NEVERBALNA KOMUNIKACIJA UVOD Pod neverbalnom komunikacijom se podrazumevaju sva namerna ili nenamerna značenja koja nemaju oblik

verbalnog komuniciranja, a tu su najčešće pogled, izraz lica,govor tela, gestovi, paralingvistika...Kao sto verbalna komunikacija poseduje sopstvene gramatičke strukture, tako i neverbalna komunikacija ima svoj oblik, funkciju i značenje sa različitim varijacijama koje su kulturno determinisane. Neverbalna komunikacija je najvećim delom nesvesna. Ljudi njome izražavaju svoje emocije. Oko 93% utisaka se formira na bazi neverbalnog a samo 7 % na bazi verbalnog komuniciranja. Neverbalni znakovi imaju mnogo funkcija u komunikaciji. Prema Argalju, neverbalno ponašanje se prvenstveno koristi za: • Izražavanje emocija (kada su nam ooči sužene, usne stisnute u tanku ravu crtu kada smo ljuti...) • Otkrivanje stavova (na primer kada nam se neko svedja, mi se smešimo, tada imamo pojačan kontakt očima, a kada nam se neko ne svidje, u tom slučaju izbegavamo poglede, govorimo dubokim glasom...) • Odražavanje osobina ličnosti (kada kažemo da smo otvorena osoba-tada govorimo energičnim glasom) • Regulisanje verbalne komunikacije (spuštamo glas i odvraćamo pogled dok završavamo rečenicu..) Obliki neverbalne komunikacije se obično pojedinačno proučavaju radi lakšeg razumevanja, iako se oni u svakodnevnom životu pojavljaju istovremeno. Potoji 5 različitih kategorija neverbalnih kodova: • Gledanje • Ekspresija lica • Govor tela • Paralingvistika • Proksemika GLEDANJE Gledanje posle reči ima najmoćnije sredstvo komunikacije koje čovek koristi. Moć očiju je najveća u neposrednom uzajamnom pogledu kada se dvoje ljudi gledaju u oči. Kontakt očima može biti dugotrajan ili kratkotrajan, direktan ili indirektan, isprekidan ili neprekidan. Većina pravila očne gramatike zavise od konteksta u kome se kontakt očima ostvaruje, mada postoje univerzalna pravila koja imaju sličnu primenu u bilo kom kontekstu, vremenu i svuda na svetu. Prema Veinrajtu postoje glavna pravila gledanja: • Previše kontakta očima se obično smatra komuniciranjem superiornosti, manjkom poštovanja, pretnjom ili pretećim stavom • Premalo kontakta očima se interpretira kao nedostatak pražnje, nepristojnost, neiskrenost, stidljivost... • Povlačenje kontakta očima tako što se spusti pogled obično se tumači kao signal podredjenosti

ljutnja. GOVOR TELA .smejemo se. Lice je prvi deo osobe koji gledamo pa sudimo o celokupnoj ličnosti donosimo na osnovu njega. raspoloženje i stanje duha.Na nekim licima se može videti sve: emocije i misli. kada je jedan osoba zainteresovana za drugu osobu. gadjenje i interesovanje. Prijateljsko lice pokazuje želju za razumevanjem i podržavanjem drugih. nasmešena lica. pretnja i uticanje na druge iskazuju se dugim i neisprekidanim pogledom. tuga. Ljudi koji se dopadaju jedni drugima često se upuštaju u kontakt očima. Iskustvo pokazuje da su otvorena. da li druga osoba obraća pažnju na ono što govori. • Osoba će veoma malo gledati u drugu osobu iz sledećih razloga: kada ih postave blizu jednu drugoj.. Utvrdjeno je da mišići lica načine hiljade pokreta dok govorimo. definiše naš identitet i utiče na naš odnos s drugima. EKSPRESIJA LICA Ekspresija lica služi za prenos emocija.. traženje i kontrolisanje interakcije. Licem izražavamo sedam temeljnih emocija: sreća. iskazivanje pažnje i interesovanja.. dominiranje. prijateljska. iznenadjenje. lepo ošišana i očešljana kosa. ako ga gledamo duže od dve sekunde zaključiće da je zadobio naše interesovanje. da li se nekome svidjamo ili ne. pretnja iuticaj na druge. Takodje Veinrajt smatra da su osnovne funkcije gledanja: traženje informacija. Povratna informacija ili pružanje prilike za reakciju i kritiku onih koji slušaju dok govorimo se odnosi na to da govornike treba ubediti da ostali slušaju. kada pokušava da domirila ili utiče na drugu osobu. povratna informacija. privlačnija od zatvorenih. Traženje informacija se odnosi na prepoznavanje da li neko govori istinu. visoko čelo. Iskazivanje pažnje i interesovanja se pokazuje slojevito: čim nekog pogledamo postaje mu jasno da je zadobio našu pažnju . Traženje i kontrolisanje interakcije se uspostavlja pogledom pa kontakt očima igra presudnu ulogu u sinhronizovanju onoga što se dešava izmedju dvoje ljudi.. simetrične crte lica. kad se osobi ne dopada oan druga. Crte lica koje obično doprinose privlačnosti su: pravilne. razumevanje ili nerazumevanje. Na različitim delovima lica istraživači su pronašli različite emocije: u očima-strah i tugu.. Dominiranje. kada rspravljaju o opštenim i lakim temama..Osnovni utisak se stiče uočavanjem ekspresije lica što doprinosi boljem razumevanju sagovornika. strah. • Ljudi će efikasnije komunicirati jedni s drugima ako njihova interakcija sadrži onoliko kontakata očima koliko oboje smatraju prikladnim situaciji u kojoj se nalaze..• Osoba će često gledati u drugu osobu: kada ih smeste daleko jedno od drugog. iz slike celog tela – ljutnju. za razliku od onih koji se ne podnose. kada razmatraju lične i teške teme. lep ten. na obrazima i u očima-srecu. plačemo. izrazom lica se nagoveštava slaganje ili neslaganje. Otkrivanje stavova se često dešava kroz voljno pružanje prilike za kontakt očima. natmurenih i nepokretnih lica. gledamo. u očima i na pokretima usana – iznenadjenje... a slušaoci trebaju osetiti da se njihova pažnja ceni i da govornici govore njima. na čelu. stavova i namera.. jasne oči.

Odeća je jedan od važnijih faktora isticanja i skrivanja pojedinih delova tela. Gestovi i pokreti tela Pokreti tela se izražavaju usavršavanjem gestova i pokreta glave i tela. obući. Odeća može biti kategorisana na više načina. Sama pojava i gradja tela. a to su: • Ilustrovanje i ostali signali povezani sa govorom • Običajni znaci i znakovni jezici • Pokreti koji mogu da izraze emocije • Pokreti koji izražavaju ličnost • Pokreti koji se koriste pri raznim religijskim i drugim ritualima Pol Ekman i Volas Frizen takodje smatraju da postoji 5 kategorija gestova: • Amblemi (pokreti koji zamenjuju reči) • • Ilustratori (pokreti koji prate odnosno dopunjuju govor) • Regulatori (pokreti koji pospešuju promenu u ulozi govornika ili slušaoca) • Adapteri (pokreti koji ukazuju na emocionalno stanje čoveka) • Pokazivači afekta (pokreti koji direktnije izražavaju emocije) Pokreti glavom . prema Argajlu. Ljude prema obliku tela uobičajeno delimo na: • Ektomorfe (mašave i koščate) • Mezomorfe (mišićave) • Endomorfe (debele) Na osnovu gradje čovekovog tela. Postoje tri osnovne vrste držanja tela: stajanje. a oni na niskim statusom izražavaju svoju poniznost i pokornost . Gestovi nam dozvoljavaju stepen izražajnosti i suptilnosti koja je nemoguće sa ostalim aspektima neverbalne komunikacije. plave. Za poslovne žene se preporučuju: crna.i sve nijanse sive boje. njegov položaj. ali jedan od osnovnih je da li je formalna ili neformalna. sedenje i ležanje. Za poslovne muškarce se preporučuju odela teget. Držanje tela može otkriti status u komunikaciji. Formalna odeća je više zastupljena na poslu. skloni smo da ektomorfe smatramo mirnim i napetim. Najfunkcionalnija poslovna odeća bez obzira na posao koji se obavlja je klasična odeća. stegnutim ramenima i zatvorenim pokretima. Držanje tela Držanje tela je neraskidivo povezana sa gestovima i s njima čini integralnu celinu. pa ovu vrstu neverbalne komunikacije pojedini autori zovu kinestetičkom komunikacijom. mezomorfe nezavisnim i avanturistima i endomorfe toplim. tašnama. a neformalna u slobodnom vremenu. žuto-smedje i sve nijanse sive boje. vrsti i izboru materijala. Oni sa visokim satusom imaju uspravno držanje i podignutu glavu. braon.kravatama i ukrasima. Ta vrsta odeće se ogleda u kroju i boji. gestovi i pokreti pojedinih delova tela govore više nego izrazi lica i zato ga je teže otkriti. Majkl Argajl je predložio 5 funkcija koje gestovi mogu da obavljaju. plava kao teget. privlačnim i zavisnim.Govor tela obuhvata veliki broj različitih signala.

šakom. odbijanje dijaloga • Takviranje šakom ili šakama znači potenciranje i naglašavanje odredjene reči • Šake pkrenute dlanovima jedan naspram drugog predstavljaju signal razmišljanja • Polu savijena šaka dlanom prema drugima znači upućivanje na sebe • Dlan okrenut prema sagovorniku sa poluisruženom rukom u laktu znači zaustavljavnje sagovornika PARALINGVISTIKA Paralingvistika je oblik neverbalne komunikacije koji se bavi načinom na koji je nestp rečeno. To je u stvari sistem neverbalnih znakova koji prati verbalnu komunikaciju. Brzina govora zavisi od spoljašnjih i unutrašnjih faktora. kod muškaraca: bas. Pokreti ruku Pokreti rukom. Glas je izuzen instrument zato što otkriva naš pol. normalni. poreklo. srednji i brzi. jezičke poštapalice. Za dobre glasove kažemo da su: prijatni.zanimljivi.. emocije i raspoloženje. prstima. cičavi. nežni. često prekrštene ruke. neprijatni. uslovljena polom i fiziološkim karakteristikama čoveka.. Ton na kome se pretežno odvija govor je srednji ton.. loši.slabašni. Intenzitet može prenositi različita značenja: tih glas prenosti prisnost. Gestovi kao što je lupanje rukom po stolu. privatnost i prijateljstvo. njenog vaspitanja. uzvici. Intenzitet galsa je povezan sa tonom. Oni ometaju komunikaciju. obema rukama. prstima su pokreti koji se nesvesno ili svesno čine u verbalnoj komunikaciji.. promukli. bariton i tenor. harmonični. puni. ton.grubi. godine. odnosa prema sagovorniku i trenutnog raspoloženja. šekom.. tempo. jačina i ritam glasa. mezosopran i sopran. topli. kod žena: alt.oštri.Klimanje glavom je najznačajniji pokret kojim pokazujemo da li se s nečijim stavom ili razmišljanjem slažemo ili ne slažemo pa to potvrdjujemo ili odbacujemo.. informisanju i objašnjavanju. kreštavi. Optimalan tempo govora je 4-7 slogova u sekundi. kao što ju: intonacija. . Tri osnovne kategorije tempa su: lagan ili spor. Za loše glasovekažemo da su: hrapavi. naglašavanje odredjenih reči. nivo obrazobanja.duboki. Psiholozi posebno izdvajaju manuelnu gestikulaciju i objašnjavaju značenje pokreta rukom. piskavi. Visina glasa zavisi od prirode i temperamenta osobe. Tako se ističe da: • Dlanovi okrenuti na gore označavaju da je sagovornik speman i otvoren za razgovor • Dlanovi okrenuti na dole znače zatvaranje. Intonacija se odnosi na visinu glasa što omogućava da prepoznamo da li je poruka saopštena u formi pitanja ili izjave Ton glasa reflektuje uzbudjenje. Tempo govora izražava se najčešće beojem izgovorenih slogova u sekundi. blagi. a jak službenost i autoritativnost. Boja glasa je prirodno data. emocionalno stanje.vrtenje palčeva su po Morisu „znaci barijere“. podižu nevidljivi zid izmedju učesnika. ali mogu značiti i gestove odbrane i vid napetosti..

Proksemički ili prostorni znakovi podrazumevaju prostorne odnose među učesnicima u komunikaciji. raspored u prostoru i teritorijalno ponašanje. Dugo izgovaranje reči “grad” znači veće mesto. neverbalni govor vatrogasaca. Pod kinezičkim znakovima podrazumevamo mimiku. a mogu da doprinesu potpunijem izražavanju i boljem razumevanju značenja izgovorenog iskaza. Francuz – 120. režisera. Druga funkcija može predstavljati privremenu likalnu neaktivnost pa na taj način prenosimo neizvesnost. pokrete lica i tela. Pod paralingvističkim neverbalnim znakovima podrazumevaju se propratne glasovne odlike govornog izražavanja. Oni se drugačije nazivaju jezičke zamene. nego dodatne karakteristike pri izgovaranju reči i rečenica. zbog specifičnih uslova u kojima se obavljaju. Od njih zavisi naglašavanje delova reči i reči u rečenici. a Meksikanac – 170. Bez njih bi on bio jednoličan. gestikulaciju. U njih spadaju skautski jezik. Tri značajna aspekta prostornih odnosa su fizička blizina. Ovi podaci sasvim su u skladu sa stereotipima koje imamo o temperamentu pomenutih nacija. kosmonauta. ritmu izgovaranja. razlike u brzini. Npr. reč je o prosečnim vrednostima. Italijan – 80. baletu kao i umetničkom komuniciranju. i razlike u visini. Naravno. Ovakve vrste reči se nazivaju “homonimima”.Vokalna buka pomaže u komunikaciji pri izražavanju stavova i emocija Korišćenje pauze-ona može predstavljati kratak prekid glasa da bismo ukazali na granice i odnose izmedju delova rečenice što je slično intonaciji. Ekstralingvistički komunikacioni znaci su znaci koji nisu sastavljenih ni od osnovnih ni od propratnih glasovnih draži. Po Bananjinu pauza može biti: • Logička ili pauza razganičenja-razdvaja misaone veline i doprinosi pravilnom raumevanju izraženog • Psihička-prenosi odrejdeno psihičko stanje govornika • Ritmička-pauza vezana za stil i rimu • Tehnička-kada nastaje kao rezultat respiratornih mogućnosti komunikatora PODELA NEVERBALNE KOMUNIKACIJE Neverbalni komunikacioni znakovi mogu se podeliti na paralingvističke i ekstralingvističke. oklevanje.. rukovodilaca kranovima i sličnih profesija čiji pripadnici. jer je upotreba gestova kod svakog pojedinca specifična. Dele se na dve velike skupine – kinezičke i proksemičke komunikacione znakove. zatim. a kratko izgovorena ista reč označava vrstu padavine. To nisu pravi govorni znaci kao što su reči govora. pokreti koji se koriste u pantomimi. ne mogu da koriste usmeni govor. napetost. monoton a često i manje razumljiv. . ronilaca. Paralingvistički znaci govoru uvek daju izražajnost i živost. intenzitetu.. Istraživanja psihologa pokazuju da Finac u razgovoru za jedan minut napravi jedan gest. voditelja na aukcijama. aerodromskih signalizatora.