V deo: Ubrzavanje lečenja VI izdanje Organona VI izdanje Organona je sinteza Hanemanovih "novih metoda" i njegova konačna rasprava o umetnosti

i nauci homeopatije. U VI izdanju aforizam 246 integriše ideje predstavljene u aforizmima 245 i 246 u V izdanju u jednom dugom pasusu. Formulacija ovog novog aforizma je skoro potpuno ista kao ta dva stava u V izdanju. Vidi prvi deo paragrafa 246 u VI izdanju. "Svako primetno progresivno i upadljivo povedano poboljšanje tokom lečenja [DL] je stanje koje, ukoliko traje, potpuno isključuje ponavljanje primene bilo kog leka [DL] jer sve dobro nastalo uzimanjem leka dalje deluje i sada ubrzava prema svom završetku." Prvi deo ovog stava odražava aforizam 245 iz V izdanja. Kada jedna doza LM potencije proizvodi očigledno progresivno povedanje poboljšanja, lek ne treba da bude ponovljen. To je zato što similimum ved ubrzava ka izlečenju najbržim mogudim tempom. Upadljivo povedanje poboljšanja je ono u kome se pacijent iz dana u dan oseda bolje, kako se simptomi brzo smanjuju a vitalnost povedava. Ponavljanje LM potencije u ovom stanju može da prouzrokuje pogoršanje i recidiv simptoma ili da jednostavno uspori izlečenje. Izlečenja jednom dozom su češda kod akutnih bolesti, ali postoje takođe hronični pacijenti kojima je potrebna samo jedna doza ili veoma retka ponavljanja. Iz navedenih razloga, ja pacijentima obično na početku lečenja dajem jednu test dozu odabranog leka. U retkim prilikama, mogu dati pacijentu seriju od tri test doze, sa uputstvom da odmah prestanu sa uzimanjem leka ako se pojavi bilo kakvo pogoršanje ili upadljivo poboljšanje. Ovu trostruku split dozu koristim samo kod onih pacijenata koji deluju hiposenzitivno i kada ne mogu da se vrate na brzu procenu follow up-a. Primer izlečenja jednom LM dozom Dok sam radio u brdovitom okrugu Himachal Pradesh na severu Indije, predstavljena mi je tinejdžerka sa slededim simptomima: njeno levo stopalo i potkolenica su bili strahovito inficirani najmanje godinu dana i tu je sada postojalo uznapredovalo trovanje krvi i opasnost od gangrene. Nekoliko puta su joj davani antibiotici, ali joj nisu pomogli. Njeno stopalo i potkolenica bili su veoma hladni, imala je: utrnulost, peckanje, pečenje, svrab, oticanje i žestoko upaljenu erupciju poput plika. Vene na nogama bile su otečene i ledeno hladne, i stanje se pogoršavalo po hladnom vremenu ili kada je hladan vetar duvao sa planine. Ovi simptomi su predstavljali lokaciju, senzacije i modifikacije glavne tegobe. Sada sam počeo da ispitujem neke pratede simptome, kako bih upotpunio slučaj. Vedina ljudi sa ovako teškom tegobom je veoma uznemirena ili uplašena, ali ona je hrabro podnosila svoju patnju. Pitao sam je kako joj ide u školi i ona mi je napomenula da ima teškode sa čitanjem, jer joj se činilo da se slova pomeraju ili dupliraju. To joj je stvaralo glavobolje i učenje činilo teškim. Kako stanje njenih očiju nije imalo nikakve veze sa glavnom tegobom, odmah sam pogledao u repertorijum. Pod Vision; moving; letters, našao sam : Agar., am-c., con., Hyos., iod., merc., phys...

Tada mi je sinulo! Njena je noga izgledala i delovala kao zamrznuta. Brzo sam pogledao Fearlessness, jer je ona izgledala tako hrabra u stanju sa kojim se suočavala, i našao sam: Agar., bell., coca., OP., sil... Hladnoda udova, utrnulost, peckanje, erupcije kao plikovi, sve se to nalazi u materiji medici pod lekom Agaricus. Napravljen je Agaricus LM 0/1 u 6 oz. medicinskog rastvora, pacijentkinji je data jedna kafena kašičica kao doza i rečeno je da se vrati slededeg dana. Slededeg dana stoplao i noga su izgledali mnogo bolje! Otok je splasnuo a devojka je izgledala sredno. Nisam ponovio dozu, jer je reakcija bila "upadljiva". Rekao sam joj da se vrati za tri dana ako noga bude nastavila sa poboljšanjem, a odmah ako se pojavi bilo kakav recidiv. Došla je ponovo posle tri dana noga je izgledala mnogo bolje. Plikovi su bili izlečeni, crvenilo i trovanje krvi je bilo smanjeno. Rekao sam joj da dođe ponovo za nedelju dana. Posle nedelju dana vratila se hodajudi na svojim nogama. Izgledala je toliko bolje, da je bilo neverovatno. Reako sam joj da dolazi jednom nedeljno, osim ako se javi recidiv simptoma. Sledede nedelje njeno stopalo je bilo potpuno izlečeno i toplo. Sve ovo se dogodilo za samo tri nedelje. Ovo je primer kako je jedna doza LM 0/1 dovela do "upadljivo brzog izlečenja". Jednu dozu LM 0/1 ne treba potcenjivati. Jedna doza LM 0/1 je otklonila ozbiljne napade astme, u trajanju 9 meseci pre recidiva. Još nekoliko doza i slučaj je bio očišden. Ovu vrstu odgovora smo videli mnogo puta. Kada koristite LM potenciju, uvek je najbolje dati jedu dozu i zamoliti pacijenta da dođe za 3 – 7 dana, ili više, u zavisnosti od prirode bolesti. Kod slučajeva hroničnih bolesti sa sporim razvojem može potrajati dok se jasno pokaže reakcija na prvu dozu. Ako pacijent ima "upadljivu" reakciju na lek, ponavljanje doze je kontraindikovano. Ako se dramatična reakcija lečenja uspori, vreme je da se ispita slučaj da bi se videlo da li je vreme za drugu dozu. Može se dodi do toga da je retko ponavljanje leka sve što je potrebno. Ako reakcija nije baš dramatična, tada lek može biti primenjen u intervalima koji odgovaraju reakciji konstitucije. LM potencija ne treba mehanički da se ponavlja kao da je to lek 6x! LM sistem je suviše duboko delujudi za takav pristup i zahteva osetljivost i fleksibilnost u rukama homeopate. Filozofija čekanja i posmatranja je i dalje veoma važan deo Hanemanovih naprednih metoda. Ubrzavanja lečenja Ne odgovaraju sve konstitucije na jednu dozu kao u primeru koji sam dao gore. Češde je da kod hroničnih bolesti treba da znate kako da vešto ponovite lek kako biste završili lečenje. Haneman nas podseda da je izlečenje jednom dozom mnogo češde kod akutnih ili skorašnjih slučajeva nego kod hroničnih poremedaja i mijazmatskih bolesti. Vidi drugi odeljak aforizma 246. "Ovo *izlečenje jednom dozom+ je neretko slučaj kod akutnih bolesti, ali i u vedem broju hroničnih bolesti, s druge strane, jedna doza adekvatno odabranog leka de na vreme završiti čak i sporo progresivno poboljšanje i dati svu pomod koju lek u takvom slučaju može prirodno da postigne u roku od 40, 50, 60, 100 dana [DL]. To je, međutim, retko slučaj; i pored toga, to mora da bude stvar od velikog značaja za lekara kao i za pacijenta, da bi bilo mogude da ovaj period bude smanjen na polovinu, četvrtinu, čak i manje [DL], kako bi se moglo postidi mnogo brže izlečenje."

Mnogi pojedinci čitaju prethodni stav, ali ne uspevaju da primete da Haneman pravi veliku razliku između dva osnovna tipa lekovitih reakcija. U prvom delu aforizma 246 Osnivač opisuje reakciju kao "progresivno i upadljivo povedanje poboljšanja tokom lečenja". To upadljivo progresivno povedanje poboljšanja je reakcija koja je poboljšanje iz dana u dan. U okviru takvog stanja ponavljanje LM potencije je obično isključeno, jer jedna prva doza ved pomera pacijenta ka izlečenju najvedom mogudom brzinom. U drugom delu aforizma 246 Osnivač koristi reči "sporo progresivni napredak". Postoji ogromna razlika između brzog poboljšanja, kada se pacijent oseda mnogo bolje svakog dana, i sporog napretka kada pacijent jedva primeduje bilo kakve promene! Samo u tim slučajevima koji se sporo kredu aforizam 246 dozvoljava ponavljanje LM potencije u odgovarajudim intervalima da bi se lečenje ubrzalo. Ako želimo da ubrzamo lečenje ovih slučajeva koji se sporo kredu na 1/2, 1/4 ili manje potrebnog vremena pomodu starih metoda iz IV Organona, onda moramo da koristimo specijalne tehnike. Koje su to tehnike, Majstore Haneman? Odgovor na to pitanje je podeljen na četiri dela. Vidi tredi odeljak aforizma 246. 1. "A to može biti veoma sredno izvršeno, kao što su me nedavna i često ponavljana posmatranja naučila, pod slededim uslovima: prvo, ako je lek koji je izabran sa najvedom pažnjom, bio savršeno homeopatski [DL]." Prvi uslov za ubrzavanje lečenja kod slučajeva koji se sporo kredu je da lek mora da bude savršeno homeopatski. Ako savetnik nema jasnu sliku leka, najbolje je da bude konzervativan sa dozom. Ponavljanje pogrešnog leka može izazvati više štete nego koristi. Kada je zapaženo progresivno poboljšavanje simptoma od jedne test doze, ja ne ponavljam lek. Veoma pažljivo posmatram broj dana u kome ovo povedano poboljšanje traje. Ovo homeopati pruža uvid u vreme trajanja leka i otkriva šta za pacijenta može biti pogodan interval. Ako upadljiv odgovor traje zauvek, lekar uopšte ne treba da ponovi lek! Ako primetno progresivno poboljšanje traje 1, 2, 3, 4, 5 ili 6 dana, lek de biti dat na svakih: 1, 2, 3, 4, 5, odnosno 6 dana. Ako povedano poboljšanje traje 1, 2 ili 3 nedelje, lek može biti ponavljan svake ili svake druge, odnosno trede nedelje. Ako povedano poboljšanje traje 1, 2 ili 3 meseca, lek može biti ponavljan svakog, odnosno svakog drugoj ili tredeg meseca. Ako traje 1, 2, ili 3 godine, dajte lek svake, tj. svake druge ili trede godine, itd. 2. "Drugo, ako je visoko potenciran, rastvoren u vodi i dat u odgovarajude maloj dozi, kako je iskustvo naučilo da je najpogodnije. [DL] Drugi uslov za ubrzanje izlečenja je korišdenje lekovitog rastvora. Bez tečne doze nijedna od drugih prednosti nove metode nije na raspolaganju. Kada koristi suve pilule, homeopata treba da sledi pravila utvrđena u IV Organonu. Ova jednostavna promena iz statične suve doze u fleksibilni tečni rastvor je osnov svih drugih otkrida. Hanemanovi Pariski slučajevi pokazuju da je Osnivač u svojim poslednjim godinama koristio medicinske rastvore centezimalnih potencija na potpuno isti način kao LM potenciju. Rastvor leka nije samo fleksibilniji od suve doze, ved je i mnogo modniji. Haneman je takođe koristio udisanje rastvora kao način primene. Vidi aforizam 272. "Takva globula, stavljena suva na jezik, jedna je od najmanjih doza za relativno nedavni slučaj bolesti. Tu je samo nekoliko nerava dotaknuto lekom. Slična globula izmrvljena sa malo šedera i mleka i rastvorena u dobrom delu vode (odnosi se na #247) i dobro promešana pre svake primene de

proizvesti daleko jači lek za višednevnu upotrebu [DL]. Svaka doza, bez obzira koliko mala, dodirnude naprotiv, mnogo nerava." 3. Haneman je takođe predložio ponavljanje leka: "u određenim intervalima za najbrže postizanje izlečenja [DL]" Tredi aspekt ubrzanja lečenja je ponavljanje doze u određenim vremenskim intervalima. Ovo je novi koncept za one praktikante koji nisu upoznati sa Hanemanovim najnaprednijim učenjima. Ovi intervali moraju biti određeni prirodom reakcije na lek, osetljivošdu konstitucije i prirodom bolesti. Ovo omogudava homeopati da personalizuje raspored davanja leka u odnosu na vreme i napredovanje procesa lečenja. 4. Četvrti uslov za ubrzanje lečenja počinje: "...sa oprezom, da stepen svake doze treba donekle da odstupa od prethodne i sledede, sa ciljem da vitalni princip ne bude izazvan na neprijatnu reakciju i uznemirenje, kao što je uvek slučaj sa neizmenjenim, a naročito često ponavljanim dozama [DL]." Ovaj poslednji aspekt kompletne doze je sukusiranje rastvora leka neposredno pre uzimanja. Sukusiranje rastvora leka menja potenciju doze tako da vitalna sila nikada ne dobije potpuno istu dozu dva puta uzastopno. Ovo sprečava ponovnu pojavu simptoma koja se javlja od ponavljanja suve doze pre prestanka delovanja prethodne doze. Ove četiri tačke odražavaju poboljšanja koja su se odigrala u homeopatiji u periodu između 1833. i 1843. Ove nove metode mogu biti primenjene samo od strane onih homeopata koji slede eksplicitna uputstva koja je Haneman dao u V i VI izdanju. Ako je potrebno! Sve izjave o ponavljanju doze odnose se posebno na one slučajeve koji pokazuju samo sporo poboljšanje koje može da traje 50, 60 ili 100 dana dok ne pokaže bilo kakav značajan napredak. Ove okolnosti uslovljavaju sve naredne izjave o korišdenju doze svakog ili svakog drugog dana u aforizmu 248. Ako je pacijentu veoma dobro od jedne doze ili retkih ponavljanja, onda se ne primenjuje brzo ponavljanje. Postoje homeopate koji mehanički LM potenciju primenjuju dnevno danima, nedeljama i mesecima neprekidno, kod svakog pacijenta. Oni još nisu shvatili sitna slova u fusnoti aforizma 246. Svaki slučaj mora biti individualizovan i ponavljanje prilagođeno tome. U ovoj fusnoti Osnivač objašnjava neke od promena koje je napravio u VI Organonu, i kada je dnevna doza primenljiva. "Ono što sam rekao u petom izdanju Organona, u dugačkoj napomeni ovom stavu u cilju sprečavanja tih neželjenih reakcija vitalne energije, bilo je sve što je iskustvo koje sam tada imao opravdalo. Ali, tokom poslednje četiri ili pet godina, međutim, sve te teškode u potpunosti je rešio moj novi izmenjeni i usavršeni metod. Isti pažljivo odabran lek može biti davan danima i mesecima, ako je potrebno [DL], na ovaj način, naime posle nižeg stepena potencije koja je bila korišdena jednu ili dve nedelje u lečenju hronične bolesti, napredak je ostvaren na isti način višim potencijama (početak saglasan novoj metodi dinamizacije, ovim putem se ved predavao za korišdenje najnižih potencija)."

U fusnoti aforizmu 246 Haneman ukazuje da se dobro odabran lek (ne loše odabran) može davati svakodnevno ako je potrebno u sporo napredujudim slučajevima. Ako ponavljanje nije potrebno, LM potencija de izazvati jaka pogoršanja, neproduktivne sporedne simptome, i usporiti lečenje. Nepotrebno ponavljanje može pacijenta učiniti preosetljivim ili nereaktivnim zbog prekomernog izlaganja. Hanemanova nova metoda doziranja obuhvata samo jednu dozu kod upadljivih odgovora i ponavljanje leka u odgovarajudim intervalima kako bi se ubrzalo lečenje u sporije napredujudim slučajevima, kada je to potrebno. Na ovaj način, strategija doziranja može biti prilagođena velikom broju najrazličitijih pacijenata i stanja. Beninghauzen (Boenninghausen) je od Dr Kroseria (Croserio), bliskog kolege Osnivača, tražio detaljne informacije o tome kako je Haneman primenjivao lekove u svojim poslednjim godinama. U Beninghauzenovim Manjim spisima Kroserio je rekao da je Haneman smanjivao dozu ili prekidao sa ponavljanjem čim bi primetio određene lekovite reakcije. On je takođe primetio da je Haneman često davao jednu dozu udisanja uz placebo, i obično nije ponavljao dozu najmanje nedelju dana. U mom preispitivanju delova mikrofilmova Hanemanovih Pariskih slučajeva, otkrio sam da je u vedini slučajeva Osnivač prestajao sa davanjem lekova, davao placebo, i dugo čekao i posmatrao. Haneman nije mehanički davao LM potenciju svakodnevno nedeljama, mesecima i godinama neprekidno! Za njega je bilo više uobičajeno da daje serije doza pradene ili prošarane serijama placeba. U svojim poslednjim godinama ponekad je istovremeno davao LM potenciju i placebo, ali nije beležio raspored. To znači da su neke preskripcije mogle biti jedna doza a druge umetanje placeba između davanja leka u različitim intervalima. Haneman preporučuje dnevnu dozu samo kada je to potrebno.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful