ZA RADNIČKU PARTIJU I BALKANSKU FEDERACIJU

60RSD br.29 april 2013. 060/300-1917 www.marks21.info redakcija@marks21.info

borba za žensko oslobođenje

2

APRIL 2013.

APRIL 2013.
objašnjava zašto kriza kapitalizma produbljuje nejednakost među polovima i ukazuje na njene različite forme (strana 14). Dok su u Zapadnoj Evropi, usled smanjenja proizvodnog sektora, minule krize dovodile do porasta udela žena među zaposlenima, danas u Istočnoj Evropi i na prostoru bivše Jugoslavije upravo žene prve ostaju bez posla. Matija Medenica istražuje uticaj ovog izbacivanja žena iz sveta rada na strukturu porodice u današnjoj Srbiji, tvrdeći da su patrijarhalne tendencije reakcija na anarhičnost naše tranzicije ka tržišnoj ekonomiji koja traje protekle tri decenije (strana 17). Kolaps rada, socijalne sigurnosti i državne pomoći ostavlja porodicu kao jedini mehanizam podrške radnih klasa. Stoga, suprotno tvrdnjama naših liberala, patrijarhat nije „nasleđe tradicije“, već je suštinski „moderna“ reakcija na tržišnu destrukciju. Šta je do sada bio odgovor feminističkih kritičarki na neoliberalizam? Za Ninu Pauer, čiju nam knjigu Jednodimenziona žena (OneDimensional Woman) prikazuje Jovana Ristić, vrhunac pretpostavljene ženske emancipacije se za glavne struje u anglosaksonskom feminizmu u potpunosti poklapa s konzumerizmom i njegovom ideologijom individualnog izbora, koja prikriva činjenicu da je rad žena fleksibilan, part-tajm, nisko plaćen i prekaran (strana 36). Glavni tok rasprava o rodu – od pornografije do seksualnog rada – svodi sve na pitanje izbora, ignorišući ograničenja koja postavljaju kapitalizam i porodica i vodeći moralizovanju na račun žena ili promašenim apelima upućenim državi. U slučaju prostitucije, Gordana Stojaković nam objašnjava njenu vezu sa seksualnom razmenom žena kroz brak, najamnim radom kao neslobodnim radom u kapitalizmu i drugim formama rada koji podrazumeva intimnost (strana 32). Ona se osvrće na različite feminističke projekte za prava žena u prostituciji, a posebno na nošveški model kriminalizacije mušterija. Iz zaključka postaje jasno da progon prostitucije u podzemlje podstiče seks-trefiking iz siromašnih zemalja i hronično nasilje nad ženama. Prostitucija je senka koja prati brak i buržoasku porodicu; ona je za Marksa u srži najamnog rada uopšte. Umesto da bude deo rešenja, državna represija jedino učvršćuje tradicionalističku moralnost i licemerje, odnosno prostituciju unutar i izvan porodice. Borba za prava seksualnih radnica je poput one za prava svih radnih ljudi – njen konačni cilj je ukidanje radnika/ce kao proizvoda društva podeljenog duž linija klase i roda. Vladimir Unkovski-Korica pokazuje kako naturalizacija seksualnih nejednakosti predstavlja problem za film „Klip“ i njegov inače saosećajni prikaz omladine u krizi (strana 38). Idealizujući „narod“ u rusoovskom maniru, „Klip“ gubi iz vida da su „pornifikacija“ i patrijarhalno nasilje dve strane iste medalje, koju u filmu simbolizuje prebijanje devojke praćeno romansom. Kakav nam je onda ženski pokret potreban? Kakva teorija, kakva strategija? Pre svega, moramo ponovo pokrenuti rasprave o patrijarhatu – konceptu koji se često koristi, kao što je to slučaj i sa tekstovima u ovom broju, ali koji se retko definiše ili objašnjava. Drugi talas feminizma patrijarhat vidi kao sistem dominacije muškaraca nad ženama, ali ga uglavnom razdvaja od kapitalizma kao sistema eksploatacije najamnog rada. Međutim, ukoliko nemamo jasnu analizu uloge žena u privatizovanoj reprodukciji rada unutar kapitalizma (porodica), onda nam se, na primer, može desiti da prostituciju sagledavamo odvojeno od buržoaske porodice, ili novi patrijarhat od bede neoliberalizma. To bi nas moglo navesti i da neoliberalizam vidimo kao protivotrov patrijahalnim vrednostima. Nasuprot tome, Silvija Federiči zastupa perspektivu socijalne reprodukcije, koja proizvodnju i reprodukciju pod kapitalizmom vidi kao jedinstvenu, rodno određenu celinu (strana 8). Ako teorija patrijarhata može dovesti do apologije kapitalizma, neuspeh da se sagleda specifičnost potlačenosti žena može dovesti do potpunog osporavanja njenog postojanja. Na nedavno održanoj debati u Londonu, Điđi Ibrahim, egipatska socijalistička revolucionarka tvrdila je da su revolucionarke koje su pretrpele divljačke seksualne napade vojnika na Tahriru kažnjivane ne zato što su žene, već zato što su revolucionarke, što je tvrdnja koju je ponovila u svom intervjuu za ovaj broj Solidarnosti (strana 10). Obraćajući se iz publike, Žoana Bažinja, portugalska socijalistička feministkinja i studentkinja na SOAS-u, kritikovala je ovakav stav tvrdeći da su Egipćanke bile kažnjivane i kao žene i kao revolucionarke i da se socijalisti moraju boriti protiv rodno određene potlačenosti žena i drugih nepravdi kapitalističkog društva (strana 12). Slično tome, Kris Volš piše kako je Konstantina Kuneva, liderka sindikata atinskih čistača metroa, postala žrtva jezivog napada kiselinom (strana 10). Ona se našla na meti nepoznatih napadača zbog toga što je istovremeno bila žena, imigrantkinja i borbena sindikalna aktivistkinja – odnosno zato što se suprotstavila nacionalističkom, patrijarhalnom i kapitalističkom sistemu na Balkanu. Ne smemo sebi dopustiti da teme vezane za seksualnost, uključujući tu i probleme silovanja i nasilja u porodici, otpisujemo kao sporedne i pojedinačne ili kao pitanja koja nam samo odvlače pažnju s „onih bitnih“ i da proklamujemo čistu, rodom neopterećenu klasnu borbu. Tako nešto posebno je pogubno sada kad kriza vodi porastu nasilja i eksploatacije žena i dece, što vidimo od pokreta Jedna milijarda ustaje, preko skandala u Pravoslavnoj i Katoličkoj crkvi, pa čak i na revolucionarnoj levici (videti saopštenje naše organizacije, strana 25). U slučaju levice na Balkanu, aktivistkinje se često delegiraju da obavljaju uslužne, sekretarske i dosadne organizacione zadatke, što je identično pre-feminističkoj Novoj levici na Zapadu iz ‘60-ih godina. Nora Levi-Forsajt piše o tome da forme organizovanja na levici reprodukuju mnoge nejednakosti između muškaraca i žena koje imamo u celom ostatku društva: muškarci govore, žene rade (strana 29). Isto kao što oganizacije radničke klase ne postaju spontano socijalističke, one se neće ni spontano ili automatski usprotiviti tlačenju žena. Neophodna nam je svesna politička borba uperena protiv seksizma, rasizma, homofobije, nacionalnog i verskog tlačenja. Upravo kroz takvu borbu radnička klasa prevazilazi sopstvene podele i osposobljava se da stane na čelo pokreta za oslobođenje čovečanstva. To znači da potlačene društvene grupacije moraju da preuzmu odgovornost za sopstveno oslobođenje u sklopu šireg socijalističkog i radničkog pokreta.

3
Moramo krenuti od principa da kapitalizam žene i muškarce tlači na različite načine. Shodno tome, ženama moramo prići kroz drugačije forme propagande i organizacije. Radnicama i aktivistkinjama je često teško da dođu do reči među samouverenim i često bučnim muškarcima. Kako Baba Aje tvrdi, zajedničko organizovanje pomaže ženama da se obrazuju i steknu samopouzdanje za artikulaciju sopstvenih zahteva (strana 23). One ih tada mogu uputiti levim partijama i sindikatima, kao ujedno zahteve socijalistima i socijalističke zahteve. Kako to uraditi? Oslanjajući se na nasleđe Klare Cetkin i Aleksandre Kolontaj, Žoana Bažinja tvrdi da socijalistkinje moraju da se organizuju u cilju propagiranja ideja socijalističkog feminizma unutar ženskih organizacija, kako bi istakle potrebu za socijalističkim pokretom radnica. Svetlana Gutić i Sava Jokić na toj bazi zagovaraju potrebu za pokretanjem feminističkog fronta u Srbiji, kao odgovora na problem seksizma u studentskom pokretu (strana 22). U Srbiji i na prostoru bivše Jugoslavije imamo inspirativnu tradiciju masovnog socijalističkog i revolucionarnog samoorganizovanja žena. Prenosimo rezolucije o radu socijalistkinja iz marksističke Srpske socijaldemokratske partije (1903-1918), kao i međuratne KPJ (strana 24), a Vladimir Unkovski-Korica istražuje zaostavštinu AFŽ-a (strana 34). On zaključuje da su ograničenja revolucije u Jugoslaviji, njena nemogućnost da raskine s tržištem, ujedno značila i da nije bila u stanju da raskine s privatizovanom reprodukcijom rada; zato je uloga žena u porodici nastavila da određuje i ograničava njihovu ulogu u društvu. Poznato je Lenjinovo insistiranje da je socijalizam nemoguć bez masovnog uključenja i samoorganizovanja žena. I obratno, oslobođenje žena nemoguće je bez socijalizma. Kako nam Gordana Stojaković pokazuje, feminističke grupe uspeće da izađu getoa jedino ukoliko svoje teme načine relevantnim za masu radnica u sindikatima, odnosno ukoliko feminizam spoje s antikapitalizmom (strana 26). Na tom tragu, Nađa Bobičić predlaže na čitanje i nedavno objavljenu zbirku eseja hrvatske leve feministkinje Đurđe Knežević, koja pokušava da premosti jaz između feminizma kao akademske discipline i stvarne borbe za oslobođenje žena (strana 39). Što se strateških predloga tiče, ponovo štampamo i poziv na formiranje studentskog feminističkog fronta koji bi mogao da pokrene širu debatu o novom ženskom pokretu (strana 40). Feministička blogerka Ana Jovanović objašnjava na koji način male grupe ljudi mogu koristiti internet kako bi se suprotstavile seksističkom jeziku i nasilju nad ženama, čime internet postaje i platforma za organizovanje (strana 28). Gordana Stojaković u svom članku o sindikatima predlaže novu paradigmu koja će im pomoći da prevaziđu svoju uskost i slabost: jedinstveni ekonomski i politički front sindikata, levice, feminističkih i drugih grupa potlačenih, okupljen oko malog broja zahteva, kroz koji bi radnička klasa mogla da razvije širi politički pokret protiv kapitalističkog sistema. Solidarnost se priključuje ovom pozivu na zajednički rad na stvaranju socijalističke i feminističke političke partije prema modelu Sirize. Nadamo se da ćemo vas ovim tematom podstaći da nam pošaljete komentare, tekstove i predloge i da nas kontaktirate kako bismo zajedno organizovali javne rasprave o tome šta činiti dalje.

Uvodnik
#29
2 Uvodnik Andreja Živković 4 Uticaj „mera štednje“ na žene u Evropi: Žene plaćaju krizu Kristin Vanden Dalen 8 Intervju: Silvija Federiči Sredstva za reprodukciju 10 Intervju: Điđi Ibrahim Žene u Egipatskoj revoluciji 10 Žene na levici: Konstantina Kuneva Kris Volš 12 Intervju: Žoana Bažinja Feminizam: levica treba da se vrati kući 14 Intervju: Ankica Čakardić Otpor mjerama štednje je centralno pitanje feminističke ekonomike 17 Protiv dvoglavog orla: Porodica u Srbiji između tržišta i patrijarhata Matija Medenica 22 Emancipacija žena kroz studentske borbe Svetlana Gutić i Sava Jokić 23 Intervju: Baba Aje Nezavisno organizovanje daje samopouzdanje studentkinjama 24 Izveštaj Glavne partijske uprave IX kongresu Srpske socijaldemokratske partije 24 Rezolucija po ženskom pitanju, IV kongres KPJ 25 Zbog čega napuštamo IST Marks21 26 Nova paradigma za nove sindikate Gordana Stojaković 28 Bloging i feminizam: Izvan interneta Ana Jovanović 29 Seksizam na levici Nora Levi-Forsajt 30 Borba za kulturu govora Lav Trocki 32 Prostitucija: Posao ili nasilje, iskustvo Norveške Gordana Stojaković 34 Recenzija Partizanke kao građanke, Žena pre fenomena „sponzoruše“ Vladimir Unkovski-Korica 36 Recenzija Jednodimenzionalna žena Jovana Ristić 38 Recenzija Klip, zaista odraz naše stvarnosti? Vladimir Unkovski-Korica 39 Recenzija Feminizam i kako ga steći Nađa Bobičić 40 Pokrenimo levičarski feministički front: Vreme je da pokažemo svoju snagu! Svetlana Gutić
Marks21

PIŠEAndreja Živković

Š

@Marks21rs

TA DANAS znači biti žena u Srbiji? To znači suočavati se s patrijarhalnom reakcijom protiv društvene revolucije koja je u Srbiji, kao i širom zapadnog sveta, u drugoj polovini dvadesetog veka promenila živote miliona žena nabolje: pravna i građanska jednakost, masovni upliv udatih žena u radnu snagu, opuštanje stavova prema braku, razvodu i seksualnosti, tehnološki napretci koji su unekoliko olakšali rintanje po kući i omogućili ženama kontrolu nad sopstvenom plodnošću i seksualnošću. U Srbiji će naš propali kapitalistički sistem prvo ženu ostaviti bez posla. Žene su u javnosti prisutne isključivo kao niz lažnih slika koje nam mediji plasiraju: kao seksualni objekti, karijeristkinje, poslušne potrošačice, poslušne partnerke. Uterane natrag u kuću, one su te koje moraju da nam obezbede ono što društvo više neće – blagostanje, solidarnost i brigu. Svo razočaranje i sav bes života smrvljenog pod točkom nepravde eksplodiraju u vidu seksualnog i porodičnog nasilja nad ženama. Poniženom i opljačkanom na poslu, radniku se prodaje priča da je, ako ništa, makar u sopstvenoj kući gospodar. Van nje, država je ta koja je pater familias. Poput kraljeva iz davnina koji su seljacima obećavali da će ih braniti od veleposednika, ona sada obećava da će braniti narod od tajkuna. I dok Crkva i desnica robovanje domaćinstvu uzdižu u nebesa, liberali se hvalisaju slobodom žene da bude bezočno eksploatisana od strane Kapitala. Ukratko, žene su univerzalni primer zbog toga što simbolizuju društvo koje većini svojih pripadnika ne nudi ništa drugo do eksploatacije na poslu, nasilja kod kuće, ozakonjene despotije, javnog licemerja i organizovanog odvlačenja pažnje. Nadamo se da ćemo ovim specijalnim brojem Solidarnosti ostvariti dva cilja: doprineti razumevanju novog patrijarhata u Srbiji i, time, podstaći diskusiju na socijalističkoj i feminističkoj levici o stvaranju savremenog pokreta za emancipaciju žena. Nije nam ideja da izdeklamujemo unapred osmišljenu liniju, jer verujemo da će se pravi emancipatorski pokret izroditi samo kao rezultat duge i temeljne diskusije u kojoj bi svi trebalo da učestvujemo. Upravo zato u ovom broju prenosimo širok spektar glasova i iskustava iz različitih zemalja. Trockijevim rečima, levica mora da nauči da „posmatra stvarnost očima žene“, jer oslobođenje potlačenih mora biti čin samih potlačenih. Svetska kapitalistička kriza je svuda na dnevni red stavila pitanje alternative sistemu večitih „mera štednje“ i slobodnotržišne anarhije. Levica, međutim, tek počinje da razmatra to na koji način kriza utiče na žene. Često se pominje to da žene nose najveći teret krize, pošto ne samo da su suočene s napadima na uslove rada, već moraju i da svoje porodice održe na okupu u situaciji u kojoj država smanjuje socijalnu zaštitu. Tekstovi u ovom broju bave se problemom takve „dvostruke opterećenosti“ žena, iz više perspektiva. Kristin Vanden Dalen analizira stope nezaposlenosti, seču plata i penzija, socijalne zaštite i podrške porodici, zdravstva i obrazovanja, kao i prekarnost rada širom Evrope (strana 4). U svom intervjuu za Solidarnost, Ankica Čakardić

U Belgiji je ženama koje rade kao kućne pomoćnice i čistačice. koja pojačava strah i stres jer ne znaš kada ćeš raditi. ako ikakav. 8-9] . La dette ou la vie. The Impact of the Crisis on Women in Eastern Europe. upravo ovi poslovi prvi gase. govorimo i o smanjenoj penziji!). poput Estonije. teže da prihvate posao koji im se ne uklapa u porodične obaveze (npr.pdf • Tekstilna industrija u Poljskoj. Možemo bez ustručavanja tvrditi da je to što žene počinju da rade part-tajm poslove retko kad stvar ličnog izbora i da je jedna od direktnih posledica krize. „Mere štednje“ koje se u njegovo ime uvode rodno su određene. koja je i sama ekstremno niska. s. javno upravljanje socijalnim stanovanjem.). pogotovo u Ujedinjenom Kraljevstvu. Femmes Vs Crise. cit. samim tim. 19 10 Konfederacija hrišćanskih sindikata – CSC. Baš zbog toga što se. Budući da žene u Evropi čine veliku većinu zaposlenih u javnim službama (ne manje od dve trećine zaposlenih u obrazovanju. više nego ranije. kako ćeš uskladiti posao i lični život. http://www.. godine 31. s. kao i sama njegova dostupnost. ta razlika penje se i do 30%12. Femmes Vs Crise. Pritisak na uslove na radu i njihovo pogoršavanje. 13 Konfederacija hrišćanskih sindikata – CSC. Nije slučajnost to da su mikro krediti u Evropi u porastu – i da su im omiljena meta žene i njihovi „potrošački prohtevi“! I mada žene posao gube manje naglo. Smanjivanje plata i penzija radnica Jednu od glavnih varijabli prilagođavanja čine smanjivanje plata i skraćivanje radnog vremena zaposlenih u javnom sektoru.uk/extras/TUC_Global_Women. http:// www.. utiču na žene u nejednakoj meri. 4th Annual 8 March Survey. Zapravo. pod ugovorima na određeno i periodima pauze između dva posla. Women.. veliki udeo poslova s nepunim radnim vremenom. pristup zaštiti garantovanoj radnim zakonodavstvom i uopšte socijalnoj zaštiti. a pogotovo majke i među njima one koje su „glave porodice“. posledice nezaposlenosti dugoročno su daleko tragičnije za žene. Kad se podvuče crta.org. 12 16 Ibid. kao i zbog seče javnog finansiranja koja se sprovodi u sklopu „mera štednje“. bez egzistencijalnog minimuma. smanjivanje i menjanje radnog vremena. samim tim. cit. Kako su ovi prvi sve manje u prilici da plate za njihove usluge. posebno zbog široke rasprostranjenosti part-tajm rada (a kada govorimo o part-tajm radu. sada su svuda na snazi. U trenutnim uslovima. žene su na tržištu rada ranjivije i zato teže pronalaze posao. položaj žena na tržištu rada bio je daleko od ravnopravnog (u odnosu na muškarce). zdravstvom. • U Engleskoj su beneficije za dobro zdravlje tokom trudnoće. U čitavoj Evropi. teško pristupačan ili posao čije se radno vreme ne poklapa sa školskim i vanškolskim obavezama njihove dece). Pregled evropskog horizonta socijalnog unazađivanja koje se u ime duga nameće ženama Neke od glavnih mera pripremljenih za evropske vlade. The impact of the economic crisis on female employment. sektori u kojima su žene brojnije (poput pružanja usluga privatnim i pravnim licima – ketering. izuzeti iz računica o nezaposlenosti. London.. povećanje radnog opterećenja (pokušaji da se ukinu ili skrate pauze. zdravlje i obrazovanje porodice. sprovedena na globalnom nivou1. s. jer se muškarci još uvek podrazumevaju kao hranitelji porodice. prekarnim radnicama često se uskraćuju prava na zaštitu tokom trudnoće i porodiljskog odsustva.worldpsi. 3. op. morati da sačekaju dok ne napune 60. godine. 17 14 U Zapadnoj Evropi. I druga smanjenja socijalnih beneficija. u javnom i privatnom sektoru. obrazovanjem. kako bi izbegli da deo prihoda daju na čuvanje dece. između četvrtine i trećine radništva trenutno je zaposleno na privremenim ili/i part-tajm poslovima. pokazala je da skoro 40% ispitanika veruje da u takvim uslovima muškarci imaju više prava na zaposlednje od žena. 3-5. ugovori na određeno vreme. što je osnovna stavka svake stvarne emancipacije žena. mart 2010. The Impact of the Deepening Economic Crisis on Women and Gender Equality in Western Europe. • U Češkoj je ukinuta socijalna pomoć za porodice s niskim prihodima (koje su samim tim uglavnom porodice samohranih roditelja). za isti rad i isti stepen odgovornosti. 11 D. napadi na radno zakonodavstvo i porast potrošačkih poreza. Ovo direktno utiče i na njihovo fizičko i mentalno zdravlje: one će jesti manje ili manje kvalitetno. u kom su zaposlene uglavnom žene.4 APRIL 2013.]. dužnička kriza je zapravo sinonim za finansijsku. awid. umesto da prestanu da rade u 57.). dodatno skraćen radni dan. ukidaju se dodaci na platu. u proseku. rad noću. posao udaljen od mesta stanovanja.. uništenje javnih službi. vrlo verovatno da su i potcenjeni. ni državni prihodi ni javna potrošnja nisu rodno neutralni. manje vidljivo od muškaraca. Harcourt. tako i po svojim efektima.pdf 4 TUC.prev. muškarci kao i žene. finansijska ograničenja koja se vladama nameću na njih utiču u većoj meri. već će se ženama povisiti i starosna 5 Ewa Charkiewicz. Da bismo to ilustrovali. Istraživanje 15 Evropski TUC. Neki od primera nezaposlenosti žena u Evropi koji proizilaze iz dužničke krize: • Nezaposlenost u Češkoj3 najviše pogađa majke koje se vraćaju s porodiljskog odsustva. http://www. našla se u krizi kada su glavni sektori Zapadne Evrope koje je snabdevala propali: izgubljeno je 40. – javno finansirani sektori. zbog pada kupovne moći potrošača i korisnika javnih usluga. Ovakav gubitak prihoda često primorava žene da rade više od jednog posla. imigrantkinje. otežavajući i produbljujući rodne nejednakosti i podrivajući dosadašnja postignuća feminizma. sve ove mere rade protiv emancipacije žena u Evropi. čine većinu zaposlenih na prekarnim poslovima (part-tajm poslovi. mnogi poslovi s punim radnim vremenom pretvaraju se u part-tajm poslove. Aden.. Women’s poverty and social exclusion in the European Union at a time of recession – An Invisible Crisis?. Žene gube radna mesta mahom zbog neprodužavanja ugovora o radu na određeno vreme. Međutim. Stoga žene danas. a sve u cilju toga da kapitalisti ne plate za krizu koju su sami izazvali. kroz službe socijalne zaštite koje su. režu se penzije (u Irskoj je uveden porez na penzije od 7. „mere štednje“ će isisati krv ženama Evrope.000 žena4! 1 Evropski ženski lobi. penzioneri/ke i nezaposleni/e. op. Sve to vodi iscrpljivanju na poslu i ostavlja posledice po zdravlje žena. 5 Ne samo da se. već oni radnicama obezbeđuju vrlo slab. čišćenje itd.tuc. i iako naglašavaju razlike među samim ženama. podele rad „na smenu“ sa svojim/ om partnerom/kom: dok jedno radi danju. Stvarnost je mnogo strašnija od zvaničnih izveštaja. bez papira. Ne iznenađuje onda da su u takvim uslovima žene u nezahvalnijoj poziciji da se suoče s krizom. kao i drugi glavni oblici socijalne zaštite. mlade žene. Španiji i Italiji.org/IMG/pdf/8_March11_analysis_FINAL_ FR. the Financial and Economic Crisis – the Urgency of a Gender Perspective. Ovaj rodno-diferencirani uticaj krize na nezaposlenost žena i muškaraca ukazuje na rasprostranjenost (već pomenute) rodne podele rada. kao i koncentrisanost u sektorima ekonomije koji su slabije plaćeni. manje spektakularno i.org/fre/Library/L-impact-de-la-crise-internationalesur-les-droits-des-femmes2 6 Pod pritiskom dužničke krize širom Evrope ugrožena je automatska indeksacija plata prema troškovima života. U nekim zemljama. mart 2011. • Vlada Rumunije smanjila je porodične i porodiljske dodatke. 343-358 12 Evropski ženski lobi. cit. potcenjeni.. ali i na najsiromašnije žene koje često dobrobit porodice stavljaju ispred sopstvene. veća fleksibilizacija radnog vremena. i 2010. Zaključimo time da je. Porast stope nezaposlenosti među ženama Ako je u prvoj fazi kriza najviše pogodila sektore s pretežno muškom radnom snagom (poput bankarstva. istraživanja pokazuju da će žene u uslovima smanjenog broja radnih mesta pre dobiti otkaz. Ne samo da se penzije smanjuju. Plate se zamrzavaju6 ili smanjuju (u Estoniji su između 2008. op.oxfam. usled svojih viših plata. njihovo radno iskustvo manje ceni i zato što karijeru često grade radeći poslove sa skraćenim radnim vremenom (part-tajm). Sve veći broj žena prolazi kroz pakao staračkog siromaštva. morati da rade sve do svoje 65. stare žene. Stoga je veća verovatnoća da će smanjivanje javnih izdataka za sistem socijalne zaštite direktno uticati na žene.php?article184&lang=en 2 Ibid. a u Italiji će od prvog januara 2012. http://www. s. Osim toga. zanemarivaće palijativnu ili preventivnu zdravstvenu negu. Privatizacija. Na njihovom udaru svuda se nalaze radnici/e. njihova ekonomska migracija dopušta im da nadomeste siromaštvo koje pritiska njihove porodice u zemljama iz kojih dolaze. ili da podižu kredite kako bi obezbedile potrebe i opstanak svojih porodica. više doprinose punjenju poreske kase. ili da. uglavnom te kojima javna potrošnja „koristi“. Pa ipak.).. 2011 – Section III. s.cfm&ContentFileID=35299 granica za odlazak u penziju. pravo žena da rade je ustavom zagarantovano pravo u mnogim evropskim državama. 9 Evropski kongres sindikata. neuračunavanje vremena potrebnog za dolazak i odlazak s posla – na primer u uslužnom sektoru). zdravstvu i socijalnoj zaštiti). dok je u jednom gradu na severu Portugala od 17. Bearing the brunt. stavljene pod vođstvo ili snažan uticaj MMF-a i drugih evropskih institucija su: opšti pad plata i penzija. taj Trojanski konj u do sada neviđenom socijalnom ratu protiv naroda Evrope. prevashodno ženama! Upravo će najranjivije među njima (samohrane majke. II Uništenje sistema socijalne zaštite Veliki deo uštede u javnom sektoru na ime duga proističe iz seče socijalnih programa. 3 Oxfam International/Evropski ženski lobi.pdf 8 Ibid.cfm?Template=/ContentManagement/ContentDisplay. op. poput bonusa ili trinaeste i četrnaeste plate. Awid. [W. 15. razlika u platama. nikako nije neutralan. direktno povezanih s dužničkom krizom i s njom povezanim makroekonomskim merama. penzije žena 40% niže od penzija muškaraca. žene su. Ljudi koji rade part-tajm poslove su. Iako poslovi imigrantkinja uglavnom ne spadaju u ono što bismo zvali dostojanstvenim radom.000 stanovnika. pored toga što su efekti dužničke krize na žensku zaposlenost katastrofalni. the Financial and Economic Crisis – the Urgency of a Gender Perspective.. 7 Evropski kongres sindikata. ovaj proces nikako nije manje bolan. koja pretežno zapošljava žene. zapisani u meniju „mera štednje“. fizičku i psihološku prekarizaciju ženskog rada. APRIL 2013. U Evropi je 2007. septembar 2009. kao u Engleskoj. Smanjivanje plata i penzija povećava rascep u primanjima između muškaraca i žena. kao i različite skupine onih koji su „bez“ nečega (bez krova nad glavom. Dužnička kriza naglašava fenomen prekarizacije zaposlenosti žena u Evropi Pad prihoda domaćinstava usled recesije primorava pripadnike/ce radničke klase da prihvataju poslove koji su daleko ispod njihovih profesionalnih i obrazovnih kvalifikacija. mart 2011.. koji proizilaze iz iste neoliberalne ideologije. auto-industrije i transporta). dok žene u Poljskoj primaju penziju nižu od minimalne zarade. što najčešće podrazumeva i pogoršanje uslova rada (rad za vreme pauze. s. Srozavanje radnih uslova žena ističe prekarni karakter njihove zaposlenosti. nega zavisnih osoba..2%2 žena radilo takve poslove (četiri puta više od muškaraca). Uticaj „mera štednje“ na žene u Evropi Žene plaćaju krizu PIŠEKristin Vanden Dalen P OSMATRANO IZ rodne perspektive. znajući da su žene bile i ostale one koje najviše izdvajaju za prehranu. rušenje sistema socijalne zaštite. građevinske industrije. više je žena nego muškaraca koji zavise od ovih beneficija. kao i oni za kućnu negu16. Zaposlenost žena karakterišu snažna rodna segregacija prema tipu aktivnosti. godine radnice i radnici bili primorani da uzmu dve nedelje neplaćenog odsustva9). evo nekih mera koje svuda u Evropi ugrožavaju svaki proces promovisanja ravnopravnosti polova. godini. kada dođe do otpuštanja. Nema sumnje da će se bezbrojna socio-ekonomska unazađivanja koja se na njima danas testiraju sutra primenjivati protiv svih nižih klasa. Smanjeni su i dodaci za novorođenčad. mart 2010. org/spip. možemo da izmerimo koliko će ovaj pad njihove kupovne moći uticati na decu i zavisna lica.org.. godine žene. najmanje pokriveni sistemom socijalne zaštite i mahom neformalni. leading the response – Women and the global economic crisis. s. jun 2011. pogoršavajući njihovo siromaštvo. 8-9. Brisel. cit. primorani su da ih otpuste. L. Studija iz 2005. počevši od Belgije [autorka je Belgijanka. često se pribegava praksi neplaćenog odsustva (u Rumuniji su 2009. Nekoliko faktora. poput pomoći za stanovanje. uz pogoršanje njihovog siromaštva (primanja sve većeg broja radnica ispod su granice siromaštva) i ukidanje finansijske nezavisnosti. rodno određene: nega dece. To je posebno uočljivo u dve oblasti: 1. godine plate državnih službenika smanjene za 15%7). kao i maloprodaja i trgovina) sada su pod direktnim i veoma jakim udarom.womenlobby. zapravo. Women.. uprkos tome što su radile celog života. drugo radi noću. s. One svuda nameću najgore oblike socijalnog unazađivanja najranjivijima i najsiromašnijima među nama. Konačno. Woestman. Značajan broj žena ostaje bez posla i suočava se s daljim srozavanjem ionako ograničenih prihoda.. kao i dodatke za samohrane porodice (više od 90% ovih porodica čine jedna žena i njena deca) i pomoć osobama s invaliditetom15. čitanje. porodični dodaci i poreske olakšice vezane za rođenje deteta ograničeni ili zamrznuti. da ne pominjemo pohađanje društvenih ili kulturnih dešavanja. CADTM/ Ed. Sad. kao na primer u Austriji gde će 2014. http://www. 2. Millet. Baš kao što su planovi strukturnog prilagođavanja iscrpli i osiromašili žene globalnog Juga. zahtevi za širokom stručnošću bez ikakvog dodatnog treninga. U Belgiji trenutno iznosi 21%13. Awid. žene iz ruralnih krajeva i žrtve nasilja) biti izložene najsnažnijim pritiscima da priskoče u pomoć onima koji se bogate na račun duga. liberalizacija i budžetska seča. Evropljanke zarađuju u proseku 18% manje od svojih kolega. U suštini. 18. 7. godine11! Napomenimo i to da su u Francuskoj.. mart 2010. Isti mehanizmi.5%8). kako žena tako i muškaraca.org/TemplateEN. Dok su muškarci ti koji.uk/resources/policy/economic_ crisis/downloads/rr_gec_an_invisible_crisis_240310. Ovo pogotovo važi za žene (a posebno majke) kojima je. „Mere štednje“ vladama onemogućavaju vođenje porodične politike Smanjivanje ili potpuno ukidanje određenih socijalnih beneficija naročito pogađa žene. Toussaint (ur. Propadanje u nesigurnost često ih primorava da traže drugi ili čak treći posao. smanjivanje broja zaposlenih. za razliku od muškaraca. opet. koji se na taj način pokušavaju primorati da plate za tešku krizu za koju ni na koji način nisu odgovorni. E. izjedaju socijalna prava žena. pripadnice etničkih manjina. vrše pritisak na prihode od plaćenog rada žena: 1. i pored toga što uglavnom i nisu radile puno radno vreme10. a iznos nadoknade za porodiljsko odsustvo je smanjen. I Smanjenje prihoda od plaćenog rada žena Dugo pre same recesije. žene starije od 50 godina i imigrantkinje. pad kupovne moći njihovih „poslodavaca“ zadaje direktan udarac imigrantkinjama koje rade kao služavke ili dadilje. naročito bitna za slabo plaćene radnike/ce. bez posla 6. http://www. s.000 radnih mesta5. Holandiji. prim. privremeni ili čak neobavezni rad)14. uopšte majke s malom decom.etuc. s. kako po svojim karakteristikama. sa svoje strane.. Sadašnje prekarno stanje penzionerki sve je naglašenije. dug.

kvalitetne javne službe igraju pozitivnu ulogu u razvoju dece. polova. i 7. kako bi se smanjili troškovi i isplatili bankari. s. i seksitičkom ili/i rasističkom nasilju. s umanjenom zaradom i bez socijalne zaštite. Portugal. novembra 2011. sistema koji je neprijatelj svake prave emancipacije žena i svih naroda Evrope. APRIL 2013. 2. tako ih sprečavajući da u celosti učestvuju u svim sferama života. http://cadtm. 30 Oxfam International/Evropski ženski lobi.. čije je postojanje ključno za njihovo učešće na tržištu rada i ekonomsku nezavisnost. stoga. V Povećanje poreza na potrošnju – PDV „Mere štednje“ ne vrše pritisak na bogataše i preduzeća. ova udruženja se u celoj Evropi suočavaju sa smanjivanjem i javne i privatne finansijske podrške. s.000 ove godine27. Na kraju. u Grčkoj je osnovana inicijativa „Žene u akciji protiv duga i mera štednje“33. Bez njihovog neplaćenog rada u proizvodnji. namerava da promoviše evropsku feminističku kampanju koja će pomoći rušenju „dužničkog sistema“. ravnu potpunom rasturanju zakona o radu uz ukidanje prava na organizovanje. logici koja je po ljude smrtonosna. dok je u Italiji budžet za porodičnu politiku smanjen za 70%23. olakšavajući im učešće na tržištu rada i pospešujući rodnu ravnopravnost. i. indirektno. mere štednje i socijalno raspadanje: ujedinimo svoje bitke!“ 31. povećavaju troškove vezane za obrazovanje dece. Dovoljan broj kvalitetnih i finansijski dostupnih kolektivnih ustanova i službi. op. je. U Francuskoj se zatvaraju javna i besplatna obdaništa. IV Napadi na radno zakonodavstvo „Mere štednje“ koje vlasti nameravaju da sprovedu. cit. mandatara nove vlade. Dolazi do tranzicije u ime javnog duga: s koncepta „socijalne države“ 26 U Evropi.36). s. 18. koriste krizu kao izgovor za pojačanu eksploataciju žena. maja35 i u Londonu 1. Zdravstvo je takođe prošlo kroz proces prekarizacije ugovora i radnih uslova (npr. ukidanje doživotnih beneficija i zaoštravanje Polise za pomoć nezaposlenima22. 10 Ostatak socio-kulturnog sektora takođe oseća efekte „mera štednje“. Jespen. prekarni i neobavezni rad Neki poslodavci. neobjavljeno 34 S. aprila 2011. sve manje medicinskih sestara i pomoćnog osoblja zapošljava se s punim radnim vremenom i za stalno. Druge „mere štednje“. podstiču neobavezni rad žena. preko svega toga. contre l’exclusion (Zajedno za solidarnost. kao i bilo kakvu mogućnost boljeg usklađivanja različitih aspekata njihovih života – između ostalog. Sad. predlog Elija Di Rupoa. br. Prekarni rad žena postepeno postaje pre pravilo nego izuzetak. U Belgiji. kurseva za obrazovanje odraslih i kulturnih aktivnosti. Kako bi izbegli zapošljavanje novih radnika.. Leschke i M. 22 Kolektiv Solidarnost protiv isključivanja. 24-25 27 D. http:// www. psihološkom i fizičkom planu (statistike potvrđuju porast porodičnog nasilja u vreme krize). iako trpe najstrašnije posledice krize. veoma se jasno vidi da dužnička kriza vodi smanjivanju kako pažnje koju političari posvećuju tom pitanju. maj 2011. 343-358 33 M. Ogroman društveni dug duguje se upravo njima. *** Prvi put objavljeno na francuskom. http://www. uprave fleksibilizuju radno vreme žena i ne obnavljaju njihove kratkoročne ugovore. 19 Sistemi socijalne zaštite nastavljaju da se grade oko koncepta neprekinute zaposlenosti za vreme radnog veka od između 40 i 45 godina starosti. žene „lakše“ od muškaraca pristaju na uslove prekarnog rada. Zbog njihove loše pozicije na tržištu rada i. prve na koje utiču zatvaranja radnih mesta (u Bugarskoj je zatvoreno čak 50 škola. Philomena. izmorene prezaposlenošću i stresom usled primoranosti da preuzimaju više različitih uloga.europe-solidaire. op. žene sačinjavaju većinu zaposlenih u zdravstvu i zato ih današnja seča radnih mesta u tom sektoru više pogađa.. prekarizacije ženskog zaposlenja i primetnog povećanja tereta besplatnog rada koji žene obavljaju kako bi umanjile njihove razorne efekte. dok su druge. org/Discours-de-Sonia-Mitralia-a-la . Tako Komisija za jednake šanse u Engleskoj procenjuje da 30. dok u Litvaniji i Grčkoj zatvaranje škola postaje sve raširenija pojava) i pogoršanje uslova na radu (u Estoniji je već povećan broj učenika po nastavniku)29. Germany and the UK. Iako su doprinela značajnim promenama u korist žena i. intervencija na seminaru „Srž rata. To naročito pogađa žene. godine zatvorena je 21 bolnica – uglavnom u manjim gradovima i selima28) – povećava količinu rada na zdravstvenoj i reproduktivnoj zaštiti koji spada na žene. godine od 47% nezaposlenih žena samo 28% primalo pomoć za nezaposlene18)19. Privatizacija socijalnih službi na pojedinca Ovaj proces naglašen je „merama štednje“. sigurnih kuća za žrtve porodičnog nasilja. C. To dovodi do gubitaka radnih mesta u javnom sektoru i porasta troškova brige o deci. taj rizik se drastično povećava za vreme krize.be 23 D.4% (ovi podaci su iz 2009. jul 2009. a posebno imigrantkinje koje nemaju dokumenta. Ona na taj način odražava posvećenost feministkinja borbi protiv duga koji je u potpunosti podređen interesima finansijskog kapitala i borbi za razvoj novog načina proizvodnje i raspodele bogatstva. i vodi rastućem siromaštvu u domaćinstvima.org Grkinje u prvim redovima protesta protiv „mera štednje“ Pored toga. U Engleskoj. Širom sveta. III Uništavanje javnih službi Ovo utiče prvenstveno na žene i to na tri načina. Pored toga. Činjenica da rodna ravnopravnost vlastima više nije prioritet svakako utiče na ovaj trend. I sve se to radi besplatno. Les femmes et la crise de la civilization. Neprofitni sektor Udruženja koja pružaju pomoć ženama. cit. u korist čitavog društva. http://www. Brisel. op. neki poslodavci ograničavaju mere i inicijative koje su u interesu žena. Sve manje javnog novca odlazi na prevenciju HIV-a. skloništima za hitne slučajeve. PDV će porasti sa 17. s. uz podršku MMF-a i evropskih institucija. A comparison of Denmark. Oxfam International/ Evropski ženski lobi. na Evropskoj konferenciji protiv duga i mera štednje u Atini 6. Porast nelegalnih postupaka prema ženama Kako bi „prištedeli“. „mere štednje“ najavljuju još veće rezove. u Evropskom parlamentu. ovaj sektor uglavnom ženama obezbeđuje pomoć i podršku. u Briselu 31. a njihov kvalitet sve je lošiji. s. Nedostatke ovih službi nadoknađuje pojedinačno svaka žena. Tu nema ni trunke misterije: ukoliko dođe do smanjenja pomoći u hrani. • Konačno. ženska udruženja – koja bi mogla da im ponude podršku – postaju sve nepristupačnija i moraće da smanje kvalitet i kvantitet usluga koje pružaju. planiranje porodice. poput smanjivanja javnih sredstava za nabavku udžbenika i nastavnih sredstava (kao što je to slučaj u Estoniji). Uz to. maja 2011. one su.. tako i finansiranja mehanizama za uspostavljanje ravnopravnosti i praktičnog sprovođenja srodnih zakona. što žene sprečava da usaglase brigu o deci sa svojim radnim vremenom. Vanden Daelen. debt and social destruction in Europe. životom. godine. mart 2011. njihovo radno vreme je skraćeno. na sajtu Komiteta za ukidanje duga Trećeg sveta: http://www. Karbowska. Tu vidimo pravu zamenu uloga i odgovornosti koje država prebacuje na privatni sektor i samim tim na žene. Iako su žene oduvek bile suočene s rizikom od gubitka posla tokom trudnoće ili trudničkog odsustva. Rumunija je u 2010. Fleksibilni. koje obezbeđuju osnovne potrebe i ishranu svojih porodica. takođe su se našla usred oluje budžetskih rezova koji se sprovode u ime duga. iako je kriza postala sinonim za feminizaciju siromaštva i porast nesigurnosti žena na finansijskom. Zašto? • S obzirom na to da čine većinu zaposlenih u javnim službama26. žene će prve nastradati. s. poput planiranja porodice. potkopavane psihološkim uticajem sve goreg siromaštva.000. „Un gouvernement anti-chômeur“. dobra i usluge) savršeno oslikava ovu stvarnost. Ona u Dablinu iznosi između 800 i 1000 evra mesečno24! Propadanje službi za negu već je primoralo Evropljanke da ili odustanu od punog radnog vremena i prebace se na neki part-tajm posao. 17 op. „Mere štednje“ podrivaju programe koji promovišu ravnopravnost polova Politika rodne ravnopravnosti Iako mere za promovisanje ravnopravnosti polova ne bi trebalo da su „luksuz“ rezervisan samo za periode privrednog rasta. 343-358 APRIL 2013. Neke zemlje su pooštrile kriterijume za određivanje kvalifikovanosti za socijalnu pomoć.ekologiasztuka. kao i u zdravstvu. inicijativa „Žene u akciji protiv duga i mera štednje“ ima za cilj da pripremi feministički pokret kako bi mogao da se u njih aktivno uključi. Društveni i moneatrni odnosi“ koji je organizovao Univerzitet ženskih studija u Briselu.org/spip. između produktivnog i reproduktivnog rada. 13 18 M..000 radnih mesta. Početkom 2011. 53 neutralni. oni uništavaju dostignuća feminizma. april 2011. Svi ovi primeri pokazuju koliko su „mere štednje“ koje proističu iz „dužničkog sistema“ direktno suprotstavljene svakom cilju ženske emancipacije: ne samo da podrivaju njihovu finansijsku nezavisnost. oktobra 2011.) op. možemo sa sigurnošću zaključiti to da dug vodi sunovratu svih mera i procesa koji vode emancipaciji žena u Evropi. prelazi se na koncept „socijalne majke“. Naprotiv.5% na 20%32! Opšti pritisak na žene Planovi štednje ne samo da ne rešavaju prave uzroke krize. Aspects contemporains de la crise au feminine. php?article15254 32 J. 18-47 i članak objavljen u Le Soir. Među njima. Rezovi u obrazovanju Budžetske restrikcije koje se sprovode u oblasti obrazovanja takođe prvenstveno utiču na žene. godine – danas je situacija nesumnjivo gora)25. što se retko poklapa sa stvarnošću ženskog radnog veka. već je i protivzakonita. dok sve veći broj njih radi privremeno i part-tajm).asbl-csce. dok Francuska planira ukidanje 31. cit. skloništa za žene i decu..pl/pdf/ECh_31_May_edited. Austerity.. cit. ili čak primenjuju otvoreno nezakonite postupke poput otpuštanja trudnica. 26. Ovaj specifični sektor javnog zdravstva apsolutno je ključan za efikasno promovisanje rodne ravnopravnosti. s. Mitralias. usled recesije suočeni s opadajućim profitima.cfm?lang=fr&Eve ntsID=189514&Link=www. predviđa dalje progresivno smanjivanje pomoći nezaposlenima. cit. E. Zato je u Evropi zaposlenost žena s decom opala za 12. „Mere štednje“ čine službe koje obezbeđuju negu dece i zavisnih osoba sve nedostupnijim. Usled ekonomskog kolapsa. s. koji zajedno s patrijarhatom porobljava žene i sprečava ih u uživanju svojih najosnovnijih prava. S. koje čine većinu zaposlenih u ovom sektoru. s. 24 Oxfam International/Evropski ženski lobi. silovanja i zlostavljanja. oktobra 2011. posmatrano s rodnog stanovišta dug i „mere štednje“ nisu 31 H. žene su ionako često u lošijoj poziciji glede pristupa i nivoa pomoći za nezaposlene (u Nemačkoj je 2010. op. žene u Evropi rade sve više a zarađuju sve manje. U svim zemljama u kojima se organizuju procesi revizije duga (Francuska. s. kao feministička inicijativa. prenatalne i postnatalne zdravstvene usluge i preventivnu zdravstvenu negu za žene. Millet. 72 časopisa Ensemble pour la solidarité. već na niže klase. „Saigner les chômeurs pour soigner les banquiers ? Inacceptable!“. 25 25 W. upravo su žene te koje će kroz porast svog neplaćenog i nevidljivog rada na sebe preuzeti odgovornost za negu i obrazovanje koje javne službe prestaju da pružaju. Millet. Ove žene. protiv isključivanja). Stoga. žene nikome ništa ne duguju. Ova šokantna posledica „mera štednje“ ne samo da je nemoralna i u potpunoj suprotnosti s jednakošću na radnom mestu. godini već ugasila 100. Toussaint (ur. žene će biti prve kojima će te stvari biti uskraćene. One su stvarni kreditori. Jespen. zapravo. Kao što smo već videli. cit.org/Une-experience-pionniere-en-Grece 35 Ewa Charkiewicz. cit. Španija). pridruži evropskom pokretu protiv duga i „mera štednje“ i već interveniše u raznim sastancima i mobilizacijama čiji je fokus dug (npr. op. feministički pokreti rade na ojačavanju međusobnih veza. U ime otplate javnog duga. Toussaint (ur.6 koje je sproveo britanski TUC (Kongres sindikata) pokazalo je da će sprovođenje svih pomenutih mera dovesti do smanjenja neto prihoda kod samohranih majki za više od 18%17. The economic crisis – Challenge or opportunity for gender equality in social policy outcomes. Međutim.cadtm. Irska. često neprijavljene i samim tim bez pristupa socijalnoj zaštiti i profesionalnim beneficijama. oktobar 2011. 6 7 nim uslovima koji se graniče s prinudnim radom. reprodukciji i nezi naša bi društva jednostavno propala! Feminističke alternative dugu Svaki od ovih oblika socijalnog unazađivanja koji se ženama nameće u ime „dužničkog sistema“ pokazuje da svaki pravi emancipatorski proces mora da u sebi sadrži borbu protiv ovog duga. Vers une Initiative pour la construction d’un réseau féministe contre la dette et les mesures d’austérité en Europe. neadekvatnijim i nepristupačnijim. intervencija na konferenciji „Zaustavimo dug.). izložene su rad28 Oxfam International/Evropski ženski lobi. oktobra 2011. upravo se u doba recesije jasno vidi neophodnost postojanja ovih mera. smanjene moći pregovaranja. na nacionalnom i internacionalnom nivou. godine ugasi 50. Nije li kriza dražesna? Rezovi u sistemu zdravstvene zaštite Napadi na sisteme zdravstvene zaštite u Evropi strukturni su deo „mera štednje“. štaviše. • Zatvaranje domova zdravlja – kao u slučaju Bugarske (od septembra 2009. budući da primarno radi s osiromašenim slojevima društva. 31. u prilog privatnih „bašti buđenja“ za koje roditelji moraju da plate. Jespen. cit. 16.netevents. op. Ova mreža koja se širi nada se da će doprineti stvaranju političkog prostora u Evropi u okviru kog će žene moći da promišljaju i koordinisano deluju protiv „dužničkog sistema“ i za razvoj feminističkih alternativa logici finansijskog kapitalizma. ili da u potpunosti napuste tržište rada. Mitralias. privatni donatori sve manje izdvajaju za ove sfere ljudske solidarnosti.000 trudnica godišnje dobije otkaz (podaci iz 2009) i da će se ovaj broj samo povećavati s pogoršavanjem dužničke krize31. Femmes en Mouvement. Grčka. • Žene su takođe i glavne korisnice javnih službi. 20 Oxfam International/ Evropski ženski lobi.pdf 36 Govor Sonje Mitralias 1. op. decembra 2010. oni su uzroci feminizacije siromaštva. Kancelarija za rodnu ravnopravnost je u Španiji jednostavno ukinuta. „mere štednje“ nameravaju da i tu skrešu neophodna sredstva. Mreža namerava da se. u cilju minimizacije socijalnih izdataka i izbegavanja plaćanja poreza i drugih troškova vezanih za stalno zaposlenje.be/ExternalLink. samim tim. 25 29 Ibid. Bugarska je smanjila broj ustanova za smeštaj i zaštitu dece. • Iako seksualna i reproduktivna zdravstvena nega ženama omogućava kontrolu nad njihovim telom i. Une expérience pionnière en Grèce: l’Initiative des Femmes contre la Dette et les Mesures d’Austérité. Sada vidimo koliko „mere štednje“ ugrožavaju postignuća feminističke borbe i ojačavaju postojeće stereotipe o ženama-domaćicama i muškarcima-hraniteljima. Evropski institut radničkih sindikata (ETUI). Međutim. http://cadtm. imaju za cilj snažnu deregulaciju tržišta rada. ETUI. žene su prve žrtve politike masovnih otpuštanja nametnutih „merama štednje“. Harcourt. Engleska planira da do 2015. one se nalaze na lošije plaćenim i manje vrednovanim pozicijama. abortuse. ili smanjivanja sredstava za obroke u predškolskim i osnovnoškolskim ustanovama (dvotrećinsko smanjenje u Mađarskoj). korišćenjem javnih službi – već ih. osnovna poluga ženske emancipacije. godine34. samim tim. već će milione ljudi baciti u bedu i siromaštvo. žene predstavljaju 78% zaposlenih u službama socijalne i zdravstvene zaštite i 60% nastavnika u osnovnim i srednjim školama. poput Irske. telefonske linije za pomoć ženama u kriznim situacijama. dok je u Irskoj cena čuvanja dece porasla. cit. E. oslobođenog kapitalizma i patrijarhata. op.. primoraju da plate najveći deo cene krize. smanjile njihov iznos (za 4%20) ili čak skratile trajanje pomoći (Danska je pomoć nezaposlenima prepolovila – s četiri na dve godine21). koji obično padaju na majke30. cit. Porast PDVa na robu široke potrošnje (hrana. s. Ova inicijativa. Tri su razloga zbog kojih su žene prve na udaru ovih budžetskih rezova: • Kao što smo već videli. u Estoniji. Dobre službe socijalne nege garant su da će žene moći da uspostave bolju ravnotežu između profesionalnog i privatnog života. 31 21 M. Neki poslodavci se ne libe da.

Druge žene su istovremeno počele da se zajedno bave poljoprivredom. ili ima malu decu.8 APRIL 2013. u Evropi su mnoge izgubile posao – npr. iako su žene zaista postigle veću nezavisnost od muškaraca. pravo na besplatno obrazovanje. čišćenja i deljenja prostora. Taj zakon je vrlo bitan momenat u borbi za redefinisanje reprodukcije i unekoliko vrednuje taj rad i daje moć ljudima (uključenim u) reproduktivni rad. Žene su. teoriju i sadašnje borbe. želju za razmenom. Ja. Od 1987. vidimo da je ono što mi nazivamo globalizacijom i masovnim ulaskom žena u plaćen radni odnos zapravo mnogo manje zastupljeno nego što se uglavnom pretpostavlja. počele da se okupljaju i kolektivno organizuju iz potrebe: da uspostave narodne kuhinje. Moldavije i Ukrajine. problem je uvek bio u želji da se kontroliše žensko telo. S njihove tačke gledišta. To nikada nije bio krajnji cilj. Vidimo da je sve češće slučaj da dug postaje alatka za eksploataciju ljudi i sredstvo putem kog kapitalistička klasa akumulira bogatstvo. preko održive poljoprivrede. na primer. zajedno kuvaju – slamajući tu podelu između doma i komšiluka. Seksualnost je sastavni deo njihovog mehanizma nadgledanja i kontrolisanja žena. došlo do velikog pomaka prema kolektivizaciji reprodukcije. Ovde imamo posla s prevarom. u kom tvrdi da kapitalizam zavisi od konstantnog izvora neplaćenog rada žena. borba za javno školstvo koje ostaje bez sredstava i privatizuje se. u Hempstedu. jer bi mobilisao oko problema reprodukcije. Država je oduvek pokušavala da kontroliše ženska tela zato što su ona nosilac za proizvodnju radnika. Žene bi često mislile da te nadnice zahtevamo od supruga. zato. danas ne posmatram te borbe samo kao borbe na monetarnom nivou. U vreme dok je tokom ’80-ih predavala i bavila se istraživanjima u Nigeriji. međutim. jer obrazovanje ne bi trebalo da je nešto što se prodaje i kupuje. mada je i to njen deo. koja povezuje sve različite borbe. Kaliban i veštica: Žene. već na sve aktivnosti neophodne za reprodukciju ljudskog života – od kućnih poslova. kao odgovor na krizu. Ovo se sada dešava u SAD. kako licemerje nema granice. što sasvim jasno ukazuje na krizu reprodukcije. do danas? -Kampanja „Nadnice za kućne poslove“ bila je izuzetno važna. Sada imamo tu situaciju u kojoj. U Engleskoj je. da sve ovo vreme u kući nije bilo žene koja se stara da ta osoba sledećeg jutra može da ode na posao odmorna za još jedan radni dan. Ako si student. zapravo. delove Azije i Latinske Amerike. program „Velikog društva“. kažu ti da nemaš budućnost ako nemaš obrazovanje. doma i komšiluka. Veoma sam razočarana time što je guverner Kalifornije. [Zamislite da] žena nije obavila pranje. od plaćenog rada. ali sada više nego ikad pre – koji se gomila usled seče javnih službi. Njujork. na primer. mi smo mašine za proizvodnju radne snage. koje su bile podvrgnute veoma razarajućim procesima ekonomske liberalizacije tokom ’80-ih godina. a ne samo situaciju u SAD. Tako da. vanje. Takođe. Za državu je. Šta je tačno „commoning“? Koje imamo modele za one koji pokušavaju da stvore više „commoninga“? -Neki od modela commoninga dolaze nam iz zemalja Latinske Amerike [i] Afrike. [kada su] mnoge zajednice ostale u potpubnosti bez pristupa novcu i zemlji. Jedva da postoji i jedna bazična javna usluga koja im nije ukinuta. jer je u pitanju posao. To je razlog zbog kog je mnogo žena moralo da migrira u potrazi za zaradom. a ne nadnice za domaćice. odgovor na to? -Volela bih da vidim novi. u smislu tržišta rada kao i u smislu discipline i odnosa između žena i muškaraca. Međutim. Postala je aktivna u anti-globalizacijskom pokretu i pokretu za ukidanje smrtne kazne u SAD i jedna od osnivača Komiteta za akademsku slobodu u Africi. [što pogađa] decu. od kampanja „Nadnice za kućne poslove“ iz ’70-ih. a u mnogim slučajevima i vođenja računa o porodici ili njenim bolesnim članovima. kupuješ i prodaješ obrazovanje. . ili bi volela da vidiš. Između ženske sposobnosti da rađaju decu i dinamike tržišta rada stoji direktna veza. borba oko pitanja imigracije. sve ove borbe zajedno [su] ono što podrazumevam pod borbom za reprodukciju. Kada govorim o reprodukciji. gde su programi strukturnog prilagođavanja srezali zaista veliki broj ženskih radnih mesta. Da li je to poboljšalo položaj žena i radničke klase uopšte? -Ako pogledamo ceo svet. Studentski dug Znam da si već govorila o tome na koji način obrazovanje okuplja ovu dugotrajnu putanju „štednje“. -Pokret je u Njujorku nastao borbom studenata protiv duga. [ili pružila] emotivnu podršku i seksualne usluge (što je veoma važan deo posla koji se od žena očekuje). preko usluga. farmera u sektoru održive poljoprivrede širom sveta. [Džeri] Braun. prva prepreka na koju žena naiđe kada želi da započne borbu [često] nije neposredno država. iako je mahom tu reč o plaćenom radu u domaćinstvu. Borba radnica u domaćinstvima vodi se uglavnom na svim ovim frontovima: reproduktivni rad i činjenica da društvo tek treba da prepozna njegovu važnost. [budući da je] veliki broj tih žena druge boje kože. Sada. Zamislite na trenutak dijapazon javnih službi koje bi klasa poslodavaca morala da uspostavi. jer se suočavamo s njenom do sada nezapamćenom krizom. spisateljica i profesorka. jer kad ljude eksploatišeš kao dužnike pre nego kao radnike. takođe slamajući razdvojenost sela i grada. Moć rađanja Možeš li da prokomentarišeš napade na pravo žene da upravlja svojim telom i tendenciju ograničavanja uslova pod kojima možemo da se povezujemo. Možeš li nam 9 Intervju: Silvija Federiči Sredstva za reprodukciju RAZGOVOR VODILELiza Rudman i Marsi Rein Kao feministička aktivistkinja. poput kućne nege. organizovanjem kuvanja. Morale smo da prođemo dugu borbu da bi žene prepoznale silovanje u porodici [i] ideju da je žensko telo [njeno]. Danas je za milione ljudi odgovor na pitanje da li će biti u stanju da se reprodukuju negativan. pokušavaju da nam objasne da je naša odgovornost ako su deca koju nosimo u našoj materici rođena nezdrava. Na primer. [Onda] možemo da počnemo da mislimo o kolektivnijem načinu naše reprodukcije. Tako da one koje rade u domaćinstvu ne budu izolovane i da se ruše zidovi između doma i zajednice. zbrinula decu i supruga. široko utemeljeni. jer kad imaš nekoga ko nije samodovoljan. a u skorije vreme i globalnu borbu protiv kapitalističke globalizacije i za feminističku rekonstrukciju zajedničkih dobara. Oblik pokreta koji će doći Kako vidiš. zemlju. Ne. tražili su sterilizaciju žena. od države smo tražile nadnice za kućne poslove. stare. već muškarac u njenoj porodici. verovatno je njeno najpoznatije delo. žensku istoriju. ili medicinske sestre širom sveta. već strategija za menjanje odnosa moći i podrivanje zavisnosti žene od plate muškarca. U poslednje vreme veoma sam zainteresovana za pitanje zajedničkih dobara (commons) i [povraćaj] mnogih vidova bogatstva koji nisu povezani sa sistemom nadnica. Žene kao plaćena radna snaga Feminističke borbe za jednakost unutar kapitalizma su. [dok s druge strane] vrši seču službi koje bi deci i porodicama omogućile napredak. ali je postalo deo šireg pokreta koji se danas bori protiv duga kao instrumenta disciplinovanja. Njihov život postao je život permanentne krize. što vodi konstantnom porastu stope smrtnosti odojčadi. Silvija Federiči podstiče i inspiriše studentkinje i studente svih uzrasta da se bore za oslobođenja žena i svih ostalih. Zapravo su mere donete u sklopu neoliberalne agende te koje su milionima ljudi širom sveta reprodukciju postavile kao problem. kao seksualne radnice. u bivšim socijalističkim zemljama – što je. Od studenata se traži da urade nešto sasvim nemoguće. Možeš li da nam opišeš evoluciju svog razmišljanja. mislim da to igra ogromnu ulogu. Imamo na stotine „vremenskih banki“ (time banks) putem kojih ljudi međusobno dele usluge: ja ću za tebe da se toliko i toliko sati bavim šišanjem. Dug ne bi trebalo plaćati jer potiče iz neopravdane politike [koja] u suštini kaže da možeš da kupuješ i prodaješ ideje. ku- to pojasniti? -To je sramota. Unutar porodice. jer zaista nastoji da institucionalizuje podređenost žena muškarcima. Drugo. do stvaranja kulture i očuvanju životne sredine. kada je reganizam lansirao ovaj teški napad na radništvo i radnička prava. imamo decu i primamo usluge za potporu te dece? -Pa. Obrazovanje ne bi trebalo da je roba – nešto što možeš da staviš na kasu kao pastu za zube. nadnice i uslovi rada kojima imigrantkinje zaposlene po domaćinstvima mogu da se nadaju u ogromnoj većini slučajeva katastrofalno su loši. u stvari. Federiči u jednom dahu prolazi kroz istoriju. Mislim da Okjupaj pokret sadrži dva elementa: političnost [i] društvenost – želju za zajedništvom. Svedočimo strahovitom napadu na naša sredstva za reprodukciju – na svaki vid izdržavanja. U mnogim slučajevima. Kreće se u tom pravcu. zdravstvo. privatizacije i dugova. To je veoma važno jer kao glavni problem postavlja upravo činjenicu da je taj dug nelegitiman. masovni. izgrađen na mobilizaciji volonterskog rada – neplaćenog. APRIL 2013. Borbe koje počinju da povraćaju bogatstvo [koje žene proizvode u kući] izuzetno su važne. Neka skorija istraživanja pokazuju da očekivana dužina života žena iz radničke klase počinje da smanjuje. Šta je reprodukcija i zbog čega zauzima centralno mesto tvoje analize? -Važno da se politički suprotstavimo pitanju reprodukcije. Potom. Razgovarajući s nama. obrazovanje i kulturu. i pokrenulo ogromne migracije iz Rusije. do pristupa prirodi i opštem dobru: zemlji. Borba zaposlenih po domaćinstvima. ne mislim samo na rađanje. majki u Fukušimi. Federiči je 1972. E sad. Evropi ili Japanu. ženski pokret. radeći po domaćinstvima. Žene u SAD mogu da očekuju da će živeti tri do četiri godine kraće od svojih majki. ja sam takođe mislila i na nivo duga na kreditnim karticama koji opterećuje radničku klasu jer su poslodavci sve nevoljniji da pregovaraju o uslovima koji će narodu omogućiti preživljavanje. feminističku teoriju. nisu oni uvek hteli više dece. osim po preskupoj ceni. da zajedno kupuju. ne možeš da očekuješ da se uhvate u koštac s [reprodukcijom]. koja je zasnovala upravo na činjenici da je taj rad neplaćen. s jedne strane. ženske studije i političku filozofiju na Hofstra Univerzitetu. uglavnom ženskog rada – pod firmom ojačavanja zajednice. koji Kameron već godinama sponzoriše. Zato je jasno da nam je potrebna nova široka mobilizacija oko pitanja reprodukcije. veoma je interesantna proliferacija solidarnih ekonomija. desnica sponzoriše svaku vojnu kampanju koja desetkuje broj dece širom sveta. ono što je nekada bio neplaćen ženski rad zaista pomerile u oblast plaćene privrede. reč je o posve drugačijoj vrsti odnosa. nisu postigle i veću nezavisnost od kapitala. i [borba] protiv rasnih predrasuda. posmatrala je specifične uticaje globalizacije na žene – i njihove sličnosti s društvenim poremećajima izazvanim ograđivanjem pristupa zajedničkim dobrima u najranijim danima kapitalizma. do 2005. budući da je reproduktivni rad u kapitalističkom društvu istorijski obezvređen. u periodu od ’60-ih do ’80-ih. Federiči je ovaj intervju dala dok je na promo turneji za svoju novu knjigu Revolucija od nule: Kućni poslovi. odlučio da ne usvoji zakon za koji su se radnice u domaćinstvima toliko dugo borile. Njene knjige i eseji obuhvataju filozofiju. pokrenut tokom protekle godine. bila jedna od osnivačica Međunarodnog feminističkog kolektiva. Suočene smo s veoma kompleksnim setom disciplinskih ciljeva koji proseca kroz kontrolu nad našim telima. žene u SAD ušle su u plaćeni radni odnos u isto vreme – tokom 1980-ih – kada su se radna snaga i radna mesta našle pod strahovitim napadom. Žene danas moraju da žongliraju između plaćenog posla i rada u domaćinstvu. Tako je. Ovo su veoma važni znaci novog oblika društvenosti i nove ekonomije u nastanku. godine predavala je međunarodne studije. zbornik eseja koje je napisala tokom protekle četiri godine. Kako nas je feministički pokret naučio. Odnos eksploatacije postaje vidljiv. vodama i šumama. Telo i prvobitna akumulacija. azijskog ili afričkog porekla. Ona je služila kao neka poluga za poništavanje i destabilizaciju određene polne podele rada. To je i dalje aktuelno. Hoćemo da povratimo naše domove. imamo pokret protiv dugova koji se širi zemljom. Isto važi i za veliki deo Afrike. reprodukcija i feminisitička borba (uobičajena shvatanja). Sve najosnovnije potrebe su desetkovane. U isto vreme dok su milioni žena zasnivale radni odnos u SAD. Imamo široki front. država očekuje da žene završe sav posao – kao što su to uvek i radile. vrlo korisno i produktivno da muškarci imaju ovu moć nad ženama i rađanjem. tako. gotovo pulsirajući brigom i ogorčenjem. koji je pokrenuo kampanju „Nadnice za kućne poslove“. a ti za te sate možeš da me. Volela bih da vidim pokret koji vraća masovnu borbu na taj teren i povezuje sve ove različite frontove. naučiš kako da koristim radio. Sve to su elementi onoga za šta bih rekla da je [deo] reprodukcije. Pričaš o studentskom dugu. Rad koji je tu uključen postaje nevidljiv. kada su deca koju su rodile zahtevala više nego što je kapitalistička klasa bila voljna da dopusti.

masovnim akcijama. godine. Bugarki i jednoj od osnivačica PEKOP-a. Sumnja se da je napad izveden po nalogu njenog poslodavca. rase/etniciteta i klase. G RAZGOVOR VODIOAndreja Živković Koja je uloga žena u Egipatskoj revoluciji? -Žene su. Silovanje muškaraca se redovno događa u vojnim zatvorima. Čistači/ce i radnice u domaćinstvima smatrane su slugama koje nemaju nikakva prava. Povezanost roda. Tamo su nezavisne. budući da je imigrantkinja. a njen advokat je na sudskom ročištu u februaru izjavio: „Kunevino lice i jednjak skoro su u potpunosti uništeni. revolucionare. Po tom pitanju. sasvim proizvoljno. grčkog sindikata prekarnih radnica i radnika. već joj je s predumišljajem na silu sručio tečnost niz grlo. Iako nije nameravala da to postane. uključujući i to ko je sve ušao i izašao iz prostorije itd. Ako odeš na Univerzitet. Koje zahteve su žene razvile u borbi protiv njihovog ugnjetavanja. Njena sposobnost da artikuliše politiku koja prepoznaje međusobnu povezanost različitih društvenih odnosa kojima doprinosi. ne zato što su žene već zato što su iz radničke klase. Ja sam optužena za krađu i dobijam pretnje smrću preko telefona. i da ne možete ni da nas taknete zato što ćemo se boriti za revoluciju. RČKA JE decembra 2008. Do sada neviđen način njenog „kažnjavanja“. s kratkoročnom vizom. Poslednji spor izbio je oko toga što je kompanija uskratila božićni bonus zaposlenima. Pre revolucije svi smo znali da se muškarcima često preti silovanjem. PEKOP (Sve-atički sindikat čistačica i radnica u domaćinstvu). ali i članovi PEKOP-a bave istorijski nisu podlagali radnom zakonodavstvu. pa i u Mahali 2008. siromašne žene. izazvavši time nepopravljivu štetu njenim ustima. Kada vidite žene koje protestuju istučene i skinute kao na onoj ozloglašenoj slici. u pitanju su direktne pretnje. Ne zato što ste muškarac ili žena – za režim.co. U intervjuu koji je dala nedugo pred napad. čiji zakoni nameću bukvalno uništavanje lica i gušenje glasa žene koja se usudila da bude neposlušna. . koju sačinjavaju muškarci i žene zajedno. odmah pored nje bio je drugi tip. Te godine se 23. migrante i radničku klasu bila izložena zastrašujućem reakcionarnom nasilju. i dalje ginu kao herojke. Ipak. bio je adekvatno pripremljen da se suprotstavi različitim oblicima ugnjetavanja koji su u prošlosti uglavnom prolazili bezupitno. decembra napuštala radno mesto. Žene izdvajaju da bi služile kao primer.. koja je zbog svog zalaganja za žene.co. Mnogi marksisti u Evropi mogli bi dosta toga da nauče od Konstantine Kuneve. odabrana da plati cenu svoje hrabrosti da istupi u prve redove i zahteva osnovna radnička prava za sebe i svoje koleg(inic)e. samohrane majke.. nikada nije nameravala da postane sindikalna aktivistkinja u Grčkoj. upućuje na mračni svet nezamislivog divljaštva. ali tako je. dok neki od njih dolaze iz Bangladeša i Palestine. Da. mediji su se fokusirali na ženu. Kunevin rad unutar sindikata počeo je da menja ovakvo stanje stvari i pružio je glas onima koji ga nisu imali.“2 Kuneva je brinula s razlogom. Ona je odbila uloge sluškinje i žrtve i umesto toga posegla za svojim sposobnostima i ohrabrila druge da učine isto. ne smemo da umanjujemo značaj izrabljivanja na rodnoj. kako bi mogao da se podvrgne operaciji koja se nije izvodila u njihovoj rodnoj Bugarskoj. vi ste protivnik. Konstantina Kuneva je prvi put iz Bugarske otputovala za Grčku 2001. Nikitas Oikonomakis. ginule kao herojke. godine bila je generalna sekretarka PEKOP-a. Tako da su definitivno odigrale važnu ulogu. medija i crkve. ona je sindikalka u prekarnoj industirij i klasna borkinja. Tako pokret solidarnosti s Kunevom sačinjavaju borbe protiv svih oblika opresije. Ova uvreda za nasleđene odnose opsluživanja i opresije prizvala je najbrutalniju reakciju. ukoliko kao antikapitalistički/e revolucionari/ke zaista želimo da pridobijemo ljude za projekat vlasti radničke klase. grlu i unutrašnjim organima.ituc-csi. tinejdžerke. ona više nikada neće moći da vodi normalan život. Ahaji. Kuneva je živi primer sinteze ovih borbi.org/spotlight-on-constantinakuneva?lang=en bila odgovorna. Rusije. prihvatila je posao čistačice i postala jedna od osnivača novonastalog sindikata prekarnih radnica i radnika. rekla je: „Suočavamo se s jednom vrstom terorizma poslodavaca. Ovo je jedan od nekoliko primera iz skorije grčke istorije društvenih pokreta gde vidimo međusobnu povezanost sva tri pokreta. slobodom i socijalnom pravdom. žene iz viših slojeva. Svaki put kad održavamo izbore.“4 3 http://www. iznenađujuće je bilo to što ste mogli da vidite sve vrste žena – žene iz radničke klase. omogućava joj da se bori protiv seksizma i rasizma s kojima se svakodnevno suočava u Grčkoj. postoje i drugi lokalni sindikati u drugim delovima zemlje. Ovog puta je strahovala da joj je život u opasnosti. vodeća sindikalka. već zato što su u vojsci i tuku ovu ženu zato što je revolucionarka. Za mene su one motor revolucije. Pokret je bio u stanju da uspostavi vezu između specifičnih instanci represije i sistematske klasne eksploatacije i time ljude otrgne od uske sindikalne svesti. Žene su palile vatru revolucije učestvovanjem u štrajkovima. Kao obrazovana žena koja je studirala istoriju na Univerzitetu u Sofiji. Naravno. u improvizovanim bolnicama su brinule o ranjenima. To je sigurno promenilo perspektivu muškaraca prema ulozi žena. Njihov osnivački proglas objašnjava simbolički i istorijski značaj napada na Kunevu i važnost suočavanja napadača s pravdom: „Sigurno je da je Konstantina Kuneva. Kuneva je emigrirala u Grčku s malim sinom. obično su studentkinje borbenije od svojih kolega.info/en/dispute_between_ konstantina_kuneva_and_her_employer_reaches_ court/8677 4 http://thecommune. odgovornost relevantnih državnih institucija. Kada je došlo do revolucije nije iznenađivalo što su žene bile njen deo. Vremenom je na radnom mestu i u sindikatu počela da zauzima sve odgovornije pozicije. APRIL 2013. žene su učestvovale u borbama. revolucionar.. Pokreti koje je ona inspirisala danas su u prilici da urade isto to. ali to je bio samo jedan od mnogih sporova koje je Kuneva imala sa svojim poslodavcem. I dalje se organizuju na radnim mestima. niko i dalje nije osuđen za napad na nju. Većina njih (90%) su žene. a pokret solidarnosti rođen iz njega uspeće da artikuliše novu. a imigranti nisu imali nikakvu zaštitu od nezakonite eksploatacije u rukama pokvarenih šefova. kao i u svakoj drugoj revoluciji. Dakle. uz nekažnjivost loših poslodavaca i umešanost vlasti. Imam kolege s posla s kojima sam imala normalan drugarski odnos. Iako je prošla preko 30 operacija. tu je predstavnik poslodavaca koji sve beleži. da bi se od njih napravio primer kojim bi se ostale žene zaplašile. a ne samo buržujke. Slično tome. Naravno. Njen napadač nije joj samo unakazio lice kiselinom. Visoko politizovana atmosfera ujedinila se s neizbežno ostrašćenim odgovorom javnosti i omogućila da rezonantna kampanja solidarnosti nastavi Kunevin rad tokom perioda njenog oporavka i ujedno se bori za pravdu u njenom slučaju. Tog dana. godine.10 APRIL 2013. bile su zatvarane. Kada je u noći 28. Gazde na ovako nešto naravno da nisu gledale s odobravanjem. Tokom 18 dana revolucije. 11 Intrervju: Điđi Ibrahim Žene na levici Žene u Egipatskoj revoluciji KONSTANTINA KUNEVA Kris Volš piše o Konstantini Kunevoj. Iz solidarnosti s ovom bugarskom radnicom osnovano je nekoliko organizacija. Ovaj incident osvežiće narodni otpor državnoj represiji. zlostavljane su seksualno. pa imaju sve što im je potrebno da bi se borile. muškarac. Radnice su u većini slučajeva borbenije od radnika. Tako će vas tretirati kad god pokušate da srušite sistem.“1 PEKOP je uspeo da pruži zaštitu najugroženijim radnicama i radnicima u Grčkoj. ali reakcija je mnogo jača zato što sve vrste žena u društvu organizuju proteste i marševe kojima poručuju da žene predstavljaju crvenu liniju. Četiri godine kasnije. 5 Ibid. PEKOP ovim najranivijim radnicama i radnicima pruža nekakvu zaštitu. Svet je posmatrao kako se uglavnom mladi demonstranti iz noći u noć nedeljama sukobljavalju s policijom. U poslednjih nekoliko meseci. što se nije izmenilo sve do kasnije. sumnjam da pokušavaju da me deportuju. kada su žene došle na metu diskriminacije od strane vojske i policije – znate. Ukrajine. Bugarske. Osim borbe protiv ekonomske eksploatacije. prema nečemu sveukupno dinamičnijem i korisnijem za klasu u celosti. Očigledno ne možete da postignete bilo koju od ovih stvari bez postizanja jednakih prava žena. Konstantina Kuneva. To nije zato što su vojnici muškarci. ne zato što je žena. dok je i dalje primala samo osnovnu platu u iznosu od ispod 600 evra mesečno. za kratko vreme se u sindikatu ispostavila kao vodeća borkinja. Desnica je posebno ogorčena na Konstantinu Kunevu. kažeš da je seksualno nasilje u stvari povezano s represivnim strukturama uopšte? -Upravo tako. koji pokrivaju domare zaposlene u državnim osnovnim i srednjim školama. nakon nekoliko uspešnih pravnih sporova naših članica i članova. Naš poslodavac je očigledno u ratu s nama. jer su u većini slučajeva najborbeniji deo svake od grupacija u protestu. banditi koji su hteli da stanu na put osnaživanju ranjivih za koje je ona 1 http://thecommune. rasnoj ili bilo kojoj drugoj osnovi. a koji se sada ne usuđuju da razgovaraju sa mnom ili da mi se jave. pokreti protiv izrabljivanja bilo koje vrste ostaće osuđeni na bavljenje posledicama. Bile su u prvim redovima. Ova prava su deo paketa. na putu kući i svom malom sinu. sudelovala u žestokom sukobu s njenim poslodavcem. ljudi su često bivali otpuštani bez razloga. Kuneva je pre napada 2008. Kuneva nastavlja da se bori sa svojim poslodavcem za nadoknadu. čiji je vlasnik bogati član PASOK-a (grčke Socijalističke partije). Kakav je onda uticaj borba žena u revoluciji izvršila na društvo. U vreme napada 2008.. kako su povezale borbu za slobodu uopšte sa sopstvenom borbom? -Najvažnija stvar koja je proistekla iz revolucije a tiče se žena je da je ženska borba u Egiptu u potpunosti povezana s pitanjem revolucije. Prva je bila „Feministička inicijativa za solidarnost s Konstantinom Kunevom“. koja se već nalazila usred uporne i burne klasne borbe. glavni su razlozi koji motivišu aktiviste/ kinje na povezivanje u pokret solidarnosti. zbog politike. odigrale posebnu ulogu. i dalje radeći satima pored svojih sindikalnih obaveza. Žene iz radničke klase su one koje su najviše ugnjetene. smerom kojim ide i njenim zahtevima – za jednakošću. zato što su već dugo vremena bile uključene u opozicioni pokret. bez prikrivanja. već i zato što odbija da prihvati poniznu ulogu koju ovakvi identiteti prečesto pretpostavljaju. godine vibrirala od nereda koji su izbili nakon što je policija u Atini ubila petnaestogodišnjeg učenika. koga su takođe tukli na.grreporter. Takođe. Kuneva je predstavljala glas onih koji ga nisu imali. ne samo zato što je žena i imigrantkinja. napali su je kiselinom.5 Konstantina Kuneva je osoba s višestrukim indentitetom: ona je žena. ali jedini ko može da osvoji taj paket je organizovana radnička klasa. s očiglednim arhaičnim i seksističkim konotacijama. u centru zbivanja. kao i zvaničnih sindikata nemerljiva je. u smislu njihovog položaja? -Mubarakova neoliberalna agenda je tokom devedesetih primorala žene da izađu iz kuće i rade na posebnim radnim mestima. a 65-70% strani državljani iz Albanije. dok istovremeno razume njihov odnos prema kapitalizmu inherentnoj klasnoj eksploataciji. i ona je imigrantkinja. znate. Lamiji itd. stacioniranog u Atini.uk/2009/11/10/constantinayou-are-not-alone/ 2 http://www. protestima i svemu onome što je prokrčilo put za 25. besni zbog ubistva dečaka i sramne reakcije političara. Demografija ove organizacije je fascinantna: „Ima preko 1600 članica i članova i pokriva one radnice i radnike zaposlene u privatnim preduzećima koja pružaju usluge čišćenja. široku politiku upućenu na različite dinamike represije i eksploatacije.uk/2009/11/10/constantinayou-are-not-alone/ Pokret koji je iznikao nakon napada na Kunevu imao je veliki broj istih onih značajnih karakteristika koje je imao i sam njen sindikat prekarnih radnica i radnika. PEKOP je izuzetno važan sindikat jer organizuje one radnice i radnike koje sindikalni pokret istorijski ignoriše. januar – poput tekstilnih radnica u Mansuri 2006. Po dolasku u Grčku. snage reakcije očajnički su htele da je ućutkaju. npr. firmom za industrijsko čišćenje „OIKOMET“. brutalno je napadnuta i osakaćena dok je napuštala svoje radno mesto. I dok ranije u Atini nije imalo ko da govori u ime prekarnih radnica. u Magneziji. seksualno nasilje nad demonstrantkinjama korišćeno je zato što su revolucionarke. Ne znam zašto je to tako. iako ne toliko poznat van Grčke. Značaj lekcije o radu Konstantine Kuneve je u njegovom podrivanju partikularističke i korporativističke svesti koja je sposobna (ili spremna) da se bori samo na jednom frontu. Ukoliko nisu u stanju da prepoznaju da je uzrok sistemski upisan u društvo podeljeno na klase. ali to ne znači da bi bilo drugačije da je žrtva bio muškarac. Andreasa Grigoropulosa. decembra dogodio još jedan ključni incident. isti način. Poslovi kojima se uglavnom članice. Iako je donekle bila upućena u radno zakonodavstvo i istoriju radničkog pokreta u svojoj domovini. zbog mogućnosti da nas ugleda neko iz uprave. ništa više od toga vam ne govori o tome ko su pravi ugnjetači žena.“3 Posebno divljačka priroda ovog napada zapljusnula je šokom i gađenjem Grčku.

Iskreno. kao i za druge leve feministkinje. prema dominantnim fašističkim i patrijarhalnim svetonazorima. za mene. ona je ponovila svoj argument. tj. Tada sam shvatila da za mene „nema nazad“. neki socijalisti smatraju da se ugnjetavanju žena možemo suprotstaviti jedino „klasnim pokretom“ žena i muškaraca. Prvi put sam se politički angažovala sa 15 godina. U slučaju silovanja muškaraca radi se uglavnom o činu koji za cilj ima njihovo ponižavanje. odnosno s apstinencijom od seksualnih aktivnosti izvan okvira braka. kao što je već toliko puta bio slučaj. već i njihovog roda. Tako da čak i kada su muškarci i žene podvrgnuti istoj praksi kažnjavanja. kao što je to slučaj sa ženama. od jedinstva radničke klase do razdvajanja između žena i muškaraca. To znači da ostaviti ta pitanja po strani i posvetiti se revoluciji koja „ne pravi razliku između muškaraca i žena“ sa sobom nosi mnogo opasnosti. njegova svrha i posledice nisu iste. zahtevale su pravo na javnu sferu. kao i u mnogim drugim delovima sveta. tvrdeći da su te revolucionarke bile ugnjetavane i kao žene i kao revolucionarke. kao u slučaju Egipta. nasilja i podređenosti koje trpe. pod vođstvom Amilkara Kabrala. između ostalog. PAIGC (Partido Africano da Inpendência da Guiné e Cabo Verde. stoga. Moramo uzeti u obzir preklapanja moći. Hegemona muškost diktira da su „pravi muškarci“ oni koji su „aktivni“. Kasnije se pridružio lokalnom gerilskom otporu. Čak i ukoliko do seksualne aktivnosti dođe protiv njihove volje. imam 33 godine i rođena sam u Lisabonu. kao i glasova koji dolaze iz oblasti kvir i post-kolonijalnih studija. i to kako se „rasa“. Stavljanje u „pasivni“ položaj približava muškarce ženama i ženstvenosti. samostalno razmišljanje i izražavanje sopstvenih misli. seksualna aktivnost muškaraca nije pod tolikom kontrolom kao u slučaju žena. koje sam. U potpunosti sam saglasna s idejom o nezavisnim socijalističkim ženskim organizacijama i glavnim idejama koje iza nje stoje. . Ako se ne borimo protiv seksizma na levici. ukoliko on u svojoj osnovi ne uključuje iscrpnu analizu i posvećenost borbi protiv hegemonije muškosti i ženstvenosti i „tradicionalnih“ rodnih uloga. APRIL 2013. njihova „čast“ i „čast“ njihovih bližnjih. imale koristi od takvog stava. a ženski zahtevi ostali su neodgovoreni nakon osvajanja nezavisnosti. uopšte nije štetno. o tome kako su bile mučene i seksualno zlostavljane zbog toga što su se „usudile“ da se suprotstave režimu – ali i zato što su se usudile da budu žene koje aktivno učestvuju u revoluciji. Za mene. Levičari moraju početi da se bave sopstvenom ulogom u održavanju podređenog položaja žena u društvu. Pretpostavka je da onda neizbežno dolazi do skretanja od socijalizma ka radikalnom feminizmu. zbog silovanja. koje su još uvek aktuelne. a što „tradicionalni“. Nikako ne želim da upoređujem ili izmišljam skalu za merenje patnje i traume. U intervjuu koji smo obavili s Điđi Ibrahim. a ne da se u njih penetrira. radeći u sektoru razvoja. a još manje volju za odbacivanjem muških privilegija i njihove opresivne uloge. jer su stavljeni u „feminizovanu“ poziciju. „jedinstvenoj“ radničkoj klasi. Trebalo bi da učimo i preuzimamo važne refleksije iz različitih. 13 Intrervju: Žoana Bažinja Feminizam: levica treba da se vrati kući RAZGOVOR VODILIAndreja Živković i Pavle Ilić Za početak. Brisanje roda iz naše analize ostavlja nas u mrklom mraku i otuđuje žene koje se često osećaju potpuno ignorisano u smislu specifičnosti njihove eksploatacije. Radikalne feministkinje izuzetno su doprinele pitanjima seksualnosti. dve ekstremno važne i zanimljive revolucionarke koje su bile kako ispred svog. jedva čekala da čujem. ali smatram da je važno da razumemo ulogu rodne specifičnosti i različitost posledica. ovo se naročito odnosilo na osećaj nelagodnosti koji se ticao vrlo ograničenog razumevanja seksizma i podređenog položaja žena. Kao revolucionarke. Budući da sam nekoliko godina živela u Aziji i Africi. novo društvo koje oni zamišljaju ne obuhvata i ponovno razmatranje ugnjetavačke i eksploatatorske heteroseksističke nuklearne porodice. umesto da. Istorija je pokazala da rodna podređenost seže dublje od ekonomske i klasne opresije. ukoliko bi i žene trebalo da revoluciju vide kao svoju. što je ozbiljna „uvreda“. ma kakva da je društvena situacija u kojoj se nalaze ljudi kao rodno određeni (klasifikovani putem binarnog rodnog sistema. mnoge žene na „tradicionalnoj“ marksisitičkoj levici takođe su odgovorne za opstanak ove rodne ideologije. uključujući tu i muškarce iz radničke klase. Šta te je podstaklo da se javiš za reč? -Jednostavno nisam mogla da ćutim nakon Điđinog izlaganja. one su skovale onu poznatu „lično je političko“. Kako je tematika roda već godinama moje polje interesovanja. žene su napustile pokret kako bi napravile prvu feminističku organizaciju.12 APRIL 2013. Takođe. bilo je zaista nepodnošljivo slušati to što je imala da kaže kada. Šteta bi bilo da kad već na raspolaganju imamo toliki broj interesantnih. štetno je za pravu revoluciju. Kolontaj i Cetkin su. tako da to očigledno ne nosi isti značaj za njih. trenutno sam na masteru iz rodnih studija u Školi orijentalnih i afričkih studija u Londonu. da ću otići na rodne studije i aktivno se baviti feminističkom politikom. poput silovanja. tako i ispred našeg vremena. Njihove ideje su mnogim muškarcima na levici dan danas nesvarljive i neće im se posvećivati pažnja koju zaslužuju sve dokle socijalističkim partijama dominiraju muškarci i patrijarhat. Ukoliko želimo sveobuhvatno razumevanje opresije i ukoliko zaista hoćemo da saslušamo žene koje dolaze iz različitih konteksta. prema mom mišljenju. dodajući da nisu samo revolucionarke bile seksualno napadane već i revolucionari. Tokom ere fašizma u mojoj zemlji (1926-1974) moj otac je bio član tada ilegalne komunističke partije. jer te partije i pokreti u većini slučajeva „ne prave razliku između muškaraca i žena“ i. Pomenuli ste neizbežno skretanje ka radikalnom feminizmu koje. klasna svest ne podrazumeva i rodnu svest. na donošenje odluka i učešće u „muškom“ delokrugu. Uzimajući u obzir ograničenja njihovog vremena i neke od njihovih uvida s kojima se ne slažem. seksualnog nasilja i njegovih veza s heteroseksualnošću. moraju da se suoče s time da velika većina njih ima korist od eksploatacije ženskog rada i od polne podele rada i moraju da se suoče s tim da iako su mnogi posvećeni borbi za drugačiju društvenu organizaciju. ortodoksni levičari niti rade. -Zovem se Žoana Bažinja. naprotiv. s početka dvadesetog veka. godine. eksploatišu rad svojih partnerki i supruga. ali su istovremeno. odvažnosti i čak nasilno ponašanje u javnosti navodno su maskulini i smatra se da bi žene takvim ponašanjem „prelazile granicu“. Trudim se da ne pristupam ovome kao teorijska sektašica. onu koja će uključivati i žene. U svom izlaganju si dalje tvrdila da borba protiv ugnjetavanja žena nije samo borba za promenu kapitalističkog društva. Afrička partija za nezavisnost Gvineje i Zelenortskih Ostrva). to znači i da se mnoge ženske brige stavljaju na kraj spiska. aktivno učestvovale i u promovisanju patrijarhalnih rodnih ideala (kada ženama poriču specifičnost njihovog ugnjetavanja i nasilje koje trpe). pridružila sam se Komunističkoj partiji Portugala i bila aktivna sve dok nisam otišla na studije u Italiju. u istoj meri u kojoj se posvećuje borbi protiv klasnog sistema i ekonomske nepravde. ali isto tako treba da imaju i prostor za diskusiju i razvoj strategija koje se odnose na posebnu vrstu opresije koju doživljavaju. Iskazivanje hrabrosti. Nasuprot tome. jer se smatraju nevažnim ili neprioritetnim. klasa i pol ukrštaju i stavljaju pojedince u različite položaje potčinjenosti – nešto što značajan deo feminističkog pokreta radi već dugo vremena. zapravo. gde su se moja rodna i feministička svest „sjedinile“. Trebalo bi da napomenem da mnoge od mojih drugarica. takvo ponašanje posmatra se kao „neženstveno“ i „neprirodno“. komplementarnih i užasno važnih ideja koje možemo da „kombinujemo“ ostanemo slepo vezani za jednu od njih. Poimanje o „koherentnoj“. „Prava“ revolucija mora da adresira pitanja prinudne heteroseksualnosti i porodice kao poprišta ekstremne represije nad ženama. i da socijalisti moraju da se bore i protiv rodno-specifičnog ugnjetavanja žena i protiv nepravednosti kapitalističkog društva. odlučila sam da se šire upoznam s pitanjima roda i problemima koji pogađaju žene u kulturnom i političkom kontekstu van Zapada. moramo to da „filtriramo“ kroz rodna „sočiva“ kako bismo stekli precizniju i kompleksniju ideju o tome šta se tu zaista događa i zbog čega dolazi do različitih materijalnih i simboličkih ishoda. nema tu ničeg što bih mogla da istaknem a da od toga ne „pati“ većina levih partija i pokreta kojima širom sveta dominiraju muškarci. pre svega komunisti i socijalisti. a koje možemo sumirati ovako: suprotstavljanje socijalizaciji koja sprečava žene da samostalno donose odluke i koja ih stavlja u snishodljiv položaj u odnosu na muškarce. još uvek relevantne i revolucionarne u odnosu na način rada levičarskih i seksističkih partija kojima dominiraju muškarci. omogućavanje ženama da diskutuju o temama koje ih se tiču. žene se u nekim kulturološkim kontekstima nalaze u opasnosti da ih neko od članova porodice ubije. Hoda Šaravi je pokrenula Egipatski feministički savez (EFU). bar ja tako mislim. niti su voljni da rade. budući da su. kada sam se priključila Komunističkoj omladini Portugala. muškarci se ne podvrgavaju testiranju nevinosti. određene frustracije i razočarenja uvek su me pratili dok sam bila članica Komunističke partije. i sama poznajem mlade egipatske revolucionarke koje se sa tim apsolutno ne bi saglasile. poput otuđenja žena „kao žena“ (ne samo kao radnica). nisu imale kritički stav prema rodnoj „ideologiji“ unutar partije. Želela sam da istaknem da su te žene koje su aktivno učestvovale u Egipatskoj revoluciji. od njih se očekuje da penetriraju. Egipćanke nisu usvojile „adekvatno“ ženstveno ponašanje koje „tradicionalno“ žene smešta u privatnu sferu. bila označena kao studentkinja-komunistkinja. Na debati održanoj u okviru londonskog Marksizma 2012. Ženska „čast“ je direktno povezana s njihovim seksualnim ponašanjem. niti im se čast utvrđuje na osnovu seksualnog opštenja ili nevinosti. Oni odbacuju onu vrstu socijalističkog ženskog pokreta kakav su zastupale revolucionarke poput Klare Cetkin i Aleksandre Kolontaj. Početkom 1923. Kako bi to trebalo da shvatimo? -Mislim da uvek kada govorimo o muškarcima i ženama. Na trgovima se dešavalo mnogo toga zbog čega pojednostavljena izjava da su žene „bile kažnjavane samo kao revolucionarke“ ne pije vodu. tj. a isto su činili i neki od revolucionara/drugova „saboraca“. mislim da je od fundamentalne važnosti da ujedinimo neke od ideja radikalnog i transnacionalnog feminizma. Kada su žene silovane i kada se podvrgavaju zloglasnim „testovima nevinosti“ u pitanje se dovodi ono što ih najviše „boli“ – njihova seksualna smernost. bila je lažno optužena za „subverzivni“ politički angažman i provela je godinu dana u fašističkom zatvoru Kašiaz 1. Prikazivanje ovakvog ponašanja kod žena gotovo da je neka vrsta rodne „inverzije“. često komplementarnih perspektiva. I dalje se nedovoljno otvoreno raspravlja o podvrgavanju levičarki rodno-specifičnom nasilju. Poznato je da je silovanje pritvorenih muškaraca bilo uobičajena praksa u vreme Mubarakove diktature. Na primer. odricanjem muškarcima njihove „muškosti“. Razne ideje različitih feminizama međusobno se dopunjuju i. čak i ako to nisu nameravale. odnosno mučenja. iznela kritiku. bez predrasuda i muškog šovinizma. Kako ti vidiš ove argumente? -Nije li interesantno koliko su ideje Aleksandre Kolontaj i Klare Cetkin. u Gvineji Bisao. uz privikavanje žena na javni nastup. Za vreme trajanja Nove države. Potičem iz levičarske porodice koja se aktivno suprotstavljala fašističkom i kolonijalnom režimu u Portugalu. a verovatno bi bile i uvređene. u periodu njihovog zatvaranja pod fašističkim režimom. na kojima su primenjivane najnovije tehnike mučenja preuzete od CIA. reci nam par reči o sebi. u Egiptu su se mnoge žene pridružile nacionalističkim pokretima za oslobođenje od kolonijalne vlasti. muškarac i žena podvrgnuti istoj vrsti nasilja. Po završetku mog učešća u Komunističkoj partiji usredsredila sam se na feminizam i levo-feministički i „kvirfrendli“ politički aktivizam. već i borba za promenu levice. kao ili muškarci ili žene). žene su osporavale i pokušavale da zbace režim. pravac u kom predviđamo razvoj revolucionarnog procesa i njegov tok neće niti adresirati niti rešiti rodne specifičnosti ženske potlačenosti koja se ne tiče samo njihove klasne pozicije. ne prepoznaju rodno-specifični tip diskriminacije i nasilja s kojima se žene suočavaju i koje su prinuđene da trpe. Većina muškaraca. u vreme mog partijskog angažmana. dovodile u pitanje hegemone rodne uloge koje svakako žene ne stavljaju rame uz rame s muškarcima. osim revolucionarnih. Vojska je Egipćanke „kažnjavala“ zbog njihove rodne „neposlušnosti“ (jasno je da ih je istovremeno kažnjavala i zbog subverzivnog delovanja protiv Mubarakovog režima). egipatska revolucionarna socijalistkinja Điđi Ibrahim iznela je tvrdnju da su revolucionarke koje su vojnici surovo seksualno zlostavljali bile kažnjavane ne kao žene već kao revolucionarke. bile kažnjavane i kao revolucionarke i kao žene. kao potčinjene. mislim da su i Cetkin i Kolontaj imale izuzetno relevantne ideje. iako nije bila u partiji. u periodu Druge Republike (1933-1974) diktatora Salazara. Uprkos tome što mi je to bio jedan od najzahvalnijih perioda u životu. jer preti ne samo političkom režimu već i patrijarhalnom rodnom uređenju koje žene stavlja u potčinjen položaj u odnosu na muškarce. moramo se koristiti rodom da bismo ove situacije „dešifrovali“. na osnovu toga da se takvi pokreti prilagođavaju ideji da postoji borba za oslobađanje od „muškaraca“ koja je odvojena od borbe protiv kapitalizma. ili su primorane da se udaju za svog silovatelja kako bi povratile porodičnu „čast“. a i moja majka je. zatvarani su protivnici režima. razočarane. koje čini se da još uvek opstaje na „tradicionalnoj“ socijalističkoj levici. nema niti će biti procesa kog zaista možemo nazvati revolucionarnim. kada sam napunila 18. Što se tiče seksizma na portugalskoj levici. koji okupiraju javnu sferu. poput opstanka polne podele rada i heteroseksističke porodice. Iz publike si 1 Kašiaz je poznat kao zatvor za političke zatvorenike. To se desilo najrazličitijim borbama u kojima su se žene borile rame uz rame s muškarcima. mislim da čak i ne možemo da razdvojimo ta dva. rade dosta dobro zajedno. jer ne mislim da bi žene. ostanu kod kuće. rade kućne poslove i odgajaju decu. stric mi je pobegao iz zemlje kako bi izbegao da služi u fašističkoj vojsci i učestvuje u kolonijalnom ratu. Koliko ja znam. nažalost. Čak i onda kada su. U tim pokretima dominirali su muškarci. u smislu da žene treba da učestvuju u kolektivnoj borbi.

Da skratim. njega i . 15 Intervju: Ankica Čakardić Otpor mjerama štednje je centralno pitanje feminističke ekonomike Koji je uticaj mera štednje na porodicu i ulogu žene u njoj? Kako se u tim uslovima menja uloga žene u porodici? -Kada su se mjere štednje počele provoditi ne bi li stabilizirale krizu državnih dugova sub/perifernih zemalja (ponajprije onih koje EU. sve češće ostajanje žene u okruženju doma. b) budući da je treću fazu kapitalizma (kako to u historijskoj analizi faza odnosa kapitalizma i obitelji predlaže Ben Fine) obilježio porast broja razvoda. neuhranjenosti djece i odraslih. tako da je i muška-radnička solidaranost u krizi. ona osigurava i poziciju individualizma koji u strateškom smislu označava i parcijalizaciju otpora. Svih šest razina utječe na promjenu postojećeg tradicionalnog okvira obitelji. troškovima kućanstva i o obitelji. primjerice žene iz tekstilnih industrija koje nakon otkaza rade u svojim kućama. taktizira s individualističkim kompetitivizmom koji je pak sjajno opremio uvjete za krizu sindikalizma. Za analizu problema ženske radne snage je veoma korisna dvosistemska teorija (dual system theory) koja kritizira ideju „neutralnog“ tržišta istovremeno kroz spolnu i klasnu poziciju. samohranih roditelja i jednočlanih domaćinstava. uz pravno-društveni odnos prema strancima i migrantskim radnicima i ekspanzijom uslužnoga sektora u kojem mahom rade žene. udar na javni sektor znači nekoliko stvari: rušenje materijalnih prava koja su žene stekle izlaskom na tržište rada. rekla bih. o čemu primjerice izvještavaju grčke aktivistkinje). S jednu stranu. krizu društvene reprodukcije. Zato ni ne čudi silna rasprostranjenost primjene sintagme „socijalna eutanazija“. što nezaposlene muškarce stavlja u ponešto novu poziciju u kojoj ovise o radu svojih supruga/partnerica. ECB. kao i konkurencija unutar sektora socijalnih usluga koje su okrenute primarno prema tržišnoj logici. MMF i SB kontrolirano integriraju u euro-svjetsku ekonomiju). uz ranu neoliberalnu ideologiju i svjetsku ekonomsku stagnaciju. Kada je riječ o ženskoj radnoj snazi i diskriminaciji. Najgrublje i najsažetije govoreći. tj. kriza je uvjetovala snažni udar na život žena radi ponovnog reduciranja ženskog rada na neprogresivni koji obavljaju u domaćinstvu/obitelji. Kako se na porodicu odražava nezaposlen- ost muškaraca? -S obzirom da su tradicionalno žene vodile brigu o „mikrogospodarstvu“. tj. i čini mi se nimalo manje važno. sve su to razlozi koji ukazuju na činjenicu da je otpor protiv mjera štednje u kontekstu ortodoksnog poimanja rada i kapitalizma centralno pitanje feminističke političke ekonomije i feminističke ekonomike. mjere štednje su klasno-spolna politika koja najjače pogađa žensku radnu snagu. financijsko opterećenje kućanstava. u cijelosti mijenjaju mikrofunkcionalnost obitelji. taj je pomak automatski transformirao suštinu „ženskog“ života. klasa u tijelu radne snage žene. Kako na žene utiče seča državnih izdavanja na zdravstvo? -Već prepoznatljiv napad na javni sektor i socijalne servise možemo pratiti od 70-ih naovamo. a unutar nje i restrukturaciju uloga muškaraca i žena. roditeljstvo. „feminizacija rada“ u javnim i uslužnim djelatnostima govori o spolnoj podjeli rada. Funkcija kućanstva nije samo potrošnja. javne i administrativne službe. obrazovanje) i eksploatacija rada (koja se kod žena ogleda i u tzv. egzogeni faktori koji utječu na elemente strukturne diferencijacije radne snage i transformacijski modusi kapitalističkog sistema proizvodnje bitni su u analizi nejednoznačnih uzroka dvostruke subordinacije ženske radne snage. ruši koncepte zajedništva i zajedničkih dobara. S obzirom da liberalizam računa s obitelji i njezinim pojedinačnim članovima kao na temeljne društvene jedinice (i prema toj logici obitelji snose teret krize). i fizički i psihosocijlani razlozi (od umora. Možeš li nam reći nešto o učešću žena u radnoj snazi. reprodukciju klasa. diskriminacija na temelju osobnih pretpostavki (bračni status. mehaničari i sl.). gdje se podjela rada odvija prema spolnoj razlici i postulazna. etičke manjine. Klasičnim jezikom govoreći. uslijedili su prepoznatljivi ishodi koji nadalje bitno određuju smjer kretanja ekonomske politike: nadziranje nacionalnih proračuna (usprkos činjenici da ne postoji ozbiljniji ekonomski program koji bi pažljivije razradio plan monetarnog ujedinjenja različitih nacionalnih privreda). statističku diskriminaciju (predulazna. mjere štednje se ne tiču samo rezova i financijskog povlačenja države. žene rade poslove koji su slabije plaćeni (uslužni servis. kakvim se poslovima bave. troškovi alokacije slobodnog vremena. Konkretno. Slična je stvar posrijedi i kada imamo u vidu mirovinske reforme – budući da žene najčešće imaju prekide u radnom vijeku. smanjenje „tradicionalnih“ radničkih prava i širenje siromaštva. U razvijenim zemljama se ekonomska restrukturacija odvija alokacijom resursa što posebno pogađa mušku radnu snagu (prebacivanje industrijske proizvodnje u zemlje jeftine radne snage) gdje su uvjeti rada u fizičkom smislu loši. „namjernoj“ razlici u plaći i to dvostruko: različita plaća za istu efikasnost i različita plaća za različitu efikasnost). Neoliberalna ideologija nije samo paradigma koja se tiče odnosa države i tržišta. privatizacija. Ova situacija je možda najočitija u Velikoj Britaniji gdje su obitelji spremne u prosjeku potrošiti trećinu svojih neto prihoda na skrb o dje- ci. Uz to. obiteljske relacije. dotadašnju strukturiranost svakodnevlja obitelji i ulogu žena u društvenoj reprodukciji. Posljedično su otada njega djece i odraslih sve manje „socijalizirane“. već i proizvodnja. Žene (još uvijek u najvećem broju) obavljaju neplaćeni dio rada u kućanskoj sferi bez kojega akumulacija viška vrijednosti nije moguća. To je problem. žene su dvostruko opresionirane – kao radnice i prema spolnoj osnovi. to postaje velikim opterećenjem za žene koje su pritomu i zaposlene. kad se „brižni rad“ tretira kao posao koji se tiče beneficija ili ekstra-troška (jer je on „prirodno“ ili „tradicionalno“ ženski i neproduktivan). sve veći broj žena emigrira obavljajući njegovateljske poslove (starijih i bolesnih). rezanje troškova unutar njega.14 APRIL 2013. na koji način se njihovi uslovi na radu i njihove plate porede sa uslovima i platama muškaraca? -Kad je riječ o ženskoj radnoj snazi. deindustrijalizacija. feminizacija siromaštva. Budući da su žene mahom zaposlene u javnom sektoru. racionalizacija broja zaposlenih. kraćeg životnog vijeka siromašnijih i rasta stope samoubojstava kod muškaraca. stopiranje industrijskog razvoja. još veću snalažljivot u organiziranju ekonomije kućanstva bez dostatnih materijalnih sredstava. stresa. programe strukturne prilagodbe i varijante fleksibilizacije rada možemo jasnije razumjeti trenutnu poziciju ženske radne snage. znači da se on ne razmatra kao nužan dio društvene reprodukcije (o čemu su krajem šezdesetih marksisitičke feministkinje povele kritičku raspravu u „debati o kućanskom radu“). najčešće majke. Kada su žene postale dijelom tržišta rada. načini suočavanja s teretom krize koji trpe domaćinstva. Egzistencijalno govoreći. deregulacija. uglavnom meta su ostaci welfarea i drugi troškovi socijalnog sektora. ciklus ženske eksploatacije sve je očitiji u aktiviranju neoliberalnih reformi. Dakle. i esencijalne i egzistencijalne naravi. strukturni uzroci podjele na ženska i muška zanimanja i sektore (occupational segregation). u vidu imamo četiri razine: stupanj kontrole pri zapošljavanju (monopol na zapošljavanje). Individualizacija kolektivne potrošnje znači napad na one o kojima ovisi klasni nerazmjer plaća. promjenu intimne razine odnosa između bračnih partnera i osnažvanje patrijarhalnosti. S krizom i nezaposlenošću pratimo i porast čitavoga niza psihosomatskih bolesti. potrebu za seksom (u razlici seksa kao biološke reprodukcije i „iz užitka“) i fizičku organizaciju života radnika u slobodno vrijeme bez čega dril i navika rada nije moguća (reprodukcija radne snage). rezovi u javnom zadravstvu imaju i izrazito biopolitičke potencijale pa utječu i na ženska reproduktivna prava. Sindikalizam je tradicionalno muški (uz neke izuzetke poput samoupravnog sistema. nezaposleni muškarci veoma teško uspostavljuju veze s praksama društvene odgovornosti i c) s obzirom na financijalizaciju tržišta i zaobilaženje klasične proizvodnje u tržišnom sistemu. Tek uz navedene procese. uz porast muškog nasilja unutar obitelji. Odnos rada i kapitala u zaokretu prema neoliberalnoj paradigmi svjetske ekonomske politike utječe na dva paralelna procesa. ali s drugu stranu taj analitički fokus nije potpun ako paralelno ne uzima u obzir klasnu predisponiranost rada. Pored tog problema. kako je to razradila Heidi Hartmann. osobe s invaliditetom. što najviše pogađa žensku radnu snagu u vidu part-timea i neizbježnosti fleksibilizacije rada. privatizacija javnog sektora. Uz to. privatizacija neplaćenog rada. to znači da se ili traže privatne usluge njege/čuvanja ili netko od roditelja radi pola radnoga vremena. radi se i o tomu da je pružanje financijske pomoći komodificirano. na siromašne. uz skraćeno radno vrijeme i plaće niže od plaća muških radnika. Dakako. uvedeni su troškovi subvencija. što je samohrane. Snalaženje u „krpanju dugova“ pretpostavlja dodatna neformalna zaposlenja i zaduženja (koja su često i ilegalna pa država naplaćuje velike kazne ako ih otkrije. ali i on je morao aktivirati ženske kvote). a žene ponovno samorazumljivo postaju zadužene za taj dio careworka. kao i porast muškog nasilja prema ženama. nezaposlene majke bespredmetno dovelo u najtežu poziciju. tj. sve lošije prehrane) utječu na slobodno vrijeme i seksualnost među partnerima. umirovljenike. unutarsektorska). u konačnici se zbivaju tri ne posve istovjetna slučaja: a) kriza zapravo funkcionira kao moment reprodukcije konzerviranja muško-ženskih uloga unutar obitelji i snažne reafirmacije patrijarhalnosti (kao što sam već i istakla. APRIL 2013. frizerke. dok je u zemljama periferije na snazi proces smanjenja ograničenja radnoga zakonodavstva i prekarizacija. Na koncu. žene. rezovi se direktno tiču njihovih moderno-stečenih modusa života u kojima su izborile konkretna materijalna prava. Kada je riječ o radu. Iz lijevo-feminističkog konteksta i posve ugrubo govoreći. a uloga se žena pomalo vraća na onu u predindustrijskoj fazi kapitalizma. rijeđi boravak muškarca u sferi doma koji radi „na crno“. tu bih izdvojila dva problema bez kojih teško da možemo analizirati problem ženskoga rada : a) na tržištu rada postoje mehanizmi društvenog isključivanja koji se ne aktiviraju na isti način kako to čine izvan njega i b) postoji tvrdokorna tradicija zanemarivanja emprijskih podataka o nejednakom položaju muške i ženske radne snage.

APRIL 2013. bez rodnoteorijskih diskursa. opremljenog zaostalom tehnologijom i pritisnutog oskudicom u životnim sredstvima i prostoru. nego što je bila puni odraz odnosa u svakodnevnom životu.. marksistička i anarhistička reartikulacija feminističkih pitanja nužna jer jedino u tom vidu može dati ozbiljne odgovore krizi. Sama činjenica da je 100. kao primjerice obrazovanje ili opća medicinska praksa. nedovoljno ulaze u historijsko-materijalističke analize koje su nužne za pojašnjenje strukturnih razloga ženske podređenosti. makar u grubim crtama. Da budemo jasni. Stojanović. po mom sudu. ne govori puno o strukturnim uzrocima postojećih spolnih razlika u zanimanjima. pravo na rad. odnosno žena. žene su proletarijat). s jedne strane se od studentica manje očekuje uspješnost studiranja ili upisivanje fakulteta. još važnije.000 žena tokom rata učestvovalo u radu Antifašističkog fronta žena (AFŽ). *** Ankica Čakardić je autorka i aktivistkinja nekolicine levih i feminističkih kolektiva. U progresivnim političko-ekonomskim analizama rijetko nalazimo feminističku perspektivu rada. područje feminističke ekonomike je sve sustavnije u kritikama ekonomskog konstruktivizma. abortusa. istraživanja ukazuju na snaženje patrijarhalnih ideja o ulozi koju bi porodica. Proširena patrijarhalna porodica. nasledstva. s tendencijom rasta. studentice sve rijeđe nastavljaju poslijediplomsko obrazovanje. godine. razvoda. ipak. Fokus ovog teksta usmeriću na položaj žena u odnosu na rad i polno-rodni sistem u porodici u Srbiji. artikulacija najtežih pitanja o odnosu spola i klase ne može se iscrpiti iz njih. Malobrojna nova levica tek pravi prve korake na polju političkog i naučnog angažmana i suočena je s velikim zadatkom pobijanja ovakvih ideoloških zamagljivanja i. većina radnih sati otpada na rad žena. primjerice. jako mali broj žena u tehnomenadžerskom sektoru i što bi kvote tobože riješile postojeće probleme spolne diferencijacije rada. 2012. već su je na nivou osnovnih načela i konstitucionalnih prava onemogućavali. Regresivna privredna transformacija kroz koju naše društvo danas prolazi uslovljava promene u materijalnim uslovima i strukturi porodičnih domaćinstava iz društvenih klasa koje preživljavaju prevashodno ponudom sop- stvene radne snage na tržištu rada. već i klasne. pitanje spola je strukturne naravi. pa je tako i zvanična štampa isticala ulogu udarnica i žena koje su svojim naporima u izgradnji zemlje razbijale tradicionalne stereotipe o tome kako bi žena trebalo da izgleda i ponaša se. ne vidim drugu mogućnost emancipatorske prakse nego iz pozicije ljevice koja može ispuniti zahtjev za progresivnošću jedino ako funkcionira prema feminističkim principima. a partijsko-državno rukovodstvo okrenulo se zapadnim kreditima i sve dubljoj integraciji u svetsko tržište. ženske grupe su fokusirane na čitavi niz relevantnih rodnih problema (iako. tada je pojava „slabe proizvodnje“ (lean production) neobično važna. kao i na odnos koji prema njima zauzimaju muškarci. o jednakim plaćama muškaraca i žena). društvo u kom je patrijarhalni moral proisticao iz privatnog poseda na selu.16 APRIL 2013.. 2011). One obavljaju veliki deo plaćenog i većinu neplaćenog rada. To je praksa rada vrlo specifično vezana za sektor obrazovanja u kojem dominiraju žene. dakle. čime je otpočeo ciklus zavisnog razvoja zasnovanog na stranim finansijama . da se već jednom civilizuje. kao i predsedavajuća Katedrom za socijalnu filozofiju Filozofskog fakulteta Sveučilišta u Zagrebu. trebalo da igraju u našem svakodnevnom životu i opštoj društvenoj reprodukciji (Radoman. Naše društvo mora da se konačno modernizuje. redukcija zvanične političke scene na „pro-evropsku“ i „anti-evropsku“ desnicu gotovo se u potpunosti reflektuje i na sferu intelektualne proizvodnje. uspeli su da pospeše javni profil žene. Samo da još jednom podvučem. Mislim da je historijsko-materijalistička. Kad je riječ o obrazovanju i neoliberalnim mjerama koje su odgovorne za napad na javno školstvo. Budući da je kriza uvjetovala osnaživanje patrijarhalnosti. Zanimljivo je i da najprogresivnije ljevičarske struje poput Syriza-e u svoj program nisu bitno uključile feminističke odgovore krizi (poznato nam je da u 40 točaka Syrize-inog oficijalnog programa samo jedna artikulira feministički zahtjev. nakon raskida sa Staljinom 1948. ona 21. kakva je u SSSR bila sprovedena tokom 1930-ih godina). feministički odgovori krizi su nedopustivo rijetki. od 1. „Analiza posleratnih ustava u Srbiji i Jugoslaviji pokazuje da oni nisu bili izvorište diskriminacije među polovima. prvenstveno u sektoru teške industrije. već su povratno uticali i na samopercepciju i samovrednovanje žena. širom svijeta zarađuju 20-50% manje za jednak rad nego muškarci. ove podatke valja analizirati uz strukturne elemente koje sam maločas spomenula jer sami ne zadovoljavaju eksplanatornu razinu slučaja. sloboda i ekonomske nezavisnosti. stvar nije puno bolja ni s ljevicom. Pravo glasa. Polazim od pretpostavke da je položaj žene u društvu. na zaštitu od nasilja u porodici. Tom tipu esencijalizacije su sklone liberalne feminističke frakcije kojima nije u fokusu promjena kapitalističkih odnosa u proizvodnji i distribucije kapitala. Domaćinstva su mahom kolektivno proizvodila za sopstvene potrebe. godine – nakon ukidanja Zakonika – svedoči o represivnom aspektu patrijarhata. Time se priprema financijska penalizacija studenata i u sve manjem broju im je omogućeno pravo na besplatno obrazovanje. kolikogod to preuzetno zvučalo. vratiti se historijskom položaju izvan tržišta rada. 17 obrazovanje) i koji su izgubili na simboličkom kapitalu. što će ženama kvote u najplaćenijim sektorima ili vodećim funkcijama u politici ako je pristup obrazovanju ograničen. o infantilizaciji i sputavanju žena (Gudac-Dodić. godine do konačnog poraza monarhije u ratu. početka rada na konstrukciji socijalističkog odgovora i alternative ovom prividnom dualitetu tradicionalnomoderno. Ovakvo stanje reflektovalo se i u Srpskom građanskom zakoniku. „fleksigurni“ rad. Mislim i da efekt „staklenog stropa“ dosta govori o poziciji u kojoj se nalaze studentice i one koje su diplomirale. Paralelno s tim. u sklopu ideje o neophodnosti šireg i radikalnog društvenog preobražaja. da postane kao Zapad i – problem rešen. Pogrešno bi bilo. prvenstveno članica) u javnom životu. mjera štednje. ali mislim da feminizam nema vremena za zaobilaženje empirijske strogosti ili reduciranje na kulturnoidentitetske teorije. patrijarhata i sl. tj. ovaj proces ženske i opštedruštvene emancipacije shvatati jednolinearno i evolucionistički. Protiv dvoglavog orla Porodica u Srbiji između tržišta i patrijarhata PIŠEMatija Medenica Ž koji je slabo produktivan i gubi vrijeme. koji je na snazi bio od 1884. No. Poznato je da se ovaj oblik ugovora o radu počeo primjenjivati s ideologijom sredine 70ih godina XX stoljeća i da su ga mahom afirmirale žene koje tada masovno izlaze na tržište rada. Žene čine 70% nepismenih u svijetu. delatni okvir za dalju diskusiju o preokretanju sadašnjeg trenda u pravcu ostvarivanja pune društvene. Ono što ovu proizvodnju razlikuje od drugih oblika je tzv.. 2012). one rijeđe od muškaraca nastavljaju karijeru. ovdje se ne radi tek o izoliranoj identitetskoj politici. pokušaću ovde da na osnovu već postojećih empirijskih istraživanja o položaju žene u domaćinstvima u Srbiji i odabiru porodičnih socio-ekonomskih strategija ponudim. Bilo bi posve suludo reći da bi ekonomija ili politika bile „bolje“ ako bi njima naprosto rukovodile žene. treba reći. Narodnooslobodilačka revolucija nasledila je. (Perović. zarađuju 10% svjetskog dohotka. Čakardić. kao i način na koji ih tretiraju zvanične institucije. Zvanični ideolozi i tumači ovog procesa „tranzicije“ manično upiru prstom u tradicionalni i patrijarhalni moral i kao lek nam prepisuju još „evropskih vrednosti“. najčešće radi zasnivanja obitelji. posebno danas kada procesi deindustrijalizacije i privatizacije.. Kako radnice i ženske organizacije artikulišu politički odgovor krizi? Na koji način misliš da je danas potrebno voditi borbu za žensku emancipaciju? -Ako uzmemo u obzir postjugoslavenski kontekst. ne predstavljaju samo legislativne napretke u pokušaju što doslednijeg sprovođenja Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima. Na koji način neoliberalne mere u visokom školstvu utiču na studentkinje? -Reforme u znanosti i visokom obrazovanju (u postjugoslavenskom kontekstu) uvode se kao nepripremljena komercijalizacija školstva koja se odvija mehaničkim povezivanjem znanosti i visokog obrazovanja s gospodarstvom. Na taj se način ruši koncept obrazovanja kao javnoga dobra. o čemu u nekoj drugoj prilici) ali. U tom smislu. Proces feminizacije rada indikator je slabije plaćenih poslova i lošijih uvjeta rada. 2000. zauzimaju 10% mjesta u parlamentima i 5% predsjednica država su žene. ali i drugih evropskih društava. praćena kolektivizacijom zemljišta („socijalistička“ prvobitna akumulacija kapitala. Ovo pitanje je od izuzetne važnosti. nema feminističke teorije. Neki od podataka UN-a: žene obavljaju 67% svjetskoga rada (dakle. a da je 88% njih glasalo na posleratnim izborima 1945. stresni pristup menadžmentu (management by stress approach) gdje se planirano izazivaju stresne situacije na radnom mjestu ne bi li se prosvjetne/i radnice/i iscrpile/i i ne bi li se opravdano izlučio rad koji nije efikasan. vlasnice su 1% svjetskog imetka. stvar nije samo spolne prirode. S drugu stranu. U socijalističkom društvu jednakost muškarca i žene više je uvođena dekretima partijske države. Napori pokreta za žensku emancipaciju i socijalističkih pokreta od XIX veka do danas. Onda kada su plaćene. pravo na abortus i kontracepciju. točan. prvenstveno onih koja se nalaze na periferiji evrozone (Živković. Drugim riječima. Jugoslavija se našla u situaciji konstantne pretnje od invazije i ekonomske blokade s Istoka. političke i ekonomske jednakosti između žena i muškaraca. On je. Njen plan za razvoj zemlje u prvih par godina poklapao se sa staljinističkom recepturom izgradnje „socijalizma u jednoj zemlji“: energična industrijalizacija. a jednom kada obrazovanje postane luksuz (a tendencija je komercijalizacije školstva upravo takva) za očekivati je da će se žene manje obrazovati i. ENE SU danas vidljivije više nego ikada do sad u ljudskoj istoriji. ima i grupa koje diskreditiraju ozbiljnost feminizma. 2006: 35). branio ženi pravo glasa. KPJ je na vlasti ovakvo stanje nastojala da promeni. to što je. 2006: 119) Prvi period industrijalizacije zahtevao je upošljavanje svih ruku. No opet. tako. a do njih ćemo doći – ubrzavanjem tempa „evropskih integracija“. one obavljaju između 10 i 20% direktorskih i upravnih poslova. a socijalno-materijalni status postaje preduvjetom za pristup visokom obrazovanju. S jednu stranu. ulažu u karijeru i sl. Hoću reći. Modernizacija u SFRJ: između tržišta i emancipacije Jugoslavija je iz Drugog svetskog rata izašla kao agrarno društvo. Premda žene u većem postotku završavaju fakultete. iako su muškarci ti koji i dalje imaju veliku prednost u naplati svog rada. Taj fetišizam individualizma jedan je od razloga koji još jače utječe na produbljenje nerefleksije studentica o vlastitoj eksploatiranosti i opresioniranosti. Globalno posmatrano. glede njenih prava. 2007) Nažalost. Ovo je još jedan od razloga zašto je u obrazovnom sektoru nužno osigurati rad na određeno vrijeme. žene za isti posao primaju manju novčanu nadoknadu od muškaraca (Sutcliffe. a budući da ona predstavlja stanoviti zbir napora heterodoksne političke ekonomije. 2001: 59). služila je ujedno i kao mehanizam solidarnosti i preživljavanja u teškim uslovima i kao mehanizam kontrole države nad stanovništvom. između ostalog. S obzirom da je njega djece i odraslih sve manje socijalizirana (ili to nije uopće). Možda ću zvučati neodmjereno. U međuvremenu. Oko 70% stanovništva živelo je mahom na parcelama jedva većim od jednog hektara. Kvote u postojećem obliku bez prakse koja inzistira na sistemsku promjenu nemaju smisla. putem „mera štednje“ drastično menjaju strukturu srbijanskog. ali isto tako.“ (Gudac-Dodić. ali nauštrb angažovanja nekih njihovih članova (tj. a s druge se – posve suprotno – osnažuje koncept „uspješne žene“ koja se samostalno „poduzetničkim duhom“ bori za svoju poziciju.3 milijarde ljudi koji žive u potpunom siromaštvu 70% su žene. u kojoj je više generacija živelo skupa pod dirigentskom palicom najstarijeg muškarca. praćeni vrtoglavim porastom nezaposlenosti i pospešeni svetskom ekonomskom krizom i posebno krizom evrozone. određen prvenstveno u susretu između ekonomske baze društva – odnosno položaja koje dato društvo u određenom trenutku zauzima unutar sistema globalne podele rada i svetskog tržišta – i snage i karaktera društvenih pokreta koji se mobilišu sa ciljem ostvarivanja ženske emancipacije. dakle.

Uprkos proklamovanom cilju. 9. dok bi joj jačanje savezne ekonomske vlasti po savetima MMF-a omogućilo da implementira program investicija i okuša se na evropskom tržištu.18 APRIL 2013. žene su u proseku trošile 5. ustanovi ili u drugoj vrsti organizacije ili rade kao privatni preduzetnici. „Od 1965-1975. Srbija. koji traje do danas. http://www. obavljenoj deset godina kasnije. Za isto vreme. „Najmanja primanja su imali proizvođači odevnih predmeta s 2. 1990-ih je nastupio period istiskivanja žena sa tržišta rada i ponovnog „povlačenja u sferu privatnosti.3. nakon privredne stagnacije u SFRJ i rastućeg tereta dugova tokom 80-ih. 2011: 53) „U grupi domaćinstava koja nemaju članove opterećene višestrukim radnim aktivnostima.“ (Blagojević. 2012) Došlo je do toga da srpski političari ukinu autonomiju pokrajina. Nedobačenost ove državne intervencije jasno se čita u podatku da su žene 1965. a „porodica je osnovna ćelija svakog zdravog društva“. Uzimajući u obzir preširoku definiciju zaposlenosti i nezaposlenosti kojom se vodi Anketa o radnoj snazi Republičkog zavoda za statistiku. godine. Još 2000. osim s one strane pulta skupštinske kantine. kolektivizacija zemljišta ubrzo se pokazala kao propast.“ (Milić.. 2006: 73)2 Ovo je izvršilo dvojak uticaj. u listovima poput Politike. ovi servisi ostaju nepristupačni velikom broju žena. godine nezaposlenost žena iznosila je 20. poručivali su listom bivši marksisti i zvanični disidenti. u Anketi se ne uzima u obzir formalni status lica koje se anketira. ovo joj je ostavljalo manje slobodnog vremena nego ženama na kapitalističkom Zapadu u istom periodu. a u 1990. i potom od 1989.1 Oko 88% muškaraca i 85% žena rade i preko 40 sati nedeljno. 19 (zaduživanju). (Milić. Prouzrokovaće i tlačenje Albanaca na Kosovu. bankama i finansijama u okviru republičkih granica. pomažući članovi u domaćinstvu. koju tek 2000. 2002). To znači da su u krizu upali i novi i stari oblici porodičnog organizovanja. samim tim. čija se unutrašnja dinamika od 1950-ih godina kretala između ciklusa liberalizacije i centralizacije. 2013. i 1986. godine indeks nezaposlenosti se udvostručio. Prvi višestranački izbori pružaju dobru perspektivu na novi-stari položaj žene: u Skupštini gotovo da ih nije ni bilo. godine. mahom za sopstvene potrebe. većina nezaposlenih ili sa ličnim prihodima (penzije. Tako kontradiktorni proces jugoslovenske industrijalizacije i urbanizacije dovodi ujedno i do porasta urbane radničke klase i do očuvanja patrijarhalnog seoskog poseda. budući da za rast zasnovan na izvozu na inostrana tržišta Srbija nikada nije bila osposobljena. Već ovaj kratki novinski napis upućuje na to da najslabije plaćena zanimanja obavljaju žene. dok su prerađivači kože i drveta zaradili prosečno 3. 2006: 95).2%. Anđelka Milić navodi da je tokom devedesetih čak 38% domaćinstava kojima formalno zaposlenje nije bio dovoljan izvor prihoda preživljavalo od bavljenja poljoprivredom. te da je stoga trpela cela porodica. 2003. prema domaćim autorima. 2006: 92) Materijalni uslovi sve su snažnije istiskivali ženu iz javne sfere. 2006) Sve nepreglednije društveno rasulo davalo je na značaju glasovima koji su tražili „čvrstu ruku“: država treba da se vodi kao porodica. „Mere štednje“ koje su SFRJ nametnuli MMF i Evropska zajednica (preteča EU). a pod pretpostavkom nekvalifikovanosti – što je upravo proizvod tržišne racionalizacije proizvodnje u navodno socijalističkoj državi. centralizacija je.“ (Milić.4% u slučaju muškaraca. kao i u pokretanju „ženskih strana“ koje promovišu „ženstvenost“ i materinstvo. godine. u kojoj su preuzele ulogu socijalne brige o porodici u izrazito nepovoljnim uslovima propadanja životnog standarda i kraha institucija socijalne brige. AFŽ beleži porast stavova o tome kako „smo do te mere izgradili socijalizam da žena može da ide natrag u kuću i da vaspitava decu“. dok je kod muškaraca ovaj broj iznosio manje od sata. 2006: 66) Ovo je značilo nastavak značajne uloge koju je sivi sektor ekonomije igrao u porodičnim strategijama preživljavanja još od perioda 1 „Zaposlena lica su lica koja su najmanje jedan sat u posmatranoj sedmici obavljala neki plaćeni posao (u novcu ili naturi). deluje da se ova razlika smanjila i sada iznosi sat vremena. Sindikalna aktivistkinja Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata (danas bliski LDP) u Petooktobarskoj revoluciji „U GRUPI DOMAĆINSTAVA KOJA NEMAJU ČLANOVE O P T E R E Ć E N E VIŠESTRUKIM RADNIM AKTIVNOSTIMA. sada je ulegao u ležište sve glasnijih nacionalnih pokliča partijskih elita.b92. ‘U današnjem svetu samo budale ne uzimaju kredite’. „Decenijama dobijani jeftini krediti u međuvremenu su veoma poskupeli. 2011: 23) 2 Prema RZS anketi. do 1990. (Milić.7% DOMAĆINSTAVA U KOJIMA SU ŽENSKI ČLANOVI ZAPOSLENI I ISTOVREMENO O B A V L J A J U KUĆNI RAD.“ (Babović. Vojvodine i Kosova. godine nasleđuje „modernizacijska“ faza „odložene tranzicije“: s preko milion nezaposlenih i lica na prinudnim odmorima. Nije potrebno posebno naglašavati to da taj prihod u velikom broju slučajeva nije mogao biti bread-winning. Srbija posle Petog oktobra: odblokirani patrijarhat S početkom poslednje decenije XX veka. odgovarala upravo Međunarodnom monetarnom fondu (MMF). godine. godini je skočio za jednu četvrtinu u odnosu na onaj zabeležen 1985. Ovakvi uslovi pogodovali su očuvanju patrijarhalne svesti i njenom širenju iz sela u grad. čak i veći od opšte stope rasta zaposlenosti. ili/i višegeneracijski suživot u proširenoj porodici. S jedne strane. Sveukupno. (Blagojević. realna primanja između 1980. zagarantovanu Ustavom iz 1974. ustanovilo je da „u porodicama viših i srednjih slojeva gotovo 100% supružnika je zaposleno. okončan potpisivanjem Dejtonskog sporazuma 1995. što je slabilo unutrašnje napetosti.2 sati na kućne poslove. Na ovo pitanje vratićemo se kasnije. 2006: 65) „Ključna decenija za Istočnu Evropu bile su 1970-te. primenjivane su od 1982. godine i uspostavljanjem neokolonijalnog „međunarodnog protektorata“ na Kosovu. Eksplozija nezaposlenosti primorala je porodice na traganje za novim-starim strategijama: povratak na selo. koji je činio nit koja je povezivala tradicionalnu seosku i modernu gradsku porodicu. Osiromašena radnička klasa ostavljena je da se sama snalazi za preživljavanje. kompanijama. u 2000. nego se radni status tog lica određuje na osnovu stvarne aktivnosti koju je ono obavljalo u posmatranoj sedmici. Recentralizacija je značila odu- zimanje republičke kontrole nad resursima. dok je u nižem sloju to slučaj samo sa oko 40% porodica. (Milić. Zvanični Beograd je u tome video priliku za dominaciju na domaćem tržištu. Već od početka pedesetih godina. Veliki višak nezaposlenih u slučaju bivše Jugoslavije prelivao se kroz emigraciju u zemlje Evrope i Amerike. od čega je 20 do 30 odsto bio neplaćeni rad“.net/info/ vesti/index. naspram tradicionalnog modela proširene seljačke porodice. ulazi u fazu „blokirane tranzicije“. kao i lica koja su obavljala neki posao koji su samostalno pronašla i ugovorila (usmenoili pismeno) bez zasnivanja radnog odnosa i kojima je taj rad predstavljao jedini izvor sredstava za život. osnivanjem jaslica. 2010. a posebno u radničkoj klasi. U prvoj fazi. (Gudac-Dodić. bio jednak onome iz 1978. zaposlenost žena beleži konstantan rast tokom perioda SFRJ. uključuju se iindividualni poljoprivrednici. opala [su] za 40%. da bi se olakšala naplata duga. ljudi koji su preživljavali kombinujući najamni rad u fabrici i rad u poljoprivrednom gazdinstvu. godine (Milošević. Crkve i klubova intelektualaca koji su zahtevali nacionalno jedinstvo. No. 2006: 63). koje će se završiti NATO agresijom nad Jugoslavijom 1999. žene su van kuće radile u proseku 5. Anketno istraživanje obavljeno 2003.. Pa ipak. godine.“ (Hofbauer. Nivo zaduženosti je 1991.“ . pokušava da olabavi teret žene pri uzgoju dece i poslovima u kući. godini u Srbiji je živelo preko dva miliona siromašnih.“ (Dale. 4. bum na svetskim tržištima i niske kamatne stope podstakli su eksploziju udruženih bankarskih zajmova Istočnoj Evropi i Trećem svetu. Pokušaj SFRJ da se uklopi u „svetsku podelu rada“ završio je u njenoj periferizaciji. Ovaj period takođe krasi i klasični indikator „modernizacije“: uspon gradske nuklearne porodice. ali koja su u toj sedmici bila odsutna sa posla. 2004: 49) Od SFRJ je traženo i da sprovede recentralizaciju. dužničkom ropstvu i negiranju svih pokušaja emancipatorskih projekata – od samoupravljanja. Skoro 30 milijardi američkih dolara odlilo se između 1981. kao osnovne potrošačke jedinice u kapitalističkom društvu.061 dinara. Istovremeno dolazi do rasta nacionalnih tenzija koje će već početkom devedesetih prouzrokovati građanski rat. kao proizvodne jedinice. te godine žene su radile dva i po sata dnevno duže od muškaraca.680 dinara. Prosečna neto zarada u avgustu 2003.. 2009: 41) U sličnoj situaciji našla se i Jugoslavija. naspram 18. dok se 66% domaćinstava nalazilo na granici opstanka. usled otpora seljaka koji su činili okosnicu revolucije i. Uprkos tome. i 1987. godine. 2009: 137) Patrijarhat.7% domaćinstava u kojima su ženski članovi zaposleni i istovremeno obavljaju kućni rad. Prema tome. godine raspusti AFŽ. godine u proseku radile „60 do 70 sati nedeljno. a muškarci 7. nemam uvid u metodologiju korišćenu pri obradi rezultata ankete iz 2000.462 dinara. u vidu otplata kamata iz ove zemlje. invalide.387 dinara. posebno usled reganističke politike državne potražnje koja je dovela do ogromnog skoka kamata. DO TE MERE SMO IZGRADILI SOCIJALIZAM DA ŽENA MOŽE NATRAG U KUĆU DA VASPITAVA DECU ZAPOSLENA ŽENA I DALJE JE MORALA DA OBAVLJA VEĆINU KUĆNIH POSLOVA Dakle. 23. godine iznosila je 11. 3 „U Srbiji prosečna plata u avgustu 11. 2006: 64) Ovakav trend „povratka na staro“ vidi se i u odluci partije da 1953. održanja režima na vlasti. 2011: 58) Nažalost. Države i preduzeća shvatili su da je postalo lako doći do pozajmice.“3 Dodatno. do ženske emancipacije – u znojavom i krvavom susretu partijarhata i etničkog nacionalizma.5 sati.. većina porodica iz nižih klasa je u teškim ekonomskim uslovima primorana da preživljava na samo jednom prihodu. izjavio je lider Istočne Nemačke Erik Honeker. socijalne alimentacije) koncentrisana je u nižoj klasi. (GudacDodić. kao i lica koja su imala zaposlenje. APRIL 2013. (Blagojević.“ (Babović. menzi itd. takođe. U zaposlena lica. ovo je praćeno situacijom u kojoj su žene (posebno trudnice i žene s decom) prve koje dobijaju otkaze u situacijama u kojoj je potrebno otarasiti se viška radne snage (Gudac-Dodić. Vidimo kako je kriza iz 80-ih iz ekonomske prerasla u opštedruštvenu krizu. Država. godine. ima 43.680 dinara“.php?yyyy=2003&mm=09&dd=23&nav_ category=9&nav_id=120194 Pristupljeno 5. nešto bolje su bili plaćeni proizvođači tekstilnih prediva i tkanina s platama od 3. Pa ipak. S druge strane. do 1985. a njihov kvalitet varira u zavisnosti od stanja u privredi. Štaviše. IMA 43. vrtića. pored lica koja imaju zasnovan radni odnos i rade u preduzeću. (Živković. odnosno porodice imaju više od jednog prihoda. Takve mere sve su više srozavale standard u društvu. Liberalizaciji su težile bogatije regije.879 odnosno 5. 2006: 68) Privatizacija i deindustrijalizacija dodatno su pogoršale ovo stanje. nisu uspele da reše problem duga. poput Slovenije i Hrvatske – one okrenute proizvodnji za izvoz. Takva društvena konstelacija izrađa i klasu polutana. praćenim poras- tom straha od gubitka radnog mesta. zaposlena žena i dalje je morala da obavlja većinu kućnih poslova.

166-316 Gudac-Dodić. u: S. 129-148 Dale. generacije mladih žena socijalizuju se u uslovima koje možda i najbolje opisuje podatak iz već pomenute ankete iz 2003 godine: 100% žena izgubilo je posao iz porodičnih razloga. Na taj način perpetuiraju se patrijarhalni obrasci u porodici.124. Literatura Babović. 188-219 . London Živković. Biblioteka Helsinške sveske. F. 23. teško je pogodilo žene i dovelo do smanjenja broja radnih mesta koja u potpunosti pokrivaju porodiljsko. Model koji se testira u Grčkoj je taj u kome više nema javnih službi. Biblioteka Helsinške sveske. Kultura. H. njihove zarade su za 18% niže od zarada muškaraca. Beograd.). promene u toku postsocijalističke tranzicije u Srbiji.“4 Liberalizam ide ruku pod ruku s patrijarha4 „Greek crisis hits women especially hard“. prolongirane ekonomske krize. Institut za sociološka istraživanja Filozofskog fakulteta u Beogradu. 33-130 Hofbauer. ali i kao (ne)zaposlene žene na koje otpada briga o starima i članovima domaćinstva koji imaju posebne potrebe. Beograd Milić. Tomanović (prir. za državne investicije u nova radna mesta u zdravstvu. 6. Ovaj odnos postaje ogoljeniji u eri ideološke krize. domaćeg prostora – prostora u kom se ljudske potrebe koje se ne mogu neposredno ispuniti na tržištu ispunjavaju ili individualno. ako hoćemo efikasnu borbu protiv tržišta.).). Beograd. (2011): Stavovi i vrednosne orijentacije srednjoškolaca u Srbiji. 2006: 66). nacionalizaciju banaka i industrije pod demokratskom kontrolom i za obaranje kontrole tajkuna i multinacionala nad poljoprivredom i trgovinom robama široke potrošnje. u: M. M. godine. žena je postala prva služavka. Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji. Isto kao što se ugovor o radu sklapa formalno dobrovoljno i pod jednakim uslovima. str. Zamrzavanje plata koje su nametnule mere štednje u javom sektoru. „U starom komunističkom domaćinstvu. u kom su dominantno zaposlene žene. od 1991-2006. A. danas se najbolje vide na primeru Grčke. još jedan je od faktora koji ne utiču samo na njihovu ekonomsku nezavisnost.edu/faculty/alain-badiou/articles/ spasimo-grcki-narod-od-njegovih-spasitelja/ Pristupljeno 5. Beograd Čakardić. Porodice u Srbiji danas u komparativnoj perspektivi. ženama povereno vođenje domaćinstva bilo je isto toliko javna. i 1995. str.uk Engels. (2009): „The East German revolution of 1989“. str. (2009): „Radne strategije i odnosi u domaćinstvu: Srbija 2003-2007“. ili putem rodno struktuiranih međuljudskih odnosa. br. (Milić. tom. kao sistem proizvodnih i društvenih odnosa. Ono je postalo privatna služba.“ (Badiou. koliko i rad muškaraca na pribavljanju životnih namirnica. gde je zdravlje privilegija bogatih. u: K. ovog puta locirane u gradu. Ono se više nije ticalo društva. gde je populacija ugroženih žrtva programirane eliminacije. (2000): „Modernizacija bez modernosti“. opisuje relaciju privatno/domaće-javno. kao i konstantne pozive Fiskalnog saveta da se seče sve što se seći može kako bi se vraćali dugovi stranim bankama. 31. 2012. (2006): „Socio-ekonomske strategije i odnosi unutar domaćinstva“. A. Društvo u previranju. Zato da bismo se efikasno borili protiv patrijarhata moramo istovremeno da napadamo tržište i njegove liberalne mistifikacije stvarnosti: navodnu suprotstavljenost jednakosti/modernosti i patrijarhata/tradicije. Filip Višnjić. već i na blagostanje čitave porodice. Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji. Srbija u modernizacijskim procesima XIX i XX veka. levica. „Podaci koji se odnose na zaposlene kod pravnih lica (iznad 50 zaposlenih) pokazuju da su zarade žena za svaki nivo stručne spreme niže od zarada muškaraca iako je kvalifikaciona struktura žena znatno povoljnija od kvalifikacione strukture muškaraca. str. Kako neki autori ističu: „Radi se o kupovini vremena za spas kreditora dok se zemlja vodi u siguran bankrot. tom II. (2011): Žene i muškarci u Srbiji: šta nam govore brojke?. A. 15. isključena iz učešća u društvenoj proizvodnji. ekonomskom i kulturnom frontu protiv dvoglavog orla tržišta i patrijarhata. Helsinški odbor za ljudska prava u srbiji. „Prema zvaničnim nacionalnim statistikama. Milić i S. odgovori. Rosa Luxemburg Stiftung. koje čine okosnicu anti-krizne politike Evropske unije. šanse za to da će politička elita preduzimati korake u ovom pravcu ravne su nuli. (2006): „Porodica i modaliteti radnih aktivnosti članova. G. koji sputava i infantilizuje ženu. A. čime se maskira dominacija vlasnika kapitala nad radnikom/com. Beograd. str. Institut za sociološka istraživanja Filozofskog fakulteta u Beogradu. odnosno njen suštinski uvozno-zavistan. Društvo u previranju. M.). Dostupno i na www. društveno nužna radinost. B. Beograd Stojanović.). tako i formalna rodna ravnopravnost maskira dominaciju muškaraca nad ženama. kao novog spoja stare partijarhalne porodice s osiromašenog sela i „nove“ nuklearne i patrijarhalne porodice iz osiromašenog grada. Povlačenje žena u privatnu sferu domaćinstva vrši se uzajamno s reprodukcijom konzervativnih ideja o njenoj društvenoj ulozi. Srbija 20002006. Jadžić et al (prir. određuju nasuprot svim pređašnjim oblicima društvenog uređenja jeste razvoj privatnog. budžetski-deficitaran i dužnički karakter. moramo se boriti protiv patrijarhata: iako on u svojoj novoj formi nastupa „odozdo“ kao defanzivni mehanizam protiv tržišne destrukcije. Beograd Sutcliffe. u pitanju je temeljni zaključak o odnosu između kapitalizma i patrijarhata koji.“ (Blagojević. ili su u pitanju posledice neodvojive od ishodišnog mesta same društvene transformacije kroz koju prolazimo? Protiv dvoglavog orla Moderno društvo pruža nam iskustva koja su izuzetno privatizovanog i komodifikovanog karaktera. Institut za sociološka istraživanja Filozofskog fakulteta u Beogradu. 2011: 64) Ovde bi trebalo postaviti pitanje uzroka ovakvog stanja. Beograd.“ (Engels. Beograd. B. Program Ujedinjenih nacija za razvoj. u: M. odnosno onda kada ideološka opravdanja društvenih nejednakosti počnu da se osipaju pod udarom stvarnosti – duboke. Srbija krajem milenijuma: razaranje društva. sposobne da ujedini sprektar snaga od femi- nistkinja do sindikalaca koji bi se zajedno borili na političkom. International Socialism. Generacije mladih koje su stasavaju i socijalizuju se tokom devedesetih i dvehiljaditih godina naviknute su na činjenicu da su im majke domaćice. 1. V. Ljudi. Izabrana dela.guardian. L. Jadžić et al (prir. (2006): „Položaj žene u Srbiji (1945-2000)“. država. Marks i F. 81-100 Babović. Ovo se izmenilo s patrijarhalnom porodicom. Milić (ur. Institut za sociološka istraživanja Filozofskog fakulteta u Beogradu. (2012): „Tranzicija na Balkanu – Povratak u budućnost“. Jedna od stvari koje kapitalizam.uk/world/greek-electionblog-2012/2012/jun/15/greek-crisis-women-especiallyhard Pristupljeno 5. Društvena uloga žene redukuje se na negu i reprodukciju porodičnog života i besplatan rad koji obavlja u porodičnom domaćinstvu. privatne svojine i države“. str. 4. Bolčić i A. bolnice i klinike raspadaju. No. Blagojević Hjuson. Drastično smanjivanje budžetskih izdataka za socijalne službe i otpuštanja u javnom sektoru upravo su najdrastičnije pogodili žene: kao populaciju koja čini većinu zaposlenih u javnom sektoru. Zato borba za ravnopravnost mora biti sastavni deo borbe protiv tržišta: protiv dalje privatizacije.egs. dostupno na http:// www. videćemo više nego zabrinjavajuće stanje. Đurković (ur. Institut za evropske studije. Beograd Radoman. odgovori. Beograd. široke i radikalne političke organizacije levice po modelu grčke Sirize. 2012) Osvrnemo li se samo na efekte koje su „mere štednje“ do sada imale po žene u Grčkoj. (2001): 100 Ways of Seeing an Unequal World. levica. Radi se o tretiranju Grčke kao laboratorije za socijalni eksperiment koji će se u sledećem koraku primeniti u celoj Evropi.). 21 između 1991. 2013. 2006: 7072) Isto tako. Beograd. (2012): „Minimalna država i neoliberalne strategije kapitalizma“. i još više s monogamskom inokosnom porodicom.co. 2013. u: S. 141-157 Perović. više od četvrtine žena – 26% – bilo je bez posla u martu. Žene i deca: 4. promene i svakodnevni život. koje je obuhvatalo mnogo bračnih parova i njihovu decu. školstvu i uzgoju dece (socijalizacija reprodukcije). Da li su u pitanju „odložena tranzicija“ i „blokirana tranzicija“. u: M. dok su oni koji još uvek imaju posao osuđeni na ekstremne oblike siromaštva i nesigurnosti. str. ne smemo zaboraviti da je on ujedno i metod kontrole „odozgo“. 57-79 Milošević. Tomanović (prir. Kriza. M. Za takav poduhvat neophodna nam je izgradnja nove. u: A. Rosa Luxemburg Stiftung. ovo je učvrstilo važnost proširene porodice kao načina preživljavanja: no. gde se škole. privreda. dužničke ekonomije čija bi sposobnost da vrati dug evropskim bankama mogla biti odlučujuća za opstanak monetarne unije. B. http://www. u: S. protiv duga. konkretno krizom tržišta rada. (1950): „Poreklo porodice. podstaknuti prvenstveno stanjem u privredi. iako žene čine 58. str. Činjenica da žene i danas za isti posao u Srbiji primaju manje novca. događaji i knjige. M. u poređenju sa 19% muškaraca.isj. Isto tako. APRIL 2013. 135-150 Badiou. uz dvostruko veće šanse za gubitkom posla od njihovih supružnika (Milić.7% zaposlenih s visokom stručnom spremom. br. knj. Tako vidimo na koji način je današnji patrijarhat zombirani spoj starih ideja dignutih iz mrtvih tržišnom „racionalizacijom“ na periferiji evrozone. društvo. Kriza. Beograd. (2002): „Nezaposlenost u Srbiji devedesetih: Stvarnost i privid „ekonomije preživljavanja““. godine“. koje su proizvod ranog stadijuma razvoja antropologije u delu Luisa Morgana na čiji se rad Engels ovde oslanja. Društveni efekti „mera štednje“. et al (2012): „Spasimo Grčki narod od njegovih spasitelja“. Tomanović (prir. u uslovima u kojima se državne službe za brigu zatvaraju ili postaju preskupe. uprkos svim odstupanjima.org. 1950: 224) Ostavimo li po strani neke očigledne simplifikacije.20 APRIL 2013. 4. (2004): Proširenje EU na Istok: Od Drang nach Osten do integracije periferije u EU. Imajući u vidu strukturu srbijanske privrede.). (2007): „Strana ulaganja – stanje i perspektive“. Engels. Na primer. Zed Books. Biblioteka Svedočanstva.

to daje prostor mačisti da postane siledžija. Javite nam se! . Od 144 zemlje. perspektiva je da studiraju prevashodno „najbolji“ (što sve više znači bogati i snalažljivi). Seksizam i mačizam bili su dosta prisutni na plenumima i uopšte unutar pokreta. napustio blokadu. koje broji 1000 ljudi. nije bilo dovoljno žena govornica.html?news_id=227654 23 Emancipacija žena kroz studentske borbe U ovom tekstu pokušaćemo da sagledamo neke realne domete emancipatorskog potencijala direktnodemokratskog načina organizovanja. PATRIJARHALNA PRIRODA društva znači da je obično veoma malo žena angažovano na radikalnoj levici. da čisti liberalni virus sebičnosti i samodovoljnosti iz nas samih. kako bi obezbedile uslove za studije i neku samostalnost i slobodu. Takođe. Želimo da inspirišemo žene da postanu politički aktivne i samouverene. pitanje jednakosti redukuje na inicijative za donošenje zakonskih mera (rodni mejnstriming). kako je naše iskustvo pokazalo. a rukovodstvo su takođe žene – kaže Kovačević. Sve manji izgledi za zaposlenje dovode do toga da se vrši jasnija raspodela „uloga“ u domaćinstvu – muškarci su zaduženi za prehranjivanje porodice. Dolazi do „Bolonjske reforme“. nastavili smo da edukujemo sebe i druge o ženskom pitanju. pokrenule i druge žene da se bore za svoju emancipaciju. izuzev teksta Borke Pavićević koja je iskritikovala rektora i stala na stranu studentkinja i studenata. uz obećanje „lifelong“ studiranja. fakulteti su ostavljeni sami sebi (redovnim profesorima) da se snađu šta će i kako će da rade. Aktivistkinje koje su već učestvovale u društvenim pokretima igraju ključnu ulogu u izgradnji tog poverenja. na primer. a one koje se i odluče na to uglavnom imaju i druge. Zato ne treba da čudi da je u pripremnim procesima za blokadu i u samoj blokadi fakulteta učestvovao veliki procenat studentkinja. obaveze vezane za domaćinstvo. besplatno i svima dostupno obrazovanje.danas. Na plenumima su češće i opširnije govorili muškarci. pokret bi morao da ima i set ženskih zahteva. nego i sa seksizmom iznutra. koji će uglavnom onda otići u potragu za poslom u inostranstvu. jer utiču na mlade žene i studentkinje da se bore za svoja prava i jednakost. Dakle. zajedničkim naporima smo organizovali protest i održali tribinu o diskriminaciji žena i seksizmu.000 ljudi. odnosno spoljnjeg sveta. dok i ono na šta se na papiru (Zakon o visokom obrazovanju) obaveže – ne ispunjava. Stvar je u tome da se država uopšte ne bavi obrazovanjem jer ljudi ne mogu da se zaposle ni ovde ni (u sve većoj meri) napolju. da se guši. da se država ne meša.3 Međutim. štaviše isti je kasnije imao još ispada. Direktna demokratija. recimo. Moramo privući više žena u borbu i napraviti od njih revolucionarne kadrove. To služi jednom cilju: otplaćivanju rastućih dugova prema inostranstvu. Kako bismo izgradili ženske kadrove odlučili smo da pokrenemo kampanju – Akciju za prava studentkinja (FESRA) – koja bi razvila teorijske i organizacione sposobnosti naših članica i studentskih aktivistkinja. tj. što znači da nema ni pritiska na Univerzitete i fakultete da sprovode ono malo stavki koje zapravo stoje u Bolonjskoj deklaraciji.politika. jer pravi prvi korak obećanjem da će svako/a biti saslušan/a i da će se njegov/njen glas uzeti u obzir pri zajedničkom donošenju odluke. gde je nastavila s ovom praksom. Državna represija i reprodukovanje patrijarhata u našim redovima išli su ruku pod ruku – protiv protesta. To je samo na korak od pravdanja takvog ponašanja na samom plenumu. studentkinje se tokom protesta nisu susrele samo sa seksizmom koji je dolazio izvan pokreta. Ovo survavanje blokade Filološkog bilo je praćeno različitim formama represije i olajavanja po medijima. godine) kao fakulteta na kom u velikoj većini studiraju žene. nasilje nad studentima i studentkinjama. PIŠUSvetlana Gutić i Sava Jokić Intrervju: Baba Aje Nezavisno organizovanje daje samopouzdanje studentkinjama RAZGOVOR VODIOAndreja Živković Nigerijski revolucionar Baba Aje ekskluzivno za Solidarnost o pokretanju kampanje Radničkog socijalističkog saveza (SWL) za popularizaciju socijalističkih ideja među studentkinjama. na osnovu njenog fizičkog izgleda prošlo je bez ikakvih sankcija po tog učesnika. manje ili više svesno. dakle. Istina je da smo naviknuti na to da nemamo svoj glas. Međutim. zdravstvo. Jasno je da je ovime obuhvaćen i sistem visokog obrazovanja. više ne stimulišu da se obrazuju u istom broju kao pre. Ove dve činjenice se i međusobno učvršćuju: to što je mali broj žena angažovan čini ih nesigurnijima. ili im nedostaje (dovoljna) finansijska podrška da bi mogle da se posvete studiranju. Međutim i u ovoj sferi društva godinama se razvija otpor: studentkinje i studenti se iz godine u godinu bune protiv školarina i drugih birokratskih mera kojima im se pokušava naplatiti obrazovanje na državnim fakultetima. U Srbiji kao zemlji na periferiji to je samo značilo da je „Bolonja“. Ovakva politika vodi u izolaciju i sektaštvo. Utoliko nam je direktna demokratija potrebnija. da podriva licemerje sistema. Javnost se još jednom pokazala kao tolerantna i na toliko veliku dozu seksizma. Novi neoliberalni trend dovodi do uslova u kojima je patrijarhat preporođen u novom obliku. koleginica s Filološkog fakulteta. Ideja za kampanju potekla je od naših drugarica. a bilo je i nekoliko slučajeva agresije i verbalnih. žene da se udaju i brinu o deci i starima (propast socijalnih institucija za podršku dece i starih. Bilo je veoma mnogo pozitivnih primera saradnje i solidarnosti među studentkinjama i studentima.rs/rubrike/tema-dana/RektorPozvao-sam-na-sprecavanje-nasilja. a često je bio u prvim redovima protestnih šetnji i čitao zvanične proglase u megafon). a siledžiji da mimo plenuma preti i „zavodi red“ među „disidentima“. To utiče i na kvalitet obrazovanja koji se pruža. Aje je predsednik SWL-a i šef Instituta za obrazovanje i istraživanje pri Sindikatu zaposlenih u zdravstvu. a žene da o njoj vode brigu – tj. tj. iskorišćena da se zamaskira stvarna državna strategija prema visokom obrazovanju: privatizacija. Dve trećine našeg članstva. Pošto standard pada i nema uslova za zaposlenje. zbog društveno-porodičnih očekivanja i strategija koje su počele da se razvijaju još od krize iz ’80-ih. N EOLIBERALNI KURS koji se u Srbiji otvoreno promoviše od 5. pa i fizičkih napada muških pojedinaca na kolege i koleginice s protesta. podstaknute borbama u kojima su već učestvovale (dakle sopstvenim iskustvima). na blokadu Filozofskog fakulteta. trećinu našeg vođstva čine žene. onako kako ga studentkinje i studenti više beogradskih fakulteta već godinama unazad primenjuju pri vođenju protesta protiv komercijalizacije i komodifikacije visokog obrazovanja.“1 Na osnovu toga. Uzećemo za primer blokadu Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu (jesen 2011. Pritom. elektroinžinjeringa i IT tehnologija. a potom i pasivizaciju na prvom mestu studentkinja koje nisu bile spremne da pristanu na takve uslove rada i neravnopravne saradnje (npr. NVO sektor. o čemu smo nešto već gore rekli. One moraju da rade. da se on ne čuje. pokrenuo širi studentski otpor te godine. Pri raspodeli posla tokom blokade. sadržina ovde nadilazi formu. Prva osoba koja se našla na čelu našeg nacionalnog sekretarijata bila je žena. Mi ne verujemo da je moguće izboriti se za socijalističko društvo bez jednakog učešća i žena i muškaraca u toj borbi. Zašto? Zato što je privreda zemlje propala i nema dovoljno radnih mesta za sve te diplomirane ljude. mestu prema „odlivu mozgova“. Borba za ravnopravnu i istaknutu ulogu žena u studentskom pokretu neophodan je uslov za uspeh u borbi za kvalitetno. Zbog svih tih razloga. kako bi. na taj način uspostavljajući neku vrstu dominacije. U većini naših lokalnih ogranaka. Žene se. ako ne i prioritetne.html razračunali sa seksizmom u svojim redovima. na talasu pokušaja stvaranja jedinstvenog evropskog tržišta rada. dok profesori imaju odrešene ruke da odlučuju praktično kako žele. ova praksa može biti veoma zamršena i nevoljna da se prilagodi nivou ideje – bez šire političke borbe. Izvan pokreta. Ova blokada dovela je u pitanje vladajuću ideologiju o ulozi žene u društvu danas. Mi hoćemo da izgradimo poverenje. koju su pratili od fakulteta. da predvode borbe – ne samo borbe za prava žena.sr. rektor zaključuje kako se iza svega krije „levičarska“ zavera. Evropa koja je upala u recesiju unela je dodatnu pometnju u ovaj ionako problematičan sistem. nije dovoljno. bavile se edukacijom i političkim sadržajima. da su žene bile izmanipulisane sa strane jer su same nesposobne za političko mišljenje i delanje: „I nije slučajno odabran Filološki fakultet. Zato smo počeli izgradnju širokog levog feminističkog fronta koji će kroz samoobrazovanje i propagandu započeti ovaj proces. Procenjuje se da je zemlju u poslednjih četvrt decenije napustilo i do 600.html 3 http://www. zapravo štiti i podržava napadače i siledžije (iako su i oni učesnici protesta) i pokazala se više nego štetnom. Otuda sve priče o tome kako kod nas „Bolonja nije primenjena kako treba“. a i studenata. te indirektno poziva na 1 http://www. kao deo „evropskih reformi“. javno govorile za medije. uzurpira vođstvo protesta i onda se pri brodolomu uredno preseli u komšiluk. protiv diskriminacije itd. koji ima nekog uticaja na sindikate. niti onih koje bi pisale saopštenja. ali se nismo 2 http://www. vređanje učesnice plenuma i protesta od strane njenog kolege iz protesta. gde će radnici u fleksibilno uređenim uslovima biti lako razmenjivi (i zamenjivi). Zato nam je potrebna FESRA. učestvovale su u plenumima. opremljeni isključivo znanjima iz uske oblasti za koju su se sa 18 ili 20 i nešto godina opredelili. a koji je. onim koleginicama i kolegama sa kojima je na plenumu imao različita mišljenja po nekom pitanju. društvo im ne pomaže i udar na javno dobro stvara klimu u kojoj je patrijarhat u društvu sve legitimniji. Da bismo se uspešno organizovali nije nam potrebno samo više demokratije. kako bi eventualno u hodu mogli da se priuče nečem drugom i adaptiraju na nepredvidive promene na tržištu rada. oktobra ukratko diktira rasterećivanje državnog budžeta od troškova za potrebe stanovništva koje ne generišu profit (socijala. mora biti praćena organizovanom političkom intervencijom protiv zagađivanja pokreta đubretom pokupljenim u patrijarhalnom kapitalističkom društvu. na šta se odazivaju ekstremno desničarske grupacije. trenutno studira. To ih destimuliše i pasivizuje kao potencijalne društvene subjekte. za radna mesta. Na fakultetu na kom ubedljivu većinu studentskog tela čine žene. Država iz godine u godinu izdvaja sve manje za Univerzitete. sve manje plate i penzije). na samom plenumu.rs/danasrs/kolumnisti/rektor_i_ zene. obrazovanje). Svi su zajedno reagovali na seksističke izjave rektora Univerziteta.2 Prva žrtva napada fašista. To. u delirijum zamene stvarnog za umišljanje unutrašnjih neprijatelja. s kojima se oko nečega ne bi saglasili. kojima je aludirao da je blokada Filološkog fakulteta bila nameštaljka. Ipak. Ova situacija znači i da je ženama dodatno teže da studiraju. pritom. a za to upravo moraju da se izbore same studentkinje. a neke od njih/nas su čak fizički branile drugove sa blokade u trenutku kad ih je napadalo privatno obezbeđenje. Borbenost učesnica blokade bila je na izuzetno visokom nivou. Ako je atmosfera takva da se. te nije bilo reakcija. Otuda uvođenje sve većih školarina koje kompenzuju državne dugove i sve manje izdatke. Kao reakciju na tu izjavu. dakle. ne bi došlo do unutrašnjeg razdora u pokretu. ali i otvorila prostor za subjektiviranje žena u društvene aktere koji. bila je upravo žena. diskusijama sa profesorima i upravom fakulteta.com/drustvo/52371-Rektorportparol-zastraivali-studente. APRIL 2013. ukoliko profesori žele da nastave da imaju primanja od kojih žive. pokret mora da im stane u zaštitu i svojim mehanizmima sankcioniše vidove ponašanja koji ugrožavaju druge učesnike. Ovo sugeriše da državi nije stalo do visokog obrazovanja stanovnštva. U patrijarhalnom društvu žene moraju da postanu mnogo samouverenije da bi se uključile u politiku.887. Primer blokade i plenuma Filološkog fakulteta pokazuje da proceduralna praksa (direktna demokratija. Bez suočavanja sa šovinističkim napadima na protest i s ponašanjem samih njegovih učesnika. Situacija u kojoj su studenti i studentkinje opterećeni plaćanjem školarina znači da oni materijalno nemoćniji neće biti u stanju da ispunjavaju rigorozne uslove koje „bolonjski“ zakon (i njegove dopune) iz 2006. sposobna da danas okupi više ljudi nego juče. uvideli smo potrebu da se žene van blokade organizuju i samostalno. svakom studentskom pokretu preti deaktivacija žena i time opadanje borbenog jedinstva i emancipatorskog potencijala borbe. jedan čovekjedan glas itd) nije nikakav garant stvaranja emancipujućeg prostora. na seksizam se koliko-toliko reagovalo. Njen krajnji cilj je stavljanje ženske emancipacije u središte samoemancipacije radničke klase. navodno. mahom stručnjaka iz oblasti medicine. Odlučili smo da organizujemo radionice za članice partije i bilten koji bi izdavale sve žene aktivne u FESRA-i. pretukli je i pretili joj. Neoliberalna logika diktira da se pojedinac sam snađe. već i drugačija politika. Politika pokreta kojom se ne štite napadnuti učesnici i učesnice da. u protestu koji je od prvog dana odražavao takvu rodnu strukturu – šačica bučnih i agresivnih muškaraca (od kojih neki i ne studiraju tu) uspela je da. međutim. već i za oslobođenje čitavog čovečanstva od kapitalističkog ugnjetavanja. Srbija se danas nalazi na 141. te je veliki broj studentkinja. za promenu širih društvenih uslova koji im onemogućavaju prosperitet i slobodu izbora životnog puta – na prvom mestu protiv neoliberalizma.e-novine. Ipak. žene su se tokom tog procesa suočile i s brojnim problemima „starog“.22 APRIL 2013. Međutim. iskusne drugarice zadužene su za razvoj FESRA-e i prenošenje svojih revolucionarnih iskustava novim regrutkinjama. promoviše. Kako bi studentkinje u pokretu bile samopouzdane i delale slobodno i ravnopravno s ostalima. Direktno-demokratski plenum često se predstavlja kao rešenje svih problema proisteklih iz korumpiranosti zvaničnih studentskih organizacija i predstavničkih tela: potrebno je „samo“ sprovesti ga iz reči u praksu. uzimaju često slabo plaćene poslove preko omladinskih zadruga ili/i na crno. ovo nisu hipotetički primeri. – i da bi organizovano sprečile novi upliv reakcionarnih ideja u svaki budući pokret koji se takođe bude borio protiv istih ovih stvari (od plenuma do protesta poput „Mi smo 99%“). stupaju u polje politike (odlučivanja o javnim pitanjima) i kroz tu intervenciju kreiraju emancipatorska polja otpora u kojima se postojeće ideje odbacuju ili stavljaju na test stvarnosti. Posebno su otežavajući rastući troškovi življenja u gradovima koji u velikoj meri pogađaju studentsku populaciju iz drugih mesta u zemlji. sve pozivajući se na najviše demokratske principe i ideale. Prepoznavši to kao veliki problem. Da li zbog nedovoljne političke obrazovanosti ili zbog nedostatka samopouzdanja da se ravnopravno bave politikom kao i studenti koji već imaju iskustva na tom polju. za prava žena na radu. To je ženski fakultet – 80 odsto su studentkinje. Takvo ponašanje proizvelo je strah od javnog govorenja i konfrontacije. mačistički nastup na plenumu zanemaruje u prilog „svega ostalog što kolega ima da kaže“.

Beograd 1950. Skandal usled optužbi za silovanje i seksualno uznemiravanje. APRIL 2013. Posledica ovoga rada je da se ogromne mase radnica i seljanki nalaze pod ideološkim i organizacionim uticajem buržoazije. bili oni ili ne članovi IST-a. On zna de će te stvarne promene uslova života morati probuditi interesovanje u naših žena za javni život i da će ih uputiti da se upoznavanjem sa svojim položajem osposobe za javni rad i borbu. usled razilaženja s vođstvom koje nas vodi u pogrešnom pravcu. Klerikalna štampa izdaje pet ženskih časopisa i petnaest opštih časopisa. On ima u vidu da sa privrednim razvitkom počinje žena i kod nas u sve većim masama puniti fabrike. mora se izgraditi odozgo do dole partijski aparat za rad među ženama i u njega se moraju privući radi aktivnog učestvovanja radnice iz preduzeća. 10. izrada plana konkretnih zahteva i njegovo propagiranje mešu radnicama kao zahteva crvenih sindikata. koja treba da vodi računa o lokalnim prilikama. sa jedinim zadatkom da razgoliti ove ustanove i da odvoji iz njih ženske mase i da ih pridobije za revolucionarni radničko-seljkački pokret. Odluku o napuštanju donosimo teška srca. koji treba da je u najužoj vezi sa dnevnim događajima i dnevnim zahtevama radnica. Isticanje ograničenja interneta kao alatke koja nam kao revolucionarima stoji na raspolaganju u doba „Fejsbuk revolucija“ i međunarodnih pokreta „okupacija“ (Occupy) govori dovoljno. svi koliko nas ima! Za oslobodilačku stvar žene. sindikalne kurseve. jer one predstavljaju i jevtiniju i manje svesnu radnu snagu.24 APRIL 2013. koji će preko poverenika doći u vezu sa drugaricama u svima mestima i pripremiti za prvi idući kongres partije i jednu opštu zemaljsku konferenciju žena socijal-demokrata. za upoznavanje sa osnovnim pricipima higijene itd. Iako Partija posvećuje pažnju radu među radnicama u preduzećima i među seljankama. uperenih protiv jednog člana partijskog Centralnog komiteta. Porast ženskog proleterskog pokreta očituje se u poslednje vreme kako najživljim učestvovanjem u štrajkaškim borbama u zemlji. kao što je vodi u celom svetu socijalna demokratija i žene social-demokrati u njenim redovima. plana i direktiva. koje obuhvataju mase radnica i seljanki. organizovanje kružoka za likvidiranje analfabetizma. Ta borba se ne može sa uspehom voditi u uskom okviru u kome je propovedaju dame koje su pristalice građanske jednakosti polova. jedan je od glavnih zadatka KPJ da ispuni ovu prazninu svoje delatnosti. gde su radnice u velikom broju koncentrisane i na ona sela gde postoji partijski aparat. Istorijski Arhiv KPJ. 189-90. koji se u 100. raditi na jačanju ženskog pokreta i pribiranju ženskinja u sindikalnim i partijskim organizacijama. nastoji jugoslovenska buržoazija da iskoristi njihovo sve jače nezadovljstvo i da među njima učvrsti buržoaski uticaj ne samo putem terora. u Beogradu: „Svojim položajem i kao pol i kao proleterska žena je upućena da uzme najživljeg učešća u borbama socijalne demokratije. da se izabere jedan centralni sekretarijat sa sedištem u Beogradu. njenu ulogu na ekonomskom polju za vreme rata kao i revolucionarne težnje probuđenih žzenskih masa (Oktobarska revolucija. kome se proletarijat može samo radovati. Drugovi će im u tome pomoći. u smislu rezolucije. Na drugaricama je da dalji rad opravda ovakav početak. str. a u prvom redu izdavanje legalnog ženskog lista. koja će pod rukovodstvom CK organizovati Marks21: Zbog čega napuštamo IST Ovim saopštenjem obaveštavamo javnost da smo nakon gotovo pet godina prekinuli odnos sa IST. Sada sačinjavaju radnice oko 27% industrijskog proletarijata Jugoslavije. Usled toga inicijativa aktivnog partijskog ženskog kadra nije naišla na dovoljnu potporu i upute za rad među radnicama. U slučaju Sirije. Drezden. PIŠEMO OVO da bismo vas obavestili o napuštanju Socijalističke radničke partije (SWP) i Internacionalne socijalističke tendencije. kao i u drugim zemljama. Ovaj sektaški pristup doveo je do toga da unutarpartijska kultura i režim guše svaku inicijativu. socijalna demokratija je. njihova politička obespravljenost. skupštine neorganizovanih sa ciljem njihovog upoznavanja sa našim konkrentim zahtevima. skorašnje udaljavanje SWP-a od politike ujedinjenog fronta za nas znači nemogućnost da ostanemo deo IST-a. rad na pridobivanju radnica i seljanki za pristup u masovne organizacije radničke klase i u Partiju. To se oslobođenje može postići jedino uništenjem kapitalizma i zavođenjem socialističkog društvenog uređenja. početkom 2008. u smislu gornjih nagoveštaja i u duhu socijalne demokratije. ovaj je veliki zbor kako brojem. koristeći se internacionalnim iskustvom u tome radu kao što su na primer: leteći mitinzi. Tom III. usrdnošću i oduševljenjem dao prvi i sjajan početak. Tom II. feminističkih i reformističkih organizacija. jedini nosilac potpunog oslobođenja ne samo proletarijata nego i žene. uz nacionalno potlačivanje i ostatke feudalizma u nekim provincijama Jugoslavije. tako i aktivnim učestvovanjem najboljih elemenata radnica u političkim akcijama Komunističke partije (1. Uspon ultra-desne Zlatne zore u Grčkoj trebalo bi da je upozorenje svima nama. IV Kongres KPJ kongresu Srpske socijaldemokratske P partije N AŠEM DOSADAŠNJEM staranju da u borbene redove sociajlne demokratije uvedemo i ženski proletarijat dala je ove godine naša partija više sistema i sredstava pokretanjem [lista] Jednakosti i ustanovom Sekretarijata žena socijal-demokrata. To je recept za sektašku izolaciju. obaveštavajući i dovodeći u radnički pokret svoje žene. dobrotvorno-vaspitnih. Slično tome. kao i dalji pravac koji planiramo za M21. Uspesi Leve partije u Nemačkoj. Da bi se rad među radnicama i seljankama centralizovao i sistematski planski sprovodio. Jer je socijalna demokratija. jer one predstavjalju rezevoar iz koga Partija u prvom redu crpe ženske snage za svoje redove. što je ključno pitanje u imperijalističkoj Britaniji imajući u vidu libijski fijasko. Odlazimo. nejednakost pred zakonom. Sirize u Grčkoj. te je vršena bez sistema. A zatim. u prvom redu upućivanjem žena i sestara da se za njega zainteresuju. najvažnijeg ujedinjenog fronta u kom je partija učestvovala tokom 2000-tih. Saveza ujedinjene levice u Irskoj i. Ovaj rad se vrši pomoću klerikalnih. Ona mora obuhvatiti sve zahteve žena na kulturnom. januar 2013. 25 Izveštaj Glavne Rezolucija po ženskom partijske uprave IX pitanju. očigledan je trend umanjivanja značaja imperijalističkih intriga. ona radi i u neprijateljskim organizacijama. nove ideje i metode često se odbacuju zarad odbrane postojećih praksi. svoje kćeri. Saradnja s tim partijama nosi stvarne rizike. na pragu novog imperijalističkog rata. uz potporu i subvenciju države. Tome doprinosi kapitalistička racionalizacija koja se i ovde. donešenoj na zboru žena sociajl-demorata 12. Nažalost. kratke. Na rad. radionice i kancelarije. Zbor je uveren da će naići na odziv drugarica i radnih žena u celoj zemlji. Iskustva pojedinih provincija nisu se uzimala u obzir. Težak položaj u Partiji bio je zapreka za njegov razvoj. SWP je pravdala odluku Nove antikapitalističke partije da ne pristupi Levom frontu u Francuskoj. događaji u Zagrebu . IST ima ponosit istorijat borbe protiv fašizma i rasizma. dok se udeo ženske radne snage povećao za 97%. Bezobzirno izrabljivanje ženske radne snage. 1949. Njihovu osnovu čini rezolucija IV kongresa Crvene sindikalne Internacionale za rad među ženama. da se apeluje na drugove da pomognu ovaj pokret. Najvažniji momenti rada ženskih komisija u sindikatima jesu: razrađivanje te rezolucije. U svrhu izgradnje aktivnog ženskog sindikalnog kadra treba za organizovanje radnice držati legalne. tj. političkom. zbor odlučuje: 1. da pridobije široke mase radnica i seljanki za jedinstven front revolucionarne klasne borbe radnika i seljaka i da potpuno usvoji Lenjinove reči da se „mase ne mogu pridobiti za političku delatnost a da se ne privuku na politički rad i žene“ i da „trajnost revolucije zavisi od toga u kolikoj meri u njoj učesvuju žene“. budući da se Marks21 još od svog nastanka. Treba da se preduzmu mere da se mreže tih kružoka što više prošire. kao što govore i izbacivanja iz partije drugarica i drugova koji su digli glas protiv načina na koji je vođstvo odabralo da ova pitanja rešava. nego i putem šireg sistematskog rada. šokirao nas je i razbesneo – ali je i razotkrio opasnosti sadašnjeg kursa koji je partija zauzela. gerilski pokret u Crnoj Gori). ograđenu ortodoksnim pristupom izgradnji partije. da pojedine činjenice iskoristi za razgolićavanje i diskreditivanje tih organizacija u očima radnih masa. U vremenu od 1921-1926 smanjio se udeo muške radne snage za 8%. Pored toga treba da se sva pitanja u vezi sa radom među ženama temeljno obrađuju kako u legalnoj. koja između ostaloga dolazi do izražaja i u njihovom učestvovanju u nacionalnom revolucionarnom i seljačkom pokretu. Kina). za podučavanja u šivenju i krojenju. tu nema dobrog revolucionarnog njuha.000 primeraka rasturaju u prvom redu među ženama. U predstojećem periodu detaljnije ćemo obrazložiti razloge za ovu odluku. Ilegalni rad sa simpatizerima treba da se svede na organizovanje ženskih kružoka sa što stalnijim sastavom i određenim programom. U početku treba da se rad ograniči na industrijske centre. KPJ je do sada potcenjivala rad među raničkim i seljačkim ženama. u stvari. Za rad partije među ženama od naročite je važnosti masovna ženska literatura. gde su izgledi za oformljavanje vlade ujedinjene levice prestravili kapitalističke vladajuće klase Evropske unije. u duhu tradicije internacionalnog socijalizma. osnovne. Gledište partije je iskazano u ovoj rezoluciji. treba Partija da otpočne sa održavanjem konferencija seljanki i to u prvom redu u onim mestima gde je uticaj Partije najveći. godine. str. nije bilo čvrstog stava za rad u neprijateljskim ženskim organicijama i postojala je opasnost da taj rad po provincijama skrene sa opšte partijske linije. Najvažnija legalna forma rada jeste rad u sindikatima. Primajući ovu rezoluciju i birajući jedan stalni biro koji će. septembra 1910. Beograd. maj. Zbor izjavljuje dužnost i interes radnih žena da stupanjem u političke i sindikalne organizacije pomognu borbu socijalne demokratije i učestvuju u njoj: radnica pored radnika pored socijal-demokrata! Radi spovođenja sistematske agitacije i propagande kod žena. konferencije organizovanih radnica. kao revolucionarna partija koja se bori za korenito preuređenje društva. a ne na revolucionarnu socijalističku borbu za žensko oslobođenje. SWP je vodeća politička snaga Tendencije. U sadašnjem momentu. Takvi postupci mnogo više podsećaju na buržoaske tehnike menadžmenta. Levog fronta u Francuskoj. kao istinska i dosledna demokratija. Potrebno je da se pri centrali KPJ obrazuje komisija za rad među ženama. Očigledno je i to da je SWP preterano reagovala na raspad Respecta. Činjenica da je fultajm radnica za partiju sprečena da se vrati na svoje radno mesto zbog iznošenja sličnih optužbi protiv pomenutog člana CK govori mnogo. da se pokrene list za socijal-demokratsku agitaciju i propagandu kod žena i da Glavna partijska uprava njegovo uređivanje i izdavanje pomogne: 3. ali nastavljamo da primenjujemo klasični marksizam na svet oko nas i nastavljamo da gradimo novu levicu u Srbiji. za oslobodilačku stvar proletarijata! 29-31 maj 1911. a ukoliko se taj rad u pojedinim mestima i vršio smatran je u većini slučajeva kao specifični rad za žene. kao i Antarsijino odbijanje da pristupi Sirizi. sprovodi u prvom redu povećanim uvlačenjem žena u proces produkcije. Imajući u vidu ulogu žena kao jevtinije i slabije organizovane radne snage u produkciji. crkve i dvora. Sindikati i njihove ženske komisije kao pomoćni organi treba među radnicama da sprovedu specijalnu kampanju za njihovo pridobivanje. ali bi trebalo i da se bori za jedinstvenu levu alternativu sistemu iz kog fašizam i nastaje. Partija treba da pristupi što pre izdavanju sindikalnog ženskog lista. S obzirom na pojačanu aktivnost seljanki. 207-209 . orijentisao prema politici ISTa. efektivno povlačenje SWP-a iz Stop the War koalicije oštetilo je njen anti-imperijalistički kredibilitet u Britaniji i na Bliskom istoku. Nasuprot tome. U istu svrhu Partija preduzima mere da rad tih organizacija prikaže u pravom svetlu. Neki od naših članova su još od 1990-tih bili članovi SWP-a i ponosni su na sav rad koji su zajedno sa partijom uložili da bi se suprotstavili imperijalističkim intervencijama na Balkanu i kako bi Balkansku Socijalističku Federaciju postavili kao alternativu nacionalističkim ratovima lokalnih vladajućih klasa. ORAST ZNAČAJA ženskog rada za produkciju Jugoslavije poslednjih godina napreduje brzim tempom. tako i u ilegalnoj štampi. Nasuprot tradiciji IST-a. Beograd. očigledan su dokaz šansi koje pristup ujedinjenog fronta danas pruža revolucionarima. oktobar 1928. tako i ozbiljnošću. svoje sestre. apstraktnom propagandom i ekonomističkim isticanjem industrijskih borbi. Kongresi i zemaljske konferencije KPJ 1919-1937. Levog bloka u Portugalu. leve izborne koalicije iznikle iz anti-ratnog pokreta. 2. najspektakularnije. jasno je da greške SWP-a nose enormnu simboličku težinu. Rad na anti-ratnoj kampanji tokom rata na Kosovu bio je preteča Stop the War koalicije. u svakoj situaciji za koju procenimo da će doprineti interesima radničke klase i revolucionarnog obaranja kapitalizma. Istorijski Arhiv KPJ. Iako se Tendencija ne rukovodi principima demokratskog centralizma i iako poštujemo rad mnogih njenih sekcija. privrednom i socijanom polju. jedina partija koja se načelno bori protiv svih privatnopravnih i javopravnih zakona koji stavljaju ženu u zavisan i potlačen položaj. SWP se od tada povukla u sigurnu zonu sektašenja. produbljuju suprotnosti u životu proleterke i bude njihovu aktivnost. ali nesaradnja nosi još veće. Sarađivaćemo sa drugima na levici. Najvažniji zadatak na tom polju jeste prodobijanje i izgrađivanje ženskih radničkih i seljačkih dopisnica. Socijalistički pokret u Srbiji 1900-1919.

rs/feministicka/tekstovi/Ema_Goldman. Institut za savremenu istoriju. Ono što je neumitno je izlazak sindikata u sferu političkog. ali da iskustvo masovnog organizovanja žena koje je ostvareno. zakonski i delom finansijski podržan projekat emancipacije žena: zakonska ravnopravnost muškaraca i žena. Ipak. danas zamenjuje mnoštvo različitih identiteta u procesu rada (zaposleni) ili van njega (nezaposleni). s. Beograd Stojaković.. daje mogućnost da se kroz zajednički front s novim sindikatima i političkim pokretima napravi nova rodno-osetljiva platforma borbe protiv kapitalizma koja bi iznedrila pitanja od interesa za svakodnevni život žena. U isto vreme. Prema analizi2 urađenoj tokom istraživanja. vođenje politike mira i saradnje s drugim narodima i državama.). pravo na abortus (Stojaković.T.II. tokom AFŽ perioda (1945-1953) i u uslovima koji se u Srbiji imenuju kao „tranzicija“.T. očuvanje prirodnih resursa. To nije mesto gde se raspravlja o autentičnim interesima žena već se radi o glasačkoj infrastrukturi partija koje danas egzistiraju na političkoj sceni Srbije. a to je najučinkovitije bilo uraditi kroz forme rada gde će žene ženama prenositi poruke. zločine i proterivanja stanovništva na tlu raspadajuće SFRJ. s. One su heterogena grupa i razlikuju se prema godinama. U toj situaciji žene su bile izrazito ranjiva grupa. Moglo bi se reći da je feministički korpus danas razbijen i neplodan. a ne samo u prostoru gde se oni ispoljavaju (kuća. Rezultati analize koja se pominje u ovom radu odnose se na ankete koju su popunjavale obe grupe ispitanika (pravno savetovalište i edukativne radionice). ali i različiti manjinski identiteti i opredeljenja.26 APRIL 2013. istrajnosti.. ali i interesna sfera. objasnio taktiku „jedinstvenog fronta“ gde će se unutar borbe za delimične zahteve voditi borba za pridobijanje radništva i čitave potlačene klase. Uspeh feminističkog teorijskog. pravnu pomoć je zatražilo 123 osobe (75. Jedna od najvećih grupa unutar obe ove skupine su žene. pravo na besplatnu zdravstvenu zaštitu. doduše kontrolisane.pdf Kabiljo. sa ciljem da se formiraju komisije pri sindikalnim savezima. Anica (1950) „Više brige o ženi radnici“. Jovanka Zlatković. (Kabiljo. godine menja uslove privređivanja. koja nisu bila u prvom planu jer sindikalna većina nije bila zainteresovana za njihovo rešavanje.. levičarski i anarhistički pokreti i partije. Vladimir (2011) „Žena pre fenomena sponzoruše“. Goldman je smatrala da žene u politici neće moći da promene društvo u kome su „svi sistemi političke moći apsurdni i sasvim nepodesni da reše goruće životne probleme“ (Goldman. 1623. Zato su i bile moguće posebne. životu zemlje. Centralni radnički sindikalni odbor Jugoslavije 1927. feminističke grupe i pokreti savim jasno ulaze u sferu političkog u borbi protiv nasilja nad ženama i decom. pomera se unutar ženske političke mreže gde su mnoge feministkinje i aktivistkinje ženskog pokreta kapitalizovale svoj aktivistički rad. Još je 1921. solidarnosti koje su žene tokom tih štrajkova ispoljile.). U istriografiji su poznati su primeri hrabrosti. globalna solidarnost.. APRIL 2013. Iskustva feminističkih pokreta i grupa: od masovnosti i širine do stranačkog uhlebljenja i autsajderstva Feministički pokret je devedesetih godina prošlog veka buknuo kao odgovor na ratne politike. 1976). Istoriografija pokazuje da su se između dva svetska rata žene sporije uključivale u sindikalne pokrete (Kecman. kulturnom.. Realno je očekivati da će sagovornici tako formiranog fronta (sindikati. I pored toga što žene nisu formalno bile u većem broju članice sindikata one su masovno učestvovale u radničkim i seljačkim štrajkovima. godine doneo je Pravilnik o radu među ženama i omladinom. Tome u prilog govori i procenat muškaraca i žena koji nisu u sindikatu (82. tzv. U tom periodu zaposlena žena je za isti rad dobijala od 45% do 75% zarade muškarca.K. ali i jednu vrlo važnu konstantu: kapitalizam nema alternativu (Stojaković. a jedan od dominantnih će biti rodni identitet.. za razliku od muškaraca. Jedan deo njih ostao je u organizacijama u okviru sistema protiv nasilja nad ženama. jer je tokom devedesetih bila u sklopu zajedničkog fronta koji su protiv ratne politike činile ideološki različite grupacije (Stojaković 2011). Unkovski-Korica.“ rađeno tokom 2011. odnosno organizovana pljačka društvene i državne imovine (2000-2011). obrazovnom. Nova paradigma za nove sindikate istorijsko-ideološki koncept PIŠEGordana Stojaković U socijalističkoj Jugoslaviji sindikalno angažovanje žena bilo je značajnije u odnosu na period između dva rata. ali je broj žena u telima sindikalnog odlučivanja bio mali. a među zaposlenim ženama najteži položaj imale su žene koje su radile kao kućna posluga.. forme ženskog organizovanja. gde su žene činile 90% radne snage. izbegličkom ili starosedelačkom statusu. Ženska politička mreža danas predstavlja partijske ekspoziture za rad među ženama. 21-22. nasilje nad ženama i predrasude prema njima. Trocki. 2000). položaj žena u društvu bio je ponižavajući. mnogih političkih i sindikalnih opcija.). Žene su većinski deo stanovništva i ne mogu se zaobići niti se može ignorisati agenda za ženska prava. a udate žene bile su zavisne od volje muževa. seksualnom opredeljenju. To je polje gde će iskustvo feministkinja (teorijsko i aktivističko) biti vrlo korisno. Videti: Stojaković. Iz današnje perspektive neosporno je da je u socijalističkoj Jugoslaviji ideološki. pojam koji se najčešće vezivao za industrijsko radništvo. To se odnosilo i na najmasovniju žensku organizaciju u našoj novijoj istoriji. 22. obrazovanju. U osnovi masovnog bunta žena koje su osvojile ulice i trgove gradova u Srbiji bio je zahtev za uspostavljanjem mira i prestankom nasilja i proterivanja. a svako zasebno organizovanje žena bilo je osuđivano kao sektaško i neproduktivno. koje nije zaokuženo. 1950). prošla je 101 osoba (57.. posebna zaštita majki i dece. aktivističkog i političkog rada je sistemsko obuzdavanje problema nasilja nad ženama (zakonska regulativa. nikad nisu bila samostalna. 2012). mada se mora reći da su se u okviru nekih sindikata formirale nesamostalne organizacije žena. radno mesto. Sveučilišna naklada Liber & Otokar Keršovani. 2011).9% žena i 83.3% muškaraca). Novi Sad: Udruženje građana „S. ne radi se o tome šta žene i kako rade već se radi o sistemu koji muškarce i žene. besplatno zdravstvo. niti završeno jer se u sistemu liberalnog (post-liberalnog) kapitalizma ono ne 2 U periodu jun-septembar 2010. slobodne građane. Rezultati istraživanja pokazuju da je kršenje prava zaposlenih gorući problem. udarnica. sigurne ženske kuće). Feministkinjama je bilo jasno i to da je borba za rešavanje problema na agendi ženskih pitanja važnija na terenu donošenja odluka (sistemi političke moći). Antifašistički front žena (AFŽ) Jugoslavije. Gordana (2012) „Analiza“ u: Putokaz za radna prava – Vodič za komunikaciju sa poslodavcima i institucijama. ali nikada nisu frotalno. 2011). tako se i mera u odnosu na agendu ženskih prava mora utvrditi u odnosu na položaj žena u svakodnevnom životu. Feminističke grupe i pokreti jasno su prepoznali posebne probleme koje žene imaju u svetu rada. BIGZ. Sindikat nije zakoračio u ovo područje.K. Zašto su često žene većina u pobunjenim radničkim kolektivima? Vladimir Unkovski-Korica tačno primećuje da žena u svetu rada nikada nije u istoj poziciji s muškarcima. osmišljavati akcije i praviti agendu za pozitivnu promenu njihovog položaja u društvu. težište političkog rada. Simon (1982) Drugi pol I. nega i briga za stare članove porodice. Feministkinjama je bilo jasno i to da se muškarci i žene ne mogu posmatrati samo kao „ekonomski entiteti“ i da se ne može zanemariti „specifična situacija žene“ jer je „njena funkcija radnice značajna koliko i reproduktivna sposobnost“ (de Beauvoir. ali je mali broj njih bio u nezavisnim sindikatima.R. feminističke grupe.) biti osobe različitih identiteta. jer je suočavanje s nasiljem u porodici u porodičnom okruženju – izgubljena bitka. Dakle. makar i na kratko. zamera autoritarnost. deo problema u kojima se veliki deo zaposlenih danas nalazi je i razbijen i neefikasan korpus sindikata koji (sudeći prema evidentiranim slučajevima kršenja prava iz rada) nije bio u stanju da pokaže ni minimalan rezultat u zaštiti radnih prava zaposlenih. lobiranje. Novi sindikati/nova-stara borba Nova radnička klasa – heterogena po svojoj suštini – postojaće tek kroz političke i sindikalne organizacije formirane radi borbe protiv povlašćene klase i kapitalizma. Kecman.“. ali i društveni i politički angažman žena. Demokratske promene 2000-te iznedrile su pluralizam ideološko-političkih platformi i interesa partija koje su došle na vlast.. uključivanje centara za socijalni rad i policije. Feminističke grupe i pojedinke koje nisu povezane s nekom političkom opcijom ostale su na margini suočavajući se s velikim teškoćama u radu. veri. Dolaze iz gradova i sela. Da je tačna tvrdnja o neadekvatnoj ulozi sindikata u periodu tranzicije u Srbiji pokazuje i istraživanje Udruženja građana „S. koja je imala veliki uticaj na dešavanja u sindikalnom pokretu između dva svetska rata.. žene su sve više interesna grupa. razvijanje ljudskih potencijala. što je dalje dovelo do ugrožavanja svakodnevnog života najvećeg dela stanovništva. Pritom nisu imale politička prava.. kada je ženska agenda u pitanju. što je rezultiralo ukidanjem mnogih tekovina socijalističke države (besplatno obrazovanje. alterglobalizam. Jasno je bilo da postoje posebna pitanja koja se odnose na radnice: rad na poslu i kod kuće.R. Pokazalo se da će prelazak na neoliberalni kapitalizam sindikat dočekati kao neplodan izdanak socijalističke društvenopolitičke strukture. jednakost svih etničkih i konfesionalnih zajednica. Kao što će unutar novog sindikata/ nove-stare borbe za prava radnika mera koja odlučuje u korist reformista ili revolucionara biti interes radnika. odsustvom zbog dojenja dece itd. Odsustvo žena u sindikalnim telima odlučivanja bio je jedan od razloga što su se u prvom petogodištu socijalističke Jugoslavije mogli naći primeri loših uslova rada za žene ili još gore – nekorišćenje zakonskih mogućnosti u vezi s porođajnim odsustvom.I. krojački radnici. kako se ciljevi te borbe ne bi zadržali u okvirima kapitalizma (Trocki prema Deutscher.E.. ekonomski samostalna žena. što je takođe bila okolnost koja je mobilisala veliki broj žena za aktivistički rad. od radnice i nezaposlene žene do majke i supruge. Komisije za rad među ženama. pravne i psihološke podrške ženama žrtvama nasilja. alternativnih oblika zapošljavanja.K. AFŽ štampa donosila je primere slabe zastupljenosti žena u rukovodstvima sindikata koja je naročito bila vidljiva u tekstilnoj industriji. jer je novi društvenopolitički poredak bio praćen vraćanjem u militantni partijarhat. medijske kampanje.womenngo. mesnim radničkim sindikalnim većima i pododborima koji će se posebno baviti pitanjem žena i omladine1. a kroz edukativne radionice.. 1978). 2000). žene su morale da prevaziđu viševekovno nasleđe patrijarhata. 2011). gde se kaže da je najvažnija forma rada među ženama – rad u sindikatima. vrlo važan prostor i za feministički ali i sindikalni rad. ili uopšte radničkih organizacija (Stojaković. je prostor različitosti.I. jer pored toga što mora iznova da se dokazuje i što je čeka kućni rad. Literatura: de Bovoar. građenje pravednijeg društva.T. Zagreb-Rijeka Goldman. borba protiv nasilja i izrabljivanja. Nadalje. godine donela je Rezoluciju o ženskom pitanju. štrajka i svim drugim osim nečijeg prava da opljačka plodove rada tako slobodnih građana i građanki.42% muškaraca i 42. Radničku klasu. Glas žena. a sled ovih funkcija i njihovu meru ne sme da određuje patrijarhat. Sindikat – istorijski pristup: od udarne pesnice radničkog nezadovoljstva do upaljenog slepog creva tranzicije Moje izlaganje osloniće se na iskustva sindikalnog organizovanja žena između dva svetaka rata. Jovanka (1978) Žene Jugoslavije u radničkom pokretu i ženskim organizacijama 1918-1941. br. .. godine u Novom Sadu i više gradova u Vojvodini. Posebno ću se zadržati na iskustvima feminističkog aktivizma (1990-2010) koja mogu koristiti novim sindikatima. mirovnoj grupi Žene u crnom ili u akademskoj sferi. socijalna davanja.. Cilj je bio da se povećanim učešćem žena u sindikatima i telima odlučivanja čuje autentični glas radnica. namenjene predstavnicima sindikata. 1 KPJ je imala Komisiju za rad među ženama od 1926. Uvođenje samoupravljanja 1950. trgovinski radnici.E. Generalno. koje su morale da se bore za radno mesto ali i da rade sve druge poslove iz kojih se država povukla (nega i vaspitanje dece. Udruženje građana „S. promovisanje aktivnih ženskih uloga u društvu (radnica.E. zajedno s Lenjinom. Ema (2012) Anarhizam i feminizam – eseji. niže nadnice.“ 27 može rešiti. ur. odabir i prevod: Vanda Perović i Aleksandar Ajzinberg http://www. lošiji uslovi rada za žene. zadrugarka. Unutar takvog korpusa ili koalicije. Beograd Deutscher. „nagrađuje“ zakonom o radu. 16-23. Komunistička partija Jugoslavije (KPJ). pošta i telegraf. naročito tokom tridesetih godina XX veka u Kraljevini Jugoslaviji. pravo na besplatno obrazovanje. kao i ocene rada sindikata koje su dali zaposleni oba pola (ocena 1-2 81. zabranom bojkota. ona „je uvek pod sumnjom da je lojalna svojoj porodici. jednake plate za jednak rad. onima koji svoju ideologiju i politiku grade na sledećim vrednostima: promocija rada a ne profita. održanje porodice). Gordana (2011) Solidarnost ili lajkovanje: Dnevnik feministkinje o feminizmu i levici u Srbiji (1978-2007) Ženski informacionodokumentacioni centar (ŽINDOK). Svakodnevni život žena je mera koja objedinjuje sve njene identitete. Novi Sad. naciji. To je u političkom smislu vrlo važna tekovina feminističkog delanja i promišljanja.org. Radnički protesti u Srbiji (2000-2011) okupili su muškarce i žene. s. da bi opstale. Između dva svetska rata u mnogim sferama rada žene su činile većinu zaposlenih: tekstilna industrija. Političarke ili sindikalne liderke koje su danas na pozicijama moći. koriste patrijarhalne obrasce kao i muškarci.. Solidarnost. jer se prava radnika i potlačenih klasa osvajaju promenom sistema a ne „razmenjivanjem ideje socijalizma u sitan novac sindikalizma i parlamentarnih reformi“ (Trocki prema Deutscher. Opet dolazimo do stare-nove dileme o poziciji žena u sferi politike o kojoj je pisala i Ema Goldman. kroz besplatno pravno savetovalište i radionice za predstavnike sindikata. Jovanka Zlatković.R. Teret reformi opet je pao na pleća žena.60% žena i 24. 12-15.. osobe različitih nacionalnosti i seksualnog opredeljenja. 2011). umetničke intervencije s jasnim političkim ciljem) paralelno s programima edukacije žena na planu ženskih prava. a ne kapitalu“ (Unkovski-Korica. Komunistička ideologija je žensko oslobođenje videla samo unutar oslobođenja radničke klase. 1982). Posle 2000-te. a to se pokazuje i kroz delovanje Sirize. Ženama se nudio visok dečji dodatak tako da su se mnoge opredelile za povratak u kuću. poštovanje različitosti. Dakle. Zato su započele i političku borbu (demonstracije. U fokusu feminističkog promatranja su uvek žene. biće potrebno u svakoj konkretnoj akciji odlučivati između reformističkog i revolucionarnog pristupa. radiilo se o političkom zahtevu koji je u završnici imao i zatev za smenom Slobodana Miloševića. ali se njima. masovno i sinhronizovano napali kapitalizam kao društveno-ekonomski poredak koji ih uzrokuje. učešće žena u političkom. Isaak (1976) Trocki – razoružani prorok. Svakodnevni život i problemi s kojima su se žene susretale u toj sferi bilo je polje rada feminističkih grupa i pokreta.I. (Goldman.57% žena).39% muškaraca). 1928. Postavlja se pitanje da li je ta različitost vidljiva unutar grupa koje protestuju. ur. Beograd Stojaković. peticije.25% žena i 80% muškaraca) (Stojaković. društveno-politička radnica. Gordana (2012) „Analiza“ u: Putokaz za radna prava – Vodič za komunikaciju sa poslodavcima i institucijama. Sledeći. kao tela sindikata i KPJ. privrednom.. 1976: II 45).

zar ne?) sistemu vrednosti smatraju se muškom teritorijom i većina se na internetu tako i ponaša: pokušavaju da se uklope u muški klub. Nakon saznanja ko je osumnjičen za zločin i nakon što je policija objavila njegovu fotogafiju i Blic je objavljuje. U razgovorima. odnosno ne poznajemo ga svi lično. Vladisalva Červenko. Tom prilikom Vladislava je dala i intervju u kojem je rekla da se ovako slikala jer će fotografije možda videti ljudi koji će joj dati posao. Iako je mnogima ženska emancipacija sporedno pitanje. Neke je društvo naučilo da ne treba da budu glasne. a time joj se pripisuje i deo odgovornosti NEOPHODNO JE STALNO UKAZIVATI DA NA INTERNETU POSTOJI MNOŠTVO GLASOVA I DA MNOGI OD NJIH NISU MUŠKI za zločin. često mi se dešava da me prozivaju (neretko ne direktno na blogu. Privilegija je imati pristup internetu svakog dana. piše se o nasilju koje je ona trpela. Mnoge se bore s ličnim problemima nasleđenim od društva. kako možemo da ga osetimo i onda da se osetimo dovoljno snažnim da ga napravimo? Ova ideja uništava strukture u kojima su žene odgajane. Ilustracija je prikazivala dva psa: jedan sedi za računarom. I ja svakodnevno odlučujem da tu privilegiju koristim kako bih uzdrmala (muški) internet klub. Atmosfere u kojoj je nasilje normalizovano. omogući im da ih iznesu. revenge-porn (postavljanje na internet intimnih fotografija bivše partnerke/partnera) mogu izazvati ozbiljne probleme. Žene su krive za nasilje u porodici jer ne uče svoje ćerke da se brane.com. kao ljudi koji se bore za svet oslobođen ugnjetavanja. da čitaocima da naznaku kako da reaguju na sve naknadne vesti. Iako još uvek živim u istom svetu kao i svi ostali. Dugo se raspravljalo o tome da li će to – identitet/i na internetu – biti jedina/najveća rasprava u vezi s internetom koju će društvene nauke moći da ponude. moja sagovornica otvoreno prelazi u okrivljivanje žrtve. na Tviteru) za započinjanje određene teme. za njeno okrivljavanje. ali okruženje isto. ili ko ne razume (mušku) šalu. koliko god osnovna. privilegija je imati mogućnost da svakog dana doprineste široj zajednici. u magazinu New Yorker objavljena je ilustracija Pitera Štajnera „Na internetu niko ne zna da si pas“. postrevolucionarna fusnota ili. kompjuterski pismena. a pre svega reprezentacije roda u medijima. ta opuštenost. već posredno. ali sve to košta i mnogi ljudi nemaju tih mogućnosti. naznačuju kako treba reagovati na ovu vest. diskreditovanje ženskih kritika muškaraca-levičara jer je njihovo iskustvo na levici važnije od njihovog seksističkog. gde jedna kaže „Na internetu niko ne pretpostavlja da nisi (beli. s medijima svih vrsta koji mi govore da sam glupa i ružna. Ako devojka priđe levici i vidi da je priča drugačija. Internet. Obnažene fotografije ona je postavila i na svom „Fejsbuk“ profilu bez ograničenja privatnosti. Na smrt ju je pretukao njen momak. uz primere iz svakodnevnog života. Zanemaruje se specifičnost nasilja u porodici u svakom pogledu i sve se spušta na lični nivo. do 2011. koji posle ugrađivanja silikonskih petica više nije u prvom planu. ni internet ne može biti u potpunosti bezbedan. obrijanog. odbačen kao neuračunljiva ličnost (ko bi drugi mogao da počini takav zločin). 29 Bloging i feminizam Izvan interneta PIŠEAna Jovanović L ETA 1993. Ponekad kada govorimo kao da prestajemo da budemo ljudi. Ako mogu ja da se odbranim. I upravo ta pretpostavka.“ Navodi o obnaženim fotografijama dostupnim javnosti služe samo da bi žrtvu prikazali u određenom svetlu („znamo mi takve žene“) i još jednom otvaraju mogućnost za pretpostavke kakva je ličnost žrtva bila i. starijim. Neophodno je stalno ukazivati da na internetu postoji mnoštvo glasova i da mnogi od njih nisu muški. Na početku sam pomenula da blogovi mogu biti besplatni. Internet trolovi. zbog čega ih ismevaju.. dlakavog. ili suviše pametno. A evo zašto bi trebalo da ih bude više – feminizam se tretira kao ružna reč. Iz Vašingtona sam. Veruj ženama kada prave svoje izbore. o temama kojima se feministkinje bave. nekim mladim kao ja. koje su mi omogućile da sledim svoja interesovanja i otvoreno govorim o njima. Pas za računarom izgovara naslov ilustracije psu na podu. ali ga trud žena u manjim. Bez da izbor postane stvaran. rasističkog. Blic među prvima na svom onlajn portalu objavljuje vest o brutalnom ubistvu u Novom Sadu. kada ne samo što čujemo nego i slušamo glasove jedni drugih. naknadno se neuračunljivost (patologija ličnosti) pripisuje i žrtvi. Mora se imati internet konekcija. u stvari. toliko mogu da doprinesu da neke crte koje se uspešno kriju u svakodnevnoj interakciji. slobodne ljubavi. nekim drugim. teško je naći muškarca koji ne upada u reč. monogamije. pričati o feminizmu. dobijete isti odgovor. s naslovne strane muškog časopisa. U članku se navodi: „Vladislava Červenka [sic] bila je među poznatijim novosadskim manekenkama i fotomodelima. obrazovana sam.ili transfobičnog ponašanja itd. Posebno je skrenula pažnju javnosti u aprilu prošle godine serijom obnaženih fotografija u jednom tiražnom tabloidu. privilegija je da imate mogućnost da kažete nešto i da se vaš glas čuje. ali sam od 2008. nažalost. koje je plasirala ovdašnja agencija „Rebit“. pišem feministički blog na kom komentarišem pojave u društvu vezane za rodna pitanja. Devetnaest godina nakon ilustracije Pitera Štajnera. Naime.blogspot. Moj internet identitet je ženski. moraju biti saveznici i prihvatiti žensku borbu u okviru pokreta. koliko internet identiteti mogu da se iskoriste za skrivanje identiteta iz „stvarnog sveta“. što može biti bilo koja kombinacija bučnog. Na primer. sprečavaju učešće žena u aktivističkim krugovima: omalovažavanje i trivijalizovanje ženskih iskustava zato što se ne ukapaju u tvoja. kako možemo da verujemo da on uopšte postoji. zbog čega ih izbegavaju. ~ Poslednje dve godine pišem blog izvankuhinje. A to neretko znači poniziti sve i svakog ko nije muško (u konvencionalnom smislu. Ženama na levici je dužnost da podržavaju i ohrabruju ženski aktivizam. I tu je neophodno reagovati. heteroseksualni) muškarac“. samo bez upotrebe slika. moramo stalno proveravati sami sebe i to kako se ponašamo. samozvanih feminista. Bez organizacije za i od strane onih koje se identifikuju kao žene. ali definitivno mogu da doprinesu da se makar malo uzdrma. SEKSIZAM NA LEVICI Nora Levi-Forsajt odreagujete tako što (žensku) osobu koja na tvit odgovara kao na šalu. To se često zanemaruje. Teško je osetiti se slobodno u takvim trenucima. Mnogo je ozbiljnije ono okrivljavanje žrtava s kojim se previše često srećemo u medijima. Kao aktivistkinje i aktivisti. dobijete sledeći odgovor: Z I nakon utvrđivanja da je jedan od drugara. Razlog za to može se naći u činjenici da ljudi malo znaju o feminizmu. drugi je na podu pored. kako da poveruje u to što čuje? Nisu sve žene koje pristupaju levičarskom pokretu unapred emancipovane. Ona počinje kada zapravo krenemo da se ophodimo jedni prema drugima onako kako kažemo da treba. Blogovi su savršene platforme za to. pitate zašto tako reaguje. Okrivljavanje žrtvi nasilja u porodici nije samo usputna zabava ljudi na Tviteru. Zvuči trivijalno. ukoliko na ovakav tvit mogu da razmenjuju ideje bez straha od diskriminacije. već i zaslugom muškaraca koji će odabrati jednakost umesto privilegije i slobodu umesto ugnjetavanja. Veoma sam zahvalna na činjenici da sam odrasla okružena snažnim. Žrtva je stavljena u seksualni kontekst i predstavljena kao osoba koja je zarađivala skidanjem odeće. Članak u Politici ponavlja seksualizaciju žrtve. izuzetno problematično. ali i da joj je adut u zavođenju ranije bio osmeh. kao i stvarni svet. a kao drugo nemaju baš gde da se na neobavezan način upoznaju sa učenjima feminizma. pokazalo da je internet. mora se imati računarska oprema. a ako se slučajno tome usprotivite i kažete da on nije drugar celom internetu.28 APRIL 2013. najčešćih tema kojima se bavim na blogu). ne-heteroseksualne. polu-gole. jer ipak to je samo šala. strukture koje ohrabruju poslušnost i tišinu. može se jako opušteno. Muškarci. Čak i da jeste. posla. na primer. feministički i vezan je za blog. Ja sam po mnogim osobinama privilegovana osoba u ovom društvu. trebalo bi napraviti ilustraciju koja bi prikazivala dve ne-bele. Vremenom se. da podržim i budem podržana od strane žena i drugih saveznika: da iskusim trenutke u kojima sam snažna i sposobna zbog toga ko sam. bez previše „teoretisanja“. kao i za Tviter nalog. Na blogu sam Kuvarica. recimo. neke da će zvučati ili suviše glupo. dovodi do masovnog otpora kada se neko usprotivi rasističkoj ili seksističkoj šali. još jedan prostor koji tek treba da se osvaja. Njihova organizacija i podrška pružile su osnovu drugim ženama. ili da može da bude tako lako iscrpljena. a ne uprkos tome. jer se podrazumeva da smo na internetu svi drugari. osim prostora koji može da posluži za edukaciju. Ovo zvuči teško ali je zapravo relativno jednostavno. Čim se saznalo ko je žrtva. U nastavku razgovora osoba s kojom razgovaram u jednom trenutku piše ubijena mlada žena. kada razmišljaju i imaju ideje. Svet u kom živimo ne dozvoljava mi da uvek zadržim ta iskustva. Autorka sam četiri zina i bivša pevačica u riot grrrl bendu. ali. godine živela u Beogradu. . pišući na blogu. a ne o nasilju koje je on činio. ali upravo ovakvi jednostavni. međutim to je samo početak. zbog kojih je teško tek tako pojaviti se i uzviknuti za slobodom na sav glas. isplivaju na videlo. moramo prepoznati da je objavljivanje fotografije žrtve. ili simboli. levica nam nudi realnost gotovo jednaku onoj beznadežnoj koju nude glavni tokovi društva. a naš izgled postaje važniji od našeg doprinosa. Odlučila sam da započnem blog jer sam primetila da na našim prostorima nedostaju usko specijalizovani blogovi. ili neku varijaciju. Fotografije čitaocima. u Novom Sadu je I evo ga. kao prvo. da iskažem svoju istinu. cyber-bullying. U ovoj prvoj vesti fokus je stavljen na žrtvu i na izvršioca putem fotografija. Ne nosim se mišlju da jedan blog i jedna osoba mogu da doprinesu da se muški internet klub sruši. Počinilac je gotovo odmah. radikalnim ženama. Naša sposobnost da utičemo na svet oko nas počinje našim ponašanjem. kako bismo stvorili i živeli u okruženju koje želimo. posebno onim u vezi s aktivizmom. mnoge nisu.. jako malo drugih podataka je dato. Zapravo. homo. neke se plaše da će njihova buka okrenuti neželjenu pažnju ka njihovom izgledu. pripadnica sam većinskog stanovništva zemlje u kojoj manjinsko stanovništvo svakodnevno trpi diskriminaciju. Iskoristimo društvenu mrežu Tviter kao primer. kada podržavamo jedni druge u zajedničkoj borbi za emancipaciju. diskreditovanje žena jer njihov izgled ne odgovara tvojoj viziji feministkinje. samim tim. tehnologija. Emancipacija za žene znači slobodu izbora. koju svi ljudi imaju: slobodu da izaberu način na koji će da žive. Još jedna prednost – blogovi mogu biti besplatni. to naravno nije u potpunosti tačno. akademska građanka. ne-muške osobe. Naredni članak se skoro isključivo fokusira na žrtvu. da koriste glas koji nisu ni znale da imaju. Primer sa Tvitera može se iskoristiti i ovde. Ovi projekti su bili blisko povezani s problemima telesnog imidža i seksualnog nasilja. Sredinom novembra meseca 2012. Pogodnost interneta naspram stvarnog sveta je u tome što mogu da se naprave mnogo veće niše gde marginalizovane grupe OVEM SE Nora. trivijalni postupci muškaraca. tihog. tema jednog broja časopisa. čak i ako zanemarimo problematičnost objavljivanja fotografije žrtve. već u prvom članku. ili ikako drugačije osim kao kuriozitet u pokretu u kom bi stvari trebalo da su drugačije. radikalnim zajednicama omogućava. da govore u ime žena pred čitavim društvom. ja lično ne nalazim da je ta rasprava toliko besmislena. trebalo bi da može svaka. da budu utočište i da ponude siguran prostor ženama za rad. kompjuteri – u tradicionalnom (paradoks. ali i ne morate. da podrže izbore koje žene prave. naravno možete zakupiti svoj domen. roditeljstva. ali i pred patrijarhatom koji se tako uporno reprodukuje na levici. Naime. međutim. protiv patrijarhata i ugnjetavanja. ali i u ličnim borbama svakog od nas. postajemo predmeti. Naime. APRIL 2013. Fotografija osumnjičenog služi sličnoj svrsi. Levičari i levičarke moraju prihvatiti i uraditi sve što mogu da pomognu ženskoj emancipaciji – što znači. iz straha da se neće dopasti muškarcima (onima na levici takođe). ona to ne može biti ženama i onima koji ih podržavaju. ili slušano. a na Tviteru sam pod svojim imenom i prezimenom. atmosfere u kojoj se šale o silovanju smatraju neproblematičnim. da smo tu opušteni i da ne moramo da se bavimo nekim ozbiljnim temama kao što je. feministkinje se smatraju ženama koje mrze muškarce i žele da ostvare nekakvu dominaciju kako bi se osvetile za patrijarhat. bez bavljenja pitanjem žena. međutim. Patrijarhatu neće doći kraj samo zaslugom žena koje su odbile da ga prihvate. Pa on je meni drugar. usko vezani za ovo su i problemi rasizma i homofobije). inače retke. Blic objavljuje i fotografiju. da pronađu svoj glas. ili prihvaćeno. na licu mesta – odmah ukazati da takvo tretiranje ozbiljnih problema nije prihvatljivo. ~ I u slučaju Tvitera i u slučaju medija i nesavesnog izveštavanja o ubistvu Vladislave Červenko radi se o stvarima koje doprinose stvaranju određene atmosfere u društvu. I tu se vraćam na svoj blog. a da se ne bave na primer modom ili tehnologijom. nasilje u porodici (jedna od. Anonimnost koju internet pruža ovome delimično doprinosi. u kojoj su za to nasilje krive same žrtve. s druge strane. Budući da sam feministkinja. imala sam mogućnosti.

Ali revolucija je na prvom mestu buđenje ljudske ličnosti u masama – onim masama koje nije trebalo da poseduju bilo kakvu ličnost. na uspešnoj brizi o deci – u atmosferi zatrovanoj psovkama gazda i robova koje urliču. Poslovice bi trebalo da u sebi sadrže mudrost masa – ruske poslovice. britkog jezika. počevši s vrha. predrevolucionarni oblici govora i dalje upotrebljavaju i da su prilično popularni na „vrhu“. Slični kontrasti obiluju u našem društvenom životu. koristeći se metodom marksizma. njen marš unapred. kako je to bila u prošlosti – da izbije na put individualnog i društvenog napretka. vlasti. dobro promišljenih političkih pogleda i raspoloženja. pored drugih stvari iz prošlosti. psovke koje su dopirale iz usta plemstva. Kako bismo očuvali veličanstvenost jezika. NEGO ČAK I VIŠE NEGO DRUGIM KLASAMA razmišljanja. mnoge od njih sasvim su nepotrebni. reakcionarni balvani prilično greše kada govore o budućnosti ruskog jezika – kao i o svemu ostalom. ne samo prihvatajući ropstvo kao činjenicu.30 APRIL 2013. izmučene psovke iz masa – obojili su celokupan ruski život odvratnim obrascima uvredljivih izraza. ili gotovo ništa tome slično van Rusije. istovremeno negujući neosporna i neprocenjiva lingvistička postignuća revolucionarne epohe. blizu Moskve. „par meseci“ (umesto nekoliko nedelja. već i potčinjavajući se njegovom ponižavanju. Ljudska psihologija je po prirodi veoma konzervativna i promene usled zahteva i pritiska života utiču najpre na one delove uma koji se neposredno tiču datog problema. Ili se dešava da inače pouzdani komunista u raspravi o nacionalizmu počne da izgovara beznadežno reakcionarne stvari. nekoliko meseci). makar i malim koracima. bile su ishod klasne vladavine. „Pogrde se ne lepe za kragnu“. APRIL 2013. baš kao što je borba protiv štroke i gamadi preduslov fizičke kulture. Mi svakako pozdravljamo inicijativu ove fabrike cipela i iznad svega želimo nosiocima ovog novog pokreta mnogo istrajnosti. naš jezik svakako da je dosta pretrpeo i deo našeg napretka na polju kulture pokazaće se. pre revolucije. čak i oni/e koji/e bi trebalo to da znaju. ne manje. čak i onoj koju možda ne bi mogli da nađu na mapi. koji svoj život iz dana u dan posvećuju interesima svetskog proletarijata i spremni su da se u bilo kom trenutku bore za revoluciju u bilo kojoj zemlji. N EDAVNO SAM u jednim od naših novina pročitao da je na zboru radnica i radnika fabrike cipela „Pariska Komuna“ doneta rezolucija o suzdržavanju od psovanja. lepljivih i prizemnih uvredljivih izraza u bilo kom jeziku pored ruskog. trebalo bi da bude raščišćavanje ideološkog fronta. psovke viših klasa. to ga osiromašuje: reč „par“ u procesu gubi svoje pravo značenje (u smislu „par cipela“). kod nas u Rusiji često se dešava da samo napravimo silovit nalet unapred. prikazuju neuki i sujeverni um masa i njihovu porobljenost. kaže stara ruska poslovica. Oni očigledno misle da je to način da ostvare bliži kontakt sa seljaštvom. Sada. ali žene su za njega samo „ženke“ koje ni na koji način ne treba uzimati za ozbiljno. Psihološke navike koje se prenose s generacije na generaciju i koje prožimaju sve sfere života vrlo su istrajne. Borba za obrazovanje i kulturu obezbediće naprednim elementima radničke klase sve resurse ruskog jezika. Jezik je instrument misli. To je razlog zbog kog radnička klasa koja je sada na vlasti. od njih su neki suprotni duhu našeg jezika. naročito Moskve. Preciznost i tačnost govora nezamenljivi su preduslovi tačnog i preciznog RADNIČKOJ K L A S I POTREBAN JE ZDRAV JEZIK. NE MANJE. izricanju kazni za upotrebu ružnih reči itd. Kao dodatak takvim društvenim kontrastima – potmulom zverstvu i najvišem revolucionarnom idealizmu – često svedočimo psihološkim kontrastima jednog istog uma. i drugi. Kad ljudi kažu „par nedelja“. zavisiće od reakcije koju će inicijativa fabrike cipela izazvati u radničkoj klasi. Pogrešne reči i izrazi našli su se u upotrebi zbog prodora loše izgovorenih stranih reči. šest godina nakon Oktobra. koje posmatramo kao koleginice. naših lingvista i folklornih stručnjaka čujem znaju li za primere tako rastegljivih. naravno. ima svoje izuzetke – muškarci koji psuju nipodaštavaju žene i nemaju obzira prema deci. očajničke. maj 1923. ali sada kao da stiču pravo na državljanstvo. tokom svih ovih burnih godina. između ostalog. Ovo je tek jedan maleni slučaj u metežu današnjice. rezultirajući u posve neobičnoj kombinaciji naprednih. Voleo bih da od naših filologa. koji je ponovo oživeo u sadašnjoj generaciji koja je prošla kroz revoluciju i eksproprijaciju. donekle. Pa ipak. novi život zasnovan na međusobnom obziru. što objašnjava trenutnu dezorganizovanost i zbrku. prepravljanje svih sfera svesti. Revoluciju krase rastuće poštovanje prema ličnom dostojanstvu svake individue i sve veća briga za one koji su slabi. Nadajmo se da će radnice – prvenstveno one iz komunističkih redova – podržati inicijativu fabrike „Pariska Komuna“. Naš život u Rusiji sačinjen je od najupadljivijih kontrasta. kao i svih onih reči koje ne odražavaju duh jezika. nepokolebljive moći. uz svu svoju moć i sva sredstva koja joj stoje na raspolaganju. tako i u svemu drugom. Radnička klasa ima bogatu riznicu radnog i životnog iskustva i na njemu zasnovan jezik. moramo iskoreniti sve pogrešne reči i izraze iz svakodnevnog govora. Rame uz rame s nekim staromodnim tipom dominirajućeg. Radnička klasa je po prvi put u istoriji došla na vlast u našoj zemlji. jasnoću i lepotu ruskog jezika. ili „legularno“ umesto „regularno“. ideja direktno nasleđenih iz domačinskih zakona naših predaka. ukoliko ne povede najveću moguću brigu o deci – budućoj rasi u čiju korist je revolucija i ostvarena. uz zapanjajuće skokove i okove. danas ipak ne ustaje dovoljno energično protiv prodora nepotrebnih. o životu i njegovim osnovama – a da bi mogla da razmišlja potreban joj je instrument jasnog. 31 Lav Trocki Borba za kulturu govora U ovom članku. policije. Kako bismo ovo razumeli moramo da upamtimo da se različiti delovi ljudske svesti ne menjaju i ne razvijaju simultano i paralelno. Uvredljiv jezik i psovke nasleđe su ropstva. u upotrebi imamo ogroman broj reči koje su nastale pukom slučajnošću. sve vreme čuvajući netaknutom svoju malograđansku vulgarnost i pohlepu – vidimo najbolje komuniste iz radničke klase. Prava formula za obrazovanje i samoobrazovanje uopšte. problem je izuzetno komplikovan i ne može se rešiti samo podučavanjem i knjigama: korenje protivrečnosti i psiholoških nedoslednosti leži u dezorganizovanosti i zbrci uslova u kojima ljudi žive. ropstva bez nade. profitera koji se bavi prevarama. da i ne spominjemo književno obrazovanje. S druge strane. pre i iznad svega. ogorčenja i. Takvo je nasleđe revolucija. Naš jezik će iz revolucionarnih previranja izaći osnažen. a s druge strane. imamo na kilometre močvara ili neprohodnih puteva – a nedaleko odatle najednom možete ugledati fabriku koja bi svojom tehničkom opremljenošću impresionirala evropskog ili američkog inženjera. Pravda. U samom centru zemlje. Reakcionarni balvani ne odustaju od toga da je revolucija u procesu upropaštavanja ruskog jezika. dobila. novim. ukoliko ga već nije u potpunosti uništila. na samopoštovanju. ne pomogne ženi – dvostruko i trostruko porobljenoj. stari. na stvarnoj jednakosti žena. poniženja i nepoštovanja prema ljudskom dostojanstvu – sopstvenom i tuđem. . Ali naš proletarijat i dalje nije u dovoljnoj meri školovan za elementarno čitanje i pisanje. koje se ne tiču samo ekonomije i politike. Međutim. već i na napredne i čak nazovi odgovorne elemente trenutnog društvenog poretka. Kako uopšte možemo da iz dana u dan stvaramo. tj. iznad svega. 15. Dva toka ruskih pogrda – onaj gospodara. ili „instikt“ umesto „instinkt“. Radničkoj klasi potreban je zdrav jezik. podmlađen. prilagodljiviji i delikatniji. To je pogrešno. na primer „incindent“ umesto „incident“. pisanom nakon kraja razornog građanskog rata koji je devastirao mladu radničku državu Sovjetski Savez. Ovo se ne odnosi samo na nekulturne mase. gramzivog profitera. Revolucija ne zaslužuje da se tako zove. napregnemo naše snage. i kroz izbacivanje svih nepotrebnih reči i izraza iz našeg govora. Isti ovi nedostaci javljaju se u glavama mnogih ljudi. Muškarac je nepokolebljivi komunista posvećen ideji. a iznad svega u našoj partiji. Po pravilu – koje. navika i. ali je maleni slučaj koji nam dosta toga govori. Umesto da obogati jezik. Društveni i politički razvoj se u poslednjih deset godina u Rusiji odvijao na poprilično neobičan način. robovlasničkog ponosa. kažu. zvaničnika. Zbog toga se ovom problemu mora pristupiti na više različitih načina – primer radnika fabrike „Pariska Komuna“ samo je jedan od njih. kotrljaju se. bez šanse za beg. vidno okoštali jezik birokratske i liberalske štampe već je značajno obogaćen novim deskriptivnim formama. a zatim pustimo da stvari odlutaju dalje po starom. zapravo. Borba protiv ružnih reči ujedno je i deo borbe za čistoću. prikrivenim ali i legalizovanim profitiranjem. ali je promena govora nužan sastavni deo naše borbe za jednakost. Međutim. Ali ova uzročnost nije čisto mehanička i automatska: ona je aktivna i recipročna. I govoru je potrebna higijena. prim. život je taj koji određuje psihologiju. Uostalom. Naš predrevolucionarni. odzvanjaju i odjekuju. Ne možemo poricati se da se. ne postoji ništa. to je glupo i ružno. Nađu li se van grada. kako u privredi.prev] proisteklo je iz očaja. nakrkanih i podgojenih. Ovo je posebno slučaj s psovkama u Rusiji. Revolucija ne zaslužuje da se tako zove ako. Niko takve neispravne izraze ne ispravlja zbog nekakvog lažnog ponosa. provincijalni izrazi. buđenje humanosti. Njegov značaj. osim toga. Lav Trocki odlično pokazuje mesto onoga što danas zovemo „političkom korektnošću“ u borbi za progresivne društvene promene: za jednakost se nećemo izboriti promenom govora. mnogo preciznijim i dinamičnijim izrazima. Poželimo im sav mogući uspeh. Takve greške nisu bile retkost ni u prošlosti. nego čak i više nego drugim klasama: po prvi put u istoriji ona počinje da nezavisno misli o prirodi. naši velikodostojnici upotrebu oštrog jezika vide u nekom smislu kao svoju dužnost. Koliko ja znam. izgladnele. Uprkos povremenoj surovosti i krvavoj nemilosrdnosti njenih metoda. međutim. imajući u vidu da nesputan govor ima svoje psihološke korene i da je rezultat nekulturnog okruženja. koruptivnih i ponekad odvratnih novih reči i izraza. psovkama koje ne štede nikoga i ne prezaju ni od čega? Borba protiv „ružnih reči“ preduslov je intelektualne kulture. u svom njihovom izuzetnom bogatstvu. Ruske psovke „na dnu“ [referenca na čuveno delo Maksima Gorkog. Nije lako radikalno raskrstiti s uvredljivim govorom. Proleteri/ ke govornici/e. suptilnosti i istančanosti. a koja je sama po sebi i svojoj društvenoj prirodi moćna zaštitnica integriteta i veličanstvenosti ruskog jezika budućnosti. revolucija je. Ovde je reč o izvesnoj ekonomičnosti.

. Mnoge savremene feministkinje. ali ako kažemo žene u prostituciji onda su mnogi planovi mogući. Njene stavove možemo posmatrati kao nastavak feminističkih promišljanja tokom XIX i početkom XX veka koja su tada bila dominantni diskurs. vide prostituciju u svetu rada i smatraju da su žene sve više prisiljene da seksualizuju mnoge svoje uloge u društvu da bi opstale. Pored povezivanja na međunarodnom planu napravljena je i alijansa organizacija i institucija u Norveškoj okupljenih u borbi „protiv pornografije i prostitucije“. Prostitucija je jedna od oblasti koje su dramatično sukobile feminističke stavove: od toga da se radi o seksualnom ropstvu. Naravno. Opsluživanja muškaraca u zamenu za ekonomsku sigurnost i/ili privilegije je prema Emi Goldman za mnoge žene početkom XX veka bilo pitanje mere. Nemačka je u tome otišla najdalje jer je 2002. Usledio je period 1 www. trafiking. društveno prihvatljivi poslovi? Kerol Pejtmen (Carol Pateman) nalazi da prostitucija nije kao ostali oblici rada jer podrazumeva opasnost (žene u prostituciji izloženije su nasilju i ubistvima. kakvi su uslovi u kojima žive. organizacije koja pomaže žene u prostituciji. odnosno agencija za regrutovanje siromašnih „pokornih“ supruga sa Filipina i pornografskih časopisa koji su sve to promovisali. Ono oko čega se moramo složiti je da su žene u prostituciji naše sestre i da je naša borba za prava žena u prostituciji – borba protiv kapitalizma i patrijarhata. na čijem čelu su bile norveške radikalne feministkinje. Dakle. kako ispravno primećuje Andrea Dworkin. Ne znamo koliko je žena u prostituciji. Životi žena u prostituciji razlikuju se u odnosu na države. Reč „kurvar“ koja ima isti koren kao reč „kurva“ ne podrazumeva isti nivo društvene stigme. Najčešće izostaje i reciprocitet. Ovaj stav je vrlo značajan ako se sagleda u realnom životu gde postoje velike razlike između muškaraca i žena. Sada dolazimo do dileme u vezi s legalizacijom prostiticije i posledicama koje mogu proisteći na osnovu različitih zakonskih rešenja. Danska i Mađarska legalizovale su prostituciju i time zauzele stav da se ne radi o nasilju nad ženama. oduzima joj se dobijeni novac. objavila tekst pod naslovom „Industrija seksa dostiže ogromne razmere u jugoistočnoj Aziji“ (Sex industry assuming massive proportions in Southeast Asia). razgovora sa predstavnicama/predstavnicima sindikata. One su uspele da okupe koaliciju žena i muškaraca koja je zauzela stav da pornografija ženu i žensku seksualnost prodaje i kupuje kao robu. koja nije bila borba protiv žena unutar njih već „protiv počinioca ovih zločina“. kao Džoselin Skat (Jocelynne Scutt) i Kristina Overal (Cristine Overall). Patrijarhalna institucionalizacija muške seksualnosti. estradna. agresivnosti i svake vrste nasilja – do ubistva. Slično je i u Ho- landiji. Tekst publikacije opisuje tridesetogodišnju borbu. Jednom rečju. u kojoj je temelj privrednog i društvenog života koruptivni kapitalizam. U siromašnoj. Ja sam se opredelila za izraz žene u prostituciji. norveški model nije dao očekivane rezultate u rešavanju problema u vezi s prostitucijom. pa sledeći i sledeći. ili bilo kog drugog iskustva? Osnovno je uraditi istraživanje da bismo znali o čemu zaista pričamo kada govorimo o prostituciji u Srbiji. sindikati. jer su smatrale da postoji razlika između prisilne i dobrovoljne prostitucije i jer bi to moglo pogoršati situaciju žena u prostituciji. već istovremeno upućuju na moguća zakonska rešenja u vezi s prostitucijom. zatim drugi. i ženske seksualnosti kao podeljene i samim tim manje vredne. Klijent je izraz koji koriste lekari. pokretač čitavog procesa prostitucije. prostitucija prožima srpsko društvo. U praksi to najčešće znači da se žena kojoj muškarac plaća za seks privodi kod sudije za prekršaje. Jasno je da je to neodrživ sistem povlađivanja muškoj dominaciji i da je dekriminalizacija prostitucije sledeći. Drugo. Ne znamo ni ko su kupci seksa. među kojima se isticala nedavno preminula Andrea Dworkin. zaposlen u privatnom biznisu i oženjen.com/pdf/hele_filen. možemo sa sigurnošću pretpostaviti da je prostitucija nasilje nad ženama. koja je epilog dobila 2009.. a pokazalo se da su se generisali i neki novi. siguran i besplatan abortus. jer. Austrija. pa žene u prostituciji mogu na osnovu ovako prijavljene delatnosti obezbediti socijalno i penziono osiguranje. Prema saznanju novosadskog Prevent-a.. surovoj. Međunarodna organizacija rada je u avgustu 1998. većina žena u prostituciji nisu više bile Norvežanke u narkomaniji. pa do toga da je prostitucija oblik rada. usvojen je zakon protiv pornografije. Drugi problem je novo organizovanje mreže za regrutovanje i podvođenje žena za prostituciju koja često seli strankinje iz grada u grad. Ako kažemo prostitutke. a kasnije i Nigerijke. a za koji je propisana kazna zatvora od 30 dana. Da li se u Srbiji može desiti da nam na tržištu rada ponude prostituciju kao jedan od poslova u nomenklaturi? Smatram da je važno pokrenuti široku raspravu o ovoj temi i da je iskustvo Ženskog pokreta za oslobođenje u Norveškoj u vezi s legislativom prostitucije dobra osnova za to. lobiranja. sem ako nije trafiking u pozadini. a to se našoj kulturi razume kao prodaja sopstvenog bića. Istočne Evrope i Norvežanke koje su bile u narkomaniji. može govoriti i o seksualnom ropstvu. koji je bio u korist kriminalizacije kupaca seksa. koja pored prostitucije uključuje i brak. Kolapsom Sovjetskog Saveza i istočnoevropskih zemalja. što ženu u prostituciji smešta na dno društvene lestvice. dešavanjima unutar „industrije“ seksa i pornografije. zbog toga što se sve zbiva u sferi kapitalističkog rada i dominacije muškaraca. Holandija. kao i do tada. vojske. Analizirajući pornografski materijal koji je u najvećem procentu pravljen za mušku publiku. šta se dešava sa ženama u pornografiji. Krivično delo je trafiking i podvođenje a ne „pružanje seksualnih usluga“. Prostitucija je političko pitanje prvog reda. zatim formi seksualnog samoodređenja... Moldavke. žene iz akademskih krugova. neizbežan korak.wunrn. pisala je Ema Goldman. Radilo se o jednom broju političarki Partije rada i Socijalističke leve partije koje su bile protiv kriminalizacije kupaca seksa. Kao temeljne vrednosti ove višedecenijske borbe Agnete Strøm ističe povezanost sa sličnim pokretima i inicijativama na međunarodnom planu. Zato u svako rešavanje ili čak sagledavanje problema/fenomena pored istomišljenika/ca. one imaju problema u vezi sa pristupom zdravstvenim i socijalnim uslugama koji se ne mogu tolerisati u društvu koje ima pretenzije da bude demokratsko. O seksualno-ekonomskoj razmeni. Pre dve godine je u Oslu objavljena publikacija „Pogled na 30-godišnju borbu Ženskog pokreta za oslobođenje protiv prostitucije u Norveškoj“1. U zakonodavstvu Republike Srbije prostitucija nije krivično delo već prekršaj kojim se remete javni red i mir. kojim feministkinje nisu sasvim zadovoljne. nisam sigurna šta posle toga. a feministkinje su upozoravale na zlostavljanje žena u pornografiji. koje saznajemo iz štampe. APRIL 2013. Kako nema sistematskog istraživanja ovog fenomena u Srbiji. bake i domaćice. ponekad ruku. feministkinje su stale na stanovište da nisu protiv golog tela (kao takvog) već su protiv erotizacije potčinjavanja. dok muškarac koji je kupovao seks najčešće bude svedok protiv nje. Tako je i pitanje pornografije došlo u fokus ženskog pokreta i tada su se mnoge ženske organizacije udružile s namerom da istraže ko su akteri pornografije. to su usta. a onda je registrovan dolazak novih grupa Nigerijki. pad Berlinskog zida. seksualni pristup svome telu ili iluziju seksualne intimnosti? Najčešći stav je da su prostitucija i prodaja tela sinonimi. Godine 1985.32 APRIL 2013. Među uspehe združene akcije feministkinja i sindikata ubraja se i odluka Ministarstva odbrane Norveške da će svi vojnici i osoblje u mirovnim i sličnim međunarodnim misijama biti opozvani uoliko budu „kupovali žene zbog prostitucije“. jer sem jasnog stava za dekriminalizaciju prostitucije i ozbiljnu društvenu brigu za žene. što je značilo ne samo da se seks industrija jugoistočne Azije širi u velikim razmerama. šta su njihove potrebe. već izložena platforma za slobodno demonstriranje mržnje. zakonom o prostituciji koji kriminalizuje kupce seksa. ali koji sadrži feministički koncept zabrane „degradacije jednog ili oba pola“. Prostitucija je u Nemačkoj shvaćena kao uslužna delatnost koja kroz poreze i doprinose učestvuje u punjenju gradskih i nacionalnog budžeta. ponekad neki predmet. ali i zbog dominantne telesnosti koju u našoj kulturi najčešće vidimo kao odnos. Albanke. Upadljivo odsustvo reči koje označavaju muškarca-kupca seksa govori u prilog postavci muške javne i privatne dominacije nad ženama i nad proizvodnjom seksa. Norvešku alijansu.pdf predavanja. studentskih udruženja.. . Kristina Overal smatra da u mnogim poslovima koje žene obavljaju postoje prisila i odsustvo dobrovoljnosti. pa se objektivno postavlja pitanje zašto bi prostitucija bila društveno neprihvatljivija samo zbog svojstava koja imaju neki drugi. nasilje nad njima i poruke koje se time šalju u vezi s muško-ženskim odnosima. Ova Konfederacija broji oko 876. U agendu feminističke borbe Agnete Strøm je uključila saradnju sa filipinskom feminističkom mrežom Gabriela protiv seks turizma. AIDS-u i drugim polno prenosivim bolestima nego drugi zaposleni).000 članova od kojih su žene polovina. osim što sa sigurnošću možemo prepostaviti da se radi o muškarcima. jer da bi izašle iz prostitucije moraju imati dozvolu za rad ili stalni boravak da bi se zaposlile. 33 Prostitucija: posao ili nasilje Iskustvo Norveške PIŠEGordana Stojaković U LIČNA. Tokom dve provere u 2009. jer sem na papiru nismo jednaki. obično penis. donešen zakon po kome je prostitucija u nomenklaturi zanimanja. već neophodna platforma od koje se mora poći u rešavanju mnogovrojnih problema i nedoumica. Šta bi mi u Srbiji mogli da preuzmemo iz norveškog. podaci su govorili da je u prvom posmatranju broj žena u prostituciji smanjen za 50%. tvdeći da ima poslova kod kojih postoji neka vrsta prodaje intime kao što su masaža i neke vrste terapija. pre odluke o tome šta posle dekriminalizacije prostitucije potrebno je otvoriti široku javnu raspravu koja neće unapred favorizovati nijedno rešenje. a najpre označava muškarca koji ima uspeha kod žena. a ređe kao rad. moramo imati na umu da prostituciju ne možemo videti samo na teorijskoj razini. sklapati ugovore. Zahvaljujući mlađem članstvu i Partija rada i Socijalistička levičarska partija zauzele su isti stav. moramo uključiti i žene u prostituciji. Medijska prezentacija čitavog fenomena koji isključivo stigmatizuje žene u prostituciji često ih dodatno ugrožava. šta mogu biti mehanizmi izlaska iz prostitucije. članica uprave Koalicije protiv trgovine ženama (CATW) i istaknuta aktivistkinja na planu borbe za ženska prava.. Ako kažemo seksualne radnice (ili seks radnice). Borbu protiv „počinilaca zločina“ u prostituciji norveške feministkinje započele su posle istraživanja o uličnoj prostutuciji. šta su njihove uloge. Svedoci smo da se zakoni Evropske unije u Srbiji prepisuju nekritički. već određujemo i sopstveni odnos prema fenomenu i prema ženi povezanoj s tim fenomenom. Nemačka. smatraju da je prostitucija otvoreno nasilje nad ženama gde one nikad ne ostaju cele. stvorenu kroz mnogobrojne diskusije. ne imenujemo samo pojavu ili žensku osobu u vezi s njom. Šta muškarac kupuje u prostituciji: iluziju seksualne intimnosti ili se radi o moći da za novac može da društveno prezrenom biću uradi šta želi i kako želi? Odgovor na mnoga pitanja u vezi s prostitucijom dobićemo ako pogledamo ko kupuje seks i kakav odnos društvo ima prema toj skupini? To je pitanje moći koja je u našoj kulturi u rukama heteroseksualnih muškaraca. Agnete Strøm.). da li se podaju jednom čoveku (u ili van braka) ili mnogim muškarcima. patrijarhalnoj Srbiji. Kupac seksa. „visoka“. godine bile iz Nigerije. vagina. već i da se seks smatra radom. ovo nije konačno rešenje. ali nije rešio problem trafikinga i nasilja nad ženama. Overal problematizuje tvrdnje nekih feministkinja koje osuđuju prostituciju zbog nedostatka reciprociteta. Ona piše da su žene u prostituciji u gradu Bergenu tokom 2008. maloletnička. vikend. koordinatorka Ženskog fronta. daje podatke o prostituciji posle donošenja zakona o kažnjavaju kupaca seksa. prisiljene da rade bez mogućnosti da imaju sopstveni novac i bez kontrole nad sopstvenim telima i životima. Reči kojima se označavaju žene u prostituciji ne samo da ilustruju sukob unutar feminističkog diskursa (i društvenu stigmu). Tada se stvara mreža organizacija protiv trafikinga i prostitucije u cilju podrške i zaštite žena žrtava trafikinga. protivnika/ca. kao nedeljive. Desilo se da su u to vreme dve kontrolorke na železnici otpuštene s posla jer su pocepale plakate pornografskog magazina. regione i kontinente.. političkih patija. Feministkinje su odavno naučile da seksualnost sadrži lični i politički identitet i da javna i privatna sfera nisu odvojene. Šta žena u prostituciji prodaje: svoje telo. Istog trenutka je šefica ženske sekcije norveške Konfederacije sindikata izdala saopštenje da „su sve forme kupovine seksa i prostutucije kršenje ženskih ljudskih prava“. već Ruskinje. A tokom poslednjih godina kampanji se pridružila i policija. Dominacija muškaraca u privatnoj i javnoj sferi utemeljena je na ovoj veštačkoj rascepljenosti ženske seksualnosti. Mnoge feministkinje. U početku se broj strankinja vidljivo smanjio. Prosečan kupac seksa („John“) je. bio muškarac u četrdesetim godinama. Time se dobila šira slika o ekonomskim i društvenim kretanjima (ekonomska kriza. ponižavanja i prinude žena. advokati i mnoge uslužne delatnosti i ne može se nedvosmisleno dovesti u vezu sa prostitucijom.. Prevagu je doneo stav Norveške konfederacije sindikata. Ovo poslednje mesto nije zaboravljena zavetrina. uvlači. Autorka je Agnete Strøm. Agnete Strøm zatim informiše ko se nije priključio borbi za dekriminalizaciju prostitucije i kriminalizaciju kupaca seksa. seksualne radnice (naišla sam na izraz komercijalne seksualne radnice!) ili žene u prostituciji. onda se sugeriše da se nalazimo na terenu radnih odnosa. narkomanska. Ali to je samo vrh ledenog brega. je prema važećem srpskom zakonu – nevina strana.. Tada je koalicija protiv pornografije prerasla u koaliciju protiv pornografije i prostitucije.. One su podržale Mrežu protiv kriminalizacije koju su osnovale žene koje su bile u prostituciji. STUDENTSKA. Javnost je pornografiju smeštala u korpus dostignutih sloboda. U oba slučaja radi se o kapitalističkom sistemu koji je legalizacijom prostitucije našao način da razrezuje odgovarajući PDV. žene u političkim partijama i žene iz drugih zemalja. U spskom društvu danas gotovo da su normalne pojave seksualnog opsluživanja muškaraca zbog napredovanja i drugih privilegija. To zovemo patrijarhat. čak da se u nekim slučajevima. koalicija. Ne možemo zaobići ni činjenicu da su žene u braku često izložene nasilju muževa. Pokazalo se da postoji problem u vezi sa ženama koje nisu iz EU. Rumunke. bez procene mogućih efekata. tako ne možemo znati o čemu tačno govorimo. rektum u koje jedan muškarac. vidljiva je i danas kroz dominatne rodne uloge: podržavane uloge majke. jer su tada pokrenuta pitanja u vezi s ženskim telom i seksualnošću. Borba norveškog ženskog pokreta za prava žena u prostituciji započela je borbom za legalan. na kraju. šta su razlozi za ulazak u prostituciju. Među EU zemljama. kampanje i lobiranja činili su ženski pokret. ko su one. gde nema seksualnosti i prezrene uloge kurve (u poslednje vreme i lezbejke) koje su savim određene seksualnošću. ona dobija 30 dana zatvora.. a u drugom posmatranju se njihov broj povećao. Time je okončana vladavina zakona koji je od kraja XIX veka regulisao žene u prostituciji.

nema mogućnost da traži izlazak iz zone sumraka putem ličnog bekstva i ne vidi alternativu ni u desničarskoj svetoj trojci: „porodica. i učesnica AFŽ letargije starijeg i neaktivnog ženskog pokreta: „Tada. poput prava na glas koje žene u kraljevini nisu imale.“ Momo se okrenuo žalopojci: očekivao je nešto drugo od partizana. AFŽ je 1953. ova moć svedena je na jedan trenutak u procesu reprodukcije dece. korisno je štivo koje nam omogućava da razumemo uspon i pad AFŽ-a. naravno. na majku i domaćicu. počevši od reakcije mladih žena. stoga.’“ Uspeh partizanske borbe protiv okupatora je. tako da prosto. ali one. Ubeđivati ili napasti? Trebalo je odabrati taktiku. Nije bio loš čovek. Put ka novom društvu bila je zajednička borba svih potlačenih. Mi se borimo i radimo pored njih. danas je drugačije. socijalizuje. Ova moć je. jer nisu imale interes da ga brane. Mi ne pomažemo muškarcima. pa čak i seksualnim slobodama. kako bih rekla. žena koja to radi ima negativnu odrednicu: ona je „kurva“ ili „sponzoruša“. Kakav bi to napredak bio da vam prosto pomažemo? Mogle bi onda i da batalimo pa da spavamo sa vama.“ ponovio je trepćući. kada je bilo jasno da gubi.. koji je. A mi žene. terenac Bačkog odreda 1944. Širom Evrope omladina je u prvim redovima borbe protiv nezaposlenosti i besperspektivnosti. ona još uvek ne vidi mogućnost za bolje sutra. Leposava Andrić. stoga. Pa ipak. pored ostalih. održava. Te beogradske devojke mogu biti i pomalo lake. „mi poštujemo naše žene jer su one hrabre i pomažu nam. Žene tako često uzimaju privremene. Ona ni na radnom mestu nikada nije jednaka s drugima. No. Partizanke kao građanke: društvena emancipacija partizanki u Srbiji 1945-1953. nacionalne netrpeljivosti i diktature vladajućih klika. Povratak dužničke krize krajem dvehiljaditih obnavlja sve te trendove. Tek pred rat su počele da se interesuju za izgled. ratom. Bilo da je reč o konzumiranju alkohola ili droge. to su bili sindikati radnika.. Seljanka je htela da zna da li partizanke spavaju sa partizanima. „U pravu si. Ta bajka je upravo i iznedrila devedesete. pogotovo jer rađa decu. što situacija u zemlji bude teža. Ali nisam čitala knjige i nisam pisala ništa osim računa u prodavnici. Međutim. zapitao sam seljanku koja je nudila utočište partizanima u ravnici koja je vrvela od neprijatelja.34 APRIL 2013. nesigurne i loše plaćene poslove. Momo. Znaš. Upravo u doba kapitalističke krize. i razne druge masovne organizacije. zgražavalo i ništa od toga dalje. ali nije razumeo. Muškarac koji spava s više žena je uspešan. Porodica je institucija kroz koju se reprodukuje nova radna snaga. tako. To znači oslobođenje. već vrednosti koje su dolazile sa Zapada. uništavaju se mreže društvene solidarnosti. Nisu morale da džangrizaju o tome. a pogotovo uloga žene. sebe radi. dostiže svoj vrhunac. a neće se promeniti ako se mi ne promenimo. 21) One su posustale jer su shvatile da nije dovoljno da se one promene. mladi. ali je polako prelazilo na političke teme. bez prethodne diskusije. Tada je omladina bila prisiljena da se angažuje. Nisu mu to obećali. Većina. šta jedinstvo može da uradi. Nismo znali šta znači jedinstvo. Ona tačno tvrdi da je partizanski pokret. autorka ne pita zašto. ’35. Kako je bilo moguće da su najsvesnije i najborbenije žene poput članica AFŽ-a dozvolile da se ukine masovna organizacija koja je igrala tako bitnu ulogu u emancipaciji žena na Balkanu? Pantelić daje u nekoj meri zadovoljavajuć odgovor na to pitanje. a to takmičenje je obnovilo društvene hijerarhije i ojačalo. podržavale i mi nismo hteli napraviti jedan šturi pokret nego smo to tako. Bazila Dejvidsona . ni čudno da je obećanje drugačijeg sveta pokrenulo mnoge žene sa sela. bila je neophodna garancija tog odnosa. To podseća na situaciju kakva je bila pred Drugi svetski rat. Kao prvo. Nema rata i nije sve toliko ekstremno koliko je bilo devedesetih.“ reče. stalno se insistira na tome da je omladina na neki način nezdrava i da je sama kriva za to stanje. Zato je Marks zaključio da je „prostitucija. koje su zaostalost i nazadnost Kraljevine Jugoslavije gurnli u borbu za sopstvena prava. Baba joj je objasnila da ne spavaju zajedno. i protiv Pokret je za mene bio škola i fakultet. samo da bi imale nešto veću nezavisnost. 35 Žena pre fenomena „sponzoruše“ Recenzija knjige Partizanke kao građanke PIŠEVladimir Unkovski-Korica U DANAŠNJOJ Srbiji ponašanje mladih često dovodi do moralne panike i histerije. Nije. I drugo. utakmicu i sportsko društvo. mi smo njima jednake. KPJ je obećavala novo društvo onima kojima je bilo dosta međuratne krize. to bi bilo nešto drugo. nisi razumeo. da se Komunistička partija Jugoslavije omasovila pred rat posebno među omladinom. Jedno od tih stereotipnih očekivanja je da žena treba da svoj seksualni nagon shvata ne samo kao svoje pravo već i kao moć koja joj stoji na raspolaganju. Mrzeli su nas i mi smo mrzeli njih. tenzija unutar porodice. partizanka iz Maribora. Sponzoruša. One koje su možda razmišljale o tome da se bune znale su da mogu da završe u logoru za političke zatvorenike na Golom otoku. dok je kontrarevolucionarni pokret Draže Mihailovića osnovao svoj ženski ogranak tek pred kraj rata. Bile smo čak i ponosne na to. bio pokret manjine. Naravno. „Nisu pridikovale i torokale. žene su dobile pravo na jednaku platu za jednak rad. Partizanski je. Govori Olga Ninčić Humo. nisu imale to što smo mi imale. Upravo zbog toga što su ove delatnosti pod kapitalizmom privatizovane unutar porodice. Tako se rađa fenomen „sponzoruše“. oblačenju i društvenim ukusima. kratko potšišanu kosu. To je bilo posebno jasno osamdesetih i devedesetih u Srbiji.I još to džagrizanje! Na kraju su ga pustile na miru. iznenadno ukinut. muške kapute i cipele. Pokret je sve to promenio. nacija. Tu se krije izvor savremenog oblika ženske potlačenosti – žena postaje puki zbir svojih sposobnosti da reprodukuje.. Sponzoruša koja prodaje svoje telo da bi se oslobodila porodice ne razlikuje se od radnika ili radnice koji moraju da svakodnevno prodaju svoju radnu snagu da bi uspeli da se prehrane. od nje se očekuje da odgovara sve izopačenijim muškim željama.“ (str. Za mene je najdramatičniji doprinos knjige glas komunistkinja i partizanki. Neposredan uzrok takvog licemerja je tenzija koja prati ulogu porodice u kapitalizmu.“ „Ne. Većina. a uloga žene je sve vezanija za domaćinstvo. Naposletku. borac u prvim redovima. ali nije bio ni blizu dobar da bi ostao ovde. uloga žene je svedena na uzgajanje dece. U takvim okolnostima nezaposlenost raste. njena seksualnost se približava statusu koji pod kapitalizmom ima radna snaga: njena upotrebna vrednost srozava se na njenu razmensku vrednost. AFŽ je igrao bitnu i vidnu ulogu u životu zemlje. Istovremeno. godine. nova knjiga mlade autorke Ivane Pantelić. a to što nisu spavale sa muškarcima. Ne bi verovala kako je bilo lako naći žensku. Bazel Dejvidson. ona treba da se tim fantazijama sve više približava. Doprinosile su društvu i imale sve veći glas i sve više sloboda. ne ovo jurcanje i skrivanje po rupama. naprotiv. „Tako je.. On objašnjava često više nego hiljadu reči. Razumele su život. Zato će i tu biti deskriminisana: moraće više da se trudi da bi izgradila karijeru. pod kapitalizmom. tako smo onda dolazili u kontakt i sa drugim društvima koja su bila napredno usmerena. Međutim. Rezultat je bio neočekivan. Radile su to za novac. Pantelić navodi da je partizanski pokret imao žensku sekciju od 1942. iako masovan. sve dok je u posleratnoj atmosferi entuzijazma nakon pobede i kasnije tokom svađe sa Staljinom prevladavao duh široke mobilizacije za ispunjavanje društvenih ciljeva. ja sam se promenila. Ženski pokret je već postojao. te igranke imali. koketerije.“ (str. Tu se nova generacija mladih radnica i radnika odgaja. Paradoksalno. Povratak kući je potencijalni trenutak pražnjenja: na ženu i decu.. jer je uvek pod sumnjom da je lojalna svojoj porodici.“ rekao je. lenjosti i zavisnosti od roditeljskog doma. mlade žene se ponovo nalaze u situaciji da se od njih očekuje sve više. posleratna Jugoslavija postala je partijska diktatura u kojoj je upravo ta aktivna manjina vladala. često će i za isti posao imati manja primanja od muškarca. Odsečena od svojih koleginica na poslu. Momo. piše u svojim memoaroma kako je upoznao ženu na selu u Vojvodini: „‘Šta tražiš u ovom ratu’. Stoga su bivše partizanke na pozicijama dozvolile da se ugasi AFŽ. Ni najmanje nije bilo ženstvenosti. No.“ Momo je odlučio da se uvredi. Za očekivati je da su mlade žene tada išle u ekstrem u odbijanju ne samo tradicionalnih vrednosti. mi smo u pokretu jer društvo mora da se menja. sastajalo se. ne za ljubav ili osećaj ljudskosti. ustanovljena je omladinska podružnica Ženskog pokreta. koji je dosta jezivo i verodostojno opisan u šestom poglavlju knjige. Ta prava bila su neposredan rezultat masovne borbe Antifašističkog fronta žena (AFŽ) kao sastavnog dela partizanske borbe u Drugom svetskom ratu. sindikati službenika i tako dalje. mnoge partizanke su početkom pedesetih započele porodični život.000 žena. u kući i na poslu ili studijama. ali bile su dobre devojke. Tokom devedesetih on je možda ratnik ili kriminalac. On je eksploatisao radničku klasu radi vojnog takmičenja sa Zapadom. koje su nas isto. 20) Nije čudno. i strukturnu podređensot „ženskih poslova“ (tekstilne radnice. ipak. sankcijama. a i moj muž isto tako. APRIL 2013. šta je uopšte ko od nas razumeo? Otišao je u partizane jer smo bili Srbi. ni onda kada je prisili da napusti četiri zida svog doma. „Kao kad sam bio činovnik pre rata. stoga. Hajde. U svoje redove je tokom rata uvukao oko 100. Nismo videli dalje od toga. institucije koje su pružale osnovne javne usluge se srozavaju. na koju su i kolege dolazile.. Žene su u prvom redu iznenadile i izborile se za sva prava koja je potom generacija naših roditelja uživala.. a ne kapitalu.. Bio je dobar čovek. bes će rasti. prebacujući trošak reprodukcije na porodicu. da bi uspela u tome da u što manjoj meri bude objekat muških fantazija. partizanka koja je doktorirala na Filološkom fakultetu u Beogradu: „Naše su drugarice skoro sve imale pravu.. vera“. predmet dvostruke kontradiktornosti. Čak i tada. Žena borac u ratu postala je žena borac u obnovi i izgradnji zemlje. Ta mobilizacija je bila i te kako impresivna. jedna organizacija tih starijih žena. reci jel bi tad rekao da vam pomažemo? Ne. Opet Herta Haas: „Mi smo imali svake nedelje popodne. kapitalizam joj ne dozvoljava da napusti svoju „prirodu“ koju joj sam nameće. sekretarice. mi činovnici se snalazimo. Problem je u tome što si ti toga ponosan. igranku. to je bilo više jedno kabinetsko društvo. da bi mlada žena u takvim vremenima napredovala u muškom svetu. ostavimo li po strani sve bezbednosne i disciplinske razloge. slobodne od pritisaka očeva ili muževa. čistačice itd. Baba se odlučila za napad: možda je bilo do njegovih samozadovoljnih očiju. a ona je odgovorila bez oklevanja: ‘Prvo. a ovi drugi su bili Mađari i žandari. društvo koje je po ugledu na SSSR propagirala KPJ nije moglo da ispuni sva očekivanja običnih žena nakon pobede u Drugom svetskom ratu. Scenes from the Anti-Nazi War. boriti se za budućnost. a koja je i mene sakrila. međutim. Mi smo išli na široku popularizaciju tog društva i ovaj. mi smo mislile da smo tu da služimo muškarce i da je to ceo naš život. Zato su morale da prave veze i s drugima koji su trpeli nepravdu. dok kapital od nje otuđuje njen proizvod. imao potpuno tu žensku zadaću zaštite ženskih prava. Seksualnost kod žena ne može da postane nezavistan izraz njenih individualnih potreba.“ Baba ga je posmatrala pod bledim svetlom na tavanu [gde su se krili od Nemaca]. zavisio od obećanja da dolazi novi svet. već da je potrebno da promene društvo. To se posebno loše odražava na mlade žene.. Međutim. poslovi koji su za nju otvoreni često su manje plaćeni. Kasnije će ga poslati preko reke u relativnu sigurnost Srema. Žene su u pokretu bile na bazi jednakosti i poštovanja između žena i muškaraca. već i da zarađuje. najčešće su bile „Njen posao terenca bio je da se bori sa. tu borbenost. tako. poznatija po svom partizanskom imenu Baba. mogao sam da vidim da razmišlja o ovom problemu. pada u apatiju. 20) Citirana je Herta Haas. a sremski odredi će ga prebaciti u Bosnu gde će ga primiti u vojsku.“ odlomak iz knjige Special Operations Europe. na najbolji način simbolizuje sudbinu radnica i radnika pod kapitalizmom: da bi bila „slobodna“ ona mora da se proda u ropstvo. engleski oficir koji je padobranom ubačen u Jugoslaviju da bi uspostavio kontakt s pokretom otpora protiv nacističke Nemačke. KPJ neka od tih očekivanja jeste trajno ispunila. Ona postaje subjekt time što sebe čini objektom. Već je duboko ušla u tematiku kada se [nov i neiskusan] volonter iz Beograda priključio razgovoru. Naravno.utuvljenim navikama koje su se protivile samom značenju oslobođenja. Možemo navesti par simboličnih primera: žene su dobile pravo glasa. Iza četiri zida jača patrijarhat: vlast muškaraca ili starijih. kao što kažem. baš kao kod svakog objekta. kao pre rata). No. No. „Dobre devojke. izjednačena su prava i odgovornosti u braku (žene u bračnom odnosu nisu se više vodile kao maloletnice. Takođe.samo specifičan izraz opšte prostitucije radništva“. menjao ulogu žene: ona je bila ravnopravna. Dok smo mi. Muškarac pored posla ima kafanu. majka i kućna spremačica. Po ugledu na Staljinov Sovjetski Savez. kao najvećeg ikad ženskog pokreta na prostorima bivše Jugoslavije. To je upravo zato što je staljinistički sis- tem bio specifičan oblik kapitalizma: birokratski državni kapitalizam.“ Momo se nasmešio. usled uloge žene u porodici. Moraćeš da promeniš svoje stavove ako ćeš da ostaješ sa nama. kapitalizam ne obezbeđuje sredstva koja će porodici omogućiti opstanak na plati muškarca „hranitelja“. četnički pokret se nadao samo mobilizaciji žena u sporednim ulogama. da se ne izolujemo kao žensko društvo.“ (str. koji se čuje kroz čitav rad. Tako se od žene očekuje ne samo da bude supruga. u sali Prehrane u Zagrebu. Neke svakako traže spas kroz (često neobaveznu) vezu (rizikujući tako etiketu „sponzoruše“) ili (trajno) napuštanje zemlje („trbuhom za kruhom“). žena postaje rob iza četiri zida. AFŽ je postao prostor u kom su žene i s najnazadnijeg sela mogle da se sastaju u relativno bezbednoj i nezavisnoj atmosferi. bili drukčiji. Umela sam da čitam i pišem jer mi seljaci iz Bačke možemo da idemo u školu i živimo dobro. Na porodicu spada da vrši sve neophodne funkcije za održavanje minimalnog blagostanja.. a biće pod stalnim pritiskom da se povinuje društvenim (muškim) stereotipima o ženama. da muškarci neće više imati pravo da nas ovako biju. Razaranje SFRJ bilo je propraćeno ekonomskim kolapsom. Etikata „sponzoruše“ možda je najslikovitiji primer duplih standarda prema ženama. Partizanski pokret je u tom pogledu prednjačio širom Evrope. Žena naravno ima ključnu ulogu u tom procesu.. za kolektivnu ali isto tako i za ličnu budućnost. „To je korupcija. Baba je objašnjavala seljanci [koja je krila partizane] da će godine koje dolaze postaviti žensko pitanje. tako da bi se mogli (stvoriti) politički uslovi za to. jer je to mobilisalo na herojsku borbu sve koji su trpeli nepravdu pod starim režimom. Dve godine ranije bila sam seljanka koja nije znala ništa osim cene slanine i kako da zavrne poreskog službenika. kao što objašnjava Pantelić.

Država nije neutralna. najviše se ističe. a ova retorika se koristi kako bi se opravdale različite politike koje će nauditi ženama. Sve dok je uspeh sistema bio u stanju da održi pojedine besplatne javne službe. na šta i sama Nina Pauer ukazuje. već je oruđe u rukama vladajuće klase i služi ugnjetavanju radnika i radnica. zanemaruju ujedno i njena forma i sadržaj u datom periodu. suparništvu. Šta znači biti feministkinja danas? „Jedna od promena u geopolitičkom diskursu koje su najdublje i unose najveći nemir jeste prihvatanje jezika feminizma od strane onih koji su pre deset ili petnaest godina najglas- nije govorili protiv onoga za šta se feminizam zalaže. koja želi dobar provod i sama uzima od muškaraca ono što joj je potrebno. retkost je videti da se žena tu osmehuje ili smeje: rana pornografija obiluje izrazima nežnosti i trenucima međusobne naklonosti. redukcije tela na bestelesne polne organe – oblika fetišizma robe. bilo kao vida tradicionalno neprihvatljivog uživanja. zanemaruje da je u pitanju industrija s velikim ekonomskim i socijalnim uticajem i da tek analizirajući istoriju filmske pornografije možemo da razumemo fenomen današnje „porno dive“ i uprkos svim mogućim „izborima“ uočimo ono što smo propustili/e. zaista. u kulturi i govoru. Njen zaključak je da. Odakle sve te ideje dolaze? Kako kaže. Da je i do sada bilo tako ona potkrepljuje primerima poput Margaret Tačer i Kondolize Rajs. da li će naša generacija odgovoriti na izazov? Da li je moguće da se ovog puta sve završi drugačije? Na to će odgovor dati nova generacija žena. Mi se zalažemo za formiranje takve partije Učestvovanjem u socijalnim pokretima moramo kroz praksu pokazati da se reformističke ideje kose sa interesima radničke klase (i njenih budućih pripadnica i pripadnika iz redova studentske i srednjoškolske populacije) i svih potlačenih. Samim tim trebalo bi ispitati postoji li potencijal potpunog uključivanja pornografije u ljudsku praksu. ko su današnje feministkinje i kakve stavove one zastupaju? Da li je termin. ukoliko ne prihvatimo argument Angele Karter da postoji intimna veza između seksualnih i društvenih odnosa. LGBT i pokretima drugih potlačenih manjina. Novo društvo može biti izgrađeno jedino kolektivnim preuzimanjem kontrole nad tim bogatstvom od strane radničke klase i daljim planiranjem njegove proizvodnje i raspodele. Međutim. Obratno. čak i bezbrižna. Iskustvo Rusije pokazuje da socijalistička revolucija ne može preživeti u jednoj zemlji. Protivimo se rasizmu i imperijalizmu. „Preterani taksonomski pogon savremene pornografije samo je jedan od elemenata u njenoj potrazi da nam svima na smrt dosadi i podseti nas kako je sve tek oblik rada. kako nam autorka tvrdi. predstavljaju presek generalno prisutnih stavova u društvu. policije i sudstva izrasle su u kapitalizmu i napravljene su da štite vladajuću klasu od radnica i radnika. No. feminizam postaje radikalan koliko i dijamantska maska za telefon. U Rusiji je rezultat toga bio državni kapitalizam. Mi se zalažemo za solidarnost sa radnicima i radnicama u drugim zemljama. zar onda u takvim okolnostima ne bi postojali preduslovi da pornografija bude stvar uživanja. gej. a ne odozgo. često polusvesno. Isto se tokom pedesetih dogodilo u Jugoslaviji. PARLAMENTARNI PUT NIJE REŠENJE Strukture postojećeg parlamenta. I dok su stavovi Sare Pejlin (protivi se abortusu čak i u slučaju silovanja!) utoliko jasniji i suštinski antifeministički. u tome nema emancipatorskog karaktera.marks21. Kako autorka kaže. radnici i radnice u tim zemljama. Ovde se ignoriše činjenica da se ona na taj način podređuje kulturi kojom dominiraju ZA ŠTA SE MARKS21 ZALAŽE Parlamentarna govornica se u najboljem NEZAVISNA BORBA RADNIČKE KLASE Radnici i radnice proizvode svo bogatstvo u kapitalizmu.36 žene) i instituciju porodice. ahistorijski stav protiv pornografije pravi pretpostavku da će muškarci uvek gajiti želju za nasiljem nad ženama i da je pornografija samo odraz toga. ekološkim. Nina Pauer nas suočava s vrlo bitnom činjenicom: nije dovoljno da žene budu na pozicijama moći. Međutim. savremena potrošačka kultura. država se ne može ukinuti prostim dekretom – ona će odumreti zajedno sa iščezavanjem klasnih razlika. Savremeni film je u tom pogledu duboko konzervativan. poput jaslica. njoj samoj fali analize i politike.“ Pauer zapaža da i svet rada. Ova knjiga nam. iako pornografija ima dosta nasilnih trenutaka. pa i onaj feminizam koji je opravdava. dok se na ovim prostorima o tome skoro i ne priča. autori/ke će će. a ojačavaju poziciju radništva i potlačenih. da moramo mnogo više paziti i biti jasnije pri samoj njegovoj upotrebi? Nina nudi primere od Sare Pejlin do Džesike Valenti. a svi razgovori sa „prijateljima“ samo posredovanje u napretku ka finalnom ispunjenju romantične svrhe. Nema sumnje da autorka smatra da je za feminizam neophodno da odbaci neka od trenutnih shvatanja. isti ti filmovi i serije utiču na prihvatanje upravo tih stavova bez bilo kakve sumnje u njihovu ispravnost. kada i kako joj je potrebno. ujedno i baca u depresiju svojim uspehom i uspešno baca u depresiju. Ona mora biti deo šire političke partije levice. Nezavisno od svoje namere. što dovodi do zaključka da je loša. Zapad se održao na bazi imperijalističkih dobitaka u proteklim decenijama i putem dužničke ekonomije. Sada se iznova postavljaju pitanja koja su pred omladinom stajala pred početak Drugog svetskog rata. „Brak je.“ Pauer zatim ovo potvrđuje činjenicom da. doterane devojke koja svake noći ima „nezaboravne“ izlaske s drugaricama.info muškarci. smatrajući je zbog toga moralno poželjnom. korišćen pritom od strane i desnice i levice. savremena pornografija odražava društvo prekomernog rada. kao paradigmatskom načinu rada. a činjenica da on istovremeno i odražava i diktira adekvatno ponašanje današnjice. a ne odraz i praksa eksploatacije i seksizma koji nas okružuje? Ipak. postavljanje žena i etničkih manjina na pozicije moći neće nužno poboljšati uslove života ni ženama ni manjinama. u svojim delima iznositi određene opšteprihvaćene ideje – u ovom slučaju o ženama. vojske. Jednodimenzionalna žena bavi se kritikom savremenog feminizma. trijumf feminističke retorike odigrava se upravo u doba pogoršanja životnih uslova žena. Jedino masovna akcija samih radnica i radnika može uništiti kapitalizam. i to kako reklame nastoje da nas prikažu – već je tražeći ispod površine uspela da nam ponudi neke jasno razvijene zaključke. Tada će. Jugoslaviji i Kini uspostavile slične režime. ekonomsku i političku jednakost žena. samosvesne žene – koja sama zarađuje i sama troši sopstveni novac.“ S druge strane. Priključi nam se! APRIL 2013. za mnoge i dalje nešto više od pukog ugovora. ali vođen idejom da promena mora da dođe odozdo. kako kroz istoriju tako i sada. koja ujedinjuje radnički pokret sa feminističkim. kako to tvrdi „socijalno odgovorna“ vlast. proizvodnje zarad proizvodnje. svaka kuvarica uzeti učešća u upravljanju državom i podela društva na klase biće ukinuta. Zalažemo se za stvarnu društvenu. Staljinističke partije su kasnije u Istočnoj Evropi. najborbeniji radnički aktivisti i aktivistkinje moraju biti okupljeni u revolucionarnoj socijalističkoj organizaciji. u današnjem kontekstu. kod Valenti nailazimo na to da. generacija koja pokrene širok i samosvestan pokret protiv diskriminacije i kapital- APRIL 2013. zaista u poslednjih nekoliko decenija postao toliko nejasan. i iako savremena ideologija pornografije ne obuhvata mogućnost promene. i pritom tvrditi da je svaka kritika moralistička.“ Zaista. Tražimo prestanak svih oblika diskriminacije prema lezbejkama. filmovi i televizija svakako imaju svog udela u tome. INTERNACIONALIZAM Borba za socijalizam je deo globalne brobe. gde – kako kaže. njihovom ponašanju i shvatanjima. NE REFORMA Postojeći sistem ne može biti popravljen ili reformisan. s glumcima i glumicama koje nisu mašine koje reflektuju seksističke stereotipe o muškim i ženskim telima. barem izuzetno korisne argumente za diskusiju koja bi nas odvela u tom pravcu. na primer. Međutim. ona je realistična samo u tom smislu da budi isključivo najgore aspiracije u nama. ili je barem stigla prva. Paradoksalno. Ona sada puca po šavovima. protiv radnica i radnika iz druge zemlje. ili su vodili. 37 Detaljno opisujući različite porno filmove i njihov razvoj kroz dvadeseti vek ona ovu temu završava time da nam „pornografija sama po sebi ne govori ništa. kada je dužnički sistem ušao u krizu. U narednim redovima pokušaću da vam prenesem određene autorkine stavove i otvorim neka od pitanja oko kojih danas postoje oprečna mišljenja. analizirajući različita tumačenja same reči „feminizam“ od strane onih koji ga suštinski ne zastupaju i kako su na njega uticale promene u radnim i životnim uslovima u skorijoj istoriji. a i dalje čine vrlo mali procenat onih na političkim pozicijama. je u najmanju ruku problematično.“ Autorka smatra da kada je reč o savremenoj pornografiji. učestvujući u reprodukciji ideja koje žene svode na telesne otvore a muškarce na faluse. „Pornifikacija“ savremenog života ne odvija se neopaženo. Ukoliko su svi naši napori u krajnjoj liniji upućeni na projekat traženja „onog pravog“. kao što vidimo u Grčkoj. „da otrese svoj trenutni imperijalistički i konzumeristički sjaj“ kako bi mogao da ima ozbiljnu ulogu u radikalnoj promeni društva. (i u neku ruku nastavlja da nam se nameće kroz ideal monogamnog braka). već i njeni stvaraoci (ovde referiše na književnicu Angelu Karter). REVOLUCIJA. upuštajući se u veze na jedno veče i bootycall varijante – taj ideal „onog pravog“ i dalje opstaje kao dominantan . Recenzija Nina Pauer_ Jednodimenzionalna žena PIŠEJovana Ristić K NJIGA NINE Pauer. Solidarnost teži da bude glasilo te borbe.“ Pauer s punim pravom napada „optimistični feminizam“ koji opravdava kapitalizam i potrošačku kulturu. škola ili domova zdravlja. biseksualnim i transrodnim osobama. Da li smo zaista jednake? Uprkos raznim tvrdnjama i dalje smo suočene s nejednakošću koju sistem svakodnevno reprodukuje. održana na površini američkim kreditima. u duhu partizanske borbe. uprkos savremenom idealu slobodne. Podržavamo pravo svih potlačenih grupa da organizuju sopstveni otpor. Podržavamo sve istinske narodnooslobodilačke pokrete. jedino će tim konkretnim pojedincima omogućiti da pređu u vladajuću klasu. kako piše. iako je Jugoslavija prilagodila svoj sistem državnog kapitalizma svetskom tržištu. Mi podržavamo borbu protiv tržišnog i državnog kapitalizma koju vode. Na taj način predstavlja nam se idealizovana slika uvek prezgodne. izma. savršenim cipelama i noćnim izlascima. govoriti o pornografiji kao o nečemu oslobađajućem i progresivnom. REVOLUCIONARNA ORGANIZACIJA I LEVA PARTIJA Da bi se socijalizam ostvario. titoistička vlast je odgovorila na isti način kao i desničarske vlade na Zapadu: sečom budžeta i jačanjem patrijarhata. kako na poslu tako i unutar porodice. Nina Pauer je u svega sedamdesetak strana uspela ne samo da postavi pitanja pozicije žene u današnjem društvu – obuhvatajući pritom i položaj žena. „Štaviše. Autorka nam dokazuje kako je rana pornografija razigrana. Kako kaže. Finalni krah početkom devedestih samo je krizu na Balkanu učinio drastičnijom. I pored tog nedostatka. bazirana na radničkim savetima i radničkoj miliciji. PRIDRUŽI NAM SE! IMEJL: redakcija@marks21. koja pokazuje koliko je „jaka“ i „emancipovana“ zbog toga što koristi seksipil i svoju seksualnost da bi sebi obezbedila ekonomski opstanak. zadovoljstvo. sve zavisi od toga koje su to žene i šta će učiniti kada na te pozicije dođu. Taj pokret će srušiti sve vladajuće elite širom sveta i izbrisati granice koje dele ljude na nacije.“ Pauer misli da se posmatranjem pornografije bilo kao degradirajuće. a ne socijalizam. ali se još nije došlo do nekog odgovora. uz usputno ćaskanje na temu „da li je on onaj pravi“. teže nalaze stalno zaposlenje. pohlepi i brutalnosti. Ovaj čudni miks sentimentalnosti i pragmatizma – ideologija. a ceo njen feminizam svodi se na traganje za uživanjem u seksu. kako je rekao Lenjin. Kapitalizam se mora iščupati iz korena. prema dominaciji. Ipak. na vrlo interesantan i živopisan način pruža svežu perspektivu i.“ Ako se slažemo s autorkom u tome da zaista postoji veza između društvenih i seksualnih odnosa (pa i onih u porno filmovima) i ako uzmemo u obzir da težimo drugačijem društvu i istinskoj jednakosti. Protivimo se svemu što okreće radnice i radnike iz jedne. Pauer nam ne nudi konkretan predlog kako da kritičku poziciju pretvorimo u situaciju kroz koju možemo da napravimo promene. Kako kaže. mi nismo samo „robovi“ istorije. ono što danas najviše šokira publiku – čini se da učesnici/e istinski uživaju. uz svu dreku i vrištanje savremene pornografije. dajući nam primere filmova iz 1920ih godina. Autorka ovde citira Lindzi Džerman: „Ovo je vreme žena simbola. Borba za takav svet počinje danas i podrazumeva borbu protiv svake sitne nepravde. ili čak naročito. Žene imaju niže plate od muškaraca na istim radnim mestima. ali se diskusije na tu temu prečesto vode na moralnom terenu. mršave. leže u industriji koja sintetizuje ta dva: „Od svih industrija. kao i šire demokratske mreže društvene solidarnosti. „Lišen bilo kakvog internacionalnog i političkog kvaliteta. Potrošačka kultura: devojke na filmu I mejnstrim filmovi i TV serije. gde seksizam cveta i često se ignoriše ili čak reprodukuje i od strane samih žena. pornografija najbolje simbolizuje smrt privatnosti i centralnosti seksa. slučaju može koristiti u svrhu propagande protiv trenutnog sistema i promocije mera koje slabe poziciju vladajuće klase. uloga porodice je opadala i žena je imala više mogućnosti za samoizražavanje. ako je ikada postojala definicija – reprodukuje se naizgled spontano. ako već ne ideju kuda dalje. Zbog toga je radničkoj klasi u prelaznom periodu potrebna potpuno drugačija vrsta države – radnička država. Instituciju porodice zameniće iskreni i neposredni odnosi između pojedinaca. seksa kao produktivnosti. uključujući. uprkos kritikovanju Sare Pejlin i zalaganju za pravo na abortus. takozvane porno dive. nakon sedamdesetih. Ona smatra da se. ali se ona nije suštinski razlikovala od situacije na Zapadu. ukoliko porno industriju ne shvatimo u istorijskom ključu. Mnogo je interesantnije i relevantnije razmišljati o pornografiji kao posebnoj/partikularnoj vrsti rada.info TELEFON: 060/300-1917 VEB SAJT: www. Jedan od dominantnih tipova žene koje nam neoliberalna ideologija nameće jeste upravo ideal striptizete.

Jedan pazolinijevski film predvođen junakinjom završio bi se drugačije od „Klipa“. Pazolini takođe prikazuje bedu i (seksualno) nasilje posleratne Italije. ona ne mora da skriva svoje nedovoljno argumentovane stavove ili neznanje jer je svaka od njenih analiza promišljena i argumentovana. dušu u bezdušnim okolnostima. iza toga ne stoji nikakva analiza. On nam nudi ljubav u društvu bez srca. žene su izgubile neka od osvojenih prava. jasan i koncizan. Miloš nikako nije klerikalna konzervativka. krije se buntovna ljevičarka. kvir aktivisti mnogo dinamičniji i „popularniji“. huligansku masu. ni jedna i ni jedan od nas više neće moći da živi u iluziji da je naše društvo rodno „osjetljivo“ i da je dovoljno razvijena briga o potrebama žene. tako i na nivou pojedinačnih eseja. Kuda to može da odvede vidi se na primeru nekih nazovi levičara. iskrena. On je još jedan primer fenomenološkog pristupa većine domaćih umetnika i komentatora: predstavlja stvarnost kakvom je vidi i ništa više od toga. kao što to nije ni glavna junakinja Maje Miloš. otkrićete ispod njega crveno-crne korice. Ta dva procesa – analiziranje trenutnog stanja i osnaživanje feminističke tradicije – upotpunjuju se kako na nivou knjige. To su žene iz više srednje klase čiji je prije svega lični kontakt sa drugim ženama i njihovim potrebama umanjen. ili se prati kako su se pojedini slučajevi tokom godina razrešavali. stoga su i izgubili svoju nekadašnju subverzivnu funkciju. Mi osećamo njenu dosadu u društvu koje joj ne pruža ni sadašnjost ni budućnost. kada je LDP propao u svom utvrđenju. Ali feminizam se uvijek vraća jer je u savremenom društvu borba za rodnu ravnopravnost tek počela. ljubav trijumfuje čak i u „pornografiziranom“ i patrijarhalnom društvu. ljubavnu vezu između dvoje mladih ljudi. koja odrasta u tranzicionom paklu anonimnog i oronulog predgrađa. Čak i kada analizira porodično nasilje sa pravnog aspekta. Teorija je tako umnogome odvojena od prakse. Rediteljka želi da nam pokaže jedan „tipičan“ odnos. na primer. U „Klipu“ imamo plići nivo saosećanja s junakinjom i još pliću osudu sistema u kom ona živi. što njen pokušaj odvaja od liberalskih bljuvotina poput „Šišanja“. te jaz imeđu teorije i prakse. Uporedimo „Klip“ Maje Miloš s maestralnim „Akateneom“ Pjera Paola Pazolinija. a poruka odbrana porodice. Možda i nije tako čudno što se Maji Miloš u žanru superheroja dopada Betmen. U bekstvu od liberalskog elitizma. Pazolini nam jasno govori da spas ne leži u svakodnevici. Kraj filma je trebalo da na neki način okrene stvar naglavačke. On konstatuje: ljubav je spas. dakle. doći će do veličanja malog kriminalca ili sitnog gazde. plitko veličanje i idealizacija naše svakodnevnice nisu kvalitativan napredak u poređenju s praznom liberalštinom. Ona. Taj film odražava elitistički pogled na svet koji deli društvo na manjinu prosvećenih. kao što Miloš pokazuje. kao i ljudsku tugu tamo gde smo s njom suočeni. Međutim. Ona ukazuje na problem feminizma koji se povukao na univerzitetske katedre i izgubio na svojoj aktuelnosti među mlađim generacijama. Feministička knjiga Većina feminističkih tekstova je rijetko čitana izvan uskog kruga feministkinja. posle poljupca tamnica. Đurđa Knežević daje analizu feminizma. Eseji su kratki i sažeti. često nije oslobođenje. To je reakcionarna utopija koju „Klip“ instinktivno odbacuje. Čak i djevojke koje se bore za prava žena i koje su rodno osviješćene odbijaju da svoj identitet definišu kao feministički. Zbog tog odvajanja feministkinje se percipiraju kao „neke žene“ koje tamo na univerzitetima govore o svojim pravima. ali ujedno izoštrava njihov satirični ton. nema posla i razoreni su javni servisi koje je društvo pružalo. važan je i njen stil – duhovit. Ispod domaćice. feminizam je i kod nas i na Zapadu u jednom od mirnijih perioda. u SFRJ su drugarice imale prava i na jednaku platu kao svoje muške kolege i na zdravstvenu zaštitu (legalizovan je abortus). ali se ujedno i poziva na tradiciju Osmog marta da bi povratila kontinuitet feminizama. Nekad su tim činom „nepriznavanja“ feminizma željele da se zaštite od kritika da su im stavovi radikalni. Posle šamara sledi poljubac. 39 Recenzija Recenzija Klip_ Zaista odraz naše stvarnosti? Đurđa Knežević_ Feminizam i kako ga steći Fraktura. Naravno. Takav optimizam nije lek. već je osnovni cilj ponavljanja PIŠEVladimir Unkovski-Korica U OVOM specijalu o ženskoj borbi za oslobođenje i ravnopravnost bilo bi potpuno promašeno ne osvrnuti se na „Klip“. pa čak uzbudljiva ljudska osećanja. Od tada feminizam se na Zapadu razvijao u nekoliko pravaca od liberalnog. ta ponavljanja služe da se detaljinje razviju neke analize koje su u drugim esejima samo uzgred pomenute. „Pornografizacija“ seksa. APRIL 2013. *** Nađa Bobičić (1988) diplomirala je i masterirala na Katedri za opštu književnost i teoriju književnosti na Filološkom fakultetu u Beogradu. niti erotizacije filma zarad komercijalnog uspeha. najčešće mlade. Pa ipak. koje su tražile neka od osnovnih prava. Za razliku od većine tih tekstova. podcrtaj glavne gla ne ideje. Autorka ovih eseja zato pokušava da uspostavi vezu sa širim krugom aktivistkinja i vraćanjem na tradiciju Osmog marta ponovo osnaži feminizam. Ona zato piše eseje u kojima analizira konkretne slučajeve zlostavljanja žena i povrede rodne ravnopravnosti. tera nas da se saosećamo s njim. Dok su se u SAD tek osnivali pokreti feministkinja. kada nam ekspilicitno objasni visok stepen rodne diskriminacije (od oneomogućavanja intelektualnog razvijanja do fizičke. kada su žene u većini država dobile pravo glasa. da se volimo. to smo videli i na prošlogodišnjim izborima. komunističkog reditelja na koga se Maja Miloš poziva kao na jednog od svojih heroja. Koliko god bio rodno nekorektan odnos naših tranzicionih društava prema ženama još uvijek imamo neke benefite naslijeđene iz socijalizma. Uzmite i pročitajte bilo koji esej iz knjige Đurđe Knežević. Ujedno. debitantkinje Maje Miloš – film koji je u svakom smislu obeležio srbijansku kinematografiju 2012. seksualnog susreta u strasnu. kako je priznala u intervjuu za Popboks. da bi vrhunac doživio osamdesetih godina. Naprotiv. Primjećujući nemogućnost feminizma da bude aktuelan. dok su drugi npr. da li bekstvo iz nefunkcionalne porodice u virilnu vezu predstavlja održivu opciju na duži rok? Mnogi se nauče da u životu nije tako. te jaz imeđu teorije i prakse. Nakon raspada Jugoslavije. nekada čak ni ne postoji. film se trudi da pokaže kako ovo dvoje mladih. prvenstveno kada ih podvodi i njihovu sudbinu zanemaruje zarad lične slobode od odgovornosti koju mu patrijarhalno društvo nameće kao muškarcu. koji zna da uvede red u kuću. Nakon tog perioda. nacionalnističkim intelektualcima i korumpiranom državom. kao i vitalnost običnog čoveka. Nije potrebno puno koraka da bi se prešlo s takvog pogleda na svet na simpatije prema nekom pokretu poput Dveri. Ali. emancipovane žene odbijale su da se eksplicitno nazovu feministkinjama. Nesporno je da je rediteljka imala nepretenciozne i humane težnje pri pravljenju ovog filma. kada je narod već dvadeset ili trideset godina suočen sa svakodnevnim izazovom preživljavanja. i sl. ali ne razume. već naprotiv zatvor. koji prerasta iz grubog. Zato je sad djevojkama teško da kažu da su feministkinje. eseji Đurđe Knežević sabrani u njenoj novoj knjizi provokativni su i direktni jer autorka inteligentno analizira fenomene i događaje vezane za diskriminaciju žena na različitim poljima. niti pokušava da nam objasni. vjerujem da ćete tada i vi (ponovo) postati dio feminističke borbe. treba da dobije po njušci“. Takav film i takva junakinja potrebni su nam danas. Nađa Bobičić Zvati se feministkinjom U različitim periodima od šezdesetih godina naovamo. iako traje već više od sto godina. kada dečko prebije devojku. neuspevši da pređe cenzus. ni ti tekstovi ma koliko bili stručni nijesu nečitljivi ili teško razumljivi bilo kojoj prosječnoj čitateljki. Porodica. Naravno. pa čak neprijatno: ispraznim analnim seksom. Trebalo bi se ipak sjetiti da je smrt feminizma proglašena i poslije Drugog svjetskog rata. spremna na junaštvo i kriminal zbog ljubavi. tako i pred njenim suzama što joj otac umire od bolesti. osim inteligentne analize. kamoli da zagrebe ispod površine koju oslikava. Međutim. (Čak i Ždanov bi se postideo!) Uostalom. Da bi potkrijepila argumentaciju autorka iznosi bitne statističke podatke. kako tokom njenog pokušaja seksualnog uzbuđivanja. kako na nivou teorije. Međutim. To je put u provaliju. gde dečko pre nego što će vas poljubiti prvo mora da vas privoli na analni seks i opali vam šamar. izvještaje iz novina. ne pokušava da osudi naizgled perverzne izbore i samodestruktivne običaje mladih. kada je uništena privreda. One ne žele da ih posmatraju kao pripadnice odavno prevaziđene. zaključnog poljupca. zato se ponekada isti događaji pominju nekoliko puta. poput junaka „Akatonea“. On je opijum za mase. međutim. U nedostatku snage koja može da promeni društvo. predvođenu provincijalnim. Đurđa Knežević pokušava da pređe međugeneracijski jaz. ali vidimo da je njegov izbor bekstva i kriminala put u propast – što njegova smrt pri bežanju od policije na kraju filma samo potvrđuje. ali se ne stiče utisak recikliranja čija je osnovna funkcija da popuni prazan prostor u argumentaciji. zapadnjačkih NVO aktivista i manipulisanu. Studentkinja je doktorskih studija književnosti na istom fakultetu. nije ni u funkciji potcenjivanja omladine. Osim te analitičke „korektnosti“. Zbog nemogućnosti feminizma da bude aktuelan Đurđa Knežević pokušava da pređe međugeneracijski jaz. Piše. Đurđa Knežević je napisala jednu od rijetko dobrih knjiga eseja u kojoj je uspjela da „rehabilituje“ tradiciju ženskih pokreta i da ukaže na nužnost nastavljanja te tradicije. više nego ikad. Saosećamo se s junakom. ideje te da se s i eseji da se podcrtaju svi povežu. uprkos svim teškoćama odrastanja u Srbiji danas. Kada nam baci direktno u lice podatke o zlostavljanju i nezaštićenosti žena. No. namignuće vam bijesna domaćica sa žutozelene retro pozadine u stilu pedesetih. ali i današnje zaboravljanje značaja ovog datuma. pritom. te se proglašava smrt feminizma. Kritikuje socijalistički način proslavljanja Dana žena. On nas približava junaku. mašti. Na kraju je napokon došlo do određene inverzije: do ekplozije nasilja. čiji je simbol na izborima bilo upravo srce. To bi samo po sebi trebalo da bude preporuka. pa će možda iz poslednje nužde da se okrenu nekom pokretu poput Dveri. Objavljivala je književnu kritiku u okviru projekata Criticize this! i Alternativna književna tumačenja . a vidimo i osudu patetičnih neuspeha generacije naših roditelja. Ipak. On je tragični anti-heroj priče. Film nam ništa ne objašnjava. tako i na nivou aktivizma. Ta razumljivost postignuta je time što autorka ne koristi stručne termine niti baroknu pretencioznost. zato što osećamo društvenu nepravdu nad njim. već samo konstatacija onoga što većina mladih oseća. lezbejskog i crnačkog do radikalnog. zvanični prodor feminizma i u naš region desio se u drugoj polovini sedamdesetih godina prošlog vijeka. koji je vidno kontradiktorna ličnost. statične grupe teoretičarki. kada izlazi knjiga Đurđe Knežević Feminizam i kako ga steći. iako nas istovremeno navodi i da ga osuđujemo zbog zla koje čini ženama u svom životu. ljubavi. Beogradu. ali je na našim prostorima zbog socijalističkog sistema praksa ipak bila drugačija. Subverzivni potencijal nekada angažovanog feminizma sada je umanjen jer je došlo do odvajanja akademskih feministkinja od angažovanih. uprkos sveobuhvatnom nasilju koje karakteriše svaki njihov susret. pa utehu nudi u sadašnjosti. dolaskom kapitalizma. Do tada je tok bio jasan: svaki pokušaj nežnosti vodio je napetosti i pucanju. ali i do pomirenja i prvog pravog. Takav neprefinjen pokušaj da se na umetničkom polju kritički liberalizam Latinke Perović suproststavi primordijalnom konzvervatizmu Dobrice Ćosića prosto je farsičan – on pokazuje na šta je spao neuspeli srbijanski liberalizam. Možemo ipak da budemo ljudi. „Klip“ beži od svake analize. za očekivati je da će se spas tražiti u onome što nam je najbliže: porodici. prevazilaze okove koji su im nametnuti neljudskim uslovima života i bolno izrađaju topla. izolovanih od realnosti. iako su bile posvećene borbi za ženska prava. U centar pažnje stavljena je junakinja srednjoškolka. godine. Povratak tradiciji Osmog marta Osim što analizira probleme vezane za položaj žene u savremenom društvu. kao i na plaćeno porodiljsko odsustvo. Spajanje akademskog i aktivističkog Ovo je knjiga u kojoj autorka zanimljivo i britko piše o sadašnosti.38 APRIL 2013. odnosno ponudom droge. početkom devedesetih počinju da pišu kvir teoretičarke i teoretičari poput Džudit Batler. Oba puta scena se završava tužno. spisateljica koristi ironiju i sarkazam kojima svoje analize čini primamljivijim. A kada uklonite omot knjige. mačo bogataš koji čuva grad od rulje. Tako dečko ostaje nem dok ona pokušava da razgovara s njim. u nefunkcionalnoj i tragičnoj porodici. životne ugroženosti žena). Kada opet budete otišli u knjižaru. Godine 2012. ali ne nudi jasno drugačiji put omladini. Pazolinijev glavni junak nije crno-bela ličnost. to je vrhunac samo onog što bi se u stručnoj literaturi nazvalo drugim talasom. 2012. film ne uspeva da oživi svoje junake. No. koji izjavljuju da „ako žena provocira. jer on traži funkcionalniju porodicu i snažnu državnu podršku domaćinskoj privredi. o položaju žena i nužnosti za feministički nastavak borbe – jer feminizam će biti aktuelan do kada god bude rodne diskriminacije. Ovako se feminizam razvijao na Zapadu.

godine pokazuju da žene u Srbiji. mizogine reklame za paštetu i pivo koje ženu predstavljaju ili kao ukras/trofej ili prosto kao suvišnu smaračicu. jer su u milionima svakodnevno izložene takvom tretmanu. pojedinci s levice smatraju da je opravdano udariti ženu ukoliko ona „provocira“ i da se na taj način prema toj ženi ophodi kao prema ravnopravnoj. Zbog krize i prevelikih dugovanja naše države. nije ništa više nego legitimacija tih poteza i u celosti je u interesu krupnog kapitala. žene u toku dana u proseku rade i do dva sata više na neplaćenim poslovima. već i na sva ostala. Poziv da se žene vrate u kuhinje s radnih mesta. s vremena na vreme susrećemo se sa seksističkim antifa parolama poput „pičke fašističke“ ili jezivim mačističkim uvredama na račun devojaka iz pokreta kao što se do dešavalo na studentskim plenumima jesenas. Potrebno je da govorimo u svoje ime i da se pobunimo protiv nejednakog tretmana. po kojem mlade žene misle da ako se oblače izazovno. Poslodavci i dalje izbegavaju da zapošljavaju mlade žene. Bilborde krase gola objektifikovana ženska tela – bilo to neko bujno žensko poprsje na reklami za ledeni čaj. Normalizacija mizoginog diskursa dovela je do toga da nije ni malo čudno među pripadnicima mlađih generacija čuti viceve poput: „Ako drvo padne na ženu. Ne postoji jasno formulisana linija. ne samo od strane države i društva već i od strane kolega sa levice. a one su očigledno navikle. ističu svoje ženske atribute. To nije tretman koji nam je potreban. ovo se ne odnosi samo na prava žena. Potrebno je da pod hitno nešto uradimo u vezi sa ovim jer položaj žena ne samo što je zabrinjavajući. Zato smatram da je neophodno da se ozbiljnije i jače organizujemo. autentičnu žensku politiku koja bi okupila sve feministkinje i aktivistkinje koje su svesne problema i osećaju potrebu za radom na njihovom rešavanju. drastično se ugrožavaju prava za koja su se žene do sada izborile (naravno. u parlamentu i na bolje plaćenim mestima. šta drvo radi u kuhinji?“ Čitava situacija neodoljivo podseća na pedesete godine u SAD-u. Kao što je već napomenuto. Takođe. Za vreme blokade Filološkog fakulteta. uskoro ćemo se susresti sa drastičnim merama štednje. mi nismo organizovano reagovale. čiji bi jedini i najviši cilj trebalo da bude da osigura opstanak srpske nacije rađanjem troje ili više dece. pa su nas izmanipulisali i iskoristili „muškarci“ („pravi revolucionari“) sa Filozofskog. Nepostojanje jasne leve formulacije ideje kojoj treba stremiti kako bi žene bile ravnopravne sa muškarcima dovodi do suštinski antiženskog stava da je odmeravanje fizičke snage (koja je skoro uvek na strani muškarca) najiskreniji pokazatelj jednakosti polova. tako su i one izjavile da će na prvom mestu biti žene. delale smo politički i bitno uticale na donošenje odluka direktno demokratskim putem. predrasuda i svedenih tradicionalnih uloga koje nam se nameću. poput prava na protest). a reakcije nema. dok se kroz desničarski diskurs u javnosti konstantno plasira priča o beloj kugi i apeluje na žene da rađaju. Pored toga što su manje plaćene. levičarima itd). Kao što naš predsednik Nikolić želi da bude „prvo predsednik svih građana pa onda partijski čovek“. već se i svakim danom sve više pogoršava. a usled seče javnog budžeta koju one podrazumevaju najpre će biti otpuštane žene. da se pre svega edukujemo o ženskom pitanju i da delamo. Ove godine je na izbore prvi put izašao pokret Dveri sa svojim viđenjem žene kao majke i domaćice. u praksi nemaju ista prava kao muškarci i svakodnevno bivaju diskriminisane. a nikako građana i posebno ne građanki Srbije. Albancima. Da ne pričam o seksualizaciji svih mogućih sadržaja koji nas bombarduju iz javnog prostora. Većina trajno nezaposlenih su žene i one čine čak 80% onih koji posao napuštaju iz porodičnih razloga! Kako smo od zemlje (SFRJ) koja je i dan danas jedina država u istoriji u kojoj su od početka do kraja njenog postojanja žene imale jednaka primanja kao i muškarci na istim radnim mestima uspeli da se srozamo dovde!? Kako smo od tradicije ženske emancipatorske borbe AFŽ-ovki došli do raznih „srbskih narodnih pokreta i akcija“ koji žele da ženu zauvek zatvore u tamnicu kuhinje i „majčinskih privilegija“ neplaćenog kućnog rada? Situacija je takva da su čak i gospođe političarke (ministarke i parlamentarke) odlučile da skrenu pažnju na ove probleme i objavile su da će formirati „kokus“ – kao nekakav ženski kružok unutar našeg političkog vrha. Na primer. da se razračunamo s kapitalizmom i utičemo na čitavu levicu i svaki pokret u kome budemo učestvovale da usvoji naše ženske zahteve. gejevima. Žensko pitanje i levica Levica kod nas je poprilično konfuzna što se tiče ženskog pitanja. I ne samo da su navikle. odnosno mi smo radile najrazličitije poslove. da je njen zadatak da bude pronađena od strane svog muškarca i da ga onda zadovolji. veliku većinu studenata koji su u njoj učestvovali činile su studentkinje. tretiraju druge žene kao što muškarci tretiraju njih. žene (posebno mlade devojke) reprodukuju seksizam. kao što se već desilo u Grčkoj. teže dolaze do radnih mesta i na njima imaju manja primanja. stoga.Pokrenimo levičarski feministički front: Vreme je da pokažemo svoju snagu! PIŠESvetlana Gutić Š ETAM GRADOM i pitam se da li su se ikada desile tamo neke feminističke borbe za emancipaciju i prava žena o kojima sam čitala ili smo to samo ishalucinirali. na kampanje i plakate koje prikazuju srećne i prelepe domaćice u kuhinji. One. Problematično je i tumačenje zaostavštine trećeg talasa feminizma i seksualnog oslobođenja. Statistički podaci iz 2011. bile to ženske guze bez celulita koje nam se smeše sa ogromnih bilborda i poručuju da ako ne izgledamo IDEALNO po ovoj vrućini bolje da nas nije – o kupaćem ni da ne razmišljamo osim ukoliko brže bolje ne potrošimo hrpu novca na preskupe kozmetičke tretmane. podstičući ih da napuste radna mesta kako bi ih preuzeli muškarci koji su se vratili iz rata. gledaju porniće. Žene u krizi i povratak u kuhinju U situaciji krize. Razne protofašističke organizacije uz svesrdnu podršku Srpske pravoslavne crkve smatraju da je abortus ubistvo i zahtevaju ukidanje prava ženama na to da same odlučuju šta će raditi sa svojim telom. Neophodno je da definišemo svoje stavove po tom pitanju. ni na koji način nam ne ide u korist niti utiče na ravnopravnost koju zahtevamo. pa onda na partijskoj dužnosti. što se može videti kroz diskusije. ali kada je rektor Univerziteta u javnosti izneo seksističke generalizacije kojima nas je sveo na „žene“ koje ne umeju da misle svojom glavom. Ali svi znamo koliko ozbiljno treba da shvatimo njihove izjave i trabunjanja! . Hrvatima. u Srbiji kao i u svetu. O fenomenu diplomiranih domaćica Žene danas. problem je što levica nema artikulisan stav po ovom pitanju tim pre što postoji veliki broj aktivistkinja na levici – što se najbolje videlo tokom studentskih protesta. smatraju da je vrednost žene u izgledu i poslušnosti. otvoreno pričaju o seksu i tome slično to znači da su emancipovane. Žene su daleko manje zastupljene na uticajnim položajima. To je ideal i uloga žene kojoj ponovo počinje da se teži. dok sa druge strane ne primećuju da takvi postupci nikako nisu u skladu sa glavnim idejama feminizma. a desnica jača. uprkos tome što su više obrazovane od muškaraca. gde levica skoro da ne postoji. Izgleda kao da je čitav svet uređen prema potrebama dečaka u pubertetu i na taj način tretira žene. da oformimo feministički front. Na svakom ćošku plakati i grafiti protiv abortusa (i mnogih drugih stvari kad smo već kod toga – poruke mržnje usmerene ka Romima. zbog „opasnosti“ da zatrudne.