You are on page 1of 80

Branislav Smuk ^etvrti krsta{ki rat

UVOD Najveći i najmasovniji organizovani vojni pohodi u srednjem veku bili su krstaški ratovi. Oni predstavljaju dogaĎaje koji su ostavili dalekoseţne posledice, kako za zemlje Bliskog istoka tako i za samu Evropu. Cilj pokretanja prvih krstaških ratova je bila borba protiv nevernika, muslimana koji su pretili hrišćanskoj Evropi sa dve strane. Uskoro se pojam nevernika, protiv kojih se vodila borba, proširio i krstaški ratovi su počeli da se vode protiv drugih naroda koji su ţiveli na rubovima zapadnog hrišćanskog sveta. Posle Velikog raskola istočne i zapadne crkve, rimske pape su htele da steknu primat nad pravoslavnom crkvom i za taj cilj su koristile sveti rat, rat koji se vodio prvenstveno duhovnim interesima. OsloboĎenje hristovog groba i svetih mesta je zainteresovalo veliki broj Evropljana, koji su u rat išli voĎeni svojim ciljevima. Iskrivljenje prvobitne ideje krstaškog rata se najviše pokazalo baš u Četvrtom krstaškom pohodu. Pitanje uzroka njegovog pokretanja, posle splasnjavanja prvobitnog verskog zanosa, i pitanje njegovog preusmeravanja su i danas aktuelna. Četvrti krstaški rat je Vizantiji, jedinoj naslednici antičke civilizacije, zadao udarac od koga se nije oporavila do svog konačnog pada. TakoĎe je uticao na promenu političke karte jugoistočne Evrope i Male Azije za narednih pola veka pa i duţe. On predstavlja i vrhunac degradacije ideja viteštva i časti, kojima su voĎeni srednjovekovni riteri u prvim krstaškim pohodima. Za proučavanje istorije Četvrtog krstaškog rata najvaţniji izvori prve ruke su: “Istorija” Nikite Honijata, starofrancuska hronika Ţofroa Vilarduena, hronika Roberta Klarija i pisma pape Inoćentija III1. Nikita Honijat (Nicetas Choniates) je jedan od najboljih vizantijskih istoričara. RoĎen je sredinom XII veka u gradu Hone u Frigiji, stekao je svestrano obrazovanje u Carigradu i to mu je kasnije omogućilo blistavu karijeru u drţavnoj sluţbi. Kao činovnik je počeo da radi za vreme Manojla I Komnina i u drţavnoj sluţbi je ostao do 1204. godine, kada ga je smenio Aleksije V Murzufl. U toku svoje karijere bio je upravnik teme

1

O ostalim izvorima za istoriju IV krsta{kog rata, pogledati: P. Skok, Tri starofrancuske hronike o Zadru u godini 1202, Zagreb 1951, 8

1

Branislav Smuk ^etvrti krsta{ki rat

Filopolj, a na kraju je postao veliki logotet. Aktivno je učestvovao u pregovorima svoje vlade sa Fridrihom Barbarosom. Krstaško osvajanje Carigrada je Nikitu, zajedno sa porodicom, zateklo u gradu. Preţiveli su pet dana neizvesnosti i strave tokom latinske pohare prestonice. Na kraju su ipak uspeli da pobegnu iz grada i Nikita je sa porodicom otišao u Nikeju, gde se pridruţio caru Teodoru Laskarisu. Car mu je dodelio visok poloţaj na nikejskom dvoru, gde je Nikita umro negde izmeĎu 1210. i 1220. godine. Honijatova “Istorija” (Historia) je podeljena u dvadeset i jednu knjigu i obuhvata period od smrti Aleksija i do 1206. godine. Autor ju je napisao u Nikeji posle pada Konstantinopolja. Slikovito i ţivo opisivanje dogaĎaja ga stavlja u red najbrilijantnijih vizantijskih pisaca srednjeg veka. Delo obiluje podacima, na samo bitnim za istoriju Vizantije već i za istoriju okolnih naroda. Nikita je većinom pouzdan i odlikuje se objektivnošću. Za proučavanje istorije Četvrtog krstaškog rata je bitan jer sa gorčinom opisuje razaranje Carigrada, kome je i sam prisustvovao. Svojoj istoriji je dodao i mali spis o carigradskim statuama razrušenim prilikom latinskog osvajanja. Delo Nikite Honijata je dostupno preko prevoda na savremeni engleski jezik2. Ţofroa Vilarduen (Geoffroy de Villehardouin, lat. Gaufridus)

je pisac

starofrancuske hronike: “La Conquête de Constantinople”. Rodio se oko 1154. godine u Šampanji, bio je feudalac visokog reda i od 1185. godine je zauzimao poloţaj maršala Šampanje. Ţofroa je postao krstaš u isto vreme kada i njegov gospodar grof Tibo, voĎa Četvrtog krstaškog pohoda. Pošto je imao visok čin u feudalnoj hijerarhiji bili su mu poveravani diplomatski zadaci. Pratio je voĎe krstaša na celom Četvrtom krstaškom pohodu i moţe se reći da je učestvovao u njegovom rukovodstvu. Posle osvajanja Carigrada ostao je u sluţbi latinskog cara. Ţofroa se uopšte nije istakao kao vojnik, ali su do izraţaja došle njegove diplomatske sposobnosti. 1207. godine je dobio feud u Mesinopolju na Egejskom moru i tamo je umro verovatno posle 1212. godine. Vilarduen je svoju hroniku napisao oko 1208. godine, a sačuvana je u devet rukopisa iz XII i XIII veka. On se sa pravom svrstava u klasične pisce istorije. Pisao je o

2

Dana C. Munro, Translations and Reprints from the Original Sources of European History, Series 1, Vol 3:1, Philadelphia 1912, 15-16 http://www.fordham.edu/halsall/source/choniates1.html

2

Branislav Smuk ^etvrti krsta{ki rat

pohodu u kome je sam učestvovao i to njegovom delu daje značajnu dokumentarnu snagu. Vilarduen nam prikazuje pohod iz ugla njegovog voĎstva, čije postupke pokušava da opravda i pokušava da objasni razloge skretanja Četvrtog krstaškog rata. Mnogi istoričari zbog toga sa sumnjom prihvataju Vilarduenovo delo. TakoĎe on oštro kritikuje voĎstvo pohoda, pokušavajući da zaštiti sebe i svoje sunarodnike. Vilarduen tačno sledi hronologiju dogaĎaja i sve o čemu priča je sam video, ništa ne priča po čuvenju. Stil mu je običnog govora, a rečenice su mu kratke i saţete. Delo Ţofroa Vilarduena nam je dostupno u celosti u prevodu E. Farala na savremeni francuski jezik3, takoĎe je dostupan prevod na savremeni engleski jezik4.

Robert od Klarija (Robert de Clari lat. Robertus) je autor hronike koja nosi isti naziv kao i Vilarduenova hronika. Rodio se oko 1170. godine u Pikardiji. Bio je siromašan vitez, vazal Petra Amijenskog. Postao je krstaš vodeći se za primerom svoga gospodara. On nije zauzimao visok poloţaj u komandi pohoda, kao Vilarduen, već je bio običan vojnik. Iz Carigrada odlazi već 1205. godine i od tada ţivi u jednom samostanu u rodnoj Pikardiji, gde je i napisao svoje delo. Robertova hronika opisuje dogaĎaje, dalje od Vilarduenove, do 1216. godine i pretpostavlja se da je posle te godine umro. Robert nam u svojoj hronici opisuje krstaški rat onako kako ga je videla masa običnih vojnika. On nema uvid u visoku politiku krstaša i nema kritičnosti kao Vilarduen. Posle 1205. godine dogaĎaje nam opisuje po čuvenju, a za period pre toga ima dosta krivih sećanja. Hronologija mu je često nepovezana i netačna. Robertova hronika nema memoarski karakter kao Vilarduenova, od koga se takoĎe stilski razlikuje i u svom prikazivanju ima liričnosti i dramatičnosti. Hronika Roberta od Klarija je sačuvana samo u jednom rukopisu sa kraja XIII ili sa početka XIV veka. Dostupna nam je u celosti u

3

Villehardouin, La Conquête de Constantinople, éditée et traduite par Edmond Faral, Les classiques de l’historie de France au moyen age, tome II (1203-1207), Paris 1939. 4 Geoffrey de Villehardouin: Memoirs or Chronicle of The Fourth Crusade and The Conquest of Constantinople, trans. Frank T. Marzials, London 1908. http://www.fordham.edu/halsall/basis/villehardouin.html

3

Branislav Smuk ^etvrti krsta{ki rat

prevodu A. Pauphileta na savremeni francuski jezik5, takoĎe i u prevodu na savremeni engleski jezik6. Za proučavanje istorije Četvrtog krstaškog rata bitna nam je i prepiska pape Inoćentija III, sastavljena posle 1209. godine i objavljena u Migne, Patrologia Latina7. Ovo izdanje sadrţi i pisma Enrika Dandola i Henrija Flandrijskog papi Inoćentiju. Istraţivanja istorije krstaških ratova su počela u Francuskoj u XVII veku. Opati iz reda benediktinaca su počeli veliki posao sakupljanja i prevoĎenja literature o ovoj temi. Pre istraţivanja benediktinaca Ţak Bongars je 1611. godine izdao prvu kolekciju tekstova o latinskom Orijentu8. Dţ. F. Bertero je krajem XVIII veka planirao da objavi originalne tekstove vezane za temu latinskog istoka ali ga je Francuska revolucija sprečila u tome. Naučna istraţivanja vezana za problematiku krstaških ratova su počela u XIX veku. Posao koji su započeli benediktinci je završila Francuska akademija za arheologiju i filologiju, i objavila je Zbornik istoričara krstaških ratova9 u šesnaeast tomova sa kolekcijom ovih radova. Posle restauracije 1815. godine istraţivanja na ovu temu su ponovo zainteresovala naučnike, pojavljuju se radovi J. F. Mišoa10, F. Vilkena11 i Č. Milsa12. IzmeĎu 1839. i 1842. godine kralj francuske Luj Filip je u Versajskom muzeju osnovao novu postavku posvećenu krstašima u kojoj su bili izloţeni oklopi učesnika u svetim ratovima. Temelji modernog naučnog istraţivanja su poloţeni u drugoj polovini XIX veka. Najveće zasluge za proučavanje krstaških pohoda u XIX veku ima grof Rijan koji je 1875. godine u Parizu osnovao Društvo latinskog istoka, koje je izdalo dvotomnu

5

Robert de Clari, La Conquête de Constantinople, édition établie et annotée par Albert Pauphilet texts nouveaux commentés par Edmond Pognon, Historiens et chroniqueurs du moyen age: Robert de Clari, Villehardouin, Joinville, Froissart, Commynes, Paris 1952, 13-92 6 Robert of Clari, Account of the Fourth Crusade, ed. Edward N. Stone, Three Old French Chronicles of the Crusades, Seattle 1939. http://www.deremilitari.org/RESOURCES/SOURCES/clari.htm 7 Gesta Innocentii Tertii, Migne, Patrologia Latina, Paris 1855, Sv. CCXIV-CCXVII 8 Ed. Jacques Bongars, Gesta Dei per Frances, Hanover 1611. 9 Recueil des Historiens des Croisades, XVI, Paris 1841-1906. 10 J. F. Michaud, Histoire des Croisades, III, Paris 1812-1817. 11 F. Wilken, Geschichte. der Kreuzzüge, Leipzig, VII, 1807-1832. 12 C. Mills, History of the Crusades, II, London 1820.

4

TakoĎe su u svim evropskim zemljama. VI. 19 E. Innsbruck 1891. Munro. “Société de l'histoire de France”. Erdmann. H. Paris 1902. The Crusades. Röhricht. Hagenmajer16. Runciman. The Kingdom of Crusaders. pohode iz XII veka u svom delu proučava engleski istoričar Smejl24. mape. 21 D. 24 R. Cambridge 1935. Nakon tog perioda pojavljuju se značajna dela velikih autora od kojih moţemo da istaknemo Ernesta Barkera19. objavljivane nacionalne kolekcije dokumenata koje su omogućile lakši dolazak do izvora za istoriju krstaških ratova: “Monumenta Germaniae Historica”. C. New York 1935. История крестовых походов. Sredinom XX veka zainteresovanost za istoriju krstaških ratova ponovo počinje da raste. Stuttgart 1935. 1097-1291. 16 H. Ovaj autor ima još jedno sjajno delo u kome istraţuje doprinos papa 13 14 Count P. “Fontes rerum austriacarum”… Posle završetka Prvog svetskog rata usledio je period zatišja i konsolidacije u istraţivanju krstaških ratova. Treba pomenuti i naučnike koji su svojim radom doprineli osvetljavanju teme krstaških ratova krajem XIX i početkom XX veka. Stevenson. Cambridge 1956. 23 R. 26 K. des fünften Kreuzzüges. London 1969. Успенский. Riant. i istorija krstaških ratova u šest tomova napisana od strane američkog tima naučnika predvoĎenih Kenetom Setonom26. Od 1893. H. 1900-1902. Uspenski18.И. III. LaMonte. to su: Reriht15. A History of the Crusades. Smail. Chronologie de la première croisade. 1100 to 1291. 1097-1193. Setton. Stivenson17. Studien zur Gesch. Cambridge 1955. Crusading Warfare. tokom XIX veka. Innsbruck 1901. Hagenmeyer. godine Društvo latinskog istoka počinje da izdaje Latinsko istorijski časopis14 u kome objavljuje studije. 25 S. Röhricht. Tada se pojavljuje i najcelovitije delo na engleskom jeziku od Stivena Ransimana u tri toma25. 18 Ф. C. Die Enstehung des Kreuzzügsgedanken. 5 .Branislav Smuk ^etvrti krsta{ki rat knjigu Arhive latinskog istoka13. III. Feudal Monarchy in the Latin Kingdom of Jerusalem. “Rerum Britannicarum Medii aevi Scriptores”. Cambridge 1907. Barker. zatim još uvek nezamenljiva dela za istoriju krstaških ratova Dţona LaMontea20 i Dane Munro21. II. London 1923. Paris 1881. Archives de l’Orient Latin. Paris 1934-1936. hronike i pisma u vezi sa krstašima i njihovim drţavama. B. 20 J. U tom periodu objavljena su klasična dela o istoriji krstaša od Karla Erdmana22 i Rene Grusea23. Hagenmeyer. Спб. Regesta regni hierosolymitani. 17 W. Innsbruck 1893. 15 R. Grousset. L. Revue de l’Orient Latin. R. 22 C. The Crusades in the East. A History of the Crusades. Geschichte des ersten Kreuzzüges. Paris 1893-1913. Historie des Croisades et du royaume franc de Jerusalem.

J. Gabrieli. The Crusade: Historiography and Bibliography. sekundarne studije i članke iz časopisa. Riley-Smith. Queller. 34 P. The Meeting of Two Worlds: Cultural Exchange Between East and West During the Period of the Crusades. Setton. 29 H. godine. Keler40. The Fourth Crusade: The Conquest of Constantinople. IV. Les Croisades. The Crusades: A Short History. Queller. 31 A. Stuttgart 1965. S. London 1981. nam pruţa uvid u arapske izvore o krstaškim ratovima. 27 K. Na ruskom jeziku imamo istoriju krstaša od Zaborova28. 30 H. Izbor izvora prevedenih na savremeni francuski jezik moţemo naći u delu Reţine Perno37. godine o krstašima29. E. 6 . E. Oxford 1962. Angold42 i Barlet43. E. London 1987. 35 J. Arab Historians of the Crusades. Meyer. 40 D. TakoĎe u novijim delima taj problem proučavaju: Barlet41. 37 Régine Pernoud. 1204-1571. Delo italijanskog istoričara Frančeska Gabrielija36. Treba pomenuti standardan bibliografski rad nemačkog autora Mejera iz 1965.Branislav Smuk ^etvrti krsta{ki rat krstaškom pokretu27. Godfri39. Mejer je iste godine objavio i istoriju krstaša30. J. Riley-Smith. Philadelphia 1976-1984. 36 F. P. Milwaukee 1962. 28 М. Od novijih dela o krstaškim ratovima treba istaći radove Dţonatana Rajli-Smita32. 1204: The Unholy Crusade. Geschichte der Kreuzzüge. Die Kreuzzüge. sa prevodom izvora i dokumenata na savremeni ruski jezik. New York 1971. Заборов. The First Crusade and the Idea of Crusading. IV. Philadelphia 1991. E. 38 C. Riley-Smith. 33 V. C. История крестовых походов в документах и материалах. Мoсква 1975. 32 L. D. Paris 1960. Koristan izbor izvora u prevodu na savremeni engleski jezik moţemo naći u delu Dţejmsa Brundaţa35. originalno napisano na italijanskom jeziku i objavljeno 1957. Oxford 1908. Novije izdanje o krstašima nam je priredio i nemački naučnik Migler34. The Crusades: A Documentary Survey. Brundage. А. Probleme Četvrtog krstaškog analizirali su sledeći istoričari: Klimke38. The Papacy and the Levant. H. Goss. Meyer. Godfrey. takoĎe i odličan zbornik koji se bavi intelektualnom i kulturnom istorijom krstaških drţava33. Riley-Smith. 39 J. Atiya. Die Quellen zur Geschichte des vierten Kreuzzuges. TakoĎe se pojavljuje slična ali nešto kraća studija na engleskom jeziku31. Crusades: Idea and Reality 1095-1274. koji uključuje izvore. Breslau 1875. J. München 1988. Bibliographie zur Geschichte der Kreuzzüge. V. A. The Latin Conquest of Constantinople. Berkeley 1984. Pensilvania 1977. Michigan 1986. Milger. Stuttgart 1965. Bornstein. Klimke.

Hodočasnici su se kretali starim trgovačkim putevima. Njihov prvenstveni cilj je preuzimanje kontrole nad Svetim gradom Jerusalimom i ostalim svetim mestima vezanim za ţivot Isusa Hrista. Zapad. ali nesigurne priče o neverovatnom sjaju i bogatsvu istočnog sveta. Beograd 1998. zbog kojih su ovi ratovi bili pokretani. 77 7 . Bartlett. The Fourth Crusade: Event and Context. Gde god da je postojalo svetilište. do 1291. godine. Djurant. 695 45 @. The Fourth Crusade and the Sack of Constantinople. 41 W. I. Strah od ekspanzije Turaka na istoku i u Španiji je prvi od bitnih uzroka zbog kojih su pokrenuti krstaški ratovi44. Angold. Stroud 2000. Dibi.B. hodočašće na Sveti grob u Jerusalim45. osiromašen ratovima i čarkama izmeĎu feudalaca. 43 J. Ali iza ovoga se krije mnogo komplikovaniji i veći broj uzroka i ciljeva. Vreme katedrala. tu su se mogli okupiti hodočasnici. Phillips. New York 2003. je imao prilike da čuje od mnogih putnika sa Orijenta slatkorečive.Branislav Smuk ^etvrti krsta{ki rat SVETI RAT Krstaškim ratovima nazivamo kulminacioni čin sukoba izmeĎu hrišćanskih drţava zapada i islamskih zemalja na istoku u periodu od 1095. An Ungodly War: The Sack of Constantinople and the Fourth Crusade. i moţe se reći da su oni prokrčili put za buduće pohode krstaša. na severu Španije. U jedanaestom veku postojala su tri mesta koja su bila cilj najuglednijih hodočašća: hodočašće na grob svetog Petra u Rim. London 2005. i ono najcenjenije i najopasnije. relikvije svetaca. njihova popularnost je u to doba bila velika. vol. Doba vere. koji su povezivali zapad sa istokom. Beograd 1989. 42 M. grob. hodočašće na grob svetog Jakova u Komposteli. 44 V. Ti putnici su bili hodočasnici ili “Palmeri”. Svi ti hodočasnici su ţeleli da pronaĎu put za iskupljenje svojih greha i da zadobiju boţiju milost pomoću svojih putovanja.

a hrišćanske sekte su uţivale široku slobodu veroispovesti. godine osvojili Edesu. Poslao je svoje izaslanike papi Urbanu II. hodočašće na Hristov grob je postalo opasan i neizvestan podvig. godine i uopšte nije bio u zavidnom poloţaju. Istorija Vizantije. pa čak i Nikeju. i krenuli su u ekspanziju prema severu. Unutrašnje borbe. 46 G. zatim veliki raskol sa zapadnom crkvom 1054. Treći neposredni uzrok je teţnja italijanskih gradova – Pize. godine46. Te iste 1071. 339 8 . godine i buntovne jeresi su slabili carevinu. 1071. prema Vizantijskom carstvu. a muslimani su bili suzbijeni u Španiji. bio je primoran da traţi pomoć plaćenika. Ali Turci Seldţuci su Fatimidima 1070. Beograd 1996. da prošire svoju trgovačku moć. Đenova. Oni su molili latinsku Evropu za pomoć u borbi protiv Turaka.Branislav Smuk ^etvrti krsta{ki rat Vladavina egipatskih Fatimida u Palestini je bila blaga. Italijanski trgovci su igrali veliku ulogu u krstaškim ratovima. to su bili Pečenezi. Antiohiju. Hrišćanski hodočasnici su imali slobodan pristup u Jerusalim. Piza i naročito Venecija su imale nameru da okončaju muslimansku prevlast na istočnom mediteranu i da smanje uticaj Vizantije kao njihovog konkurenta u tom području. Đenove i Venecije. godine Turci su razbili vizantijsku vojsku kod Mancikreta i zavladali su velikim delom Male Azije. godine oduzeli Siriju i Palestinu sa Jerusalimom. Robert Gviskard je osvojio Bari. Stizale su vesti o progonu hrišćana i njihovom ugnjetavanju. godine. zapadni Mediteran je bio slobodan za hrišćansku trgovinu. Normani su zauzeli Siciliju od Turaka 1091. godine sa Zapada su je udarili Normani. čijim padom se završava vizantijska vladavina u juţnoj Italiji. Sredinom jedanaestog veka Vizantijsko carstvo je bilo u veoma teškom stanju. godine na saboru u Pjaćenci. Pošto nije imao sredstava da opremi redovnu armiju. Ostrogorski. Car Aleksije I Komnin je došao na vlast 1081. Seldţuci su 1085. Aleksijev vapaj za pomoć je došao baš u pravom momentu i papa je imao nameru to da iskoristi za ispunjenje svojih ciljeva. Drugi neposredni uzrok pokretanja krstaškog rata krajem jedanaestog veka je slabost Vizantije. koji su došli do zidina Konstantinopolja 1091. koji ih je primio u martu 1095. Treća opasnost po Vizantiju je dolazila sa severa.

D. Kosminski. Ofanzive u Španiji i Portugaliji su bile manje spektakularne od ofanziva krstaša na istoku. Papa Grgur VII (papa od 1073-1085. Vol. 194 9 . Istorija srednjeg veka. Istorija srednjeg veka. i tako bi papa uspostavio kontrolu Rima nad istočnom crkvom. Vajn{tajn. J. Njegov plan za akciju je bio još ambiciozniji. Krsta{i. J. Papa je osudio svaki sukob meĎu hrišćanima i hteo je da smiri nemačkog kralja i buntovne feudalce. Beograd 1950. Vol. 27 48 A. rat protiv nevernika u sluţbi boţijoj49. Ali u očima pape. I. godine. Vol. Grgura VII je borba sa Henrihom IV onemogućila da u potpunosti izvede svoj plan. Udaljcov. Beograd 1950. Duse. Kosminski. Vitezovi iz Šampanje i Burgundije su se kretali na hodoćašće u Kompostelu sa novim zadatkom. godine. čiji su odnosi bili u lošem stanju pogotovo posle 1054. L. Gradac 154/155. L. 1085. 141 50 A. zbog prava primogeniture. Vajn{tajn. Beograd 1961. Zajednički cilj bi okupio sve evropske hrišćane na istu stranu i smanjio bi njihove beskonačne borbe. Krsta{ki pohodi. Peroa. D. Tada hodoćašća u Santjago De Kompostelu. Papstvo je stvorilo ideju svetog rata. Crkva bi tu odigrala ulogu ujedinitelja hrišćanskog sveta a kao rezultat će svi priznati njeno prvenstvo nad svetovnom vlasti. Grgur VII je pokrenuo krstaški pohod protiv nevernika u Španiji48. I. 194 49 E. godine. rata protiv nevernika. A. Hrišćani bi trebali da oslobode Svetu Zemlju od nevernika. Vizantija i [panija. 47 K.Branislav Smuk ^etvrti krsta{ki rat Konačna odluka za početak krstaških ratova je došla iz samog Rima. Osvajanjem Toleda. Istorija Francuske. da napadnu nevernike. O. ^a~ak 2005. R. O. Papa Urban II je nastavio ideje Grgura VII od kako je došao na stolicu 1088. A. Osvojenom zemljom bi mogli da raspolaţu mladi plemićki sinovi koji su. Jedino takvu vrstu rata je crkva dozvoljavala. I. Nastavio je plan svoga prethodnika da se reši buntovnih kneţeva i barona tako što bi ih uputio u sveti rat. rekonkvista je u Španiji bila u punom zamahu. dobijaju vid organizovanih vojnih pohoda na islamske zemlje. osvajanje muslimanske Španije je bilo sveti rat i njime su se sticale oproštajnice grehova koje je papa obećavao za učestvovanje u krstaškim pohodima. Udaljcov. godine) je vodio je ţestoku borbu sa Carem Henrihom IV oko primata duhovne i svetovne vlasti. a pogotovo hodočašća u Jerusalim. Bruk. Crkva je ograničavala voĎenje rata izmeĎu velikaša i gledala je da usmeri tu razarajuću energiju na drugu stranu47. bili lišeni zemlje i postajali su pustolovi i maltene razbojnici50.

Ali naravno da nisu svi iz verskog zanosa krenuli u sveti rat. Odaziv na sabor je bio i više nego velik. Vol. TakoĎe je onima koji uzmu krst bilo obećano oslobaĎanje dugova. Njegov poziv na rat je uspeo da izazove oduševljenje i veoma veliki odaziv dobrovoljaca. Uspenski. godine51. Izaslanici pape Urbana II su 1095. Pohod na istok je bio idealna prilika da se dokopaju zemlje ili da se obogate pljačkom bogatih istočnih kneţevina. II. Beograd 2000. godine počeli da putuju po severnoj Italiji i juţnoj Francuskoj i da propagiraju sveti rat protiv nevernika. Za krupne feudalce (kraljeve. Istorija Vizantijskog carstva. računajući da će u novoj zemlji naći slobodu. 110 10 . a Vizantija bi kao zaslugu za zaštitu priznala nadmoć Rimske stolice. vojvode i grofove) sveti rat je obećavao proširenje njihovih poseda. kao javno priznanje svoga zaveta. Svi koji su prihvatili sveti rat su morali da nose crveni krst na gornjem delu odeće. Cambridge 1955. 106 S. Dolazak izaslanika Aleksija I Komnina 1095. Kmetovi i vazali su za vreme trajanja rata bili osloboĎeni lojalnosti gospodaru. Broj sitnih ritera bez zemlje je rastao zbog nasleĎa zemlje na principu primogeniture52. i budite sigurni u nagradu neuništive slave u Carstvu nebeskom”. u kome je raspirivao mrţnju prema muslimanima. Nijedan kralj se nije priključio Prvom krstaškom ratu. novembra 1095. koji je počeo 18.Branislav Smuk ^etvrti krsta{ki rat Slabost Vizantije papa bi iskoristio na pravi način. godine. A History of the Crusades. Vol. Obećavao je: “S radošću poĎite na ovo putovanje radi oprosta vaših grehova. Oni su gledali da se dokopaju zemlje i kmetova. Seljaštvo je beţalo od ugnjetavanja feudalaca. pa su i uzroci njihovog polaska bili različiti. Na prvom mestu su feudalci koji su igrali glavnu ulogu u tom pokretu. je stigao kao poručen. Runciman. u severnoj Francuskoj. Od tada se nazivaju: “oni koji su prihvatili krst”. III. a imanje i porodica bi bili pod zaštitom crkve za vreme njihovog boravka u ratu. Urban II je odrţao vatreni govor. 51 52 F. koji su molili za pomoć. U krstaškim ratovima su učestvovale najrazličitije društvene klase. oni su se pridruţili tek u kasnijim pohodima. Papa je pozivao na veliki sabor u Klermontu.

cela Evropa je bila jedinstvena. Većina voĎa koji su se odazvali u Prvom krstaškom ratu su bili Francuzi. Na istoku je kao posledica Prvog krstaškog rata nastalo nekoliko krstaških drţava: Jerusalimska Kraljevina. krstaška vojska je stigla do Jerusalima i osvojila ga. kneţevina Antiohija i grofovija Edesa. Istorija srednjeg veka. 195 54 F. su se vratili da sačekaju armije krstaša. Grof Rajmond Tuluski i Boemund Tarentski. A. Oni su prvi stigli u Konstantinopolj i nisu hteli da sačekaju glavnicu hrišćanske vojske. i tamo je osnovao Edesku grofoviju. Beograd 1950. Udaljcov. godine je počeo Prvi krstaški rat. Uz pomoć Mlečana. Uspenski. sin Roberta Gviskarda. Krstaši su u Maloj Aziji bili stalno napadani od strane Turskih odreda. O. Vol. mada je bilo i Nemaca i Normana. godine oni su stigli u Konstantinopolj. grofovija Tripoli. Osvajanje Antiohije i Jerusalima je bilo praćeno strašnim pokoljem muslimanskog stanovnišva. I. Urban II je uspeo u svojoj zamisli.Branislav Smuk ^etvrti krsta{ki rat Seljaci su na pokret bili primorani zbog gladi i epidemija koje su bile česta pojava u Zapadnoj Evropi jedanaestog veka53. Preţiveli. koja je obuhvatala Palestinu i juţni deo Sirije. koje muslimani neće nikada zaboraviti. U proleće 1099. Najpre je stihijski u rat krenula sirotinja predvoĎena Petrom Amijenskim “Pustinjakom”. One su nominalno zavisile od Jerusalimske kraljevine. Sledeće 1096. što je dovelo do toga da su jedna po jedna počele da padaju muslimanima u ruke. Zatim je godinu dana prošlo na opsadu grada Antiohije. D. U proleće 1097. Balduin. meĎu kojima je bio i Petar. Kosminski. Vojske krstaša su krenule na jug prema Konstantinopolju. ali su u stvari bile potpuno samostalne. Đenovljanja i Pizanaca osvojeno je nekoliko lučnih gradova tako da su krstaši zavladali celom istočnom obalom Sredozemnog mora. koja je bila jedna od najvaţnijih 53 A. II. pošto je ova ogromna armija za sobom ostavljala nered i pustošenje54. Vol. tamo je osnovana Kneţevina Antiohija kojoj je na čelu stajao Boemund Tarentski. Kada je osvojena. Istorija Vizantijskog carstva. Aleksije I ih je prebacio u Malu Aziju gde su ih Turci satrli. je osvojio jermenski grad Edesu. Najznačajniji su: Gotfrid Bujonski. J. L. Vajn{tajn. Beograd 2000. brat Gotfrida Bujonskog. Krstaške drţave su bile veoma slabe i razjedinjene. On je sada teoretski bio prihvaćeni gospodar evropskih kraljeva. 108 11 . Ceo hrišćanski svet je bio uzbuĎen zbog ideje o svetom ratu kao nikada do tada. Car Aleksije I ih je brţe bolje prebacio preko Bosfora. Edesu.

ali bez uspeha55. U njemu su učestvovala tri vladara: nemački car Fridrih I Barbarosa. Vajn{tajn. godine. glavno uporište krstaša. Krstaši su pokušali da zauzmu Damask. Konrad III je izgubilo veći deo svoje vojske i vratio se brodovima u Evropu 1148. O. D. Barbarosa je vodio pregovore sa Srbima i Bugarima koji su bili neprijatelji Vizantije. Evropa je bila zgranuta propašću Drugog krstaškog rata. koja je obuhvatala Egipat. Udaljcov. Kosminski. Istorija srednjeg veka. 203 12 . Saladin je 1187. već sa velikom i snaţnom drţavom. jer su navikli da ţive u miru sa Damaskom. i da obezbedi prelazak svoje vojske preko vizantijske teritorije. 1189. Oni su Fridrihu ponudili vazalnu zakletvu i savez u borbi protiv Carstva.Branislav Smuk ^etvrti krsta{ki rat krstaških kneţevina na istoku i koja je štitila njihove posede sa severa. Jafu. On je pokušavao da se sporazume sa vizantijskim carem Isakom II. Ni Treći krstaški rat nije doneo velike rezultate. Stvorena je ujedinjena drţava pod voĎstvom Saladina. do 1192. Bejrut. L. godine porazio krstaše kod Tiberijadskog jezera i za nekoliko nedelja je uspeo da osvoji Akru. vizantijska vlada je sklopila sporazum sa Saladinom i obavezala 55 A. Rezultati ove ekspedicije su bili prilično ţalosni. godine je Barbarosa stigao na Balkan preko Ugarske. godine. VoĎe ovog pohoda su bile dve krunisane glave: francuski kralj Luj VII i nemački car Konrad III. Gubitak Jerusalima je bio podsticaj za Treći krstaški rat. Treći krstaški rat je trajao od 1189. Krstaši su pored Saladina morali da se bore i sa Vizantijom. Na istoku je u drugoj polovini dvanaestog veka došlo do velikih promena. Vol. Askalon i Jerusalim. godine osvojio mosulski emir. Krstaši više nisu imali posla sa razjedinjem snagama pojedinih emira. Beograd 1950. je 1144. I. Luj VII je ostao još godinu dana u Palestini i išao je na hodočašća. iste godine kada je propala opsada Damaska. deo Sirije i deo Mesopotamije. obilazeći svetilišta. Odgovor na gubitak Edese je bio Drugi krstaški rat koji je počeo 1146. Krstaši su jedino uspeli da izazovu gnev Vizantije zbog pljačkanja i maltretiranja. J. Jerusalim je naravno predstavljao sveto mesto i sledbenicima Muhameda koji se nisu mogli pomiriti da on ostane u rukama hrišćana. Sa druge strane. A. francuski kralj Filip II Avgust i engleski kralj Ričard Lavlje Srce. godine. Baroni Jerusalimske kraljevine im uopšte nisu pomagali.

Kada je Ričard čuo da su Filip II i njegov brat Jovan Bez Zemlje izvršili napad na njegove posede u Normandiji rešio je da pregovora sa Saladinom i 1192. godine Filip II se vratio u Francusku57. Duse. Vol. Istorija Vizantije. Istorija Francuske. Odmah posle zauzeća Akre 1191. Isak II nije mogao da se suprotstavi moćnijoj nemačkoj armiji i kada je Fridrih krenuo sa vojskom na Carigrad vizantijski car je ipak popustio. Haifu. 158 13 . Arsuf. koja se prostirala duţ obale izmeĎu Jafe i Tira. godine. Beograd 1961.Branislav Smuk ^etvrti krsta{ki rat se da neće propustiti nemačku vojsku kroz svoju zemlju. godine Ričard se ukrcao na brod i krenuo je nazad u Evropu. osvojio je gradove koji su joj pripadali: Plovdiv i Jedrene. Time je nastalo mirno stanje na istoku. U ţivotu su ostale još dve krstaške drţave: Antiohija i Tripoli. ali je bio pod protektoratom Saladina. Cezareju. 382 E. on se utopio tako da se nemačka vojska ubrzo vratila kućama56. kako bi se suprotstavio savezu svoga brata i Filipa II. godine je sklopljeno primirje na pet godina. Jafu na obali. Beograd 1996. Mirom izmeĎu Saladina i Ričarda su faktički priznata osvajanja krstaša na istoku. Šest meseci posle toga umro je i veliki vojskovoĎa Saladin. i kraljevi krstaških drţava su gledali da ţive u miru sa muslimanima. Peroa. R. Vladar Jerusalimske kraljevine je bio Henri od Šampanje i mogao je da nosi titulu kralja. I. kada je prelazio jednu reku u Maloj Aziji 1190. Ričard Lavlje Srce je ostao jedini voĎa Trećeg krstaškog pohoda. Isak se obavezao 1190. a pored njega obuhvatala je i gradove: Tir. godine da će Nemcima ustupiti brodove za prebacivanje trupa u Malu Aziju i da će snabdevati nemačku vojsku namirnicama. Posle tri krstaška rata i velikih 56 57 G. Ali je već bilo sasvim izvesno da je to gotovo nedostiţan poduhvat. U oktobru 1192. Fridrih je rešio da Vizantiju primora na saradnju silom. i u unutrašnjosti još Lidu i Ramlu. Ovim mirom je formirana krstaška drţava sa veoma malom teritorijom. POKRETANJE NOVOG KRSTAŠKOG RATA Ţelja zapadnih hrišćana za osvajanjem Jerusalima nije bila izgubljena. Centar ove drţave je bio grad Akr. Ostrogorski. Ričard i Filip II su uspeli da osvoje grad Akru koji je postao prestonica Jerusalimske kraljevine. Ričard je obećao da neće napadati Jerusalim i za uzvrat je dobio privilegiju da hodočasnici mogu da posećuju sveta mesta u njemu. Pohod Fridriha Barbarose se završio nesretnim slučajem.

godine58. 325-338 14 . Radi}. Separatističke teţnje u provincijama su uzimale sve većeg maha. Vol. ali bez uspeha. Pojavljuju se zloupotrebe u centralnoj i provincijskoj upravi. a centrifugalne sile59 su dovele Carstvo blizu definitivnog raspada. Istorija Vizantijskog carstva. O provincijama carstva niko nije vodio računa a one su najviše stradale od najezdi neprijatelja. Beograd 2000. Viljem II normanski kralj Obeju Sicilija je 1185. Vol. Isak II AnĎeo je bio sposoban vladar.Branislav Smuk ^etvrti krsta{ki rat ţrtava Jerusalim je i dalje bio u rukama nevernika. Uspenski. godine na vizantijski presto dolazi dinastija AnĎela. pogledati: F. Većina političara toga doba je mislila da je ključ neuspeha u tome što se Vizantija suprotstavlja Evropljanima. Sukobi za vreme krstaških ratova izmeĎu Latina i Romeja su još više produbili jaz koji je vladao izmeĎu Zapada i Istoka. a pogotovo na pohod Fridriha Barbarose. Isakov vojskovoĎa Aleksije Vrana je uspeo da pobedi Normane. Oblasni gospodari su teţili da se ekonomski i politički osamostale jer su celokupni prihodi carstva išli u Konstantinopolj. u dve bitke kod Minopolja i kod Dimitrice. 25 59 Vi{e o centrifugalnim i centripetalnim silama u istoriji Vizantije. U ovom periodu dolazi do izraţaja korumpiranost vizantijskog drţavnog sistema koji se lagano ali sigurno kvario još od XI veka. Beograd 2000. godine zauzeo Solun uz strašno pustošenje. još od osvajanja Roberta Gviskarda normanski gusari su pljačkali vizantijske provincije. Brojni carevi su i pre dolaska dinastije AnĎela pokušavali da srede stanje u zemlji. I. Sa druge strane su Vizantijci nosili veoma loše uspomene na prošle krstaške pohode. Oni su osuĎivali vizantijske careve da rade u savezu sa muslimanima i da na sve načine doprinose neuspehu hrišćanskih kneţevina na Istoku. Donosili su razne zakonske i administrativne mere kako bi ograničili moć lokalnih gospodara. Strah u poznoj Vizantiji: 1180-1453. pogotovo posle rascepa crkvi 1054. a podmićivanje je postojalo na svakom koraku. II. Teškom ekonomskom stanju u zemlji su doprinele spoljne opasnosti koje su vrebale Vizantiju. 58 R. Stanovništvo je propadalo zbog prekomernih nameta dok je velika količina novca trošena na izdrţavanje dvora i podmićivanje stranih vladara. prodaju se polo ţaji. 1185. Normani su bili stalna pretnja sa Sredozemlja. ali ni njegova umešnost nije mogla da spasi Vizantiju od unutrašnjih i spoljašnjih opasnosti koje su joj pretile.

vladar nemačke je postao Henrih VI. nau~ni simposion pada Carigrada u Istorija Vizantije. 63 15 . Oni su morali da napuste Solun. Ostrogorski. 1185. Bugari i Srbi su se sve više okretali od oslabljene Vizantije prema Zapadu i traţili su od rimske crkve pomoć u svojoj borbi za samostalnost. godine. njegov sin. i tek posle ovoga su Normani za neko vreme prestali da budu pretnja za Vizantijsko sredozemlje60. Kada je izbio ustanak u Maloj Aziji protiv vizantijske vlasti 1187. godine. Isak II AnĎeo je uspeo da sklopi mir sa Belom i oţenio se njegovom ćerkom Margaritom. Srpski ţupan Stefan Nemanja je iskoristio rat Bugarske i Vizantije da proširi svoje teritorije na račun Vizantije. Isak II je uspeo da ga pobedi u bici na Moravi 1190. Novi car Aleksije III nije uspevao da učini ništa. ovaj ustanak će dovesti do potpunog odvajanja bugarskih teritorija od Vizantije. godine. Promena na vizantijskom prestolu je dovela do veoma teške spoljopolitičke situacije. Nemanjin sin Stefan je tada bio oţenjen carevom roĎakom Evdokijom i dobio je titulu sevastokratora61. 377 Srbija i posledice IV krsta{kog rata. Isak II je bio prinuĎen da sklopi mir sa Bugarima. ali su se oni ţestoko branili potpomognuti odredima Kumana. Usprkos ovim pobedama doba vizantijske prevlasti na Balkanu je bilo završeno. a kasnije Drač i Krf. Beograd 1996. Isaka je zbacio sa prestola njegov stariji brat Aleksije i nemilosrdno je dao da ga oslepe. Me|unarodni 950 godina od velikog raskola (1054) i 800 godina od ruke krsta{a (1204). godine je izbio ustanak u Bugarskoj pod voĎstvom Petra i Asena. Maksimovi}. 60 61 G. Sklapanje mira sa Bugarskom je značilo i priznanje Drugog bugarskog carstva. Lj. Ali Ugari nisu bili jedina opasnost za vizantijski Balkan. Posle smrti Fridriha I Barbarose u Trećem krstaškom ratu 1190. Isak II se spremao na novi pohod u Bugarsku 1195. zajedno sa slepim Isakom zatvorio je i njegovog sina carevića Aleksija. Jedan od bitnih razloga neuspeha Vizantije na Balkanu je to što je ona bila stalno izloţena pritiscima sa Zapada.Branislav Smuk ^etvrti krsta{ki rat te iste godine. On je istovremeno bio car. Druga opasnost je pretila od Ugarskog kralja Bele III koji je krenuo u osvajanja vizantijskih teritorija na Balkanu. Aleksije III AnĎeo je bio mnogo manje sposoban vladar od Isaka i carstvo je ovim prevratom izgubilo poslednju snagu za otpor. Beograd 2005. Isak II je svojim pohodima pokušavao da smiri pobunjene Bugare. godine i Nemanja je morao da vrati osvojene teritorije. ali je u Vizantiji došlo do prevrata koji će imati velike posledice za nju.

H. 386 16 . a takoĎe i da će mu trebati naklonost pape da kruniše svoga sina Fridriha za kralja Sicilije. Papa Selestin III je pozvao nemački kler da propagiraju novi krstaški pohod. Prva ideja novog krstaškog pohoda je osvajanje Jerusalima. Promena na vizantijskom prestolu 1195. A History of the Crusades. godine prihvatio krst i počeo je da se priprema za pohod. Henrih VI se ponudio da vodi sledeći krstaški rat. Vizantijska vlada je bila prestrašena i Aleksije III je pristao na plaćanje “nemačkog poreza” kako bi pokušao da udovolji zapadnom caru. kada je Isaka zbacio njegov brat Aleksije. Papa je zbog ovoga ubedio Henriha da cilj pohoda treba ipak da bude Sveta zemlja i tako je bila otklonjena opasnost po Vizantiju. London 1969. Henrih VI je 1195. Henrih VI je vodio pregovore sa vizantijskim carem Isakom II AnĎelom o tome kako bi Vizantija trebala da pomaţe krstašima u njihovoj borbi a ne da radi protiv njih. I. J. isto ono što je i njegov otac pokušao u Trećem krstaškom ratu. Sada je Henrih VI branio prava svrgnutog Isaka i postao je pretedent na presto Vizantije. Beograd 1950. uništenje Vizantije bi rimsku crkvu dovelo u podreĎen poloţaj prema nemačkom caru. O. L.Branislav Smuk ^etvrti krsta{ki rat nemački kralj i kralj Obeju Sicilija. učvrstio bi svoju vladavinu nad Obe Sicilije i povećao bi ugled Nemačke u Evropi. Vajn{tajn. Udaljcov. Henrih je vršio pritisak na Aleksija III AnĎela i oţenio je svoga brata Filipa Švapskog sa Irenom ćerkom oslepljenog cara Isaka63. 119 65 G. TakoĎe je uplašeni Aleksije III AnĎeo započeo pregovore sa Rimom o crkvenoj uniji. Vol. D. Ali preopterećena zemlja nije mogla da sakupi ugovorenu sumu. Time bi izmirio odnose Hoenštaufovaca sa papama. Beograd 1996. Istorija srednjeg veka. A. Papi nije odgovarala nemačka teţnja za svetskom vladavinom. vizantijska vlada je čak rešila da pokupi nakit sa carskih grobova kako bi sakupila traţeni novac65. II. Istorija Vizantije. III. Dogovoren je i datum 62 A. U Nemačkoj su počele pripreme za pohod. Pošto je znao da će uskoro da istekne primirje izmeĎu muslimana i krstaša na Istoku. Henrih je kao naslednik normanskog kralja Viljema II istakao jake pretenzije na oblasti od Drača do Soluna čime je Vizantija opet bila u opasnosti62. Setton. Cambridge 1955. Runciman. Raspisan je porez za troškove krstaškog rata i Henrih je pokušavao na sve načine da primora Vizantiju da i ona plaća takozvani “nemački porez”64. Vol. je zakomplikovala dalji tok pregovora. 218 63 S. Ostrogorski. godine. Od tada su Hoenštaufovci preuzeli vlast nad ovom kraljevinom od Normana koji su bili saveznici Pape. 112 64 K. Vol. pošto ga je otac oţenio sa Konstancom naslednicom kraljevine Obe Sicilije (juţna Italija i Sicilija). Kosminski. A History of the Crusades.

Papa Inoćentije III je radio na reorganizaciji katoličke crkve obraćajući paţnju na papske finansije i sudstvo. London 1969. U njegovo vreme je počela prodaja indulgencija koje su 66 67 K. Henrihovom smrću pretnja Vizantiji sa Zapada nije prestala. bugarski. Beograd 1989. čiji je povod bila borba za nasledstvo Henriha koji je iza sebe ostavio samo maloletnog sina Fridriha. Posle smrti Henriha VI nemačka imperija se raspala zbog unutrašnjih borbi i prevlast nemačkog cara u Evropi je zamenila prevlast velikog pape Inoćentija III. Kada je bio izabran za papu Inoćentije je imao 37 godina. H. napad je bio samo odgoĎen ali na kratko. Nemački krstaši su uspeli da osvoje Bejrut ali su u leto 1198. švedski. danski. Vazalnu zavisnost od pape Inoćentija III su priznali aragonski. to je bio mart 1196. 154 @. godine počeli da se vraćaju u domovinu kako bi zaštitili svoje interese u graĎanskom ratu. Mešao se i u borbu izmeĎu engleskih i francuskih kraljeva. Vreme katedrala. Bio je odlično obrazovan i naglo se počeo mešati u evropsku politiku. II. Vršio je ulogu arbitra u većini sukoba izmeĎu evropskih vladara. portugalski. Jedan deo krstaša je stigao u Akru ali ih je tamo zadesila vest o smrti cara Henriha VI. godine. 169 17 . vešto je manipulisao ustankom engleskih barona protiv Jovana Bez Zemlje kako bi ga naterao da mu poloţi vazalnu zavisnost. On se popeo na papsku stolicu u januaru 1198. koji je umro septembra 1197. A History of the Crusades. Smatrao je sebe naslednikom ideja Grgura VII i u tom duhu je izraţavao učenje da je papska vlast najviša na svetu. vojvoda Bavarske koji su bili opozicija carske vlasti i pretedenti na presto.Branislav Smuk ^etvrti krsta{ki rat polaska krstaša. Borba se vodila izmeĎu dve stranke: pristalica carske kuće Hoenštaufovaca ili Gibelina i Gvelfa ili Velfa. Kao što mesec prima svoj sjaj od sunca tako i car dobija vlast od pape. Poredio je duhovnu i svetovnu vlast sa suncem i mesecom. poljski i jermenski vladari što svedoči o njegovoj moći. Setton. godine u Mesini posle kraće groznice. samim tim je u prvi plan izbila ideja novog krstaškog pohoda66. Kao naslednik apostola Petra papa stoji iznad svih vladara koji su njemu samo vazali i koje bi papa mogao da smeni ako ne budu izvršavali njegova nareĎenja67. Dibi. Vol. Gledao je da slomi moć nemačkih careva koji su pruţali veliki otpor nastojanju pape da kontroliše svetovnu vlast. Krstaši su trebali da se skupe u Mesini i odatle da krenu prema Palestini. godine i bio je spreman da povede crkvu u novu slavu.

Upozoravao ih je da će baciti interdikt na njihove zemlje ukoliko ne obustave svoja neprijateljstva na pet godina. Zatim da svoju vojsku pošalju preko mora o svom trošku. Istorija Francuske. jer je Egipat bio glavni izvor ekonomskog i ljudskog potencijala Islama za borbu protiv hrišćana. Pozivao je sve hrišćane da uzmu oproštaj za svoje grehe tako što bi krenuli u sveti rat. U avgustu 1198. R.Branislav Smuk ^etvrti krsta{ki rat predstavljale papska pisma kojima se opraštaju gresi. Pisao je francuskom kralju Filipu II Avgustu i engleskom kralju Ričardu Lavljem Srcu. Peroa. 159 18 . Pizu i Đenovu da ispita 68 69 K. On je povratio originalnu koncepciju Urbana II o ideji krstaških ratova i o ulozi papstva u njima. Duse. koja su trebala da odu u Palestinu. Dva papska legata su trebala da odu u Palestinu i da tamo deluju kao papini izaslanici kako bi pripremili put dolazećim vitezovima. Formiraju se prosjački redovi: Franjevci i Dominikanci. Skoro da nije bilo drţave u Evropi koja papi nije slala novčane prihode. protiv “pagana” i Mavara u Španiji. zaštitu njihovih poseda od strane crkve i oproštaj dugova učesnicima pohoda za vreme njihovog odsustva. Kardinal Solfredo je otišao u Veneciju. Inoćentije je pratio tradicionalnu liniju propagande krtstaša. Setton. godine je poslao svoje sveštenike u zapadne provincije da propagiraju ideju novog krstaškog rata68. 154 E. II. Ne obazirući se na monarhe i vladare. jer njihov rat onemogućava regrutovanje trupa za krstaški pohod69. Beograd 1961. Rat izmeĎu njih dvojice je bio u punom jeku. koji su učestvovali u prošlom krstaškom ratu. Inoćentije je poslao svoj poziv svim gradovima. dobila novi zadatak kod kuće. Papin poziv je sadrţao uobičajene ponude: oproštaj greha za krstaše. Vol. U meĎuvremenu su dva kardinala. Vol. A History of the Crusades. Inoćentije je odlučio da zadatak vraćanja Svete zemlje preuzme na sebe. saţaljevajući se nad sudbinom osvojenog Jerusalima. Papa je pisao i vizantijskom Caru Aleksiju III AnĎelu. H. London 1969. Njegove aktivnosti su vezane za pokretanje rata protiv Albiţana u juţnoj Francuskoj. vojvodama i baronima koji su bili pod uticajem Rima da podignu svoje trupe u onom broju koliko imaju sredstava. Smatrao je da pohod treba da se usmeri na Egipat a ne u Palestinu. prekorevajući ga da nije učinio ništa kako bi pomogao Jerusalimskom Kraljevstvu i podsetio ga je na primat papstva. Od prvih dana stupanja na presto. I. U njegovo doba je katolička crkva doţivela vrhunac svoje moći i rimska kurija se strahovito obogatila.

Luj od Bloa i grofovi Tuluza i Bulonje70. Ipak Inoćentije nije odustajao od svoje zamisli. H. Desetina celokupnih prihoda Rimskog prestola bi bila namenjena krstaškom pohodu. London 1969.Branislav Smuk ^etvrti krsta{ki rat mogućnosti njihove eventualne pomoći. Ipak su Ričard i Filip u januaru 1199. II. pisao je sveštenstvu zapadne Evrope da podrţi njegove napore. papa je morao da prekori francusko sveštenstvo zbog nepoštovanja prikupljanja poreza. 155 S. Vol. Naredio je da se za troškove budućeg rata sakuplja porez kojim bi se taj pohod izdrţavao. Vol. H. 109 72 K. Krajem 1199. Runciman. Godinu dana posle naredbe. Petar iz Kapue je stigao u Francusku krajem 1198. 155 19 . TakoĎe je slao pisma patrijarhu u Jerusalim i kneţevima na Istoku da obustave svoje svaĎe i da počnu da se pripremaju za novi rat protiv nevernika. a kardinal Petar iz Kapue je otišao u Francusku da tamo propagira sveti rat. Setton. godine potpisali primirje na 5 godina. Oni su saslušali predlog pape o primirju. Papa je probao preko svojih glasnika da nametne sakupljanje poreza Filipu Avgustu i Jovanu Bez Zemlje. Vol. III. Ali krajem marta je Ričard umro a Filip je obnovio neprijateljstva sa Jovanom Bez Zemlje novim kraljem Engleske71. Ričard je rekao da on samo hoće da povrati one oblasti koje je Filip od njega prisvojio i optuţivao je papu zato što nije zaštitio njegove zemlje dok je bio u krstaškom ratu. A History of the Crusades. Ne moţe se tačno saznati koliko para je bilo prikupljeno ovim porezom i koliko je novca 70 71 K. Dve do tri nedelje kasnije kardinal Petar se susreo sa Ričardom Lavljim Srcem u Normandiji. Filip i Jovan su naravno imali preče stvari na koje bi trošili prikupljeni novac. gde je predstavio papinu bulu. meĎu njima su bili Balduin grof Flandrije i Gana. Setton. godine i sastao se sa francuskim klerom u Diţonu. Skupljanje ovog poreza nije bilo mnogo popularno i sveštenstvo je pruţalo pasivan otpor. godine Inoćentije se odlučio za jedan odvaţan potez. TakoĎe bi za taj cilj trebalo da se izdvoji četrdesetina svih prihoda rimokatoličke crkve a porez bi plaćali i viteški redovi72. II. A History of the Crusades. godine bude rok za okupljanje trupa koje bi učestvovale u novom krstaškom pohodu. Novac bi vladari sakupljali sami od svojih vazala i on bi bio namenjen takoĎe za potrebe novog krstaškog pohoda. London 1969. razlog malog interesovanja za novi krstaški rat je što su Francuska i Engleska bile zauzete meĎusobnim ratovanjem a u Nemačkoj je besnela borba za nasledstvo. Odaziv na papin poziv je bio i više nego mali. A History of the Crusades. Papa je predvideo da mart 1199. Cambridge 1955. Tamo je Petar iz Kapue zatekao Filipa II Avgusta u borbi sa koalicijom francuskih vojvoda koji su prešli na stranu Ričarda.

A History of the Crusades. Vilarduen nam kazuje kako je uzimanje krsta od strane lokalnih plemića bila spontana reakcija na uzbuĎenje koje je raslo povodom novog krstaškog pohoda. Fulk od Nevila je svojim delovanjem. A History of the Crusades. u zamku grofa Tiboa. videti: E. 95-103 75 K. 158 20 . godine. Ţofroa Vilarduen počinje svoje delo sa opisom ovog dogaĎaja i on je po svemu sudeći bio tamo prisutan. 109 Vi{e o problemima hronologije ^etvrtog krsta{kog rata. Ovo je inspirisalo susedne gospodare i plemiće. Krajem novembra 1199. Fulk je imao ranija iskustva kao propovednik. se okupila prva grupa plemića koji će činiti jezgro budućih ekspedicionih snaga74. ne pominje dogaĎaje na turniru u Šampanji75. on je dve godine pre papinog poziva putovao i propovedao velikim masama ljudi u okolini Pariza73. Vol. godine na viteškom turniru u Šampanji. na istu akciju. koji se dešavao u Ekru. koji su sa njima bili rodbinski povezani. Setton. savremenik Vilarduena. Ali energični papa nije odustajao od svoje zamisli. Fulk od Nevila se u potpunosti predao propovedanju novog krstaškog pohoda sve do svoje smrti. verovatno posredno. u novembru 1198.Branislav Smuk ^etvrti krsta{ki rat otišlo u Rim. John. Byzantion XXVIII. On je trebao da regrutuje buduće krstaše umesto Petra iz Kapue. Na tom turniru su grof Tibo od Šampanje i grof Luj od Bloa uzeli krst a njihov primer su pratili mnogi učesnici turnira. Grof Tibo od Šampanje i Luj od Bloa su bili roĎaci kraljevskog doma Francuske i kao takvi su svojim prihvatanjem učešća u budućem pohodu osigurali njegov dalji uspeh. A Note on the Preliminaries of the Fourth Crusade. U tome je imao dosta uspeha i probudio je entuzijazam za novi pohod meĎu običnim ljudima. London 1969. III. Balduin grof 73 74 S. II. H. Cambridge 1955. Bruxelles 1958. mada su kasniji istoričari popularizovali legendu da je Fulk tada bio u zamku grofa Tiboa. Runciman. koja ga je zadesila u maju 1202. Interesantno je pomenuti da ni jedan hroničar. Uskoro su im se pridruţili i njihovi vazali i podvazali. Vol. godine. Vilarduen ne pominje da je Fulk od Nevila bio na tom viteškom turniru. uticao na plemiće da uzmu krst. Francuski plemići su bili najviše zainteresovani za sudbinu hrišćana u Palestini i ideja novog krstaškog rata je tu naišla na svoje prve pristalice. Sakupljanje ovog poreza nije dalo očekivane rezultate. a verovatno njime nije bilo sakupljeno mnogo novaca. Jedna od mera kojom je Inoćentije hteo da poveća odaziv dobrovoljaca za krstaški pohod je angaţovanje sveštenika Fulka od Nevila.

II. 78 F. 76 77 K. preko svoje babe po majci Eleonore Akvitanske77. je činila jezgro armije koja je učestvovala u Četvrtom krstaškom pohodu. sestrom grofa Tiboa. Vol. februara 1200. godine prihvatio učešće u bućem pohodu76. Vol. Grof Balduin Flandrijski je bio oţenjen Marijom. II. VoĎe ove armije su pripadale najuglednijim feudalnim porodicama Francuske. meĎu njima su značajna imena francuske istorije kao što je Simon od Monforta. Beograd 2000. H. To su uskoro uradili i mnogi visoki francuski baroni. U vreme pohoda on je bio već stariji čovek i zauzimao je visok poloţaj na dvoru Šampanje. a Tiboov stariji brat Anri je bio vladar Jerusalimske kraljevine do svoje smrti 1197. A History of the Crusades. Tako je do leta 1200. Ali Vilarduen nam sam kaţe kako nije naveo sve plemiće koji su prihvatili krst. za vreme prve faze regrutovanja krstaša. London 1969. Porodice Bloa i Šampanje su bile meĎusobno rodbinski povezane. Njihov predak Stiven od Bloa je učestvovao u Prvom krstaškom ratu. Ova sila koja je podignuta u Francuskoj. Tibo i Luj su. godine. Njegov prvi odgovoran zadatak je bio da pregovara sa Venecijom kao predstavnik grofa Tiboa. Istorija Vizantijskog carstva. a zatim za engleskog kralja Henrija II koji je bio otac Ri~arda Lavljeg Srca. Najinteresantija i najznačajnija osoba od svih učesnika ovog pohoda je sam istoričar. Ţofroa će odigrati bitnu ulogu u kasnijem toku ekspedicije a takoĎe i u uspostavljanju Latinske imperije na Istoku. bili u porodičnoj vezi sa francuskim kraljem Filipom II Avgustom i sa engleskim kraljem Ričardom. 156 Eleonora Akvitanska je bila prvo udata za francuskog kralja Luja VII oca Filipa II. koji je kasnije učestvovao u Albiţanskom krstaškom pohodu. 309 21 .Branislav Smuk ^etvrti krsta{ki rat Flandrije i Gana je zajedno sa svojim bratom Anrijem 23. Za grofa Tiboa i Luja od Bloa je učestvovanje u krstaškim ratovima bila tradicija78. VoĎa pohoda Grof Tibo i Luj od Bloa su bili potomci dve najznačajnije francuske porodice. godine formirana prilično brojna armija krstaša. U vreme pohoda su sva trojica voĎa su imali manje od trideset godina starosti. Ţofroa Vilarduen nam daje listu od nekih devedeset francuskih plemića i barona koji su prihvatili učešće u budućem krstaškom ratu. maršal Šampanje Ţofroa Vilarduen. Verovatno je rodbinska povezanost meĎu njima uticala da zajedno prihvate učestvovanje u krstaškom pohodu. Setton. Uspenski.

Bloa i Flandrije. Setton. Ovakva teritorijalna povezanost je feudalnu vojsku činila kompaktnom celinom. Frank T. 79 80 K. Divizije. godine šestorica glasnika su krenuli za Italiju80.html 22 . ako ih tako moţemo nazvati. Marzials. Ch III http://www. Luj i Balduin su se dogovorili da imenuju po dvojicu vazala koji bi u njihovo ime vodili pregovore za prevoz krstaša preko mora. u praksi je odnos sizerena i vazala igrao odlučujuću ulogu a takoĎe je bio i najbitniji u lancu komandovanja vojskom krstaša.Branislav Smuk ^etvrti krsta{ki rat Sakupljena krstaška vojska je po sastavu i organizaciji bila tipično feudalna. Komandanti divizija su bili grofovi Šampanje. Morski put je u potpunosti zamenio dug i komplikovan put kopnom kojim su išli prvi krstaši. je teoretski bio dobrovoljni akt pojedinca.edu/halsall/basis/villehardouin. se verovatno sastojala od stotinu plemića koji su predvodili svoje druţine. A History of the Crusades. Divizija je bila podeljena na manje druţine koje su vodili vazali grofova a druţine su bile sastavljene od vitezova i pešaka koji su se borili pod zastavom svoga grofa. London 1969. Ova armija. godine sakupilo se oko osam do deset hiljada krstaša. H. meĎu kojima je bio maršal Vilarduen. London 1908. trans.fordham. Do kraja 1200. 160 Geoffrey de Villehardouin: Memoirs or Chronicle of The Fourth Crusade and The Conquest of Constantinople. Vol. VoĎe su poslale svoje opunomoćene. II. Na drugom sastanku u Kompijeniju trojica grofova: Tibo. su bile sastavljene po regionalnom principu. Svakom od tih divizija je komandovao gospodar teritorije sa koje je divizija dolazila. Kod Roberta de Klarija nailazimo na opis druţine u kojoj je on sluţio. Njihova standardna proporcija u sklopu armije je bila 1 naprema 2 naprema 4. Čin uzimanja krsta. Prvi sastanak voĎa pohoda je trebao da bude u Soasonu ali je odgoĎen da bi se omogućilo dodatno vreme za stupanje novih krstaša u armiju. njegov gospodar Petar Amijenski je predvodio deset vitezova i šezdeset pešaka. kojim su se prihvatale prava i obaveze odlaska u krstaški rat. sakupljena u prvoj fazi regrutovanja u Francuskoj. da traţe prevoz od italijanskih trgovačkih gradova i već krajem 1200. njihovih paţeva na konjima (koji su bili lako oklopljeni) i pešaka. Druţine su bile veličine od osamdeset do stotinu ljudi79. Armija se sastojala od tri glavne kategorije srednjovekovnih ratnika Evrope: vitezova (oklopnih konjanika).

Jovan II Komnin je pokušao da opozove te privilegije ali je Venecija reagovala tako što je započela vojne operacije protiv Carstva 1126. Imala je velike pretenzije da proširi svoju premoć u istočni deo Mediterana. Vreme katedrala. I. Krajem XII veka Venecija je bila najveća trgovačka. hodočasnike pa i krstaše preko Mediterana. Krstaši su obično putovali u grupama i iznajmljivali su brodove iz ovih luka81. Đenove i Venecije. 210 R. Radi}. zauzvrat su Mlečani pomorski pomagali Jerusalimsko kraljevstvo čime su se praktično mešali u poslove krstaša na istoku. godine za vreme Cara Aleksija I. pomorska i kolonijalna sila na Mediteranu. pošto je u toku bila priprema za pohod na Egipat. Tako da nije ni čudo što je papa osudio ovu vrstu trgovine i što je napadao italijanske gradove za krijumčarenje i saradnju sa neprijateljem. Veliki trgovački tovari su kretali bar jednom godišnje iz Pize. U ovom slučaju su šestorica francuskih glasnika traţili od Venecije da opremi flotu koja bi bila dovoljno velika da preveze čitavu krstašku armiju. Beograd 2000. Italijanski trgovački gradovi su razvili trgovinu i sa Egiptom preko luke u Aleksandriji. hodočasnici su traţili mesto u brodovima tih konvoja da ih prevezu do Svete zemlje. Beograd 1989. kada mu je pomagala u borbi protiv Roberta Gviskarda. Vol. Sa tačke gledišta pape i krstaša ovo je bila otvorena trgovina sa neprijateljem. Strah u poznoj Vizantiji: 1180-1453. Uţivala je posebne privilegije koje je dobila 1082. Odavno je Venecija stekla vredne privilegije i povlastice u lukama krstaških drţava kao što su Tir i Akra. time je uspela da prisili Jovana da joj obnovi povlastice.Branislav Smuk ^etvrti krsta{ki rat Italijanski pomorski gradovi su razvili unosan posao tako što su prevozili putnike. a takoĎe je bila na lošem glasu meĎu krstašima jer se više brinula o svom profitu od trgovine nego o uspesima krstaških pohoda. Dibi. godine. Ovim je Venecija produbila dugogodišnji rivalitet sa Đenovom i Pizom. odnosi Mletaka i Grka su se konstantno kvarili i zaoštravali. Venecija je trgovala i sa vizantijskim gradovima i time se počela mešati i u politiku Vizantije82. Stanovništvo Konstantinopolja je bilo frustrirano zbog datih privilegija jer su one latinskim trgovcima dopuštale da 81 82 @. Usprkos stalnom obnavljanju trgovačkih povlastica. što je zahtevalo voĎenje oprezne i agresivne diplomatije kao i odrţavanje reputacije najsnaţnije pomorske sile. 29 23 . Venecija je to shvatila toliko ozbiljno da je ovaj slučaj smatrala drţavnim pitanjem i odlučila je da prevoz krstaša spoji sa svojim interesima.

Beograd 2005. U februaru 1201. U to vreme on je imao je 85 godina. Setton. Jedan od preţivelih ovoga pogroma bio je budući venecijanski duţd Enriko Dandolo. godine kada je Manojlo I Komnin naredio masovno hapšenje Latina u Konstantinopolju i konfiskovanje njihove imovine. A History of the Crusades. On se isticao svojom diplomatskom spretnošću i trezvenošću. Mada su Isak II i Aleksije III opet obnovili date privilegije Veneciji. Vizantija je takoĎe dodeljivala značajne povlastice i Mletačkim konkurentima: Đenovi i Pizi kako bi stvorila protivteţu mletačkoj prevlasti. što ga je činilo velikim političarem svoga doba. Od vremena kada su stigli glasnici krstaša u Veneciju duţd Enriko Dandolo počinje da vodi jednu od glavnih uloga u Četvrtom krstaškom ratu. 162 24 . Osam stole}a od pada Carigrada u ruke latinskih krsta{a. Za veneciju je jedino sigurno rešenje ove situacije bilo rušenje Vizantijskog carstva. Ovaj vremešni starac je bio gotovo potpuno slep ali nesalomivog duha. A History of the Crusades. III. Bio je potpuno ravnodušan prema ideji krstaškog rata kao takvog. 83 P.Branislav Smuk ^etvrti krsta{ki rat naseljavaju čitave kvartove prestonice. Loši odnosi Latina i Romeja su eskalirali 1171. Uz sve ovo treba napomenuti da je Vizantija u doba Aleksija III AnĎela dugovala Veneciji veliku sumu novca i da je Aleksije svim snagama pokušavao da oporezuje mletačke brodove što je bilo u suprotnosti sa ranije datim privilegijama. Runciman. koji je tom prilikom najverovatnije bio oslepljen83. godine. mnogi su prodati u roblje. 113 85 K. II. Me|unarodni nau~ni simposion 950 godina od velikog raskola (1054) i 800 godina od pada Carigrada u ruke krsta{a (1204). a bile su oskrnavljene i latinske crkve u prestonici Carstva. godine kada je progon Latina bio propraćen njihovim masakrom. Vol. 140 84 S. a na kraju Četvrtog krstaškog rata imao je 95 godina85. njegov jedini cilj je bio da okrene zapadne snage protiv Vizantije i tako osigura prevlast svoje Republike na Istoku. Cambridge 1955. [erovi}. godine šestorica izaslanika francuskih grofova su stigli u Veneciju84. ovi dogaĎaji su veoma zaoštrili loše odnose izmeĎu hrišćanskog zapada i istoka. London 1969. Vol. Još dramatičniji dogaĎaj se desio 1182. Mletački duţd je tada bio veliki Enriko Dandolo koji je doţivotno bio izabran na to mesto još 1192. Mletačka republika je morala stalno da bude na oprezu kako bi sačuvala svoje privilegije i pri svakoj promeni vlasti Venecija je strepila da ne izgubi svoj dominantan polo ţaj u Carstvu. H. Mnogi su tada bili pobijeni.

jun 1202. London 1969. Ukupna suma bi bila podeljena na tri rate. Vol. A History of the Crusades. Obaveza Mlečana je bila da obezbede 50 galija sa punom opremom i u slučaju da datum polaska bude izmenjen. pod uslovom da u vreme pohoda mogu koristiti te brodove za bilo koje sopstvene potrebe ili osvajanja. a takoĎe i da bi sprečili eventualno nezadovoljstvo meĎu krstašima koji su očekivali da će se boriti za osloboĎenje Svetog groba. jer bi udarac na ţitnicu Turskog carstva najviše pogodio Seldţuke. Cambridge 1955.Branislav Smuk ^etvrti krsta{ki rat Glasnici francuskih krstaša su predstavili duţdu i Tajnom savetu Venecije svoje zahteve. Setton. Zauzvrat je traţila sumu od ukupno 85. Nakon ovoga ugovor je potpisan od strane glasnika koji su predstavljali voĎe krstaškog pohoda i sa druge strane od duţda Enrika Dandola i Velikog veća Venecije. VoĎe pohoda su ovo učinile da bi sakrili svoju nameru od neprijatelja. U maju 1201. Oni su traţili brodove koji bi prevezli krstašku vojsku preko mora do Egipta. Oni su preterali u proceni broja ljudi jer su računali da će biti još pristupanja u armiju krstaša do samog polaska i ova greška u proceni će biti jedan od uzroka neslaganja koje su mučile buduću ekspediciju. godine.000 pešaka.000 maraka u srebru.000 graĎana Venecije i dali su obećanje tako što su glasno viknuli: “obećavamo”87. čiji blagoslov bi osigurao ujedinjenje krstaških snaga. Polazak krstaša iz Venecije je bio zakazan za 29.000 štitonoša i 20. 113 K. Pohod je bio iniciran od strane Venecije i francuskih grofova ali je sama ideja potekla od pape. Glasnici francuskih grofova su procenili ukupan broj krstaša koje bi trebalo prevesti preko mora. Šestorica glasnika su klekli ispred 10. zajedno sa opremom i zalihama. Mlečani su hteli dobro da razmotre ovaj predlog i na odgovor se čekalo nedelju dana. Glasnici su prihvatili duţdov predlog i ugovor je iznet narodu Venecije u svečanom ceremonijalu ispred crkve Svetog Marka. 9. Ugovor je bio prosleĎen papi da ga potvrdi. H. s tim što bi rok za isplatu bio jun 1202. godine. A History of the Crusades. 163 25 . godine je ugovor stigao u Rim i papa ga je 86 87 S. III. i sve to u roku od godinu dana86. Obavezala se da će obezbediti dovoljno veliki transport za prevoz 4. Pregovarači su se tajno dogovorili da će cilj pohoda biti Egipat baš kao što je predloţio papa Inoćentije III. U javnosti je izneseno da je cilj pohoda Palestina. Runciman.500 vitezova. Vol. to jest dve marke po putniku i četiri marke za prevoz konja. II. Venecija ne samo da je pristala na usluge transporta već je ponudila da se sama priključi ovom krstaškom pohodu kao jednak partner sa ostalim krstašima.

309 90 S. 111 26 . Cambridge 1955. Porodica Monferat iz severne Italije je bila u vazalnom odnosu prema nemačkom caru i imala je dugu tradiciju borbe u krstaškim ratovima. Drugi Bonifacijev brat Renije je 1180. godine u Soasonu su se okupili grofovi Šampanje. Konrad je tako nosio titulu kralja Jerusalima od 1190. U isto vreme kada su oni stigli u Francusku umro je grof Tibo od Šampanje. godine otrovao Andronik Komnin. Ostali krstaši su odmah rešili da sazovu sabor u Soasonu na kom bi trebalo da izaberu novog voĎu. godine. Vol. London 1969. a zatim Izabelom koja je bila princeza jerusalimskog kraljevstva. Istorija Vizantijskog carstva. U junu 1201. Bloa i Flandrije zajedno sa nekolicinom visokih barona. Bonifacijev otac Viljem stariji se borio u Drugom krstaškom ratu i bio je zarobljen u bici kod Hatina 1187. H. i poslali su glasnike da ga pozovu da doĎe u Francusku i da prihvati komandu nad krstašima. godine a kući su stigli negde u maju iste godine. Glasnici su iz Venecije krenuli u aprilu 1201. Uspenski. ćerkom vizantijskog cara Manojla Komnina i od njega je dobio titulu cezara. Znamo da su četvorica od šest glasnika krstaša. godine bio oţenjen Marijom. Inoćentije III je odmah počeo da piše sveštenstvu u Englesku dajući im dalje instrukcije za propagiranje pohoda. Treći Bonifacijev brat Konrad je 1185. tako da je Inoćentije u potpunosti odobravao planiranu ekspediciju. A History of the Crusades. Renijea je posle toga 1183. Vol. godine do svoje smrti 1192. godine bio oţenjen Teodorom sestrom cara Isaka II AnĎela. Intimna povezanost porodice Monferat sa istočnim kneţevinama je bila osnov zainteresovanosti Bonifacija za učestvovanje u pohodu ali nije bila jedini razlog zbog kojeg je on izabran za voĎu pohoda. III. Isto to je pisao i sveštenstvu u Francuskoj i Nemačkoj. godine. Beograd 2000. Nakon duţe diskusije plemići i baroni su se sloţili u vezi izbora Bonifacija.Branislav Smuk ^etvrti krsta{ki rat odmah prihvatio. A History of the Crusades. II. Stariji brat Bonifacija Viljem Longsvord je bio oţenjen Sibilom ćerkom jerusalimskog kralja Amarlika90. Vol. Setton. Po svemu sudeći se Vilarduen već ranije konsultovao sa Bonifacijem oko preuzimanja voĎstva nad krstašima. Govorio je da svi oni koji prihvate krst treba da budu spremni za put preko mora do sledećeg leta88. Tamo je Ţofroa Vilarduen za novog voĎu pohoda predloţio “vrlo vrednog i poštovanog čoveka” markiza Bonifacija Monferatskog. II. 88 89 K. voĎa pohoda i čovek koji je prvi uzeo krst u svom dvorcu89. Runciman. 164 F.

Posle zauzimanja Konstantinopolja od strane krstaša. Bonifacija je zanimalo samo to da dobije Solun i ni jednu drugu teritoriju. kada ga je imenovao za cezara. koji je bio veoma značajan grad u vizantijskom Carstvu i na Balkanu. Markiz Bonifacije je zatim 91 92 K. London 1908. Frank T. II.html 27 . Posle toga je Aleksije I Komnin oduzeo Solun. Najverovatniji razlog zbog koga se Bonifacije zanimao za pohod je to što je on bio zainteresovan za oblasti Soluna. Ch XII http://www. Vilarduen nam kaţe da je on tamo prihvatio krst u velikoj ceremoniji92. septembra 1201.Branislav Smuk ^etvrti krsta{ki rat nakon odlaska iz Venecije otišli u Đenovu. Tamo je bio Fulk od Nevila kao papin izaslanik. Na kraju mu je to i pošlo za rukom. Pod utiskom tih propovedi mnogi vitezovi iz Burgundije su tada uzeli krst.fordham. do tada ravnodušnih prema pohodu. 166 Geoffrey de Villehardouin: Memoirs or Chronicle of The Fourth Crusade and The Conquest of Constantinople. Bonifacije je došao u Soason i prihvatio je komandu nad krstaškom vojskom. Iz Soasona je on 14. nemačkih duhovnih i svetovnih kneţeva su započeli pripreme za novi krstaški rat. Vlasti Đenove su bile tesno povezane sa porodicom iz severnoitalijanske pokrajine Monferat i moguće je da su Đenovljani informisali glasnike o zainteresovanosti Bonifacija za pohod. niti je učestvovao u borbama sa nevernicima. Manojlo Komnin je Solun podario Renieru bratu Bonifacija. trans. ali “Geste” Inoćentija III nam govore da je on krst prihvatio već u Italiji. godine otišao u Sito. Bio je očaran idejom viteštva i oboţavao je trubadure koje je pomagao na svom dvoru u severnoitalijanskoj pokrajini Monferat. Vol. porodici Monferat i dao ga je izvesnom Nićiforu Malisenusu. Setton.edu/halsall/basis/villehardouin. Bonifaciju bilo to da se dokopa vizantijske teritorije za koju je smatrao da je posed njegove porodice i da pripada njemu91. gde su cistersiti slavili godišnjicu svetog krsta. Marzials. Bonifacije Monferatski će postati prvi latinski kralj Soluna. Bonifacije je uoči puta imao oko pedeset godina i nikada nije bio na prekomorskim putovanjima. Vojnog iskustva je imao samo u ratovima Henriha VI kao njegov vazal. Moţemo da pretpostavimo da je jedini motiv za dobijanje komande nad krstašima. H. drţao je propovedi i pozivao je na uzimanje svetog krsta i pristupanje novom krstaškom pohodu. London 1969. A History of the Crusades. Čim su se krstaši sloţili da Bonifacije bude voĎa pohoda nekoliko.

Beograd 2000. Vol. Brat Henriha VI Filip Švapski je tako bio oţenjen za Irenu ćerku Cara Isaka II AnĎela. II. mora se posmatrati sa dve strane. 311 95 K. Vol. II. Znamo da je on tada posetio papu u Rimu i na taj način je verovatno posredovao izmeĎu Inoćentija III i Filipa Švapskog. Setton. Papa je vešto koristio ove sukobe. Uspenski. godine je pokvarila ove odnose. Bonifacije se početkom 1202. Kao naslednici Normanskog kraljevstva u juţnoj Italiji i Siciliji. godine kada je umro Henrih VI i kada je propala njegova ideja o pohodu na Vizantiju.Branislav Smuk ^etvrti krsta{ki rat otputovao na dvor svoga sizerena kralja nemačke Filipa Švapskog Hoenštaufovca i tu je proveo jesen i deo zime 1201. Carevi iz porodice Komnina su počeli bliţe da se povezuju sa Hoenštaufovcima u nadi da će tako izbeći opasnost koja im je pretila od pape i od Nemačke sa Zapada. 112 F. Filip Švapski nije mogao ostati ravnodušan prema Aleksiju III koji je kao uzurpator prestola ukaljao čast Irene ćerke Isaka II. Filip Švapski je nasledio tradicionalno neprijateljstvo prema Vizantiji od svojih prethodnika. u tom savezu su videli način da se učvrste u skoro dobijenom kraljevstvu Obe Sicilije. godine93. Nemački Carevi su hteli savez sa Vizantijom kojim bi napravili protivteţu u borbi sa papstvom. A History of the Crusades. Fridrih I i brat Filipa Švapskog Henrih VI. III. MeĎutim promena na vizantijskom prestolu 1195. H. Politika vladarske porodice Hoenštaufovaca koju su vodili Konrad III. Cambridge 1955. Odnosi izmeĎu Istočnog i Zapadnog Carstva su se poboljšali 1197. a sada supruge nemačkog kralja. Vol. Sa druge strane. koja je bila udovica sicilijanskog princa Roţera. Kandidatura Filipa Švapskog za carski presto je obećavala da će oba Carstva posredstvom pomenutog braka naći zajednički jezik i sagledati meĎusobne interese. koja je juţnu Italiju smatrala za svoju teritoriju94. Hoenštaufovci su bili u stalnoj borbi sa papstvom oko primata svetovne i duhovne vlasti. 166 28 . godine iz Nemačke vratio u Italiju da izvrši poslednje pripreme za odlazak u rat95. Od tada rukovodstvo nad pohodom prelazi iz ruku energičnog pape i 93 94 S. London 1969. Runciman. Istorija Vizantijskog carstva. Bonifacije je bio u veoma bliskim odnosima sa Filipom Švapskim i kada je on preuzeo komandu nad krstašima pojavio se odjednom jedan novi interes u samom voĎstvu ovog pohoda. Hoenštaufovci su bili suparnici Vizantije. mireći se čas sa jednim a čas sa drugim Carem ne dajući im tako mogućnost meĎusobnog dogovora. A History of the Crusades. koga je papa još ranije izopštio iz crkve.

000 krstaša što je izazvalo bojazan kod voĎa pohoda. 114 S. Na kraju su videli da i dalje duguju Mlecima negde oko 34. III. A History of the Crusades. MeĎutim prve grupe krstaša su napustile svoje domove u Francuskoj tek u aprilu i maju a neki su stizali u Veneciju tek tokom jula i avgusta 1202. a pošto se pojavilo samo nekih 10 – 12. Pribliţavao se i rok za isplatu preostale sume novaca Republici i kada je Venecija zatraţila ugovorenu isplatu rate ispostavilo se da krstaši nisu u stanju da realizuju traţenu sumu. Ostrvo Lido se nalazilo na oko pola sata plovidbe od Venecije i bilo je idealno za smeštaj vojnog logora. Bonifacije je sa vitezovima iz Lombardije došao u Veneciju tek sredinom avgusta 1202. pojavile su se zarazne bolesti 96 97 S.Branislav Smuk ^etvrti krsta{ki rat situaciju u potpunosti počinju da kontrolišu Bonifacije Monferatski i mletački duţd Enriko Dandolo. Cambridge 1955. III. SAKUPLJANJE VOJSKE Dolazak krstaša u Veneciju je bio predviĎen za april 1202. Venecija je tada obustavila dopremanje namirnica na Lido i odbila je da dostavi laĎe za prevoz u Egipat. Vlada Venecije je odrede krstaša prebacila na ostrvo Lido kako bi izbegla nerede u gradu. godine a vreme polaska na pohod je ugovoreno za kraj juna iste godine96. Vlada Venecije je uzela na sebe obavezu snabdevanja i u početku ju je savesno obavljala. U Veneciji su u meĎuvremenu iskrsle teškoće oko smeštaja krstaša. A History of the Crusades. Posle oporezivanja pojedinačnih vojnika.000 maraka u srebru. U logoru krstaša je nastupila glad. Ostali su duţni onih 34. a neki iz luka u juţnoj Italiji97. meĎutim uskoro se u logoru osetila oskudica u najneophodnijim stvarima98. Bonifacije i grofovi su zaloţili zlato i srebro iz svojih blagajni kako bi dodali novac ukupnoj sumi za isplatu. Oni su računali da će naplaćivanjem putarine od dolazećih krstaša smanjiti veliki dug Veneciji. voĎe nisu mogle da izmire svoje obaveze prema Republici. 113 98 S.000 maraka u srebru. izuzev što su se namirnice morale dopremati brodovima. Runciman. III. U Veneciju je stigla samo trećina od očekivanih 35. Vol. godine. Vol. Neke voĎe iz Burgundije i Provanse su odlučili da idu preko Sredozemnog mora svojim prevozom i da krenu iz Marseja. Cambridge 1955. 114 29 . kada je stigao i mali kontigent krstaša iz Nemačke.000 ljudi. Cambridge 1955. Runciman. Runciman. godine. A History of the Crusades. Vol.

Zadar je bio dobro utvrĎeni grad i veoma vaţna strateška tačka za onog ko je hteo da ima prevlast na Jadranskom moru. London 1969. Usprkos svim naporima Venecije da povrati ovaj veoma vaţan grad on je ostao pod vlašću MaĎarske. Osam stole}a od pada Carigrada u ruke latinskih krsta{a. i za koju je bio potreban transport100. Krstaši su prihvatili ovaj plan jer je alternativa njemu bila napuštanje ideje o krstaškom pohodu. Me|unarodni nau~ni simposion 950 godina od velikog raskola (1054) i 800 godina od pada Carigrada u ruke krsta{a (1204). II. A History of the Crusades. Beograd 2005. Najveći uzrok finansijske nedaće u koju su upali krstaši je pogrešna procena o veličini armije koja je trebala da stigne U Veneciju. Na ovaj način je Zadar prešao u ruke maĎarskog kralja Bele III 1186.000 ljudi. godine u crkvi Svetog Marka na 99 P. U ovom odlučnom času nastupio je duţd Dandolo sa jednom ponudom koja bi bila izlaz iz ovog ćorsokaka. godine. Neki od krstaških voĎa su odbili da diţu oruţje protiv hrišćana i već tada dolazi do razilaţenja u taboru krstaša. ne bi se sakupilo ni pola od procenjenih 35. Ekspediciji je pretilo da propadne i pre nego što je počela. interesima Bonifacija i nemačkog kralja. U avgustu 1202. H. On je 25. Posle toga je ova ponuda bila predstavljena krstašima. Zauzvrat bi Venecija dozvolila krstašima da odgode isplatu duga sve dok se ne podeli plen od ekspedicije na Egipat. Čak i u slučaju da su stigli svi krstaši koji su trebali. venecijanskom Senatu i Velikom savetu izneo plan pohoda na Zadar uz pomoć krstaških snaga. koja je ceo vek dominirala nad ovim područjem. MaĎarski vladari su kontrolisali hrvatske zemlje u unutrašnjosti i ohrabrivali su gradove na dalmatinskoj obali da se pobune protiv vlasti Venecije. Duţd je bio svestan toga. Vol. Enriko Dandolo je sam prihvatio krst u septembru 1202. On je predloţio da krstaška vojska pomogne Veneciji u zauzimanju Zadra koji se odmetnuo od njene vlasti.Branislav Smuk ^etvrti krsta{ki rat a mnogi su pokušavali da pobegnu sa ostrva ili su se odali pljački i otimačini. avgusta 1202. [erovi}. godine Dandolo je pred Savet Desetorice izneo predlog da se krstaši mogu oduţiti Veneciji u naturi. 143 100 K. i pronašao je rešenje. Setton. Duţd se nije obazirao na molbe krstaških starešina i pretio je da će ceo logor da pobije glaĎu ako mu se ne isplati ugovorena suma99. Duţd je dobro razmislio o interesima Republike. 167 30 . Duţd je shvatio da je došlo vreme da sprovede svoj dobro osmišljen plan. kao što je bio i svestan da Venecija nije u stanju da sama osvoji ovaj utvrĎeni grad. godine u crkvi Svetog Marka.

Vol.fordham. pa su čak poslali pratnju mladom Aleksiju do dvora Filipa Švapskog. A History of the Crusades.html 31 . H. dajući primer ostalima. od originalne ideje za pohod na Palestinu preko inicijative za napad na Egipat do konačnog plana napada na Konstantinopolj. Marzials. A History of the Crusades.Branislav Smuk ^etvrti krsta{ki rat najsvečaniji način101. Krstaški grofovi na čelu sa Bonifacijem Monferatskim su bili veoma zainteresovani za ovu akciju. Promena toka pohoda. trans. Mladi Aleksije je uspeo da pobegne iz ropstva i krenuo je na Zapad da traţi pomoć od svoga zeta Filipa Švapskog iskrcao se u Ankoni i krenuo je prema severu Italije102. To je pojavljivanje vizantijskog princa mladog Aleksija meĎu krstašima. Postavlja se pitanje da li je Vilarduenova istorija Četvrtog krstaškog pohoda u potpunosti verodostojna. Vol. 112 103 Geoffrey de Villehardouin: Memoirs or Chronicle of The Fourth Crusade and The Conquest of Constantinople. Krstaški odredi su postali najamnici u rukama Venecije. Frank T. London 1969. Cambridge 1955. II. III. godine. Krstaške voĎe su pristale da mu pomognu pod uslovom da im Aleksije kada doĎe na tron da podršku u trupama pri osvajanju zemalja na istoku103. Od njih je čuo za okupljanje armije. ipak nije mogla da se dogovori i pripremi tako brzo kao što nam to kaţe Vilarduen. On je zatraţio od krstaša da mu pomognu da povrati carsku krunu koju su on i njegov otac Isak II AnĎeo izgubili u prevratu 1195. Rešio je da pošalje glasnika u logor krstaša i da ih zamoli za pomoć.edu/halsall/basis/villehardouin. 168 S. Vilarduen nam govori da je mladi carević kod Verone susreo neke krstaše koji su kasnili na zborno mesto u Veneciji. Ch XVIII http://www. godine. proglasio je sebe za voĎu Mlečana u toku pohoda i Venecija je tako prvi put učestvovala direktno u krstaškom ratu. Setton. Napad na Zadar je bio rukovo Ďen isključivo interesima Venecije a inicijativa u voĎstvu Četvrtog krstaškog pohoda je sada u potpunosti prešla u ruke mletačkog duţda Enrika Dandola. koja se sprema za put preko mora. Vilarduen nam kaţe da je odgovor na molbu mladog Aleksija stigao pre odlaska krstaške flote iz Venecije u oktobru 1202. Molba mladog Aleksija je svakako bila povod za promenu plana puta krstaša ali kao objektivnu istinu ne moţemo prihvatiti to da je ona bila uzrok “skretanja” krstaškog pohoda. Moguće je da ona iza svoje naracije sakriva jednu tajnu i vešto isplaniranu akciju izmeĎu sledećih 101 102 K. London 1908. Prema Vilarduenu se u ovom momentu dešava jedan veoma bitan dogaĎaj za dalji tok ekspedicije. Runciman.

Aleksije je uspeo da pobegne iz carskog logora tako što se obukao i ošišao kao Latin. pošto će Katolička crkva postaviti rimsku dinastiju na crkveni tron Konstantinopolja. negde u 1201. kao što je preusmeravanje krstaškog pohoda. Runciman. 171 32 . razgovor izmeĎu Bonifacija. A History of the Crusades. Filipa Švapskog i mladog Aleksija se dogodio ranije. tako da je on već ranije znao za promenu cilja napada. Jedan tako sloţen i bitan plan. a vreme od avgusta do oktobra je prilično kratko da bi se skovao plan kojim bi se zadovoljili interesi svih učesnika pohoda i kojim bi bio promenjen sam cilj krstaškog pohoda. morao bi da bude unapred i paţljivo osmišljen što iziskuje mnogo više napora i vremena104. A History of the Crusades. Po ovome sudeći. Duţd Dandolo je baš u momentu cenjkanja sa krstašima oko prevoza trupa. On kaţe da je Aleksije III AnĎeo oslobodio svog nećaka mladog Aleksija iz zatočeništva i poveo ga sa sobom u borbu protiv jednog buntovnog činovnika Manojla. godine. godine105. 112 K. “Geste” pape Inoćentija III nam govore da je Bonifacije Monferatski posetio papu u Rimu i da je posle toga otišao na dvor Filipa Švapskog kako bi raspravili plan o vraćanju mladog Aleksija na vizantijski presto. po Inoćentiju. Bonifacija i Filipa Švapskog. mnogo ranije nego što to tvrdi Vilarduen. Cambridge 1955. Dandolo je hteo da sklopi trgovački ugovor sa Egiptom i uveravao je glasnike sultana da napad krstaša neće biti upućen na Egipat. godine.Branislav Smuk ^etvrti krsta{ki rat interesnih grupa. Osnivanje Latinske imperije na tlu Vizantije se poklapa sa interesima Venecije. a takoĎe se slaţe sa interesima pape Inoćentija III. primio glasnike egipatskog sultana al-Adila u Veneciji. III. Otplovio je na zapad i otišao je kod svoje sestre Irene i njenog muţa Filipa Švapskog u Nemačku da ih moli za pomoć. godine. kao što to tvrdi Vilarduen kada govori o dolasku mladog Aleksija na Zapad. Setton. u maju 1202. Vol. London 1969. godine. mart 1202. godine. Datum ove posete je. H. Iz dela Vilarduenovih savremenika moţemo da zaključimo da je mladi Aleksije stigao na Zapad još 1201. i ukrcao se u jednu pizansku galiju. Tako da moramo da uzmemo sa sumnjom tvrdnju Vilarduena da se mladi Aleksije iskrcao u Italiji u avgustu 1202. U toku te kampanje. II. Aleksije III je 104 105 S. Imamo sačuvanu i prepisku Aleksija III AnĎela sa Inoćentijem III. godine. koja je trajala tokom 1201. Vol. oktobar 1202. Prihvaćen datum za polazak krstaške armade iz Venecije je po Vilarduenu 1. Nikita Honijat predstavlja pouzdaniji izvor od Vilarduena ali je njegova hronologija često teška za odgonetnuti. godini a sigurno pre leta 1202.

Naglasio je da je Zadar u rukama maĎarskog kralja koji je takoĎe prihvatio krst. Vol. Pisao je papi i molio ga je da ne podrţi Filipa Švapskog i mladog Aleksija u eventualnoj borbi protiv njega. Inoćentije je odmah poslao pismo voĎama pohoda u kome je izričito zabranio krstaškoj vojsci da napada bilo koji hrišćanski grad. a to je bilo dosta vremena pre avgusta 1202. negde u 1201. Robert de Klari nam navodi da Bonifacije koji je odrţao govor krstašima u decembru 1202. Runciman. godine. Papa mu je odgovorio u novembru 1202. Duţd se uplašio da će se papski izaslanik mešati u isplanirani napad na Zadar i otvoreno je izjavio da Mlečani neće prihvatiti Petra kao legata pape. prilično ohrabrujućim tonom. ali da moţe da poĎe sa njima u ulozi propovednika i da u suprotnom moţe da se vrati nazad u Rim. Filip Švapski. kao što su to obično radili vizantijski carevi kada doĎe do opasnosti. godine. godini. Inoćentije je saznao za plan o napadu na Zadar. Aleksije III je ponudio Inoćentiju III pregovore o uniji Grčke i Latinske crkve. imali dosta vremena da naprave plan o “skretanju” krstaškog pohoda koji u ovom slučaju slobodno moţemo nazvati zaverom. a pogotovo ne Zadar. Inoćentije III ovde govori da ga je mladi Aleksije već bio posetio u Rimu. U Zadru u crkvi Svetog Stošije se upotrebljavao Grčki 106 S. kaţe da se susreo sa mladim Aleksijem za boţić na dvoru Filipa Švapskog. 112 33 . Cambridge 1955. Mada ne moţemo sa sigurnošću da tvrdimo da je takva zavera i postojala. Poslao je svog izaslanika Petra iz Kapue da prati krstaše na pohodu.Branislav Smuk ^etvrti krsta{ki rat postao svestan opasnosti koja mu je pretila kada je pobegao njegov nećak. je bio je bio u sukobu sa Venecijom. godine. Zadar. A History of the Crusades. Kada uzmemo sve ovo u obzir. negde u 1201. Dolazak je bio dosta ranije nego što to on kaţe. a verovatno i Venecija i papa. Petar se uvreĎen vratio u Rim i potvrdio je papi da krstaši hoće da napadnu hrišćanski grad. III. godine. slobodno moţemo da predpostavimo da je Vilarduen naveo pogrešan datum dolaska mladog Aleksija na Zapad. da on podrţava Otona IV koji je bio rival Filipa Švapskog u borbi za nemački tron. a pored toga i u sukobu sa papom Inoćentijem III. Tako da su Bonifacije Monferatski. godini106. prestonica Dalmacije. oktobra 1202. Pre nego što je flota isplovila iz Venecije 1.

II. 313 34 . oktobra 1202. je isplovila na otvoreno more. Zagreb 1951. 12. NAPAD NA ZADAR Dana 1. moţda je to bilo razlog zbog koga papa nije oštrije reagovao na odluku krstaša da napadnu jedan grad koji je bio iste hrišćanske vere kao i oni. Razdio dru{tvenih znanosti (5) 1973/74. godine krstaški baroni i vitezovi su se ukrcali na laĎe108. Vol. Čitavih mesec dana su oni krstarili Jadranom da bi krajem oktobra duţd objavio kako je veoma opasno da se krajem godine otisnu na daleko prekomorsko putovanje. kamenobacači i druge mašine za opsadu109. Antoljak. Duţd Dandolo je ostavio u Veneciji jednog od svojih sinova Reniera Dandola da vlada Republikom dok je on na putu. Zbog ovoga je Inoćentije reagovao veoma oštro i sukobio se sa zadarskim nadbiskupom Nikolom. Radovi. Beograd 2000. oruţja i namirnica na laĎama su bili brojni katapulti. Iako ovo nije uticalo na odluku duţda Dandola. Pad i razaranje Zadra u IV kri`arskom ratu. Skok.Branislav Smuk ^etvrti krsta{ki rat jezik i postojala je opasnost da Zadrani uvedu slovenski. 63 108 S. Velika flota od oko 200 do 230 brodova. Pad i razaranje Zadra u IV kri`arskom ratu. koji je bio verski indiferentan i koji je odavno napravio plan o napadu na buntovni Zadar. 60 109 P. 19 110 F. Pored ljudi. 12. Krstaši su na putu prema Zadru primorali niz italijanskih i dalmatinskih gradova da se obaveţu na plaćanje danka Veneciji. uključujući 60 galija i transportne brodove za konje. Zadar 1974. Radovi. Pula i čitava Istra morali da izjave vernost mletačkom duţdu. Istorija Vizantijskog carstva. Krstaši su stavili svoje štitove oko paluba i zastave na krme brodova što je izgledalo veoma veličanstveno. Tri starofrancuske hronike o Zadru u godini 1202. a ne latinski obred107. Inoćentije je traţio od ugarskog kralja Emerika da anatemiše Nikolu. Uspenski. Moramo napomenuti da je za vreme plovidbe prema Zadru masa krstaša i običnog naroda i dalje mislila da ova flota ide u pravcu Egipta. Zbog toga se flota okrenula prema Zadru do čijih obala je došla 10. godine110. a stvarni plan pohoda su znale samo njegove voĎe. novembra 1202. Papa je na ovo gledao kao na vrstu šizme i smatrao je da u gradu ima jeretika. Zadar 1974. god. Oni su iskoristili zastrašujući izgled armade tako da su Trst. 107 S. Milje. Antoljak. god. Razdio dru{tvenih znanosti (5) 1973/74.

Opozicija meĎu krstaškom vojskom je uveravala Zadrane da se nemaju čega bojati ako mogu sami da se odbrane od napada Mlečana. Opozicija je imala podršku Simona Monforta. Ova pretnja ekskomunikacijom nije smetala Mletačkom duţdu u nameri da osvoji Zadar koji se odmetnuo od njegove vlasti. H. kada su stigle i zaostale laĎe. ekskomunicirati iz crkve111. Kada su pristali iskrcali su se sa brodova i podigli su logor negde izmeĎu luke i grada. Pregovarači su to pismo pročitali pred Dandolom i Francima. Sam voĎa pohoda. Setton. Oni su izjavili da će predati grad i svoja imanja ali da “sami sebe ne predaju”112.Branislav Smuk ^etvrti krsta{ki rat Ugledavši moćne zidine grada krstaši su posumnjali da će uspeti da ga zauzmu. 111 112 K. Već sutradan. Bonifacije Monferatski nije uopšte učestvovao u ovim akcijama zbog bojazni da će ga papa. Dandolo je lukavo odgovorio da sam ne moţe ništa da odluči dok se ne konsultuje sa krstaškim grofovima i baronima. koji je zabranio ovaj napad. On je takoĎe uveravao izaslanike iz grada da se nemaju čega plašiti i da Francuzi neće učestvovati u napadu na grad. Zbog svega ovoga se stvorila opozicija u krstaškim redovima koja je bila pre za to da se vrate kućama nego da napadnu Zadar. počelo je nadiranje prema Zadru. Napadači su uspeli da prekinu lanac koji je branio ulaz u luku i zauzeli su je na prepad. visokog plemića koji je kasnije učestvovao u Albiţanskom krstaškom pohodu. Sva ova uveravanja su probudila samosvest Zadrana koji su rešili da poslušaju opozicionare. Vol. ali je duţd izjavio da ne odustaje od svoje namere i da se ne plaši papine pretnje ekskomunikacijom iz crkve. II. Zadrani su se preplašili velike i moćne krstaške armade i 12. U meĎuvremenu su Zadrani došli do papinog pisma kojim on zabranjuje ratovanje protiv ovog grada i dostavili su ga duţdu i krstašima. novembra su poslali predstavnike grada u duţdev šator na pregovore. 20 35 . GraĎani Zadra su na vreme zatvorili gradska vrata i naoruţali su se za odbranu. A History of the Crusades. Robert od Bovesa se popeo na zidine grada i sve je ovo ponovio graĎanima Zadra. Pregovarači iz grada su stupili u kontakt sa njima. London 1969. Poslanici su se vratili u grad i pregovori sa duţdom su bili prekinuti. Dok je duţd bio na krstaškom veću opozicionari su obećali poslanicima iz Zadra da ih neće napasti i da za njih preti opasnost samo od Mlečana. On je došao u Zadar tek negde u decembru kada je grad već bio osvojen. Skok. Zagreb 1951. Tri starofrancuske hronike o Zadru u godini 1202. Jedan od francuskih krstaša. 173 P.

Na gradske bedeme su istakli krstove koji su napadačima trebali da kaţu kako su branioci iste vere kao i oni115. Osvajači su grad predali na milost i nemilost 113 114 K. 68 115 P. London 1969. Ni ovaj religiozni čin nije probudio samilost kod napadača koji su produţili borbu sa istom ţestinom. sve do 18. kamenje i sve drugo što bi pomoglo ali energična odbrana nije pomogla114. Ali za to je sada bilo kasno. H. Pad i razaranje Zadra u IV kri`arskom ratu. Razdio dru{tvenih znanosti (5) 1973/74. II. 174 S. gde je ostavio pregovarače iz Zadra. Francuzi su postavili opsadne sprave za napad a ispred vrata Zadra su namestili kamenobacače i katapulte. Vol. novembra. na laĎe su postavili merdevine i zajedničkim snagama su počeli da ruše gradske bedeme i kule. Krstaši su zajedno sa Mlečanima već 13. Sa morske strane grada Mleci su uspeli da se popnu na bedeme i da provale u grad. Simon Monfort. Ali kada se vratio u svoj šator. Skok. 12. jer branioci nisu imali vremena da ih pokopaju. Zadar 1974. Navala na zidove je trajala čitavih pet dana. Duţd je sada upotrebio svu svoju umešnost govora i ubeĎivanja kako bi ubedio grofove i barone da mu pomognu da osvoji grad. U isto vreme su Mlečani napali stranu grada koja gleda na more. Zadrani su se očajnički branili tako što su sa bedema bacali koplja. Antoljak. video su da njih više nema. novembra krenuli u akciju. Setton. 22 36 . Na čelu opozicije je bio opat Guido iz reda cistersita. tela mrtvih su leţala po ulicama u kućama i crkvama. počeo da pridobija dosta krstaša na svoju stranu i došao je u sukob sa Dandolom. On je u ime pape uporno izjavljivao da krstaši ne smeju da napadnu na Zadar koji je hrišćanski grad. U gradu je vladao uţas. A History of the Crusades.Branislav Smuk ^etvrti krsta{ki rat U meĎuvremenu je duţd bio na krstaškom veću koje je sazvano da voĎstvo pohoda raspravilo uslove o predaji grada. Radovi. Opkoljeni sa svih strana branioci su se rešili na potez očajnika. god. koji je podrţavao opata Guida. Tri starofrancuske hronike o Zadru u godini 1202. Zbog svega toga je u prvi plan izbio sukob u voĎstvu pohoda. se sa svojim vojnicima povukao od zidina grada jer nije hteo da učestvuje u ovoj grešnoj akciji113. Zagreb 1951. U tome je na kraju uspeo i opozicija meĎu krstašima je ostala u manjini. Dandolo je dobio odobrenje da u ime krstaša utanači uslove predaje. Kada su Zadrani videli da je svaki otpor uzaludan zatraţili su nagodbu pod istim uslovima koje su ranije nudili.

došlo je do otvorenog sukoba izmeĎu Mlečana i Francuza. pa su neki od begunaca bili primorani da se vrate u grad. Pored običnih vojnika pohod su napuštali i neki visoki plemići. Razdio dru{tvenih znanosti (5) 1973/74. Antoljak. Pločnici ulica su bili prekriveni mrtvima i ranjenima. Runciman. Radovi. Zaslugom svojih nezasitih barona i plemića. Duţd je predloţio da preko zime ostanu u Zadru i da meĎu sobom podele grad na dva dela. neki na brodovima a neki su krenuli kopnom preko hrvatske zemlje. Zadar 1974. god. Tamo su ih učestalo napadali Hrvati potpomognuti ţiteljima srušenog Zadra. Ulice Zadra su odzvanjale od vike i zveketa oruţja do kasno u noć. Povod za ovaj sukob je verovatno bila razmirica oko podele plena koji su voĎe uglavnom zadrţali za sebe. Baroni su manipulisali zalihama armije i krstaši su se na to ţalili. Za vreme ovog sukoba ţivot je izgubilo oko stotinu ljudi a deblji kraj su izvukli Mlečani118. Razdio dru{tvenih znanosti (5) 1973/74. Prema preostalim ţiteljima su se ponašali kao prema nevernicima. Cambridge 1955. godine. Krstaški baroni i duţd su smirivali situaciju čitavih nedelju dana a zatim je došlo do mira meĎu zaraćenim stranama. 73 37 . Mlečani su prisvojili deo grada prema moru a Francuzi su dobili preostali deo prema kopnu. U toku zime se broj krstaša znatno smanjio zbog ovih dezertiranja. 12. 12. siromašni krstaši i obični vojnici su bili u oskudici najosnovnijih namirnica. 115 118 S. Pobednici su se svetili rušeći i pljačkajući sve pred sobom. 27. III. palili su crkve unutar grada a sve riznice su opljačkali. TakoĎe je upozorio osvajače da je već došla zima i da pre uskrsa ne bi trebali da krenu preko mora117. Dosta krstaša je trgovačkim brodovima otišlo u Ankonu ali je uskoro zatim izdata naredba da niko ne sme da napušta armiju svojom voljom. novembra 1202. Antoljak. Osvajači su ušli u Zadar 24. Nakon što su osvojili Zadar. A History of the Crusades. Zadar 1974. On je prvo sklopio dogovor sa 116 S. Rušili su velike gradske zidine. duţd je izjavio krstašima da bez njihove pomoći i bez pomoći boţje to ne bi uspeo. 70 117 S. god. Jedan od njih je bio i Simon Monfort koji je napustio pohod zajedno sa velikim brojem svojih vitezova. Radovi.Branislav Smuk ^etvrti krsta{ki rat Enriku Dandolu116. Vol. Usprkos toj naredbi mnogo njih je uspelo da pobegne. Pad i razaranje Zadra u IV kri`arskom ratu. Pad i razaranje Zadra u IV kri`arskom ratu. Mnogi su rešili da napuste ovaj krstaški pohod zbog napada na hrišćanski grad i njegovog rušenja. Stanovništvo Zadra je uglavnom uspelo da pobegne iz grada u unutrašnjost hrvatske zemlje. novembra treći dan po ulasku u Zadar. prodavali su ih u roblje ili su ih ubijali. MeĎutim meĎu osvajačima uopšte nije vladala sloga.

Ali druga strana je imala svoje razloge zbog kojih je bila spremna da prihvati ovu ponudu. 116 S. voĎe krstaša su se sastale u privremenoj duţdovoj palati. Runciman. Cambridge 1955. Uspenski. Sklopili su ugovor u vidu povelje koji su potpisali svi komandujući pohoda i glasnici Filipa Švapskog i mladog Aleksija. takoĎe će platiti krstašima i Veneciji 200.000 maraka u srebru i snosiće troškove ove ekspedicije sledećih godinu dana. Istorija Vizantijskog carstva. većina krstaša se opet suprotstavila daljem ratu protiv hrišćana a njih su podrţavali brojni sveštenici koji su učestvovali u pohodu. Runciman. Vol. Dolazak mladog Aleksija u Zadar je dogovoren za dve nedelje posle uskrsa. Rukovodstvo pohoda i sveštenstvo je opet bilo podeljenog mišljenja. Cambridge 1955. Beograd 2003. A History of the Crusades. godine. Zauzvrat će mladi Aleksije Grčko carstvo potčiniti Rimokatoličkoj crkvi. III. Svi oni su traţili da se konačno krene ka Palestini. 2. Vol. Ovim ugovorom u Zadru je bila zapečaćena sudbina Vizantijskog carstva. II. Bonifacije Monferatski je stigao u Zadar tek u decembru 1202. Usprkos svemu tome Bonifacije Monferatski. Glasnici su nosili pismo u kome Filip moli markiza od Monferata i krstaše da pomognu njegovom zetu Aleksiju da se dokopa krune. VoĎa Četvrtog krstaškog pohoda. januara 1203. su došli u Zadar izaslanici nemačkog kralja Filipa Švapskog i izaslanici vizantijskog carevića Aleksija. Mnogi od njih su tada prvi put čuli za ovu ponudu koja je bila veoma primamljiva. Sledećeg dana. Aleksije je još obećao da će se lično priključiti krstašima u napadu na saracene sa svojih 10. 14 38 . godine. 1. januara 1203.Branislav Smuk ^etvrti krsta{ki rat maĎarskim kraljem Emerikom da proĎe kroz njegovu teritoriju. A History of the Crusades. Pošto ga je Emerik primio sa počastima. što je zvanično i bilo cilj rata120. Balduin Flandrijski. Luj od Bloa i ostale voĎe su prihvatili ovu ponudu.000 ljudi i obavezao se da će tokom svog ţivota izdrţavati odred od 500 vitezova u krstaškim drţavama na istoku119. Odmah za njim. III. Ali opet je došlo do nesuglasica. Iz Zadra je armiju napustilo i dosta flamanskih vitezova koji su brodovima otišli u Marsej. i drugi ugovor izmeĎu Venecije i krstaša o osvajanju Konstantinopolja121. Tada su formalno sklopljena dva ugovora: prvi o savezu nemačkog kralja i mladog carevića Aleksija. Vol. 116 121 F. Simon je preko Hrvatske otišao na Zapad. godine. 119 120 S.

Zato su se grofovi i baroni dogovorili da pošalju izaslanike kod pape u Rim sa molbom da povuče svoju ekskomunikaciju. Ali Inoćentije nije hteo da oprosti Mlečanima tako lako. Cambridge 1955. Prepiska izmeĎu pape i krstaša se bavila samo pitanjem napada na Zadar. Vol. Vol. O tome ga je 122 123 S. Cambridge 1955. Inoćentije III nije opominjao krstaše zbog demonstracije sile nad istarskim gradovima ali je prokleo sve one koji su učestvovali u osvajanju Zadra122. Papa je baronima poslao naredbu da drţe na okupu krstašku armiju. A History of the Crusades. 116 124 K. 175 39 . On je takoĎe prihvatio krst i prema tome njegove teritorije su bile pod zaštitom pape. II. H. III. Bonifacije je rešio da se posluţi lukavstvom i nije objavio ova dva pisma u javnosti. U Zadar su stigla dva papina pisma. Inoćentije nije hteo za to ni da čuje. 115 S. Vol. Dva viteza i dva sveštenika su kao izaslanici Francuza bili primljeni kod pape. Inoćentije je rešio da oprosti krstašima ali samo pod uslovom da vrate sve što su oteli iz osvojenog grada i da ne čine više takve ispade.Branislav Smuk ^etvrti krsta{ki rat Osvajanje Zadra je veoma kompromitovalo krstaški pohod jer su krstaši izvršili nasilje nad jednim hrišćanskim gradom koji je bio potčinjen maĎarskom kralju. Molili su papu da se saţali nad njima zbog toga što su bili prisiljeni od strane duţda da učestvuju u osvajanju Zadra. Inoćentije je odgovorio da krstaši mogu slobodno da koriste mletačke brodove ali da moraju prekinuti odnose sa njima kada stignu u Palestinu. ali uzalud. Bonifacije je pisao papi molbe da povuče izopštenje Venecije jer će se krstaška vojska raspasti. A History of the Crusades. Glasnici krstaša su pokušali da ubede papu da skine ekskomunikaciju i sa Mlečana. a to je kako da se krstaši izmire sa papom koji je zabranio ovo osvajanje. London 1969. jer je znao da bi Mlečani napustili pohod kada bi saznali da su isključeni iz crkve. Time bi krstaši izgubili mornaricu za dalje putovanje. Runciman. Po nalogu svojih pretpostavljenih su zamolili papu da naknadno odobri osvajanje Zadra jer bi krstaške voĎe jedino tako uspele da odrţe na okupu krstašku vojsku. Sada je trebalo da se reši ono najteţe. Oni su izvreĎali njegovog poslanika Petra iz Kapue u Veneciji. otvoreno su ignorisali nareĎenje pape da ne osvajaju Zadar i nisu pokazivali nikakve znake pokajanja. mada je papa u to vreme već bio svestan da postoji plan napada na Konstantinopolj. jer su im već isplatili dugovanu sumu124. U prvom je oprošteno krstašima a drugo je objavilo ekskomunikaciju duţda i Venecije iz crkve123. A History of the Crusades. Runciman. III. Setton.

Flota je prvo posetila neka mesta na hrvatskoj obali a zatim je doplovila do Drača. godine je Bonifacije poslao pismo Inoćentiju u kome objašnjava zbog čega nije obznanio ono pismo o ekskomunikaciji Mlečana. aprila127. Papa je odgovorio da Bonifacije mora da isporuči to pismo i tek tada prvi put zabranjuje napad na Konstantinopolj. Vol. A History of the Crusades.Branislav Smuk ^etvrti krsta{ki rat obavestio car Aleksije III još u novembru 1202. aprila 1203 godine. Ovo proputovanje vodama Jadrana je opet koristilo Veneciji više nego krstašima i mladom Aleksiju. Do današnjeg dana Grci smatraju Inoćentija za glavnog krivca ove zavere. Duţd Dandolo i Bonifacije Monferatski su sačekali dolazak mladog Aleksija a zatim su zajedno isplovili iz grada 25. A History of the Crusades. Jedno papino pismo kazuje da se on nije protivio povratku carevića na vlast u Konstantinopolju ali je bio protiv toga da krstaši okupiraju vizantijsko carstvo126. Pre nego što su napustili grad Mlečani su porušili njegove moćne zidine. Razdio dru{tvenih znanosti (5) 1973/74. Radovi. III. čije je stanovništvo prihvatilo mladog Aleksija za cara. Veoma je jasno da papa nije smeo javno da objavi da ovim krstaškim ratom on moţe da postigne dva cilja. god. Jedan od glavnih ciljeva njegove politike je ujedinjenje dve crkve pod protektoratom Rima. Iz svega ovoga moţemo da posumnjamo da je papa bio umešan u dogovore o “skretanju” krstaškog pohoda. Flota je napustila Zadar pre nego što je ovo pismo stiglo. OPSADA I PAD KONSTANTINOPOLJA Većina krstaške armije je isplovila iz Zadra 20. zabrana za napad na Konstantinopolj je stigla kasno. Setton. 116 40 . Runciman. On je sigurno osetio da ovo ne moţe da spreči a najverovatnije je dopustio da se napad odigra. London 1969. Putovanje od Zadra do sledećeg odredišta Krfa je trajalo oko mesec dana. Venecija je opet demonstrirala svoju moć primorskim 125 126 K. Cambridge 1955. Postoje i kontradiktornosti u pogledu papinog drţanja prema postavljanju mladog Aleksija na carigradski presto. Pad i razaranje Zadra u IV kri`arskom ratu. Vol. godine125. koji je tada već bio pokrenut ali je bio u dubokoj krizi. Većina krstaša je i dalje mislila da ih dalji put vodi u Aleksandriju. Antoljak. 175 S. 12. a drugi je sprovoĎenje ideje o krstaškom ratu. 80 127 S. U junu 1203. Zadar 1974. II. Neki istoričari veruju da je papin protest samo zvaničan akt a da je on u stvari tajno podrţavao napad na Konstantinopolj. H.

sveštenicima i mladim Aleksijem došao u njihov logor i molio ih je da ne napuštaju većinu vojske na ovaj način. Cambridge 1955. izaziva nezadovoljstvo Grčkog stanovništva. A History of the Crusades. On je uveravao voĎe da neće naići na otpor u Konstantinopolju i da će ga tamo dočekati kao oslobodioca. Vesti o ovoj velikoj armadi su stigle do Aleksija III AnĎela i to najverovatnije sa Drača. Setton. Tako su rešene sve nesuglasice u pogledu osvajanja Konstantinopolja. Nameravali su da sebi obezbede brodove za pohod na Siriju. III. Runciman. Za odmazdu je vojska krstaša počela da pustoši po ostrvu. a pošto nije imao novaca davao im je potvrde i potpisivao je novčane obveznice. Opozicija je na kraju opet popustila. Gotovo polovina barona i plemića je bila protiv pohoda na Konstantinopolj i oni su se odvojili od ostalih krstaša u poseban logor. maja 1203. godine. 316 129 K. Vol. rešili su da ostanu u ekspediciji na Konstantinopolj ali su svečano obećali da će posle 29. Zatim je pristala na ostrvu Eubeji. Ali je dolazak mladog Aleksija izazvao bes ostrvljana. Pričao je o nekoj floti od 600 brodova koja ga čeka u prestolnici Vizantije. II.Branislav Smuk ^etvrti krsta{ki rat gradovima ali ovaj put od Dubrovnika do Krfa. Da bi podmitio voĎe krstaša Aleksije im je obećavao bogate poklone. London 1969. A History of the Crusades. Bonifacije je zajedno sa mnogim baronima. Postalo je očigledno da pojava pretendenta na vizantijski presto. Uspenski. H. Krstaška armada je napustila Krf negde oko 25. Istorija Vizantijskog carstva. Većina brodova je nastavila put sa Eubeje ka Abidosu na azijskoj obali i došli su 128 F. godine i zaplovila je ka prestolnici Vizantije130. Flota je oplovila Moreju i ušla je u Egejsko more. Stanovništvo ovog ostrva ih je u početku ljubazno primilo. Vol. septembra napustiti pohod i krenuti za Palestinu129. 177 130 S. 117 41 . TakoĎe je Aleksije potvrdio svoja obećanja data u Zadru a verovatno je tada obećao da će Krit dodeliti Bonifaciju. Nakon toga mladi Aleksije je bio duţan Veneciji i Krstašima oko 450. Na Krfu opet dolazi do neslaganja u voĎstvu krstaškog pohoda.000 maraka u srebru128. II. Prethodnica krstaša je stigla na Krf u maju 1203. koga podraţavaju Latini. koji su zbog toga napali krstaške brodove u pristaništu. Vol. Na Krfu je svim voĎama pohoda formalno bio predstavljen grčki carević Aleksije. Beograd 2000. dok je jedan deo brodova obilazio okolna ostrva sa ciljem da primoraju tamošnje stanovništvo da priznaju mladog Aleksija za cara i da mu plate danak.

One druge galije koje su obilazile okolna ostrva su im se pridruţile kod Dardanela posle nedelju dana. Setton. Vol. Neki brodovi. 176 134 S. 177 P. 24. mogla da ugrozi tada najbolje utvrĎeni grad. Sa druge strane ni garnizon u Konstantinopolju nije imao dovoljan broj vojnika da odbrani sve gradske tvrĎave. Car nije preduzeo nikakve druge odbrambene mere jer nije ni pomišljao da bi šačica Latina. Vrhovni zapovednik flote admiral Strifna je prodavao graĎu za brodove kako bi napunio svoju kasu a Caru je podnosio laţne izveštaje. Osam stole}a od pada Carigrada u ruke latinskih krsta{a. Runciman. H. Usidrila se u luci svetog Stefana. London 1969. juna flota se pomerila i ukotvila se kod Halkedona. Cambridge 1955. Setton. A History of the Crusades.000 ljudi. Vol. U Skutariju su krstaši podigli logor iz kog su druţine vitezova napadale okolna naselja radi otimačine i nabavke namirnica. Armija se kretala kopnom a brodovi su ih pratili ploveći duţ obale. II. blizu azijske strane i tu su se iskrcali ljudi i konji sa brodova132. A History of the Crusades. nedaleko od Konstantinopolja čije zidine su mogli odatle da vide. 145 133 K. Najslabija tačka odbrane Konstantinopolja je bila mornarica. U vizantijskim pristaništima se nalazilo svega dvadesetak brodova u prilično lošem stanju133. Beograd 2005. Odmah posle 131 132 K. 118 42 . Novac za opremanje flote je ipak bio sakupljan ali je on završavao u dţepovima vizantijskih admirala. [erovi}. Pošto su se iskrcali na Halkedonu krstaši su krenuli prema zapadu kopnenim putem. Kada se flota opet okupila prošla je Dardanele i ušla je u Mramorno more131. Vol. kojih je bilo nešto više od 30. Od kada je Vizantija sklopila savez sa Venecijom 1187. H. Sa morske strane grad je bio okruţen zalivom zvanim Zlatni rog. London 1969. obaveza pomorske sluţbe je bila prebačena na Mlečane. godine. su se toliko pribliţili gradu da je na njih otvarana vatra sa zidina. Me|unarodni nau~ni simposion 950 godina od velikog raskola (1054) i 800 godina od pada Carigrada u ruke krsta{a (1204). A History of the Crusades.Branislav Smuk ^etvrti krsta{ki rat do Dardanela koje su zauzeli bez otpora. a svoju flotu Carstvo je svelo na minimum. išli su prema Skutariju. Car Aleksije III AnĎeo se oslanjao na čvrstinu gradskih zidova i na nepristupačnost prestonice sa mora. U jednom pljačkaškom pohodu se grupa od oko osamdeset vitezova prvi put sukobila sa snagama Alexija III AnĎela. koji su pljačkali okolna ostrva u Mramornom moru. Pored svega toga Car Aleksije III je prilično oklevao po pitanju podizanja drugih odbrambenih mera134. II. III.

118 43 . Cambridge 1955. i sledećeg dana su osvojili veliku kulu koja je bila osnov odbrane 135 S. gde bi trebali da idu. Naprotiv svemu tome. Krstaši su odgovorili da je Aleksije III izdajica i uzurpator prestola. krstaške voĎe su rešile da prikaţu svoga štićenika stanovništvu Konstantinopolja i da u isto vreme probaju da utiču na graĎane da ih podrţe u svojoj nameri. Taj čuveni zaliv je delio grad na dva dela a pošto je vizantijska flota bila u očajnom stanju on je predstavljao najslabiju tačku odbrane. A History of the Crusades. duţd Dandolo i Bonifacije Monferatski. Bilo je ukupno sedam ovakvih jedinica koje su predvodili njihovi grofovi ili visoki baroni. Francuzi su sa kopna probili odbranu i omogućili su da brodovlje pristane u Galati tačno preko puta grada. Aleksije III im je i zapretio da će ih uništiti do poslednjeg čoveka ako pokaţu bilo kakve neprijateljske namere. Nakon ovakvog grubog odgorora. Mlečani i Francuzi su se dogovorili da usklade svoje napade. III. Jedini odgovor koji su krstaši dobili je bila kiša projektila sa zidova grada. na jednoj od njih su bili mladi Aleksije. godine i napustila je azijsku obalu. Iz luke u Skutariju je isplovilo nekoliko galija prema zidinama grada. Toliko su se pribliţili zidinama da je okupljen narod na njima mogao da čuje glasnike sa brodova. juna 1203. Krstaši su odlučili da silom primoraju Vizantijce da prihvate novog cara i počeli su da se pripremaju za napad. Na polju pored Skutarija su sazvali smotru vojske. Carević je preuveličao blagonaklonost Grka prema njemu a isto tako je slagao u spremnost armije i mornarice Konstantinopolja da stanu na njegovu stranu135. takoĎe su traţili da preda krunu svom roĎaku mladom Aleksiju.Branislav Smuk ^etvrti krsta{ki rat toga je u krstaški kamp došao glasnik iz grada i u ime cara je zahtevao da zna šta krstaši traţe na vizantijskoj teritoriji i zašto se nisu uputili prema Svetoj zemlji. pokazalo se da su Grci neprijateljski raspoloţeni prema mladom Aleksiju. Krstaške voĎe su sada mogle da se uvere da povratak mladog Aleksija neće biti nimalo lak zadatak. jedni sa mora a drugi sa kopna. Glavi plan krstaša je bio da zauzmu Galatsku tvrĎavu i da brodovima uĎu u Zlatni rog. Runciman. koja je bila podeljena po principu feudalnih regiona. Glasnici su vikali stanovništvu Konstantinopolja da treba da pomognu krstašima u nameri da postave na presto njihovog pravog gospodara i da zbace tirana Alesija III. Vol. Osvajačka armada je prešla Bosfor 5. Car je poručio da će im rado pomoći u misiji da oslobode Sveti grob tako što će ih snabdeti namirnicama za dalji put.

118 138 Vi{e o {teti koju je napravio prvi po`ar. jula137. Pripreme su trajale čitavih deset dana. Zauzećem Galate i provalom u Zlatni rog napadači su u suštini obezbedili kontrolu nad gradom. U isto vreme su mletački brodovi uspeli da prekinu veliki lanac koji je zatvarao ulaz u Zlatni rog. A History of the Crusades. energično je vikao i ohrabrivao svoje borce stojeći na čeonoj galiji koja je nosila zastavu svetog Marka. da bi odbili od sebe nadmoćnije branioce podmetnuli su u tom delu grada poţar koji je napravio mnogo štete. II. Beograd 1996. Vol. spremali su velike merdevine i na platformama brodova su gradili visoke kule. Ovaj prvi je uništio kvart Fanarion i okolne kuće. Beograd 2000. Sa vrha brodova su spuštali velike merdevine na odbrambene zidove i zauzimali su kulu po kulu. London 1969. Ovo je bio prvi od tri poţara u Konstantinopolju za vreme opsade. povukao je svoje 136 137 G. Stanovništvo je bilo veoma nezadovoljno nedlučnom reakcijom cara koji nije činio ništa da se suprotstavi napadima. zatim su brodovima ušli u zaliv i potopili su i zarobili sve vizantijske brodove136. Flota Venecije se ukotvila na samom severu Zlatnog roga tako da su dve vojske uspostavile kontakt. Vizantijska armija je često izlazila van zidina grada kako bi napadala osvajače. Francuzi su nastavili da se kreću kopnom duţ obale Zlatnog roga sve dok nisu stigli do njegovog kraja i zidina grada. Brodove Venecije je predvodio sam duţd. oni su se mudro povukli u svoj logor gde su čekali napad vizantijskih trupa139. 345 139 K. zbog toga su Francuzi bili primorani da ograde i utvrde svoj logor. Opsada Konstantinopolja je počela 17. Aleksije III je sa velikom vojskom izašao van grada i napao je Francuze. 179 44 . Francuzi su napadali deo zida oko Valhernskog dvorca a Mlečani su udarili na deo zidina prema Zlatnom rogu. III. Kada je Dandolo saznao za ovaj napad. H. A History of the Crusades. Istorija Vizantijskog carstva. Vojska se vratila nazad u grad po nareĎenju cara. Cambridge 1955. Uspenski. Ubrzo su napadači počeli pripreme za opsadu grada. Sada su nesmetano mogli da organizuju opsadu Konstantinopolja sa koje god strane su hteli. Istorija Vizantije. pogledati: F. proširio se do samog Valhernskog dvorca na severozapadu grada138. Vol. 390 S. Ali Grci nisu iskoristili ovu pobedu i nisu udarili na logor krstaša. Mlečani su u toku dana uspeli da zauzmu veliki deo zida. Vol. II. Runciman. Na račun vlade su počele da stiţu optuţbe za izdaju pod uticajem opšteg nezadovoljstva Aleksije je rešio da pokuša proboj opsade. Setton.Branislav Smuk ^etvrti krsta{ki rat Galate. Ostrogorski. Podigli su logor u blizini Valhernskog dvorca na uglu zidina grada gde se završava Zlatni rog. Odbijeni od zidina pored Valhernskog dvorca. Istog dana kada je počela opsada.

godine mladi Aleksije krunisan za savladara i od tada počinju velike muke za njega i njegovog oca zbog obaveze duga prema krstašima141. Tokom jula i avgusta su voĎeni pregovori o pitanju isplate novčanih obaveza. Runciman. Begstvo je bilo toliko sramno da je u Konstantinopolju ostavio ţenu sa decom. U toku noći izmeĎu 17.Branislav Smuk ^etvrti krsta{ki rat vojnike sa osvojenog dela zidina i pridruţio se Francuzima u logoru. zahtevali su da potvrdi sporazum izmeĎu krstaša i mladog Aleksija i traţili su da ih on nagradi za uslugu koju su učinili njegovom sinu. Jedan od predstavnika Francuza je bio maršal Vilarduen. Vizantijci su otvorili kapije grada i carević Aleksije je ušao u pratnji krstaša. avgusta 1203. dva Francuza i dva Mlečana u grad. i 18. II. Isak se dugo kolebao ali je na kraju ipak odlučio da potpiše ugovor sa Latinima. Kada je Isak saznao koju sumu novaca je Aleksije obećao krstašima odgovorio je da ne zna odakle bi ih isplatio. Ovakav razvoj dogaĎaja je umnogome zakomplikovao zadatak krstaša jer je do tada izgledalo da se oni bore samo zato da bi doveli mladog Aleksija na vlast. Aleksije je pobegao u grad Mizonopolis. Sutradan su u prestonici počeli nemiri. na ulicama se skupila gomila sveta koja je traţila da se slepi Isak vrati na presto. Setton. VoĎe pohoda su u avgustu pisale papi i vladarima Zapada objašnjavajući im razloge zbog kojih su napali Konstantinopolj. 140 141 S. London 1969. Da ne bi izazivala nerede po gradu Vojska krstaša je bila rasporeĎena u jevrejskom naselju Estanor u blizini Pere. A History of the Crusades. Gradski činovnici su oslobodili Isaka iz tamnice i doveli su ga na dvor140. A History of the Crusades. TakoĎe su pozivali stanovništvo Evrope da im se priključi u daljem pohodu na nevernike. III. usprkos uspehu Mlečana da zauzmu deo odbrambenog zida sa morske strane. Njih četvorica su došli u Valhernski dvorac gde su se sastali sa slepim Isakom. jula Aleksije III AnĎeo je pobegao iz grada i pokupio je veliki deo novca iz drţavne blagajne. Dalja opsada grada je postala nepotrebna pošto se na presto vratio Isak II. Vol. Prema svemu ovome su Latini bili veoma nepoverljivi i odlučili su da pošalju svoje predstavnike. 180 45 . Vol. 118 K. Cambridge 1955. Grci su odmah obavestili Latine o svemu što se dogodilo unutar prestonice i ponudili su careviću Aleksiju da podeli vlast sa svojim ocem. preko puta Zlatnog roga. u Trakiji. H. zatim je 1. Tako je propao prvi udar na Konstantinopolj. U meĎuvremenu su krstaši bili primorani da dozvole mladom Aleksiju da uĎe u Konstantinopolj jer su se nadali da će uspeti da nagovori cara da ratifikuje ugovor.

Situacija u gradu se pogoršavala iz dana u dan. godine. a kvart gde su bili smešteni krstaši je postao opasno mesto za Vizantijce144. A History of the Crusades. Vol. pojavljivao se u odeven u latinsku odeću i okruţen 142 143 S. Isak i Aleksije su počeli da sakupljaju novac za isplatu duga koji je iznosio 200. Ovim je opet bio odloţen put za Palestinu pa je došlo do novih sukoba u krstaškom taboru. Runciman. Vol. Do septembra su uspeli da sakupe samo 100. 119 S. A History of the Crusades. Runciman. Papa je poručio sveštenicima. III. Posle avgusta 1203. kao i prošli put posle mnogo ubeĎivanja rešili su da ostanu u Konstantinopolju.000 maraka u srebru.Branislav Smuk ^etvrti krsta{ki rat To je bilo prvo pismo poslato papi posle odlaska iz Zadra u aprilu 1203. pretapali su umetnička dela i dragocenosti. 119 144 S. Smišljali su razne načine: konfiskovali su crkvenu imovinu. koji su tu sumu podelili meĎu sobom. Prekorio je voĎe ekspedicije za neposlušnost i naredio im je da nastave da napreduju prema Svetoj zemlji. Ista ona opozicija sa Krfa je zahtevala da se odmah krene dalje na Istok. Vizantijska vlada je bila u velikoj neprilici jer nije znala kako da isplati veliki dug a zbog samovolje i drskosti krstaških ratnika pogoršavali su se odnosi izmeĎu Grka i Latina u gradu. TakoĎe je upozorio Aleksija IV da ispuni dato obećanje o jedinstvu dve crkve. godine. čak su prisvajali i privatnu imovinu143. Runciman. Cambridge 1955. koji su bili meĎu krstašima. A History of the Crusades. 119 46 . III. III. Papa je na ova pisma odgovorio tek u februaru 1204.000 maraka koje su dali krstašima. Cambridge 1955. Papi je pisao i car Aleksije IV izraţavajući njegovu prisnu odanost i obećavajući da će Grčku crkvu vratiti pod okrilje Rima142. Ova uplata nije zadovoljila nezasite krstaše koji su insistirali na preostalom iznosu. Vol. Primorali su Isaka da potpiše ugovor kojim dozvoljava da boravak u Konstantinopolju produţe do marta 1204. Sam Aleksije IV je postao predmet mrţnje Grka koji su ga prezirali jer je došao na vlast uz pomoć Latina. Zvanično je cilj ostanka bilo učvršćivanje Isaka na prestolu a zapravo je to namera da krstaši iznude celu sumu na koju se carević obavezao. da je neophodno da im se voĎe pohoda ispovede i da tako okaju svoje grehe. Najveći deo novaca su dobili Mlečani za isplatu duga a Francuzima je ostala samo neznatna suma. godine. opominjujući ga da njegova vlast umnogome zavisi od toga. izmeĎu Grka i Latina je često dolazilo do sukoba. Cambridge 1955. godine odnosi izmeĎu krstaša i dvojice savladara su počeli da se pogoršavaju.

London 1969. zbog bojazni da Mlečani ne prekinu ugovor sa krstašima. Beograd 2000. Kada se Aleksije IV vratio u Konstantinopolj promenio je svoj stav prema Latinima. avgusta i učinio je mnogo više štete nego prethodni. Vol. Setton. a umalo je stradala i crkva Svete Sofije kojoj su nagoreli zidovi. VoĎa zavere je bio Aleksije Duka poznat kao Murzufl. Duţd Dandolo je rešio da pošalje carevima šestočlanu delegaciju u novembru 1203. Istorija Vizantije. Vizantijska vlada je tada prestala da dostavlja hranu krstašima. i zbog topljenja crkvenih blaga. U meĎuvremenu je Aleksije IV dao obećanje Veneciji da će da izdrţava njenu flotu narednih godinu dana. zbog svojih gustih obrva147. od 22. Beograd 1996. do 24. Vol. Krajem januara 1204. Ubrzo posle ultimatuma krstaša u gradu je počela da se kuje zavera protiv Isaka i Aleksija.Branislav Smuk ^etvrti krsta{ki rat strancima145. godine nezadovoljno stanovništvo se počelo okupljati na trgovima. Odnosi izmeĎu dve zavaĎene strane su sada bili zategnuti do ivice rata. 345-349 147 K. On je bio roĎak odbeglog Aleksija III i pripadnik stranke političara koji su ţeleli raskid svih veza sa Latinima. uspeli su da ponesu samo svoju pokretnu imovinu. H. Vetar je širio vatru sa konstantinovog foruma prema Mramornom moru i tada su stradali najlepši centralni kvartovi grada146. Latinske porodice su počele da napuštaju Konstantinopolj i da odlaze u logor krstaša u Peri. Kada je Aleksije IV napustio prestonicu sa delom latinskih vojnika. prestao je da posećuje njihov logor i odnosi meĎu njima su zahladneli. Na to su Latini odgovorili spaljivanjem jedne dţamije u muslimanskom kvartu i izazvali su novi poţar u gradu. II. Mrzelo ga je i sveštenstvo zbog obećanja o uniji sa Rimskom crkvom datog papi. oni su zahtevali od činovnika i sveštenstva da zbace dinastiju AnĎela sa prestola. Krstaši su poručili da će svoja prava da ostvare onako kako to oni misle da treba i time su postavili jasan ultimatum Isaku i Aleksiju. Istorija Vizantijskog carstva. pogledati: F. II. A History of the Crusades. Ovaj poţar je trajao čitava tri dana. Postalo je jasno da Isak i Aleksije ne mogu da ispune svoja obećanja i da će krstaši morati opet da se late oruţja. 181 47 . Grci su počeli da pljačkaju stare latinske kvartove. Uspenski. a svi stranci su postali osumnjičeni za izdaju. godine. 390 Vi{e o {teti koju je napravio drugi po`ar. U tim neredima svetina je provalila u crkvu Svete Sofije i za cara je izabrala 145 146 G. Brodovi u lukama su bili takoĎe zahvaćeni vatrom. koji su više cenili naklonost Latina nego popularnost u narodu. da bi zarobio odbeglog ujaka Aleksija i iznudio zakletvu nelojalnih teritorija. Ostrogorski. situacija u gradu se naglo pogoršala.

Aleksije V Duka Murzufl je bio potomak velikog Aleksija I Komnina. 148 149 S. Zaključeni akt je predstavljao dobro osmišljen plan od koga krstaši nisu ni malo odstupali. Balduin. Potom se proglasio za cara. Grci su u par navrata pokušali da zapale mletačke laĎe tako što su meĎu njih poslali zapaljene brodove. zatim je zarobio i udavio Aleksija IV. 120 48 . Bio je ţustar predvodnik anti-latinske partije u Konstantinopolju. u jednom takvom sukobu Murzufl je lično predvodio svoju vojsku na grupu vitezova kojima je komandovao Henri. III. III. godine svaki vid “legalnosti” je bio napušten. A History of the Crusades. Runciman. Isak je učinio veliku grešku jer je kao glasnika Latinima poslao Aleksija Duku Murzufla. Vol. oţenjen njegovom ćerkom Evdokijom bivšom ţenom Stefana Prvovenčanog. Svi postupci učesnika Četvrtog krstaškog pohoda su do sada imali neko opravdanje. Runciman. VoĎe krstaša su rešile da napadnu grad po drugi put. tako Ďe je bio zet Aleksija III AnĎela. Cambridge 1955. U martu 1204. Novi car se aktivno bavio popravkom srušenih delova zidina prema Zlatnom rogu i obnavljanjem oštećenih kvartova grada.Branislav Smuk ^etvrti krsta{ki rat jednog mladića Nikolu Kanabusa148. Luj od Bloa i ostale voĎe sklopili novi ugovor. Cambridge 1955. ali u tome nisu uspeli. Aleksije Duka je negativno odgovorio na predlog krstaša da ratifikuje sporazum na koji su se obavezali bivši carevi i Latinima je postalo jasno da neće isplatiti dugovanu sumu. Aleksije i Isak su shvatili da je situacija ozbiljna i poslali su molbu krstašima da doĎu u grad kako bi zaveli red. meĎu narodom je objavio vest da car pregovara sa neprijateljima i započela je otvorena borba u gradu. Došlo je i do otvorenih borbi sa krstašima. a verovatno je ubio i slepog Isaka koji je u svakom slučaju nešto kasnije umro. A History of the Crusades. Murzufl je shvatio da je došlo vreme za akciju. Početkom februara je Murzufl ubio mladog Kanabusa. Bonifacije. ali od marta 1204. 120 S. Vol. sa njegovim dolaskom na vlast sukob izmeĎu Grka i Latina je došao u kulminacioni čin149. godine su duţd Dandolo. Njime su regulisali podelu carstva i Konstantinopolja kada ga osvoje. brat Balduina Flandrijskog.

Vol. Uspenski. 2) Grad će biti prepušten pljački. obezbedi ostalu vojsku koja je potrebna. pored feudalne vojske svojih vazala. Svaka od strana osvajača će moći da postavlja sveštenstvo u crkvama koje im pripadnu. Podeljene titule bi bile nasledne i mogle bi se prenositi i po ţenskoj liniji. a zakletve će biti osloboĎen samo mletački duţd. je odlučeno sledeće150: 1) Konstantinopolj će krstaši zauzeti oruţjem i u njemu će se uspostaviti nova vlada sastavljena od Latina. II. 6) Potpisnici ugovora su se obavezali da će provesti godinu dana u Konstantinopolju kako bi pomogli novom latinskom caru i da utvde novi poredak. Tri četrvrtine plena će otići na isplatu duga Veneciji i na ispunjenje obaveza carevića Aleksija. sav plen će se sakupiti na jedno mesto i biće prijateljski podeljen. Istorija Vizantijskog carstva. Beograd 2000. Posle toga će svi oni koji budu hteli da ostanu morati dati zakletvu novom caru. 5) Zemlja koja ne bude dala cara dobiće vlast nad crkvom Svete Sofije i pravo da meĎu sveštenstvom svoje zemlje izabere novog patrijarha. dok će preostale tri četvrtine carstva podeliti na jednake delove Venecija i francuski krstaši. uključujući dve carske palate: Valhernsku i Bukelon. 319 49 . 7) MeĎu Mlečanima i Francuzima će biti izabrana komisija od dvanaest članova koja će imati obavezu da svim učesnicima pohoda podeli feude i počasne duţnosti. će izabrati novog latinskog cara.Branislav Smuk ^etvrti krsta{ki rat Ugovorom iz Marta 1204. 4) Onoj strani od koje bude izabran car pripašće jedna četvrtina carstva. 9) Car mora da ostane dosledan svim tačkama ovog ugovora i takoĎe mora da. 150 F. od kojih šestorica Venecijanaca i šestorica Francuza. 3) Nakon osvajanja grada dvanaestorica birača. 8) Sve voĎe koje dobiju feude moraju da poloţe vazalnu zakletvu pred carem. a jednu četvrtinu će dobiti Bonifacije i francuski kneţevi.

Venecijanska ustanova. Mlečani bi dobili najbolji deo Carstva. Vol. industrijskom i vojnom pogledu. Pred budućim latinskim carem se nalazilo mnoštvo obaveza koje su mu nametnuli njegovi saborci. Latini su ovoga puta rešili da napadnu zajedničkim snagama iz pravca Zlatnog 151 P. Enriko Dandolo nije bio zainteresovan za titulu cara koju je bio spreman da zameni za trgovačku premoć i pravo da postavlja carigradskog patrijarha. Tako je neposredno bila predodreĎena sudbina Vizantijskog carstva. koja će nastati na teritoriji bivše Vizantije. čak tri osmine151. A History of the Crusades. II. Osam stole}a od pada Carigrada u ruke latinskih krsta{a. H. Venecija i krstaši su se dogovorili da će stvoriti novu latinsku drţavu na teritoriji stare Vizantije. Setton. osim onih koje mu feudalci stavljaju na raspolaganje. Sve ovo je ograničavalo moć budućeg latinskog cara nad svojim podanicima a Mlecima je davalo odrešene ruke152. on imao više moći nego ostali baroni i nije imao dovoljno prihoda da tu moć poveća. London 1969. Budući car čak nije trebao biti uključen u raspodelu feuda niti u dodelu feudalnih obaveza a bio je obavezan da sam finansira opremu i trupe. Trebao je da poseduje samo četvrtinu Carstva a mletački duţd.Branislav Smuk ^etvrti krsta{ki rat 10) Venecija će zadrţati sve povlastice i privilegije koje je ranije dobila od Vizantije. Me|unarodni nau~ni simposion 950 godina od velikog raskola (1054) i 800 godina od pada Carigrada u ruke krsta{a (1204). Kada je ugovor bio sklopljen osvajači su počeli da se pripremaju za konačan rasplet. 11) Nakon potpisivanja ugovora sledio je iscrpan plan o podeli Carstva. to jest primorske oblasti koje su veoma bitne u trgovačkom. je ovim ugovorom postala veoma moćna. koji neće biti ni vazalno zavistan od cara. Obe ugovorne strane će se obavezati na vernost papi koji će svako narušavanje ugovora kazniti ekskomunikacijom. Odredbe martovskog ugovora su nagovestile buduće probleme Latina u Konstantinopolju. 183 50 . Duţd koji nije imao svoga sizerena je sa druge strane mogao imati svoje vazale pod vojnom sluţbom. [erovi}. Ona više nije zavisila od privilegija vizantijskih careva čime je isključila sve svoje neprijatelje i konkurenciju na tom području. 146 152 K. GraĎani onih zemalja koje su u sukobu sa Venecijom nemaju pravo na dobijanje bilo kakvog poseda od teritorije Vizantijskog carstva. Tako je došao u priliku da ureĎuje duhovnu upravu u novom Carstvu i da koristi i konfiskuje crkvenu imovinu. Beograd 2005.

Setton. aprila. Ovaj datum se smatra za dan pada Konstantinopolja. Krstaši su te noći spavali sa oruţjem u rukama čekajući jutro da obnove borbe. 184 51 . A History of the Crusades. oni su podmetnuli poţar u zgradama ispred sebe. aprila. Pokušavao je da nagovori vojnike da se ne predaju ali njihov moral je bio slomljen i nisu hteli više da se bore. 153 154 S. Jedan deo Nemaca iz redova markiza Bonifacija je nastavio napredovanje u unutrašnjost. U svitanje 6. Teodor Laskaris je bio jedan od voĎa odbrane grada. Prednost branilaca su bili visoki zidovi sa kojih su gaĎali brodove mnoštvom strela i kamenim projektilima.Branislav Smuk ^etvrti krsta{ki rat roga na zid u blizini Valhernskog dvorca. Kada su to videli. Posle ovoga je Teodor sa svojom porodicom napustio grad i pobegao je u Aziju. II. Uplašen narod se ujutru razbeţao po okolnim ulicama a Latini su nastavili napredovanje bez daljeg otpora. zatim su se pešaci i vitezovi popeli na zidine i savladali su njihove branitelje. napadnut je isti deo zida kao i prošli put. vitezovi su odmah uzjahali konje iskrcane na obali i pojurili su u unutar zidova grada. Bonifacije je ušao u grad 13. London 1969. spustili su se u grad i otvorili su kapije iznutra. Cambridge 1955. Novi poţar je besneo ulicama uništavajući sve pred sobom. Drugi juriš na grad je organizovan 12. godine flota je isplovila i poreĎala se u liniji naspram zidina Konstantinopolja153. Vol. MeĎutim Aleksije Murzufl je iste noći napustio Konstantinopolj i pobegao je u Trakiju. Runciman. U isto vreme se deo trupa iskrcao pokušavajući kopnom da dopre do samih zidina. Krstaši su uspeli da zakače velike merdevine sa fregata na vrhove odbrambenih kula. to je bio onaj deo zida koji su Mlečani oštetili u prvom napadu. ukrcali su se na brodove i otplovili su nazad u svoj logor preko puta Zlatnog roga154. on je odbio da prihvati napušten tron ali je pozivao konstantinopoljski garnizon da se bori i dalje protiv osvajača. Preostali vizantijski plemići su se skupili kod crkve Svete Sofije da krunišu Teodora Laskarisa za Cara. H. Flota se pribliţila zidovima i sa brodova su osvajači spuštali merdevine i pokretne mostove na vrhove odbrambenih tornjeva. aprila 1204. Grci su se u panici povukli u unutrašnjost grada kako bi postavili prepreke i organizovali odbranu u tesnim ulicama. 122 K. Napad je trajao do večeri i krstaši su odustali od dalje opsade. A History of the Crusades. III. U meĎuvremenu su napadači utvrdili osvojen deo grada pored zidina. Vol. Velike fregate su bile isturene napred a izmeĎu njih su plovile galije i teretni brodovi koji su nosili konjanike.

Branislav Smuk ^etvrti krsta{ki rat

Grci su ga preklinjali da ih poštedi ali je markiz obećao svojoj vojsci trodnevnu pljačku i nije nameravao da pogazi datu reč. SVETA PLJAČKA Latinima se u gradu suprotstavio mali broj loše naoruţanih Grka, bez plana i nesistematično. Bez borbe su zauzeti velelepni dvorci: Valherna, donji i gornji Veliki dvorac, u koji se smestio duţd, i primorski Bukelon. Neki stanovnici su se zaključali u svoje domove i pokušali su da zaštite svoju imovimu, dok su mnogi u gomilama napuštali grad. Krstaške starešine su smatrale da bi bilo najbolje da dozvole onima koji ţele da napuste grad. Kada su u zakrčenim ulicama ţene, deca i prost narod ugledali vitezove, prstima su pravili znak krsta kako bi ih napadači poštedeli. Iako bi se od razjarenih vitezova moglo očekivati da učine veliko krvoproliće, oni su prilikom upada u grad ubili oko 2.000 Grka. Njih su uglavnom ubijali latinski trgovci koje su Grci isterali iz domova za vreme opsade. Dosta stanovnika je uspelo da napusti Konstantinopolj i da pobegne na azijsku stranu Carstva. MeĎu graĎanima koji su u neredu beţali zakrčenim ulicama bio je velikodostojnik i istoričar Nikita Honijat, koji je kasnije napisao iscrpan opis razaranja grada. On je proveo pet mračnih dana u prestonici sve dok nije uspeo da je napusti sa porodicom155. Honijat nam u svom delu ogorčeno priča o nečuvenom razaranju i bahaćenju krstaša u gradu156. Odredi vitezova su išli na sve strane kako bi se dokopali plena. Upadali su u dućane, privatne kuće, carske palate i crkve koje su briţljivo pretresali, dok su prema nenaoruţanom stanovništvu postupali surovo. U ovoj pometnji su se smatrali sretnicima oni koji su uspeli da se probiju do zidina i napuste grad. Još mnogo vekova nakon ovoga Grci su se sa gorčinom sećali stravičnih prizora. Pljačkanje i razaranje kakvo nije viĎeno ni pre ni posle toga je trajalo od 14. do 16. aprila 1204. godine. Prestonička blaga i svetinje, koje su briţljivo sakupljane još od IV i V veka, su bile nedirnute. Kada su Turci osvojili Carigrad 1453. godine zatekli su mnogo manje dragocenosti nego krstaši, moţe se reći da su Turci više ubijali stanovništva od
155

Vi{e o svedo~enju Nikite Honijata i o razaranju Konstantinopolja, pogledati: F. Uspenski, Istorija Vizantijskog carstva, Vol. II, Beograd 2000, 342-344 156 R. Radi}, Strah u poznoj Vizantiji: 1180-1453, Vol. I, Beograd 2000, 30-32

52

Branislav Smuk ^etvrti krsta{ki rat

Latina, dok su se ovi više bavili pljačkom vekovima neosvojenog i nedirnutog grada. Konstantinopolj se nikada nije oporavio od latinskog razaranja jer osiromašeno Carstvo nije bilo u stanju da obnovi hiljadugodišnje dragocenosti. Osvajači su se posebno varvarski odnosili prema umetničkim spomenicima, bibliotekama i vizantijskim svetinjama. Provaljujući u hramove, krstaši su se bacali na crkvene predmete i ukrase, obijali su kovčeţiće sa svetiteljskim moštima, otvarali su carske grobove i sarkofage, lupali su dragocene spomenike i spaljivali su rukopise, sve u cilju da sa njih skinu zlato, srebro i ostale dragocenosti. Ono što nisu mogli da ponesu su uništavali157. Spomenici klasične umetnosti i svetinje iz apostolskih vremena su uništeni ili su razneseni po svim krajevima Evrope. Pustošenje grada je bilo sistematsko i sve do 1209. godine su Latini otpremali svetinje i dragocenosti u Evropu. Za njih je ova “Sveta pljačka” predstavljala veliki uspeh i trijumf koji je bog poslao svojim vernicima. Za zapadnjake Konstantinopolj je bio grad čuda o kome su vekovima slušali razne legende i jedva su dočekali da ga poharaju. Za popis raznesenih vrednosti i blaga bi se mogla napisati posebna studija, a velikom broju pokradenih predmeta se nikada nije ušlo u trag, niti se saznalo u kom su delu Evrope završili. U mom radu ću se osvrnuti samo na one koje ja smatram za najbitnije i najupečatljivije158. Za vreme pljačke Latini nisu štedeli ništa, pa ni crkve, ni grobnice i kripte159. Otvorili su carske grobnice u kripti hrama učenika hristovih, skidali su zlatne ukrase i drago kamenje sa sarkofaga. Osvajači su bili posebno zadivljeni kada su ugledali očuvano telo Justinijana, koje je ostalo celo posle mnogo vekova. Ovi carski sarkofazi su bili razneti po mnogim riznicama manastira u zapadnoj Evropi. Ukradeno je mnogo antičkih statua, a mnogo ih je bilo bespovratno uništeno. Venecijanci su odneli četiri bronzana konja koja je izradio antički umetnik Lizip. Konji su se nalazili na carigradskom hipodromu a danas još uvek ukrašavaju fasadu crkve Svetog Marka u Veneciji. Mnogo vrednih spomenika klasične umetnosti je bilo razbijeno ili je pretopljeno u monetu. To se dogodilo sa kolosalnom statuom Here sa foruma i sa Parisovom statuom
157 158

S. Runciman, A History of the Crusades, Vol. III, Cambridge 1955, 123 Vi{e o pokradenim vrednostima iz Konstantinopolja, pogledati: F. Uspenski, Istorija Vizantijskog carstva, Vol. II, Beograd 2000, 351-360 159 S. Runciman, A History of the Crusades, Vol. III, Cambridge 1955, 123

53

Branislav Smuk ^etvrti krsta{ki rat

koje su pretopljene, razbili su kolosalnu statuu Herakla koja je takoĎe bila delo Lizipa. Franci se uopšte nisu trudili da shvate lepotu i značaj antičkih statua. Ista sudbina je zadesila bronzanu vučicu, starinsku narodnu svetinju, i još veliki broj statua koje su krasile carigradski hipodrom. U Konstantinopolju su se nalazile svetinje i mošti donesene sa čitavog Istoka, iz Palestine, Sirije i Aleksandrije. Najznačajnije su čuvane u crkvi Svete Sofije i u Velikom dvorcu. Zapadnjaci su od svih svetinja najviše cenili mošti svetitelja, jer su one manastiru ili crkvi u kojima su čuvane donosile veliki prihod od poklonika koji su dolazili da im se poklone, ili su od moštiju očekivali isceljenje. Mošti su čuvane u umetnički izraĎenim kovčeţićima koje su krstaši uglavnom razbijali da bi iz njih izvadili ostatke svetaca ili da bi uzeli zlato, srebro i drago kamenje koje ih je ukrašavalo. Najveći deo crkvene umetnosti Vizantije se danas čuva u Veneciji. Mlečani su postali gospodari Latinske patrijaršije i bili su u najboljoj prilici da odpreme mnoštvo crkvenih dragocenosti. Moramo napomenuti da je veoma bila zastupljena i trgovina sa pokradenim crkvenim predmetima, u tolikoj meri da je Lateranski sabor 1215. godine bio primoran da zabrani otvorenu trgovinu svetinjama. Crkvene vrednosti su najviše otkupljivali francuski kraljevi, tako da je veliki broj svetinja stradao u Francuskoj u toku revolucije 1792. godine. Pored riznice crkve Svetog Marka u Veneciji, i raznih riznica po Parizu, veliki deo vizantijskih crkvenih dragocenosti je završio u Vatikanu, Đenovi, Lionu i po celoj zapadnoj Evropi. Mnogim crkvenim vrednostima se izgubio svaki trag ili su bile uništene i bespovratno izgubljene. Spisak svetih predmeta koji su bili opljačkani i razneseni je nesaglediv: Isusov trnov venac iz palate Bukelon, rimski skiptar i komad kamena sa groba gospodnjeg, koplje kojim je proboden Isus, delići drveta sa časnog krsta, mošti Jovana Zlatoustog, lobanje svetaca Simeona i Klimenta, Konstantinov krst iz Mihajlove crkve i krst carice Jelene, samo su delić u nepreglednom moru pokradenih predmeta160. TakoĎe je velik i spisak zločina počinjenih u svetom Konstantinopolju. Latini su spalili i pretvorili u konjušnjicu veliki broj crkava, uveli su mazge u oltar crkve Svete Sofije da na njih natovare pokradeno blago, oskrnavili su to sveto mesto i dopustili su da

160

@. Dibi, Vreme katedrala, Beograd 1989, 196

54

Branislav Smuk ^etvrti krsta{ki rat

na patrijarhov tron sedne jedna bestidna ţena161. VoĎe su na konjima ulazile u hramove, spaljivali su i gazili ikone, a u samim svetilištima su čak ubili mnogo Grka. Ova zverska skrnavljena su se pročula po celom pravoslavnom svetu i urezala su se u pamćenje grčkog naroda. Prilikom ulaska krstaša u Konstantinopolj, Valhernsku carsku palatu i dvorac Bukelon su zauzeli Balduin i Bonifacije. Pred riznicama ovih dvorova su odmah postavili naoruţane straţe ali za ostale dvorove i crkve nisu bile preduzete mere zaštite, osim za crkvu Svete Sofije. Svi ostali krstaši su se razmileli po gradu i prisvojili su bogat plen, količina otetog zlata, srebra i dragog kamenja se ne moţe odrediti ni pribliţno162. Latini su uzimali i razna krzna, svilene tkanine, slonovaču i ostale vrednosti. Tri puna dana su oni pljačkali i orgijali po Konstantinopolju a onda je došlo do pomračenja meseca što je uznemirilo krstaške voĎe. Uplašeni predvodnici pljačke su ovo protumačili kao boţiji znak da je bilo dosta razaranja i naredili su da se pljačka prekine. Markiz Bonifacije, duţd Dandolo i ostali baroni su se sloţili da plen sakupe u tri crkve koje su bile pod oruţanom straţom, sastavljenom od desetorice Francuza i desetorice Mlečana. Mnogi vitezovi su sakrivali ukradeno i time su mnogo rizikovali, jedan vitez je zbog utaje plena čak bio obešen163. Kada je došlo do podele plena nije se poštovao prethodni dogovor. Veneciji je pripalo tri osmine kao i 50.000 maraka u srebru za prevoz krstaša. Dve osmine je dobio car, a preostale tri osmine su podeljene izmeĎu svih ostalih osvajača. Konjanici su dobili dvostruko više od pešaka, a vitezovi dvostruko više od konjanika koji nisu bili plemićkog porekla. Sveštenici nisu prihvatili predlog da oni dobiju samo mošti svetitelja, traţili su ravnomerno učestvovanje u podeli pozivajući se na svoje podvige prilikom zauzimanja grada. Sveštenstvo je bilo izjednačeno sa dobitkom konjanika bez titule, a to je iznosilo negde oko 10 maraka u srebru. U podeli novaca je učestvovalo oko 15.000 ljudi a iznos podeljenog blaga se ne moţe tačno proceniti. U raspodelu nije ulazilo manje od 300.000 maraka u srebru164, tom sumom nisu bile obuhvaćene druge dragocenosti kao što su odeće i tkanine. Kao što smo ranije rekli Latini su mnoge
161 162

S. Runciman, A History of the Crusades, Vol. III, Cambridge 1955, 123 S. Runciman, A History of the Crusades, Vol. III, Cambridge 1955, 124 163 Geoffrey de Villehardouin: Memoirs or Chronicle of The Fourth Crusade and The Conquest of Constantinople, trans. Frank T. Marzials, London 1908, Ch LXVI http://www.fordham.edu/halsall/basis/villehardouin.html 164 K. H. Setton, A History of the Crusades, Vol. II, London 1969, 185

55

Cambridge 1955. Runciman. Cambridge 1955. Prema ugovoru od 31. Dandolo se svim snagama trudio da na carigradski presto dovede manje markantnu ličnost od Bonifacija. III. U septembru 1204. Ni činjenica da je meĎu krstašima bilo mnogo sveštenika i episkopa nije sprečila osvajače da učine ovakvo sistematsko svetogrĎe i varvarsko uništenje svetih spomenika. jer nije imao interesa da osnaţi severnoitalijanskog markiza koji bi kao sused Venecije mogao da je ugrozi u budućnosti. A History of the Crusades. Vojska krstaša je raspolagala sa svega 15. 124 S. jer je martovskim ugovorom bilo predviĎeno da u slučaju da car bude izabran iz redova krstaša za patrijarha mora biti postavljen Mlečanin. 125 56 . godine sledeći zadatak osvajača je bio da izaberu novog latinskog cara. koji se Veneciji činio manje opasan od Bonifacija jer je vladao u udaljenoj kneţevini. Runciman. ali ni to mu nije pomoglo165. Kandidati su bili trojica voĎa pohoda: duţd Dandolo. Nova latinska vlada je sada morala da ostvari treću stavku ugovora koja se odnosila na dodelu feuda i raspodelu Carstva. markiz Bonifacije Monferatski i Balduin grof Flandrije i Gana. Bonifacije je bio razočaran ali je poloţio vazalnu zakletvu novom caru. Najviše prava na titulu cara je imao Bonifacije pošto je bio glavnokomandujući pohoda. Mlečani su u izboru za cara nastupili sloţno dok su se kod krstaša javila različita strujanja. drvo i kost smatrali za bezvredne. Vol. Gospodar crkve Svete Sofije i prvi latinski patrijarh u Carigradu je postao Mlečanin Toma Morozini. III. periferni delovi su ostali 165 166 S. tako da je Dandolo uspeo da sprovede izbor Balduina. Balduin je krunisan za Latinskog cara u crkvi Svete Sofije 16. godine su počeli da rešavaju to pitanje ali se pokazalo da će ostvarenje ovog dela plana biti izuzetno teško.Branislav Smuk ^etvrti krsta{ki rat predmete pretopili u zlatne poluge ili su ih porazbijali dok su mermer. A History of the Crusades. Za njega su glasala sva šestorica Venecijanaca i tri francuska birača. marta 1204.000 ratnika a trebala je da se suoči sa ostalim delovima Carstva čiji je osvojen samo centar. maja166. Pošto je Venecija bila dobro osigurana drugim stavkama ugovora Dandolo nije ţeleo za sebe carsku titulu i zbog toga je podrţao kandidaturu Balduina Flandrijskog. u tom cilju se sastao savet od šestorice Francuza i šestorice Mlečana. Vol. roĎak francuskog kralja. On se oţenio Isakovom udovicom caricom Margaritom i tako je hteo da utiče na birače.

Henrih je uspeo da zauzme Jedrene i tu se Balduin sastao sa bugarskim vladarem Kalojanom koji je imao nameru da sklopi ugovor o prijateljstvu sa Latinima. Da bi dobio podršku starosedelaca i da bi obezbedio veze sa susednom Ugarskom. Krstašima je predstojalo da se suoče sa trojicom bivših careva koji su se nalazili u provincijama Carstva. godine latinski car je krenuo zajedno sa bratom Henrijem u Trakiju. 397 57 . a dobio je i neka ostrva u Egejskom moru.Branislav Smuk ^etvrti krsta{ki rat nepokoreni i provincije nisu priznavale novu vlast u Konstantinopolju. RASPARČAVANJE CARSTVA Osvajači su Vizantijsko carstvo podelili. Balduinu je pripala Trakija i severozapadni deo Male Azije. krajem 1204. Beograd 1996. Bonifacije se oţenio Margaritom ugarskom. Ovako loš odnos Balduina i Francuza sa starosedeocima će imati dalekoseţne posledice po dalju sudbinu Latinskog carstva. koga je u meĎuvremenu bivši car Aleksije III izdajnički oslepeo. udovicom bivšeg cara Isaka AnĎela. Posle toga je Balduin došao do Soluna i potvrdio je njegovu nezavisnost. na sledeći način: latinski car Balduin je dobio jednu četvrtinu teritorije. prema ugovoru iz marta. Dvojica bivših careva Aleksije III i Aleksije IV su pobegli za vreme opsade. takoĎe je njegova teritorija zahvatala obe strane Bosfora i Helesponta. jer je njegov brat Renije od Monferata dobio Solun od cara Manojla I Komnina i bio je oţenjen carevom ćerkom. Ostrogorski. Takva je bila Makedonija sa Solunom na koju je on polagao porodična prava. Bonifacije Monferatski je dobio veći deo Male Azije ali on nije bio zadovoljan dobijenim posedom. Nadmeni Franci su odbili ovu ponudu. koji je takoĎe pobegao iz grada. Istorija Vizantije. potpisao ugovor sa Venecijom po 167 G. Balduin nije hteo tako lako da se sloţi sa prepuštanjem Soluna. a ostale tri četvrtine su kao carsko leno podelili Mlečani i francuski krstaši167. Bonifacije je bio dalekovidiji od ostalih barona i traţio je za sebe evropsku teritoriju koja bi bila u dodiru sa nekom rimokatoličkom zemljom. Ovaj pohod na Trakiju je izazvao bes kod Bonifacija koji je u Konstantinopolju. a uoči ulaska krstaša u prestonicu bio je izabran i novi voĎa vizantinske odbrane Teodor Laskaris. bezobrazno govoreći da Kalojan moţe da bude samo vazal njihovog cara a ne njegov saveznik. Na tom putu je Balduin zarobio Aleksija Murzufla. dok je car bio odsutan.

Jedino je mletački duţd bio osloboĎen od davanja zakletve novom caru. A History of the Crusades. Ovime je carski autoritet bio ozbiljno narušen i došlo je do raskida veza izmeĎu krstaških voĎa. Ostali baroni i plemići su zavladali pojedinim delovima raskomadanog Carstva. Vol. Cambridge 1955. Novoizabrani car nije imao dovoljno moći i autoriteta da potčini sve svoje bivše saborce i 168 169 S. Herakleju. oni su smatrani za vazale latinskog cara i morali su da mu poloţe zakletvu. Bonifacije Monferatski je na dobijenim teritorijama osnovao Solunsku kraljevinu. U zamenu je od duţda dobio Solun i teritorije od Marice do Vardara. Na ruševinama Vizantije je nastalo niz nezavisnih i polunezavisnih drţavica meĎu kojima je vladao komplikovan sistem vazalne hijerarhije. Ovako su Mlečani bili potpuni gospodari Jadranskog i Egejskog mora a drţali su i sve prilaze Konstantinopolju. Radosto. kasnije i Jedrene u Trakiji. postali su najveća kolonijalna sila na Istoku169. koji je obezbedila ugovorom sa Bonifacijem. stvorene su još dve nezavisne kneţevine: Atinsko vojvodstvo pod vlasću burgundskog viteza Otona De La Roša i francuska kneţevina Ahaja ili Moreja pod Viljemom Šamplitom i Gotfridom Vilarduenom. a 1205. Venecija je dobila Koronu i Modonu na Peloponezu. tako da je nova vlast Latina bila rasparčana. III. Vol. Vojska krstaša je sada bila prepolovljena na dva dela i vojna moć Latina je bila veoma smanjena. a zauzeo je bitne trgovačke i strateške centre Vizantije. godine je zauzela Drač i Dubrovnik. Runciman. Mletačka Republika je izvukla najveću korist iz deobe carstva. koji je bio sinovac Ţofroa Vilarduena. A History of the Crusades. 125 58 . Runciman. III. Vladari ove dve kneţevine su bili vazali Bonifacija Monferatskog a ne vazali cara Balduina. Jonska ostrva i Krit. u korist Mlečana168.Branislav Smuk ^etvrti krsta{ki rat kome se odriče svih dobijenih teritorija pa i Krita koji mu je još ranije dao carević Aleksije. Cambridge 1955. Etoliji i na Peloponezu. Balduin nije imao dovoljno vojske da se suprotstavi markizu tako da je bio primoran da prizna Bonifacijevo pravo na Solun. Sam Carigrad je bio podeljen kao i cela vizantijska teritorija: Mlečani su dobili tri osmine grada dok je car zadrţao pet osmina. Duţd je odustao od okupacije kopnenih teritorija u Epiru. 125 S. TakoĎe je zauzela najvaţnije luke na Helespontu i u Mramornom moru: Galipolje. zaposela je najvaţnije luke i ostrva na putu od Venecije do Carigrada. Pored Balduinovog Latinskog carstva i Solunske kraljevine Bonifacija.

Jedino je Bonifacije Monferatski shvatio da je ključ za stabilnu vladavinu upravo dobar odnos sa Grčkim stanovništvom. posle pohoda na Trakiju. Kalojan se okrenuo papi kako bi ostvario svoje teţnje da Bugarska postane carstvo. Runciman. a Mihajlo AnĎeo. Vizantijski velikaši su pobegli iz okupiranih teritorija u slobodne pokrajine gde su uz pomoć lokalnog stanovništva uspeli da osnuju tri nove i nezavisne drţave u kojima se nastavila stara tradicija Vizantije.Branislav Smuk ^etvrti krsta{ki rat da cantralizuje vlast u Latinskom carstvu. Ipak krajem 1204. Nezadovoljno Grčko plemstvo se diglo na ustanak u Trakiji. Cambridge 1955. Luj od Bloa i Balduinov brat Henri su krenuli u osvajanje maloazijskih teritorija171. Zet Aleksija III Teodor Laskaris je u Maloj Aziji stvorio Nikejsko carstvo. Latini su zanemarili značaj Male Azije. 400 59 . Na jugoistočnoj obali Crnog mora je nastalo Trapezuntsko carstvo koje su osnovali unuci Andronika I Komnina170. Oni su imali veliku vojnu pomoć od bugarskog vladara Kalojana čije su savezništvo nadmeni krstaši odbili. Vol. je osnovao Epirsku despotovinu na Balkanu. godine. ali je u njima još vladao jak grčki elemenat. Aleksije i David su sebe nazivali veliki Komnini i njihova drţava je nastala nezavisno od pada Carigrada. Ostrogorski. Ovo je omogućilo Teodoru Laskarisu da okupi stvaralačke snage srušene Vizantije. Pregovori sa papom su počeli par godina pre pada Konstantinopolja i tek sa ovim dogaĎajem su snovi Kalojana počeli da se ostvaruju. Istorija Vizantije. brat od strica Isaka II. što se na kraju osvetilo Latinima. Oni su uspeli da pobede vojsku Teodora Laskarisa kod Pojmanenona zbog čega je doveden u pitanje opstanak Nikejskog carstva. Papski legat je u Trnovo doneo Inoćentijevu povelju i u novembru 170 171 S. III. sa Balkana. Pred njim je takoĎe bio teţak zadatak da osvoji periferne provincije koje su krstaši izdelili meĎu sobom. Spas je došao u poslednji momenat sa sasvim druge strane. za Grke predstavljalo nepremostiv jaz. 126 G. Bugarska je iskoristila propast Vizantije na najbolji mogući način. Latinska dominacija nad osvojenim teritorijama je još više produbila suprotnosti izmeĎu Zapada i Istoka. A History of the Crusades. zajedno sa verskim razlikama. Beograd 1996. Balduinu je pri ovome veoma smetala činjenica da se on prema starosedeocima ponašao oholo i sa nepoštovanjem što je. a razlog za to je jednim delom bilo to što je Bonifacije otišao u Solun i što je napustio svoje maloazijske teritorije.

D 1. izabran je i novi grčki patrijarh Mihajlo Autorijan.D0. Tamo je on proglašen za naslednika Latinskog carstva.BE_.org/srel/%D0%98%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%B2%D0%B8%D0%B7% D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B3_%D1%86%D0%B0%D1%8 0%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%B0_%28%D0%A8.BA. tamo je izginulo mnogo krstaša.B8. Ustanak u Trakiji je izbio u februaru 1205.D0._%D0%94%D0%B8%D0%BB%29_7#. Car Balduin je bio zarobljen i umro je u zatočeništvu u Bugarskoj172.D0. godine je Kalojan krunisan za cara.D1.D0. Todor Laskaris je sada i formalno preuzeo nasleĎe vizantijskih careva čiji je bio jedini i zakoniti naslednik. godine kada je stigla vest da je Balduin umro u zatočeništvu. teritorije Romeje su svedene samo na oblasti oko Konstantinopolja. Kalojan je bio besan na Latine zato što su odbili njegovu ponudu o savezništvu i predlog Grčke aristokratije mu je stigao kao poručen da im se osveti. ali su ipak rešili da počnu pripreme za opsadu.80. B0.86.D0.81.D1. Za prestonicu novog carstva je izabrao Nikeju i u proleće 1208.BE 60 .9B. Grci su počeli da ubijaju latinske feudalce.D0. Teodor Laskaris je sada bio osloboĎen pritiska Latina i mogao je na miru da učvrsti svoju vlast u Maloj Aziji173. Do bitke kod Jedrena je došlo 14. Kada je Kalojan čuo za ovo odmah je krenuo u deblokadu opsade sa mnogo brojnijom vojskom.B4.BD. Latinsko carstvo je posle ovog poraza bilo uzdrmano do temelja.D0.86. Dandolo i Vilarduen su se povukli nazad u Carigrad. Carev brat Henri je u to vreme bio u Maloj Aziji.B8.BA.B0. uspeo je da sakupi nešto više od 300 vitezova.B2 . 127 [. VII http://sr.81.D1. grof od Bloa i duţd Dandolo.B0.BE_.D1. čuo je za ovaj katastrofalan poraz.81.D0. Careva vojska je bila mala i slaba da zauzme ovaj utvrĎeni grad.D0.D1. Runciman. godine je svečano krunisan za cara. Car Balduin je krenuo sa vojskom u Trakiju. Prihvatio je poziv Grka iz Trakije i stao je na čelo pokreta uperenog protiv Franaka i Venecije. Kalojan je bio obavešten o slabosti podeljenih krstaških drţava i nije se zaustavio na dobijanju carskog zvanja od pape.D0. odmah je prekinuo svoj pohod i uputio se ka prestonici.80. III.D1.D0. a meĎu njima i Luj od Bloa. Rešio je da krene u dalja osvajanja na jug. a sa njim su pošli maršal Vilarduen. Gl.D0.Branislav Smuk ^etvrti krsta{ki rat 1204.D0.D1.D1.B0.D0. A History of the Crusades.wikisource.80. Istorija Vizantijskog carstva. godine. aprila 1205.B3. a trnovski arhiepiskop je proglašen za patrijarha. godine.D1. Vol. Dil.82.D0. Grci su ubrzo osvojili Jedrene i na zidovima grada su istakli bugarske zastave.82. 172 173 S. Cambridge 1955.D0. Henri je krunisan tek u avgustu 1206.

sasvim je logično što su Latini sklopili sporazum sa Turcima 1209. Srpski Veliki Ţupani se nisu razlikovali od ostalih pograničnih funkcionera u okviru Carstva i gledali su da iskoriste svaku slabost Vizantije kako bi se oslobodili njenog patronata174. Posle ovoga je potpisano primirje izmeĎu Latinskog i Nikejskog carstva 1214. U udaljenim provincijama je stanje bilo slično anarhiji i time se otvorila šansa za nezavisniji poloţaj Srbije u odnosu prema Carigradu. Do odlučujuće bitke je došlo 1211. Sa Mlecima je 1219. godine kako bi lakše savladali Nikeju. Papa je zbog priprema za krstaški pohod stalno odlagao slanje kraljevskih insignija srpskom vladaru. jer je u tadašnjem meĎunarodnom političkom poretku jedino Rim 174 Lj. koji je iskoristio splet okolnosti i zatraţio je od pape Inoćentija kraljevsku krunu. godine u korist svog sina Stefana. Posle smrti cara Henrija 1216. dok je Nikejsko carstvo išlo putem daljeg uspona. utvrĎene su granice i oba carstva su ovime priznala jedno drugom pravo na opstanak. Srbija i posledice IV krsta{kog rata. Na dvoru Seldţuka je bio bivši car Aleksije III i imao je pretenzije da povrati izgubljeni presto. godine sklopio trgova čki ugovor po kome je Venecija dobila iste privilegije koje je uţivala u Vizantijskom carstvu. Ovaj brak je svakako bio posledica novog prisustva na istočnoj obali Jadrana. Veliki Ţupan Nemanja je svog srednjeg sina Stefana oţenio carevom sinovicom Evdokijom i time je potvrdio svoju pokornost Vizantiji. a uspeo je i da zarobi Aleksija III. godine za Latinsko carstvo je nastala epoha opadanja. Me|unarodni nau~ni simposion 950 godina od Velikog raskola (1054) i 800 godina od pada Carigrada u ruke krsta{a (1204). godine. Stefan Nemanjić je nastavio svoju borbu u tom pravcu i posle završetka četvrtog krstaškog pohoda. Beograd 2005. ćerkom Balduinove i Henrijeve sestre Jolande. Teodor Laskaris se oţenio latinskom princezom Marijom. Maksimovi}. Nemanja je abdicirao 1196.Branislav Smuk ^etvrti krsta{ki rat Mlada Nikejska carevina je morala da vodi borbe sa Turcima Seldţucima a u isto vreme i sa energičnim latinskim carem Henrijem. 61 61 . Stefan je kao i pre 1204. godine kraljevsku krunu traţio od pape. godine došlo je do ubrzavanja procesa drobljenja Carstva po rubovima. u tom cilju se oţenio unukom velikog duţda Enrika Dandola. koje je Venecija izdejstvovala sa propašću Vizantije. godine kada je Laskaris potukao vojsku seldţučkog sultana koji je pao na bojištu. Ali neočekivanom promenom na vizantijskom prestolu 1195. Mlada Bugarska drţava nije bila jedina koja je u propasti Vizantijskog carstva videla svoju šansu za postizanje samostalnosti.

Maksimovi}.html 62 .edu/halsall/basis/villehardouin. Beograd 1996. Posle mnogo molbi papa Honorije III je 1217. godine. 72 176 G. naročito posle stupanja na vlast Teodora polubrata Mihajla AnĎela. Epirski despot Teodor AnĎeo je uspeo 1219. London 1908. Frank T. Kao što je Nikejsko carstvo bilo u Maloj Aziji. 404 177 Vilarduenova hronika se ovde zavr{ava: Geoffrey de Villehardouin: Memoirs or Chronicle of The Fourth Crusade and The Conquest of Constantinople. Me|unarodni nau~ni simposion 950 godina od Velikog raskola (1054) i 800 godina od pada Carigrada u ruke krsta{a (1204). Samostalna vrhovna vlast je kao svoj pandan trebala da ima samostalnu crkvu. Srbija i posledice IV krsta{kog rata. i da bi imao premoć nad pravoslavnom grčkom crkvom. Sa druge strane autokefalnost srpske crkve je traţio u Carigradu.fordham. Sava se 1219. Istorija Vizantije. Propast Vizantije je na osoben način doprinela razvitku političke samostalnosti Srbije175. godine obratio Nikeji. Bonifacije je poginuo u borbi sa Bugarima 1207. Sava je to uradio mimo znanja Ohridske arhiepiskopije kojoj je do tada bila potčinjena srpska crkva. odnosno tokom XIII veka u novoj pravoslavnoj prestonici Nikeji. Posle ovih uspeha Teodor 175 Lj. Dve godine posle krunisanja Stefana nikejski patrijarh je rukopoloţio Savu za autokefalnog arhiepiskopa Srbije. Ch CXXXIII http://www. Stefan je bio uplašen pretnjom Latina i Bugara. godine da zarobi latinskog cara Petra Kapuena i da potčini Solunsku kraljevinu 1224. godine poslao kraljevske insignije i one su Srbiji donele neosporni drţavni suverenitet u srednjovekovnom svetu. Oba ova carstva su imala isti krajnji cilj a to je povratak u Konstantinopolj i uspostavljanje starog Vizantijskog carstva. Ovo je podiglo ugled mladog Nikejskog carstva i znatno je proširilo njegov uticaj176. Sve veći značaj na Balkanu počela je da ima Epirska despotovina. Ostrogorski. i poţurio je da statusu srpskih vladara obezbedi nezavisnu ulogu. tako je Epirska despotovina postala centar okupljanja Vizantijaca na Balkanu. Pošto su Srbi smatrali Nikejsko carstvo za legitimnog naslednika stare Vizantije i za središte pravoslavlja. koja je znatno oslabila posle smrti njenog osnivača Bonifacija Monferatskog.Branislav Smuk ^etvrti krsta{ki rat bio ovlašćen da dodeli kraljevska znamenja. Beograd 2005. godine177. trans. Marzials. ovime je bio završen proces započet još pre Četvrtog krstaškog rata. Papa je bio zainteresovan za ovo jer je ţeleo da proširi svoj uticaj kako bi imao veću kontrolu nad baronima Latinskog carstva.

godine kada je nikejski car Mihajlo VIII Paleolog ušao u Carigrad čime je Latinsko carstvo prestalo da postoji. Tako su na zemljištu stare Vizantije ostala još tri carstva: jedno Latinsko i dva Grčka.da li to mo`emo nazvati nastavkom propasti antike pod naletom varvara . Nastanak novih latinskih dr`ava na teritoriji Vizantije . POSLEDICE ^ETVRTOG KRSTA[KOG RATA 1.Branislav Smuk ^etvrti krsta{ki rat AnĎeo se proglasio za cara i time je došao u sukob sa nikejskim carem.problem njihove kratkotrajnosti . Latinsko carstvo je bilo ograničeno na oblasti oko Carigrada i okruţeno je sa dve strane.kako to da je {e~ica Latina uspela da osvoji veliko Carstvo. {ta je to oslabilo Vizantiju . Borba za restauraciju Vizantije se završila 1261.uspenski videti: razlozi ru{enja carstva 2. ru{enje Vizantije kao naslednice Rimskog carstva . Teodorevo krunisanje je izvršio ohridski arhiepiskop Dimitrije Homatijan.da li je to po~etak kolonijalizma ili po~etak brbe jevreja za svoju zemlju 63 . sa jedne je bilo Nikejsko carstvo a sa druge Epirska despotovina.

vernici su se ~udili {to je opro{tajnica grehova bila obe}avana za prolivanje krvi hri{}ana isto kao i za prolivanje krvi nevernika. koliki je uticaj pape na to . planirao je oslobo|enje Jerusalima Mo} i presti` Rimske crkve bili su veoma poja~ani Prvim krsta{kim ratom. koji traje i danas 178 djurant 725 64 .Ino}entije III je dokazao da mo`e da upravlja hri{}anskim svetom . definitivno je produbljen vekovni jaz istoka i zapada.Branislav Smuk ^etvrti krsta{ki rat 3. Epilog velikog raskola.skretanje krsta{kog pohoda. {to su oni nevoljno prihvatili178. a prili~no o{te}eni ostalim. koliko je papa profitirao\ . pobeda nad Hoen{taufovcima .{irenje zapadnog hri{}anstva .papa je osna`io i posle je organizovao albi`anski pohod. tako|e su oni prikupljali novac za izdra`avanje ratova raznim porezima. 4.premo} pape nad svetovnim vladarima. Papa je ~ak stekao i privilegiju da oporezuje podanike kraljeva. Polo`aj papstva je u po~etku uzdigao prizor ujedinjenja svih slojeva dru{tva Evrope u ideji za borbu protiv nevernika. Papski legati su ulazili u svaku zemlju i provinciju kako bi regrutovali nove ratnike za pohode. Posle skretanja ^etvrtog krsta{kog pohoda papin autoritet je umnogome bio o{te}en. ja~ao je redove u svetoj zemlji. Zahvaljuju}i tome vernici su u poreskom smislu bili potpuno pot~injeni Rimu.

Uvoz orijentalnih proizvoda u Evropu je bio najve}i do sada. Posle plja~ke Carigrada uvo`eni su dragulji. Na vizantijskim teritorijama \enova i Venecija su podigle niz trgovackih faktorija i u~vrstile su svoj polo`aj.po~eci kolonijalnih osvajanja Italijanska trgova~ka flota je preuzela kontrolu nad Mediteranom od Vizantije i od islama.Branislav Smuk ^etvrti krsta{ki rat [erovi}: 800 god pada CRGDA 151 5. Isto~na 65 .po~eci geografskih otkri}a . Venecija i \enova su i ranije trgovale sa islamski Istokom preko Bosfora i Crnog mora. boje i mirisi da ukrase zapadno evropske domove i dvorove. pomorskih republika . retka luksuzna roba. Pro{irenje obima trgovine i boga}enje Ital. bez obzira {to su krsta{i bili potisnuti iz Sirije i Palestine italijanske trgova~ke republike su ostale gospodari tog dela Mediterana. U velikom broju su dono{ene svila. Biljke. {e}er. ratarske kulture i drve}e koje su Evropi bile poznate jo{ preko muslimanske [panije su sada uvo`ene u jo{ ve}im merama sa Orijenta preko vizantijske teritorije i oboga}uje se poljoprivredna kultura zapadne Evrope. za~ini. Prevoz hodo~asnika i obezbe|ivanje namirnica za krsta{e je bilo samo po~etak u razvoju trgovine. Vrhunac je svakako bilo osvajanje Vizantije i njeno potiskivanje kao konkurencije u zapadnom delu Mediterana. tepisi. sateni. tapiserije. ali taj trgova~ki promet je posle krsta{kih ratova bio uve}an.

222 a posebno 228 Vizantijska civilizacija je u odnosu na zapadne hri{}ane bila nadmo}na po kulturi. 179 djurant 724 66 . {to }e kasnije Tomi Akvinskom omogu}iti da izu~ava tog velikog gr~kog filozofa179. Ogledala od stakla. nau~ili su da prave dobre mape Mediterana. su sada bila zamenjena ogledalima od uga~ane bronze ili ~elika. Pribli`avanje kultura istoka i zapada . oblo`ena tankim premazom metala. Krsta{ki ratovi su upoznali zapadnu Evropu sa tehnikom i kulturom Istoka.dono{enje anti~kih vrednosti u Evropu. Mnogi kalu|eri letopisci koji su pratili vitezove na svojim putovanjima su stekli i prenosili sliku ogromnog prostranstva i raznolikosti Azije. Bila je podstaknuta `elja za istra`ivanjem i putovanjem. Vizantija je bila posrednik ne samo u trgovini ve} i u preno{enju kulturnih i tehni~kih dostignu}a. prva renesansa krsta{i str.Branislav Smuk ^etvrti krsta{ki rat tehnika je izvr{ila prili~an uticaj na tekstilnu proizvodnju i na obradu metala u Evropi. flamanski nadbiskup preveo Aristotela direktno sa originala. Gr~ke kulturne uticaje su zapadnjaci osetili posle zauze}a Carigrada. Evropa je nau~ila od Istoka kako da pravi poznato venecijansko staklo. 6. tako je Gijom de Murbeke. konforu i obrazovanju. Krsta{i su otkrili da Vizantijci kao i muslimani mogu biti civilizovani. Italijanski trgovci su se veoma obogatili zahvaljuju}i krsta{kim ratovima.

{to je izazvalo zavist kraljeva i nezadovoljstvo u narodu. pogotovo francuskog kralja Feudalizmu je bio zadat udarac posle krsta{kih ratova od koga se nije oporavio. nekom lihvaru. mnogi vitezovi su prodali ili dali pod hipoteku svoje posede gospodaru. kako ovaj tako i prethodne krsta{ke pohode. a duh svetog rata je otupeo osvajaju}i ne muslimanski Jerusalim ve} hri{}ansku Vizantiju. . Mnogi manastiri su na taj na~in stekli ogromne posede..ja~anje centralne vlasti u odnosu na feudalce Evrope .. lekara koji su bili u dodiru sa muslimanima. tako|e gubitak naslednika u ratovima . tajne hirurgije koja je tada po~ela da se razvija u zapadnoj Evropi.boga}enje nekih vladara i barona.. Pretpostavlja se da su iz Sirije bile preuzete vetrenja~e. Sve to je moralo da podstakne neke zapadne umove na razmi{ljanje i da doprinese slabljenju ortodoksnog verovanja u XII i XIV veku. Zapadna Evropa je iscrpla svoju vojnu snagu. Hiljade gr~kih re~i je do{lo u evropske jezike. Uticaj ratova na razvoj feudalizma i na njegovo ukidanje . Hri{}anski lekari su nau~ili od jevrejskih i gr~kih. Crkvi ili kralju.Branislav Smuk ^etvrti krsta{ki rat humani i dostojni poverenja kao i oni sami.uticaj na polo`a kmetova . Da bi do{li do 180 vajnstajn 208 67 .180 7.feudalci koji ostaju bez zamlje zbog prodaje imovine. Da bi finansirali.

krsta{ki ratovi su oslabili Turke koji bi verovatno zauzeli Vizantiju mnogo pre 1453.Branislav Smuk ^etvrti krsta{ki rat novaca odustajali su od prava na mnoge gradove u svojim posedima. godine181. pojavile su se nove forme kreditiranja i vi{e novca je bilo u opticaju. Islam je bio oslabljen krsta{kim ratovima i zbog toga je lak{e pao pred najezdom Mongola. Jedna od bitnih posledica ^etvrtog krsta{kog rata je uzdizanje mo}i francuske monarhije. Razvijanje novih tr`i{ta na Istoku su razvila su italijansku i flamansku industriju i unapredila su razvoj gradova i srednje klase182. iako su sru{ili Vizantijsko carstvo. mnogim seljacima su prodali osloba|anje od budu}ih feudalnih dugova. Krsta{ki ratovi su uop{te gledano doveli do porasta industrije i {irenja trgovine sa Zapadom. 181 182 djurant 722 djurant 726 68 . Iz Vizantije su uvedene bolje metode bankarstva. a hiljade se nikada nisu vratile na svoja imanja. Na hiljade kmetova je koristilo privilegiju krsta{a da napusti zemlju. a Isto~no carstvo. nikada nije postiglo raniju mo} i ugled. Posle zavr{etka isto~na i zapadna carevina su bile oslabljene. godine. zapadni carevi su izgubili ugled zbog neuspeha u svetoj zemlji i zbog sukoba sa papama. mada je bilo ponovo ro|eno 1261. Me|utim.

Branislav Smuk ^etvrti krsta{ki rat 8. definitivno su pukli posle rata 69 . li~ni i intimni `ivot krsta{a .koji nije ostao isti.

Beograd 2006. Zagreb 1951. éditée et traduite par Edmond Faral. Izvori za crkvenu istoriju. Osvojenje Carigrada. http://www. Geoffroy de Villehardouin. Frank T. La Conquête de Constantinople. Predlog kralja Filipa Švapskog krstašima u Zadru. godine. Les classiques de l'histoire de France au moyen age.Branislav Smuk ^etvrti krsta{ki rat IZVORI : 1. trans. Paris 1952.html Villehardouin. Paris 1939. MeĎunarodni naučni simposion 950 godina od Velikog raskola (1054) i 800 godina od pada Carigrada u ruke krstaša (1204). MeĎunarodni naučni simposion 950 godina od Velikog raskola (1054) i 800 godina od pada Carigrada u ruke krstaša (1204). preveo P. Šerović. 1203. Joinville. Marzials.edu/halsall/basis/villehardouin. tome II (1203-1207). V. Memoirs of Chronicle of The Fourth Crusade and Conquest of Constantinople.fordham. Beograd 2005. Beograd 2005. Froissart. Villehardouin. 93-202 70 . La Conquête de Constantinople. 144-145 Geoffrey de Villehardouin. London 1908. preveo P. uredio R. Osam stoleća od pada Carigrada u ruke latinskih krstaša. Šerović. preveo P. Dogovor sa Venecijom. Tri starofrancuske hronike o Zadru u godini 1202. Opis Carigrada. La conquête de Constantinople Geoffroy od Villehardouina. V. Osam stoleća od pada Carigrada u ruke latinskih krstaša. 142 Ţofroa Vilarduen. Commynes. édition établie et annotée par Albert Pauphilet textes nouveaux commentés par Edmond Pognon. Villehardouin. 47-127 Ţofroa Vilarduen. Skok. Historiens et chroniqueurs du moyen age: Robert de Clari. Popović. 222-223 Ţofroa Vilarduen.

Stone. 13-92 Robert of Clari. Villehardouin. Robert de Clari. Paris 1952. Beograd 2005.htm 71 .. Zagreb 1951. Joinville. preveo P. Tri starofrancuske hronike o Zadru u godini 1202. uredio R. Popović. La conquête de Constantinople Robert od Klarija. Historiens et chroniqueurs du moyen age: Robert de Clari. Osam stoleća od pada Carigrada u ruke latinskih krstaša. preveo P. preveo P. V. Šerović. Three Old French Chronicles of the Crusades. Šerović.Branislav Smuk ^etvrti krsta{ki rat 2. Seattle 1939. Beograd 2005. ed. Beograd 2006. V. Propovedi pred poslednji napad krstaša na Carigrad. Edward N. MeĎunarodni naučni simposion 950 godina od Velikog raskola (1054) i 800 godina od pada Carigrada u ruke krstaša (1204). Skok. Izvori za crkvenu istoriju. édition établie et annotée par Albert Pauphilet textes nouveaux commentés par Edmond Pognon. Account of the Fourth Crusade. Krstaši duguju novac Veneciji. Froissart. 129-165 Robert de Klari. La Conquête de Constantinople. Osvojenje Carigrada. http://www. 226 Robert de Klari. Osam stoleća od pada Carigrada u ruke latinskih krstaša.org/RESOURCES/SOURCES/clari. 143 Robert de Clari.deremilitari. Propovedi pred poslednji napad krstaša na Carigrad. Commynes. 147 Robert de Klari. MeĎunarodni naučni simposion 950 godina od Velikog raskola (1054) i 800 godina od pada Carigrada u ruke krstaša (1204).

Dva pada Carigrada. Beograd 2006. Sarajevo 1980. The Conquest of Constantinople. The Sack of Constantinople by the Crusaders. The Capture of Constantinople. V. Opis pljačke i nasilja nakon pada Konstantinopolja.html Robert of Clari. Osam stoleća od pada Carigrada u ruke latinskih krstaša. 148-150 72 . "The Fourth Crusade". Opis pljačke i nasilja nakon pada Konstantinopolja.shsu. by Dana C. Izvori za crkvenu istoriju. Vol 3:1. uredio R. MeĎunarodni naučni simposion 950 godina od Velikog raskola (1054) i 800 godina od pada Carigrada u ruke krstaša (1204). Η. Translations and Reprints from the Original Sources in European History. Historia Nikita Honijat. Popović. 13-14 Original found in Robert de Clari.html 3. Munro. 107 Nikita Honijat. Latin Clergy Urge Conquest of Constantinople.fordham. 227-229 Nikita Honijat. Munro. 94 http://www. 5758. Beograd 2005.html Robert of Clari. McNeal.edu/čhis_ncp/1204. preveo i uredio M. in Hopf: Chroniques.edu/halsall/source/clari1. Hrestomatija izvora za opštu istoriju srednjeg vijeka. ch. 1-18 http://www. preveo P. Philadelphia 189?. Old French.myriobiblos. trans. Philadelphia 1907. New York 1936. lxxiilxxiii. Vol 3:1. "The Fourth Crusade". translated by Ε. pp.Branislav Smuk ^etvrti krsta{ki rat Robert de Clari. http://www.gr/afieromata/1204/clari1_en. Nicetas Choniates. Translations and Reprints from the Original Sources of European History. by Dana C. trans. Šerović. Šunjić.

145 Prve reakcije pape Inoćentija Trećeg na krstaško osvajanje Carigrada. Concerning the Statues of Constantinople destroyed by the Crusaders. Osam stoleća od pada Carigrada u ruke latinskih krstaša. godina. 227 73 . by D. Citati i prevedeni delovi. Beograd 2006.fordham. Vol. 225-226 Pismo pape Inoćentija krstaškim vođama. The History of the Crusades. 3. Vizantijski izvori za istoriju naroda Jugoslavije. 341-360 Nikita Honijat. Beograd 2005.html Nicetas Choniates. prevela N.Branislav Smuk ^etvrti krsta{ki rat Nikita Honijat. Vol. Izvori za crkvenu istoriju. uredio R. II. Uspenski. ed. uredio R. Translations and Reprints from the Original Sources of European History. J. godina. V. Šerović. Beograd 1971. 435-441 http://www. Michaud. F. Vol 3:1. New York 1881. 1203. Series 1. Istorijski spisi.html 4.crusades-encyclopedia. The Sack of Constantinople. 107-172 Nicetas Choniates. Beograd 2000. MeĎunarodni naučni simposion 950 godina od Velikog raskola (1054) i 800 godina od pada Carigrada u ruke krstaša (1204).edu/halsall/source/choniates1. Radošević-Maksimović. Izvori za crkvenu istoriju. Popović. Beograd 2006. preveo P. Munro. Philadelphia 1912. IV.com/psnicetaschoniatesstatues. C. trans. Vol. 15-16 http://www. Istorija Vizantijskog carstva. Gesta Innocentii Tertii Pismo pape Inoćentija krstaškim vođama. 1203. uredio F. Popović.

leeds. MeĎunarodni naučni simposion 950 godina od Velikog raskola (1054) i 800 godina od pada Carigrada u ruke krstaša (1204). Moore & A. summer 1203.doc 74 . Šerović. 6 Pontifikatsjahr 1203/4. 229-230 Pismo Inoćentija Trećeg rimokatoličkim prelatima Francuske pisano maja 1205. Innocent’s Register. ed. J. Vienna 1995. MeĎunarodni naučni simposion 950 godina od Velikog raskola (1054) i 800 godina od pada Carigrada u ruke krstaša (1204). O. Innocent’s Register. Beograd 2006. Beograd 2005.uk/history/weblearning/MedievalHistoryTextCentre/Lettes of Innocent. cols. (Ferentino. 121 (b) Innocent III to the Marquis of Montferrat and the Counts of Flanders. cols. 152-153 (a) Innocent III to the Illustrious Emperor of Constantinople (Lateran Palace. Osam stoleća od pada Carigrada u ruke latinskih krstaša. ep. Popović. 353-354 http://www. 20th June?). Izvori za crkvenu istoriju. uredio R. 184. 163-165 no. 26th May 1205).ac. 101 (c) Innocent III to the Archbishops and other Prelates in France (Rome. Patrologia Latina 216. Book XIII. 16th November 1202). Patrologia Latina 215. 636-637 (d) Innocent III to the (Latin) Patriarch of Constantinople (Tommasso Morosini) (Lateran Palace. 147-148 Pismo Inoćentija Trećeg rimokatoličkim prelatima Francuske pisano maja 1205. 5 Pontifikatsjahr 1202/3. O. Hageneder. preveo P. 239-243 no. V. 7th December 1210). Vienna 1993. ed.Branislav Smuk ^etvrti krsta{ki rat Prve reakcije pape Inoćentija Trećeg na krstaško osvajanje Carigrada. Osam stoleća od pada Carigrada u ruke latinskih krstaša. Beograd 2005. pp. Translated from Die Register Innocenz’ III. Šerović. Blois and St. V. Pol. preveo P. c.C. Die Register Innocenz’ III. Book VIII. 70. ep. Sommerlechner. Hageneder et alii.

Collected Sources Collected Sources.fordham. Munro.com/psinnocentiii1204. The Fourth Crusade 1204. II.html 6. Vol. Milwaukee 1962. Zagreb 1951. 208-209 http://www.. 669702.fordham. Ep 136. Translations and Reprints from the Original Sources of European History.html 75 . Patrologia Latina 215. 341-342 Selection from Gunther von Pairis' Historia Constantinopolitana listing the relics stolen by Abbot Martin during the Sack of Constantinople in 1204. "The Fourth Crusade". Gunther of Pairis. Tri starofrancuske hronike o Zadru u godini 1202. uredio F. Mletačka hronika. translated by James Brundage.html http://www. Uspenski. 18-19 http://www.edu/halsall/source/4cde. Philadelphia 189?. Opis raspoloženja pljačkaša Carigrada. Maistre Martin de Canal. The Crusades: A Documentary History.com/psguntherrelicsstolen. Istorija Vizantijskog carstva.html 5. preveo P. Beograd 2000.crusades-encyclopedia.crusades-encyclopedia. Reprimand of Papal Legate. Munro. Dana C. Complete texts and noted from Dana C. Skok. La Cronique des Veneciens Magister Martin od Canala.edu/halsall/source/1204innocent. 167-178 7. "The Fourth Crusade". Historia Constantinopolitana Ginter od Perisa. 1-18 http://www.Branislav Smuk ^etvrti krsta{ki rat Pope Innocent III. Vol 3:1. Translations and Reprints from the Original Sources of European History. Philadelphia 1901. Vol 3:1.

Vol. Beograd 1989. Holms. Beograd 1998.Branislav Smuk ^etvrti krsta{ki rat LITERATURA : S. Novi Sad 2004. Doba vere. Beograd 1978. 103-145 J. B. 76 . 3. Gruse. Beograd 1998. A Byzantine Plan for the Fourth Crusade. Dţ. Ljubljana 1976. London 1860. Vizantijsko plemstvo i krstaši početkom XIII veka. J. Ferjančić. Speculum. R. 43. Sijaj in sence križarskih vojn. Vreme katedrala. I. C. Vol. 462-475 Ţ. Beograd 1998. 111-127 K. W. Razdio društvenih znanosti (5) 1973/74. Vol. Bek. Hazlitt. Pad i razaranje Zadra u IV križarskom ratu. Srbija i Vizantijski svet u prvoj polovini XIII veka (1204-1261). New York 1968. History of the Venetian Republic. Frischler.12. Ferluga. Hussey. 57-87 K. Krstaška epopeja. Antoljak. Beograd 1989. god. Zbornik radova Vizantološkog instituta XXVII-XXVIII. II. M. Zadar 1974. M. Zbornik radova Vizantološkog instituta XVIII. Vol. The Cambridge Medieval History. C. Cambridge 1978. Dibi. Oksfordska istorija srednjovekovne Evrope. Brand. IV. No. Djurant. V. Radovi. Istorija Venecije.

London 2001. Maksimović. 95-103 N. Dţ. Nicolle. I. Krstaški pohodi. Srednjovekovni Carigrad. Istorija srednjovekovne crkve. Lemerl. E. P. Srbija i posledice IV krstaškog rata. Lj. Ţ. P. Maluf. Oksfordska istorija hrišćanstva. Beograd 2004. Mekmaners. Krstaški ratovi u očima Arapa. Jadran. Istorija Vizantije. Vol. Beograd 1974. Zadar u srednjem vijeku do 1409. Oksfordska istorija Vizantije. MeĎunarodni naučni simposion 950 godina od Velikog raskola (1054) i 800 godina od pada Carigrada u ruke krstaša (1204). Zadar 1976. Beograd 2004. The Crusades – Essential Histories. S. Beograd 1966. II. Beograd 1997. II. The Crusades.Branislav Smuk ^etvrti krsta{ki rat F. Oxford 1996. Dţ. Byzantion XXVIII. A note on the Preliminares of the Fourth Crusade. Le Gof. Bruxelles 1958. Beograd 2006. Mango. Petricioli. Beograd 1999. D. Beograd 2001. 61-73 A. Vol. John. Gradac 154/155. H. Linč. Klajić. Čačak 2005. Mayer. Prošlost Zadra. E. Beograd 2005. 77 . Krstaši. Magdalino. Srednjovekovna civilizacija Zapadne Evrope.

Beograd 1961. Opća crkvena istorija.. Istorija Francuske. Z. I. G. Beograd 1997. The Crusades. I. The Crusades – Reference Library. MeĎunarodni naučni simposion 950 godina od Velikog raskola (1054) i 800 godina od pada Carigrada u ruke krstaša (1204). 717-737 R. New York 1966. Vizantijski komonvelt. Beograd 2000. J. No. Obolenski. Istorija srednjeg veka. Duse. Oldenbourg. R. 3. No. Speculum. Vol. Queller. S. Sabrana dela G. The American Historical Review. Radić. 4. Ostrogorski. Detroit 2005. E. Indiana 1976. Vol. istoriografije i prosoprografije. D. New York 1974. D. Some Arguments in Defense of the Venetians on the Fourth Crusade. R. Popović.Branislav Smuk ^etvrti krsta{ki rat G. E. Rascepkano carstvo (Vizantija uoči 1204. Zadar 1965. 325-341 S. 77-89 78 . godine). Iz vizantijske istorije. Beograd 1996. Ostrogorski. M. O’Neal. O. 49. G. Strah u poznoj Vizantiji: 1180 -1453. 441-465 D. J. J. Radić. Peinter. Peroa. Vol. Jones. II. Vol. Beograd 1996. 81. Vol. Uspon roda Anđela. Presjek kroz povijest grada Zadra. E. Beograd 2005. Beograd 1970. Novi Sad 1992. The Fourth Crusade: The Neglected Majority. Novak. Istorija Vizantije. Queller.

Riley-Smith. A History of the Crusades. Sveta Gora u doba Latinskog carstva. Runciman. Šarl. S. Vajnštajn. Udaljcov. New York 1999. Šerović. New York 1978. D. J. Ţivojinović. A History of the Crusades. K. Beograd 2000. 49-79 D. Cambridge 1955. Vol. Beograd 1995.Branislav Smuk ^etvrti krsta{ki rat S. Ţivojinović. Istorija srednjeg veka. Ransiman. Vol. MeĎunarodni naučni simposion 950 godina od Velikog raskola (1054) i 800 godina od pada Carigrada u ruke krstaša (1204). 133-153 A. Uspenski. godine. O. J. 1. V. 77-91 79 . I. Beograd 1950. Osam stoleća od pada Carigrada u ruke latinskih krstaša. A. M. Subotica 1964. Speculum. Swietek. R. Vol. No.L. II. 91-99 M. Vizantijska civilizacija. Beograd 2005. Vol. Sveta Gora oko 1204. Zbornik radova Vizantološkog instituta XVII. Vol. H. F. F. III. II. Gunther of Pairis and the Historia Constantinopolitana. The Oxford History of the Crusades. London 1969. Istorija Vizantijskog carstva. 53. Beograd 1976. Beograd 2005. P. Kosminski. Setton. MeĎunarodni naučni simposion 950 godina od Velikog raskola (1054) i 800 godina od pada Carigrada u ruke krstaša (1204). Istorija Vizantijskog carstva.

Branislav Smuk ^etvrti krsta{ki rat 80 .