PESNIKOVI DAROVI

Pesnikovi darovi danas su skromni, ali su praizvorni, čisti i daju se od srca. Srce svakog pesnika danas je knjiga u plamenu. Pesnik lista tu knjigu i čitanju se uči. Ono što danas pesnik u svojim stihovima govori, mucanje je prvih slova teške i beskrajne duhovne azbuke. Pesnik uči tu azbuku da bi oslobodio i sebe i ljude oko sebe od nepismenog ţivota koji raĎa smrt i od nepismene smrti koja ne raĎa ţivot. Pri tom se mirno izlaţe opasnosti da ispadne sumnjiv u očima sveznajućih, samozadovoljnih ljudi. Takav je njegov posao danas i odvajkada. Pesnik, kome se taj posao često i ne priznaje kao neko ozbiljno zanimanje, u stvari je brat rudara, lovaca na biserne školjke, čuvara svetionika. Njegovo zanimanje jedno je od onih za koje se kaţe: "Pa neko mora i to da radi". Uostalom, pesnik sam sebi nije vaţan: vaţno mu je pesništvo. Pesnik radi uprkos svima onima kojima nije potreban, radi štaviše, ponekad, i uprkos samome sebi. Istine do kojih dolazi ne maze ljude oko njega ali ni njega samog. Pesniku daje snagu da istraje u svome čudnom, teškom i opasnom poslu jedino saznanje da je neoprostivo dopustiti da plamena knjiga u grudima gori i izgori uzalud, nepročitana. Pesnikovi darovi, te reči iz plamena spasene po cenu ţivota, upotrebljivi su isključivo za one koji ih vole.

OD ZLATA JABUKA

Kad bude ispred ponoči, on se probudi pa pogleda na jabuku, a jabuka već počela zreti, sav se dvor sjaje od nje.

(Zlatna jabuka i devet paunica)
Čoban poĎe kroz šumu, i idući čujaše i razumevaše sve što govore tice i trave i sve što je na svetu.

(Nemušti jezik)
Naša narodna poezija cvetala je i sazrevala u samom srcu stoletnih noći. U toku tamnih vekova stvoren je zlatni vek naše knjiţevnosti. Naša klasika jedina i prava. Razdoblje naše literature koje iz nepojamnih daljina sjaji svojom čudesnom lepotom i koje nije prestalo i neće nikad prestati da obasjava pesničko stvaranje na ovoj šaci zemlje pod ovim nebom. Narodni pesnik kao da još čini jedno s prirodom oko sebe, još čuje kako cveće raste, kako se pile leţe iz jajeta, kako se zvezde mnoţe. U njegovoj pesmi sama zemlja i sunce srce otvore i oglase se ljudskim glasom. Njegovi ritmovi izraţavaju i samu igru sunčevih zrakova i vetrova i grana. Njegovim očima i sam kamen i drvo progledaju i stasaju kako samo on, čovek-pesnik, ume da stasa. Ta svemirska mera kojom su merene, izmerene i date sve stvari u našoj narodnoj poeziji, bilo da je reč o čoveku ili o mravu i zvezdi, daju narodnom pesničkom govoru jednu opčinjujuću draţ kojoj nijedno naše pokolenje ne moţe odoleti. To prisustvo čitavog svemira u svakoj stvari čini od narodne poezije neku vrstu tablica po kojima je stvoren svet, bolje i tačnije rečeno — tablica po kojima bi čovek stvorio svet, takav da on u njemu moţe da ţivi. Da ţivi onako kako bi on jedino ţeleo: čovečno. Praslike toga sveta blistaju tu pred nama, basnoslovne i neponovljive. Narodni pesnik ne iskazuje svoju privrţenost prirodi (koja mu daje i oduzima ţivot) time što slepo oponaša ono što je priroda već stvorila, nego time što primenjuje stvaralački čin prirode na ono što on ţeli da stvori. I ta je primena svojeglava, iznenaĎujuća, neobjašnjiva. Njeni su plodovi te zlatne jabuke iz priče na granatoj voćki čovekove mašte. U tom i takvom drţanju i delanju našeg narodnog pesnika krije se, u stvari, njegova jedinstvena i bescena poruka budućim pregaocima na istom poslu nadograĎivanja i obogaćivanja ovoga sveta rečima pesme.

Nigde se taj pesnički čin ne javlja tako čist u svoj svojoj pustolovnoj, ludoj lepoti kao u tvorevinama ovog našeg prvog pesnika. Zato nam se najveći pesnici, iz decenije u deceniju, iz veka u vek, i vraćaju ţivim, večito ţivim izvorima narodne poezije. Duboko tu u pesničkom tlu našeg jezika (van koga se ne moţe učiniti nijedan krilati korak u poeziji) leţe, često zapretani pod mahovinom i peskom zaborava, izvori naših velikih, prošlih i budućih, pesničkih tokova. Samo se ţiva voda iz tih izvora ne moţe zahvatiti idući natraške po utabanim stazama skorojevićkog tradiciotializma. Jedina svetla, istinska tradicija naše narodne poezije je neprekidna invencija i neprekidno otkrivanje. Pri svetlosti te neugasive tradicije mora se ići napred, mora se prosecati nova, sopstvena staza u kamenu svoga doba. Vrletna staza podjednako opasna po besmrtnost kao i po smrt onoga koji njome zakorači. Danas, kada se na svim stranama zemljinog šara naslućuju pa i čuju glasovi jednog novog preporoda, koji se, ovoga puta, zasniva na ponovo otkrivenim temeljima i stubovima narodne umetnosti, mi moţemo samo da se ponosimo poetskim blagom svoga naroda, jer ne moramo lutati po svetu. Upravo nas to blago sjedinjuje s čitavim svetom. Zagledanima u duboka ogledala našeg narodnog pesništva, u njegove vrtoglave virove, čini nam se da na dnu svake reči naziremo čudotvorne ključeve koji, otvaraju tajanstvene kapije lepote, one lepote koju stvara čovek, da bi njome pobedio rugobu, vreme i smrt. Slušamo beskrajnu pesmu narodnog pesnika, prvog oca i sina naše domaće reči, prvog njenog gospodara i sluţitelja, slušamo je i čujemo, skrivenu u njenom mesu, iskonsku ţilu kucavicu, koja čas slavujski bruji čas olujno grmi, od predanja do predanja, sve do onog koje na naše pesnike čeka da ga stvore i predaju sutrašnjici. Zagonetnim, nikad do kraja odgonetnutim tragom te rodne ponornice jedino se moţ e dopreti do srca sveta i učiniti da se čuje jedan bar otkucaj njegov i glasom naše zemlje i naših ljudi. Ne smemo tu ţilu hraniteljku ni za trenutak izgubiti iz vida, ne smemo dopustiti da se prekine. Gde se ona prekine, gde se sasuši, zvučne nam grane umuknu, sadašnjost udari glavom o zid, i onda, zbogom, nema budućnosti. Izgovaramo u sebi te drevne, ko zna kad sročene pesme, zagonetke, poslovice, vradţbine, kletve i bajke, i one iskrsavaju pred nama u novom, neslućenom sjaju, u nenačetoj sveţini, kao da su danas nastale. I tako će biti dokle god bude sunca i zemlje i našeg čarobnog jezika. Dokle god bude naše stalno obnavljane ljubavi, uvek drukčije i uvek verne narodnoj poeziji.

Zapisi o pesništvu preuzeti iz knjige: Kora Vasko Popa VASKO POPA (Grebenac, 29.06.1922 — Beograd, 05.01.1991) "Vasko Popa je rođen 1922. godine u Grebencu u Banatu. Studirao je u Beogradu i Bukureštu, a bio je i urednik izdavačkog preduzeda NOLIT. Umro je u Beogradu 1992. godine." Vasko Popa je učinio oštar zaokret u savremenoj srpskoj poeziji ranih pedesetih godina. To se dogodilo 1953. godine kada se pojavila Popina zbirka pesama Kora pesnička knjiga neobične sintakse, sadržine i forme. U literarnoj atmosferi socrealističkog pevanja i pripovedanja, koji su bili dirigovani dnevnim potrebama aktuelne politike iideologije, pojava Kore delovala je kao radosno pesničko otkrovenje, ali još više kao šok. Radovala je one koji su stremili modernom pesničkom izrazu i njegovom oslobađanju od dogmi i recepata; porazila je one čiji horizont očekivanja ova knjiga nije zadovoljila: za njih je ova poezija bila nerazumljiva i besmislena, jer njihov lenji duh nije bio spreman da zađe dublje od prvog nivoa razumevanja i tamo pronađe prava značenja i smislove. Tokovi poezije, međutim, neumitno su se kretali ka modernom izrazu i jednom zaorana

brazda nije se mogla zatrpati i poništiti. Poezija Vaska Pope, najavljena knjigom Kora, stalno je išla uzlaznom linijom dalje razvijajudi pesnički program iz Kore. Tako je Popa postao ne samo preteča moderne srpske poezije, nego i vodeda ličnost savremene srpske poezije, koja je obeležila epohu i odredila pravac daljeg razvoja poezije. Popa ima pozitivan odnos prema tradiciji, koja je mogla da bude podsticajna i plodotvorna. Na prvom mestu tu je poezija Momčila Nastasijevida koja je svojom jezgrovitošdu i gnomičnošdu sa jedne strane, i čvrstom oslonjenošdu na jezik rodnoga tla, na drugoj strani, mogla da deluje podsticajno. Drugi izvor podsticaja bilo je nadrealističko iskustvo prema kome je Popa bio vrlo selektivan: odbacio je nadrealističku bahatost izraza i forme, ali je prihvatio snoviđenja, iracionalno i humor. Tredi inspirativni izvor je folklor čije de mu "od zlata jabuke" postati uzori jezika i mišljenja, izvori folklornih i arhetipskih slika, fantastičnog i groteksnog sagledavanja sveta, predmetnosti i ljudske egzistencije. Poezija Vaska Pope iznenađuje predmetnostima, pojavama i pojmovima ovoga sveta koji postaju pesnička tema i predmet pevanja. Teskoban i monoton urbani život savremenog čoveka predočen je u ovoj poeziji posredstvom detalja koje taj čovek primeduje kao nešto što izmiče jednoličnosti i monotoniji nekom svojom osobenošdu. Ali ti sitni i na oko nevažni detalji funkcionišu u ovoj poeziji kao simboli. Obične stvari, predmeti i pojave postaju poetski motivi koji de na simboličan način predočiti čovekovu situaciju i njegovu egzistenciju. Svet nije ništa nego Nepočin-polje — arena sveopštih suprotnosti i sukoba. Otuda obilje apokaliptičkih, kosmoloških i metafizičkih vizija, koje de ovu poeziju učiniti filozofskom i metafizičkom: Inovativnost poezije Vaska Pope najviše je ostvarena na jezičkom planu. Jezik je jednostavan, kolokvijalan, pun prozaizama i idiomatskih izraza. Izraz je eliptičan, jezgrovit, aforističan i gnomičan; njegovu poeziju odlikuje "leksičko bogatstvo i sintaksička strogost" (M. Pavlovid). Davno je rečeno da rečima treba da bude tesno a mislima prostrano. Kod Pope nema obilja reči ali ima bogatstva i svežine reči. Međutim, on tim prebogatim i izuzetno svežim rečima nije dopustio da se razbokore i razbaškare — stegnute su sintaksičkim redukcijama. Iz toga proističe značenjska nabreklost reči, bogata misaonost i asocijativnost. To je bio novi kvalitet koji je ušao u našu poeziju. Još jedna osobenost ove poezije: iako je izraz stegnut i eliptičan, on je vrlo muzikalan. To su kompozitori vrlo dobro osetili. Dušan Radid je komponovao muziku za tri ciklusa iz knjige Kora: Spisak, Predeli i Opsednuta vedrina. Vasko Popa je vrlo plodan pesnik — objavio je osam knjiga pesama: Kora (1953), Nepočinpolje (1956), Sporedno nebo (1968), Uspravna zemlja (T972), Kuda na sred druma (1975), Živo meso (1975), Vučja so (1975), Rez (1981). Objavio je tri antologije: Od zlata jabuka — antologija narodnih umotvorina (1958), Urnebesnik — antologija poetskog humora (1960) i Ponodno sunce — antologija pesničkih snoviđenja (1962). Staniša Veličković Interpretacije iz književnosti IV

Vasko Popa, po etničkom poreklu Rumun. Autor fotografije nepoznat [postavljeno 02.04.2009]

Sačuvana

Angelina Administrator Hero Member Van mreže Poruke: 5144

Vasko Popa (1922—1991) « Odgovor #1 poslato: Decembar 26, 2010, 02:13:59 am »

* VASKO POPA: PUT KA UNIVERZALNOM

Razgovori o pesničkom delu Vaska Pope veoma dugo su počinjali naglašavanjem činjenice da je on moderni pesnik, čime se, u isti mah, podrazumevala činjenica da Popom (i nekim drugim pesnicima) u istoriji naše posleratne književnosti počinje nešto što se iz ovih ili onih razloga može smatrati modernim književnim pokretom. To, razume se, nije podatak bez važnosti za sticanje kompletne predstave o ovom pesniku. Pogotovu nije bio bez važnosti u vreme dramatičnih estetskih (i ne samo takvih) konfrontacija na smeni pete i šeste i tokom šeste decenije veka. Oslobođene dogmatskog i normativnog duha, kao rezultat izvanredno značajnih promena u našem društvenom i političkom životu, umetnost u celini i književnost posebno doživele su tada nesluden procvat orijentacija i bujanje oblika, metoda i značenja. Treba, međutim, imati na umu da pitanje modernosti i avangardizma u evropskoj, pa i svetskoj, književnosti nalaže isticanje distinktivnih osobenosti, da se taj fenomen u raznim književnostima hronološki različito situira, tumači na različite načine i određuje različitim osobenostima, pa bi i podatak o Popinoj modernosti imao izvesnu relativnu vrednost. Posmatramo li pojave sa naše tadašnje situacije, i uopšte, sa stanovišta istorije naše poezije, gotovo svaki elemenat njegovog viđenja sveta i stvaralačkog postupka predstavlja nedeljivu komponentu jednog novog vremena i jednog novog duha. Neophodno je naglasiti da Vasko Popa, kao i svaki istinski veliki pesnik, na neki način reprezentuje svoje vreme. Međutim, najvažnije je utvrditi u čemu je veličina i novina Popinog pesništva (a prvo gotovo uvek podrazumeva i drugo), utvrditi kako Popa stvara i zašto je to što on stvara u kreativnom smislu te reči toliko značajno i toliko dobro.

Bez obzira naziva li se ono o čemu se u njima piše etapama, strujama ili talasima, naraštajima ili generacijama, i bez obzira na to da li se spominju različite ili iste "sporedne" struje ili "rezervne" generacije, postojede književno-istorijske periodizacije počivaju na četiri glavne etape posleratne srpske poezije. U prvoj, poslednjih godina pete decenije, uporedo deluju egzaltirani pesnici borbe i obnove i pesnici elegičnog lirskog subjektivizma, jesenjinske tugovanke i melanholičnog solipsizma; u drugoj, prvih godnia šeste decenije, kao i u prethodnoj, stvara prva posleratna generacija pesnika, ali se ta etapa obeležava i kao vreme pobede moderne poezije koja bi trebalo da podrazumeva i potvrdu jednog novog pesničkog senzibiliteta... Šta sve sadrži uslovni i osporavani pojam novi pesnički senzibilitet? Pod pretpostavkom da verujemo u promene koje se u svetu dešavaju, verovademo da se čovek dvadesetog stoleda krede u bitno izmenjenoj inscenaciji, da se suočava sa istorijskim, naučnim, ideološkim, pa i egzistencijaliim problemima među kojima su neki i fundamentalni, da drukčije živi i misli nego, recimo, čovek devetnaestog veka i da, dakle, ima izmenjenu sliku sveta. Ne bi trebalo da budemo daleko od uverenja da su se izmenile veze između ljudske individue i sredine koja se dostignudima nauke korenito promenila. Uhvadene čulima umetnika te promene su neizbežno unele nove kvalitete i relacije unutar sredstava izražavanja. Rečju, govoredi iz ovog vremena i o svom vremenu moderni pesnik govori jezikom koji mu to vreme namede, pri čemu forma nije neka datost ved funkcija značenja. Tome treba dodati kvalitet eksperimenta tako svojstven pesničkom opredeljenju, kvalitet traganja za novim oblicima pesničke sugestivnosti koji je neretko bivao dominantan, pa nije ni čudo što se modernost veoma često tražila i otkrivala u stilu i formi, u prirodi pesničkog jezika, više no u predmetu kojim se pesnik bavio, u celovitom značenju koje je saopštavao. Sasvim je, međutim, izvesno da je u našim konkretnim okolnostima u vremenu/ u kojem se Vasko Popa pojavio, takva otpšta platforma vrlo verovatno živela u svesti tzv. modernih pesnika. Ali, podjednako je izvesno da je znatno življa bila svest o neophodnosti suprotstavljanja patetičnim temama i retoričnim metodima o neophodnosti suprotstavlanja sveprisutnom i večno postojedem prototipu našeg pseudoromantičnog pesnika i pesništva sa prenaglašenom, na sebe i ka sebi usmerenom osedajnošdu i o neophodnosti proširenja spektra pesničkih tema, značenja i metoda. Vasko Popa je u srpsku poeziju ušao kao formiran pesnik. Čini nam se da je pred sobom imao jedan formulisan pesnički program, da je taj program stopu po stopu ostvarivao i proširivao i da ga još ostvaruje i proširuje. Kada on danas spominje krugove svoje poezije, to za nas odista ima višestruko značenje. Reč je, nesumnjivo, o tematskim krugovima ali, isto tako, i o zaokruženosti i celovitosti svakog ciklusa i svake njegove knjige. Reč je o sposobnosti vrsnog majstora da svakom svom pesničkom mikroorganizmu

stvarao po svojim unutrašnjim imperativima. svoju prenosnu mod Popini poetski "pejzaži". On nam se tad "otvara". ma koliko sveobuhvatno izgledalo. u jednom istorijskojm smislu. očevidno. u njima deluju svi elementi pesnikove fikcije jer je svi i određuju. Popin je pesnički jezik nesumnjivo krajnje kondenzovan i. sa njegovom pesničkom vizijom. relevantnost Popinog mišljenja — iako ne treba na račun njegovog mišljenja. u sposobnosti da se pojave sagledavaju u njihovoj krajnjoj kondenzovanosti i suštastvenosti. I to širenje koncentričnih krugova. shvatamo da se nešto započeto. da bi se Popinom delu pravilno pristupalo mislim da je neophodno u svesti imati neke opšte odredbe njegovog metoda: 1. neprestano proširuje zahvatajudi sve veda prostranstva. u snazi uopštavanja pesničkog mišljenja. Hronološki redosled po kojem su objavljivane ne bi. tad utvrđujemo mesto pojedinih njegovih tema i značenja. Reč je. "projekti". nesludeno ga ekstenzivira.udahne život i životnost. međutim. tek je jedna komponenta Popinog stvaralaštva. Popa. Ta organizacija ksristalizuje se. U svakom slučaju. 3. 4. na bitne odnose kojima se taj položaj podvrgava. Posmatramo li ga kao patriotskog pesnika. širi svoju viziju sa opšteg čovekovog položaja u svetu. poput koncentričnih krugova u vodi. ali i da ga učini celovitim i "završenim". ved stoga što pesnik jezik napinje značenjem. a potpuno se "zaokružuje" u petoj itd. o njegovoj snazi da svakom od tih mikroorganizama predodredi funkciju i dejstvo u okvirima opsežnijih projekata. u čitaocu proizveo utisak o takvoj organizaciji jer je pesnik. na imagitativan način ugrađuje životne relacije u asketski jednostavne poredmete. odista revolucionaran. Pored toga. njegova "uzdržana" sintaksa ne ostvaruju životnost njegovih umetničkih realnosti zato što su takvi kakvi su (asketski i uzdržani). odgovarajudi sebi na . i o stvaralačkom metodu. u drugoj knjizi. ka iskonu. funkciju izvesnih manjih projekata. a sa njih navladajude principe čitavog nebeskog prostranstva. kao pesnika koji je u toj sferi našeg pevanja izveo čitavu jednu malu metodološku revoluciju. često pomišljamo da se pesništvo Vaska Pope. da se saobrazimo sa njegovim metodom. duguju isključivo svojoj celovitosti. ali njegov "asketski" jezik. pa i u okvirima pesničke vizije i pesništva u celosti. značenjem proširuje u četvrtoj. ili kako nam ved drago. u našoj svesti uporedo sa našim naporom da pesnika doživimo u celosti. Vasko Popa je dosad objavio sedam knjiga pesama. 2. ka samim izvorima našeg nacionalnog duhovnog iskustva. recimo. koncentrični krugovi njegove poezije kredu se obrnutim smerom — ka početku. misaonosti i diskurzivnosti zapostavljati njegovu izuzetnu sposobnost da stvori osobeni život i da ga dočarava — pre svega pronalazimo u njegovoj opštosti. sasvim razumljivo. "krugovi". pa stoga ne treba tražiti značenja pojedinih verbalnih kombinacija ved otkrivati principe i razloge života i životnosti. po zakonima sopstvenih podsticaja. o pesničkoj imaginaciji koja se u svakoj od njegovih stvaralačkih sfera ostvaruje osobenim umetničkim realnostima sa sopstvenim pravilima i zakonima. bez sumnje. može biti.

humano bide od iskoni do danas suočeno sa silama koje mu kao jedinu mogudnost opstanka ostavljaju aktivistički princip. Njegove su slike upotrebljene strogo funkcionalno. psihički profil te jedinke i elemente spoljašnje. politički obrti. svojstvene prirodi života uopšte. Predstavljajudi u ciklusu "Daleko u nama" svest bida koje pokušava da se otme opsesiji koju je rat stvorio u njemu. "dvorišta" koja "izlaze iz kapija" i slične slike nisu namenjene da deluju šokantno. strano prisustvo". Popin jezik pesničkih slika je dotad nesludenom sugestivnošdu izrazio unutarnji. Popa spominje "nepozvano. koji se takvoj jednoj cikličnoj igri suprotstavlja sposobnošdu da shvati njen pretedi smisao. vidimo "nevidljivu rešetku" koja se isprečila između zaljubljenih. a njegov kondenzovani jezik oživotvorava prisustvo rata semantički. Pesnik. ali zato emocionalno savršeno neposredno. Upravljajudi svoje svetlo na jedinku. i posredno.postavljeno pitanje kakav je postupak u pojedinim Popinim ciklusima sagledademo i ono šta se njima saopštava. očevidno. Iako ga pesnik uvodi u svoju pesmu nečujno. kao "tredu senku u našoj izmišljenoj šetnji". ali punu meru odgovora na pitanje kakav je taj postupak dobidemo tek ako pokušamo da odgovorimo zašto je pesnički predmet u pojedinim ciklusima ili knjigama baš takav kakav je. osedamo da je vazduh kojim se oni kredu "neprohodan". koji brani svoj položaj u svetu. pred nama je čovek (u ciklusu "Opsednuta vedrina") koji je napustio granice vremena i prostora. ved one oduvek svojstvene prirodi ljudskog bida. "Veče" koje "nas pod pazuhom nosi". a komunikacije sa okružujudim životom prekinute. ono dejstvuje veoma dramatično. *** Svojom prvom zbirkom Kora (1953) Vasko Popa je u posleratnu srpsku poeziju uveo traumatizovanu ličnost svog vremena kroz čiju su se psihu prelamali apokaliptični istorijski sudari. istorijskim apokalipsama prepuštenu. Ali. da je zameni snagom ljubavi. ved su deo pesnikovog doživljaja pomerenog sveta u pomerenom vremenu u kome je čovek prepušten bespudima. ono je za nas opipljiva stvarnost. "kiša" koja "pada na kolena". sopstvenim integritetom ("Poznanstvo"). U isti mah. podvrgnute su pesnikovoj zamisli. Popa slika večnim tenzijama rastrzanu ličnost ("Razgovor"). na jezivu usamljenost predodređenu. Mi čujemo jezivi zvuk "bezobzirnih testera" koje prete idiličnim trenucima. njegovom centralnom doživljaju. računa sa aktivizacijom kompletnog čitaočevog senzibiliteta. opšte situacije koji su taj profil formirali. može biti. nacionalne katastrofe. To nisu nikakve natprirodne sile. Možda najradikalnije osveženje našim tadanjim poetskim preokupacijama doneli su ciklusi "Predeli" i "Spisak" (u vezi sa ovim ciklusima treba naglasiti da je Popa pesnik koji strogo vodi računa ne samo o rasporedu pesama u . i čoveka koji se ne da zavarati.

sam sobom je postao pesnički predmet. menjaju značenje i doimaju se kao ustupanje pred jednom daleko univerzalnijom situacijom. vremenskim međama neomeđenom i tako dobijaju dublju dimenziju). pesnik kaže: ". Nikako da ti predmeti budu ono što ja hodu: čisti i odani oblici moga nemira. Govoredi o predmetima. dramatičnu i. a ono svakako dovoljno dobar da nas može usmeriti ka suštini problema možemo nadi u poetskim prozama "Društvo predmeta" njegove druge knjige Nepočin polje (prvo izdanje). stoga nam i ne izgleda čudno. potvrdio je iskonsku. na primer. uvek s istom nadom i uvek drukčije. zašto je pesnik u pepeljari. Upitademo se. u večoj dinamici. udahnuo predmetnoj stvarnosti emocionalni i duhovni život. na stolu. ved i o rasporedu ciklusa u zbirci. koji danas vladaju čovekom. koji je poput prologa i ekspozicije na scenu doveo konkretnu. najprostiju i najsvakodnevniju česticu prirode pretvorio u scenu na kojoj život igra svoju složenu. moga .. tako oskudnim sredstvima obelodani pesnikov emocionalni odnos prema njemu "Konj"). Ona otvara nove vidike u pesničkom doživljaju sveta. orfejsku pesničku mod da sebi podvrgne prirodu i ne samo nju. mahovini. darovao živog ljudskog duha i emocija i otkrivao njihovu sudbinu? Ako ne i potpun odgovor. recimo ("U uzdahu"). dolazedi posle njega. stolici itd. pesnik koji računa sa značenjem konteksta unutar ciklusa pa i između njih. namedu mu tehnokratski način mišljenja i osedanja a izmišljeni su da bi olakšali život. otvorio je i proširio granice poetskog. u zaboravu. vidike do kojih dolazi zaobilaženjem neprirodno intenziviranog tona i glomazne verbalne aparature. humornu igru. jer jedna statična situacija ne bi mogla da obuhvati prošlost. Popa vidi svet i njegove pojave u pokretu. u novim izdanjima tu uvodnu situaciju kvalifikuje bitno drugačiji ciklus "Opsednuta vedrina". čak..pojedinačnim ciklusima. na čiviluku. u osmehu itd. kestenu. u prvom izdanju Kore ciklusi "Predeli" i "Spisak" dolazili posle uvodnog ciklusa "Daleko u nama". Izmišljam ih iznova. aktuelnu situaciju — psihozu rata — onda je traženje jedne nove realnosti u "Predelima" i "Spisku" neposredna posledica odnosa prema toj aktuelnosti. Nema predmeta koji ne bi mogao postati poezija i nema oblasti koje su nedokučive pesničkoj reči. taj toliko eksploatisani izraz prenaglašene osedajnosti. I čini mi se da nikada nedu prestati s tim poslom kome ne vidim kraja. Pesnik je u tim ciklusima odista kreirao novu stvarnost.. niti mislimo da je stvar proizvoljnih promena to što on u novim izdanjima svojih zbirki menja raspored ciklusa. da je. ako su. pa i ova dva ciklusa.. otkrivao i stvarao čitave predele i zašto je patki. u isti mah. Sugestivna mod Popinih slika — koje ljudski uzdah dočaravaju kao drumove iz dubine duše" okružene mrtvom. veoma široko shvadenim. da izrazi sudbinu predmeta u pesmi i da. sadašnjost i bududnost. dakle. prirodom u kojoj je ubijena plodnost — veoma ubedljivo kvalifikuje emocionalnu temperaturu uzdaha. okopnelom prirodom. Čak i uzdah. sva je prilika. magarcu.

*** Čitajudi bilo koju pesmu u ciklusu "Igre" u drugoj Popinoj knjizi Nepočin polje (1956) mi. iako u ovim pesmama ništa nije slučajno. ima određene ideje na umu. u stvari. bitni odnosi u životu. ko alge da odgovaraju na moje pokrete!" Šta je. dakle. Ali. razgovorom o značenju konteksta i rasporeda ciklusa pokušali da nagovestimo. upinje u ostvarivanju svojih nastojanja. da su to igre u kojima nema smisla ali one ipak traju. u određenim pojavama života karikaturalno naglašava upravo tu komičnost. U ciklusu "Igre" Popa se baš takvim pojavama bavi. Da budu samo to i ništa drugo. o univerzalnim pojavama kojima humanost oduvek teži da se suprotstavi. maločas. Dopuna ovom tumačenju bilo bi i uverenje nekih kritičara da je u Popinom slučaju reč o antropomorfnoj ili mitskoj imaginaciji i da je u Kori dominantna tendencija da se pojedinačni predmeti. osnovni motiv Popinog prodora u svet van humanog? U izvesnom smislu — protest. Dosta mi je bdenja nad iznenađenjima u samome sebi da bih mogao stalno bdeti i nad onima koje predmeti u sebi kriju. razvija i koje. pokušaj da se ona izmeni. u igri "Pepela" da otkrije simboličnu sliku nagona ka samouništenju koji se u realnom životu tako često ispoljava kao smio svake akcije i t. Domašamo tako tačku iznad onoga što je izloženo. u izvesnom smislu. Popi one nisu primarne. Ko nije otkrio ključ za Popinu poeziju i nije shvatio da su u pitanju igre koje nemaju kraja i u kojima se samo akteri i vreme menjaju i smenjuju. kao delovi i vidovi jedne univerzalne celine". U tim pesmama čitalac percipira igre koje su.umora. Potkresadu ih. moga sna. zašto su to baš igre? U određenom kontekstu (igrati se rada. otkriva u njenoj prividnoj ozbiljnosti komičnu crtu. unekoliko tragikomično traganje za jednom novom čije smo motive. sl. Iako. zaokruglidu ih. ona je večnost. doteradu ja njih. Reč je.. u stvari. dok igre traju. A pesnik. Ko školjke da se otvaraju mojoj samodi. iako dobro zna zakone dijalektike i permanentnog trajanja. . recimo. tih igara sa svim njihovim tenzijama i suprotnostima koje čine osnovu pesme. tražide u njima modelirane sadržaje i simbolične situacije. u igri "Jurke" da nađe referencije na večite ratne histerije. odbijanje aktuelne stvarnosti. sveobuhvatajudi naš svet u kome egzistiramo i koji egzistira u nama. na primer) ta reč daje ironičnu dimenziju reči na koju se odnosi. uprkos svesti o sveopštoj konačnosti. dakako. Modi de. vrlo verovatno. pojave i sudbine sagledaju u odnosu na suštinske i postojane zakonitosti sveopšte egzistencije. Čovek se. domašamo elipsu koju pesma teži da nagovesti. prevazilazimo razumevanje sadržaja pesme i percipiramo osovinu čitave te dinamične strukture.. Primarno je osedanje besmislenosti koje se. ko talasi da se prilagođavaju mome položaju. a ona je iznad vremena i prostora. igra života kad se.

To je. njegov tamni alem kamen. u njoj" mora da postoji i protivteža besmislu. ne deluje osobito ohrabrujude. još vedi. nema toliko ritma koji. kad se. otkriva dinamičnu prirodu . U tome se krije njegova opasna draž. to je onda nastajanje arhetipa jedne nove realnosti koja. nazovimo ih tako. Ta protivteža je humanistički aktivizam. zakoni inercije kotoj je nemogudno suprotstaviti se i u koju je vrlo teško razumski proniknuti. osuđena sama na sebe. oslobođene mesa. u kojoj jedan besmisao ("Igre"). To osedanje svaka od ovih groteski izvanredno sugestivio izaziva u nama. bila potpuna. u ciklusu "Kost kosti". ostaje. ili da. na naše zadovoljstvo. ide još dalje: da bi bila još sugestivnija ta. jer nastaje zbog sukobljenosti elementarnih sila. grotesknih razmera." Omađijavši nas životnošdu besmisla i realnim njegovim mogudnostima postignutim jednom izuzetnom kreativnom snagom. okrenuta jedna drugima. nekom sve zvezde. njegov najdublji nauk. ali nas ne pušta da se time zanosimo. Zašto baš takvih? "Duhovito je — kaže pesnik u uvodu svog zbornika pesničkog humora Urnebesnik (1960) — golicati stvari. nikom ništa.posle igara. ni pre ni posle njega. izvesno je da on nije bio sam sebi cilj. zato što ni u jednom ciklusu. kad u ciklusu "Belutak". sa ljudskog stanovišta. jedan besmisleni svet. negacija... Jer. suprotstavljamo. rađa drugi ("Kost kosti"). mudre opomene. jedan mrtav predmet počne sam sobom da znači život. nekakav odnos. to je ipak nekakva. kosti baškare na suncu ili igraju svoju tragikomediju života. na takav životni perpetuum mobile. Pesnik. Popa nas podstiče da mu se. takođe. skepsa iz kojih se rađaju nova kretanja. Posle toga nekom koža. razvijajudi se iz "Predela". ujedno. kad se u njemu i njime počnu dokazivati zakoni jedne nove dijalektike. Posle toga. ALi. a još manje princip jednog gledanja na život. Humorno je: skinuti prosto stvarima kožu. A taj odnos je ved dovoljan uslov za dramski konflikt humornih. crne slutnje. Ved i sama vizuelna dimenzija ovakvih pejzaža mogla bi biti dovoljno sugestivna posledica pesnikovog odnosa prema izvesnim dominantnim osobenostima života koji je. dobio komponente sablasne strave. bida moraju da žive. kakva-takva. a ovaj — tredi ("Belutak"). Da bi ta igra života. najsloženiji poklič nepristajanja na igre. drugim isto tako besmislenim. posledica egzistencije humanih bida na zemlji. spoznavši ga. Najintenzivniji.. Uništavajudi.. Humor nam omoguduje da vidimo kako bi izgledalo kada bi sve bilo drugačije. sukcesija besmisla. uspostave nekakav kontakt. na naše zaprepašdenje. najvedi. Iako izgleda da je u ciklusima "Kost kosti" i "Belutak" domašio krajnje granice apsurda. Najintenzivniji i. protest. predstavlja ciklus "Vrati mi moje krpice". uvek ista uprkos promenama koje vreme i razvoj civilizacije donose. u stvari. međutim. humor ga zamenjuje. ima funkciju značenja.

01.1991) "Vasko Popa je roĎen 1922. Radovala je one koji su stremili modernom pesničkom izrazu i njegovom oslobaĎanju od dogmi i recepata. ili demo taj ciklus shvatiti kao odbijanje stanja besprizivnog verovanja uopšte. 05. nigde nije toliko slavio integritet i nezavisnost ljudske ličnosti. sa poezijom. Studirao je u Beogradu i Bukureštu. sa ljubavlju. koja je obeleţila epohu i odredila pravac daljeg r azvoja poezije. a bio je i urednik izdavačkog preduzeća NOLIT. zato što saopštava jednu situaciju kojom se može argumentovati i braniti ceo niz drugih. Nigde Popa. 29. Poezija Vaska Pope. godine kada se pojavila Popina zbirka pesama Kora pesnička knjiga neobične sintakse. Na prvom mestu tu je poezija Momčila Nastasijevića koja je svojom jezgrovitošću i gnomičnošću sa jedne strane. Umro je u Beogradu 1992. koji su bili dirigovani dnevnim potrebama aktuelne politike iideologije. Za svako od ovih razumevanja dopoljan je broj argumenata u Popinim stihovima. godine u Grebencu u Banatu. i čvrstom . nego i vodeća ličnost savremene srpske poezije." Vasko Popa je učinio oštar zaokret u savremenoj srpskoj poeziji ranih pedesetih godina. jer njihov lenji duh nije bio spreman da zaĎe dublje od prvog nivoa razumevanja i tamo pronaĎe prava značenja i smislove. godine.06.1922 — Beograd.čovekovog neprestanog opiranja silama u sebi i van sebe. koja je mogla da bude podsticajna i plodotvorna. najavljena knjigom Kora. To se dogodilo 1953. U literarnoj atmosferi socrealističkog pevanja i pripovedanja. 1976 VASKO POPA (Grebenac. jedna razvijena dinamična situacija i više njih. Tokovi poezije. pojava Kore delovala je kao radosno pesničko otkrovenje. Najsloženiji. I nigde to odbijanje nije bilo čarolija i kletva po iskustvu nacionalnog folklora i govor urbanizovanog čoveka u isti mah. sa idealima. Popa ima pozitivan odnos prema tradiciji. Tako je Popa postao ne samo preteča moderne srpske poezije. podjednako značajnih. kao u ovom ciklusu. Popovid Prosveta Beograd. stalno je išla uzlaznom linijom dalje razvijajući pesnički program iz Kore. meĎutim. nije izrazio dostojanstveno odbijanje nemuštih pravila kojima čovek mora da se potčinjava. neumitno su se kretali ka modernom izrazu i jednom zaorana brazda nije se mogla zatrpati i poništiti. porazila je one čiji horizont očekivanja ova knjiga nije zadovoljila: za njih je ova poezija bila nerazumljiva i besmislena. ali još više kao šok. svako se i celinom i delovima može dokazivati. sadrţine i forme. *** Bogdan Popovid PESME Predgovor Bogdan A. Sasvim je svejedno hodemo li "Vrati mi moje krpice" tumačiti kao definitivan raskol sa religijom.

Teskoban i monoton urbani ţivot savremenog čoveka predočen je u ovoj poeziji posredstvom detalja koje taj čovek primećuje kao nešto što izmiče jednoličnosti i monotoniji nekom svojom osobenošću. Rez (1981). Uspravna zemlja (T972). pun prozaizama i idiomatskih izraza. on je vrlo muzikalan. Treći inspirativni izvor je folklor čije će mu "od zlata jabuke" postati uzori jezika i mišljenja.oslonjenošću na jezik rodnoga tla. Kuća na sred druma (1975). Obične stvari. MeĎutim. Još jedna osobenost ove poezije: iako je izraz stegnut i eliptičan. po etničkom poreklu Rumun. on tim prebogatim i izuzetno sveţim rečima nije dopustio da se razbokore i razbaškare — stegnute su sintaksičkim redukcijama. Predeli i Opsednuta vedrina. predmetnosti i ljudske egzistencije. Kod Pope nema obilja reči ali ima bogatstva i sveţine reči. Pavlović). Nepočin- polje (1956). Jezik je jednostavan. kolokvijalan. Davno je rečeno da rečima treba da bude tesno a mislima prostrano. fantastičnog i groteksnog sagledavanja sveta. Staniša Veličković Interpretacije iz knjiţevnosti IV Vasko Popa. bogata misaonost i asocijativnost. mogla da deluje podsticajno. Iz toga proističe značenjska nabreklost reči. ali je prihvatio snoviĎenja. koje će ovu poeziju učiniti filozofskom i metafizičkom: Inovativnost poezije Vaska Pope najviše je ostvarena na jezičkom planu. Otuda obilje apokaliptičkih. na drugoj strani. Sporedno nebo (1968). jezgrovit. To je bio novi kvalitet koji je ušao u našu poeziju. To su kompozitori vrlo dobro osetili. pojavama i pojmovima ovoga sveta koji postaju pesnička tema i predmet pevanja. Vučja so (1975). Objavio je tri antologije: Od zlata jabuka — antologija narodnih umotvorina (1958). Ali ti sitni i na oko nevaţni detalji funkcionišu u ovoj poeziji kao simboli. Ţivo meso (1975).2009] Sačuvana . Autor fotografije nepoznat [postavljeno 02. izvori folklornih i arhetipskih slika. Izraz je eliptičan. Dušan Radić je komponovao muziku za tri ciklusa iz knjige Kora: Spisak. iracionalno i humor. Poezija Vaska Pope iznenaĎuje predmetnostima.04. Urnebesnik — antologija poetskog humora (1960) i Ponoćno sunce — antologija pesničkih snoviĎenja (1962). njegovu poeziju odlikuje "leksičko bogatstvo i sintaksička strogost" (M. Drugi izvor podsticaja bilo je nadrealističko iskustvo prema kome je Popa bio vrlo selektivan: odbacio je nadrealističku bahatost izraza i forme. predmeti i pojave postaju poetski motivi koji će na simboličan način predočiti čovekovu situaciju i njegovu egzistenciju. kosmoloških i metafizičkih vizija. Svet nije ništa nego Nepočinpolje — arena sveopštih suprotnosti i sukoba. aforističan i gnomičan. Vasko Popa je vrlo plodan pesnik — objavio je osam knjiga pesama: Kora (1953).

i bez obzira na to da li se spominju različite ili iste "sporedne" struje ili "rezervne" generacije. najvaţnije je utvrditi u čemu je veličina i novina Popinog pesništva (a prvo gotovo uvek podrazumeva i drugo). u isti mah. ali se ta etapa obeleţava i kao vreme pobede moderne poezije koja bi trebalo da podrazumeva i potvrdu jednog novog pesničkog senzibiliteta. utvrditi kako Popa stvara i zašto je to što on stvara u kreativnom smislu te reči toliko značajno i toliko dobro. To. metoda i značenja. prvih godnia šeste decenije. Posmatramo li pojave sa naše tadašnje situacije. pa i svetskoj. sa stanovišta istorije naše poezije.Angelina Administrator Hero Member Van mreţe Vasko Popa (1922—1991) « Odgovor #1 poslato: Decembar 26. 02:13:59 am » * Poruke: 5144 VASKO POPA: PUT KA UNIVERZALNOM Razgovori o pesničkom delu Vaska Pope veoma dugo su počinjali naglašavanjem činjenice da je on moderni pesnik. kao i u prethodnoj. stvara prva posleratna generacija pesnika. kao rezultat izvanredno značajnih promena u našem društvenom i političkom ţivotu. tumači na različite načine i odreĎuje različitim osobenostima. OsloboĎene dogmatskog i normativnog duha.. Treba. meĎutim. imati na umu da pitanje modernosti i avangardizma u evropskoj. postojeće knjiţevno-istorijske periodizacije počivaju na četiri glavne etape posleratne srpske poezije. uporedo deluju egzaltirani pesnici borbe i obnove i pesnici elegičnog lirskog subjektivizma. Bez obzira naziva li se ono o čemu se u njima piše etapama. gotovo svaki elemenat njegovog viĎenja sveta i stvaralačkog postupka predstavlja nedeljivu komponentu jednog novog vremena i jednog novog duha. u drugoj. da se taj fenomen u raznim knjiţevnostima hronološki različito situira. i uopšte. na neki način reprezentuje svoje vreme.. Neophodno je naglasiti da Vasko Popa. kao i svaki istinski veliki pesnik. nije podatak bez vaţnosti za sticanje kompletne predstave o ovom pesniku. jesenjinske tugovanke i melanholičnog solipsizma. naraštajima ili generacijama. U prvoj. podrazumevala činjenica da Popom (i nekim drugim pesnicima) u istoriji naše posleratne knjiţevnosti počinje nešto što se iz ovih ili onih razloga moţe smatrati modernim knjiţevnim pokretom. 2010. knjiţevnosti nalaţe isticanje distinktivnih osobenosti. poslednjih godina pete decenije. čime se. verovaćemo da se čovek dvadesetog stoleća . Pogotovu nije bio bez vaţnosti u vreme dramatičnih estetskih (i ne samo takvih) konfrontacija na smeni pete i šeste i tokom šeste decenije veka. MeĎutim. strujama ili talasima. pa bi i podatak o Popinoj modernosti imao izvesnu relativnu vrednost. razume se. umetnost u celini i knjiţevnost posebno doţivele su tada neslućen procvat orijentacija i bujanje oblika. Šta sve sadrţi uslovni i osporavani pojam novi pesnički senzibilitet? Pod pretpostavkom da verujemo u promene koje se u svetu dešavaju.

o pesničkoj imaginaciji koja se u svakoj od njegovih stvaralačkih sfera ostvaruje osobenim umetničkim realnostima sa sopstvenim pravilima i zakonima. da je taj program stopu po stopu ostvarivao i proširivao i da ga još ostvaruje i proširuje. i o stvaralačkom metodu. koncentrični krugovi njegove poezije kreću se obrnutim smerom — ka početku. neprestano proširuje zahvatajući sve veća prostranstva. o njegovoj snazi da svakom od tih mikroorganizama predodredi funkciju i dejstvo u okvirima opseţnijih projekata. da se suočava sa istorijskim. ka iskonu. čovek devetnaestog veka i da. tek je jedna komponenta Popinog stvaralaštva. Reč je o sposobnosti vrsnog majstora da svakom svom pesničkom mikroorganizmu udahne ţivot i ţivotnost. pri čemu forma nije neka datost već funkcija značenja. Ne bi trebalo da budemo daleko od uverenja da su se izmenile veze izmeĎu ljudske individue i sredine koja se dostignućima nauke korenito promenila. modernih pesnika. ali i da ga učini celovitim i "završenim". u celovitom značenju koje je saopštavao. ima izmenjenu sliku sveta. na bitne odnose kojima se taj poloţaj podvrgava. Popa. dakle. Pored toga. govoreći iz ovog vremena i o svom vremenu moderni pesnik govori jezikom koji mu to vreme nameće. poput koncentričnih krugova u vodi. da drukčije ţivi i misli nego. značenja i metoda. Uhvaćene čulima umetnika te promene su neizbeţno unele nove kvalitete i relacije unutar sredstava izraţavanja. ka samim izvorima našeg nacionalnog duhovnog iskustva. pa i egzistencijaliim problemima meĎu kojima su neki i fundamentalni. recimo. očevidno. isto tako. Čini nam se da je pred sobom imao jedan formulisan pesnički program. i o zaokruţenosti i celovitosti svakog ciklusa i svake njegove knjige. Ali. Vasko Popa je dosad objavio sedam knjiga pesama. nesumnjivo. pa nije ni čudo što se modernost veoma često traţila i otkrivala u stilu i formi. kvalitet traganja za novim oblicima pesničke sugestivnosti koji je neretko bivao dominantan. izvesno da je u našim konkretnim okolnostima u vremenu/ u kojem se Vasko Popa pojavio. širi svoju viziju sa opšteg čovekovog poloţaja u svetu. Reč je. Sasvim je. Vasko Popa je u srpsku poeziju ušao kao formiran pesnik. to za nas odista ima višestruko značenje. u prirodi pesničkog jezika. ideološkim. Tome treba dodati kvalitet eksperimenta tako svojstven pesničkom opredeljenju. meĎutim. o tematskim krugovima ali. Reč je. Hronološki redosled po kojem su . na sebe i ka sebi usmerenom osećajnošću i o neophodnosti proširenja spektra pesničkih tema. često pomišljamo da se pesništvo Vaska Pope. bez sumnje. naučnim.kreće u bitno izmenjenoj inscenaciji. Posmatramo li ga kao patriotskog pesnika. Rečju. više no u predmetu kojim se pesnik bavio. pa i u okvirima pesničke vizije i pesništva u celosti. I to širenje koncentričnih krugova. podjednako je izvesno da je znatno ţivlja bila svest o neophodnosti suprotstavljanja patetičnim temama i retoričnim metodima o neophodnosti suprotstavlanja sveprisutnom i večno postojećem prototipu našeg pseudoromantičnog pesnika i pesništva sa prenaglašenom. ma koliko sveobuhvatno izgledalo. Kada on danas spominje krugove svoje poezije. takva otpšta platforma vrlo verovatno ţivela u svesti tzv. kao pesnika koji je u toj sferi našeg pevanja izveo čitavu jednu malu metodološku revoluciju. a sa njih navladajuće principe čitavog nebeskog prostranstva.

humano biće od iskoni do danas suočeno sa silama koje mu kao jedinu mogućnost opstanka ostavljaju aktivistički princip. To nisu nikakve natprirodne sile. njegova "uzdrţana" sintaksa ne ostvaruju ţivotnost njegovih umetničkih realnosti zato što su takvi kakvi su (asketski i uzdrţani). a potpuno se "zaokruţuje" u petoj itd. u snazi uopštavanja pesničkog mišljenja. u čitaocu proizveo utisak o takvoj organizaciji jer je pesnik. ali njegov "asketski" jezik. u našoj svesti uporedo sa našim naporom da pesnika doţivimo u celosti. u njima deluju svi elementi pesnikove fikcije jer je svi i odreĎuju. u drugoj knjizi. misaonosti i diskurzivnosti zapostavljati njegovu izuzetnu sposobnost da stvori osobeni ţivot i da ga dočarava — pre svega pronalazimo u njegovoj opštosti. On nam se tad "otvara". koji brani svoj poloţaj u svetu. odista revolucionaran. pred nama je čovek (u ciklusu "Opsednuta vedrina") koji je napustio granice vremena i prostora. po zakonima sopstvenih podsticaja. u jednom istorijskojm smislu. Upravljajući svoje svetlo na jedinku. duguju isključivo svojoj celovitosti. pa stoga ne treba traţiti značenja pojedinih verbalnih kombinacija već otkrivati principe i razloge ţivota i ţivotnosti. 4.objavljivane ne bi. sopstvenim integritetom ("Poznanstvo"). Popin je pesnički jezik nesumnjivo krajnje kondenzovan i. Ali. i čoveka koji se ne da zavarati. istorijskim apokalipsama prepuštenu. da se saobrazimo sa njegovim metodom. relevantnost Popinog mišljenja — iako ne treba na račun njegovog mišljenja. odgovarajući sebi na postavljeno pitanje kakav je postupak u pojedinim Popinim ciklusima sagledaćemo i ono šta se njima saopštava. svojstvene prirodi ţivota uopšte. moţe biti. Ta organizacija ksristalizuje se. neslućeno ga ekstenzivira. U svakom slučaju. stvarao po svojim unutrašnjim imperativima. koji se takvoj jednoj cikličnoj igri suprotstavlja sposobnošću da shvati njen preteći smisao. Popin jezik pesničkih slika je dotad neslućenom sugestivnošću izrazio unutarnji. meĎutim. politički obrti. Popa slika večnim tenzijama rastrzanu ličnost ("Razgovor"). na jezivu usamljenost predodreĎenu. svoju prenosnu moć Popini poetski "pejzaţi". opšte situacije koji su taj profil formirali. tad utvrĎujemo mesto pojedinih njegovih tema i značenja. Predstavljajući u ciklusu "Daleko u nama" svest bića koje . shvatamo da se nešto započeto. recimo. već one oduvek svojstvene prirodi ljudskog bića. u sposobnosti da se pojave sagledavaju u njihovoj krajnjoj kondenzovanosti i suštastvenosti. *** Svojom prvom zbirkom Kora (1953) Vasko Popa je u posleratnu srpsku poeziju uveo traumatizovanu ličnost svog vremena kroz čiju su se psihu prelamali apokaliptični istorijski sudari. značenjem proširuje u četvrtoj. ili kako nam već drago. funkciju izvesnih manjih projekata. sasvim razumljivo. ali punu meru odgovora na pitanje kakav je taj postupak dobićemo tek ako pokušamo da odgovorimo zašto je pesnički predmet u pojedinim ciklusima ili knjigama baš takav kakav je. već stoga što pesnik jezik napinje značenjem. 3. "krugovi". da bi se Popinom delu pravilno pristupalo mislim da je neophodno u svesti imati neke opšte odredbe njegovog metoda: 1. nacionalne katastrofe. sa njegovom pesničkom vizijom. na imagitativan način ugraĎuje ţivotne relacije u asketski jednostavne poredmete. "projekti". 2. psihički profil te jedinke i elemente spoljašnje. U isti mah.

u prvom izdanju Kore ciklusi "Predeli" i "Spisak" dolazili posle uvodnog ciklusa "Daleko u nama". okopnelom prirodom. dolazeći posle njega. jer jedna statična situacija ne bi mogla da obuhvati prošlost. udahnuo predmetnoj stvarnosti emocionalni i duhovni ţivot. njegovom centralnom doţivljaju. vremenskim meĎama neomeĎenom i tako dobijaju dublju dimenziju). Čak i uzdah. Moţda najradikalnije osveţenje našim tadanjim poetskim preokupacijama doneli su ciklusi "Predeli" i "Spisak" (u vezi sa ovim ciklusima treba naglasiti da je Popa pesnik koji strogo vodi računa ne samo o rasporedu pesama u pojedinačnim ciklusima. sam sobom je postao pesnički predmet. recimo ("U uzdahu"). aktuelnu situaciju — psihozu rata — onda je traţenje jedne nove realnosti u "Predelima" i "Spisku" neposredna posledica odnosa prema toj aktuelnosti. . pesnik koji računa sa značenjem konteksta unutar ciklusa pa i izmeĎu njih. potvrdio je iskonsku. "dvorišta" koja "izlaze iz kapija" i slične slike nisu namenjene da deluju šokantno.pokušava da se otme opsesiji koju je rat stvorio u njemu. dramatičnu i. ali zato emocionalno savršeno neposredno. osećamo da je vazduh kojim se oni kreću "neprohodan". prirodom u kojoj je ubijena plodnost — veoma ubedljivo kvalifikuje emocionalnu temperaturu uzdaha. već su deo pesnikovog doţivljaja pomerenog sveta u pomerenom vremenu u kome je čovek prepušten bespućima. Njegove su slike upotrebljene strogo funkcionalno. menjaju značenje i doimaju se kao ustupanje pred jednom daleko univerzalnijom situacijom. Popa spominje "nepozvano. taj toliko eksploatisani izraz prenaglašene osećajnosti. ono je za nas opipljiva stvarnost. Popa vidi svet i njegove pojave u pokretu. da izrazi sudbinu predmeta u pesmi i da. na primer. već i o rasporedu ciklusa u zbirci. Ona otvara nove vidike u pesničkom doţivljaju sveta. očevidno. u novim izdanjima tu uvodnu situaciju kvalifikuje bitno drugačiji ciklus "Opsednuta vedrina". "Veče" koje "nas pod pazuhom nosi". moţe biti. otvorio je i proširio granice poetskog. u večoj dinamici. kao "treću senku u našoj izmišljenoj šetnji". da je. a njegov kondenzovani jezik oţivotvorava prisustvo rata semantički. vidimo "nevidljivu rešetku" koja se isprečila izmeĎu zaljubljenih. pa i ova dva ciklusa. orfejsku pesničku moć da sebi podvrgne prirodu i ne samo nju. Pesnik. niti mislimo da je stvar proizvoljnih promena to što on u novim izdanjima svojih zbirki menja raspored ciklusa. najprostiju i najsvakodnevniju česticu prirode pretvorio u scenu na kojoj ţivot igra svoju sloţenu. a komunikacije sa okruţujućim ţivotom prekinute. i posredno. koji je poput prologa i ekspozicije na scenu doveo konkretnu. "kiša" koja "pada na kolena". računa sa aktivizacijom kompletnog čitaočevog senzibiliteta. sadašnjost i budućnost. podvrgnute su pesnikovoj zamisli. čak. u isti mah. Sugestivna moć Popinih slika — koje ljudski uzdah dočaravaju kao drumove iz dubine duše" okruţene mrtvom. dakle. Nema predmeta koji ne bi mogao postati poezija i nema oblasti koje su nedokučive pesničkoj reči. ako su. vidike do kojih dolazi zaobilaţenjem neprirodno intenziviranog tona i glomazne verbalne aparature. Pesnik je u tim ciklusima odista kreirao novu stvarnost. da je zameni snagom ljubavi. Iako ga pesnik uvodi u svoju pesmu nečujno. ono dejstvuje veoma dramatično. tako oskudnim sredstvima obelodani pesnikov emocionalni odnos prema njemu "Konj"). humornu igru. strano prisustvo". stoga nam i ne izgleda čudno. Mi čujemo jezivi zvuk "bezobzirnih testera" koje prete idiličnim trenucima.

mahovini. u stvari. osnovni motiv Popinog prodora u svet van humanog? U izvesnom smislu — protest. dakle. dakako. u stvari. kao delovi i vidovi jedne univerzalne celine". kestenu. . na primer) ta reč daje ironičnu dimenziju reči na koju se odnosi. razgovorom o značenju konteksta i rasporeda ciklusa pokušali da nagovestimo. Ali. uvek s istom nadom i uvek drukčije. otkrivao i stvarao čitave predele i zašto je patki. moga sna.. u odreĎenim pojavama ţivota karikaturalno naglašava upravo tu komičnost. u izvesnom smislu. magarcu. veoma široko shvaćenim. Reč je. Izmišljam ih iznova. Domašamo tako tačku iznad onoga što je izloţeno. a ono svakako dovoljno dobar da nas moţe usmeriti ka suštini problema moţemo naći u poetskim prozama "Društvo predmeta" njegove druge knjige Nepočin polje (prvo izdanje). nameću mu tehnokratski način mišljenja i osećanja a izmišljeni su da bi olakšali ţivot. upinje u ostvarivanju svojih nastojanja. unekoliko tragikomično traganje za jednom novom čije smo motive.. u zaboravu. sveobuhvatajući naš svet u kome egzistiramo i koji egzistira u nama. ko alge da odgovaraju na moje pokrete!" Šta je. Ko školjke da se otvaraju mojoj samoći. otkriva u njenoj prividnoj ozbiljnosti komičnu crtu. iako dobro zna zakone dijalektike i permanentnog trajanja. ko talasi da se prilagoĎavaju mome poloţaju. Čovek se.Upitaćemo se. sva je prilika. Nikako da ti predmeti budu ono što ja hoću: čisti i odani oblici moga nemira. Dosta mi je bdenja nad iznenaĎenjima u samome sebi da bih mogao stalno bdeti i nad onima koje predmeti u sebi kriju. *** Čitajući bilo koju pesmu u ciklusu "Igre" u drugoj Popinoj knjizi Nepočin polje (1956) mi. darovao ţivog ljudskog duha i emocija i otkrivao njihovu sudbinu? Ako ne i potpun odgovor. ona je večnost. stolici itd. Potkresaću ih. pesnik kaţe: ". U tim pesmama čitalac percipira igre koje su. na čiviluku. zašto je pesnik u pepeljari. koji danas vladaju čovekom. pokušaj da se ona izmeni. odbijanje aktuelne stvarnosti. doteraću ja njih. U ciklusu "Igre" Popa se baš takvim pojavama bavi. moga umora. zaokrugliću ih. Govoreći o predmetima. a ona je iznad vremena i prostora. pojave i sudbine sagledaju u odnosu na suštinske i postojane zakonitosti sveopšte egzistencije. na stolu. bitni odnosi u ţivotu. tih igara sa svim njihovim tenzijama i suprotnostima koje čine osnovu pesme. o univerzalnim pojavama kojima humanost oduvek teţi da se suprotstavi. u osmehu itd.. A pesnik. zašto su to baš igre? U odreĎenom kontekstu (igrati se rada. Dopuna ovom tumačenju bilo bi i uverenje nekih kritičara da je u Popinom slučaju reč o antropomorfnoj ili mitskoj imaginaciji i da je u Kori dominantna tendencija da se pojedinačni predmeti. prevazilazimo razumevanje sadrţaja pesme i percipiramo osovinu čitave te dinamične strukture.. I čini mi se da nikada neću prestati s tim poslom kome ne vidim kraja. maločas. uprkos svesti o sveopštoj konačnosti.. Da budu samo to i ništa drugo. domašamo elipsu koju pesma teţi da nagovesti.. igra ţivota kad se.

Moći će. da su to igre u kojima nema smisla ali one ipak traju. Iako izgleda da je u ciklusima "Kost kosti" i "Belutak" domašio krajnje granice apsurda. u stvari. kad se. U tome se krije njegova opasna draţ. Jer. na naše zaprepašćenje. A taj odnos je već dovoljan uslov za dramski konflikt humornih. razvijajući se iz "Predela". ide još dalje: da bi bila još sugestivnija ta. dobio komponente sablasne strave. sa ljudskog stanovišta. najveći. osuĎena sama na sebe. jedan mrtav predmet počne sam sobom da znači ţivot. traţiće u njima modelirane sadrţaje i simbolične situacije. nekom sve zvezde. osloboĎene mesa.Ko nije otkrio ključ za Popinu poeziju i nije shvatio da su u pitanju igre koje nemaju kraja i u kojima se samo akteri i vreme menjaju i smenjuju. . bića moraju da ţive. kad u ciklusu "Belutak". to je onda nastajanje arhetipa jedne nove realnosti koja. nekakav odnos. razvija i koje. vrlo verovatno. ostaje. Humorno je: skinuti prosto stvarima koţu. iako u ovim pesmama ništa nije slučajno. skepsa iz kojih se raĎaju nova kretanja. grotesknih razmera. uspostave nekakav kontakt. u igri "Jurke" da naĎe referencije na večite ratne histerije. kad se u njemu i njime počnu dokazivati zakoni jedne nove dijalektike. Humor nam omogućuje da vidimo kako bi izgledalo kada bi sve bilo drugačije. bila potpuna. u kojoj jedan besmisao ("Igre"). spoznavši ga. suprotstavljamo. negacija... njegov tamni alem kamen. ali nas ne pušta da se time zanosimo. u ciklusu "Kost kosti". u igri "Pepela" da otkrije simboličnu sliku nagona ka samouništenju koji se u realnom ţivotu tako često ispoljava kao smio svake akcije i t. Popi one nisu primarne.. dok igre traju. Popa nas podstiče da mu se. a još manje princip jednog gledanja na ţivot. ne deluje osobito ohrabrujuće. Iako. Posle toga. na naše zadovoljstvo. ALi. Ta protivteţa je humanistički aktivizam. u njoj" mora da postoji i protivteţa besmislu. To je. humor ga zamenjuje. To osećanje svaka od ovih groteski izvanredno sugestivio izaziva u nama. izvesno je da on nije bio sam sebi cilj. Primarno je osećanje besmislenosti koje se. posledica egzistencije humanih bića na zemlji. Zašto baš takvih? "Duhovito je — kaţe pesnik u uvodu svog zbornika pesničkog humora Urnebesnik (1960) — golicati stvari. sl. to je ipak nekakva. jer nastaje zbog sukobljenosti elementarnih sila. raĎa drugi ("Kost kosti"). meĎutim. njegov najdublji nauk. uvek ista uprkos promenama koje vreme i razvoj civilizacije donose. Već i sama vizuelna dimenzija ovakvih pejzaţa mogla bi biti dovoljno sugestivna posledica pesnikovog odnosa prema izvesnim dominantnim osobenostima ţivota koji je. kakva-takva. Uništavajući. kosti baškare na suncu ili igraju svoju tragikomediju ţivota. drugim isto tako besmislenim." OmaĎijavši nas ţivotnošću besmisla i realnim njegovim mogućnostima postignutim jednom izuzetnom kreativnom snagom. jedan besmisleni svet. još veći. okrenuta jedna drugima.. recimo. posle igara. sukcesija besmisla. Pesnik. zakoni inercije kotoj je nemogućno suprotstaviti se i u koju je vrlo teško razumski proniknuti. crne slutnje. mudre opomene. protest. a ovaj — treći ("Belutak"). Da bi ta igra ţivota. Posle toga nekom koţa. nazovimo ih tako. ima odreĎene ideje na umu. ili da. nikom ništa.

Za svako od ovih razumevanja dopoljan je broj argumenata u Popinim stihovima. I nigde to odbijanje nije bilo čarolija i kletva po iskustvu nacionalnog folklora i govor urbanizovanog čoveka u isti mah. ili ćemo taj ciklus shvatiti kao odbijanje stanja besprizivnog verovanja uopšte. takoĎe. srpska poezija je dobila na ozbiljnosti i naglasenoj modernosti u jeziku. To je poezija koja ustaje protiv "kubikaske poezije" (poezije koja je stvarana na gradilistima i slavila poduhvate). Najsloţeniji. tematici. predstavlja ciklus "Vrati mi moje krpice". zato što saopštava jednu situaciju kojom se moţe argumentovati i braniti ceo niz drugih. preokrenuo je smer srpskog pesnistva. Popović Prosveta Beograd. ona je i bila negirana. zato što ni u jednom ciklusu. nigde nije toliko slavio integritet i nezavisnost ljudske ličnosti.. otpor i ostru kritiku. nije izrazio dostojanstveno odbijanje nemuštih pravila kojima čovek mora da se potčinjava. . da slavi i pretvara u pevanje "meke i nezne atmosfere" kako bi sve bilo po meri citalaca i politike. kao u ovom ciklusu. *** Bogdan Popović PESME Predgovor Bogdan A. jedna razvijena dinamična situacija i više njih. Zajedno sa Miodragom Pavlovicem. Bas zbog toga sto je Popina poezija bila bunt i svojevrsni prevrat u srpskom pesnistvu. Ona ne zeli nista da idealizuje. U tome nije prepoznat utisak koji konj ostavlja u trku na coveka posmatraca. nema toliko ritma koji. Zbog toga je i Popin distih: "Konj / Obicno osam nogu ima.Vasko Popa je predstavnik posleratne avangarde u srpskoj knjizevnosti. ni pre ni posle njega. sa ljubavlju. "prkosenje besmislom" i coveku i zivotu.Najintenzivniji i.. u odnosu prema svetu i shvatanju pesnistva ali. Tako kriticar Milan Bogdanovic. pocetkom pedesetih godina." oznacio kao apsurdnu sliku i najveci pesnicki besmisao jer se nije ni culo ni videlo da konj ima osam nogu. otkriva dinamičnu prirodu čovekovog neprestanog opiranja silama u sebi i van sebe. Najintenzivniji. pise da je to vracanje na "poruseni i u korov zarasli" futurizam i nadrealizam. odvajanje poezije i od coveka i od zivota. ima funkciju značenja. 1976 VASKO POPA . Sasvim je svejedno hoćemo li "Vrati mi moje krpice" tumačiti kao definitivan raskol sa religijom. to je nailazilo na nerazumevanje. najsloţeniji poklič nepristajanja na igre. sa idealima.. Nigde Popa. podjednako značajnih.. svako se i celinom i delovima moţe dokazivati. na takav ţivotni perpetuum mobile. sa poezijom. ujedno. koji ugadja ideologiji toga doba. Zahvaljujuci njima.

"Na stolu". vec i od kosmosa.. savremeno. Po mnogim savremenim kriticarima ona je svojom pojavom obelezila prelomni trenutak i obavezala citaoca da na nov nacin razmislja o poeziji. U Popinom jeziku prisutno je i ono sto je folklorno. majstorski uspostavljajuci vezu izmedju proslog i sadasnjeg. o suocenju sa najvecom istinom koja ponistava bica. sibica koja iscezava. Za Popinu poeziju karakteristicno je da pesnik polazi od nekih nadrealistickih slika. Avetinjsku stranu sveta pesnik je dao u pesmi "Odjekivanje". od konacnog nestanka u vremenu i prostoru. do tada nepoznat nasoj poeziji. "Na zidu". pikavac. I ta praznina je kao "zver koja rezi i urla. U prvom ciklusu. a za njim pristize drugo. jer i soba je kosmicki prostor u malom". "Na dlanu"). Sporedno nebo (1968). U pepeljari je opusak koji se gasi. Iza njegovih pesnickih slika krije se vecna drama u svetu koja je u isto vreme i drama svakog bica. Priredio je i antologije: Od zlata jabuka(1958). pepeo koji se gomila. osnovna tema je ugrozenost coveka i zivotni prostor koji nije ni malo prijatan. Kuca nasred druma (1975). destruktivna. Predeli. narodna snovidjenja). u kojoj se vidi strah od ljudske samoce i praznine. Teme tih pesama su predmeti kojima je odredjena nasa svakodnevica. neiscrpan u asocijacijama i mogucnostima iscitavanja. zaborav. drevnog i modernog. pun je prozaizama i neocekivanih obrta. Uspravna zemlja (1972). motivima i melodiji stiha. ona je pesnicki izraz za onespokojavajuce. Njegov jezik se sastoji od elemenata savremenog govora. tako da se vidi da je on pesnik koji tezi sabijanju smisla i osecanja. "Na civiluku".. pesnik koji u pesmi pravi sintezu izrecenog. kosmickog prostranstva koje nas. Uveo je stih koji je eliptican (sazet). rec o strahu od smrti. svojom velicinom. Veza Vaska Pope sa tradicijom posebno se primecuje u zbirci "Uspravna zemlja". Ciklus Predeli ima devet pesama. . sto. osmeh. dlan (pesme: "U pepeljari". pa zato i nostalgicno trazenje mira: "Gde mi je mir / Neprobojni mir. drevno (uticaj Momcila Nastasijevica). Ono se polako gasi. Urnebesnik (1960. istorijsko i mitsko. a tu su i predeli vizije: uzdah. Vucja so (1975) i Rez (1981). Kora je prva knjiga koja je pokazala svu pesnicku modernost u jeziku. naizgled banalni i nepoeticni predmeti: pepeljara. Knjiga se sastoji se iz cetiri ciklusa: Opsednuta vedrina. i mozak. Zivo meso (1975). Gde mi je gde mi je mir". Popa je objavio sledece zbirke pesama: Nepocinpolje (1956). ali i ono sto je urbano. U pesmi "Gvozdena jabuka" to je cudo od stabla i ploda koje pogadja i teme. poseduje i guta. Popa u svojoj poeziji slika stanja i zbivanja u svetu i medjuljudskim odnosima. ali stvara i svoj osobeni stil. laje i zavija. Spisak. Ovde je. Opsednuta vedrina. neprirodna. nov.. Ovaj ciklus pokazuje da ugrozenost bica dolazi na samo od coveka. Vasko Popa je od obicnih stvari nacinio pesnicki kosmos u malom. Daleko u nama. Lirski subjekat zivot dozivljava kao uokvirenost i opsednutost nekim ili necim pred cim nestaju mir i spokojstvo. Nesalomljivi mir. "obezglavljena drvca ceznu" a "zelenci od pepela njiste". civiluk. vec je nastanjen situacijama koje prete i ugrozavaju bice. jauk. Ovde je jabuka proizvod vremena ("gvozdena"). slikama. U pesmi "U pepeljari" peva se o "majusnom suncu sa zutom kosom od duvana". Nakon prve pesnicke knjige Kora (1953). zid. narodni humor) i Ponocno sunce (1962.. prvenstveno. i utrobu. On koristi simbole koji na najbolji nacin obelezavaju njegovu vezanost sa onim sto je nacionalno.odnosno "stvaralacka imaginacija koja vrsi montazu vidjenog i od toga pravi moderno pesnicko izricanje istine". U pesmi "Poznanstvo" kosmos je kao "razjaplje na celjust nevidljive zveri koja guta i melje u svojoj utrobi vecnog mraka".

otrgnut od prirode. smeh i govor nisu mogli da izraze. U drugoj strofi oci zamenjuje smeh voljenog bica. vrhunski smisao zivota. Pesma se sastoji iz cetiri tercine. suprotstavlja ljubav. slicna "zarkom oku nasred dlana". . iskrada se iz grada (zivi neki nocni zivot) i ponovo se vraca "u drvored na svoje mesto". Zahvaljujuci njoj.i jos jedna cigareta. covek koji ce je stici. U prvoj strofi uvodni motiv su oci. Tema ciklusa su domace zivotinje. a njegovi atributi su: razdraganost. za koje se vezuju: vedrina. Gonjen bicem. I dok ona ide po prasini. u kome uvek postoji neko ko je u grozen. pa se svet dozivljava kao jedinstven. polet. na zanos i neznost. Kesten. beskraj. Njegovo lisce su "zelene novcanice" koje ulica ispija (liseno je sokova.. "Konj". Time je narusena sloboda konja i njegova sreca. Ono sto oci. Pesnik o ljubavi peva s divljenjem. Sve su to elementi demonskog cemu se. patka kao da to shvata ("ionako ce je stici") i kao da se miri sa cinjenicom da je bekstvo iz te opasnosti nemoguce. "Kaktus". prostori vedrine u drugom delu ovog ciklusa dobijaju sve vece mesto sto je posebno doslo do izrazaja u pesmi "Ociju tvojih da nije". "Stolica". "Krompir". Cetvrti ciklus Daleko u nama je ciklus uzasa rata ("krici udaraju u plavet". natopljeno smogom). U trecoj strofi govor voljenog bica zamenjen je metaforom "slavuji". ima divne uspomene. "Belutak". "Magarac". Poslednji stihovi upucuju na bezizlaz i Sizifovu istrajnost ("Jer drum kraja nema / A celu zemlju treba / Za sobom vuci ").Ciklus Spisak ima petnaest pesama slicnih po tematici: "Patka". pepeo njisti.. Patka je izdvojena od prirodnog okruzenja: voda glatka kao ogledalo zamenjena je prasinom. U poslednjoj strofi ruke su dominantan motiv. jer je u gradu u potpuno neprirodnoj okolini. celicne grane. radost zivljenja koja zanemaruje i ponistava zatvorenost ("Smeha tvoga da nema / Zidovi nikad ne bi / Iz ociju nestajali"). sto asocira na pesmu. jer se u ljubavi povezuje ono sto je najlepse i najcistije. Po njemu ona je cudesna i svemocna. vec upaljena. u krosnji nosi gnezda od pistaljki i sirena. toplinom. Ona je stvorena da pliva. Blizina coveka nagovestava njen kraj. masta o sumi. zarobljen betonom i asfaltom. razularene kasike. Sve ove pesme. nesporazum i vecni antagonizam u ovom svetu. isticu tragiku. na "unutrasnji preobrazaj bica". U pesmi "Patka" javljaju se izmenjeni i nametnuti uslovi zivota. Jedino mu koren. Pesma "Konj" svedoci koliko je vedrina zivota ugrozena i opsednutost njome prisutna. zivi od pustolovina. nakostresene makaze. a hodanje po prasini njen hod po mukama. u "ogromnoj ruci" coveka. za njom ide "trska koja misli". u stanje koje mu je covek namenio. njegova dubina. omogucava da sanja o bekstvu iz te ruzne svakodnevice. u drugom delu ciklusa. bozanska svetlost. "sake se hvataju za nejake oblake"). konj juri putem ("osam nogu ima") i vuce teret ("Izmedju vilica / Covek mu se nastanio"). mogu ruke dodirom. Pepeljara tako podseca na bojiste. koji nije ugrozen jer je ispod zemlje. pa stan vise nije zatvoreni geometrijski oblik koji plasi svojom prazninom. agresijom coveka. Sa njima se sklapa slika o uzajamnoj sreci: san zaljubljenih nastanilo je sunce. "ogledala da ore". biljke i predmeti koje je covek oblikovao svojom rukom. Umesto pravih gnezda. "Kokoska". cistota. "ruz doji / Mrtve trupce cikova". "Svinja". ostala je samo "tuga u ocima lepim". I kesten je personifikovan. a ne da se tromo i nevesto vuce po prasini. Ljubav je u ovoj pesmi osnovno osecanje bica. Zbog onoga sto ga je zadesilo. U svom geganju ona je i smesna i tragicna u isto vreme. Sreca brise razliku izmedju unutrasnjeg i spoljasnjeg. a to su: vedrina. "kuce se kriju". Njihova boja ista je kao boja neba. Svet malih detalja je personifikovan: drvca ceznu. Izlaza nema. hodanje prema neizbeznoj smrti. ponasa se kao ljudsko bice: ima prste. Nema niceg sto bi moglo da joj nadoknadi odsustvo vode u kojoj se "ribe smeju". Na dramu upucuju i reci: testere. u vestacki napravljenim drvoredima. O prisili i opsednutosti vedrinom govori i pesma "Kesten". Pokusaj pobune protiv ljudske prisile doziveo je kao grubo iskustvo ("Tada je gubicu raskrvavio / Hteo je / Da pregrize tu stabljiku kukuruza").

Rat u Jugoslaviji počeo je 6. Napustio je studije posle godinu dana. Nemam pojma kako je uspeo da se odatle izvuče. kora-simbolika za strukturu koja se sklapa i u sebe zatvara odredjeni svet. dvojicom drugih zadivljujuće originalnih istočnoevropskih pesnika. Vratio se u Vršac tek posle osloboĎenja. kada su zemlju istovremeno napale nemačka. U Beogradu. personifikaciju (prazna soba stane da rezi. konj-znak za patnju i sizifovsko u ovom svetu koje obelezava uokvirenost. Prilikom posete kući. Kod njega stvari. biljke i zivotinje dobijaju dusu. čitalac se susreće sa egzotičnom mešavinom avangardne poezije i narodnog folklora. Tamo se brzo priključio komunističkoj partiji i odmah zatim preselio u Beograd da bi studirao francuski jezik i knjiţevnost. u jesen te godine. i potom bankarski činovnik. krovovi u zemlju silaze. počev od Kafke. gde je sada počeo da studira francusku i nemačku knjiţevnost na univerzitetu. On je bio kako proizvod svog vremena i mesta. MeĎutim. ozivljavaju. Vasko Popa koristi metaforu (zrela praznina-vazduh.. gde je maturirao 1940. mešajući svoju roĎenu tradiciju sa stranim. pripada tom ekscentričnom društvu. 1943. PohaĎao je osnovnu školu i gimnaziju u gradiću Vršcu. koji je stvorio nešto zaista bez presedana. Njihov rad bio je sasvim drugačiji od svega što se u to vreme pisalo u Engleskoj i Sjedinjenim Drţavama. U poslednjem razredu školovanja otkrio je marksizam i od tada do kraja ţivota sebe je smatrao marksistom. crveni talasi-krv. besni noz. tako i pronalazač svog sopstvenog. "zaviriti ispod kore" znaci doci do prave sustine. plavooke daljine. zuto oko samoce-maslacak. ona kao da ga krije i cuva od povreda i unistenja.) i simbole (kaktus-ljudski odnos prema svetu: ispunjenost nepoverenjem i spremnost da se brani. Na jezickom planu.. Ova poetska sredstva omogucila su Vasku Popi da u svojoj poeziji iskaze bogatstvo asocijacija i skrivenih znacenja. sunce-kosmicka i preobrazavajuca moc topline. privezan camac-srce. gladna jezera-oci. koji je umro 1991. u seriji posvećenoj modernim evropskim pesnicima. poljubac sunca. do onoga sto cini skriveni smisao predmeta. sa uvodom Teda Hjuza. svetlost. Poezija Vaska Pope. Popa je potom obično svrstavan u istu grupu sa Zbignjevom Herbertom i Miroslavom Holubom. odlazi u Bukurešt da studira medicinu. u Banatu. oblasti severno od Beograda. Još 1969. stvari nam siva ledja okrecu. Bio je najprevoĎeniji i najpoznatiji jugoslovenski pesnik u dvadesetom veku. nametnuti rezim vladanja. MaĎara i Rumuna. a takoĎe radio kao kondukter u tramvaju. ljubav. ali se ipak vratio u Beč. stalno nas iznenadjujuci novim resenjima u obelezavanju zivotnih situacija ili stanja. Za ratne godine to je bio najneobičniji putnički itinerer. zelena novcanica-list. Nemaca. Popa. Kod Pope. neznost. Popa se rodio 1922. To je.). i gde je kao tinejdţer počeo da piše. iznenadna svitanja-klice.. otišao u Beč i bavio se filozofijom. čije je stanovništvo bilo mešavina Srba. Otac mu je bio zapisničar u selu. trska koja misli-covek. snezne grane-ruke. Pa ipak. Pengvin je prvi objavio njegove Odabrane pesme. gde je ostao sve do septembra. a majka domaćica. . Niko nije bio takav majstor za neobicnost stvari i za "igranje" s nasim ocekivanjima kao Popa. a to znaci dotaci i odgonetnuti primarnu prirodu predmeta koja se uzima za polaziste pevanja (Sarl Bodler: Teorija univerzalnih analogija). kako ćemo videti. orati ogledala-plivati. Slovaka. aprila 1941. pomišljajući da su pesnici iz ovog dela sveta upravo takvi. italijanska. uslišivši ţelju roditelja. sirina i beskraj.. jedan od mnogih paradoksa o njemu. dimnjaci slobodno hodaju. vazduh ujeda. toplina i prostranstvo srece koje postaje nemerljivo. nijedan srpski pesnik ne zvuči kao Popa. Write Work METAFIZIČAR MALE KUTIJE: VASKO POPA Moţda će se ispostaviti da najzanimljivija knjiţevnost prošlog veka ne dolazi iz različ itih pokreta pod sveobuhvatnim nazivom modernizam niti iz velikih knjiţevnih centara. kako je na to sumnjičavo ukazivao i njegov partijski dosije iz tog perioda. stupaju u medjusobne odnose i postaju analogni coveku. Popa je započeo knjiţevnu karijeru pišući u nedeljnim knjiţevnim novinama i ureĎujući ih i najzad postao urednik ugledne izdavačke kuće gde će ostati gotovo do kraja ţivota.lepota. uhapšen je i interniran u koncentracioni logor blizu Zrenjanina. bugarska i maĎarska vojska i brzo je okupirale. zapomaganje algi. već je delo autsajdera i otpadnika.

uveravali su me moji romantičarski i simbolistički majstori... Nadrealisti su otkrili neţivi predmet. Pesme koje su izazvale najveću kontroverzu kada je knjiga izašla nalaze se u ciklusima "Predeli" i "Spisak". meĎutim. potkopavajući tokom tog procesa estetske principe svojih oponenata. . Kamijev Sizif. a objavi ih poznati knjiţevni magazin?" . napali su Popu. Poredio je pesnika sa rudarom. 1953. u njima se otkriva neobuzdanost metafora ravna svemu o čemu su ikada sanjali romantičari i nadrealisti. način na koji ona obuhvata svet. pljunuta je slika junaka ovih pesama. sve do ponovljenog izdanja 1969. nekoliko kritičara i pisaca podrţalo je Popu. Predmet ciklusa "Opsednuta vedrina" je egzistencijalna drama suočavanja pojedinca sa apsurdom. Prva grupa je najveća. Popa je obično odsutan iz svojih pesama.Pojava njegove prve zbirke pesama. Pesme su kratke. Ti kritičari su bili u pravu kada su za to okrivili Francuze. pepeljari. Izuzev te prve knjige i poslednje. Jedan od tih ciklusa. ili — kako to Sol Štajnberg mudro predstavlja u jednoj svojoj staroj karikaturi dok gura uzbrdo ogroman. lovcem na bisere. Njega zanima dostojanstvo i junačko trpljenje svakog sizifovskog pojedinca koji gura svoj kamen."1 piše Popa u jednoj od nekoliko kratkih beleţaka o svojoj poeziji koju je ostavio. Popa. te pesme poseduju svest i formalnu strogost koji su gotovo klasični. izazvala je buku i pre nego što je objavljena. naravno. Tu su se našle pesme o tanjiru. Ovde su. Zagonetalice u njegovom "Spisku" su u osnovi opisi. On je jedan od najintelektualnijih.nagoveštavajući. Nije verovao u slučaj. Kora na srpskom znači i koru drveta i kor icu hleba. ostaje usredsreĎen na predmet. Danas su od toga preostala četiri ciklusa pesama. najsamosvesnijih pesnika. oni koji misle dok pišu i oni koji su sve smislili pre nego što sednu da pišu. U njima su već prisutne mnoge osobenosti njegove poezije. neko bi se nekako spotakao o neobične slike i metafore — i to je bilo to. Njegova tema je jaz izmeĎu svog "ja" i sveta. koji su već videli te pesme po knjiţevnim časopisima. Ipak. Oni sluţe kao vrsta predgovora za glavninu Popinog opusa. Kao mlad pesnik. Drugi su kukali zbog Popinog hermetizma. krompiru. Njega prvenstveno interesuje fenomenologija imaginacije. Ipak. Pesme u Kori napisane su izmeĎu 1943. Kako ţiveti nerastrgnut izmeĎu ta dva beskraja?. i neprestano su revidirane. sa svojim "univerzumom koji je odsad bez gospodara".. Popa je imao najviše sreće od svih mladih pesnika: od dana kada je počeo da objavljuje. veliki znak pitanja što liči na kamen. stolici. Kora. To doba zahtevalo je peane u čast borbe radničke klase. poeziju sam još uvek shvatao kao prilično spontano davanje oduška nekom unutrašnjem nemiru. Kritičari i pesnici preovlaĎujućih socrealističkih ubeĎenja. kako su to i njegovi rani kritičari primetili. predstavlja niz erotskih pesama u tradiciji Bretona i Elijara. da u tim pesmama nema ničeg komunističkog. Na primer. kada sam 1970. Poezija je vizionarska aktivnost. dajući pojedinačnim ciklusima kvazinarativni kvalitet. tamo gde su Breton. a s druge strane. U trenutku inspiracije. iznete unutrašnje muke zaljubljenog mladića. usred naše uobičajene stvarnosti. a poslednja najmanja. S jedne strane. uprkos svom uzletu fantazije. Ove moje primedbe su koliko zabavljale Popu toliko mu i smetale. Elijar i Pere teţili da kod čitaoca stvore stanje uzvišenog lirizma bombardujući ga nepovezanim i čudnim slikama. i 1953. Evo jedne od njih: Na stolu Stolnjak se širi u nedogled Sablasna Senka čačkalice sledi Krvave tragove čaša Sunce oblači koske U novo zlatno meso Pegava Sitost vere se Uz vratolomne mrve Krunice dremeţa Belu su koru probile2 Nadrealistička glupost. Prvo izdanje sadrţalo je i jedan broj pesama u prozi. čiviluku i drugim tako nepoetičnim stvarima. čak je i naslov knjige dvosmilen. rekli su kritičari. a umesto toga dobilo je avangardnu poeziju. pišući polemičke tekstove koji objašnjavaju tu poeziju. sreo Popu. "Daleko u nama". ". koje su tokom vremena izbačene. niko nije bio ravnodušan prema njegovoj poeziji. ali sloţene u sekvencama. Jedan je postavio tipično pitanje: "Kako je moguće da te tekstove napiše mladi pesnik. pun misterije. Pretpostavljam da postoje tri tipa pesnika: oni koji pišu bez razmišljanja..

najveća šala je to što nema dţokera u špilu. onaj ko nas je prvi put naveo da ih igramo. Ovog puta. Ciklus "Vrati mi moje krpice" personifikuje tog nepoznatog šaljivdţiju i pokušaje da istera svoju moć. koja je objavljena 1956. opisao mi je u opširnim detaljima svoje buduće pesme. Njegova druga knjiga poezije. Sam Popa već je tada bio smislio sve što je nameravao da napiše do kraja ţivota. Zavodnika. posle dosta ispijenog vina. odsutan je. Neke od igara koje je Popa igrao su poznate. ponovo je imala četiri ciklusa pesama. ili nekim ko sklapa ručni sat. Pretpostavio sam da to vino govori iz njega. U godinama koje su usledile. Pepela. Za njega je pesma bila čin vrhunske kritičke inteligencije. Pesma pod imenom "Ţmure" glasi ovako: Neko se sakrije od nekoga Sakrije mu se pod jezik Ovaj ga traţi pod zemljom Sakrije mu se na čelo Ovaj ga traţi na nebu Sakrije mu se u zaborav Ovaj ga traţi u travi Traţi ga traţi Gde ga sve ne traţi I traţeći njega izgubi sebe3 Igru obično asociramo sa detinjstvom i nevinošću. već prevejani stari lisci. Nepoznati govornik u pesmi buni se i odbija da igra tu igru: Koren ti i krv i krunu i sve u ţivotu Ţedne ti slike u mozgu I ţar okca na vrhovima prstiju I svaku svoju stopu U tri kotla namćor-vode U tri peći znamen vatre U tri jame bez imena i bez mleka Hladan ti dah do grla Do kamena pod levom sisom Do ptice britve u tom kamenu U tutu tutinu u leglo praznine U gladne makaze početka i početka U nebesku matericu znam li je ja Seme ti i sok i sjaj I tamu i tačku na kraju mog ţivota I sve na svetu. uprkos činjenici da nije uvek bilo lako isterati na videlo njihovo značenje. Pesnik radi unutar ograničenja duge tradicije poezije i unutar idiosinkrazija jezika u kome on ili ona piše.čuvarem svetionika. meĎutim. To su kruţne igre pakla koje se igraju sa polomljenim igračkama. kako to reče Ivan Lalić. Postoje stroga pravila o tome šta je dozvoljeno a šta ne. Za Popu. ali je njihov cilj da zamagle stvari. a neke su njegov vlastiti pronalazak. Igre koje igraju su snaţne i sveproţimajuće. kao što su igre Klina. Ruţokradice. Kasno jedne noći. imao sam prilike da vidim njegove novoobjavljene pesme i sve su bile prilično nalik na one koje mi je opisao te noći. ali nije bilo tako. Dobru poeziju ne prave zaljubljeni tinejdţeri. Trule kobile. U tim sumornim dečjim pesmicama.4 . Nepočin-polje. Pesnik je i sapet i slobodan. Bilo je zabavno čitati ih. Zapaţanje Volasa Stivensa da se često dugo divimo nečemu pre no što ga shvatimo odnosi se i na ovo. Nastavljamo da ih igramo u nadi da imaju smisla. uprkos našim sumnjama da je sve oprečno. Ciklus pod imenom "Igre" najčuveniji je od njih. Popini igrači su tipovi: njihove uloge su fiksirane. bol i patnja su realni. pesme su bile nepogrešivo originalne. Semena. ali ovde nije tako. Tvorac igara. Lovca. Svadbe. One su očito simboličke za naše ţivote.

dok nam u isto vreme ne dozvoljava da se tamo skrasimo. on hvali te pesme govoreći da je svaka od njih verbalna ikona našeg bezgrešnog maternjeg jezika. Pišući o humoru u uvodu antologije srpskog pesničkog humora. Takav humor dozvoljava nam da vidimo kako bi sve izgledalo kad bi bilo drugačije. reči koje su već pesma. Neko izvlači engleske idiome iz šešira. Kako pronaći te reči? Njegov odgovor je: "Polaziš im u susret i nosiš im svoje jedine darove koje imaš: bdenje i ćutanje. jezik koj dopire iz naših usta: Govoriš zidu. kako se umnoţavaju zvezde. kao da je to prvi put. on govori o tom humoru kao o nečemu krajnje grešnom. Popine komične verzije nastanka sveta iz ciklusa "Zev nad zevovima" u istom tomu: Zaboravan broj Bio jednom jedan broj . U skladu s tim. On seţe unazad do folklorne tradicije zagonetki. jemčim da je to vrlo varljiv poduhvat. Ideja je da se točak metafora i slika zavrti dok varnice asocijacija ne počnu da lete ka čitaocu. Tišti ga pitanje kojim rečima se danas moţe verovati. na primer. On u potpunosti dolazi do izraţaja u njegovoj trećoj knjizi. a ne hoda — jeste reka. Govoriš vatruštini. Poezija shvaćena na taj način je vrsta alhemije. Govoriš Njenoj smrti. Govoriš praznini. Pošto sam i ja Popin prevodilac. "Pisanje je prvenstveno iskustvo jezika". Sporedno nebo(1968). koji je najviše uticao na njega i koji je imao slične ideje o korišćenju pripovedačke tradicije. to bi onda bilo samo teško shvatl jivo. dečjih pesmica i egzorcizma tajanstvenih šifar a. pauci bi nebo premreţili — kaţe druga izreka. U Popinoj poeziji postoji još jedan vaţan sastojak. i zadrţava one koji nagoveštavaju bujnost originala. En Penington mudro primećuje: "Engleski knjiţevni jezik je isuviše udaljen od naše folklorne tradicije da bi se srećno mešao s njom: knjiţevni srpsko -hrvatski je nastao tek početkom devetnaestog veka i čvrsto je utemeljen u usmenom govoru i narodnoj kulturi. rekao je Robert Krili za sebe." Na nesreću. kaţe Andrej Sinjavski negde u svojim dnevnic ima. Popa je tragao za korenima mita u izvesnim kolokvijalnim obrtima fraza i potraţio ih je u usmenoj knjiţevnosti. a isto vaţi i za Popu. Hrist ju je smestio u čovekovo srce"." Ukoliko pesme ne bi izazvale baš takvo dejstvo. Drugim rečima. Govoriš rugobama iz svojih ruţnih snova. "Metafora je uspomena na Zlatno doba kada su svi bili sve". jer joj je cilj da pretvori materiju u duh. kako kokoška leţe jaja. U ovoj kratkoj belešci o poeziji. u slučaju ciklusa "Vrati mi moje krpice". Evo. Govoriš svojoj smrti. govoriš u mrak. koju je sam sastavio. Govoriš vodurini. Zadatak poezije je da pamti arhetipove. ne izučavanjem mitologije ili rečnika simbola. sazdan od idioma i prikrivenih i višestrukih značenja koja izviruju iz njih. tako srpska zagonetka opisuje mlad mesec. Taj model je cikličan. Očev srp preko majčine crne kecelje. i ono što su njegovi prevodioci prisiljeni da čine na kraju postaje neka vrsta magijskog zahvata. taj humor je nepokoran kao poezija i opasan kao istina. rekao je sveti Jeronim. poslovica. trampeći ih i zamišljajući da je to odeća za njihove lutkice. Svaki od Popinih ciklusa je samostalan univerzum u kome je kraj ujedno početak. poput one o tome kako se prave pesme. Ono za čim Popa traga jesu oči i uši anonimnog narodnog pesnika koji je mogao da čuje kako drveće raste. Šta to juri. Popa se pita šta je autentičan jezik. a i kako bi? Fraza "vrati mi moje krpice" dolazi iz igara siromašne dece i ima brojne konotacije. već slušajući. čini. reči koje otvaraju svetove. Momčilu Nastasijeviću. da ponovo otkriva simbole. Da nema vetra. a Popa ju je našao u samom jeziku kojim govorimo. kao o nekakvom obešenjaku koji meša sveto i profano i čini da zemlja i nebo zamenjuju mesta. da pronalazi zakone njihovog preobraţaja. govoriš smrti. "Platon je smestio čovekovu dušu u čovekovu glavu. Čitav ciklus je ta vrsta igre pretvaranja.Ovde prevod ne odraţava verno duh originala. govoriš u prazno. Koje reči su koristili naši preci? Postoje ključne reči. veruje on. takoreći. a sunce govori ljudskim glasom. dok se ne posvaĎaju i zatraţe ih natrag. Devojčice se igraju ostacima starog štofa. ono što takoĎe nedostaje njenom prevodu jeste zadirkujući ton originala i akumulativno dejstvo tog glasa. Govoriš mraku. sveti kalendar mita. pseudomistično brbljanje. Pišući o pesniku s početka dvadesetog veka. a to je humor.

Sledeća dva njegova toma pesama vrlo su različito zamišljena. kultovima. Sporedno nebo je knjiga mnogih sličnih spekulacija. To je tačno. u Njujorku. njegove dve poslednje objavljene zbirke pesama. Čitava knjiga satkana je od razigranih pretpostavki o različitim načinima na koje se kosmologije izmišljaju i odraţavaju naše ljudske slabosti. Mogu ga optuţivati da je bio kulturni nacionalista. smešnu grešku koja je izmislila prostor i vreme. rekao mi je sa potpunim ubeĎenjem. "Ohola greška". nijedan nacionalista u Srbiji nikada nije ni spomenuo te pesme. To pokazuje kako su takvi ljudi zli i glupi. čija uspomena nastavlja da ţivi u pričama. ali ne i politički. izumiranja i opstanka. jelena u beli cvet bosiljka. i opisi hodočašća raznim manastirima: tu je i Kosovski boj. sačinjena je od sedam ciklusa o hromom vuku. poredi ih sa psalmima. istorijskim spomenicima i junacima i simbolima srpske tradicije. mnogo su ličnije. i tako dalje. to su psalmi poetske metamorfoze. Pošto je Popa verovao da je pesnička imaginacija veoma čvrsto utkana u jezik i msto odakle potiče. zbog svog rumunskog prekla. Mogao je jasno da vidi da je. narodnom svecu-zaštitniku. jer nije mogla da podnese da ostane sama sa sobom. Popa je hvaljen u Srbiji. nalik na ono što se moţe naći u Markesovom romanu Sto godina samoće: Izgubljena crvena čizmica Pramajka moja Sultana Urošević . dok su mu drugde u Jugoslaviji zamerali. Kako gore. ovo nije bio neočekivan razvoj. Ted Hjuz. To je nepravda. "Biće skoro krvoprolića". Vučja so. 1989. Ove pesme su omaţ toj dvosmislenoj figuri dobra i zla. u svom uvodu za Popine Sabrane pesme. To su autobiografske i prigodne pesme velike neposrednosti i šarma. bio je krajnje zabrinut šta će nacionalističko ludilo i oportunisti zakuvati. on zamišlja stvaranje sveta kao slučajnost: kao malu. zauvek. tom predačkom duhu njegovog naroda.Čist i okrugao kao sunce Ali sam mnogo sam Počeo je da računa sa sobom Delio se mnoţio Oduzimao se sabirao I uvek ostajao sam Prestao je da računa sa sobom I zaključao se u svoju okruglu I sunčanu čistotu Napolju su ostali usijani Tragovi njegovog računanja Počeli su da se jure po mraku Da se dele da se mnoţe Da se oduzimaju kad se sabiraju Onako kako se to u mraku već radi I nije bilo nikog da ga zamoli Da tragove zaustavi I da ih izbriše5 U drugoj pesmi istog ciklusa. Naša inteligencija i naša glupost uzajamno se uslovljavaju. njihov je aksiom. Te pesme se čitaju kao mitovi o stvaranju koji potiču od nekog izgubljenog plemena. kao i Prvi ustanak protiv Turaka. Ţivo meso (1975) i Rez (1981). Iznad svega. neki su Vučju so pročitali kao nacionalističko delo. starom prehrišćanskom srpskom plemenskom bogu. Nikad nijedan pesnik nije imao tako dubok i nadahnut pristup srpskoj tradiciji kao što ga je on imao. Nema ničeg fanatičnog niti isključivog u njegovom pogledu na srpsku istoriju i kulturu. Zvuče kao kratke anegdote magijskog realizma. Pesme u Uspravnoj zemlji (1972) posvećene su posebnim dogaĎajima. objavljena 1975. legendama i ritualima. već sumnjiv u očima superpatriota. Popa je bio isuviše suptilan mislilac da bi se mogao optuţivati za šovinizam. ali joj se i mole. Ovde se nalaze ciklusi o svetom Savi. tako dole. ne bi li otkrile tajnu pretvaranja kamena u oblak. Te pesme slave figuru hromog vuka. Koliko znam. Posle pojave ove knjie. Poslednji put kad sam ga video. oblaka u jelena sa zlatnim rogovima. ţivota i smrti. Ponovo se vraća iskaz u prvom licu.

koji je sposoban da zaseni rečima. a ipak. Ne moţemo se odupreti njenim iskušenjima. Samo jedan ciklus. koji je poznavao Paula Celana i divio se njegovoj teškoj poeziji. da bi oblikovale sloţene arhetipske znakove koji tumače više slojeva postojanja nego što je to opipljivo u ovom ili nekom drugom univerzuju. dok su delovi četiri druga ciklusa i nekoliko samostalnih pesama uključeni u posthumni tom. "Mala kutija". On kaţe: "Njegove reči i slike su višeslojne. koji je detaljno opisao i recenzirao Sabrane pesme. zbog čega ponekad zvuči kao Pol Maldun. Popa uključuje mnogo šareniju dikciju nego što to Peningtonova nudi. njena aktivnost ima načina da potkopa sve što znamo. to što su En Penington u svojim kasnijim prevodima i Fransis Dţons postigli ovde istinski je poduhvat i zasluţuje našu zahvalnost. Ona je daleko formalnija i jednoličnija od Pope. Popa je umro ne završivši jedan od svojih dugoročnih projekata. knjigu koja je trebalo da nosi naziv Gvozdeni sad. poslovičnim i atavističkim značenjima. završen je i objavljen za njegovog ţivota. Istovremeno radi i za nas i protiv nas. svestan je tog problema. Kad malo protresemo tu kutiju. kombinuju konkretne predstave sa idiomskim. iz nje počnu da iskaču religije i filozofi. često je i sam bio nadomak toga da bude nerazumljiv. Nije li to ono čemu je poezija oduvek tajno stremila? Poslednja vest iz male kutije Mala kutija u kojoj je ceo svet Zaljubila se u sebe I začela je u sebi Još jednu malu kutiju Mala kutija male kutije Zaljubila se i ona u sebe I začela je u sebi Još jednu malu kutiju I tako je to u beskraj išlo Ceo svet iz male kutije Trebalo i da bude U poslednjoj kutiji male kutije Ni jedna od malih kutija U maloj kutiji zaljubljenoj u sebe Nije poslednja . Mehanizmi njegove magične kutije odgovaraju mehanizmima njegove imaginacije. Fransis Dţons. majke svih mitologija. Imaginacija je dvosmislen blagoslov. Uprkos ovom mom cepidlačenju. prirodno je da sam uzdrţan u pogledu izbora pojedinih reči i oduševljenja prema drugima." Popa. U Popinoj metafizici stvarnost nije izmišljena pomoću imaginacije. ali njena značenja jesu.U drvenom koritu plovila je nebom I lovila kišonosne oblake Pomoću vučje i drugih masti Činila je još mnoga Manja i veća čuda Posle smrti Nastavila je da se meša U poslove ţivih Iskopali je Da je nauče redu I bolje zakopaju Leţala je rumenih obraza U hrastovom sanduku Samo je na jednoj nozi imala Crvenu čizmicu Sa svetlim tragovima blata Onu drugu izgubljenu čizmicu Traţiću do kraja ţivota6 Kao prevodilac ove i mnogih drugih pesama u toj knjizi. sa svojim raznovrsnim bogovima i Ďavolima.

i u njegovoj tragičnoj . 6 Ibid. 2006 Prevod Vesna Roganović Pročitajte ostala poglavlja knjige "I Ďavo je pesnik" I Ďavo je pesnik Romantika kobasica Tajna sreće 11. 7 Ibid. Kultura knjige KORA Kora je zbirka pesama koja je prva pokazala svu pesničku modernost u jeziku slikama. U ovom ciklusu te sile se nalaze i u samom čoveku. Sabrane pesme. 5 Ibid. "I Ďavo je pesnik". on to svakako jeste. Ako je iko ikada uspeo da pomiri revolucionarna i religiozna iskušenja našeg doba. septembar 2007. Knjiga se sastoji iz četiri ciklusa:Opsednuta vedrina. kao da nema načina da ja to razumem . Daleko u nama. Spisak. Čarls Simić Otkrovenje. što je bio jedan od razloga da se misli kako je ona svojom pojavom obavezala čitaoca da počne na nov način da razmišlja o poeziji. 3 Ibid. 4 Ibid. Osnovna tema prvog ciklusa Opsednuta vedrina je ugroţenost čoveka i prostora koji ga okruţuje. _____________________ 1 Ovaj i ostali citati u Simićevom eseju o Popi navedeni su prema: Vasko Popa. a koji nije nimalo gostoljubiv. već je zastanjen situacijama koje ugroţavaju čoveka. samo me je očajnički pogledao. Vršac. 2 Ibid. Poezija sa svojim brojnim očaravajućim paradoksima bila mu je spas.7 Kada sam jednom pomenuo Popi da mi nijedno od njegovih gledišta ne smeta osim činjenice da je marksista. Ali nije samo prostor sila mraka koja ugroţava čoveka. 1997. Bio je takav pesnik kakav je bio zahvaljujući mnogim protivrečnostima u svom ţivotu. Društvo Vršac lepa varoš.a ja ga nisam pritiskao. motivima i melodiji stiha. Prostor koji okruţuje čoveka je jedna ogromna zver sa razjapljenim čeljustima koje stravično zvone udarima zuba o zube.NaĎite sada svet. Predeli.

jer je voda njena prava ţivotna sredina. a u bokovima nosi "nemir voda". sto. On je izloţen stravičnom dejstvu zlih sila. Kesten. Krompir. Naravno. Svinja. pepeo od popušene cigarete. ali je on i pikavac. Patka se pomirila sa svojom sudbinom. Maslačak je okrugao cvet i po tome je sličan oku. Maslačak. Konj. zid. Pepeljara je na stolu. Stolica. osmeh. nagorelo palidrvce. odnosno ona grudima talase razbija dok plovi." Dignuta pseća noga ruga mu se prokuvanim pljuskom Obraduje ga jedino beskućni pogled šetača koji mu u kruni prenoći U ovoj pesmi Popa je upotrebio dve metafore za maslačak. I patka i konj imaju tragične sudbine. zaborav. U pesmi Maslačak ovaj cvet ţivi u prostoru koji ga ugroţava. Cilus pesama Spisak ima petnaest nejneobičnijih naslova: Patka. U ovim pesmama smrt je sveprisutna. Obe ove metafore su izabrane po sličnosti. Pepeljara pripada grupi predela iz urbane sredine.podvojenosti izmeĎu sopstvenih sila zla i dobra." Pepeljara podseća na bojište koje ima svoje učesnike i ţrtve jer se iznad njih pojavljuje ogromna ruka. Maslačak je ţuto oko samoće. maslačak je ţut. i u neminovnosti umiranja. da raste u visinu. ţivi na opasnoj ivici izmeĎu dva sveta. . čiviluk. a kraj tako neobičnog predela "ogromna ruka sa ţarkim okom nasred dlana vreba na vidiku. odnosno u asfalt ispod koga je proklijao. što ciklusu kao celini daje konačan smisao. dve sile od kojih ga jedna stalno sabija u zemlju. jauk. od te pobune je ostala samo raskrvavljena gubica i trajna neizbrisana tuga u lepim očima. Tanjir. U pesmi Patka simpatična patka se nespretno gega prašnjavim drumom. U pesmi Konj tragičnost ove plemenite ţivotinje je u tome što se od njega traţi i veći nego što moţe. meĎu njima ipak ima neke razlike. u njoj je opušak u kome se ţar lagano gasi. Hartija i Belutak. ona je zver i neman predstavljena kao voćka koja raĎa gvozdene jabuke i duboko korenje pušta u meki kamenjar čoveka. kao nešto zastrašujuće. Puzavica. a konj je pokušao da se pobuni. Ovaj ciklus čine predmeti kojim je odreĎen naš svakodnevni ţivot a to su: pepeljara. Jedinu radost mu pruţaju "beskućni pogledi šetača. ali iako su izjednačene u konačnom kraju. Slične sudbine prate magarca. MeĎutim. a drugi imaju metaforično značenje. Njena tragična sudbina se ogleda u tome što će je tako nespretnu na kraju stići "trska koja misli". pikavac. Te sile su u čoveku. Ciklus Predeli ima dve vrste pesama: jedni su konkretni predmeti. Kaktus. i po boji je sličan ţaru cigarete koja dogoreva. Dva metaforička izraza kazuju prostor u kome se patka kreće i nije ugroţena. i nikad neće naučiti da hoda. U toj svojoj tragičnosti on je još izvrgnut ruglu. ali metaforički sloj pesme upućuje na dominantnije značenje. ali se tu nalaze i vizije kao što su: uzdah. gledano iz pozicije sićušnih detalja u pepeljari. u damarima krvi. Mahovina. da se kreće drumom bez kraja i da za sobom vuče celu zemlju: U očima lepim tuga mu se zatvorila u krug jer drum kraja nema a celu zemlju treba za sobom vući. dlan. da ima osam nogu. Na prvi pogled ovo je pesma za decu. Patka ume "ogledala da ore". svinju i kokošku. ona je osućena da ţivi u prostoru koji je vešestruko ugroţava. Kokoška. kao da pristiţe iz dalekih visina. ali ostaje činjenica da se konj pobunio. Magarac.

uzdignut je nad prolaznostima ţivota. kao sila zla u pesmi Maslačak je socijalizovan. i ona poţeli da sedne "na tuĎe obline umora da se odmori. Pesnik svojim drţanjem usamljenika u svetu — tamnici. dogoreli pikavac. da zaigra na mesečini. dat je u karakteristikama velegrada u kome je čovekova samoća uvek akutan socijalni i medicinski problem. Belutak se kamenom snagom i mirnoćom uzvisio iznad zla i prolaznosti ţivota dostigao takvu unutrašnju snagu da moţe sve da gleda sa visine i to sa osećanjem ironije. Njega ničim ne ugroţava okruţenje u prostoru u kome se njegov čudan ţivot ostvaruje. suvišnosti i iskorišćenosti. Bez ikakve potčinjenosti silama oko sebe. prinućen da ţivi tamničkim ţivotom. kesten nalazi malo radosti u izmišljenim bekstvima iz sveta — tamnice. jer svojom idejom stoji na samom vrhu gradacije ciklusa. Ovaj belutak je simbol posebne vrste čoveka. U pesmi Stolica takoĎe je opevan motiv iskušenja i stradanja u ţivotu . Ulica mu popije sve zelene novčanice pištaljke zvončad i trube u krošnji mu gnezda svijaju proleće mu prste kreše. maslačka obraduje i uteši beskućni pogled šetača. On odbija dijalog sa svetom — tamnicom. suvišan." Na kraju ciklusa je pesma Belutak. . šetači. Osećanje višestruke čovekove tegobe u takvoj urbanoj sredini javljaju se u višestrukom konfliktu. Prostor. u prostor. "crnica neba" jer otuda ga vraćaju "slepa stopala". Kesten u svom ţivotu . je ovde zarobljen. slepa stopala. zatvorio se u sopstveni svet. To su njegove noćne prividne pustolovine kada on zamišlja da je u šumi. Sama priroda čovekova tera ga meĎu svet. Ovo diferenciranje ima svoju gradaciju. prostor. "sabijaju mu vrat u kameni trbuh".Sa jedne strane maslačak je oličenje samoće. Ova pesma je poenta ciklusa. Bez glave bez udova Belutak nije ničim ugroţen. Grad dočaravaju izrazi pločnik. u vlastito egzistencijalno okruţenje.okovu. ne samo da su hladni prema čoveku već i podrugljivi. a sa druge on je oličenje odbačenosti. duhovno je čist i čvrst i sa širokim duhovnim horizontom. belutak gleda sa visine. Ciklus sadrţi trideset pesama. vraćaju ga. Jer pikavac je odbačen. on je bez straha od sila koje ugroţavaju ljudsko biće. Ciklusom pesama Daleko u nama Popa završava epsku strukturu zbirke Kora. ona čezne da se sjuri niz stepenice. u svoj sopstveni bodljikavi oklop. Za njega ţivot nije ni tamnica ni okov. On simbolizuje biće jer se miče. I kaktusov poloţaj u pesmi Kaktus je takoĎe poseban u svetu — tamnici. Stolica čezne za slobodom. ali u ovoj pesmi dominantan je motiv čeţnja za slobodom. Moćni kesten je u pesmi Kesten takoĎe u tamnici. konj je pokušao da se pobuni ali je svoju pobunu platio krvavom ranom na gubici dobivši uz to i Ďem. On je neka vrsta pobednika nad ţivotom . on se nekako brani: Stena koja ga je rodila ima pravo bode bode bode Kaktus je izvukao neku pouku iz okrutnog okruţenja i prema njemu ima stalno aktivan odnos. zle sile prostora. okruţenje. Svestan okrutnosti prostora.tamnicom. neupotrebljivi deo cigarete. u prostoru — zloj sili. ironično se smešeći " obrvom meseca".tamnici ima svoje trenutke miline i radosti. Sredina. svet. Ovaj lepotan planina. Patka se unapred pomirila sa sudbinom. drţi u svom zagrljaju i "smeši se obrvom meseca. čak i urbanizovan. pseća noga. Ali to okruţenje je za njega. ide ka nekoj konačnoj misli.

ljuska. Sadrţina ciklusa uslovljena je vremenom nastanka. Ispod kore je prava suština bića — biološka i duhovna. Konkretnost predočenog (opevanog) sveta dovedena je do opipljivosti: predmetnosti toga sveta su sasvim obične i svakodnevne. ovaj niz pesama moţe se shvatiti kao poema. Duhovna zaštita — nadjačavanje duha protivnika. opna — kod ţivih bića kao zaštita od fizičkog ugroţavanja tela. Iz naslova Beleške za pesmu Daleko u nama vidi se da pesnik ciklus posmatra (i shvata) kao jednu pesmu ("za pesmu"). U stvaralaštvu pesnikovom ova knjiga ima dva lika. 3. Čovek koji voli nije ugroţen prostorom. One su sasvim prozaične. odnosno. ljubavlju. problem čoveka koji je u sudaru sa besmislom. u njemu ima refleksa atmosfere iz uvodnog ciklusa. koji proističu iz ovog motivskog opredeljenja. nesloboda. . Jedno je njen autonomni lik pesničke zbirke koja ima sopstveni poetski kosmos u kome se susreću ropstvo. vrlo su bliski ne samo po vremenu nastanka (1951). Zbirka se sastoji iz četiri ciklusa: Opsednuta vedrina. koje su nastajale istovremeno sa pesmama. lepota. Spisak i Daleko u nama. U Kori je postavljen problem smisla čovekove egzistencije. "Očiju tvojih da nije". autonomna pesma. Predeli. Ljubav je ţivotodavna sila koja preobraţava svet i čoveka. u Daleko u nama sve pesme objedinjuje jedan isti lirski subjekt koji svoje reči upućuje NJOJ ("Diţemo ruke". 1. 2. ali je dominantan motiv ljubavi i osećanja i raspoloţenja. Popa je bez napora uvek bio i jeste pesnički prisutan u svom ţivo aktuelnom trenutku. i čovekoljubljem. misaonost. predeli. Ako se ima u vidu da su pesme prethodna tri ciklusa naslovljene. Predeli i Spisak. usamljenost. pesnik je napisao i dvanaest beleţaka. ali su ovde dobile umetničku snagu značenjske prenapregnutnosti. Ispod spoljašnjeg oblika (forme) je prava suština stvari. "ekspozicije" celokupnog njegovog pevanja. rodoljublje. jedna je od osnova ljudske nesreće. "Zlato naše mladosti"). odbrana snagom duha. Zato kora ima više oblika. koji je čovekovo pribeţište u bekstvu od ništavila. biće i ništavilo. Psihološko-emotivna zaštita: — stabilnost ličnosti. odslikava vreme zla. do 1951. Zaštita od spoljašnjeg delovanja.2009] KORA Kora je prva pesnička knjiga Vaska Pope. "Uznemirena šetaš". Ciklus Opsednuta vedrina pisan je u vremenu od 1943. kora.05. filozofija ljudske egzistencije. godine pa sadrţina pesama. Ciklus — poema Daleko u nama nastajao je u duţem periodu — od 1943. a ţivot ugroţen strahotama razara i uništava ljudski ţivot. Kratak pregled školske lektire | Priredili: Dušanka Bajić i Anka Došen | ISBN 86-83593-05-3 | Novi Sad.     Koţa. Moralna zaštita — nadvladavanje protivnika snagom sopstvenog morala. — emotivna snaga — suprotstaviti se dobrotom. ropstva i otpora. U prethodnim ciklusima svaka pesma je posebna tematska celina. svet kao nepočin-polje večitih sudara i sukoba (večite vetrometine kojima je izloţen čovek). metaforički predočena. Naslov pesničke zbirke Kora ima i denotativno (doslovno) i konotativno (preneseno. Za ciklus Daleko u nama. koja se sastoji iz dvadeset jedne manje pesme. poema o ljubavi. Kao pesnik bitnog. koji se sastoji iz dvadeset jedne pesme. nasilje. psihološka sigurnost u sebe. U drugom delu ciklusa se nalaze himničke pesme ljubavi. Središnji ciklusi.ljubavnih i sa temom rata. a ova sila zla. od ataka na ličnost. metaforičko) značenje. uz prostor sa kojim čini jedinstvo. nasilja. a pesme ovoga ciklusa označene su brojevima. U njima se opeva lepota. Drugi je njen lik knjige-temelja Popine poezije. ljubav. pesnik neprolazno aktuelnog. predmetnosti. nego i po tematskom opredeljenju i jednoj dominantnoj osobenosti — statičnosti poetskih slika. do 1945. Rat je označen metaforom "nepozvano strano prisustvo". sjaj i radost ţivota u obostranoj ljubavi. svojom modernom osećajnošću koja je otvorila nove prostore i nove mogućnosti. Svet Kore je prizemljen — to je svet stvari. Vasko Popa je našu poeziju obogatio svojom lično izraţajnom formulom. 2001 [postavljeno 30. neţnošću. U njoj su začete sve glavne teme. svojom smelom i efikasnom sintezom. godine. njen duh i moral. osećanja i raspoloţenja budućeg pevanja: ljubav.

Od početka celovit od početka svojstven. međutim.4. njegova negacija nadrealističke poetike uz . paralelno sa 87 pesama i Stubom sedanja Miodraga Pavlovida — knjigom koja znači jedan drugi aspekt. postavljeno je u jezik i pokret jezika. u svoju bududu sudbinu. svoj pesnički jezik. sklop njenog funkcionisanja. svoje iskaze i svoje nagoveštaje. godine morao da se bavi i elementarnom apologijom pesničkog jezika ove knjige. suočavanje sa poezijom Vaska Pope bilo je odmah suočavanje sa jednom dosledno eksponiranom i u svojim osnovama ved potvrđenom mogudnošdu pesništva ovog jezika. sve šta se kasnije u njegovoj poeziji dešavalo (a dešavalo se mnogo) postavljeno je ovde u svoj smer.. Vasko Popa je svoju publiku i kritičare odmah stavio u situaciju izbora. Tom prilikom je tačno ukazao na suštinsku razliku između nadrealističke poetike i prirode Popinog pesničkog napora. u svom tačnom času. pišudi o Kori (Poezija opsednutih vedrina). nije ni za trenutak zapretila ovom pesniku. trezveno i precizno postavio osnovne koordinate ove poezije. koja je možda najstrašniji kritički sud savremenika. Popa je te elemente podredio jednoj poetskoj disciplini koja je upravo antipod nadrealističkom diktatu iracionalnog. ravnodušnost okoline. zbivanja sagledavaju u svetlu njihove naknadno vidljive logike. Doneo je odmah svoju pesničku zrelost. Žestoko napadan i ništa manje uzbuđeno slavljen.) — nede modi a da pojavom knjige Kora Vaska Pope ne obeleže jedak prelomni trenutak. Pišudi o Kori. Staniša Veličković | deo teksta preuzet iz Interpretacije iz knjiţevnosti IV PREDMET I SIMBOL U POPINOJ POEZIJI Danas je očigledno da sa ranim pedesetim godinama ovoga veka počinje jedan izričiti period razvoja moderne srpske poezije. pesnik je u toj knjizi celovito zadan.. Premda je Kora samo ekspozicija Popine poezije. Važnost tog trenutka Kore — koja je u akustici tih ranih pedesetih godina odjeknula u svojoj punoj mogudoj meri — bila je očigledna od samog početka. Kora je prvi nivo razumevanja knjiţevnoumetničkog teksta. (Njegov odnos prema nadrealizmu u našoj poeziji. osedamo. Tako njegova Kora. bilo neophodno da se u našoj poeziji nešto dogodi — posle svega što se u prvim poratnim godinama u njoj događalo ili nije događalo — Vasko Popa se pojavio kao celovita pesnička ličnost: doneo je svoju sintezu. opsednutu problemima koji su u dubini bili sinhronizovani sa problemima doba. Zoran Mišid je. drugu inoviranu pozitivnu mogudnost u istom prelomnom trenutku — stoji kao vrlo vidljiv međaš. ta razlika je u udelu i funkciji iracionalnog u pesmi. sadržaj i smer njenog iskaza. denotativno (doslovno) značenje. Zoran Mišid je još 1953. nivo prenesenih značenja. Nema sumnje da u pesničkoj genezi Vaska Pope postoje plodotvorni elementi nadrealizma. koji de da ostanu ugrađeni u njegovu sintezu. Popa je odmah našao i svog pravog tumača i kritičara. U datom trenutku kada je. konstatovao prirodu i značaj njenih inovacija. Pravo značenje se. koji de jednoga dana taj period označiti posebnim nazivom — posmatrajudi stvari i pojave iz bezbedne perspektive nekih drugih proteklih decenija (perspektive u kojoj se konture izoštravaju. opredeljivanja. Vrednost njegovih sudova potvrdilo je vreme. koje se odmah iščitava — to je samo skrama koja skriva suštinu. Istoričari književnosti. a danas nam se čini da je vidimo i kao apoteozu dela koje se pojavljuje u svom pravom. da se osvrde na nesporazume i gnevne reakcije onih koji su u tom jeziku čuli ili su mislili da čuju "besmisao" ili nadrealističko "buncanje". nalazi ispod kore — drugi nivo razumevanja je dubinski nivo reči i poetskih slika. problemi savremenika relativizuju. mesto u odnosu na tradiciju.

Lalid Čitanka za III razred | Priredili S. Slikovito rečeno. Stihovi Vasko Popa OČIJU TVOJIH DA NIJE . ali de — kao jedan od vitalnih principa ove poezije — ostati prisutan i izražavati se na različite načine. kada kažemo kritički. Svakako. onda mislimo na jednu prisutnu svest o uslovnostima reči — o jazu koji jedan konvencionalni i vekovima višeznačno osmišljavan simbol dosledno deli od predmata samog (dok taj simbol manje ili više uverljivo prenosi smisao predmeta). dvojstvu što postaje jedinstvo suprotnosti u intonaciji. "Nerazumljivost" Popine poezije. s druge ga strane određuje izvesna temperamentalna sklonost ka jarkom. Zoran Mišid je vrlo tačno ukazao na dve bitne crte tog temperamenta. s jedne strane. a čija je faktura. najzad u samom izboru jezičkih mogudnosti nastaje jedan lični poetski idiom.korišdenje njenih pozitivnih iskustava. ostajudi pri tom verni svojoj osnovnoj prirodi. čija je hermetičnost relativna (brzo se pokazalo da je reč o poeziji koja se. njihova tražena. uraslom u pokret Popinog poetskog kazivanja. konkretnost Popinog doživljavanja materijalnog sveta. Zoran Mišid je ove kontrastne elemente uslovno nazvao "klasicističkim" i "baroknim". uz određeni misaoni napor. Kalezid & Miroslav Đurovid | 1980. U spoju "leksičkog bogatstva i sintaktičke strogosti" (Miodrag Pavlovid) ostvaruje se i jedna vrlo osobena simbioza folklornog jezičkog iskustva i urbane leksike. ovakav pesnički napor — koji je svestan — neodvojiv je od pesničkog temperamenta koji je zadan. rezultirala je iz njene sažetosti. u akustici prostora i vremena njene pojave. i ukazao kako se oni u Kori sredno izmiruju u ovim slučajevima. a upravo u tom sažimanju raznorodnih elemvnata u sasvim novu pesničku formulu. simbioza u kojoj oba elementa. grade novi kvalitet: poetski idiom. prirodi metafora. Za taj idiom karakterističan je izvestan kritički odnos prema rečima. kvalitet koji i njegovim najtajnijim poetskim apstrakcijama obezbeđuje onu osnovnu komunikativnost. njegovi svakodnevni obrti i prozaizmi. Druga je crta u jednom dvojstvu. u impulsu koji nosi stihove. u jednoj novostvorenoj dinamičnoj ravnoteži. Mišid). Taj temperament u jednakoj meri. Dok je. Jedna je čulnost. U kasnijem Popinom pesništvu de "barokni" element sve više biti podređen. dosledno čvrsta i saobražena iskazu. i težnju ka maksimalnoj funkcionalnosti svake upotrebljene reči s druge strane. (I jedno i drugo se tokom godina produbljuje. idealna situacija jeste da dejstvuju punom težinom svoga smisla — što je maksimalna mera u kojoj simbol može da se približi predmetu. Ta svest ima kod Vaska Pope za posledicu jednu tananu selektivnost u odnosu na leksičku građu s jedne strane. u kvalitetu asocijacija. sve više poslušno oruđe "klasicistički" organizovane ekspresije. od čijih elemenata gradi svet svoje poezije. uz angažovano učestvovanje čitaoca. u poeziji Vaska Pope (tačnije: u najznačajnijem njenom delu) reči su ugrađivane tako da u kontekstu budu opteredene do granica nosivosti. Ivan V. bizarnom. u punom skladu sa sve dubljim zahtevima pesnikovog iskaza). kod Pope bitno prisutna težnja za idealnim uravnoteženjem određenog iskaza. može da "otključa" do racionalno obrazložive suštine). kada "klasicistički" element odnese prevagu. oformljen uKori i produbljivan u kasnijim pesmama. što je neophodan preduslov da pesma ne promaši svoj pravi smisao. za sažimanje ekspresija u najjednostavniju delotvornu formulu. može da se uporedi sa sadržajno inače drukčije usmerenim naporom Renea Šara u francuskoj poeziji). senzualno metaforičnom i živopisnom izražavanju. "eliptična i sintetična u isti mah" (Z. ravnopravno uslovljava Popin poetski idiom. doživljaj pesme "na prvoj ravni značenja". U poeziji Vaska Pope žive elementi savremenog govornog jezika. koji se pod pritiskom poetskog sažimanja usijavaju do novog intenziteta.

osećanja i sintakse. Dok se objekt ljubavi predočava zamenicom TVOJ. dominantna tema ovoga ciklusa-poeme. forme i umetničkih sredstava kojima su one ostvarene. SLAVUJ.Očiju tvojih da nije Ne bi bilo neba U malom našem stanu Smeha tvoga da nema Zidovi ne bi nikad Iz očiju nestajali Slavuja tvojih da nije Vrbe ne bi nikad Neţne preko praga prešle Ruku tvojih da nije Sunce ne bi nikad U snu našem prenoćilo OČIJU TVOJIH DA NIJE Ovo je jedna od najlepših pesama ciklusa Daleko u nama iz pesničke knjige Kora. često sama tema i osećanja izraţena u pesmi. MeĎutim. Iako u pesmi nema interpukcije. jasno se razaznaju sintaksičko-intonacione celine: svaka tercina = poetska slika = sintaksičko-intonaciona celina. osećanja i ritma. "u snu našem"). jer je sa njima raščistil a onog trenutka kada se oglasila — svojom pojavom označila je prekretnicu u lirskom pevanju. Zato u ovoj lirici retko da se moţe primetiti neka pravilnost. iz relacija OČI — NEBO i RUKE — SUNCE proističe kosmički doţivljaj lepote i veličine ljubavi. Oni iniciraju uobličavanje poetskih slika koje će postupnim nizanjem dočarati snagu iskazane ljubavi. zakonomernost. dakle. javljaju dva subjekta: lireki subjekt i objekt ljubavi. Osobenost poetskih slika u ovoj pesmi je način njihovog oblikovanja. Tema ljubavi dvoje mladih razvijena je kroz četiri tercine: u svakoj od njih nalazi se po jedan motiv lepote objekta ljubavi. Svaka tercina je posebna poetska slika. U pesmi se. upotrebi jezika. usklaĎenosti misli i osećanja. nema poezije. posebno pesma Vaska Pope. Takva pravilnost nije toliko u spoljašnjoj formi koliko u unutrašnjoj organizaciji pesničkih motiva. lirski subjekt se iskazuje kroz prisvojnu zamenicu NAŠ ("našem stanu". smenjivanju osećanja i raspoloţenja. SMEH. upotrebi jezičkih sredstava. STRUKTURA Moderna pesma. Tema se dalje razvija novim motivima: OČI. Ona se otkriva već u prvom stihu (pesme ovoga ciklusa nisu naslovljene nego su označene brojevima — u tim slučajevima se prvi stih koristi kao naslov pesme) "Očiju tvojIh da nije" — peva se o očima njenim. u rasporedu poetskih slika. koje imaju posebno značenje za lirskog subjekta jer na nešto ukazuje negacija "Da nije". prirodom svojom uslovljavaju uspostavljanje neke pravilnosti. osećanja i leksike. ne robuje nikakvim pravilima ili shemama. Bez ovog unutrašnje sklada i opšte harmonije sadrţine. Tema ljubavi. RUKE. iz kojih proizilaze dopunski motivi kao plod postojanja/delovanja osnovnih motiva: I OČI — NEBO II OSMEH — ZIDOVI III SLAVUJ — VRBE IV RUKE — SUNCE Iz relacija OSMEH — ZIDOVI i SLAVUJ — VRBE proističu zemaljski doţivljaji. Svaka poetska slika/sintaksička celina temelji se na dvostrukoj negaciji: . u komponovanju pesme. osnovna je tema ove pesme.

ističe lepotu očiju i njihov značaj za oplemenjivanje socijalnog prostora. . prva strofa se razlikuje po mestu negacije drugoga stiha — ona se nalazi na početku stiha a na kraju je NEBO dobivši ovde jači naglasak i inte zitet antikadence. susret je odagnao usamljenost: samom u teskobnoj sobi. toplinu. očekivanje nastavka U snu našem prenoćilo kadenca: spuštanje intonacije. Zato se ovaj motiv našao na prvom mestu kao najvredniji. obasjanost. Pesnik je osetio dvojako emotivno značenje epiteta pa je nedoumicu i mogućnost dvosmernog značenja ne samo epiteta nego i cele slike otklonio zamenom prideva: umesto MALOM stavio je SLEPOM. ali istovremeno obrazuju značenjski sloj slike koju tvore: Očiju tvojih da nije Ne bi bilo neba U slepom našem stanu Ova slika situira socijalni prostor. "toplina pogleda koja zacljuskuje. sputanost. drag. on ulepšava ruţan i teskoban enterijer sobe. neprijatnost. oči lirskog subjekta toliko su očarane lepotom smeha (osmeha) da više ne vide zidove teskobne sobe: njih kao da je potisnuo talas vedroga smeha. bez prozora. Lepota očiju.Slavuja tvojih DA NIJE Vrbe NE BI NIKAD Neţne preko praga prešle Upravo navedenu konstrukciju imaju druga. Epitet SLEPOM podstiče roj asocijacija: tesan. dragocenost. vedrinu. Ali pridev MALI moţe da ima i pozitivan emotivni predznak: mali. svetlost. lirskom subjektu bi samo ostalo da gleda u zidove i još jače doţivi osećanje usamljenosti. itd. bogatstvo njihove svetlosti. intiman. Druga lepota je smeh: Smeha tvoga da nema Zidovi ne bi nikad Iz očiju nestajali SMEH je metafora za radost. nelagodnost. metaforom NEBO dobila je hiperbolične razmere. nizak. dopunskih motiva koji obogaćuju predočenu fizičku ili emotivnu osobinu objekta ljubavi. ljubav. U poetskom jeziku leksem OČI ima vrlo širok spektar asocijativnih veza i značenja: prostranstvo. stešnjenost i nelagodnost koju oseća lirski subjekt. To je suštinska promena koja još više naglašava teskobu. usamljenost — otuĎenje bića. sa bića se skinuo teret teskobe. predah. Konstrukcija poetske slike na dvema negacija povlači intonacionu napregnutost (antikadencu) na kraju prvog i drugog stiha: Ruku tvojih da nije antikadenca: povišena intonacija. zabačen. beskraj. nigde ne gleda. sa malim prozorima. nepristupačan. To je urbani prostor koji asocira teskobu. istina. toplina. plavetnilo. Njene OČI obasjavaju stan. dubina. očekivanje nastavka Sunce ne bi nikad antikadenca: povišena intonacija. vernost. Zanimljivo je kako samo jedna reč moţe da promeni smisao i značenje poetske slike. Smehse rasuo iz uzajamnog susreta. Kao da se u njemu pojavilo NEBO — širina. SADRŢINA I ZNAČENJE Sadrţina pesme razvija se iz motiva koji označavaju osobinu ili emotivni kvalitet voljene osobe. čine ga prostranim i svetlim. Ovakva sintaksičko-intonaciona struktura nema samo eufonijsko-ritmički kvalitet nego i značajnu ulogu u konstituisanju značenjskog sloja pesme. koja svakako utiče na osećanja i raspoloţenja ljudskog bića koje u njemu stanuje: teskoba. Oni su inicijalni motivi za razvijanje poetskih slika uvoĎenjem novih. vidik mu je zatvoren. treća i četvrta strofa. Prvobitno je uz imenicu STAN stajao epitet MALI. pogled. On ukazuje na bitnu osobinu stana. taman.

Pesnik nagoveštava. onda se za Vaska Popu može redi da je nadrealist u igri elemenata. Postupno se od očiju. pesnik zaumne poeteske verodostojnosti. uvoĎenje motiva SUNCA. neţnost. što je govorom krenuo u nepodmitljivu efikasnost izricanja i neporecive rečitosti. toplina. u igri dragocenih opiljaka. za igrom i provalijom. Surovo razgolidena planeta ukazala se kao približena.Lirski subjekt metaforama govori o lepotama svoje drage: Slavuja tvojih da nije Vrbe ne bi nikad Neţne preko praga prešle SLAVUJ je mnogoznačna metafora: pesma. plemenitost. snaži duh. kostiju. Ušao je bez palete saučesnika koji "popravlja" sliku sveta ili doteruje njegove krajnosti. nevinost. što je progovorio na sav glas. demonstrira. u sve vedoj dubini Popine poezije. svetlost. ulepšava život. dragost. I tako razrešene. Poslednja poetska slika dočarava lepotu i dragost njenih RUKU — one su metafora za zagrljaj. gde se jednostavna slika pretvara u elementarno. utakmice i ringa. Staniša Veličković Interpretacije iz knjiţevnosti IV KOST KOSTIJU VASKA POPE U planetarnoj trci za ljudima i kostima. smeha i slavuja došlo do ruku (zagrljaja) kao završnice ljubavne priče i vrhunca neţnosti i topline. ljubav. kao što ga nema bez sunca. koji — prkosedi razlivenom lirizmu — napušta poeziju pasivnog obigravanja. leči usamljenost. Vasko Popa ušao je kao čovek koji je odbacio lažnu odedu i bacio lažne romane "opojnih obamrlosti". konkretne preostalosti. neţnost. odjekuju pesme Vrati mi moje krpice. opisivanja i kidenosti. Popina je zasluga što je poetičnosti vratio govornu izvornost. umilan glas. Metaforičko bogatstvo ovoga leksema (ţivot. učestvuje i zaključuje. Snaga ljubavnog doţivljaja. Principu govora vradeni su principi dvoboja i borbe. otpadaka. u vodu. . krpica. mladost. vrednost) čini ovu poslednju sliku prebogatom — kao završna slika ona nosi i smisao cele pesme. Crn ti jezik crno podne crna nada Sve ti crno samo jeza moja bela Moj ti kurjak pod grlo Oluja ti postelja Strava moje uzglavlje Široko ti nepočin-polje U dubini. njen misaoni ekstrakt — ljubav je snažna: ona poništava teskobu. U kontekstu ove poetske slike metafora "slavuj" odnosi se na devojačku pesmu i njen umilan glas koji očarava čak i vrbu da preko praga uĎe u stan i pridruţi im se. radost. vasionske razmere. koje su dostojne brehtovokog nadmodnog nauka. Ako je za Reverdija rečeno da je nadrealist u sebi. Bez ljubavi nema života. dobila je u ovoj slici. VRBA simbolizuje mladost. zdravlje. tako imenovane. Otuđujudi modeli izazivaju neotuđivu ponodnu hrabrost da se istovremeno provociraju obe realnosti: jezik i mišljenje. za belutkom i kamenom. divljenja dragoj i njenoj lepoti. neodoljiva krčevina po kojoj "svaka nod zapali svoju zvezdu".

za pamdenje i uspomene. u neprestani neustrašiv izazov svakom početku i svakom trajanju. leži velika svetla pruga starozavetnih praskozorja. sam je oluja koja veje kroz karlične kosti. nego je cela pesma i suština i detalj same metafore. nije plod takozvanog nadahnuda. vremenskog imenovanja. jedinu istoriju čoveka i naroda. koje skida svoj ogrtač i svoju kapu i svlači svoju ljudsku i zemnu kožu. Iz Dele-kule ili iz Sutjeske pesnik izlazi kao čovek koji eksploatacijom detinjske naivnosti dostiže plodove surove mudrosti. i trenutka našeg sveta. nije odmerena i primerena zemlja. nego glad za nestajanjem koje nije usko nacionalno. guslarski princip ravnopravnog objašnjenja. Progovara izazvano čudo smrti. pesnik ne samo da svlači naličje nego i skida lice vremena i prostora ne bi li prkosnom ironijom nadglasao i nadvisio kosmičku krčevinu u kojoj — kao na svečano nadrealističkim platnima Đorđa de Kirika — stoje samo zidovi ili kule osvetljene kostima svojih graditelja i rušitelja. prapostojbine i vršnjaka. Progovara ono što ostane kada nestane sve što je bio odnos. Duboko ulazedi u bide neobojenog. Pesnik ne navlači oklop. Odviše poetična. u uzbudljivu intimnost kostiju. nego je u nepoštednom sažimanju praslika i slika uštedeo registar vremenskog odazivanja. I rodoljubiva pesnička reč Vaska Pope nepristraona je u komentaru. Ozbiljnost teme nije ono što namede ozbiljnost pesme. sada je i ona voda. Uštedeo je pesnik ne samo pevački. nema slojeva metafore. svaka Popina pesma je u jednom električnom nizu reči i imena. vazduh. neobeleženog bida. nego očigledna istorija anonimne sudbine. Na nož kurjaci moji mezimci neprebola Glave vam se ved sa kolca keze Ionako vas nema i nema mene Hodete li Ne cvokodemo mi to vetar to Besmisleni na vašaru sunca Kezimo ti se kezimo do neba . ogoljenih i surovo napuštenih. Popina pesma ne prilazi pamdenju nego drskosti da se protiv svakog pamdenja bude na samom pragu onog smeha i onog jauka koji izvire iz lobanje. surovo imenovana u samom bidu istorije. Sada je i istorija sva u elementima. Pesma više nije bivanje u funkciji trenutka. zemlja i — kost kostiju. sam je kamen uzidan u Dele-kulu. Univerzalno rodoljublje Popine poezije istrajade na kosmičkoj krčevini. a zatim je rasvetljenost terena ono gnezdo u kome pesnik. Ta igra elementima i to elementarno nadigravanje prevodi pesnik u prastaro rodoljublje. što je bio start u borbi ili prah sa oružja.vazduh. Pesnik ispituje istoriju smrti. poput Momčila Nastasijevida. pesnik ostaje sam prema sudbini. Nije slučajno što se upravo u pesničkoj bici za spomenike kao što su Dele-kula i Sutjeska ostvaruje poetska činjenica prvog reda. Spomenici nisu prebivalište pamdenja. ne treperi od groznice prepoznavanja. čija svežina nesebično lebdi i nad neobičnostima našeg sveta. Nema neprozivnosti ili raspevanosti. a imade za oružje i za spomenik "kost kostiju". Prvo je u svakoj od ovih pesama kosmička krčevina onaj teren gde de se rascvetati poetski detalj. uzvikuje: "Nerođenih zora zapoju mi petli". metal ili vodku. Vernost jednoj temi-imenu ili temi-zadatku nije ognjište za sanjarenje. Inače silovite uobrazilje. zemlju. nije psihološko žarište. ratnika koji je počeo da peva u trenutku smrti i smrtnika koji nije još stigao da bude ratnik. sam je mišid koji je još ostao na suncu. upravo ironična bitka oslobođena oružja uobrazilje.

Pesnikovo samoosedanje čini ga u svakoj igri. pesnik ide pervazom ili ekicom. nije u katakombi. što je pak trenutak i njene definitivne besmislenosti: Sad nam je lako Spasle smo se mesa Divno je to sunčati se naga Ja nikad nisam marila meso Ni mene nisu te krpe zavele Ludim za tobom ovako nagom Kost ja kost ti Zašto si me progutala Ne vidim se više Šta je tebi Progutala si ti mene Ne vidim ni ja sebe.Možeš li nam šta Zašto nam sad u očne duplje bežiš Zašto tamom sikdeš i grozom palacaš Zar je to sve što umeš Kostima se neprestano bavi Popina poezija i neprestano na ivici ništavila odjekuje njihov zajednički zvuk. nego izlazedi iz sna a nosedi njegovo blago (Branko Miljkovid) nalazi obilje besmislenih kostiju koje nikome ne služe i koje kao da nikada nisu ni služile. kosti pristaju na "vanjsko druženje" sa pesnikom. U potrazi za rekvizitama. nema konačnog pozdrava smisla.. Oslobođene svojih funkcija. kosmosa i mikrokosmosa. obistinjuje start Aleksandra Vuča: "Pojavidu se jedne nodi iza nekoliko drveta u isti mah i svi de se čuditi kako je to mogudno. — a jezik je reditelj. U svakoj Popinoj pesmi scenario je načinjen detinjskom rukom. U igrama Popinih pesama sve se odvija savršeno.. Pišudi o ovoj "istoriji kostiju". nije u pustinji. međutim. zvuk čiji zamasi i razmaci određuju strukturu svakog stiha i svake pesme. majstor svake scene. nije u gomili. samo nema pobednika. Jedan cvet živi u Popinoj poeziji na principima igre kao što i kosti vode dijalog na principu ironične rugalice. Ponodno detinjstvo neprestano budi svoje vršnjake i neograničenom nostalgijom budi pra-vršnjake jednog jedinog belutka ili jednog jedinog cveta. Ali prkos je ono praosnovno iskustvo pesnikovo. bacajudi rekvizite dnevnog života i dnevne poezije. predela. nije na galiji dostojnoj Rastka Petrovida. crtežom ili gravirom." . sve je između nužnosti i slobode. slike. koje nefunkcionalnim elementima daruje punoslovnu poetsku funkciju. u svakoj od "igara" onim spirituelnim igračem koji. a rasvetu je ponudilo ponodno sunce. Miodrag Pavlovid je valjano primetio da čitav porod golih kostiju nasluduje i priziva trenutak svoje budude najezde. sve je u pravilima ponodnog reditelja. "onaj trenutak kada kost izgubi svaku relacIju s čovekom. naivno koliko i borbeno. Pesnik.

čarolijama nikada omaške u igri. shvatio je kako se hijeroglifi narodne i pučke prvobitnosti neprestano obnavljaju kao požar zlehudog jezika i kao zapožarenost jezika bez ostatka. između mogudeg čoveka i nemogudeg cveta: Neko bude ružino drvo Neki budu vetrove kderi Neki ružokradice Ružokradice se priviku ružinom drvetu Jedan od njih ukrade ružu U srce je svoje sakrije Vetrove se kderi pojave Ugledaju obranu lepotu I pojure ružokradice Ko je sposoban da se uhvati u ovu igru. da brani tu obranu lepotu koja nije ništa drugo i ništa teže od odbrane lepote. nezamenljivi suigrač. na krv i nož. koji podstiče igrače. sva nepočinstva i sve neizvesnosti stavio je u ove nezavršene i nezavršive igre u kojima je smisao potajni a vrhovni sudija. Ali igra ne može da bude samo svoje vlastito pravilo. Igrama nikad kraja. A Ružokradice su najpre komentar prvi put prihvadene igre. ko je sposoban da ta pravila igre napiše. za "oko za oko". nego nedobijene. najdublje takmiči u njegovim Igrama. pa čak i folklorno ceremonijalnih igara. ranjive i ranjivo neizvesne igre. sve razloge i sve blagoslove. Nijedna igra u Popinim Igrama nede prestati. uporne igre — one se neurotizuju jedna drugom. jeste pobeda igre same. Iskazati razmak između cveta u cvetu i čoveka u čoveku bio bi banalni frojdistički znak da nije te neumitne razigranosti u jeziku koji je nesebičan jedino kada nam omoguduje jezičke komentare. gde "sunce oblači koske u novo zlatno meso". omaškama nikad poen izvesnosti na kraju igre. Vasko Popa je igrama vratio pravo na samoosedanje i na samoopisnost. koji se igra sudbinom. nego nepravilna reč koja se poigrava pravilom. koja je objekt i subjekt praosnovnih pravila igre: Otvaraju im grudi jednom po jednom U nekoga nadđu srce . pobedljivost i nadmodnost njegovog smisla. "onaj jak vijor" kome je Vasko Popa našao doline i planine. i kao sve odviše naporne. Samo ono što se odigrava na planu jezika jeste bitka za igru. kao što su "trule kobile" ili "žmurke". kamen paganske pomodi i bide kamenu ravno. Igre se izvrdavaju jedna drugoj. Samo ono što opeva gnezdo ili teren igre može da obezbedi njegov smisao. u suštinu igre. Sve uloge svoje fantazije. prehrišdanske kao i nehrišdanske na onoj kosmičkoj krčevini gde je belutak sve i sva. Otuda Ružokradice deluju kao pravila pozajmljena od prirode i kao sinteza svih igara kojima je jezik naš nasušni pristao da se igra. Vetrove kderi su naslednice onog Vetra Laze Lazarevida. a zatim komentar igre koja se vodila. pravo na vlastiti govor. iako se po scenariju jedne jedine pesme upražnjuju trenutno. izazivaju jedna drugom. za dana i za tren. A pesnik nije tu da opeva dobijene. događaju u jednom jedinom trenutku. Ali Popina pravila igre ne prestaju da se izvode iz pravila poezije: gustina njegovih igračkih zahvata neprestano je u službi supstantiviranih oblika.Drskost Popine fantazije najbolje se ogleda. Samo ono što je jezički potvrđeno ulazi u deobu poena. Belutak je dvojnik postojanosti. Poznato je da je svojim metafizičkim igrama Vasko Popa darivao i naslove i pravila arhipoznatih narodskodečjih. ali je ruža onaj cvet i smisao cveta koji otvara grudi.

" Milosav Mirković CIKLUS IGRE — VASKO POPA INTERPRETACIJA: Ciklus Igre. pomirbenog prijateljstva izgubljenih igrača. međutim. na nevidljivom struku. Otada. Svadbe i Ružokradice su igre života ili za život. Prvi dio ciklusa: Klina. pa sve do konacne redakcije knjige ciklus se nije mijenjao. Jurke. Principi igre pristaju na zamenu principima bitke. godine u casopisu Delo. Bitka za ružu takođe nema pobednika. Popina poezija se ustručava da proglasi pobednika: ona prvenstvo prepušta elementima. gubedi svoje parove i zapostavljajudi svoje partnere. To su sedme pjesme. Lovca i Pepela) su igre . A pošto je jezik. Žmure.. Posle igre nema ni igrača koji krade ružu ni igrača koji je ružu pronašao u tuđim grudima. odnosno prva. dva bida ili dva igrača koje priroda priznaje za klovnove "kosmičke pustinje": Najzad se ruke uhvate za trbuh Da trbuh od smeha ne pukne Kad tamo trbuha nema Jedna se ruka jedva podigne Da hladan znoj s čela obriše Ni čela nema. Trule kobile. Trule kobile. pomažu da se igrama vrati čarolija prijateljstva. pesnik telesne elementarnosti i groteskne bezazlenosti iščezava u svakom stihu i svakim novim stihom ponovo brani i svoje igre i svoje sporedno nebo i svoju Dele-kulu. igre stvaranja. u igri posle igre. jezik naš kao praktična svest i jezik kao sudbinsko žarište. i to onog grotesknog. Žmure. Besmislenost igara trijumfuje u besmislenosti konačnog prekida igre. Klina. Zavodnika. Izmedu igara. jedino što pesniku ostane posle iskustva pa čak i posle nadahnuda. Zakasnela pobeda prepušta mesto konačnoj groteski: priroda je pristala na igru kao karneval. Vasko Popa još nije najavio kao boravak u paklu i zato je još uvek na tragu narodnog predanja. Zavodnika. Boravak u jeziku.U nekoga bogami ne Otvaraju im otvaraju grudi Sve dok u jednog srce ne otkriju I u srcu ukradenu ružu Sve dosuđene igre pesnik izvodi u nesuđenom jeziku: natprirodno trezvene igre se menjaju kao zavese na pozornici. Semena. Ružokradice. prastarog narodnog nauka. Izmedu igara. Svadbe. Naslovi triju pjesama na izvjestan nacin su povezani. Samo poetski razlozi. Igre cine trinaest pjesama i to: Pre igre. Pepela i Posle igre. razmaženi i razigrani jezikom. podajudi u slapovima. Semena. a Sunce utire. i pesnik nasluduje neizvesnost dva belutka. na igru kao ritual čije demonsko lice stoji pod vešalima. koji veli: "Ja sam sanjao da me Mjesec umiva. drugi dio ciklusa (pjesme: Jurke. Pjesma Izmedu igara namece i druge podjele.. cetvrti ciklus u knjizi Nepocin-polje objavljen je prvi put 1955. Posle igre. sedma i trinaesta: Pre igre. jezik naš nasušni. Lovca.

kao prirucnik. To je igra traženja izraza (jezik). neki. ostali ili neko. aktivnih i pasivnih. u samom srcu zivota i svijeta. u igri Zavodnika vec prisustvujemo ljubavnoj igri tih drugih koji se završava igrom Svadbe. Izdržati ova iskušenja visine. drugi dio igre. a treci manipulišu i jednima i drugima. traganja i otkrivanja. Iako su odvojene od stvarnosti od života i svakodnevice zbog svoje nestvarnosti. igra unutar svoga biološkog i egzistencijalnog prostora. Igraci se pripremaju. igre razaranja. Ali traganje je pogresno. Motiv krade zlatne jabuke (u grckoj mitologiji zlatnog runa) naci cemo u pjesmi Ružokradice jednoj od najljepsih ali i najsurovijih igara. U njima je prikazan kosmicki. a ulog su: dijelovi sopstvenog tijela. Svadbe su odsudne igre. igra dolazenja do sopstvene licnosti koja se mora spoznati u nemogucim uslovima do koje se mora doci u najtežim prilikama. ali i onih koji se cude ljubavi. igra postojanja i bivanja sa svojim bicem i u svom bicu. stavljaju se u strašna iskušenja. Naravno. Traganje se završava gubitkom svoje licnosti u ogromnom prostoru (zemlja. surovosti i žrtava. . U njoj se voli. ljubi i grli predmetni svijet. Ako je igra Žmure egzistencijalni arhetip traganja za svojom licnošcu. Igraci su krajnje disciplinovani poštujuci do kraja pravila igre. nova podjela uloga (do istrebljenja). Igraci su anonimni. Nema tolerantnosti. one su istovremeno i jakim vezama povezane sa stvarnošcu i svakodnevni odnos ljudi. takodje sto sve podsjeca na krvave politicke obracune. Ne treba tragati za drugim vec za sobom. I u pjesmi Žmure prostor je uništavajuci.smrti. pamcenja (zaborav). prvi dio igre. Ucestvuje onaj koji ih preživi. do tog srca treba doci. U ovoj igri neki ipak ostaju. Igre su prikaz raznih vrsta agresije nad ljudima ili nad sobom. To je egzistencijalna igra samoprovjeravanja. uma (celo). Da bi se igrala ova igra zahtjeva ogroman prostor. sudbina. drugi dio apokaliptickim igrama (jer analogno stvaranju svijet se može i razoriti za sedam dana). trava). Posto se vrijednosti kriju u najdubljoj intimi. U igri Žmure traga se za drugim. igre na život i smrt: "Ko do zore ne zastane/ ko ne trepne ne tresne/ taj zaradi svoju kozu// (Ova se igra retko igra)". U igri Klina jedni vrše pritisak. Cesto je podjela uloga i prvi dio igre spojen. Svadbe su pojedinacna igra otkrivanja sopstvenog sazvezda. Drugog je moguce traziti samo kroz sebe. dok su drugi pod priiskom. dubine. svoj život. Popine Igre su izuzetno surove i tragicne. nebo. predmetni i ljudski svijet. Tako se traganje za ukradenom ruzom-ljepotom poklapa u svakom pokusaju sa pokoljem ruzokradica. igra zavodnika je erotska igra u kojoj ucesnici gube glavu. citav ciklus je svojevrsni opis raznih igara tako da sve to djeluje kao prikaz. ispituju svoje mogucnosti. ne igra se bez uloga. Milosti nema jer se uloge mijenjaju i igra tece. visine i svoje cvrstine. U stvari. Sto upucuje na misao: upoznaj sebe da bi poznavao druge. dubine i cvrstine znaci kvalifikovati se za igre na relacijama sa drugim bicima. igra iskusenja. Postupak u igrama je uglavnom ovakav: podjela uloga. Igra se do kraja dok se ne udje u ništavilo. drugi. To je parodija ljubavi. Ovo je igra nasilja. U uvodnoj prološkoj pjesmi ciklusa još uvijek nismo u vrtlogu igara. cijelo tijelo. To su uglavnom igre skrivanja. nekoga. Ulazak u njega znaci gubitak sebe. u apsolutno ništa. U ovoj igri traganja za unutrasnjom ljepotom igraci su podijeljeni u tri grupacije. To su jedan. ljubavnika i voajera. Pošto se broj sedam vezuje za genezu (svijet je stvoren za sedam dana) prvi dio igaramožemo nazvati igrama postanja odnosno obrnuto. Igre su neprestane i naizmjenicne.

Igra unistenja i samouništenja zavrsava ciklus izvanrednom. u gubitak svoje glave u potpunoj ravnodusnosti. koji mijenjaju svoja lica ali zadrzavaju jedan zategnuti pogled. jednu mogucnost . Umjesto sjemena punoce u glavi nice sjeme nistavila. kosmickom igrom Pepela. jednog cula. ali kad spozna šta ga čeka. Opsesija iscrpljuje iz covjeka ljudskost. ulazak u život — prije igre.prikazani su u pjesmi Izmedu igara u kojoj se igraju pojedinacne samostalne igre. cela.— Maturski IZBOR IZ KRITIKA Život je velika igra čiji je početak nečiji kraj. pretvoreni u jedno opredjeljenje. i jeze. U pjesmi Trule kobile ucesnici su jedan drugome "kamen na srcu". Upozorava čovjeka na mogude nedade u životu. U njoj je prikazano nepostojanje tijela. Da su igre i svojevrsna tipologija odnosa medu ljudima vidi se iz pjesme Lovca. Svoj ciklus Igre je podijelio u nekoliko hronološki poredanih pjesama. ljudi oruda. sem ruku. parcijalizirani. . sa folklornim porijeklom u inspiraciji. krila). Zato ove igre vode u beznade. uzasa govore o odnosima medu ljudima. ciklus Igre krajnje surovo i otvoreno uvodi citaoca u vrtlog najdubljih egzistencijalnih problema i iskušenja. Iako je bide u početku puno snage. neki se ne daju pokolebati i dalje skaču dok drugi posustaju "jer se razbiju u paramparčad". Ova meduigra lici na politicke meduigre ljudi izvrsilaca.između igara i kraj čovjeka i njegovog bivstvovanja — poslije igre. Vasko Popa nas svojim igrama uvodi u razmišljanja o smislu života koji se gubi u svakodnevici. U njoj ima i smijeha. skače visoko. potpuno apsolutno unistenje. koji se igraju svojom glavom. Dominantnost jednog usmjerenja. gdje su igraci sami sa sobom ili sami pred sobom ili sami u sebi. Finale igara cini pjesma Posle igre. a opet taj kraj nečiji početak. o pritisku koji na jednog covjeka vrse drugi ljudi. upecatljivom. Praznina se stvara opsesivnom idejom. srca. u gubitak svoje licnosti. iskrivljuje covjeka. a to su u stvari čovjekove želje i snovi. misli da može mnogo više od trenutnog. animalizuje ga.Bice-objekti. Sam ulazak čovjeka u život opisan je u pjesmi Pre igre gdje je taj ulazak oprezan "prvo žmuredi na jedno pa na drugo oko". dakle. Efekat igre postize se i ovdje ponavljanjem stihova i rijeci: "Nijedan da se pod kamenom makne". U prividnoj bezazlenosti i naivnosti djecje igre. o egzistencijalnom teretu. zle savjesti. "I jedan i drugi se polome" i "da bar" sto se ponavlja cetiri puta. svega onoga sto ima i u samom ciklusu. Ova bica su izgubljena jer su parcijalizovana. strave. Radi se. Tako da samo snažniji nastavljaju tu Popinu "igru". Igre tereta. I u pjesmi Jurke ponavlja se model igre skrivanja i traganja što traje do unistenja i istrebljenja. Igra stvaranja unutrasnje praznine simbolicki je predstavljena u pjesmi Semena. ali i tracak (ironicke: "šta da ti pricam") nade. dakle. U svojim pjesmama Popa govori o odnosu čovjeka prema čovjeku i čovjeka prema životu. jer je nepoznat. sintaksi i rjecniku. sjeme mraka i praznine. u toku života . Kroz praznu lobanju duva vjetar "I koti sarene vjetrice". dijelova tijela (trbuha. oni koji su pretvoreni u oko i uho. i strave i beznada.

ljudi su otuđeni i uglavnom se ne nađu u tom traženju ved naprotiv izgube samog sebe. odnosno neminovnosti umiranja. pravi hijerarhiju i u takvom životnom miljeu jedni su superiorni. traže neko drugo bide u sebi samom. jer ljudi griješe. a to je sreda. Umjesto da gledaju naprijed dešava im se da su im "oči na leđima" i htjeli ili ne krenu natraške. Čovjek nestaje a moja impresija poimanja nastanka. u toku te životne borbe ljudi se skrivaju jedni od drugih. U životnom jurenju ljudi prave velike nepravde. Njegova poezija bila je doživljena kao prevrat. a ko doli gor' ustaje". Traži ono za čim teži svako ljudsko bide. dok drugi ne. ali potom prihvadena kao autentični doprinos srpskoj poeziji. skrivaju svoja prava lica. živu prazninu. U toku života tj. To su ljudski padovi. Izvan moje glave budi koliko hodeš. To je životna borba kliješta. Kraj ciklusa Igre poistovjeduje se sa krajem života. eksera i majstora. Ali niko se ne predaje i borba traje. Uprkos tom traženju i tome da čovjek spozna i razumije samog sebe i druge oko sebe. trajanja i nestajanje može se izraziti rečenicom u kojoj se i Oskar Davičo zapitao: "Da li je smrt stražar života ili je život na strazi da cuva od smrti?" Znanje "Popa je nesporni klasik srpske moderne. Padajte. ali ne vidi put jer "nema očiju" pošto je uvijek gledao u pogrešnom pravcu. Život je nepredvidiv.Pjesma Klina govori o odnosu među ljudima tj. padajte u ponor. igraju se žmurke. Uzmi sve to — i idi! Izdišem poklon zvezdama i bilju. prihvaden kao nezaobilazan beočug u njenoj arhitekturi čije je delo jednako poštovano i priznato u svetu — ključni i nezaobilazni pesnik posleratnog srpskog modernizma. vi zvezde daleko od svake nodi. Životna igra uspona i padova vječno traje "jer se niko ne odmara". Ali ne u srcu." VASKU POPI UVOD U IGRE (Vasku Popi) Između mene i tebe jedna ptica i nekoliko zvezda. I kad spozna sve što ga je interesovalo spozna da je život grub i želi se vratiti samom sebi. a ustvari. ali se pozicije mijenjaju tačno po Držidevoj definiciji "Ko bi doli sad je gori. ulaska u ništavilo o "kojem nema šta da se priča". mogudnost sporazumijevanja sa samim sobom i sa drugima i spoznaja svijeta. sebičnost i pohlepu. Joj što mi se i — i — igraju neke kobne igre .

smejanje toj taštoj Međunarodnoj poetici koju stvaramo (kouphon. tako da među njima može i treba da se vrši odbir. Oblast prijateljskih odnosa oblast je bida u susretanju. Niko od prijatelja nije umakao "ranije ili kasnije. Then. Zadovoljstvo od svakog susreta sa Vaskom. grohotan smeh stoički i skeptičan i lukrecijevski i ciničan u kome de naš zapis moralni. do Berlina. njegovom visokom. alkohol u nodi. cigarete koje delimo. Njujork ili Seul): razvučena večera. podsedalo je na onaj navod iz Malarmea u kome se svaki pozdrav prometao u vokativ: "Vasko!". od "nas". njegovim usporenim načinom govora. prisnosti. i njemu. pravougaoni Okrugli sto. na položaj putnika koji nas je povezivao (Toronto na jezeru.dok ima života dok ima smrti! U stvarnosti nema ovoliko zbilje. još uvek za lažno joj obilje igramo se žmurke s bududnošdu. miliona i milijardi tokom vekova) koja se međutim malo pomalo jedna od drugih odvajaju. Budimpešta. u mnogom pogledu neophodnih. dubokim.. iza nadgrobne ploče. mase "ljudskih stvorenja" u uzmaku. iza knjiga. poezija sriče i poriče. gone with the wind. mikrofon na predavanju ili "čitanju". Oni koji "nas" vole jesu oni kojima demo prilično trajno nedostajati. prozuklim ili piskavim. Beograd ili njegovo rodno selo.. veli Platon za pesništvo). "ponovnog" u. da jedna drugima budu uskradena.2 Prijateljstvo i ljubav jesu "suštinski razmeđeni". nede li biti da je bio bezmalo poslednji. nekoliko hiljada ljudskih bida od Srbije do Ontarija. Oblast ljubavi. uvažavanih. zauvek neravnodušnih (razlučenih znači od one užasne. tajno zbogom. "ličnog". od Pariza do Pekinga. ona što sjedinjuje bida koja s bolom podnose ili bi podnela. jeste ona u kojoj žalost za nekim razdire. Na nekoliko stopa ispod zemlje umirila se "mala kutija". isčezava privid. teškom prilikom. Branko Miljkovid * VASKU POPI Eto1 valjalo mu je mreti. Još uvek. beskrajno nesrazmerne. samom onom času kada se doživljava kao godišnjica i ponovljeno pronalaženje. o načinu života u ovom svetu.. i nijedno od njih. svakog narednog puta potkrepljivana sedanja. Zagrada se zatvorila za godinom 1990. njegov.. oni održavaju račun malih brojeva. brujanje autobusa ili zajedničkog aviona. Veoma malobrojni. prema rečima Reverdijevim. ne zna nije li neki doživljaj ponovnog susretanja. na okuci na kojoj. na trenutak pokolebao u pogledu odluke koju ima da donese: da li je ono najgore vazda izvesno? "Popa. prodorni smeh. njegovo držanje postojano kao "Jugoslavija" iz toga vremena. mudrost što se iz godine u godinu uvedava. ponovnog uzajamnog viđenja." Popa! Poezija sriče i poriče . politički. predvorje velikog hotela. pesnički. Crni prevez obujmio je kosinom svojom nekoliko stotina.

Koje ni časne sestre ni miljenica sela ne poriču Mene reke ishodišta i utoka lišene Uznose mu ime mesečevo a krmača i guske Spore se oko njegova isčeznuda Prevođenje Svetkovina ta je S francuskog : Olivera Milićević _______________ 1 2 Ovaj članak objavljen je u časopisu "Les temps modernes". Tako. najvede šanse zaista je za sobom i sa sobom poneo autor Kore. posle Njegoša. posle dokonih fudbalskih komentara. u "Maloj Vltavi". A o onim drugim strašnim količinama vremena žrtvovanim poeziji bolje i da ne govorimo. Gotovo u glas rekosmo da je to svakako Peter Petrovid Njegoš. Brankovid i onaj vladika iz Mesida. Trajan Marko Aurelije. za dobijanje opklade u "Maloj Vltavi" sa najviše međunarodnih prevoda pesama iz desetine pesničkih povelja i knjiga.Govorasmo o Janusu bogu ritma bogu Prevođenja i muze vršačke U onom ambaru od duhovnog kamena rimskog U ravnici letine i vina Pretraživanje kule činilo nam je stvari manje jasnim Od onoga koje Pan tvori i sjedinjuje u ravnici. Sporednog puta. NAJPREVOĐENIJI SRPSKI PESNIK Nedavno. jun 1991. prohujalo sa vihorom. . a ja podsetih da je ravno pre sedamdeset godina Miodrag Ibrovac lansirao Antologiju suvremenih jugo-pesnika na kristalnom francuskom jeziku. Međutim. Vučje soli. | Osnivač i odgovorni urednik: Milijan Despotovid | Požega VASKO POPA O PESNIČKOM STVARANJU Najmanji deo vremena potrošim nad hartijom. Uspravne zemlje… e pa dotle a kuda deš više! Svakako reč je o našem velikom Vasku Popi. SVITAK | književne novine | Godina III | Prolede 1996 | Broj 9. broj 539. našoj čuburskoj Rotondi. namah se povede reč o srpskim pesnicima na međunarodnoj sceni. jedan glas je dobila Desanka Maksimovid. Kude nasred pute.

U kome. april 1968. jedan od najvedih u svetu. kada je u Beču primio austrijsku Državnu nagradu za evropsku književnost. Tom prilikom njegovu pesmuSamoupravljači izgovorio je Česlav Miloš. Lundkvist potpisuje nadahnuti. u prestonici Oslo. profesora slavistike. A početkom 1973. otvoreno saopšteni i vizionarski. određenih za reprezentante savremene svetske poezije: Sen Džon Persa. rusinski. Vršcu i "diljem Jugoslavije" ova vest nije predstavljala iznenađenje. Povodom Uspravne zemlje najvedi živi engleski pesnik Ted Hjuz je napisao: "To je veliko slavlje narodnih korena Vaka Pope. To je jedinstvena umetnost koja je imala sreda sa svojim prevodiocem. slovačkom jezičkom području. Lalid). U knjizi Reč i vrtoglavica francuski pesnik. podneblja i podzemlja. . poljskom. i time dostupno svima nama. Prepevi su mu ved imali glas i sazvučje na francuskom. Organizator je objavio gramofonsku ploču na kojoj je i sedam Popinih pesama koje je čitao 1969. Vasko Popa je uveliko osvajao pesničku scenu najuže evropske književne selekcije. Klod Simon. Raspravljalo se o temi "Imaginacija dežave. probnog kamena naše nove tekude i razgranate književnosti drugog polustoleda XX veka. ono čitanjem na našem jeziku nasušnom postaje deo nas samih…" Izabrane pesme uveliko svetski uvedenog našeg Pope izlaze u Stoholmu. eruditno veoma. u prevodu Gun Bergman i. makedonski. najvekovnijeg švedskog pisca i poete. Kada je poetsko tkivo verbalnog značenja potrto (mada je lucidan. I u našoj. blagovesti i kalvarije. podsedajudi na Kekuleov san sklupčane zmije. Međunarodnog kongresa PEN klubova. rumunskom.Za dan Vaskovog međunarodnog vatrenog krštenja valja uzeti 4. mađarskom. kao što su Nadin Gordimer. i na (manjinskim) mađarski. posvedeno pesničkoj riznici našeg Vaska Pope. dočekan je kao veliki pesnik. deluje ovde lepo kao i uvek. Vasko Popa učestvuje na Međunarodnom festivalu poezije u Londonu. naravno. U raspravi je učestvovao i Popa — govorio je o desnici i levici danas. Fernanda Pesoa i Oktavija Paza — nalazi se i jedno. imaginacija pisca". Putuje u Ameriku — u Njujorku je gost 48. koji ima snage iks-zrakova. dok je Čarls Simid čitao ostale Popine pesme (Čarls Simid posveduje svoju pesmu Piramide i kuleVasku Popi — na srpski je prevodi Ivan V. Za upudene ovde kod nas u Beogradu. nemačkom. Saborna knjiga Uspravna zemlja izlazi namah i u Engleskoj i u Sjedinjenim američkim državama — u izdanju Univerziteta u Ajovi. Ved godinama poeta primas kod nas. Njegov univerzalni jezik slika. Genijalni Argentinac Borhes. tvari i stvari. rekao je u jednom intervjuu: "Svi pesnici su jedan pesnik! U trenutku kad jedno delo biva prevedeno na svetske jezike." Ponovo početkom 1968. Artura Lundkvista.. u prevodu Svena Meneslanda. koji neposredno zrače smislom. U leto 1973. Anri Mišoa. godine. duhovni i solidni u isti mah. U istinu baš je Vasko Popa bio neka vrsta probnog testa. obeležava koegzistenciju istorijske drame srpskog naciona i "uspravne zemlje" na kojoj stoji pesnik čije su mataforične igračke ljudi i životinje. Ova knjiga je ponela naslov Ognjena vučica. ravnopravno. albanski. čarodejni predgovor. Ginter Gras. vešt prevod). blagoslovenoj Jugoslaviji prevođen je na slovenački. nismo prepušteni retoričkim misterijama ili lutanjima: umesto toga pred nam su solidni hijeroglifski predmeti. žitnice i ruine. koji je takođe upoznao i uzveličao Vaska. esejist i novelist Alen Boske — među šest poglavlja. Popa se u Americi sreo i razgovarao sa nizom svetskih književnih imena. Popine pesme objavljene su i na norveškom jeziku. Novom Sadu. češkom. pa čak i na "romski". a još manje kao plod srednog sticaja okolnosti. Iva Bonofa. i sa nama. prilikom boravka u Londonu.

Najdužu plovidbu svoje bezgranične poetike naš Vasko Popa je doživeo na španskim morima i primorjima. Norman Majler. ustostručuju. a posveta Borhesu glasi: "Neizmerna ogledala Buenos Airesa zapamtila su tango koji je. naš ambasador u Argentini. Vasilij Aksionov. Radičevid Fotografija iz privatnog albuma SPOMEN-PLOČA VASKU POPI . rodonačelnikom španske Moderne. prevod nekih njegovih pesama na španski jezik. a zatim predsednik Argetinske akademije za književnost. koju je na španski preveo Armano Blažina. Meksički pesnik i romansijer Hose Emilio Padeko u intervjuu beogradskoj "Književnoj reči". Pesmu je ustvari Popa napisao baš u Buenos Airesu. i sama spisateljica. koju je on preveo na srpski. Posebno mu se zahvalila Borhesova mlada lepa udovica Marija Kodama. na oštrici sna i noža. Takođe sam mu posvetio i jednu svoju pesmu. koji je uz pomod Suzan Zontag tražio leka svojoj opakoj boljki. ali smo se sreli na jednoj godišnjici Pazovog rođenja. nalaze igri izlaz iz lavirinta ulica i nedoumica. a nestor španske Moderne Rafael Alberti je govorio da je Vasko Popa. naš Danilo Kiš. aprila '87. naglasio je: "Sarađujudi sa Oktaviom Pazom upoznao sam poeziju Vaska Pope. i naravno." Bio je veoma srdačno pozdravljen u Buenos Airesu. da je čak do legendarnog Horhe Luisa Borhesa doprla jedna knjižica Popinih poetskih paradoksa. pa mnogobrojni pisci i političari. nisam bio prijatelj s njim. To je sve onda bilo štampano u dvojezičnom izdanju. najvedem Argentincu dvadesetog veka. poslao pesmu.Sol Belou. Filipa Matida. Pesma je simboličnog naziva Vuk u koži jelena. Na žalost. 4. Na poruku našeg ambasadora u Buenos Airesu. nastavljaju. igrao i odigrao Borhes: ponavljaju ga. Milosav Buca Mirkovid i Branko V. Artur Miler. Njegove izabrane stihove bratski je prihvatio čileanski bard. i ved. i dobitnik Nobelove nagrade Pablo Neruda. polako. Horhe Amado. Tom prilikom sam mu uručio. u znak poštovanja. dostojan poređenja sa Ruben Dariom." Milosav Buca Mirkovid Vasko Popa. Oktavijan Paz je pohitao da prevde stotine Popinih pesama. Naš pesnik je u zenitu svoga tvoraštva. Domadin mu je bio Filip Matid. Tačno dvadeset godina pošto je u Beču promovisan za evropskog poetu prvog reda. španskim poetom i profetom.

bila je prava umetnička kolonija. Drugi svetski rat proveo je u Bukureštu i Beču. u jednom od izuzetno retkih intervjua Vasko Popa (1922—1991). koji nezadrživo stasa u večnoj. Jedan je i od osnivača Narodnog pozorišta Sterija. Ova adresa. a na spratu više pisci Ivan Ivanji i Đorđe Radišid i slikari Jevto i Danica Perid. bila je posvedena Haši.000 studenata BU. u časopisu "Delo" objavljuje antologijski ciklus "Vrati mi moje krpice". savršene!" "A zašto ih onda ne štampa." Prva pesma. Popa je osnovnu školu i gimnaziju završio u Vršcu. koji de ga uvesti u krug pesnika nadrealista (Marko Ristid. gde je u školskom listu objavio prvi literarni tekst. Oskar Davičo). tada mladoj novinarki Grozdani Olujid. Na drugom spratu stanovali su i pesnik Slobodan Markovid i dramski pisac Miodrag Đurišid. družedi se sa naprednim omladincima i izmičudi Gestapou. tanjiru. Ved 1955. Bio je majstor moderne metafore. Intenzivno je pisao stihove. krompiru PESMA je. sa čuvenim stihovima "Očiju tvojih da nije". Kada bih pokušao da to izrazim na drugi način verovatno se ne bih bavio pisanjem". ovo ispričao. u okviru kulturnog poduhvata "Vratimo dug piscima". u tadašnjem Bulevaru revolucije 26. . Na zgradi u današnjem Bulevaru kralja Aleksandra u utorak de biti otkrivena spomen-ploča.U utorak se na zgradi u Bulevaru kralja Aleksandra. sa samo 22 godine i znanjem nekoliko jezika. Svojom poezijom želim da izrazim tačno ono što sam opisao. a objavljena u "Književnim novinama" 1949. da studira francuski jezik i književnost. odakle je sproveden u logor u Zrenjaninu. knjiga moje mladosti. kome je Zoran Mišid u jednom trenutku rekao: "Vasko piše odlične pesme. 'Kora' je. proveo četiri decenije. o čemu je ostao zapis Mihaila Lalida. gde je radio kao kondukter u tramvaju. najviše njih reklo je da čita Popinu poeziju. neotklonjivoj opasnosti. kao i sve ostale. kasnih pedesetih godina. godine. Tu je. U stanu na četvrtom spratu živeo je Slavko Vukosavljevid. Po oslobođenju. U Beograd dolazi 1946. Sa "Korom" je postao idol mladim pesnicima. na drugom spratu. "Koru". priču "Crno mače". bez koga je u krajnjoj liniji nemogudno živeti. u kojoj je živeo veliki srpski pesnik. Tu upoznaje Dušana Matida. To je pokušaj da se golemu životu. u stvari. Milan Dedinac. a sledede godine u anketi u kojoj je učestvovalo 1. ali ih nije objavljivao. "Večernjih novosti" i beogradskih opština. Ministarstva kulture. u rukovodstvu Vršca bio je zadužen za kulturu. napisao je u dvosobnom stanu. koji je mogao da peva i o stolici. svedočanstvo moje prve ljubavi i prve svađe sa svetom. bez centralnog grejanja. obeleži kora. kao i sve ostale zbirke koje su u samom vrhu srpske i evropske poezije. kad su tako savršene?" "Nede. oličenje sklada bez koga je teško. Na prvu zbirku čekao je još četiri godine. nije za njih došlo vreme. godinu dana kasnije zapošljava se u literarnoj redakciji Radio Beograda. Potom se vrada u austrijsku prestonicu. Svojevremeno je. Rođen u tipičnom banatskom selu Grebencu. otkriva spomen-ploča. uz svoju Hašu. suprugu i gimnazijsku ljubav.

Sa svakom novom knjigom. Milica Nikolid. Aleksandar Ristid.10. na zvučne gestove. S druge strane.."Neverovatno je kako je sažet i moderan. bolje i da ne govorimo. U izdavačkoj kudi "Nolit" ostao je ceo radni vek. Mihailo Lalid. turskom. rumunskom. mađarskom. norveškom. po kojoj su mu 52 knjige objavljene na raznim jezicima: 11 na engleskom (šest u SAD. Sahranjen je pored Miloša Crnjanskog i Skendera Kulenovida. poljskom. U onaj jezik sveden na znake. Zoran Gavrilovid. "Urnebesnik" (1960) i "Ponodno sunce" (1962). šest na nemačkom. Popa je objavio antologijske zbirke pesama "Nepočin polje" (1956). kao i tri zbornika narodnih umotvorina "Od zlata jabuka" (1958). ZBIRKE I PREVODI POSLE "Kore". Slobodan Galogaža. Ivan V. rekao je nobelovac Josif Brodski. Borislav Radovid.2011 | Večernje novosti . oduševljenje nisu krili Stanislav Vinaver. U Engleskoj i Americi štampane su mu sabrane pesme. Isidora Sekulid. koji su bili brbljivost". ipak. KAKO PIŠEM Nastojedi da zaviri u književnu radionicu velikog pesnika Grozdana Olujid je uspela da zabeleži i ove reči: "Kako pišem? Najmanji deo vremena potrošim nad hartijom. španskom (Meksiko). rekao bih. Bt. D.. krompiru". a po jedna na bugarskom. koji de Popi posvetiti svoju pesmu "Uvod u igre". holandskom. Lalid. "Kora". pet u Britaniji). Ko bi rekao da se može pevati o tanjiru. govorio je Branko Miljkovid. portugalskom (Brazil). na vest o Popinom odlasku. jezik naroda. A o onim drugim strašnim količinama vremena žrtvovanim poeziji. "Mislim da je Vasko Popa bio jedan od najmarkantnijih pesničkih figura u ovom veku". prevođen i hvaljen. | 03. napravljena je statistika. po tri na grčkom i švedskom. Borislav Mihailovid Mihiz. Miloš Stambolid. Skender Kulenovid. A. "Uspravna zemlja" (1972). ruskom. Još za života proglašavan je za jednog od najvedih svetskih pesnika. Nikola Bertolino. bengalskom i hindu jeziku. Zbirku su negativno ocenili Predrag Palavestra. po dve na francuskom. stolici. Pred kraj pesnikovog života. u redakciji u kojoj su bili Zoran Mišid. u čiji je skromni dom odlazio sa prijateljima Miodragom Pavlovidem i Stevanom Raičkovidem. Popa je pravi majstor moderne metafore. što nije doživeo nijedan naš pesnik. "Vučja so" (1975). — M. Zaljubljen sam u jezik ulice. Milosav Buca Mirkovid. K. češkom i slovačkom. Ivan Lerik. nije bila svima po meri. onaj zabeleženi i onaj govorni. posle duge i teške borbe sa karcinomom pluda. "Živo meso" (1975). Borislav Radovid. slava mu je rasla i prerasla granice njegove zemlje i jezika. iako je bio povučen i skroman.

Njeni udovi snevaju nemire voda. Njene želje sputane su pogreš nim mestom. izdvojili su je od prirodnog okruženja. Čak i kada oseća tragediju postojanja. Uslovi života koji su joj nametnuti. Sigurno utamničena u beskraju želje svoje. Blizina čoveka sluti skori patkin kraj.čoveku.Odlazak Nisam vise tu S mesta se nisam pomerio Ali tu vise nisam Neka udju Neka pregledaju neka pretraze Vodenica u senci rebara Zrelu prazninu melje Opusci jeftinih snova U pepeljari se dime Nisam vise tu Privezan camac njise se Na crvenim talasima Par nedozrelih reci U oblacnom grlu visi Nisam vise tu S mesta se nisam pomerio Ali vec sam daleko Tesko da ce me stici Atmosfera data u pesmi navodi na pomisao da uboga patka ne živi svoj pravi život. tragična je u svom geganju po zemlji kojoj ne pripada. OsuĎena da ubogo bivstvuje u prašini. Patka nije stvorena da živi nisko i sluša nedro zemlje koja diše. Miri se s sudbom koju joj čovek nameniše. nikada neće pobeći od svoje biti . vode glatke poput ogledala. svaka kap snevanih dubina boli. Dislokacija odreĎuje njenu egzistenciju. Graciozna u vodi. ne postiže svoju slobodu. Ona se ne ostvaruje. patka čak ni u samoći ne može biti gorčina tuĎeg postojanja. Tragedija se ogleda u trski koja misli . stvorena da ogledala ore (pliva). sakupljajući rasuti san. U koritu samoće. Za patku svako buĎenje u nedorečenom jutru predstavlja strah. Jer. šta su želje u pepelu ako nada ne vaskrsava? Ipak. Čovek kao egzistencijalni teret drugome.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful