren je virus krljavosti ljive (Prune dwarf virus); kod 2 uzorka ljive, poreklom iz Maarske, karantinski (A2) virus arke ljive (Plum pox virus); kod 1 uzorka jabuke, poreklom iz Belgije, virus mozaika jabuke (Apple mosaic virus) i kod 1 uzorka jabuke, poreklom iz Italije, virus hlorotine lisne pegavosti jabuke (Apple chlorotic leafspot virus). U ispitivanim uzorcima jabuke i kruke nije utvreno prisustvo fitoplazmi.
81. Aphis spiraecola Patch, NOVA TETOINA JABUKE U SRBIJI Petrovi Obradovi Olivera1, Vukainovi Dragana1, Vueti Ana1, Milovanovi Predrag2, Krnjaji Slobodan3 1 Univerzitet u Beogradu - Poljoprivredni fakultet, Beograd 2 Supromex d.o.o., Smederevo 3 Institut za zatitu bilja, Bioloka laboratorija, Beograd petrovic@agrifaculty.bg.ac.yu Suzbijanje biljnih vaiju jabuke predstavlja sve vei problem za proizvoae u Srbiji pre svega zbog njihove sve izraenije rezistentnosti na insekticide. Pored ranije poznatih vrsta, zelene jabukine vai (Aphis pomi), branjavih vaiju (Dysaphis spp.), krvave vai (Eriosoma lanigerum), pojavila se i nova tetoina, Zelena va spirea, Aphis spiraecola Patch. Radi se o invazivnoj vrsti, u svetu ve dobro poznatoj po velikoj rezistentnosti na insekticide, koja je u Srbiji prvi put registrovana 2007. godine. U Mediteranu esta je tetoina citrusa i dekorativnih biljaka a globalno otopljavanje verovatno je doprinelo njenom irenju na sever. Spireina zelena va Zelena va spirea, ili va citrusa kako se jo naziva (sinonim je Aphis citricola), veoma je polifagna vrsta koja se razvija na biljkama iz preko 20 familija. Morfoloki veoma je slina sa zelenom jabukinom vai, sa kojom se esto nalazi na istim domainima (fam. Rosaceae), a od koje se ni golim okom ni lupom ne moe razlikovati. Tokom 2007. i 2008. godine uzorci vaiju jabuke sakupljani su sa vie lokaliteta u Srbiji. Vai su posmatrane pomou binokularne lupe (uveanje od 40 do 100 puta), fiksirane su u alkoholu nakon ega su pravljeni preparati i obavljana je determinacija. Zelena va spirea u Srbiji je nadjena na jabuci, dunji i nekim dekorativnim biljkama (Spirea sp., Chaenomeles speciosa). S obzirom na 120
njenu polifagnost treba je oekivati na mnogo veem broju domaina. Na jabuci nadjena je u okolini Beograda (Radmilovac, Bole, Surin, Jakovo), Smedereva (Suvodol, Drugovac, Vodanj, Kolari), Velike Plane (Kusadak, Krnjevo), Subotice (Baki Vinogradi), Stare Pazove (Golubinci, Novi i Stari Banovci, Surduk, Belegi, Slankamen) i Novog Sada (Gospodjinci). Utvrena je u preko 30 uzoraka vaiju sa jabuke. Veoma esto nalaena je u meanim kolonijama sa A. pomi, u manjem broju uzoraka iskljuivo je bila prisutna A. spiraecola. Beskrilne partenogenetske enke ove dve vrste vaiju razlikuju se u broju marginalnih tuberkula (A. pomi ima tubrkule na 2, 3. i 4. trbunom segmentu, A. spiraecola ih nema), broju dlaka na kaudi (A. pomi 10 (13) 19 dlaka, A. spiraecola 7-15 (12) dlaka) i duini vrnog dela rostruma (kod A. pomi dui od 0,13m, kod A. spiraecola krai od 0,125 m). U radu su dati crtei mikroskopskih preparata A. spiraecola i A. pomi na kojima su prikazane morfoloke razlike izmeu njih. Narednih godina trebalo bi detaljno prouiti biologiju razvia Aphis spiraecola kod nas, utvrditi njen spektar domaina i unaprediti postupak identifikacije ove vrste.
82. CRVENILO KRUKE SVE UESTALIJA POJAVA U SRBIJI Starovi Mira, Ivanovi arko, Aleksi Goran, Kuzmanovi Slobodan, Stojanovi Saa, ivkovi Svetlana, Gavrilovi Veljko Institut za zatitu bilja i ivotnu sredinu, Beograd gavranm@yahoo.com Prvi simptomi propadanja kruke u Srbiji, potiu iz davne 1969. godine (Vojvodi i Grbi, 1969). Duduk i saradnici su mnogo kasnije 2005.godine, primenom PCR metode dokazali prisustvo Pear decline fitoplazme (PD) u stablima kruke sa simptomima crvenila u Centralnoj Srbiji, dok je u republikama bive Jugoslavije, u oblasti Dalmacije utvreno prisustvo simptoma 1976. godine (Cvetkovi, 1976), a prisustvo ove PD fitoplazme dokazano na podruju Republike Srpske 2003. godine (Trkulja i saradnici, 2004). Simptomi crvenila su primeeni u vie lokaliteta irom Srbije u manjim zasadima, ili na pojedinanim stablima, obzirom da je broj veih komercijalnih zasada kruke poslednjih godina znatno smanjen. U periodu 2005 2007.godine obavljen je pregled zasada kruke u lokalitetu De, Crvenka i u vie pojedinanih zasada kruke irom Srbije, u okolini Aleksandrovca, Beograda, aka i ida. Sa stabala na kojima je utvreno prisustvo simptoma tipa crvenila, uzorkovan je biljni materijal za analize. Uzorci su obraeni za
121
histopatoloka ispitivanja i posmatranje na elektronskom mikroskopu po metodi koju su opisali Hopkins i saradnici (1973) i PCR analizu, koja je raena po EPPO PM7/62 proceduri, primenom para univerzalnih prajmera R16F2n i R16R2 i parom specifinih prajmera fO1 i rO1. Na ultratankim presecima floemskog tkiva glavnih lisnih nerava obolelih stabala kruke, utvreno je prisustvo organizama, koji po obliku, veliini od 350 - 480 x 600 - 700 nm i strukturi, odgovaraju fitoplazmama. Primenom para univerzalnih prajmera R16F2n i R16R2, u testiranim uzorcima dokazano je prisustvo fragmenta veliine 1200 bp, to je ukazalo na prisustvo fitoplazmi. Dalja primena specifinog prajmera fO1/rO1 omoguila je identifikaciju do grupe fitoplazme 16SrX kojoj pripada i fitoplazma PD. 83. ANALIZA MORFOLOKIH KARAKTERISTIKA SEZONSKIH FORMI Cacopsylla pyri (L.) (Homoptera, Psyllidae) Jerini Prodanovi Duanka1, Mutavdi Slavka2, Drobnjakovi Tanja2 1 Univerzitet u Beogradu - Poljoprivredni fakultet, Beograd 2 Institut za pesticide i zatitu ivotne sredine, Beograd dusanka@agrifaculty.bg.ac.yu Kod imaga obine krukine buve Cacopsylla pyri (L.) prisutan je sezonski dimorfizam, koji je uslovljen u prvom redu fotoperiodom. Otuda je obina krukina buva opisivana pod razliitim nazivima. Opte je prihvaeno stanovite da se C. pyri javlja u dve morfoloke forme: letnjoj (pyrarboris) i zimskoj (pyri). Tokom vegetacionog perioda 2007. godine (u intervalima od 10-15 dana), na lokalitetu Radmilovac, vren je vizuelni pregled stabala kruke uz istovremeno sakupljanje imaga C. pyri pomou runog ekshaustora. Sakupljeni uzorci imaga su donoeni u laboratoriju i fiksirani u 70% alkoholu. Od ovog materijala su pravljeni privremeni i trajni mikroskopski preparati, metodom prosvetljavanja u KOH. Pripremljeni preparati su korieni za izradu digitalnih fotografija pri uvelianju 50x. Potom je vreno merenje morfolokih karaktera imaga u softverskom paketu Leica IM 1000. Mereno je ukupno osam morfolokih karaktera: duina tela, irina glave, duina temena, irina temena, duina genalnih konusa, duina pipaka, duina i irina krila. Na osnovu izvrene analize morfolokih karakteristika imaga utveno je da se sezonske forme C. pyri razlikuju u obojenosti i dimenzijama tela. Imago zimske forme je tamno smee do crne boje sa zatamnjenim prednjim krilima i tamno smeom nervaturom krila. Letnja forma imaga je uto smea sa prozirnim prednjim krilima i svetlo smeom nervaturom krila.
122
Imaga letnje forme imaju manje dimenzije tela u odnosu na imaga zimske forme. Merenjem je ustanovljeno da su svi mereni karakteri vei kod imaga zimske forme.
84. PRIRODNI NEPRIJATELJI KRUKINE LISNE BUVE Cacopsylla pyri (L.) (Homoptera, Psyllidae) Jerini Prodanovi Duanka1, Drobnjakovi Tanja2, Mutavdi Slavka2, Mihajlovi Ljubodrag3, Proti Ljiljana4 1 Univerzitet u Beogradu - Poljoprivredni fakultet, Beograd 2 Institut za pesticide i zatitu ivotne sredine, Beograd 3 Univerzitet u Beogradu - umarski fakultet, Beograd 4. Prirodnjaki muzej, Beograd dusanka@agrifaculty.bg.ac.yu Krukina lisna buva Cacopsylla pyri je palearktika vrsta koja je rasprostranjena u celoj Evropi. U veoj brojnosti je prisutna u plantanim zasadima i predstavlja najznaajniju tetoinu kruke. Zbog veeg broja preklapajuih generacija suzbijanje C. pyri je oteano, a primena insekticida ireg spektra delovanja nepovoljno se odraava na sastav korisne entomofaune. U cilju unapreenja bioracionalnih metoda atite kruke, poslednjih godina posebna panja se poklanja ouvanju prirodnih populacija parazitoida i predatora. Kompleks prirodnih neprijatelja C. pyri, kod nas gotovo i da nije prouavan, te je cilj ovoga rada bio da se ustanovi njihovo prisustvo. Prisustvo prirodnih neprijatelja C. pyri je prouavano u plantanom zasadu kruke u Radmilovcu tokom vegetacije 2006. i 2007. godine. Predatori su sakupljani direktno iz kolonija larvi C. pyri ili su njihovi preimaginalni stadijumi donoeni u laboratoriju zajedno sa infestiranim biljnim materijalom, radi daljeg gajenja. Sakupljena i odgajena imaga su preparovana i determinisana. Parazitirane larve lisne buve su sakupljane sa biljnim materijalom i dalje gajene u laboratoriji do izletanja parazitoida. Dobijeni parazitoidi su odlagani prema dinamici eklozije, a kasnije su preparovani i determinisani. Odgajeno je i sakupljeno 12 vrsta predatora iz etiri insekatska reda. Iz reda Dermaptera (Forficula auricularia L.), reda Heteroptera (Anthocoris nemoralis Fabricius, Orius (Heterorius) minutus Linnaeus, Orius (Heterorius) majusculus Reuter), reda Neuroptera (Chrysopa septempunctata (Westmael) i Ch. carnea (Stephenus)) i reda Coleoptera (Coccinella septempunctata (L.), Adalia bipunctata (L.), Rhagonycha fulva (Scopoli), Rh. testacea (Linaeus), Cantharis rustica Fallen i Malachius bipustulatus L.).
123
Od parazitoidnih osica sakupljeno je i odgajeno etiri vrste (Prionomitus mitratus (Dalm.), Syrphophagus taeniatus (Frst.), Psyllaephagus procerus Marcet i Tamarixia sp.), koje su ovom prilikom prvi put u Srbiji registrovane kao parazitoidi C. pyri i kao nove vrste u fauni nae zemlje.
85. DELOVANJE ABAMEKTINA (ARMADA) NA KRUKINU BUVU (Cacopsylla pyri) Stamenkovi Svetomir1, Peri Pantelija2*, Mari Dejan2, Ili Novica3 1 Univerzitet u Pritini, Poljoprivredni fakultet, Zubin Potok 2 Institut za pesticide i zatitu ivotne sredine, Beograd 3 Via poljoprivredno-prehrambena kola, Prokuplje pantelija.peric@pesting.org.yu Poslednjih dvadesetak godina krukina buva (Cacopsylla pyri) je sa aspekta tetnosti ekonomski najznaajnija tetoina kruke u Srbiji. Prouzrokova bakteriozne plamenjae (Erwinia amylovora) i Cacopsylla pyri su u znaajnoj meri uticali na smanjenje obima proizvodnje plodova kruke i danas je upravo zbog toga kruka deficitarna vona vrsta u naoj zemlji. Problemi krukine buve, njene brojnosti i tetnosti postaju izraeniji posle zabrane upotrebe DNOC-a. Od momenta zabrane ovog jedinjenja proizvoai su u cilju suzbijanja krukine buve obavljali viekratna tretiranja insekticidima irokog spektra (posebno piretroidima) ime je u znatnoj meri naruena prirodna ravnotea izmeu tetoine i njenih prirodnih regulatora brojnosti. Kljuni momenat u kontroli populacije Cacopsylla pyri je suzbijanje prezimljujuih imaga i mladih larvenih stupnjeva. Suzbijanje krukine buve u drugom delu vegetacije je jako oteano zbog preklapanja generacija ove tetoine, poveanja rezistentnosti prema insekticidima i obilnog luenja medne rose. U periodu od 2005. do 2008. godine ispitana je efikasnost abamektina (Armada 0,1 i 0,2%) u odnosu na standardne insekticide: endosulfan (Tiocid 0,15-0,3%), bifentrin (Talstar 0,05-0,1%), amitraz (Mitac 0,3%), kao i kombinacije abamektina i acetamiprida, odnosno abamektina i fenoksikarba. Efikasnost suzbijanja krukine buve (Cacopsylla pyri) obavljena je u lokalitetima: aak, Gua, Sremska Mitrovica, Borkovac i Bela Crkva. Ogledi su postavljeni prema standardnim EPPO/OEPP metodama. Efikasnost suzbijanja krukine buve (Cacopsylla pyri) varirala je u zavisnosti od lokaliteta. Najvea efikasnost (>95%) dobijena je kod primene abamektina, i kombinacije abamektina i fenoksikarba odnosno abamektina i acetamiprida u lokalitetima aak i Gua. Takoe, abamektin i amitraz ostvarili su visoku efikasnost u 2005.godini 83,2 -95,0% i 93,5 - 94,9% 124
(Sremska Mitrovica i Bela Crkva), odnosno u 2007. godini 95,0 i 86,0% (Borkovac). 86. SUZBIJANJE KRUKINE BUVE (Cacopsylla pyri) U BAKOJ TOKOM 2007. i 2008.godine Vajgand Dragan2 , Petrina Rua1, Farka Florian1 1 Agropest YU, Subotica 2 Agroprotekt, Sombor vajgandd@sbb.co.rs Krukina buva je vrsta koje se kao najvanija tetoina javlja u intenzivnim zasadima kruke. Kada se prenamnoi potpuno unitava rod kruke, a kao posledica njenog prisustva zasad kruke moe biti potpuno uniten. Nakon prestanka upotrebe preparata na bazi DNOC, krukina buva je postala teko reiv problem u zatiti kruke. Ipak pravovremenom primenom preparata koji se nalaze na tritu, moe se proizvesti kruka odlinog kvaliteta. Cilj rada je da se prikae koji preparati za zatitu bilja su od strane autora koriteni u zasadima kruaka tokom 2007. i 2008.godine, i koje vreme primene se pokazalo kao optimalno za pojedine preparate. Obzirom da krukina buva brzo stie rezistentnost, koriteni su preparati koji su svrstani u razliite grupe prema mehanizmu delovanja. Krajem zime, odnosno, tokom naseljavanja zasada kruke od strane krukine buve, se korieni preparati iz grupe modulatora natrijumovih kanala - piretroidi. Poetkom prolea i kasnije tokom vegetacije, odnosno prilikom pojave prvih larvi su korieni preparati iz grupe agonista acetil holina - neonikotinoidi. Tokom precvetavanja i kasnije tokom vegetacije, odnosno u vreme prisustva jaja i poetkom piljenja larvi su korieni preparati iz grupe mimika juvenilnog hormona, kao i agonisti GABA (abamektin). U sistemu suzbijanja ove tetoine su koriena i pomona sredstva bela mineralna ulja i organosilikonski surfaktant.
125
87. UTVRIVANJE PRISUSTVA BAKTERIOZNOG IZUMIRANJA BRESKVE I NEKTARINE U SRBIJI Obradovi Aleksa, Gai Katarina, Ivanovi Milan Univerzitet u Beogradu - Poljoprivredni fakultet, Beograd aleksao@agrifaculty.bg.ac.yu Prisustvo Pseudomonas syringae pv. persicae, prouzrokovaa bakterioznog izumiranja breskve i nektarine, nije do sada zabeleeno u nas, zbog ega se ova bakterija nalazi na nacionalnoj A1 listi karantinskih patogena. Rasprostranjenost ovog patogena ograniena je na neka podruja Francuske, Engleske i Hrvatske, pa se stoga nalazi na EPPO A2 listi karantinskih organizama. Van Evrope, prisutna je jo i na Novom Zelandu. U cilju provere prisustva ovog patogena u nas, kao i razrade i optimizacije protokola za njegovu detekciju, tokom 2007. i 2008. godine testirani su uzorci breskve i nektarine, prikupljeni iz razliitih lokaliteta u Srbiji. Radi kontrole i poreenja rezultata, u laboratorijskim testovima korien je kontrolni soj navedenog patogena, kao i bakterije P. s. pv. syringae i P. s. pv. morsprunorum, poreklom iz meunarodne kolekcije patogenih bakterija. Obzirom da su patogeni varijeteti syringae i morsprunorum rasprostranjeni u Srbiji i da poseduju neke zajednike karakteristike sa pv. persicae, bilo je neophodno izvriti uporedno prouavanje odlika sva tri navedena patogena, kako zbog upoznavanja bakteriolokih karakteristika P. s. pv. persicae, tako i zbog izbora diferencijalnih testova i ocene njihove pouzdanosti Testiranjem prikupljenih uzoraka breskve i nektarine nije utvreno prisustvo P. s. pv. persicae u Srbiji. Uoeno je da se bolest ne moe prepoznati na osnovu simptoma, jer sline promene na biljkama mogu nastati kao posledica dejstva drugih biotskih i abiotskih faktora. Usled nedostatka brzih i pouzdanih metoda, detekcija patogena i dalje poiva na potvrivanju prisustva izolacijom i identifikacijom klasinim bakteriolokim testovima. Zbog mogueg prisustva sva tri navedena patogena varijeteta na breskvi i nektarini, veoma je vano obratiti panju na rezultate testova koji potvruju razlike meu njima. Provera patogenosti na jednogodinjim mladarima biljke domaina nephodna je pri donoenju konanog zakljuka. Meutim, preliminarna potvrda moe se dobiti pozitivnom hipersenzitivnom reakcijom duvana i mahuna boranije ve nakon 24h od infiltracije. Utvreno je da se na osnovu intenziteta reakcije mahuna boranije, a takoe i inokulisanih plodova nektarine i limuna, moe izvriti diferencijacija navedenih patogenih varijeteta. Od biohemijsko-fiziolokih testova, najpogodnijim za diferencijaciju P. s. pv. persicae pokazali su se test fluorescentnosti na Kingovoj podlozi B, hidroliza elatina i eskulina, stvaranje kiseline iz sorbitola i inozitola, kao i stvaranje estica leda.
126
Patovar persicae se moe razlikovati od pv. syringae i morsprunorum i na osnovu genetskog otiska utvrenog REP-PCR metodom. Istraivanja su obavljena kao rezultat programa Uspostavljanje i verifikacija dijagnostike procedure za Pseudomonas syringae pv. persicae, koji finansira Uprava za zatitu bilja, Ministarstva poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede Republike Srbije.
88. ISPITIVANJE MOGUNOSTI SUZBIJANJA PROUZROKOVAA MREAVOSTI PLODOVA NA BRESKVI Dolovac Nenad1, Aleksi Goran1, Trkulja Nenad1, Mileti Novica2 1 Institut za zatitu bilja i ivotnu sredinu, Beograd 2 Univerzitet u Beogradu Poljoprivradni fakultet, Beograd ndolovac@yahoo.com Tokom proteklih godina u naoj zemlji, primeena je znaajna pojava mreavosti plodova na poznijim sortama breskve (Sankrest, Faet i Samerset). Za sada se samo pretpostavlja da ovu pojavu izaziva prouzrokova pepelnice jabuke Podosphaera leucotricha. Prema preporukama domaih i sranih autora, hemisku zatitu breskve od prouzrokovaa pepelnice treba otpoeti od fenofaze precvetavanja, ili ak kasnije. Primenom ovih metoda suzbijanja, unaim uslovima nisu dobijeni znaajni rezultati. U cilju pronalaenja naina za bolju zatitu plodova breskve od prouzrokovaa mreavosti, vrena su ispitivanja efikasnosti razliitih rokova tretiranja za njegovo suzbijanje. Ispitivanja su izvoena u toku 2008. godine u Beloj Crkvi, (PIK ,,Juni Banat''), u zasadu sorte Faet. Za ispitivanje efikasnosti rokova tretiranja korien je fungicid Stroby, (a.m. kresoksimmetil), u koncentraciji primene od 0,02%. Ovaj fungicid trenutno ispoljava visoku efikasnost u suzbijanju pruzrokovaa pepelnice na jabuci. Ogledi su postavljeni i voeni po intrukcijama OEPP metoda. Tretiranja su vrena pomou lenog motornog oroivaa Solo, uz uroku vode od 1000 l/ha. Ispitivane varijante su se sastojale iz vie razliitih kombinacija rokova tretmana, (npr. tri tretiranja u razliitim fenofazama), kao i iz pojedinanih tretmana, (tretiranja u odreenim fazama razvoja breskve). Tretiranjima su bile obuhvaene sve fenofaze razvoja breskve od f.f. zelena taka do posle precvetavanja. Za ocenu je posmatrano po 100 plodova iz svake eksperimentalne parcele, ukupno 400 plodova po varijanti. Ocena efekata je izvrena po uoavanju jasne razlike izmeu tretiranih varijanti i netretirane kontrole. Intenzitet je izraunat po Towsend-Hoeberger-u, a efikasnost primenjenog fungicida po formuli Abboot-a.
127
U uslovima pojave oboljenja u kontroli od 25,2%, kombinovana varijanta, (tretiranja u sledeim fenofazama: zelena taka, roze pupoljak, cvetanje), ispoljila je najveu efikasnost 86,2%, dok je varijanta u kojoj se fungicid samo jednom primenijo u fenofazi precvetavanja, ispoljila znatno niu efikasnost od 22,7%.
89. PRAENJE BRZINE IRENJA VIRUSA ARKE U OGLEDNOM ZASADU LJIVE AANSKA RODNA Paunovi Svetlana, Jevremovi Darko, Srekovi Milan, Popovi Branko Institut za voarstvo, aak, institut-cacak@eunet.yu U cilju praenja brzine irenja virusa arke putem lisnih vai i pozicije novozaraenih stabala u odnosu na stabla koja su ve ispoljila simptome arke odabran je ogledni zasad u Srezojevcima sa ukupno 404 stabla ljive sorte aanska rodna. Deo zasada sa 202 stabla je podignut 1999. godine, a drugi deo sa istim brojem stabala 2002. godine (razmak sadnje 5m x 5m). Vizuelni pregledi i poetno evidentiranje stabala sa simptomima arke su obavljeni 2005. godine. U naredne dve godine 2006. i 2007., praena je vizuelnim pregledima pojava novih stabala sa simptomima i njihova pozicija u odnosu na stabla koja su ve ispoljila simptome predhodnih godina. Odabrani izolati virusa arke iz zasada su okarakterisani molekularnim testovima IC-RT-PCR korienjem dva seta soj-specifinih prajmera. U 2005.godini ukupan broj zaraenih stabala kao poetni izvor inokuluma, bez obzira na intenzitet zaraze, je iznosio 159 stabala, 69 u mlaem i 90 stabala u starijem delu zasada, ili 39,36% u odnosu na ukupan broj stabala. U 2006.godini ukupan broj stabala sa simptomima arke se poveao na 229, ili 56,68% od ukupnog broja stabala. Detektovano je 70 novih stabala sa simptomima arke. U poreenju sa predhodnom godinom broj zaraenih stabala se poveao za 17,32%. Najvei broj novozaraenih stabala se nalazi neposredno pored stabala koja su ispoljila simptome predhodne godine, bilo u istom redu bilo u susednom redu. Samo 6 novozaraenih stabala je za dva mesta udaljeno od najblieg zaraenog stabla (8,57%). U 2007.godini ukupan broj stabala sa simptomima arke je iznosio 283, 128 u mlaem delu zasada i 155 u starijem, ili 70,05 % u odnosu na ukupan broj stabala. U ovoj godini detektovana su 54 nova stabla sa simptomima arke, tj. u poreenju sa predhodnog godinom detektovano je 13,37% vie stabala sa simptomima. Sva nova stabla koja su ispoljila simptome arke nalaze se, takoe, jedno mesto u redu ili izmeu redova, uz stabla koja su ve ranije ispoljila simptome, izuzev jednog stabla u starijem delu zasada. 128
Dobijeni rezultati su u saglasnosti sa publikovanim radovima u kojima je eksperimentalno potvreno da se virus arke putem lisnih vai iri na najblia susedna stabla, najee u preniku od nekoliko metara. Karakterizacija odabranih izolata arke u zasadu sprovedena molekularnom IC-RT-PCR metodom sa PPV-M i PPV-D specifinim prajmerima, sa ciljanim sekvencama u dva regiona genoma virusa to omoguava razlikovanje PPV-M od PPV-Rec izolata, je pokazala da su u zasadu prisutni izolati koji pripadaju PPV-M i PPV-Rec sojevima arke.
90. GENETSKA VARIJABILNOST IZOLATA Phomopsis spp. POREKLOM SA STABLA LJIVE ivkovi Svetlana, Stojanovi Saa, Ivanovi arko, Joi Dragana, Trkulja Nenad, Dolovac Nenad Institut za zatitu bilja i ivotnu sredinu, Beograd Institut za zemljite, Beograd zsvetlana@sezampro.yu Izolati Phomopsis spp. dobijeni sa grana i stabla ljive sa simptomima suenja, ispoljili su znaajne razlike u morfolokim, odgajivakim i patogenim karakteristikama (ivkovi i sar., 2007). Radi potvrde genetske varijabilnosti pristupilo se prouavanju vegetativne kompatibilnosti i odreivanju ukupnih elijskih proteina dobijenih izolata. Korienjem fenomena hifalne interferencije (Anagnostakis, 1982), utvren je stepen srodnosti 12 izolata Phomopsis spp. (Sl-1, Sl-M, Sl-T-1, Sl-Br-2, Sl-B-2, Sl-K-1, Sl-K-3, Sl-K-4, Sl-K-5, Sl-K-7, Sl-K-8 i Sl-U-4), meusobno i u odnosu na kontrolni izolat Jp-3 (Phomopsis perniciosa). Iseci ispitivanih kultura zasejavani su u Petri kutije, na podlozi KDA. Sve kombinacije zasejanih izolata inkubirane su na temperaturi od 25oC. Oitavanje rezultata je vreno petog i desetog dana i podrazumevalo je praenje izgleda linije meusobnog kontakta uparivanih izolata. Izmeu ispitivanih kultura dolazi do formiranja crne reakcione linija (barijere), a u veini sluajeva i reproduktivnih organa - piknida, to predstavlja inkompatibilan odgovor i ukazuje da se radi o razliitim vrstama ili sojevima gljiva, pripadnika roda Phomopsis (Brayford, 1990; Smit et al., 1997). Meusobno prorastanje kolonija, tj. ispoljena vegetativna kompatibilnost konstatovana je samo u sluajevima kada su izolati uparivani sami sa sobom. Iz kultura 12 izolata Phomopsis spp. izolovani su ukupni elijski proteini, a zatim su proteinske frakcije razdvojene metodom jednodimenzionalne elektroforeze na SDS poliakrilamidnom gelu (Laemmli, 1970; Sambrook et al., 1989).
129
Proteinski kompleksi uporeivani su meusobno i u odnosu na kontrolni izolat Jp-3 (P. perniciosa). Analiza je pokazala da ukupan broj proteinskih traka na gelu iznosi 21 i da svaki izolat ima specifinu proteinsku sliku, koja se odlikuje odreenim rasporedom frakcija. Svi izolati, ukljuujui i kontrolni imali su samo dve zajednike proteinske frakcije. Klaster analiza je uraena na osnovu prisustva /odsustva identinih proteinskih traka, kao i procentualnoj razlici rasporeda prisutnih frakcija (statistica 5.0). Klasteri su odreeni na nivou razlike od 29%, a subklasteri na nivou razlike od 24%. Svi ispitivani izolati su svrstani u tri klastera. Najvei genetiku distancu u odnosu na ostale izolate ispoljava Sl-U-4 i on formira prvi zasebni klaster. U okviru drugog klastera nalaze se ukupno 6 izolata, od kojih je najkarakteristiniji Sl-K-7 sa 24% razlike u odnosu na ostale kulture (Sl-K-3, Sl-K-1, Sl-Br-2 Sl-T-1 i Jp-3). Treem klasteru pripadaju izolati: Sl-B-2, Sl-K5, Sl-M, Sl-K-4 Sl-1 i Sl-K-8, takoe svrstani u 2 subklastera. Uoene slinosti i razlike ukazuju da je u pitanju populacija gljiva koja se odlikuju izraenim polimorfizmom i genetskom varijabilnou i da je za njihovu pouzdanu identifikaciju neophodna primena i drugih molekularnih metoda, pre svih PCR.
91. PEGAVOST LIA VINJE Blumeriella jaapii - GLAVNI UZRONIK SMANJENJA PRINOSA OD VINJE U LESKOVCU Todorovi Dragan1, Jovanovi Gordana, Peri Sanja 1 "JUG-HEM, Leskovac 2 Zavod za poljoprivredu Leskovac, Leskovac 3 Via poljoprivredna kola, Prokuplje Vinja je vodea vona vrsta na podruju Leskovca, bar po prinosima i dohodku koji se od nje ostvaruje. Iako joj se u tehnologiji i zatiti poklanja relativno dobra panja, poslednjih godina ovu kulturu sve vie ugroava i utie na smanjenje prinosa i kvaliteta prouzrokova pegavosti lia Blumeriella jaapii. Na podruju Leskovca pod vinjom je, po zvaninim statistikim podacima, preko 2.000 ha i to su uglavnom, dugogodinji zasadi u punom rodu. Poto je to intenzivna i dohodovna kultura redovno se obrauje i titi. Najvei problem u zatiti godinama je bio prouzrokova Monilia spp., ali je veliki broj odgajivaa vinje, korienjem kvalitetnijih preparata i blagovremenim tretmanima, tete od ovog parazita sveo na najmanju meru. Meutim, u poslednjih nekoliko godina na podruju Leskovca mogu se videti brojni zasadi vinje u julu i avgustu bez lia. Defolijacija lia prouzrokovana je jakim napadom B. jaapii. Pored smanjenog formiranja rodnih elemenata za narednu godinu i rapidnog smanjivanja prinosa i
130
kvaliteta, esto dolazi i do suenja odreenog broja stabala i proreivanja zasada. Simptomi se manifestuju na liu jo pre berbe vinje u vidu sitnih crvenkastih pega koje se u sluaju jaeg napada proiruju i spajaju, zatim deo lista ili ceo list pouti, nekrotira i prevremeno otpada. Prema proceni slube do pojave bolesti dolazi zbog toga to na poetku vegetacije proizvodjai svu panju posveuju spreavanju i suzbijanju Monilia spp., a sa primenom mera zatite protiv pegavosti lia otpoinju sa pojavom vidljivih simptoma, to je vrlo esto kasno. Cilj ovog rada je da se strunjacima i odgajivaima vinje ukae na ove propuste da bi se ubudue smanjili tetni efekti ovog parazita.
92. NAJRAIRENIJE BOLESTI JAGODE NA JUGU SRBIJE Todorovi Dragan1, Jovanovi Gordana2, Peri Sanja3, Mujaki Dejan1 1 JUGO-HEM Leskovac 2 Zavod za poljoprivredu Leskovac 3 Via poljoprivredna kola Prokuplje jugo-hem@jugo-hem.rs Jagoda (Fragaria vesca) se, kao kultivisana, njivska kultura na ovom podruiju poela gajiti polovinom ezdesetih godina. Sa izgradnjom preradnih kapaciteta, poveanjem standarda stanovita i mogunou izvoza, povrine su se stalno uveavale. Tako je do poetka devedesetih pod jagodom bilo oko 1.500 ha. Sa poznatim dogaajima dolo je do stagnacije pa je 2003/04 godine registrovano cca 400 ha. Od tog perioda svake godine se podiu novi jagodnjaci i to je jo bitnije nabavlja se kvalitetan sadni materijal - domai ili iz uvoza, vei proizvoai podiu matinjake sa kvalitetnim materijalom. Jagoda se sada gaji i u zatienom prostoru. Zbog svega ovoga jagodi se poklanja vea panja kod tehnologije i zatite od bolesti, tetoina i korova. Na tom poslu ukljuene su strune slube. Na bazi stalnog praenja stanja na licu mesta i kontrolom u laboratorijama Zavoda u Leskovcu i Vioj koli u Prokuplju utvrdili smo prisustvo veeg broja parazita (prouzrokovaa bolesti) ali emo ovde pomenuti samo neke najee. Od bolesti nadzemnog dela u svim zasadima, ak i u matinjacima od Blaca i Prokuplja do Bujanovca nalazili simptome ljubiaste ili sive pegavosti (Mycosphaerella fragariae). Karakteristine simptome konstatovali smo na svim delovima biljke. Pored ove nalazili smo i simptome druge, tzv crne pegavosti-(Diplocarpon earliana). Simptomi su bili slini samo neto tamnije boje i nema ljubiastog oreola i sive take u sredini. Posle berbe u julu i avgustu u plastenicima smo nalazili simptome 131
pepelnice - (Sphaerotheca macularis). Napadnute biljke su zaostajale u porastu, lie se uvijalo prema licu a na naliju se javljala blaga pepeljasta prevlaka. Od cvetanja do berbe vreme je bilo stabilno bez veih padavina pa se prouzrokova sive pegavosti (Botrytis spp.) javljao samo sporadino. Od parazita korena i prizemnog dela stabla konstatovali smo prisustvo tzv. crnog i crvenog venjenja. Obino smo u starijim zasadima u toku toplijih dana konstatovali suenje i uvenue pojedinih bokora. Vaenjem i kontrolom preseka obolelih organa zapaali smo crnu ili crvenu boju korena i prizemnog dela. U toku vegetacione sezone obavi se u proseku 3 - 5 tretiranja. Pored fungicida korieni su i insekticidi. Detaljnije o simptomima ovih parazita kao i merama koje je struna sluba preporuivala objanjeni su u radu.
93. EFIKASNOST PREPARATA SIGNUM (PIRAKLOSTROBIN+ BOSKALID) U SUZBIJANJU SIVE TRULEI NA JAGODASTM VOU Stevi Milan1, Tama Nenad1, Rekanovi Emil2, Vuka Petar1 1 Univerzitet u Beogradu - Poljoprivredni fakultet, Beograd 2 Institut za pesticidu i zatitu ivotne sredine, Beograd stevicm@agrifaculty.bg.ac.yu Siva trule, iji je prouzrokova fitopatogena gljiva Botrytis cinerea Pers., jedan od najveih problema u proizvodnji jagodastog voa. Ovaj patogen, naroito u godinama povoljnim za njegov razvoj, moe potpuno unititi rod maline i jagode, kako u polju, tako i neposredno posle berbe. Zbog toga je neophodno vriti stalno unapreivanje zastite plodova jagodastog voe. U toku 2007. i 2008.godine, ispitivana je efikasnost prepara Signum (piraklostrobin + boskalid) u suzbijanju sive trulei (B. cinerea) na malini i jagodi, sa ciljem njegove registracije i stavljanja u promet u naoj zemlji. Ispitivanja su obavljena u skladu sa standardnim EPPO metodama, po tipu sluajnog blok sistema u etiri ponavljanja. U toku 2007. god. izvedeni su ogledi u zasadu maline, na lokalitetima Valjevska Kamenica i Majur (abac), a ispitivanja na jagodi vrena su u toku 2008. god. na lokalitetima Begaljica i Landol (Smederevo). Prvo tretiranje je vreno u fenofazi cvetanja (BBCH 60-65), a ostala dva u intervalu od 7-10 dana. Berba plodova je obavljena u fazi tehnoloke zrelosti plodova (BBCH 85). Ocena efekata vrena je u laboratoriji, 2 - 5 dana nakon skladitenja ubranih plodova na +50C. Ocenjen je broj plodova sa simptomima trulei za
132
svaku ispitivanu varijantu i svako ponavljanje posebno, a efikasnost fungicida izraunavana je prema formuli Abott - a. Preparat Signum primenjen u koliini od 1,5 kg/ha, ostvario je visoku efikasnost u suzbijanju B. cinerea na malini, koja je iznosila 93,0% na lokalitetu Majur, odnosno 94,2% na loklaitetu V. Kamenica. Efikasnost preparata Ronilan DF (vinklozolin) koji je korien kao standard, iznosila je 82,7% odnosno 84,9%. U suzbijanju sive trulei na plodovima jagode, preparat Signum, ostvario je takoe visoku efikasnost, koja je iznosila 94,4% na loklaitetu Begaljica, odnosno 95,9% na lokalitetu Landol (Smederevo). Efikasnost standardnog preparata Mythos (pirimetanil), bila je 89,8% odnosno 92,5%.
94. OSETLJIVOST IZOLATA Botrytis cinerea SA MALINE NA FUNGICIDE Tanovi Brankica1, Delibai Goran2 Institut za pesticide i zatitu ivotne sredine, Beograd 2 Univerziteta u Beogradu - Poljoprivredni fakultet, Beograd btanovic@bitsyu.net
1
Pouzrokova sive trulei plodova, Botrytis cinerea, javlja se u malinjacima svake godine i znaajno utie na smanjenje koliine i kvaliteta plodova, a u godinama sa dugim kinim periodima tokom cvetanja i berbe tete mogu biti potpune. Zatita od ovog patogena zasniva se na primeni fungicida u periodu cvetanja. U poljskim ogledima, izvedenim tokom 2005.godine, utvrena je visoka efikasnost fungicida fenheksamida i pirimetanila, dok su vinklozolin i benomil bili srednje efikasni. Radi utvrivanja da li je ispoljena slabija efikasnost vinklozolina i benomila posledica pojave rezistentnih sojeva, ispitana je osetljivost populacija B. cinerea prikupljenih iz vie zasada maline u Srbiji. U radu je ispitana osetljivosti 130 izolata, dobijenih sa obolelih plodova maline iz ukupno est zasada, na vinklozolin i benomil. Testiranja su obuhvatila zasade iz ogleda 2005.godine kao i zasad u kome fungicidi nikada nisu primenjivani. Sojevi 5144 i 5145 iz nemake kolekcije gljiva korieni su kao kontrola. Test je izveden primenom diskriminativnih koncentracija fungicida, tako to su kruni iseci micelije (prenika 10mm) nanoeni na krompirdekstrozni agar, sa prethodno dodatim vinklozolinom, odnosno benomilom u koncentraciji: 1, 5 i 10 mg/l i inkubirani dva dana na temperaturi od 200C. Izolati su oznaeni kao osetljivi ako nisu rasli na podlozi sa 1 mg/l fungicida, slaborezistentni ako nisu rasli na podlozi sa 5 mg/l, srednje rezistentni ako nisu rasli na podlozi sa 10 mg/l, i visokorezistentni ako su rasli na podlozi koja sadri 10 mg/l vinklozolina,
133
odnosno benomila. Za visokorezistentne izolate utvreni su parametri osetljivosti, koncentracije fungicida u podlozi koje inhibiraju porast micelije 50% u odnosu na kontrolu (EC-50). Rezultati pokazuju da su svi ispitivani izolati bili osetljivi na vinklozolin, tako da ni prisustvo slabo rezistentnih izolata u populacijama patogena nije zabeleeno. Meutim, osetljivost na benomil bila je razliita. Slabo rezistentni sojevi pronaeni su u svim populacijama, ukljuujui i onu iz zasada koji nikada nije tretiran fungicidima, dok su srednje rezistentni i visokorezistentni sojevi prisutni u dve populacije. Jedna od est ispitivanih populacija bila je rezistentna na benomil, jer je od 20 testiranih izolata osam bilo visokorezistentno na ovaj fungicid (vrednosti EC-50 su u intervalu 1050,05 - 1522,66 mg/l). Istraivanja su pokazala da slabija efikasnost vinklozolina i benomila, ispoljena u ranijim poljskim ogledima, nije posledica prisustva rezistentnih sojeva u populaciji patogena, ve razlog treba traiti u vremenu i kvalitetu primene fungicida. Meutim, utvreno prisustvo rezistentih sojeva B. cinerea u zasadima maline namee potrebu praenja stanja osetljivosti populacija i primenu efektivne antirezistentne strategije.
95. VA VINOVE LOZE, Aphis ilinoisensis Shimer (Homoptera, Aphididae) PRVI NALAZ U CRNOJ GORI Hrni Snjeana1, Radonji Sanja1, Petrovi Obradovi Olivera2 1 Biotehniki institut, Podgorica, Crna Gora 2 Univerzitet u Beogradu - Poljoprivredni fakultet Beograd hrncic@t-com.me Obilaskom vinograda na lokalitetu Balabani (ire podruje Podgorice), u septembru 2007.godine, na vrnim listovima loznih kalemova utvrene su kolonije vai kestenjasto-braonkaste boje. Iste kolonije vai utvrene su i na lokalitetu uunje, u prvoj polovini oktobra iste godine. Nakon izvrene identifikacije utvreno je da se radi o invazivnoj vrsti, vai vinove loze - Aphis ilinoisensis Shimer. Va vinove loze je porijeklom iz Amerike, a u Evropi je prvi put nadjena prije 6 godina u Turskoj, odakle se 2005. proirila na ostrvo Krit (Grka). Poetkom maja 2008. godine, na vie lokaliteta na irem podruju Podgorice, u rodnim vinogradima, postavljene su ute ljepljive ploe, u cilju praenja prisustva ove vai. Vizuelni pregledi vinograda i pregledi ploa vreni su u intervalima 10 do 15 dana. Prve kolonije vai, sa pojedinanim krilatim jedinkama, utvrene su vizuelnim pregledom na vrhovima lastara, na lokalitetu uunje, u posljednjoj nedjelji jula. U pregledu koji je obavljen prvog avgusta, kolonije vai su bile znatno gue, a broj krilatih jedinki mnogo vei. Tokom avgusta, 134
vai su utvrene u vie vinograda na podruju Zete (uunje, Balabani), a po prvi put na lokalitetu Ljekopolje (Podgorica) i na podruju crnogorskog primorja, u lokalitetu enovii. Va vinove loze oigledno pokazuje tendenciju irenja na cjelokupno crnogorsko vinogorje. Hemijske mjere zatite za sada nisu preduzimane, ali se radi o vrsti koja pri veoj brojnosti moe da dovede do teta u proizvodnji grodja. Beskrilne i krilate partenogenetske enke vai vinove loze su tamno braon, do skoro crne boje, sjajne, formiraju guste kolonije na mladim izbojcima i listovima. Od drugih polifagnih vrsta vaiju, koje se povremeno jave na lozi, razlikuje se po potpuno crnim golenima zadnjih nogu. Oviparne enke i mujaci nisu utvreni, pa se pretpostavlja da prezimljava anholociklino. Viburnum prunifolium je njen primarni domain u Americi. Obilasci vinograda se i dalje nastavljaju.
96. EFIKASNOST NOVOG FUNGICIDA METRAFENON (VIVANDO) ZA SUZBIJANJE PROUZROKOVAA PEPELNICE VINOVE LOZE (Uncinula necator) Dolovac Nenad, Aleksi Goran, Trkulja Nenad Institut za zatitu bilja i ivotnu sredinu, Beograd ndolovac@yahoo.com Pepelnica (prouzrokova Uncinula necator (Schwein.) Burrill) jedna je od najznaajnijih bolesti vinove loze. Pretpostavlja se da se u Evropi pojavila oko 1845.godine, prouzrokujui velike tete. Oko 1853. godine se poinje sa hemijskom zatitom od pepelnice, primenom sumpora. U poslednjih desetak godina pepelnica vinove loze se u naim vinogradima redovno javlja, nanosei znaajne gubitke ovoj proizvodnji. esti uzroci znaajnije pojave ove bolesti su nepravovremena zatita, (izostanak prvih tretmana poetkom vegetacije), kao i oigledna pojava rezistentnosti ovog patogena na DMI- fungicide, (usled dugogodinje primene fungicida iz ove grupe). Uspeno suzbijanje prouzrokovaa pepelnice danas je mogue iskljuivo primenom fungicida razliitih mehanizama delovanja. Vivando (BASF) je fungicid nove generacije namenjen za suzbijanje prouzrokovaa pepelnice na vinovoj lozi. Aktivna materija ovog preparata metrafenon, pripada hemijskoj grupi benzofenona, iji mehanizam delovanja nije dovoljno ispitan. Deluje preventivno, kurativno i antisporulantno. Za sada jos nije ustanovljena pojava rezistentnosti patogena na ovaj fungicid. Tokom 2008. godine ispitivana je efikasnost fungicida Vivando sa ciljem njegove registracije za promet u naoj zemlji. Ogledi su izvedeni u lokalitetima Smedereva i Erdevika, po standardnim metodama EPPO, za ispitivanje bioloke efikasnosti fungicida. 135
Obavljena su po devet tretiranja od fenofaze tri razvijena lista - BBCH 13 skale do fenofaze arka bobica - BBCH 83 skale. Ocena efekata je izvrena po uoavanju jasne razlike izmeu tretiranih varijanti i netretirane kontrole. Intenzitet je izraunat po Towsend-Hoeberger-u, a efikasnost fungicida po formuli Abboot-a. Preparat Vivando se ispitivao u dve koncentracije primene 0,015% i 0,02%, dok je za standard korien preparat na bazi tebukonazola (Akord, Galenika Fitofarmacija) u koncentraciji 0,04%. U uslovima srednje pojave oboljenja na listu i grozdu u kontroli u intenzitetu 32,97% na listu, odnosno 34,90% na grozdu (lokalitet Erdevik) i 29,06% na listu, odnosno 31,20% na grozdu (lokalitet Smederevo), ispitivani preparat Vivando ispoljio je veoma visoku efikasnost od 95,6396,44% (lokalitet Erdevik), odnosno 95,43-96,26% (lokalitet Smederevo). Efikasnost standardnog preparata Akord bila je neto nia, (93,06 94,24%), ali se nije statistiki vrlo znaajno razlikovala.
97. BAKTERIOZE LESKE Obradovi Aleksa, Ivanovi Mirko Univerzitet u Beogradu - Poljoprivredni fakultet, Odsek za fitomedicinu, Beograd aleksao@agrifaculty.bg.ac.yu Uprkos povoljnim uslovima, leska (Corylus avellana L.) se u Srbiji jo uvek gaji na ogranienim povrinama. Domaa proizvodnja lenika ne zadovoljava potrebe trita, pa stoga postoji izraeni potencijal za njeno irenje. Kao prepreka irenju zasada leske mogu se pojaviti bolesti prouzrokovane patogenim bakterijama, meu kojima su neke nezabeleene u naoj zemlji, ali veoma rasprostranjene u zemljama intenzivne proizvodnje leske, iz kojih veinom potie osnovni sadni materijal. Stoga se namee potreba da se proizvoai i struna javnost upoznaju sa prouzrokovaima bakterioza leske, njihovom rasprostranjenou, kao i sa zapaanjima u pojedinim zasadima leske u nas. Kao patogeni leske u svetu su opisane sledee vrste bakterija: Xanthomonas arboricola pv. corylina (Miller i sar., 1940) Vauterin i sar., 1995; Pseudomonas syringae pv. avellanae Psallidas 1993; Pseudomonas syringae pv. coryli Scortichini i sar., 2005; i Agrobacterium tumefaciens (Smith i Townsend 1907) Conn 1942. X. a. pv. corylina, prouzrokova bakteriozne plamenjae leske, prvo je opisan na C. maxima u Oregonu, SAD, 1913.godine. Ubrzo posle toga usledila su saoptenja o pojavi i na C. avellana u Italiji, Francuskoj, Holandiji, Rusiji, Srbiji, Hrvatskoj, vajcarskoj, Engleskoj, Turskoj, Aliru, Kanadi, ileu i Australiji. Bakterija parazitira samo Corylus spp., a najvee 136
tete su zabeleene na sortama C. avellana, 1-4 godine starosti. Bakterijsku pegavost lia leske u nas opisao je uti 1956.godine. Kao prouzrokovaa identifikovao je bakteriju Xanthomonas corylina. Meutim, posle toga nije bilo novih saoptenja o pojavi ovog patogena u Srbiji. P. s. pv. avellanae, prouzrokova bakterioznog raka leske, opisan je u severnoj Grkoj 1976. godine, a kasnije i u centralnoj Italiji. Parazitira letoraste, grane i deblo, izazivajui njihovo izumiranje. Za razliku od X. a. pv. corylina, ne napada list i omota ploda. Do sada nije utvreno prisustvo ove bakterije u nas. P. s. pv. coryli je jedino zabeleen u Italiji kao prouzrokova izumiranja letorasta C. avellana. A. tumefaciens je dobro poznat parazit irokog spektra domaina na kojima prouzrokuje pojavu tumora i gala na korenu i korenovom vratu. Nema podataka o nalazu ove bakterije na leski gajenoj u Srbiji.
Ono to je zajedniko za navedene patogene je da se svi prenose sadnim materijalom. Znaajno je i da postoji trend irenja gajene leske u naim podrujima, poreklom od sadnog materijala uglavnom iz uvoza. Procena je da postoji povean rizik od unosa bakterija ije prisustvo na leski nije do sada zabeleeno u nas. Stoga, ovim saoptenjem elimo da upozorimo na znaaj upotrebe zdravog sadnog materijala, kao i na oprez od prenoenja pomenutih patogena iz zemalja u regionu na nove i postojee zasade u naem podruju. Ovo pogotovu to su tokom 2008. godine, u pojedinim zasadima leske u Srbiji, uoene promene sline simptomima bakterioza opisanim u literaturi. Iz prikupljenih uzoraka izolovani su sojevi bakterija koji se prema preliminarnim testovima mogu svrstati u patogene vrste. Meutim, jo uvek se ne moe sa sigurnou potvrditi njihova veza sa uoenim simptomima izumiranja bunova leske bez detaljnijeg prouavanja patogenih i bakteriolokih karakteristika.
98. Pseudomonas syringae - PROZROKOVA BAKTERIOZNE NEKROTINE PEGAVOSTI SMOKVE U SRBIJI Jevti eljka, Gai Katarina, Ivanovi Milan, Obradovi Aleksa Univerzitet u Beogradu - Poljoprivredni fakultet, Odsek za fitomedicinu, Beograd aleksao@agrifaculty.bg.ac.yu Poslednjih nekoliko godina uoena je retka pojava nekrotine pegavosti lista smokve u okolini Smederevske Palanke. Bolest je privukla panju izgledom simptoma i pojavom nekoliko uzastopnih godina. Prethodnim istraivanjima, iz uzoraka obolelog tkiva, izolovani su sojevi
137
bakterija. Na osnovu rezultata provere patogenosti utvreno je da ovi sojevi prouzrokuju nekrozu tkiva inokulisanih listova smokve, a primenom diferencijalnih bakteriolokih testova zakljueno je da prouavani sojevi pripadaju vrsti Pseudomonas syringae van Hall. Tako je dokazana bakteriozna priroda ove do sada neopisane bolesti smokve. Bakterija P. syringae je vrsta irokog spektra domaina i obuhvata preko pedeset patogenih varijeteta. Naroito je rasprostranjen patogeni varijetet syringae, veoma est parazit pojedinih vrsta voaka. Stoga su tokom 2008.godine, u cilju identifikacije sojeva poreklom iz smokve, detaljnije prouene njihove patogene i biohemijsko - fizioloke karakteristike. Prouavanjima je obuhvaeno 18 sojeva bakterije izolovane iz obolelih listova smokve, u periodu od 2003. do 2007.godine. Za identifikaciju sojeva korieni su sledei bakterioloki testovi: reakcija u 3% KOH, stvaranje zelenog fluorescentnog pigmenta na Kingovoj podlozi B, LOPAT test, O/F test, stvaranje kiseline iz saharoze, sorbitola i inozitola, hidroliza elatina i eskulina, odreivanje maksimalne temperature razvoja, stvaranje estica leda i proizvodnja toksina siringomicina. Kao kontrola koriena je bakterija Pseudomonas syringae pv. syringae. Iz nekrotinih pega na listovima smokve izolovani su sojevi bakterije ija je patogenost potvrena reprodukcijom simptoma u testovima patogenosti. Na osnovu ispoljenih zajednikih karakteristika, ovi sojevi pripadaju gram-negativnoj, fluorescentnoj, aerobnoj bakteriji. Prema rezultatima LOPAT testa za diferencijaciju bakterija roda Pseudomonas, sojevi poseduju karakteristike bakterije P. syringae. Osim toga, svi sojevi poreklom iz smokve stvaraju kiselinu iz saharoze, sorbitola i inozitola, hidrolizuju eskulin i ne razvijaju se pri 36oC. Meutim, testovi hidrolize elatina i stvaranja estica leda i siringomicina ukazali su da meu pojedinim sojevima postoje izvesne razlike. Tako sojevi koji rastapaju elatin i stvaraju estice leda ispoljavaju najvie slinosti patogenom varijetetu syringae, za razliku od druge grupe koja poseduje karakteristike patogenog varijeteta morsprunorum. Osim sojeva navedenih karakteristika, detektovani su i oni koji se prema primenjenim testovima nisu mogli svrstati ni u jedan od ova dva patogena varijeteta. Dobijeni rezultati razjanjavaju etiologiju nekrotine pegavosti lista smokve i ukazuju na heterogenost populacije bakterije P. syringae poreklom sa ove biljke, a takoe doprinose i poznavanju kruga domaina patogenih varijeteta syringae i morsprunorum.
138
99. DINAMIKA LETA MUVE MASLINE Bactrocera oleae Gmel. (Diptera, Tephritidae) NA PODRUJU BARA Perovi Tatjana1, Hrni Snjeana1, Ini Duanka2 1 Biotehniki fakultet, Podgorica, Crna Gora 2 Univerzitet u Novom Sadu - Poljoprivredni fakultet, Novi Sad tperovi@t-com.me Muva masline (Bactrocera oleae Gmel), najznaajnija je tetoina masline u Crnoj Gori, kao i u ostalim zemljama Mediterana. Napada iskljuivo plod koji prijevremeno opada. Ulje dobijeno od napadnutih plodova loeg je kvaliteta, zbog ega se namee potreba suzbijanja muve. Razliite metode suzbijanja i upotreba hemijskih sredstava usmjereni su na suzbijanje imaga i imaju preventivni karakter. Zbog toga, praenje pojave, brojnosti i dinamike leta, od velikog je znaaja za prognozu pojave muve i osnova je za primjenu mjera zatite. Dinamika leta muve masline praena je u zasadu masline Centra za suptropske kulture u Baru na autohtonoj sorti utica, u periodu 2004, 2005 i 2006. godine. Let imaga praen je pomou hromotropskih klopki (HK) u periodu od jula 2004. do decembra 2006. godine bez prekida, takoe i pomou feromonskih klopki (FK) tipa Dacotrap, u periodu od jula do kraja oktobra u svim godinama posmatranja. Pregled klopki vren je nedjeljno, a dinamika leta muve izraena je preko prosjenog broja enki i mujaka na HK i mujaka na FK. Na podruju Bara, koje je i najvee maslinarsko podruje na crnogorskom primorju, muva masline razvija vie generacija u toku godine. Generacije se meusobno prepliu pa je muva u zasadima, sa razliitim intenzitetom prisutna od poetka jula do polovine decembra. Pojedinih godina let traje i due, pa se prisustvo imaga detektuje i u januaru. U toku 2004. godine najvea brojnost imaga registrovana je 28. septembra. Tada je po HK utvreno prosjeno 50.7 imaga, odnosno 21.3 enke i 29.3 mujaka, i 40.3 mujaka po FK. U 2005. godini evidentirana je niska brojnost imaga na HK sve do sredine septembra. Naglo poveanje brojnosti je zabiljeeno 18. oktobra, registrovan je maksimum od 17 enki i 18.2 mujaka po HK. U istoj godini na FK maksimalna brojnost imaga konstatovana je 13. septembra kada je evidentirano u prosjeku 24 mujaka po klopki. Maksimalna brojnost imaga na HK u 2006. godini utvrena je 27. septembra, prosjeno 36.2 enki i 150.8 mujaka po klopki, to je ujedno i maksimalna brojnost u posmatranom trogodinjem periodu. U istom periodu na FK zabiljeena su dva maksimuma, 30. avgusta i 11. oktobra kada je utvreno 30.8 odnosno 26.8 mujaka po klopki. Iz naprijed navedenog moe se zakljuiti da je muva masline imala najveu brojnost, odnosno najintenzivniji let tokom septembra i oktobra. Poreenjem primjenjenih tipova klopki zapaa se da su FK povoljnije za prognozu infestacije, dok HK realnije odraavaju brojnost populacije u zasadu.
139
100. PRIMENA DTBA (DIRECT TISSUE BLOTTING) METODE U DETEKCIJI VIRUSA UVIJENOSTI LISTA VINOVE LOZE Ivanovi arko, Kuzmanovi Slobodan, Dolovac Nenad, Trkulja Nenad, ivkovi Svetlana, Stojanovi Saa, Starovi Mira Institut za zatitu bilja i ivotnu sredinu, Beograd zarko.ivanovic@yahoo.com Sindrom uvijenosti lista vinove loze je oboljenje koje prouzrokuje grupa virusa oznanih Grapevine leafroll viruses (GLRaV-19). Vie razliitih metoda je razvijano za detekciju ove grupe virusa: indeksiranje, seroloke i molekularno bioloke metode. Zbog relativno male koncentracije virusa u zaraenoj biljci bilo je potrebno pronai metodu koja je najbra i koja ima najveu osetljivost pri detekciji. Tradicionalno detekcija GLRaV je vrena metodom indeksiranja koja zahteva kalemljenje na osetljivu podlogu, posle ega se nakon 18 meseci razvijaju simptomi. Primenom seroloke metode ELISA proces detekcije je znaajno ubrzan. Danas se jo za detekciju GLRaV koristi i PCR metoda. Niska koncentracija virusa i njihova nejednaka distribucija u zaraenom tkivu u toku sezone utie na efikasnost detekcije. DTBA metoda je vrlo malo primenjivana u procesu detekcije virusa vinove loze i zato je ispitivana njena osetljivost. Biljke sa simptomima koje prouzrokuje GLRaV su prikupljene sa terena i testirane sa DTBA metodom. Listovi sa simptomima su umotani u rolnu, preseeni skalpelom i napravljen je otisak na nitroceluloznoj membrani. Membrana je potopljena u rastvor ekstrakcionog pufera i 1% obranog mleka. Nakon jednog sata inkubacije, dodato je primarno antitelo (razblaenja 1:1000) i nakon inkubacije od dva sata isprano sa puferom. Posle toga membrana je uronjena u rastvor sekundarnog antitela (razblaenja 1:1000) konjugovanog sa streptavidin alakalnom fosfatazom. Membrana je zatim potopljena u rastvor supstrata BCIP-NBT i nakon 30 minuta na mestu otiska zaraene biljke pojavila se ljubiasta boja koja je ukazala na prisustvo virusa. Sve biljke su testirane na prisustvo razliitih vrsta virusa uvijenosti lista vinove loze (GLRaV-1, GLRaV-2, GLRaV-3, GLRaV-5 and GLRaV-7). Primenom DTBA metode u ispitivanim uzorcima detektovano je samo prisustvo GLRaV-1. DTBA metoda se pokazala osetljivom u detekciji virusa uvijenosti lista vinove loze. injenica da DTBA detektuje viruse samo na povrini preseka omoguava da se prati prisustvo virusa na razliitim presecima u biljci. DTBA se moe koristiti za brzu detekciju i drugih vrsta virusa vinove loze.
140
101. TETNOST FITOPLAZMOZA VINOVE LOZE U SRBIJI Kuzmanovi Slobodan, Ivanovi arko, Aleksi Goran, Stojanovi Saa, ivkovi Svetlana, Dolovac Nenad, Starovi Mira Institut za zatitu bilja i ivotnu sredinu, Beograd kuzmanovic@beotel.yu Fitoplazmozna oboljenja vinove loze se karakteriu nizom patolokih promena, koje se ispoljavaju na listovima, cvastima, grozdovima i lastarima, a znaajno utiu na vitalnost, odnosno na prevremeno suenje i uginjavanje obolelih okota. tetnost fitoplazmoznih oboljenja vinove loze istraivana je u periodu 2003 - 2005 godina, u 5 vinogorjia: upskom (Tule), Sievakom (Vrelo), Kutinskom (Ni), Vrakom (Vrac) i Deliblatskoj peari (Banatski Karlovac), na ukupno 10 sorti vinove loze. Praeno je vie parametara: (a) smanjenje broja cvasti po obolelom okotu; (b) smanjenje prinosa groa po obolelom okotu; (c) smanjenje prinosa groa po jedinici povrine; (d) broj formiranih i nepotpuno zdrvenjenih lastara po obolelom okotu; (e) suenje - prevremeno uginjavanje obolelih okota. Svi ispitivani pokazatelji tetnosti fitoplazmoza vinove loze uporedo su, ocenjivani kod kontrolnih i okota obolelih od fitoplazmoza. (a) tete koje fitoplazme prouzrokuju na cvastima. Kod sorte Plovdina utvren je najvei procenat smanjenja broja cvasti (preko 46%), a najmanji kod sorte Italijanski rizling (26,1%). Poreenjem parametra broja sasuenja cvasti po okotu uoeno je da je najveu osetljivost ispoljila sorta Plovdina (85,7% sasuenih cvasti), a najmanju sorta Italijanski rizling (9,6%). Prosena vrednost procentualnog suenja cvasti od fitoplazme FD je 44%, a od Stolbur 33%. (b) Smanjenje prinosa po obolelom okotu. Najvee smanjenje konstatovano je kod najosetljivije sorte Plovdina (97,4%), pa zatim kod sorte ardone (96,1%). Proseno smanjenje prinosa po okotu svih ispitivanih sorti zaraenih FD je 48,3%, a 46% kod onih zaraenih Stolbur fitoplazmom. (c) Smanjenje prinosa po jedinici povrine raste sa poveanjem stepena zaraze, kod svih ispitivanih sorti. Pa je tako kod sorte Plovdina, prinos od 1,5 t/ha u vinogradu gde je stepen zaraze iznosio 3%, smanjen na 0,003 t/ha, kada je procenat zaraze bio 98%. (d) Broj lastara. Oboleli okoti formiraju, u proseku manje od 13,7% (Italijanski rizling) do 42,8% (Plovdina) lastara. Sorte koje su formirale do 30% manje lastara su, pored Italijanskog rizlinga i Prokupac, ardone, Frankovka, upljanka, Crni burgundac i upski bojadiser, a preko 30%, pored Plovdine i Smederevka. Lastari na obolelim okotima ne zdrvenjavaju u proseku manje 12,0% (Italijanski rizling) do 80,0% (Plovdina). Ne zdrvenjavanje do 30% lastara utvreno je, pored Italijanskog 141
rizlinga i kod Prokupca, ardonea, upljanke, Frankovke i upskog bojadisera, a preko 30%, pored Plovdine, utvreno je i kod ardonea, Frankovke, Rajnskog rizlinga, Crnog burgundca i Smederevke. (e) Suenje okota. Po ovom parametru najosetljivija je sorta Plovdina, kod koje je zabeleeno suenje 100% obolelih okota (Vrelo, Sievako vinogorje), a najtolerantnije Frankovka (23%) i ardone (26%). Uporeivanjem broja sasuenih okota u funkciji prouzrokovaa (FD i Stolbur), konstatovano je suenje od fitoplazme FD u 42%, a od Stolbur fitoplazme u 34,7% sluajeva.
102. FAUNA Auchenorrhyncha (Hemiptera) U VINOGRADIMA U SRBIJI - DIVERZITET I IDENTIFIKACIJA POTENCIJALNIH VEKTORA FITOPLAZMI Mitrovi Milana1,Cvrkovi Tatjana1, Jovi Jelena1, Petrovi Aneljko1, Krnjaji Slobodan1, Toevski Ivo2 1 Institut za zatitu bilja i ivotnu sredinu, Odsek za tetoine bilja, Beograd 2CABI Europe-Switzerland, Delemont, Switzerland titanus_serbia@yahoo.com Cikade (Auchenorrhyncha: Hemiptera) imaju znaajnu ulogu u prenoenju fitoplazmi prouzrokovaa sistemskih bolesti na ekonomski znaajnim poljoprivrednim i umskim kulturama. Fauna Auchenorrhyncha u Srbiji je u potpunosti neistraena. Na osnovu dosadanjih istraivanja u vinogorjima Srbije, potvreno je prisustvo fitoplazmi Flavescence dore (FD) i Bois Noir (BN). Epidemiologija ovih oboljenja je u tesnoj vezi sa ulogom cikada u njihovom prenoenju. Do sada jedini identifikovani vektor FD je cikada Scaphoideus titanus, a BN Hyalesthes obsoletus. Poznavanje faune Auchenorrhyncha predstavlja osnov za razumevanje epidemiolologije ovih bolesti, a time i njihovo uspeno suzbijanje i prevenciju. Kvalitativna analiza faune Auchenorrhyncha u vinogradima u Srbiji u periodu od 2005 - 2007.godine pokazala je izraen biodiverzitet. Obradjeni su vinogradi u kojima je identifikovano prisustvo FD i BN fitoplazmi u Rasinskom, Niavskom, Junobanatskom, umadijskom, Zajearskom i Frukogorskom okrugu. Nakon analize materijala na osnovu morfolokih karakteristika i grae genitalija, determinisano je preko 50 vrsta cikada iz familija: Cicadellidae, Cercopidae, Delphacidae, Dictyopharidae, Issidae, Cixiidae i Membracidae. Meu identifikovanim vrstama su Scaphoideus titanus - vektor FD, zatim Hyalesthes obsoletus-vektor BN, Dyctiophara europea u kojoj je u Italiji detektovana FD, Reptalus quinquecostatus i R. panzeri u kojima je detektovan BN, ukljuujui vrste iz razliitih rodova u
142
kojima su detektovane razliite fitoplazme (Euscellis, Aphrodes, Aphrophora, Euscelidius, Lepyronia, Philaenus, Laodelphax, Fieberiella). Sve sakupljene cikade su analizirane na prisustvo fitoplazmi PCR/RFLP metodom. Za utvrivanje prisustva fitoplazmi u cikadama korieni su opti ribozomalni prajmeri, a za odreivanje grupe fitoplazmi specifini ribozomalni prajmeri i RFLP. U S. titanus je utvreno prisustvo FD u visokom procentu (66,6%). Prisustvo BN je utvreno u H. obsoletus i R. panzeri. U zaraenim vinogradima je takodje sakupljen jo jedan potencijalni vektor BN, vrsta Reptalus quinquecostatus u kojoj je PCR analiza utvrdila prisustvo BN u ak 23,1% primeraka. Posebna panja je posveena analizi D. europea jer je u Italiji registrovana FD u ovoj vrsti. U uzorcima sakupljenim na vinovoj lozi na razliitim lokalitetima utvreno je prisustvo BN i FD, to ukazuje na njenu moguu ulogu u epidemiologiji ovih bolesti. Fitoplazma iz I grupe Aster Yellow je detektovana u vrstama Psamotettix alienus, Erasturus ocellaris, Mocydia crocea i Asiraca clavicornis. Detekcija fitoplazmi iz prve grupe u ovim cikadama je znaajan podatak i svrstava ih u grupu novih potencijalnih vektora. Nalazi BN fitoplazme u populacijama H. obsoletus, R. quinquecostatus i R. panzeri, FD i BN u D. europea prvi su za Srbiju, a detekcija fitoplazme Aster Yellow u P. alienus, E. ocellaris, M. crocea, E. incisus i A. clavicornis prvi je nalaz u irem smislu.
103. SUZBIJANJE CIKADE Scaphoideus titanus VEKTORA ZLATASTOG UTILA VINOVE LOZE (Flavescence dore) Krnjaji Slobodan1, Mitrovi Milana1, Cvrkovi Tatjana1, Jovi Jelena1, Petrovi Aneljko1, Toevski Ivo2 1 Institut za zatitu bilja i ivotnu sredinu, Odsek za tetoine bilja, Beograd 2 CABI Europe-Switzerland, Delemont, Switzerland titanus_serbia@yahoo.com Cikada Scaphoideus titanus Ball je severno-amerika vrsta, koja je sredinom XX veka introdukovana u Evopu. Registrovana je prvi put na teritoriji Srbije tek 2004.godine. Naa istraivanja u periodu 2004 - 2008. godine pokazala su da se ova cikada rairila na teritoriji cele Republike Srbije, osim u Pinjskom regionu. Iako ne nanosi direktne tete vinovoj lozi, ona predstavlja ekonomski najznaajniju tetoinu, jer je do sada jedini poznati vektor najdestruktivnije bolesti vinove loze fitoplazme Flavescence dore (FD), koja se nalazi na A2 karantinskoj listi. Zbog svoje monofagnosti uticala je na brzo irenje FD fitoplazme u vinogradima Srbije. Do sada je primenom PCR/RFLP analiza dokazano da se fitoplazma rairila u Sremskom, Beogradskom, Podunavskom, Rasinskom, Niavskom, Zajearskom, Toplikom i 143
Jablanikom okrugu i obuhvatila preko 40% povrina pod vinovom lozom. Fitosanitarna situacija u ugroenim vinogradima je dramatina, jer je stopa zaraenosti u pojedinim vinogradima od 70% do 100%. Kako se do danas u veini vinogradarskih regiona nisu sprovodile hemijske mere zatite protiv ove tetoine, uoena je tendencija poveanja, kako brojnosti populacije ovog vektora, tako i dalje irenje FD fitoplazme. Za saniranje epidemijskog irenja ovog oboljenja neophodna je primena adekvatnih hemijskih mera suzbijanja kako larvi, tako i imaga S. titanus. Istovremeno se moraju preduzeti i ostale mere, kao to su pregledi matinih zasada loznih podloga i umatienih sorti na prisutvo fitoplazmatinih biljaka i vektora i detekcija fitoplazmi PCR metodama u njima, praenje pojave simptoma i prisustva cikade u proizvodnim vinogradima. Obavezno je i krenje zaraenih vinograda i okota u aritima pojave ove bolesti. U Srbiji je, zbog visoke brojnosti populacije vektora i rairenosti FD, neophodno sprovoditi suzbijanje i larvi i imaga S. titanus, za razliku od drugih zemalja gde je fitosanitarna situacija stavljena pod kontrolu i gde se danas suzbija samo imago. Do sada su kod nas za suzbijanje ove cikade registrovani preparati na bazi buprofenzina, buprofenzina + fenpiroksimata, zeta-cipermetrina i bifentrina. U ovom radu prikazae se rezultati ispitivanja njihove efikasnosti u suzbijanju larvi S. titanus u periodu od 2005 - 2008. godine. Svi ispitivani insekticidi dali su zadovoljavajuu efikasnost. Ova istraivanja su finansirana od strane Ministarstva za nauku i tehnoloki razvoj Republike Srbije po projektu Optimizacija primene hemijskih sredstava u zatiti bilja poveanjem efikasnosti dijagnostikih metoda i procene rizika pojave bolesti, tetoina i korova - TP - 20051.
104. DESTRUKTIVNOST CRNE PJEGAVOSTI (Phomopsis viticola Sacc.) VINOVE LOZE U USLOVIMA PODGORIKOG VINOGORJA Latinovi Nedeljko1, Vuka Petar2, Vuini Zora1, Latinovi Jelena1 1 Biothniki fakultet, Podgorica, Crna Gora 2 Univerzitet u Beogradu - Poljoprivredni fakultet, Beograd nlatin@t-com.me Crna pjegavost (Phomopsis viticola Sacc. Sacc) se javlja svake godine u vinogradima u Crnoj Gori i znaajno oteava gajenje vinove loze. Simptomi ovog oboljenja su najizraeniji na listovima i lastarima na kojima priinjavaju i najvea oteenja. U periodu 2001 - 2006., u sklopu irih istraivanja, praen je izgled simptoma i intenzitet oboljenja na lastarima na prva etiri internodija. Pregledi su vreni u junu (BBCH 75) i tokom zime (BBCH 00) po metodi OEPP (1997).
144
Na listovima, uglavnom prvih pet internodija, dolazilo je do pojave nepravilno rasporeenih pjega, prenika oko 1 mm. Pjege su bile tamnomrke i okruene svijetloutim prstenom. Zaraeni listovi su zaostajali u porastu i deformisali su se, zavisno od stepena oteenja. Dolazilo je i do cijepanja liske. U daljem toku vegetacije simptomi su bili sve izraeniji, pa su pojedini listovi potpuno nekrotirali i otpali. Simptomi oboljenja su se rijetko ispoljavali na peteljkama listova i grozdova, a na bobicama ih nije bilo. Na peteljkama i raljikama, zaostalim na prezimjelim lastarima, zapaena je i pojava piknida. Na lastarima, posebno na bazalnim internodijama, javljale su se tamnomrke do crne pjege, prenika od nekoliko milimetara pa do nekoliko cm. Njihov broj i veliina su se poveavali, tako da je na pojedinim internodijama nekroza zahvatala gotovo itavu povrinu, te je dolazilo do karakteristinog pucanja kore i to uglavnom pri osnovi lastara. Na prve etiri internodije bilo je zahvaeno u prosjeku 24 - 37% kore, kod svih pregledanih lastara. Zaraeni lastari su se lako lomili pri osnovi, na mjestu najveeg oteenja, pogotovo u vrijeme izvoenja radova u vinogradu, ali i pri udarima vetera. Tokom zime na zaraenim lastarima pri osnovi uoavane su crne povrine, sa ispucalom i hrapavom korom, koje su esto zauzimale itavu povrinu zaraenog internodija. Na prva etiri internodija procenat napada bio je oko 62 - 68%. Takoe, zaraeni lastari su cijelom duinom bili izbledjeli i pokriveni piknidima, koji se nisu mogli uoiti u prethodnom pregledu. Utvreno je i propadanja pupoljaka na lukovima i kondirima sa jakom zarazom. Dolazilo je do rasta mladara iz bonih okaca. Na pojedinim lastarima kod kojih je stepen zaraze bio visok bilo je i izmrzavanja gornjeg djela lastara. Sve to se odraavalo na rodnost, vegetativni porast i dugovenost vinove loze. 105. POJAVA Eutypa lata (Pers.: Fr.) et C. Tul. PROUZROKOVA RAKA I IZUMIRANJA OKOTA (EUTIPIOZE) VINOVE LOZE U SRBIJI Gaji Sanja1, Trkulja Vojislav2, Rajevi Bojan2, Vasi Tanja3 Ivanovi Mirko1 1 Univerzitet u Beogradu - Poljoprivrednin fakultet, Beograd 2 Poljoprivredni institut RS, Banja Luka 3 Institut za krmno bilje, Kruevac Tokom maja i juna meseca u periodu od 2003 - 2007.godine na podruju Kruevca, Varvarina, Ranja, Negotina, Vrca i okoline Novog Sada uoeno je oko 30% obolelih okota, simptomi su posebno bili izraeni na soratama Italijanski rizling, Ranjski rizling, Rkaticeli i Sovinjon beli. Lie je sitnije od zdravog, uvija se peharasto i hlorotino je, lastari su sa znaajno skraenim internodijama. Na poprenom preseku zaraenog dela loze uoava se nekrotina zona drvenastog dela u obliku slova V .
145
Izolovanje prouzrokovaa ove bolesti obavljeno e standardnim postupkom ime e dobien vei bro istih kultura gljive od koih su za dalja prouavanja odabrana etiri izolata, i to: V.L.-17, V.L.-27, V.L.-29 i V.L.-30, dok su determinisani izolati E. lata 8F i B.X1.10, poreklom iz fitopatoloke kolekcije iz Francuske, Institut National de la Recherche Agronomique (INRA), France, korieni kao kontrolni izolati. Za preliminarnu proveru patogenosti odabranih izolata gljive prema metodi Peros-a et Borger-a (1994) koriene su neoiljene reznice vinove loze u fazi mirovanja, dok e za prouavanje osetljivosti, odnosno otpornosti mladih biljaka prema prouavanim izolatima korieno ukupno pet sorti vinove loze, i to: Rajnski rizling, Italijanski rizling, Rkaciteli, Sovinjon beli i Kaberne sovinjon. Neoiljene reznice odabranih sorti, u fazi mirovanja, stavljene su u sterilne vlane komore promera 40x60x20 cm. Zdrave, neoiljene reznice, su zasecane izmeu dva nodusa i inokulisane nanoenjem sitnih fragmenata podloge i micelije gljive posle ega su obavijane parafilm trakom. Morfoloke odlike prouavanih izolata odreene su posmatranjem pod svetlosnim mikroskopom nakon dva meseca. Od odgaivakih odlika odabranih izolata prouen e izgled, struktura, boa i porast micelie, kao i fruktifikacia parazita na krompir-dekstrozno podlozi, dok je od molekularnih metoda determinacije koriena PCR metoda prema Lecomte et al. (2000). Iz micelije ispitivanih izolata ekstrakcija DNK je izvrena prema metodi Day et Shattock (1997). Lanana reakcija polimeraze je primenjena uz korienje dva para specifinih prajmera, i to: Lata 1 and Lata 2.1 i Lata 1 and Lata 2.2. PCR produkti su razdvojeni metodom elektroforeze na 1,5% agaroznom gelu. Pri prouavanju patogenih odlika prouavanih izolata na neoiljenim reznicama vinove loze utvreno e da su sve testirane sorte ove biljne vrste osetljive prema svih est prouavanih izolata gljive, ali e ustanovljeno da izmeu poedinih sorti postoe izvesne manje razlike u ispoljavanju osetljivosti, odnosno otpornosti prema ovom parazitu, kao i da postoe manje razlike u ispoljenom stepenu patogenosti, odnosno virulentnosti, izmeu poedinih izolata. Pri prouavanju odgaivakih odlika utvreno e da svi ispitivani izolati imaju ujednaen porast micelije i da posle sedam dana u potpunosti ispunjavaju Petri kutije. Kolonije ispitivnih izolata su pamuasto bele boje dok su sa naliija uto-smee boje. Nakon jedne do dve nedelje formira se crni pigment u supstratu. Pri korienju molekularnih metoda identifikacije pomou PCR utvreno je da svi ispitivani izolati pripadaju vrsti E. lata. Na osnovu navedenih rezultata dobienih prouavanjem patogenih, morfolokih i odgaivakih karakteristika, kao i molekularnih metoda identifikacije sva etiri prouavana izolata i njihovim poreenjem sa dva ve identifikovana kontrolna izolata, moemo zakljuiti da svi pripadau fitopatogeno gljivi Eutypa lata (Pers.:Fr.) et C. Tul., prouzrokovau raka i izumiranja okota (eutipoze) vinove loze, koja je u stranoj literaturi poznata i pod imenom "mrtva ili odumirua ruka" vinove loze.
146
106. EFEKAT PRIMENE BASFOLIAR AKTIV U SUZBIJANJU PROUZROKOVAA PLAMENJAE VINOVE LOZE (Plasmopara viticola) Stepanovi Milo1, Rekanovi Emil1, Vuka Petar2, Milijaevi Svetlana1, Todorovi Biljana1, Potonik Ivana1 1 Institut za pesticide i zatitu ivotne sredine, Beograd 2 Univerzitet u Beogradu - Poljoprivredni fakultet, Beograd milosstpnvc@yahoo.com Basfoliar Aktiv (Compo) je teno organo-mineralno ubrivo koje ima iroku primenu u voarstvu, vinogradarstvu, cvearstvu i povrtarstvu, gde se u kombinaciji sa fungicidima uspeno primenjuje za spreavanje pojave prouzrokovaa plamenjae. ubrivo se sastoji od ekstrakta zelenih algi (Ecklonia maxima) i fosfita sa makro- i mikroelementima, koji omoguuju dvostruko delovanje: so fosforaste kiseline ispoljava fitosanitarni efekat i utie na aktiviranje odbrambenih mehanizama biljke, a ekstrakt zelenih algi ispoljava stimulativno delovanje na porast i grananje korena. Poljski eksperimenti su izvedeni po EPPO metodi PP1/31(2) tokom 2006. i 2007.godine. Ispitivana je efikasnost preparata Basfoliar Aktiv (0,2%) i Mikal 75WP (0,3%). Ocena efekata vrena je po ispoljavanju jasne razlike izmeu kontrole i ispitivanih varijanti. Intenzitet oboljenja izraunat je po formuli Townsend-Hoeuberger-a, a efikasnost po Abbott-u. U prvoj godini ispitivanja (2006.), pri intenzitetu zaraze 37,6% u kontroli, efikasnost preparata Basfoliar Aktiv bila je 58,8%, dok je Mikal 75WP ispoljio veu efikasnost (93,6%). U 2007. godini intenzitet zaraze u kontroli bio je nii (11,8%), a obe varijante su ispoljile veu efikasnost (64,9 odnosno 96,2%). U obe godine ispitivanja zabeleena je statistiki znaajna razlika izmeu ispitivanih varijanti. Dvogodinja ispitivanja preparata Basfoliar Aktiv pokazala su njegovu zadovoljavajuu efikasnost u suzbijanju prouzrokovaa plamenjae vinove loze P. viticola. Meutim, s obzirom da je Basfoliar Aktiv folijarno ubrivo koje indukuje otpornost biljaka i nema direktan uticaj na patogena, bolji efekat bi se mogao postii njegovim kombinovanjem sa drugim fungicidima za suzbijanje P. viticola.
147
107. ISPITIVANJE EFIKASNOSTI NOVOG PREPARATA (PERGADO F45 WG) ZA SUZBIJANJE Plasmopara viticola (Berk.& Curt.) U ZASADU VINOVE LOZE Trkulja Nenad1, Aleksi Goran1, Dolovac Nenad1, Starovi Mira1, Kuzmanovi Slobodan1, Ivanovi Miroslav2, Elezovi Igor2 1 Institut za zatitu bilja i ivotnu sredinu, Beograd 2 Syngenta Crop Protection, Beograd trkulja_nenad@yahoo.com Plamenjaa vinove loze Plasmopara viticola je ekonomski najznaajnija bolest vinove loze na naim prostorima. tete u godinama pogodnim za razvoj plamenjae mogu biti i preko 50% ukoliko se ne vri adekvatna zatita. Pergado F45 WG (Syngenta Crop Protection) je nov preparat za suzbijanje P. viticola kod nas. Sastoji se iz dve aktivne materije, mandipropamida potpunog novog u naoj zemlji i folpeta koji se ve dugo koristi u zatiti vinove loze. Mandipropamid se nakon aplikacije vezuje u votanoj prevlaci lista i bobica to spreava spiranje im se depozit osui na biljci. Iz votanog sloja se postepeno oslobaa, to obezbeuje dugotrajnu zatitu. Mandipropamid ima protektivno dejstvo sa odreenom kurativnom aktivnou, deluje putem inhibicije porasta micelije, sporulacije i klijanja spora, a u listu se kree translaminarno sa jedne na drugu stranu lista. Eksperimenti su izvedeni po OEPP PP 1/31(2) metodi. Eksperimentalni dizajn je bio sluajni blok sistem sa etiri ponavljanja po metodi OEPP PP 1/152 (2). Intenzitet napada izraunavan je po formuli Towsend-Heubepger-a, a efikasnost po Abbott-u. Ispitivanja su vrena tokom 2007. i 2008. godine na lokalitetima Smederevo i Erdevik. Tokom 2007. godine na lokalitetu Erdevik izvedeno je ukupno osam tretiranja, a u Smederevu sedam (BBCH 15 - 83). U 2008.godini koja je bila povoljnija za razvoj plamenjae izvedeno je devet tretiranja na oba lokaliteta (BBCH 13 83). Koliine primene preparata su bile 2,0 2,5 kg/ha. Efikasnost Pergada F45 WG je uporeivana sa preparatom Quadris (azoksistrobin) koji se primenjivao u koncentraciji 0,075%. Dobijeni rezultati ukazuju na visoku efikasnost Pergada F45 WG u suzbijanju plamenjae vinove loze i u uslovima veoma povoljnim za razvoj plamenjae. U Erdeviku je efikasnost Pergada F45 WG u odnosu na kontrolu u 2007.godini iznosila 97,2% za niu koliinu primene (2,0 kg/ha), dok je za viu koliinu primene (2,5 kg/ha) efikasnost bila 98,9%. Efikasnost standarda Quadris bila je 97,8%. Na drugom lokalitetu, u Smederevu efikasnost Pergada F45 WG bila je 93,7 - 95,5% dok je Quadris imao efikasnost od 94,8%. Rezultati u 2008.godini bili su slini. U Erdeviku efikasnost Pergada F45 WG je iznosila 97,4% - 97,8%, a standarda Quadris 95,0%, dok je na lokalitetu Smederevo efikasnost Pergada F45 WG bila 95,2 - 96,0%. Efikasnost Quadrisa iznosila je 94,1%. Ovi su rezultati deo ogleda izvedenih u cilju registracije preparata Pergado F45 WG u naoj zemlji. 148
POSTERI Toksikologija i ekotoksikologija

108. UTICAJ VRSTE PODLOGE NA INICIJALNO I REZIDUALNO DELOVANJE INSEKTICIDA NAMENJENIH TRETIRANJU PRAZNIH SKLADITA Poslonec Danijela, Almai Radmila Univerzitet u Novom Sadu - Poljoprivredni fakultet, Departman za fitomedicinu i zatitu ivotne sredine, Novi Sad danijelaposloncec@yahoo.com Mnogi parametri utiu na kvalitet skladitenja poljoprivrednih proizvoda. Hemijska dezinsekcija praznih skladita, kao zatitna mera, treba da usledi neposredno nakon mehanikog ienja, a pre unoenja novih proizvoda. Za suzbijanje tetnih insekata u praznim skladitima koriste se iste aktivne materije dugi niz godina. Oglede smo postavili sa ciljem da utvrdimo efikasnost insekticida u suzbijanju pirinanog ika posle primene na razliitim podlogama koje se najee sreu u skladitima. Za testiranje u laboratorijskim uslovima koriene su podloge: metal, laminat, drvo, cigla, keramika ploica, biber crep, beton i malter. Kao test insekti su koriena imaga pirinanog ika (Sitophilus oryzae L.), odgajani nekoliko generacija u laboratoriji, bez uticaja pesticida. Od insekticida odabrana su dva koja se esto primenjuju u praznim skladitima i koja su registrovana za tu namenu: pirimifos-metil (Actellic-50) i deltametrin+piperonil butoksid (K-Obiol EC-25). Preparati su runom prskalicom naneti na podloge u maksimalno dozvoljenoj koliini primene, pirimifos-metil u koliini 1,5 ml/m2, a deltametrin+piperonil butoksid u koliini 1,0 ml/m2. Tretiranje svakog preparata i na svakoj podlozi je obavljeno u po etiri ponavljanja na otvorenom prostoru, a odmah nakon suenja podloge su unete u laboratoriju. Kontrola je postavljena u posebnoj prostoriji. Insekti su stavljani direktno na podlogu, a njihovo kretanje ogranieno je plastinim prstenovima ija je slobodna strana prekrivena platnom. Mortalitet imaga pirinanog ika posmatran je nakon 3, 5, 24 i 96 sati od poetka ogleda, i nakon 28 i 63 dana. Ocena mortaliteta je vrena prema sledeim kategorijama: ivi insekti (kreu se normalno), paralisani insekti (ne kreu se, ali se moe zapaziti pomeranje ekstremiteta) i uginuli insekti (ne pokazuju nikakve znake ivota). Na osnovu dobijenih rezultata utvreno je da ista koliina insekticida na podlogama razliite strukture i apsorpcije ima razliitu efikasnost. Pirimifos-metil naneen na laminat i drvo pokazao je zadovoljavajuu
149
inicijalnu toksinost i veoma dobru perzistentnost, dok je njegova efikasnost u ogledima na cigli i biber crepu slabila tokom vremena. Deltametrin sa piperonil butoksidom je tokom itavog ogleda najveu efikasnost ispoljio na keramikim ploicama i malteru, dok su najslabiji rezultati dobijeni na betonu. 109. EFEKTI PREPARATA Minazel (10-50 m) NA PIRINANOG IKA (Sitophilus oryzae L.) I RIZOPERTU (Rhyzopertha dominica F.) Andri Goran1, Kljaji Petar1, Adamovi Milan2, Prijovi Mirjana1, Peri Ilija1 1 Institut za pesticide i zatitu ivotne sredine, Beograd 2 Institut za tehnologiju nuklearnih i drugih mineralnih sirovina, Beograd pesticidizemun@ptt.yu Pirinani iak i rizoperta su vrlo opasne primarne tetoine uskladitenog ita, za ije se suzbijanje, pored fumiganata i kontaktnih insekticida, sve vie koriste insekticidi prirodnog porekla, posebno inertna (sorptivna) praiva. Otuda je bila namera da se u ovom radu ispitaju efekti inertnog praiva zeolita, odnosno preparata Minazel (10-50 m) (proizvod Instituta za tehnologiju nuklearnih i drugih mineralnih sirovina iz Beograda) na ova dva skladina insekta. U eksperimentu su korieni adulti, starosti 2-4 nedelje, laboratorijskih populacija pirinanog ika i rizoperte. Ispitivanja su uraena prema prilagoenim metodama EPPO (1997) i metodi koju je opisao Collins (1990). Na zrna, sa sadrajem vode ispod 12%, su nanete etiri koliine preparata Minazel: 0.25, 0.50, 0.75 i 1.0 g/kg penice. Letalni efekti na obe vrste insekata su praeni posle sedam, 14 i 21 dan izlaganja u tretiranoj penici. Takoe, praen je i uticaj preparata na produkciju potomstva insekata u F1 generaciji. Posle sedam i 14 dana izlaganja insekata u tretiranoj penici ni kod jedne primenjene koliine nisu ispoljeni znaajniji efekti preparata Minazel. Posle 21 dan kontakta sa penicom tretiranom u koliini 1 g/kg utvrena je najvia smrtnost obe vrste insekata - kod S. oryzae na nivou 76%, a kod R. dominica do 50%. Znaajnija redukcija potomstva je ostvarena posle due ekspozicije insekata, tako da je ona posle 21 dan izlaganja u penici tretiranoj sa 0.75 g/kg kod S. oryzae bila oko 83%, a kod R. dominica oko 91%. Kod najvee primenjene koliine ovog preparata (1 g/kg penice), redukcija potomstva je bila oko 92% (S. oryzae) i 95% (R. dominica).
150
110. EFEKTI SUBLETALNIH DOZA KONTAKTNIH INSEKTICIDA NA PRODUKCIJU POTOMSTVA RAZLIITIH POPULACIJA ITNOG IKA Kljaji Petar, Peri Ilija Institut za pesticide i zatitu ivotne sredine, Beograd pesticidizemun@ptt.yu Poznato je da zbog neadekvatne primene kontaktnih insekticida u zatiti uskladitenog ita preivi znaajan broj tetnih insekata. Otuda je namera u ovom radu bila da se u imitiranim uslovima praktine primene ispitaju efekti subletalnih doza, LD20 i LD50, insekticida dihlorvosa, malationa, hlorpirifos-metila, pirimifos-metila i deltametrina na produkciju potomstva itnog ika (Sitophilus granarius L.) iz razliitih populacija. U testiranjima su korieni adulti: a) laboratorijske populacije, normalno osetljive prema insekticidima, b) populacije iz Luke Beograd selekcionisane sa LD70 pirimifos-metila, i c) populacije iz Bijeljine selekcionisane sa LD70 deltametrina. Po 50 preivelih adulta iaka od prethodnog izlaganja delovanju subletalnih doza insekticida na tretiranom filter papiru, u trajanju od 24 asa, je prebacivano u staklene posude sa po 500 g netretirane penice. Posle etiri nedelje ici - roditelji su izbacivani iz posuda i posle 10 nedelja utvrivana je brojnost potomstva u F1 generaciji, a posle ukupno 16 nedelja produkcija potomstva u F2 generaciji. Najvea redukcija potomstva laboratorijskih iaka u F1 generaciji je zabeleena nakon prethodnog izlaganja adulta - roditelja dozama LD20 i LD50 dihlorvosa, 95.1 i 96.0%, a u F2 generaciji nakon izlaganja dozi LD20 dihlorvosa, 74.4%, i dozi LD50 hlorpirifos-metila, 73.8%. Najslabija redukcija potomstva u F1 generaciji je zabeleena posle delovanja LD20 pirimifosmetila, 8.0%. Meutim, u F1 generaciji posle delovanja LD50 malationa i u F2 generaciji posle delovanja LD50 pirimifos-metila brojnost potomstva je bila vea nego u kontroli, 51.1 i 84.2%. Posle delovanja LD20 najvea redukcija potomstva selekcionisanih iaka iz Luke Beograd, u F1 i F2 generaciji, je zabeleena kod deltametrina, 74.8 i 75.7%, a najmanja posle delovanja hlorpirifos-metila, 46.7% (u F1 generaciji) i dihlorvosa, 55.5% (u F2 generaciji). Meutim, u F1 i F2 generaciji je prethodnim delovanjem LD50 dihlorvosa i hlorpirifos-metila ostvarena najvea redukcija potomstva ovih iaka, oko 83 i 84%, a najmanja prethodnim delovanjem pirimifos-metila, oko 44%. Posle delovanja LD20, u F1 i F2 generaciji, najvea redukcija potomstva selekcionisanih iaka iz Bijeljine zabeleena je kod deltametrina, 76.5 i 51.6%, a najmanja posle delovanja malationa, 10.0% u F1 generaciji. U F2 generaciji prethodnim delovanjem malationa i hlorpirifosmetila dolo je do stimulisanja produkcije potomstva, 25.8 i 135.5%. Meutim, najvea redukcija potomstva u F1 i F2 generaciji je zabeleena
151
posle prethodnog kontakta adulta roditelja sa LD50 dihlorvosa, 100 i 93.5%, a najmanja posle kontakta sa LD50 pirimifos-metila, 57.1 i 22.6%. Dobijeni rezultati pokazuju da subletalne doze insekticida, pored znaajnog smanjenja njihove efikasnosti u suzbijanju tretirane generacije itnog ika, mogu biti i uzronici poveanja brojnosti u buduim generacijama.
111. TOKSINOST KONTAKTNIH INSEKTICIDA ZA ADULTE RAZLIITIH POPULACIJA ITNOG IKA (Sitophilus granarius L.) PRETHODNO IZLAGANE NA TEMPERATURI OD 500C Kljaji Petar, Andri Goran, Peri Ilija Institut za pesticide i zatitu ivotne sredine, Beograd pesticidizemun@ptt.yu Kao alternativa suzbijanju tetnih insekata rezidualnim insekticidima ili fumigantima, savremena zatita uskladitenih proizvoda se sve vie oslanja na primenu visokih temperatura iIi njihovih kombinacija sa insekticidima. To se ini iz razloga to visoke temperature u interakciji sa kontaktnim insekticidima najee dovode do promena u ispoljavanju njihove toksinosti. Namera u ovom radu je bila da se u kontrolisanim uslovima ispita uticaj prethodnog izlaganja na temperaturi od 50C adulta itnog ika, razliitog porekla, na ispoljavanje toksinosti insekticida. U testiranjima su korieni adulti itnog ika iz tri populacije: a) laboratorijske, normalno osetljive prema insekticidima, b) populacije iz Luke Beograd selekcionisane sa LD70 pirimifos-metila, i c) populacije iz Kikinde. Paraliza adulta u intervalima PT20, PT50 i PT80 je praena u termostatu na 50 1C i 20 2 % RV. Posle oporavka preivelih jedinki u trajanju 24 i 72 asa, utvrivana je toksinost dihlorvosa, malationa, hlorpirifos-metila, pirimifos-metila i deltametrina, na tretiranim diskovima filter papira. Kod laboratorijske populacije hlorpirifos-metil je bio najtoksiniji insekticid za ike izlagane na 50C u intervalima PT20 i PT80, a dihlorvos za ike izlagane u trajanju PT50, dok je malation uvek bio izrazito najslabiji insekticid, 12-28 puta. Prethodno izlaganje laboratorijskih iaka na 50C u trajanju PT20 i PT50 nije uticalo na promenu toksinosti insekticida, dok su posle izlaganja u trajanju PT80 dihlorvos i deltametrin bili 4.6 i 3.6 puta manje toksini. Za selekcionisane ike iz Luke Beograd, posle 24 asa njihovog oporavka od izlaganja na 50C u trajanju PT80, dihlorvos je bio toksiniji nego za jedinke pre selekcije i/ili bez prethodnog izlaganja ovoj temperaturi. Meutim, ovaj insekticid nije menjao toksinost prema icima iz Kikinde, u bilo kojoj varijanti, dok je deltametrin bio toksiniji posle 152
oporavka od izlaganja na 50C u trajanju PT80 i za selekcionisane ike iz Luke Beograd i za ike iz Kikinde. Navedeni rezultati ispitivanja ukazuju na mogunost praktine primene ovih varijanti suzbijanja populacija itnog ika i reavanja problema promenjene osetljivosti prema kontaktnim insekticidima.
112. EFIKASNOST RODENTICIDA RB FORMULACIJE U ZATITI USKLADITENIH BILJNIH PROIZVODA OD KUNOG MIA Joki Goran, Vuka Marina, edovi Suzana Institut za pesticide i zatitu ivotne sredine, Beograd jokicg@ptt.rs Pored preduzimanja preventivnih mera zatite biljnih proizvoda u skladitima, primena rodenticida predstavlja najzastupljeniju meru borbe protiv tetnih glodara. Suzbijanje glodara u skladinim prostorima se izvodi kada se primeti njihovo prisustvo, a najbolji rezultati se dobijaju deratizacijom izvedenom poetkom i tokom jesenjeg perioda. Na teritoriji Republike Srbije se primenjuju razliite formulacije rodenticida na bazi razliitih aktivnih materija. Praparati RB (ready-to-use bait) formulacije, iju smo efikasnost testirali, pogodni su za upotrebu u skladitima i polju. Efikasnost rodenticida u suzbijanju kunog (domaeg) mia (Mus musculus) je utvrivana u skladinim objektima Instituta za stoarstvo u Zemunu i privatnog domainstva u Belegiu, u kojima su u vreama na paletama bili smeteni penica, kukuruz, sojina i suncokretova sama. U eksperimentima su, izvedenim prema metodi OEPP/EPPO, korieni rodenticidi RB formulacije, tri na bazi bromadiolona (Brodilon meki mamak, Gardentop i Ratibrom 2 fresh bait) i jedan na bazi brodifakuma (Brody fresh bait). Svi testirani preparati su sadrali 0,05 g/kg aktivne materije. Otrovni mamci su postavljani u kutijama, na putevima kretanja mieva, ispod paleta sa vreama i na mestima gde su primeena najvea oteenja, na rastojanju od 1-3 m i u koliini od 10-20 g. Tokom deset dana posmatranja, svakodnevno je beleena koliina pojedenog mamka i u sluaju potrebe dodavana nova. Neotrovni (placebo) mamci prethodno su izlagani u identinim kutijama, etiri dana pre poetka eksperimenta. Brojnost domaeg mia je procenjivana na osnovu najvee i najmanje dnevno pojedene koliine mamka podeljene sa njegovom dnevnom potrebom za hranom. Prisustvo domaeg mia je praeno i narednih 20 dana.
153
Efikasnost rodenticida na bazi bromadiolona bila je 89,20% (Brodilon meki mamak), 96% (Gardentop) i 91,66% (Ratibrom 2 fresh bait), dok je preparat na bazi brodifakuma (Brody fresh bait) pokazao 100%-tnu efikasnost u suzbijanju domaeg mia.
113. SELEKTIVNA TOKSINOST NEKIH FUNGICIDA ZA Cladobotryum spp., PROUZROKOVAA PAUINASTE PLESNI U SRBIJI, I AMPINJONU (Agaricus bisporus (L.)) Potonik Ivana, Todorovi Biljana, Rekanovi Emil, Milijaevi Svetlana, Stepanovi Milo Institut za pesticide i zatitu ivotne sredine, Beograd ivanapotocnik@yahoo.com Krajem prolog veka, suva i mokra trule, koje prouzrokuju Verticillium fungicola i Mycogone perniciosa, su u najveoj meri smanjivale kvalitet i prinos gajenog ampinjona (Agaricus bisporus (L)). Poslednjih par godina, pauinasta plesan, koju izaziva gljiva Cladobotryum spp. nanosi najvee tete u gajilitima ampinjona u Srbiji. Nakon razvoja rezistentnosti patogenih gljiva na fungicide iz grupe benzimidazola, smanjio se broj raspoloivih fungicida na tritu. Prohloraz-Mn kompleks, karbendazim i hlorotalonil su fungicidi koji se zvanino preporuuju u zemljama EU za primenu u gajilitima ampinjona. Meutim, u zemljama zapadne Evrope je utvren razvoj umerene rezistentnosti Cladobotryum spp. na karbendazim in vitro, dok je u gajilitima uoeno da primena prohloraz-Mn kompleksa vie ne moe da sprei pojavu smeih mrlja izazvanih ovom patogenom gljivom na plodonosnim telima A. bisporus. U gajilitima ampinjona u Srbiji su se dugi niz godina uglavnom primenjivali benomil, karbendazim, tiofanatmetil, prohloraz i prohloraz-Mn kompleks. Benomil je najee korien u industriji ampinjona u Srbiji, zbog zadovoljavajue efikasnosti i niske cene. Ovaj fungicid je nedavno povuen sa trita. Cilj ovog rada je bio ispitivanje toksinosti deset odabranih fungicida za C. dendroides i A. bisporus in vitro. Odreeni su indeksi selektivnosti fungicida koji pokazuju toksinost fungicida za patogena bez oteivanja gljve domaina. Koncentracije fungicida koje inhibiraju rast micelije 50% (EC50) su odreene probit analizom. Indeksi selektivnosti za svaku aktivnu materiju su izraunati kroz odnos srednjih vrednosti EC50 za Cladobotryum spp. i odgovarajue odreene za A. bisporus. Najveu selektivnu toksinost je imao prohloraz-Mn kompleks sa EC50 vrednostima 0,04 mg L-1 za C. dendroides i 2,97 mg L-1 za A. bisporus, a neto manju selektivnost benomil i karbendazim. Mnogo manju selektivnu toksinost za patogenu gljivu i gljivu domaina su imali hlorotalonil, iprodion, 154
kaptan i metalaksil. Nezadovoljavajuu selektivnu toksinost za C. dendroides i A. bisporus je pokazao tiofanat-metil sa EC50 vrednostima 8,45 mg L-1 za C. dendroides i 10,04 mg L-1 za A. bisporus, a takoe i flusilazol + karbendazim i ciprokonazol + karbendazim.
114. LABORATORIJSKO ISPITIVANJE EFIKASNOSTI PREPARATA ZA SUZBIJANJE PUEVA U RAZLIITIM STADIJUMIMA RAZVIA Stojni Bojan1, Vuka Marina2, Joki Goran2, Vitomirovi Ivan1, edovi Suzana2 1 Univerzitet u Beogradu - Poljoprivredni fakultet, Institut za fitomedicinu, Beograd 2 Institut za pesticide i zatitu ivotne sredine, Beograd bstojnic@agrifaculty.bg.ac.yu Puevi golai su kao grupa ekonomski znaajnih tetoina biljaka u naoj zemlji u stalnoj ekspanziji, to se ogleda i u poveanoj potronji moluskocida, posebo u intenzivnoj proizvodnji povra i ukrasnih biljaka. Pored autohtonih vrsta rodova Deroceras, Tandonia i Limax, poslednjih godina velike tete priinjava i lokalno prenamnoena introdukovana vrsta Arion lusitanicus Mabille. Poto do sada kompleks prirodnih neprijatelja ovoga golaa nije potpuno uspostavljen, karakterie ga i velika otpornost na hemijske mere kontrole. U radu su prikazani noviji rezultati iz serije poljskih i laboratorijskih istraivanja koja su do sada sprovedena na ovoj vrsti kod nas (Joki i sar., 2007; Stojni i sar., 2005; Stojni i sar., 2005b; Stojni i sar., 2006; Vuka i edovi, 2004; Vuka et. al, 2003). U cilju iznalaenja to efikasnijih metoda za njeno suzbijanje u laboratorijskim uslovima testirana su dva preparata na bazi razliitih aktivnih materija (Caracol metaldehid i Puomor- metiokarb ) na razliite razvojne stadijume pua golaa infantile, juvenile i adulte. U radu su primenjene standardne metode (EPPO: Guideline for the biological evaluation of molluscides,1999). Istraivanje je obavljeno na seriji od 720 jedinki A. lusitanicus, u periodu od 15.05 - 4.07.2008. godine. Na osnovu rezultata ispitivanja zakljuili smo da je u laboratorijskim uslovima preparat Puomor efikasniji naroito posle 3., 5. i 7. dana od tretmana (78,5, 85,4 i 86,6%), od preparata Caracol (23,0, 33,5 i 42,1%) za sva tri ispitivana razvojna stadijuma golaa. Utvrdili smo takoe, da su oba preparata efikasniji u suzbijanju adultnih stadijuma (52 - 93%) u odnosu na juvenilne (44 - 88%) i infantilne stadijume (30 - 79%) luzitanskog golaa.
155
Istraivanje je realizovano u okviru prolekta Uprave za zatitu bilja Ministarstva poljoprivrede, umarstava i vodoprivrede Republike Srbije, pod nazivom: Utvrivanje rasprostranjenosti, prouavanje biologije i priprema programa suzbijanja introdukovanog luzitanskog golaa (Arion lusitanicus Mabile) u Srbiji.
115. INSEKTICIDNI EFEKAT MEAVINA INSEKTICIDA, FUNGICIDA I KOMPLEKSNOG UBRIVA ZAVISNO OD TVRDOE VODE Vukovi Slavica1, Ini Duanka1, Markovi Mirjana2, Bursi Vojislava1 1 Univerzitet u Novom Sadu - Poljoprivredni fakultet, Departman za fitomedicinu i zatitu ivotne sredine, Novi Sad 2 Institut za pesticide i zatitu ivotne sredine, Beograd vukovic@polj.ns.ac.yu Istovremena pojava razliitih tetnih vrsta u poljoprivrednoj proizvodnji, uslovljava zajedniku primenu sredstava za zatitu bilja (tankmix). Komponente u smei su razliite po nameni, delovanju i/ili obliku formulacija. Meutim, aktuelno je i dodavanje nepesticidnih komponenata (kompleksna ubriva, auvanti, okvaivai), ali malo je podataka o uticaju kvaliteta vode za pripremu radnih tenosti na bioloke efekte pesticida. Otuda je cilj rada bio da se odredi insekticidni efekat, zavisno od komponenata u smei i tvrdoe vode. Efekti meavina tiametoksama (Actara 25-WG, 0,07kg/ha) sa azoksistrobinom (Quadris, 0,75l/ha), mankozebom (Dithane M-70, 2,5kg/ha) i kompleksnim ubrivom (Mortonijc plus, 3kg/ha), zavisno od komponenti i tvrdoe vode (slabo tvrda/15,4 do/ - esmenska voda iz Novog Sada i jako tvrda /34,7do/ - bunarska voda iz Adica), odreeni su biotestom preko smrtnosti imaga prve generacije krompirove zlatice (Leptinotarsa decemlineata Say). Meavine su primenjene metodom potapanja. Ogled je postavljen u etiri ponavljanja. Insekticidni efekat je odreen posle 24 i 48h ekspozicije. Efikasnost tiametoksama posle 24 i 48h od primene u slabo tvrdoj vodi iznosila je 100%, kako pojedinano primenjenog, tako i u dvojnim i trojnim meavinama sa fungicidima i komleksnim ubrivom, nezavisno od komponenata u smei. Ispitivana populacija imaga krompirove zlatice ispoljila je visoku osetljivost prema tiametoksamu, a druge komponente nisu uticale na promenu iste u slabo tvrdoj vodi. U jako tvrdoj vodi, posle 24h od primene, insekticidni efekat na istom nivou znaajnosti sa tiametoksamom registrovan je i kod ostalih dvojnih i trojnih meavina, izuzimajui smeu tiametoksam + mankozeb + Mortonijc 156
plus, gde je efikasnost bila znaajno nia. Posle 48h, znaajno nia efikasnost u odnosu na sam insekticid i ostale meavine evidentirana je takoe kod ve pomenute meavine. Znaajno smanjena efikasnost meavine tiametoksam + mankozeb + Mortonijc plus, je verovatno posledica inkopatibilnosti preparata na bazi mankozeba i kompleksnog ubriva koje sadri bor (B), a ispoljena je samo u jako tvrdoj vodi.
116. OSTACI PESTICIDA U TRINIM UZORCIMA VOA I POVRA U REPUBLICI SRBIJI TOKOM 2005/2007 Bursi Vojislava1, Lazi Sanja1, Pucarevi Mira2, Vukovi Slavica1, unjka Dragana1 1 Univerzitet u Novom Sadu - Poljoprivredni fakultet, Novi Sad 2 Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad bursic@polj.ns.ac.yu Primena pesticida je neophodna u modernoj poljoprivrenoj proizvodnji u borbi protiv insekata, biljnih bolesti, korova i drugih tetnih organizama, koji mogu dovesti do oteenja voa i povra. Pesticidi utiu na kvalitet proizvoda i poveanje prinosa, ali, sa druge strane, mogu predstavljati opasnost zbog ostataka pesticida u koliinama veim od zakonski propisanih i time potencijalni rizik za potroae. Naim istraivanjima je obuhvaeno ispitivanje 442 uzorka voa i povra sa pijaca i supermarketa, prikupljenih tokom 2005 - 2007 godine. Uzorci su ispitani na sadraj 75 pesticida uz donju granicu detekcije (LOD) od 0,001 do 0,005 mg/kg, gasnom hromatografijom uz ECD, NPD i GLCMS. Relativna standardna devijacija je bila nia od 18% za sve testirane pesticide. Analizom 297 uzoraka voa, 82,76% je bilo bez detektovanih rezidua pesticida, odnosno ispod granice detekcije, dok je 17,24% analiziranih uzoraka sadravalo detektovane komponente iznad maksimalno dozvoljenih vrednosti (MDK), kao i dozvoljenih vrednosti propisanih u EU (EU MRL). Najee detektovani pesticidi u uzorcima voa su bili: ditiokarbamati 14,29%, endosulfan 13,61%, hlorpirifos 11,22%, kaptan 7,82%, prosimidon 5,44% i cipermetrin 5,11%. Multirezidualne detekcije su bile prisutne u 60 (41,38%) uzoraka. Od ukupno analiziranih uzoraka, 25 (17,24%) uzoraka je sadravalo ostatke pesticida preko iznad i EU MRL, odnosno, 82 (82,76%) pozitivna uzoraka imalo je vrednosti ostataka pesticida na nivou ili ispod MDK i EU MRL. Od analiziranih 145 uzoraka povra, 33,79% su bili bez detektovanih ostataka pesticida ili su ostaci bili ispod LOD. U 9,34% uzoraka ostaci 157
pesticida su bili iznad MDK i EU MRL. Najee detektovani pesticidi u uzorcima povra bili su HCH u 28,13% uzoraka, ditiokarbamati u 19,79% uzoraka, endosulfan u 16,67% uzoraka, lindan u 15,63% uzoraka i vinklozolin u 9,38% uzoraka. Trideset ispitanih uzoraka povra je sadravalo ostatke vie od jednog pesticida. Veina detektovanih ostataka u uzorcima voa i povra je bila prisutna u koliinama od 0,01 mg/kg (53,49%) do 0,05 mg/kg (33,54%). Ostaci pesticida, detektovani u 58,70% analiziranih trinih uzoraka voa i povra prikupljenih tokom 2005/2007, nas opominju da se u proizvodnim uslovima mora praktikovati stalni i viestepeni monitoring ispravnosti hrane u cilju prevencije moguih tetnih efekata ostataka pesticida.
117. OSTACI PESTICIDA U UZORCIMA BILJNIH PROIZVODA SA POLJOPRIVREDNOG ZEMLJITA NA TERITORIJI BEOGRADA Markovi Mirjana, urovi Rada, Kljaji Petar Institut za pesticide i zatitu ivotne sredine, Beograd mirjana.markovic@pesting.org.yu Sa ciljem uspostavljanja sistematske kontrole zagaenja poljoprivrednog zemljita i biljnih proizvoda na teritoriji Beograda, ispitivano je prisustvo ostataka pesticida u biljnim proizvodima uzorkovanim na odabranim lokalitetima. Uzorci paradajza, paprike, krastavca, krompira, crnog luka, kupusa, breskve i kajsije sakupljeni su u skladu sa relevantnom direktivom Evropske Unije. Ekstrakcija ostataka pesticida iz matriksa uzorka izvrena je metodom mikroekstrakcije u vrstoj fazi, direktnim uranjanjem PDMS vlakna. Vreme ekstrakcije optimizovano je u zavisnosti od vrste biljnog proizvoda i ispitivanih aktivnih materija. Kvantifikacija i ispitivanje prinosa ekstrakcije, kao i ostalih relevantnih analitikih parametara, izvreni su primenom postupka na referentnim uzorcima voa i povra, obogaenih serijom meanih standardnih rastvora pesticida. Ostaci pesticida u dobijenim ekstraktima su analizirani metodom gasno-masene spektrometrije. Koncentracije pesticida izmerene u svakoj ispitivanoj vrsti biljnog proizvoda uporeivane su sa MDK vrednostima datim u nacionalnim (Sl.list SRJ br. 5/92, 11/92 i 32/02) i meunarodnim (Council Directives: 76/895/EEC, 86/362/EEC, 86/363/EEC, 90/642/EEC) regulativama. U uzorcima kupusa detektovani su bifentrin i diazinon u Grabovcu (0,18 i 0,09 mg/kg), hlorpirifos u Ratarima (0,11 mg/kg) i malation u Ovi (0,09 mg/kg), a u uzorku krastavca iz Ratara bifentrin (0,08 mg/kg) i metalaksil (0,24 158
mg/kg), ali su naene vrednosti ispod MDK. U uzorcima paradajza sa lokaliteta Ova utvrena koliina metribuzina je 7,6 puta vea od MDK. Koncentracija pendimetalina u uzorcima paprike sa lokaliteta Obrenovac (Grabovac) vea je 5,2 puta od MDK. Izmerene koncentracije cipermetrina, bifentrina i hlorpirifosa u uzorcima krompira sa lokaliteta Slanci, su 10, 4,9 i 2 puta vee u odnosu na dozvoljene vrednosti. Sadraj pendimetalina izmeren u krompiru sa ovog lokaliteta je 7,4 puta vii od MDK, dok je koncentracija ove aktivne materije u krompiru iz Obrenovca (Ratari) 2,8 puta vea od dozvoljene. Izmerena koncentracija pendimetalina u crnom luku sa lokaliteta Slanci je 7 puta vea od MDK, a na lokalitetu Obrenovac (Ratari) sadraj ove aktivne materije je 2,3 puta iznad granine vrednosti. Vrlo visok sadraj hlorpirifosa, 23,6 puta iznad MDK, izmeren je u uzorku crnog luka sa lokaliteta Slanci. Koncentracije pesticida ispitivanih u uzorcima breskve i kajsije sa lokaliteta Vina i Grocka nalaze se ispod granica detekcije primenjene metode analize. Poveani sadraji pesticida u uzorcima povra na lokalitetima Ova, Slanci i Obrenovac (Grabovac i Ratari) ukazuju na neadekvatnu i nekontrolisanu primenu preparata za zatitu bilja na bazi ispitivanih aktivnih materija, sa posebnim naglaskom na utvrenu koliinu hlorpirifosa u crnom luku, jer je poznato da su preparati na bazi ovog insekticida zabranjeni za primenu u zatiti mladog povra.
118. OSTACI PESTICIDA U POLJOPRIVREDNOM ZEMLJITU NA TERITORIJI BEOGRADA Markovi Mirjana1, Cupa Svjetlana2, urovi Rada1, Kljaji Petar1 1 Institut za pesticide i zatitu ivotne sredine, Beograd 2 Poljoprivredni fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd mirjana.markovic@pesting.org.rs Cilj ovog rada je bio da se analizom uzoraka poljoprivrednog zemljita sa teritorije Beograda izvri procena nivoa kontaminacije pesticidima i postavi osnova za uspostavljanje dugoronog monitoringa. U skladu sa standardom ISO 10381-2 prikupljeno je ukupno 24 uzorka iz: Grocke, Vine, Velikog Sela, Slanaca, Ove, Padinske Skele, Banjice, Makia, Surina, Dobanovaca i Obrenovca. Uzorci zemljita su za hemijsku analizu pripremljeni u skladu sa standardom ISO 11464. Karakterizacija zemljita je izvrena prema osnovnim fizikim (tekstura, zapreminska gustina, retencioni vodni kapacitet) i hemijskim (sadraj humusa, organskog ugljenika i CaCO3, pH vrednost) osobinama. Izdvajanje ostataka pesticida iz uzoraka je izvreno kombinovanjem ekstrakcije organskim rastvaraem i mikroekstrakcije u vrstoj fazi, primenom PDMS 159
vlakna. Detekcija i kvantifikacija ostataka aktivnih materija pesticida: a) herbicida (atrazina, acetohlora, dimetenamida, flurohloridona, hlorotalonila, hloridazona, klomazona, linurona, napropamida, oksifluorfena, pendimetalina, prometrina i simazina) i b) insekticida (deltametrina, forata, fenitrotiona, hlorpirifosa, karbofurana, lindana, tebupirimifosa i terbufosa) je izvrena metodom gasno-masene spektrometrije. Referentni uzorci zemljita odgovarajueg tipa obogaeni su serijom meanih standardnih rastvora pesticida i primenjen je isti analitiki postupak. Osnovne hemijske i fizike osobine zemljita ukazuju da su na teritoriji Beograda zastupljeni razliiti tipovi zemljita, s tim da preovlauju aluvijalni i fluvijalno livadski tip. Zemljita su uglavnom glinue, karbonatna, neutralne i slabo alkalne reakcije, i beskarbonatna, neutralna, umereno i veoma jako kisela. Sadraj humusa je uglavnom nizak do srednji. Od aktivnih materija herbicida, u tri uzorka iz Begaljice, Grabovca i Velikog Sela detektovan je atrazin sa vrednostima (0,041; 0,0278 i 0,035 mg/kg) niim od propisanih nacionalnim Pravilnikom, dok prisustvo simazina nije detektovano ni u jednom uzorku. U uzorcima iz Slanaca, Velikog Sela, Ove i Makia je detektovan prometrin (0,028; 0,024; 0,054 i 0,013 mg/kg), dok su hloridazon, acetohlor, flurohloridon i napropamid detektovani u dva, odnosno po jednom uzorku. Od ispitivanih insekticida detektovani su fenitrotion u uzorcima iz Begaljice, Velikog Sela, Banjice, Surina i Dobanovaca (0,081; 0,072; 0,048; 0,035 i 0,034 mg/kg) i hlorpirifos u uzorcima iz Begaljice, Ove i Padinske Skele (0,037; 0,027 i 0,047 mg/kg). Prisustvo pesticida detektovanih u uzorcima zemljita sa pojedinih lokaliteta razmatrano je u odnosu na vrstu gajene biljke, vreme uzorkovanja, vreme i nain primene preparata, karencu i period degradacije aktivne materije.
119. OPTIMIZACIJA HPLC USLOVA ZA ISPITIVANJE AKTIVNIH MATERIJA U FORMULACIJAMA Mojaevi Milica, pirovi Bojana, Vukovi Gorica, Tadi Marinela Univerzitet u Beogradu - Poljoprivredni fakultet, Beograd Gradski zavod za javno zdravlje, Beograd mmojasevic@agrifaculty.bg.ac.yu Za ispitivanje aktivnih materija (a.m.) u formulacijama pesticida najee se koriste tehnike tene (HPLC) i gasne hromatografije (GC) u zavisnosti od osobina jedinjenja. Prvenstveno zbog potreba granine inspekcijske kontrole, gde je brzina analize vaan faktor ispitivanja, izvrili smo optimizaciju uslova koji uz male modifikacije pH, omoguavaju HPLC 160
odreivanje 21 a.m sa istom mobilnom i stacionarnom fazom u vie tipova formulacija. Ispitivane a.m. su predstavnici razliitih hemijskih grupa jedinjenja (npr. imidazolinona, sulfonil-urea, neonikotinoida) i imaju razliite namene u zatiti bilja. Priprema uzorka za analizu se sastoji u homogenizaciji, zatim odmeravanju odreene koliine formulacije, posle ega se a.m. rastvara i/ili ekstrahuje na ultrazvunom kupatilu acetonitrilom ili mobilnom fazom i po potrebi centrifugira. Za kvalitativnu i kvantitativnu analizu korien je HPLC instrument Agilent 1100 sa detektorom sa nizom dioda (DAD) i Zorbax Eclipse XDB C8 kolona, (150 x 4.6 mm, veliine estica 5m). Kao mobilna faza koriena je smesa acetonitril/fosfatni pufer uz protok od 1 ml/min. Tokom ispitivanja i optimizacije hromatografskih uslova, utvreno je da pH mobilne faze znaajno utie na kvalitet hromatograma. Od ispitivanih 21 a.m. sa smesom acetonitril/fosfatni pufer kao mobilnom fazom, najbolji rezultati za 15 a.m. (cijazofamid, imazetapir, imazapir, imidakloprid, fluazinam, metsulfuron-metil, cikloksidim, tribenuron-metil, propakvizafop, dikamba, nikosulfuron, tiametoksam, bentazon, 2.4-DB i 2.4-D) dobijeni su pri pH 4.5, dok se za preostalih 6 a.m. (aminopiralid, ditianon, piraklostrobin, acetamiprid, fluroksipir i florasulam) pogodnijom pokazala pH 2.5. Dobijeni hromatogrami pri opisanim uslovima zadovoljavaju hromatografske zahteve za linearnou (r2 0.99), simetrijom, USP tailingom, rezolucijom i ponovljivou, koji su neophodni parametri za validaciju metode za odreivanje sadraja a.m. u datoj formulaciji.
REKLAMNA PREDAVANJA
1. TANGENTA I TALISMAN - SUZBIJANJE KOROVA U KUKURUZU Mati Luka, ei Janko, Zeevi Dijana, Sekuli Dragan GALENIKA FITOFARMACIJA, Beograd U radu je ispitivana mogunost suzbijanja irokolisnih i uskolisnih korova u usevu kukuruza preparatima Tangenta (a.m. sulkotrion) i njegovom kombinacijom sa preparatom Talisman (a.m. nikosulfuron). Ogledi su izvedeni tokom 2008. godine na dva lokaliteta, u Sremskoj Mitrovici na eksperimentalnoj stanici Galenike-Fitofarmacije i u Surinu, na imanju 7. jul, po sluajnom blok sistemu u 4 ponavljanja (saglasno standardnoj metodi PP 1/50(2), EPPO, 2004.). Tretmani sa preparatom Tangenta su primenjeni posle setve, a pre nicanja, od 2-4, 4-6 i 6-8 listova kukuruza, a u kombinaciji sa preparatom Talisman u fazi 2-6 listova
161
kukuruza i u dvokratnoj primeni. Rezultati su pokazali da se i u uslovima visoke brojnosti korova herbicid Tangenta moe uspeno koristiti za suzbijanje jednogodinjih irokolisnih korova, a u kombinaciji sa herbicidom Talisman i za suzbijanje Sorghum halepense (semenska i rizomska forma), Seteria viridis, Setaria glauca i Echinochloa crus-galli. U toku ogleda nije uoena fitotoksinost ispitivanih herbicida. Kljune rei: Sulkotrion; nikosulfuron; irokolisni korovi; Sorghum halepense; Seteria viridis; Setaria glauca; Echinochloa crus-galli, fitotoksinost.
2. PRIMENA FOLIJARNOG UBRIVA MORTONIJC PLUS U POVRTARSTVU Vueti Neboja MORPHO d.o.o., Beograd Od svoje pojave na tritu Srbije,foilijarno ubrivo morton ijc plus je nalo svoju primenu i u tehnologiji proizvodnje povra. Danas se morton ijc plus koristi u proizvodnji rasada povra kao i u proizvodnji povra kako u zatienom tako i na slobodnom prostoru. Brojni proizvodni ogledi koje smo postavljali na teritoriji Srbije, Republike Srpske, Crne Gore i Hrvatske, unazad nekoliko godina, pokazali su izvanredne rezultate ne samo kad je u pitanju prinos ve i bolja obojenost plodova kao i sam kvalitet. Visoka rastvorljivost u vodi, laka pristupanost hranljivih elemenata kao i njihova izbalansiranost uz visok stepen iskorienosti od strane biljke, ine da se efekti primene mortonijc-a plus veoma brzo uoavaju na biljci. To je pre svega intenzivna boja kao i bri porast. Mogunost meanja sa pesticidima ini primenu mortonijc-a plus ekonominijom jer se istovremeno veoma uspeno obavlja i zatita kao i prihrana biljaka. Ogledi raeni u cilju ispitivanja efikasnosti pesticida u zavisnosti od kvaliteta vode pokazali su da primena mortonijc-a plus zajedno sa pesticidima znatno utie na efikasnost primenjenih pesticida jer se pH radnog rastvora dovodi u zonu slabe kiselosti to je i osnovni preduslov za visoku efikasnost pesticida. Sistemini fungicidi primenjeni zajedno sa mortonijc-om plus znatno su bre prodirali u biljku ime je i njihova efikasnost bila vea. Istovremenom primenom mortonijc-a plus i pesticida u tvreno je da na biljkama nije bilo nikakvog oka ili oegotina na liu.
162
Zbog svega ovoga napred reenog mortonijc plus je naao svoje mesto u povrtarskoj proizvodnji i njegova upotreba danas je kod velikog broja proizvoaa postala obavezna agrotehnika mera.
3. PRIMENA MORTONIJC-a PLUS U VOARSTVU I VINOGRADARSTVU Vueti Neboja MORPHO d.o.o., Beograd Primena mortonijc-a plus, kod nas, najpre je poela u ratarskoj proizvodnji. Rezultati koji su dobijeni u primeni mortonijc-a plus u proizvodnji penice, jema, kukuruza, eerne repe, soje, suncokreta i lucerke naveli su nas da mortonijc plus probamo i u voarskoj proizvodnji. Primena mortonijc-a plus u voarstvo poela je najpre u proizvodnji jabuke, a zatim vinje, kao i kod jagodiastog voa. Rezultati naih viegodinjih proizvodnih ogleda na ovim kulturama nedvosmisleno govore o boljem zdravstvenom stanju biljaka, veem prirastu jednogodinjih mladara, stvaranju veeg broja rodnih pupoljaka, boljoj obojenosti plodova kao i veem prinosu. Kod biljaka tretiranih mortonijc-om plus zapaena je vea tolerantnost na suu. Mogunost meanja sa pesticidima primena mortonijc-a plus postaje ekonomski opravdanija, a efikasnost pesticida se znatno poveava zbog poveane elektroprovodljivosti i povoljne pH reakcije rastvora. Sistemini fungicidi primenjeni zajedno sa mortonijc-om plus znatno bre prodiru u biljku ime i njihova efikasnost postaje znatno vea. Sa ekolokog aspekta, mortonijc plus je folijarno ubrivo iji tetni ostaci nisu pronaeni u plodovima, kao ni u delovima biljke. Radi toga, njegova primena je dozvoljena u proizvodnji sitnog jagodiastog voa pa ga organizatori ove proizvodnje - vlasnici mnogih hladnjaa svojim kooperantima preporuuju kao obaveznu meru u proizvodnji. Pored primene u voartstvu mortonijc plus se uspeno primenjuje i u vinogradarstvu odnosno u proizvodnji groa. Viegodinji ogledi u Srbiji i Crnoj Gori pokazali su da je vinova loza tretirana mortonijc-om plus bolje podnosila niske temperature, bilo je manje izmarzavanja okaca, pokoica bobice bila je vra, zatita je bila laka manji napad plamenjae i trulei i to je veoma vano poveanjem prinosa nije dolo i do smanjenja sadraja eera u soku.
163
INDEKS AUTORA
A Adamovi Milan......................................... 150 Aleksi Goran .......7, 121, 127, 135, 141, 148 Almai Radmila .............................38, 44, 149 Andjus Ljiljana ............................................. 86 Andri Goran .....................................150, 152 Antonijevi Dragutin .................................... 18 B Bai Jasmina ............................................. 77 Bagi Ferenc .....................................67, 87, 94 Bajev Maja................................................. 92 Bala Aleksandar ........................................ 94 Bala Ferenc ......................................... 53, 94 Bala Jelica..................................7, 83, 88, 89 Berenji Jano.......................20, 71, 91, 92, 93 Bodroa Marija ............................................ 53 Boi Dragana....................................... 47, 62 Brklja Gordana........................................... 72 Broi Zoran ................................................ 75 Budakov Dragana ....................................... 67 Bulaji Aleksandra. 39, 71, 73, 85, 91, 93, 98, 99, 100, 101, 103, 104 Bursi Vojislava .................................156, 157 C Cupa Svjetlana ........................................ 159 Cvrkovi Tatjana......... 57, 106, 107, 142, 143 ali Radmila .............................................. 78 urkovi Bojana .......................................... 72 krki Milica............................................... 112 olakovi Sofija........................................... 97 ovi Ivan.................................................. 110 D Delibai Goran......................................... 133 Dolovac Nenad..65, 127, 129, 135, 140, 141, 148 Doenovi Irena .......................................... 64 Dragani Mirko .......................................... 110 Dreki Milan.......................................108, 111 Drobnjakovi Tanja ...........................122, 123 Duduk Nataa.............................................. 96 alovi Ivica................................................. 75 edovi Suzana ....................... 110, 153, 155 eki Ivana ......39, 71, 73, 85, 91, 93, 98, 99, 100, 101, 103, 104 urovi Rada.....................................158, 159 D Delatovi Slavica ....................................... 52 E Elezovi Ibrahim ....................... 43, 52, 63, 84 Elezovi Igor ..............................................148 F Farka Florian............................................125 Filipovi Vlada.............................................. 64 Finetti Sialer M. Mariella.............................. 96 G Gaji Sanja.................................................145 Gali Zoran ................................................108 Gallitelli Donato............................................ 96 Gai Katarina ....................59, 117, 126, 137 Gavrilovi Veljko ..................... 9, 83, 116, 121 Gavrilovi Zlata ............................................ 62 Glavendeki Milka ........................ 24, 97, 109 Glii Sandra................................................ 92 Graora Draga.....................................112, 113 Gudi Slavia...........................................118 H Hrni Snjeana ................................134, 139 I Ignjatov Maja................................................ 87 IgnjatovMaja................................................. 68 Ili Novica...................................................124 Ili Slaana.................................................113 Ini Duanka............................. 92, 139, 156 Ivanovi Milan .....................59, 117, 126, 137 Ivanovi Mirko....................... 20, 73, 136, 145 Ivanovi Miroslav .......................................148 Ivanovi arko .... 65, 83, 116, 121, 129, 140, 141
164
J Jerini Prodanovi Duanka.......31, 122, 123 Jevremovi Darko .............................119, 128 Jevti Radivoje ............................................ 13 Jevti eljka............................................... 137 Joki Goran ...............................110, 153, 155 Joi Dragana ........................................... 129 Jovanovi Dobrivoje.................................... 20 Jovanovi Gordana...........................130, 131 Jovanovi Radovanov Katarina43, 52, 63, 84 Jovi Jelena...57, 71, 85, 103, 106, 107, 142, 143 Jurii Aleksandar ....................................... 36 K Karadi Dragan ................................. 28, 109 Kardum ore................................................9 Kea Nenad................................................. 26 Kerei Tatjana .......... 7, 20, 44, 45, 46, 49, 56 Kljaji Petar.........69, 150, 151, 152, 158, 159 Konstantinovi Branko ................................ 16 Kora Milena................................................ 67 Kovaevi Branislav.................................. 111 Kovaevi Tamara ................................ 48, 58 Krnjai ore............................................... 78 Krnjaja Vesna ........................................ 55, 58 Krnjaji Slobodan ..57, 71, 85, 103, 106, 107, 120, 142, 143 Krsti Branka ...20, 39, 71, 73, 85, 91, 93, 96, 98, 99, 100, 101, 103, 104 Krsti Darija ................................................. 97 Kuzmanovi Slobodan..... 121, 140, 141, 148 L Lakatos Tams............................................ 41 Latinovi Jelena......................................... 144 Latinovi Nedeljko ..................................... 144 Lazi Sanja ................................................ 157 Laznik iga .................................................. 41 Levi Jelena.....................................48, 55, 58 M Malembic-Maher Sylvie ............................ 106 Maleevi Miroslav...................................... 13 Malida Biljana ............................................ 45 Malida Goran....................................... 10, 61 Mari Dejan........................................ 33, 124 Marinkovi Rado ......................................... 70 Marisavljevi Dragana........................... 16, 18 Marjanovi Jeromela Ana........................... 70 Markovi edomir ..................................... 114
Markovi Mirjana ...................... 156, 158, 159 Markovi Miroslav..............................108, 111 Markovi Slobodanka.................................. 62 Martelanc Mitja ............................................ 86 Mati Luka..................................................161 Meseldija Maja........................................... 16 Mihajlovi Ljubodrag............. 24, 28, 109, 123 Milenkovi Milan .......................................... 28 Mileti Novica.......................................31, 127 Milijaevi Svetlana .............. 22, 76, 147, 154 Milijaevi Tanja.........................................114 Miloevi Drago ........................................... 75 Miloevi Milo............................................. 20 Miloevi Mirjana ...................................68, 87 Milovac eljko ........................................45, 56 Milovanovi Predrag............................69, 120 Mitovi Petar ................................................ 18 Mitrovi Milana............57, 106, 107, 142, 143 Mitrovi Petar ............................................... 70 Mojaevi Milica.........................................160 Mujaki Dejan ............................................131 Mutavdi Slavka...............................122, 123 N Nikoli Zorica..........................................68, 87 O Obradovi Aleksa .......59, 117, 126, 136, 137 On Jovanovi Eleonora.......................59, 62 Oro Violeta ................................................... 81 P Pani Mitko ................................................108 Pap Predrag.......................................108, 111 Paunovi Svetlana.............................119, 128 Pavlovi Danijela ........................................... 7 Pavlovi Sneana........................................ 42 Peri Ilija.................................... 150, 151, 152 Peri Pantelija ............................................124 Peri Sanja................................ 118, 130, 131 Perovi Tatjana..........................................139 Petanovi Radmila ......................................33 Petrina Rua ..............................................125 Petrov Milena............................................... 85 Petrovi Aleksandra .................................... 36 Petrovi Aneljko........57, 106, 107, 142, 143 Petrovi Dragana...................................68, 87 Petrovi Obradovi Olivera .. 24, 69, 120, 134 Pluarevi V. K. .........................................115 Poljakovi Pajnik Leopold .................108, 111 Popov Vojin..................................................92 Popovi Aleksandra..................................... 49
165
Popovi Branko ......................................... 128 Popovi Tatjana..................................... 88, 89 Poslonec Danijela.................................... 149 Poti Dobrivoj............................................. 78 Potonik Ivana...................................147, 154 Prijovi Mirjana .......................................... 150 Proti Ljiljana ............................................. 123 Pucarevi Mira........................................... 157 R Radivojevi Milan ............................79, 80, 82 Radivojevi Stevan...................................... 64 Radoni Katarina......................................... 44 Radonji Sanja .......................................... 134 Rajevi Bojan..................................... 72, 145 Rajkovi Dragana........................................ 36 Raki ivojin ................................................ 20 Rekanovi Emil................... 76, 132, 147, 154 Risti Danijela.............................................. 91 Roi Ratko ................................................. 64 S Sekuli Dragan.......................................... 161 Sekuli Radosav ................................... 45, 56 ei Janko ............................................... 161 Simonovska Breda...................................... 86 Spasi Radoslava .............................112, 113 pirovi Bojana ......................................... 160 Srekovi Milan ......................................... 128 Staji Mica ................................................... 20 Stamenkovi Svetomir.............................. 124 Stani Tijana........................................ 80, 82 Stankovi Slavica ............................48, 55, 58 Starovi Mira.42, 65, 116, 121, 140, 141, 148 Stepanovi Milo .........................76, 147, 154 Stevi Milan ...................... 43, 52, 76, 84, 132 Stojanovi Saa....42, 83, 121, 129, 140, 141 Stojanovi V. Dejan................................... 115 Stoji Jovo.................................................. 72 Stojii Iva.................................................. 118 Stojni Bojan.............................................. 155 Stojin Vera ........................................... 67, 94 trbac Pero......................................18, 46, 49 unjka Dragana ........................................ 157 T Tadi Marinela........................................... 160
Tama Nenad......................................31, 132 Tani Sonja ..........................................55, 58 Tanovi Brankica.......................................133 Teleki Mirjana............................................. 13 Thalji Ragheb............................................... 46 Todorovi Biljana ........................ 76, 147, 154 Todorovi Dragan..................... 118, 130, 131 Topalovi Stefan.......................................... 97 Toevski Ivo................57, 106, 107, 142, 143 Toth Tmea................................................... 41 Trdan Stanislav......................................41, 86 Trkulja Nenad .... 65, 127, 129, 135, 140, 148 Trkulja Vojislav.....................................72, 145 V Vajgand Dragan...................................40, 125 Vali Nevenka.............................................. 86 Vasi Mirjana ............................................... 87 Vasi Tanja ................................................145 Vasi Verica.......................................108, 111 Vidovi Biljana..............................................33 Vidrih Matej .................................................. 86 Vidrih Rajko.................................................. 86 Vitomirovi Ivan .........................................155 Vovk Irena.................................................... 86 Vrbnianin Sava .....10, 43, 47, 52, 62, 63, 84 Vueti Ana........................................20, 120 Vueti Neboja.................................162, 163 Vuini Zora...............................................144 Vuurovi Ana................... 71, 73, 91, 93, 103 Vuurovi, Ana...................................101, 104 Vujakovi Milka................................68, 87, 92 Vukainovi Dragana ................................120 Vukojevi Jelena.......................................... 48 Vukovi Gorica...........................................160 Vukovi Saa............................................... 72 Vukovi Slavica........................... 92, 156, 157 Vuka Marina............................ 110, 153, 155 Vuka Petar ........................65, 132, 144, 147 Z Zeevi Dijana ...........................................161 ivanovi Marija........................................... 59 ivkovi Svetlana 65, 83, 116, 121, 129, 140, 141 nidari Dragan ......................................... 86
166
SADRAJ
STRUNI ODBOR ..................................................................................................................3 ORGANIZACIONI ODBOR......................................................................................................3 SPONZORI..............................................................................................................................4 PREDGOVOR .........................................................................................................................5 USMENA SAOPTENJA - OPTE TEME .............................................................................7 1. SAVREMENI ASPEKTI PROGNOZE POJAVE TETNIH ORGANIZAMA U BILJNOJ PROIZVODNJI ..............................................................................................................7 2. TRENUTNI STATUS I PERSPEKTIVE PROTIVGRADNE ZATITE U SRBIJI .............9 3. Ambrosia artemisiifolia: PREGLED SA POSEBNIM OSVRTOM NA REZULTATE U SRBIJI .........................................................................................................................10 USMENA SAOPTENJA - ZATITA RATARSKIH I POVRTARSKIH BILJAKA ................13 4. OPRAVDANOST PRIMENE FUNGICIDA U USEVIMA STRNIH ITA........................13 5. FITOTOKSINO DELOVANJE HERBICIDA U USEVU KUKURUZA U STRESNIM USLOVIMA..................................................................................................................16 6. AKTUELNI PROBLEMI U ZATITI ULJANE REPICE .................................................18 7. AKTUELNI PROBLEMI ZATITE DUVANA OD BOLESTI, TETOINA I KOROVA .20 8. Clavibacter michiganensis subsp. michiganensis PATOGEN PARADAJZA U SRBIJI I MOGUNOST NJEGOVOG SUZBIJANJA .................................................................22 USMENA SAOPTENJA - ZATITA UMSKIH I UKRASNIH BILJAKA............................24 9. UKRASNE BILJKE KAO INVAZIVNI ORGANIZMI I DOMAINI INVAZIVNIH INSEKATA...................................................................................................................24 10. Armillaria I Heterobasidion VRSTE KAO UZRONICI SUENJA U UMSKIM EKOSISTEMIMA I URBANIM SREDINAMA ...............................................................26 11. UMSKI POARI U SRBIJI DIREKTNE I INDIREKTNE TETE ............................28 USMENA SAOPTENJA - ZATITA VOAKA I VINOVE LOZE ........................................31 12. INTEGRALNI KONCEPT SUZBIJANJA KRUKINE BUVE.......................................31 USMENA SAOPTENJA - TOKSIKOLOGIJA I EKOTOKSIKOLOGIJA.............................33 13. TETNE GRINJE GAJENIH BILJAKA - AKTUELNI PROBLEMI, INOVATIVNI PRISTUPI I SUZBIJANJE ...........................................................................................33 14. MOGUNOSTI KONTROLE BROJNOSTI KRPELJA U URBANOJ SREDINI ..........36 POSTERI - OPTE TEME.....................................................................................................38 1. ODREIVANJE KRITINIH TAKI KONTROLE INSEKATA KAO OSNOVE ZA UVOENJE HACCP SISTEMA U PROCESU PROIZVODNJE HRANE ....................38 2. PRIMENA POLJSKIH SEROLOKIH TESTOVA U DETEKCIJI KARANTINSKIH PATOGENA ................................................................................................................39 3. DINAMIKA LETA LEPTIRA NA SVETLOSNOJ KLOPCI U SOMBORU TOKOM 2008. GODINE ......................................................................................................................40 4. RESEARCH ON ENTOMOPATHOGENIC NEMATODES IN SLOVENIA AND PERSPECTIVES OF THEIR USE...............................................................................41 5. PRVI NALAZ ERYSIPHE CICHORACEARUM VAR. CICHORACEARUM NA KANTARIONU U SRBIJI .............................................................................................42 POSTERI - ZATITA RATARSKIH I POVRTARSKIH BILJAKA .........................................43 6. NEW ESTERON I NEW DMA-6 NOVE FORMULACIJE ZA SUZBIJANJE KOROVA U USEVIMA KUKURUZA, PENICE I JEMA...............................................................43 7. DINAMIKA LETA EKONOMSKI ZNAAJNIH SOVICA U JUNOJ BAKOJ TOKOM 1981-2005. GODINE ...................................................................................................44 8. LET EKONOMSKI ZNAAJNIH SOVICA NA SVETLOSNOJ KLOPCI NA RIMSKIM ANEVIMA U PERIODU 2004-2007. GODINA ........................................................45 9. STRUKTURA ZAJEDNICA PREDATORA LISNIH VAI NA RATARSKIM USEVIMA U VOJVODINI .................................................................................................................46 10. UTICAJ TEMERATURE NA KLIJANJE SEMENA Abutilon theophrasti Medik. i Datura stramonium L...............................................................................................................47 11. MIKOBIOTA SEMENA SIRKA ...................................................................................48
167
12. SUKCESIJA EPIGEOBIONTNIH TVRDOKRILACA (Coleoptera) U POLJIMA PENICE.....................................................................................................................49 14. ISPITIVANJE EFIKASNOSTI PREPARATA LANCELOT 450 WG (AMINOPIRALID+FLORASULAM) ZA SUZBIJANJE KOROVA U STRNIM ITIMA...51 15. MOGUNOSTI SUZBIJANJA TRAVNIH I IROKOLISNIH KOROVA U USEVU PENICE PRIMENOM PREPARATA PALLAS 75 WG (PIROKSULAM + KLOKVINTOCET-MEKSIL) .........................................................................................52 17. UTICAJ HEMIJSKE ZATITE NA ELEMENTE PRINOSA, TEHNOLOKI KVALITET I TETNU MIKOFLORU SEMENA NEKIH SORTI PENICE .......................................53 19. BROJNOST IMAGA KUKURUZNE ZLATICE (Diabrotica virgifera virgifera Le Conte) U OKOLINI NOVOG SADA TOKOM 2006-2008. ........................................................56 20. RASPROSTRANJENJE BOLESTI CRVENILA KUKURUZA I NJENOG VEKTORA CIKADE Reptalus panzeri (Auchenorrhyncha, Cixiinae) U SRBIJI .............................57 21. DINAMIKA RAZVOJA CRVENE TRULEI ................................................................58 22. PONOVNA POJAVA BAKTERIOZNE TRULEI STABLJIKE KUKURUZA ...............59 23. EFIKASNOST U SUZBIJANJU KOROVA I SELEKTIVNOST NOVIH HERBICIDA TEMBOTRION I TOPRAMEZON U KUKURUZU........................................................61 24. MOGUNOST SUZBIJANJA KOROVA HERBICIDIMA U KUKURUZU....................62 25. GLOBUS EW NOVA FORMULACIJA KVIZALOFOP-P-ETILA ZA SUZBIJANJE KOROVA U USEVU SUNCOKRETA ..........................................................................63 26. PRINOS KORENA I TEHNOLOKE KARAKTERISTIKE SORTI EERNE REPE RAZLIITE OSETLJIVOSTI PREMA EKONOMSKI ZNAAJNIM PATOGENIMA .....64 27. OSETLJIVOST IZOLATA Cercospora beticola (Sacc.) NA KARBENDAZIM I FLUTRIAFOL ..............................................................................................................65 28. OSETLJIVOST IZOLATA Cercospora beticola (Sacc.) PREMA FLUTRIAFOLU U VOJVODINI .................................................................................................................67 29. DIFERENCIJALNI TESTOVI ZA PATOGENE VARIJETETE Pseudomonas syringae pv. syringae I Pseudomonas syringae pv. glycinea .....................................................68 30. EFIKASNOST INSEKTICIDA U SUZBIJANJU REPIINOG SJAJNIKA (Meligethes aeneus Fabr.) ..............................................................................................................69 31. ZATITA OZIME ULJANE REPICE...........................................................................70 32. MOLEKULARNA PROUAVANJA Cucumber mosaic virus-a IZ DUVANA ..............71 34. MONITORING RASADA POVRA I CVIJEA NA PRISUSTVO KARANTINSKIH VIRUSA U REPUBLICI SRPSKOJ TOKOM 2008. GODINE.......................................72 35. Tomato spotted wilt virus DETEKCIJA U KROMPIRU............................................73 36. OSETLJIVOST NEKIH SORTI KROMPIRA PREMA PRSTENASTOJ NEKROZI KRTOLA ......................................................................................................................75 37. MANDIPROPAMID NOVI FUNGICID ZA SUZBIJANJE PROZROKOVAA PLAMENJAE KROMPIRA (Phytophthora infestans) ................................................76 38. PRISUSTVO KROMPIROVIH CISTOLIKIH NEMATODA NA PODRUJU KRUPNJA ....................................................................................................................................77 39. ISPITIVANJE OTPORNOSTI - OSETLJIVOSTI SORTI KROMPIRA NA Globodera rostochiensis U LOKALITETU PLANINA NA JAGODNJI ............................................78 40. KROMPIROVE CISTOLIKE NEMATODE U SRBIJI - POETNA ISKUSTVA SA ERADIKACIJOM I TETAMA......................................................................................79 41. PATOTIP Pa3 NEMATODE Globodera pallida PRISUTAN U SRBIJI .......................80 42. IVOTNI CIKLUS KARANTINSKE NEMATODE KROMPIRA Globodera pallida Stone ....................................................................................................................................81 43. STATUS NEKIH SORATA PARADAJZA KAO DOMAINA KROMPIROVE CISTOLIKE NEMATODE Globodera rostochiensis .....................................................82 44. Colletotrichum acutatum PROUZROKOVA ANTRAKNOZE PARADAJZA...........83 46. SUZBIJANJE KOROVA U USEVIMA LUKA I PRAZILUKA .......................................84 47. IDENTIFIKACIJA I MOLEKULARNA KARAKTERIZACIJA IZOLATA Iris yellow spot virus DETEKTOVANOG U SRBIJI ..............................................................................85
U
168
48. RAZLIITA OTPORNOST GENOTIPOVA KUPUSA NA NAPAD DUVANOVOG TRIPSA (Thrips tabaci Lindeman) I KUPUSNIH STENICA (Eurydema spp) ..............86 49. RASPROSTRANJENOST VIRUSA OBINOG MOZAIKA PASULJA (Bean common mosaic virus) U VOJVODINI .......................................................................................87 50. DETEKCIJA Pseudomonas savastanoi pv. Phaseolicola NA SEMENU PASULJA I BORANIJE ..................................................................................................................88 51. DETEKCIJA Xanthomonas axonopodis pv. Phaseoli NA SEMENU PASULJA I BORANIJE ..................................................................................................................89 52. PRENOENJE Zucchini yellow mosaic virus-a SEMENOM TIKAVA ........................91 53. OSETLJIVOST GENOTIPOVA ULJANE TIKVE GOLICE PREMA INSEKTICIDIMA ZA TRETIRANJE SEMENA.........................................................................................92 54. VIRUSI STALNI PROBLEM U USEVU TIKAVA U SRBIJI......................................93 55. ZNAAJ TEHNIKE APLIKACIJE FUNGICIDA U USPENOSTI ZATITE KRASTAVCA OD PROUZROKOVAA PLAMENJAE (Pseudoperonospora cubensis) .....................................................................................................................94 56. UNAPREENJE DETEKCIJU VIRUSA MOZAIKA LUBENICE DIZAJNIRANJEM NOVIH PRAJMERA ....................................................................................................96 POSTERI - ZATITA UMSKIH I UKRASNIH BILJAKA.....................................................97 57. SLUAJ KAKO NAGRAENA UKRASNA BILJKA Fallopia spp. POSTAJE INVAZIVNA VRSTA ....................................................................................................97 58. KARAKTERIZACIJA IZOLATA Phytophthora ramorum IZ SRBIJE NA OSNOVU PROFILA IZOENZIMA ................................................................................................98 59. MOLEKULARNE METODE ZA DETEKCIJU Phytophthora ramorum........................99 60. ODREIVANJE POLNOG TIPA IZOLATA Phytophthora ramorum IZ SRBIJE .......100 62. UPOREDNE MORFOLOKE I ODGAJIVAKE OSOBINE IZOLATA Phytophthora ramorum ....................................................................................................................101 63. PRVI NALAZ Phytophthora ramorum U SRBIJI.......................................................103 64. EKSPERIMENTALNI KRUG DOMAINA Phytophthora ramorum ..........................104 66. PRVI NALAZ Alder yellows FITOPLAZME U CRNOJ JOVI (Alnus glutinosa) U SRBIJI ..................................................................................................................................106 67. INFICIRANOST BRESTOVA U SRBIJI NOVIM SOJEM FITOPLAZME Candidatus Phytoplasma ulmi .....................................................................................................107 68. SANACIJA OPOARENIH POVRINA U G PIROT PARK PRIRODE STARA PLANINA..................................................................................................................108 69. NAJVANIJE TETOINE I BOLESTI ZELENILA NA GROBLJIMA U BEOGRADU ..................................................................................................................................109 70. EFIKASNOST RODENTICIDA NA BAZI SELENA I VITAMINA D3 U SUZBIJANJU GLODARA U UMSKIM STANITIMA .....................................................................110 71. STEPEN PREFERENCIJE JOVINOG SURLAA (Cryptorrhynchus lapathi L.) PREMA NEKIM KLONOVIMA CRNIH TOPOLA .......................................................111 72. Carulaspis juniperi (Bouche) I Lepidosaphes juniperi Lindinger (Homoptera:Diaspididae) TETOINE KLEKE NA PODRUJU BEOGRADA.........112 73. PRILOG POZNAVANJU VRSTE Planococcus vovae (Nassonov) (Homoptera: Pseudococcidae).......................................................................................................113 74. BOLESTI VRSTA IZ RODA Paulownia I NJIHOV ZNAAJ .....................................114 76. DRUGI PRILOG POZNAVANJU KSILOFAGNIH STRIIBUBA NACIONALNOG PARKA FRUKA GORA ...........................................................................................115 POSTERI - ZATITA VOAKA I VINOVE LOZE ...............................................................116 77. PROUAVANJE PROTEINSKIH PROFILA BAKTERIJE Pseudomonas syringae IZOLOVANE SA RAZLIITIH VRSTA VOAKA.......................................................116 78. NEKE ODLIKE Erwinia amylovora POREKLOM IZ RAZLIITIH DOMAINA.........117 79. EFIKASNOST FUNGICIDA U SUZBIJANJU PATOGENA Monilinia laxa (Ader. i Ruhl.).........................................................................................................................118
169
80. DETEKCIJA VIRUSA I FITOPLAZMI U UVOZNOM SADNOM MATERIJALU JABUASTIH I KOTIAVIH VRSTA VOAKA.......................................................119 81. Aphis spiraecola Patch, NOVA TETOINA JABUKE U SRBIJI ............................120 82. CRVENILO KRUKE SVE UESTALIJA POJAVA U SRBIJI ..............................121 83. ANALIZA MORFOLOKIH KARAKTERISTIKA SEZONSKIH FORMI Cacopsylla pyri (L.) (Homoptera, Psyllidae)........................................................................................122 84. PRIRODNI NEPRIJATELJI KRUKINE LISNE BUVE Cacopsylla pyri (L.) (Homoptera, Psyllidae) ..............................................................................................123 85. DELOVANJE ABAMEKTINA (ARMADA) NA KRUKINU BUVU (Cacopsylla pyri) .124 86. SUZBIJANJE KRUKINE BUVE (Cacopsylla pyri) U BAKOJ TOKOM 2007. i 2008.godine...............................................................................................................125 87. UTVRIVANJE PRISUSTVA BAKTERIOZNOG IZUMIRANJA BRESKVE I NEKTARINE U SRBIJI ..............................................................................................126 88. ISPITIVANJE MOGUNOSTI SUZBIJANJA PROUZROKOVAA MREAVOSTI PLODOVA NA BRESKVI...........................................................................................127 89. PRAENJE BRZINE IRENJA VIRUSA ARKE U OGLEDNOM ZASADU LJIVE AANSKA RODNA.................................................................................................128 90. GENETSKA VARIJABILNOST IZOLATA Phomopsis spp. POREKLOM SA STABLA LJIVE ......................................................................................................................129 91. PEGAVOST LIA VINJE Blumeriella jaapii - GLAVNI UZRONIK SMANJENJA PRINOSA OD VINJE U LESKOVCU ....................................................................130 92. NAJRAIRENIJE BOLESTI JAGODE NA JUGU SRBIJE .......................................131 93. EFIKASNOST PREPARATA SIGNUM (PIRAKLOSTROBIN+ BOSKALID) U SUZBIJANJU SIVE TRULEI NA JAGODASTM VOU ...........................................132 94. OSETLJIVOST IZOLATA Botrytis cinerea SA MALINE NA FUNGICIDE ................133 95. VA VINOVE LOZE, Aphis ilinoisensis Shimer (Homoptera, Aphididae) PRVI NALAZ U CRNOJ GORI............................................................................................134 96. EFIKASNOST NOVOG FUNGICIDA METRAFENON (VIVANDO) ZA SUZBIJANJE PROUZROKOVAA PEPELNICE VINOVE LOZE (Uncinula necator) .....................135 97. BAKTERIOZE LESKE..............................................................................................136 98. Pseudomonas syringae - PROZROKOVA BAKTERIOZNE NEKROTINE PEGAVOSTI SMOKVE U SRBIJI..............................................................................137 99. DINAMIKA LETA MUVE MASLINE Bactrocera oleae Gmel. (Diptera, Tephritidae) NA PODRUJU BARA....................................................................................................139 100. PRIMENA DTBA (DIRECT TISSUE BLOTTING) METODE U DETEKCIJI VIRUSA UVIJENOSTI LISTA VINOVE LOZE .........................................................................140 101. TETNOST FITOPLAZMOZA VINOVE LOZE U SRBIJI.......................................141 102. FAUNA Auchenorrhyncha (Hemiptera) U VINOGRADIMA U SRBIJI - DIVERZITET I IDENTIFIKACIJA POTENCIJALNIH VEKTORA FITOPLAZMI..................................142 104. DESTRUKTIVNOST CRNE PJEGAVOSTI (Phomopsis viticola Sacc.) VINOVE LOZE U USLOVIMA PODGORIKOG VINOGORJA ...............................................144 105. POJAVA Eutypa lata (Pers.: Fr.) et C. Tul. PROUZROKOVA RAKA I IZUMIRANJA OKOTA (EUTIPIOZE) VINOVE LOZE U SRBIJI ..................................................145 106. EFEKAT PRIMENE BASFOLIAR AKTIV U SUZBIJANJU PROUZROKOVAA PLAMENJAE VINOVE LOZE (Plasmopara viticola) ...............................................147 107. ISPITIVANJE EFIKASNOSTI NOVOG PREPARATA (PERGADO F45 WG) ZA SUZBIJANJE Plasmopara viticola (Berk.& Curt.) U ZASADU VINOVE LOZE .........148 POSTERI - TOKSIKOLOGIJA I EKOTOKSIKOLOGIJA....................................................149 108. UTICAJ VRSTE PODLOGE NA INICIJALNO I REZIDUALNO DELOVANJE INSEKTICIDA NAMENJENIH TRETIRANJU PRAZNIH SKLADITA .......................149 109. EFEKTI PREPARATA Minazel (10-50 m) NA PIRINANOG IKA (Sitophilus oryzae L.) I RIZOPERTU (Rhyzopertha dominica F.)...............................................150 110. EFEKTI SUBLETALNIH DOZA KONTAKTNIH INSEKTICIDA NA PRODUKCIJU POTOMSTVA RAZLIITIH POPULACIJA ITNOG IKA ......................................151
U
170
111. TOKSINOST KONTAKTNIH INSEKTICIDA ZA ADULTE RAZLIITIH POPULACIJA ITNOG IKA (Sitophilus granarius L.) PRETHODNO IZLAGANE NA TEMPERATURI OD 500C .........................................................................................152 112. EFIKASNOST RODENTICIDA RB FORMULACIJE U ZATITI USKLADITENIH BILJNIH PROIZVODA OD KUNOG MIA ..............................................................153 113. SELEKTIVNA TOKSINOST NEKIH FUNGICIDA ZA Cladobotryum spp., PROUZROKOVAA PAUINASTE PLESNI U SRBIJI, I AMPINJONU (Agaricus bisporus (L.)) .............................................................................................................154 114. LABORATORIJSKO ISPITIVANJE EFIKASNOSTI PREPARATA ZA SUZBIJANJE PUEVA U RAZLIITIM STADIJUMIMA RAZVIA..................................................155 115. INSEKTICIDNI EFEKAT MEAVINA INSEKTICIDA, FUNGICIDA I KOMPLEKSNOG UBRIVA ZAVISNO OD TVRDOE VODE .................................156 116. OSTACI PESTICIDA U TRINIM UZORCIMA VOA I POVRA U REPUBLICI SRBIJI TOKOM 2005/2007 .......................................................................................157 117. OSTACI PESTICIDA U UZORCIMA BILJNIH PROIZVODA SA POLJOPRIVREDNOG ZEMLJITA NA TERITORIJI BEOGRADA...........................158 118. OSTACI PESTICIDA U POLJOPRIVREDNOM ZEMLJITU NA TERITORIJI BEOGRADA ..............................................................................................................159 119. OPTIMIZACIJA HPLC USLOVA ZA ISPITIVANJE AKTIVNIH MATERIJA U FORMULACIJAMA....................................................................................................160 REKLAMNA PREDAVANJA ..............................................................................................161 1. TANGENTA I TALISMAN - SUZBIJANJE KOROVA U KUKURUZU .........................161 2. PRIMENA FOLIJARNOG UBRIVA MORTONIJC PLUS U POVRTARSTVU.......162 3. PRIMENA MORTONIJC-a PLUS U VOARSTVU I VINOGRADARSTVU ...............163 INDEKS AUTORA...............................................................................................................164
U U
171
POMAUI LANOVI DRUTVA

ZA ORGANIZOVANJE SAVETOVANJA 2008
AGROMARKET d.o.o, Kragujevac GALENIKA - FITOFARMACIJA AD, Beograd BAYER d.o.o., Beograd DUPONT SRB d.o.o., Beograd AGROVOJVODINA - KOMERCSERVIS, Subotica MORPHO, Beograd AGROUNIK, Beograd VICTORIA GROUP, Novi Sad VST TREND d.o.o., Novi Sad JUGO-HEM d.o.o., Leskovac DELTA AGRAR d.o.o., Beograd SRBIJAUME, Beograd DOW AGROSCIENCE, Beograd AGROFERTICROP d.o.o., Subotica SYNGENTA AGROSERVICES, Beograd BASF SRBIJA d.o.o., Beograd HEMOVET, Novi Sad AGRIMATCO GROUP "DIPKOM" d.o.o., Novi Sad STOCKTON d.o.o., Beograd
172

Zbornik Rezimea IX Savetovanja 2008

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Zbornik Rezimea IX Savetovanja 2008

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

DRUTVO ZA ZATITU BILJA SRBIJE

Uz podrku Ministarstva za nauku i tehnoloki razvoj Republike Srbije

IX SAVETOVANJE O ZATITI BILJA

Zlatibor 24 - 28. novembar 2008. godine

Za Izdavaa: Doc.dr Bojan Stojni, predsednik Drutva

Tira: 1200 primeraka

Realizacija: LEX GRAF, Beograd

IX Savetovanje o zatiti bilja, 24-28. novembar 2008. godine

Sekretar odbora: Ivanka Kraus

IX Savetovanje o zatiti bilja, 24-28. novembar 2008. godine

IX Savetovanje o zatiti bilja, 24-28. novembar 2008. godine

IX Savetovanje o zatiti bilja, 24-28. novembar 2008. godine

IX Savetovanje o zatiti bilja, 24-28. novembar 2008. godine

USMENA SAOPTENJA Referati po pozivu - Opte teme

IX Savetovanje o zatiti bilja, 24-28. novembar 2008. godine

IX Savetovanje o zatiti bilja, 24-28. novembar 2008. godine

IX Savetovanje o zatiti bilja, 24-28. novembar 2008. godine

IX Savetovanje o zatiti bilja, 24-28. novembar 2008. godine

IX Savetovanje o zatiti bilja, 24-28. novembar 2008. godine

IX Savetovanje o zatiti bilja, 24-28. novembar 2008. godine

USMENA SAOPTENJA Referati po pozivu - Zatita ratarskih i povrtarskih biljaka

IX Savetovanje o zatiti bilja, 24-28. novembar 2008. godine

IX Savetovanje o zatiti bilja, 24-28. novembar 2008. godine

IX Savetovanje o zatiti bilja, 24-28. novembar 2008. godine

IX Savetovanje o zatiti bilja, 24-28. novembar 2008. godine

IX Savetovanje o zatiti bilja, 24-28. novembar 2008. godine

IX Savetovanje o zatiti bilja, 24-28. novembar 2008. godine

IX Savetovanje o zatiti bilja, 24-28. novembar 2008. godine

IX Savetovanje o zatiti bilja, 24-28. novembar 2008. godine

IX Savetovanje o zatiti bilja, 24-28. novembar 2008. godine

IX Savetovanje o zatiti bilja, 24-28. novembar 2008. godine

IX Savetovanje o zatiti bilja, 24-28. novembar 2008. godine

USMENA SAOPTENJA Referati po pozivu - Zatita umskih i ukrasnih biljaka

IX Savetovanje o zatiti bilja, 24-28. novembar 2008. godine

IX Savetovanje o zatiti bilja, 24-28. novembar 2008. godine

IX Savetovanje o zatiti bilja, 24-28. novembar 2008. godine

IX Savetovanje o zatiti bilja, 24-28. novembar 2008. godine

IX Savetovanje o zatiti bilja, 24-28. novembar 2008. godine

IX Savetovanje o zatiti bilja, 24-28. novembar 2008. godine

IX Savetovanje o zatiti bilja, 24-28. novembar 2008. godine

USMENA SAOPTENJA Referati po pozivu - Zatita voaka i vinove loze

IX Savetovanje o zatiti bilja, 24-28. novembar 2008. godine

IX Savetovanje o zatiti bilja, 24-28. novembar 2008. godine

USMENA SAOPTENJA Referati po pozivu - Toksikologija i ekotoksikologija

IX Savetovanje o zatiti bilja, 24-28. novembar 2008. godine

IX Savetovanje o zatiti bilja, 24-28. novembar 2008. godine

IX Savetovanje o zatiti bilja, 24-28. novembar 2008. godine

IX Savetovanje o zatiti bilja, 24-28. novembar 2008. godine

IX Savetovanje o zatiti bilja, 24-28. novembar 2008. godine

IX Savetovanje o zatiti bilja, 24-28. novembar 2008. godine

IX Savetovanje o zatiti bilja, 24-28. novembar 2008. godine

IX Savetovanje o zatiti bilja, 24-28. novembar 2008. godine

IX Savetovanje o zatiti bilja, 24-28. novembar 2008. godine

IX Savetovanje o zatiti bilja, 24-28. novembar 2008. godine

POSTERI Zatita ratarskih i povratrskih biljaka

IX Savetovanje o zatiti bilja, 24-28. novembar 2008. godine

IX Savetovanje o zatiti bilja, 24-28. novembar 2008. godine

IX Savetovanje o zatiti bilja, 24-28. novembar 2008. godine

IX Savetovanje o zatiti bilja, 24-28. novembar 2008. godine

IX Savetovanje o zatiti bilja, 24-28. novembar 2008. godine

IX Savetovanje o zatiti bilja, 24-28. novembar 2008. godine

IX Savetovanje o zatiti bilja, 24-28. novembar 2008. godine

IX Savetovanje o zatiti bilja, 24-28. novembar 2008. godine