UNIVERZITET U KRAGUJEVCU TEHNIČKI FAKULTET ČAČAK

SEMINARSKI RAD
Iz predmeta Ekologija VODA,ZAGAĐIVANJE VODE,KVALITET I KONTROLA VODE

Student IAS TI Biljana Vučković Br. indeksa: 29/2010

Čačak, 2010.

SADRŽAJ
Uvod..……………………………………………………………………..............................3 Fizičke i hemiske osobine vode……….........................................................................3 Značaj vode…..............................................................................................................3 Značaj vode za biljke....................................................................................................3 Značaj vode za životinje......................................... ......................................................3 Značaj vode za ljude....................................................................................................3 Raspoložive količine vode…………..............................................................................4 Potrošnja vode....................................... ......................................................................5 Način zagaĎenja vode………. ……………………........................................................6 Otpadne vode…...........................................................................................................7 Vrste i karakteristike otpadnih voda..............................................................................7 ZagaĎivači vode……....................................................................................................9 Zaštita vode…............................................................................................................11 Kvalitet i kontrola kvaliteta vode……........…………………….…………………………11 Izbor postupaka za analizu vode……….…………………………………………………11 Pojam vrste i klasifikacija zagaĎujućih supstanca………………………………………12 Klasifikacija voda……………………………………………………………………………13 Principi prerade vode………………………………………………..……………………..14 Tehnološki postupci,linije ,sistemi za preradu vode ………….……………………..14 Tehnološke linije za pripremu vode za piće……………………………………………...15 Neorganske materije u vodi za piće……………………………………………………...15 Supstance u vodi koji mogu izazvati primedbe potrošača…………………...………..17 Neorganski parametri kvaliteta vode za piće…………………..………………………..18 Аluminijum…………………………………………………………...….…………………..18 Arsen………………………………………………………………….……………………..18 Bor…………………………………………………….……………………………………..18 Cink………………………………………………….……………………………………….19 Hrom…………………………………………………………………….…………………...19 Kadmijum…………………………………………………...………….……………………19 Kobalt……………………………………………………..…………….……………………20 Mangan……………………………………………………...………….…………………...20 Natrijum...…………………………………………………...……………………………….20 Nikl…..……………………………………………………………………………………….20 Olovo……………………………………………………….………………………………..20 Uzorkovanje vode za piće…………………………………..……………………………..21 Metode analize neorganskih parametara kvaliteta……… ..…………………………….21 Zaključak…………………………………………………………………………………….23 Literatura…………………………………………………………….………………………24

2

veoma je veliki I mnogobrojan počev od toga da je voda uslov za život pa do mnogih drugih funkcija. izvor hrane I neophodnih minerala. U slučaju neunošenja hrane. što znači da voda predstavlja jedan od osnovnih uslova opstanka i života čoveka na Zemlji. uprkos gubitku celokupnog masnog tkiva i oko 50% tkivnih proteina. koji se u suštini sastoji iz tri procesa: Voda ima veliki značaj za život životinja. neophodna namirnica za čoveka. FIZIČKE I HEMIJSKE OSOBINE VODE Čista voda je tečnost bez mirisa i ukusa. izvor energetskih resursa. biljke na kopnu često ne mogu lako doći do vode. te biljka lako apsorpcijom dolazi do njih. U organizmu odraslog muškarca sadržaj vode je 60±15% a kod žena 55±15%. U slučaju neunošenja vode dolazi do smrti već posle nekoliko dana. Neunošenje vode dovodi mnogo brže do smrti nego neunošenje hrane. tako i funkcije svih tkiva. Voda je prozračna i anomalno malo rasejava vidljivu svetlost. Ova osobina vode je značajna za odvijanje fizičkih i bi ohemijskih procesa. Voda je prvobitna okolina u kojoj je život nastao. sredina za mnoge žive organizme. a posebno za one životinje čija je ona životna okolina. Voda je daleko najbogatija komponenta svih živih organizama i ima fundamentalan značaj u održavanju kako strukture. Obično je bezbojna ako se gleda u malom obimu ili sloju. Voda može da se nalazi u sva tri stanja: čvrstom (led). život se održava nekoliko nedelja. Prema tome voda je: osnov života. što je važan preduslov opstanka biljke u tropskoj klimi. za ekosistem. danas je već kritična situacija u vezi sa rezervama čiste vode I to kako stajaćih I tekućih tako I podzemnih koje se koriste kao voda za piće. mesto rekreacije. Zavisno od klimatskih uslova potrošnja vode za održavanje života kreće se od 3 – 12 l/dan. naročito iz ultraljubičaste i infracrvene oblasti spektra.UVOD Značaj vode za ljude. 3 . odnosno ćelija kao osnovnih jedinica žive materije. MeĎutim. dok je za vodene biljke njihova životna okolina. a prema podacima Svetske zdravstvene organizacije. predmet rada I sredstvo za rad. tečnom i gasovitom (vodena para). ZNAČAJ VODE Vodene biljke se najlakše snabdevaju vodom. pa je razumljivo što postoji ta uzajamna veza. pošto organizam izgubi 10-20% od celokupnog volumena svoje tečnosti. Isparavanjem vode dolazi i do hlaĎenja biljke. U vodenoj sredini rastvorena su mnoga korisna jedinjenja.U debljem sloju je obojena u modre nijanse. za sav živi svet. jer imaju poteškoća da je u dovoljnoj meri izvuku iz zemljišta. za planetu kao celinu. Najvažnije od svega je da je uslov za život. Za kopnene biljke voda je samo jedan od ekoloških faktora. Promet vode u biljci naziva se još i vodni režim biljke.

Posebno je interesantno to što su Rimljani odvajali vodu u tri klase:    I klasa je bila za piće.5% vode u morima i okeanima je slana voda i ona se može koristiti samo u odreĎene. ograničene svrhe. te 0. a manje se vraća u vidu padavina dok je iznad kopna obrnuto.01% reke i 0. ipak sva voda nije upotrebljiva za ljudske potrebe. sneg ili led zavisno od temperaturnih i drugih uslova u atmosferi).6% na lednike i glečere.4 milijarde km 3 . Zahvaljujući fizičkim osobinama vode i delovanju sunčeve energije male količine slatkih voda na Zemljinoj kori su obnovljive. prirodne vegetacije i od blizine vodenih površina i vodenih tokova. 0. III za ispiranje kanalizacije.ekologija. a podeljena je sa 69. ukupna količina padavina je jednaka količini isparene vode. Kruženje vode u prirodi se ostvaruje putem hidrološkog ciklusa. Kad presuše izvori pitke vode. Ukupna količina slatkih voda iznosi 37575*103 km3 odnosno oko 2. Isparena voda odlazi u atmosferu formirajući oblake. okeana i kopna. Voda je najrasprostranjenije jedinjenje u prirodi.1Kruţenje vode u prirodi (izvor:www. 97.RASPOLOŢIVA KOLIČINA VODE Voda je životna sredina u kojoj je nastao život. MeĎutim. Globalno promatrano. 30% na podzemnu vodu. Bez čiste i zdrave vode nema života. Stari Rimlj ani su prvi usavršili prave vodovodne mreže sa olovnim cevima. 0. Sa mora i kopna više ispari vode. Prvu vodovodnu mrežu je napravio kralj Solomon u Jerusalimu 1000 pre nove ere.5%.3% jezera. II za kupališta. Oko tri četvrtine površine na zemlji prekriveno je vodom i procenjuje se oko 1. Iako vode na zemlji ima veoma mnogo. ponovo vraća na Zemlju (kiša. 4 . Intezitet padavina iznad pojedinih područja kopna je različit i zavisi od geografske širine.03% vlaga u tlu.ba) Najstariji poznati bunari za dobijanje pitke vode potiču još iz vremena 4000 godina pre nove ere (Sumeri u Mesopotamiji).05% močv are. Isparavanja vode sa vodenih površina. tla i vegetacije vrši se pod uticajem sunčeve energije i vetra. Sl. distribucija padavina i isparenja nije jednaka iznad mora. iz kojih se u vidu padavina. čovek tek tada shvati njen značaj.

Sl. potroši 10 l vode na dan.ba) Posebno je zabrinjavajuća okolnost što je evidentan trend smanjivanja raspoloživih zaliha vode po stanovniku na svim kontinentima. Vodni bilans kontinenata(Izvor:www. klimatskih promena. Oslo 593). Jedno prosečno evropsko domaćinstvo potroši oko 180 l/s/d.ekologija. U posednjih 100 godina potrošnja se povećala osam puta.2 Potrošnja vode(Izvor:www. nego je posedica porasta broja stanovnika. Moskva 600. 5 . potrošnja vode prelazi preko 500 l/s/d (Birmingen 655. Najviše otpada na poljoprivredu oko 69%. u proseku.ba) POTROŠNJA VODE Trend porasta potreba za vodom u svetu.Tabela 1. pati od bolesti koje su posledica upotrebe nedovoljno čiste vode za piće (od tih bolesti dnevno umire 30 000 ljudi). u nekim zemljama u razvoju. posebno površinskih voda. Poznato je da je za život i privreĎivanje čoveka u naseljenim mestima danas potrebno 200-500 l/stanovniku/dan pitke vode. Čiste vode je sv e manje i ona je sve skuplja. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (WHO) oko 400 miliona ljudi u zemljama u razvoju. gde je industrija veoma razvijena i po naseljima. Ovakav trend nije posledica smanjenja količine vodnih resursa jer je ona konstantna. jedna osoba. S druge strane. velikih gradova i sve većeg zagaĎivanja. zatim industriju 21% i domaćinstva 10%. Prema prognozama do 2025. pa i kod nas i danas je naglašen. U nekim razvijenim zemljama.ekologija. godine najmanje 3.5 milijardi ljudi u sv etu će osećati nestašicu vode.

a naročito nafte I njenih derivata . Podzemne vode su izvorišta koja se nalaze ispod površine zemlje i koje se povremeno dopunjavaju atmosferskim padavinama i površinskim vodama koje prodiru u vodonosne slojeve. celuloze i papira. jezera ili mora. Ove su vode prorodno čiste i koriste se kao voda za pice.ba) NAČIN ZAGAĐIVANJA VODE Prema poreklu vode mogu da se podele na : -površinske -podzemne -atmosferske Površinske vode su reke. To je voda prirodnim putem stvarana i odrzavana. što spada u veštacko zagadjivanje. a) Koncentrisani zagadjivači vode su obično razni objekti u kojima se obavlja neka delatnost i ljudska naselja.3 Potrošnja vode po osobi u litrima (Izvor:www. Iako voda prekriva ¾ zemljine povrsine. hidroenergetski objekti IV. 6 . deponije komunalnog smeća.deponije – smetlišta b) u rasute izvore zagaĎivanja spadaju: hemizacija tla (pesticidi I azotna Ďubriva). transport I transportna sredstva. snega. potoci.ekologija. lokacije za eksplataciju šljunka I peska. tekstilne industrije. Atmosferske vode su u obliku padavina : rose. Ona su obično locirana na obalama reka.urbana naselja II. nuklaerne elektrane. havarija prilikom transprtovanja štetnih I opasnih materija.Sl. bare.poljoprivredni objekti za tov stoke V. Najveću ulogu u zagaĎivanju vode ima čovek sa svojim aktivnostima. prerada nafte. proizvodnje graĎevinskg materijala. okeani. metalne i metalopreraĎivačke. jezera.Najčešće su to: I. prehrambene industrije. mora. toplane. za preradu ruda. Njih je lako uočiti i evidentirati . prerada uglja. deponije industrijskog otpada.energetski objekti: termoelektrane. bazne i preradjivačke. Površinske vode se obnavljaju padvinama ili iz izvora podzemnih voda. problem vode postaje sve veći i opšti meĎunarodni. grada I kao takve dospevaju na zemlju.industrijski objekti: hemijske. Veštačke zagaĎivače možemo podeliti u dve osnovne grupe: a) koncentrisane zagadjivače (izvori zagaĎenja) b) rasute izvore zagadjivanja. proizvodnja deterdženta III.

u većim količinama. cijanidi. Količina i kvalitet otpadnih voda industrije zavisni su od tehnološkog procesa proizvodnje i menjaju se tokom dana. kada je za industrijske otpadne vode. koji u fiziološkom procesu produkuju zagaĎenja u tečnom i čvrstom obliku. meĎutim. zagaĎenja su pretežno organskog porekla. praksa je da se ove vode ne prečišćavaju. od klimatskih uslova i sl. Infiltracione vode Infiltracione vode su podzemne vode koje dotiču u kanalizacionu mrežu preko cevnih spojeva. što ponekad nije tako. prehrambene. javnih. mogu da poremete biološko prečišćavanje na postrojenjima. kao i prilikom pranja aparata. Industrijske otpadne vode Industrijske otpadne vode nastaju u fabrikama i industrijskim pogonima nakon upotrebe vode u procesu proizvodnje.OTPADNE VODE VRSTE I KARAKTERISTIKE OTPADNIH VODA Otpadne vode po svom poreklu delimo u četiri kategorije:     sanitarne (fekalne) industrijske atmosferske infiltracione Sanitarne (fekalne) otpadne vode Fekalne otpadne vode nastaju na sanitarnim čvorovima stambenih. industrijskih i drugih objekata gde žive i rade ljudi. olova i arsena. 7 . pre mešanja. Ove vode mogu biti i uslovno čiste. otežano korišćenje vode i sl. Kod tekstilne. pranja posuĎa i rublja. jer se smatraju uslovno čistim. od broja i intenziteta motornog saobraćaja. što izuzetno ugrožava sanitarni režim recipijenta (nastaje trovanje riba. teški metali. sa asfaltnih površina naftne produkte (15 -25 mg/l). atmosferske vode sa industrijskih površina nose značajne količine bakra. Nažalost. U ove vode se ubrajaju i otpadne vode od pranja uličnih površina. spremanja hrane. zagaĎenja atmosfere. kada se upuštaju direktno u recipijent ili atmosfersku kanalizaciju. kožarske. razni otrovi. od načina održavanja javne higijene. industrije papira i sl. ureĎaja i dr. koje se dele na niz podtipova u zavisnosti od tehnologije proizvodnje.Količina i kvalitet ovih voda zavisi od intenziteta i učestalosti padavina. drenažnih sistema i sl. kad razblaže sanitarne vode. Slično je i sa domaćim životinjama koje se uzgajaju na farmama i drugim pojedinačnim mestima. Danas postoji veliki broj po karakteru različitih industrijskih otpadnih voda. potrebno uraditi predtretman. atmosferske otpadne vode su slične sanitarnim. trotoara i dr. Kod zajedničkog prečišćavanja sanitarnih i industrijskih voda postiže se mešavina koja se dobro biološki prečišćava. Količina sanitarnih otpadnih voda zavisi od specifične potrošnje vode. MeĎutim. što je manje izraženo kod sanitarnih voda. vrste površinske obrade terena i saobraćajnih površina. Atmosferske otpadne vode Ove vode se formiraju kao površinski oticaj od padavina i otopljenog snega sa urbanog područja. ukoliko nisu prisutne toksične materije. Po ukupnoj bakteriološkoj zagaĎenosti. kako bi se one neutralisale i bile pogodne za dalje prečišćavanje.). Po svom kvalitetu su najčistije. U ove vode ubrajamo i otpadne vode od čišćenja prostorija. kao npr. pa je jednaka ili manja od nje cca 10%. Kod hemijske i metalopreraĎivačke industrije preovladavaju zagaĎenja mineralnog porekla. održavanja lične higijene i sl.

od umivanja.Iz industrije za proizvodnju detardženata u vodu dospevaju supstance koje su površinski aktivne pa menjaju površinski napon vode. U kanalizacionim otpadnm vodama mogu se naći razne organske tečnosti. prerade šećerne repe.Otpadne vode mlekara sadrže deo mleka. fenoli ili slično. zbog smanjenja količine kiseonika u vodi dolazi do izumiranja živog sveta u njoj što opet podstiče anaerobn proces. detardženti. hloride. One doprinose velikom zagaĎenju potrošnjom kiseonika. Otpadne vode klanica sadrže uglavnom organske materije podložne raspadanju. MeĎutim mnogo je gora siituacija kada oštećena kanalizacija zagaĎujuje podzemne vode koje se koriste za piće. voće i povrće. klanica. Njihov sastav i toksičnost zavise od vrsta industrije. Sintetičke površinske aktivne materije su postojane u vodi i njihova razgradnja može da potraje i do nekoliko meseci. raznih detardženata i čvrstih komada različitog sastava. celuloze papira i sl. Kad se naĎu u vodi oni ometaju razmenu kiseonika izmeĎu vazduha i vode. energetskiih i termoenergetskkiih objekata. Najznačajnije i najčesce otpadne vode su sledeće: prehrambeno preraĎivacke industrije. granula skroba pa i neorganskih ostataka zemlje i peska. Ove vode su često agresivne sa velikim brojem otrovnih materija. bakterijskih i parazitskih bolesti. Sa promenom površinskog napona vode menja (smanjuje) se razmena kiseonika sa vazduhom i dalje. U njima se nalaze: azot fosfatne kiseline i kalijum što dovodi do opadanja pH vrednosti vode na 2-3. mlekara. Otpadne vode od ljudi. kapljice masnih rastvora. jezera ili mora. To su masti. sa ulje.. a u spoljnoj sredini je obrnuto. Najveći broj klica se izlučuju preko ljudskih fekalija. povrća. kupanja i organskih otpadaka hrane te one sadrže veliki broj klica. šećere. delovi kože. a najznačajniji su polifosfati. MeĎu njima se nalaze i one crevnih. metalopreraĎivačke industrije. zanatskih radnji i industrija. hemijske industrije. zaraznih virusnih. Organska jedinjenja kao zagaĎivači vode mogu različito da deluju na kvalitet vode u zavisnosti od njihove razgradnje. Industrijske otpadne vode Industrijski objekti kao što su: hemijsko-bazni. održavanje i dezinfekciju. Osim otpadnih voda iz domaćinstva u kanalizaciji se mogu naći mnogi drugi zagaĎujući elementi i jedinjenja koja potiču od raznih radionica. balega slame i dr. ali i hemijska sredstva jer mnogobrojne manje industrijske i zanatske organizacije svoje otpadne vode priključuju na kanalizaciju naselja. metalurški.. prehrambeni. što dovodi do hidričnih epidemija . zatim nerastvorene proteine. soli polimerizovane fosfatne kiseline. Sapuni i detardženti su površinski aktivna jedinjenja koja menjaju površinski napon vode i koncentrišu se na površinu vode. razne otpatke i niz drugih organskih i neorganskih jedinjenja. krvi. soli. a uz to ima i neorganskih materija koje potiču od sredstva sa pranje. životinjama mogu da budu veoma opasne jer mogu da izazovu bakteriološku zagaĎenost vode. Otpadne vode prehrmbene industrije u sebi sadrže ostatke od procesa pranja maceriranim sadržajem pulpe. jezera.Komunalne otpadne vode Urbana naselja zagaĎuju vode preko svojih kanalizacionih izliva koji se direktno ulivaju u reke. a preko njih i podzemnih. celuloze i papira. U vezi sa tim njihoviim dejstvom ima ih nekoliko vrsta: -organske materije koje se brzo razgraĎuju u vodi 8 .Kako ove vode potiču od izlučevina. zatim ogranskim ostatcima od voća . naftu.5% E coli humanog porekla i 25% nehumanog. supstiucioni derivati. čekinja.Atmosferske vode kao i voda za pranje ulica spiraju razne rasute zagaĎujuće materije i odnose ih u mora. Osim organskih ostataka u ovim vodama se mogu naći i sredstva za pranje. Komunalne otpadne vode sadrže organske materije u koje spadaju: fiziološke izlučevine ljudi i ostatci hrane. One najčešće sadrže: sulfate. nitrate. ulja. tekstilni graĎevinskog materijala izlivaju svje otpadne vode posle tehnološke upotrebe. Osim otpadnih voda koje kanalizacionim sistemom dospevaju u reke. za preradu ruda. reke. tekstilne industrije. Industrijske otpadne vode svakim danom postaju sve veći problem jer su veliki zagaĎivači površinskih voda. kišnce i otopljenog snega sa sobom nose razna zagaĎenja . zagaĎenja mogu da potiču i od podzemnih voda ukoliko su one zagaĎene. stvaranju gljivica. Industrijske otpadne vode kao koncentrisani zagaĎivači zagaĎuju vode dvema vrstama zagaĎujucih materija: a)organskim b)hemijskim a)Najveći zagaĎivači organskim materijma pored domaćinsta su prehrambena industrija: mesne preraĎevine. U digestivnom traktu čoveka živi 97. Atmosferske otpadne vode putem padavina. Ovo su obično sulfati različitih organskih jedinjenja.

javljaju se u većini fabrika. ali isto tako radioaktivna i termalna zagaĎenja. kao što su cijanidi hromiti i joni teških metala. vanredno stanje do kraja godine u tri mađarske županije . U vode preko ovih objekata dospevaju toksični i agresivni elektroliti. odnosno stalne. kontaminirano 40 kvadratnih kilom etara zemljišta. ZAGAĐIVAČI U VODI U otpadnoj vodi susrećemo:    Fizičke zagaĎivače. hemijske i biološke. potpuno uništeni ekosistemi nekoliko vodotokova.. oko 150 povređenih. mulj.-organske materije koje ne podlezu razgradnji -organske materije čija se razgradnja odvija sporo -organske materije čije je dejstvo toksično Materije koje se razgraĎuju u vodi utiču na potrošnju kiseonika u vodi. kiseline. Primer zagaĎivanja vode:Teške posledice ekološke katastrofe u MaĎarskoj. mogu da budu one koje se najčešće javljaju. Ovi zagaĎivači deluju na promenu pH vrednosti u vodama. one se talože i stvaraju anaerobne uslove. Najveće štete rekama nanose pogoni: -hemmijske industrije sa oko 20% ukupne količine otpadnih voda -crna metalurgija 25% -celuloze i papira 14% -prehrambene industrije14% -obojeni metali 8% Otpadne vode hemijske industrije mogu se podelit na : -tipične -specifične ZagaĎujuće materije u vodi kao i u vazduhu.bilans su ekološke katastrofe koja je 4. radioaktivni otpaci iz instituta gde se koriste izotopi i dr. razni otpaci(hrana. Fizički zagaĎivači To su suspendov ane materije. Najveći zagaĎivači neorganskim materijama su fabrike kiiselina. kod grada Ajk a. 160 kilometara jugozapadno od mađarske prestonice Budimpešte. 9 . Od toksičnih materija najčešće se nalaze fenoli kao sporedni produkti niza procesa u industriskoj preradi.Takve su npr. mineralne kiselinei alkalije. Polutanti koje možemo naći u otpadnoj vodi mogu se klasificirati u tri grupe: fizičke. to su npr. toalet papir). Sve veću opasnost iz ove grupe zagaĎivača čine radioaktivna jedinjenja koj a kontaminiraju vodene resurse na širem prostoru. oktobra pogodila Mađarsku. pa su zbog toga tipične . hemijskim i biološkim sastavom. Drugu grupu zagaĎujućih materija pretstavljaju hemijske supstance koje su specifične za jednu vrstu fabrike.. b)Najveći zagaĎivači hemijskim sredstvima su hemijska i metalska industrija. Tog dana provalio se rezervoar u drugoj po veličini fabrici za proizvodnju aluminijuma u Mađarskoj. pesak. | 10:20 | Izvor: Beta | Foto: Beta BUDIMPEŠTA Devetoro mrtvih. to su radioaktivne padavine nakon nuklearnih proba. zatim radioaktivni elementi u slučaju većih havarija nuklearnih elektrana. Pre svega. U nekim otpadnim vodama hemijske industriije mogu istovremeno da se naĎu organske I neorganske zagaĎujuće materije. 22. Hemijske zagaĎivače Biološke zagaĎivače Otpadna voda je odreĎena svojim fizičkim. odeća. oktobar 2010.

vlasti nisu uspele da spasu ni okolnu vegetaciju. Pomrla je sva riba u tim vodotokovima. uglavnom ih čine proteini. natrijum i sulfati) dospevaju preko upotrebe vode i treba da se odstrane da bi se voda ponovo koristila. fekalije. a kako je naveo šef mađarske regionalne službe za borbu protiv katastrofa Tibor Dobson. ugljenik i fosfor) koji su bitni za rast mikroorganizama i njihovim ispuštanjem u vodenu sredinu može doći do razvoja nepoželjnog vodenog sveta. izazivači zaraznih bolesti. ugrozivši tako direktno još sedam gradova nizvodno od mesta katastrofe. vode i gasa. Ceo ekosistem reke Marcal i potočića Torna uništen je zbog zagađenja. gde je poplavljeno 230 kuća i 19 ulica. Ako se ispuštaju neprečišćene u okolinu. Hemijski zagaĎivači   biorazgradljive organske materije. ove materije su otporne na uobičajene biološke metode obrade otpadnih voda. 10 .6 metara. rečicu Marcal. a zatim se sručio na grad Devečer.    Biološki zagaĎivači To su bakterije. (kalcijum. MeĎu ovima posebno su opasni po čov eka infekcioni mikroorganizmi. teški metali. zbog njihovih toksičnih osobina. do eutrofikacije. može doći do zagaĎenja podzemne vode. razlilo na 40 kvadratnih kilometara površine i ušlo u potočić Tornu. koje je nosilo sa sobom automobile i rušilo mostove. biološka razgradnja ovih materija dovodi do gubitka kiseonika i razvoja septičkih uslova. lignini i drugi zarazni organizmi. fenoli i pesticidi.000 kubnih metara alkalnog crvenog mulja. ugljovodonici i masti. dospelo u Dunav. alge. a sadrži teške otrovne metale. U međuvremenu se crveno blato. prvo je udario na obližnje mestašce Kolontar koje je skoro potpuno uništio. Poplavni talas. otopljene neorganske materije. Najveći deo grada ostao je bez struje. odreĎeni teški metali mogu imati negativan uticaj na biološki proces prečišćavanja. i preko reke Rabe.Izlivanje crvenog mulja Iz rezervoara se izlilo oko 700. virusi. koji je nusproizvod pri pravljenju aluminijuma. a to su uglavnom površinski aktivne materije (detardženti). kao i na život u vodotoku. a njihovim ispuštanjem u većim količinama na zemljište. rezistentne organske materije. nutrijenti (azot. visok 3. odnosno.

koji biva potpuno definisan tek kada je. jer meka voda smanjuje potrošnju deterdženta i štiti mašinu. jer je merilo količine rastvorenih supstanci u vodi. Da bi se rezultati odreĎivanja kvaliteta različitih voda mogli meĎusobom porediti. IZBOR POSTUPAKA ZA ANALIZU VODE IzmeĎu postupaka koji se primenjuju za analizu pojedinih sastojaka nezagaĎene (podzemne. nakon pažljivog proučavanja raspoloživih analitičkih postupaka i metoda. pored spoznavanja primesa. uvedene su tzv. da bi rezultati odreĎivanja bili stvarni pokazatelji kvaliteta date vode. jer trebamo imati na umu da će to završiti ili u postrojenju za prečišćavanje otpadnih voda ili u vodotoku (što je kod nas češći slučaj) Koristiti prirodna Ďubriva ujesto veštačkih Ne odlagati otpad u blizini izvorišta pitke vode i vodotoka Ne seći šume u blizini izvorišta Kontrolisati eroziju tla na vlastitom imanju sadnjom biljnog pokrivača i stabilizacijom područja sklonog erozijama Ne odlagati staro motorno ulje u blizini vodnih resursa (jedan litar ulja zagadi preko milion litara vode) Pažljivo odlagati baterije. čuvanja i pripreme uzorka za analizu. koja pokriva dosta širok opseg koncentracija. a za otpadne vode iz tekstilne industrije i perionica važno je odrediti sadržili deterdžente. što se nekada poistovećivalo 6 sa ppm (što predstavlja lg u 10 g). rekreaciju i drugo.ZAŠTITA VODE Svaki pojedinac može dati doprinos u zaštiti voda ako samo malo promijeni svoje ustaljene navike:            Racionalno koristiti vodu Sprečiti nastajanje velikih količina otpadnih voda na samom izvoru Koristiti biorazgradive deterdžente jer na taj način pomažemo biološku razgradnju Koristiti omekšivač vode umesto omekšivača za rublje. navodnjavanje zemljišta. na primer. jonskom izmenom ili ekstrakcijom omogućava primenu mnogih postupaka i kada je koncentracija u vodi manja od granice odreĎivanja. od posebnog značaja je odreĎivanje biohemijske i hemijske potrošnje kiseonika. MeĎutim. znatno razlikuje od 1000 mg/dm . odnosno sastojci. Za zagaĎene vode koje sadrže otpadne organske supstance koje troše kiseonik. Suvi ostatak se odreĎuje kod svih voda. snabdevanje industrije. za odreĎivanje mnogih metala. naročito 3 otpadnih voda. održavanje zdravog akvatičnog života. Kada se radi o vodi za piće. odnosno maksimalno dozvoljene koncentracije (MDK) supstanci razlikuju u zavisnosti od namene vode. razumljivo je da se zahtevi za količinu pojedinih supstanci. Kod industrijskih otpadnih voda odreĎuju se pre svega oni parametri.. jer se gustina mnogih. a nastale otpadne vode su prihvatljivije za vodotoke. Tako se. Voditi računa o tome šta bacamo u kanalizaciju. jedna cinkovana baterija može zagaditi od 5-30 m3 vode. Koji pokazatelji kvaliteta će biti odreĎivani zavisi pre svega od buduće namene vode. Danas se ppm uglavnom ne koristi. kod svakodnevnih analiza ispitivanja treba ograničiti na sastojke koji utiču na odreĎenu namenu vode. od izuzetnog značaja je i postupak uzimanja. standardne metode analize voda. pregledom vode iz novih zahvata i pregledom na osnovu higijensko-epidemioloških 11 . Prema tome. mogućnost koncentrisanja isparavanjem. poznata i buduća namena te vode. Radi uštede vremena i sredstava. jedna 3 kadmijska baterija može zagaditi od 3000-15 000 m vode a samo jedna merkurijeva baterija 3 može zagaditi do 30000 m vode KVALITET I KONTROLA KVALITETA VODE Kvalitet vode je relativan pojam. Imajući ovo u vidu. Obim ispitivanja vode zavisi od prirode vode i svrhe za koju je namenjena. koji su karakteristični za datu industriju. Nemaju svi sastojci vode isti značaj za ispitivanje voda. koristi atomska apsorpciona spektrofotometrija. kvalitet vode se može definisati kao podobnost vode za odreĎenu upotrebu: snabdevanje ljudi ili životinja. površinske i prečišćene) i zagaĎene vode najčešće ne postoji razlika. higijenska ispravnost se utvrĎuje: osnovnim i periodičnim pregledom. Sastav prirodnih i otpadnih voda se najčešće izražava u mg/dm3. TakoĎe.

iz otpadnih voda. vrši se godišnje. dospevši u prirodne vode. uticaja na živi svet.organske zagaĎujuće supstance sa specifičnim otrovnim (toksičnim) dejstvima. u šta spadaju suspenzije. Na osnovu prirode. Najdetaljnije se analizira voda iz novih zahvata.radioaktivne. male bakterije i drugo. Potencijalno najveću opasnost predstavljaju različite hemijske supstance koje dospevaju u vodu kao posledica primene „prljavih" industrijskih procesa. organskog ili neorganskog porekla. Izvori zagaĎujućih supstanci u vodi su praktično sve aktivnosti čoveka u kojima on koristi vodu.nerastvorljive. koji obuhvataju različite radioaktivne izotope. POJAM. koje su u vodi prisutne u obliku molekula ili jona. jer se tokom razgradnje ovih supstanci troši rastvoreni kiseonik. Za vreme raspusta pregled se vrši na 15 dana pre početka nastave. sa izuzetkom mikroorganizama. uticaja na zdravlje ljudi i dr. Pregled vode iz arteških bunara i drugih objekata za javno snabdevanje stanovništva vodom za piće.indikacija da je došlo ili da može doći do zagaĎenja vode. . imajući u vidu da su ovi pregledi najčešći. Prilikom svakog pregleda vode iz vodovoda uzorci vode se uzimaju: 1. odnosno podložne su taloženju (sedimentaciji). emulzije i mikroorganizmi. a najmanje analiza je uključeno u osnovne preglede. polutanti se mogu podeliti na: . otpadnih gasova ili čvrstih otpadaka industrijske proizvodnje. polutanti se mogu podeliti na: . a broj tačaka se odreĎuje zavisno od broja sta-novnika. osobine ili integritet. obrazuju u vodi nestabilne sisteme. u koje spadaju 12 . ove zagaĎujuće supstance dovode do promene fizičko-hemijskih svojstava vode i trovanja vodenih organizama. koji obuhvataju hemijske supstance koje se nalaze u vo-di. . ZagaĎujuće supstance se mogu podeliti i na osnovu dejstva na reke i druge vode: .organske zagaĎujuće supstance bez specifičnog otrovnog (toksičnog) dejstva. Na osnovu veličine čestica. U objektima za rekreativnu nastavu. 2. prema broju stanovnika koji se snabdevaju iz svakog takvog objekta i prema vrsti objekta.neorganske zagaĎujuće supstance sa specifičnim otrovnim (toksičnim) dejstvima.koloidno dispergovane. čija priroda i koncentracije odreĎuju kvalitet vode. virusi. i ona obuhvata odreĎivanje preko 50 pokazatelja kvaliteta.biološke. Kada koncentracije prisutnih primesa dostignu vrednosti koje su neprihvatljive s obzirom na predviĎenu namenu date vode. amonijak i metan. što je razumljivo. koloidno dispergovanom ili rastvorenom obliku. iz vodovodne mreže. u šta spadaju sve zagaĎujuće supstance. iz rezervoara vode za piće.VRSTE I KLASIFIKACIJA ZAGAĐUJUĆIH SUPSTANCI Voda predstavlja smešu hemijski čiste vode i niza primesa. u šta spadaju čestice gline.neorganske zagaĎujuće supstance bez specifičnog otrovnog (toksičnog) dejstva. Higijenska ispravnost vode iz vodovoda za javno snabdevanje stanovništva vodom za piće i iz sopstvenih objekata organizacija koje proizvode ili preraĎuju namirnice na industrijski način utvrĎuje se sistematskim vršenjem osnovnih i periodičnih pregleda sirove vode u jednakim razmacima u toku meseca. odnosno godine. ukoliko ne postoje vodovodni sistemi. one postaju zagaĎujuće supstance (polutanti). . najbrojniji predstavnici ove grupe zagaĎujućih supstanci su otpadni materijali prehrambene industrije. u nerastvorljivom. ZagaĎujuće supstance u vodi remete njen prirodni sastav. u ovu grupu spadaju uglavnom suspendovane mineralne supstance. ove primese. ali negativno utiču na vode. . U objektima za snabdevanje vodom obrazovno-vaspitnih organizacija vrše se u toku školske godine četiri osnovna pregleda vode za piće. odnosno dolazi u dodir sa njom. a u nekim slučajevima nastaju i otrovni gasovi: sumporvodonik. koji obuhvataju različite patogene mikroorganizme i . . ZagaĎujuće supstance u vodi se mogu podeliti na osnovu različitih parametara: veličine čestica. odmor dece i omladine i u omladinskim naseljima vrše se četiri osnovna i dva periodična pregleda za vreme korišćenja objekata. odnosno mogućnost direktnog korišćenja date vode za odreĎenu namenu. koji ne sadrže toksične supstance.hemijske. prirode zagaĎujućih supstanci. tj. . visokomolekularna jedinjenja. iz svakog izvorišta. 3.rastvorene.

5 10. koja obuhvata vode koje se mogu iskorišćavati ili upotrebljavati za sportove na vodi. van graničnih tokova i tokova presečenih granicom Republike Srbije dele se na podklase i to: .3 61. filtracija. adsorpcija na aktivnom uglju i dezinfekcija ozonom ili hlorom).Milorad Jovičić.vode koje se u prirodnom stanju. . za gajenje drugih vrsta riba (ciprinidae). VK stanje . TABELA 3.8-8.DrNebojša Veljković.2 13 . dezinfekcija) mogu koristiti za piće i u prehrambenoj industriji. za gajenje manje plemenitih vrsta riba i za pojenje stoke. Analiza kvaliteta vode metodom Water Quality Index (WQI) (Izvor: STANJE ZAGAĐENOSTI VODA SRBIJE.kontrole uspešnosti svih preduzetih mera zaštite koje imaju za cilj sprečavanje pogoršanja stanja i postepeno poboljšanje i obnove svih površinskih vodotoka. filtracija.za gajenje plemenitih vrsta riba {salmonidae). KLASIFIKACIJA VODA Klasifikacija i kategorizacija vodotka vrši se radi: .4 77.01 100 200000 37. a posle uobičajenih metoda obrade i u industriji. dipl.vrednost MDK MDK MDK MDK (jedinica mere) I klasa II klasa III klasa IV klasa Zasićenost kiseonikom ( %) BPK5 (mg/l) Amonijum (mg/l) pH vrednost Ukupni azot (mg/l) Ortofosfati (mg/l) Suspendovne materije(mg/l) Temperatura ( oC) Elektroprovodljivost (μS/cm) E.0 0. Da bi se takve vode mogle koristiti za piće. polihlorovani bifenili.Coli (MPN u 1000 ml) Σqi x wi = WQI 18 15 12 9 8 8 7 5 6 12 100 90-105 2 0.0 0.vode koje se mogu upotrebljavati za pojedine namene samo posle odgovarajuće obrade. ili koje se uz uobičajene metode obrade (koagulacija. graĎ. vode se razvrstavaju u četiri klase: I klasa .5 50-75 115-125 7 0.01 30 100000 71. a površinske vode . dipl.podklasa IIa. zagaĎujuće supstance se mogu podeliti na: otrovne (toksične). teratogene i mutagene.1 6.8-8.1-38.odreĎivanja pogodnosti kvaliteta voda vodotoka za postojeću i planiranu upotrebu.podklasa IIb. inž. inž.1 6. nafta i naftni derivati.4 75-90 105-115 4 0. Vode klase II.3-85.0 0.. . osim u prehrambenoj industriji.usklaĎivanja i uporedivosti ocene stepena antropogenih zagaĎujućih uticaja na ekološku funkciju vode.5 10. Prema nameni i stepenu čistoće.vode koje se mogu upotrebljavati u prirodnom stanju za kupanje. rekreaciju graĎana. koja obuhvata vode koje se uz normalne postupke obrade (koagulacija. potrebna je intenzivna fizička i hemijska obrada sa produženom dezinfekcijom (koagulacija.vode koje se mogu koristiti za navodnjavanje. kancerogene. Uredbom o klasifikaciji voda. .976. dezinfekcija) mogu upotrebljavati za snabdevanje naselja vodom za piće i u prehrambenoj industriji. .stanje van klase.5 6-9 15.uspostavljanja ciljeva kvaliteta za svaki region ili deo rečnog sliva posebno.0 0. III klasa . filtracija. graĎ.) Parametri Max. pes-ticidi i dr.5 6-9 15.01 80 200000 48. flokulacija. uz eventualnu dezinfekciju mogu upotrebljavati za piće i u prehrambenoj industriji.8- 30-50 125-130 20 0. za sportove na vodi.raznovrsne organske supstance: fenoli.357. U zavisnosti od efektra na zdravlje ljudi. II klasa . IV klasa .005 10 2000 84.

Jedna ili više osnovnih linija obrade. Posebni zahtevi se postvljaju za kvalitet vode koja se koristi u energetskim postrojenjima (parni kotlovi) i ureĎajima za prenos toplote (zagrevanje i hlaĎenje). Takva izvorišta su bunari (površinski ili arteški) ili površinske vode (reke. TEHNOLOŠKI POSTUPCI. To zanači da. ispunjava zahteve većine prehrambenih tehnologija. kanali. Za to se koriste postupci i ureĎaji za uklanjanje nepoželjnih komponenti (zagaĎujućih supstanci) koje mogu štetno delovati na ljudsko zdravlje kada je u pitanju voda za piće. to su: proceĎivanje. upravna zgrada itd. MeĎutim. 3.. razlaganje zagaĎujućih supstanci hemijskom oksidacijom ili redukcijom i biološka razgradnja. S obzirom na zakonske propise o zaštiti životne sredine. Vode iz ovih izvorišta retko ispunjavaju zahteve industrije. Radi uspešnog funkcionisanja. linija za uklanjanje nerastvornih taložnih supstanci. ako se odreĎeni pogon snabdeva vodom iz javne (gradske) vodovodne mreže. Procesi . a da se pri tome ne menja njihov hemijski sastav. jezera ili vodoakumulacije). odnosno celovito prečišćavanje vode do željenog stepena. Načelno. primarna linija prerade. Još je složeniji problem kad su u pitanju otpadne vode industrijskih pogona. kao. tercijarna linija prerade. čine sistem za obradu (preradu) vode. a često ni oblik. pomoću kojih se ostvaruje krajnji cilj obrade. preliminarna linija prerade. takvu vodu nije potrebno dodatno obraĎivati. Na osnovu tih podataka se vrši izbor procesa i operacija pomoću kojih se iz vode mogu ukloniti nepoželjni sastojci. jer sadrži štetne i nepoželjne supstance pa se mora podvrgavati postupcima prečišćavanja. pojedine hemijske tehnologije postavljaju i dodatne zahteve u pogledu kvaliteta vode. otpadne vode se pre ispuštanja u prijemnike moraju prečistiti do odreĎenog stepena. magacini roba. to su različiti hemijski i biološki procesi. sekundarna linija prerade i 4. pa se u takvom slučaju i voda iz vodovodne mreže mora dodatno preraĎivati.njima se prisutne zagaĎujuće supstance uklanjaju iz vode. linija za uklanjanje organskih biorazgradivih ili bionerazgradivih supstanci itd. Vrste postupaka koji će se koristiti zavise od kvaliteta vode na izvorištu i zahteva-nog kvaliteta pripremljene vode. Operacije . linija za uklanjanje neorganskih supstanci. na primer. filtracija i gravitaciono taloženje. u sistem za preradu vode je ukomponovano u postrojenje sa nizom pomoćnih objekata.njima se prisutne zagaĎujuće supstance uklanjaju iz vode i pri tome se menja njihov hemijski sastav.LINIJE I SISTEMI ZA PRERADU VODE Projektovanje tehnološkog postupka prerade vode počinje utvrĎivanjem razlike izmeĎu hemijskog sastava vode koja se obraĎuje (voda iz izvorišta ili otpadna voda) i kvaliteta vode koji zahteva njena primena ili ispuštanje u prirodne prijemnike. Razlikuju se četiri linije prerade vode: 1. sa manjim izuzecima. kao što su energana. Znatno je složenija situacija kada se industrijski objekti snabdevaju vodom iz vlastitog izvorišta. Svaka linija obrade u okviru sistema za obradu vode služi za uklanjanje zagaĎenja slične prirode.PRINCIPI PRERADE VODE Voda iz prirodnih izvorišta svojim kvalitetom retko ispunjava zahteve primene. 14 . To se odnosi i na supstance koje zagaĎuju životnu sredinu kada su u pitanju otpadne vode. Liniju prerade čine pojedinačni ili više meĎusobno povezanih procesa i operacija pomoću kojih se iz vode mogu ukloniti prisutne nepoželjne supstance koje imaju slične hemijske ili fizičkohemijske osobine. ili ometaju tehnološki proces dobijanja kvalitetnog pro-izvoda kada je u pitanju voda koja se koristi u industriji. 2. pa se moraju podvrgavati manje ili više složenim postupcima prerade. npr. voda iz vodovodne mreže koja ima kvalitet vode za piće.

jer pored linije za uklanjanje grubog materijala (sita i rešetke). 6 Rešetke i sita. III IV Postrojenja za preradu vode III i IV klase su znatno složenija. sadrži dodatne procese i operacije. flokulacijom. i neorganskih supstanci(gvožćemangan. peščana filtracija Primenjuje se ako voda sadrži suspendovane ikolo.filtracija. list SFRJ33/87 i 13/61). . filtracija i dezinfekcija Primenjuje se ako voda sadrži veću količinu suspendovanih i koloidno dispergovanih supstanci. koje se mogu ukloniti filtracijom. planktone itd. I 2 Filtracija i dezinfekcija Primenjuje se kod voda koje sadrže samo suspendovane supstance u koncentraciji do 10 mg/dm3. linije za uklanjanje suspendovanog i koloidno dispergovanog materjala. Republike Srpske (Sl. adsorpcija i kiseline). zavisno od stepena zagaćenosti i vrste zagaćenja. NEORGANSKE MATERIJE U VODI ZA PIĆE U tabeli 5 su prikazane maksimalno dopuštene koncentracija neorganskih materija u vodi za piće u Direktivi EU o vodi za piće (98/83/EC). Koristi se kod prerade površinskih voda koje pored suspendovanih i koloidno rastvorenih supstanci sadrže i biološko zagaćenje (alge. Postrojenje za preradu vode II klase. taloženjem i filtracijom i dezinfekciju. prethodnih linija. uklanjanja prisutnih organskih supstanci(huminske i fulvo oksidacija. TABELA 4.Postrojenja za preradu vode. taloženje. Republike Hrvatske (N.idno 3 i dezinfekcija dispergovane supstance u količini do40 mg/dm . Smernicama SZO i jugoslovenskom Pravilniku o higijenskoj ispravnosti vode za piće (Sl. Vrsta i broj linija prerade zavisi od kvaliteta (klase) sirove vode. pored koagulacija. II klase (površinske vode reka. Od neorganskih materija potrebno je apostrofirati elemente i jedinjenja za koje je utvrĎeno u proteklom periodu da imaju značajniji uticaj na 15 . Primenjuje se kod površinskih voda. II 3 Koagulacija. radi Adsorpcija.TEHNOLOŠKE LINIJE ZA PRERADU VODE ZA PIĆE Za preradu vode do kvaliteta vode za piće koriste se različiti postupci. Novine RH 182/2004). jezera i vodoakumulacija) sadrže liniju za uklanjanje koloidno dispergovanih supstanci koagulacijom. taloženje.). vesnik RM 54/2004).oksidacija. 5 Rešetke i sita. 4 Koagulacija. . Postrojenje za preradu vode I klase.arsen. Procesi i operacije razvrstani su po redosledu prerade u tehnolo-ške linije prerade vode (tabela 4). koagulacija. sadrže i liniju za uklanjanje rastvorenih organskih i neorganskih supstanci. peščana filtracija i dezinf. jer je potrebna samo dezinfekcija vode. dezinfekcija amonijum jon). .Iz podataka u tabeli 6. glasnik RS 40/2003) i Pravlnik SFRJ koji važi u Federaciji Bosne i Hercegovine (Sl.taloženje.Tehnološke linije obrade vode pojedinih klasa(Izvor: Pravilnik o higijenskoj ispravnosti vode) Klasa vode Postupci Primena tehnoloških linija I 1 Dezinfekcija Primenjuje se kod voda koje ispunjavaju uslove standarda kvaliteta vode zapiće (kod pojedinih bunara i izvora).2 može se videti da je najjednostavnija prerada vode I klase (neke bunarske vode i prirodni izvori)./ist SRI 42/98). Većina Pravilnika koji su novijeg datuma su prihvatila u potpunosti podatke iz Direktive Evropske Unije o vodi za piće i/ili preporuke Smemica SZO. kada prerada. a u tabeli 2 su prikazane maksimalno dopuštene koncentracije neorganskih materija u vodi za piće u Pravlnicima nekih zemalja u okruženju Republike Makedonije (Sl.

ukupni Hloridi Kadmijum Kalcijum Kalijum Magnezijum Mangan Molibden Natrijum Nikl Nitrati Nitriti Olovo Selen Uran Ziva mere mg/l mg/l mg/l mg/l mg/l mg/l mg/l mg/l mg/l mg/l mg/l mg/l mg/l mg/l mg/l mg/l mg/l mg/l mg/l mg/l mg/l mg/l mg/l mg/l mg/l (98/83/EC) 0. ako su prisutni u većoj količini.2 50 200 3 200 12 50 0. često je bolje sprovesti popravljanje stanja kvaliteta vode u izvorištu.zdravlje. u Smemicama SZO slovom (P) i rimskim ciframa. posebno kod hrane za decu. br. kao i azotne materije (nitrati i nitriti).7 0. UporeĎivanjem prikazanih vrednosti za pojedine parametre utvrĎeno je da je Pravilnik SRJ strožiji u odnosu na Direktive EU. U situacijama gde kratkoročno izlaganje ne predstavlja opasnost po zdravlje. ili otpadnom vodom ili drugim organskim otpadom koji dospeva u površinsku ili 16 .44/99)) Supstanca Jedinica Direktive EU Smernice Pravilnik SRJ Amonijak Antimon Arsen Bakar Barijum Bor Cijanidi Cink Fluoridi Hrom. ukazuje da su u većini slučajeva prihvaćene norme Direktive EU o vodi za piće. pri tom vodeći računa da kod onih parametara koji nemaju bitan uticaj na zdravlje da se prihvate liberalnije norme kako bi jeftinije i jednostavnije tehnologije mogle da obezbede traženi i potrebni kvalitet vode za piće.5 (P) 50 250 3 (Sl.03b 10 10 1 0. Nitrati se mogu povećati prevelikom primenom Ďubriva. uključujući uran i selen. hlorida i nitrita.listSRJ. TakoĎe arsen se može prirodno pojaviti i dovesti do značajnog rizika od raka.v 1 Pimedbe u Direktivama EU su navedene arapskim ciframa. mogu proizvesti brigu po zdravlje. arsen.-V 70 3 IV 1. a u nekim slučajevima do fluoroze. Smernice SZO u sledećim slučajevima: amonijaka. olovo.5(P.3 50 3 1.5 20 10(P) 21 0.7 0. Izlaganje visokim koncentracijama fluorida. koji su novijeg datuma.5 5 10 21 11 50 1. Najdoslednija transpozicija Direktive je uraĎena u Republici Hrvatskoj. a to su: antimon. Prisustvo nitrata i nitrita u vodi se povezuje sa methemoglobinemijom.4' 70 200 (P) 20 50" 3" 0 2(P)''" 10 10 ] 5 (P).la 3 10 2 0. može dovesti do zatamnjenja zuba.52 10 10 1 u 0.05b 70 150 20 50 0. Sve zemlje u okruženju kao i Republika Srbija su saglasno svojim potrebama definisale maksimalno dopuštene koncentracije za niz drugih parametara koji nisu definisani Direktivom EU. nego instalisati skupa postrojenja za uklanjanje hemijskih komponenti. Smernicama SZO i Pravilniku SRJ(Izvor: Pravilnik o higijenskoj ispravnosti vode(Sl. a Pravilnik SRJ (abecedom).list 42/98) 0.Poređenje vrednosti maksimalno dopuštenih koncentracija neorganskih materija u vodi za piće u Direktivi EU.42/98. Tabela 5. kadmijum i živa.5 50 250 5 SZO 1. Analiza Pravilnika bivših republika SFRJ.05 200 20 502 0. Vrednosti ovih parametara trebalo bi kritički razmotriti i usvojiti one vrednosti koje obezbeĎuju bolji kvalitet vode za piće. Ostale hemijske materije koje se prirodno pojavljuju. U odnosu na Direktive EU Pravilnik je strožiju u slučaju bora i kadmijuma.

ukus. Prikaz toksičnosti ovih elemenata je dat u posebnom poglavlju ove monografije. Smernicama SZO i Pravilniku SRJ. da mora da postoji saglasnost izmeĎu kvaliteta vode i izbora materijala koji se koristi za njen transport. što izaziva negativne neurološke efekte. Republike Hrvatske (N Novine RH 182/2004) i Pravilniku bivše SFRJ (Sl. MeĎutim. Jedna od mera za smanjenje koncentracije bora mogla bi da bude promena sastava deterdženata.izgled X1 nenormalnih TCU platinske skale promena Miris i ukus Prihvatljiva i bez — Bez treba da bude nenormalnih prihvatljiv promena hp Mutnoća Prihvatljiva i bez 5 NTU 1 NTU' izgled nenormalnih promena 17 . načina pripreme i od toga da li dolazi do nekog hemijskog ili biološkog procesa u sistemu vodovoda. radi preglednosti su date u prethodnim tabelama za neorganske materije ili kod sredstava za koagulaciju i flokulaciju.podzemnu vodu. primedbe potrošača (98/83/EC) list 42/98) SZO X. Kada je u pitanju rastvoreni kiseonik nema preporučene koncentracije rastvorenog kiseonika koja bi se zasnivala na uticaju na zdravlje. Republike Srpske (Sl. Maksimalno dopuštena koncentracija za bor može izazvati neke probleme sa tehničkog i ekonomskog aspekta. U oblastima u kojima je koncentracija bora u vodi prirodno visoka. vesnik RM 57/2004). do zamene olovnih cevi. flzičko-hemijske i hemijske osobine vode zapiče koje mogu izazvati primedbe potrošača u Direktivama EU. Smanjenje koncentracije rastvorenog kiseonika u vodi može da dovede do mikrobiološke redukcije nitrata do nitrita i sulfata do sulfida što stvara probleme sa mirisom. Bakar se naširoko koristi u kućnim vodovodnim instalacijama. jedino praktično rešenje moglo bi da bude mešanje voda. br42/98. U tabelI 5 prikazani su parametari kvaliteta vode i supstanci u vodi koji mogu izazvati primedbe potrošača u Direktivama EU (98/83/EC). i uspešan postupak za privremenu kontrolu. Rastvaranje olova teži da bude najveće u vodi sa niskim pH i malim alkalitetom. Poredenje vrednosti za fizičke. tendencija ka stvaranju kamenca). Tabela 5. Direktive EU ne definišu temperaturu. da zamena legura sa olovom legurama sa antimonom može u budućnosti biti značajan izvor antimona u vodi. već samo opisnu preporuku. SUPSTANCE U VODI I PARAMETRI KVALITETA VODE ZA PICE KOJI MOGU IZAZVATI PRIMEDBE POTROŠAČA Značajan aspekt kvaliteta vode predstavljaju supstance u vodi i parametri kvaliteta vode koji utiču na upotrebnu vrednost vode (organoleptičke karakteristike na prvom mestu. Posebno u oblastima sa agresivnim ili kiselim vodama. U tabelama nisu prikazane neke vrednosti za neorganske materije koje mogu da izazovu primedbe potrošača. Pravilniku SRJ (Sl. RS. miris. njenog sastava.44/99)) Parametar/ Supstanca Vrednosti na kojima se javljaju primedbe potrošača Razlozi za Direktive EU Smernice Pravilnik SRJ (Sl. TakoĎe. Smernicama SZO.(Izvor: Pravilnik o higijenskoj ispravnosti vode(Sl. njihove vrednosti. Direktive EU su u parametre kvaliteta vode uvrstile provodljivost. Najbolja saglasnost sa Direktivama EU je postignuta u Pravilniku Republike Hrvatske. jasno je. list SFRJ 33/87 i 13/91). dok Smernice SZO i Pravilnici SRJ. jer još uvek ne postoji potpuno razvijena tehnologija obrade. Pravilniku Republike Makedonije (Sl. list SRJ 42/98). koncentraciju jona vodonika i oksidabilnost. Smanjenje koncentracije kiseonika može takoĎe uticati i na povećanje koncentracije dvovalentnog gvožĎa u vodi. X A Boja Prihvatljiva i bez 15 10 stepeni kobalt. list RS 40/2003). a to se odnosi na sve ostale materijale koji se koriste u kućnim vodovodnim instalacijama. ali nije navedena vrednost).list SRJ. mutnoća) date su opisno. dok ih u Smernicama SZO nema (sem pH. U Direktivama EU vrednosti glavnih parametara kojima se definišu organoleptičke karakteristike vode (boja. Koncentracija rastvorenog kiseonika u vodi zavisi od temperature vode. RM i RH navode vrednosti za boju i mutnoću. ali i korozivnost vode.5.0-8. Smanjenje koncentracije arsena i antimona zahtevaće nove investicije za obradu vode u onim oblastima gde se oni javljaju. a Smernice SZO ne navode vrednost temperature. je održavanje pH u opsegu 8. treba istaći. upotreba olovnih cevi može rezultirati povećanim količinama olova u pijaćoj vodi.

korozija miris i ukus 250 bez nenormalnih promena 250 0. encefalopatski sindrom je takoĎe povezan sa aluminijumom kao etiološkim agensom. posebno kalcijuma. Velike oralne doze aluminijuma. Dokazana je otrovnost pri koncentraciji u vodi za piće od 0. otrova i medicini. Preporučeni unos bora još nije odreĎen. mogu dovesti do iritacije gastrointestinalnog trakta. Postoje mnogi regioni gde je arsen prisutan u izvorima pijaće vode. Mora se uzeti u obzir da je ljudsko telo stalno izloženo aluminijumu zbog nalaženja ovog elementa u prirodi.15-0. kancerogeni i teratogeni uticaji su dale negativne rezultate. Visoke koncentracije aluminijuma su naĎene u odreĎenim regionima mozga bolesnika koji su umrli od Alchajmerove bolesti.25 mg/1 (De Žuane. Ciljni organi na kojima se prati izloženost ljudi arsenii su koža.Koncentracija jona vodonika (pH) Oksidabilnost Provodljivost(uS/cm. godine (JVHO.01 mg/1 na bazi brige o zdravlju ljudi. Hronično trovanje stanovništva. 0. 0. 2004). Arsen Korišćen je u pirotehnici. ali nekoliko arsenita ie rastvorno. ipak. najčešće podzemne vode. arsen se deponuje u jetri. Otrovan je za ljude u količini od 100mg i više (letalna doza je 130 mg). mučninom ili povraćanjem. polineuritisom ("arsenski polineuritis").0 mg/1. sapuna i deterdženata.5 - 6.05 250 Bez' m NEORGANSKI PARAMETRI KVALITETA VODE ZA PIĆE Aluminijum Smatra se da aluminijum nije toksičan. industriji stakla. Akumulacija u organizmu treba da raste progresivno pri iiiskom nivou unosa. ali još nije potpuno jasan njegov metaholizam. pesticidi i topioničke operacije^. bešika i organi čula vida.10. insekticida. ili usled industrijske aktivnosti (industrijski otpad. SZO je privremenu preporučenu vrednost za arsen postavila 1993. Bor Bor se uglavnom koristi u industriji stakala. koje koristi vodu za piće kontaminiranu arsenom.21 mg/1. Kod hroničnih pacijenata na dijalizi. dok se u poslednje vreme koristi za proizvodnju tranzistora i lasera. 1997). keramike. i može imati koristan uticaj na kalcifikaciju kostiju i njihovo održavanje. Arsen je poznat po svojoj toksičnosti. °C Rastvoreni kiseonik (% saturacije) Sulfati Vodoniksulfid Ukupni organski ugljenik (mg/1) –TOC >6. Ista vrednost je zadržana u Smernicama iz 2004. Dugogodišnja izloženost boru. gemtalni organi. slezini. Nakon resorpcije. bubrezima.5 do8J (mg KMn04//) do 1000 Temperatura izvorišta 50 k nizak pH: korozija visok pH: sapunast osećaj 5(mg 02/l) 2500 treba da bude prihvatljiva posredni efekti ukus. bornoj kiselini ili solima bora dovode do hroničnog trovanja koja se manifestuju gubitkom apetita.5 i <9.05. boja.15. dok se pokazao bezbednim u koncentracijama od 0. Postoje neki dokazi da unos bora kroz uobičajenu ishranu može da utiče na metabolizam i iskorišćenje drugih nutrijenata.8-8. godine na praktičan kvantifikacioni limit od 0.na20 °C) Temperatura.4 do 10. u povišenim koncentracijama. manifestuje se hiperpigmentacijom kože hiperkeratozom. kao i u opsegu od 0. Studije sprovedene ni vitro ili na životinjiama da bi se ispitali mutageni. Arsen je nerastvoran u vodi. pluća. Očekuje se veći sadržaj arsena u podzemnoj nego u površinskoj vodi usled prirodnih procesa (zbog prisustva arsena u geološkim materijalima). a naročito u keratinskim tkivima. Arsen u pijaćoj vodi ima značajan uticaj na zdravlje i prioritetan je za praćenje u izvorištima. 0. Preporučena vrednost je odredena privremeno zbog naučne neizvesnosti o aktivnom riziku pri niskim koncentracijama (1-10 ug/1) i praktičnih teškoća u uklanjanju arsena iz pijaće vode. U 18 .

bubrege i respiratorne organe uz krvarenje. ali industrijsko zagaĎenje. Hrom se uglavnom apsorbuje kroz gastrointestinalni trakt i u stanju je da proĎe i kroz ćelijsku membranu. Hrom Hrom je široko rasprostranjen u kori. plastike.005 mg/1. godine (RMCL). Šestovalentni hrom ima štetan uticaj na jetru. i pola. Vrednost od 0. 1980..05 mg/1. Koristi se za hromiranje. kao i iz nekih cevovoda. hipertenzija i anemija). USEPA nije identifikovala štetne efekte prouzrokovane cinkom i nije propisala ni primarne ni sekundarne standarde. (važiod 1992. Hrom se prirodno nalazi u vodi za piće.2 mg dnevno. 2004). U prvom izdanju Smernica za kvalitet vode za piće iz 1984. kozmetike. SZO u meĎunarodnim standardima za pijaću vodu iz 1958. Ista vrednost je zadržana u Smernicama iz 2004. Prema preporuci EU i po našem Pravilniku o higijenskoj ispravnosti vode za piće granična vrednost za 19 . Na osnovu istraživanja je evidentirano da su kadmijum i njegova jedinjenja. ali ne i fatalan. list SR. u jegurama čelika. a 1989. kancerogena. Ista vrednost je zadržana u Smernicama iz 2004. SMCL od 5 mg/1. Cink Koristi se u galvanizaciji..005 mg/1.godine. a donosi 1991. dok u vodi iz česme mogu biti znatno veće zbog rastvaranja cinka iz cevi.0 mg/1.Privremena preporučena vrednost za ukupni hrom iznosi 0. fotografskoj i industriji stakla. može da doprinese visokim koncentracijama i do 50 g/1.5g kalijum-dihromata. Konzumiranje vode za piće koja sadrži do 20 mg/1 cinka nije pokazalo štetne efekte Opor ukus se može pojaviti pri koncentraciiama višim od 20 . Dnevni unos ishranom preporučen od strane SZO je 4-10 mg/dan zavisno od godina. preporučena vrednost je 0.J. Preporučena vrednost je snižena na 0.). za pripremu boja.Normalni dnevni unos kod ljudi je 10-15 mg/dan.g/1. posebno iz oblasti sa rudnicima cinka. nisu sprovedena dodatna ispitivanja od strane zdravstvenih institucija . Prema preporuci EU granična vrednost za cink nije propisana. sugeriše da koncentracija cinka preko 15 mg/1 može značajno pokvariti pitkost vode. Toksična doza za čoveka je 0. što je potvrdila 1991.većini zemalja se očekuje koncentracija bora u vodi za piće od 0. koja se u organizam unose inhalacijom. a nisu primećeni neželjeni efekti pri 0. a po našem Pravilniku o higijenskoj ispravnosti vode za piće iznosi 3mg/l. Kadmijum Kod ljudi se javlja muka i povraćanje pri koncentraciji od 15 mg/1.0. podnih prekrivača.01-0. predlaže i USEPA 1985. godine. u legurama sa niklom. jer ga ima u zemljinoj kori 10-200 ppm. okside i sulfide. električne opreme i drugih proizvoda.0032 mg/1 1993.05 mg/1. Kadmijum se primarno akumulira u bubrezima i ima dugo biološko vreme poluraspada od 10-35 godina (bubrežna disfunkcija.1 . Količine cinka u površinskoj i podzemnoj vodi se kreću oko 0. godine (WHO. godine USEPA je preporučila MCL od 5.Kadmijum se u organizam najviše unosi hranom. (MCLG i MCL). S obzirom da cink pri niskom nivou (ispod 20 mg/j) nema štetnih psihoioških uticaja na ljude I naĎen ne samo u niskim koncentraciiama u vodi za piće. zatim udahnutim vazduhom. iako su nalažene i koncentracje preko 120 u. Cink je esencijalni element u tragovima. Kontaminacija pijaće vode može nastati zbog nečistoće pocinkovanih ili galvanizovanih cevi i limova. 42/98) granična vrednost za ukupan hrom je 50 ug/1. proizvoda od gume. Ukupna koncentracija hroma u pijaćoj vodi je obično manja od 2 ug/1. Prema preporuci EU (Directive 98/83/EC) i po našem Pravilmku o higijenskoj ispravnosti vode za piće (SI.05 mg/1. lekova. 1989.3 mg/l. baterija. industrijskih pperacija i ocednih voda sa deponija. Mala rastvorljivost u vodi karakteristična je za karbonate. nužno. Trovalentni hrom je esencijalan pri unosu od 0. bakrom. manganom i drugim metalima. Ukupan hrom se definiše zbog teškoća pri analiziraniu samo Cr(VI). Pijaća voda sa preko 3 mg/1 cinka može biti neprihvatljiva za potrošače. što doprinosi niskoj koncentraciji u prirodnim vodama. dermatitis i rane kože pri hroničnoj i subhroničnoj izloženosti. Veoma je otrovan. sapuna. U izvorišta vode može da dospe usled rudarenja. kao korozioni inhibitor u tekstilnoj.30 mg/1. a vodom za piće. godine na bazi privremenog nedeljnog unosa. tekstila.

nije propisan maksimalni nivo zagaĎenja izuzev u Rusiji. respektivno. stakla. fetusi u materici i trudne žene. natrijum-fosfat. omotače kablova. Jedinjenja natrijuma se koriste u industriji papira.150 mg/l. Nikal Nikal se veoma mnogo koristi za zaštitu metala od korozije. za zaštitu od zračenja iz nuklearnih reaktora i rentgenske opreme. Mangan Mangan je esenciialni element za ljude i životinje i nalazi se prirodno u hrani. iz iste godine. U površinskim i podzemnim vodama kreće se u opsegu od tragova do 0. kao što je tretman puteva solima zimi. Opasnost od trovanja olovom preko vode za piće postoji kod upotrehe novih olovnih vodovodnih cevi. naftnoj.. kao i održavanju reproduktivnih funkcija organizma. neurološke i efekte u ponašanju. kao i u proizvodnji nerĎajućih čelika i legura. u industriji stakla i u bojama. Po preporuci EU granična vrednost za mangan iznosi 50µg/l (Directive 98/83/EC). je 150 mg/1 (Sl. koja je propisala 1 mg/1. spiranje kišnicom i rastvori sapuna i deterdženata. List SRJ. jer je veoma otporan na oksidaciju. naoružanje. Nitrati i acetati su rastvorne soli. Olovo je toksično i za centralni i za periferni nervni sistem. soda (Na2C03). Kobalt S obzirom da je koncentracija kobalta u vodi beznačajna u odnosu na moguću toksičnost.i tetrametil-olovo se koriste kao antidetonatori i dodaci uljima za podmazivanje).8 mg/l (uključujući planinski krečnjak i depozite galenita). 42/98). 42/98) granična vrednost za olovo je 10 µg/l. Olovo takoĎe učestvuje u metabolizmu kalcijuma i direktno utiče na metabolizam D-vitamina. proizvodnju goriva (tetraetil. Prema preporuci EU granična vrednost za natrijum je 200 mg/1 (Directive 98/83/EC). tekstila. list SRJ. Ipak nedostaju dokazi o kancerogenom riziku kod oralnog unosa. Prema preporuci EU (Directive 98/83/EC) i po našem Pravilniku o higijenskoj ispravnosti vode za piće (Sl. Natrijum Najvažnija jedinjenja su: kuhinjska so (NaCl).01 mg/1. NaĎene koncentracije olova u prirodnim vodama se kreće u opsegu 0. soda-bikarbona (NaHC03). vodovodne cevi. a po našem Pravilniku za pijaću vodu. 20 . odnosno 3ug/l. SZO je procenila srednju dnevnu potrebu za normalne fiziološke funkcije od 3-5 mg.04 mg/1. dojenčad.kadmijum je 5. USEPA je odredila preporučeni nivo od 0. ali njegova koncentracija je povećana zbog industrijskog zagaĎenja. hemijskoj i metalnoj industriji. uz srednju vrednost od 0. sapuna. izazivajući subencefalopatske. Olovo je otrov koji se akumulira u skeletu. Olovo Olovo ima široku primenu: za baterije i olovne akumulatore. Ima važnu ulogu u metabolizmu kalcijuma i fosfora.4-0. Natrijum je prirodni sastojak sirove vode. Nikal je prisutan u mnogim namirnicama i takoĎe dospeva u hranu iz čelične procesne opreme. Ista granična vrednost je propisana našima Pravilnikom za pijaću vodu(Sl. natrijum-tiosulfat i boraks (NaB4O7xl0H2O). Izuzeci za kratkotrajno prekoračenje nisu predviĎeni. a metalni nikal je moguće kancerogen (grupa 2B). IARC je zaključila da su inhalirana jedinienja nikla kancerogena za ljudeg(grupa 1). List SRJ 42/98). Veoma osetljiva na izloženost olovu su deca. kaustična soda (NaOH). Uzimajući u obzir unos nikla kroz hranu i vazduh. Voda daje uglavnom mali doprinos ukupnom oralnom unosu.

Vremena i učestalost uzimanja uzoraka u svakom programu mogu se pravilno odrediti tek posle detaljnog preliminarnog ispitivanja. pristupiti sakupljanju reprezentativnih uzoraka. b) Izvor uzoraka (voda iz izvorišta. voda iz rezervoara i voda iz distribucionog sistema). jer se tražena informacija dobija na efikasan i ekonomičan način. pridržavati se adekvatnog redosleda u čuvanju i identifikaciji uzoraka. f) Karakteristike toka vode. voda iz procesa proizvodnje. METODE ANALIZE NEORGANSKIH PARAMETARA KVALITETA Za jonska jedinjenja. g) Metod sakupljanja uzoraka (ručno. Svaki program uzorkovanja.. Veoma korisno može biti i prethodno lično iskustvo. standardna devijacija. d) Frekvenciju uzorkovanja (dnevno. Za detekciju metala se najčešće primenjuje atomska apsorpciona spektrometrija (AAS). osigurati kvalitet rada i njegovu kontrolu na terenu i pravilno analizirati uzorak.proporcionalan vremenu ili proporcionalan protoku). Ovo se ne primenjuje pri uzorkovanju za odreĎivanje rastvorenih gasova i isparljivih materija čija se koncentracija može promeniti izazivanjem turbulencije. Da bismo bili sigurni u kvalitet i pouzdanost rezultata.flame atomic absorbtion spectrometry FAAS). j) Područje potrebne kontrole kvaliteta (QC). razlike izmeĎu pojedinih i stvarnih vrednosti mogu se statistički izračunati. k) Podatke o licu koje vrši uzorkovanje. Često je porebno izraditi preliminarni program uzorkovanja i analiza pre nego što se može definisati konačni cilj rada. samo su procenjene vrednosti stvarnih parametara i. Lokacija mesta uzorkovanja na distribucioinom sistemu je presudna za dobijanje reprezentativnih uzoraka. h) Odabir parametra sa brojevima i referencama metoda. razlikuju se od njih (Beličić i sarad. potrebno je: formulisati značajne ciljeve za program uzorkovanja. automatski). U plamenoj atomskoj apsorpcionoj spektrometriji (eng. c) Broj i matriks uzorka. dobijeni podaci se redovno proveravaju. najveća vrednost. pri čemu je mereni potencijal jednak logaritmu koncentracije jona. uz najmanji trud.). dobro izmešane vode i kada god je to moguće. Pored 21 . bez obzira na zadate ciljeve obuhvata: a) Identifikaciju mesta uzorkovanja uključujući i situacioni plan za identifikaciju lokacije na distribucionom sistemu. koncentracija jona se može odreĎivati korišćenjem jon selektivnih elektroda. Prednost ovog metoda je što je mnogo osetljiviji u odnosu na druge metode. Vremensko trajanje uzorkovanja. vrednosti dobijene za statističke parametre. » e) Vrste uzoraka (trenutni ili kompozitni uzorci . U idealnim uslovima uzorak treba uzimati iz turbulentne. mesečno.UZORKOVANJE VODE ZA PIĆE Cilj uzorkovanja vode za piće je sakupljanje porcija uzoraka koje reprezentuju aktuelni sastav vode u toku proizvodnje i distribucije. i) Područje merenja. 2000). a smanjuju se i smetnje koje mogu poticati od drugih elemenata. kvartalno. kao što su srednja vrednost. Pri odreĎivanju učestalosti uzorkovanja treba izbeći nepotrebno često uzimanje uzoraka (poskupljuje monitoring voda) ili uzimanje uzoraka nakon dugih vremenskih intervala (ovo dovodi do netačnosti informacije o kvalitetu vode za piće). Stoga uzorke treba uzimati u vremenima koja. U slučaju isključivo slučajnih varijacija. bilo slučajnih ili sistematskih. tako da se mogu obaviti potrebne izmene. uzorak se raspršuje u plamenu i atomizuje. pravilno uzimati i konzervisati uzorke. adekvatno reprezentuju kvalitet vode za piće i njegove varijacije. Vreme i novac utrošeni za izradu odgovarajućeg programa uzorkovanja obično se isplati. Program uzimanja uzoraka i analiza može biti usmeren da se ustanovi redosled nivoa koncentracija ili vrednosti posebnih parametara na izabranim mestima (na primer koncentracija rezidualnog dezinfektanta u rezervoaru i na kraju ditribucionog sistema) ili da se dobije vizuelna ocena kvaliteta vode za piće u toku tretmana. u opštem slučaju. One opadaju kada broj uzoraka raste. Ako dolazi do varijacije kvaliteta. u laminarnom toku treba izazvati turbulenciju. Obično se zahtevaju podaci za period vremena u toku kojeg kvalitet vode za piće može varirati.. Kada je ustanovljena učestalost uzimanja uzoraka. pri čemu se veza izmeĎu koncentracije metala i izmerene apsorbancije postiže primenom Lamber-Beer-ovog zakona.

Za odreĎivanje barijuma predlažu plamenu AAS i ICP (3500Ba_B.8 5. ICP i spektrofotometrija sa 1._C. a za odreĎivanje stroncijuma predlažu. primena FAAS ne zahteva predtretman uzorka.2 245. Indukovano kuplovana plazma/masena spektrometrija (ICP/MS) predstavlja metod u kojem dolazi do atomiziranja elemenata i ekscitacije._D).7 4. takoĎe. Primenom EAAS postiže se veća selektivnost i osetljivost u odnosu na FAAS. fosfor._D. 1995) za odreĎivanje kalcijuma predlažu plamenu AAS. Metoda je veoma pogodna jer se postiže značajno uklanjanje smetnji tokom analize. Elektrotermalna atomska apsorpciona spektrometrija (EAAS) se zasniva na sličnim principima kao i FAAS._D). ICP._C. azbest. moguće je raditi simultanu ili sekvencijalnu analizu bez prethodnog tretmana.epa. ICP i titrimetriju sa EDTA (3500-Ca_B. cijanide. induktivno spregnute plazme sa i bez masene detekcije (Rončević.gov/safewater/methods/methods. a zatim uzorak prolazi kroz maseni detektor._C. može postići snimanje celog masenog opsega u veoma kratkom vremenu. Prednost ove metode se ogleda u tome što se variranjem parametara magneta i elektrostatičkog analizera. Ova metoda služi za odreĎivanje metala. 2004). a za odreĎivanje magnezijuma plamenu AAS. Osetljivost ICP/AES je slična kao i u slučaju FAAS i EAAS (SZO. elektrotermalna AAS. Za odreĎivanje mangana koristi se plamena AAS.epa. Metode izbora pri analizi neorganskih parametara kvaliteta obuhvataju uglavnom metode atomske psorpcione spektroskopije.1 3. ICP i plamenu emisionu fotometriju (3500-Sr_B . Nedostatak ove metode je što je prisutan veći broj smetnji. neorganske anjone. Tabela 6._D).2 Azbest transmisionom mikroskopijom Azbest transmisionom mikroskopijom Rev elektronskom Analytical Method for the Determination of Asbestos Fibers in Water (EPA/600/4-83-043) elektronskom Determination of Asbestos Structures Over 10 džt in Length in Drinking Water (EPA/600R94/134) Metali i elementi u tragovima ICP/Atomsko Methods for the Determination of Metals in emisionom spektrometrijom Environmental Samples Supplement 1 (EPA/600/R-94/111) Elementi u tragovima ICP/MS Methods for the Determination of Metals in Environmental Samples Supplement 1 (EPA/600/R-94/111) Analiza elemenata u tragovima pomoću Methods for the Determination of Metals in grafitne peći stabilisane temperature Environmental Samples Supplement 1 atomsko apsorpcionom spektrometrijom (EPA/600/R-94/111) Uputstvo za analizu žive tehnikom hladnih Methods for the Determination of Metals in para atomsko apsorpcionom Environmental Samples Supplement 1 spektrometrijom (EPA/600/R-94/111) 200. pri čemu se postižu niske granice detekcije za mnoge elemente._C.html) koje pored metala i elemenata u tragovima obuhvataju i azot.4 200. a zahteva i manju količinu uzorka. U tabeli 6 dat je popis EPA metoda za analizu neorganskih parametara kvaliteta vode za piće (http://www._C). ili je on veoma jednostavan. gravimetriju i računski metod iz razlike tvrdoće i kalcijuma (3500-Mg_B.4 200.toga._C. 2004). j'onske hromatografije.2004).9 2. sulfate.gov/safewater/methods/methods.html) Metod Fokus metode Naslov na engleskom 100. Za odredivanje gvožda metode izbora su plamena AAS. Indukovano kuplovana plazma/atomska emisiona spektrometrija (ICP/AES) predstavlja metodu koja služi za analizu metala i zasniva se na merenju emisije.0 Rev Rev Rev 22 . plamenu AAS. u odnosu na plamen koji se koristi kod FAAS metode. Ukoliko se vrši analiza vode koja nije jako zagaĎena. Nedostatak FAAS je što nije pogodan za simultanu analizu većeg broja elemenata. Kao i u slučaju ICP/AES ukoliko se vrši analiza vode koja nije jako zagaĎena. zbog toga što je izvor zračenja različit za svaki element (SZO.10-fenantrolinom (3500-Fe_B. Standardne metode za ispitivanje vode i otpadne vode (APHA-AWWA-WPCF.2004). elektrotermalnu AAS._E).1 100. ali se ovde kao atomizer koristi grafitna peć ili električni atomizer. ICP i spektrofotometrija sa persulfatom (3500-Mn_B._D). moguće je raditi simultanu ili sekvencijalnu analizu bez prethodnog tretmana. EBA metode za neorganske parametre kvaliteta vode za piće(Izvor: http://www. pri čemu se postižu niske granice detekcije za mnoge elemente (SZO.

Higijenski ispravnu vodu ima samo 22% od celog čovečanstva. 23 . Ostalo je sveža voda. Svakog dana u svetu umre oko 25 000 ljudi zbog nedostatka vode za piće ili bolesti izazvanim konzumiranjem zagaĎene vode.3 % slano. Sa zagaĎenošću zemljišta je takoĎe veoma teška situacija jer se sve više smanjuje obim poljoprivredno obradivog zemljišta na račun raznih infrastrukturnih projekata .5 milijarda kubnih kilometara vode. meĎutim nije lako kontrolisari sve zagaĎivače pogotovo rasute (divlje deponije koje čov ek sam stvara svojim nemarom) pa tako se sve više mora raditi na edukaciji ljudi I podizanju svesti kod čoveka za očuvanje životne sredine.4% a površinska 0. a veliki udeo na smanjenje plodnog zemljišta kao što smo naveli imaju razni zagaĎivači. a od toga je pola zagĎeno. Tako na sve ovo moramo odgovoriti rigoroznijim sprovoĎenjem zakona o zaštiti životne sredine.ZAKLJUČAK Na celoj zemlji danas ima 1.36% slatke vode. Tako za korišćenje ostaje samo1%. a od nje je 77% pod ledom na polovima I planinskim glečerima. Podzemna voda predstavlja 22. Od toga je 97.

epa.ba 5.sepa. Pravilnik o higijenskoj ispravnosti vode 24 .hidmet. www. www.LITERATURA: 1.gov.rs 2. www.ekologija. www.gov 4.gov.rs 3.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful