1

Sreten PETROVIĆ

T TIIB BE ET TA AN NS SK KA AM ME ED DIIC CIIN NA A
EHO IŠČEZLE CIVILIZACIJE
Treće izdanje Beograd 2007.

2

Copyrights © Sreten PETROVIĆ srp2@open.telekom.rs teslijada@gmail.com

3

S SA AD DR RŽ ŽA AJ J

TIBETANSKA MEDICINA ................................................................... 2 Eho iščezle civilizacije ...................................................................... 2
S A D R Ž A J .........................................................................................4 Zašto sam napisao ovu knjigu? ...............................................................5 Znanje s krova sveta..............................................................................11 1.0 Uvod................................................................................................14 2.0 INTERVJU .....................................................................................17 3.0 STUDIJE.........................................................................................42 4.0 OSNOVNA PODELA ....................................................................48 5.0 RAĐANJE NA TIBETANSKI NAČIN ..........................................67 6.0 DIJAGNOSTIKA............................................................................85 7.0 ČITANJE PULSA ...........................................................................93 8.0 LEKOVI........................................................................................114 9.0 MENTALNE BOLESTI ...............................................................125 10.0 TERAPIJA ..................................................................................129 11.0 MOKŠA ......................................................................................147 12.0 MASAŽA ....................................................................................153 13.0 UMIRANJE NA TIBETANSKI NAČIN ....................................177 14.0 PORTRETI..................................................................................185 15.0 EHO IŠČEZLE CIVILIZACIJE .................................................188 16.0 MIŠLJENJA LEKARA SAVREMENE MEDICINE .................215 17.0 HRONOLOGIJA.........................................................................226 18.0 LITERATURA............................................................................233

4

Z ZA AŠ ŠT TO OS SA AM MN NA AP PI IS SA AO OO OV VU UK KN NJ JI IG GU U? ? Pri prvom susretu sa Tibetanskom medicinom čovek obrazovan na temeljima zapadne kulture ostaje zbunjen, a ponekad i bukvalno zanemi. Njemu je potpuno apsurdna ideja da se dijagnoza može odrediti samo očitavanjem pulsa, ali tibetanski lekari to čine - nepogrešivo. Prema svim prirodnim zakonima o postepenom razvoju čovekove civilizacije Tibetanska medicina ne može da postoji, ali ona ipak postoji. Susret sa Tibetanskom medicinom je neverovatno iskustvo koje nemam pravo da zadržim samo za sebe. Odveli su me u naselje Sarvi Prija Marg, na periferiju Nju Delhija, tibetanskoj lekarki Dolkar Kangkar koja je trebalo da me oslobodi neobičnih zdravstvenih teškoća nepoznatih lekarima savremene medicine. Nije me pitala šta me boli, samo me je desnom rukom uhvatila za levu ruku iznad korena šake, a tri prsta postavila je na krvni sud, tamo gde i zapadni lekari proveravaju pacijentov puls. Počela je da miče usnama, bezglasno i ritmično, a celu proceduru ponovila je i na drugoj ruci. - Vi se plašite kupatila, - progovorila je! Žene koje su me dovele, glasno su se nasmejale, na Tibetankinom licu pojavio se blagi, a na mom kiseli osmeh, ali tvrdnja koju je ona glasno izgovorila, u deliću sekunde odagnala je sve moje sumnje da su me doveli vračari. Tvrdnja je bila tačna, a nastala je ovako.

5

Posle jednogodišnjeg boravka u Indiji zaboleli su me zglobovi na rukama, zatim je počelo kočenje mišića. Kad god bih na dotrajalom teleksu pripremao izveštaje za redakciju, suze su mi tekle niz lice. Lekari čiju sam pomoć zatražio nisu mogli da mi pomognu i morao sam da se vratim u Beograd. Posle tri sedmice, koliko su me ispitivali u najboljoj beogradskoj bolnici, oprezno, da me ne uvrede, lekari su me pitali: Jesam li ja doista od nečega bolestan? U međuvremenu, bolovi u zglobovima i mišićima su se smanjivali, a kad su potpuno prestali, odlučio sam da pokušam ponovo i krenuo sam nazad. Na domaku Delhija, dok su piloti pripremali avion za sletanje, iznenada me je zabolela leva ruka. U prvi mah sam pomislio da je bol odraz podsvesnog protivljenja povratku u Indiju, ali kad sam u kabini ugledao pramenove magle, bilo mi je jasno da je avion ušao u niske monsunske oblake i da mene ruka boli od vlage. U Delhiju - istorija se ponovila. Bolovi su se pojačavali iz dana u dan, mišići su bivali sve ukočeniji i evo sada sedim pred tibetanskom lekarkom, kažu vrlo poznatom i cenjenom, koja mi, umesto dijagnoze, saopštava da se plašim kupatila. - Tačno je, - priznao sam. - Ali zašto? - Kad se okupate, imate utisak da vam vetar duva kroz zglobove. Ni ta rečenica nije sadržala ni jedan element koji bi se mogao nazvati dijagnozom u onom smislu u kojem sam navikao, ali je, takođe, bila neverovatno precizan opis stanja u koje sam dolazio kad god bih se okupao. - I to je tačno, - opet sam priznao. - Ali zašto? - Kakvu vodu pijete? - pitala je.

6

Zbog opasnosti od ameba pio sam prokuvanu vodu, proceđenu kroz naročiti kamen. Ispostavilo je da je takva voda bez mineralnih soli neophodnih kostima. Regeneracija zglobova nije poptuna... - Na površini zgloba levog ramena imate rupu. Hrskavica upada u tu rupu1 zateže tetive, tetive zatežu mišiće2. Lekarka je zatim pročitala i puls moje supruge. Rekla je: - Vama nedostaje deo želuca. Šteta je što su vam to isekli3. Mogli smo da vas izlečimo! Naviknut da razmišljam u okvirima sopstvenog vremena i prostora, sedeo sam zbunjen pred pripadnicom druge civilizacije i tražio očiglednu grešku u svom poimanju sveta. Gruba i brza analiza istorije nauke neumoljivo je otkrivala da postavljanje dijagnoze čitanjem pulsa prevazilazi nivo razvoja savremene, zapadne medicine. Otkuda onda to znanje tibetanskoj lekarki? Počeo sam da joj postavljam pitanja, ali me je ona prekinula i predložila da razgovaram sa njenom

1 Rentgenski snimak napravljen kasnije u bolnici savremene medicine pokazao je da je tibetanska lekarka bila u pravu. (Prim. autora) 2 Četiri puta dnevno tokom sledeća tri meseca tucao sam tibetanske lekove-kuglice, pretvarao ih u prah, pio ih sa "što toplijom vodom" i "na što prazniji stomak", najmanje pola sata pre doručka, ručka i večere i kasno uveče. To je zakon za uzimanje tibetanskih lekova. (Prim. autora). 3 i to je bilo tačno. Tri godine pre pregleda kod Tibetanke ona je bila podvrgnuta hirurškom zahvatu poznatom u mediciini kao Bilrot II. Hirurzi su joj isekli veći deo želuca, jer su samo na taj način mogli da zaustave krvarenje iz perforiranog čira. Život joj je visio o koncu i lekari su je spasli u poslednjem trenutku. (Prim. autora)

7

majkom, dr Lobsang Dolmom, najpopularnijim lekarom Tibetanske medicine. Potražio sam odgovore u intervjuima sa dr Dolmom, ali se broj pitanja samo povećavao. Razgovarali smo više puta, kad bi ona sa severa Indije, iz Daramsale gde živi većina tibetanskih izbeglica, došla u Nju Delhi. Njeni odgovori bili su toliko van sveta u kojem sam živeo da se više od jedne decenije nisam usudio da objavim te intervjue, jer nije mogla, niti je umela da mi pomogne da nađem važnu kariku - odgovor na neizbežno pitanje: Otkud pripadnicima jednog od najzaostalijih naroda na svetu nauka koja se graniči sa naučnom fantastikom i prevazilazi najviša znanja savremene civilizacije, otkud im za zapadnu medicinu potpuno nepoznato znanje o uspostavljanju dijagnoze čitanjem 20 osnovnih vrsta pulseva, otkud im formula kojom visoko otrovni tečni element živu, poput alhemičara, pretvaraju u lekoviti sastojak? Svojevremeno sam, kao urednik za nauku, putovao po svetu i intervjuisao najveće naučne autoritete. Poznavao sam njihove metode rada i načine mišljenja, pa sam, zbog toga, pokušavao da racionalno, uverljivo i zapadnoj logici prihvatljivo objašnjenje nađem u svetskoj literaturi. Tragajući za karikom koja nadostaje, pročitao sam mnogo knjiga i naišao na dela četvorice autora koji kažu da je katastrofa kosmičkih razmera pogodila našu planetu, a dvojica od njih smatraju da je u kataklizmama nestala i neka visoko razvijena civilizacija, razvijenija od naše, savremene civilizacije. Takvim hipotezama autori Imanuel Velikovski, Endrju Tomas,

8

Aleksandar Gorbovski i Dilip Kindžilal4 otvorili su mogućnost da je i Tibetanska medicina nasleđe civilizacije iščezle u planetarnoj nesreći. Daleko sam od kategoričke tvrdnje da Tibetanska medicina jeste nasleđe neke hipotetičke, nestale civilizacije. Međutim samo postojanje takve mogućnosti ohrabrilo me je da u ovoj knjizi prvi put objavim ne samo zaista nesvakidašnje, šokantne intervjue sa dr Lobsang Dolmom, nego i većinu podataka koje sam tokom boravka u Indiji prikupio o Tibetanskoj medicini. No, pre nego što sam rukopis ponudio izdavačima i čitaocima, izložio sam ga sudu novinara Milana Mišića, danas odgovornom uredniku "Politike", koji je dva puta bio dopisnik iz Južne Azije, i jedan je od boljih svetskih poznavalaca tog dela sveta. On i njegova supruga imali su i lično iskustvo sa tada mladom lekarkom tibetanske medicine dr Dolkar Kangkar. Mišić je u Jugoslaviji bio najpogodnija ličnost za pisanje uvodne reči i on ju je napisao. Rukopis je izložen i nepristrasnom sudu troje lekara savremene, zapadne medicine koji nisu imali nikakvo prethodno znanje o Tibetanskoj medicini. Zamolio sam ih da, dok čitaju tekst, zabeleže svoje spontane reakcije, bile one pozitivne ili negativne. Troje lekara savremene medicine pripadaju trima generacijama - dr Nemanja Vlatković, penzionisani dijabetolog, najstarijoj, dr Lidija Burg, gastroenterolog, srednoj i dr Irena Kuljić najmlađoj generaciji tek diplomiranih lekara. Dr Nemanja Vlatković je komentarisao pojedine informacije i konstatacije i njegovi komentari razbacaPodaci o delima ovih autora sadržani su u glavi “Eho iščezče civilizacije”. (Prim. autora)
4

9

ni su kao fusnote po celoj knjizi. Zapažanja i mišljenja Dr Lidije Burg i dr Irene Kuljić su kompaktna i data su na kraju knjige kao pogovor. Sr. Petrović

10

Z ZN NA AN NJ JE ES SK KR RO OV VA AS SV VE ET TA A Kako reagovati u suočavanju sa nepoznatim, teško verovatnim i fascinantnim? Pogotovo ako to dolazi iz druge kulture, sa drugačijim poimanjem sveta, različitom "mentalnom matricom", sa drugih meridijana geografije i istorije. Dve su najčešće reakcije u ovakvim situacijama. Jedna je beskompromisno nerazumevanje i odbacivanje: pošto već na početku nema pristanka da se traži, ništa u tom novom ne može ni da se nađe. Druga je bezuslovno, pa u mnogim slučajevima i nekritičko prihvatanje, koje ne podrazumeva uvek i razumevanje. Nema sumnje da ima mnogo primera ovakvog ponašanja u susretanjima sa proizvodima duhovne kulture Istoka; Istoka u njegovom civilizacijskom, a ne geografskom smislu. Istoka shvaćenog u smislu duhovne forme, "naklonosti duše" ili orijentacije psihe, kao puta koji se davno, negde u magli istorije, razdvojio od puta našeg civilizacijskog kruga i u traganju za istinama o suštini sveta, smislu i svrsi života, davao sopstvene odgovore. Jedno suočavanje sa Istokom predstavlja i ova knjiga koja nam otvara vrata za ulazak u odaje za koje očekujemo da su najsličnije nama već poznatim, jer, ako se sa istočnjacima već razlikujemo po stanju duha, budući da pripadamo istoj vrsti homo sapiensa, ne bi trebalo da se sporimo oko pitanja tela. Reč je o medicinskim znanjima i praksi jednog nesvakidašnjeg naroda, koji je u ovom veku postao žrtva jedne od oluja istorije, naroda čija je sudbina poznata, ali o kome se ustvari malo zna. To je narod sa "krova sveta", sa Tibeta, narod čija je duša, zajedno sa spiritualnim vođom, preseljena i opstaje na Indijskom potkontinen-

11

tu, narod koji bezmalo već pola veka održava svoju samosvojnost, u nadi, koja ga valjda i održava, da će se jednog dana vratiti svojoj postojbini. Autorov prvi susret sa Tibetanskom medicinom bio je, kao što se vidi sa stranica koje je ispisao, slučajan, ali on je za taj susret bio dobro pripremljen. Kao profesionalni novinar, u tom momentu dopisnik iz Južne Azije, sa bazom u Nju Delhiju, autor je već imao izoštrena čula za nepoznato, putujući ranije po svetu kao urednik za nauku i intervjuišući mnoge autoritete u toj oblasti, ne libeći se da počesto zaroni i u oblast ezoteričnog, na ivici racionalnog (pa ponekad i iza nje), uverljivog i zapadnom rezonu prihvatljivog. Prvi susret sa tibetanskom doktorkom Dolkar Kangkar, koja je nesumnjivo glavna inspiracija za ovu knjigu, bio je dakle samo početak jednog poznanstva koje će autoru pružiti početna znanja za istraživanje koje će, koliko znam, potrajati više od jedne decenije, i za rezultat imati štivo koje je ogledalo ne samo tibetanskih medicinskih znanja, već i duhovnosti tog neobičnog naroda. Tibetanska medicina je drevna, fascinantno kompleksna nauka postavljanja dijagnoze i izlečenja. Nevericu zapadnog čoveka izaziva već njena početna tehnika, veština, umeće ili sposobnost njenih lekara: da stanje čovekovog fizičkog organizma, pa i njegovog duha, dijagnosticiraju čitanjem pulsa, odnosno čak 20 osnovnih vrsta pulseva; da bolesnika potom leče biljem, ali i bajanjem, "mokšama" pa čak i astrologijom. I to sa rezultatima koji koliko zapanjuju i fasciniraju, toliko i zbunjuju. Njeno osnovno polazište jeste da je čovekov organizam zapravo mikro odraz Kosmosa, pa da zbog

12

toga mora da funkcioniše u skladu sa kosmičkim prilikama. Knjiga o Tibetanskoj medicini je po mnogo čemu i knjiga o jednoj civilizaciji, i to ne toliko onoj koju oličavaju savremeni Tibetanci, koliko možda o onoj koja je u njihovoj genetskoj šifri, možda kao trag neke druge, moguće i strane, davno prohujale civilizacije. Jer izloživši sve aspekte tibetanske medicine, od toga kako se ona uči, kako ona poima i deli čovekov organizam, kako otkriva i kako i čime leči bolesti, kako obavlja rađanje i kako prati i objašnjava umiranje, autor se ne libi da postavi pitanje otkud pripadnicima jednog danas, na prvi pogled najzaostalijeg naroda na svetu, "nauka koja prevazilazi znanja savremene civilizacije" i otkud mu formule kojom, primerice, jedan veoma "toksični tečni element kao što je živa, gotovo alhemičarski, pretvara u lekoviti sastojak"? Autor neće ponuditi neporecivi sopstveni zaključak o tome - on je zadržao izvesnu distancu prema uverenju koje se neizbežno nameće iz onoga što je istražio i izložio: da je Tibetanska medicina nasleđe neke nepoznate, nestale civilizacije - već će, na kraju knjige, navođenjem nekoliko provokativnih teorija i hipoteza u opticaju, prepustiti čitaocu da napravi sopstveni izbor: da ostane skeptik ili postane vernik. Pisati dalje o sadržaju knjige ne bi bilo uputno, jer bi čitaocu uskratilo draž otkrivanja. Dovoljno je reći da je ona metodološki jasna i u izlaganju materije koja je van našeg uobičajenog pojmovnika jezički maksimalno razumljiva. "Tibetanska medicina" je u stvari knjiga za duhovno radoznale: ona predstavlja jedan nepoznati svet i time obogaćuje naša znanja i izoštrava percepcije o poznatom. Milan Mišić

13

1 1. .0 0U UV VO OD D Prvi kratki prikaz Tibetanske medicine van Tibeta, pojavio se 1835. godine, a na engleskom ga je napisao mađarski naučnik Čoma de Kereši (Csoma de Korosi), tvorac izraza Tibetologija. Dve i po decenije kasnije, 1860. godine, po naređenju ruskog cara Aleksandra prvog, ruski orijentalist-mongolog, Golstunski počeo je sa tibetanskog da prevodi na ruski četiri (glavna) dela Tibetanske medicine. Za prevod su odvojena specijalna sredstva iz vojnog budžeta, ali prevod ipak nikada nije završen. Sledeća knjiga o Tibetanskoj medicini izašla je posle pauze od četiri decenije. U Berlinu je 1900. godine B. Laufer objavio delo Beitrege zur Kenntnis der tibetischen Medizine. Emigracija oko 100.000 Tibetanaca u Indiju 1959. godine, među kojima su bili i lekari, povećala je količinu infomacija o Tibetanskoj medicini koja ulazi u savremeni, globalni sistem informisanja, ali je dotok nestalan i nesistematičan.
1.1 SPORADIČNE INFORMACIJE

Kad govore o sistemu lečenja koji primenjuju, tibetanski lekari govore o Tibetanskoj prirodnoj medicini ili kao o Tibetanskoj biljnoj medicini. Tibetanska medicina se teško može svrstati u grupu tradicionalnih medicina. Znanje ugrađeno u lečenje Tibetanskom medicinom najčešće nije u skladu sa opšteprihvaćenom istorijom mukotrpnog razvoja nama poznate čovekove civilizacije. Dosad otkriveni koreni medicine čije bi nasleđe mogla da bude Tibetanske medicine zadiru u IV milenijum pre naše ere, u vreme kad čovek, prema opšteprihvaćenoj istoriji, nikako nije mogao da ima

1.2 NAUKA KOJA STAGNIRA

14

takva i toliko precizna medicinska znanja. Na osnovu danas poznatih istorijskih i naučnih činjenica, nikako se, recimo, ne može objasniti kako Tibetanska medicina odavno, već vekovima zna da se posle začeća u materici prvo formiraju srce i aorta, kad je to savremena medicina spoznala takoreći tek nedavno, uz pomoć mikroskopa. Poreklo takvog znanja nije poznato, a sačuvano je kroz istoriju, uprkos činjenici da se Tibetanska medicina do VII veka prenosila isključivo usmeno. Njena tajna učenja koja se i danas prenose samo usmeno i samo rigorozno biranim lekarima humanistima, njen naučni koncept koji porodicu tretira kao jedan organizam, njena podela čovekovih organa na grupe koje se leče istim lekovima i na isti način, čine Tibetansku prirodnu medicinu jedinstvenom pojavom u savremenom svetu5. Dometi Tibetanske medicine u dijagnostici neizmerno prevazilaze dijagnostiku svih drugih medicina, uključiv i savremenu, zapadnu medicinu6 nazvanu tako da bi se podvukla njena vezanost za zapadnu civilizaciju. Istovremeno, Tibetanska medicina je jedina nauka u svetu koja dramatično stagnira, krajem X veka naše ere izgubila je hirurgiju. Tibetanska mediciU savremenoj medicini postoje grupisanje kao što su alergije: bronhijalna astma, kožna urtikarija ili koprivnjača ili Kvinkelovi edemi koji mogu da se jave na bilo kom mestu ili na bilo kom organu. Ovo su pojavni oblici jedne te iste bolesti koja ima isti uzrok i uglavnom se leči na isti način. (Prim. dr Nemanje Vlatkovića) 6 Dijagnostika zapadne medicine se oslanja na sigurne simptome, na tehnička sredstva i na laboratorijske nalaze. Prema shvatanjima zapadnih lekara, dijagnostika tibetanske medicine je nepouzdana. (Prim. dr Nemanje Vlatkovića)
5

15

na se mora naučiti napamet, što je svojevrsni apsurd kojeg se, ipak, pridržavaju svi tibetanski lekari. Oni moraju sami da nađu sirovinu, sami da je obrade i sami da spravljaju sve lekove. Jedan od zakona Tibetanske medicine kaže da lekar mora da zna čime leči obolelog7. Čovek obrazovan na temeljima zapadne kulture, pri prvom susretu sa Tibetanskom medicinom, ostaje zbunjen, a ponekad i bukvalno zanemi. Merilima i normama zapadne civilizacije Tibetanska medicina se ne može vrednovati, a jedva da se može opisati, zato što ne postoje adekvatni termini i pojmovi. Zbog toga je na neuspeh ili najmanje na nerazumevanje i sleganje ramenima osuđen svaki pokušaj da se čitaocu obrazovanom u zapadnim sistemima školstva, Tibetanska medicina objasni na njegov način, da mu se priča ispriča shvatljivim rečima i spoznajama. Pored toga, znatan broj medicinskih tekstova još nije preveden sa tibetanskog jezika, a prevedeni još nisu objašnjeni zapadnom medicinskom terminologijom. Tibetanski lekari i sami kažu da su pretrpeli neuspeh brojni pokušaji da se Tibetanska medicina približi
i lekar zapadne medicine mora da zna sastav, odnosnno mora da zna čime leči pacijenta. Farmaceut koji izdaje lek je samo još jedna kontrola, a lekovi se proizvode industrijski. U ovoj oblasti zapadna medicina je u prednosti zato što je posao koji u tibetanskoj medicini obavlja jedan čovek, podeljen na tri izvršioca – lekara, industriju i farmaceuta. Međutim, i danas u zapadnoj medicini postoje lekovi koji se ne proizvode industrijski, pa joj se doista ozbiljno može zameriti što više nema takozvanih magistralnih lekova, odnosno onih koje apotekar spravlja na osnovu lekarevog recepta. Magistralni lekovi, recimo, mogu ispustiti neku od supstanci koju sadrži industrijski lek, koji pacijent ne sme da uzima zbog neke druge bolesti. (Prim. dr Nemanje Vlatkovića)
7

16

zapadnoj civilizaciji. Mnoge tibetanske teorije i koncepti još nisu jasni, a neki čak nisu ni zapisani, nego ih tibetanski lekari usmeno prenose učenicima. Jedna teorija posebno zbunjuje, jer kaže da živimo u vreme dekadencije. Zatim, nisu otklonjene mogućnosti od grešaka u prevodu ili u interpretaciji. Istovremeno, Tibetanskoj medicini preti opasnost da "umre prirodnom smrću", da jednostavno nestane. S tačke gledišta zapadno obrazovanog intelektualca, pogotovu intelektualca čvrste materijalističke orijentacije, teorija Tibetanske medicine je mitološka, religiozna i pseudonaučna, ali u praksi je jednostavna i po uspelim izlečenjima spada u najkorisnije nauke koje čovečanstvo danas poseduje. Jedini način da se informacija o Tibetanskoj medicini, iako nepotpuna, što tačnije prenese širokom krugu ljudi jeste kroz priču o sopstvenom iskustvu. Zbog toga, ovde, kao pokušaj da zainteresovanima pružim izvorne informacije o Tibetanskoj medicini, prenosim delove razgovora u više navrata vođenih sa najpopularnijim lekarom Tibetanske medicine, dr Lobsang Dolmom. 2 2. .0 0I IN NT TE ER RV VJ JU U - Prema tvrdnjama pojedinih tibetanskih istoričara, preporoditelja, najstariji spomenici u kojima se pominje tibetanski sistem medicine datiraju iz IV milenijuma pre naše ere. Koliko je zaista stara Tibetanska medicina i koji su njeni koreni? + Taj bi datum mogao da bude tačan, ali potpunija istraživanja tek treba obaviti. Bojim se da će taj posao biti teško obavljen, jer su mnogi izvori izgubljeni.
2.1 POVEZANOST RELIGIJE I MEDICINE

17

- Odakle potiče Tibetanska medicina? Koji su njeni koreni? + Sudeći prema sačuvanim i retkim pisanim izvorima, ali pre svega prema legendama, Tibetanska medicina je nastala u Tibetu i nije niotkuda doneta8 kako to pokušavaju da dokažu neki strani istoričari! - Koji istoričari? Zašto ne pokušate da opovrgnete te njihove tvrdnje? + Strani istoričari. Nemam razloga da ih opovrgavam. Bitno je da je Tibetanska medicina jedna od najefikasnijih, ako ne i najefikasnija medicina na svetu. U to ste se i lično uverili. Ja sam lekar. Moja je misija da pomažem boles9 nima a na drugima je da čeprkaju po istoriji. Ono što ja znam o istoriji Tibetanske medicine jeste da su njeni koreni u Tibetu. Međutim, izvesno je i da su tibetanski lekari u davnoj istoriji išli u druge zemlje da proučavaju druge sisteme medicine. Sve najbolje iz drugih medicina oni su uključili u Tibetansku medicinu. - Indijski naučnik i lekar Dr Bagvan Daš (Bagwan Dash), veliki poznavalac staroindijske medicine Ajurveda, u svojim delima piše da je Tibetanska medicina kopija prastare Ajurvede koja je degradirana u samoj
Nedavna istraživanja su otkrila da je sasvim napredan sistem Tibetanske medicine i astrologije nazvan Žang-žung postojao u Tibetu još u vreme kada je u njemu bon bio dominantna socijalna filozofija i religija, a ne budizam. Međutim, zato što je budizam postao državna religija, izgleda da su, nasleđe bona i njegova bogata medicina i astrologija pali u zasenak. (Prim. autora) 9 U tekstovima o Tibetanskoj medicini našao sam podatak da tibetanski lekari dnevno pregledaju od 100 do 200 pacijenata. (Prim. autora)
8

18

Indiji, prvo zbog najezde Mogula, a potom i zbog dolaska Evropljana. + U celini, to nije tačno, u detaljima možda. Ako se pojedini načini lečenja podudaraju, to može da znači da su naši lekari zaista preuzeli taj metod iz Ajurvede. Međutim, to isto tako može da znači i da su indijski lekari preuzeli naše metode. Uostalom, uporedite dijagnostiku Tibetanske medicine, indijske medicine i kineske medicine, pa ćete videti koliko je naša dijagnostika efikasnija. I sami ste se uverili koliko je uspešna tibetanska dijagnostika, mada ste bili vrlo nepoverljivi kad ste došli prvi put. - Uverio sam se da Tibetanska medicina ima fantastičnu dijagnostiku, čitao sam da je vrlo uspešna u lečenju hroničnih bolesti, ali na drugoj strani - vi ne znate da operišete. Vaša medicina je krajem prvog milenijuma naše ere "izgubila" hirurgiju. Drugim rečima, Tibetanska medicina je jedina medicina na svetu koja stagnira. Zašto? + Tačno je da smo izgubili hirurgiju. Teško je danas utvrditi kako se to tačno dogodilo. Tačno je da je pri lečenju traumatskih slučajeva hirurgija neizbežna10. Međutim, na drugoj strani, nedostatak hirurgije može da bude i prednost. Jedan od osnovnih principa Tibetanske medicine jeste da sačuva sve organe čovekovog tela. Kad jednom nešto odrežete čoveku, onda taj deo njegovog tela više ne možete da lečite, jednostavno zato što ga više nema.
10

2.2 NAJBITNIJE NASLEĐE U ISTORIJI SVETA

Ovde uopšte nije raščišćeno pitanje kako Tibetanska medicina rešava pitanje hernija ili urođenih srčanih i drugih urođenih mana. (Prim. dr Nemanje Vlatkovića).

19

Iz sopstvene prakse mogu da kažem da je čak dobro što smo izgubili hirurgiju. Zato što smo izgubili hirurgiju generacije naših lekara bile su prinuđene da usavršavaju klasični način lečenja, a ne radikalni. Možda je upravo taj gubitak hirurgije doprineo da Tibetanska medicina bude efikasnija od mnogih drugih. - Ima naučnika, istina vrlo ih je malo, koji kažu da je Tibetanska medicina najbogatije i najbitnije nasleđe u istoriji sveta. Istovremeno, Tibetanska medicina je jedina stara medicina na svetu koja se učila u visokoškolskoj instituciji. Kažem, učila, jer sam u mesečniku "Tibetan rivju" (Tibetan review) pročitao da je fakultet za Tibetansku prirodnu medicinu u Lasi zatvoren. Tek dolaskom vas i još nekoliko tibetanskih lekara u Indiju, vaša medicina postaje poznata van okvira vaše nekadašnje domovine. Međutim, činjenica je da ste svi vi ovde u izbeglištvu i da su mogućnosti za širenje Tibetanske medicine gotovo nikakve. Šta mislite kakva je budućnost Tibetanske medicine? + Izgleda da je tužna. Moj prvenstveni zadatak jeste da lečim bolesne i ja to činim. Imam samo nekoliko studenata i učim ih svemu što znam. Oni ne samo da ne plaćaju za predavanja, nego ni za smeštaj. Znam da to nije dovoljno, ali to je jedino što mogu da učinim i da sprečim da Tibetanska medicina naglo nestane. Nadam se da će je moji studenti dalje širiti. - Malobrojni ste u ovom ljudskom moru. Ima vas samo oko stotinu hiljada, naspram stotine miliona Indijaca. Tibetancima u Indiji preti asimilacija u nekoliko generacija. Šta će tada biti sa Tibetanskom medicinom? + Ne verujem da ćemo biti asimilirani. Osim toga, interesovanje za Tibetansku medicinu u svetu

20

naglo raste. Pored indijskih naučnika, proučavaju je i ruski i zapadnoevropski naučnici. Mislim da, ipak, dolazi era Tibetanske medicine... - Hoćete li da kažete da bi Tibetanska medicina mogla da potisne ili čak da zameni savremenu zapadnu medicinu? + Ne. To nikako. Naša i zapadna medicina razvijale su se na različitim polaznim osnovama. Mislim, zapravo, duboko sam ubeđena da Tibetanska i zapadna medicina mogu da se dopunjuju. U nekim oblastima Tibetanska medicina je efikasnija... u svakom slučaju nanosi manje bolova pacijentu. - Kad sam od vaše ćerke, takođe lekara, tražio lek za jednog pacijenta iz Evrope, ona nije znala da li vaša medicina ima lek za tu bolest, pa je rekla da "mora da pogleda u knjige". Zamolio sam je da mi ih pokaže. Video sam tanke, pravougaone table ispisane znacima koji nisu nalik ni na jedno drugo pismo u svetu. Koje je to pismo? + To je vrlo staro tibetansko pismo. - Postoje li još negde takve ploče? + Dok sam bila u Tibetu videla sam neke ... Sada više ne znam. Čula sam da su mnoge uništene u vreme kineske kulturne revolucije. Tada su sistematski razarani manastiri u kojima su čuvane... Ubijane su lame koje su ih čuvale... Ne znam šta je sa knjigama.11
Austrijski pisac Hajnrih Harer u knjizi "Sedam godina na Tibetu" piše da su "u procesiji, monasi u pratnji meštana nosili oko sela sto osam tomova tibetanske svete knjige". Događaj koji Harer opisuje zbio se oko 1945. godine. Četiri decenije kasnije,
11

2.3 MEDICINSKO ZNANJE KAO POEZIJA

21

- Kako su zapisivana ta medicinska znanja? Prostim, narodnim ili komplikovanim, nazovimo ga naučnim jezikom? + Pretežno u vidu poezije i ... - Zašto u vidu poezije? + Tako se lakše pamti. Vidite, tibetanski lekar mora da nauči napamet što više načina za lečenje raznih bolesti... - Zašto napamet? Zar ne može da nauči suštinu? + Mora napamet. Takvi su zakoni Tibetanske medicine. Ako je zaboravio neki stih lekar mora da pogleda u knjigu. Većina tibetanskih medicinskih tekstova napisana je u stihu ili u vidu razgovora majke i sina. Govor majke sinu je neka vrsta otkrivanja tajni. - Postoje li i tajna učenja u Tibetanskoj medicini. + Naravno. To su usmene tantre. - Zašto usmene? Zašto se ne smeju zapisivati? + Jednostavno je tako. Ne smeju se zapisivati. U rukama loših ljudi mogle bi da budu vrlo opasne. Usmene tantre učitelj prenosi učeniku tek kad se potpuno uveri da će ih on pravilno upotrebaljvati u svom budućem radu - Da li je znanje usmenih tantri neophodndo da bi tiibetanski lekar bio dobar lekar? + Bez njih niko ne može biti lekar Tibetanske medicine. One su najbitniji deo znanja tibetanskog lekara. - Kome ih prenosite? + Učenicima.
1985. godine, dr Ješe Donden, lični lekar Dalaj lame kaže sledeće: "Stari tekstovi postoje. Većina se čuva u Daramsali (Indija), a nekoliko ih postoji u Mongoliji". (Prim. autora)

2.4 NEMA LEKARA BEZ TAJNIH ZNANJA

22

- Biste li ih preneli nekome ko nije Tibetanac? + Svakako. Kad se uverim da će ih koristiti kako treba. - Zapadnjaci su naučeni da uče suštinu. Retko uče napamet. Da li bi i stranac, vaš učenik, morao da uči sve lekcije napamet? + Morao bi da nauči napamet svaki red i da shvati značenje svakog reda. Što važi za tibetanske lekare, važi i za strane. Pored toga, strani lekar bi morao da nauči i naš način spravljanja lekova. Mi smo i lekari i farmaceuti. Lekar mora da zna šta sadrži lek koji on daje pacijentu i odogovran je za ono što mu daje da uzima kao lek. Lekar, naglašavam, mora da zna sastav leka. - Koliko dugo jedan student mora da uči da bi se kvalifikovao da bude tibetanski lekar? + Zavisi šta je studnet do tada učio. Učenje traje od pet do sedam godina. Posle toga je neophodna dvogodišnja praksa u određivanju dijagnoze, uz strogu kontrolu učitelja. - Zar u toku studija studenti nemaju praksu sa pacijentima? + Pacijentu je potrebno lečenje, a ne da se neko na njemu vežba. U toku učenja postoji praksa u razlikovanju i branju biljaka potrebnih za lekove. - Molim vas da razjasnite učenje i praksu. Šta obuhvataju pet do sedam godina studija Tibetanske medicine? + Učenje, odnosno memorisanje medicinskih tekstova i usmenih tantri, a praksa je izlazak u prirodu, na planine, prepoznavanje i branje biljaka i, zatim, učenje kako se spravljaju lekovi.
2.5 RIGOROZNI SISTEM STUDIJA

23

- Kako je vaša ćerka postala lekar? + Ona je prvo učila u tibetanskom medicinskom institutu. - Koliko dugo? + Sedam godina. - Da li je pre toga završila neku drugu školu? + Kakvo pitanje. Pa naravno. Završila je klasično desetogodišnje školovanje... - Zatim sedam godina u medicinskom institutu i dve godine prakse? + Tako je u proseku u tibetanskom sistemu školvanja, ali može da traje i duže i kraće, zavisi od brzine kojom učenik uči. - Ako sam vas dobro razumeo, studije Tibetanske medicine, uključiv i praktično učenje čitanja pulsa, odnosno dijagnostike čitanjem pulsa, traju devet godina. + Devet godina u proseku. Zavisi od umeća učenika. - Znači potrebno je devet godina da bi neko postao lekar Tibetanske medicine? + Ne. Potrebno je deset godidna. - Maločas ste rekli devet. + Jesam. Potrebno je devet godina učenja i prakse, a desetu godinu učenik ostaje sam. - Šta to znači. Šta tada radi? + Ostavljen je da radi sam, ali još nije lekar. Postaće lekar tek kad u praksi potvrdi da ume da leči ljude. - Znači da tibetanski lekar od Tibetanske medicine može da živi tek posle sedam godina učenja, dvo2.6 ETIKA LEKARA TIBETANSKE MEDICINE

24

godišnje prakse uz nadzor lekara i jednogodišnje, samostalne prakse? + Zašto na tome insistirate? - Želim da uporedim dužinu učenja i zarade tibetanaskih i zapadnih lekara... Student Tibetanske medicine moći će da naplaćuje svoje znanje tek posle devet godina učenja i jednogodišnje prakse? + Neće moći! - Kad će moći? + Nikada! Etika tibetanskih lekara ne dozvoljava bilo kakvu naknadu za pregled, za uspostavljanje dijagnoze. - Od čega onda živite? + Od naknade za lekove i od poklona. - Pokloni su neobavezni. Lekovi bi onda morali biti veoma skupi. + Zavisi od pacijenata. Za neke jesu, ali su za druge uvek besplatni. - Za koga su besplatni? + Za one koji nemaju da plate. - Kako utvrđujete ko može da plati i kako određujete cenu? + Kad lekar vidi pacijenta i kad mu pročita puls, on zna kakav mu je život. Zna da li ugodno živi. Na osnovu toga će orediti cenu ili će lek dati besplatno. - Da li se strani lekari i strani studenti interesuju za Tibetansku medicinu? + Dođu, gledaju mesec, dva i odu. - Generalno govoreći, činjenica je da zapadna nauka potcenjuje Tibetansku medicinu. Šta vi na to kažete?
2.7 SREĆAN NAROD U IZBEGLIŠTVU

25

+ To je bio vaš zapadni problem, ali je, nažalost, postao i naš problem. Zapadni uticaj je veoma jak i među Tibetancima, pa su i mnogi od njh poverovali da je zapadna medicina bolja. Otkako sam ovde u Indiji, odnos se radikalno menja. Naša medicina je vrlo bogata i vaš je problem kada ćete to shvatiti i iskoristiti na pravi način. - Koji bi to način trebalo da bude pravi? + Trebalo bi da počenete da koristite Tibetansku medicinu tamo gde je uspešnija od vaše i da je koristite za pomoć ljudima, a ne za bogaćenje pojedinaca ili grupa. Smisao medicine jeste da pomaže ljudima da srećnije žive. Vidite, nas u izbeglištvu mnogi sažaljevaju, jer smatraju da smo nesrećan narod. Mi to i jesmo, jer su Kinezi ušli u našu zemlju tvrdeći da Tibet pripajaju matici, a mi nismo Kinezi... No, i pored toga, mi smo i srećan narod. Evo zašto. Mi smo bili narod potpuno izolovan od sveta. Naš sistem medicine bio je potpuno nepoznat svetu. Tek posle dve decenije provedene u izbeglištvu shvatili smo da mi zaista imamo šta da ponudimo svetu - to je naša Tibetanska medicina. Da nismo izbegli iz zemlje, verovatno da to nikada ne bismo shvatili. Pogledajte samo koliko Indijaca i koliko stranaca traži pomoć od nas. Mi nismo svemogući, ali smo otkrili da možemo mnogo da pomognemo i zbog toga smo ipak srećan narod. - Nisam lekar, ali ću zbog sopstvenog iskustva sa Tibetanskom medicinom dozvoliti sebi jednu konstataciju: mislim da Tibetanska medicina ima najbolji
2.8 APSOLUTNO SIGURNA DIJAGNOZA

26

sistem dijagnostike na svetu. Najbrži je, ne nanosi nikakav bol, ne vređa dostojanstvo pacijenta, može da otkrije bolest i pre nego što je pacijent oseti, a u bolesniku, poput šoka, stvara poverenje prema lekaru, što za izlečenje ima i psihološki značaj. Koliko je ova moja konstatacija tačna? + Sve što ste nabrojali je tačno, ali ste zaboravili da kažete i da je tibetanska dijagnostika sigurna. - To nisam znao. Koliko je sigurna? + Apsolutno je sigurna ili je uopšte nema. - Znači, postoji mogućnost da tibetanski lekar ne utvrdi od čega boluje neki pacijent? + Postoji, teoretski. Sistem je takav da iskusan lekar ima sasvim dovoljno elemenata da utvrdi vrstu bolesti. Ako nije siguran u dijagnozu, mladi lekar mora da traži pomoć starijeg. - To je uobičajeni postupak i u zapadnoj medicini i ne vidim neku razliku. + A zašto bi moralo i da je bude? - U jednom objašnjenju tibetanskog termina rLunga, za koje autor tvrdi da je vaše, stoji da "rLung živi duže od čoveka". Jesu li to vaše reči i ako jesu šta one znače? + Onome ko je to napisao nije bilo jasno ono što sam rekla ili, jednostavno, nije mogao da veruje onome što je čuo. Kad mi umremo, kad telo umre, nešto što bi se moglo opisati kao "fina svest" nikad ne umire. - Kakvo je poreklo te "fine svesti"? Kad ona nastaje? Pri začeću? + "Fina svest" je samo jedna vrsta rLunga. Ona postoji i pre začeća.
2.9 "FINA SVEST" POSTOJI I PRE ZAČEĆA

27

Posle začeća ona postaje deo srca i srce samo. S tim rLungom, sjedinjuju se se i četiri ostala i čine "potpunu finu svest"... "Fina svest" postoji, bili mi živi ili mrtvi. - Ima li u Tibetanskoj medicini ta potpuna "fina svest" neko posebno ime? Tibetanski izraz kojim se označava "fina svest" može se bukvalno prevesti kao "večno živo" ili "večni život-svest". Čini mi se da u hrišćanskoj terminologiji postoji izraz "duša nikad ne umire". On ne odgovara sasvim tibetanskom terminu, suviše je jednoznačan i pojednostavljen, ali on je najbliži onome što pripadnik zapadne hrišćanske civilizacije može da shvati. Još jednom ponavljam, treba pravilno da razumete kad vam kažem da "fina svest" živi čak i kad mi umremo. Večno. Ne znam kako vi to zovete u zapadnoj medicini i da li uopšte imate ime za to, ali mi to nazivamo rLung i kad lekar Tibetanske medicine kaže rLung, drugi lekar Tibetanske medicine će odmah razumeti o čemu se radi. Ako nema rLunga, to je, uslovno rečeno, kao da ste čoveku oduzeli jedan organ. - Koji rLung kontroliše začeće? + Pitanje je, možda, logično prema vašoj zapadnoj logici i medicini, ali u Tibetanskoj medicini ono je neodrživo. "Fina svest" postoji pre začeća, pre kontakta embriona sa majkom. Posle kontakta, koji se odvija u materici, osnovni rLung, da tako kažem, razvija se postepeno. rLung se razvija u nervima i krvnim sudovima. Svake sedmice razvijaju se novi rLungovi u krvnim sudovima. Jedino tako može da se formira embrion, da nastane beba. Ako porođaj nastupi pre roka, onda je proces razvoja rLunga u bebi prekinut i energija u njenom

28

telu nije kompletirana. Ima slučajeva da je proces razvoja rLunga završen i kod prerano rođenih beba. Ali, ako taj proces nije završen, onda će to dete imati govorne probleme, biće nervozno, a u pojedinim slučajevima može imati i drhtavicu. - Ako je u majčinom telu poremećen odnos raznih vrsta rLunga, ako je poremećena prirodna ravnoteža, da li će to uticati na dete? + Neravnoteža majčinog rLunga nema uticaja na bebin rLung. Beba ima svoj sistem rLunga. Međutim, ako majka ima ranu ili čir na zidu materice, to može negativno uticati na razvoj detetovog rLunga. - Ako jedan rLung funkcioniše pogrešno, da li to utiče na ostale? + Ne. - Znači li to da sve vrste rLunga deluju nezavisno, da nisu povezane? + Nikako. Postoje međusobne veze. - Odakle rLung crpi energiju? + Niotkuda. rLung ima sopstvenu energiju ili, preciznije rečeno vašom zapadnom terminologijom, njegova priroda je energija, on je sam energija. On ne zavisi od drugih energija. - Da li se rLung može pojačati? Možete li Vi da povećate svoj rLung? + Da i da. - Kako? + Postoje tri načina: 1. ishrana 2. lekovi 3. ponašanje
2.10 "FINA SVEST" JE ENERGIJA

29

Hranu treba jesti kuvanu. Uslov za jačanje rLunga je ne jesti sirovu i hladnu hranu. To je veoma važno. Plivanje je dobro za povećanje rLunga. Vežbe disanja u planini pojačavaju rLung. U prostoriji u kojoj nema dovoljno kiseonika, pre svega slabi rLung, oči se zamaraju, a čovek se oseća tromim. - Da li "fina svest" ima neku individualnu osobinu i pre začeća? + Ne. Usađivanje "fine svesti" u matericu može se uporediti sa sađenjem semena žitarica na njivi. Seme proklija i razvija se u biljku, zavisno od tla u koje je posađeno i od gajenja, obrade. "Fina svest" se razvija na isti način i pretvara se u svest. - Može li se, radi lakšeg razumevanja, prevod "fina svest" preinačiti u "seme svesti"? + Moglo bi, ako vam je tako lakše da shvatite smisao. "Fina svest" i jeste neka vrsta semena, ali u Tibetanskoj medicini taj naziv ima dublji smisao. Mi svi nastajemo iz "fine svesti", svi se pretvaramo u humane forme, ali nemamo iste oblike ili ista lica. To je zbog karme, zbog naših postupaka u prošlosti. Ako u ovom životu činimo dobra dela, onda će naše seme, kad bude zasađeno u drugom životu, kad se bude reinkarniralo, dobro rasti i dobro se razvijati. - Tibetanski lekari tvrde da mogu razlikovati najmanje 20 vrsta pulseva. Ako je to tako, možete li razlikovati i rLung? + Svakako. - Ako prema Tibetanskoj medicini čovek nastaje iz ili od "fine svesti", kakvu ulogu onda imaju roditelji ili preciznije, spermatozoid i žensko jajašce?
2.11 REINKARNACIJA – SAĐENJE "FINE SVESTI"

30

+ Koliko ja znam, zapadna medicina spajanje dve stvari - spermatozoida i jajašceta - naziva začećem. Međutim, prema Tibetanskoj medicini začeće je spajanje tri stvari - spermatozoida, jajašceta i "fine svesti". Ovaj treći element od očevog semena formira mozak i sve kosti. Od majčinog jajašceta stvara krv, mesnate delove i kožu. Drugim rečima, u trenutku kontakta muškarca, žene i deteta začinju se i potom se razvijaju svi unutrašnji organi budućeg humanoida - fizičkog bića. - Sve ćelije svih organa se tokom života obnavljaju. Krv u tom procesu igra važnu ulogu. Rekli ste da "fina svest" od majčinog jajašceta stvara krv. Dobro, ali ona se mora obnavljati. Kako to tumači Tibetanska medicina? + Naravno da se krv mora obnavljati. Jetra i slezena imaju tu ulogu, ali jetra je, prema Tibetanskoj medicini, važniji organ. U pojedinim, starim tibetanskim tekstovima može se naći simboličan opis ljudskog tela u kome stoji da je srce kralj, da je jetra kraljica, da su pluća ministri i da su ostali organi, bubrezi, tanko i debelo crevo i drugi organi samo zaposleno osoblje. - Ako su tibetanski lekari toliko uvereni u vrednosti i prednosti dijagnostike Tibetanske medicine, zašto onda ne izvrše pritisak na zapadnu medicinu da je prihvati? + Opet vi o Tibetanskoj medicini razmišljate na vaš način. Ne ide to tako... Mi se razlikujem od vas zapadnjaka. Mi razmišljamo na drugi način. Mi od vas uzimamo ono što oce2.13 2.12 KRALJ, KRALJICA, MINISTRI I OSTALI

INDUSTRIJSKA PROIZVODNJA LEKOVA

31

nimo da je vredno. Vi treba da ocenite šta od nas možete uzeti. Zapad je počeo da se interesuje za budizam kao filozofiju. Kažu da je već pedesetak miliona zapadnjaka prihvatilo budizam kao svoju filozofiju. Medicina ima mnogo praktičniji značaj. Mi ne želimo ništa da vam namećemo, pa ni medicinu. Ako vas interesuje, možete je proučavati, ali je, bar u početku, ne možete i ne smete menjati. Bojim se da biste svojim tumačenjima mogli da upropastite njenu suštinu. - Svaki tibetanski lekar mora sam da priprema lekove. Zar se taj posao ne bi mogao odvojiti od dijagnostike? + Svaki tibetanski lekar mora da zna da spravlja lekove od biljaka, ali ne znaju svi tibetanski lekari da spravljaju sve tibetanske lekove. Ne znaju svi tibetanski lekari da spravljaju one lekove u čiji sastav ulaze minerali i metali koji prethodno moraju da budu prečišćeni. Za spravljanje tih vrsta lekova potrebno je dodatno učenje i posebna praksa. - Da li bi bilo moguće tibetanske lekove spravljati na industrijski način? + Teoretski je moguće već sada. Bilo bi nužno napraviti neke nove uređaje, usvojiti za Zapad novu tehnologiju. Onda bi bilo moguće.
2.14 ZAŠTO TRUDNA ŽENA NE MOŽE DA ZATRUDNI?

- U Indiji se mogu čuti kontradiktorne priče o tibetanskim metodama kontracepcije. Prema jednoj, žena nedeljama treba da uzima lekove spravljene od trava i da pritom misli na muškarce ili na sam seks i onda je godinu dana zaštićena od začeća.

32

Prema drugoj, žena takođe uzima lekove, ali ne sme da misli na seks. Prema, trećoj, Tibetanci uopšte ne koriste kontraceptivne pilule i zato imaju mnogo dece. Šta je istina? + Tačno je da ima Tibetanki koje smatraju da sprečavanje začeća nije prirodno. One kažu, a i muškarci tako misle, da se uzimanjem pilula sprečava pojava novog ljudskog bića. Po njima, to je greh i zbog toga ne uzimaju nikakva kontraceptivna sredstva. Međutim, tačno je da veći broj Tibetanki koristi sredstva za sprečavanje začeća. Što se principa tiče, onu supstancu koju proizvodi organizam trudne žene da bi sprečio novo začeće, ja pripremam - u vidu pilula - kombinijući 11 vrsta trava. Moje pilule su se pokazale kao vrlo efikasne. Žene o tome pričaju jedna drugoj i svakodnevno se povećava broj onih koje ih koriste. Uzimaju ih Tibetanke, Indijke, a u poslednje vreme i dosta žena sa Zapada kojima ih šaljem poštom. Ima žena koje koriste moje pilule već jednu deceniju. Pilule ne izazivaju nikakve nuz pojave jer su sačinjene od čistih prirodnih sastojaka i deluju na prirodan način. Žena te moje pilule mora da uzima sedam dana bez prekida. U sledećih godinu dana zaštićena je od trudnoće. - Postoje li neki dodatni uslovi koje žena mora da poštuje da bi pilule bile efikasne? + Da. Ako žena striktno poštuje uputstva, onda su pilule vrlo efikasne. Ako žena ne može striktno da poštuje uputstva, onda može da začne posle 4 do 5 meseci. Uputstva su jednostavna, ali neke žene nisu u stanju da ih se pridržavaju. Žena počinje da uzima pilule četvrtog dana

33

od početka menstrualnog ciklusa i uzima ih, redovno, svakog jutra tokom sedam dana. Tokom tih sedam dana i još tokom sledećih dana žena ne sme da ima seksualne odnose. - Postoji li još koji uslov? + Žena za tih 19 dana ne sme da razmišlja o seksu. Mi, tibetanski lekari smatramo da razmišljanje o seksu odnosi energiju potrebnu za aktiviranje sastojaka pilula. Osim toga, razmišljanje o seksu izaziva lučenje pojedinih žležda u čoveku, a njihovo delovanje može poremetiti efikasnost kontraceptivnih pilula. - Da li je potrebna neka posebna ishrana za vreme uzimanja pilula? + Ishrana je normalna. Međutim, dok uzima ove biljne kontraceptivne pilule, žena ne sme da uzima nikakve, apsolutno nikakve druge pilule. - Vaša priča o pilulama za kontracepciju deluje uverljivo. Zbog toga bih ponovio jedno pitanje. Zašto ne pokušate da proširite Tibetansku medicinu po svetu? + I ja mislim da bi je trebalo širiti, ali što se mene tiče, to nije moj zadatak. Moja zadatak je da lečim bolesene. - U jednom indijskom listu pročitao sam mišljenje da ste vi najgenijalnija žena ovog veka. Šta vi na to kažete?12
Indijski list "Patriot" je 31. oktobra 1986. predstavio dr Dolmu kao genija i napisao da je ona u Indiji "postala slavna lečeći ljude onda kad im savremena medicina više nije mogla da pomogne". Pozivajući se na izjave njenih pacijenata list je napisao da je dr Dolma "izlečila razne vrste raka, naročito raka krvi, raka dojki i raka materice u prvoj i drugoj frazi bolesti i oko 60
12

2.15

NEOSNOVANE PRIČE O GENIJALNOSTI

34

+ Priče o genijalnosti su preterane. Lečim i postupam prema pacijentima i ljudima na način kojem su me učili moji učitelji. Oni su mi prenosili znanje koje su dobili od svojih učitelja. Ta učenja potiču iz duboke istorije. Mislim da su ta učenja genijalna. Takvo mišljenje o meni proširili su siromašni indijski pacijenti. To sigurno znam. Imala sam izvrsne učitelje. Bili su izvrsni poznavaoci usmenih tantri. Te tantre nisu poznate mnogim tibetanskim lekarima. Ljudi misle da sam ja genijalna. Ako je neko genijalan, onda su genijalana ta usmena učenja, te usmene tantre. - Zar vi niste ničim doprineli takvom mišljenju? + Ima i jedna obična, ljudska sitnica koja je doprinela toj priči o mojoj genijalnosti. Učili su me da saslušam bolesnika, da čujem i njegov najsitniji problem, da mu budem majka, sestra ili prijatelj... da ničim ne pokažem da sam drukčija od njega. Sad zamislite bolesnog čoveka kome je, njemu ravan, pomogao. To je tajna mog doprinosa mojoj navodnoj genijalnosti. - Jednoj pacijentkinji iz Jugoslavije niste mogli da pomognete. Bila je bolesna od raka, a indijski novinari tvrde da vi lečite rak. U ovom slučaju reč je bila o raku kože, o melanomu. Postoji i vaše pismo u kome
2.16 ZLATOM PROTIV RAKA

odsto u trećoj fazi bolesti". "Patriot" je napisao i da je dr Dolma usavršila čudesnu pilulu nazvanu na tibetanskom "šimdžom" da bi zaštitila decu od velikih boginja, ospica i drugih zaraznih bolesti i da ju je ispitala na članovima svoje porodice. List je dalje tvrdio da dr Dolma takođe uspešno leči neplodnost, šećernu bolest, epilepsiju, astmu, artritis, reumatizam i srčane bolesti, uz napomenu da lečenje od dijabetesa traje do šest meseci i da se epilepsija može izlečiti pod uslovom da pacijent uzima njene lekove pre isteka 12 godina od prve pojave bolesti. (Prim. autora).

35

kažete da tom pacijentu ne možete da pomognete. Zašto? - Tačno je. Rekla sam mojim asistentima da napišu takvo pismo... Pre svega, mnogi tekstovi o meni sadrže nepotpune, neprecizne ili neobjašnjene tvrdnje. Verovatno ste naišli na jedan takav tekst čiji autor nije sasvim razumeo ono o čemu piše. Što se bolesti raka tiče, Tibetanska medicina razlikuje četiri stadijuma, četiri faze te bolesti. Neke vrste kancera mogu se lečiti u prvoj i drugoj fazi, druge vrste ne mogu. U trećoj i četvrtoj fazi bolest se ne može eliminisati... može se samo produžiti život bolesniku, ali se on ne može spasti. - Za koliko se život može produžiti? + Ne previše. Svaki je bolesnik slučaj za sebe. Taj period je obično vrlo kratak, a u izuzetnim slučajevima može da traje i do deset, dvanaest godina. U treću i četvrtu fazu spadaju uglavnom slučajevi lečeni vrlo drastičnim metodama drugih medicinskih sistema. Reč je o obolelima koji su bili podvrgnuti operaciji i/ili hemijskoj terapiji. Njihovo izlečenje je moguće od 60 do 70 odsto slučajeva. Tibetanski lekari, oni koji znaju, za takve slučajeve koriste mešavinu prečišćenih (prerađenih) plemenitih metala, dragog kamenja i lišća, cvetova i korenja biljaka. U slučajevima u kojima postoji upala ili otok, primenjujemo mokšu. - Na osnovu čega možete utvrditi postoji li mogućnost da bolesniku produžite život? + Na osnovu dijagnoze po tibetanskoim sistemu. Tačno se može utvrditi ima li pacijentu spasa ili ne... - Čitanjem raznih vrste pulseva?
2.17 IMA LI SPASA ZA OBOLELOG?

36

+ Tačno tako. Tibetanski lekar je u stanju da razlikuje pulseve najvažnijih organa u telu i pulseve najvažnijih krvnih sudova. Postoje i pulsevi koji su kombinacija nekoliko ovih pulseva. Jedan od njih tačno govori može li se pacijentu uopšte pomoći ili ne. - Pročitao sam da ste tokom boravka u Australiji tamošnje lekare potpuno zbunili svojom pričom o "tajanstvenom pulsu smrti". Da li je reč o tom pulsu? + To nije puls smrti. Tako ste ga nazvali vi zapadnjaci. To je puls života. - Ako pacijent ne može da dođe kod lekara na pregled, onda vaši lekari, tako bar piše u jednom tekstu o Tibetanskoj medicini, mogu da uspostave dijagnozu na osnovu pulsa njegovog najbližeg srodnika sina, ćerke, majke, brata ili oca. Da li je to tačno? + Jeste. To je tačno. - Verujem vam. Međutim, meni je osim verovanja potrebno i logičko objašnjenje koje ću moći da shvatim i da prihvatim kao razložno na osnovu kriterijuma civilizacije u kojoj sam odrastao i učio. Molim vas, probajte da mi objasnite kako je to moguće! + Svete knjige objašnjavaju taj princip. On se u praksi pokazao i kao moguć i kao vrlo koristan. Proveren je bezbroj puta. - U redu, ali kako? + Oni su bliski ne samo po rođenju, oni su bliski po prirodi, oni su prijatelji, oni su jedan organizam13.
13

2.18

NELOGIČNO PO ZAPADNOM SISTEMU

U savremenoj medicini dugo je postojala institucija porodičnog lekara, upravo zato što članovi jedne porodice nasleđuju iste osobine. Porodični lekar je poznavao i sredinu u kojoj porodica živi. Na taj način lekar je znao moguće slabe tačke svakog člana poro-

37

- Jedan organizam? + Da. To je objašnjenje. - Ne sporim da članovi uže porodice utiču jedni na druge. Ne sporim da tako kažu i svete knjige, ali mi objašnjenje ne deluje uverljivo. Nije li, možda, reč o usmenim tantrama, o nekoj vrsti tajnog učenja? + Izgleda da se ne razumemo. Taj način određivnja dijagnoze funkcioniše vekovima. Ne znam zašto je potrebno objašnjavati nešto što funkcioniše - samo zato da bi se objasnilo. To je vaš zapadni način mišljenja. Tačno je da bolesnik utiče na sebi najbliže i da oni nesvesno osećajui njegovu bolest. - Ako mi dozvolite, postavio bih pitanje na drugi način. Ako je jedan član porodice bolestan, znači li to da su bolesni i svi ostali članovi porodice? + Da, ali ne sasvim. - Kako sad "ne sasvim"? + Ako je majka bolesna, onda ćerka ili sin mogu da dođu kod lekara i da lekar ispita njen ili njegov puls da bi utvrdio od čega je majka bolesna. Ako je otac bolestan, onda sinovljev puls treba da bude ispitan. Umesto bolesnog sina, lekaru može da dođe otac, a umesto ćerke, majka. Ako nema takvih srodnika, onda na pregled odlazi najbolji prijatelj14. - I lekar uvek može da utvrdi dijagnozu? + Ne uvek. To je najteži način određivanja dijagnoze u Tibetanskoj medicini.
dice i u slučaju bolesti koga od njih, odmah bi svoja dijagnostička ispitivanja usmerio ka pravom ciju. (Prim. dr Nemanje Vlatkovića). 14 Prihvatljiva je pretpostavka da se zbog genetskih veza pregledom jednog člana porodice može ne odrediti, nego naslutiti bolest drugog, ali da se to isto može učiniti pregledom prijatelja nema logičke medicinske osnove. (Prim. dr Nemanje Vlatkovića).

38

- Ako lekar nije siguran u tako postavljenu dijagnozu, šta onda čini? + Ako lekar nije apsolutno siguran u dijagnozu, onda je obavezan da ode do nepokretnog pacijenta i da ga pregleda. - Po tibetanskim planinama takav put može da traje i danima, jer se do pacijenta može stići samo pešice! + Mora da ide! - Možete li da objasnite šta je to mokša i zašto tibetanski lekari izbegavaju da je primenjuju? + Ko izbegava? Ja sam je primenila u prošli ponedeljak i sredu. - Zašto baš u ponedeljak i u sredu? Zašto samo u ta dva dana? + Zato što ju je bilo moguće primenitu baš u ta dva dana? - Zbunjujete me. Na osnovu čega ste utvrdili da se može primeniti baš u ta dva dana? + Na osnovu astrologije. - Vi ste, znači, prema astrološkim znacima odredili da ju je bilo moguće upotrebiti u ta dva dana. U redu, ali zašto? + Pa rekla sam vam, prema astrologiji. Poznavanje astrologije je sastavni deo Tibetanske medicine. - I astrološke tantre se takođe uče napamet? + Svakako, kao i sve drugo u Tibetanskioj medicini. - Dobro. Molim vas opišite i pokušajte da objasnite tu vrstu lečenja. + Mokša je paljenje leka na određenoj tački. Sagorevanje leka reguliše kretanje energije. Mokša je
2.19 MOKŠA U PONEDELJAK I SREDU

39

efikasnija od uboda iglom (akupunktura) i od masaže. Primenjuje se u težim oblicima bolesti. - Da li biste pokušali da uporedite savremenu zapadnu medicinu i Tibetansku medicinu? Koje su njihove glavne razlike? + Ima previše razlika. Potrebno je mnogo vremena da se sve navedu i mnogo znanja da bi se razumele, a vi, kako vidim, niste lekar. - Nisam. Možete li, iz svog ugla, da ocenite koja je medicina bolja? + Nije potrebno govoriti da je jedan sistem lečenja bolji od drugog. Nije uputno reći da je Tibetanska medicina najbolja, samo zato što se vekovima primenjuje bez ikakvih primesa sa strane, dok su drugi sistemi mešavine kao što je to danas i sistem Ajurveda. - Na kraju krajeva, možda biste nešto hteli da kažete, a ja vas o tome nisam pitao! + Dosad me niko nije toliko pitao o mom mišljenju. Svi su želeli da čuju samo šta Tibetanska medicina može, a šta ne može da leči... Hoću da kažem da moje shvatanje Tibetanske medicine podrazumeva i dva posebna elementa od kojih zavisi uspeh lečenja. Prvo, lekar mora da bude potpuno motivisan, bez obzira kojem sloju pripada pacijent. Drugo, lekar mora da voli medicinu. Samo uz te dve osobine biće uspešan lekar... Vama to može izgledati čudno, ali ja sam uverena da će lek slabije delovati ako je lekarev osnovni cilj da zaradi novac. - Jesu li to postavke Tibetanske medicine ili vaše lične?
2.20 SKLONI BOGAĆENJU NE MOGU BITI LEKARI!

40

+ To su postavke Tibetanske medicine, pa time i moje. Kad biramo učenike za buduće lekare, pre svega ispitujemo njegovu ličnost. Ako primetimo bilo kakvu sklonost ka bogaćenju, nećemo ga primiti. - Da li bi i neki stranac mogao da studira Tibetansku medicinu? + Naravno. I stranac je dobrodošao, ali i on mora da ispuni uslove kao i svaki Tibetanac. Zatim, mi razgovaramo uz pomoć prevodioca, razgovaramo uz pomoć engleskog, trećeg jezika koji je stran i meni i vama. To je vrlo teško. Svaki ozbiljnije zainteresovani stranac bi prvo morao da nauči tibetanski jezik... ... o lečenju primarne pulmonarne hipertenzije: Zapadni lekari su dr Lobsang Dolmu pitali može li da izleči plućnu bolest poznatu pod nazivom primarna pulmonarna hipertenzija za koju zapadna medicina nema rešenje. Odgovor glasi ovako: "Primarna pulmonarna hipertenzija može da bude izlečena lekom spravljenim od 11 sastojaka. Znam da vam je teško da u to poverujete, ali kad smo takve slučajeve počeli da lečimo u Indiji, ni indijski lekari nisu verovali dok lično nisu pregledali svoje nekadašnje pacijente koje smo mi izlečili. Vest se brzo proširila. Mi sada, svakodnevno, imamo po nekoliko takvih pacijenata..." ... o lečenju dijabetesa: "Postoje dve vrste dijabetesa. Jedan je pankreasni dijabetes, a drugi je bubrežni dijabetes. Izlečenje je moguće, ako lekar pri pregledu pacijenta otkrije jedan od ova dva uzroka dijabetesa. Za potpuno izlečenje pacijent treba četiri do pet meseci neprekidno i svakodnevno da uzima lekove."
2.21 DR DOLMA ZAPADNIM LEKARIMA...

41

... o lečenju leukemije: "Leukemija počinje kao neravnoteža u koštanoj srži i u krvi. Ako se bolest ne leči na vreme, ona postaje leukemija, rak. Postoje brojni razlozi zbog kojih se to događa. Ukratko, to se događa zbog neodgovarajuće ishrane, zbog izvesnih vrsta ponašanja i zbog kontakta sa previše hladnom vodom... ...Akupunktura i masaža same ne mogu da izleče leukemiju. Potrebni su lekovi. Akupunktura samo olakšava stanje, pomaže energiji da cirkuliše, ali ne može da leči leukemiju. Obolelom treba dati lek. Formula po kojoj se taj lek pravi navodi 25 sastojaka. Lek je mešavina prečišćenog dragog kamenja i biljnih sastojaka." 3 3. .0 0S ST TU UD DI IJ JE E Pre nego što počne da uči Tibetansku medicinu svaki stranac bi, poput svakog Tibetanca, morao da nauči tibetanski jezik, a posebno bi morao da nauči veoma tešku i komplikovanu tibetansku kaligrafiju, bitnu za pravilno prenošenje medicinskog znanja. Eventualna kaligrafska greška mogla bi da napravi veliku pometnju i da nanese zlo pacijentu. Drugo najvažnije jezičko pitanje za proučavanje Tibetanske medicine jeste poznavanje tibetanskih jezičkih sinonima i posebno onih sinonima koji se upotrebljavaju u samoj medicinskoj nauci. Svaki tibetanski lek i njegovi sastojci imaju po pet, šest, sedam pa čak i više naziva, a reč je samo o jednom jedinom leku ili o jednom jedinom njegovom sastojku. Posle sinonima, student mora dobro da prouči i gramatiku tibetanskog jezika što je takođe vrlo bitno. Posle gramatike na red dolazi poetika tibetanskog jezi3.1 UČENJE JEZIKA

42

ka, jer se Tibetanska medicina uči napamet i bukvalno kroz stihove. Student mora da savlada umetnost pisanja stihova. Posle (nekoliko godina) studiranja jezika i poetike student mora biti u stanju da piše pesme ili kako to dr Lobsang Dolma kaže, da sastavlja poeziju i u stihovima mora da napiše esej koji daje svom mentoru da ga on pregleda, prouči i oceni. Pisanje stihova na tibetanskom jeziku nije nimalo jednostavan poduhvat. Mnogi znaci savremenog tibetanskog jezika preuzeti su u sedmom veku i kasnije iz jednog starog indijskog pisma i komplikovani su za prepoznavanje i ispisivanje. Međutim, najteži deo tibetanske pismenosti je međusobno povezivanje tih znakova i njihovo raspoređivanje u slogove. Kad mentor proceni da je student savladao ove discipline 80 do 90 posto, biće mu omogućeno dalje učenje, odnosno dalje studije Tibetanske medicine. Kad pođe u medicinsku školu student mora tačno da zna svoj cilj. On mora da uči napamet medicinske stihove koji kondenzuju znanje četiri tantre. Učitelj će proveravati učenikovo znanje tako što će ga upoređivati sa sadržajem zapisanih medicinskih knjiga. Istovremeno, predavač će dati uputstva studentima o raznim medicinskim sastojcima biljaka i lično će ih odvesti u polje ili na planinu, u one oblasti u kojima rastu lekovite biljke. Pri tom, naravno, mora da vodi računa i o pravoj sezoni. Lekar ili predavač će studentima pokazati kako da prepoznaju pravu biljku i kako da čupaju ili kidaju i skupljaju prave/potrebne delove biljke. Predavač će im objasniti koji deo sadrži lekovite sastojke koji će, potom, biti upotrebljeni za spravljanje lekova. To mogu
3.2 TANTRE SE UČE NAPAMET

43

da budu cvetovi, listovi ili korenje. Da bi proverio šta su studenti naučili lekar ili predavač će sakupiti više biljaka koje liče jedna na drugu, koje mirišu slično i koje imaju sličan ili isti ukus. Studenti među tim biljkama moraju da otkriju pravu biljku. U toku studija Tibetanske medicine studenti moraju da polože niz ispita. Prvi teži i sveobuhvatniji ispit polaže se - usmeno i pismeno - posle prve godine studija. Jedno od obaveznih pitanja jeste i detaljan opis sedam osnovnih sastojaka tela, opis njihovih funkcija i međusobnpg odnosa. To je najčešće pismeni ispit. Na usmenom ispitu profesor će zatražiti od studenta da odrecituje najmanje jedno poglavlje iz jedne od četiri tantre. Razume se da student ne zna koje će od brojnih poglavlja morati da izgovori naizust. Pri tom, student ne sme da napravi ni jednu grešku, čak ni ono što se obično zove lapsus lingve. Ako položi te ispite, student može da počne da studira drugu godinu Tibetanske medicine. Svake godine studije obuhvataju drugu oblast.
3.3 KONTROLNI ISPIT POSLE PRVE GODINE

Tokom prve tri godine studija jedna manja grupa studenata striktno je vezana za jednog predavača15.U takvoj organizaciji profesor ima vremena da radi sa svakim studentom. U te tri godine studenti se trude da preuzmu što više profesorovog znanja.
Profesori Tibetanske medicine vode svoje grupe studenata tokom svih godina studija, kao što kod nas profesori vode svoje klase glume ili režije od početka do diplomiranja. (Prim. autora).
15

3.4 SEDMOGODIŠNJE STUDIJE

44

Student tokom sedmogodišnjih studija - pre svega i više od svega - uči napamet sve što postoji napisano ili upamćeno o Tibetanskoj medicini. Student uči da čita puls, da analizira urin, da razlikuje lekovite biljke, njihove delove i uči da spravlja lekove, jer taj posao u Tibetanskoj medicini obavljaju lekari. Farmaceutika kao posebna grana ne postoji. Posle sedmogodišnjih, takozvanih bazičnih studija i svih položenih ispita student još nije postao lekar Tibetanske medicine. U sledeće tri godine treba da usavrši čitanje pulsa, a to je najvažnija i najteža disciplina u Tibetanskoj medicini. Ukoliko student pokaže izvanredne rezultate, ovaj deo studija može da bude skraćen, ali ne može da bude kraći od dve godine. Pri čitanju pulsa student prvo mora da ustanovi prirodni ili stalni pacijentov puls. Onda treba da nauči da razlikuje i ostale. Od trenutka kad je student u stanju da razlikuje muški, ženski i neutralni puls16 profesor počinje postepeno da ga uvodi u nauku razlikovanja pulseva koji odražavaju tri tipa energije (ili fluida ili procesa), odnosno tri osnovna tipa poremećaja. U Tibetanskoj medicini oni nose sledeća imena: 1. rLung 2. mKrispa 3. Badkan
16

3.5 TROGODIŠNJE PROUČAVANJE PULSEVA

Savremena medicina smatra da svako ljudsko biće poseduje i muške i ženske hormone u određenim razmerama i količinama, što bi moglo da odgovara ovoj podeli na muški i ženski puls. Neutralni puls bi mogao biti hormonalna ravnoteža, što u krajnjem slučaju, kao i u Tibetanskoj medicini, znači neku vrstu hermafroditizma. (Prim. dr Nemanje Vlatkovića).

45

Tokom tri poslednje godine učenja studentov prvenstveni zadatak jeste da usavrši dijagnosticiranje čitanjem pulsa i naročito da savlada takozvane komplikovane slučajeve u kojima se "odjeci" pulseva mešaju. Trogodišnji, odnosno dvogodišnji praktičan rad uz starijeg lekara Tibetanske medicine treba da dovede studenta do nivoa u kojem će savršeno precizno razlikovati sve osnovne vrste pulseva. Bez podrobnog i preciznog znanja najmanje 20 vrsta pulseva Tibetanska medicina je nezamisliva. Profesor će od studenta tražiti da pregleda pacijenta i da zapiše dijagnozu njegove bolesti. Profesor će onda pregledati pacijenta, govoriće studentu šta radi i šta otkirva, a istovremeno će čitati studentov zapis i oceniće njegova dostignuća. Specijalizacija lekara za određene vrste bolesti ne postoji u Tibetanskoj medicini. Međutim, u poslednje tri godine student će izvesno vreme posvetiti u učenju specijalnih metoda lečenja i terapija kao što su mokša, puštanje krvi, akupunktura, akušerstvo i masaža. Student još mora da prođe i kroz praktičnu obuku u lečenju ludila i paranoje. Profesor je dužan da svakog svog studenta nauči umeću razgovora sa ljudima koji nisu zdrave pameti, imajući, pri tom, na umu da se sa pacijentima obolelim od različitih vrsta ludila razgovara na različite načine. Posle završetka desetogodišnjih ili, eventualno, devetogodišnjih studija i položenih svih ispita, student mora da položi završni ispit, koji se u Tibetanskoj medicini naziva ispit preteranog opterećenja.
3.6 SPECIJALIZACIJA

3.7 ISPIT PRETERANOG OPTEREĆENJA

46

Tokom više uzastopnih dana, student svakog dana čita puls oko stotinu pacijenata i zapisuje dijagnoze koje zatim provereavaju ispitivači, lekari Tibetanske medicine. Cilj ovako koncipiranog ispita jeste da utvrdi i ojača osetljivost i izdržljivost budućeg lekara. Ako student u ovom ispitu preteranog opterećenja pokaže izdržljivost i ako korektno pročita puls u 80 odsto slučajeva, smatra se da je spreman da samostalno obavlja "svetu lekarsku dužnost". Ako je procenat tačnih dijagnoza manji od 80 odsto, ispitivači će od studenta zatražiti da pod nadzorom iskusnog lekara praktikuje čitanje pulsa još jednu godinu, pa se tako studije Tibetanska medicina produžavaju na 11 godina. Kad (i ako) uspešno završi i eventualnu dopunsku, jedanaestu godinu, student je zvanično postao lekar Tibetanska medicina. Prva medicinska škola na Tibetu podignuta je 1850. godine na jednoj steni iznad Lase, tibetanskog glavnog grada, a druga je otvorena kasnije u samom gradu. Učenici su birani među mladim i inteligentnim monasima, a predavači među najiskusnijim lekarima i najučenijim lamama. Predavači su morali strogo da se pridržavaju školskih programa koji su bili izjednačeni sa religijskim kanonima, a u medicinska znanja viševekovne starosti niko nije smeo da unosi bilo kakve promene. Učenje u ovim školama trajalo je od 10 d0 15 godina, što je zavisilo od sposobnosti učenika da brzo pamte medicine tekstove. U skladu sa kosmičkom koncepcijom Tibetanske medicine, u školama je učena i nauka o kretanju i uticaju nebeskim tela na organizme živih bića na Zemlji,
3.8 MEDICINSKE ŠKOLE

47

pre svega na čoveka. Sadržaj ove nauke, izražen razumljivom zapadnom terminologijom, ravnopravno su činili astronomski i astrološki elementi. Učenici su povremeno odlazili u prirodu da bi, pod nadozorom predavača, sakupljali lekovito bilje, koje se potom sušilo, mlelo u prah. Samleveno i razvrstano lekovito bilje čuvano je u kožnim vrećicama u hramu Tra Jerpe, da bi, prema potrebi, bilo upotrebljeno za spravljanje lekova. Dve medicinske škole nisu stvarale dovoljan broj lekara za oko dva i po miliona stanovnika ogromne države Tibet koja je zauzimala površinu jednaku teritoriji Španije, Francuske i Nemačke zajedno. Da bi se povećao njihov broj, 1916. godine u manastiru Menci kang osnovan je i prvi tibetanski Astro-medicinski centar u kojem su studije medicine trajale samo pet godina. Posle kineske aneksije Tibeta 1950. godine, a naročito posle gušenja tibetanske separatističke pobune 1959. godine, veći broj predavača prebegao je u Indiju sa oko stotinu hiljada izbeglica. Smanjivao se i broj učenika, pa je poslednja škola Tibetanske medicine zatvorena u Lasi 1985. godine. Istovremeno, lekari okupljeni u Daramsali, u severoistočnoj indijskoj državi Himačal Pradeš, otvorili su novu školu Tibetanske medicine, ali i ona ima sve manje predavača. 4 4. .0 0O OS SN NO OV VN NA AP PO OD DE EL LA A Prema tibetanskoj medicinskoj teoriji ljudsko biće čine biološke i psihološke jedinice17.
17

4.1 TRI ŽIVOTNE ENERGIJE ILI FLUIDA ILI PROCESA

Postoji više teorija o podeli Tibetanske medicine, ovde je data ona koja se najčešće susreće u literaturi. (Prim. autora).

48

Biološke jedinice

Psihološke jedinice: - osećaji/čula i - mentalni sistem.

- tri energije/fluida/procesa - sedam sistema,

Za funkcionisanje čovekovog organizma od navedenih jedinica, najbitnija je aktivnost tri osnovne životne energije koje se zovu: 1. rLung 2. mKrispa 3. Badkan U pojedinim tekstovima o Tibetanskoj medicini napisanim na zapadnoevropskim jezicima, rLung je preveden kao vetar, mKrispa kao žuč, a Badkan kao limfa, što tibetanski lekari energično odbacuju i opisuju kao pogrešan i nekorektan pokušaj da se - prilagodjavanjem tibetanske terminologije terminima poznatim u zapadnoj lingvistici - Tibetanska medicina prikaže kao rudimentarni, zastareli oblik starogrčke medicine ugrađene u temelje savremene zapadne medicine18. U nastojanju da Tibetansku medicinu približe zapadnom čitaocu, pojedini autori i prevodioci sa tibetanskog tumače ova tri pojma kao tri različite vrste enregije, drugi o njima govore kao o fluidima, a treći kao o procesima. Svaki od ova tri prevoda odražava samo deo istine i zbog toga, ipak, nije sasvim tačan. Adekvatan prevod za nazive tri energije/fluida/procesa nije moguć, jer ni u jednom drugom jeziku ne postoje
Prema Hipokratovoj medicinskoj školi, elementarna telesna tečnost sastojala se od krvi, žute žuči, crne žuči i flegme ili mukusa.(Webster's New World, Stedman's concise MEDICAL DICTIONARY, New York, 1987.) .
18

49

odgovarajući izrazi. Indijski naučnik dr Bagvan Daš je u sanskritu našao izraze u izvesnoj meri slične, ali ni oni se ne mogu precizno prevesti na savremene jezike, jer takođe označavaju pojmove koji danas nisu poznati u drugim jezicima. Ruski naučnici ne prevode ova tri termina, ali ih pišu nešto drukčije, kao rlung, mkris i bad-kan, a definišu ih kao "tri fiziološka procesa"19. Sve bolesti u Tibetanskoj medicini razvrstavaju se u tri istoimene grupe, zavisno od poremećaja funkcionisanja jedne od ove tri energije. Drugim rečima, rLung, mKrispa i Badkan su glavni procesi u organizmu. Oni su u stalnom stanju dinamičke ravnoteže. Svaki poremećaj tog stanja delikatne ravnoteže - izazvan neodgovarajućom ishranom, načinom života ili potpunim neskladom sa klimatskim uslovima - donosi bolest. Prema energiji zbog čijeg poremećaja nastaju, bolesti u Tibetanskoj medicini dele se i na hladne - ima ih 42 osnovne, na tople20 - ima ih 110 osnovnih i na 32 osnovne mentalne bolesti.

U tekstu objavljenom u časopisu "Tibetane medicine", broj 4. iz 1981.godine, ruski istraživači pišu: "Na osnovu strukturalnog proučavanja prevedenih podataka o ovim fiziološkim funkcijama i metodama analize od pojedinačnog prema opštem, možemo ih identifikovati kao nervni sistem, sistem za izlučivanje i proces metabolizma u organizmu". Međutim, u nastavku istog teksta, stoji da prava priroda ova tri procesa ne može da bude shvaćena "sve dok ne bude objašnjen i hvaćen pato-fiziološki koncept Indo-tibetanske medicine". (Prim. autora). 20 Termini hladne i tople bolesti odgovaraju kineskim terminima jing i jang. (Prim. autora).

19

50

- Tibetanska medicina poznaje "sedam stubova" organizma. To su: 1. razmena materije, 2. krv, 3. mišićno tkivo, 4. masti, 5. kosti, 6. koštana srž i 7. regenerativni fluidi i ćelije

4.2 STUBOVI ORGANIZMA I VITALNI ORGANI

- Tibetanska medicina poznaje 84.000 parazita i mikroorganizama. "Hladni" paraziti ili mikroorganizmi ne izazivaju nikakve upale i groznice. - Prema tibetanskoj medicini pet vitalnih organa čovekovog tela su: 1. srce, 2. jetra, 3. pluća, 4. slezina i 5. bubrezi - a šest negativnih, mekih ili šupljih organa su: 1. želudac, 2. debelo crevo, 3. tanko crevo, 4. žučni mehur, 5. mokraćni mehur i 6. semenovodi ili ovarijum kod žena

51

Od "stanja trojstva rLunga, mKrispa i Badkan zavisi zdravstveno stanje čovekovog organizma". Ovde nije reč samo o njihovim kvalitetima, već i o štetnim posledicama koje mogu da izazovu. Prastara "Tajna usmena učenja o osam grana nauke o Tibetanskoj prirodnoj medicini" govore da je ravnoteža trojstva uslov za razvoj tela i da neravnoteža tog trojstva izaziva propadanje tela. Kad lekar Tibetanske medicine pregleda pacijenta i kaže da je oboleo od bolesti tipa rLung, on prvenstveno ima na umu jedan ili više sledećih funkcionalnih ili organskih poremećaja... ... nervnog sistema ... srca ... debelog creva ... cirkulatornih sistema ... ili psihološke poremećaje. Kada lekar kaže da je pacijent oboleo od bolesti tipa mKrispa, on prvenstveno ima na umu funkcionalne ili organske poremećaje: - žuči - jetre - tankog creva - creva uopšte - pluća. Kada lekar Tibetanske medicine dijagnosticira obolenje kao bolest tipa Badkan on prvenstveno ima na umu o funkcionalne ili organske poremećaje: - želuca - slezene - bubrega Dužnost lekara Tibetanske medicine jeste da pacijentu objasni razlike između tri principa, ako on to

4.3 SVETO TROJSTVO TIBETANSKE MEDICINE

52

ne učini, onda je dužnost pacijenta da zatraži objašnjenje. Osnovna, najvažnija energija je rLung. On postaje sastavni deo čovekovog organizma još u majčinoj materici. U začeću, formiranju i rastu čovekovog embriona sudeluje pet vrsta rLunga i ukoliko se tada ili kasnije, u životu, "poremeti njihov odnos ili oni deluju na negativan način, nastaju poremećaji ravnoteže i druge dve energije, što dalje izaziva bolest, odnosno što jeste suština bolesti..." Gruba, fizička uloga rLunga je da kontroliše, ali i da služi kao osnova za aktivnost mišića neposredno povezanih sa kostima i za aktivnost nerava i krvnih sudova. Finija uloga rLunga jeste takođe da kontroliše, ali i da služi kao osnov za mentalno, svesno i neraskidivo povezivanje mozga sa telom. Kao takav rLung je i "misao, ali ne i sam mozak". Ljudski mozak, prema tibetanskoj medicinskoj teoriji, poseduje rLung lake, promenljive prirode, a hoće li čovekova svest potpuno jasno biti svesna subjekata i objekata zavisi od energije rLunga. Prema tibetanskoj medicinskoj teoriji rLung je još i "nosač fine svesti, seme podsvesti, a služi i kao medijum svesti, omogućavajući joj da prelazi sa jednog objekta na drugi, kao što konj služi jahaču da otputuje iz jednog u drugo mesto"21.
4.4 RLUNG

4.4.1 rLung Srogcin - lociran u kruni glave i srcu Od pet osnovnih rLungova po značaju se izdvaja rLung Srogcin koji se, opet uslovno, može prevesti kao
Ova definicija je takođe i opis reinkarnacije u Tibetanskoj medicini. (Prim. autora).
21

53

vitalni tok energije koja (p)održava život. Centri rLunga Srogcina locirani su u kruni glave i u srcu. U glavi postoje tri staze kojima se ovaj rLung kreće. rLung Srogcin zatim prolazi kroz vrat, do udubljenja u grudima, preciznije, iz unutrašnjosti grla ova energija silazi u grudi. Prema Tibetanskoj medicini rLung Srogcin pročišćava čovekov mozak i organe pet čula, a srcu daje onu vrstu vitalne energije koja omogućava čoveku da "izvrši bilo koji posao sa ponosom i bez ikakvog straha". rLung Srogcin omogućava i gutanje, pljuvanje, kijanje i pokrete jezika kad čovek pije. Dok čovek jede on istovrmeno mora i da diše. Ova energija sinhronizuje te dve radnje. Ona takođe reguliše i pročišćavanje nosa. rLung Srogcin se dalje deli u pet podvrsta Srogcina. Svaka podvrsta "služi kao osnova" za jedno od pet čula: - vid, - sluh, - miris, - ukus i - dodir. Ako se poremeti funkcionisanje jednog od ovih pet podvrsta Srogcina, onda nastaje menatlni poremećaj, nervoza, zabrinutost i tuga bez ikakvog vidljivog i pravog razloga. 4.4.2 rLung Gengdu - lociran u grudima rLung Gengdu može da bude preveden kao vitalni tok energije koja se penje ili kao energija u (preteranom) porastu, a njen centar je lociran u grudima. Staze ili kanali kojima ova energija cirkuliše su u grudima, nosu, jeziku i u unutrašnjosti desnog dela donje

54

vilice. Dok kruži navedenim delovima tela on kontroliše aktivnost ostale četiri rLung energije. rLung Gengdu reguliše moć govora, žvakanje, pljuvačni sok, pljuvanje i gutanje. U delovima tela u kojima kruži rLung Gengdu obavlja mnoge funkcije. Jedna od njih je sposobnost emitovanja dugih ili kratkih tonova, visokih ili niskih po intenzitetu. rLung Gengdu je "odgovoran" i za različite boje čovekovog tela, a posebno za povremene promene boje očiju. On inicira i kontroliše napore čovekovog tela. Jačanje čovekovog tela zavisi od funkcionisanja ove energije. rLung Gengdu kontroliše i čisti pamćenje. Ako ova vitalna energija funkcioniše pravilno, čovek je sposoban da pamti stvari i događaje vrlo detaljno i precizno. Čovek u čijem telu ova energija funkcioniše korektno u stanju je da se seti stvari koje je činio i u detinjstvu. Ako ova vrsta rLunga ne funkcioniše na pravi način, onda izaziva probleme u grlu, izaziva zagušenja i blokade u krvnim sudovima gornjeg dela tela, što se laički često pogrešno tumači kao bolest grla. Ako se bolest ne otkrije i ne leči pravovremeno i pravilno, onda se pacijent, u kasnijoj fazi, mora hraniti kroz ugrađenu cev, što stvara niz teškoća. Takve vrste bolesti moraju biti na vreme otkrivene i pravilno svrsatne u rLung bolesti izazvane povećanjem Gengdu rLunga čije je ishodište u grudima. 4.4.3 rLung Kjabče - lociran u srcu rLung Kjabče znači i energija koja se širi, a može još da se prevede i kao "Sva energija koja se širi" ili kraće, kao "Difuzna vitalna energija". rLung Kjabče je u suštini vitalna energija koja, pored ostalog, kontroli-

55

še i rad srca. Centar rLunga Kjabčea najčešće je i lociran u srcu, ali se premešta i između grudi i krune glave. rLung Kjabče se širi iz mozga, preceznije od temena glave, do vrhova prstiju na nogama, a naročito odlazi u zglobove, pomaže akcije mišića u udovima i njihov rast, a takođe i funkcije opažanja i identifikovanja predmeta. Drugim rečima, ova energija prožima celo čovekovo telo, odnosno "ima osobinu da potpuno ovlada celim čovekovim telom", kontroliše dizanje nogu, kretanje, saginjanje, kretanje očiju i otvaranje usta, a naročito brze pokrete ova dva organa. Poremećaj rLunga Kjabčea može izazvati slabljenje vida, gubljenje pamćenja itd... U vezi sa rLung Kjabče energijom treba proučiti pet najvažnijih krvnih sudova srca, od brojnih u srcu i oko njega. To je, pre svih, centralni sud kojeg okružuju četiri manja: jedan je levo, drugi desno, treći je ispred i četvrti je iza. Centralni krvni sud je stanište (fine) svesti i koja je god mentalna aktivnost u pitanju, uvek je reč o tom glavnom, centralnom krvnom sudu. Postoji staza/put koji se može videti kad se srce otvori. To je taj centralni krvni sud. U vreme začeća i u vreme kad embrion počne da raste, ovo je prvi krvni sud, prvi deo čovekovog tela koji se formira. Ovaj centralni krvni sud, odnosno centralni kanal energije takođe se zove i ulaz (fine) svesti. Kad je ovaj ulaz blokiran, onda čovek ima ružne snove ili je nesrećan. Usmerenost ovog krvnog suda ulevo ili udesno, u odnosu na telo, zavisi od pola osobe. Upravo zbog usmerenja ovog krvnog suda lekar Tibetanske medicine će puls žene ispitivati na desnoj, a puls muškarca na levoj ruci.

56

Smer ovog krvnog suda određuje da je muškarac hrabriji od žene i da se žena brže uplaši. 4.4.4 rLung Meniam - lociran u želucu rLung Meniam se može prevesti kao prateća vatra, ili kao vatra koja prati vitalnu energiju. Reč je o vrsti rLunga koji deluje na metabolizam i njeno stanište/ishodište nalazi se u želucu i u sistemu za varenje. On cirkuliše u svim negativnim (šupljim) delovima tela kao što su krvni sudovi, creva i želudac, ali uključiv i nerve. rLung Meniam pomaže celokupnom sistemu za varenje izvlačeći iz hrane sve korisne hranljive supstance, bilo čvrste, bilo tečne, dajući tako snagu i energiju celom telu. Drugim rečima, sposobnost želuca da vari čvrstu ili tečnu hranu zavisi od ove energije. Kad je hrana omekšana i pretvorena u kašu, ova energija omogućava odvajanje hranljivih sastojaka od nekorisnih i njihovo transportovanje krvlju u sve organe tela. Ako hrana nije dobro svarena, onda hranljivi sastojci ne mogu biti izdvojeni, onda krv neće doneti hranljive materije u jetru, onda će jetra oslabiti... Upravo zbog toga je ova energija važna i mora da funkcioniše da bi, kako stoji u tibetanskom tekstu, "sazrela krv neophodna telu". Meniam rLung još i čisti sistem za varenje. Ako ova vrsta rLunga ne funkcioniše kako treba, onda nastaju bolesti jetre, gastro teškoće, mučnina, gađenje, zatvor... 4.4.5 rLung Tursel - lociran u karlici Tursel rLung se može jedino prevesti kao silazna ili kao opadajuća energija, lociran je u regionu karlice, a cirkuliše kroz creva, kroz debelo crevo, kroz anus i kroz genitalne organe...

57

rLung Tursel kontroliše tok i izbacivanje urina, spermu, ovulaciju, izbacivanje fekalija, menstruaciju i porođaj, a kod žena još i čisti uterus od menstrualne krvi i izbacuje menstrualnu krv van tela. Ako ova energija ne fukncioniše kako treba žena će imati neregularne menstrualne cikluse, odnosno menstruacija neće počinjati u određeno vreme, krv može biti zgusnitija i čvršća nego što je normalno. Ako ova energija ne funkcioniše kako treba onda porodilja za vreme porođaja neće imati potrebnu snagu da "izbaci" plod iz materice. mKhrispa ili vitalna energija kontroliše emocije ljutnje ili agresije. Kada postoji agresija, kada je neko ljut, onda je to emotivno stanje deluje na čovekovo srce i na njegovu jetru. Zbog promena izazvanih ljutnjom, pored hormonalnih promena, povećava se i količina krvi koja iz jetre dolazi u srce. Tada se povećava i mKhrispa. Sve bolesti vezane za žuč, prema Tibetanskoj medicini, nedvosmileno su nastale kao posledica ljutnje. Postoji pet vrsta mKrispa lociranih na pet različitih lokacija u telu.
4.5 MKRISPA

4.5.1 mKrispa Džubjed - lociran između želuca i creva Prvi tip mKrispa. Prvenstveno označava energiju koja se po zapadnoj terminologiji može nazvati energijom žuči. Džubjed mKrispa kontroliše varenje, odnosno izdvajanje osnovnih hranljivih sastojaka iz hrane. Ishodište Džubjed mKrispa se nalazi u predelu između želuca i creva.

58

Pored toga, Džubjed sudeluje u održavanju temperature tela i obezbeđuje pravilno i uravnotežno delovanje ostale četiri mKrispa energije. 4.5.2 mKrispa sGrubjed - lociran u grudima u regionu srca Drugi tip mKrispa. Opisno se može prevesti kao izvršna energija. Središte ove energije nalazi se u grudima, u regionu srca. Ona delimično sudeluje u usmeravanju čovekovih dobrih i loših nastupa i, kao takva, odgovorna je za inicijalne misli o ponosu, ambicijama, željama itd... Simptomi koji pokazuju da se radi o poremećajima ove vrste energije jesu mutna sećanja, nejasna svest i želja za dugim spavanjem. 4.5.3 mKrispa mTongbjed - lociran u očima Treći tip mKrispa. Može se prevesti kao "vizuelna žučna" energija. Nalazi se u očima i reguliše ne samo vid nego i jasno razaznavanje viđenog. Simptomi poremećaja ove vrste energije jesu da čovek belu boju vidi kao žutu. 4.5.4 mKrispa mDangsgjar - lociran u jetri Četvrti tip ove vrste energije. U prevodu - energija koja menja boje. Stanište joj je u jetri. Reguliše hemoglobin u krvi i tkivo mišića. Simptomi poremećaja ove energije svrab i požutela koža. 4.5.5 mKrispa mDogsal - lociran u koži Peti tip ove vrste energije. Nalazi se u koži i reguliše funkciju kože.

59

Znaci poremećaja ove energije su: - koža postaje gruba i tamno plava. - dlake u kosi ili u obrvama bele ili otpadaju. - nokti tamne i postaju mrki. - telo postaje slabo. Badkan je najčešće posledica stanja tuposti ili gluposti. Pojedina stanja mozga podržavaju i podstiču Badkan. Centar Badkana nalazi se u gornjem delu tela. Postojanje Badkana se očituje gubljenjem toplote u telu, posebno u želucu što onemogućava varenje hrane. Ova životna energija takođe se deli na pet podtipova.
4.6 BADKAN

4.6.1 Badkan rTenbjed - lociran u prsnom košu Uslovno se može prevesti kao energija koja podržava. Lociran je u grudnom košu i u trbuhu. Njegova osnovna funkcija jeste da reguliše tečnosti u telu i da podržava ostale četiri BadKan energije. Poremećaji ove energije prepoznatljivi su po simptomima: - gubitak apetita ili slab apetit - često povraćanje kisele sluzi. - žiganje u gornjem delu trupa. - osećanje toplote u grudnoj kosti. 4.6.2 Badkan Mjadbjed - lociran iza rebara, a iznad želuca Naziv drugog tipa ove vrste energije može se prevesti kao "pomešana energija". Locirana je iza rebara, a iznad želuca. Glavna joj je uloga da pretvara čvrstu hranu u polutečno stanje i da je pravilno meša

60

kako bi pravilno bila varena. Simptomi poremećaja ove energije jesu: - loše varenje, - napetost trbuha praćena čestim podrigivanjem i/ili - povraćanjem bilo koje hrane ubrzo po uzimanju. 4.6.3 Badkan Mjonbjed - lociran u jeziku Uslovni prevod - energija iskustva. Nalazi se u jeziku. Reguliše šest ukusa: - slatko, - kiselo, - slano, - gorko, - oporo i - ljuto. Poremećaji ove energije manifestuju se kao: - nesposobnost razlikovanja ukusa, - nedostatak žeđi, - osećaj hladnoće u jeziku, - hrapavost glasa, - podizanje gornje usne uvis i - opuštanje donje usne. 4.6.4 Badkan Cimbjed - lociran u glavi Životna energija zadovoljstva. Nalazi se u glavi. Reguliše zadovoljavanje pet čula. Simptomi poremećaja ove energije: - iskrivljenje vida, - učestala kijavica, - učestali grip i - osećanje težine u jednom delu glave.

61

4.6.5 Badkan Bjorbjed - lociran u zglobovima Vezivni životni fluid ili vezivna energija, locirana je u zglobovima i reguliše usklađenost pokreta. Simptomi poremećaja: - otežano ispravljanje i savijanje udova, - zadebljanje zglobova, - gubljenje osećaja kontrole i bolovi u ramenima - otoci zglobova. Sve tri energije menjaju se sa uzrastom čoveka. Menja se njihov intenzitet i njihova dominacija. U detinjstvu dominantan je Badkan, u mladosti dominira Mkrispa, a u preostalom delu života dominira rLung.
4.7 UZRAST I TRI ENERGIJE

Prema starim tibetanskim anatomskim tekstovima u čovekovom telu postoje tri glavna/velika puta energija. Crni put je onaj kroz koji teče krv. rLung puteve čine centralni i periferni nervni sistem. Beli put je limfni sistem. Međutim, u uvodnoj tantri, koja ima deo o anatomiji i fiziologiji, o ta tri puta energija govori se i kao o tri tantrička puta. To pominjanje često izaziva konfuziju i ne dozvoljava svakom (tibetanskom) lekaru da objasni razliku između medicinskih i tantričkih puteva. U starim tibetanskim medicinskim tekstovima te podele nema, a pojavljuje se u medicinskim radovima tibetanskih lekara tek počev od XVII. veka. Međutim, tibetanski lekar rDze Kapa prirodu tantričkih puteva objašnjava kao različitu od prirode medicinskih puteva. On kaže da su "u svakom čoveku tantrički putevi latentni, a aktivni su samo medicinski,

4.8 PUTEVI ENERGIJA

62

kao njihova spoljna manifestacija". On dalje objašnjava da tantrički kanali nisu fiziološki u materijalističkom smislu reči, zato što ne funkcionišu u organizmima običnih ljudi. Te tantričke puteve "mogu da otvore samo oni koji znaju kako ti tokovi funkcionišu". Ova poslednja primedba verovatno odnosi se kako na lekare Tibetanske medicine, tako i na jogine. Prema uvodnoj tantri, anatomija i fiziologija Tibetanske medicine poznaju 11 velikih organa ili sistema i znanje o cirkulatornom i limfnom sistemu. Tibetanska medicina 11 glavnih organa i sistema deli na: 1. pozitivne (kompaktne i/ili čvrste) 2. negativne (meke i/ili šuplje) Svaki pozitivni organ u funkcionalnom je odnosu sa negativnim organom. Na primer, jetra je pozitivan organ, a odgovorna je za proizvodnju krvi. Organi, sa svoje strane, formiraju i podržavaju funkcionisanje "sedam sastojaka ili sistema". Tibetanska medicina posmatra čovekov organizam kroz tri nivoa koji su definisani kao: 1. grubo telo 2. fino telo 3. vrlo fino telo Svaki od tri nivoa tela sastoje se od fizičkog i mentalnog tela. 1. GRUBO FIZIČKO TELO sastoji se od: - tri (već pomenute) energije: rLung,
4.10 4.9 PODELA ORGANA ČOVEKOVOG TELA

TRI NIVOA TELA

63

raca

mKhrispa i Badkan, - sedam sastojaka ili sistema: limfa22 krv, mišićno tkivo, masno tkivo, koštano tkivo, koštana srž i regenerativno tkivo (sperma muškaili ovum žena) - tri procesa izlučivanja: fekalije, urin i znoj GRUBO MENTALNO TELO sastoji se od: - pet čula: vid, sluh, miris, ukus i dodir -i mentalne svesti 2. FINO FIZIČKO TELO sastoji se od: - tri tantrička puta: desni put, centralni put i levi put - endokrinih lučenja: ekstrakt limfe u telu
22

U pojedinim tekstovima ovde stoji izraz "hranljiva srž". (Prim. autora).

64

krvnog ekstrakta FINO MENTALNO TELO sastoji se od: - tri instinkta vezana za: mržnju, želju i neznanje - podinstinkta i - emocija 3. VRLO FINO FIZIČKO TELO čine: - neuništive kapi energije koja drži čisto svetlo i - um koji se iz jednog života nastavlja u drugom. VRLO FINO MENTALNO TELO čini: - um od čistog svetla Prema budistički nastrojenim tibetanskim istoričarima, Jutok Jonten Gonpo Sarma je u XVIII veku kalsifikovao učenja Tibetanske medicine u "Četiri medicinske tantre". Prema mlađim istraživačima koji sebe nazivaju preporoditelji, takva podela postoji od iskona, a Sarma ju je samo ponovo afirmisao. Svaka od četiri tantre podeljena je na poglavlja.
4.11 ČETIRI MEDICINSKE TANTRE

4.11.1 Prva ili osnovna medicinska tantra 1. Prva tantra je grafički prikazana kao drvo sa korenom, stablom i granama. U ovu šemu uključene su sve bolesti i njihove karakteristike. Iz stabla rastu tri grane. Svaka grana ima lišće. Listovi označavaju uzroke bolesti. Postoje dve vrste listova, odnosno dve vrste uzroka bolesti: a. daleki uzroci. b. neposredni uzroci. a.

65

Daleki uzroci su oni uzoroci koji se stiču rođenjem i najveća su prepreka razumevanju prirode svakog pojedinog čoveka. Prema Tibetanskoj medicini daleki uzroci su razlozi "zbog kojih čovek ne razlikuje šta je šta" i zbog kojih nastaju tri tipa stanja čovekovog duha: - patnja - agresivnost - glupost b. Neposredni uzroci bolesti su oni koji dolaze iz okoline koja okružuje čoveka. Prema prvoj tantri koju simboolično predstavlja koren drveta, lečenje se deli na šest žila. 4.11.2 Druga medicinska tantra ili tantra koja objašnjava Druga medicinska tantra sastoji se iz 32 dela. Ona, pored ostalog, sadrži opis i objašnjenje začeća u materici majke, objašnjava kako se neka bolest manifestuje, kako se odražava na bolesnika i kako se pojačava. Druga medicinaka tantra opisuje i uslove i razloge zbog kojih nastaju pojedine bolesti. Ova tantra sadrži podatak da po spajanju muške i ženske polne ćelije u materici prvo "nastaju aorta i srce u koje se, pri začeću, usađuje duh čovekov". Pojedina poglavlja Druge tantre govore o lečenjima mokšom, akupunkturom, puštanjem krvi itd. 4.11.3 Treća ili usmena medicinska tantra Treća medicinska tantra je sačinjena od niza tajnih delova koje stariji lekar prenosi mlađem lekaru isključivo usmeno. U tekstovima o Tibetanskoj medicini objavljenoj u istočnjačkoj štampi, indijskoj na pri-

66

mer, ponekad se može naići na napomenu da je reč o podacima iz treća, tajne tantre. Takve tvrdnje su vrlo nepouzdane, a tibetanski lekari ih, bez ikakve rezerve, odbacuju kao neistinite. 4.11.4 Četvrta ili preostala medicinska tantra Četvrta tantra sadrži sva preostala medicinska učenja koja nisu ušla u prethodne tri tantre. I ova tantra delom je sačinjena od tajnih, a delom od poznatih učenja. Pretežno je posvećena pojedinim vrstama pulsa i mokši - polaganju ili paljenju lekovitog bilja na šaicu tačkama. Tajna učenja treće i treće tantre se ne prenose svim lekarima. Prema oceni znalaca ovih tajnih učenja "većina studenata i poklonika Tibetanske medicine nema prave kvalifikacije da primi tajne usmene tantra". Oni koji su samo radoznali, neće čuti ništa od ovih tantri, a mladi lekar kome stariji lekar treba i može da prenese usmena i tajna učenja, mora da bude "perfektna vaza za tajna medicinska znanja". 5 5. .0 0R RA AĐ ĐA AN NJ JE EN NA AT TI IB BE ET TA AN NS SK KI IN NA AČ ČI IN N Da bi se ljudsko biće začelo u majčinoj materici potrebno je da se steknu tri elementa - ženino jajašce, muškarčeva sperma i (fina) svest bića. 1. Ženino jajašce, ovulum, treba da bude sposobno za oplodnju, a to se proverava se na sledeći način. Ako se menstrualn krv žene ne lepi na tkaninu, a tkanina natopljena ovom krvlju može lako da se opere, onda je ovulum čist. Boja menstrualne krvi treba da bude svetlo-crvena. Ako menstrualna krv nije zdrava, ona dobija žućkastu ili braonkastu boju.
5.1 TRI, A NE DVA ELEMENTA ZA ZAČEĆE

67

Treći pokazatelj je intenzitet boje krvi. Menstrualna krv ne sme imati nikakve mrlje i sva mora biti iste, jasno crvene boje. 2. Muškarčeva sperma treba da bude bele boje, teška i da se rasteže između prstiju. Takva sperma je zdrava, jaka i spremna za oplođenje. Tibetanska medicina spermu sa takvim osobinama tretira kao živo biće. 3. Sjedinjavanje sperme i ovuluma u ženinoj materici nije dovoljno da bi se začelo novo ljudsko biće. Prema Tibetanskoj medicini potreban je i treći elemenat - "svest u međustanju Bardo". Termin Bardo u tibetanskom jeziku označava period "između smrti i sledećeg života", preciznije "između smrti i sledećeg zasađivanja (fine) svesti". Ni samo postojanje ova tri elementa na istom mestu, u materici, nije dovoljno da bi se začelo novo ljudsko biće. Potrebno je i da osobine - pozitivne ili negativne - sperme, jajašceta i (fine) svesti u međustanju budu podudarne, odnosno da odgovaraju jedna drugoj i da se dopunjuju. Ukoliko su tri neophodna elementa okupljena na istom mestu, a njihove osobine nisu podudarne, novo ljudsko biće se neće začeti, osim u nekim slučajevima. Ukoliko (fina) svest u međustanju, iako nema osobine podudarne sa osobinama sperme i jajašceta, ipak uđe u spoj sa njima i začne novo biće, začeće će se, možda, održati izvesno vreme ali će se, u svakom slučaju, završiti spontanim pobačajem.
5.2 BLAŽENSTVO PARA POSLE ZAČEĆA

68

Zadovoljstvo posle okončanog seksualnog odnosa - ako se začeće zbilo - mnogo je veće od uobičajenog. Oba partnera će se osećati vrlo srećno, a zatim i vrlo zadovoljno, naročito žena. Ona će ležati umorna, malaksala, i opuštena, ali će biti gotovo u stanju blaženstva. Oboje će osećati da su sudelovali u nečem važnom, ali neće znati da se začelo novo ljudsko biće. U telu budućeg ljudskog bića kosti, ceo kostur, kičma i polni organi imaće očeve, a mišići, krv i koža majčine osobine23. Od fine svesti u međustanju Bardo, kako beleži Tibetanska medicina, novo biće dobija samu svest i pet čula: vida, mirisa, zvuka, ukusa i dodira. U trenutku začeća svest iz međustanja aktivira "suptilne energije" koje će ostati uz ili sa budućim ćovekom tokom čitavog njegovog života. 1. Prva vitalna energija koja deluje na spoj jajašceta, sperme i svesti jeste osnovni rLung koji iz svakog od tri elementa izvlači, aktivira i meša po pet njihovih suštinskih karakteristika i pretapa ih u jednu celinu24.P osle završenog mešanja i pretapanja stvara se prvi oblik embriona. To je telašce okruglog oblika koje podseća na jogurt, a stomak majke je nešto veći nego obično.
23

5.3 TRIDESET OSAM NEDELJA TRUDNOĆE

i savremena medicina zna da je spermatozoid nosilac hromozoma koji određuju pol budućeg deteta. Drugim rečima, i tibetanska i savremena medicina pokazuju da nisu u pravu oni muževi koji optužuju svoje supruge što rađaju samo žensku decu, jer su, u stvari, oni "krivci". (Prim. dr Nemanje Vlatkovića). 24 U opisima začeća tibetanski tekstovi ovde naglašavaju da je rLung nematerijalan, da ne može da se vidi, ali da ima funkciju i da deluje. (Prim. autora).

69

2. U drugoj nedelji na ovalno telašce počinje da deluje podvrsta rLunga, nazvana Kundu Dudpa, što bi se moglo prevesti kao Sva kreativna životna energija. Pod delovanjem ove energije ovalno i dosad tečno telašce poprima čvršći oblik i lični na komadić mladog sira. 3. U trećoj nedelji rLung Dzodka (Spremište vitalne energije) počinje da deluje na embrion i on postaje još čvršći i podseća na komadić starog sira koji jeste čvršći od mladog sira, ali je krhak i mekan. 4. U četvrtoj nedelji pojačava se delovanje istog rLunga i embrion postaje još kompaktniji i od okruglog prelazi u izduženo telo koje zauzima uspravan položaj. Blago se menja oblik materice koja postaje nešto ispupčenija u centru, a spljoštena sa strane. 5. I dalje deluje isti rLung Dzodka. Fetus postaje čvršći, gotovo kao meko drvo i nije napet kao ranije. U petoj nedelji seksualni organi još nisu formirani, ali embrion već ima snagu ili energiju da ih formira. U ovoj nedelji počinju da se formiraju prvi kanali, prve vene i prvi disajni putevi. 6. Počev od ove nedelje, delovaće različite vrste rLunga i svake sledeće nedelje formiraće se novi organi, ali pre svih formiraće se - pupak. Istovremeno se obrazuju i tri glavna kanala koji će povezivati pupak sa ostalim delom embriona. Kanali u Tibetanskoj medicini nose imena: kanal života, kanal vazduha i kanal snage.
5.4 OSNOVA ZA FORMIRANJE SVESTI

70

Šta protiče kroz kanal života? Tibetanska medicina uči da kroz kanal života prolazi "osnova za formiranje svesti". 7. Tokom sedme nedelje centralni kanal embriona raste uvis. Iznad pupka formira se ono što će biti srce, a na nivou srca, u visini osmog pršljena (po tibetanskoj podeli), formira se centar kanala koji se u Tibetanskoj medicini zove točak Darme. Centrani kanal nastavlja da raste uvis i formira grlo, odnosno ono što će biti grlo. U njemu se takođe formira centar kanala koji se u Tibetanskoj medicini zove točak zadovoljstva. Centralni kanal nastavlja da raste dok ne dođe do nivoa na kojem će biti vrh glave, gde formira novi centar kanala koji se naziva točak velikog blaženstva. Po formiranju točka pojavljuju se i prve, primetne naznake budućih organa pet čula. U toku sedme nedelje nema velike razlike u izgledu tela i glave. 8. Na prelazu iz sedme u osmu nedelju, i u osmoj nedelji, svi organi na licu i sama glava bolje se ocrtavaju. Glava se jasnije razlikuje od tela. 9-10. Tokom devete i desete nedelje već se mogu razlikovati gornji i donji deo tela, počinju da se ocrtavaju ramena, da se formiraju bedra i kosti u njima, ali udovi se još nisu pojavili. Na kraju ovog perioda embrion liči na ribu. 11. Tokom ove nedelje otvaraju se i počinju jasno da se ocrtavaju otvori na telu. 12. Počinje formiranje pet organa. Prvo se uobličava srce, zatim pluća, jetra, slezena, pa oba bubrega.

71

13. Počinje formiranje šest takozvanih šupljih organa po sledećem redosledu: želudac, tanko crevo, debelo crevo, žučna kesa, materica kod budućih devojčica i semonovodi kod budućih dečaka i na kraju mokraćni mehur. 14. Prvo izrastaju noge, pa zatim ruke. Prsti se još ne razaznaju. Embrion ima formu ljudskog tela, ali još nije definitivno uobličen. 15. Udovi dobijaju definitivnu formu. Pojavljuju se prsti na rukama i na nogama. 17. Formiraju se svi krvni sudovi i nervi koji povezuju organe u telu, a takođe i oni koji se mogu videti na površini. Svi krvni sudovi i nervi rastu i granaju se po čitavom fetusu. Sve do ovog trenutka fetus nema svest o sopstvenom telu. Kad u ovoj nedelju na fetus počinje da deluje nova vrsta rLunga nazvana Tegong, on će početi da oseća sopstveno telo. Pod uticajem Tegonga stvara se veza između želuca i jetre. Kroz tu vezu jetra će uzimati osnovne hranljive sastojke iz želuca. Zatim se formiraju slezena i svi sudovi za prečišćavanje krvi. U ovoj fazi lice fetusa liči na kornjačino.
5.5 EMBRION POČINJE DA OSEĆA TELO

18. Može se reći da je u ovoj nedelji život već formiran. Na fetus počinje da deluje novi rLung koji se zove Drima medpa, što se može prevesti kao Čelična vitalna energija životne snage. To je vrsta rLunga koju Tibe-

5.6 UTICAJ MAJČINE ISHRANE NA LEPOTU BEBE

72

tanska medicina opisuje i kao, "apsolutno čistu energiju u kojoj nema nikakvih primesa i zagađenja." Ako majka u ovoj nedelji vodi računa o svojoj ishrani, može da utiče na lepotu svog budućeg deteta. Ona treba da izbegava ili bar da smanji, uzimanje ljute hrane i hrane od koje joj se temepratura blago podiže za vreme varenja. Takođe treba da izbegava jako hladnu hranu, sladoled, na primer. Takođe ne treba da uzima veštački obojenu hranu. Hrana koju buduća majka uzima ulazi u sastav mišića i masti koji se formiraju baš u ovoj nedelji trudnoće. Mnoge bebe kad se rode imaju kožu koja se peruta ili pomalo liči na krljušt. Takav izgled bebine kože je posledica nepravilne ishrane buduće majke u 18. nedelji trudnoće. 19. U ovoj nedelji na fetus počinje da deluje novi rLung, nematerijalni Šintu frabaj (Krajnje suptilna vitalna energija). Stvaraju se tetive i kompleksne nervne veze. Glavna uloga ovog rLunga je u tome da osposobi pojedine organe za samostalno funkcionisanje, kao što je recimo pokretanje jezika, stvaranje pljuvačke i slično. 20. Na fetus počinje da deluje rLung Šintu tenpaj ili Krajnje stabilna energija. Kao posledica delovanja ovog rLunga, celo telo postaje čvršće, a naročito kosti koje su do tada bile savitljive. Jasnije počinju da se uobličavaju duge kosti kao što su one u rukama, zatim pljosnate kosti kao što su rebra, pa okrugle kosti kao što su zglobovi i na kraju kosti lobanje, čašica u kolenima i slične kosti. 21.

73

Počinje delovanje Jangdag par skjed rLunga ili Perfektno generisne vitalne energije. Većina elemenata tela je već formirana, ali koža još nije kompletna. Postoji donji sloj, a u ovoj nedelji stvara se i gornji, površinski sloj kože. 22. Nesavladiva vitalna energija ili na tibetanskom Kundu đal baj rLung, deluje na fetus u ovoj nedelji. Pod uticajem ove energije otvaraju se i definitivno se formiraju razne vrste kanala u telu. Krv počinje da cirkuliše, voda počinje da cirkuliše, a ako je fetus ženskog pola pojavljuje se menstrualna krv. Definitivno se formiraju organi čula, kao što su, recimo, oči. U očima se već vide očne jabučice, zenica i boja očiju. 23. Počinje da funkcioniše Potpuno sveobuhvatna vitalna energija (Yongsu dagpar zinpaj rLung). Rastu dlačice po telu i kosa na glavi. Nokti koji su dotad bili meki i savitljivi, sada postaju čvršći. U to vreme majka može da oseti kiselinu u stomaku i toplotu oko srca, ali to nisu bolesti, već posledice rasta fetusa u ovoj fazi. Ako lekar pogreši i dijagnostikuje bolest i ako trudnici da neki lek, to će, zavisno od snage leka, usporiti ili zaustaviti rast bebine kose. 24. U ovoj nedelji počinje da deluje Stalno pokretna vitalna energija (rLung Kundu fiba). U ovom periodu beba počinje da oseća sve svoje organe, uključiv i unutrašnje. Ako, recimo, majka jako skoči beba će u svom srcu osetiti strah. Ako majka legne na stomak i jako ga pritisne, onda će beba osetiti bol u nekom od svojih unutrašnjih organa. Počev od ove nedelje majka
5.7 PRVI STRAH U MATERICI

74

treba da poštuje određena pravila da ne bi nanela bol bebi i oštetila njen organizam. U ovoj nedelji majka ne treba da pije vino, pivo i žestoka pića, a ukoliko to ipak čini oštetiće bebinu jetru i oslabiće bebin vid. Ona takođe ne treba da jede jela pripremljena na životinjskoj masti, svinjetinu i hranu napravljenu od iznutrica kao što su paštete i salame. 25. Počinje da deluje rLung čudnog imena Grongkjer zinpaj, što na tibetanskom znači Vitalna energija u okviru gradskih granica. Zahvaljujući ovom rLungu beba će (posle porođaja) moći da diše kroz nos. Majka treba da vodi računa kako leže i kako leži. Nikako ne sme da legne na stomak jer može da spljošti bebin nos i da zatvori njena usta. Ležanje na stomaku i pritisci druge vrste na stomak mogu oštetiti bebine ruke i noge ili zatvoriti bebina usta i nos. 26. U analizi ove nedelje trudnoće, Tibetanska medicina se bitno razlikuje od saznanja savremene, zapadne medicine. Tibetanska medicina kaže da u 26. nedelji na bebu deluje rLung Kjeba Ngonmar Grubpaj, što u prevodu znači Sećanje na prethodne životne energije. Dete, tvrdi Tibetanska medicina, u ovoj nedelji sasvim jasno vidi sve svoje bivše živote. Dete može jasno da vidi i da li je prosvetljeno ili obično biće i u kojim se okolnostima i uslovima ranije rađalo25.
i u savremenoj medicini postoje teorije koje kažu da posle rođenja izumire određeni deo moždanog tkiva. Pojedini histolozi su čak dokazivali da su kod beba otkrili izumrle neurone,
25

5.8 VIĐENJE SVIH BIVŠIH ŽIVOTA

75

27-30. Svi organi čula, koja inače već funkconišu, u ove četiri nedelje razvijaju se i dalje i sazrevaju, a boja kože sve više liči na onu koju će dete imati kad se rodi. Tokom ove četiri nedelje počinju da deluju - i deluju istovremeno i usklađeno - tri vrste rLunga: Manion rLung (Manion <neprevodivo> vitalna energija, rLung metok frengba (Vitalna energija cvetnog venca) i rLung ičag gigo (Vitalna energija gvozdenih vrata). Ova tri rLunga naročito podstiču dalji razvoj pet glavnih krvnih sudova u srcu, jednog centralnog i četiri koji okružuju centralni. Kao rezultat delovanja jednog od ova tri rLunga, dete stiče sposobnost da malo pokrene svoje telo i da ispruži ruku ili nogu. Dete je i dalje preko svog pupka uzima hranljive sastojke iz placente, ali već pokreće i otvara usta i guta nečiste sastojke iz sredine koja ga okružuje. U periodu ove četiri nedelje naročito je bitno da majka nipošto ne napreže svoje telo i da redovno, uvek u isto vreme, ide na spavanje. Takođe mora da izbegava da uzima visokokaloričnu hranu. Ukoliko trudnica ne vodi računa o ovim elementima, dete se može roditi prerano. 31-35. U toku ovih pet nedelja dete dorasta do svoje veličine koju će imati pri rođenju. Do ovog perioda stanja tela majke i deteta su se podudarala, ali na dalje će se razlikovati. Dete, figurativno rečeno, preumoždane ćelije. (Prim. dr Nemanje Vlatkovića).

5.9 ZABRANJENA VISOKOKALORIČNA HRANA

5.10

PRVO OSEĆANJE SOPSTVENE LIČNOSTI

76

zima stvar u svoje ruke. Može se desiti da majka bude bolesna, a da dete nema nikakvih problema i obrnuto. Majka će postepeno postajati svesna da su počele da nastaju razlike između nje i deteta. Dete će imati slično osećanje. U 35. nedelji menja se izgled detetovog lica. Ono je ranije bilo nalik na kornjaču, a sada pomalo podseća na prasence. 36-37. Tokom ove sedmice dete počinje da oseća nečistu okolinu u majčinoj materici. U detetovom mozgu počinje uobličavanje pet percepcija koje mu stvaraju želju da napusti sredinu u kojoj je. Dete želi da pređe u drugu sredinu zbog toga što shvata da je sredina u kojoj je nečista, da nije prijatnog mirisa, da je u njoj tamno i da je zatvoreno. Zbog svega nabrojanog dete je, iz dana u dan, sve nesretnije i želi da iziđe, da se rodi. Svoja osećanja i želju da napusti matericu, dete izražava sve češćim pokretima ruku, nogu i celog tela. U tom periodu majka redovno treba da odlazi lekaru. Dete u materici može da stoji na tri načina - sa glavom dole, gore i sa telom u horizontalnom položaju. Ako je detetova glava dole, to je pravilan položaj, a ako nije, doktor i babica treba svakodnevnim, blagim pritiscima i pokretima da okrenu dete u pravilan položaj za rađanje. Horizontalni položaj je opasan po majku, ali je opasniji po dete. Okretanje deteta u pravilan položaj za rađanje može da traje u toku ove dve nedelje. 38.
5.11 DETE ŽELI DA SE RODI

77

U 38, poslednjoj nedelji trudnoće deluje rLung togsme rKjen ili Praiskonska povremena energija i njena je uloga da zadrži dete u poziciji za rađanje, odnosno sa glavom dole. Kad dođe vreme za porođaj majka će ostetiti tri vrste bolova. U početku, ona će osećati bol samo u prednjem delu stomaka. Onda će početi da je bole i leđa. Treća vrsta bolova javlja se kad istekne plodova voda uoči samog porođaja. Bolovi se pojačavaju u ritmu kojim se šire vrata materice. Prvi bolovi se javljaju kad se vrata materice tek otvore i kad kosti oko njih počnu da se šire. Drugi tip bolova javlja se kad se nastavi širenje kostiju. Treći i najteži tip bolova javlja se kad se vrata i kosti toliko rašire da dete može da iziđe iz materice, da se rodi. Rađanje na tibetanski način razlikuje se od zapadnog načina rađanja. Tibetanka se porađa klečeći na kolenima. Zemljina teža pomaže izlasku bebe, a majka se nešto manje napinje. Nekoliko minuta posle pojavljivanja detetove glave, matericu će napustiti i celo detinje telo. Čim dete iziđe iz materice zajedno sa krvlju, sukrvicom i sa raznim vrstama nečistih tečnosti, lekar treba da mu očisti nos u kojem ima menstrualne krvi. Ako nos ne bude očišćen odmah po rođenju, dete će kasnije u životu zbog toga imati probleme. Kad se dete rodi, pupčana vrpca je u različitim položajima. Ona je najčešće opuštena, ali ponekad je umotana oko detetovog vrata. Tibetanska medicina ovaj poslednji slučaj vrlo ozbiljno tumači kao znak da je tek rođeno dete "donelo
5.13 5.12 PORAĐANJE U KLEČEĆEM STAVU

NE OKREĆITE NOVOROĐENČE NAOPAČKE

78

dobre karakteristike" iz prethodnih života ili da, čak, pripada prosvetljenim bićima. Ako je pupčana vrpca dugačka to je, opet, znak da će novorođenče biti miran i po prirodi dobar čovek. Prekratka pupčana vrpca najavljuje da je na svet došao ponosan čovek, ali koji je istovremeno, i velika prznica. Kad se sečenjem pupčane vrpce dete i majka razdvoje, lekar treba da izvuče onaj deo pupčane vrpce koji je ostao u telu majke i da zajedno sa njom izvuče i placentu, a deo koji je ostao uz dete treba da zaveže. Prvi čvor lekar će zavezati u smeru suprotnom kretanju kazaljki na satu i što bliže pupku. Drugi čvor, blizu prvog, lekar će zavezati u smeru kretanja kazaljki na satu. Na dva do tri centimetra dalje lekar će zavezati i treći čvor i odmah do njega će ponovo preseći pupčanu vrpcu. Posle zavezivanja pupka, Tibetanke okrenu dete na stomak, drže ga na rukama i nose ga po prostoriji dok ne prestane da plače ili dok se malo ne smiri26. Pri tom, noge su na malo višem nivou, a glava na nižem. Posle toga lekar čisti nos i usta novorođenčeta od svih zaostalih tvari koje je ono ponelo iz materice. Kad zbrine novorođenče, lekar će pregledati majku i ako nema nikakvih problema naložiće da je pokriTibetanska medicina ne preporučuje da lekar ili babica uhvate novorođenče za noge i da ga, držeći ga glave okrenute na dole, blago lupe po stražnjici da bi "uhvatilo dah". Tibetanska medicina uči da je novorođenče još slabo i da položaj naopačke može da povredi njegove jako osetljive unutrašnje organe. (Prim. autora).
26

5.14

BRIGA ZA PORODILJU

79

ju tankim pokrivačem i da joj daju da pojede unapred pripremljenu supu od kostiju i malo toplog butera. Ona treba da ostane tako pokrivena jedan minut. Posle toga lekar daje porodilji lek koji će joj pomoći da lakše izbaci placentu. Zahvaljujući dejstvu leka placenta će izići napolje tri minuta posle davanja leka. Neke porodilje imaju veliku placentu koja ne izlazi i pored davanja odgovarajućeg leka. U tom slučaju lekar će deo pupčane vrpce koji viri iz ženine rodnice dvaputa obavitii oko dva prsta svoje desne ruke i, pomažući se levom rukom, polako će izvući placentu. Majku treba pažljivo i detaljno oprati, a zatim njeno telo, naročito u visini pasa i kukova, treba namazati buterom i masirati. Porodilji ovom masažom treba pomoći da se oporavi, jer su sve njene kosti u tom pojasu prošle kroz maksimalno naprezanje. Lekari zapadne medicine posle porođaja, naročito posle napornog porođaja, imaju običaj da ušivaju vaginu porodilje. Tibetanska medicina pušta da se vagina prirodno skupi, ali taj proces se pomaže masažom i pravilnom ishranom27. Najmanje mesec dana posle porođaja porodilja ne treba da ima seksualne odnose. Ako to pravilo ne bude poštovano, žena kasnije može imati spontane pobačaje, a sigurno će je boleti leđa i imaće probleme sa menstrualnim ciklusom. Pri pojedinim porođajaima događa se da zajedno sa bebom ili zajedno sa placentom napolje iziđe i materica. U takvim slučajevima Tibetanska medicina upućuje lekara da opere ruke sredstvom koje sprečava inOvde je izgleda reč o zabuni. Ne ušiva se vagina, nego međica koju zapadni lekari seku da bi olakšali porođaj i da bi sprečili nepravilno cepanje međice. (Prim. dr Nemanje Vlatkovića)
27

80

fekciju, zatim da vodom zagrejanom do temperature čovekovog tela, opere i matericu i da je blagim potezima vrati na mesto. Izlazak materice može da izazove komplikacije i da bi se to izbeglo, porodilji se zabranjuje da ustaje ili da sedi celu nedelju dana. Ona mora da leži sa nogama malo podignutim iznad nivoa glave. Kad bude mogla da hoda, porodilja mora da hoda malim koracima, ali ne sme da se penje uz stepenice, Pre bilo kakvog davanja hrane novorođenčetu, Tibetanska medicina predviđa proces i primenu leka koji budućem čoveku treba da pojača inteligenciju i da obezbedi da ona bude stabilna. Lekar pripremi mešavinu tri leka i pretvori je u prah. Malo tog praha lekar stavi na novorođenčetov jezik, a deo praha, pomeša sa buterom. Novodobijenu smešu lekar uzme na vrh prsta i dotakne detetov pupak, njegovo grlo i vrh njegove glave, a zatim blago masira te delove. Posle toga, jedna od prisutnih žena daje detetu tri kapi rastopljenog butera. Ta žena, po tibetanskoj tradiciji, ne po Tibetanskoj medicini, treba da ispunjava tri uslova: mora da ima decu, njena majka mora da bude živa i njen otac mora da bude živ. Onda dete okupaju vodom koja nije pretopla, ali ni suviše hladna i u koju je ranije stavljen šafran. Potom se dete uvije i ostavi da spava na leđima, a ne na stomaku, niti na stranu. Pre početka hranjenja deteta mlekom iz dojki treba preduzeti nekoliko koraka kojima će biti isključen svaki eventualni problem. Kad se porodilja dovoljno odmori, onda pažljivo treba masirati obe dojke.
5.16 5.15 PRVI LEK ZA NOVOROĐENČE

SNAGA MAJČINOG MLEKA

81

Blagim prtiscima iz dojki treba izbaciti prve mlazeve mleka koji su žućkaste boje i koji nikako nisu dobra hrana za novorođenče. Žućkasto mleko, preciznije je reći žućkasta tečnost, negativno deluje na detetove organe za varenje, pre svega na želudac. Zadržavanje žućkaste tečnosti u dojkama nije dobro za majku. Ona može oštetiti mlečne ćelije koje stvaraju mleko. Tibetanska medicina ovde podvlači da su mnogi slučajevi raka dojki nastali upravo zato što žućkasta tečnost nije pravilno i na vreme odstranjena. Blagim masiranjem od korena prema vrhu dojke mleko treba izbacivati sve dok se, umesto žućkaste, ne pojavi bela tečnost. Kad žuta tečnost bude potpuno eliminisana, majka prvim mlazom dobrog, belog mleka treba da pokvasi i opere oba detetova oka. Majčino mleko je najzdravija hrana za sve bebine organe, a u ovom slučaju, neposrednim kontaktom sa očima ono pomaže jačanju i stabilizaciji detinjeg vida. Tibetanska medicina preporučuje da majka svojim mlekom pere bebine oči svaki put pre nego što ga njime nahrani. Tibetanska medicina smatra da postoji više razloga zbog kojih bebe umiru u materici, na porođaju i nekoliko nedelja ili meseci posle rođenja. Dete umire u materici iz dva razloga. Prvi razlog je njegova lična karma koja ga ograničava da živi, jer je već odživelo sve živote koji su mu bili namenjeni, odnosno zato što je već prošlo kroz sve živote kroz koje je trebalo da prođe. Nekoliko preostalih nedelja ili meseci to dete je, prema Tibetanskoj medicini, odživelo u majčinoj materici. Ono što se u zapadnoj medicini
5.17 TIBETANSKO OBJAŠNJENJE SMRTI BEBA

82

naziva spontanim pobačajem, Tibetanska medicina naziva "odživljeni ostatak života". Drugi razlog smrti beba u materici nije prirodnog porekla već je nešto što se dogodilo trudnici, na primer, ako ona padne ili doživi nesreću ili pojede nešto što nije trebalo. Ti neprirodni uzroci izazovu izbacivanje ploda iz materice što automatski znači i smrt bebe. Bebe umiru na porođaju ili nekoliko minuta kasnije zbog loše karme, zbog loših dela novorođenog bića u prethodnim životima. Položaj takvog deteta u materici je horizontalan, a kad se okrene i počne da izlazi, umesto glave prvo se pojavljuju ruke, što je veliki problem kad lekar nije prisutan kao što je to slučaj u većini tibetanskih domaćinstava u kojima porođaje obavljaju babice. Ako je tibetanski lekar prisutan, on zna kako da izvuče dete, ali ono će umreti samo nekoliko trenutaka kasnije. Tibetanska medicina insistira na objašnjenju da bebe koje su u prošlim životima činile zla dela u materici zauzimaju horizontalan položaj. Bebe koje posle nekoliko nedelja ili meseci iznenada počnu da plaču bez vidljivih razloga i ubrzo umru, umiru zato što im je "istekao zbirni životni vek", odosno što nije ni bilo predviđeno da žive duže. Tibetanska medicina ne objašnjava ko nije predvideo da beba živi duže, ali insistira na tvrdnji da ne postoji lek ili lekar koji bi mogao da produži život takvom detetu. Tri dana posle rođenja roditelji daju detetu privremeno ime koje će nositi sledećih godinu dana, sve dok ne bude odvedeno lami koji će mu dati novo ime koje će nositi celog života.
5.18 PRVI MESECI ŽIVOTA

83

Tokom prve nedelje života dete se obavezno kupa jednom dnevno. Dok kupa novorođenče majka treba da ga drži rukom podmetnutom ispod grudi. Prvo se sapunom peru bebine noge i telo i onda se sve to spere. Glava se pere na kraju da bi se izbeglo ulaženje sapunice u detetove oči i prejaki detetov plač koji još može da povredi detetov pupak. Tibetanska, kao i zapadna medicina smatra da je za novorođenče majčino mleko najbolja hrana. Mesec dana po rođenju Tibetanci isprže malo pirinča i ječma, mrve ih u prah, mešaju sa kašičicom butera i tom smešom hrane bebu. Blago zagrejanim buterom majka svakodnevno treba da namaže detetov pupak i kožu oko njega, detetove ruke i noge i da ih ih onda masira. Masaža, pored ostalog, pomaže da dete ima prave udove. Tokom prva tri meseca života dete treba ostaviti da leži najviše vremena. Dete nikako ne treba držati uspravno jer zbog toga nastaju problemi prvo sa novorođenčetovom jetrom, a zatim i sa u drugim unutrašnjim organima. Detetova jetra se još nije potpuno učvrstila na svom mestu i kad se dete uspravi, jetra malo padne. Posle tri meseca detetu se može dati nešto tvrđa hrana od kašice, kao što je, recimo, dobro skuvana hrana od žitarica, ali ona ne može da zameni dojenje koje nikako ne treba prekidati. Za razliku od obroka koji se daju uvek u isto vreme, majka treba da doji dete kad god ono zaželi. Tibetanke uvek same doje svoju decu i ponosne su na njihovo zdravlje. Među Tibetankama je normalna pojava da dete doji do tri, pa i četiri godine.

84

6 6. .0 0D DI IJ JA AG GN NO OS ST TI IK KA A Na primedbu da je dijagnostika Tibetanska medicina nepouzdana zbog toga što ne koristi pomoćna sredstva - nikakva dostignuća savremene nauke tibetanski lekar će, uz blagi osmeh kojim sagovorniku stavlja do znanja da razume njegovu nedoumicu, tvrditi da on za uspostavljanje dijagnoze koristi najsavršeniji instrument koji je ikada stvoren - čoveka. Šta to u praksi znači? Tibetanski lekar će pregledati pacijentov urin ako treba, pregledaće i njegovu kožu ako treba, ali u svakom slučaju primeniće metodu čitanja pacijentovih pulseva. Dogodilo se da sam, došavši nenajavljen, zatekao praznu čekaonicu pred ordinacijom dr Dolkar Khangkar, što se nikad pre toga nije dogodilo. - Danas ne lečim pacijente, - rekla je. - Lečim sebe. Objasnila je da je blago prehlađena i da zbog toga nije sposobna da pravilno čita pulseve pacijenata. Za dijagnozu čitanjem pulseva, za poduhvat koji izaziva nevericu i zapadnih lekara i zapadnih laika, potreban je savršeno zdrav lekarev organizam. Tek ako je organizam lekara Tibetanske medicine zdrav, on može da bude najsavršeniji dijagnostički instrument. Lekar može, ali ne mora da primeni sva četiri sledeća metoda da bi utvrdio dijagnozu: 1. čitanje pulsa 2. pregled urina i stolice 3. pregled fizičkog izgleda, kože pacijenta 4. ispitivanje pacijenta
6.1 SAVRŠENI INSTRUMENT

85

Svi pregledi kojima sam prisustvovao počinjali su i završili su se čitanjom pacijentovog pulsa. I u literaturi se može naći podatak da su čitanje pulsa i eventualno ispitivanje pacijenta dovoljni za uspostavljanje dijagnoze. Ispitivanje deteta da bi se utvrdila dijagnoza izvodi se na tri načina. Detetu se prvo ispituje zadnja strana ušiju. Drugi način, ispitivanje pulsa, naročito se primenjuje kad dete plače zbog bolova. Kako deca, kad su još mala, nisu u stanju da govore, onda se umesto ispitivanja deteta, ispituje mleko majke koja ga doji. Mleko se stavi u običnu vodu i posmatra.
6.2 DIJAGNOSTIKA DECE

6.2.1 Krvni sudovi na ušima - izvori informacija Ispitivanje ušiju izvodi se tako što se dete, okrenuto licem prema svetlu, postavi između lekara i izvor svetlosti. U tom položaju lekar će videti različite krvne sudove ne detetovim ušima, ali mnogi od njih su isuviše tanki da bi se mogli posmatrati. Lekar usredsređuje svoju pažnju na tri najveća krvna suda od kojih se račvaju kolaterali i kapilari. Posmatrajući boje šest krvnih sudova na detetovim ušima, iskusan lekar Tibetanske medicine može da oceni kakvo je zdravstveno stanje pet glavnih unutrašnjih organa i šest, takozvanih šupljih organa. Krvni sudovi na desnom uvetu odražavaju stanje organa u desnom delu tela, a na levom u levom delu tela. Lekar prvo pregleda desno uvo deteta. Gornji krvni sud je indikator stanja pluća i debelog creva. Srednji krvni sud pokazuje stanje jetre i žučne kese.

86

Poslednjai donji krvni sud odražava stanje desnog bubrega i mokraćnog mehura. Onda lekar pregleda levo uvo deteta. Gornji krvni sud je odraz stanja srca i tankog creva. Srednji krvni sud je slika stanja slezine i želuca. Poslednji, donji krvni sud je slika stanja levog bubrega i materice ako je dete žensko, odnosno levog bubrega i smenovoda, ako je dete muško. 6.2.2 Pregled šest krvnih sudova na ušima Lekar pregleda krv u krvnim sudovima i ako je ona mrka ili tamna, to je indicija da dete ima groznicu. Na osnovu krvnog suda u kojoj je video takvu krv lekar će znati "gde je vruće u detetovom telu". Najčešće je reč o srcu i jetri. Ako u krvnom sudu u kojem se odražava žučna kesa krv nije crvena, već je žute boje, bilo koje nijanse, onda je problem, normalno, u žučnoj kesi. Kad dete ima temperaturu zbog problema sa žučnom kesom, onda će se temperatura prvo pojaviti na čelu, a zatim će obuhvatiti celo telo. Pregledom krvnih sudova na ušima takođe se može utvrditi da li bolest pripada toploj ili hladnoj vrsti bolesti. Problemi u krvi i u žuči spadaju u takozvane tople bolesti. Ako je krv u bilo kojoj od posmatranih krvnih sudova bledo žuta onda je izvesno da se radi o hladnom tipu bolesti. Kada ta boja ima dosta belina ili kad žuta boja nije pravilno raspoređena, Tibetanski lekar će zaključiti da je reč o hladnoj vrsti bolesti. Kada u krvi u nekom od krvnih sudova, osim crvenkaste boje krvi, preovlađuje bledo žuta boja, to je siguran pokazatalj da je bolest hladnog tipa.

87

Kada je boja krvi u krvnom sudu vrlo svetla, gotovo bela, bez žutih elemenata, onda je to indicija da postoji problem treće vrste bolesti Badkana. Posledica ove bolesti jeste da će dete povratiti sve ili gotovo sve što pojede, a želudac će mu biti nadut. Kad dete ima male boginje, krvni sudovi će biti crveni i samo uvo će biti crvenkasto, a i bela očna jabučica će, u većoj ili manjoj meri, biti prošarana crvenim krvnim sudovima. Ako se bolest otkrije u ovoj fazi, onda se dete može oporaviti za vrlo kratko vreme, možda čak i bez lekova, ali uz pravilnu ishranu. Ako se bolest otkrije u kasnijoj fazi onda je lečenje lekovima obavezno. Kada je krv u svih šest krvnih sudova tamne boje, to je znak da je dete pod negativnim spoljnjim uticajima. Ovde nije reč o klasičnoj vrsti bolesti, već doista samo o vrsti spoljnjeg štetnog uticaja koji jako utiče na dete i zbog kojeg ono ima probleme. Kad su uši deteta providne i kad se ne može identifikovati ni jedan krvni sud, to je znak da je dete u životnoj opasnosti. Prema Tibetanskoj medicini u takvim slučajevima leka nema, jer ta pojava i nije bolest, već su "oslabili detetovi krvni sudovi dugovečnosti". Kao jedino sredstvo za eventualno produžavanje detetovog života, Tibetanska medicina preporučuje produžavanje života nekih drugih bića, kojima je sudbina bila namenila smrt, kao što su, recimo, žive, veće ili manje, ribe koje se mogu kupti na pijaci i vratiti u reku ili u more. 6.2.3 Prevod bebinog plača Drugi način da se utvrdi od čega je dete bolesno, jeste slušanje i analiza načina na koji ono plače. Za

88

ovaj način otkrivanja bolesti nije potrebno medicinsko znanje i sami roditelji mogu da "pregledaju" bebu. Oni prvo, kroz praksu, treba da nauče kad beba plače normalno, odnosno kad plače samo zbog toga što je gladna, žedna ili mokra. Kad dete ima problema sa jetrom onda ono ne plače na uobičajeni način već pravi veće razmake između dva jecaja, nego obično. Kratko vreme dete uopšte neće plakati. U takvim slučajevima roditelji treba da pregledaju i boju detetovih očiju, jer su oči povezane sa jetrom. Boja očiju u slučaju bolesti jetre neznatno će se izmeniti. Kad beba ima probleme zbog neke od takozvanih hladnih bolesti, onda će njen plač, ili njeno jecanje, biti primetno različito od normalnog plača zdrave bebe. Dete će plakati u kraćim periodima vremena nego u slučaju kad ima probleme sa jetrom, a njegov plač će biti puniji, dublji. Kad dete ima probleme koji potiču iz okoline u kojoj je, neće plakati kao kad je gladno, žedno ili mokro. Beba će plakati na "nepravilan" način. U tom slučaju ton neće biti uvek isti, jecaj ili plač će jednom biti kratki, a drugi put dugi. 6.2.4 Ispitivanje majčinog mleka Treći način ispitivanja zdravlja bebe jeste ispitivanje majčinog mleka kojim hrani dete. Za pregled su potrebne dve potpuno čiste posude - širi sud i jedna čaša. Čaša se napuni vodom, ali ne do vrha i stavi na sto. Lekar, zatim, iz desne majčine dojke "izmuze" manju količinu mleka u posudu, a, onda, lagano uspe malo mleka u centar čaše sa vodom. Ako se mleko ne meša sa vodom i ostaje iznad nje, onda je ono zdravo

89

i ako problemi postoje, onda nisu u majčinom mleku, već ih treba tražiti u bebi. Treba proveriti da li detetov stomak pravilno vari hranu i nije li problem u varenju razlog zbog kojeg dete plače. Ni u tom slučaju nema razloga za brigu i bebu ne treba nositi lekaru. U čašu treba usuti svežu vodu, zatim tri puta treba štrcnuti mleko iz leve dojke u centar čaše. Ako se mleko zadrži iznad polovine čaše, onda nema mnogo razloga za zabrinutost, ali ako, u tom slučaju, dete ima probleme, onda treba zatražiti pomoć lekara koji će posle pregleda deteta reći tačno u čemu je problem. I treći put voda u čaši treba da bude promenjena i mleko iz obe dojke treba da bude usuto u čašu. Ako mleko ostane iznad vode, sve je u redu, ali ako se mleko spusti do polovine vode, onda bebu treba odneti doktoru. Ako mleko pada na dno, to je indicija da beba ne može da preživi na majčinom mleku. Ako mleko pada na dno kroz sredinu vode i nalik je na čvrst stub, to je znak da je beba, najverovatnije, već ozbiljno bolesna, ali da ipak može da bude izlečena. Ako mleko pada kroz vodu "u gomilicama" i ne razliva se odmah, onda će dete imati problema sa okolinom. Ako se voda i takvo mleko ostave da miruju pola sata, boja mešavine će se promeniti i treba je ispitati gledajući je prema sunčevom svetlu. Ako mešavina dobije braon boju to je indicija da dete ima probleme u krvi. Ako mešavina postane žućkasta onda dete ima neki od problema koji pripadaju drugoj kategoriji bolesti, nazvanoj mKrispa. Ako se posle pola sata u mešavini pojave mehuri, beba će imati probleme sa nekom iz treće grupe bolesti, nazvanoj Badkan. Ako mešavina postane plavkasta to je znak da će beba

90

imati probleme sa nekom iz prve grupe bolesti, odnosno sa bolestima rLung. Osoba čiji se urin ispituje ne sme da ima seksualne odnose tokom noći, niti sme da pije alkohol, niti da jede meso. Pacijent prvu polovinu urina baci, a drugu ulije u potpuno čistu i suvu posudu i donosi je lekaru. Ukoliko je urin "pripremljen" prema uputstvima, posmatrajući ga i analizirajući ga, iskusni tibetanski lekar je u stanju da samo na osnovu njega odredi dijagnozu. Lekar pregleda urin na devet načina. 1. miris Ako urin bolesnog čoveka nema mirisa, onda je reč o hladnoj bolesti, a ako je miris odvratan, onda je reč o toploj bolesti. 2. boja Ako je urin bolesnog čoveka žut ili crvenkast bolest je topla. Ako je boja urina bela ili plavkasta bolest je hladan. 3. mehurovi Ako su mehurovi u urinu veliki i pojavljuju se pretežno na površini, onda je bolest topla. Ako mehurovi nestaju kad se urin promeša, onda je to hladna bolest. 4. talog Ako taloga ima ne površini onda je bolest hladna, a ako je ne dnu, onda je topla. 5. isparavanje Lekar stavi nekoliko kapi pacijentove mokraće na svoje prste i sačeka da ispare. Ako su ostaci pod prstima mekani, onda je bolest hladna, a ako su grubi, rapavi onda je reč o toploj bolesti 6. masnoća
6.3 PREGLED URINA U DIJAGNOSTIČKE SVRHE

91

Ako je urin na površini mastan, onda je to topla bolest, u suprotnom bolest je hladna. 7. zvuk Ako se čuje "zvuk vode koja pada" kad se urin blago meša, onda pacijent boluje od tople bolesti, a ako je zvuk sličan zvuku koji se dobija kad se meša jogurt, onda je bolest hladna. 8. promena boje Urin se ostavi da stoji jedan sat. Ako urin postane beo, onda je bolest hladna. Ako se boja promeni u braon ili braonkastu, onda pacijent boluje od tople bolesti. 9. raznobojnost Ako u urinu postoji više boja koje se mešaju, lekar na osnovu njih može da otkrije razne bolesti. Urin tibetanskim lekarima naročito služi za dopunu u slučajevima kad čitanje pulsa najavljuje smrt pacijenta. Pravila za "čitanje" urina su sledeća: - Ako urin pravi penu onda je to znak bliske smrti koja će nastupiti zbog rLung tipa bolesti. - Ako je urin sličan ustajaloj vodi u proleće, onda je to znak bliske smrti od mKhrispa tipa bolesti. - Ako je urin sličan pokvarenom mleku, onda je urin simptom predstojeće smrti od bolesti tipa Badkan. - Ako u urinu ima mrlja sličnih mastilu, onda je to predznak umiranja zbog trovanja. Urin sličan mastilu obično se javlja kod melanoma. - Ako pacijentu bubrezi nisu bolesni, već se urin menja u unutrašnjosti mokraćnog mehura, što se naziva "unutrašnje gomilanje olova", onda je to takođe predznak smrti. - Ako je para koja se diže sa urina ljubičaste boje, oboleli će umreti u roku od 15 dana.

92

- Ako u urinu ima crvenih mrlja, smrt će nastupiti za 9 dana28. Bolesnik sa prvim znacima zore treba da isprazni creva. - Ako se para ne diže sa stolice oboleli će umreti u roku od 9 dana. - Ako se boja lica menja, bolesnik će umreti i ne može se spasiti meditacijama. Na kraju dugog spiska znakova smrti stoji zapisano: "Razmatranje znakova smrti za dobrobit ljudi zapisao je sTagring."
6.4 STOLICA

6.5 BOJA LICA

Prema Tibetanskoj medicini kretanje planeta utiče na tokove energija u čovekovom organizmu. Te tokove energije Tibetanska medicina naziva Lana (Lanna). U telu muškaraca energije teku sa leva na desno, a obratno u telu žena. Tibetanski lekari smatraju da su astrološka proračunavanja na osnovu tibetanskog medicinskog kalendara neophodna, naročito u težim slučajevima bolesti.

6.6 ASTROLOŠKI ELEMENTI

7 7. .0 0Č ČI IT TA AN NJ JE EP PU UL LS SA A Prema definiciji Tibetanske medicine, čitanje pulsa je sinteza znanja, umetnosti i veštine i zahteva
7.1 Sinteza znanja, umetnosti i veštine

Crvene mrlje mogu se pojaviti u urinu i zbog peska, kamenca, usled zapalenja bešike i mokraćnih puteva, ali je pacijent daleko od umiranja. (Prim. dr Nemanje Vlatkovića).

28

93

iscrpno učenje, veliko strpljenje i iskustvo koje se stiče dugotrajnom pripremnom praksom29. U praksi, čitanje pulsa je sposobnost i uvežbanost lekara da oseti impulse transportovane do arterija, naročito do radijalnih arterija na rukama i da protumači njihovo poreklo i patologiju, odnosno od kog organa potiču i koja je vrsta bolesti uticala da se promene. U Tibetanskoj medicini radijalne arterije služe kao neka vrsta prenosilaca poruka - od pacijentovih organa do lekara. Čvrsti i meki organi emituju impulse koje krv i tok energije rLung prenose do svih arterija, ali su udari pulseva najjasnije na radijalnim arterijama.. Evo kako izgleda opis čitanja pulsa u jednom od tibetanskih medicinskih tekstova: "Kao što talasi okeana utiču na njegove struje, tako i rLung energija, koja plovi zajedno sa krvlju, utiče na tok krvi zavisno od ravnoteže ili neravnoteže tri energije koje čine telo... ...Puls koji je osnova života, odnosno puls koji označava životni vek nekog čoveka, može se čitati na njegovoj ulnarnoj, podlaktičnoj arteriji. Puls smrti treba čitati na potkoleničnoj arteriji. Kada se aktivira ciklus smrti, naglašava tibetanska medicinska teorija, onda razlaganje ili dezintegracija energija organizma počinje od najnižih delova tela"
7.2 PRAVILA ZA ISPITIVANJE PULSEVA - PRVI DEO

Hajnrih Harer u svom delu "Sedam godina na Tibetu" napisanom 1953. godine, potvrđuje efikasnost tibetanske dijagnostike uz pomoć pulsa. On piše da se Tibetanci "posebno ponose što na osnovu opipavanja pulsa mogu da ustanove svaku bolest". (Prim. autora).

29

94

Lekar, pre svega, mora da zna da tokom proleća dominira Badkan, tokom leta rLung, a tokom jeseni mKrispa, dok se u zimu tri energije mogu manifestovati istovremeno. 1. Pripremajući se za pregled pulseva, pacijent najmanje dan uoči pregleda treba da izbegava meso, pivo, žestoka pića i sukobe. Sve navedene stvari povećavaju toplotu tela i menjaju osnovni, prirodni pacijentov puls. Pacijent, takođe, ne treba da jede sirovu hranu, zatim hranu za koju zna da mu ne prija i onu poznatu u Tibetanskoj medicini pod nazivom hladna hrana, kao što su na primer kozje meso, piletina, buter i veće količine vode i/ili sokova. Pre pregleda pacijent ne treba da spava na suncu, ne treba da se prejede, niti da bude gladan više sati, zatim, ne treba da bude zabrinut, da vodi preduge razgovore ili da ima seksualni odnos. Pre nego što dođe lekaru pacijent treba i da se ispava. Pacijentima je, ponekad, teško da ispune sve ove zahteve, ali što je veći broj uslova koje su poštovali, to će ispitivanje pulsa biti lakše i tačnije. 2. Pulseve treba ispitivati kad je Sunce već izgrejalo, ali dok vazduh i zemlja nisu previše zagrejani. Ako je dan vetrovit ne treba ispitivati pulseve pacijenata koji imaju teškoće u disanju, jer će vetar poremetiti njegov osnovni, prirodni puls. Ako pacijentova bolest ne zahteva hitnu intervenciju, treba izbegavati ispitivanje pulseva na suncu, u podne, zatim kad je previše hladno, u ponoć ili kad se na nebu pojavio mesec. Svi navedeni elementi

95

mogu, na jedan ili drugi način, znatno da utiču na čovekove pulseve. Na primer, jaka zima uticaće na pacijentov puls i ta promena može se, pogrešno, protumačiti i kao bolest treće grupe, kao bolest tipa Badkan. U vreme toplih dana ispitani pulsevi mogu da liče na pulseve čoveka čiji je krvni pritisak povišen. Uslovi ili pravila navedena pod 1. i pod 2. apsolutno su obavezni za teško bolesne ljude, a za manje bolesne su poželjni, ali ne i apsolutno obavezni. 3. Za pravilan pregled važno je da pacijentova ruka bude u pravilnom položaju pri pregledu - savijena u laktu sa malo podignutom šakom i dlanom okrenutim na gore. Pacijent ne treba da leži, a ni lekar, niti pacijent ne treba da stoje. 4. Lekar će prvo ispitati pulseve na pacijentovoj levoj ruci i to tako što će na santimetar do dva od korena palca postaviti tri prsta svoje desne ruke. Prsti su blago razmaknuti, a vrhovi prstiju treba da budu u jednoj liniji i da leže na arteriji. Pritisak prstiju na pacijentovu ruku je različit. Kažiprst treba blago da dodiruje kožu, srednji prst treba jače pritisnuti, ali ne prejako, tek toliko da lekar njime oseti mišićno tkivo, a treći prst, domali treba pritisnuti skroz do kosti. Ista pravila i ista procedura važi i za desnu pacijentovu ruku koju lekar pregleda svojom levom rukom. 5. Da bi pravilno ispitao pacijentove pulseve lekar treba da ima čiste i normalno tople ruke, bez bradavica. Lekarsku profesiju ne može da obavlja lekar oboleo od astme ili lekar kome drhte ruke. Lekar oboleo od bilo koje bolesti tipa rLung, mora da se izleči, pre nego što ponovo počne da pregleda pacijente.

96

Tibetanski lekar treba i može da ustanovi dijagnozu posle ispitivanja oko sto udaraca pacijentovih pulseva. U raznim tekstovima početak i način ispitivanja pulsa različito su opisani. "Ako pacijent", stoji u jednom tekstu, "na poziv lekara da pruži ruku, ispruži levu ruku, onda je to dobar znak". Drugi tekst kaže da prvo treba ispitati muškarčevu levu ruku, a desnu ako je pacijent žena. Većina tibetanskih lekara ne pridržava se ovog pravila. Svaki od lekareva tri prsta (postavljena na pacijentovu ruku) ima sposobnost da "registruje dva različita tipa pulsa". Zamišljena linija koja polazi od vrha prsta i ide preko jagodice, deli prst na dva jednaka uzdužna dela koji su lekarevi glavni i jedini senzori. Evo kako to u praksi izgleda30. Tri prsta leve lekareve ruke: Prvi deo kažiprsta, onaj bliži palcu, leve lekareve ruke čita puls pluća, a drugi deo debelog creva. - Prvi deo srednjeg prsta čita puls jetre, a drugi deo puls žučne kese. - Prvi deo domalog prsta čita puls desnog bubrega, a drugi deo puls mokraćnog mehura Tri prsta desne lekareve ruke:
U prevedenoj tibetanskoj literaturi ne postoji objašnjenje zašto je podela ovakva kakva je opisana, niti postoji podatak od kada se ovaj metod upotrebljava. Čitaoca, možda, treba podsetiti na stav dr Lobsang Dolme izrečen u intervju da ne shvata "zašto je potrebno nešto objašnjavati samo zato da bi se objasnilo, ako to nešto već vekovima funkcioniše". (Prim. autora).
30

97

-

-

-

Prvi deo kažiprsta, onaj bliži palcu, desne lekareve ruke čita puls srca, a drugi deo puls tankog creva. Prvi deo srednjeg prsta čita puls slezene, a donji deo pokazuje lekaru da li je želudac bolestan ili nije. Prvi deo domalog prsta čita puls levog bubrega, a donji deo puls materice ako je pacijent žena, odnosno puls semenovoda ako je pacijent muškarac.
7.3 PULS U TIBETANSKOJ I KINESKOJ MEDICINI

leva šaka: domali domali srednji srednji kažiprst kažiprst

tibetanska kineska mokraćni mehur upravljač srca desni bubreg trostruki zagrevač žučna kesa slezina jetra želudac debelo crevo pluća pluća debelo crevo kineska srce takno crevo jetra žučna kesa bubrezi mokraćni mehur

desna šaka: tibetanska kažiprst srce kažiprst tanko crevo srednji slezina srednji želudac domali levi bubreg domali materica/semenovod

6.

7.4 PRAVILA ZA ISPITIVANJE PULSEVA - DRUGI DEO

98

Ljudsko biće sa rađa sa već urođenim osnovnim emocijama. To su strast, agresivnost i želja. Te tri emocije kreiraju jedan puls koji se ne menja tokom celog života i zbog toga se naziva: - prirodni ili konstitucioni puls. Postoje još tri vrste osnovnih pulseva. To su: - muški, - ženski i - neutralni puls. Prirodni puls je standardni puls koji poznaje i zapadna medicina. Prilikom svakog pregleda lekar prvo mora da izvrši preliminarni pregled - da obradi "medicinsku istoriju" pacijenta i da ispita puls njegove konstitucije, odnosno građe organizma. Ispitivanjem osnovnog, konstitucionog pulsa lekar utvrđuje kojim je bolestima pacijent sklon. Drugim rečima, lekar otkriva slabe i najslabije tačke u čovekovom organizmu - one delove tela koji najpre mogu da obole, ako već nisu bolesni. a. Ako je konstitucioni puls defektan, onda je pregledana osoba bolesna. Karakteristike poremećenog konstitucionog pulsa su: - fin, tanak, razređen, redak, slab - masivan, težak ili mutan, mukao, pun, debeo, gust, čvrst - brz ili spor - dubok ili površinski - valjajući, talasajući, promenljiv plivajući Svi navedeni termini su atributi za sve pulseve i uče se za vreme studija tibetanske medicine. b. Ako je neka osoba zdrava, onda kvalitet njenog konstitucionog pulsa nije:

99

stike;

- masivan - lagan - promenljiv - plivajući - potonuo - dubok - oštar - tvrd - zategnut Ostala tri osnovna pulsa imaju sledeće karakteri-

- otkucaji muškog pulsa su grubi i duboki, na njega utiče energija tipa rLung i zato je on sličan rLung pulsu; - priroda ženskog pulsa je mKhrispa i on udara brzo, nežan je, gotovo suptilan; - priroda neutralnog pulsa je Badkan i on udara polako i meko. Ako oba roditelja imaju muški puls njihova deca biće pretežno sinovi, ako imaju ženski puls imaće pretežno kćeri, a ako jedan roditelj ima muški, a drugi ženski puls, imaće dece oba pola. Nije pravilo da muškarac ima muški, a žena ženski puls. Muški puls podjednako je raspoređen i na muškarce i žene, a takođe i ženski puls. Ako muškarac ima ženski puls to može da znači da će on dugo živeti. Ako muškarac ima muški puls to može da znači da njegova žena može da rodi mnogo dece. Ko god ima neutralni puls živeće dugo, imaće zdravo telo i neće bolovati. Ljudi koji su na višem položaju od njega ceniće ga, a oni na nižim će biti ljubomorni. Stričevi i tetke obično ne vole osobe sa neutralnim pulsom. Ako oba roditelja imaju neutralni puls,

100

onda će oni imati jednog sina i više neće imati dece. Sin rođen u braku takvih roditelja neće moći da ima dece i on će biti poslednji u lozi. 7. Tibetanski lekar strogo mora da vodi računa o godišnjem dobu kad tumači pulseve pacijenta. Onako kako se menja vreme, tako se menja i organizam čoveka, a onda se menjaju i njegovi pulsevi. Pri čitanju pulsa tibetanski lekari primenjuju sveti tibetanski kalendar31 koji ne postoji više nigde u svetu, osim što ima izvesnu sličnosti sa starim svetim kalendarom srednjeameričkog naroda Maja u kojem godina ima samo 290 dana. Tibetanski (medicinski) kalendar se sastoji od četiri godišnja doba od kojih svako traje po 72 dana što čini ukupno 288 dana, odnosno dva dana manje od godine u svetom kalendaru naroda Maja. Svako godišnje doba tibetanskog medicinskog kalendara - proleće, leto, jesen i zima - sastoji se od tri meseca, ali meseci traju samo 24 dana. Između četiri godišnja doba u tibetanski medicinski kalendar ubacuju se četiri prelazna perioda od po 18 dana svaki. Ovako formulisana godina Tibetanske medicine ima samo 360 dana, iako solarna godina traje 365, odnosno 366 dana. Nema objašnjenja kako se tibetanski medicinski kalendar podešava da bi bio u skladu sa prirodnim tokom vremena u Sunčevom sistemu. Proleće: Prolećne vremenske prilike najviše utiču na jetru i njen puls se u proleće menja. Udari pulsa jetre su mekši, traju duže, sa dužim intervalima. Proleće u ovom kalendaru ima jednu astronomsku odrednicu
U svakodnevnom životu Tibetanci koriste jednu vrstu lunarnog kalendara. (Prim. autora)
31

101

koja se mora strogo poštovati. Sredina proleća mora uvek da pada tačno na dan ravnodnevice, a po Gregorijanskom kalendaru to je, obično, 21. mart i proleće tek počinje. Period od 18 dana koji sledi, utiče na funkcionisanje slezine. Puls slezine u ovo vreme činiće kratki i oštri udari. Leto: Leto najviše utiče na rad srca, čiji je puls pojačan i lakši za detektovanje. I sredina leta u uvek mora da pada tačno na dan solsiticija (najkraća noć, najduži dan), a po Gregorijanskom kalendaru to je, obično, 21. juni i leto tek počinje. I drugi period od 18 dana utiče na rad slezene čiji puls čine kratki i oštri udari. Jesen: Jesen najviše utiče na funkcionisanje pluća. Puls pluća postaje jači tokom ovog godišnjeg doba. I jesen u ovom kalendaru određena je prema astronomskim kriterijumima. Sredina jeseni mora da pada tačno na dan ravnodnevice, a po Gregorijanskom kalendaru to je, obično, 21. septembar kada jesen tek počinje. I treći period od 18 dana utiče na funkcionisanje slezene, čiji će puls udaratu kratko i oštro. Zima: Zima najviše utiče na funkcionisanje bubrega. Puls oba bubrega se skraćuje i mekši je. I zima u ovom kalendaru određena je prema astronomskim kriterijumima. Sredina zime uvek mora da pada tačno na dan solsiticija (najkraći dan, najduža noć), a po Gregorijanskom kalendaru to je, obično, 21. decembar i zima tek počinje.

102

Prema Tibetanskoj medicini, i četvrti period od 18 dana koji sledi, utiče na funkcionisanje slezene. Puls slezene u ovo vreme činiće kratki i oštri udari. 8. Komplikovani proces čitanja pulsa u Tibetanskoj medicini počinje ispitivanjem opšteg stanja organizma, odnosno ispitivanjem da li je čovek koji sedi pred doktorom zdrav ili boluje od nečega, a to se čini čitanjem prirodnog, konstitucionog pulsa - odnosno njegove učestalosti, kvaliteta i jačine. Ako prirodni puls udari pet puta (kod dece sedam puta) u toku jednog normalnog lekarevog disajnog ciklusa32 - udisaj, kraća pauza, izdisaj - onda bi taj čovek trebalo da bude zdrav, uz napomenu da se radi samo o opštoj slici stanja njegovog organizma, bez detalja o pojedinim organima. Ovo prvo ispitivanje pulsa dovodi lekara do neke vrste raskrsnice na kojoj treda da odluči kojim će od brojnih puteva krenuti. Ako se prirodni puls može osetiti, ali se ne može potpuno ispitati lekar će zaključiti da je pacijent bolestan i nastaviće ispitivanje drugih pulseva. Ukoliko se osnovni puls može ispitivati lekar će proveriti da li je on: - masivan - lagan - promenljiv - plivajući - potonuo - dubok - oštar - tvrd
Puls zdrave osobe u stanju mirovanja udari oko 75 puta u jednom minutu, a deteta oko 110 puta. (Prim. autora).
32

103

- zategnut Ukoliko osnovni puls ima jednu od ovih osobina, negde u organizmu postoji "kvar" koji treba pronaći i popraviti. Najveća i obično prva indicija lekaru da je neka osoba bolesna, jeste znatno manji ili znatno veći broj otkucaja prirodnog, konstitucionog pulsa od uobičajenih pet u jednom lekarevom disajnom ciklusu. Ako u toku jednog lekarevog disajnog ciklusa pacijentov osnovni puls udari sedam, osam ili devet puta onda je to znak da je ta osoba bolesna od neke vrste toplih bolesti. Ako puls udari sedam puta reč je o lakšoj prehladi ili je pregledana osoba pojela neku hranu koja joj ne odgovara. Lekar će ovakvom pacijentu pružiti pomoć tako što će mu reći da treba da se odmori i šta treba da jede, ali mu neće dati nikakav lek. Ako puls udari osam puta, sigurno je reč o povećanoj temperaturi i pacijentu svakako treba dati lek, ali on nije u opasnosti. Ako puls udari devet puta u jednom ciklusu postoji mogućnost da pacijent ima izliv krvi u mozak ili je neki njegov ekstremitet paralizovan i treba ga hitno lečiti. Ako pacijentov puls udari četiri, tri ili dva puta u toku jednog lekarovog disajnog ciklusa, to je znak da ta osoba ima neku bolest koja se, prema klasifikaciji Tibetanske medicine, svrstava u hladne bolesti. Četiri udarca u jednom ciklusu potvrđuju da pacijent jeste bolestan, ali da bolest nije ozbiljna. Možda je pregledana osoba stajala na hladnom vetru ili je pojela mnogo sirove hrane koja "poizvodi" hladnoću u telu i on zbog toga ima teškoća u varenju.

104

Ni tri udarca nisu toliko loša. Oni pokazuju da je pacijent bolestan, ali da lekovima može da bude izlečen. Ako pacijentov puls udari samo dva puta u toku jednog lekarevog disajnog ciklusa, onda je to najava najteže vrste bolesti, svrstane u hladne bolesti prema klasifikaciji Tibetanske medicine. 9. Ispitivanje bolesnika, traganje za bolešću čitanjem pacijentovog pulsa ovde ulazi u najkomplikovaniju i najtežu fazu. Lekar, istovremeno, mora da vodi računa o osnovnim pulsevima, o svim njihovim varijantama i o svim njihovim mogućim "kvarovima", ali i o ostalim brojnim pulsevima. Pored prirodnog, muškog, ženskog i neutralnog pulsa, tibetanski lekari poznaju u osnovne pulseve ubrajaju i šest toplih, šest hladnih pulseva i četiri pulsa bolesti, što ukupno čini 20 glavnih pulseva. Ako je ispitivanje 20 osnovnih ili glavnih pulseva pokazalo da je pacijent bolestan, lekar, pregledom, opisanim delimično u poglavlju pet prelazi na lociranje bolesti. 10. Tibetanska medicina poznaje ukupno 424 osnovnih bolesti33 kategorisanih prema poremećaju ravnoteže tri vrste energije - rLunga, mKrispa i Badkana. Otuda je sledeća faza utvrđivanje koja od ove tri energije "nije u prirodnoj ravnoteži" sa ostalim dvema. Pojednostavljeno rečeno, lekar sada utvrđuje tip bolesti, odnosno "kvar" u jednoj od tri energije. Naravno, mo-

U nekim tibetanskim tekstovima stoji "ukupno 404 osnovnih bolesti". (Prim. autora).

33

105

guća je istovremena "neravnoteža" dve, pa i sve tri energije. I svaka od tri energije ima svoju vrstu pulsa. Ako je rLung poremećen, lekar će, pod prstima, osetiti da puls te energije udara tupo, muklo. Bolest izazvana poremećajima energije mKrispa odražava se "u nežnom, ali stegnutom i uvrnutom" pulsu. Bolest, izazvanu poremećajima Badkan energije, lekar će, posle jakog pritiska na areteriju, osetiti kao "potonuo i ravan puls bez snage". Tibetanski lekari razlikuju i kombinacije pulseva koje nastaju onda kad su poremećene dve ili tri pacijentove energije. Tumačenje kombinovanih pulseva može se primeniti i pri drugim vrstama pregleda, ali obavezno se primenjuje pri pregledu krvi i trudnica. Na taj način se može proveriti ima li pacijent visok, nizak ili normalan pritisak, da li je njegova krv loša, da li je čista itd. Kod trudnica istovremeno se posmatraju i analiziraju pulsevi bubrega i krvi. Ispitivaje spoljnjih i naročito unutrašnjih povreda je vrlo važna grana dijagnostike Tibetanske medicine i ono je opisano u ovom desetom poglavlju. Ako je čovek povređen spolja ili ima unutrašnje povrede, onda će njegovi osnovni pulsevi postati "naduti/otekli, jaki i kucaće vrlo brzo". Čitanjem pulsa lekar može da utvrdi da li je neko uboden ili udaren tvrdim predmetom i da li u njegovom telu postoji zrno. Ako u telu čoveka postoji zrno njegov puls će izgledati kao da "u jednom udarcu postoje dva". Ako lekar otkrije da zrno postoji u telu on će upotrebiti svih šest prstiju obe ruke da bi precizno utvrdio u kome se organu zrno nalazi. Uz pomoć tri prsta tibetanski lekari su u stanju da odrede stepen povrede glave čoveka stradalog u

106

saobraćajnoj ili drugoj nesreći. Ako su povređeni samo koža i potkožno tkivo, lekar će na svom kažiprstu osetiti pojačani pacijentov puls. Kada su pvređene kosti lobanje srednji prst će registrovati "iskrivljeni" puls. Ako je i mozak povređen onda će lekar na domalom prstu osetiti vrlo brzi puls. 11. Ako je ispitivanje 20 osnovnih ili glavnih pulseva pokazalo da je pacijent bolestan, i ako je utvrdio vrstu bolesti, lekar prelazi i na lociranje bolesti pregledom kojim ispituje funkcionisanje raznih delova tela. - Kažiprstom lekar pregleda funkcionisanje srca, grudi, centre za osećaje u glavi, pet organa čula i sve druge delove tela od srca do vrha glave. - Srednjim prstima lekar pregleda funkcionisanje onog dela tela koje počinje od donjeg dela srca do gornjeg dela bubrega, uključujući kožu i sve organe u tom delu. - Domalim prstima lekar ispituje bubrege, sve organe koji leže u ravni bubrega i sve delove tela ispod te ravni, uključiv deo leđa, noge i nožne prste. 12. Dvanaesto i veoma dugo poglavlje o pulsevima, pored ostalog, sadrži opis sedam zadivljućih pulseva čija primena izaziva duboku nevericu ljudi obrazovanih u zapadnom sistemu školstva. Po terminologiji razumljivoj čoveku sa zapada, ti pulsevi bi se mogli nazvati pulsevima odnosa među ljudima i to su: a. Puls porodice b. Puls gosta c. Prijateljski puls d. Neprijateljski puls e. Puls štetnog uticaja f. Puls uzajamnog uticaja

107

g. Puls trudnoće Poglavlje sadrži detaljna uputstva za postavljanje dijagnoze pacijentu koji je ostao kod kuća, a umesto njega na pregled je došao njegov najbliži rođak ili najbolji prijatelj. S pozicija savremene medicinske nauke potpuno je apsurdna i sama pomisao da se dijagnoza bolesti jedne osobe može utvrditi pregledom druge, pa makar se radilo o najbližem krvnom srodniku - o majci, ocu, kćeri, sinu, braći ili sestrama. Međutim, tibetanski lekari to čine, a ukoliko iz bilo kog razloga to nisu u stanju da učine, obavezno moraju da odu do pacijenta da bi ga pregledali. Da bi dijagnoza uopšte bile moguća, prvi je uslov da lekaru dođe potpuno zdrav srodnik. Evo primera kako lekar utvrđuje od čega je obolela majka, umesto koje je na pregled došla potpuno zdrava ćerka. Lekar će, pre svega, ispitati puls ćerkinih bubrega. - Ako je puls (jednog ili oba bubrega) usporen i ravan, to je znak da je majčina jetra bolesna. - Ako je puls pun i jak to je znak da majka ima temperaturu i bolest rLung tipa. - Ako se puls jedva pipa, a istovremeno kao da je zategnut, onda je uzrok majčine bolesti u okolini koja je okružuje. - Ako je ovaj puls jak, a doktor oseća toplotu ćerkine ruke, onda majka ima infekciju nekog unutrašnjeg organa. Ukoliko je ćerka bolesna, onda lekar može da ispita puls majčinog srca, pod uslovom da je ona zdrava. - Ako ćerka ima groznicu i puls majčinog srca biće jak, čak žestok i pun.

108

- Puls majčinog srca će biti slab, spor i potonuo, ako je ćerka obolela od neke hladne bolesti, odnosno od rLung i Badkan tipa bolesti. - Ako ćerkina bolest pripada samo grupi rLung bolesti, onda će puls majčinog srca udarati muklo. Odnos pulseva sina i oca isti je kao i odnos pulseva majke i ćerke. 13. Trinaesto i poslednje poglavlje sadrži opise pulseva smrti. - Kada lekar utvrdi da svaki puls koji je pregledao udara, odnosno leprša kao zastava na vetru, onda može da bude siguran da će taj pacijent umreti od bolesti rLung tipa. - Kad pulsevi udaraju ubrzano "poput male ptice krilima kad pokušava da se spase od sokola", oboleli će umreti od bolesti tipa mKrispa. Bolest istog tipa neće preživeti osoba čiji pulsevi drhte. - Ako pulsevi udaraju neujednačeno i neuredno, poput malo vode prosute na tlo, taj pacijent će umreti od bolesti tipa Badkan. Puls koji Tibetanska medicina naziva puls štetnog uticaja obavezno se javlja kod fizički zdrave osobe čije se ponašanje "iz dana u dan neobično menja". Osnovna karakteristika tog pulsa su njegove iznenadne i česte promene, bez obzira na sredinu i okolnosti pod kojima posmatrana osoba živi. U pulseve štetnog uticaja spada, recimo, puls jetre koji se naglo zaustavlja, stisnut je, a zatim se relaksira, opušta. Takav puls štetnog uticaja "odgovoran" je za neuspeh u načinu života i karijeri pacijenta.
7.5 PULS ŠTETNOG UTICAJA

7.6 PULS TRUDNOĆE

109

vrdili:

Puls trudnoće tibetanski lekari ispituju da bi ut-

1. trudnoću 2. pol nerođenog deteta 3. kakav će biti porođaj 4. kakav će biti novorođeni čovek 1. Utvrđivanje da li je žena trudna obavlja se čitanjem bubrežnog pulsa. Žena je trudna ako je puls oba bubrega "isturen i zavijen, rotirajući". 2. Ako je puls desnog bubrega trudnice jači od pulsa levog bubrega, rodiće sina. I suprotno, ako je jači puls levog bubrega, onda će roditi kćer. 3. Ako se utvrdi da će beba biti sin, onda se ispituje puls odnosa majka-sin. Ako pulsevi majke i sina udaraju na regularan, prirodan način - kao na primer u proleće kad su oba ova pulsa jasno izražena i precizna - onda će porođaj biti lak, uz minimalne bolove. Ako je puls bubrega naglašen, porođaj neće biti lak. Ako je puls bubrega naglašen i još uz to je proleće, onda će porođaj biti maksimalno težak i može se završiti deformisanjem delova tela novorođenčeta ili čak njegovom smrću. 4. Ako, naročito u proleće, prijateljski puls (puls pluća trudnice) ima normalne karakteristike, budući čovek će biti napredan, modernih shvatanja i uspešan u poslu kojim se bude bavio. Ako puls sina tokom bilo kojeg godišnjeg doba, ima sopstvene karakteristike, odnosno, ako odudara,

110

ako se razlikuje od majčinog, onda će budući čovek u svemu uglavnom biti prosečan. Ovaj puls se ispituje kod glave porodice. Ako je puls njegove jetre jak, porodica će imati mnogo prijatelja, poduhvati njenih članova biće uspešni i živeće u izobilju. Uloga pulsa srca, slezene ili bubrega u tumačenju ovog pulsa ima značajno mesto. Ako glava porodice ima slab jedan od ova tri pulsa onda porodica neće imati prijatelja, živeće vrlo skromno i često će doživljavati neuspehe. Ako je puls pluća glave porodice jak, onda će porodica steći umereno bogatstvo i isto takav broj prijatelja. Za preciznije prognoziranje bliže budućnosti porodice treba izvesti složene analize i upoređivanja pulseva majka-sin i prijatelj-neprijatelj.
7.7 PRIJATELJSKI PULS I USPEH

Ako je Tibetanska prirodna medicina u pravu onda su mnogi sukobi mogli biti izbegnuti. Među najvažnije pulseve Tibetanska medicina ubraja i takozvani neprijateljski puls. Na osnovu tog pulsa, tvrdi Tibetanska medicina, moguće je predvideti ne samo ishod dvoboja, nego i budući rezultat dvojice sporstkih takmičara, kao što su, recimo, bokseri. Tibetanska medicina ovako definiše korišćenje neprijateljskog pulsa u prognostičke svrhe : "Srvha ispitivanja ovog pulsa jeste da se nekoj osobi saopšte posledice koje će je snaći, ako napadne neprijatelja. Ako osoba koja napada ima jak puls pluća, ona će pobediti neprijatelja. Osoba koja napada doživeće poraz, ako joj je jak puls slezene. Ako je na-

7.8 Neprijateljski puls

111

glašen puls srca ili bubrega ili jetre, onda se mogu očekivati i pobeda i poraz." Pored navedenih, pri prognozama uzimaju se u obzir i sezonski puls i majčin puls. Ako su ta dva pulsa jaka kod onoga ko treba da bude napadnut, onda ga protivnik/neprijatelj ne može pobediti. U poglavlju "Čitanje pulsa koji se odnosi na kosmičku energiju i sezonu" u članku "Puls dijagnostika u Tibetanskoj medicini", objavljenom 1980. godine u prvom broju časopisa "Tibetan Medicine", autor dr Ješe Donden (Yeshe Dhonden), lični lekar dalaj lame, pored ostalog, piše da pri ispitivanju pulsa lekar mora da vodi računa o tri stvari: 1. o godišnjem dobu 2. o kosmičkoj energiji 4. o čvrstim organima i mekim organima
7.10 7.9 DALAJ LAMIN LEKAR

Poznavanje funkcije i prirode rLunga je temeljno znanje bez koga se ne može zamisliti nadgradnja, poznavanje bilo kog drugog dela Tibetanske medicine, ali naročito ne dijagnostika. Zbog toga o rLungu i postoji najviše tekstova pevedenih sa tibetanskog, ali oni, zbog nepreciznosti autora ili možda prevodilaca na engleski, često unose zabunu. U jednom tekstu, na primer, stoji da vitalne puteve kroz koje rLung kruži čovekovim telom čine centralni i periferni nervni sistem. Međutim, u drugom tekstu se kaže da centralni nervni sistem podržava funkcionisanje puteva koji povezuju rLung sa svim velikim organima i delovima tela. Opis funkcionisanje rLunga i dijagnostike sadrži precizne podatke o organima i uputstva lekaru uz upo-

ULOGA RLUNGA U DIJAGNOSTICI

112

zorenje na šta naročito treba da obrati pažnju. Evo citata jednog dela uvodnog teksta o značaju i praktičnoj primeni rLunga koji se, kao i sve drugo u Tibetanskoj medicini, uči napamet: "Kada neki unutrašnji organ kao što su, recimo, creva, ne funkcioniše kako treba, nervi koji povezuju taj organ sa kičmenom moždinom prenose signal podražaja do 17. kičmenog pršljena. Kičmena moždina, sa svoje, strane šalje signal do površine tela. Kako je koža po prirodi rLung organ, ona na svojoj površini, registruje stanje unutrašnjeg organa, naročito u slučaju ako se radi o organu istog tipa, odnosno o rLung organu. Koža čoveka, naročito onaj njen deo koji pokriva deo tela u kome je debelo crevo, a i oko 17. pršljena, postaje suva i hrapava i malo gubi od svoje prirodne boje." Prema Tibetanskoj medicini "svaka od 20 tačaka kičmenog stuba povezana je sa nekim organom". Ispitivanjem kože abdominalnog regiona i na delovima kičmenog stuba tibetanski lekari mogu da otkriju koji je organ oboleo i da utvrde kojoj, od tri osnovne vrste poremećaja - rLung, mKrispa i Badkan - pripada neka bolest. Stimulisanjem pojedinih delova na površini tela moguće je (posredno) stimulisati kičmenu moždinu i nerve. Tibetanska medicina smatra da takva stimulacija uspostavlja senzorne i motorne aktivnosti u unutrašnjim organima, utiče na krvne sudove i kapilare i menja lučenje hormona. Stimulisanjem neke tačke na površini kože, povezane sa obolelim organom, loše funkcionisanje tog organa se može ispraviti ili bar poboljšati.

113

Navedeni način ispitivanje simptoma i međusobne zavisnosti delova kože i unutrašnjih organa, nisu obavezni deo pregleda. Tu vrstu pregleda lekar Tibetanske medicine može, ali ne mora primeni da bi utvrdio od čega pacijentg boluje i kako i čime ga treba lečiti. Obavezni metod u dijagnostifikovanju bolesti jeste čitanje bolesnikovih pulseva. 8 8. .0 0L LE EK KO OV VI I Za razliku zapadne medicine koja za istu bolest daje iste lekove tokom cele godine, Tibetanska medicina za istu bolest ima različite lekove - zavisno od godišnjeg doba. Otuda je tibetanska farmaceutika vrlo složena nauka. Pored klasičnih farmaceutskih sastojaka, tibetanski lekari za spravljanje lekova koriste i pojedine vrlo otrovne materije kao što su: - Strychnos nuxvomica, - Aconitum balfourii, - Aconitum spicatum, - živa i - olovo. Na kraju ovog poglavlja dato je ukupno deset recepata. Prva dva su jednostavna i mogu poslužiti kao uputstvo za spravljanje najjednostavnije vrste tibetanskih lekova. Preostalih osam pripadaju složenom delu tibetanskog medicinskog sistema i ovde su dati isključivo kao ilustracije, a nikako kao definitivno uputstvo prema kome se mogu praviti lekovi. Recepti sadrže samo sastav, ali ne i razmeru, odnosno količinu svakog sastojka, što je neophodno za njihovo sudelovanje u leku.
8.1 UVODNA NAPOMENA

114

Tibetanska medicina poznaje oko hiljadu osnovnih vrsta lekova koje tibetanski lekari spravljaju od: 1. plemenitih metala i metala, 2. dragog kamenja, 3. minerala, 4. drveta, 5. kore drveta, 6. korenja, 7. listova, 8. cvetova, 9. plodova, 10. biljnih sokova, 11. delova tela pojedinih životinja. Sve ove vrste lekova međusobno su vrlo različite kako po ukusu, tako po snazi, lekovitosti i po drugim osobinama.

8.2 VRSTE LEKOVA

8.2.1 Pretvaranje otrovne žive u lekoviti sastojak Lekovi u čiji sastav ulaze metali, plemeniti metali i dragocenosti jesu visoko specijalizovani lekovi, primenjuju se za lečenje teških oboljenja, a pripremaju ih samo lekari koji znaju učenja usmenih tantri. Pobrojane sirovine dele se u dve grupe, u prvu spadaju one koje se mogu topiti (zlato, srebro i drugi metali), a u drugu one koje se ne mogu topiti (drago i poludrago kamenje, biseri, korali i slične materije). Za spravljanje lekova od materija koje se mogu topiti tibetanski lekari, poznavaoci ovog proseca, upotrebljavaju specijalnu posudu čije su "tri specifične karakteristike" sastavni deo usmeno prenošenog znanja. Evo dostupnih izvoda o načinu na koji tibetanski lekari otrovnu živu pretvaraju u lekovitu supstancu.

115

1. U posudu koja ima "tri specifične karakteristike" stave se iste količine žive, crnog bibera, "neke vrste bele zemlje", a četvrti sastojak "mora da bude nešto vrlo toplo". Ovaj deo procesa prečišćavanja žive traje četiri dana, a sadržaj lonca meša se u stalnim vremenskim razmacima. Sastojci dodati živi imaju osobinu da "izvlače otrov iz žive". U početku živa ima svoju prirodnu svetlo belu boje, a na kraju četvorodnevnog procesa, na kraju prve faze, približava se tamno plavoj, jer su "tri dodata sastojka izvukla iz nje najveći deo otrova". 2. U drugoj fazi tamno plava živa stavi se u vodu kojoj su već "dodata tri nova sastojka". Kad voda provri, prospe se. 3. U trećoj fazi prerade ili prečišćavanja, živa se meša sa dvostruko većom količinom susamovog ulja ili ulja od slačice. Tako dobijena smeša "dugo se kuva i stalno meša, jer ako se ne meša, živa će se zalepiti za posudu". Kad kuvanje bude završeno, ulje se prospe. 4. Za četvrtu fazu potrebno je pripremiti onoliku količinu sumpora koliko ima žive. Sumpor, prethodno, treba prečistiti i osloboditi ga sopstvenog otrova. Prešišćeni sumpor treba ravnomerno rasporediti po dnu posude u koju se, zatim, uliva još vrela živa. Kako živa ostaje iznad sumpora, dva elementa se mešaju kamenom da bi se dobila jednolična smeša. Smeša se ponovo stavlja na vatru i kuva. Kad sumpor izgubi boju i miris, to je znak da je i preostali otrov izvučen iz žive.

116

U posudi je ostala materija koju tibetanski lekari nazivaju Ngulču-co-tal, što u slobodnijem prevodu znači "kuvana živa u prahu". Tako pripremljena "kuvana živa u prahu" koristi se kao sastojak za spravljanje više vrsta lekova34. 8.2.2 Pretvaranje dragog kamenja u lekoviti sastojak Pretvaranje materija koje se ne mogu topiti - tirkiz, lapis lazuli, koral itd - u lekoviti sastojak takođe spada u znanja koja se prenose usmeno. Sledeći opis, kao i prethodni, sačinjen je od dostupnih i ipak prevedenih delova usmenih tantri. Kamen, recimo tirkiz, stavi se ceo (drugo drago kamenje se razbija u što sitnije komadiće) u posudu sa vodom u koju su već stavljeni lekovi napravljeni od drveta. Posle jednočasovnog kuvanja preostala voda se prospe. U posudu se ponovo sipa voda u koju se, pored kamena koji se obrađuje, stavlja i lek napravljen od jedne vrste cveta. Voda se prokuva drugi put i prospe. Onda se ono što je od kamena osalo tri puta ispere hladnom vodom i ostavi da se osuši na zemlji van dostupa životinja. Pripremanje ili prečišćavanje raznih vrsta dragog ili poludragog kamenja je, uglavnom, slično. Ovako

Osim u farmaceutici, živa se u starim sanskritskim tekstovima javlja i kao pogonsko sredstvo za "najmanje sedam vrsta vimana", letelica koje se pominju u starim zapisima prastanovnika Indijskog potkontinenta. Živa se u letelici držala u kontejneru od posebnog materijala, a energija iz nje oslobađala se kontrolisanim zagrevanjem. U jednom od tekstova koje je sa sanskrita preveo dr Kindžilal, stoji da je "velika vimana imala četiri kontejnera sa živom koja je služila za pogon". (Prim. autora)

34

117

pripremljeni lekoviti sastojci kombinuju se, odnosno mešaju se sa 25 drugih vrsta lekovitih sastojaka. Dr Dolma tvrdi da prečišćeni tirkiz "ima magični efekat" i da za dve nedelje može potpuno da izleči hepatitis. Ona kaže da je prečišćeni "beli biser dobar za mozak, za oštećenja mozga, za slabosti mozga zbog kojih nastaje paraliza, za epilepsiju, za tumore na mozgu i za stabilizaciju koštane srži". 8.2.3 Priprema zlata za farmaceutsku primenu Tibetanska medicina tretira zlato kao jednu od osnovnih farmaceutskih supstanci koja se koristi u pilulama za produžavnaje životnog veka i za lečenje trovanja35. Tibetanska medicina raspoznaje tri vrste zlata koje mogu biti korišćene za lekove. Prva vrsta ima boju koja je mešavina braon i crvenkasto žute. Druga vrsta je zlato čiste žute boje, a treća vrsta je bele boje. Ako se upotrebi neprečišćeno, zlato je otrov. Tibetanski lekari, poznavaoci usmenih tantri, na sledeći način pretvaraju zlato u lekoviti sastojak. 1. Zlato se uvije u vrlo fin i tanak papir. 2. Tako uvijeno zlato se sa svih strana obloži čistom glinom. 3. Onda se sve to zajedno stavi u vatru koja mora biti od drvenog ćumura. 4. Vatra se duvanjem pojačava i održava. 5. Kad glina postane crvena - to je znak da je zlato prečišćeno i spremno da bude upotrebljeno kao sastojak leka.
Zlato se i u savremenoj medicini koristi kao lek u injekcijama za lečenje nekih vrsta hroničnog reumatizma. Razlika je, očigledno, u načinu kako jedna i druga medicina pripremaju zlato za upotrebu. (Prim. dr Nemanje Vlatkovića)
35

118

6. Glina se vadi iz vatre i ostavlja da se ohladi. 7. Kad se glina ohladi stavlja se na ravnu površinu i odvaja od zlata. 8. Prečišćeno zlato je još žuto, a kad se dodirne, ono se raspada i pretvara u prah koji se može upotrebiti kao sastojak leka. 8.2.4 Pripremanje pilula Pilule su najčešći oblik lekova Tibetanske medicine, prave se od svih 11 elemenata pobrojanih na početku ove glave. Procedura za njihovo spravljanje je složena, a pojedini lekovi mogu imati i više od 30 sastojaka. Tibetanski lekari za proizvodnju pilula ne koriste nikakve mašine i svaki sastojak moraju da obrade, da pripreme ručno. Ukoliko neki sastojak nije pripremljen kako treba, onda će on, u smeši sa ostalima, zadržati prvobitne, prirodne osobine i lek neće biti efikasan. Kad napravi mešavinu neophodnu za neki lek, lekar je ostavlja najmanje jedan dan da se suši, a onda od nje pravi manje ili veće kuglice. Ako su pilule za tople bolesti (poremećaji mKrispa energije i krvi) onda se suše u senci, a ako su za hladne bolesti (poremećaji Badkan i rLung energije) suše se na suncu, jer "na taj način da prikupljaju dodatnu energiju koju prenose pacijentu". Kad se pilule osuše do određenog stepena, stavljaju se u vrlo uzan i vrlo dugačak džak čije krajeve dva čoveka naizmenično podižu i spuštaju. Pilule se kotrljaju s jednog na drugi kraj. Procedura traje ceo dan, a cilj je da se iz leka izbace svi preostali molekuli vazduha. Ukoliko bi vazduh ostao u pilulama on bi omogućio prodor i razmnožavanje bakterija.

119

Pilule pripremljene na ovaj, tibetanski način vrlo su tvrde, otporne su na zagađenja bilo koje vrste, imaju (gotovo) neograničen vek trajanja, a mogu se upotrebiti tek ako se dobro istucaju. 8.2.5 Pripremanje ostalih lekova Svi lekovi koji se prave kuvanjem tri ili više sastojaka imaju zajedničko ime tang. Sastojci mogu biti: drvo, kora drveta, korenje, listovi, cvetovi, plodovi i biljni sokovi. Svaki sastojak tanga mora biti uzet ili ubran u određeno vreme godine, a samo pripremanje je vrlo jednostavno - sastojci se pomešaju i skuvaju. Naravno, lekar mora da zna koje sastojke da upotrebi i u kojim količinama. Sledeća grupa lekova spravlja se od istih sastojaka kao i prethodna, uz izvesne dodatke, a sastojci se ne kuvaju, nego melju ili tucaju i pretvaraju u prah. Dodaci mogu biti različiti, ali nisu brojni. Poslednju grupu tibetanskih lekova čine sirupi u čiji sastav, pored 11 osnovnih elemenata, ulaze za oporavak bolesnika neophodne hranljive tvari kao što su kosti, koštana srž, masti i slično. Hranljive tvari se prvo skuvaju, a onda se pomešaju sa lekovitim sastojcima. 8.2.6 Lek za gubitak težine U veću posudu za kuvanje uliti četvrt litra vode i staviti je na vatru. Kad vode provri i kad jedna trećina vode ispari, staviti jednu čajnu kašičicu meda i mešati. Voda i med treba da postanu bela smeša sa belom penom na površini. Ukoliko je med planinski, utoliko bolje. Planinski med je nastao od biljaka koje nisu (ili su najmanje) industrijski zagađene.

120

Nastalu smešu popiti čim se malo ohladi, odnosno što je moguće topliju. Smešu popiti odjednom i najmanje pola sata pre doručka, odnosno pre bilo kakvog uzimanja hrane zbog toga što su nervi i krvni sudovi "otvoreni i med slobodno cirkuliše". Smeša blokira akumulaciju masti u telu, a sadrži i najviše prirodnih (biljnih) supstanci neophodnih za pravilan rast, razvoj i funkcionisanje čovekovog organizma, pogotovu mladog. Ukoliko se uzima sa drugom hranom, efekat je sporiji i minimalan, jer organi za varenje treba da prerade i tu hranu. Delovi meda ostaju neprerađeni i kao takvi budu izbačeni iz tela. Organizam tako može ostati i bez bitnih sastojaka koje med sadži. 8.2.7 Lek za jačanje Svako jutro skuvati malo mleka, ubaciti malo meda, izmešati i popiti. Ukoliko je med planinski, utoliko bolje. Tibetanska medicina preporučuje da se i mešavina meda i mleka uzima najmanje pola sata pre doručka. Sastav: Aquilaria agollocha, Myristica fragrans, Bambusa textilia, Saušurea lappa, Terminalia chebula, Melia composita, Commiphora camphora, Mesua ferrea. Upotrebljava se za: - eliminisanje energije rLung, nagomilane u predelu srca - zaustavljanje širenja rLunga što se ogleda u sledećim simptomima: - nemir - letargija 8.2.8 Lek za mentalne bolesti

121

- tupost - nesposobnost za koncentraciju - bolove u dojkama - bolove izazvane promenama u funkciji jetre Doziranje: 2-3 grama, ujutro ili uveče sa toplom vodom. Sastav: Aquilaria agollocha, Eugenia caryophyllata, Ćaesnomeles lagenaria, Myrisitica fragrans, Carthamus tinctorius, Melia composita, Inula racemosa, Babmbusa textilis, jelenji rogovi, Shorea robusta, Saušurea lappa, Strychnos noxvomica, Terminalia chebula, Fragaria nilgeernsis, Mesua ferrea, Embilica officinalis, Pterocarpus santalinus, zečje srce, slonov žučni kamenac, biser ili školjkin oklop. Upotrebljava se za: - stabilizaciju rLung energije i krvi - neurološke poremećaje, naročito za Parkinsonovu bolest, cerebralnu ishemiju, delimičnu paralizu, ukočenost udova i facijalna iskrivljenja naročito u predelu usana i očiju, - povećani pritisak - groznicu ili upalu izazvanu povećanjem rLung energije Doziranje: 2-3 grama dnevno, ujutru ili uveče, sa toplom vodom. 8.2.9 Lek za poremećenu energiju rLung

8.2.10 Lek za parazite i mikroorganizme Sastav: Aconitum spacitum, Terminalia chebula, Saušurea lappa, Acorus calamus, mošus, Embelia ribes Upotrebljava se za:

122

- uništavanje crevnih parazita i mikroorganizama koji napadaju glavu, zube, analni region i kožu. - sve tople i hladne bolesti koje izazivaju paraziti i mikroorganizmi. - naročito za iznenadne bolove izazvane upalnom infekcijom. Doziranje: 2-3 grama, jednom dveno sa toplom vodom. Sastav: Vitis vinifera, Tinopsora cordifolia, Geranium sp, Terminalia chebula, Dendrobium moniliforme, Gentiana tibetica, Fritillaria delavayi. Upotrebljava se za: - hronične plućne bolesti Doziranje: 2-3 grama, jednom dnevno sa toplom vodom Sastav: Gvozdeni prah, Terminalia chebula, Terminalia belerica, Emblica officinalis, Rubus idaeopsis. Upotrebljava se: - kao antipiretik, - za poboljšavanje vida, - za kontrolu stalnog lučenja suznih žlezdi, - za upale očnih kapaka Doziranje: 3-5 grama, jednom dnevno 8.2.11 Lek ze hronične plućne bolesti

8.2.12 Peti lek sa gvožđem

8.2.13 Osamnaesti lek sa rododendronom Sastav:

123

Rhododendron aff. cephalenthum, Amomim subulatum, Terminalia chebula, Santalum album, Terminalia belerica, Pterocarpus santalinus, Emblica officinalis, Symplocos crataegoides, Bambusa textilis, Rubia cordifolia, Carthamus tinctorius, cinober, Myristica fragrans, Gentiana tibetica, Eugenia caryophillata, Cinnamomum zeylanicum, Elettaria cardamomum, Aquilaria agollocha. Upotrebljava se za: - širenje krvnih sudova - nervne poremećaje - paralizu ekstremiteta - Parkinsonovu bolest - iskrivljenje očiju i usta Doziranje: 2-3 grama, tri puta dnevno sa toplom vodom 8.2.14 Dvadesetpeti lek sa prečišćenom živom Sastav: Prečišćena i otrova oslobođena živa, Carthamus tinctorius, Bambusa textilia, Elettaria cardamomum, Amomum subulatum, Myristiva fragrans, Eugenia caryophyllata, Commiphora mukul, Acorus calamus, mošus, Oxytropis chiliophylla, prečišćeni sumpor, Commiphora camphora, Cašia tora, Canabis sativum, Verbascum thapsus, Mucuna prurita, Caesalpinia bonducella, Eugenia jambolana, Gnaplium affine, Ferula jaeschkeana, kamena so, Saušurea lappa, bitumen. U kombinaciji sa drugim lekovima upotebljava se za: - epilepsiju - lepru, - tumore, - edeme,

124

- limfne poremećaje, - upalu grla i epiglottiditis, - otekla stopala, - reumatizam i - bubrežne bolesti - naročito Doziranje: 1 gram dnevno sa toplom vodom. 8.2.15 Jedan tipičan tibetanski recept Sastav: Punica granatum, Cinnamomum zeylanicum, Eugenia caryophyllata, Commiphora mukul, Herpetospermum caudgerum, Terminalia chebula, Rosa sericea. Upotrebljava se za: - Badkan kjabo, - Badkan mugpo, - Badkris, - kombinaciju rLunga, mKrispa i Badkana ili za bilo koju kombinaciju dva od tri navedena i - naročito je efikasan protiv bolesti tipa Badkan serpo. Doziranje: 2-3 grama, jednom dnevno sa toplom vodom 9 9. .0 0M ME EN NT TA AL LN NE EB BO OL LE ES ST TI I Prema literaturi i izjavama lekara, lečenje mentalnih oboljenja je jedna od najuspešnijih grana Tibetanske medicine koja mentalne bolesti deli na: - tople mentalne bolesti (poremećaji mKrispa energije), - hladne mentalne bolesti (poremećaji rLung energije) i
9.1 PODELA MENTALNIH BOLESTI

125

- seksualne mentalne bolesti. Tople i hladne vrste mentalnih poremećaja do tada zdravih osoba nastaju zbog: - prevelike koncentracije misli, - zagrevanja tela teškim vežbama, pa onda naglo hlađenje, - prevelikog gubitka krvi, - preteranog plača, - nepotrebne zabrinutosti, - česte brige i - slično. Treća vrsta mentalnih bolesti u Tibetanskoj medicini je seksualna mentalna bolest koja se, zbog svoje specifičnosti, posebno tretira. Prema definiciji, mentalno obolela osoba je
9.2 LEČENJE MENTALNIH BOLESTI

ona...

... koja ne može da kontroliše svoje ponašanje, ... koja peterano reaguje, ... koja se sukobljava sa ljudima iz svoje okoline, ... koja lomi stvari i ... koja se ne ponaša kao drugi ljudi. Ako je slučaj iznenadan, drastičan i hitan, Tibetanska medicina preporučuje da prvi tretman bude grub, jer se mentalno poremećena osoba jedino zaplašivanjem može smiriti da ne nanese štetu drugima. Mentalnog bolesnika treba potopiti u hladnu vodu ili ga silom držati da leži na podu. U posebno teškim slučajevima korisno je istući obolelog, ali ne treba ga tući da bi mu se naneo fizički bol, već samo da bi se u njemu izazvao osećaj straha. Posle prvog smirivanja pacijenta počinje lečenje davanjem tibetanskog leka koji u sebi sadrži 25 različi-

126

tih sastojaka. Posle davanja leka, lekar primenjuje mokšu. Lekar prvo pripremi delove biljaka i eventualno druge sastojke koje će upotrebiti za mokšu. Pomešane sastojke podeli na tri dela, delove stavi na tri mokša tačke i zapali. 1. Prva mokša tačka za lečenje mentalnih bolesti je na vrhu glave, a nalazi se uz pomoć preseka dve linije. Jedna linija se povuče između vrhova ušiju, a druga od vrha nosa do udubljenja u zadnjem delu glave. Za određivanje te tačke najbolje je upotrebiti kanap. Gde se dve linije, dva kanapa ukrštaju tu je prva mokša tačka za lečenje mentalnih bolesti. 2. Druga mokša tačka je na grudima. Kanap se razapne između dve bradavice, zatim se savije na dva jednaka dela, pa postavi na jednu bradavicu i usmeri se prema drugoj. Kraj prepolovljenog kanapa biće tačno na drugoj mokša tački za lečenje mentalnih bolesti. 3. Treća mokša tačka nalazi se iznad pacijentovog srca, na udaljenosti od "jednog pacijentovog palca". Primena mokše na tim trima tačkama uspešno leči mentalne bolesti. Količina medicinske mešavine koja se pali na jednoj mokša tački jednaka je vrhu pacijentovog malog prsta. Sastojci za mokšu stavljaju se direktno na kožu i kad se zapale sagore odmah bez ikavih opekotina. Mokša se mora primeniti prema redosledu kojim su tačke pobrojane. U suprotnom, lečenje neće biti us9.3 MOKŠA ZA TOPLE MENTALNE BOLESTI

127

pešno. Sagorevanje mokše na vrhu glave zaustavlja i sprečava dalje oticanje energije neophodne pacijentu, a sagorevanje na ostalim tačkama reguliše njen raspored u organizmu. Simptomi hladnih mentalnih poremećaja: - kad je osoba previše tiha, - kad osoba ostaje u zatovrenim i tamnim prostorijama, - kad plače dugo i grčevito, - kad noću ne može da spava, - kad govori sama sa sobom i - slično. I u slučajevima hladnih mentalnih bolesti primenjuje se mokša. Lek se sastoji od 11 sastojaka, a pali se na svakoj od tri sledeće tačke, ali ne u isto vreme. Istovremena primena mokše na svim trima tačkama vrlo je opasna po pacijenta. 1. Između prvog i drugog kičmenog pršljena. 2. Između petog i šestog kičmenog pršljena. 3. Između šestog i sedmog kičmenog pršljena. I u ovom slučaju redosled se mora poštovati. Mokše se na drugoj tački pali nedelju dana posle primene mokše na prvoj tački. Paljenjem mokše na ovoj tački "daje pacijentu potrebnu toplotnu energiju". Kako je peti kičmeni pršljen nervima povezan za srce, to srce dobija neophodnu toplotnu energiju. Paljenje mokše na ovoj tački pomaže i pri bolestima koštane srži, jer se uneta energija prenosi se i na kosti i na koštanu srž i deluje pozitivno na njih. Pacijent se ostavi na miru četiri sedmice i onda se mokša pali i na trećoj tački. Kroz ovu tačku unosi se energija koja "uravnotežava snagu misli".
9.4 MOKŠA ZA HLADNE MENTALNE BOLESTI

128

Dečaci ili mladići često pričaju kako su devojčice ili devojke lude za njima, kako ih proganjaju. Ako takve priče postanu opsesija onda je reč o seksualnoj mentalnoj bolesti koja nije opasna po okolinu, ali jeste po mladića ili dečaka i treba je lečiti. Sličan je slučaj i sa suprotnim polom. Oba pola onda pristupaju samozadovoljavanju, kaže Tibetanska medicina, ne precizirajući smatra li takvu aktivnost štetnom ili ne, pa dalje objašnjava kako se leče seksualne mentalne bolesti . Glavni, a često i jedini lek je pilula koja nosi naziv "pilula sreće", ali jednog je sastava za žene, a drugog za muškarce. Pilula za žene pravi se kombinacijom biljnih i voćnih sokova. Glavni sastojak je biljni sok koji se dobija iz zimzelenog drveta i to iz dela iznad samog korena. Pilula za muškarce je komplikovanija, jer ima devet sastojaka. Ukoliko ovi lekovi ne pomognu i za izraženije slučajeve seksualnih mentalnih poremećaja primenjuje se mokša. Dve tačke na kojoj kod žena treba paliti mokšu nalaze se ispod pupka. Prva tačka je četiri ženina palca ispod pupka, a druga je jedan palac ispod nje. To su ujedno dve tačke ženine seksualne snage. Tri tačke muškarčeve seksualne snage takođe su ispod pupka, ali na udaljenosti od šest njegovih palaca. Tu je prva tačka, a druge dve su po dva palca levo i desno U proleće treba uzimati žitarice, toplu i svarljivu hranu. Tokom leta hrana treba da bude bogata uljem, topla, slana i kisela. Jesenjoj sezoni odgovara hladna, slatka i uljem bogata hrana, a tokom zime treba da

9.5 SEKSUALNE MENTALNE BOLESTI

1 10 0. .0 0T TE ER RA AP PI IJ JA A

129

sadrži žitarice, kisele i slatke sastojke i treba da bude bogata uljem. Poremećaji najčešče nastupaju ako hrana nema osobine koje odgovaraju godišnjem dobu. Ukoliko je poremećaj već nastupio, onda se upotrebljavaju lekovi koji moraju da imaju i osobine koje odgovaraju godišnjem dobu. Tibetanska medicina poznaje sledeće osnovne vrste tereapija: 1. davanje sredstva koja izazivaju povraćanje, 2. ubacivanje kapi u nos, 3. masaža, 4. obloge, 5. puštanje krvi, 7. mineralne kupke, 8. termalne kupke, 10. zlatne igle ili druge igle (akupunktura), 10. Mokša36 11. biljni lekovi, 12. biljno-mineralni lekovi, 13. lekovi od biljaka, plemenitih metala i/ili dragog kamenja 14. hirurgija - izgubljena krajem X veka Svaka terapija Tibetanske medicine prvenstveno je usmerena na uspotavljanje pravilne funkcije tri energije - rLunga, mKrispa i Badkana. Prema medicinskim tekstovima najbolji je onaj način lečenja koji maksimalno svestrano posmatra i tretira pacijenta. Lekaru se preporučuje da nađe vremena i da sa pacijentom detaljno razgovara o njegovoj
Na telu postoji 78 tačaka na kojima tibetanski lekari primenjuju - masažu, akupunkturu ili mokšu. (Prim. autora)
36

10.1 UNUTRAŠNJA I SPOLJNA TERAPIJA

130

bolesti, da zajedno analiziraju bolesnikovo stanje i da se dogovore o fazama lečenja. Zavisno od prirode poremećaja, određuje se unutrašnja ili spoljna terapija. Unutrašnja terapija to je lečenje tibetanskim lekovima koje pripremaju sami lekari. To je osnovna terapija u Tibetanskoj medicini. Spoljna terapija, nazvana je tako što spolja deluje i na telo i na organe, iako su oni, možda, u telu pacijenta. Spoljne terapije je u izvesnom smislu dopunska terapija, jer se koristi da bi se njome uklonili ostaci poremećaja i da bi se sprečio recidiv bolesti. U spoljne terapije spadaju: 1. Mokša 2. Masaža 3. Hidroterapija 4. Obloge 5. Oleacija Svaki od ovih oblika spoljne terapije može biti upotrebljen za razne vrste bolesti. Terapijama od 1 do 4 obavezno mora da prethodi oleacija, jer se na taj način se postižu maksimalni rezultati. Prilikom određivanja terapije obavezno se uzimaju u obzir sledeći elementi i to po redoseldu kako su navedeni: 1. težina bolesti 2. godine bolesnika 3. godišnje doba 7. mesto bolesti 5. spospobnost pacijenta da vari hranu 7. eventualne (već postojeće) komplikacije
10.2 ODREĐIVANJE TERAPIJE

10.3 DVA NIVOA LEČENJA

131

Osnovno lečenje u Tibetanskoj medicini ima dva nivoa: 1. lečenje ishranom i ponašanjem okoline 2. lečenje uzimanjem lekova i druga terapija Drugi nivo lečenja dalje se deli na 11 vrsta oralnih lekova koji su gradirani i koji se koriste na osnovu precizne i definitivne kliničke slike pacijenta. Uporedo sa oralnom medikacijom (uzimanje lekova) primenjuju se, prema potrebi, dopunske terapije, kao što su: 1. oleacija 2. izazivanje povraćanja 3. klistir 7. supozitoriji 5. nazalna inhalacija 7. pranje i kupanje Ako ni jedna od pobrojanih terapija ne ispravi poremećaj ili kad je poremećaj težak i hroničan, onda se primenjuje treći nivo lečenja poznat kao spoljna terapija. On se, zavisno od patološke slike, dalje deli na nisku i na visoku. Niska terapija ima tri dela: - masaža - hidroterapija - oblozi Visoka terapija ima dva dela: - mokša - puštanje krvi
10.4 TREĆI NIVO LEČENJA

Ako je pacijentu muka u stomaku i ako mu je stomak nadut lekar će čitanjem pulsa najverovatnije

10.5 PRIMER LEČENJA GASTRO-INTESTINALNOG TRAKTA

132

ustanoviti da pacijent "pati od opšteg rLung poremećaja sa vrlo izraženim simptomima". Ovaj poremećaj je u stvari prenaglašeno stresno stanje sa funkcionalnim problemima simpatičkog nervnog sistema što izaziva veliki broj difuznih simptoma od kojih su najizraženiji muka u stomaku i nadutost. U ovakvim slučajevima lekar će se: - prvo pobrinuti za fizičke simptome bolesti davanjem lekova (oralna medikacija). - pobrinuti za ishranu i to je drugi korak lečenja. - zatražiti od okoline da uskladi ponašanje prema potrebama pacijenta. Kada spoljni simptomi budu smanjeni, kad dijetalna ishrana i psihička terapija budu određene i kad patološke aktivnosti budu lokalizovane na gastrointestinalnu oblast, primenjuje se blagi klistir, a ako bude potrebno primenjuje se jači i sve jači, sve dok "patološke aktivnosti rLunga" ne budu uklonjene iz organizma. Dalje se preporučuje mazanje uljima (oleativna terapija) i masaža kako bi se poboljšala cirkulacija krvi i telu obezbedila energija. Mazanje uljima i masaža posebno su efikasni u poboljšavanju rada organa za varenje. Ako se na ovom stepenu lečenja pacijent još žali na simptome kao što su; bolovi u leđima, ukočenost ili omamljenost, drhtavica, lupanje i/ili treperenje srca, poslednja terapija se ponavlja. Kad bude uspostavljena totalna kontrola simptoma, odnosno kad simptomi budu eliminisani, prelazi se na osnovu vitalnih funkcija organizma koje su, možda, poremećene, terapijom kao što je, recimo, klistir.

133

Za jačanje organizma i obnovu normalnih funkcija sistema mogu se upotrebiti i (blaga) vina i ulje.
10.6 PRIMENA MOKŠE I/ILI AKUPUNKTURE NA KIČMENOM STUBU

Mokša se koristi za lečenje hladnih bolesti, odnosno bolesti tipa Badkan i rLung, a akupunktura se koriste za tople bolesti, odnosno za bolesti tipa mKrispa. Lečenje jednim ili drugim sredstvom primenjuju se na istim tačkama. Na osnovu postavljene dijagnoze lekar će odlučiti da li da upotrebi mokšu ili akupunkturu, a primeniće ih, najpre, na kičmenom stubu. Mokša se primenjuje uvek na ispupčenju pršljena, a nikad između dva ispupčenja, jer postoji opasnost da se oštete krvni sudovi. Mokša se primenjuje dok vatra ima crvenkastu boju i dok pacijent ne počne da se izmiče zato što je počeo da oseća toplotu. Prema Tibetanskoj medicini prvi pršljen kičmenog stuba je "stanište rLunga" i on se smatra nekom vrstom centralne tačke ove vrste energije. Ova tačka se lako locira, nalazi se u udubljenju odmah ispod zadnjeg dela glave, i koristi se za lečenje u raznim slučajevima ludila. Svaki sledeći pršljen je takođe tačka ze lečenje neke vrste bolesti primenom mokše ili akupunkture. Ako je bolest teže prirode, onda se pored same tačke na pršljenu, mokša ili akupunktura, primenjuju i na dvema tačkama koje su u ravni glavne tačke, a od nje su udaljene lekarev palac levo i desno. Lečenje na tim trima tačkama primenjuju se istovremeno, mokšu će lekar primeniti ako je bolest klasifikovana kao hldna, a igle kao topla. Lečenje na jednoj, centralnoj tački prvog pršljena lekar će primeniti ako pacijent ne može da spava, ako je utučen ili ako zbog nekog razloga drhti, a koju

134

će vrstu lečenja primeniti, zavisiće da li je bolest hladna (mokšu) ili topla (akupunkturu). Lekar će istovremeno primeniti mokšu na trima tačkama prvog pršljena ako je bolest hladna, odnosno ako je izazvana poremećajima rLunga. Takav je, recimo, slučaj pacijenta koji je ranije bio blago poremećenog uma, ali se stanje pogoršalo i on je postao potpuno lud. Isti način lečenja biće primenjen za sve bolesti nastale kao posledica poremećaja rLunga, kao što su: totalna gluvoća, srčani poremećaji koji se odražavaju kao jako lupanje srca, za paralizu gornjeg dela tela, razne vrste ludila kao što su one koje oduzimaju moć govora ili oboleli proizvodi ludačke zvukove. 2. Drugi pršljen37 koristi se za lečenje bolesti nastalih poremećajima rLunga i mKrispa. Mokša se primenjuje na jednoj, centralnoj tački drugog pršljenja ako su pacijentove oči požutele i ako je izgubio apetit. Međutim, ako pacijentov stomak ne vari hranu zbog žučnih poremećaja, ali bolesti hladnog tipa, onda se mokša, pored centralne, primenjuje i na levoj i na desnoj tački. 3. Treći pršljen je centralna tačka za lečenje obolenja nastalih kao posledica poremećaja Badkana i rLunga. Ako se pacijent teško kreće, ako njegov stomak vari hranu, ali teško, onda se mokša primenjuje na centralnoj tački trećeg pršljena. Lekar će iskoristiti sve tri tačke (centralnu, levu i desnu) da bi istovremeno

Tibetanska medicina ne deli kičmene pršljenove prema delovima tela na vratne, torakalne i lumbalne, već ih jednostavno broji počev od jedan. (Prim. autora)

37

135

primenio mokšu ako se neka bolest tipa Badkan proširi na gornji deo tela i ako njegov stomak ne vari hranu. 4-5. Tibetanska medicina definiše funkcionisanje pluća kao aktivnost "pet majki i pet sinova". Delovi pluća koji su iza uspravne ravni srca (leđni deo) fukncionišu "kao pet majki", a delovi isped ravni srca (grudni deo) "kao pet sinova" i njihove centralne tačke nalaze se na četvrtom i petom pršljenu. Četvrti pršljen je mesto na kojem se leče bolesti pluća izazvane poremećajima rLunga, odnosno poremećajima funkcija "pet majki", odnosno bolesti u delovima pluća iza uspravne ravni srca. To su one bolesti u kojima pacijent ponekad ima osećaj kao da su mu pluća prazna. Tada se koristi samo srednja, centralna tačka. Ako pacijent, uz to, ima bolove, lekar će istovremeno primeniti mokšu na trima tačkama. Peti pršljen je mesto na kojem se leče bolesti pluća izazvane poremećajima Badkana, odnosno poremećajima funkcija "pet sinova", odnosno delovima pluća ispred uspravne ravni srca. Jedna tačka se koristi kad ima previše lučenje iz pluća. Ako je to lučenje plavkaste boje onda se koriste sve tri tačke, naravno, istovremeno. U jednom predavanju Dr Lobsang Dolma kaže da zapadni lekari obično odstranjuju delove pluća pacijentima obolelim od raka i, pozivajući se na učenja Tibetanske medicine, objašnjava zašto neki od njih, po njenom mišljenju, prežive, a drugi ne. "Ukoliko je", kaže dr Dolma, "odstranjen deo koji obavlja funkciju 'pet majki', pacijent će preživeti jer je tkivo tog dela pluća veće i jače. Ukoliko, pak, hirurg odstrani deo pluća koji obavlja funkciju "pet sinova", dakle deo pluća ispred

136

uspravne ravni srca, pacijentov život je ugrožen, jer su ti delovi pluća povezani sa brojnim, životno važnim krvnim sudovima, zbog čega će, posle eventualnog trenutnog i privremenog poboljšanja, nastupiti komplikacije i pacijent će umreti". 6. Šesti pršljen je centar životno važnih krvnih sudova. Kao i prvi, i šesti pršljen se koristi za lečenje ludila, ali i za lečenje osoba koje imaju potrebu da neprestano govore, kao i onih koje govore normalno i odjednom izgube svest. Za lečenje se koriste sve tri tačke istovremeno. 7. Za lečenje se koristi centralna tačka sedmog pršljena ako pacijent ima jako lupanje srca, onda kad je i na pacijentovom grudima vidljivo koliko srce jako i brzo udara. Tri tačke se istovremeno koriste kad pacijent oseća bolove u srcu. 8. Za osmi pršljen vezana je jetra. Kad je jetra oslabila ili kad je obolela zbog povećanog Badkana, onda se mokša primenjuje na jednoj tački. Na trima tačkama osmog pršljena mokša se primenjuje kad je pacijent, zbog slabe jetre, već znatno izgubio na težini i nema apetit. 9. Deveti pršljen je vezan za osmi, a mokša se na njemu primenjuje kad neka osoba podriguje i/ili povraća i kad jede i kad ne jede. Tri tačke se koriste kad pacijenta boli jetra bilo da se kreće, stoji, sedi ili leži. 10. Deseti pršljen je centar za lečenje žučnih poremećaja, ali za bolesti toplog tipa (akupunktura), za

137

razliku od drugog pršljenja koji je takođe centar za lečenje žučnih poremećaja, ali hladnog tipa (mokša). Ovaj pršljen se koristi za eliminaciju kamena iz žuči. Za razliku od zapadnih lekara koji hirurškima zahvatom vade kamen, lekar Tibetanske medicine će prvo odrediti kojoj vrsti bolest pripada, a zatim će mokšom ili zagrejanim (zlatnim) iglama rastvoriti kamen, da bi ga, potom, uz pomoć drugih sredstava izbacio iz pacijentove žuči. Ako je kamen vrlo veliki, onda se koriste sve tri tačke. Posle rastvaranja i izbacivanja kamena na ovaj način, žuč ponovo funkcioniše normalno. Tri tačke se koriste kad obolela osoba ima glavobolju zbog velikog kamena u žuči, kad izbacuje braonkastu žuč i kad su joj oči žute. 11. Jedanaesti pršljen je centar za lečenje slezene. Centralna tačka se koristi kad pacijent ima bolove u slezeni i kad mu je stomak nadut. Tri tačke se koriste kad je pacijent slab zbog oboljenja slezene, kad previše spava i kad slezena proizvodi zvukove u nadutom stomaku. 12. Dvanaesti pršljen je centar za želudac. Kad je želudac neke osobe izgubio toplotnu energiju i zbog toga ne vari hranu kako treba, onda se za lečenje koristi jedna, centralna tačka. Tri tačke se koriste za teže oblike istog problema, odnosno ako se nesvarena hrana zadržava u želucu, ako pacijent povraća i/ili ako ima proliv. 13. Trinaesti prišljen je centar semenovoda kod muškaraca i materice kod žena. Centralna tačka se kod žena koristi kad je isticanje ženine menstrualne krvi zbog nečega prekinuto ili

138

kad neprekidno teče i ne može se zaustaviti, a takođe i kad u materici nešto raste, a nije plod. Centralna tačka ovog pršljena se koristi za lečenje slabog kvaliteta muške sperme koja gubi snagu ili umire, čim muškarac ejakulira. Tri tačke se koriste kad je muškarčeva sperma "trula", odnosno kad je žuta i ima ružan zadah. Takođe se koristi i kad zajedno sa semenom izlaze krv i gnoj. Kod žena tri tačke se koriste kad ona ima belo ili žućkasto pranje, a takođe kad se krv i gnoj pojavljuju zajedno. 14. Četrnaesti pršljen je centar za probleme s bubrezima. Ako pacijent ima bolove u bubrezima i ako bubrezi obole od hladne bolesti, odnosno ako je energija rLung u njima poremećena, onda se za lečenje koristi jedna tačka. Tri tačke 14. pršljena nikako ne treba koristiti za lečenje bubrežnih bolesti muškaraca, jer su one povezane sa njegovim testisima. Kad bi se tri tačke ipak koristile, muškarac posle izlečenja bubrega ne bi mogao da dobija erekciju i postao bi impotentan. Za lečenje bubrežnih oboljenja kod žena ove tri tačke se mogu koristiti, a koriste se kad žena leži na leđima i zbog bolova ne sme da se pokrene. 15. Petnaesti pršljen je centar za probleme uriniranja i začeća. Centralna tačka ovog pršljena se koristi kad pacijent ne može da kontroliše izbacivanje mokraće, kad je neprekidno izbacuje ili kad ga "žari u kanalu" dok urinira.

139

Sve tri tačke ovog pršljena se koriste kad žena ne može da začne ili kad je muškarčeva sperma slaba. 16 Šesnaesti pršljen je centar za donji deo stomaka. Centralna tačka, ispupčenje ovog pršljena se koristi kad pacijent ima problema sa tankim crevom, odnosno kad je rLung poremećen, a poremećaj se manifestuje kroz povremenu nadutost stomaka i kroz razne zvukove u stomaku. Ako su zbog većeg poremećaja rLunga, gore nabrojane pojave stalne, onda se koriste sve tri tačke 16. pršljena. Primena mokše na ovim trima tačkama naročito je korisna za lečenje hemoroida. 17. Sedamnaesti pršljen se koristi za lečenje diizenterije i kad su "creva zavezana". Tri tačke se koriste kad u tankom crevu ima tumora koji ga blokira. 18. Osamnaesti pršljen je mesto na kojem se odražava mokraćni mehur. Centralna tačka se koristi kad u mokraćnom mehuru postoji kamen ili kad se javljaju problemi sa prostatom. Sve tri tačke se koriste kad problemi sa mokraćnim mehurom i prostatom postanu hronični i kad u njima nema toplote. 19. Devetnaesti pršljen je mesto na kojem se leče bolesti semena. Ako postoji bolest koja blokira izbacivanje semena, onda se koristi centralna tačka.

140

Kad problemi sa semenom postanu toliki da pacijent ne može da hoda, onda se koriste sve tri tačke ovog pršljena. 20. Dvadeseti pršljen je centar rLunga koji "čisti (stomak) na dole". Poremećaji ovog rLunga stvaraju neprijatne situacije. U takvim slučajevima gasovi izlaze iz čoveka nekontrolisano. Mokša se primenjuje samo na centralnoj tački ovog pršljena. Centralna tačka se koristi i kad su, zbog istog poremećaja rLunga, noge "umrtvljene", ukočene i kad su leđa ukočena. Ovo je maksimalno sažeti i zapadnom sistemu obrazovanja prilagođen opis lečenja primenom mokše i akupunkture na kičmenim pršljenovima. Tu vrstu lečenja ne primenjuju svi, već samo visoko specijalizovani lekari Tibetanske medicine, što u ovom slučaju znači poznavaoci usmenih tantri, usmenih učenja. Greške mogu da budu opasne po pacijenta, jer se u svakom od nabrojanih pršljenova stiče veliki broj nerava. Manje specijalizavanim lekarima se preporučuje da sve tri tačke na navedenim pršljenovima masiraju, jer opasnost postoji samo od primene mokše i/ili akupunkture, a ne i od masiranja. Tibetanska medicina ne predviđa primenu mokše i akupunkture na preostalim pršljenovima. Prema Tibetanskoj medicini postoji jedna vrsta energije koja nekontrolisano povećava seksualne nagone. Da bi neutralisali pojačanu seksualnu snagu tibetanski lekari upotrebljavaju lekove, ali posle njih primenjuju akupunkturu da bi "pacijentu olakšali teškoće".
10.7 AKUPUNKTURA

141

Akupunktura38 u Tibetanskoj medicini nije terapija koja pacijenta može potpuno da oslobodi bolesti, kako se to često pogrešno veruje na zapadu. Akupunkturu se kao pomoćno sredstvo u Tibetanskoj medicini koristi više od 2,5 milenijuma i to za umanjenje ili eliminisanje bolova, a lekari je najčešće izvode zlatnim, a ako njih nema, onda čeličnim iglama. Akupunktura, u stvari, eliminiše simptome, ali ne otklanja uzrok bolesti. Ona poboljšava cirkulaciju i opšte odbrambene sisteme organizma, ali njeno delovanje je kratkotrajno, oko tri meseca. Akuprešura je pritiskanje pojedinih tačka čovekovog tela i u Tibetanskoj medicini ima širu primenu nego akupunktura. Tibetanska medicina smatra da je akuprešura dobra za umor, pojačavanje cirkulacije krvi, nervozu i za depresiju. Akuprešura poboljšava varenje, umanjuje bolove izazvane zapaljenskim procesima, smanjuje ili eliminiše glavobolju itd, ali kao i akupunktura, ne može potpuno da izleči pacijenta. Tibetanski lekari primenjuju i preporučuju akuprešuru kao sredstvo za zaustavljanje kijanja, uzastopnog zevanja, drhtanja od straha i slično. Nekontrolisano noćno izbacivanje semena kod muškaraca, poluciju, Tibetanska medicina leči tako što lekar stavi ulje ili buter na semenovod ispod testisa i zatim primeni akuprešuru. Akuprešurna tačka za slične probleme kod žena nalazi se na spoju bedara i zdelice. Primenom akuprešure na toj tački eliminišu se i sekreti neprijatanih
Svetska zdravstvena organizacija (WHO) prihvatila je akupunkturu kao terapeutsku metodu. (Prim. autora).
38

10.8 AKUPREŠURA

142

mirisa iz vagine, kao što su belo pranje (prvi stepen sekreta prema Tibetanskoj medicini), žuti sekret (drugi stepen) i braon sekret (treći stepen) vrlo neprijatnog mirisa. Za otklanjanje umora očiju posle dugog čitanja ili gledanja televizije, preporučuje je pritiskanje tačaka "na srednjem delu tabana, onom koji ne dodiruje zemlju". Druga tačka za otklanjanje umora očiju je u centru vrata. Primenjuju se za primarne poremećaje rLunga. Lečenje oblogama je raznovrsno i uključuje primenu celog niza metoda u koje, između ostalih, spadaju: - čvrsti predmeti - kamenje - tuširanje hladnom vodom - tuširanje toplom vodom - tuširanje hladnom/toplom vodom pod pritiskom - biljni paketići - blato - kupanje u pari Tehnika hladnih obloga primenjuje se u lečenju zapalenjskih bolesti kao što su bolesti tipa mKhrispa i cirkulatorni poremećaji. Tehnika toplih obloga primenjuje se u lečenju hroničnih i nezapalenjskih procesa, kao što su poremećaji rLung i Badkan. U osnovi oleacija je vrlo jednostavan način lečenja i sastoji se od mazanja delova tela uljima ili uzimanjem odgovarajuće tečnosti ili hrane, kao što su ulja ili buter, bilo same, bilo sa drugom hranom kao
10.9 OBLOGE

10.10 OLEACIJA

143

što su pirinač, ovas, ječam i ostale žitarice. Oleacija jača telo, poboljšava varenje i druge vitalne funkcije i daje lepotu koži. Uzimanje prave količine oleativnog leka je ključni element u ovom načinu lečenja. Količinu leka/hrane koju će bolesnik uzeti lekar određuje na osnovu ispitivanja njegovih sposobnosti da hranu vari. U slučaju da su poremećaji locirani iznad grudi (glavobolja, bolovi u grlu i slični) onda se, uglavnom, primenjuje spoljna oleacija, odnosno mazanje uljem ušiju i glave. Tibetanska medicina primenjuje (unutrašnju) oleaciju naročito pri opstipaciji (zatvor) koji tumači kao "posledicu oticanja energije, odnosno kao oticanje rLunga kroz nerve rekto-analnog regiona". Oticanje rLunga, prema tibetanskoj medicinskoj teoriji, izazivaju brojne bolesti kao što su gastritis, razni stomačni poremećaji, rak i funkcionalni faktori poput stresa, uznemirenosti i slabe ishrane. Evo kako izgleda opis mera za "sprečavanje oticanja energije kroz nerve rekto-analnog regiona". Oleacija i losioni: Preporučuju se istopljeni i zagrejani maslac ili susamovo ulje. Standardna masaža: Tibetanski izvori je ne navode. Šaicu masaža: Treba masirati sledećih osam šaicu tačaka. 1. Tri palca ispod završetka grudne kosti. 2. Jedan palac levo od pupka. 3. Jedan palac desno od pupka. 4. Jedan palac levo od tačke 2. 5. Jedan palac desno od tačke 4.
10.11 SPREČAVANJE OTICANJA ENERGIJE

144

6. Jedan palac ispod pupka. 7. Tibetanski 11. pršljen. 8. Tibetanski 12. pršljen. Način masiranja: Tri kružna pokreta ili 7 kružnih pokreta ili 21 kružni pokret. Masiranje počinje od 1. tačke i nastavlja se po navedenom redosledu osam šaicu tačaka.
10.12 ZAUSTAVLJANJE ŠTUCANJA OLEACIJOM I MASAŽOM

Osim uzimanja hrane na neodgovarajući način (alapljivost, gutanje vazduha sa hranom) štucanje može početi ili se pogoršati i trajati dugo, zbog stresa i može biti krajnje neprijatno. Oleacija i losioni: Koriste se losioni koje priprema lekar Standardna masaža: Tibetanski izvori je ne navode. Šaicu masaža: Treba masirati sledeće dve šaicu tačke. 1. Tačka neposredno iznad grudne kosti. 2. Tačka na sredini donjeg dela grudne kosti. Leži na zamišljenoj liniji koja spaja muškarčeve bradavice. Način masiranja: Tačku 1 namazati losionom i masirati. Ako treba, masiranje ponoviti. Ako se štucanje nastavi, preći na tačku 2. i uraditi isto. Seksualni problemi kao što su prerano svršavanje, ukočenost i frigidnost, najčešće su posledica uznemirenosti, slabe telesne konstitucije, straha od seksa, loše informisanosti o seksu, slabe ishrane i neuvežbanosti. Oleacija i losioni: Vidrina mast.

10.13 LEK ZA PRERANO SVRŠAVANJE I FRIGIDNOST

145

Standardna masaža: Namazati donji deo kičme i delove oko nje. Masirati lupkanjem, trljanjem i gnječenjem Šaicu masaža: Po redosledu treba masirati sledeće šaicu tačke. 1. Prvi lumbalni pršljen 2. Prvi sakralni pršljen 3. Od 2. do 5. sakralnog pršljena 4. Oko 7,5 santimetara ispod pupka. "Osnovni cilj terapije (u Tibetanskoj medicini) jeste jačanje odbrambenog sistema organizma, odnosno osposobljavanje organizma da se sam bori protiv bolesti. (Tibetan medicine)" Dr Ješe Donden, lični lekar dalaj lame, u jednom intervjuu (Tibetan medicine): "Drago kamenje igra važnu ulogu (u očuvanju zdravlja ili u lečenju). Tirkiz pogoduje svim bolestima, a posebno u lečenju trovanja hranom i u bolestima jetre. Naročito je dobro nositi drago kamenje tokom žutice, a zanimljivo je da i kamen postaje žut. I rubin je dobar protiv svih bolesti, a ametist pomaže u lečenju lepre, bolesti grla i kad u telu postoji višak vode. Safiri su od male koristi, mada su, u izvesnoj meri dobri za nerve. Nošenje zlata i srebra nema nikakav bitan uticaj na čovekov orgnizam…" Dr Ješe Donden (Tibetan medicine): "Uticaj učestale seksualne aktivnosti na ljudsko biće zavisi od godišnjeg doba. Najpogodniji meseci za seks su septembar, oktobar, novembar i decembar." Dr Ješe Donden (Tibetan medicine):
10.14 CITATI O TERAPIJI I ČUVANJU ZDRAVLJA

146

"Jaja ne treba mešati sa belim lukom, niti pak pečurke sa uljem od maslačka." 1 11 1. .0 0M MO OK KŠ ŠA A U spoljne terapije spada i terapija poznata pod imenom mokša, moksa ili Hor mokša. Koristi se za poremećaje vitalnih tokova i vitalne snage ako prethodna terapija masažom nije bila uspešna. Mokša može i da se kombinuju sa masažom. Mokša je stavljanje (zagrejanog) ili paljenje biljnog paketića na mokša tačkama. Mokša je sistem koji bi se, uslovno i radi lakšeg svatanja, mogao uporediti sa akupunkturom, ali lekari Tibetanske medicine smatraju da je ovakvo upoređenja moguće u zapadnom sistemu mišljenja, ali da je u suštini potpuno neadekvatno. Među Tibetancima o mokši vladaju kontradikorna mišljenja. O njoj se govori kao o jednostavnom sredstvu koje mogu da primenjuju i laici, ali iskusni tibetanski lekari upozoravaju da je za njenu pravilnu primenu potrebno "visoko znanje koje se prenosi samo odabranima". U svakodnevnoj praksi za oba gledišta postoje temeljni razlozi. U prvom slučaju, uprošćena verzija mokše je glavni i najčešći način lečenja koji primenjuje narod Hor na severu Tibeta, pa je metod po njima i dobio ime Hor mokša. Taj narod, u praksi, gotovo svaku vrstu bolesti leči mokšom. Uzrok popularnosti mokše u severnom Tibetu možda leži i u tome što tamo stalno vladaju velike hladnoće, što nema lokalnih biljaka pa se moraju donositi iz drugih krajeva Tibeta, što je
11.1 PALJENJE BILJA NA MOKŠA TAČKAMA

11.2 MOKŠA ZA LAIČKU UPOTREBU

147

mokša vrlo jeftin, a efikasan način lečenja, a to je za ovaj veoma siromašan kraj vrlo značajno. Drugi važan elemenat za takvu popularnost mokše jeste u tome što u tom delu Tibeta gotovo i da nema fakultetski obrazovanih lekara. U izvesnoj meri slično stanje je i u Ladaku (Indija) i u drugim budističkim delovima Himalaja gde se primenjuje Tibetanska medicina. Hor mokša potiče iz duboke istorije, veoma je cenjena i popularna kao sredstvo za lečenje zato što je pacijent može primenjivati bez ičije pomoći. Hor mokša se preporučuje za primarne rLung poremećaje, a naročito se preporučuje za poremećaje izazvane stresom ili slične stresu, kao što su napetost izazvana uznemirenošću, histerija, delirijum, nervoza, nesanica i depresija. Za kućnu primenu mokše dovoljno je uzeti kašičicu anisovog semena i pomešati ga sa kašičicom samlevenog morskog oraščića. Smesu staviti u tkaninu kroz koju neće da iscuri i zavezati. Sve to, zajedno, stavi se u posudu sa malo istopljenog maslaca i zagreje se gotovo do ključanja. Ovaj "medicinski zavežljaj" treba primeniti što topliji, ali ga, naravno, treba ohladiti do temperature koju čovekova koža može podneti39.
11.3 MOKŠA ZA STRUČNU UPOTREBU
Pandan mokši u savremenoj medicini mogla bi da bude elektroforeza lekova na Hedovim zonama. Savremena medicina umesto trava u elektroforezi upotrebljava sastojke koji su ekstrahovani iz trava ili su sintetski. Elektroforeza vitamina B kompleksa, recimo, pomaže u slučajevima neuropatija. Elektroforezom se mogu ubacivati i hormoni i druge supstance. Lek se stavi u aparat, aparat se prisloni na kožu i električna struja ubacuje lek u telo pacijenta. Hedove zone, sa svoje strane podsećaju na akupunkturne ili šaicu tačke. (Prim. dr Nemanje Vlatkovića)
39

148

U drugom slučaju, znanje o mokši spada u tajna usmena učenja i njoj je posvećena Četvrta tantra Tibetanske medicine. Prema zakonima te tantre, mladi lekar kome stariji lekar treba i može da prenese Četvrtu, usmenu i tajnu tantru, mora da bude "perfektna vaza za tajna medicinska znanja sadržana u ovoj tantri". Učenja Četvrte tantre se ne prenose tek tako, a tibetanski lekari odbijaju da odgovore na pitanja o njoj. Poznavaoci ovih tajnih učenja smatraju da "većina studenata i poklonika Tibetanske medicine danas nema prave kvalifikacije da primi tajne usmene tantre". Oni koji su samo radoznali, neće čuti ništa od ove tantre. Međutim, evo nekoliko detalja o mokši sakupljenih u razgovorima i retkim pominjanjima u tekstovima koje su napisali tibetanski lekari. - Kada tibetanski lekar treba da primeni mokšu on će izvršiti određene predradnje koje zapadnjaku mogu da liče na bajanje. - "Lekar će", kaže dr Dolma, "svojim pevanjem mantri prethodno objasniti zlim duhovima da on nije tu da bi njih uznemirio". - Lekar, pored ostalog treba da "uzme tačne mere pacijentovog tela da bi odredio i lokalizovao pravu tačku na kojoj treba da upotrebi mokšu". - Primenom mokše u lečenju takozvanih hladnih bolesti lekar povećava toplotu bolesnikovog tela. - U slučaju "toplih bolesti", kakve su, recimo, bolesti jetre, mokša može da spreči posledice koje bi nastale u crevima, želucu i drugim organima za varenje. Mokša neutrališe masti u bolesnikovom telu. - Ako bolesnik ima česte dijareje, mokša može da reši taj problem.

149

- Kada pacijent pati od bolesti tipa rLung koja deluje na njegovo telo kroz sve telesne otvore, uputno je sprečiti oticanje vitalne energije iz tela upravo kroz te telesne otvore. Primenom mokše zatvaraju se putevi kojima vitalna energija otiče iz tela. Ovakvom blokadom kontroliše se stanje bolesnikovog rLunga i pogoršavanje bolesti biće sprečeno. - Mokšom može biti izlečena svaka vrsta gnojne upale. Mokša jednostavno "isuši" gnoj. - Mokša se može primeniti i kao preventivno sredstvo da ukloni uslove i okolnosti koje vode ka bolesti. - Mokša se ne primenjuje u danu u kojem se Mesec uopšte ne vidi. Dr Lobsang Dolma je duboko ubeđena da se mokša može i sme primeniti samo određenog dana i u određeno vreme dana. Prema njoj, negativni dani za primenu mokše su: utorak, subota i nedelja. Zašto je to tako? Ona objašnjava da je utorak dan vatre. Elemenat vatre dominira tim danom, a mokša je takođe element vatre i ako se dve vatre spoje - teško tom bolesniku. Mokša je, prema dr Dolmi, najefikasnija, ako se primeni u određene dane u mesecu. Ti dani se prepoznaju na osnovu nekih elemenata čovekovog ponašanja. Dr Dolma najozbiljnije tvrdi da će lekar skratiti život pacijentu, ako primeni mokšu pogrešnog dana u mesecu. Ona kaže da bi se u slučajju primene mokše u pogrešno vreme "bolesnikovo telo sudarilo sa mokšom". Zbog toga lekar mora precizno da zna kako da odredi vreme kada se mokša može upotrebiti. Takvo znanje prenosi se isključivo usmeno. Na primedbu da

150

takvo ponašanje lekara Tibetanska medicina podseća na postupke astrologa, dr Dolma odgovara da je "astrologija sastavni deo Tibetanske medicina". Tokom razgovora o mokši dr Dolma je više puta ponovila da je "mokša vrlo efikasno sredstvo za lečenje, ali i veoma opasno ako se ne upotrebi u pravo vreme i na pravi način". O efikasnosti jedne vrste lečenja koje je, sudeći po opisu mokša, svedoči i austrijski planinar i učitelj Hajnrih Harer koji je, pobegavši iz engleskog zarobljeničkog logora u Indiji, živeo među Tibetancima od 1943. do 1950. godine. On u svojoj knjizi "Sedam godina na Tibetu" pominje lečenje obolelog "prženjem kože usijanim gvožđem", ali ga ne opisuje detaljnije. "Jednom sam bio svedok", piše Harer, "kad je (monah) na ovaj način iz duboke nesvesti vratio u život već umirućeg pacijenta..." U drugom slučaju koji Harer pominje brat dalaj lame je pretrpeo srčani udar i više sati je ležao bez svesti. Harer piše da ga je lični dalaj lamin lekar povratio u život tako što mu je "pržio meso usijanim gvožđem". U prevedenim tekstovima nigde se ne govori o "prženju pacijnetovog mesa", ali postoje podaci o šest vrsta nokše: 1. Spaljivanje osušenog bilja obično ubranog na velikim visinama Himalaja. 2. Spaljivanje uz pomoć zlatne igle. 3. Spaljivanje uz pomoć srebrne igle 4. Spaljivanje uz pomoć bakarne igle. 5. Spaljivanje uz pomoć gvozdene igle. 6. Spaljivanje uz pomoć dragog kamenja.
11.4 MOKŠA I KALEDNAR

151

Da bi primenio mokšu lekara mora da zna komplikovani tibetanski medicinski kelandar, već opisan u drugom delu (7.4 - 9) pravila za ispitivanje pulseva. Evo kako izgleda kratki izvod iz jednog "kalendarskog" uputstva za lečenje mokšom: "Od 1. do 11. tibetanskog meseca, lekar ne treba da primeni mokšu na gornjem delu pacijentovog tela - od srca pa naviše. Od 11. do 12. meseca lekar ne sme da primeni mokšu na onom delu tela koje ograničavaju horizontalne kružne linije koje obuhvataju telo u visini srca i u visini bubrega. Od 12. do 14. tibetanskog meseca mokša se ne primenjuje na delovima tela od bubrega do tabana." Koliko god navedeni podaci izgledaju malo bitni i zanemarljivi s tačke gledišta lekara zapadne medicine, lekari Tibetanske medicine obavezno ih uzimaju u obzir ne samo pri primeni mokše, već i pri davanja lekova. Lekar tibetanske medicine dr Lobsang Rapgaj (Rabgay) opisao je i neke šaicu tačke koje se ne pominju u zapisanim, prevedenim i objavljenim tantričkim medicinskim tekstovima. Dr Rapgaj kaže da je deo informacija koje je objavio, uzeo iz "Tantre koja objašnjava" i "Usmene tantre koja podučava" (to je prvi slučaj da tibetanski lekar objavljuje delove usmenih tantri), a deo informacija dobio je razmenjujući iskustva sa drugim tibetanskim lekarima. On piše: "Na osnovu mojih istraživanja i posmatranja shvatio sam da bi se i sve mokša tačke mogle upotrebiti kao šaicu tačke za masažu (ovo je, ujedno, i prva glasno izrečena podela na šaicu i mokša tačke) i to bez
11.5 MOKŠA IZ TAJNIH USMENIH TANTRI

152

ikakvih teškoća i opasnosti. Postoje brojne činjenice koje podržavaju ovu tvrdnju. Iako potiče iz pradavne prošlosti, Tibetanska medicina je visoko sistematizovani i klasifikovani oblik medicine. Načini lečenja podeljeni su u tri osnovna niza, a plan lečenja pravi se na osnovu težine i mesta bolesti..." "U 'Usmenoj tantri koja podučava', u delu u kliničkoj medicini, masaža se", piše dalje dr Rapgaj, "preporučuje kao jedno od glavnih dopunskih lečenja za poremećaje rLung patologije. Ako je poremećaj tako težak da masaža ne uspe, a naročito ako je bolest hronična sa akutnim ispadima, onda se kao sledeće lečenje preporučuje primena mokše." 1 12 2. .0 0M MA AS SA AŽ ŽA A Prema savremenim lekaraima Tibetanska medicina, više od 60 odsto ljudi koji traže medicinsku pomoć obolelo je zbog: - preopterećenja na poslu, - nezdrave hrane, - loših životnih navika, - sukoba sa okolinom, - uzdržavanja da raščiste odnose sa drugim osobama - i zbog podcenjivanja sopstvene ličnosti. Kad otkriju da je pacijent oboleo zbog jednog od ovih uzroka, tibetanski lekari ga informišu da mogu da mu pomognu, ali ga upozoravaju da on najbolje može da pomogne sebi i to na dva načina. Jedan je da eliminiše uzrok bolesti, a drugi je da primeni i da primenjuje masažu. Pojam masaža u Tibetanskoj medicini u izvesnoj meri razlikuje se od pojma masaže poznatog na Zapa12.1 TIBETANSKA I ŠAICU MASAŽA

153

du. Reč kojom tibetanski lekari označavaju radnju sličnu masaži je dvosložna i glasi: San-Ie. San na tibetanskom jeziku znači kanal, a pod tim pojmom se podrazumevaju kanali kroz koje kruži energija. Ie znači ispravljati, čistiti. Otuda Sanie u Tibetanskoj medicini znači - poboljšavanje toka energije po organizmu. Tibetanski lekari razlikuju dve vrste pročišćavanja kanala: 1. tibetanska masaža 2. šaicu masaža40 Poznavanje tačaka za masažu razlikuje se od lekara do lekara, ali svi, uključiv i one koji su, pored Tibetanske, studirali i zapadnu medicinu, smatraju da su i tibetanska i šaicu masaža najefikasnija spoljna terapija za brojne bolesti. Klasična tibetanska masaža primenjuje se za poboljšanje opšteg stanja organizma, a preporučuje se svakome tokom proleća i jeseni i naročito, tokom zime. Ona maksimalno poboljšava cirkulaciju, vraća snagu mišićima, a koži prirodnu boju. Stres, napetost, nesanica, vrtoglavica i drugi poremećaji sličnog tipa mogu se otkloniti ovom masažom, ali uz primenu odgovarajućih ulja i losiona. Tibetanska medicina veći značaj pridaje primeni odgovarajućih ulja i losiona za masiranjene, a manji samom načinu masiranja. Ulja i losioni su lekovi koji treba da uđu u organizam, a maseru je ostavljena sloboda da odluči hoće li u tu svrhu da primeni:
40

12.2 MEDICINSKO ZNANJE ŠIROKIH MASA"

Tibetanski naziv za ovu specifičnu masažu je šaicu, a ne šiacu. (Prim. autora).

154

- trljanje - gnječenje - lupkanje/tapkanje - šaicu masažu - čišćenje Pacijent, prema Tibetanskoj medicini, mora aktivno da sudeluje u bilo kakvoj vrsti lečenja, pa i u terapiji masažom. On prvo treba da nauči da raspoznaje osnovne simptome i da u glavnim crtama zna njihove izvore, a dužnost lekara je da ga u tome pouči. Zbog toga su tibetanska masaža i šaicu masaža pretvorene u jednostavne tehnike lečenja, posebno su prilagođene za široku upotrebu i zato ih tibetanska medicina bezrezervno preporučuje. Prema tibetanskoj medicinskoj teoriji tibetanska i šaicu masaža su "osnovna medicinska znanja širokih masa", za razliku od drugih znanja Tibetanske medicine koja ne znaju ni svi tibetanski lekari. Tibetanska masaža i šaicu masaža su tako koncipirane da privuku pažnju širokih masa. Tibetanska masaža je takođe i jedan od dopunskih oblika lečenja, a pored tibetanskog sistema masiranja sadrži i kombinaciju poboljšanih tehnika kineske i indijske masaže. Šaicu masaža je način lečenja koji se primenjuje samo u Tibetanskoj medicini i prastarog je porekla. Stare tibetanske knjige kažu da su Tibetanci vekovima proizvodili biljna ulja i losione i farmaceutski su ih pripremali za terapeutsku masažu. Ulje je korišćeno za standardnu masažu i za masažu kod kuće, a farmaceutski pripremljeni losion za specifične bolesti, odnosno za šaicu masažu.
12.3 SREDSTVA ZA MASIRANJE

155

Pored ulja i losiona, za masažu, a posebno za mokšu, danas se upotrebljavaju biljke, ali to je onaj deo lečenja koji može i sme da obavi samo visoko obrazovani tibetanski lekar. Podaci o masiranju travama, samlevenim travama i čajevima i melemima od trava, kao i spravljanje lekova od trava, spada u visoko obrazovanje tibetanskih lekara, a znatnim delom i u usmene tantre. Postoje četiri vrste tvari koje se mogu koristiti za masažu: - biljna ulja - buter - masti - koštana srž Svaka od ovih tvari ima specifična terapeutska svojstva. Najjednostavnija i najčešće upotrebljavana sredstva za masažu su biljna ulja i buter.
12.4 MATERIJALI ZA MASAŽU

12.4.1 Biljna ulja Ima mnogo vrsta biljnih ulja koje mogu biti upotrebljene kao sredstva za masažu. Najefikasnije od svih biljnih ulja je susamovo, koje se može koristiti tokom cele godine, pogotovu ako nema drugih ulja na raspolaganju. Za masiranje u toku zime naročito se preporučuju Aquilaria ulja zbog njihovih hranljivih sastojaka i zbog svojstva da zagrevaju. Ulje od sandalovog drveta preporučuje se za masiranje tokom leta zbog njegovih osobina da rashlađuje.

156

12.4.2 Buter Buter se vekovima koristi kao lekovito sredstvo, ne samo u Tibetu, nego i u drugim, hladnim zemljama. Pre petog veka naše ere Tibetanci su buter upotrebljavali za zacelivanje opekotina i povreda. Danas se buter u Tibetu upotrebljava kao sredstvo za masiranje bilo sam, bilo u kombinaciji sa travama. Terapeutske osobine butera su enormne. Primenjuje se kao sredstvo za masiranje: - umornih mišića, - za jačanje cirkulacije, - za otklanjanje stresa i napetosti i - za ublažavanje nervoze i depresije. Buter ima osobinu da zagreva, a koristi se za lečenje poremećaja rLunga. Buter vraća koži prirodnu boju i ima osobinu da podmlađuje. Buter se koristi i u kombinaciji sa: - morskim oraščićem, - semenom anisa, - ječmenim prahom. Kad ovih artikala nema, onda se buter koristi sam. Najbolji za masažu je onaj buter koji je odležao izvesno vreme. U starim tibetanskim tekstovima stoji da je buter star godinu dana najbolji za lečenje poremećaja izazvanih stresom. U Tibetu se godinu dana star buter krave jaka koristi kao izuzetno efikasno sredstvo za šaicu masažu neurotičnih pacijenata i graničnih psihotičkih slučajeva. Prečišćeni (pretopljeni) buter je dobar za poboljšanje pamćenja i jačanje inteligencije.

157

12.4.3 Susamovo ulje Susam (Sesamum indicum, familia Pedaliaceae) je istočnoindijska, jednogodišnja biljka. Susamovo ulje spravlja se od malog i pljosnatog susamovog semena, slatkastog je ukusa i ima osobinu da: - blago povećava temperaturu tela, - oživljava kožu - vraća joj prirodnu boju, - deluje umirujuće na stres - smanjuje napetost, - podiže energiju organizma - jača njegovu snagu. 12.4.4 Ulje sandalovog drveta Sandalovo ulje ima opor ukus i osobinu da steže i hladi organske materije. Zbog toga je, tokom leta, zapravo i izvrsno sredstvo za opuštanje mišića i poboljšanje kvaliteta kože. U Indiji se dve do tri čajne kašičice sandalovog ulja pomešaju sa kantom hladne vode i u tu mešavinu stavljaju se umorna stopala i drže se tako oko 20 minuta. Ovaj način oporavka stopala primenjuje se kad su temperature visoke. 12.4.5 Vidrina mast Osim što se masti nekih životinja vekovima koriste za lečenje rana, koriste se i za masažu kad su mišići na leđima zategniti, u slučaju seksualne slabosti, gubitka spermatozoida i slabih bubrega. Kao najefikasnija mast za lečenje navedenih poremećaja pokazala se mast vidre. Losioni se dele na dve vrste, na one koje mogu da pripreme sami pacijenti i na one koje pripremaju samo iskusni lekari. Ovde su dati samo losioni koje pripremaju sami pacijenti.
12.5 LOSIONI KOJE PRIPREMAJU SAMI BOLESNICI

158

1. Kašičicu istucanog oraščića pomešati sa kašičicom istucanog ječma. Istopiti kašičicu i po, do dve, butera i pomešati sa smesom oraščića i ječma. Mešati dok se ne dobije fino granulirana pasta. Ovaj losion se preporučuje za probleme nastale kao posledica stresa i to za: - napetost, - glavobolju, - obamrle mišiće, - nesanicu, - vrtoglavicu, - lupanje srca i - histeriju. 2. Ako nema ječma, kašičicu samlevenog morskog oraščića izmešati sa kašičiom prethodno istopljenog butera. Mešati dok se ne dobije fino granulirana pasta. Ovaj losion se koristi za iste teškoće kao i prethodni losion, ali se posebno preporučuje i za: - lupanje srca, - uznemirenost, - i nemir. 3. Pomešati kašičicu samlevenog morskog oraščića, kašičicu samlevenog anisa i kašičicu i po rastopljenog butera. Mešati dok se ne dobije fino granulirana pasta. Ovaj losion je posebno efikasan u otklanjanju: - nervoze, - histerije i - drugih neurotskih simptoma. 4.

159

Kašičici samlevenog anisa dodati kašičicu butera. Mešati dok se ne dobije fino granulirana pasta. Ovaj losion se preporučuje za umorne oči, staračku slabovidnost i bolove u očima, ali i za bolna ili ranjiva stopala. Primenjuje se tako što se stopala prvo dobro operu, onda se losionom namažu bolni delovi. Potom se bolna mesta trljaju i blago gnječe. Masaža se izvodi u mirnoj, toploj sobi koja nije previše osvetljena. Najbolje mesto za masažu je pod. Maser na njemu neometano i slobodno može da "radi na pacijentu". Zamena za pod može biti jedino nizak krevet, prekriven čaršavom da spreči prljanje kreveta uljem. Pre početka masiranja treba proveriti da li je pacijent opušten. Ako nije, maser treba da zatraži da pacijent nekoliko puta duboko udahne i izdahne. Tokom masiranja potrebna je apsolutna tišina kako bi pacijent i maser mogli da osete i da prate jedan drugog. Oni treba da razgovaraju samo ako je to zaista neophodno, ali i ta komunikacija treba da bude što kraća. Opipavanjem stomaka maser proverava da li u njemu postoji ikakav zapalenjski proces ili možda kakav otok, jer se u takvim slučajevima masaža uopšte ne primenjuje. Kad i ako utvrdi da ni jedan stomačni organ nije otekao, niti je upaljen, maser onda počinje polako da opipava i da blago pritiska zdrave ili obolele delove tela. Ako pacijent ne reaguje negativno na te pritiske, onda se mašaža može primeniti i naravno, ako pacijent pokazuje da oseća olakšanje, svakako ga treba masirati.
12.6 PREDRADNJE

160

Ako pacijent na opipavanje i na pritiske reaguje negativno i kaže da oseća bol ili da ima bilo koji drugi problem, od masaže, naravno, treba odustati. Međutim, ima slučajeva u kojima treba primeniti masažu, čak i kad pacijent reaguje negativno, ali o tome isključivo odlučuje lekar i masaža se izvodi pod njegovim nadzorom ili je on sam izvodi. Lekar će, pre nego što primeni masažu, proveriti ne radi li se možda o unutrašnjoj bolesti ozbiljne prirode. Pre početka masiranja dobro treba ispitati kožu oko obolelog dela tela ili u tački i oko tačke u kojoj se reflektuju unutrašnja obolenja. Koža u tim delovima ili oko njih, može biti hladna ili vlažna zbog loše cirkulacije ili može da bude suva i naborana zbog rLung problema. Ukoliko u organizmu postoji upala ili poremećaj vezan za organe za varenje, na koži se može pojaviti osip ili crvenilo. 12.6.1 Specijalne predradnje Posle opipavanja, dodirivanja i ispitivanja kože, opipavaju se i pritiskaju šaicu tačke. Kako je svaka od ovih tačaka nervima vezana za velike organe i sisteme u telu, svaki poremećaj jednog organa ili sistema, poslaće centripetalni impuls kičmenoj moždini, što zdravi organi neće učiniti. Kada takav signal stigne u kičmenu moždinu, onda nervi odgovarajućeg pršljenja postaju preosetljivi. U takvim slučajevima lagani spoljni dodir ili blagi ubod iglom u kožu koja pokriva odgovarajući pršljen, izaziva bol, a ponekad čak i obamrlost. Naravno, ako unutrašnji organ nije oboleo onda blagi ubod neće izazvati takvu reakciju.

161

12.6.2 Primena tibetanske i šaicu masaže Šaicu masaža se, pre svega, preporučuje za stabilizaciju nervnog sistema i za lečenje psiholoških poremećaja. Standardna tibetanska masaža u kojoj ima lupkanja, trljanja i gnječenja, naročito je uspešna za sve poremećaje i probleme nastale kao... - posledica stresa, zatim - za poboljšanje cirkulacije, - za oživljavanje iscrpljenih mišića, - za poboljšanje gipkosti kože, - za poboljšanje funkcionisanja celog tela i - za dizanje temperature tela. Standardna tibetanska masaža i specijalna, šaicu masaža primenjuju se za lečenje raznih bolesti, počev od - neuralgije, - paralize, - nesanice, - kardio-vaskularnih poremećaja do multiple skleroze, - išijalgije, - bolova u kičmi, - diskushernije, pritisnutog nerva, - polio i - drugih mišićnih poremećaja. Obe masaže se preporučuju i kao dodatna, dopunska terapija za većinu neurotskih poremećaja kao što su - nervoza, - napetost, - depresija, - razne vrste fobija, pa čak i za - neke tipove granične psihoze.

162

12.6.3 Kontraindikacije: infekcije - upale Standardna tibetanska masaža i specijalna tibetanska masaža šaicu kontraindikovane su, ne smeju se primeniti, za niz obolenja izazvanih infekcijama i upalama. Obe masaže se naročito ne smeju upotrebiti u sledećim slučajevima: - sve vrste poremećaja varenja, - kod čiraša, - obolenja jetre i žuči kao što je recimo žutica i u - slučajevima takozvane vodene bolesti, odnosno kad bubrezi redovno ne izlučuju tečnost. 12.6.4 Najpogodnije vreme za masiranje Najpogodnije vreme za masažu je kasno uveče ili kasno pre podne, svakako pre ručka. Masiranje se, u principu, ne preporučuje, niti se praktikuje, rano ujutru, u topla popodneva i kasno noću. Nije uputno masirati pacijenta neposredno posle obeda jer se krv tada koncentriše u oblasti stomaka i aktivno učestvuje u varenju hrane. U vreme varenja hrane periferni delovi tela dobijaju manje krvi i masaža nije dovoljno efikasna. Kada je hrana svarena, kad stomak više nije pun i kad krv ponovo počinje ravnomerno da teče u sve delove tela, vreme je za masažu. 12.6.5 Masiranje zimi naročito se preporučuje Najbolja sezona za masiranje je zima kada je metabolizam čoveka najaktivniji. Zbog toga je i neophodno da čovek zimi uzima jaču hranu. To je, u stvari, apsolutno nužno da bi se održalo aktivno stanje organizma koji zimi troši mnogo više energije i potrebna mu je veća toplota. Ako čovek ne uzima dovoljno i ne uzima pravu hranu, onda njegov organizam počinje da troši sopstvene izvore i rezerve, javljaju se nedostaci pojedinih materija, što ostavlja

163

pogodan prostor za nastanak raznih bolesti. Upravo zbog toga, pri odlučivanju o masaži, mora se uzeti u obzir i trenutno godišnje doba. Jedna osoba može da postigne maksimalni nivo zdravlja ako je u stanju da menja svoju ishranu i ponašanje zavisno od trenutnog godišnjeg doba. Pored uzimanja jake hrane, drugi način da se osigura stalan priliv energije jesu obloge i masaža. Tokom zime, pogotovu ako je oštra, treba masirati ne samo bolesne, nego i zdrave osobe. U vreme zime korišćenje ulja i losiona takođe se posebno preporučuje jer stvara dodatnu zaštitu od hladnoće. 12.6.6 Masiranje tokom ostalih godišnjih doba Tokom proleća potreba za energijom je još velika, iako temperatura raste, a tempo razmene materija opada. Zbog toga se masaža i dalje preporučuje, ali ne onako često kao tokom zime, već najviše tri puta sedmično. Potrebe za energijom rastu ujesen, pa time raste i potreba za masažom. Temperatura okoline tokom leta je toliko visoka da je potreba organizma za energijom maksimalno smanjena. Standardna masaža za poboljšanje opšteg stanja organizma nije uopšte preporučljiva, ali za lečenje pacijenta masažu treba primeniti. Uljem ili losionom maser prvo namaže svoje dlanove i prste, a onda ih, blagim udarima celih šaka, prstiju i dlanova, nanosi na telo pacijenta. Dlanovi i prsti treba da budu topli i po temperaturi što bliži pacijentovoj, a udari treba da budu ravnomerni i u jednom pravcu.
12.7 TEHNIKE MASAŽE

164

Udarima se poboljšava cirkulacija, pacijent se navikava na dodir i priprema za trljanje i gnječenje. U svim vrstama masaže upotreba ulja ili losiona je ključna terapija i njen značaj prevazilazi značaj upotrebe ruku. Posle mazanja uljem počinje masaža trljanjem u oba pravca. Na kraju se izvodi najvažniji deo masaže, gnječenje. Gnječe se obično mesnati delovi, ali gnječenje počinje od ramena, zatim se gnječe zadnjica, dlanovi i donji delovi nogu, pa bicepsi. Takođe se preporučuje i masiranje zglobova. Uljem se prvo maže pacijentova glava, a u ušnu školjku se sipa nekoliko kapi. Onda se mažu dlanovi i tabani, pa leđa, grudi, ruke i noge. Oči, predeo srca i genitalije se ne mažu ni uljem, niti losionima. 12.7.1 Tehnika trljanja Trljanje se izvodi snažnim kružnim pokretima uz pritisak na telo celim dlanovima i prstima. Trljanje se izvodi na svim delovima tela, izuzev na osetljivim delovima - srcu, genitalijama i očima. Trljanje je efikasno za cirkulaciju, otklanja umor, poboljšava gipkost mišića, jača mišiće, smanjuje ili otklanja bolove u leđima, u ramenima i u nogama oteklim od umora. 12.7.2 Tehnika gnječenja Ekstremiteti se gnječe palcem, kažiprstom i srednjim prstom, a svim prstima i dlanovima gnječe se mesnati i drugi delovi tela kao što su zadnjica, tabani, dlanovi, ramena itd. Gnječenje mesnatih delova je posebno efikasno za opuštanje napetosti i ublažavanje stresa jer su to delovi tela koji (pod)nose najveću napetost.

165

Više od polovine problema na koje se pacijenti žale odnosi se na takozvane humane probleme, odnosno na probleme nastale iz odnosa sa okolinom. Kada čovek, bilo zbog čega, ne može na prirodan način da izrazi svoje emocije i kad te emocije ne izlaze iz čoveka takozvanim psihološkim putevima, onda one nalaze druge puteve da to učine. Umesto da iskali bes na licu koje ga je izazvalo, bilo vikom ili svađom sa izazivačem besa, pacijent počinje da se žali na glavobolju, umor, vrtoglavicu i na niz drugih simptoma karakterističnih za ovaj problem. Veliki deo napetosti zadržava se u mišićima i mesnatom delu tela. Njihovim gnječenjem, uz upotrebu ulja i losiona, pacijenti se vrlo brzo, u najvećem broju slučajeva, oslobađaju napetosti. Zglobovi su drugi delovi tela na kojima iskusan lekar ili iskusan maser mogu primeniti tehniku gnječenja. Njihovo gnječenje u slučajevima artritisa može doneti veliko olakšanje. Međutim, maser mora vrlo precizno da dozira gnječenje i mora da bude apsolutno siguran da njegovi zahvati ne pogoršavaju pacijentovo stanje. Ako pacijent oseti i najmanji bol, gnječenje treba prekinuti i umesto njega treba primeniti tehniku trljanja. Ako pacijent i u tom slučaju oseti bol, onda treba odustati od bilo kakve masaže. 12.7.3 Dijagnostika za masažu i upozorenja Najbrži način da se utvrdi oblast ili tačka za masažu jeste pritisak na onaj deo za koji pacijent kaže da je oboleo ili obamro ili lekar utvrdi da je otekao. Drugi način je da se na osnovu pacijentovog opisa bola pretpostavi o kakvom se obolenju radi i da se, potom, ispitaju medicinski već utvrđene tačke na kojima se jav-

166

ljaju simptomi obolenja pojedinog unutrašnjeg organa. Ako bilo koja vrsta pritiska olakšava bol pacijentu, ako se, posle prekida pritiska, udubljenje u oteklini polako popunjava, ako pacijentu u nekom delu obamrlog regiona ipak oseti dodir, onda su to tačke koje treba masirati. U takvim slučajevima i nije potrebno veliko medicinsko znanje da bi se primenila tibetanska masaža. Međutim, ako se radi o pacijentu koji ima - visoku temperaturu, - zapalenjski proces, - infekciju ili - otekline izazvane zadržavanjem tečnosti u telu, onda je, za određivanje regiona ili tačaka za masažu, neophodno najmanje osnovno medicinsko znanje. Treba biti veoma oprezan i prekinuti masažu ako pritisak i trljanje obolelih ili odgovarajućih delova ne eliminišu i ne umanjuju bol i muku pacijenta. Pravilo je da se masaža ne primenjuje na pacijentima koji... ... imaju temperaturu ... imaju groznicu ... se osećaju omamljeni ... su preosetljivi. 12.7.4 Znaci preteranog masiranja Događa se da maser, u želji da pomogne, pretera masirajući pacijenta. U takvim slučajevima masažu treba prekinuti i ne primenjivati je više tokom tog godišnjeg doba. Postoje brojni simptomi koji pokazuju da je primenjena prevelika doza masaže kao leka. Masažu treba prekinuti i zaboraviti je kao metod u toku određe-

167

nog godišnjeg doba, u slučaju kad se kao posledica pojave dva ili više simptoma iz sledeće grupe simptoma: - vrtoglavica, - lupanje srca, - jeza, - drhtavica, - glad, - žeđ, - malaksalost, - obamrlost, - bol i - pospanost . Da bi se masažom postigao maksimalni efekat, posle svakog masiranja primenjuje se jedinstvena tibetanska tehnika čišćenja. Postupak je isti posle standardne tibetanske masaže i posle šaicu masaže. Zadatak čišćenja je da neutrališe, odnosno da otkloni sve posledice koje masaža eventualno izazove. Dok je masaža verovatno jedna od najterapeutskijih metoda za lečenje mnogih poremećaja izvazvanih stresom, njena primena izaziva pojačano lučenje mukoze koju luče mukozne membrane u telu, a takođe pojačava aktivnost limfnog sistema. Pacijenti se posle masaže često žale na tromost, pospanost i umor. Tehnika čišćenja sprečava ove nuz pojave. Tehnika čišćenja je u stvari upotreba biljnog praška (u Tibetu od biljke čikpea) za čišćenje masiranog mesta od ulja ili losiona. Biljni prašak sprečava skupljanje i gomilanje sluzi u telu pacijenta. Pored toga, čišćenje daje ton koži i jača je. Posle masaže pacijent se mora odmoriti nekoliko minuta. Na masirana mesta, naročito na ona u koja su
12.8 TEHNIKA ČIŠĆENJA

168

utrljavana ulja i losioni, blago treba utrljati i biljni prah. Utrljani prah treba da odstoji najmanje 5, a najviše 10 minuta, pacijent za to vreme treba da bude umotan u peškir ili u ćebe kako bi zaržao temperaturu tela. Ukoliko pacijent želi da se okupa posle masiranja, preporučuje mu se da sačeka nekoliko minuta. Pre nego što uđe u vodu ili pre nego što se tušira pacijent treba da poprska vodom svoje oči, srce i genitalije. Tek nekoliko minuta zatim može da uđe u vodu i treba da ulazi polako i postepeno, deo po deo. U slučajcima kad je pacijent... - fizički vrlo slab, - kad pati od anemije, - kad ima vrtoglavice, - kad ima lupanja srca, - kad je napet - ili je u stanju posle stresa... ... za čišćenje se preporučuje prah od ječma ili ovsa. Primena sva tri sredstva za čišćenje istovremeno pojačava cirkulaciju i gipkost kože. U slučaju da se klasična opšta masaža ne pokaže dovoljno efikasnom ili pak pacijent želi dodatnu masažu i posle gnječenja, onda mu se kaže da se odmori kraće vreme i potom se pristupa šaicu masaži za poboljšanje opšteg stanja organizma. Za primenu šaicu masaže potrebno je iscrpno poznavanje anatomije, a tačke koje treba masirati otkrivaju se ili određuju na više načina. Prvo treba ispitati one površinske delove tela u kojima pacijent oseća bol.
12.9 ISPITIVANJA PRE PRIMENE ŠAICU MASAŽE

169

Lekar to čini blagim dodirom, blagim pipanjem ili blagim stiskanjem delova tela na koje ga pacijent usmeri. Ukoliko lekar ne dodiruje jednu tačku, već veću površinu tela, onda treba da upotrebi i prste i dlanove obe šake. Ako je čovek zdrav, on će na te i takve vrste dodira reagovati isto ili uopšte neće reagovati, ali ako je bolestan, lekar će odmah primetiti razliku, što je signal za dalja ispitivanja. Ako je koža na nekom delu tela hrapava, suva, osetljiva ili obamrla, to je siguran znak da neki unutrašnji organ loše funkcioniše. Sledeći lekarev korak je da malo stegne obe strane tela istom snagom. Pogođeni delovi će biti ili preosetljivi ili uopšte neosetljivi. Najzad, kad se otkrije deo koji je pogođen, treba ga blago dodirivati ili opipavati da bi se utvrdila tačka u kojoj je signal obolenja najjači. Treba zatim utvrditi da li se, možda, radi o problemu, bolesti u samoj koži, ili nešto dublje u potkožnom tkivu, ili još dublje u mišiću koji ta koža pokriva. Ako su odgovori na sva ova pitanja negativni, onda treba otpočeti ispitivanje čiji je cilj da otkrije o kom se unutrašnjem organu radi. U tom ispitivanju mnogo može da pomogne ako se svaka pretpostavka ispita i proverom pršljena koji odgovara organu za koji lekar, na osnovu simptoma na koži, pretpostavi da je oboleo. Prvo treba proveriti izgled kože na pršljenu i oko njega. Ako je taj deo kože suv, hrapav ili grub, radi se o poremećaju tipa rLung, ako je koža crvenkasta i ima pege, radi se o poremećaju tipa mKrispa, a ako je bleda i hladna o poremećaju tipa Badkan.

170

12.9.1 Način masiranje šaicu tačaka Za masiranje šaicu tačaka mogu se koristiti bilo palčevi, bilo koji od tri srednja prsta, zavisno od toga kako lekaru ili maseru odgovara i koliko je masaža efikasna. Pacijenta treba masirati kružnim pokretima, u smeru kazaljke na satu. Mada se u starim tekstovima ne pominju pokreti suprotni smeru kazaljke na satu, i oni mogu biti upotrebljeni, ako se pokažu efikasnim. Na šaicu tački koja se masira, mogu se izvesti: - 3, - 7 ili - 21 kružni pokret. 12.9.2 Šaicu tačke na čovekovom telu Među najpogodnije šaicu tačke za masažu su one koje se nalaze na lobanji i na kičmenom stubu. Tradicionalni tibetanski način za utvrđivanje mesta gde se one nalaze jeste merenje prstima i palčevima. Od ukupno 78 tačaka, o kojima se u Tibetanskoj medicini govori kao o šaicu tačkama, ovde je opisano samo onih 45 koje se određuju prema anatomskom rasporedu. Ostale šaicu tačke spadaju u usmena učenja. (Iskusni lekari primenjuju šaicu masažu i na tačkama koje nisu šaicu već su odraz bola, otekline, blokade, nerva ili mišića.) Šaicu tačke na lobanji: tačka kako se nalazi 1. kruna glave 20 širina prsta od vrha nosa. 2. zadnja fontanela 24 širina prsta od vrha nosa 3. prednja fontanela 12 širina prsta od vrha nosa

171

3 širine prsta od zadnje zadnja fontanela fontanele, desno i levo dole, ka ivici kose. 6/7.l eva i desna širina palca od vrha ušne prednja fontanela školjke prema slepoočnici. Šaicu tačke na kičmenom stubu41 tačka pršljen šaicu klasifikacija 8 prvi tačka stresa i rLung oboljenja 9 peti tačka pluća 10. šesti tačka kičmene moždine, vitalna rLung tačka 12. sedmi tačka srca 12. 12. tačka slezine 13. 12. tačka želuca 14. 13. tačka regenerativnih organa 15. 14. tačka bubrega 16. 16. tačka debelog creva 17. 17. tačka mokraćnog mehura 18. 19. tačka reproduktivnog fluida 19. 20. donja/silazna tačka rLunga 20. Neoznačen neklasifikovana šaicu tačka Ostale šaicu tačke: TačkaLokacija Klasifikacija 21. Na grlu, tačno Zajednička tačka iznad grudne kosti. srca i kičmene moždine.

4/5. leva i desna

Tibetanska medicina ne deli pršljenove prema delovima tela, na vratne, torakalne i lumbalne, već ih jednostavno broji. (Prim. autora).

41

172

22. Tačka na grudnoj Tačka srca kosti u kojoj se seku linija koja spaja bradavice i linija koja spaja vrh nosa sa pupkom. 23. Trostruka tačka, poznata i kao vrh želuca. Badkan tačke jedan palac ispod grudne kosti,

24. Trostruka tačka, mKrispa tačke srednji deo želuca palac ispod tačke 23. 25. Trostruka digestivna rLung tačke tačka, palac ispod tačke 26. Dvostruka tačka A tačka debelog palac levo i desno creva od pupka 27. Dvostruka tačka B tačka debelog dva palca levo i creva desno od pupka 28. Tri palca mehura Tačka mokraćnog ispod pupka

24.

173

29. U udubljenju ispod Tačka za poboljšanje donje usne govora 30.i 31. U centru čela, 3,5 do 4 cm iznad oznaka linija obrva 32.i 33. Između 7 pršljena oznaka dela ramene kosti. 34.i 35. Na lopaticama, od oznka prsta levo i desno. 36.i 37. Iza ušnih školjki oznaka nastaje kad se otvore usta. Bez posebnih

Bez posebnih i vrha unutrašnjeg

Bez posebnih 5. pršljena, četiri

Bez posebnih u udubljenju koje

taći

38.i 39. Kad pacijent okrene Tačke za glavu što je moguće zaustavljanje više desno ili levo, konac krvarenja spušten od vrha nosa doće te dve tačke na ramenu 40.i 41. Nalaze se između noktiju i prvog oznaka zgloba nožnog palca Bez posebnih

174

42.i 43. Širina prsta oznaka dela pete

Bez posebnih uvis od donjeg

44.i 45. Kad pacijent opruženih ruku, oznaka srednjim prstom dotakne spoljni deo butine.

Bez posebnih

12.9.3 Terapeutske osobine tri prve šaicu tačke 1. Masiranje prve šaicu tačke (temeni deo lobanje 20 širina prsta od vrha nosa) ima najveću terapijski snagu, jer se u njoj ukrštaju tokovi rLunga, mKrispa i kroz nju prolaze krvni sudovi, nervi i limfni sistem. 2. Masiranje druge tačka (24 širina prsta od vrha nosa) ima takođe veliko terapeutsko dejstvo, jer kroz nju prolaze putevi rLunga, mKhrispa i Badkana. 3. Treća tačka takođe pruža terapeutske prednosti, ali je manje efikasna od prethodne dve, jer je, uglavnom, čine kosti, ligamenti i limfni putevi. Posle stavljanja losiona, jagodicama palca ili jagodicama tri srednja prsta masirati svaku od ovih tačaka, prema navedenom redosledu, i svaku masirati sa po 3, 7 ili 21 kružnim pokretom. Tehnika čišćenja ne primenjuje se posle masiranja tačaka na lobanji.

175

12.9.4 Terapeutske osobine nekih šaicu tačaka - Vrtoglavica, mutna glava i zujanje u ušima su najčešće posledice bolesnih bubrega, anemije, nesanice, napetosti, stresa i slabe ishrane. Uz upotrebu losiona koji se dobija od lekara, treba masirati svih sedam tačaka na lobanji i tačke 8, 9, 10, 11, 12 i 14. - Za klasičnu glavobolju treba masirati sedam tačaka na lobanji i tačku 12. - Za bolove u leđnim mišićima, treba masirati tačku 14. - Ako su bubrezi bolesni onda treba apsolutno isključiti masiranje tačke 14 po sistemu trostrukih tačaka, zato što se upravo na mestu dve tačke u sistemu trostrukih tačaka, nalaze i sami bubrezi. - Masiranje tačke 14 maksimalno je efikasno za otklanjanje zujanja u ušima. Prema Tibetanskoj medicini uši su u direktnoj genetskoj vezi sa bubrezima. - Stari tibetanski tekstovi iscrpno opisuju histeriju i kažu da se može lečiti popravljanjem toka energije, odnosno uklanjanjem bolesti tipa rLung iz nervnog sistema pacijenta. Obe vrste masaže i mokša su posebno dobri spoljni načini za lečenje histerije. U slučaju ove bolesti treba masirati sve tačke od 1 do 12. - Pored nekih infekcija i pojedinih bolesti, najčešći uzrok nesanice je stres. Zbog nervne uznemirenosti i napetosti ljudi često ne mogu da odspavaju ni sat dva, a normalan san je neophodan organizmu. Drugi uzroci zbog kojih se javlja nesanica su položaj u kome se spava, ukočenost, bolovi, visoki pritisak i poremećaji u trbuhu. - Lupanje srca ne mora uvek biti posledica bolesti. Tibetanska medicina izričito naglašava da lupanje srca izazvano neprikladnom ishranom i lupanje srca

176

nastalo kao posledica sukoba sa okolinom, "ne ostavljaju nikakve ozbiljne posledice". Produženi period iritacije, besa, nesigurnosti i stresa takođe izazivaju lupanje srca i takvi ponovljeni napadi mogu izazvati nesanicu. Međuitim, nesanica se javlja i kao posledica niza poremećaja, ali najčešće kao posledica anemije i preosetljivosti. U svim takvim slučajevima treba masirati šaicu tačku broj 7. 1 13 3. .0 0U UM MI IR RA AN NJ JE EN NA AT TI IB BE ET TA AN NS SK KI IN NA AČ ČI IN N U sačuvanim zapisima, a naročito u usmeno prenošenom znanju, Tibetanska medicina znatnu pažnju posvećuje smrti, odnosno simptomima koji najavljuju smrt, njihovom lečenju, a u najgorem slučaju i religijsko-medicinskim pripremama bolesnika za složeni proces umiranja. U nezapisanom delu Tibetanske medicine "Tajna usmena učenja u osam grana nauke o lečenju" jedno celo poglavlje posvećeno je smrti, ali njega poznaju, ili bolje rečeno, ono je dostupno samo odabranim lekarima. Čitalac se, zbog toga, kao i autor, mora zadovoljiti retko zabeleženim izjavama ili oskudnim informacijama razbacanim po retkim pisanim izvorima o umiranju. Pored simptoma koji imaju realnu i naučno priznatu vrednost i u zapadnoj medicini koja ih takođe tumači kao najavu izvesne smrti obolelog, Tibetanska medicina ubraja i one znake koje zapadna nauka, bez mnogo rezervi, svrstava u magiju i magijske obrede. U simptome opšteg stanja bolesnika, a posebno u vesnike smrti, Tibetanska medicina svrstava i snove, što i nije toliko strano zapadnoj psihijatriji, ali kako "nesta13.1 PREKID VEZE IZMEĐU NEBA I ZEMLJE

177

janje povremene refleksije koja se pojavljuje na nebu" ili "prekid veze koja povezuje zemlju sa nebom u dimenzijama kosmosa" prihvatiti kao simptome koji najavljuju smrt neke osobe? Evo kako, bukvalno prevedeno sa engleskog, glasi jedno takvo uputstvo objavljeno u zvaničnom časopisu "Tibetanska medicina" koji u Daramsali, u severozpadnoj Indiji, izdaju tibetanski lekari izbeglice: "Ustanite rano ujutro i ako je nebo čisto, stojte na suncu goli, opruženih udova i sa štapom ili brojanicama u rukama. Poluzatvorenih očiju dugo zurite u centar sopstvene senke, a zatim, zureći i dalje na isti način, podignite pogled ka nebu i tada će se pojaviti slika refleksija života. - Ako su udovi slike u refleksiji kompletni i ako je boja bleda i prozračno bela, onda život čoveka o kome je reč nije u opasnosti. - Ako se u slici pojavi nešto dodatno ili ako nešto nedostaje, onda je moguće utvrditi vreme smrti. Prema boji je moguće utvrditi koje je zlo prouzrokovalo bolest. Prema obliku je moguće utvrditi da li oboleli meditacijama može preokrenuti svoje stanje. - Ako u odrazu refleksije nedostaje štap, to znači da je "božanstvo koje štiti pacijenta otputovalo" i da će bolesnik umreti u roku od 5 godina. - Ako nedostaje desna ili leva ruka, smrt će stići za tri godine. - Ako nedostaje gornji deo vrata, smrt dolazi u roku od 5, a ako nedostaje ceo vrat u roku od 3 meseca. - Ako nedostaje gornji deo tela, bolesnik će umreti za dva meseca, a ako nedostaje donji deo tela, za mesec dana.

178

- Ako nedostaje desni deo tele pacijent će umreti za 29 dana. - Ako u odrazu ne postoji levi deo tela smrt ća nastupiti za 21 dan. - Ako je refleksija nalik kvadratu - smrt treba otkloniti (odložiti) meditacijama. - Ako je odraz okruglog ili ovalnog oblika ili ima formu polumeseca, onda se smrt može odložiti obrednim ritualima. - Ako je slika smotana ili trouglastog oblika onda je bežanje od smrti nemoguće i treba jačati vrline bolesnika i tako ga pripremati za umiranje". Međutim, Tibetanska medicina poznaje i drugu, opipljiviju vrstu simptoma koje uzima u obzir pri formiranju opšte slike o zdravlju pacijenta, odnosno pri najavljivanju njegovog "bržeg ili sporijeg umiranja". Prema klasifikacijama tibetanske medicine postoje dve vrste smrti: 1. smrt u nevreme 2. smrt zbog toga što su (prirodni) elementi potrošeni. Ispitivanje predznaka smrti izvodi se na tri načina: 1. Ispitivanjem spoljnih znakova na telu. 2. Ispitivanjem unutrašnjih znakova. 3. Ispitivanjem skrivenih znakova uma/svesti Druga i treća grupa znakova nisu opisane, a prva se zasniva na pažljivom posmatranju pacijentovog tela. - Prvo se istražuju i upoređuju oblici i boje delova tela, a potom disanje i krvni sudovi, pre svega vene.
13.2 SIMPTOMATOLOGIJA SMRTI - PRVI DEO

179

- Ako su nokti i na rukama i nogama pobledeli ili postali pepeljasti, oboleli će umreti u roku od devet meseci. - Ako su beonjače obolelog počele da se smanjuju, oboleli će umreti u roku od 5 meseci. - Ako u udubljenju na vratu, takozvanim đavolovim vratima, pramen kose raste uspravno (pravo), bolesnik će umreti u roku od 25 dana. - Ako su kolena neprirodno izbočena, bolesnik će umreti u roku od mesec dana. Navedeni znaci moraju biti ispitani pre ovih kojih slede: - Ako se crne naslage formiraju oko korena zuba, oboleli će umreti u roku od devet dana. - Ako nos počne da se zatvara, ako se spljošti, onda se to zove "zatvaranje vrata vitalne energije" i oboleli će umreti u roku od 5 dana. - Ako je obolelom teško da zatvori oči i ako mu je pogled ukočen onda će on umreti u roku od 3 dana. - Ako su udovi zgrčeni (to se zove "nečisti ostaci elemenata"), oboleli će umreti u roku od 7 dana. - Ako očni nerv igra, odnosno ako oko leluja i ako je bolesniku teško da izvesno vreme gleda u vis, to se naziva "talasanjem elemenata" i oboleli će umreti u roku od 15 dana. - Ako se mišići lica (naglo) opuštaju , to se naziva "razaranje vrata elemenata" i bolesnik će umreti posle 11 dada. - Ako disanje konstantno slabi, oboleli će umreti u roku od 6 meseci. - Ako leva i desna očna vena igraju, to se zove "prekidanje veze između neba i zemlje" i oboleli će umreti u roku od 6 dana.

180

- Ako suze počnu da teku neprekidno, oboleli će umreti u roku od 10 dana. - Ako se na nogama pojave znaci kojih do tada tamo nije bilo, oboleli će umreti za dva do tri dana. - Ako reljef ušiju počinje da se izravnava ili ako uši postaju bezbojne, to se zove kidanje ušnih veza i oboleli će umreti posle pet dana ili u ponoć trećeg dana. - Ako se dijafragma savija prema plućima onda su prekinuti kanali "vodenih elemenata" i oboleli će umreti u roku od dve nedelje. - Ako bolesnik ne može da spava onda ja nastupilo "pražnjenje semena vatre" i oboleli će umret posle 13 dana. Pre izricanja suda o predstojećoj smrti, lekar mora da utvrdi i da li je pacijent petrpeo neku od sledećih promena i u kom stepenu: - iznenadna promena karaktera, - iznenadna promena glasa, - iznenadna promena načina hoda, - curenje krvi iz nosa - curenje krvi iz bilo kog telesnog otvora, - iznenadni nestanak čula mirisa, - iznenadni nestanak čula ukusa, - iznenadni nestanak čula dodira, - promena u seksualnoj želji - nagla promena temperature - sve druge drastične promene na i u čoveku.
13.3 SIMPTOMATOLOGIJA SMRTI - DRUGI DEO

- Srce i jezik su povezani i kad srce počne da gubi snagu to će izazvati skraćenje ili kontrakciju jezi-

13.4 SIMPTOMATOLOGIJA SMRTI - TREĆI DEO

181

ka, što se primećuje po tome što obolela osoba ne može čisto da govori. - Oči i jetra su povezani i kad jetra počne da otkazuje oči prestaju da se pokreću. - Slezena je povezana sa usnama i kad slezena počne da otkazuje ta osoba ne može da drži usta zatvorena. On svesno, silom može da ih zatvara, ali će posle nekoliko trenutaka donja usna pasti. - Kada pluća počnu da otkazuju nosnice počinju da se smanjuju i da se zatvaraju. - Bubrezi su povezani sa ušima. Kad slabi i prestane puls bubrega oboleli više ne može da čuje. Može se dogoditi da pacijent normalno razgovara, ali odjednom više ne može da čuje sagovornika. Pregledajući puls bubrega i detaljno uši, tibetanski lekari mogu da utvrde hoće li prividno zdrav čovek iznenada izgubiti sluh i umreti. Osoba kod koje se ispituje urin tokom noći ne sme imati seksualne odnose, niti sme da pije alkohol, a postupak je sledeći: Pacijentov jutarnji urin ulije se u čistu posudu i ispituje se na sunčevim zracima. - Ako urin pravi penu onda je to znak bliske smrti koja će nastupiti zbog rLung tipa bolesti. - Ako je urin sličan ustajaloj vodi u proleće, onda je to znak bliske smrti od mKhrispa tipa bolesti. - Ako je urin sličan pokvarenom mleku, onda je to simptom predstojeće smrti od bolesti tipa Badkan. - Ako u urinu ima mrlja sličnih mastilu, onda je to predznak umiranja zbog trovanja. - Ako pacijentu bubrezi nisu bolesni, već se urin menja u unutrašnjosti mokraćnog mehura, što se na13.5 ZNACI SMRTI U URINU

182

ziva "unutrašnje gomilanje olova", onda je to takođe predznak skore smrti. - Ako je para koja se diže sa urina ljubičaste boje, oboleli će umreti u roku od 15 dana. - Ako u urinu ima crvenih mrlja, smrt će nastupiti za 9 dana. - Ako u urinu ima drugih boja posledice su iste. Bolesnik sa prvim znacima zore treba da isprazni creva. - Ako se para ne diže sa stolice oboleli će umreti u roku od 9 dana. - Ako se boja lica menja, bolesnik će umreti i ne može se spasiti meditacijama.
13.6 ZNACI SMRTI U STOLICI

13.7 ISPITIVANJE BOJE LICA

Tibetanska medicina smatra da čovek može da reaguje i na bolest i na smrt bliske osobe koja se nalazi, ili je umrla više desetina kilometara daleko. Evo nekoliko citata iz tibetanskih medicinskih tekstova. "Ako se kod sina može čitati puls jetre i ako je on normalan, otac neće umreti. Međutim, ako puls sinovljeve jetre ne postoji - otac će umreti. U ovoj dijagnostici mogu se koristiti i pulsevi odnosa majka-sin i prijatelj-neprijatelj. Naprimer, ako u proleće kod sina postoji puls majke, oboleli otac će se oporaviti". "Ako je umesto bolesnog sina, lekaru došao zdrav otac, analiza pulseva je drukčija. Ako se kod oca može razaznati puls srca, onda će sin ozdraviti, ako tog pulsa nema, sin će umreti." "U prognozi o ishodu bolesti može se upotrebiti i puls odnosa između muža i žene. Ako postoji puls

13.8 UDALJENA SMRT

183

ženine jetre, muž će se oporaviti, ako ga nema muž će umreti." "Ako je žena bolesna, onda se ispituje puls muževljevih bubrega. Ako se taj puls može palpirati, žena će se oporiviti". U nizu detaljnih uputstava za tumačenje uzajamnog pulsa postoji i jedno, bitno ograničenje: "Čitanjem uzajamnog pulsa ne može biti utvrđen uzrok poremećaja, bolesti, ali može faktor smrti." Smrt prema Tibetanskoj medicini nije jednostavan i kratkotrajan, već dug i složen proces. Evo šta u časopisu "Tibetanska medicina" o smrti kaže dr Ješe Donden (Yeshe Dhonden). - Ko i kako može da ustanovi smrt? + Vrlo je bitno da smrt potvrdi lama-lekar... Inače, odlazak svesti kroz krunu glave smatra se idealnom, ali taj oblik umiranja je redak. Svest najčešće napušta telo kroz fizičke kanale koji povezuju srce sa reproduktivnim organima. Ovaj proces traje tri do četiri dana. Ovaj proces je duži pri umiranju lama koje su postigle intelektualnu superiornost. Takve lame imaju sposobnost da meditiraju dve sedmice posle prividne smrti. Telo (umirućeg) ne iznosi se iz kuće dok se ne okonča religijska ceremonija. Kad iz nosnica umirućeg poteku crvena i bela tečnost, to je znak da je svest napustila telo. U Indiji sam video kako spaljuju ljude, a da prethodno nije utvrđeno postojanje sigurnih simptoma da je svest defiitivno napustila telo. Bardo todol u bukvalnom prevodu znači "između dva stanja". Bardo todol je najbolji primer koliko su is13.9 DALAJ LAMIN LEKAR O UMIRANJU

13.10 BARDO TODOL

184

prepletane tibetanska medicina i tibetanska religija. Proces Bardo todola poznaje većina tibetanskih lekara, ali on je, pre svega, bio i ostao religijski kanon koji nije menjan vekovima i čija se suština prenosi samo odabranima. Praktikujući Bardo todol, lama-lekar obaveštava čoveka na samrti šta ga čeka i šta treba da čini "između dva", od ukupno sedam posmrtnih stanja, odnosno stanja bukvalno na putu između života, preko smrti do reinkarnacije, do ponovnog zasađivanja fine svesti ili semena svesti. 1 14 4. .0 0P PO OR RT TR RE ET TI I Dr Dolma je najpoznatiji lekar Tibetanske medicine u Indiji, gde је do smrti živela kao i stotinjak hiljada drugih tibetanskih izbeglica. Bila je najveći i najpoznatiji praktičar Tibetanske medicine. Bila je vrlo popularna među pacijentima. Nije govorila engleski. Sudelovala je na međunarodnoj konferenciji o Tibetanskoj medicini održanoj u Milanu, Italija. Jednomesečna predavanja dr Dolma održala u Holandiji. I posle međunarodne konferencije o Tradicionalnim azijskim medicinama, održanoj na univerzitetu u Kanberi, u Australiji održala nekoliko predavanja o Tibetanskoj medicini. Predavanja u Holandiji i Australiji dočekana su sa velikim interesovanjem, ali su se završavala ozbiljnijim nesporazumima uglavnom iz sledećih razloga. 1. Tretirali su je kao lekara tradicionalne medicine, kao neku vrstu samouka, što ona nikako nije. Dr
14.1 DR LOBSANG DOLMA KHANGKAR

185

Dolma je, zvanično, školovani lekar Tibetanske medicine42. 2. Najveće interesovanje zapadni lekari pokazali su za usmene tantre, ali je dr Dolma odbijala da o njima detaljno govori. 3. Dr Dolma je govorila preko prevodioca, što je ponekad stvaralo nepremostive teškoće. 4. Dr Dolma nije bila ubedljiv govornik i prenosilac znanja. Njeno vaspitanje i obrazovanje nisu joj dozvoljavali da zaobiđe način pričanja koji se na zapadu smatra mističnim. Njen način razmišljanja bukvalno je bio omeđen njenim vaspitanjem i socijalnim uslovima pod kojima je odrasla i stasala kao lekar Tibetanske medicine. Strogo je poštovala pravilo da je njen prvenstveni zadatak da leči. Zbog toga nimalo pažnje nije pridavala pisanju o Tibetanskoj medicini, a gotovo uvek se pozivala na usmene tantre i naglašavala njihov prevashodni značaj i ulogu u lečenju pacijenata. U Tibetanskoj medicini nema zapisa o ženama lekarima, pa je pojava Dr Lobsang Dolme Kangkar čudna. Ona je najviša medicinska znanja, uključiv i tajne, usmene tantre, učila i od svog oca, a ono što je znala prenela svojim dvema ćerkama.
14.2 DR DOLKAR KHANGKAR

Bilo bi dobro kad bi se i znanje naše tradicionalne medicine, uključiv i biljne apoteke, podiglo na institucionalni, fakultetski nivo. Na taj način bi se izbegla nekontrolisana poplava samozvanih travara i vidara kojima je osnovni cilj samo da zarade i često nanose više zla nego koristi. Trebalo bi postupiti kao u slučaju nutricionizma koji je postao disciplina posle Drugog svetskog rata stvaranjem srednjih škola za dijetetičare i viših škola za nutricioniste. (Prim. dr Nemanje Vlatkovića)

42

186

Srednje obrazovanje stekla u Indiji. Medicinska znanja sticala od lekara Tibetanske medicine, ali najviše od majke dr Lobsang Dolme. Lekarsku praksu u Indiji počela skormno, da bi 1990. godine, pored klinike u Nju Delhiju, otvorila i kliniku u Bombaju. Dva puta sedmično leti u Bombaj. Obe klinike rade uz specijalno odobrenje indijske vlade i kao ogranci Insituta za tradicionalnu Tibetansku medicinu (Institute of Traditional Tibetan Medicine) u Daramsali. Kako za Tibetansku medicinu ne postoji zvaničan akt indijske vlade, klinike dr Dolkar registrovane po aktu: Registration Certificate No. 4465 under Ayurvedic & Unani System of medecine act 1951 (Registration No. S/11230) Dr Dolkar je (bila) savetnik za Tibetansku medicinu indijske Health & Nutritional Research Organisation . Govori engleski. Za izrazito teže slučajeve "konsultuje" stare tibetanske knjige. Stalna adresa: Dolkar Herbal Medicine Dolkar House D-10, Kalkaji, New delhi - 110019 Tel: ++ 91 11 623 73 35 Fax: ++ 91 11 642 98 63 INDIA Doktor Tibetanske medicine i psihologije i kaluđer tibetanskog budizma.
14.3 DR LOBSANG RAPGAJ (RABGAY)

187

Diplomirao Tibetansku medicinu i budističku psihologiju na Univerzitetu Visva Barati, Šantiniketan, Zapadni Bengal, Indija. Potom je, više godina, bio učenik starije generacije istaknutih Tibetanskih lekara. Kasnije, putovao svetom i držao predavanja na visokim medicinskim školama, univerzitetima i zdravstvenim centrima. Dr Rapgaj vodi kliniku u Nju Delhiju i sarađuje sa Odelenjem za biheviorističku medicinu u bolnici Beth Israel, pri Medicinskom fakultetu Harvard u SAD. Takođe je spoljni saradnik-istraživač Njujorške fondacije za srčane bolesti (New York Heart Research Foundation, New York). Napisao je više članaka i dve knjige. Sarađuje u projektima za propagiranje Tibetanske medicine i za primenu budističke psihoterapeutske tehnike u lečenju mentalnih bolesti. Stalna adresa: Tsering Hse 193 Mcleod Ganj Dharamsala, Himachal Pradesh INDIA 1 15 5. .0 0E EH HO OI IŠ ŠČ ČE EZ ZL LE EC CI IV VI IL LI IZ ZA AC CI IJ JE E Nekoliko meteorita palo je 24. jula 1790. godine na jugozapad Francuske i Francuzi su počeli da govore o "kamenju koje pada s neba". Međutim, članovi Francuske akademije nauka zaključili su da su sve priče o kamenju koje pada s neba glupost, jer je takva "pojava fizički nemoguća" (un phenomen physiquement impošible).
15.1 INERCIJA LJUDSKOG MIŠLJENJA

188

Otkako je Aristotel u IV veku pre nove ere za jednu sličnu pojavu tvrdio da je reč o "kamenoj gromadi koju je vetar podigao u vazduh, a zatim bacio na tle", ljudi, bar oni oko Mediterana, nisu verovali da kamenje može da pada s neba. Takvo uverenje vladalo je sve do početka XIX veka, iako su nebeske pojave, u međuvremenu, proučavali briljantni umovi poput Kopernika, Galileja, Keplera i Njutna. Tek kad je 26. aprila 1803. godine novi pljusak meteorita pao kod mesta Leglo, takođe u Francuskoj, članovi Francuske akademije izmenili su svoj stav i od tada "kamenje pada s neba". Dva veka kasnije, u ovo naše vreme, đaci u srednjim školama uče da orbitom između Marsa i Jupitera i u Legranžovim tačkama ispred i iza Jupitera kruži veliki broj manjih ili većih kamenih gromada - asteroida, da povremeno neki od njih sklizne sa svoje putanje, da se nekontrolisano kreće po Sunčevom sistemu i da pojedini, kao meteoriti, padaju na Zemlju ili sagore u njenoj atmosferi. Kad je naučnik Albert Ajnštajn 1916. godine objavio svoju danas čuvenu Opštu teoriju relativiteta, novinari su ga pitali hoće li čovek ikada napraviti atomsku bombu. - To je isključeno - odgovorio je Ajnštajn! Tri decenije kasnije američka atomska bomba eksplodirala je nad japanskim gradom Hirošimom. Naknadno stečeno znanje pokazalo je da ova dva antinaučna stava pripadaju onoj kategoriji zbivanja i pojava poznatih u istoriji nauke kao "inercija ljudskog mišljenja". Francuski akademici su krajem 18. veka mogli da donose zaključke samo na osnovu tadašnjih dometa nauke i tek naučna spoznaja stečena 13 godina kasnije ispravile njihovu grešku. Ajnštajn je na

189

početku Drugog svetskog rata, 1939. godine sam ispravio svoju, pismom je upozorio američku vladu da bi nacistička Nemačka mogla da napravi atomsku bombu i Amerikanci su pretekli Nemce. I svako razmatranje dometa i porekla Tibetanske medicine podložno je inerciji ljudskog mišljenja. Domete Tibetanske medicine u dijagnostici, spravljanju lekova i terapiji lekari zapadne medicine podvrgavaće isključivo znanju stečenom na savremenim medicinskim fakultetima. Susrevši se s takozvanim primarnim, nenaučnim informacijama o Tibetanskoj medicini navedenim u ovoj knjizi, naišavši na dijagnostiku čitanjem najmanje 20 vrsta pulseva ili na prečišćavanje visoko otrovne žive i njeno pretvaranje u visoko lekoviti sastojak, većina lekara savremene medicine uzviknuće poput Ajnstajna: - To je nemoguće! S njihove tačke gledišta, ti, i drugi dometi Tibetanske medicine navedeni kao informacije u ovoj knjizi, nisu objašnjivi, pa, dakle, nisu ni mogući. Reagovao sam na potpuno isti način kad mi je tibetanska lekarka prvi put pročitala pulseve i pored bolesti, otkrila i najintimnije osećanje, danas i meni smešni strah od kupatila. Svaki sledeći pregled čitanjem pulsa pojačavao je potrebu za objašnjenjem, jer... Kako je moguće da jedan od najizolovanijih i najzaostalijih naroda na svetu, tibetanski narod već vekovima ima medicinu koja je u pojedinim oblastima, u čitanju pulsa na primer, daleko ispred savremene, zapadne medicine? Medicina koju znamo kao zapadnu, modernu, savremenu medicinsku nauku uobličena je kao nauka tek u 19. veku. Tada su postavljeni njeni naučni teme-

190

lji za otkrivanje stvarnih uzroka bolesti i za njihovo lečenje. Do tog vremena u medicini zapadnog dela sveta preovlađivali su spekulativni, metafizički i često mistični pogledi i koncepcije. Velika otkrića u oblasti prirodnih nauka, učinjena u 19. veku, ubrzala su razvoj zapadne medicine i omogućila naučnu sistematizaciju bolesti. Posmatrana isključivo kroz prizmu medicinskih naučnih normi i opšteprihvaćenih istorijskih činjenica, Tibetanska medicina teško da može da postoji, ali ona ipak postoji. Arheološka iskopavanja u 20. veku pokazala su da je Tibetanska medicina davno, čak vrlo davno "imala racionalnu i iskustvenu osnovu za teoretske i praktične medicinske probleme". Drugim rečima, Tibetanska medicina je već vekovima nauka sa strogo sistematizovanim vrstama bolesti. Bez obzira na arheološke nalaze, o kojima će biti reči u ovoj glavi, a zbog onog pogrešnog zaključka članova Francuske akademija nauka da "kamenje ne može da pada s neba" zapadni naučnici su i danas vrlo oprezni kad treba da definišu novu teoriju na osnovu novootkrivenih činjenica. Ipak, s vremena na vreme, u svetu se pojave naučnici koji odbacuju konvencionalni način mišljenja i od dotad poznatih teorija, hipoteza i činjenica stvaraju nove sinteze. Oni uspevaju da se odupru inerciji ljudskog mišljenja, ne razmišljaju samo u okvirima svog vremena i prostora i, kao takvi, uspevaju da prošire granice civilizacije. U delima četvorice takvih autora, nepriznatih u vremenu u kojem su živeli ili u kojem žive, postoje hipoteze koje bi, da su naučno dokazane, mogle da objasne da je Tibetanska medicina visoko
15.2 ČETVORICA NEPRIZNATIH

191

znanje, nasleđeno od visoko razvijene civilizacije nestale u katastrofi ili u kastatsrofama planetarnih ili kosmičkih razmera. Prvi među njima, dr Imanuel Velikovski, multidisciplinarni naučnik, objavio je u Njujorku 1951. godine knjigu "Svetovi u sudaru"43 u kojoj je od pramenova kolektivnog pamćenja pojedinih naroda sadržanih u legendama i mitovima i upoređivanjem starih svetih knjige, uključiv i Bibliju, rekonstruisao nepoznati period čovekove istorije. Velikovski je postavio hipotezu da je od 15. do 16. veka pre naše ere, serija katastrofa kosmičkih i planetarnih razmera pogađala našu Zemlju i izazvala na njoj brojne, manje ili veće posledice. Njegova knjiga prevedena je na gotovo sve svetske jezike, doživela je više izdanja na engleskom jeziku, ali je on 1979. godine umro u Americi kao nepriznati naučnik, a imao je diplome tri fakulteta. Tek su istraživanja Venere ruskim i američkim međuplanetarnim sondama pokazala da je Velikovski bio u pravu kad je, polazeći od mitova i legendi, tvrdio da na toj planeti vlada temperatura viša od 400 stepeni Celzijusovih. Astronomi, savremenici Velikovskog, uporno su odbacivali njegove hipoteze i uporno su ostajali pri tvrdnji da na planeti Veneri vlada temperatura samo za nekoliko stepeni toplija od srednje Zemljine temperature, odnosno, samo oko 20 stepeni Celzijusovih. Ruski naučnik, istoričar nauke, dr Aleksandar Gorbovski, koji danas živi u Londonu, postavio je i 1966. godine prvi put objavio hipotezu da je na Zemlji
43

1951.

Immanuel Velikovsky: Worlds in colision, New York,

192

u istorijsko vreme, postojala visoko razvijena civilizacija, razvijenija od naše. Sledećih četvrt veka on je uporno i dosledno obogaćivao ovu hipotezu novootkrivenim naučnim činjenicama i njenu poslednju, obogaćenu i vrlo uverljivu verziju objavio je u Moskvi 1989. godine pod naslovom "Книга Гипотез"44.. Gorbovski kaže da je visoko razvijena civilizacija bila malobrojna, da je znala da će Zemlju pogoditi nedaća kosmičkih razmera i da je, zbog toga, po svetu razaslala svoje učene ljude da primitivnim i neukim narodima, od kojih će neki možda i preživeti nesreću, prenesu znanja. Gorbovski piše da su primitivni narodi obožavali ove izaslanike i tako, posredno, postavlja novu hipotezu o nastanku religija a, ujedno, objašnjava zašto su svetske religije danas tako i toliko različite. Navodeći niz neobjašnjenih primera iznenadne pojave znanja, kao na primer znanje o izlivanju bronze ili o spravljanju baruta, Gorbovski zaključuje da su kroz istoriju postojale, ali da postoje i u naše vreme, vrlo uske grupe ljudi koje ubrzavaju razvoj naše civilizacije, tako što povremeno omogućavaju pojavu onih otkrića do kojih je hipotetička i iščezla civilizacija već bila došla. Kao čuvare tajnih znanja on navodi egipatske i druge žrece, pominje i tibetanske lame, ali ne analizira dublje njihovu ulogu. U svom delu "Mi nismo prvi", Endrju Tomas45 ide dalje od hipoteza Velikovskog i poput Gorbovskog, ali potpuno nezavisno od njega, postavlja hipotezu da je
Aleksandar Gorbovski: Svet u kome (ne) živimo. Naučna KMD, Treće izdanje, Beograd 2007. 45 Andrew Tomas: We Are Not the First, Souvenir Press, London 1973.
44

193

pre nas na Zemlji živela neka visoko razvijena civilizacija. On sam svoju knjigu ovako predstavlja: "Ova knjiga je o pencilinu pre nego što ga je u naše vreme pronašao Fleming, o avionima pre braće Rajt, o Jupiterovim mesecima pre nego što ih je za savremenog čoveka otkrio Galilej, o atomskoj teoriji pre nego što ju je u naše vreme formulisao Rateford, o električnim baterijama pre nego što ih opisao Volta, o nauci pre ove nauke koju poznajemo." Osnovno zanimanje četvrtog naučnika, dr Dilipa Kindžilala iz indijskog grada Kalkute, jeste proučavanje i prevođenje prastarih sanskritskih tekstova, možda najstarijih sačuvanih pisanih dokumenata. On ne pripada naučnicima koji se trude da druge, ali i sebe, uvere u davno postojanje i iščezavanje visoko razvijene civilizacije. On takve podatke nalazi u sanskritskim zapisima i obelodanjuje ih. Prvi put je to učinio u knjizi "Letelice u prastaroj Indiji"46, objavljenoj 1985. godine, a drugi put na Međunarodnom astronomskom kongresu održanom dve godine kasnije u Beču. Trojica od ove četvorice naučnika, Velikovski, Gorbovski i Kindžilal, bave se i problemom godine koja, umesto 365, traje samo 360 dana, upravo onom dužinom godine koja postoji u već pominjanom tibetanskom medicinskom kalendaru. Tibetanci, kao i brojni drugi istočni narodi, u svakodnevnom životu koriste lunarni kalendar čija godina traje 354 dana, za razliku od zapadnih naroda koji koriste solarni, Gregorijanski kalendar, čija godina traje 11 dana duže, odnosno 365,25 dana. Prema za46

15.3 GODINA OD SAMO 288 DANA

Dilip Kinjilal: Vimana in Ancient India, Calcuta, 1985

194

konima Tibetanske medicine, a oni se, poput religijskih kanona, ne smeju menjati ni po kakvu cenu, tibetanski lekari ne smeju da menjaju ni svoj, medicinski kalendar koji se ne podudara ni sa lunarnim, niti sa solarnim kalendarom, jer njegova godina traje šest dana duže od lunarne i pet dana kraće od solarne godine. Tibetanski medicinski kalendar je podeljen na četiri osnovna godišnja doba od kojih svako traje po 72 dana, što čini ukupno 288 dana. Prema tom podatku tibetanski medicinski kalendar se podudara sa čudnim i još neobjašnjenim egipatskim kalendarom, otkrivenim 1999. godine na crtežu neba napravljenom na tavanici grobnice velikog sveštenika Senmuta iz XV veka pre naše ere. Godina je na tom kalendaru predstavljena sa 12 indentičnih krugova47. Svaki krug je podeljen na 24 dela, a 12 puta 24 čini 288. Tibetanski kalendar je vrlo blizak i svetom kalendaru naroda Maja čija godina traje samo dva dana duže, ukupno 290 dana. Prema današnjem prirodnom toku vremena, prema trajanju obilaska Zemlje oko Sunca i Meseca oko Zemlje, za postojanje ova tri kalendara nije moguće naći nikakvo racionalno, a pogotovu ne i objašnjenje koje bi bilo u skladu i sa opšteprihvaćenim naučnim teorijama o nepromenljivosti odnosa nebeskih tela u Sunčevom sistemu. Podudarnost je očigledna. Najverovatnije je i da nije slučajna, ali bez drugih vrsta dokaza, pre svega arheoloških, za sada je moguće samo postaviti hipotezu da je u davnoj čovekovoj istoriji godina možda trajala 288 dana.
47

Science & Vie, No 982, julliet 1999. Paris

195

Neobjašnjivih 288 dana, nisu jedina nelogičnost ili, bolje rečeno, zagonetka tibetanskog medicinskog kalendara. Pored četiri osnovna godišnja doba, on ima i peto, bezimeno godišnje doba, koje takođe traje 72 dana, ali koje ne teče u kontinuitetu, već su njegova četiri jednaka dela od po 18 dana razmeštena iza proleća, leta, jeseni i zime. Umetanjem četiri dela od po 18 dana, godina tibetanskog medicinskog kalendara dobila je ukupno 360 dana. Ni Tibetanska medicina, niti tibetanski medicinski kalendar ne daju odgovor na neizbežno pitanje; šta se dogodilo sa preostalih pet dana solarne godine? Tih pet dana u tibetanskom medicinskom kalendaru formalno ne postoje. Međutim, tibetanski lekar mora precizno da zna raspored i trajanje sva četiri godišnja doba koja teku neprekidno po 72 dana, kao i peto godišnje doba koje se deli na četiri odvojena dela od po 18 dana. Kako je prema osnovnom konceptu Tibetanske medicine čovekov organizam mikro odraz kosmosa, on mora da funkcioniše u skladu sa kosmičkim prilikama, a prvi stepen te usklađenosti jeste apsolutna usklađenost čoveka sa godišnjim dobima na Zemlji. Pojednostavljeno rečeno, u svakom od godišnjih doba, uključiv i peto, priroda i usklađeni čovekovi pulsevi imaju drukčije ritmove i tonove i te činjenice najvažniji su elementi koje tibetanski lekar mora da uzme u obzir pri određivanju dijagnoze čitanjem pulsa, pri određivanju terapije i u astrološkom opredeljivanju za upotrebu mokše. Kako je Tibetanska medicina nezamisliva bez preciznog omeđavanja svih pet godišnjih doba koja traju ukupno 360 dana, kako se, onda, ona usklađuju sa solarnom godinom koja traje 365 dana?

196

Na vrlo čudan način. Još u toku studija budući tibetanski lekari uče kako da na osnovu sigurnih znakova u prirodi, pre svega na osnovu rastinja i sazvežđa na nebu, raspoznaju i tačno odrede godišnja doba. Svi postojeći kalendari, uključiv i onog koji Tibetanci primenjuju svakodnevnom životu, nemaju pri tom nikakvu ulogu. Polazeći od ovih elemenata, a oslanjajući se na drevne spise, oni uče kako da naprave specijalni kalendar za svaku godinu posebnu, a koji će biti u apsolutnom skladu sa učenjima Tibetanske medicine. Četiri osnovna godišnja doba u tibetanskom medicinskom kalendaru imaju preciznu astronomsku odrednicu koju tibetanski lekari moraju strogo da poštuju. Sredina proleća mora uvek da bude tačno na dan prolećne ravnodnevice, sredina leta tačno na dan letnjeg solsticija (najduži dan/najkraća noć), sredina jeseni na dan jesenje ravnodnevice i sredina zime na dan zimskog solsticija (najkraći dan/najduža noć)48. Kako jedno godišnje doba traje samo 72 dana, između dva uzastopna godišnja doba pojavljuju se 18, 19 ili 20 "slobodnih dana" u koje tibetanski lekari smeštaju po jednu četvrtinu petog godišnjeg doba. Onu razliku od pet ili šest dana do ukupnog trajanja godine od 365 dana, podele na četiri nejednaka dela, na po jedan ili dva dana, i dodaju ih jednoj od četvrtina petog godišnjeg doba. Vrlo komplikovana računica za lekare koji, pri tom, strogo moraju da poštuju astronomske odrednice, odnosno moraju da vode računa da sredine pro-

Prema Gregorijanskom kalendaru koji koristimo ravnodnevice označavaju početke proleća i jeseni, a solsticiji početke leta i zime. (Prim. autora).

48

197

leća i jeseni moraju uvek da padnu na ravodnevicu, a sredine leta i zime uvek na solsticij. Tako su tibetanski lekari uputstva za čitanje pulsa i za lečenje - usklađena prema kalendaru od 360 dana - rastegli i prilagodili kalendaru od 365 dana u prostoj i 366 dana u prestupnoj godini, odnosno prirodnom toku vremena na Zemlji. U dostupnim tibetanskim tekstovima nema objašnjenja otkad se i zašto se Tibetanska medicina tako i toliko strogo pridržava godine od 360 dana. Međutim, prema Velikovskom, vreme obilaska Zemlje oko Sunca menjalo se više puta, a počev od XV veka pre naše ere, kada su se u Sunčevom sistemu zbile velike promene, godina je trajala 360 dana, da bi Zemlja, zbog katastrofe većih razmera, u VIII veku pre naše ere ponovo skliznula na novu orbitu, ovoga puta od 365 dana. I Gorbovski govori o godini od samo 360 dana, a obojica potvrdu nalaze u starim zapisima i sačuvanim legendama. Tako se, recimo, o godini isključivo kao o vremenu od 360 dana, odnosno o periodu od 12 meseci sa po tačno 30 dana, govori u Vedama, tekstovima koje su bramanski preci, IndoArijevci, doneli na indijski potkontinent sa severa iz neke dosad još ne definisane postojbine. Tekstovi Veda govore kako mesec prvih 15 dana raste da bi potom drugih 15 dana bivao sve manji, a Sunce se 180 dana kreće ka severu, a 180 dana ka jugu. Kinezi su takođe imali godinu od 360 dana, i 12 meseci sa po tačno 30 dana. I podela kruga na 360 stepeni predstavlja ostatak sistema prema kome godina ima 360 dana, svaki stepen predstavljao je deo putanje koji Zemlje prođe oko Sunca u toku jednog dana49.
49

Kinezi su svojevremeno čak pokušali da krug podele na

198

Na Kongresu Međunarodne astronomske federacije, održanom 22. septembra 1987. godine u Beču, profesor dr Dilip Kindžilal podneo je referat koji bi takođe mogao da objasni razloge zbog kojih tibetanski medicinski kalendar insistira na godini od 360 dana. On je u referatu citirao sanskritski tekst koji kaže da je "kataklizma, nalik na onu opisanu kao 'nuklearna zima', pogodila svet pre oko 20 hiljada godina, prinudivši Zemlju da 'siđe' sa svoje orbite od 360 dana, na orbitu od 365 dana..." Podaci u sanskritskom tekstu o vremenu kada se nesreća dogodila razlikuju se od onih koje citiraju Velikovski i Gorbovski, ali je posledica ista: Zemlja je sa orbite od 360 dana, skliznula na orbitu od 365 dana. Ako se prihvati nepobitna istina da pojedini dometi Tibetanske medicine, kao tumačenje pulseva na primer, prevazilaze znanja savremene zapadne medicine, ako se ne zanemari tibetanski medicinski kalendar koji insistira na godini od 360 dana i citati iz sanksrita koji kaže da je "zemlja gurnuta sa orbite od 360 dana" i ako se uzmu u obzir prepisi četiri stara tibetanska teksta koja govore o njenom praiskonskom poreklu i o kojima će tek biti reči u ovoj glavi, onda se može postaviti osnovana pretpostavka da je Tibetanska medicina doista nauka nasleđena od neke davno iščezle, a visoko razvijene civilizacije stradale u katastrofi planetarnih ili kosmičkih razmera. Postoje li za tu pretpostavku i drugi ili drukčiji dokazi od ovih koje navode trojica naučnika, a koji bi
365,25 delova, koliko traje novi period obilaska Zemlje oko Sunca, ali su odustali, jer je račun bio isuviše komplikovan. (Prim. autora).

199

mogli da ukažu na doista prastaro poreklo Tibetanske medicine? Pokazalo se da drugi i drukčiji dokazi postoje i da su geografski čak povezani sa Tibetom. Otkriveni su arheološkim istraživanjima u Pakistanu, u dolini, slivu i u zalivu Inda, reke koja izvire u Tibetu. Prema arheološkim nalazima, Tibetanska medicina bi mogla da bude bogato nasleđe poteklo od visoko civilizovanih naroda koji su, između 6500. i 1500. godine pre naše ere, živeli u dolini Inda i njegovih pritoka. Logična je pretpostavka da je znanje iz donjeg toka reke Ind preneto i do njenog izvora, do manje razvijenog naroda u Tibetu i tu sačuvano zbog stroge zabrane da se menjaju njegova pravila i zbog geografske nepristupačnosti u kojoj je tibetanska civilizacija vekovima opstajala kao najizolovanija na geografskom krovu svetu. Istorijska je činjenica da su narodi visoke kulture i znanja živeli u dolini reke Ind i da su nestali, najverovatnije, u katastrofalnim tektonskim poremećajima. Posle 1500. godine pre naše ere te oblasti su počeli da naseljavaju Indo-Arijevci. Dolazeći sa severa oni su doneli svoju nauku i svoju medicinu opisanu u bramanskim svetim knjigama - Vedama. Taj manje razvijeni narod - Indo-Arijevci - naselio je prostore na kojima je živeo razvijeniji, ali nestali narod (nazvan u nauci proto-indijska civilizacija), a medicina na nižem nivou, Ajurveda Indo-Arijevaca, zauzela je mesto medicine nestale iz dolini i slivu reke Inda, ali sačuvane samo kod njegovog izvorišta - na Tibetu. Ovakva rekonstrukcija preistorijskih događaja jedino može da objasni današnje postojanje dve različite medicine u neposrednom susedstvu, pod Himala-

200

jima, odnosno u Indiji i na Himalajima, odnosno u Tibetu. U takvu sliku preistorijskih zbivanja jedino može da se uklopi i činjenica da čitanje pulsa u Tibetanskoj medicini postoji najmanje 2,5 milenijuma, a možda i čitavih šest milenijuma, a u Ajurvedi, medicini koju su ovamo doneli Indo-Arijevci, pominje se tek u XVI veku naše ere, dakle postoji samo četiri veka. Evo naučno dokazanih podataka, ali i podataka uzetih iz novih i još nedokazanih naučnih teorija tibetanskih preporoditelja koji bi, zajedno, mogli da upotpune rekonstruisanu sliku istorije medicine na izvoru reke Ind u Tibetu, i u njegovoj neposrednoj blizini, u dolini i slivu iste reke na Indijskom potkontinentu. Budistički i indijski izvori tvrde da Tibetanci nisu imali svoje pismo do VII veka, sve dok Srongcen Gampo nije postao 33. kralj Tibeta. Za vreme njegove vladavine, od 629. do 649. godine, Tibet je, prema istim izvorima, postao politička i vojna sila u Centralnoj Aziji i bio je to u sledeća dva veka. Osvajanjem malih planinskih kraljevina Gampo je teritoriju Tibeta proširo na područje dvaput veće od današnjeg, a mir je učvrstio tako što se oženio kineskom i nepalskom princezom. Ove dve mlade žene odigrale su presudnu ulogu u istoriji Tibeta. Obe su pripadale budističkoj veri. Kralj Srongcen Gampo je do njihovog dolaska ispovedao bon religiju, ali je uticaj dve supruge bio toliko jak da su uspele da ga preobrate u budizam koji je on, potom. proglasio za državnu religiju. Tako je počela infiltracija budizma koji je otvorio vrata kulturnim i drugim uticajama iz susednih zemalja, naročito iz Kine i Indije. Od tada bon religija pada u zasenak, a njena učenja prilagodjavaju se budistič15.4 FALSIFIKOVANA ISTORIJA RELIGIJE BON

201

kim normama i pripisuju Budi. Kao što je poznato, rani budizam je učio da duša ne postoji. Međutim, tibetanska verzija budizma, poznatija pod imenom lamaizam, i njegov sastavni deo - tibetanska medicina, u svojim učenjima sadrže pojam rLung koji se, u izvesnoj meri, može uporediti sa hriššćanskim pojmom duša. Ta bitna razlika između izvornog budizma i savremenog lamaizma - postojanje, odnosno ne posothanje duše mogla bi da bude posledica pretakanja učenja bon u tibetansku verziju budizma. Kraljevi posle Srongcena Gampoa podsticali su širenje budizma, jer su na taj način obuzdavali lokalnu aristokratiju čvrsto povezanu sa monasima prebudističke religije bon. Budistički interesi bili su razlog da se falsifikuje i da se do, izvesnog stepena, likvidira istorija prebudističkog perioda, pa je, tako, poreklo tibetanske civilizacije pripisano budističkoj religiji i njegovoj rodnoj zemlji, Indiji. I svo znanje, uključiv tibetansku astrologiju i tibetansku medicinu, takođe je pripisano uticaju budizma. Istorijska je činjenica da je Tibetanska medicina doživela preporod baš u vreme širenja budizma u Tibetu, ali to nikako ne mora da znači da su joj koreni budistički, kako pokušavaju da dokažu savremeni istoričari budizma, potpuno zanemarujući činjenicu o starijem poreklu tibetanske bon religije. Za vreme vladavine kralja Srongcena Gampoa počelo je zapisivanje medicinskih učenja koja su do tada prenošena isključivo usmeno. Lekar Jutok Dreki Breka posetio je Indiju tri puta i otuda je doneo dopunska znanja. Budistička hronologija dokazuje da su baš tada sa sanskrita prevedene i Četiri medicinske tantre koje (danas) čine osnovu pisanih izvora Tibetanske medicine.

202

Njegov unuk, Jutok Jonten Gonpo, takođe je tri puta išao u Indiju da bi uporedio Tibetansko medicinsko učenje sa indo-arijevskim medicinskim sistemom Ajurveda50. Istorija budističke Tibetanske medicine tvrdi da je živeo 125 godina i da je zapisao više metoda lečenja. Jedan od zapisa se odnosi na hirurgiju, onu koju su Tibetanci izgubili tri veka kasnije. Kako bi se to reklo današnjim jezikom, prvi međunarodni kongres o medicini održan je za vreme vladavine kralja Trisonga Deucena (755-797). Kongres je održan u Lasi, a sudelovale su medicinske delegacije iskusnih lekara iz Mongolije, Kine, Indije, Persije, Istočnog Turkestana, Nepala, Kašmira i Avganistana. Kongres je trajao nekoliko dana, a tibetansku delegaciu predvodio je Jutok Jonten Gonpo Njingma, očigledni naslednik lekarske loze Jutok. Okupljeni lekari su jedni drugima prenosili znanja i dotad stečena iskustva u lečenju ljudi, ali ono što u podacima o kongresu posebno pada u oči jeste zapis o uspostavljanju medicinskih principa. Svi prisutni lekari su se, pred kraljem, zakleli da će striktno poštovati usvojene principe u istoriji Tibetanske medicine poznate kao "Četiri zaveta": 1. lekar mora da bude altruista
50

15.5 PRVI MEDICINSKI KONGRES U VIII VEKU

Indijska nacionalna akademija nauka objavila je sedamdesetih godina "Sažetu istoriju nauke u Indiji" (B.V . Subba Rayappa, A concise history of Science in India (with Bibiliogrphy) (New Delhy, Indian National Science Academy) u kojoj tvrdi da je medicina sa indijskog potkontinenta značajno uticala na grčku i arapsku medicinu. Pored ostalih dokaza navedena je i Hipokratova rasprava "O disanju" u kojoj on o disajnim organima "govori gotovo na isti način kako je to učinjeno u indijskom konceptu 'vaju' i 'prana'". (Prim. autora)

203

2. lekar ne sme da bude lenj i da gubi vreme 3. lekar mora da se odrekne alkohonih pića 4. lekara mora da se posveti pacijentu i da mu ukaže svaku moguću pomoć, bez obzira na poreklo, društveni status i bogatstvo, odnosno siromaštvo. Porodica Jutok je kroz vekove odigrala najbitniju ulogu u očuvanju znanja o Tibetanskoj medicini. Jedan od potomaka te porodice, Jutok Jonten Gonpo Sarma, živeo je u 18, veku. Njemu se pripisuje nova verzija "Četiri medicinske tantre". Mladi tibetanski naučnici, obrazovani u izbeglištvu, najviše baš u izbeglištvu u Indiji - preporoditelji, kako sebe nazivaju - slažu se s budističkim tvrdnjama da se vreme od prvog Jutoka, do Jutoka Sarme 11 vekova kasnije, može nazvati zlatnim periodom Tibetanske medicine, ali izričito odbacuju tezu da Tibet do VII veka nije imao pismo. Oni kažu da je ministar koji je u VII veku išao u Indiju, samo usavršio postojeće pismo. Kao dokaz navode životopise 32 kralja koji su vladali Tibetom u periodu od oko hiljadu godina pre Srongcena Gampoa. Precizni životopisi kraljeva, prema njihovomm mišljenju, ne bi mogli da postoje da nije postojalo pismo kojim su zapisani. Preporoditelji pobijaju i tvrdnju da je znanje, uključiv i medicinsko znanje, doneto iz Indije "u tamnu zemlju Tibet" tek prevednim tekstovima indo-arijevske medicine Ajurveda. Protivljenje preporoditelja je izgleda osnovano. Dok Tibetanska medicina od praiskona zna za dijagnostiku čitanjem pulsa i pregledom urina, dotle se te grane u Ajurvedi pominju tek u XVI veku naše ere. Preporoditelji još zastupaju i tezu da je "(tibetanske) gorštake, najmanje hiljadu godina pre nastajanja živo15.6 PRAIZVOR U PREBUDISTIČKOJ RELIGIJI BON

204

topisa 32 kralja, prosvetlio bon", prebudistička religija Tibeta. Pored preporoditelja u izbeglištvu, probudističkoj tezi oštro se suprotstavljaju bonposi, monasi u retkim preostalim manastirima religije bon. Oni za sebe kažu da su direktni naslednici drevne tibetanske religije i tvrde da je tibetanska civilizacija cvetala mnogo vekova pre pojave budizma. I preporoditelji i bonposi dokazuju da je bon religiju osnovao Šenrab Mibo koji je oko 1855. godine pre naše ere živeo u zemlji Olmo Lungring. Tu zemlju, istovremeno stvarnu i mitsku, bonposi smeštaju "jugozapadno od planine Kajlaš i jezera Manosarovar, negde u pravcu stare Persije". Prema legendi rekonstruisana i sažeta, priča o Šenrabu Mibou glasi ovako: "Šenrab Mibo je imao sina Krišesa koji je, sa još sedam mudraca, zatražio od oca da ih uči medicini. Otac im je objasnio: - Višebojnu zbirku od stotinu hiljada načina lečenja - Belu zbirku od stotinu hiljada medicinskih lečenja - Crnu zbirku od stotinu hiljada načina medicinskih lečenja. Krišes i drugi mudraci su zatim širili ta znanja." Prema bonpo tradiciji Krišes i mudraci su praizvor od kojih potiču čak i čuvene "Četiri medicinske tantre", (i danas) nukleus tibetanskog medicinskog sistema. Premalo je naučno potvrđenih podataka da bi postojanje Šenraba Miboa bilo dokazano. Međutim, ako dalja istraživanja pokažu da on jeste osnivač religije bon, čiji je sastavni deo tibetanska medicina sa svojim zagonetnim medicinskim kalendarom čija godi-

205

na traje 288 dana, onda tu činjenicu treba razmatrati paralelno sa već pominjanim egipatskim kalendarom otkrivenim u grobnici velikog sveštenika Senmuta. Šenrab Mibo je živeo u XIX veku pre naše ere, a egipatski kalendar je nastao četiri veka kasnije u XV veku pre naše ere. Ovakav vremenski raspored omogućava dve pretpostavke. Prva je da egipatski kalendar vodi poreklo od tibetanskog kalendara, danas poznatog kao tibetanski medicinski kalendar, a druga je da oba potiču od nekog nepoznatog, trećeg izvora. Pored ove indikativne legende o Šenrabu Mibou, indicije o postojanju medicine u prebudističkom periodu Tibeta nađene su i u prepisima četiri različita bonpo teksta. U Bjamsma tekstu, čiji je prepis otkriven u XI veku, stoji da se u vreme vladavine prvog tibetanskog kralja, Njakri Canpoa, znalo za sledećih 12 bona: 1. Božanski bon koji obezbeđuje/omogućava spasenje 2. Bon slave koji omogućava napredak 3. Bon koji oslobađa putem ucene 4. Bon postojanja koji budi duhove mrtvih 5. Bon koji čisti odbacivanjem negativnosti 6. Bon koji oslobađa od prokletstva 7. Medicinski bon koji donosi dobro 8. Astrološki bon koji predviđa događaje 9. Bon devet obreda koji objašnjavaju poreklo stvari 10.Bon jelena koji zna tajnu letenja 15.Bon proricanja uz pomoć veza kojima se predviđaju događaji.
15.7 PRVI NAĐENI PREPIS

206

12.Bon magične snage koja dominira nad negativnošću. U tekstu Drimed zirjid, koji je prepisan u XIV veku, od devet poglavlja o religiji bon, četiri su bila posvećena: - proricanju, - astrologiji, - obredima i - medicini. Kad je reč o medicini, ovaj tekst objašnjava da postoji 21.000 metoda lečenja koji mogu biti primenjeni posle uspostavljanja dijagnoze na jedan od sledećih načina: 1. Utvrđivanjem primarnih i sekundarnih uzroka 2. Ispitivanjem pulsa 3. Analizom urina 4. Ispitivanjem pacijentovog stanja i identifikacijom znakova smrti ili znakova izlečenja.
15.8 DRUGI NAĐENI PREPIS

Tibetanski monaški red u Dolandžiju, u severozapadnoj indijskoj državi Himačal Pradeš, objavio je 1973. godine prevod starog zapisa o tibetanskoj prebudističkoj religiji bon. Zapis, ponađen u ovećoj religijskoj statui u tibetanskom manastiru Sam u nepalskom mestu Dolpo, bio je u vrlo lošem stanju i nije bio original, nego prepis napravljen 1088. godine prema nekom starijem dokumentu. Zapis govori o magijsko-religijskom poreklu učenja bon i posredno potvrđuje autohtonost tibetanske kulture i tibetanske medicine pre nego što je budizm, dolazići sa dve strane, iz Indije i iz Kine, potpuno zavladao Tibetom.

15.9 TREĆI NAĐENI PREPIS

207

Prema usmenoj tradiciji bon je delo mudraca Snjaćena Librua Tagringa, večne i mitske ličnosti. Prema predanju, on je rođen u "pradavna vremena", i "mnoge svete tekstove preveo je na tibetanski sa jezika žang-žung (Zhang-zhung)". Tibetanci u Indiji poseduju prepis teksta "Žangžung Njanđid" (Zhang-zhung snyan-rgyud). Prepis je napravljen u VII veku (u vreme vladavine slavnog Srongcena Gampoa) i u njemu se takođe pominje mudrac Snjaćen Libru Tagring, što povećava mogućnost za njegovo stvarno, istorijsko postojanje.

15.10 USMENA TRADICIJA I ČETVRTI PREPIS

Kao indikativnu, treba pomenuti i tezu da je budizam uveden ne samo zbog praktičnih političkih potreba za verskim i kulturnim odnosima sa susednom, vojno snažnom Indijom, nego i zato da bi se od spoljnog, nedobronamernog sveta sakrio pravi izvor tibetanskog znanja i kulture. Na posredan način, i budistički izvori, ne isključuju mogućnost da je poreklo Tibetanske medicine prebudističko. Pre istorijskog Bude, kažu tibetanski budisti, postojao je Buda Kajšipa koji je "u ranijim erama sveta, medicinska učenja preneo Brami koji ih je preneo svojim poklonicima, a oni ljudima".

15.11 BUDISTIČKI IZVORI

Na obroncima tibetanskih planina ili na padinama planina koje okružuju tibetansku visoravan, izviru najveće reke ovog dela sveta, uključiv i reka Ind koja, zatim, teče kroz Indiju i većim delom kroz Pakistan. Južno od ušća reke Ind, a zapadno od indijske države Gudžarat, višegodišnjim istraživanjima arheolozi indijskog Nacionalnog instituta za okeanografiju

15.12 LEK ZA DIJABETES STAR 5.000 GODINA

208

otkrili su "ostatke stare civilizacije koja je bujala u gradovima koji sada leže ispod nivoa Arapskog mora". Na dubinama većim od 10 metara ronioci su naišli "na ostatke grada, na lukobran dug četiri kilometara i na trokrako sidro". Arheolog S. R. Rao kaže da je reč o ostacima grada Dvarke, opevanog u čuvenom indijskom spevu Mahabharata i potopljenog oko XV veka pre naše ere. Prema Mahabharati, Dvarku je podigao bog Krišna "na ruševinama još starijeg grada Kusastakli". Popularni moskovski naučni časopis "Znanie sila", objavio je 1985. godine izveštaj o naučnoj konferenciji održanoj u Moskvi. Naučnici su se složili da se, na osnovu dosad poznatih činjenica, može zaključiti da je "pet hiljada godina pre dolaska Arijevaca na indijski potkoninet (to je ukupno 6.500 godina pre Hrišćanske ere), u dolini Inda cvetala visoko razvijena civilizacija". Naučnici procenjuju da su gradovi Harapa, Mohendžodaro i Kalibangan bili na vrhuncu razvoja, u priodu od 3000. do 2500. godine pre Hrišćanske ere. Njihov nestanak vremenski se podudara sa nestankom Kritsko-Mikenske (Minojske) kulture u Mediteranu. Sudeći prema iskopinama, Harapa civilizacija je "nestala zbog globalnih klimatskih promena", a ruski naučnici kažu da ju je uništila serija tektonskih poremećaja koja je, ujedno, promenila i tok reke Ind. Arheološka iskopavanja izvedena na ovim mestima otkrila su nekoliko farmaceutskih supstanci. Analizom jedne, označene kao Šiladžatu, nedvosmisleno je utvrđeno da je bila lek za dijabetes51. Otkriveni su i lisFiziološki i farmakološki institut Pernambuko univerziteta u severoistočnom Brazilu objavio je krajem 1997. godine da biljka mahunarka Pata de vaca (Bauhinia monandra) regeneriše
51

209

tovi lekovite biljke Azadirachta indica i čovečja lobanja na kojoj je izvršen hirurški zahvat... Ovi arheološki nalazi nedvosmileno svedoče da je u dolini i slivu reke Ind, nizvodno od Tibeta, pre 4,5 do 6,5 hiljada godina, a verovatno i ranije, medicina bila na vrlo visokom nivou. Lekari tog doba očigledno su posedovali znanje o lečenju biljem, visoko znanje o spravljanju leka za dijabetes, a takođe su poznavali i najteži oblik hirurgije, trepanaciju, otvaranje čovekove lobanje i intervenciju na mozgu. Za potpunu sliku o ovoj proto-indijskoj civilizaciji nedostaju brojni neophodni elementi, ali se pouzdano zna da se ona, oko 2500. godine pre naše ere, prostirala na nekoliko stotina hiljada kvadratnih kilometara, na teritoriji od Himačala (podnožje Himalaja) na severu, do Bomabja na jugu i od Balučistana na zapadu do Utar Pradeša na istoku. Proto-indijska civilizacija obuhvatala je znatno veći prostor od onih na kojima su se prostirale njoj savremene egipatska i mesopotamska civilizacija. Na sastanu u Moskvi naučnici su još zaključili da je proto-indijska civilizacija "u mnogim aspektima bila bolje organizovana nego preindijska, poznatija pod imenom Indo-Arijevska koja ju je zamenila".
15.13 DEKADENCIJA NIZVODNO OD TIBETA

beta ćelije u pankreasu koje stimulišu proizvodnju insulina. Biljka je za 36 odsto smanjila nivo glukoze u organizmima eksperimentalnih miševima. Upotrebljena tokom više uzastopnih dana ova biljka je smanjila nivo glukoze za 150 odsto. U vreme objavljivanja ove informacije eksperimenti na ljudima nisu bili izvedeni. (Rio de Žaneiro, dpa, 1997.11.10).

210

Gradovi proto-indijske civilizacije - Harapa, Mohendžodaro i Kalibangan - su, na primer, imali utvrđene zidove, njihove ulice sekle su se pod pravim uglom, imali su kanalizacione sisteme, a gotovo svaka kuća je imala kupatilo, perionicu, kuhinju, spavaće sobe odvojene od dnevnih i klozete. Gradovi su imali bazene sa sistemom za zagrevanje toplim vazduhom. Imali su sistem računanja vremena, zasnovan na broju 60. Čas se delio na 60 minuta, minut na 60 sekundi, a svoju hronologiju beležili su u ciklusima od po 60 godina52. Nije utvrđeno da li je ovo znanje o računanju vremena preneto Tibetancima kao nasleđe iz Harapske civilizacije, ali je ta mogućnost vrlo verovatna, jer oni i danas imaju svoj šezdesetogodišnji ciklus računanja vremena koji dele na pet manjih ciklusa od po 12 godina. Tibetanci veruju da kraj svakog dvanaestgodišnjeg intervala u životu čoveka donosi gubitke, teškoće i patnje. Zbog toga se svaka 12. godina naziva "godinom prepreka". Kultura stanovanja kakva je postojala u gradovima Harapa, Mohendžodaro i Kalibangan nije postojala u naseljima koje su Indo-Arijevci podizali mnogo vekova kasnije, počev od XV veka pre naše ere, kada su počeli da se doseljavaju u današnji Pakistan i Indiju dolazeći iz naučno još precizno ne lociranog staništa koje se uopšteno označava kao teritorija evroaziske stepe. Godinu dana pre sastanka naučnika u Moskvi, septembra 1984. godine, indijsko-pandžapski list na
Do otkrića Harapske civilizacije smatralo se da savremeni sistem računanja vremena potiče od Sumera. (Prim. autora).
52

211

engleskom "Sandej tribjun", s čuđenjem konstatuje da se u dolini Inda "odvijala neobjašnjiva dekadencija": "Čudno", piše list, "ali u svim arheološkim nalazima iz kasnijeg perioda nema ni traga klasičnih umetničkih formi i urbanizacije prethodnog perioda... Na grnčariji nema apsolutno nikakvih tragova ranije poznatih indijskih crteža. Rubovi vaza i ćupova su izrazito debeli. Glavna karakteristika ovog perioda jeste postojanje sela, ali ne i gradova, mada ih je u prethodnom periodu, starijem gotovo milenijum, bilo i to veoma razvijenih. Arheološki nalazi iz ovog perioda ne sadrže bilo kakve tragove razvijenog gradskog života." Utvrđena dekadencija civilizacije u dolini i slivu Inda, o čemu piše indijsko-pandžapski list, u skladu je s hipotezom da su prirodne katastrofe regionalnih, planetarnih ili čak kosmičkih razmera, u davnoj istoriji i s vremena na vreme, uništavale visoko razvijene civilizacije i o kojima znamo malo ili ne znamo ništa. U knjizi "Sedam godina na Tibetu" ili "Moj život na dvoru dalaj lame" Hajnrih Harer piše o jednom zanimljivom arheološkom otkriću na Tibetu koje je, izgleda izgubljeno. Peter Aufštajner, koji je uoči Drugog svetskog rata, zajedno sa Harerom. pobegao iz britanskog zarobljeničkog logora u Indiji, rukovodio je u Tibetu kopanjem kanala. Tibetanci kopači naišli su na komadiće pečene gline koje je on pažljivo sakupljao i lepio "da bi se na kraju ukazale predivne vaze i vrčevi potpuno nepoznatih oblika, koji sa današnjim nisu imali ništa zajedničko".
15.14 SVEDOČENJE HAJNRIHA HARERA

212

Ono što još privlači pažnju u ovim Harerovom redovima jeste zapis o otkrivenim grobovima. Tibetanci ne sahranjuju, niti su ikad sahranjivali svoje mrtve, već su ih spaljivali ili prepuštali grabljivicama, ali Aufštajnerovi kopači su otkopali čitave grobnice sa dobro očuvanim kostima, što je, prema Hareru, prvo otkriće tragova i dokaza da je na ovim prostorimna nekada živela nekakva civilizacija drukčija od savremene tibetanske. Aufštajner je zatražio pomoć i objašnjenje od lama, koje su obično imale odgovore za sva pitanja, ali, kako piše Harer, ni jedan od njih "nije uspeo da rastumači ove nalaze, niti da u starostavnim knjigama otkrije neki spis o dobu u kojem su mrtve pokopavali zajedno sa poklonima". Koliko su stare "starostavne knjige" u kojima su lame tražile objašnjenje za otkrivene grobove? Harer ne daje odgovor na to pitanje, a tačan podatak najverovatnije ne znaju ni same lame. Jedino je izvesno da je civilizacija koja je nekada živela na velikoj tibetanskoj visoravni, starija i od "starostavnih knjiga" i da ima malo zajedničkog sa savremenom tibetanskom civilizacijom. Novo pitanje se nameće samo od sebe. Nije li ta sivilizacija na izvoru reke Ind bila sastavni deo one civilizacije koja je u dolini, slivu i na danas potopljenom ušću reke Ind, cvetala od 6500. do 1500. godine pre naše ere, čije su postojanje potvrdili ruski arheolozi? Naravno, starost tih ostataka, vaza i kostiju, mogla bi, makar i okvirno, da bude utvrđena ispitivanjima savremenim naučnim metodama. Rezultati takvih ispitivanja pomogli bi da se približimo rešavanju zagonetke o nastanku i poreklu Tibetanske medicine, ali...

213

Aufštajner je iskopine želeo da stavi na raspolaganje arheološkom muzeju u Indiji i taj zadatak poverio je Hareru. Pre nego što su Kinezi stigli da zaposednu sve dedlove Tibeta, Harer je arheološke nalaze prebacio preko granice u Indiju, gde im se zameo trag. Da nesreća bude veća, kinesku kulturnu revoluciju preživelo je samo nekoliko od više hiljada tibetanskih manastira53 i tu je, bar zasad, kraj priče o eventualnim dokazima na samom tibetanskom tlu. Činjenice sadržane u ovoj glavi nameću hipotezu da je današnja Tibetanska medicina verovatno nasleđe medicinske nauke visoko razvijene civilizacije koja je nekada postojala, najverovatnije u dolini reke Ind, ali se ne može isključiti ni pretpostavka da je medicinsko i naučno znanje uopšte, doneto iz nekog drugog dela sveta prvo u dolinu i sliv reke Ind, a zatim i u Tibet. Kad bi te hipoteze bile dokazane, onda bi se lako moglo objasniti zašto se Tibetanska medicina mora učiti napamet. Ako se medicinsko, i drugo naučno znanje, prenosi neukim narodima, onda im se, logično, mora zabraniti da menjaju to znanje. Gorbovski navodi primere "zabrane menjanja znanja po cenu života", a u intervjuu na početku ove knjige dr Lobsang Dolma kaže da se Tibetanska medicina "mora učiti napamet i da se ne sme menjati". Što se tiče tibetanskih lama, njihova uloga, posmatrana kroz prizmu hipoteza Gorbovskog, neodoljivo podseća na ulogu koju su žreci imali drevnom Egiptu i Sumeru. U oba ova još nedovoljno proučena carstva, žreci su bili čuvari tajnih znanja, a postojala
53

15.15 I USMENO PRENOŠENA ZNANJA KAO DOKAZ

autora)

Prema pojedinim podacima bilo ih je oko 13.000. (Prim.

214

su i učenja koja žreci nisu smeli da zapisuju. Indentična kategorija takvog znanja u Tibetanskoj medicini su usmene tantre. One se i danas, ni po kakvu cenu, ne smeju zapisivati, a smeju se prenosti samo veoma pažljivo odabranim lekarima. Kako kaže dr Dolma, najviše usmenih tantri znaju lame i oni ih prenose odabranim tibetanskim lekarima. Dr Ješe Donden, lični lekar dalaj lame, kako se može videti u glavi "Umiranje na tibetanski način", deli lame u dve kategorije, u lame i u lame-doktore. 1 16 6. .0 0M MI IŠ ŠL LJ JE EN NJ JA AL LE EK KA AR RA AS SA AV VR RE EM ME EN NE EM ME ED DI IC CI IN NE E
16.1 DR LIDIJA BURG: POVOD ZA NOVA ISTRAŽIVANJA

Moj prvi susret sa Tibetanskom medicinom je ova knjiga u kojoj poznavanje činjenica, istorije i literature zadivljuje i ukazuje na sveobuhvatni i temeljiti pristup i trud autora da druge obavesti o iznenađujućim znanjima male tibetanske zajednice. Tokom čitanja knjige postepeno se gradi predstava da je Tibetanska medicina kombinacija realnosti, naučnih saznanja, ali i mističnih opisa i činjenica podložnih proveri. Na jednoj strani su tajanstvene tantre koje se prenose samo usmenim putem i podsećaju na zaboravljene bajalice iz naše istorije, a na druoj drugoj, opisi razvoja ploda u materici vrlo bliski i adekvatni savremenim saznanjima o embriogenezi. Suštinski stavovi o odnosu lekara i pacijenta, posmatranje bolesti kao posledicu načina života i promena životne sredine isti su i u Tibetanskoj i u Starogrčkoj (Hipokrat) i u savremenoj, zapadnoj medicini. Etički i medicinski pristup bolesniku je i danas nepromenjen, ali je današnja medicina podložnija negativnoj kritici zbog izraženog materijalističkog pristupa, a što

215

se tiče četiri zaveta usvojena na skupu lekara u VIII veku u Tibetu, oni bi se i danas mogli usvojiti kao univerzalni medicinski principi. Mada u uvodu ove knjige stoji da Tibetanska medicina nije tradicionalna, nego biljna i prirodna, ona ipak, zbog usmenog prenošenja i religije, ima sve karakteristike tradicionalne medicine. Princip da je bolest posledica poremećaja nekog od tipova energije, za nas je, bar u ovom trenutku, potpuna nepoznanica, što ne znači da u budućnosti nećemo otkriti neki način da ispitujemo i vizualizujemo energiju. Moguće je da ovoj medicini doista preti nestajanje, ali ne samo zato što je tibetanska zajednica mala, već i zbog dugih i komplikovanih studija i nepostojećih pisanih udžbenika. Iz opisa tantri u četvrtoj glavi jasno je da se pri ispitivanju uzroka bolesti kontroliše ono što se dobija nasleđem i ono na šta utiče životna sredina, a te dve stvari su u našoj medicinskoj terminologiji zapisane kao genotipski i fenotipski uzroci bolesti. U petoj glavi pojavljuju se nama nepoznati i začuđujući pojmovi fine svesti kao trećeg elementa potrebnog za oplodnju, pored jajne ćelije i spermatozoida. Tibetanska medicina, ili je to možda religija, smatra da postoji više pojava jedne individue na Zemlji i kada dotraje ukupni život, mora nastupiti smrt. To je jedno od objašnjenja prerane smrti beba - ukupni život je završen. Ti pojmovi su strani našem poimanju života. Opisi embriogeneze po nedeljama razvoja, uz savete za adekvatnu ishranu i ponašanje majki tokom trudnoće, odgovaraju našim učenjima. Karakteristične su razlike da se Tibetanke porađaju klečeći i da se ne savetuje okretanje novorođen-

216

čadi naopačke. Neposredno po rođenju prisutni lekar stavlja specijalni lek u vidu praha bebi na jezik, ali se beba, nadalje, sledećih mesec dana, hrani isključivo majčinim mlekom. Nega novorođenčadi je slična našoj, uz svekoliku primenu u Tibetu vrlo cenjenog butera, dok je nega majke, po mom sudu, u svim aspektima iznad naše. Najinteresantniji deo dijagnostike odnosi se na očitavanje pulsa za šta učenje traje tri do četiri godine. Na iznenađenje lekara savremene medicine, tibetanski lekar, uz pomoć svojih šest prstiju, mora da raspozna dvadesetak vrsta pulseva i na osnovu njih treba da postavi dijagnozu i otkrije jednu ili više od nekoliko stotina bolesti poznatih u Tibetanskoj medicini. To što je za očitavanje pulseva potrebno da i lekari i pacijenti ispune određene uslove, ne umanjuje apsurdnost ovog principa, apsurdnost s tačke gledišta lekara savremene medicine. Makoliko mogućnosti dijagnostike uz pomoć pulsa, onako kako su opisane u knjizi, izgledaju uverljive, one su zbilja neverovatne. U domen fantastike zalaze; puls prijatelja za procenu zdravlja bolesnika, puls trudnice za procenu pola deteta, prijateljski puls kojim se "proriče" budućnost porodice i puls za uspeh u sportu. Jednom rečju, stiče se utisak da su mogućnosti koje pruža dijagnostika uz pomoć pulsa precenjene u Tibetanskoj, a potcenje u našoj medicini. Drugi vidovi dijagnostike imaju realnu podlogu, ali samo kao dopunski oblici. Ispitivanje kože radi uvida u unutrašnje organe, a uz objašnjenje da inervacija zona na koži odgovara pojedinim unutrašnjim organima, u pojedinim slučajevima se može i prihvatiti.

217

Ispitivanje urina i stolice čulima vida i mirisa jeste delimični vid dijagnostike, ali je očigledna posledica nedostatka boljih i finijih metoda pretrage. Što se tiče dijagnostike dece, procene stanja krvnih sudova na zadnjoj strani bebinih ušiju, procene karaktera bebinog plača i majčinog mleka, što je dostupno i roditeljskom pregledu, pokazuje prihvatljive i jasne metode. No, vraćanje uhvaćene ribe u reku kako bi se, za uzvrat, produžio život bolesnog deteta očajnički je pokušaj u traženju spasa kad je već sve izgubljeno. Pripremanje lekova je ubedljiv i fascinantan deo Tibetanske medicine. Lekovi od plemenitih metala, dragog kamenja, minerala, biljaka i životinja, lekovi koji se dugo pripremaju, ponekad i posebno za svakog pacijenta prilagodjavanjem sastojaka i doze, a sve to od lekara koji je dijagnosticirao bolest, predstavljaju dobar spoj kompletne pomoći bolesniku. Shvatljiv je ogroman napor uložen u učenje kako se pripravljaju lekovi od kojih se sve očekuje, jer hirurgije nema, a ostali vidovi lečenja se mogu ubrojati u dopunske. U delu knjige u kojem se tvrdi da tibetanska medicina ima vrlo veliki uspeh u lečenju mentalnih bolesti, nije jasno da li podela na tople i hladne bolesti znači onu podelu koju poznajemo kao podelu na akutna i na hronična obolenja. Razumljiva je i prihvatljiva postavka da uzrok mentalnih bolesti leži u nepravilnom načinu života i u preopterećenju. Bilo bi zanimljivo saznati šta se krije iza tvrdnje da je primena mokše definitivni vid terapije koji mora dovesti do uspeha u lečenju. U delu knjige koji opisuje terapiju, za lekara savremene medicine interesentna je konstatacija da se,

218

pored klasičnih vidove lečenja, klasičnih po tibetanskom medicinskom sistemu, posebna pažnja poklanja ishrani i promeni načina života. Zanimljiv je i opis kako se 20 tačaka na kičmenom stubu koristi za primenu mokše i akupunkture, odnosno za lečenje. Tvrdnja da svakom pršljenu odgovara regija u unutrašnjosti organizma (četvrtom pluća, osmom jetra) i da se primenom mokše na kičmenom stubu leče unutrašnji organi, mogla bi da bude povod za nova istraživanja savremene medicine. Ova glava objašnjava primenu mokše iz usmenih tantri kao superspecijalizovan vid tibetanske medicine. Međutim, vrlo je čudna tvrdnja da se mokša sme upotrebiti samo u određene dane. Paljenje "medicinskog paketa" na odgovarajućim tačkama, uz izgovaranje mantri, savremena medicina nikako ne može da prihvati kao ozbiljan medicinski metod, već ga jedino može vezati za drevne vračare ili za zaboravljene pokušaje lečenja iz naše tradicionalne medicine. Masaža je opšteprihvaćeni svetski terapeutski postupak, a poreklo mu je u istočnoj medicini. Tibetanski lekari koriste tibetansku i šaicu masažu "za pročišćavanje energetskih kanala". Ove dve metode koje se primenjuju i kod bolesnih i kod zdravih, omiljeni su postupak za relaksaciju i oslobađanje od stresa i u našem svetu, a ujedno su najpoznatiji deo ove medicine skrivene od sveta. Poglavlje je medcinski vrlo jasno, precizno, razumljivo i prepoznatljivo i može se koristiti kao pristupni kurs za one koji žele da se bave masažom. Objašnjenje umiranja na tibetanski način je van domena naših uobičajenih saznanja. Najava smrti obolelog, uz prognoziranje dana njegove smrti, a na osnovu "refleksija na nebu", ponovo odvaja Tibetansku

219

medicinu od naših shvatanja i pokazuje koliko su udaljene naše životne filozofije. Informisanje o Tibetanskoj medicini očigledno je prepušteno entizijastima poput autora ove knjige. Glava nazvana "Eho iščezle civilizacije" je deo o kojem se može mnogo diskutovati, razmišljati, ali i maštati. Niz navedenih činjenica potkrepljuje i čini verovatnom teoriju o iščezlim civilizacijama koja bi mogla da objasni otkuda tibetanskim lekarima ovakva znanja, ali danas je vrlo teško i hrabro govoriti o takvim pretpostavkama. Dalja i sveobuhvatnija arheološka istraživanja i istraživanja medicinske istorije trebalo bi da uspostave objašnjivu vezu između ovih davnašnjih i današnjih medicinskih znanja. Ko zna, možda će kroz nekoliko milenijuma, neki novi ljudi otkrivati sličnost neke njihove medicine sa ostacima terapija iz našeg vremena. Umesto zaključka, treba izreći iskrene čestitke medicinski neobrazovanom autoru na upornosti, trudu, sistematičnosti i opsežnom proučavanju nove i nepoznate oblasti kako bi Tibetansku medicinu približio nama, našem vremenu i našoj medicini. Pojedini delovi knjige mogu se shvatiti i kao pokušaj spajanja ili preuzimanja najboljeg iz Tibetanske medicine, s ciljem da se pomogne i bolesnima i zdravima. Dr Lidija Burg Prve informacije o Tibetanskoj medicini čitala sam uz nevericu i odbacivanje, ali je već intervju sa dr Dolmom pobudio moju veliku radoznalost. Njeni odgovori su u početku ličili na neosnovanu naučnu fantastiku, ali je njena smirenost i potpuno odsustvo želje da
16.2 DR IRENA KULJIĆ: NEKA DRUGA LOGIKA

220

svog sagovornika ubedi u istinitost i verodostojnost svojih reči, delovala pozitivno. Intervju je bio presudan za moj dalji odnos prema Tibetanskoj medicini, jer mi je pomogao da shvatim da je u osnovi pogrešna moja prvobitna namera i želja da svaku njenu pojedinost, činjenicu ili njenu teoriju pokušam da prevedem u meni poznat sistem, u savremenu medicinu. Taj proces razumevanja zahtevao bi da se sve metode dijagnostike i terapije Tibetanske medicine izraze parametrima zapadne medicine, što je očigledno neizvodljivo, jer su polazne osnove ove dve nauke potpuno različite. Od trenutka kad sam shvatila da postoji polazni raskorak, usredsredila sam se na shvatanje pročitanog, a ne na objašnjavanje, mada me to nije sprečilo da i dalje tragam prvenstveno za sličnostima, a manje za razlikama ove dve medicine. Pojmovi kao što su vitalne energije - rLung, mKrispa i Badkan sigurno se ne mogu izraziti jezikom savremene medicine. Međutim, postoje druge oblasti u kojima se mogu nazreti zajedničke tačke Tibetanske i savremene medicine, kao što su, recimo, tumačenje da postoji bubrežni i pankreasni dijabetes i značaj jetre u obnovi krvi. Ovakvi i slični primeri utemeljuju pozitivan stav prema ovoj, za naše pojmove, nekonvencionalnoj medicini. Na drugoj strani, Tibetanska medicina ima oblasti koje su svet za sebe i za njih se ne mogu naći nikakva nama logična objašnjenje. Takav je slučaj sa tumačenjem smrti novorođenčeta - loša karma, nedela u prethodnim životima, isteklo životno vreme i slično. Još veću, gotovo neotklonjivu sumnju izaziva poglavlje o čitanju pulseva. Pročitavši ga, lekar zapadne medicine nađe se u mraku u kojem ne razaznaje ni tračak

221

poznate medicinske svetlosti, ne pomaže mu poznata logika i ne uspeva mu traženje paralela. Tri vrste osećanja spontano su nastale tokom čitanja: 1. Ohrabrenje i razumevanje pročitanog javljalo se kad god sam naišla na nešto zajedničko i slično sa medicinom koju poznajem. 2. Apsolutno odbacivanj tumačenja tibetanskih lekara, onih tumačenja koja pre svega imaju mitološke i religiozne korene bez ikakvih naučnih osnova. 3. Osećanje nemoći zbog toga što ne mogu da shvatim ono što mislim da je svakom čoveku, osim lekaru Tibetanske medicine, neshvatljivo, a to je njihov sistem dijagnostike čitanjem pulsa. Upravo taj deo knjige o dijagnostici, o čitanju pulsa, iščitavala sam nekoliko puta, a ni jednom nisam mogla da zamislim kako je ono fiziološki moguće. Čitanje pulseva i broj pulseva koji postoje u telu, za mene, kao lekara savremene medicine, ostalo je potpuna zagonetka. Dijagnosticiranje bolesti pacijenta preko pulsa srodnika ili prijatelja još je veća zagonetka. Pregled urina, na drugoj strani, deluje kao realna i prihvatljivija metoda, jer je reč o ispitivanju materije koju vidite, mirišete, ispitujete joj boju i gustinu. Za lekara savremene medicine, terapija Tibetanske medicine predstavlja, najrazumljiviji deo ove komplikovane nauke. Podela na spoljašnju i unutrašnju terapiju je logična, pri čemu unutrašnja terapija predstavlja složen sistem koji ima dodirne tačke sa zapadnim načinima za spravljanje lekova. Razlika je u isključivo u tome što Tibetanska medicina koristi prirodne, a zapadna medicina ogroman broj veštački sintetisanih supstanci. Fascinantno je poznavanje lekovitih sasto-

222

jaka i recepata lekova u tibetanskih lekara, pa se, tim povodom, mora priznati da lekari zapadne medicine imaju neuporedivo lakši zadatak, jer farmaceuti za njih obavljaju taj deo posla. Od spoljašnje terapije posebno je interesantna primena mokše, spaljivanje leka na koži, metoda nepoznata savremenoj medicini. Ostale metode kao oleacija, tibetanska i šaicu masaža, obloge - slobodnim tumačenjem mogle bi naći svoje paralele u fizikalnoj i drugim granama medicine. Akupunktura i akupresura već su našle primenu u zapadnoj medicini, putem edukacije lekara savremene medicine. Masaža predstavlja posebno značajnu metodu, jer je relativno lako primenljiva i na zahteva dugotrajno učenje, pa bi njeno uvođenje u savremenu medicinu bilo vrlo korisno. Ono što još iznenađuje u Tibetanskoj medicini i što je izdvaja od drugih, uslovno rečeno alternativnih medicina, jeste priznavanje nemoći pred bolestima kao što su tumori, hematološke bolesti - leukemija i druge. I sami tibetanski lekari kažu da njihova medicina nije svemoguća, što smatram etički poštenim odnosom prema pacijentu, odnosom koji je ugrađen u njihovu nauku. Očigledno je da je duboko prožimanje religije i nauke u Tibetanskoj medicini, uslovilo i postojanje posebnog odnosa prema umiranju, a on nas vodi u magijski i obredni svet u kojem postoje mnogi znaci koji tibetanskog lekara upućuju na predstojeću smrt pacijenta. Ta simptomatologija smrti deluje pomalo zlokobno i mislim da bi izazvala nelegodnost kod većine ljudi sa Zapada, dok je, očigledno, narodi Istoka prihvataju filozofski i sa mnogo većim mirom. Stav Tibetanske medicine da čoveka treba i za smrt pripre-

223

miti verovatno je posledica spoja sa religijom čiji ključni deo predstavlja reinkarnacija. U suštini, Tibetanska medicina predstavlja pravu zagonetku za Zapadni svet, za savremenu medicinu koja i pored razvijene medicinske tehnologije, ogromnih ulaganja u istraživanja, još nije našla sve odgovore. Na čitaoca ove knjige, pogotovu na medicinski obrazovanog čitaoca, šokantno deluje podatak da tamo negde, na drugom kraju sveta, postoji jedna drugačija medicina koju priznaje veliki broj ljudi i koja ima sasvim drugačije metode, a njeni pacijenti, uključiv i autora, tvrde da je u pojedinim granama vrlo uspešna, čak uspešnija od zapadne medicine. Upravo zbog te činjenice najviše me je okupiralo pitanje odakle tibetanskim lekarima takvo znanje, koje su osnove njihove medicinske nauke. Delovalo mi je neverovatno da nauka kakva je Tibetanska medicina, može da ima slične korene kao savremena medicina. Razvojni put zapadne medicine je relativno kratak, odvijao se i danas se odvija korak po korak, otkriće po otkriće. Tibetanska medicina, nasuprot tome, deluje kao jedan kompaktan i egzaktan sistem u kome nema evolucije, već se desetinama i desetinama vekova prenosi sa kolena na koleno bez ikakvih promena. Za tibetanske lekare se ne može reći da su istraživači, revolucionari - oni samo ponavljaju i održavaju sistem lečenja i dijagnostike koji je neko, nekada davno, stvorio. Jedan od mogućih, možda i jedino mogući odgovar na pitanje ko je stvoritelj ove nauke, daje poglavlje knjige nazvano "Eho iščezle civilizacije". Ovaj deo je, po meni, i najbolji i jedini mogući kraj ovakve knjige. Četvorica naučnika su, prema autoru, pobedila "inerciju mišljenja" i prihvatila mogućnost da su katas-

224

trofe velikih razmera pogađale planetu na kojoj živimo, a dvojica od njih su postavila i hipotezu o postojanju i iščeznuću visoko razvijene civilizacije. Autor ovoj hipotezi dodaje svoju u kojoj otvara mogućnost da je visoko razvijena civilizacija postojala i u dolini reke Ind i da Tibetanska medicina verovatno predstavlja njeno nasleđe. Ova nova hipoteza daje čudesan smisao celoj knjizi, a nama, ljudima iz drugačijeg, takozvanog Zapadnog sveta, ukoliko smo otvorenog uma, pruža dobar alibi da bez preteranog zalaženja u suštinu, bez pokušaja da objasnimo neobjašnjivo, prihvatimo postojanje Tibetanske medicine, onakve kakva je. To ujedno znači da bismo mogli da prihvatimo efikasnost i takoreći savršenost njene dijagnostike - koja nije ni bolna, niti opasna po pacijenta, a izuzetno je kratkotrajana - i njenu uspešnu trerapiju koja je, sudeći po autorovom iskustvu, ravna najuspešnijim terapijama zapadne medicine. Ujedno smatram i da je lično iskustvo najpresudniji činalac da se efikasnost Tibetanske medicine prizna ili ne. U tome je velika prednost autora nad nama čitaocima. Ovu knjigu vidim kao dragoceno iskustvo i doprinos opštoj kulturi svakog čoveka, pogotovu lekara koji se bave savremenom medicinom. Ona, naravno, ne može biti udžbenik - iz nje se ne može učiti, ali se može saznavati. Možda će predstavljati i podsticaj za dalje interesovanje o Tibetanskoj medicini. Na kraju, kao lekar, ne mogu reći da li sam za ili protiv Tibetanske medicine, jer je svrha mog čitanja bilo informisanje, a ne presuda, ali mogu da kažem da je rezervisanost sa kojom sam počela da čitam ovu knjigu, nestala, kao što je već oko njene sredine nestala i moja potreba (stvorena obrazovanjem po kanonima savremene medicine) da raskrinkavam i dovodim

225

u pitanje gotovo svaku medicinsku činjenicu koju autor navodi. Priznajem, poslušala sam savet dr Dolme i otvorenog uma srećno stigla do kraja knjige, shvativši da ako Tibetanska medicina zaista funkcioniše, ako pomaže ljudima, leči ih i omogućava im bolji život - i nema potrebe narušavati njenu mistiku nepotrebnim tumačenjima. Jedno je ipak sigurno - bez obzira na sve različitosti savremena medicina i Tibetanska medicina ipak imaju nešto zajedničko, a to je isti cilj - dobrobit čoveka. Dr Irena Kuljić 1 17 7. .0 0H HR RO ON NO OL LO OG GI IJ JA A Hronologija napravljena prema istorijski utvrđenim činjenicama i arehološkim nalazima, prema tibetanskoj medicinskoj literaturi, ali i prema zapisima tibetanskih legendi i prema podacima nađenim u sledećim knjigama: Immanuel Velikovski: (New York, 1951.) Andrew Tomas: (London, 1972.) Dileep Kinjilal: India (Calcuta, 1985.) Zoran Nenezić: bodno zidarstvo.( Beograd, 1988.) M.Bejdžent, R.L i i H.L inkoln tanje (Beograd, 1994.) Aeksandar Gorbovski: (ne)živimo (Beograd, 1996.) Worlds in colision We are not the first Vimana in ancient Spekulativno sloMesijansko zavešSvet u kome

226

100.000 Na toliko godina procenjena je starost lobanje bizona koja na čelu ima pravilan, okrugao otvor. Čuva se u Paleontološkom muzeju u Moskvi. 49.195 (48.863 godina pre Aleksandra Makedonskog, odnosno pre osnivanja Aleksandrije) Početak istorijskih zapisa koje su čuvali egipatski žreci - prema grčkom istoričaru Diogenu Laertskom iz III veka naše ere. 40.000 Toliko je stara lobanja nekog čoveka koja ima rupu od metka na levoj strani. Čuva se u Londonskom muzeju za istoriju prirode. 36.525 Početak hronika koje su vodili egipatski žreci - prema vizantijskom istoričaru Snelijusu. 30.627 Početak hronologije Egipta koju je u IV veku pre naše ere zapisao žrec Manefon. 20.000 Starost ruševina pronađenih u GranPahatenu, u regionu današnjeg Perua. 18.000 Vreme u kojem je Zemlja skliznula sa orbite od 360, na orbitu od 365 dana, prema Kindžilalovom pevodu sanskritskog teksta. 17.000 Vreme do kojeg su egipatski izvori zadirali u prošlost - prema Herodotu. 12.042 Na tlu Centralne Amerike pronađena kamena ploča sa tim datumom, što može da znači da je na toj teritoriji nekada postojala neka civilizacija. 12.000-8.000 Početak i kraj nastajanja vodopada Nijagare usled geoloških pomeranja tla. 12.000-8.000 Granice starosti vulkanskog pepela, otkrivenog bušenjem 1,5 kilometra debelog leda na Antarktiku.

17.1 PRE HRIŠĆANSKE ERE

227

12.000

Starost lave otkrive na dnu Atlanskog okeana. 12.000-11.000 Vreme prekida crtanja u frankokatabrijskim pećinama u Evropi. 11.800-11.600 Vremenski okviri najmanjeg broja ljudi na Zemlji. 11.653 Izračunata početna tačka kalendara Maja koji se sastojao od sunčanih ciklusa od po 2.7 60 godina. 11.652-11.542 Verovatni vremenski okvir prve serije katastrofa. 10.400 Iznenadno izščezavanje tragova čoveka na tlu Amerike. 10.000-5000 Trajanje prekida tzv. kulturnih slojeva u pećini Šanadir, na 750 metara nadmorske visine u Kurdistanu. 9600 Nivo svetskog okeana porastao je do te godine za 125 do 150 metara. 9570 Prema Platonu, godina u kojoj je stradala Atlantida. 9080 Vulkanska katastrofa u basenu Rajne, nazvana "Pompeji ledenog doba". Okolinu prekrio sloj lave od 15 metara. Pepeo padao i na teritoriji današnje Poljske. 9000-4004 Početak i kraj otapanja leda u Evropi. 8600-8000 Na Zemlji ima oko 8 miliona ljudi. 6500 Vreme u kojem je, prema ruskim naučnicima, u dolini reke Ind cvetala "visoko razvijena proto-indijska civilizacija". 5508.09.01 "Početak stvaranja sveta" prema vizantijskom kalendaru i početak brojanje godina. 5000-4000 Pojava prvih država u dolini Nila. 5000-2160 Približno vreme podizanja stepenaste piramide u Meksiku (u vreme kada u Americi

228

"nije bilo ljudi") i godina u kojoj ju je zatrpala lava. 4000.01.01 Početak masonskog brojanja godina (4000 + godina po Hristu). 4000 Prvi tragovi Tibetanske medicine ili njenih praizovra. 4000-1200 Sumeri, stanovnici prve na zapadu poznate civilizacije upotrebljavaju glinene pločice kao knjige. 3761.09.01 "Početak stvaranja sveta" i brojanja godina po hebrejskom kalendaru. 3000-2500 Period u kojem su, u dolini reke Ind, gradovi Harapa, Mohendžodaro i Kalibangan bili na vrhuncu razvoja. Istovremeno i vreme kojem su pripadale otkopane prve farmaceutske supstance za lečenje dijabetsa i lobanja sa očiglednim tragovima trepanacije. 3000 U Vavilonu izmišljen abakus, računaljka u obliku ploče sa ubeleženim brojevima. 3000-1800 U dolini Misisipiji podignuta građevina od oko kilometra u prečniku, sa osam koncentričnih osmougaonika čiji otvori tačno pokazuju pravac zalaska Sunca u dane letnjeg i zimskog solsticija. 1855 Šenrab Mibo u zemlji Olmo Lungring osnovao religiju bon, čiji je sastavni deo Tibetanska medicina. 1500-747 Period u kome je godina trajala tačno 360 dana, prema istraživanjima Velikovskog. XV Potpopljen grad Dvarka koji se nalazio na ušću reke Ind u Arapsko more, a prema Mahabharati bio je podignut na temeljima još starijeg grada Kusastakli.

229

XV

Početak doseljavanja Indo-Arijevaca na indijski potkontinent. 1450 cca Vode Atlanskog okeana prodrle u Sredozemno more čiji je nivo dotad bio niži. Iznenada su potopljene mnoge zemlje, stradali su mnogi narodi. 747 Ptolomej, grčki matematičar i astronom aleksandrijske naučne škole navodi tu godinu kao početak "starih astronomskih tablica" i vezuje je za neki astronomski događaj. 747 Početak velikih desetogodišnjih kosmičkih turbulencija u Sunčevom sistemu, prema Velikovskom. VIII Prema Velikovskom, kraj trajanja godine od 360 dana i ponovni silazak Zemlje na novu orbitu, ovoga puta od 365 dana. 238 Egipatski sveštenici dekretom reformisali kalendar. 30 Rim osvaja Egipat i pretvara ga u svoju provinciju. 0001.12.31 Kraj Prehrišćanske ere PHE - BC - Before Christe 0001.01.01 Početak Hrišćanske ere HE - AD - Anno Domini 0001.01.01 Na Zemlji je živelo od 150 do 250 miliona ljudi. 1-100 Aleksandrija bila centar u kome su se susretala i mešala jevrejska, mitraička, zaratustrijanska, pitagorejska, hermetička, neoplatonistička i druga učenja. 54-68 Neron vladao Egiptom.
17.2 HRIŠĆANSKA ILI NOVA ERA

230

321

Rimski car Konstantin proglasio kultni dan Sunca za praznik. 321 Konstantin spojio praznik Ponovnog rađanja Sunca sa danom Hristovog rođenja. Hrišćanstvo postalo državna religija Rimskog carstva. 393 Hrišćanski sabor u Hiponu (Hipp) prihvatio spisak knjiga koje se mogu/treba/smeju uključiti u Novi zavet. Spisak napravio Atanasius Aleksandrijski 367. godine. 395 Egipat prestaje da bude Rimska provincija. 395-640 Vizantijska vladavina Egiptom. VII Prepisan tekst "Žang-žung Njanđid" u kome se pominje izumitelj religije bon, večna i mitska ličnost, mudrac Snjaćen Libru Tagring. VII Tibet postaje vojna sila u Centralnoj Aziji i ostaje to u sledeća dva veka. 708-833 Jutog Jonten Gonpo - najpoznatiji lekar Tibetanske medicine u istoriji. U prastaru Tibetansku bon medicinu prvi uneo elemente budizma koji upravo u njegovo doba počeo da prodire u Tibet. Proučavao kinesku, indijsku, budističku i grčko-arapsku medicinu. Tri puta je odlazio na studijska putovanja u Indiju. Svo svoje znanje sintetizovao u "Četiri (medicinske) tantre". Zbog ovog, jedinstvenog doprinosa tibetanski lekari ga tretiraju kao "Oca Tibetanske medicine", a Tibetanci obožavaju kao Drugog medicinskog Budu. Početak zlatnog perioda Tibetanske medicine. 755-797 Vladavina kralja Trisonga Deucena. U Lasi, glavnom gradu Tibeta, održan kongres lekara iz Mongolije, Kine, Indije, Persije, Istočnog Turkestana, Nepala, Kašmira i Avganistana.

231

XI XI XIV

Prepisan Bjamsma tekst koji govori o 12 vrsta bona. Pepisan tekst o magijsko-religijskom poreklu religije bon koji potvrđuje autohtonost tibetanske kulture i medicine. Prepisan tekst Drimed zirjid koji je imao devet poglavlja, a četiri od njih bila su posvećena: proricanju, astrologiji, obredima i medicini. Poslednje poglavlje objašnjava da postoji 21.000 načina lečenja. Kolumbo otkrio Ameriku. Članovi Francuske akademije nauka zaključili da "kamenje ne može da pada s neba". Jutok Jonten Gonpo Sarma (mlađi) sačinio novu verziju "Četiri medicinske tantre". Kraj zlatnog perioda Tibetanske medicine. Telegrafski kabl položen na dno Atlanskog okeana. Ajnštajn objavio teoriju relativiteta. Velikovski objavio hipotezu o katatsrofama kosmičkih razmerama Gorbovski objavio hipotezu o nestanku zemaljske civilizacije razvijenije od naše. Endrju Tomas objavio knjigu o nauci pre nauke. Kindžilal objavio prevod sanksrita koji kaže da su prastanovnici Indije imali najmanje sedam vrsta letelica. Kindžilal objavio prevod sankritskog teksta u kome stoji da je "Zemlja pre oko 20.000 godina sa orbite od 360 dana gurnuta na orbitu od 365 dana.

1492 XVIII XVIII 1858 1916 1951 1961 1972 1985 1987

232

1989

Gorbovski novim dokazima potkrepio svoju gotovo četvrt veka staru hipotezu da je na Zemlji postojala visoko razvijena civilizacija i da je stradala u katastrofi kosmičkih razmera. 1 18 8. .0 0L LI IT TE ER RA AT TU UR RA A
18.1 KORIŠĆENI IZVORI

Za pisanje ove knjige korišćeni su, uglavnom, nesistematski prikupljeni izvori za vreme boravka u Indiji, agencijske informacije, retki tekstovi po jugoslovenskoj štampi, knjige kupljene na putovanjima i Internet sajtovi. Evo liste najosnovnijih izvora podataka koji su uključeni u knjigu.

Bangalore, India PTI, 15.1 0.1985. Beograd, Politika, 04.0 7.1989 Beograd, NIN, 13.0 2.1998. Beograd, Politika, 10.0 2.1998. Beograd, Politika, 24.0 9.1996. Beograd, Politikin zabavnik, 02.0 2.1952 Beograd, Prosveta - Lama Kazi Dava Samdup: Tibetanska knjiga mrtvih, Posmrtna iskustva u Bardo ravni, 1988. Beograd, Dečje novine - Hajnrih Harer: Sedam godina na Tibetu, Moj život na dvoru Dalaj lame, 1998 Heinrich Harrer: Sieben Jahre in Tibet, 1988/1953 by Verlag Ullstein GmbH, Frankfurt/MainBerlin. Goa, India Indian Journal of marine science, april 1987. Daramsala, India,Tibetan Review, Sept-Oct, 1986. Works & Archives, 1980.

233

Daramsala, India,Tibetan medicine, series No2, Library of Tibetan Works & Archives, 1981. Daramsala, India,Tibetan medicine, series No2, Vol2, Library of Tibetan Works & Archives, 1980. Daramsala, India Tibetan medicine, series No5, Library of Tibetan Works & Archives, 1982. Daramsala, India,Tibetan medicine, series No6, Library of Tibetan Works & Archives, 1983. Daramsala, India,Tibetan medicine, series No7, Library of Tibetan Works & Archives, 1984. Daramsala, India,Tibetan medicine, series No8, Library of Tibetan Works & Archives, 1984. Daramsala, India,Tibetan medicine, series No9, Library of Tibetan Works & Archives, 1985. Daramsala, IndijaTenzin Gjatso (dalaj lama): Moja zemlja i moj narod Dharamsala, India Dr Lobsang Dolma Khangkar: Lectures on Tibetan Medicine, 1986. Dharamsala, India T. J. Tsarong: Fundamentals of Tibetan Medicine, Tibetan Medical Centre, 1981 Dharamsala, India The diagnosis of the Signe of Death of the Tibetan Tradicional Medicine, 1984. Dharamsala, India Vaidya Bhagwan Dash: Tibetan Medicine, Library of Tibetan Works & Archives, 1976. Zagreb, Hrvatska Start, 1985. Tomo Križnar: Tibet u Indiji, Od jednog do drugog kraja sveta. Internet, Sajt koji održava i aktuelizuje "The Office of Tibet", zvanična agencija Njegove svetosti dalaj lame u Londonu. Kalimpong, India T. J. Tsarong: Handbook of Traditional Tibetan Drugs - composition, use and dosage, 1986.

234

Lucknow, India, Saopštenje Nacionalnog botaničkog instituta, 06.10.85. Moskva, Rusija Znanie-sila, oktobar 1985. New Delhi, India K. Dhondup: The Water-Bird and Other Years, Library of Tibetan Works & Archives, 1986. New Delhi, India Patriot Magazin, sept. 1985. New Delhi, India Statesman, 14.10.1984 New Delhi, India Thimes of India, 28.09.1986. New Delhi, India, Patriot, 31.10.1986. New Delhi, India, Patriot, izveštaj iz Makliod Gandža, Himačal Pradeš, 31.10.86 Nju Delhi, Indija Razgovori i intervjui kombinovani sa kompilacijma raznih izvora. New York, Webster Stedman's Medical dictionary, 1987. Peking, Kina 100 pitanja o Tibetu, 1989. Peking, Kina, Xinhua, 22.12.97 - China's pharmaceutical industry Trivandrum, India PTI, 09.02.1987. Čandigar, India The Sanday Tribune, september 1984.
18.2 POTENCIJALNI IZVORI

18.2.1 Radovi i dela na ruskom54 1. P.A .B admajev Glavni tekst o leakrskoj nauci Tibeta, 1903. 2. D.U ljanov Tibetanska medicina, 1903. 3. A.M .P ozdnejev Udžbenik Tibetanske medicine (Prevod sa tibetanskog), 1908.

54

Prema tibetanskim izvorima u Indiji. (Prim. autora)

235

4.M .N .V arlakov Pregled istorije Tibetanske medicine i njenih pisanih izvora. Časopis "Žiznj Burjati", br. 5. i 6. - 1930. 5. M.N .V arlakov Kratka istorija Tibetanske medicine. Časopis "Sovjetskaja klinika", br. 1, 1932. 6. S.J u.B elenki i M.I .T ubjanski - O problemu proučavanja Tibetanske medicine. Časopis "Savremena Mongolija", br. 3, Ulan Bator, 1935. 7. A.F .G amerman i B.V .S emičov - Rečnik tibetansko-latinsko-ruskih imena medicinskih biljaka korišćenih u Tibetanskoj medicini, Akademija nauka SSSR-a, sibirski ogranak, burjatsko odelenje 1963. 8. Referati podneti na Svesaveznoj naučnoj konferenciji ŠSR-a za širu upotrebu prirodnih biljnih izvora sa osvrtom na studije narodne medicine, Tbiisi, 1971. 9. grupa autora Glang thabs (akutne bolesti organa abdominalne šupljine) i njihovo lečenje u Tibetanskoj medicini, Akademija nauka ŠSR-a, sibirski ogranak, burjatsko odelenje, 1976. 18.2.2 Druge knjige i članci55 1. Theodor Burang Tibetische Heilkunde, Zurich, Origo Verlag, 1957. 2. T.B urang Tibetan Art of Healing, London, Watkins, 1957, 1974. 3. W.Y .E vans-Wentz Tibetan Yoga and secret doctrines, London, Oxford Uiversity Preš, 1958. 4. R.A .S tein La Civilasiton Tibetaine, Paris, 1961. 5. L.D avid Snellgrove The Nine Ways of Bon, London, 1967.

55

Prema tibetanskim izvorima u Indiji. (Prim. autora)

236

6. S.G .K armay A Tibetan History of Bon, London, 1972. 7. R. Rinpoche Tibetan Medicine, Berkeley, University of California Preš, 1973. 8. L.Y.D onden Tibetan Medicine, A Short history, Tibetan Review, May-June, 1974. 9. E.Norbu The Modernity of Tibetan Medicine, Tibetan Review, May-June, 1974. 10. E.Finckh Foundations of Tibetan Medicine, London, Watkins, 1975. 11. E.F inckh Tibetan Medicine, theory and practice, London, Watkins, Wikas Publishing, New Delhi, 1980. 12. grupa autora Goiter in Tibetan Medecine, Department of Medicine, University of Toronto, Canada and Department of Religious Studies of Virginia, U.S .A , 1982. 18.2 .3 Ostali mogući izvori Potencijalni izvori mogu biti i zemlje u kojima se Tibetanska medicina praktikuje i biblioteke koje sadrže literaturu o Tibetu. Tibetanska medicina danas se primenjuje u: 1. Indiji Daramsali, Nju Delhiju, Bombaju, Dardželingu i Ladaku 2. Tibetu 3. Sikimu 4. Butanu

237

5. Mongoliji Podaci o Tibetanskoj medicini postoje u: 1. Tibetanskim manastirima 2. Privatnim zbirkama tibetanskih lekara 3. Kineskoj akademiji nauka i u kineskim bibliotekama 4. Međunarodnoj akademiji indijske kulture u Nju Delhiju 5. Biblioteci u Sankt Peterburgu 6. Francuskoj nacionalnoj biblioteci u Parizu 7. Britanskoj nacionalnoj biblioteci u Londonu 8. Arheološkoj biblioteci u Nju Delhiju 9. Biblioteci tibetanske literature i dokumenata u Daramsali
(KRAJ KNJIGE)

238

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful