UNIVERZITET ZA POSLOVNE STUDIJE FAKULTET ZA POSLOVNE I FINANSIJSKE STUDIJE

1. UVOD
Novac i monetarna politika su sastavni dio ukupne ekonomske politike svake zemlje.Novčana politika i poslovanje novcem se odvija u bankama. Kratka definicija banke glasi da je banka finansijska organizacija koja se bavi uzimanjem i davanjem kredita.Nešto šira definicija je da je banka finansijska organizacija monetarno-kreditnog sistema koja se bavi uzimanjem i davanjem kredita i posredovanjem u plaćanju 1.Ove definicije potvrđuju da je veoma važno obilježje banke da prima depozite i daje kredite.U banke se koncentriše društveni kapital,koji se preko sistema kredita vraća u privredne kanale.Banke nisu samo prerađivači neutrošenog novca,već institucije koje su sposobne da samostalno stvaraju kreditni novac. Prikupljanje novčanih sredstava je prva i jedna od najvažnijih funkcija bankarskog poslovanja. Najvažniji izvori tih sredstava su novčani depoziti,štedni ulozi i druga sredstva građana. Plasiranje prikupljenih sredstava je druga veoma bitna funkcija.Ove dvije funkcije su međusobno zavisne,a njihovo obavljanje predstavlja temelj bankarskog poslovanja.Putem odobravanja kredita banke podstiču privrednu aktivnost i utiču na razvoj. Pojava kredita se u dalekoj istoriji vezuje za nastanak tržišnih viškova robe,ali pravi razvoj je vezan za razvoj i nastanak novca i novčanih funkcija. U antičkom društvu,kredit je bio robni ili naturalni.Međutim,vraćanje kredita koji je bio robnog oblika je,u suštini,bilo vraćanje vrijednosti te robe jer je roba već bila utrošena od strane dužnika.To je značilo da je dužnik u momentu dospjeća kredita morao raspolagati nečim iste vrijednosti kao roba koju je pozajmio.Taj problem se rješava razvojem novca,kada se kredit počinje davati u novcu.Moderno bankarstvo se razvilo u Srednjem vijeku iz zlatarskih radnji.Zlatari su imali prostorije u kojima su na sigurnom čuvali zlato.Deponenti su zlato ostavljali na čuvanje i dobijali priznanicu.Kad deponent želi da podigne novac,on zlataru vraća priznanicu i plati naknadu za čuvanje zlata.Gradovi su bili mali,svi su se međusobno poznavali,te je svako imao povjerenja u zlatarevu priznanicu.Kad se plaćanje robe počelo obavljati priznanicama,nastaje papirni novac. U robovlasničkom i feudalnom društvu se razvija novčani kredit sa karakteristikama zelenaškog kredita.Sav kapital je egzistirao u obliku zelenaškog kapitala.Kamata dostiže visinu 100 % ili čak i više od samog iznosa kredita.Jedini cilj zelenaškog kredita je bio pljačkanje pozajmilaca kredita,i kroz visoke iznose kamate,zelenaška kamata je zahvatala ne samo višak proizvoda nego i dio ili čak i cijeli proizvod dužnika.Istorija je pokazala da je veliki broj robova u antičkoj Grčkoj i starom Rimu dolazio iz redova dužnika koji nisu imali čime da vrate zajam ili plate zelenaške kamate.Isti slučaj je i sa kmetovima,pa čak i sa feudalcima koji nisu mogli da otplate dugove za rasipnički život koji su vodili2. U kapitalizmu,banke potiskuju zelenaše i,postepeno,bankarski krediti zamjenjuju zelenaške,jer visoke kamate zelenaških kredita su ograničavale razvoj industrije,a samim tim i razvoj kapitalizma.Sa razvojem kapitalizma se razvio i kredit,ali razvoj kredita je omogućio i brz razvoj kapitalizma.U ovom sistemu privređivanja društveni odnosi su zasnovani na razvoju proizvodnih snaga,a kamata je sastavni dio kapitalističkog profita. Zanimljiva je priča o Amsterdamskoj banci,gdje su konzervativni bankari u XVIII vijeku otkrili da je dovoljan jedan dodatni potez perom pa da bančin zajmoprimac dobije od banke zajam i to iz nekog tuđeg depozita,koji je u banci mirovao.Prvobitni ulagač je mogao prethodno biti upozoren da će njegov depozit biti tako upotrijebljen i da će on za to biti adekvatno plaćen.Originalni depozit ostajao je i dalje na računu prvobitnog ulagača,ali su kamate dobijene od zajma stvarale novi depozit.Ova dva depozita,originalni i novi,su se dalje mogli upotrebljavati za različite isplate3.Tako je banka novcem stvarala novac.

1 2

Grupa autora(vidi stranu 13): Poslovne finansije,Svjetlost d.d,Sarajevo,1998 god,str.132 H.Sefić,H.Kapić: Finansije,Ekonomski fakultete,Bihać,str.314 3 J.K.Galbraith: Novac,Stvarnost,Zagreb,1975 god,str.33

2

2002 god.korisnik kredita se obavezuje da tu sumu vrati banci u ugovorenom roku.Jedna od osnovnih razlika između zemalja Afrike.teorija unovčive aktive 3.a služe u svrhu finansiranja tekuće proizvodnje i nenaplaćenih potraživanja.195 7 M.Uporedo sa razvojem kredita razvijale su se i ekonomske teorije o značaju i funkciji kredita.Ž.misli se na bankarske kredite koji se daju u obliku savremenog novca i to putem depozitnog novca kao jednog od oblika novca.teorija usklađivanja obaveza.Nedostatak pouzdane kreditne politike u zemljama u razvoju čini da građani ovih zemalja svoje ušteđevine drže u «slamaricama» umjesto da ih. Kredit omogućava da se iskoristi kapital koji bi inače ležao neiskorišten i tako omogućava plasiranje više resursa na tržištu. RAZVOJ KREDITA Gledajući istorijski razvoj bankarskih kredita.odnosno razvojem novca i novčanih funkcija.Azije.razvio se i kredit.ali samo iz dugoročnih izvora sredstava.subvencija i poklona po obavezi koju primalac ima da novac vrati davaocu.str.Automatska likvidacija kredita. Kreditni sistem omogućava raspolaganje tuđim kapitalom.search credit 6 J.Ristić: Monetarne i javne finansije.Banka može da odobrava i dugoročne kredite.Bržim obrtom kapitala stvara se veći profit. 3.ali tek sa razvojem kapitalizma.kao kod bankarskih kredita pojedincima koji žele da pokrenu ili prošire posao.svim mogućim saznanjima o tražiocu.Microsoft.credere=vjerovati i creditum=kredit.2008 god.Ubrzava proces razmjene i time pospješuje novčani opticaj.ne bi bila moguća ogromna ulaganja koja su bila potrebna za razvoj velikih kompanija na kojima počiva visok životni standard zapadnih zemalja5.Ristić: Monetarne i javne finansije.opipljivoj robi. POJAM KREDITA Pojam riječi kredit je od latinske riječi credo=vjera.u ovom slučaju.u SAD dolazi u XIX vijeku i važila je do početka XX vijeka.2008 god.UNIVERZITET ZA POSLOVNE STUDIJE FAKULTET ZA POSLOVNE I FINANSIJSKE STUDIJE 2.koji omogućuje proširenje proizvodnje.str.banke treba da odobravaju kratkoročne kredite na osnovu kratkoročnog komercijalnog vrijednosnog papira koji se automatski likvidira7.Uz sve to.Ovdje ćemo obraditi najznačajnije. Kredit se razlikuje od donacija.S.Južne Amerike i razvijenijih zapadnih zemalja leži u obimu kreditiranja gdje upotreba kreditnih sredstava omogućava zapadnim zemljama da neprekidno koriste svoju štednju.Banja Luka.Po ovoj teoriji.Banja Luka.Ekonomski fakultet.Jedna od njegovih osnovnih funkcija je da prebaci kapital sa onih koji ga nemaju na one kojima je potreban i koji žele da ga upotrijebe. Ova teorija je imala za cilj stabilizaciju bankarskog sistema u tadašnje vrijeme. 3. 4 5 J.Kratkoročni krediti imaju rok vraćanja 90 dana.tehnologiji koju je izabrao i svemu ostalom što može da bude od uticaja na uspješnost poslovanja kreditiranog projekta i nosioca kredita.a time dovodi do stvaranja novog profita. Teorija komercijalnih kredita je najstarija bankarska teorija kredita.177 3 .Prvi put se pojavljuje u Velikoj Britaniji u XVIII vijeku.Ž.Alijagić.Bankarstvo.možemo izdvojiti četiri teorije: 1.garancija do hipoteke.bankarski kredit je posao kod kog banka daje na kredit ugovorenu sumu novca.najčešće se traže i razna obezbjeđenja. Kredit možemo definisati kao realnu ekonomsko-pravnu kategoriju pod kojom se podrazumijeva određeni dužničkopovjerilački odnos u kom povjerilac ustupa dužniku pravo raspolaganja određenom količinom novca.Sejmenović.kredit se zasnivao na realnoj.Kredit se veže za povjerenje.1.Kada se govori o novčanim kreditima.Sejmenović.Bez kredita.195 Encarta reference library.poput mjenica.teorija komercijalnih kredita 2.Univerzitet za poslovne studije.posredstvom banaka.na izvjesno vrijeme i pod određenim uslovima4.Nasuprot kreditima za špekulativne ili čisto finansijske svrhe.na ugovoreni način i da plati banci ugovorenu kamatu.njegovoj politici.str.Komazec.odnosno karakter kredita stvara potrebna sredstva za njegovo otplaćivanje.2003 god.Postoje brojne teorije o razvoju i ulozi kredita u ekonomskom životu.zajam. Kredit doprinosi bržoj cirkulaciji kapitala na tržištu.TEORIJE KREDITA Kredit je postojao i u pretkapitalističkim društvima.Osnova na kojoj izrasta kreditni novac je funkcija novca kao sredstva plaćanja6.Komazec.puste da obavljaju produktivan i profitabilan posao.znači da kredit u sebi sadrži sredstvo otplate.ali banka takođe kredit temelji na stručnim analizama.Jednostavno rečeno.S.Univerzitet za poslovne studije.Osnovna karakteritika novčanog kredita je plaćanje kamate kao cijene ustupanja novčane vrijednosti.teorija anticipativnog dohotka 4.Bihać.

Schumpeter smatra da jedina mogućnost stvaranja nove kupovne snage leži u kreditu koji se ne zasniva na nekoj ranijoj štednji.Kako ne bi došlo do rizika likvidnosti banke.Naziv je dobila po tome što je anticipativni ili budući dohodak pravi izvor otplate bankarskog kredita.U radovima J.Ovdje banke istovremeno stvaraju i nove dužnike i nove povjerioce. 4.176 4 .koja je utemeljena na shvatanjima savremene građanske ekonomske teorije.IZVORI SREDSTAVA ZA KREDITIRANJE Izvori sredstava za kreditiranje se mogu naći u dva oblika:u obliku robe kao izvor sredstava za komercijalni kredit i u obliku novca kao izvor sredstava za bankarski kredit.Ova teorija smatra da banke mogu ofanzivnije voditi svoju kreditnu politiku i odobravati čitav spektar kredita bez bojazni za likvidnost.a samo u uslovima stalnog širenja obima reprodukcije nalaze se uslovi za ostvarivanje motiva ulaganja profita 11.banka mora formirati rezerve likvidnosti od prvoklasnih kratkoročnih državnih obveznica 8.po kojem kredit ima posredničku ulogu između onog ko odlaže trošenje jednog dijela svog prihoda i onog ko svoj prihod djelimično unaprijed troši. Teorija anticipativnog dohotka se pojavljuje poslije II svjetskog rata.Ekonomski fakultet.on je neutralan.2002 god.tj.Ekonomski fakultet.178 10 M.Dohodak se.str.Bankarstvo.Alijagić.Alijagić.jer se njegovim odobravanjem ne mijenja količina novca u opticaju.Schumpetera12 su date teorijske podloge ove teorije u kojima dominira shvatanje o svemoćnoj ulozi novca u procesu reprodukcije. Novčani depoziti u bankama mogu biti: -stvarni ili primarni i kreirani ili sekundarni.Bankarstvo.već na fikciji o štednji koja će se eventualno jednog dana ostvariti13.Bankarstvo.stoga nema promjena i posljedica u privredi.str.tj.prema porijeklu novca iz kog su formirani.kredit je od prvorazrednog ekonomskog značaja za dimenzioniranje obima reprodukcije.Štednja je jednaka kreditu.prema imovinsko-pravnom statusu subjekata koji su deponirali novac u banku 8 M.štednje 10. 3.Ekonomski fakultet.Novac čini izvore sredstava za kreditiranje samo onda kad je na odgovarajući način mobiliziran.Bankarstvo.Banke koriste deponovani novac za davanje kredita drugim klijentima.Zbog mogućnosti banaka da odobre kredite iznad raspoloživog obima štednje.Ekonomski fakultet.Nova kupovna snaga dovodi do ulaganja u nove privredne aktivnosti.jer se upravo novcem.Alijagić.kredit ima vrlo važan značaj u ekonomskom životu.tj.koje odgovaraju različitim fazama u razvoju kapitalističkog sistema: 1.Bihać. ekonomista 13 M.176 11 M.Kreditom se ne kreira nova kupovna snaga.str.Ova teorija je izraz klasičnog ekonomskog učenja.2002 god.troši u potpunosti.Po ovoj teoriji. -depoziti stanovništva i poslovni depoziti.Po ovoj teoriji. Teorija usklađivanja obaveza smatra da banka može slobodno odobravati sve oblike kredita.2002 god.teorija o stvaralačkoj ulozi kredita.Bihać.monetarni i finansijski značaj.176 12 Joseph Alois Schumpeter (1883-1950).177 9 M.2002 god. Teoriji o indiferentnosti kredita ili teorija o neutralnoj ulozi kredita u procesu reprodukcije smatra da je funkcija kredita da vrši prelijevanje novčanih sredstava u privredi.Bihać.Bihać.kreditom kreira nova kupovna snaga.jer kreditni plasmani ne predstavljaju uzrok nelikvidnosti.tako da se ne može narušiti ravnoteža privrede.i pored kredita.Bankarstvo.za čije stvaranje banke imaju i moć i sposobnost.Alijagić.Smatra se da banke mogu da odobravaju kredite iz sredstava koja se nalaze u njihovim potraživanjima.Postoje brojna različita shvatanja o ulozi kredita u procesu kapitalističke reprodukcije.Depoziti koji se u obliku depozitnog novca kumuliraju kao potraživanja evidentirana na računima u bankama čine jednu vrstu izvora sredstava za kreditiranje u savremenom kreditnom sistemu.s obzirom da se pitanje likvidnosti banaka rješava putem tržišta likvidnih sredstava.kredit u ekonomiji nema ekonomski. Po teoriji o stvaralačkoj (kreativnoj) ulozi kredita .ZNAČAJ KREDITA Teorija kredita u građanskoj ekonomskoj teoriji nije jedinstvena.teorija o indiferentnosti kredita 2.stoga nema razloga za ograničavanje davanja kredita.Dominiraju dvije grupe shvatanja.Bihać.ova teorija se naziva i teorija stvaranja dopunskog kredita.Ekonomski fakultet.2002 god.banka može da odobri dugoročne kredite i iz kratkoročnih izvora sredstava.Alijagić.U stvari.str.2.putem primarnih i sekundarnih rezervi likvidnosti9.prikupljen i koncentrisan u bankarskim organizacijama u formi odgovarajućih vrsta depozita 14.str.UNIVERZITET ZA POSLOVNE STUDIJE FAKULTET ZA POSLOVNE I FINANSIJSKE STUDIJE Teorija unovčive aktive je važila u periodu između dva svjetska rata.jer mogu koristiti kredit za likvidnost.Polazi se od toga da je kredit način iskorištavanja nerealiziranih suma novca.

Prema načinu otplate dijele se na: -amortizacione -obročne -cijele kredite.str.je nastao po osnovi prethodnog stvarnog dugovanja komitenta za kredit u aktivi banke.Ekonomski fakultete.H.po obezbjeđenju ili obliku osiguranja 3.323 -depoziti po viđenju i oročeni depoziti.Depoziti bez namjene nemaju unaprijed definisanu namjenu.Bihać.stoga se mogu koristiti za sve namjene njihovih vlasnika.str.kratkoročne krediti 2. Depoziti stanovništva se formiraju iz uplata fizičkih lica.Ekonomski fakultete.pa ne traži nikakvo posebno obezbjeđenje u svrhu svog osiguranja da će kredit biti vraćen u roku.tako da banka za to vrijeme može da ih koristi za kreditiranje.H.Finansije.po namjeni kredita 5.odnosno roku na koji su odobreni 2.Banka prodaje obveznice ili druge vrijednosne papire.325 5 .a u savremenim uslovima privređivanja.odobrava svog komitenta na depozitnom računu u svojoj pasivi. Novčani depoziti predstavljaju značajan.dugoročne krediti 3.po načinu otplate 4.krediti se dijele na: 1.ali prema stvarnom roku vraćanja su srednjoročni.Srednjoročni krediti formalno su kratkoročni.ali ne i jedini izvor sredstava za kreditiranje.proširuju izvori za kreditiranje unutar zemlje.i udruživanjem rada i sredstava u okvirima banke 16.a tako i mogućnost za povećavanje depozita.kroz uvoz inozemne akumulacije u formi robnih ili novčanih kredita.H.prodajom plemenitih metala banci.Najčešće se krediti mogu podijeliti: 1.Bihać. Stvarni ili primarni depoziti se formiraju iz uplata gotovog novca koji je u opticaju u zemlji ili su.324 H.a imaju status pravnih lica.zainteresovani subjekti ulažu svoja novčana sredstva u njih jer kupovinom obveznica ostvaruju prihode po osnovi kamata i učešća u raspodjeli prihoda banke.Finansije.po vrstama kreditora Po roku na koji su odobreni.na osnovu kreditnog odnosa koji postoji između banke i njenog komitenta. Poslovni depoziti su potraživanja prema banci formirana na računima deponenata po osnovi njihovih uplata.kroz izdavanje vrijednosnih papira. 15 16 H. 5.Kapić.str.po ročnosti.Ekonomski fakultete.srednjoročne krediti. Sekundarni depoziti nastaju u bankama kroz monetizaciju bančine sekundarne aktive u procesima obavljanja aktivnih bankarskih poslova15.Sefić.Finansije.u zavisnosti od kriterijuma po kojima se vrši.Otkupljivanje plemenitih metala ili deviza pojačava količinu domaćeg novca u opticaju.Kapić. Po obliku osiguranja(kolaterala) krediti se dijele na: -neosigurane -osigurane.zaduživanje u inostranstvu.Dugoročni krediti imaju rok vraćanja preko pet godina.Sefić.pa se mogu upotrebljavati samo za tu namjenu.Nastaju tako što banka.banke stvaraju značajne izvore za kreditiranje.prema mogućnosti raspolaganja deponenata sa sredstvima depozita -namjenski i depoziti bez namjene.PODJELA BANKARSKIH KREDITA Postoji mnogo klasifikacija bankarskih kredita. Oročeni depoziti su vrsta novčanih depozita kojih se njihov vlasnik odriče na neko vrijeme u korist banke. Namjenski depoziti su oni čija je namjena definisana.Osigurani kredit je takav kredit kod kog kreditor od dužnika uzima neku realnu garanciju kao pokriće za vraćanje kredita.kao strana valuta direktno ili uz konverziju uplaćeni na depozitne račune u banci.Depozit.Bihać.Izdavanjem različitih vrijednosnih papira kao što su obveznice i blagajnički zapisi.Zaduživanjem u inostranstvu se. Depoziti po viđenju su vrsta novčanih depozita koje njihov vlasnik može da koristi kad god mu zatrebaju i u vremenu kad banka mora da radi.Ovaj oblik koncentracije sredstava je značajno zastupljen u savremenim kapitalističkim sistema.prema tome da li im je definisana namjena u momentu korištenja. Neosigurani krediti su oni gdje kreditor daje kredit na osnovu povjerenja u dužnika. Kratkoročni krediti imaju rok vraćanja do jedne godine.kao potraživanje komitenta prema banci.Sefić.UNIVERZITET ZA POSLOVNE STUDIJE FAKULTET ZA POSLOVNE I FINANSIJSKE STUDIJE 14 H.Kapić.Izvori se mogu naći i u mobilizaciji novčanih sredstava za kreditiranje koja se ostvaruje kroz emisiju novca centralne banke.

Banka otkupljuje samo kvalitetne.kredit za likvidnost banke) -lične kredite.Sa mikrokreditnog aspekta služe za funkcioniranje tekućeg poslovanja.Ekonomski fakultet.gdje mjenica zamjenjuje novac -garantnu. Od kratkoročnih kredita privredi najpoznatiji su: -diskotni ili eskontni krediti -«overdraft» krediti -metod kreditnih računa -kreditne linije -revolving kreditne linije -revolving krediti -faktoring -superkratkoročni krediti -mostni krediti.Bankarstvo.iz razloga što se savremeni novac uglavnom kreira kratkoročnim kreditima.U robnim transakcijama dužnik izdaje mjenicu i uručuje je povjeriocu kao pokriće za primljenu ili kupljenu robu na kredit ili odgođeno plaćanje.diskont.180 M.Alijagić.pa kredite dobijaju veoma efikasna preduzeća 17.To su krediti kojima se vrši finansiranje robnih kredita koje međusobno odobravaju i primaju preduzeća.bonitetne mjenice ekonomskih subjekata. Jedna od standardnih podjela kredita je sektorska podjela na: -kredite privredi -kredite stanovništvu.1.Banka otkupljuje mjenicu i to prije roka dospjeća.dijele se na: -kratkoročne kredite privredi -dugoročne ili investicione kredite privredi.za šta naplaćuje tzv.gdje anuitet predstavlja zbir otplatne rate i kamate.KREDITI PRIVREDI Krediti privredi se u zapadnoj terminologiji nazivaju velikim ili wholesale kreditima. Po vrstama kreditora: -bankarski -državni -komercijalni -kredit privatnih lica -kredit osiguravajućih društava.Diskont predstavlja cijenu kredita.KRATKOROČNI KREDITI PRIVREDI Rok otplate ovih kredita iznosi jednu godinu.Ekonomski fakultet.Realni cilj se odnosi na unapređenje privredne strukture.str.gdje mjenica predstavlja garanciju da će potraživanje iz mjenice biti na vrijeme plaćeno -kreditnu funkciju.tj.Cijeli krediti su uglavnom kratkoročni.Obročni krediti se otplaćuju u ugovorenim obrocima.Prvenstveno služe za finansiranje tekućeg poslovanja korisnika kredita.a cijeli krediti se vraćaju odjednom u cijelom iznosu duga.str.Po roku na koji su odobreni.Bankarstvo.1.1.poljoprivredni.181 6 .trgovački krediti) -potrošačke -stambene -kredite finansijskim ustanovama(npr.Alijagić.izuzetno dvije.kratkoročni krediti privredi imaju funkciju ostvarivanja rentabilnosti banke. Posmatrano sa aspekta banke.2002 god.UNIVERZITET ZA POSLOVNE STUDIJE FAKULTET ZA POSLOVNE I FINANSIJSKE STUDIJE Amortizacioni krediti se otplaćuju prema utvrđenim anuitetima u amortizacionom planu . Po namjeni za koju su uzeti. Diskontni krediti u osnovi predstavljaju derivaciju komercijalnih kredita 18.tako što banke vrše dodjelu kreditnih sredstava uz selekciju. 5.Ovo nisu razvojni krediti i koriste se za nabavku privremenih obrtnih sredstava.Ovakve mjenice imaju tri funkcije: -platežnu.Makroekonomski aspekt je u funkciji monetarnog i realnog cilja.Bihać.2002 god. 17 18 M.Monetarni se ogleda u kreiranju novčane mase.Bihać. 5.kredite dijelimo na: -privredne(tu spadaju industrijski.

Banka svom komitentu određuje godišnji limit mogućeg korištenja kredita.Kod odobravanja ovog kredita se vrši provjera kreditne sposobnosti i boniteta zajmotražioca.Prosječna kamatna stopa kod revolving kredita je nešto viša od tekućih kratkoročnih kamatnih stopa.tj. Kreditne linije su specijalan način kreditiranja privrede.primaoca-kreditora i banke kao garanta.ali se krediti. Superkratkoročni krediti su dnevni krediti.Uglavnom se primjenjuje u SAD-u i kontinentalnoj Evropi.ima tri potpisa:izdavaoca-dužnika.Razlika je cijena kredita.Kreditna sposobnost se pažljivo provjerava.ali su obično dužeg roka vraćanja.Kamatna stopa je manja nego kod standardnih kredita.stalno pokrivaju prilivom sredstava na tekući račun.nabavku investicione opreme.Osnovna kamatna stopa je promjenjiva. Kod diskontovanja mjenice.diskont i to predstavlja prihod banke.Kamatna stopa je niža od prosječnih tržišnih kamatnih stopa.mora imati robno pokriće. Dugoročni krediti banci obezbjeđuju višu kamatu. 5. «Overdraft» krediti se zovu i «prekoračenje tekućeg računa».UNIVERZITET ZA POSLOVNE STUDIJE FAKULTET ZA POSLOVNE I FINANSIJSKE STUDIJE Bonitetna mjenica treba da ispunjava određene uslove:rok dospjeća je od 10 do 90 dana. Metod kreditnih računa je krući način kreditiranja privrede.banka ne traži nikakvo pokriće prilikom odobravanja.Faktoringom se uglavnom bave velike banke.višekratno ili u anuitetima.banke primjenjuju diskontnu stopu koja je u visini kamatne stope na standardne kratkoročne kredite privredi.ali je najčešće tri mjeseca. Mostni krediti se odobravaju preduzećima koja na finansijskom tržištu prodaju vrijednosne papire koji su namijenjeni za finansiranje trajnih obrtnih sredstava.Ovim oblikom bankarskih kredita se vrši kreditiranje privrede.Najznačajniji korisnici kreditnih linija su velika preduzeća.pa banka može naplatiti svoja potraživanja i prije isteka roka.tj.Banka će za otkupljenu mjenicu platiti nižu cijenu.Rok vraćanja je maksimalno jedna godina. Najčešće se koriste za finansiranje infrastrukturnih radova.jer korisnik kredita u toku jedne godine i povlači i vraća kreditna sredstva.već jednokratno. Pogodnost obnavljanja kredita banka naplaćuje dodatnom.Zajmotražioc automatski u toku jedne godine koristi sredstva kredita do visine limita.jer mogu povlačiti sredstva onda kad su im potrebna.Kamatna stopa je viša nego na «overdraft» kredite zbog troškova pri ispitivanju kreditne sposobnosti zajmotražioca.Rok vraćanja ovih kredita nije određen.kad dolazi do obnove i ekonomskog razvoja pojedinih zemalja.jer nema ugovaranja kredita pa su troškovi banke niži.ali i veći rizik i potencijalni kreditni gubitak. Revolving ili rollover krediti se ugovaraju na period od 3 do 6 mjeseci.jer ovdje banka mora da vrši kreditnu analizu komitentovih poslovnih partnera.Kredit se automatski povlači i vraća.Razlika je što revolving kreditne linije imaju duži rok vraćanja u odnosu na standardne kreditne linije.2 do 3 godine.jer je ova vrsta kredita neosigurana.Britanski kreditno-bankarski sistem je poznat po ovim kreditima.izgradnju fabrika i za nabavku mašina.Da bi smanjile kreditni rizik.Kamatne stope nisu fiksne.U ugovoru postoji klauzula «po zahtjevu»(misli se na zahtjev banke).1.Ne otplaćuju se automatski. Revolving kreditne linije se ugovaraju na period od 2 do 3 godine.Naplaćuju se na poziv banke .odnosno mijenjanja kamatne stope.Ovdje preduzeća mogu automatski povlačiti iznose sa tekućih računa kod banaka.kao kod modela kreditne linije.Tekući računi mogu imati negativan saldo koji se automatski neutralizira prilivom sredstava na tekući račun preduzeća korisnika kredita otvorenog kod dotične banke. Faktoring predstavlja otkup komitentovih potraživanja od nekog dužnika.Korisnici kredita su izuzetno kreditno sposobni.već se povremeno usklađuju.ali će u roku dospjeća mjenice od izdavaoca naplatiti pun iznos.Kreditira se preduzeće sa nižim stepenom boniteta.Korisnici ovih kredita su velika preduzeća.Ovaj kredit je pogodan za preduzeća.2.Naziv-revolving ili obnavljajući kredit su dobili po tome što preduzeće može prije isteka ugovorenog roka vraćanja kredita izvršiti obnavljanje kreditnog ugovora i tako nekoliko puta produžiti korištenje kredita.Što je duži rok vraćanja.Kamatna stopa se plaća samo na iznos neto zaduženja.vođenje računovodstva preduzeća-komitenta i sl.tzv.a dodatno kamatno opterećenje i kamatna taksa su fiksni.uz mogućnost obnavljanja.uz korištenje analize novčanih tokova i očekivanih prihoda preduzeća.DUGOROČNI KREDITI PRIVREDI Obim dugoročnih bankarskih kredita se povećava u periodu poslije drugog svjetskog rata.Standardni rok reusklađivanja kamatne stope je 6 mjeseci.kamatnom taksom na iznos neiskorištenog kredita.u stvari.banke obično idu na kraće rokove reugovaranja kredita.a krediti mogu biti osigurani garancijama.I ovdje dolazi do kamatnog reusklađivanja.povećava se i kreditni rizik.Utvrđuje se okvirni i maksimalni iznos korištenja kredita. Osnovne karakteristike dugoročnih kredita su: -kamatna stopa -rizik 7 .

Međutim.Banka kao obezbjeđenje uzima garanciju neke druge banke ili privrednog subjekta.Ovi krediti pokrivaju potrebe u osnovnim sredstvima.Kod jednakih anuiteta postoje dva načina otplate kamate.Najčešće se odobravaju za:izgradnju i nabavku osnovnih sredstava.hipoteke. Izvori otplate dugoročnih kredita se razlikuju od izvora otplate kratkoročnih kredita. Povećani rizik proizilazi iz potencijalnog kreditnog gubitka.finansijski plan preduzeća. Hipotekarni kredit je dugoročni kredit koji se odobrava uz zalog nepokretne imovine.Otplata dugoročnih kredita se vrši iz neto-prihoda korisnika.pa se dugoročni krediti ugovaraju sa promjenjivom kamatnom stoppom. Kod dugoročnog bankarskog kreditiranja privrede postoje bitne razlike između SAD-a i Japana i zapadnoevropskih zemalja.a osnovna rata povećava.u posljednje vrijeme. Investicioni kredit se vraća putem anuiteta.U trećoj fazi se završava projekat.pušta u upotrebu i investicioni kredit se otplaćuje.Drugi način je obrnut:kamata se smanjuje.a ne komercijalne banke.Kamatni rizik se ograničava ugovaranjem promjenjive kamatne stope.u većem obimu.krediti za trajna obrtna sredstva se odobravaju zajedno sa investicionim projektima.grejs(grace)period.samo velike banke.U praksi.zaključuje se ugovor o kreditu.UNIVERZITET ZA POSLOVNE STUDIJE FAKULTET ZA POSLOVNE I FINANSIJSKE STUDIJE -zalog -način otplate -izvor otplate Kamatna stopa zavisi od kreditnog statusa zajmotražioca.a kamate se obračunavaju na ostatak duga po odbijanju otplate i stalno se smanjuju -anuitetima nakon grejs perioda.U drugoj fazi banka prati realizaciju investicionog projekta.gdje zbir otplate i kamate ostaje nepromijenjen u toku cjelokupnog otplatnog perioda -različitim anuitetima. Zalog ili osiguranje kredita banka traži kako bi pokrila kreditni rizik.marketinga itd. Način otplate kod dugoročnih kredita je višekratni.veličine kredita itd.pri čemu se u toku grejs perioda plaća kamata.ulaganja u stalna obrtna sredstva.jer je teško obezbijediti refinansiranje kredita.kvartalni. Investicione kredite odobravaju univerzalne banke i specijalizovane banke čija je to uža djelatnost.Kod ugovaranje načina otplate često se dodaje klauzula po kojoj obaveza vraćanja kredita u prvom periodu njegovog korištenja miruje. Prije nego što se odobri investicioni kredit.ponekad se vrši ugovaranje kamatnog raspona.profit) služi za otplatu kamata.dugoročnim kreditiranjem se bave investicijske.i u SAD-u i u Japanu dolazi do univerzalizacije bankarstva.Otplaćuje se na četiri načina: -jednakim anuitetima.gdje se u toku grejs perioda plaća samo kamata.To je tzv.u obliku jemstva.Neto-prihod(dobit.Dugoročni krediti se u praksi obično otplaćuju jednakim anuitetima.Za ispitivanje kreditne sposobnosti se koristi bilans stanja i uspjeha.banka od zajmotražioca zahtijeva investicioni projekt i investiciono-tehničku dokumentaciju.odnosno banke se mogu baviti i kratkoročnim i dugoročnim kreditiranjem 19.roka vraćanja kredita.ustupanja potraživanja od drugih preduzeća ili osiguranje imovine korisnika kredita.Periodi otplate mogu biti mjesečni.Krediti sa kraćim rokom vraćanja i investicijski projekti manjeg rizika će imati i nižu kamatnu stopu.U SAD-u i Japanu.najčešće u obliku anuiteta.potrebno je i učešće grupe eksperata iz tehnologije.Pored stručnih službi banke.a po isteku grejs perioda se plaća anuitet -jednokratnom uplatom nakon grejs perioda.Dugoročno kreditiranje zahtijeva veliki kreditni potencijal banke i sposobnost banke da ograniči visok rizik koji se javlja kod dugoročnih kredita.projekcija budućeg prihoda i mogućnost vraćanja kredita.Javlja se i rizik likvidnosti za banku.a amortizacija za otplatu rate.Kod prvog načina.Ovakav način otplate je najpogodniji za dužnika.gdje je osnovna rata nepromijenjena.u cilju utvrđivanja da li korisnik kredita izvršava ugovorene obaveze.Po odobrenju kredita.Kod dugog roka vraćanja može doći do inflacije i ekonomske nestabilnosti.polugodišnji i višegodišnji.inžinjeringa.U cilju ograničavanja mogućeg gubitka.Bitan uslov za dobijanje kredita je i kreditna sposobnost zajmotražioca.Anuitet se sastoji iz dva dijela: rate otplate osnovnog duga i kamate.osnivačka ulaganja i finansiranje sanacionog programa.To je razlog što ove kredite mogu odobravati.Predmet 8 .a nakon isteka grejs perioda cijeli iznos duga se vraća u jednoj uplati.iznos kamate se vremenom povećava uz istovremeno smanjivanje osnovne rate. U dugoročne kredite spadaju: -investicioni krediti -hipotekarni krediti -stambeni krediti -konzorcijalni krediti -forfetiranje.Osiguranje se obično traži u vidu kvalitetnih garancija i sl.kreditni status zajmotražioca.

zemljotresa i sl.Kamata zavisi od izvora sredstava iz kojih se kredit plasira.Pravo zaloge ostaje nad imovinom dok god se kredit ne otplati u cjelosti.Kod namjenskih sredstava.u ratama je sadržana i kamata.Banke kreditiraju stambene izgradnje iz namjenskih stambenih sredstava i iz drugih izvora deponovanih sredstava. 9 .Kreditira se individualna i kolektivna stambena gradnja.U zemljišne knjige se uknjižava pravo vlasništva banke nad nepokretnom imovinom.visinu kamatne stope.putem licitacije.kao i građevinska preduzeća koja proizvode stanove za tržište.npr.kad dužnik proda imovinu licu koje banka ne prihvata kao dužnika ili kad dođe do smanjenja vrijednosti imovine.Izvori sredstava za stambenu izgradnju su:izdvojena sredstva preduzeća po završnom računu.Uglavnom.prava i obaveze članova.pod stambenom izgradnjom.sredstva investitora. Banka kredit osigurava saglasnošću dužnika na pravo zaloge nad nepokretnom imovinom.rok vraćanja i iznos kamate i provizije. Hipotekarni ugovor sadrži:iznos hipotekarnog kredita.požara.Konzorcijum banaka nema svojstvo pravnog lica.Kredit se odobrava u iznosu manjem od stvarne vrijednosti nekretnine.kamatna stopa je niža.str.Svaka članica ima svog predstavnika u Upravnom odboru.npr.uz saglasnost dužnika.Ovi izvori se mogu koristiti pojedinačno ili kao kombinacija više izvora.jer se ravnomjerno raspoređuje na sve članice.Visinu kamate određuje banka.osim u slučajevima kad dužnik ne vraća rate kredita na vrijeme.pri čemu se kredit otplaćuje po amortizacionom planu u tromjesečnim ili polugodišnjim ratama.gdje se kredit otplaćuje u potpunosti -anuitetnom otplatom.avioni.Alijagić.ali se otplatom kredita kamata smanjuje a osnovna otplata povećava.brodovi i sl.Povremeni se osniva kod kraćih radova.Tad banke potpisuju ugovor o povezivanju u konzorcijum.rok vraćanja.Banka nema to pravo. Do dugoročnog konzorcijalnog kredita dolazi kad potrebna sredstva prevazilaze finansijsku mogućnost jedne banke.Ugovorom se utvrđuju:ciljevi osnivanja konzorcijuma.organi upravljanja poslovima konzorcijuma.pojedinačno učešće banaka. Organizovanjem konzorcijuma se smanjuje rizik kod davanja kredita.To je gestor banka.obično prema važećoj visini kamata na finansijskom tržištu za dugoročne kredite.sa otkaznim rokom od najmanje 6 mjeseci.budžetska sredstva. Hipotekarni dužnik ima pravo otkazivanja kredita.Predmet hipoteke može biti i pokretna 19 M.Bankarstvo.Ne postoji propisan rok vraćanja.U početku je hipotekarni kredit odobravan za potrebe poljoprivrede.UNIVERZITET ZA POSLOVNE STUDIJE FAKULTET ZA POSLOVNE I FINANSIJSKE STUDIJE hipoteke mogu biti industrijski objekti.gestor banka.stanovi.Banke koje zajednički odobravaju konzorcijalni kredit zaključuju ugovor koji sadrži:iznos kredita.krediti poslovnih banka.Vlasnik može otuđiti imovinu.Ukoliko dužnik ne otplati kredit na vrijeme.Bihać.Upravni odbor je najviši organ konzorcijuma koji brine o svim odredbama ugovora.kamate kod stambenih kredita su povoljnije nego kod drugih vrsta kredita.Početak otplaćivanja obično je vezan za termin useljenja.Ekonomski fakultet.Zemljišne knjige se vode pri sudovima.članovi konzorcijuma.Obično se zahtijeva od dužnika da imovinu osigura od npr.ali se vlasniku nekretnine ograničava pravo raspolaganja sa tom nekretninom.Banke mogu odobravati i kratkoročne konzorcijalne kredite za finansiranje potreba u obrtnim sredstvima preduzeća i izvoz robe.Kao osiguranje koriste se:mjenična jemstva sa dva ili tri potpisnika.mada je u praksi ovaj oblik rijedak.Ako su anuiteti jednaki. Stambeni kredit predstavlja specifičan oblik građevinskog kredita koji ima poseban značaj kod finansiranja izgradnje stanova. Konzorcijalni kredit je poznat kao dugoročni bankarski posao kojim se obezbjeđuju novčana sredstva u zemlji i inostranstvu od strane više banka za finansiranje izgradnje krupnih investicionih objekata i infrastrukturu.Neposredni poslovi konzorcijuma se povjeravaju članu kog banke biraju između sebe.vremensko rok trajanja i način prestanka.Za hipotekarni kredit se kaže da je realni kredit.u slučaju da ima veliku vrijednost.sredstva od naplaćenih stanarina i sredstva namjenske štednje građana 20.Kod konzorcijalnog kredita su. a za izgradnju do 25 godina.a kasnije i zanatstva.zgrade.kamata je viša.gradilišta i sl.da bi se banka zaštitila od rizika koji može nastati padom cijena.Konzorcijum može biti trajni i povremeni.podrazumijeva rekonstrukcija i adaptacija stanova i zgrada. Visina i rok vraćanja zavise od kreditne sposobnosti zajmotražioca.zabrane na platu i hipoteka.tako da banka može lako provjeriti da li već postoji hipoteka na određenoj imovini.2002 god.Ako je kredit odobren iz slobodnih bankarskih sredstava.187-188 imovina.a trajni kod poslova dugoročne poslovne saradnje.jer banku interesuje samo bonitet nekretnine koja je predmet zaloga.emituje obveznice i sl.način isplate.koja je na početku veća od osnovne otplate.Pravo vlasništva se ne mijenja.izgradnja gasovoda.banka može da naplati svoje potraživanje prinudnim putam.već se određuje sporazumno.uglavnom je od 10 do 30 godina.uključene dvije ili više banaka.koja pregovara o dobijanju inostranih kredita.kao kreditori.U praksi se.hale.Banke mogu usloviti kakav objekat žele kreditirati.ali banka i dalje ima pravo naplate bez obzira na promjenu vlasnika.Ovaj oblik plasmana dugoročnih sredstava proizilazi iz saradnje više banaka 21.pravo otkazivanja. Hipotekarni krediti se otplaćuju na dva načina: -fiksnom otplatom.Rok vraćanja za adaptaciju se kreće od 3 do 5 godina.

5.kroz proces forfetiranja dolazi do novca. Krediti stanovništva se dijele na: -potrošačke kredite -stambene kredite -agrarne kredite. Kreditna kartica je trajni aranžman između banke.kupac dobija kredit kojim kupuje robu.plaća dugove banci i koristi kredit kod banke.Forfetiranje podrazumijeva otkup dugoročnih potraživanja prema nekom licu.dok je kod indirektnih tu provjeru već izvršio prodavac robe.Bihać.Kumalić.Ekonomski fakultet.one koje imaju garanciju poznatih inostranih banaka.ostvaruje priliv i nema potrebe da traži kredit od svoje banke. Potrošački krediti su višekratno otplativi krediti.Tako izvoznik svoje dugoročno potraživanje pretvara u gotov novac i održava tekuću likvidnost. Čekovni kredit podrazumijeva da banka vlasnicima tekućih računa otvara kreditne linije na osnovu kojih se automatski obezbjeđuje kredit potrošačima. Stambeni krediti predstavljaju dugoročno finansiranje stanovništva u cilju kupovine ili izgradnje stambenih objekata. Kredit sa postepenim rastom anuiteta podrazumijeva niži teret kredita u prvom periodu otplate.rok vraćanja je manji. Krediti namijenjeni za kupovinu trajnih potrošnih roba mogu biti direktni i indirektni.kao minimalna i maksimalna kamatna stopa.kamata nije fiksna.a veći u zadnjem periodu.Postoje dva načina kreiranja kartica.Kod forfetiranja mjenice.Raspon kamatnih stopa se određuje u ugovoru o kreditu.Manje banke imaju veće učešće u potrošačkim kreditima od velikih banaka.i za finansiranje tekućih izdataka koji su veći od tekućih prihoda. 10 .Banka ili neka druga finansijska institucija(forfetar)otkupljuje potraživanje koje izvoznik ima prema nekom trećem licu(npr.a drugi kad banka izdaje kartice neke druge veće banke.KREDITI STANOVNIŠTVU Krediti stanovništvu finansiraju potrošnju domaćinstava iznad nivoa formiranog dohotka i direktno finansiraju potrošnju.mjenicu) i tako preuzima rizik naplate. Neumjereno davanje potrošačkih kredita ima nepovoljan učinak na stabilan privredni razvoj.trgovačkog preduzeća i imaoca kreditne kartice.Frekvencija utvrđivanja kamatne stope se odnosi na periode od 2 sedmice do 6 mjeseci.Poslovne finansije.2007.str. god.Tu spadaju kreditne kartice i čekovni krediti.).kamatna stopa se pomjera u skladu sa osnovnom kamatnom stopom23.otvorene račune potrošača kod trgovina na malo.mjenična suma se uplaćuje na račun izvoznika. Kod kredita sa fleksibilnom kamatnom stopom.tj.Na ovaj način.Kumalić.251-252 J. Radi smanjenja rizika.2007.zavisno od toga da li se kao primalac novčanih sredstava pojavljuje kupac ili prodavac robe.Prosječan rok otplate je od 2 do 3 godine.podiže gotovinu.UNIVERZITET ZA POSLOVNE STUDIJE FAKULTET ZA POSLOVNE I FINANSIJSKE STUDIJE 20 21 J.Ekonomski fakultet.visina kredita.banke otkupljuju samo kvalitetne mjenice.visina sopstvenog učešća korisnika kredita i lista korisnika.Imalac kartice može karticom da kupuje robu. god.Namijenjeni su kupovini trajnih potrošnih dobara(namještaj.Poslovne finansije.prodavac otkupljuje ovaj robni dokument od banke i dobija novčana sredstva.Kao osnovna stopa se uzima kamatna stopa na tržištu novca.izvoznik je pretvorio svoju prodaju na kredit u gotovinsku transakciju.To su uglavnom srednjoročni krediti.2. Pored otkupa robnih dokumenata.a indirektno i proizvodnju preko jačanja standarda stanovništva 22.Tako je indirektni način kreditiranja jeftiniji za banku.Za izvoznika potraživanje je kratkoročno.obično do jedne godine.a kod indirektnog.Kao osiguranje služi imovina zajmotražioca kao hipoteka.Mjerama regulative se definišu:vrsta proizvoda koja se prodaje na kredit.ali umanjena za iznos eskonta.sa rokom vraćanja od 2 do 5 godina. Potrošački krediti mogu biti višegodišnji( otplaćuju se putem amortizacionog plana) i jednogodišnji(otplaćuju se jednokratno).Stambeni krediti su osigurani.252-253 Forfeting kredit je jedan oblik dugoročnog finansiranja izvoza.Kod direktnog potrošačkog kredita.Rok vraćanja je od 25 do 30 godina.Bihać.Čekovna kreditna linija omogućava korisniku da koristi veće iznose novčanih sredstava od salda na tekućem računu.maksimalni rokovi otplate.str.Prvi je kad banka kreira vlastite kartice.automobil itd.Zbog dugog roka vraćanja.Kod ove druge namjene.najpoznatiji je hipotekarni kredit.banke otkupljuju i tzv.a vraćaju se po amortizacijskom planu otplate.kupac se obavezuje na plaćanje robe.oprema za domaćinstvo.Kod direktnih se provjerava kreditna sposobnost zajmotražioca.

Ekonomski fakultet. 22 23 M.kada se od korisnika kredita zahtijeva da na svom računu drži određenu sumu novca do roka otplate.To je period kad treba uzimati kredite.Varijabilna kamata se mijenja u toku otplate kredita.lokalne banke.Ekonomski fakultet.Prilagođavanje se vrši prema eskontnoj i lombardnoj stopi centralne banke.2002 god.već iznosi samo jedan dio te sume 24. Postoje različite vrste kamata: -aktivna i pasivna kamata. Postoje tri vrste agrarnih kredita: -krediti za tekuće potrebe u agraru -krediti za srednjoročne agrane potrebe -krediti za investicije u agraru.Tada banka gubi komitente.UNIVERZITET ZA POSLOVNE STUDIJE FAKULTET ZA POSLOVNE I FINANSIJSKE STUDIJE Zalog stambenih kredita je dokument između banke i korisnika kredita po kom se banka smatra vlasnikom imovine do potpune otplate kredita.KAMATA Kamata se može definisati kao cijena pozajmljenog kapitala.U kapitalističkom sistemu.što je duži rok vraćanja kredita.kada kreditor zahtijeva da korisnik kredita oroči određenu sumu novca kao uslov za dobijanje kredita.Fiksna je upisana u ugovor o kreditu i po njoj se vrši obračun kamate do kraja otplate kredita. Kamatna stopa se može odrediti na osnovu ponude i tražnje na tržištu novca.koji služi da pokrije moguće periode ekonomske krize.Primjenjuje se kad je godišnja kamatna stopa niska.Nalaze se na prelazu između privrednog kredita i kredita stanovništvu.Bankarstvo. Stvarna kamatna stopa je viša od nominalne kada se kamata obračunava i plaća anticipativno.Kod dugoročnih kredita se ponekad uvodi i raspon kamatne stope.zbog nepovoljnih odnosa troškova i cijena poljoprivrednih proizvoda i sl.2002 god.str.kamata predstavlja sastavni dio profita.Ako banka nudi kredite po kamatnoj stopi koja je niža od tržišne.U periodu povoljnom za ulaganja.Postoji visok stepen rizika.i obrnuto.Banke uglavnom izbjegavaju veće angažovanje u obliku agrarnog kreditiranja.190 Agrarni krediti su najstariji oblici bankarskog kreditiranja.Alijagić. Realno pozitivna kamatna stopa nastaje kad je nominalna.Ako banka nudi kredite po kamatnoj stopi višoj od tržišne.ali predstavlja iracionalni oblik cijene.str.jer može uzeti kredit kod neke druge banke po nižoj kamatnoj stopi. Kamatna stopa nije jedinstvena.Bihać.Može biti fiksna i varijabilna.Politika kamatne stope-politika jeftinog novca(niske kamatne stope) i politika skupog novca(visoke kamatne stope) se vodi u zavisnosti od opšteg stanja privrede.kamatna stopa je viša jer banke pokušavaju na taj način da apsorbuju kamatni rizik.kamatna stopa je niža.odnosno predstavlja kamatnu stopu po kojoj se vrši obračun kamate. Relativna kamatna stopa je proporcionalni dio godišnje kamatne stope za obračunski period kamata u toku godine25.a kamatna opada. Najčešće se odobravaju krediti za tekuće potrebe kojima se finansira proizvodnja i tekuća potrošnja.zbog toga što je teško razdvojiti koji dio se koristi za poslovne.profitna stopa raste.kad je profitna stopa niska i kad je rizik od ulaganja veliki.kamatna stopa raste i postaje viša od profitne stope.Što je kraći rok vraćanja kredita.jer nije jednaka sumi koja se pozajmljuje.Određuje se na dva načina:na osnovu vladajuće kamatne stope na tržištu kapitala u momentu obračuna kamate ili na osnovu vladajuće stope inflacije u momentu obračuna kamate.Kamata jeste vezana za zajmovni kapital. Pravilno određivanje kamatne stope je veoma važno.U periodu ekonomske krize.a koji za lične potrebe korisnika.nijedan komitent neće uzeti kredit. 11 .Agrarnim kreditima se uglavnom bave manje.prema prirodi kamate -kratkoročna i dugoročna kamata -kamata prema vrsti poslova -stvarna i nominalna kamata -realno pozitivna i realno negativna kamatna stopa -relativna kamatna stopa.odnosno stvarna kamatna stopa viša od stope inflacije.Bankarstvo.Garancije izdaju državne specijalizirane institucije.188 M.Bihać. Nominalna kamatna stopa je propisana. 6.Ovi krediti imaju kratak rok otplate i niži kreditni rizik.diskontnoj stopi centralne banke na hartije od vrijednosti na tržištu novca i neto kamati koja se formira na internacionalnom tržištu novca 26. Eskontna stopa je kamatna stopa koju centralna banka obračunava poslovnim bankama kojima daje kredite.onda ima niži prihod od troškova.Alijagić.Centralna banka je potpuno autonomna u vođenju politike kamatne stope.

god.Univerzitet za poslovne studije.str.225 J.Ž. god.UNIVERZITET ZA POSLOVNE STUDIJE FAKULTET ZA POSLOVNE I FINANSIJSKE STUDIJE 24 25 26 J.Poslovne finansije.jer se tu dodaje i kamatna taksa kojom se pokrivaju troškovi banke.Razlikuju se diskontna kamatna stopa po kojoj centralna banka kupuje i diskontna kamatna stopa po kojoj prodaje hartije od vrijednosti. Ukoliko je kamata koja se plaća na depozite niža.str.Monetarne i javne finansije.Kumalić.Ž.2008.Sejmenović.Ekonomski fakultet.2007.S.227 Lombardna kamatna stopa se obračunava kod kredita za likvidnost koje centralna banka daje poslovnim bankama na osnovu zaloga hartija od vrijednosti. 12 . Često se na kamatu uračunava i premija na rizik.Važna je i visina pasivne kamatne stope koju banke plaćaju deponentima na njihov novac.Komazec.S.Banja Luka.Univerzitet za poslovne studije.Bihać.onda je niža i bančina kamata na plasmane.str.257 J.Ristić.Komazec.Monetarne i javne finansije.2008.Banja Luka.Ristić. god.Sejmenović.Otkup i emisiju hartija od vrijednosti centralna banka vrši po diskontnoj stopi.

UNIVERZITET ZA POSLOVNE STUDIJE FAKULTET ZA POSLOVNE I FINANSIJSKE STUDIJE 7.god. je bio 10 851 200 KM.god.Kreditna politika reguliše veliki dio ukupne novčane mase u privredi.U julu 2007. taj iznos je povećan na 12 751 800 KM.Pod pritiskom povećane konkurencije.čime je povećana i potražnja za kreditima.Reforma bankarskog sektora je bila brža od od reforme bilo kog drugog privrednog sektora.kamatne stope su smanjene.bankarski sistem u Bosni i Herzegovini je ostvario ogroman napredak. 13 .a u julu 2008. ZAKLJUČAK Proizvodnja i promet se ne bi mogli razvijati u savremenoj privredi bez razvijenog kreditnog sistema.Ukupni iznos kredita kod komercijalnih banaka BiH u julu 2007. Konkurencija u bankarskom sektoru je sada stvarna i ostvarena dolaskom dobrih stranih banaka u Bosnu i Herzegovinu.Bankarski krediti stimulišu produktivnost i povećavaju potrošnju. ukupni krediti iznose 13 995 600 KM 27.Bankarsko kreditiranje se takođe brzo povećava.god.U istom periodu 2008. Posljednjih godina.Ovi statistički podaci dokazuju znatan porast povjerenja građana u domaće banke.što pokazuju i podaci Centralne banke BiH.god.Povjerenje se vratilo i vlasnici depozita su sad spremni staviti ušteđevinu u banke.Nezamjenjivi su kod razvoja i obnove zemlje. ukupni depoziti kod banaka su iznosili 11 316 400 KM.

2008. Gacić. Univerzitet za poslovne studije.ba 14 . 2007. Šaković. 11. Sović. Pravni fakultet Bihać. Bišćević. Kreso. www. Alijagić.J. Komazec. The commercial and financial institute of America. Kumalić. god. Proho. Bihać.ba/mon. Banja Luka. Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. god.php?id=33&lang=bs&table=ukupni_depoziti_i_krediti_komercijalnih_banaka_bih. god.A. god. Stojanov. 4.E. 6.D.M : Bankarstvo. 2. Bihać 5.A : Uvod u ekonomiju.Z.S ( redaktor Zijad Njuhović ) : Poslovne finansije. Stvarnost. Encarta reference library. 2000. Ekonomski fakultet Univerziteta u Bihaću. Svjetlost dd. Pravni fakultet Univerziteta u Sarajevu.J. 1998.F.Ž : Monetarne i javne finansije. Njuhović.2012.S. god.M. 1997-2003. 7. LITERATURA 1. god.M : Ekonomija javnog sektora.UNIVERZITET ZA POSLOVNE STUDIJE FAKULTET ZA POSLOVNE I FINANSIJSKE STUDIJE 27 http://cbbh. god. 9.S. 8. god. Trifković. Ekonomski fakultet Uvniverziteta u Sarajevu. Univerzitet u Bihaću.E. Sefić. Kapić.J. 2004. Sarajevo. 1975. 17.cbbh. Bihać. 1920. Ekonomski fakultet Univerziteta u Bihaću. god. Ekonomski fakultet Univerziteta u Bihaću.B : Osnove ekonomije. Durmić. Microsoft. Backović.commercial and credit paper. Sarajevo. Golić.H : Finansije.M.S. Zagreb. 2002. Piljak. god.F: Modern banking. Pamukčić.H. Sejmenović. Galbraith. Sarajevo. Bihać.K : Novac.O.04. Čaušević.J : Poslovne finansije. 12. Ristić. Bašić. Silver. 3. 1996. 22:00 8. 10.

.......................................................................................................................................................................................................... ZAKLJUČAK..................1............................................9 6......................................... LITERATURA.................................... POJAM KREDITA.........................................................................................................................................................................................1...................................1.....................................................................................................................................................3 5.... Dugoročni krediti privredi............................ Kratkoročni krediti privredi......................................... UVOD...............................................................................................................1.................................................2 3..............12 8.......................................................UNIVERZITET ZA POSLOVNE STUDIJE FAKULTET ZA POSLOVNE I FINANSIJSKE STUDIJE SADRŽAJ 1................................................................1......................................................................................................................... Razvoj kredita.....3 4............................................................... TEORIJE KREDITA.................2...........................................................1 2.......................5 5.....13 15 ........................... Krediti stanovništvu..........5 5..................................10 7................................ Krediti privredi................... Značaj kredita....4 5.................................................................................2 3................. PODJELA BANKARSKIH KREDITA............................6 5.....................................................................2 3............................................ IZVORI SREDSTAVA ZA KREDITIRANJE.....2...........2.................... KAMATA.......

UNIVERZITET ZA POSLOVNE STUDIJE FAKULTET ZA POSLOVNE I FINANSIJSKE STUDIJE 16 .

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful