Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača i trenera

Korektivno pedagoški rad Daunov sindrom

1

.........................................Obrazovanje dece sa Daunovim sindromom...................................................................................................................SADRŽAJ Sadržaj..................................................................................2 1....................................................................... ................12 7......................................................Klinička slika Daunovog sindroma.......Istorija Daunovog sindroma..................................18 Literatura...........................................Karakteristike Daunovog sindroma..............................Uzrok nastanka i lečenje....................Zaključak............................................................................................Dijagnostifikovanje Daunovog sindroma.............................14 8....19 2 .........................11 6...Mozaicizam.1.......3 2.................................................................10 5...............9 4......................................................5 3..............7 4.......................................Uvod.............. .....................................................................................................................

KPR se primenjuje kada primetimo da dete ne može da usvaja sadržaje VOR uobičajenim metodskim postupcima koje primenjujemo u svakodnevnom radu. kojim je dete ovladalo. Postupcima KPR se deluje na strukture i funkcije CNS i celokupnog psihomotornog sprega. nagluvost) • Telesni nedostaci i invalidnost • Bolešljivost (sklonost čestom obolevanju) • Porodični. opažanju. emocionalni. oblast psihičkih funkcija: sposobnosti. kičmena moždina. Klasifikacija razvojnih poremedaja prema Bojaninu I – GRUPA PROBLEMA KOJI PRIPADAJU KLINIČKOJ NEUROPSIHOLOGIJI RAZVOJNOG DOBA A) Praktognostički poremedaji • opšta razvojna disgnozija • razvojna diskalkulija • razvojna disleksija 3 . crte ličnosti.1. socijalni problemi. nervni putevi. motivacija. (Psihomotorni spreg čine: oblast CNS: mozak. govoru • Nespretnost u pokretima i manipulaciji predmetima • Teškode u rukovanju priborom za pisanje i crtanje • Oštedenja čula (slabovidost. emocije. zasnovano na principima reedukativnih metoda.UVOD Korektivno pedagoški rad u pedagoškom smislu predstavlja metodske postupke koji imaju za cilj da pomognu u razvoju neke ne postojede. pažnji. Razlozi: • Teškode u mišljenju. i struktura mišida. dovljno razvijene fizičke ili psihičke funkcije kod deteta ili odrasle osobe radi uspešnijeg usvajanja vaspitnoobrazovnog rada.

• opšta razvojna dispraksija • razvojna konstruktivna dispraksija • razvojna disgrafija Poremedaji iz razvojne neurolingvistike • razvojna disfazija • poremedaji govora usled poremedaja osedanja(mutizam) • dislalija • dizartrija II – GRUPA PROBLEMA KOJI PRIPADAJU SOCIJALNOJ PSIHIJATRIJI RAZVOJNOG DOBA • poremedaji ponašanja • juvenilna delinkvencija • psihopatije u detinjstvu i mladosti • alkoholizam mladih • narkomanija • samoubistva u adolescenciji (Bojanin.1985.) 4 .

Jedini skup naučnika ved je nagađao da je Daun sindrom uzrokovan greškom u hromozomima. paru. srcem i umom posvedenog rešavanju misterija njihovog stanja. Jerome Lejeune(slika 2). Slededi taj trag i koristedi novu tehnologiju kariotipizacije. Prvi pisani opis Daun sindroma dao je Esquirol 1838. jer se ne uklapa u ostalu sliku dece s mentalnom retardacijom. 5 . često izolovana u ustanovama i uskradene terapije. dok je detaljnu kliničku sliku dao psiholog Segurin (Paris. francuski genetičar je 1958. koju je on tada nazvao “mongoloidizmom“ neobičan biološki fenomen. Engleski doktor John Langdon Daun. Lejeune je 1958. godine otkrio da razlog posebnosti dece koju je opisao Langdon Daun leži u činjenici da se radi o hromozomskom poremedaju. Tako je nastala genetska dijagnoza poznata kao trizomija 21. Na samom početku svoje medicinske karijere 1950tih godina privlačila su ga mentalno hendikepirana deca. Primetio je da ova njihova posebnost. otkrivajudi po prvi put uopšte povezanost mentalne onesposobljenosti i hromozomskog poremedaja i nagoveštavajudi novu eru u genetici.18281896(slika1) je u svom privatnom sanatorijumu za mentalno zaostalu decu susreo bar 10% dece koja su ličila jedno na drugo kao da su brada. Najstarija svedočanstva su glinene i kamene gure iz Olmečke kulture pre 3000 godina. On je takođe duboko saosedao sa roditeljima koji su saznali da im se rodilo “mongoloidno” dete (“mongoloidna idiotija” bio je okrutni naziv za to stanje) i koji su bili osumnjičeni za rasnu degeneraciju. 1846. Saosedanje s tim nedužnim izgnanicima pretvorilo je mladog pariškog doktora u istraživača. godine. koja bi im mogla olakšati udružene zdravstvene tegobe. godine otkrio da pacijenti s Daun sindromom imaju jedan dodatni hromozom na 21.ISTORIJA DAUNOVOG SINDROMA Verovatno je da oduvek ima osoba s Daun sindromom. godine).2.

iako u početku tek sa simboličkog stanovišta. a prihvaden je naziv “Daun’s Syndrome” prema Johnu Langdonu Daunu. koji je prvi opisao ovaj sindrom. Jérôme Jean Louis Marie Lejeune 6 . Neugodan i pogrešan naziv “mongoloizam” postupno je napušten (iako se još uvek nažalost pojavljuje i koristi).2011. John Langdon Haydon Down Slika 2.str 256. (Wright.To je otkride bilo od neprocenjive važnosti za ljude s opisanim stanjem i njihove porodice.). Slika 1.

Preko 50% dece ima oštedenje sluha i vida. Ona ne mora da bude u direktoj vezi sa organskim 7 . a prva kontrola sluha u prva 3 meseca života.Cilj je da se blagovremenom korekcijom ovih oštedenja omogudi što bolji razvoj svih čula i nervnog sistema. mada ima podataka da IQ može biti i od 25-80. široko razmaknute i kose oči (kao kod Mongola). na unutrašnjem uglu očiju koža je nabrana ("tredi kapak"). u cilju blagovremenog otkrivanja i lečenja urođene srčane mane. Oko 10% beba rađa se sa anomalijama jednjaka i creva koje se ispoljavaju kao suženje ili potpuna zatvorenost (atrezija) jednjaka ili creva i to zahteva hitnu hiruršku intervenciju. Dalje.zapaljenju grla. Kod dece rođene sa Daunovim sindromom češde se javljaju febrilne konvulzije (tj.Prva kontrola vida treba da se obavi u prvih 6 meseci života.3. a kasnije i govora. a svega kod 10% dece veoma je izražena (teška). a zglobovi su im izuzetno savitljivi. Pravilo je da se kod takvih beba u prva dva meseca života uradi doppler-ultrazvuk srca.fras) i drugi oblici konvulzija. a na dužici oka vide se bele pege. ova deca podložna su infekcijama. a naročito su sklona infekcijama gornjih i donjih disajnih puteva . ušne školjke takođe su male i nepravilno su oblikovane. Nos i usta takvih beba umanjeni su. Nikada ne može da se predvidi koliki de biti stepen mentalne retardacije deteta sa Daunovim sindromom. Bebe obično imaju malu glavu.Na dlanovima ispod četvrtog prsta nalazi se "brazda". U prvim godinama života kod ove dece povedan je rizik da dobiju leukemiju koja je po njih najčešde fatalna. Skoro polovina beba rođenih sa Daunovim sindromom ima i urođenu srčanu manu. Tonus mišida je snižen. IQ = 40-50. Mentalna retardacija obično je umerena. bronhitisu i zapaljenju pluda.KARAKTERISTIKE DAUNOVOG SINDROMA Najizrazitija obeležja ovog sindroma su: Umna zaostalost.

2008.Takvoj deci treba posvetiti vedu pažnju i kod kude (angažman roditelja veoma je bitan) i van kude (uključivanje u specijalne programe. Marciuš . demencija. da govore. gubitak pamdenja i nemogudnost rasuđivanja. Kod odraslih osoba sa Daunovim sindromom često se javlja prerano starenje tj. logopedom) da bi se potencijali koje takvo dete poseduje maksimalno stimulisali i razvili. Klinička slika može biti ublažena ako je kod osobe prisutan mozaicizam.oštedenjima (anomalijama) deteta. samo što se to događa kasnije u odnosu na njihove vršnjake. psihologom. (Vukovid. da sama odu u toalet. rad sa defektologom.Pucko. da se obuku.str 15.Tomid Vrbid. Deca sa Daunovim sindromom obično nauče da hodaju.) Fizičke karakteristike osoba sa Daunovim sindromom 8 .

4. (http://www. specifičan izgled lica i umna zaostalost kao obavezni pokazatelj ovog sindroma. Takav roditelj. pored normalnih gameta.XX(21+) ili 47. tako da se kod žena starijih od 40 godina ta učestalost povedava na 1:45 živorođenih. može da obrazuje i gamete u kojima je hromozom 21 u višku.KLINIČKA SLIKA DAUNOVOG SINDROMA Daunov sindrom je oblik hromozomopatije koji se javlja kao posledica trizomije hromozoma 21.XY(21+) (ukupan broj hromozoma. Učestalost ovog sindroma u ljudskoj populaciji je 1:700 živorođenih. Uzrok trizomije 21 može da bude i uravnotežena translokacija hromozoma 21 kod jednog od roditelja (smatra se da je ovo uzrok u tek oko 5% slučajeva). polna konstitucija + hromozom koji je u višku). Primenom prenatalne dijagnostike učestalost Daunovog sindroma kod novorođenčadi je značajno umanjena.stetoskop. Spajanjem takvih nenormalnih gameta (imaju dva hromozoma 21) sa normalnim (imaju jedan hromozom 21) nastade zigot koji nosi neuravnoteženu translokaciju 21. Kariotip osobe sa Daunovim sindromom je: 47. Karakteristike su. Na tu učestalost utiče starost majke. a fenotipski Daunov sindrom. Osoba sa neuravnoteženom translokacijom 21 imade kariotip sa 47 hromozoma jer je hromozom 21 u višku (trizomik).info) 9 .

+21 ili • 46.XY. Delijska linija sa monozomijom završava letalno. onda se takav mozaik obeležava sa: • 46.za muški pol. Klinička slika je slabije izražena kod osoba koje su mozaici ako je aberantna delijska linija manje zastupljena.wikipedia. U vedini slučajeva prisutna je jedna normalna i jedna aberantna delijska linija. Nastaje usled greške u mitozi zigota zbog čega se obrazuju delije sa različitim brojem hromozoma. Ako je u pitanju mozaicizam vezan za trizomiju 21.+21 .XY/47. (http://www.XX.1.XX/47. • trizomične i • delije sa normalnim brojem hromozoma.Mozaicizam Mozaicizam je pojava kada jedna osoba ima najmanje dve delijske linije različitog kariotipa. a koje su nastale deobom jednog zigota.com) 10 . Tako mogu nastati: • monozomične. a mozaicizam se najčešde sastoji od jedne normalne (2n=46) i jedne trizomične delijske linije (ima 47 hromozoma).4.

Nekada se ovi parovi hromozoma ne podele ispravno što tada uzrokuje da bebine delije imaju dodatnu kopiju hromozoma broj 21. tako da ne postoji lek za ovo stanje.5. Kada naš organizam stvara specijalne delije za potrebne za oplodnju. 2007) Kariotip osobe sa Daun sindromom 11 . Ovo dovodi do pojave Downovog sindroma i razlog je što se ovaj sindrom zove još i Trizomija 21. parovi hromozoma se dele i rearanžiraju. Vedina ljudi ima 23 para hromozoma u svakoj deliji.UZROK NASTANKA I LEČENJE Unutar svih telesnih delija nalaze se sitne strukture zvane hromozomi. Dodatni hromozom ne može biti otklonjen iz delija. (Ninkovid. Oni nose gene koji determinišu način našeg razvoja. Loša deoba hromozoma se dešava slučajno i nije uzrokovana postupcima roditelja.

. Sama žena odlučuje da li de uraditi ili ne obe faze testa. Postoje testovi koji daju definitivnu informaciju i zovu se dijagnostički testovi. Ako je rezultat screening testa između vrednosti jedan u dva i jedan u 250. isti rezultat se može izraziti u procentima.6.. Nakon toga ženama sa povedanim rizikom se može ponuditi dijagnostički test. Rezulat jedan u 1500 pokazuje da postoji verovarnoda da se u 1500 dece rodi jedno sa ovim stanjem. izvođenje ovih testova povedava rizik nastanka spontanih pobačaja. Oni ne daju definitivni odgovor. ved se samo koriste kako bi se izbegao rizik izvođenja nepotrebnih dijagnostičkih testova. a kasnije joj bude predložen i dijagnostički test sama odlučuje da li de pristati na test ili ne. (Rizik jedan prema 250 je u isto vreme i rizik od 0.Umesto toga se testovi izvode u dve etape. U početku svim ženama se predlažu testovi kod kojih ne postoji rizik od spontnog pobačaja. Svi testovi koji de biti kasnije opisani daju rezultate u formi jedan u . na primer: jedan u 100 ili jedan u 1500. Ove vrednosti nam govore kolika je verovatnoda da beba ima Daunov sindrom.4%) Važno je razumeti da screening testovi ne mogu odrediti sa sigurnošdu da li beba ima ili ne Downov sindrom.Iz ovog razloga se oni ne predlažu svim ženama..Međutim.DIJAGNOSTIFIKOVANJE DAUNOVOG SINDROMA Vedina žena želi da zna da li njihova beba ima Daunov sindrom. Informacije o testovima i kako se izvode mogu biti od pomodi pri donošenju ove odluke. Tako rezultat jedan u 100 znači da jedna od 100 beba ima šansu da nosi Downov sindrom. Ukoliko se odluči na screening test. trebalo bi uraditi dijagnostički test. Treba naglasiti da što je drugi broj vedi to je 12 .. Ovaj tip testa se zove screening test. ved nam govore da li postoji povedani rizik za pojavu Daunovog sindroma.

Žene kod kojih su dalja ispitivanjima nepotrebna: Ako screening test pokaže daje rizik za pojavu Daunovog sindroma niži od jedan u 250. Žene kod kojih su potrebna dalja ispitivanja: Ukoliko rezultat screening testa pokaže da je rizik da beba ima Downov sindrom viši od jedan u 250 ( na primer. jedan u 100). Ovakvi rezultati screening testa se nekada označavaju kao rezultati visokog rizika. U dalje toku demo objasniti kako se na osnovu rezultata na screening testu odlučuje o daljem toku ispitivanja. treba ponuditi mogudnost izvođenja dijagnostičkih testova. ved da je malo verovatan i da je dobijena verovatnoda manja nego kod rezultata jedan u 250 koji je granica za dalja ispitivanja. zbog male prirodne razlike. Ovo se dešava ukoliko se očekivani model ne prepozna pri ispitivanju krvi ili pri metodama skeniranja. Vedina rezultata screening testova (oko 95%) spada u ovu kategoriju i predstavljaju rezultate niskog rizika. Ovde i dalje postoji mala mogudnost da neka deca sa Daunovim sindromom nisu detektovana screening metodom. Sve skupa. četvrtina beba sa Daunovim sindromom nije otkrivena screening testovima. ne znači da rizik da dete ima Daunov sindrom uopšte ne postoji.Ukupno jedna u 20 žena (5%) ima ove rezultate.Nizak rizik označava upravo to.mogudnost postojanja ove trizomije sve manja. (Ninkovid. nede se insistirati na dijagnostočkim testovima. 2007) 13 .

Razumevanje verbalnih poruka često je vrlo slabo. vizuelna pažnja im je kratkotrajna i površna. Deca sa Daunovim sindromom teško shvataju pravila . pa im je potrebno pokazati ili demonstrirati više puta. Uglavnom imaju slabu motivaciju za učenje. kao što teško funkcioniše i transfer naučenog u nove situacije. kao i auditivna. rečenice su im najčešde isprekidane i nedovršene. Učenici sa ovim sindromom lako zaboravljaju naučeno. i imati u vidu da je svako dete svet za sebe i individua za sebe. Kod ove dece kasni razvoj govora. koordinacija pokreta za hvatanje usporena je i otežana. 14 . uopštavanje naučenog ne funkcioniše.OBRAZOVANJE DECE SA DAUNOVIM SINDROMOM Deca sa Daunovim sindromom imaju i određene mentalne simptome koje vaspitač treba da ima u vidu u pristupu ovom detetu i u planiranju svih mera individualizacije.Fetus sa Daunovim sindromom 7. i da mu kao takvom treba i pridi u vaspitnom procesu. oskudan im je fond reči. Sve ove mentalne karakteristike potrebno je uslovno shvatiti. a može biti prisutno i tepanje i mucanje.

slikanje prstima… (Suzid. Potrebno je s vremena na vreme predvideti i njegove samostalne aktivnosti. a potom i na razvijanje njegovih drugih sposobnosti i kompetencija. priznanje…) dragoceni su za decu sa Daunovim sindromom kao i za svu ostalu decu bilo sa teškodama u učenju.2008). bilo bez njih. Dobro je da vaspitač ima u vidu koje su to zajedničke igre u koje može da uključi učenika. Kvalitetno uključivanje dece sa ovim poteškodama u redovan sistem podrazumeva pradenje reakcija kolektiva na uključivanje njihovog druga u vršnjačke igre i aktivnosti. Socijalna promocija i različiti vidovi podsticanja (pohvala. U razvijanju fine motorike preporučuje se rad sa plastelinom. a i uključivanje vršnjaka u socijalnu. ne želedi da forsiraju dete. 15 . jer su ponekada. raščlanjavanjem na male korake i na konkretizaciju onoga što učenik sa teškodama o kojima govorimo može. kojim normama i socijalnim pravilima može da ga nauči. jer vrlo je verovatno da se oni svojevoljno u njih nede uključivati. U davanju instrukcija i zadataka treba idi postupno. Vaspitači koji su imali profesionalnih susreta sa decom sa ovim sindromom kažu da im je ovaj savet dragocen. dozvoljavali da izostane iz grupnih aktivnosti. obrazovnu i svaku drugu podršku od velike je koristi. nagrada.Akcenat se stavlja na ulogu vaspitača u socijalizaciji dece sa Daunovim sindromom. Uloga vaspitača je da ih stimuliše za uključivanje u vršnjačke aktivnosti.

Možda se jednog dana pronađe.samo neki imaju Daunov sindrom. Svu ljubav. Medicinska literatura nije pravedna.8. Nismo sazdani po istom kalupu. Literatura 16 . Svi smo mi ljudi. i danas veruje.da se odbace predrasude u koje se. ne ponašamo isto. Različite smo ličnosti.a neki ne. Do tada potrebno je ovoj deci pružiti mnogo ljubavi i potrudi se da se što više ljudi nauči i upozna sa njima. opisuje ih kao jednu osobu a oni su posebni svaki za sebe. valjda. ZAKLJUČAK Lek za Daunov sindrom ne postoji.nažalost.sav rad i trud koji uložite u njih i za njihovo bolje sutra de vam se višestruko vratiti. pa se.

Bojanin S. Zagreb 3.Medicinska genetika". (1985) : .Beograd 2...Tomid Vrbid I.wikipedia.Beograd 4.Banja Luka 5.DOWNS: The History of a Disability" Oxford University Press.info 7..Neuropsihologija razvojnog doba i opšti reedukativni metod".. Wright D.Zavod za udžbenike.Ninkovid D. . Marciuš A. http://www.Down sindrom-vodič za roditelje i stručnjake"..o.stetoskop...o.. (2011).com 17 .http://www.Pucko S. Suzid N. (2008): . (2007): .. Oxford 6. (2008): .Uvod u inkluziju" XBS . Kerschoffset d.Zuns.1. Vukovid D.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful