SADRŢAJ

Uvod.............................................................................................................................3 Tijela i institucje Evropske unije...................................................................................4 Istoriska struktura beĎeta.............................................................................................5 Postupak usvajanja buĎeta Evropske unije..................................................................7 BuĎetski prihodi..........................................................................................................10 BuĎetski rashodi.........................................................................................................11 Današnja struktura buĎeta Evropske unije.................................................................12 Zaključak................................................ ....................................................................14 Literatura....................................................................................................................15
SEMINARSKI RAD

3|Page

Zahvaljujudi postojanju dva finansijska okvira poznato je kako de globalno izgledati finansiranje Unije zaključno sa 2013.UVOD Zajedno sa zakonom i njegovom primjenom. već i da raspolaţe sredstvima za intervenciju u ekonomiji. i to kao posledica oreĎene procedure i meĎusobnih dogovora svih relativnih političkih faktora. Evropska unija ima i „višegodišnji finansijski okvir“. Osim budţeta. a ako su rashodi manji od prihoda onda je u pitanju budţetski suficit. najčešće tokom jedne godine. Komisija. te se glavni ishod (budţet) moţe smatrati rezultatom mnogobrojnih kompromisa u okviru Evropske unije. spadaju meĎu najvaţnije instrumente koje neka ekonomska ili politička organizacija moţe da upotrebi da bi ispunila svoju ulogu. . Budţet je izbalansiran kada se prihodi i rashodi nalaze u ravnotezi. Savet. To je stanje bolje od deficita i suficita. Budţet je dokument vlade u kojem ona iznosi podatke o drţavnim prihodima i rashodima u odreĎenom budućem periodu. godine). koji predstavlja pribliţni ili okvirni pregled prihoda i rashoda tokom nekoliko narednih godina. već predstavlja veoma sloţenu proceduru. „Okvir“ je od orijentacionog značaja i predstavlja precizniji oblik budţeta. a zahvaljujudi projekcijama mogu se stedi i neke predstave o očekivanim potezima Unije do 2025 godine. za narednu godinu. ali ima budţet sa strukturom prihoda i rashoda. u kojoj učestvuju sva relevantna tela Evropske unije. Budţet treba da pokrije ne samo administrativne troškove. Iz ovih razloga procedura donošenja budţeta nije ni malo jednostavna. Ako su rashodi vedi od prihoda onda je u pitanju budţetski deficit. Evropska unija nema klasičnu vladu poput drţava-članica. Revizorski sud i dr. Višegodišnji finansijski okvir se donosi za period od 6 godina. kao što su Parlament. budţet. budţetski prihod i rashod. Ovaj rad je pisan u vreme kada je finansijska perspektiva Evropske unije za period od 2007 do 2013 godine ved dogovorena (u Aprilu 2006.

stiče se uvid u postupke pripremanja. ali nam one mogu posluţiti za osnovnu SEMINARSKI RAD 5|Page .3. Funkcije EP uglavnom su iste. skraćeno: Revizorski sud 6. (Rimski ugovor). organi i sredstva. efekti. · Izbori i obrazovanje izvršne vlasti. skraćeno: Sud pravde ( ESP) 5 . Evropska centralna banka EVROPSKI PARLAMENT Uobičajene funkcije parlamenta su sljedeće: · Usvajanje zakonodavstva.Evropski revizorski sud. Ovim ugovorom odreĎeni su odreĎeni ciljevi. · Kontrola rada izvršne vlasti. ulogu i značaj EP s onima koje imaju nacionalne skupštine. skraćeno: Savet 3. skraćeno: Komisija 4. Evropska komisija.1958. s tim da se ne podudaraju ni sa jednim modelom skupštine zemlje-članice. Evropski parlament (EP) 2. · Obavještavanje i obrazovanje graĎana koje Parlament zastupa. Pregledom postojećih institucuja dobija se odgovor kako se donose odluke na evropskom nivou.1. Evropski sud prave. stupio na snagu 1. Stoga je teško uporeĎivati funkciju. ( u ovom slučaju budţeta ). Bitan temelj za razumevanje Evropske unije je poznavanje njenog institucionalnog sastava i načina funkcionisanja. Zadaci koji su povereni Evropskoj uniji ispunjavaju sledeća tela: 1. nastajanja. Savet ministara.1957. primene kontrole takvih odluka.TIJELA I INSTITUCIJE EVROPKE UNIJE Ugovor o stvaranju Evropske ekonomske zajednice (EEZ) i Evropske zajednice za atomsku energiju (EURATOM) potpisan u Rimu 25. Proučavanje procesa i postupaka odlučivanja unutar EU .

sa kojima čini Evropski sistem centralnih banaka.Provera da je li finansijsko upravljanje EU bilo ekonomično. SAVET MINISTARA i KOMISIJA Oni donose: . odgovorna je za primenu monetarne politike EU i pokrenula je zajedničku monetu evro. – obavezujuće su za sve na koje se odnose ( nacionalne vlade. Zahvajuljući toj funkciji. EVROPSKA CENTRALNA BANKA (ECB) ECB ima sedište u Frankfurtu. Deluje zajedno sa centralnim bankama drţava članica. Evropski sud pravde (ESP) imao je odlučujuću ulogu pri izgradnji Evropske zajednice u pravnu zajednicu. SEMINARSKI RAD 6|Page . EVROPSKI SUD PRAVDE Uloga Evropskog suda pravde je da osigura tumačenje i primenu propisa EU i Osnivačkih ugovora u skladu sa zakonom. ali svaka zemlja članica ima slobodu izbora u vezi sa njnihovim sprovoĎenjem.obavezne su i direktno se izvršavaju u zemljama članicama – obavezne su u pogledu rezultata koji se ţeli njima ostvariti.orijentaciju. . EVROPSKI REVIZORSKI SUD Njegovi zadaci su sledeči: .Revizija računovodstva i provera zakonitosti i pravilnosti svih transakcija u EU i njenim institucijama. preduzeća) – upustva za sprovoĎenje nije pravno obavezujuće.

kroz Evropski socijalni fond. finansijski doprinos od svak od šest zemalja članica je išao preko prihoda Komisije. oko 70 % budţeta utrošeno za poljoprivredu. Do povećanja budţeta ne dolazi izdvajanjem većeg procenata BDP zemalja članica.9 53.7 rezerve 0.4 administracija 4.1 5.6 6. Kako su se ciljevi EEZ pretvarali sve više u odreĎene političke obaveze ( ciljeve) budţet je sve više obuhvatao i ovako odreĎene ciljeve. U svetlu toga promene budţetskih stavki i nisu tako dramatične kako na prvi pogled izgledaju prema tabeli 1. Naglo rastu i izdaci za strukturne fondove od 1991. Prvi budţet EEZ je bio veoma mali i pokrivao je isključivo administrativne troš kove Zajednice.7 6.4 10.1 Strukturni 13. na osnovama predloţenim od strane Komisije i posle dobijanja mišljenja od strane Parlamenta.7 35. koji danas sa poljoprivredom predstavljaju oko 80% ukupnih budţetskihizdataka.6 46. preovlaĎuju problemi petog proširenja Unije i nastavka politike umerene budţetske ekspanzije. Postojale su velike oscilacije u raspodeli budţetskih stavki prema kategorijama. godina U periodu 1973-1984. godine budţet je iznosio manje od 10 milijardi evra. Prvih godina . Do 1967.ISTORIJSKA STRUKTURA BUDŽETA Prvi budţet Evropske ekonomske zajednice za 1958 godinu je usvojen od srane Saveta.2 7.Tokom vremena budţet je prolazio kroz razne faze.3 5. a od 1999. 70 milijardi a 2000.5 fondovi Interne politike 2.3 razno 5. Budţet EU dugo vremena posle formiranja Evropske zajednice za ugalj i čelik ( EZUČ ) i Ekonomske zajednice (EZ) iznosio dosta manje od 1% bruto domaćeg proizvoda ( BDP ). moţe se označiti kao period naglog rasta i stabilizacije budţeta na visokom nivou . 1977. Evropski zemljoradnički savet i Garancijski fond su osnovani 1962 godine Iipotrošnja vezana za poljiprivredne potrebe je ubrzo postala najznačajnija stavka u budţetu.5 35.2 - .6 5. je dostigao 30 milijardi evra. tako da je 1979.4 43.2 8. 1991.6 5. već zahvaljujući rastu BDP u Uniji.9 25. godine premašio 90 milijardi. Svrha potrošnje 1985 1995 2002 2005 poljuprivreda 72. npr. godina karakterisali su ga sporovi o veličini i strukture potrošnje. Period 1984-1998.

Komisija i Parlament SEMINARSKI RAD 8|Page .POSTUPAK USVAJANJA BUDŽETA EVROPSKE UNIJE Principi na kojima se zasniva budţet EU: o jedinstvo (prihodi i rashodi prikazani u jednom dokumentu) o periodičnost (budţetska=kalendarska godina) o ravnoteţa (nema deficita. suficit se prenosi) o potpunost/univerzalnost (prihod se ne sme spojiti sa izdatkom) o specifikacija (svaki izdatak naveden sa namenom Kao prvi korak pri donošenju budţeta. Savet ministara.

a jedno vreme i isključivi uticaj na formiranje budţeta. jula svake godine . dugoročno planiranje i unapredili saradnju i povezanost oko godišnjeg budţeta. U praksi ona počinje mnogo ranije. pomoć nerazvijenim prekomorskim zemljama. Komisija i Savet imaju poslednju reč kada je u pitanju odlučivanje o obaveznim. decembra svake godine. do 31. Kada Komisija sačini preliminarni nacrt ona ga do 15. pomoć nerazvijenim zemljama. U njih spadaju najveći deo sredstava za poljoprivredu. Tokom usaglašavanja budţeta snaţna je borba izmeĎu Saveta i Komisije. Parlament moţe izmeniti poslednji nacrt budţeta predloţen od strane Saveta. Zatim se ovaj nacrt. deo troškova administracuje EU i deo izdataka za ribolovnu politiku ( visinu odreĎuje Savet ). Na primer . a Parlament o neobaveznim izdacima Unije. sa svim sugestijama ponovo vrada pred Savet. Ukoliko bude usvojen. ali od 1975. « prvo čitanje ». sa jedne. Zatim se u drugom čitanju usvaja budţet. pripreme za Budţet 2007 godine počele su pre kraja 2005 godine . ali ne moţe da utiče na to da li će ih biti ili neće i da li će se sredstva prerasporeĎivati iz SEMINARSKI RAD 9|Page jednog u drugi fond. i Evropskog parlamenta. a Savet je usvaja do 5. Pre drugog čitanja ( u novembru ) . sva sredstva iz Fonda za istraţivanje i razvoj (R&D . Komisija priprema radnu verziju budţeta do 1. jula. sa druge strane. koji ga usvaja kvalifikovanom većinom. U prvim godinama postojanja EU Savet ministara je imao odlučujući. oko preraspodele sredstava. jula šalje Savetu ministara na tzv. veći deo izdataka za administraciju ( visinu odreĎuje Parlament ). Pre finalnog glasanja o budţetu ( u decembru ). Posle prvog čitanja u oktobru Parlament ima ovlašdenja da izmeni i poboljša nacrt budţeta koji je predočio Savet.Procedura usvajanja budţeta ( kako je i ustanovljena sporazumima EU) traje od 1 septembra do 31 decembra. januara i traje do 31. Mnogo ranije pre početka odreĎene budţetske godine sve ustanove EU su obavezne da prijave odreĎene budţetske izdatke. Najnoviji “ okvir ” pokriva period od sedam godina od 2000 do 2006 i od 2007 do 2013 godine. manji deo izdataka za ribolovnu politiku. dok ga je Komisija tehnički uobličavala. Savet. oktobra u godini koja predhodi budţetskoj. Komisija konsoliduje te izdatke i rani predlog nacrta treba da ponudi Parlamentu i Savetu do 1. izdaci za strukturne fondove. Budţetska sredstva se dele na obavezne i neobavezne izdatke. Savet odrţava intezivne konsultacije u cilju postizanja dogovora o budţetu u načelu ( ceo tekst budţeta). . koji ga razmatra na « dva čitanja ».research and development-). Ovaj meĎuinstitucionalni sporazum uključuje i“višegodišnji finansijski okvir” koji ustanovljava ( postavlja ) godišnje maksimalne limite ( popularno “plafon” ). U neobavezne izdatke spadaju manji deo sredstava za poljoprivredu. Obavezni izdaci čine tri četvrtine od ukupnih sredstava. septembra. Mogućnost Evropskog parlamenta da poveća ili smanji sredstva za odreĎene svrhe nije neograničena jer Komisija ima mogućnosti da ih ograniči sa tri faktora: ¾ Kretanje BDP-a u zemljama članicama ¾ Drţavni izdaci u članicama ¾ Troškovi ţivota Evropska komisija moţe samo da ograniči finansijske planove Parlamenta. Savet potom usaglašava budţet sa Parlamentom. Posle toga. OdreĎena neslaganja razmotride se na vreme i razrešiti u meĎusobnim sastancima izmeĎu ove tri institucije. Od trenutka predloga preliminarnog nacrta budţeta do njegovog usvajanja dug je put. nakon konsultacija sa Parlamentom. predcednik parlamenta potpisuje budţet. utvrĎuje nacrt.Finansijska godina u EU započinje 1.godine progresivno rastu ovlašćenja Evropskog parlamenta.zaključuju sporazum kako bi osigurale budţetsku disciplinu.

Related Interests