1.

Proizvodnja i proizvodni odnosi
Proizvodnja je proces privređivanja u kojem se uz pomoć sredstava za rad, predmeta rada i radne sposobnosti radne snage stvaraju nove vrednosti - novi proizvodi. To je proces koji se neprekidno obnavlja. Osnovni elementi procesa proizvodnje su: 1. rad - radna snaga (radnici) 2. sredstva za rad (mašine, alati) 3. predmeti rada (sirovine, repromaterijal) Proizvodni (produkcioni) odnosi su odnosi među ljudima koji su nastali u oblasti materijalne proizvodnje. To su odnosi koji nastaju u sledećim procesima: - proizvodnja - raspodela - razmena - potrošnja

2. Monetarni pokazatelji
Valuta (deviza) je efektivni stvarni novac neke zemlje koji je fizički prisutan u nekoj drugoj zemlji. Valutni (devizni) kurs je cena strane valute na domaćem tržištu. Trgovinski bilans predstavlja odnos vrednosti ukupnog izvoza i uvoza roba jedne zemlje za određeno vreme (1 god.). Platni bilans predstavlja sistematski pregled ekonomskih transakcija koje jedna zemlja ima sa inostranstvom u toku određenog perioda (1 god.). Inflacija je monetarna pojava kod koje efektivna novčana tražnja preovlađuje nad količinom roba i usluga u jednoj privredi - to znači da su novčani fondovi u privredi veći od robnih fondova. Deflacija je pojava kada su robni fondovi u privredi veći od novčanih fondova. Devalvacija je mera države kojom se zakonskim propisima utvrđuje paritet domaće valute na niži nivo u odnosu na standard.

3. Društveni bruto proizvod (DBP)
DBP predstavlja celokupnu vrednost proizvedenih materijalnih dobara i usluga u toku vremenskog perioda. Veličina DBP zavisi od stepena razvoja privrede i njene veličine.

Nacionalni dohodak predstavlja novostvorenu vrednost i podlogu za podizanje životnog standarda stanovništva, kao i za proširenu reprodukciju. Nacionalni dohodak pokazuje stepen razvijenosti privrede. Što je novostvorena vrednost veća, veći je i nacionalni dohodak i privreda je razvijenija.

4. Akcije

Akcije su dugoročne hartije od vrednosti koje izdaju akcionarska društva, banke, finansijske institucije i država. Akcije poseduju sledeće vrednosti: - nominalnu vrednost - to je vrednost po kojoj se akcije emituju (izdaju) - realna vrednost - to je vrednost po kojoj se akcije mogu prodati na tržištu u datom trenutku - dividenda je prihod koji se ostvaruje po osnovu posedovanja akcija. Ukoliko preduzeće uspešno posluje akcionari imaju pravo na isplatu dividende. Dividenda se isplaćuje jednom godišnje na kraju poslovne godine. Vrste akcija: - obične (redovne) dele se u prvom krugu zaposlenima - povlašćene (prioritetne) – samo pojedincima - akcija sa pravom glasa - akcija bez prava glasa

5. Preduzeće i njegove karakteristike

Preduzeće je privredni subjekt u kome se obavlja privredna aktivnost u tržišnoj privredi. To je složen ekonomski, finansijski i organizacioni subjekt u kome je izvršena detaljna podela rada. Ciljevi svakog preduzeća su sledeći: 1. ostvarenje što veće dobiti – profita 2. minimalni troškovi poslovanja 3. maksimalni poslovni rezultat 4. konstantna likvidnost. Osnovne karakteristike preduzeća: - predstavlja organizacionu celinu - preduzeće postoji u određenom organizacionom obliku. U toku poslovanja, preduzeće se mora pridržavati zakonskih propisa i drugih pravnih akata. - Obavlja određenu delatnost u privredi - Potpuna ekonomska i pravna samostalnost i subjektivitet.

dodatna motivacija .veći profit . Mogu biti: .efikasnost poslovanja .veća dobit . U okviru preduzeća razlikujemo 4 grupe ciljeva: 1. vlasnički interesi: .opstanak.veće zarade . 6. Ciljevi preduzeća Ciljevi preduzeća proizilaze iz njegovih funkcija u privredi. interesi države: .Ekonomska samostalnost se ogleda u sledećem: donošenje planova i programa poslovanja samostalno donošenje i vođenje poslovne politike slobodno ugovaranje poslova raspodela ostvarenih rezultata poslovanja slobodno utvrđivanje cena proizvoda.opšti akti preduzeća. Pravna samostalnost i subjektivitet se realizuje preko: . . interesi menadžera: .poslovnih knjiga .privilegije 4.stabilnost cena .sigurnost zaposlenja .ne ekonomski.zaposlenost .dobar status u preduzeću .računa kod poslovnih banaka .rast i razvoj preduzeća 2.veća zarada .povećana vrednost preduzeća 3. strukturi i složenosti organizacije. rast i razvoj preduzeća. interesi zaposlenih: .dividende .ekonomski .

srednja .mala . velikoprodaje i sektoru usluga. Osnovne kompomente preduzeća Osnovne kompomente preduzeća su: 1) radni kolektiv preduzeća – svi zaposleni u preduzeću čine njegov radni kolektiv. 8.kvantitativno . nema neiskorišćenih sredstava.broj zaposlenih Razlikujemo sledeće vrste preduzeća: . 2) kapital (sredstva preduzeća) – obim i struktura sredstava izražavaju kvalitativnu usklađenost i odnos pojedinih vrsta i oblika sredstava.prostorno .visok stepen fleksibilnosti .nizak stepen specijalizacije poslova .obim poslovanja .posluju u oblastima maloprodaje. .obim proizvodnje .visoka adaptivnost tržišnih uslova .vrednost uloženog kapitala .u skladu sa normativima preduzeća.kvalitativno .7. Odnosi zaposlenih u preduzeću treba da budu usklađeni: . Njihovi međusobni odnosi regulisani su propisima. Veličina preduzeća Kao kriterijum veličine preduzeća obično se uzima: .vremenski .velika Mala preduzeća (kafić) Osnovne specifičnosti: .mali broj zaposlenih (50-tak) .mali obim poslovanja . 3) organizaciona struktura preduzeća – organizacija rada predstavlja usklađivanje materijalnih i ljudskih elemenata proizvodnje u svrhu postizanja najvećeg učinka s najmanjim utroškom ljudskog rada i sredstava.mali iznos uloženog kapitala .niski troškovi poslovanja . Kvantitativna usklađenost sredstava je izraz odnosa između sredstava i zadataka sredstava preduzeća u okviru njegove delatnosti. Ukoliko su sredstva i zadaci usklađeni. organizacijom i postavljenim zadacima.

prirodno bogatstvo (zemljište i dugogodišnji zasadi) . obveznice .velika pokrivenost tržišta (oko 60%) . tehnike i tehnologije . Osnovna sredstva Osnovna (trajna) sredstva predstavljaju trajne oblike sredstava preduzeća.velika moć prilagođavanja . Osnovna sredstva u obliku novca: . .ulaganje u kapital povezanih preduzeća .posluju u oblasti industrije i sektoru usluga. Postepeno prenose svoju vrednost na nove proizvode.karakteristična su za razvijene tržišne privrede. Postepeno se troše u procesu poslovanja 3.veći iznos uloženog kapitala .niski troškovi poslovanja .dugoročni krediti .primena savremene nauke.primena savremene opreme i tehnologije . Osnovne odlike osnovnih sredstava: 1.veliki broj zaposlenih (preko 300) .alati.transportna sredstva.) 2.veći obim profita . Osnovna sredstva imaju duži vek trajanja (preko 1 god.veliki obim poslovanja .veći broj zaposlenih (100-300) .Srednja preduzeća (EI) Osnovne specifičnosti: . Velika preduzeća (hemofarm) Osnovne specifičnosti: .mašine. Podela osnovnih sredstava: Osnovna sredstva se javljaju u sledećim pojavnim oblicima: Osnovna sredstva u obliku stvari: .veliki iznos uloženog kapitala .dugoročne hartije od vrednosti .oprema.specijalizacija i kooperacija . 9.veći obim poslovanja . .akcije. .

proizvod.devizna sredstva preduzeća. .licence. . . Obrtna sredstva u novčanom obliku: . N1 . Obrtna sredstva kruže u procesu poslovanja i prelaze iz jednog pojavnog oblika u drugi 3. .sirovine.koncesije.gotovi proizvodi.ambalaža. N P R N1 N . Akumulacija je fond koji se koristi za unapređenje poslovanja i novo investiranje. . R .gorivo i mazivo.ulaganja u razvojna istraživanja.novac na račun banaka. . P .novac. Obrtna sredstva imaju kraći vek trajanja 2. Podela obrtnih sredstava: Obrtna sredstva u obliku stvari: . .poluproizvodi. . Amortizacija predstavlja vrednosno trošenje sredstava za rad.potraživanja od kupaca.novac u blagajni. Obrtna sredstva u potpunosti prenose svoju vrednost na nove proizvode. . Obrtna sredstva u obliku prava: . . Obrtna sredstva Obrtna sredstva su sredstva koja stalno kruže u procesu poslovanja.patenti. 10.Osnovna sredstva u obliku prava: . . .repromaterijal.roba.novac Osnovne odlike obrtnih sredstava: 1.inventar.

prihodi od viškova robe.prihodi od pozitivne kursne razlike.poslovni.relativno fiksni troškovi.prihodi od premija . Sve prihode u preduzeću svrstavamo u tri kategorije: . Svrstavamo ih u tri grupe: .prihodi od prodaje osnovnih sredstava .fiksni. Delimo ih u dve grupe: . Fiksni troškovi se ne menjaju (konstantni su) pri promeni proizvodnje. . kao i poslovne izdatke koji su vezani za ostvarenje te proizvodnje. U finansijske prihode spadaju: .progresivno varijabilni troškovi (vtpg) .apsolutno fiksni troškovi. U odnosu na obim proizvodnje troškove svrstavamo u 2 kategorije: . U poslovne prihode spadaju: . sredstava za rad i radne snage u procesu proizvodnje. .prihodi od prodaje proizvoda . Troškovi . Varijabilni troškovi su oni koji se menjaju (promenljivi su) pri promeni proizvodnje.prihodi od kamate .prihodi od dotacija.pojam i podela Troškovi predstavljaju vrednosni izraz utrošenih predmeta rada.proporcionani varijabilni troškovi (vtp) .11. .pojam i podela Ukupan prihod preduzeća čine svi prihodi koji su nastali u poslovanju preduzeća u određenom periodu (1 god.finansijski.prihodi od pruženih usluga . Ukupan prihod .) i koji su u skladu sa zakonskim propisima. U vanredne prihode spadaju: .varijabilni.vanredni.degresivno varijabilni troškovi (vtdg) 12. . .

preduzeće je poslovalo sa dobitkom.negativne kursne razlike . Ukupan rashod (pojam i podela) Ukupan rashod preduzeća čine svi rashodi koji su nastali po osnovu obavljanja procesa poslovanja u određenom periodu (1 god.doprinosi NETO DOBIT 1.troškovi amortizacije Finansijski . Ukoliko su u preduzeću u određenom periodu (1 god.) 3. akumulacija 2. dividende 15. faktori i načini za pokriće gubitka Ukoliko su u preduzeću u određenom periodu vremena (1 god.otpisi obrtnih sredstava 14.manjkovi .povraćaj kredita 2. svrstavamo u tri kategorije: Poslovni . Dobit predstavlja neto ekonomski rezultat poslovanja preduzeća.) ukupni prihodi veći od ukupnih rashoda. UP > UR → D BRUTO DOBIT OBAVEZE IZ DOBITI 1. Dobit i njegova raspodela Dobit ili profit označava rezultat izvršenih ekonomskih aktivnosti i delatnosti preduzeća u određenom vremenskom periodu.rashodi kamata .troškovi materijala . 5% od n.d. zakonske obaveze .13.porez na dobit . Sve rashode u preduzeću. Gubitak – pojam. Dobit je osnovni motiv i cilj svakog preduzeća u tržišnoj privredi. preduzeće je poslovalno negativno .otpis dugoročnih finansijskih plasmana Vanredni .kamate .sa gubitkom. ugovorne obaveze .) ukupni rashodi veći od ukupnih prihoda.troškovi zarada .razni gubici . .) i koji su u skladu sa zakonskim propisima. rezerve (min.

loša organizacija .D. obaveza i odgovornosti.prava. O.loši međuljudski odnosi Ostvareni gubitak može da se pokrije: 1) otpisom potraživanja od strane poverilaca 2) dotacijama drugih preduzeća koji su ekonomski zainteresovani za dalji rad 3) dotacijama od strane države i drugih finansijskih institucija 4) smanjenjem sopstvenih rezervi sredstava 5) smanjenjem imovine preduzeća .O.zastarela tehnologija . D.osnivački ulog .finansijska nedisciplina 2) tehnički faktori: . Prilikom osnivanja preduzeća donosi se osnivački akt koji sadrži sledeće: . Aktuelna pravna regulativa i osnivanje preduzeća Zakon o privrednim društvima postavlja sva preduzeća u jednak položaj na tržištu u pogledu prava. preduzetnik 2. postoje sledeći oblici preduzeća: 1.zastarela oprema .D. komanditno društvo 4. društvo sa ograničenom odgovornošću Osnivači preduzeća mogu biti fizička i pravna lica.neadekvatna sredstva za rad 3) organizacioni faktori: .O. akciono društvo 5. .prodaja 16.nedostatak i izostanak motivacije .viškovi zaposlenih . Preduzeće stiče svojstvo pravnog lica upisom u Agenciji za privredne registre.takse .podatak o osnivačima . K.Faktori koji utiču na gubitak su: 1) društveni faktori: .firmu i sedište preduzeća . A.inflacija .visoki porezi .D.zastupanje preduzeća.delatnost preduzeća . ortačko društvo 3.nedogovarajuća kvalifikaciona struktura kolektiva 4) subjektivni faktori: .način utvrđivanja i raspodele dobiti i gubitka . Prema Zakonu o privrednim društvima. obaveze i odgovornost osnivača .

To je preduzeće koje osniva. dok javni ortaci odgovaraju ograničeno u visini svojih uloga u društvu. . Tajno ortačko društvo To je privredno preduzeće gde jedan ili više članova društva nisu poznati javnosti. Osnovne specifičnosti preduzeća – preduzetnik: 1. učestvuju u raspodeli profita ili gubitka.visoka motivisanost za dobit .efikasni menadžment . solidarno. Tajni ortak za obaveze društva prema trećim licima odgovara neograničeno. solidarno.nedostatak sredstava za poslovanje . organizuje njegov rad i kojim upravlja jedno lice – preduzetnik.visok stepen rizika za vlasnika . javno i tajno. Ugovorom o osnivanju predviđena je odgovornost svih ortaka za obaveze preduzeća i ako nije drugačije definisano.) Ortačko društvo ili partnerstvo je forma poslovne organizacije u koju se udružuju dva ili više partnera – ortaka radi obavljanja određenih delatnosti ili ostvarenja profita. svi ortaci za obaveze prema trećim licima odgovaraju neograničeno. Prednosti: . Preduzetnik Preduzetnik je preduzeće sa najjednostavnijim oblikom organizovanja. Ugovorom je tačno predviđena visina odgovornosti partnera prema trećim licima.17. Partneri obezbeđuju potreban kapital za osnivanje i rad društva. celokupni osnivački kapital pribavlja vlasnik 3. vlasnik snosi celokupni rizik poslovanja 4. preduzeće osniva i vodi jedno lice – vlasnik 2. Javno ortačko društvo To je privredno preduzeće koje se osniva ugovorom dva ili više lica radi obavljanja određene delatnosti pod zajedničkom firmom.D.efikasna kontrola poslovanja .relativno niski troškovi poslovanja Nedostaci: . Ortačko društvo (O.rizik bankrotstva 18. za obaveze prema trećim licima vlasnik odgovara celokupnom svojom imovinom. Razlikujemo dva oblika ortačkog društva.

način snošenja rizika (gubitak). uslovi i način utvrđivanja i raspoređivanje dobiti 4. odgovaraju neograničeno. Ugovor o osnivanju komanditnog društva sadrži: 1. registraciju u APR .19. Ulozi akcionara u društvu mogu biti u novcu. 20. Osnivanje akcionarskog društva se odvija kroz sledeće etape: 1. iznos uloga (pojedinačno) i komanditora i komplementara 3.) Uvod (navesti sve o akcijama) Akcionarsko društvo je privredno društvo fizičkih ili pravnih lica koje se osniva u cilju obavljanja privredne delatnosti. pribavljanje odobrenja za emisiju akcija od komisije za hartije od vrednosti 4. usvajanje statuta na osnivačkoj skupštini 3. Otvoreno upućivanjem javnog poziva trećim licima za upis i uplatu akcija.u visini uloga u društvu. Komplementari vode poslovanje društva. Postoje dva oblika članova društva: 1. Akcionarsko društvo (A.D. obezbeđuju veći iznos finansijskih sredstava i za obaveze društva prema trećim licima odgovaraju ograničeno . ostvarenja profita i čiji je kapital podeljen na akcije određene nominalne vrednosti. ukupnu vrednost uloga svih članova 2. Komanditno društvo (K. komplementari Komanditori ne vode poslovanje društva. solidarno. Akcionarsko društvo može da se osnuje na dva načina: Zatvoreno otkupom svih akcija prilikom osnivanja bez upućivanja javnog poziva za upis i uplatu akcija. komanditori 2.) Komanditno društvo je društvo dva ili više društva koji obavljaju određenu privrednu delatnost pod zajedničkom firmom. dok komanditor može biti i fizičko i pravno lice. potpisivanje ugovora o osnivanju 2.D. stvarima i pravima. Komplementar može biti samo fizičko lice. organizuju njegov rad i za obaveze prema trećim licima.

nadzorni odbor 4. 5.O. po svom organizacionom obliku predstavlja A.O. skupština akcionara 2. korporacijom upravljaju menadžeri koji su dobro plaćeni. korporacija predstavlja celinu u poslovnom i vlasničkom pogledu. diversifikovana 2. 4.O. Prednost korporacije je u jednostavnoj promeni vlasništva i prikupljanju znatnih finansijskih sredstava. Društvo sa ograničenom odgovornošću (D. konglomeratska . Osnovne specifičnosti korporacije: 1.D. određuje visinu dividendi i postavlja strategije razvoja. Osnovne specifičnosti D. Osnivači mogu biti fizička ili pravna lica. Korporacija (CO) Korporacije su velike multinacionalne i transnacionalne kompanije koje postoje u razvijenim privredama.O. upravni odbor 3. vlasnici korporacije za obaveze prema trećim licima odgovaraju ograničenjima u visini vrednosti akcija koje poseduju. 3.O. stvarima i pravima. Postoje dva oblika korporacije: 1. revizorski odbor 21. Ulozi članova društva mogu biti u novcu.O.Organi upravljanja u akcionarskom društvu: 1. Osnovni cilj formiranja korporacija je ostvarenje što većeg profita. stručni i visoko motivisani. su: 1) ulozi članova društva čine osnovni kapital društva 2) svaki član društva može imati samo jedan ulog 3) ulozi se mogu prenositi među članovima društva u skladu sa ugovorom 4) D. 2. menadžment koorporacije emituje i prodaje akcije. što važi i za gubitak 6) Ostvarena dobit deli se srazmerno ulozima. U korporaciji je razgraničeno vlasništvo nad kapitalom od upravljanja preduzećem. 22.) Društvo sa ograničenom odgovornošću je oblik privrednog društva koje se osniva radi obavljanja određene privredne delatnosti i ostvarenja profita. može imati najviše 50 članova 5) Članovi društva za obaveze prema trećim licima odgovaraju ograničeno u visini uloga u društvu.

Osnovne specifičnosti holdinga: 1. Podela holdinga: čist holding bavi se isključivo upravljačkim poslovima mešoviti holding osim poslova upravljanja. holding ima upravljačku dominaciju nad ćerkama i nad celim sistemom 3. konglomerati Koncerni predstavljaju složena preduzeća koja se sastoje od nekoliko udruženih kompanija koje zadržavaju svoju pravnu samostalnost. Preduzeće koje je unelo kapital u koncern ima pravo da uloženi kapital iskoristi za unapređenje poslovanja i novi investiranje. u poslovnom pogledu zavisna preduzeća posluju kao samostalni poslovni subjekti sa statusom pravnog lica. karteli 3. mora se posedovati 51% akcija 5. trustovi 4. . u upravljačkom pogledu zavisna preduzeća postaju supsidijarna (kontrolisana) 6. vlasnička objedinjenost preduzeća članica holdinga 2.zavisna preduzeća (ćerke) Osnovni oblik formiranja holdinga jeste uspostavljanje vlasničke odnosno upravljačke prevlasti nad postojećom tj. koncerni 2.matično preduzeće (majka) . preduzeća koja uđu u sastav holdinga gube svoju upravljačku samostalnost ali zadržavaju poslovnu samostalnost 4.deoničara 2) upravni odbor 3) nadzorni odbor 23. bavi se i poslovanjem 24. Preduzeća globalnog karaktera U njih ulaze: 1. budućim članicama sistema.Organi upravljanja u korporaciji: 1) grupa akcionara . Holding Holding je veliki poslovni sistem u čijem sastavu razlikujemo dva oblika preduzeća: . da bi se postalo matično preduzeće.

primena naučnih i tehničkih dostignuća . U okviru trustova. Faktori produktivnosti se svrstavaju u dve kategorije. Značaj produktivnosti ogleda se u njenom uticaju na životni standard stanovništva.karteli područja . Objedinjuju različite delatnosti. Razlikujemo sledeće oblike: .mere poreske politike .karteli kvota proizvodnje (obima) Trustovi predstavljaju složeni oblik udruženja preuzeća koji su najčešće prisutni u oblasti finansija. Konglomerati su najsloženiji oblici povezivanja preduzeća. veći je i društveni proizvod i nacionalni dohodak. tehnički faktori .prirodne sirovine 3. vodi se jedinstvena politika cena što utiče na produktivnost rada i jačanje konkurentske pozicije na tržištu. 25.karteli cena .Karteli se obično formiraju od manjih preduzeća koja su dosta jaka kako bi se zaštitili od monopola i konkurencije. posluju na nekoliko kontinenata i predstavljaju velike kompanije sa visokim ulogom kapitala i visokim obimom proizvodnje.pojam. Produktivnost rada .prirodni uslovi . prirodni faktori . . Što je veća produktivnost rada u privredi. društveni faktori . osiguranja i reosiguranja. objektivne i subjektivne.zemljište . Osnovni zahtev produktivnosti jeste da se uz minimalno trošenje radne snage ostvari što veća dobit. U objektivne faktore ulaze: 1.stepen iskorišćenosti kapaciteta 2.mere ekonomske politike . Objektivni su faktori koji deluju nezavisno od preduzeća i na njih preduzeće ne može da utiče.mere monetarne politike. Konglomerati ostvaruju ekstra profite i imaju monopolski položaj na tržištu.savremena tehnologija . značaj i faktori Produktivnost rada je princip poslovanja kojim se ostvaruju rezultati preduzeća.

organizaciona rešenja 27.organizacione mere .radno iskustvo radnika . Ekonomičnost odražava ekonomičnost preduzeća prema ukupnim troškovima.Subjektivni faktori su oni koji deluju unutar preduzeća i na njih preduzeće može da utiče primenom određenih organizacionih mera. Osnovni zahtev rentabilnosti jeste da se sa što manjom masom angažovanih sredstava. Privreda koja ima veći broj ekonomičnih preduzeća imaće i veći nacionalni dohodak i društveno bogatstvo.mere poreske politike 3. U subjektivne faktore ulaze: 1. prirodni faktori .kadrovska politika preduzeća 2. . Primenom rentabilnosti izražava se efikasnost angažovanih sredstava kao i isplativost poslovanja. ljudski faktori .mere ekonomske politike . društveni faktori .savremena oprema 4.optimalna organizacija rada . značaj i faktori Ekonomičnost predstavlja ekonomski princip poslovanja preduzeća.klimatski uslovi 2.optimalna organizaciona rešenja. Ekonomičnost – pojam. 26. Osnovni zahtev ekonomičnosti jeste da se uz minimalno trošenje elemenata proizvodnje ostvare maksimalni proizvodni rezultati. tehničko tehnološki faktori . organizacioni faktori . Osnovni faktori proizvodnje: 1. Organizacioni faktori .motivisanost za rad .prirodni uslovi . Suština ekonomičnosti je u štednji i ekonomisanju elemenata proizvodnje preduzeća.savremena tehnologija . ostvari što veća dobit. Rentabilnost (R) – pojam i faktori Rentabilnost je najznačajnih izraz kvaliteta ekonomije svakog preduzeća.

Nd + Nb + Hv L= Od Nd – depozitni novac. depozitni novac 2. tržišni faktori (konkurencija) 2. Investicije pojam. privredne 2. neprivredne . veličina angažovanih sredstava 5.Kod rentabilnosti veoma je bitan vremenski faktor. Faktori rentabilnosti: 1. koeficijent obrta sredstava 28. Likvidna sredstva preduzeća čine: 1.. Obim likvidnih sredstava preduzeća s jedne strane i obim dospelih obaveza u istom roku s druge strane određuju nivo i stepen likvidnosti preduzeća. investicije se dele na: 1. prodajne cene proizvoda 3. finansiranje i kriterijumi za donošenje investicionih odluka Investicije predstavljaju dugoročna ulaganja u poslovna sredstva preduzeća u cilju proširenja i unapređenja poslovanja. Nb – novac u banci. Hv – hartije od vrednosti. Prema osnovnoj nameni. Investiciona ulaganja se vrše u nabavku novih i savremenih sredstava za rad. novac na računu (finansijske transakcije) 3. podela. proširenje postojećih kapaciteta.. obim ostvarene proizvodnje 4. Likvidnost (L) Likvidnost je princip ostvarivanja i sprovođenja rentabilnosti. Od – dospele obaveze plaćanja 29. unovčive hartije od vrednosti. uvođenje savremenog tehnološkog procesa. Za ocenu i stepen likvidnosti preduzeća značajna je raspoloživost novčanih sredstava kao i struktura tih sredstava u određenom periodu. vreme angažovanja sredstava 6. Likvidnost predstavlja sposobnost preduzeća da u određenom roku izvrši sve dospele obaveze plaćanja prema poslovnim subjektima i poslovnim partnerima.

početak novog posla 2. kratkoročno – ulaganja za poboljšanjem uslova rada u okviru postojećih kapaciteta 2. Poslovni – biznis plan preduzeća pojam.akumulacija . srednjoročno investiranje – proširenje poslovnih kapaciteta 3. kontrola poslovanja . donošenje određenih strateških odluka 5. RI – stopa rentabilnosti investicija D – projektovana dobit I – uložena investicija D RI = I x 100 RI > kamatna stopa => investicija je isplativa RI < kamatna stopa => investicija je neisplativa 30.Prema vremenskoj dinamici ulaganja investiranje može biti: 1. dugoročno investiranje – ulaganja u dugoročni razvoj Izvori finansiranja investicija mogu biti: unutrašnji . donošenje i uži pristup sadržaju biznis plana Biznis plan predstavlja dokument koji detaljno opisuje budući preduzetnički projekat kao i njegovu ekonomsku.krediti . Biznis plan se donosi u sledećim situacijama: 1. Biznis plan sadrži detalje i modalitete budućeg poslovnog poduhvata. finansijsku i tržišnu dimenziju. obezbeđenje potrebnih finansijskih sredstava 4. Dobijena stopa se mora uporediti sa aktuelnim kamatnim stopama. Kao pokazatelj efikasnosti investicija koristi se stopa rentabilnosti investicija. Stopa rentabilnosti investicija prikazuje prinos koji se očekuje od uloženih sredstava za konkretnu investiciju.inostrani kapital .amortizacija spoljašni . On pokazuje koliko je sredstava potrebno da bi se određena biznis ideja realizovala u praksi kao i sve relevantne faktove.inostrane donacije . proširenje postojeće delatnosti 3.državni fondovi za razvoj Kao osnovni kriterijum za donošenje investicionih odluka uzima se ona alternativa koja će doneti najveće ekonomske efekte u budućem poslovanju.

Opis poslovanja . Rezime biznis plana .mašine i oprema 5.kanali distribucije .promocija 6. .procena faktora eksternog orkuženja .proizvodni portfolio (sve ono što je u proizvodnom procesu) .rezime treba da bude kratak i jasan a svrha mu je da potencijalnog investitora za finansijera ili partnera zainteresuje i uputi ga da pročita ceo plan.osnovni podaci preduzeća i vlasnika preduzeća .proizvodni proces . Uvod .procena faktora internog okruženja 9. Finansijski plan .proizvod .cene . Analiza grane – delatnosti .veličina biznisa .opis posla 2.Uži pristup sadržaju biznis plana obuhvata sledeće elemente: 1.finansijska ocena investicionih alternativa 8. Organizacioni plan .bilans stanja .upravljački tim 7. Ocena rizika .identifikacija partnera i glavnih akcionara .oblici vlasništva .usluga . Marketing plan .dosadašnji trendovi .analize konkurencije .oprema i ljudski resursi 4.proizvodni objekti .prognoze vezane za dalji razvoj 3. Proizvodni plan .segmentacija tržišta .

3. Formiranjem prodajne cene subjekta privatizacije prema tržišnim uslovima Zakon predviđa da konačna transakciona cena treba da bude približna stvarnoj vrednosti subjekta privatizacije na tržištu. Novim ulaganjima u subjekte privatizacije stvaraju se uslovi za privredni rast i razvoj. 2. 4.Agencija za privatizaciju . Agencija za privatizaciju To je centralna operativna institucija nadležna da u ime države promoviše. Kod sprovođenja privatizacije mora se voditi računa o socijalnom programu. Fleksibilnost Zakon predviđa različite modele i tehnike privatizacije u zavisnosti od veličine i strateškog značaja subjekta koji se privatizuje. Institucije kone kontrolišu postupke privatizacije i obezbeđuju njihovu javnost su: .Ministarstvo nadležno za poslove privatizacije . Sva velika preduzeća i preduzeća od strateškog značaja privatizuju se putem javnog tendera. sprovodi i kontroliše proces privatizacije. Osnovna načela privatizacije Privatizacija se zasniva na načelima: 1. Sve aktivnosti agencije se mogu podeliti u 2 grupe: . o izboru adekvatnih kupaca i obezbeđenju novih investicija. Centralni registar za hartije od vrednosti Sadrži jedinstvenu bazu podataka stanja svih izdatih akcija kao i nastale promene.Vlada Republike Srbije 3. već investiciono ulaganje u njega.obuhvata kontrolu ugovora. Obezbeđenje javnosti Zakon o privatizaciji je transparentan i daje mogućnost javne kontrole čitavog procesa privatizacije od momenta pokretanja inicijative za privatizaciju pa sve do proglašenja kupca. . 32. Akcijski fond prilikom prodaje akcija iz svog portfelja mora da vodi računa o maksimiziranju prihoda od privatizacije.aktivnosti sprovođenja privatizacije . dok sva mala i srednja preduzeća se privatizuju kroz aukcijsku prodaju. 2.aktivnosti kontrole sprovođenja privatizacije .obuhvataju sve poslove od momenta donošenja odluke o metodu privatizacije pa sve do momenta zaključivanja ugovora . kontrolu ispravnosti učesnika na aukciji i tenderu. Akcijski fond To je posebno pravno lice na koje se prenose akcije i koje je fond dužan da proda u roku od 6 godina od dana prenosa. kontrolu procene i programa privatizacije.31. Subjekti nadležni za sprovođenje privatizacije Subjeti koji su nadležni za ovo gore su: 1. Stvaranje uslova za razvoj privrede i socijalnu stabilnost Osnovni cilj privatizacije nije prodaja subjekta privatizacije.

Javni poziv za podnošenje ponuda Agencija za privatizaciju objavljuje javni poziv u sredstvima javnog informisanja. Podnošenje i prijem ponuda Sve poslove oko sprovođenja javnog tendera obavlja tenderska komisija. memoranduma o subjektu privatizacije) .tenderske komisije.objavljivanje javnog poziva za podnošenje ponuda za učešće na tenderu. Ocena ponuda i izbor najpovoljnije Po sprovedenom postupku javnog tendera. . Javni tender je metod javnog prikupljanja ponuda potencijalnih kupaca u skladu sa utvrđenim uslovima prodaje. 4.procenat kapitala koji se nudi na prodaju . Priprema za prodaju Priprema za prodaju obuhvata: .kupca . 5. Javni poziv sadrži sledeće: . rokovi i opis procedure tendera .opis delatnosti . tenderska komisija razmatra dospele ponude i vrši njihovu ocenu. uslovima i kriterijumima.subjekta privatizacije . 2. Postupak javnog tendera obuhvata sledeće etape: 1.33. Potencijalni učesnik na tenderu osim što je kupio tendersku dokumentaciju dužan je da uplati i depozit koji daje ozbiljnost učestvovanja na tenderu.osnovne podatke o subjektu privatizacije .pripremu tenderske dokumentacije (izrada inform. Zaključenje ugovora Potencijalni kupac čija je ponuda najpovoljnija poziva se da u predviđenom roku potpiše ugovor o kupovini.šifru tendera 3. Ugovor se potpisuje između 3 strane: .uslovi. Ona ponuda koja je najpovoljnija stavlja se kao prvoplasirana na tender listi i obaveštava se potencijalni kupac da je njegova ponuda najpovoljnija.datume i rokove za učešće na tenderu . Javni tender (pojam i etape) Tender je tehnika privatizacije koja se odvija prema utvrđenom postupku. Ponude se dostavljaju u zatvorenom (pisanom) obliku.

34. Sve aktivnosti prodaje putem javne aukcije su u potpunosti standardizovane. Priprema za aukciju . potencijalni učesnici uplaćuju depozit i dobijaju aukcijski broj koji im omogućuje pravo učešća na aukciji. Obuhvata sledeće etape: 1.objavljivanje javnog poziva 2. Sprovođenje aukcije Sve poslove oko sprovođenja aukcije obavlja komisija za aukciju i to su sledeći poslovi: . . Javna aukcija (pojam i etape) Javna aukcija je metod privatizacije koji se sastoji u javnom nadmetanju potecijalnih kupaca.proglašava kupca .potpisuje ugovor. 3. Zaključenje ugovora Kupac koji je ponudio najvišu cenu.imenuje aukcionara i njegovog pomoćnika .priprema informacionog memoranduma subjekta privatizacije . biva proglašen za kupca. poziva se da pristupi potpisivanju ugovora.nadgledanje i sprovođenje aukcijske prodaje . 4. Prijava za učešće i registraciju učesnika Na osnovu javnog poziva vrši se prijava učesnika.registracija lica koja imaju pravo učešća na aukciji .obaveštavanje subjekta privatizacije . Uz prijavu. Učesnik na aukciji koji je izlicitirao najvišu cenu.