ISTINA O MILANU NEDIĆU Boško N. Kostić ISTINA O MILANU NEDIĆU Beograd 2009 Milan Đ.

Nedić Predsednik vlade narodnog spasa 5 PREDGOVOR OVOM IZDANJU Od brojnih knjiga o Milanu Nediću iz vremena Drugog svetkog rata koje su nekad objavljivanih u emigraciji i ponovljenih u Otaxbini posle devedsetih, danas je moguće naći tek poneku u to uglavnom antikvarno. Sa druge strne sve su učestaliji zahevi za rehabiliaciju Milana Nedića. Takav stav iznose pojedine stranke, pojedinci pa čak i ministri. Milan Nedić nije suđen pa je njegovu rehabilitaciju nemoguće zahtevati putem suda, mada je najteža kazna, nad njim, verovatno izvršena bacanjem kroz prozor sa četvrtog sprata, ako nije pre toga već bio ubijen. Nedića je propaganda pobdnika optužila za kolaboraciju (saradnju) sa nemačkim okupatorom. Kada se upotrebljava izraz kolaboracija to odmah ima negativno značenje, a kada se upotrebi naša reč saradnja to upošte nije sporno, samo je pitanje koji su bili ralozi i motivi za tu saradnju. Ova knjiga na ta pitanja daje odgovor. Ako se Nedićeva saradnja iz nužde sa nemački okupatorom, uporedi sa saradnjama druga dva pokreta koja su tada u Srbiji delovali, osnovna je razlika je u motivu. Oni su svim srcem želeli da dođe do sovjetske (1944.) ili američke (2000.) okupacije Srbije. Nedić nemačku okupaciju nije želeo, to potvrđuje ova knjiga, tako da je svako poređenje sa Kvislingom budalaština i zlonamerna tvrdnja. Želimo samo da ova knjiga pomogne očuvanju sećanja na veliko delo Milana Nedića u spašavanju srpskog naroda od biološkog uništenja. Verujemo da je Srpski narod napragu otrežnjenja i da će kroz koju godinu mnogi trgovi i ulice po Srbiji sa ponosom nositi njegovo ime. Beograd, 2009. g. Izdavač 7 PREDGOVOR PRVOM OTACBINSKOM IZDANJU Prošlo je više od pola veka od događaja o kojima Boško N. Kostić govori u ovoj knjizi. Zvanični istoričari kažu da to nije dovoljno da bi mogli da daju svoj sud o njima. Pojavljivanje ove knjige trebalo bi da im u tome pomogne. Bez obzira što je prvo izdanje objavljeno još 1965. god. nije imala priliku da da svoj doprinos objektivnom sagledavanju ličnosti đenerala Milana Đ. Nedića i njegove istorijske uloge u životu svekolikog srpstva, jer je, kao i mnoge druge knjige pisane u emigraciji, bila zabranjena. Prvi put se sada pred ovdašnjom čitalačkom publikom pojavljuje knjiga koja na najcelovitiji način govori o peri-

odu od njegovog dolaska na čelo vlade do navodnog „samoubistva". Do sada se to činilo „parče po parče", kako se kome uklapalo u politički trenutak, ili po nekom ličnom osećanju „granice do koje se sme govoriti o đeneralu Nediću" - kod pojedinih zvaničnih doktora istorijskih nauka. General Nedić heroj i mučenik ovog naroda zaslužuje mnogo bolje mesto u našoj istoriji, njemu dugujemo što kao narod postojimo. Ako ova knjiga doprinese da se napravi ma i jedan korak u priznavanju te istorijske činjenice ona je svoj zadatak ispunila. Đeneral Nedić, nije stvorio samo Komesarijat za izbeglice, što je nesumnjivo značajno i vredno poštovanja, već je stvorio i omogućio sve ono što je bilo neophodno da one mogu koliko-toliko (i ne samo one, već ceo srpski narod) normalno da žive i prežive, što znači funkcionisala je privreda, zdravstvo, saobraćaj, vladao je relativan mir u Srbiji. Možda i nesvesno, sam Dedijer odao je najveće priz8 nanje za učinjene napore generalu Nediću, napisavši u svom Dnevniku, po ulasku u Beograd 1944. godine: ,Jedna me stvar mnogo obradovala, u Srbiji ima mnogo hrane. Neće biti gladi ni u Krajini, ni u Lici, ni na Pivi. Sela u ovom delu Srbije nisu tako popaljena, kao u krajevima Bosne i Like. I slaće Srbijanci svojoj braći i hleba i sa hlebom." (V. Dedijer, DnevniK Beograd, 1951, str. 803). Nije li ovo zapažanje bilo dovoljno da podstakne zvanične istoričare da se zamisle otkuda sve to i može li biti izdajnik onaj ko se tako domaćinski starao o svome narodu, tim pre kada im je bilo dostupno i saznanje - da je Srbija bila jedina zemlja u okupiranoj Evropi kojoj je nemački Rajh krajem septembra 1944. godine dugovao po kliringu sedam i po milijardi zdravih dinara (!) (B. Karapanxić, Građanski rat u Srbiji 1941-1945,Ohajo, 1958, str. 165). Pošto istoriju u prvi mah pišu pobednici, po njima je rečeno sve najgore o generalu Nediću, a poznavajući suštinu „pobednika", još 13. marta 1944. godine Ljotić o generalu Nediću kaže: „Male stvari vide se izbliza, a velike tek iz daleka. Ko hoće da vidi Kopaonik, taj će ga videti samo iz daleka. Kad čovek dođe u podnožje njegovo, ne vidi Kopaonik. Vidi nekoliko kosa, bregova, čak ni sam vrh njegov ne vidi... Ali kad se poodmakne, onda ga vidi i onda kaže: - Eno ga Kopaonik. Tako i s velikim delima i velikim ljudima. Tako i s đeneralom Nedićem. Tek će istorija istaći iz istorijske perspektive svu ogromnost njegovog dela." (D. V. Ljotić: Pozadina rata i njen gospodar, Beograd, 1944, str. 112-113). Dovoljno se odmaklo, valjda je vreme da se sagleda cela slika. Beograd, 1992. g. LJ. P. 9 PREDGOVOR PRVOM IZDANJU Američko-srpski kulturno-prosvetni klub „ H e r c e g Bosna", Milvoki, Viskonsin, koji se istakao svojim nacionalnim i kulturnim radom, izdaje ovu knjigu o dokazanim zaslugama đenerala Milana Nedića za naš srpski narod. Klub „Herceg-Bosna" to čini i zbog toga što su general Milan Nedić i njegovi saradnici veoma mnogo

doprineli spasavanju stotina hiljada Bosanaca i Hercegovaca i desetina hiljada srpske dece čije su roditelje, na zverski način, pobile krvave ustaše Ante Pavelića. Izdajući ovu knjigu, klub „Herceg-Bosna" se odužuje svetloj uspomeni velikog mučenika našega naroda, generala Milana Nedića, koji je sebe svesno prineo na žrtvu. Moramo istaći da Nemci nisu tražili đenerala Milana Nedića, da bi mu poverili vladu u okupiranoj Srbiji, a Milanu Nediću ni na pamet nije padalo da obrazuje vladu. Ovo je bila ideja istaknutih srpskih političara, privrednika, naučnih radnika i najuglednijih ljudi iz Beograda. Oni su verovali da je jedini izlaz iz pogibeljne situacije, u kojoj se našao naš narod, ako se uprava zemlje poveri najuglednijem čoveku, koji uživa najveći autoritet u narodu. Tada se u Beogradu mislilo i verovalo, da će samo takav čovek moći da spase Srbe od strašne propasti koja im preti od komunista, nacista, krvavih ustaša i drugih nacističko-fašističkih satelita. Svi su se tada složili da je takva ličnost general Milan Nedić, koji je u to teško i krvavo vreme istupio kao mandator čitavog srpskog naroda. Namera Milana Nedića je bila, da spase što je moguće više srpskih glava i da od te male okupirane Srbije načini oazu za spasavanje svih Srba izvan Srbije i da se uništi komunistički pokret na teritoriji gde Srbi žive. General Milan Nedić je hteo da se tako sačeka iskrcavanje saveznika: tada bi sve srpske nacionalne snage mogle koristiti i svom narodu i saveznicima. Što ovako nije učinjeno, sigurno nije krivica Milana Nedića. O tome će nepristrasna istorija jednog dana dati svoju završnu reč. 10 U našoj burnoj prošlosti mi smo imali Obilića, Jugoviće, Strahinjića Bana, Karađorđa i druge junake, koji su sjajno služili svojoj otaxbini. Ali i teška i verna služba Marka Kraljevića, carice Milice, kneza Ive od Semberije i Miloša Obrenovića nije u očima našeg naroda bila ni manja ni lakša. Srpski narod nazvao je Miloša Obrenovića velikim i on je do današnjega dana ostao Veliki Miloš, iako je zavijao tursku čalmu da bi svoj srpski narod spasavao. Tri pune godine, za vreme teške i preteške okupacije Srbije u Drugom svetskom ratu, general Milan Nedić je bio junak i mučenik. Po neizmernoj ljubavi za svoj narod i velikoj želji da mu pomogne u najtežim danima njegove istorije, Milan Nedić bio je spreman i na najveću žrtvu i na najveće ponižavanje samo da bi srpskom narodu bilo lakše i bolje. Đeneral Milan Nedić bio je proslavljeni vojskovođa; on, za vreme teške okupacije, ne traži niti želi bilo kakve počasti. Milanu Nediću je sudbina dodelila ulogu da spasava svoj narod i da sve čini da naš narod bude spasen od biološkog uništenja. I tragična smrt đenerala Milana Nedića je najbolji dokaz da je on bio pravi heroj. Gledajući smrti u oči, on nije hteo dozvoliti da sudski proces, koji su mu spremali komunistički xelati, bude jedna obična komedija, koja bi samo i jedino mogla da posluži komunističkim interesima.

Srbi su brojniji od Engleza i od Nemaca. oktobra 1965. To su davno zapazili i strani naučnici koji su se bavili ispitivanjem Balkana i njegovih naroda Ali.Beograd. pa su odmah iza toga dolazile nove bure. provedenih u miru i sigurnosti. Ta okolnost učinila je da se kod srpskog naroda razviju izvanredna politička. godine u katedrali . godine. pripada zasluga i za to što će se na dan 3. Pre čuvene bitke na Kosovu (1389. Još u doba pre Hristovog rođenja ona je bila poznata kao međunarodni put i raskrsnica. a naročito njegovom predsedniku g. godine). svetsko prolazište. Zemlja koju su Srbi nastanili bila je. avgusta 1965. U ova dobra dela spada i prilog od preko 12. poremećaji i katastrofe. najviše po stotinu godina. moravskom i vardarskom dolinom do Soluna.Članstvu kluba „Herceg-Bosna" i njegovom vrednom i čestitom predsedniku g. Srbe su pritiskivale razne nevolje i gonile razne neprijateljske sile. Taj je položaj učinio da balkanska zemlja postane ne samo veza nego i raskrsnica i glavni put između tri stara kontinenta. Aziju i Afriku. Amerike i Australije. Još od osnivanja prvik srpskik država na Balkanu pa do odlučne prekretnice na Kosovu polju život srpskog naroda bio je težak. ta iskustva su plaćena teškim bolom. g. izdanje „Balkanskog instituta" . Odavno je izračunato da put preko Balkana. život Srba na Balkanu nije nikada bio lak. predstavlja najkraću vezu i za Bagdad i za Egipat i odavno se znalo da onaj ko drži kapije Carigrada. jezivim gubljenjem biološke supstance naroda. Tokom 1 300 godina. Klubu „Herceg-Bosna". „Pre otkrića novog sveta. Odatle činjenica da ni u jednom delu sveta nije bilo toliko znamenitih. Luki Bajiću. potocima i rekama krvi i kroz to.000 dolara za podizanje srpske pravoslavne crkve u Banja Luci. Ta tri stara kopna međusobno je vezivalo Balkansko poluostrvo. Računa se da danas Srba ima nešto . vera i civilizacija. avaj.. godine) Srba je bilo više nego uoči Karađorđevog ustanka (1804. toliko žarišta i udarnih pokreta. Po nekoliko desetina godina. pak. u srednjem veku.Sveti Sava" u Milvokiju održati pomen . središnje delove i odatle su oni kroz vekove bili više na udaru od svih drugih balkanskih naroda. Severa i Juga. pripada zasluga za sva dobra dela koja je ovaj klub do sada učinio. 1937. Luki Bajiću. ljudi su poznavali samo tri kontinenta: Evropu. od kako se zna za nju. toliko mešavina i previranja. drži u rukama i ključeve sveta . a često i presudnih sukoba rasa i plemena. Od samog početka svog življenja na ovom nemirnom delu sveta. godine) Na toj i takvoj balkanskoj zemlji Srbi su naselili i 12 držali najvažnije. KOSTIĆ 11 O TRAGIČNOJ SRPSKOJ SUDBINI Od dolaska na Balkansko poluostrvo nije se srpski narod nikada nalazio u težoj situaciji nego 1941. Putopisci srednjeg veka koji su prolazili Balkanom stoga su ga nazivali „lancem ili kopčom celog sveta".parastos sa akademijom mučeniku i junaku Milanu Nediću. državotvorna i nacionalna osećanja i vrline. Boško N. između Istoka i Zapada. koju su ustaše 1941.(Balkan i Balkanci. godine do temelja razrušile.

dve silne konstelacije. otvorio eru oslobodilačku. Bombardovanje je bilo strašno. u prvom redu Kraljevinu Jugoslaviju. avionima napušta zemlju. Ma koliko da je robovanje pod Turcima bilo teško (svako robovanje tuđinu preteško je). do poslednjeg deteta . On se održao tu kroz vekove. sećao se svoje nekadašnje slave i veličine. Nepripremljen narod nije slutio da će ga Hitler i Musolini takvom žestinom i tako mučki napasti. a koliko je Engleza i Nemaca svima nam je dobro poznato. oslobođen je i ujedinjen ceo srpski narod.preko jedanaest miliona. Čim je Jugoslavija uvučena u rat. ostvario samostalnu (novu. Žrtava je bilo mnogo. otimaju se oko 13 toga ko će Balkan. a vojska jugoslovenska ubrzo iza toga kapitulira.1913) osvećeno je Kosovo. njima nije pošlo za rukom da unište i srpski narod. sa kraljem Petrom II na čelu. ukvatiti u svoje mreže i zbog sebičnih interesa baciti u katastrofu rata. godine. posle Prvog svetskog rata (1914-1918). zagušljiva atmosfera. srpski narod kao stub države koja je survana u katastrofu. što je bio vrlo kratak period za konsolidaciju jedne nove države. i od naraštaja do naraštaja srpski narod je bio povezan sa svojom istorijom i svetlom tradicijom. Za srpski narod spremljena je još teža zamka od neprijatelja iznutra: od ustaša i komunista. i od početka rata u Evropi (septembra 1939) do našeg nesrećnog ulaska u rat. agenti i provokatori stranih sila pritisli su zemlju od krajnjeg severa do krajnjeg juga. Narod je obezglavljen. Hitlerova sila udara sa ogromnom vojskom i nemilosrdno. U Balkanskim ratovima (1912 . svim dozvoljenim i nedozvoljenim sredstvima. aprila 1941. propaganda svih vrsta. u proleće. U njegovom srcu skupljala se snaga kroz vekove i početkom devetnaestog veka on je kao munja zapalio ceo Balkan. kojoj su se iz prikrajka mogli radovati samo komunisti i hrvatske ustaše. a i iznutra takođe podrivan od neprijatelja. Opet je Balkan u zenitu vrtloga i ratnih bura. Posle poraza na Kosovu. I Mađarima i koburškim Bugarima i Albancima i Nemcima i Italijanima glavna je meta Srbija. očuvana je vera. godine imala mala Srbija. bez objave rata. kao centralnu i najveću državu Balkana. Stvorena je zajednička država slobodnih Srba. Vlada. dolazi strašni Drugi svetski rat. Na našu nesreću Jugoslavija u to vreme nije imala na čelu iskusne i mudre državnike i vojskovođe kakve je 1914. modernu) nezavisnu državu. srpski se narod našao u gorem položaju nego na Kosovu. koja je ubrzo postala Pijemont oslobodilačkih akcija svih Južnih Slovena i Balkanaca. naročito što se dužine tiče. u našoj Otaxbini vladala je otrovna. Sirenski glasovi sa strane. Srbe treba uništiti i to do kraja. Hrvata i Slovenaca. Hitlerove oklopne jedinice uspostavile su u Zagrebu ustašku vlast i ustaše stvaraju. po odobrenju i uz pomoć Hitlera i Muso- . a vrlo brzo iza toga. bombarduje prestonicu Beograd. Posle svega 22 godine.bila je parola s kojom su se složili naši neprijatelji raznih pogleda i apetita. osmanlijski osvajač iz Azije razbio je i uništio moćnu i naprednu srpsku srednjevekovnu državu i držao narod u petvekovnom ropstvu. Protivnički tabori. narodna svest bila je na visini. gorem nego ikada u svojoj istoriji: sa svih strana opkoljen od neprijatelja.

gde su ih prihvatali partizani-komunisti. kao „stari vizantijski majstori". za jednog njegovog mrtvog vojnika strelja se po stotinu. Oni bi iz zaklona ili šume ubili po kojeg nemačkog vojnika u prolazu. Ta mera odmazde od strane nemačke vojne sile. U takvoj se situaciji našao srpski narod u jesen 1941. Srbi će. a kad se rat završi. Ostvarenje toga plana i direktno i indirektno su pomagali komunisti na celokupnoj teritoriji Jugoslavije.. i to ne samo one koje je obuhvatila „NDH". sa Pavelićem na čelu. 15 godine. a trećinu proterati u okupiranu Srbiju. i to veoma dobro.NDH": trećinu pobiti. Bačku bi uzeli Mađari. Bačkoj i Banatu. te još i Slavoniju. Ustaše su nameravale da. pomoću Hitlera upadnu u okupiranu Srbiju i da tu sa srpskim narodom postupe još gore nego u .. i jedan deo Dalmacije i Boke Kotorske. opet naći puta i načina da od male okrvavljene Srbije stvore bazu i Pijemont za oslobođenje i stvaranje nove velike države. ako ostane jedina oaza srpskog naroda U doba okupacije..NDH". a naročito u granicama okupirane Srbije. Crnoj Gori. a sve drugo je trebalo da se uništi! Možda će neko pomisliti da su ovo bile samo maštarije i neprijateljske puste želje. Ovo je stvarno bio jedan pakleni plan. mogao da bude i realizovan. Znalo se da rat ne može da traje večito. Srem. I mađarski revanšisti i albanski otmičari znali su. pale sela i naselja i ruše gradove bombardovanjem iz aviona. okupirana Srbija je po broju stanovništva znatno porasla prilivom izbeglica iz drugih srpskih krajeva. Uz to. ni drugih okupiranih naroda. pa od njih stvarali svoju vojsku. već i one koji se nalaze u okupiranoj Srbiji.NDH". trećinu pokatoličiti. nigde u Drugom svetskom ratu nije postojala. Ta užasna odmazda primenjivana je samo nad srpskim narodom. Stvarala se zla krv i panika. isto što i ustaše: sve će im biti uzalud ako ostane Srbija. Komunisti su cinički koristili ovu odmazdu. Mnogi ljudi su bežali u šume. Za tu genocidnu akciju valjalo je stvarati odmah uslove: između okupatora i naroda u Srbiji stvoriti nemoguće odnose i prinuditi okupatora da pozove u Srbiju ustaše. a onda su dolazile strašne nemačke odmazde. koji je. bio totalno uništenje srpskog naroda. o tome postoje brojni dokumenti. Trebalo je najpre uništiti Srbe koji su se zatekli na teritoriji koju je obuhvatila . kada završe svoj zločinački posao u . ni kod Belgijanaca. Po Hitlerovoj naredbi. koliko je do sada poznato. Iz dokumenata ustaških. ni kod Poljaka. pored Hrvatske. Isto su to činili i na pod- . Sa svih strana prete smrt i totalno uništenje. Zato je trebalo uništiti i Srbe i Srbiju. koja obuhvata. Južnoj Srbiji. Više od tri miliona Srba potpada pod tu nakaznu tvorevinu koja u svom „državnom" programu ima 14 samo jednu tačku: uništiti Srbe. ni kod Francuza. Beograd sa Banatom trebalo je da zadrže Nemci. Bosnu i Hercegovinu i deo Sanxaka.linija. a za ranjenog po pedeset nevinih Srba. Po tim planovima. Albance i Mađare da „prave red". To je bila politika koja je javno proklamovana i objavljivana u tadašnjoj ustaškoj štampi. takozvanu Nezavisnu Državu Hrvatsku. nemačkih i italijanskih danas se jasno vidi da je zlavni cilj ustaša. Taj zločinački posao bio je podeljen na etape. eventualno.

Komunisti su bili nov politički faktor. naoruža i sačeka povoljnu situaciju da preuzme vlast i obezbedi miran kontinuitet nacionalne države po svršetku rata. pojavljuje se armijski general Milan Đ. Illinosi. da će svi Srbi biti pobijeni. partner koji na sve moguće načine koristi sukobe i borbu dva zaraćena suparnika. situacija se u okupiranoj Srbiji iz osnova menja. s obzirom na ceo splet događaja i činjenica. Ovaj isti dr Gutić 16 javno drži govore. otpočinju ustanak. Srpski vladika Platon i prota Dušan Subotić ubijeni su i bačeni u reku Vrbas.) KOMUNISTI . dotle u neku ruku saveznici i prijatelji Nemaca. Odmah po slomu Jugoslavije. njemu će samo da posluži kao matica. stvaraju svoje gerilske odrede i iz zaseda napadaju usamljene i male grupice Nemaca. O ustaškim zverstvima su napisane čitave knjige od strane priznatih naučnika. U Beograd stižu strašne vesti o zverstvima ustaša nad Srbima u Banja Luci i Bosanskoj Krajini.Drumovi će poželeti Srbalja. Razni podaci govore o broju između 700. nagoni Srbe i Jevreje da sruše veličanstvenu srpsku pravoslavnu katedralu u Banja Luci. Srema i dr." Ubijen je na zverski način i mitropolit dabrobosanski Petar. Sava Trlajić. Vladika gornjokarlovački.. nije bilo pogodnijeg tla od teritorije Jugoslavije..000 Slovenaca. skponio se u planine na teritoriji Srbije.. a isto tako i preko 20. Ove oficire predvodio je tadašnji pukovnik Dragoljub Mihailović. kao i sve one Hrvate kojima je pretila životna opasnost od Pavelićevih ustaša. kao jezgro za spasavanje celog Srpstva. (Više o tome videti u knjizi: Edmond Raris. Tako su nastale najbolje Titove borbene jedinice: od nesrećnog srpskog naroda iz Bosne i Hercegovine. ne želeći da ode u zarobljeništvo. treći partner. njihovi potkazivači. sin vojvode Bogdana Zimonjića. dr Viktor Gutić.proleterske" divizije. Za komuniste ni u jednoj drugoj zemlji Evrope. Genocide in Satellite Croatia 1941-1945 izdanje "The American Institute for Balkan Affairs".DŽELATI SRPSKOG NARODA Do napada Nemačke na Sovjetsku Uniju u okupiranoj Srbiji vladao je red i mir. juna 1941. Cifra pobijenih Srba teško da će se saznati.000. Kada je Nemačka napala Sovjetsku Uniju. Nemci odmah odgovaraju streljanjima po 17 . sa namerom da se organizuje. gde su ih komunisti primali i od njih formirali svoje . Tako je pružena mogućnost da ta mala i okupirana Srbija prihvati i smesti više stotina hiljada izbeglih Srba iz raznih krajeva. U ovako teškoj situaciji. raskomadane na nekoliko delova. sa jezgrom junačke Šumadije. Like. Slavonije.nisu stigli da pobegnu u Srbiju. da beže u šume. da spasava ne samo okupiranu Srbiju već ceo srpski rod. a posle toga zverski je i on ubijen. Od momenta okupacije pa do 22. Nedić. koje objavljuje celokupna ustaška štampa. kao majka. jedan manji broj oficira. al' Srbalja više biti neće. On je te svoje govore obično završavao rečima: .000. Komunisti. Chicago.000 i 1. godine u Srbiji nije poginulo ni jedno lice.. nateran je od ustaša da čisti ulice. Mala okupirana Srbija. Po zlu čuveni ustaški vođa. odlaze u šume. Korduna. nepoznat u Prvom svetskom ratu.

Da nije došlo do pakta RibentropMolotov pitanje je da li bi Hitler udario na Poljsku. nemački radio obaveštava čitav svet da je Nemačka napala Sovjetski Savez.. Nemačka morati da se povuče pred Poljskom i da se sporazume sa zapadnim silama. takoreći. Komunistička parola je tada bila: .. Oni su dali snagu Hitleru da pokori skoro čitavu Evropu.ključu: po stotinu Srba za jednog ubijenog Nemca. da bi spasili svoje živote. jer u samom početku. Odbrana SSSR jeste istovremeno i odbrana naroda koje je okupirala Nemačka. videvši da su od strane Staljina prevareni. Narodima Jugoslavije pružena je mogućnost da razviju svestranu oslobodilačku borbu protiv nemačkih podjarmljivača. prilazili su . „Kominterna" 18 Komunisti. Na taj način rat će biti izbegnut. U isto vreme okupator spaljuje čitava sela i naselja u čijoj su blizini komunisti mučki izvršili ubistva nemačkih vojnika pa pobegli. Kada je pakt potpisan predstavnici Velike Britanije i Francuske bili su prinuđeni da napuste Moskvu. i to nikada ne pitajući ko je kriv. U zoru 22. već i protiv slobode i nezavisnosti sviju naroda. Potvrdite da ste ovo primili. u očima neobaveštenih neke velike razlike između jednih i drugih. Neophodno je razviti pokret pod parolom stvaranja jedinstvenog nacionalnog fronta i već ranije jedinstvenog internacionalnog fronta borbe protiv nemačkih i italijanskih fašističkih razbojnika. da se u sadašnoj etapi radi o oslobođenju od fašističkog podjarmljivanja. morali su da beže u šumu. avgusta 1939. a pedeset za ranjenog. Istoga dana Kominterna šalje telegram Centralnom komitetu Komunističke partije Jugoslavije koji glasi: „Verolomni napadaj Nemačke na SSSR nije samo udarac uperen protiv zemlje socijalizma. odmah je uzeo reč Staljin i rekao: Mir ili rat. juna 1941.šumskim ljudima". od juna 1941. godine na sednici Politbiroa u Moskvi.Što gore . Uzmite u obzir. a ne o socijalističkoj revoluciji. Njegovo rešenje zavisiće potpuno od držanja Sovjetskog Saveza. Posle izlaganja Generalnog sekretara Kominterne Georgi Dimitrova. To pitanje ušlo je u kritičnu fazu. Obe grupe su smatrane kao borci za slobodu. glavni su krivci što je došlo do Drugog svetskog rata.delo koje je nerazdvojno povezano sa pobjedom SSSR. Ubeđeni smo potpuno da će. već streljaju odreda kako bi se samo ispunio potreban broj i zastrašio ostali narod. Svi mi znamo da su vojno-diplomatske misije Velike Britanije i Francuske bile u Moskvi radi zaključenja pakta sa Sovjetima. ne pitajući da li su to nacionalni četnici ili su to partizanski Titovi odredi.to bolje!" Nesrećni Srbi koji su posle užasnih odmazdi i kaznenih ekspedicija ostali u životu.. A tada će naknadni razvoj . nije ni bilo. Staljin je obe delegacije bezočno obmanjivao i sa njima vodio razgovore sve dok nije potpisan pakt Ribentrop-Molotov. Uvereni smo da će za čitaoce biti od velikog interesa govor koji je Staljin održao 19. ako zaključimo savez sa Francuskom i Engleskom. Neophodno je potrebno poduzeti sve mere da bi se poduprla i olakšala pravična borba sovjetskog naroda. na čelu sa Staljinom.. a za zaštitu od fašizma podjarmljenih naroda .

„izložio sam vam svoje shvatanje. Benzin je bio neophodan za nemačko vojno vazduhoplovstvo. Očigledno je za nas da će Poljska biti uništena čak pre nego što Engleska i Francuska budu u stanju da joj pomognu. Nije teško predvideti korist koju ćemo imati od takvoga načina rada. mi ćemo imati mnogo mogućnosti da ostanemo izvan sukoba. saopšti da on sa osobljem treba da napusti Sovjetski Savez. 20 ukazujući na to kako se bori vaš narod za slobodu i nezavisnost. Za nas je glavno. Na dan 13. da taj rat traje tako dugo da obe strane izađu otuda iscrpljene. Dansku. u kome zahteva da Vrhovni štab partizana Jugoslavije uputi proglas narodima porobljene Evrope. Iz tih razloga moramo primiti pakt koji predlaže Nemačka i raditi na tome da rat. Norvešku. februara 1942. Francusku. Ponavljam da je u našem interesu da rat izbije između Nemačke i anglo-francuskog bloka. Nemačka će nam dati deo Poljske do blizu Varšave. Belgiju. a učešće u tom ratu Velike Britanije i Francuske biće tada neizbežno. dr Milanu Gavriloviću. Vrhovni štab apelovao bi na te narode da ne proizvode ratni materijal i ne daju sirovine i hranu krvavom Hitleru.. 34. Staljin je Hitlera pomogao još i davanjem pšenice i drugih sirovina. Nemačka će sigurno napasti Poljsku. Tako je naš izbor jasan. jer Jugoslavija više ne postoji.. primimo poznati nam predlog Nemačke. 31. U ovim prilikama. sa Ukrajinskom Galicijom. Holandiju. Mi moramo primiti nemački predlog i učtivim objašnjenjem vratiti u njihove zemlje izaslanstva Engleske i Francuske. U tom slučaju. Ta naredba iz Moskve glasi: „Bilo bi poželjno da Vrhovni štab partizana u ime jugoslovenskog naroda istupi s kratkim proglasom narodima okupiranih zemalja. Ljotić) Iz Staljinova govora jasno se vidi. izdavač D. Čehoslovačku.. koje je rušilo gradove i sejalo smrt među civilnim stanovnicima po skoro čitavoj Evropi. traje što duže. Staljin šalje telegram komunistima u Jugoslaviji. jednom objavljen. s druge strane. A kada je Hitler napao Sovjetski Savez onda se šalje depeša komunistima Jugoslavije da goloruki narod dignu na ustanak protiv Nemačke kao osvajača i ugnjetavača! Zar to Hitler nije bio i pre napada na Sovjetski Savez?! Iz navedenog dokumenta vidi se još jedna stvar: da Sovjetski Savez naređuje građanima drugih zemalja da moraju da rade samo ono što je u interesu svetskog komunizma. završio je Staljin." ("Bilten" br. Ovakav cinizam i nemoral mogu da imaju samo komunisti. Staljinu i komunistima baš ništa nije smetalo što je Hitler pokorio i okupirao: Poljsku. da na sve načine dezorganizuju njegovu . pa ćemo s korišću moći da čekamo svoj čas. da je komunistima trebao rat pa su oni radi toga napravili sporazum sa Hitlerom. U tom proglasu. da s njom zaključimo pakt o nenapadanju. Staljin naređuje da se ambasadoru Jugoslavije. Ako pak." 19 „Drugovi"..stvari uzeti opasan karakter po nas. A to baš zahteva naš interes. godine. decembra 1939. Jugoslaviju i Grčku. naročito Čehoslovačke i Francuske. Još je opšte poznato da su Staljin i komunisti Hitleru pružili vrlo efikasno pomoć u benzinu.

nameri. Nemci sprovode strahovite kaznene ekspedicije.000 nemačkih vojnika Nemci bi streljali po svom strašnom ključu ravno 5:000. gledali prvo interese svoga naroda i nisu hteli da dignu ustanak pre vremena. ostati bez ikakvog posrednika između porobljenog. koja je bila obrazovana na osnovu međunarodnog prava i Haške konvencije. nemoćna da pomogne svom narodu. akademici. ubija nevine ljude. pukovnik Misita poveo svoje ljude u Krupanj. predstavnici inŽenjerske. bili su gurnuti u ustanak. najugledniji profesori Univerziteta. obezglavljenog. na primer.. izranjavljenog naroda i bezdušnog okupatora. protivno svojoj volji i prvobntnoj. iako su simpatisali Sovjetski Savez. bila bi sigurno propast i pogibija za Srbe. a ništa ne bi uticalo na stanje na frontovima. streljaju u masama nevini narod. Pukovnik Misita. Šef Komesarske uprave Milan . kao i drugi javni radnici. Loznicu i Bogatić u zajednici sa komunistima. postavši na taj način saveznici komunista na teritoriji okupirane Srbije. U Beogradu se održava sastanak najviđenijih Srba: istaknuti predstavnici političkih partija. priznao je da je to učinio na svoju ruku. OBRAZOVANJE VLADE ĐENERALA MILANA NEDIĆA g U ta preteška vremena. Ovo je davalo samo još veću snagu komunističkom ustanku. Nacionalni četnici. podnela je ostavku.ratnu mašinu. lekarske i advokatske komore.nemačkog fašističkog imperijalizma. niti bi zbog toga Hitler izgubio rat. Čačak itd. posle odlaska okupatora iz Jugoslavije. Tako je počeo da se okreće krvavi točak revolucije.U opustošenu Srbiju. čuvajući važne saobraćajne linije. Komunisti su uništavali „poredak". Komesarska uprava. spaljivali arhive i zemljišne knjige i ubijali najuglednije domaćine na selu. Kraljevo. godine. Komunisti su javno govorili: . već do preuzimanja vlasti i zavođenja komunističke diktature.000 Srba Ovo bi Srbe uništilo. Takvom proglasu mi bismo mogli dati najširu publikaciju u štampi i preko radija. držeći Lipovačku šumu. Partizanski odredi došli su čak i pod sam Beograd. Komunistima nije bilo stalo do borbe protiv okupatora. Tako su još nekoliko četničkih komandanata uvučeni u revoluciju od 21 strane komunista u napadima na Šabac. u jednom svom pismu. Gornji Milanovac. Time su oni izazvali okupatora da vrši što više represalija. naselićemo Kineze"! U toku jula i avgusta 1941. Pojedini dražini komandanti bili su uvučeni u revoluciju protivu volje i naređenja Draže Mihailovića: Tako je. Zapadna Srbija je bila skoro sva u rukama ustanika. bez naređenja i znanja Draže Mihailovića. Avalu i Boleč. spaljuju sela. da razvijaju partizanski pokret protiv okupatora i da svim silama izvojuju puni poraz smrtnog neprpjatelja svih naroda Evrope . industrijske. gotovo cela okupirana Srbija je bila u plamenu. da su i Francuzi i Čehoslovaci. Kada bi ustanici pobili čak i 50." Iz ovoga proglasa se jasno vidi. Okupator je napustio pojedine krajeve i gradove. kada uzmemo vlast u svoje ruke. žene i decu i spaljuje njihove domove.

koji . a za odmazdu streljano je 626 Srba. na čelu sa arhijerejskim namesnikom Dragutinom Jovanovićem. obaveštava da je Komesarska uprava podnela ostavku usled teške situacije. Bilo je mišljenja. a istovremeno uživa kod Srba najveći ugled i autoritet. ubili oko stotinu nevinih ljudi. među kojima se nalazio i bivši narodni poslanik Gajić. Milan Nedić je u to vreme bio interniran od strane okupatora u Beogradu.Aćimović. Vi ste u slobodnoj našoj zemlji zauzimali najviše položaje. te zbog toga on ne može da primi ponuđeni mu položaj. ministar vojske i mornarice i komandant grupe armija. Sporazumno je odlučeno da ta ličnost bude đeneral Milan Nedić. 22 U selu Jarebice ubijeno je 6 nemačkih vojnika.. za samo jednog ubijenog nemačkog motociklistu. jer su prilike zahtevale da se što hitnije nešto uradi kako bi se našao izlaz iz tako teške i po sve Srbe sudbonosne situacije. Svi prisutni su pitali: .A šta sad?" Odmah su svi počeli da mole i preklinju generala Nedića da se primi položaja. a okupator za to u Šapcu veša dva lekara (dr Boru Tirića. da te dužnosti treba da se primi advokat i bivši ministar pravde Dimitrije Ljotić. predsednik Srpske akademije nauka i drugi. načelnik glavnog generalštaba. industrijalac i bivši predsednik opštine u Beogradu. ustanici pale samo jedan nemački kamion. On obaveštava da su Nemci na putu između Valjeva i Kosjerića. jer on uživa najveći autoritet u zemlji. jer je smatrao da na čelo te nove uprave treba da dođe ličnost koja nikada nije pripadala nijednoj političkoj stranci. čiji bi zadatak bio da nastavi sa spasavanjem srpskog naroda. Dr Aleksandar Belić. okreće se generalu Nediću i kaže: „Gospodine ministre. u selu Prnjavor. koji nije oštećen niti je ko poginuo. U Mačvi. svi prisutni su govorili da su mnogo razmišljali o svemu i da smatraju da drugog izlaza nema. dr. bivši ministar vojske i mornarice i u poslednjem ratu komandant grupe armija. On je ovo odbio. U selu Slepčević. Kada je Milan Nedić čuo šta se od njega traži on je istakao da takav položaj iziskuje strahovitu odgovornost. Na sledećem sastanku. Avrama Koena) i druge ugledne Srbe. Situacija je bila vrlo teška. Za tog jednog nemačkog vojnika oni streljaju 110 ljudi iz istog sela. dr Aleksandar Belić. predsednik Srpske akademije nauka. Nemci streljaju 132 Srbina iz sela Petlovače i pale selo. Na drugom sastanku najuglednijih beogradskih građana bio je prisutan i đeneral Milan Nedić. Nedić. bili ste komandant armije. sa suzama u očima. Milan Aćimović obaveštava skup najviđenijih Srba o stanju u Srbiji i misli da bi trebalo stvoriti jedno autoritativnije upravno telo. nego da se Milan Nedić primi ovog zaista teškog 23 zadatka. Dimitrije Ljotić smatra da je za tu ličnost najpogodniji armijski đeneral Milan Đ. Danas se radi o biološkom spasavanju srpskog naroda. nisu ubili nijednog Nemca. Zbog pucnjave na jedan nemački tenk. Uživali ste sve počasti. Rešeno je da se svi prisutni još jednom sastanu. Danas je došlo vreme da se primite jednog zaista teškog i nezahvalnog položaja pod okupacijom. Gledište Dimitrija Ljotića zastupali su Vlada Ilić. uzbuđen. komunisti su ubili samo jednog nemačkog vojnika.

Da se obrazuje Srpska vlada. utvrditi stvarnom potrebom Srpske vlade i odobrenjem Vojnog zapovednika u Srbiji. pod nadzorom Vojnog zapovednika u Srbiji.000 žandarma. ministar unutrašnjih dela: Milan Aćimović. do 30. ministar građevina: inž. Posle reči dr Belića. v) oružje i oružanu opremu za pod a) i b) daje Vojni zapovednik u Srbiji u potrebnoj količini od zaplenjenog oružja jugoslovenske vojske. 29. Sastav vlade bio je ovaj: predsednik vlade: Milan Đ. zarobljenici puste kućama u Srbiju. kao Pavelić i Kvisling. profesor univerziteta. ministar rada: Panta Draškić. 5. ministar narodne privrede: Mihailo Olćan. b) potporne narodne jedinice formirane i komandovane od srpskih starešina.000. đeneral i kancelar Kraljevih ordena. ministar saobraćaja: Đura Dokić. i to: a) žandarmerija do jačine 10. v) da se otpuste zarobljenici potrebni za obnovu zemlje. avgusta 1941. Efikasno obustavljanje ubijanja. da pristaje da se stavi na čelo jedne srpske vlade koja će. b) da se puste iz ropstva svi ratni zarobljenici stariji od 55 godina. g) da se poboljša ishrana naših zarobljenika u Nemačkoj slanjem potrebnih namirnica iz Srbije brigom Srpske vlade. armijski đeneral. ministar poljoprivrede: dr Miloš Radosavljević. odbijajući odlučno svaku politiku koja bi se protivila interesima srpskog naroda. Da se odobri Srpskoj vladi oružana sila. ministar pravde: dr Čeda Marjanović. ministar pošta i telegrafa: Josif Kostić. Iz ovoga se jasno vidi da Milan Nedić nije došao na vlast voljom Nemaca. bivši narodni poslanik. advokat.." Izgovorivši ove poslednje reči.Vi ne smete napustiti. ministar prosvete: Miloš Trifunac.. obrazovana je vlada đenerala Milana Đ. ministar pri predstavništvu vlade: Momčilo Janković. Nekoliko dana docnije. Nedića. 3. pod nemačkom okupacijom. a za čije će lojalno držanje Vlada snositi punu odgovornost. koja upravlja svim poslovima države i naroda srpskog na ovoj teritoriji. bivši ministar. armijski đeneral. Da se pomogne ratnim zarobljenicima u Nemačkoj na ovaj način: a) da se lekarskim pregledima utvrđeni kao bolesni i invalidi. 2. na osnovu međunarodnih konvencija. primiti odgovornost administriranja zemlje. ministar socijalne politike i narodnog zdravlja: dr Jovan Mijušković. general Milan Nedić je vrlo uzbuđenim glasom rekao. bez koje se ne može obezbediti red i mir u zemlji. pauperacije i . nego na molbu velikog broja najuglednijih Srba koji su se tada zatekli u Beogradu. kasacioni sudija i nosilac ordena Karađorđeve zvezde sa mačevima. 4. Ognjen Kuzmanović. Nedić. čija će se snaga. bivši ministar. Poboljšati dosadašnje ekonomske i administrativne granice Srbije mogućim posedanjem dotičnih teritorija nemačkim trupama (umesto ustaša). dr Belić je zaplakao. Đeneral Milan Nedić je obrazovao svoju vladu 24 pošto su se Nemci saglasili sa sledećim uslovima rada: 1. ministar finansija: Dušan Letica.

ništa protiv nje. i događaje i ljude. da kroz njih vidite bistro. pa je hitao da formira vojne jedinice. jer se za desetak dana ne može učiniti sve što se želi i ne može se povratiti red u okupiranoj Srbiji. đeneral Milan Nedić. napajajte se čistom vodom sa izvora zdrave srpske narodne svesti. Nemoj da se mešamo u tuđe stvari. Omladino srpska! Ove moje reči su amanet i testament moj vama upućen. i ovo: „Došao sam na vladu da spasavam narod. Vratite se majci Srbiji. Hajte pod tu zastavu vere i nade. Došao je poslednji čas da se otvore oči.Srbija se u ovom trenutku nalazi na pragu građanskog . Mi smo zrno peska u uzburkanom svetskom moru. Krakov: General Milan Nedić.. sinovi Srbije! Ja dižem slavnu srpsku zastavu za čije su časno i neuprljano lepršanje milioni dali dragovoljno živote svoje. Tu ćete jedino naći najlepšu istoriju koju može jedan narod da doživi. pored ostaloga. Milan Nedić 15. godine general Nedić je uputio srpskom narodu poslanicu u kojoj kaže i ovo: . Deco moja.Došlo je presudno vreme. rad i bratstvo. srpskom glavom." Devetog septembra 1941. čija bi akcija protiv komunista sprečila strašne nemačke kaznene ekspedicije. izvuče obično deblji kraj. Tu mi niti možemo pomoći. Prihvatite je i nosite je. Bugarskom i Mađarskom. 25 NEDIĆ APEPUJE NA SRPSKI NAROD Kao predsednik srpske vlade. ognjištu očinskom. godine upućuje sledeću poruku srpskom narodu: . koja je bila već skoro sva u plamenu. požrtvovano pali na bojnim poljima vas radi. da zavlada red i mir. Tu ćete. Dođite da zajedno sa mnom uzviknete: sve za nju. koja će odagnati od nas patnje i sve poraze naše. Vojni zapovednik Srbije upozorio je na najdramatičnije posledice koje će izazvati četničko-partizanski napadi. Samo sebi zlo. Vreme kada se mora misliti svojom glavom.. Poslednji trenutak izbija. da sačekamo svršetak rata združeni pod srpskim barjakom . da se međusobno ne istrebi. koji je bio smešten u II ženskoj gimnaziji. Danas se vrše obračuni najvećih sila sveta. niti odmoći. jer ko se meša u tuđe stvari. Šta mi možemo da učinimo? Ništa. ako samo duhom svojim zahvatite. čuvajte je i branite je. ne trujte se pićem iz otrovnog tuđeg brloga.Samo sloga Srbina spasava". Đeneral Nedić bio je u teškoj situaciji.progona Srba pod Hrvatskom. Nemačke faktore molio je Nedić da imaju strpljenja. septembra 1941. naći dela svojih otaca i zadrhtaće vam srce od radosti pred tim otkrivenjem. Vratite se domu svome. Deco moja. Kroz moju dušu i moje srce govore vam oni milioni iz grobova koji su slavno. septembra 1941. rekao je. 1963) Prva olakšica za Beograđane bila je da su Nemci odmah uklonili iz Beograda jedan mađarski bataljon Honveda. On je video sve veće opasnosti za srpski narod. u svome govoru od 1. a pre svega interese našeg naroda. časti i junaštva.." Gerilska akcija četnika i partizana protiv Nemaca početkom septembra 1941. vama da bude bolje. ako pogledate. godine razbesnela je Nemce. i jasno. Vratite 26 se Otaxbini. (S.

Samo tako odgovorićemo zakletvi koju smo dali Kralju i Otaxbini. koji su krenuli na teren u borbu. i sutra vaš odziv može već kasno stići. Đeneral Milan Nedić. verujući da je među vama većina samo zabludela. želite li i sebi i svojoj deci tu bezumnu. ubijajući po nekog Nemca. grešnici. želeo je da se oni bore protiv komunista.. Obraćamo se i vama. Ali ispunjenje ovog svetog zadatka zavisi isključivo od razumevanja i odziva našeg naroda.. Komandanti su bili viši oficiri. Mušickog.. Vratite se porodici i domu svome. Već prvog dana formira se prvi dobrovoljački . Do ovoga dana nije bilo većih vojnih jedinica civilne uprave u okupiranoj Srbiji. Dođite svesti. Priberite se i shvatite svu veličinu opasnosti koje nam prete. godine izvršeno je prvo formiranje vojničkih jedinica pod nazivom „Srpski oružani odredi". Za komandanta dobrovoljaca đeneral Nedić postavlja pukovnika Kostu M. da ispuni svoju dužnost prema Otaxbini i prema naciji. kada kraj ovoga rata nismo umeli da dočekamo u svojoj slobodnoj velikoj domovini.. Odmah posle toga obrazovana je. Dolazi do ozbiljne krize. pušku i bombu. Žandarmerijski odredi nisu bili u stanju da se sami bore protivu komunista. koji. stvaranjem Srpskih oružanih odreda.. a da sarađuju sa odredima đenerala Draže Mihailovića. izazivaju strahovite odmazde i kaznene ekspedicije prave pustoš po Srbiji.rata. nepotrebnu propast? Želite li da se zatre srpsko pleme?. 27 Čujte naš poziv. Đeneral Nedić je verovao u zajedničku akciju posle razgovora sa delegatima Draže Mihailovića. bivšeg ađutanta Kralja Aleksandra i Kraljice 28 Marije. septembra 1941. bez razlike. godine. Srbi. Ostavite velike i silne. i oni koji su krivi i oni koji su pravi. i pored rata na Istoku. Za komandanta vojnih odreda Nedić postavlja đenerala Stevana Radovanovića. da bi se na taj način izbegle krvave nemačke odmazde za poginule nemačke vojnike. 15. Mi dozivamo svakog. Duboko verujemo da je naš najveći nacionalni zadatak da spasemo od uništenja jezgro srpskog naroda. ne mešajte se u tuđe račune. đeneral Nedić naređuje da se dobro bore i da uništavaju komunističke odrede. nek se oni među sobom objašnjavaju i sporazumevaju. Ostavite šumu. Srpska dobrovoljačka komanda. da mu omogućimo da u miru dočeka kraj ovog strašnog rata u kome velike sile vode borbu na život i smrt.. Čujte i pohitajte. Komandantima." SRPSKI ORUŽANI ODREDI Na dan 6. septembra 1941. čujte naš krik za spas srpstva. koju vlada Nedićeva otklanja na taj način što rešava da se narod pozove u borbu i da se osnuju dobrovoljačke jedinice. Njihove preteške posledice snosiće i oni koji ih žele i oni koji se protiv njih bore... Teško našem narodu ako okupatorskim vlastima bude potrebno da nam još jednom dokažu kako. imaju i suviše slobodnih snaga da nas umire. i da bar tako dočekamo dan oslobođenja. jer su časovi skupi.

koji se uvek uspešno primenjivao u istoriji podizanja moći velikih naroda. Srema. Srpska državna straža. koji su oni smatrali komunističkim. sa Srpskom graničnom stražom. moraju se pri prvoj pojavi bez odlaganja primeniti najoštrije mere. 3. imala je oko 18. Slavonije. koja je bila ovladala jugoslovenskim teritorijama izvan uže Srbije. može se ponovo uspostaviti mir. septembra. u kojoj potpuno razbija famu o tobožnjoj nepobedivosti komunisga. 888/41 od 16. Srpska državna straža preuzela je ulogu žandarmerije. septembra 1941. mora se svesti na to da je komunističkog porekla. da se na taj način silom sprovede autoritet okupacione . On je na ovo mesto postavljen po izričitom traženju nemačkog generala Majsnera. poziva Milana Nedića radi jednog 29 vanrednog saopštenja. sa svojim tumačem. Pri tome se ima postupiti prema ovim direktivama: a) Svaki akt uperen protiv nemačke okupacione vojne sile. a za komandanta Srpske granične straže potpukovnik Ljudevit Pogačar. Samo na taj način. došao kod Turnera on mu je saopštio delove naredbe nemačke Vrhovne komande br. bez obzira ko ga vodi i ko sve u njemu učestvuje. Na čelu ovih oružanih formacija tada je stajao ondašnji upravnik grada Beograda i predsednik opštine Beograd. bez obzira na bliže okolnosti pojedinih slučajeva. ANARHIJA Početkom druge polovine septembra 1941. Ova naredba bila je jedan od dokaza protiv Kajtela na suđenju nacistima u Nirnbergu. Dragi Jovanović. Like. Korduna. Ovaj odred imao je prvu borbu sa komunistima već 17. sada se prenosi i na samu Srbiju. dr Turner. žene i deca koji su toliko prepatili. Broj izbeglica iz Herceg-Bosne. podoficira i redova.odred. Srpska granična straža i Srpska gradska straža. Krvave ustaše čekaju da sa Arnautima i Mađarima upadnu i u okupiranu Srbiju. Za komandanta Srpske državne straže postavljen je pukovnik Borivoje Jonić. godine počinje da se formira Srpska državna straža. Na dan 17. a Srpska granična straža vršila je dužnost nekadašnjih jugoslovenskih graničara. b) Da bi se nemiri ugušili u začetku. jer je u njemu bilo najviše studenata. traže spasa.000 oficira. Metohije i Južne Srbije svakodnevno se uvećava. Ovi ljudi. Tu su data uputstva Vojnom zapovedniku Srbije o tome koja i kakva sredstva da se upotrebe radi uništenja ustanka. kako bi se pokret ugušio u najkraćem roku. Kada je general Nedić. Sa formiranjem Srpske državne straže. Dobar deo Pećančevih četnika ušao je u sastav Srpske državne straže. Požar i krv vide se na sve strane. februara 1942. Dosadašnje mere preduzete za suzbijanje tog opšteg komunističkog pokreta pokazale su se nedovoljnim. rasformirani su četnički odredi vojvode Koste Pećanca. krova i hleba. Na dan 20. Ta naredba je imala i ove tačke: „2. šef nemačkog upravnog štaba. Firer je sada naredio da treba svuda primeniti najoštrije mere. septembra koju je potpisao feldmaršal Kajtel. koji je kasnije nazvan „Treći đački". anarhija.

da se srpske oružane snage neće upotrebljavati za izvršenje odmazde.000 talaca. obišao sve vodeće nemačke faktore. Pri tome imati u vidu da jedan čovečiji život u tim zemljama često ne vredi ništa i da se zastrašavajuće dejstvo može postići samo neobičnom svirepošću. istovremeno. Nedić je uspeo da spase Beograd od katastrofe..000 Srba iz Šapca i odveli u Klenak radi sgreljanja za odmazdu. univerziteta dr Jozef Matl. general Beme. 21. Matl je. on odmah ulaže oštar protesg kod Nemaca. ali se neće uzimati u obzir nikakve intervencije i molbe srpskih vlasti. svakog trećeg stanovnika . koji je bio načelnik štaba komandujućeg generala. Ovi taoci biće streljani po ključu 100 Srba za jednog ubijenog Nemca. izdejstvovao da se ustaše prebace preko Drine i vrate u NDH. 44." Turner. Način izvršenja smrtne kazne mora još pojačati zastrašavajući efekat. strelali preko 2. Nedić je u ovome uspeo i 30. septembra 1941. koji je. i rezervni kapetan prof. To će biti isključivo posao nemački. srpski dobrovoljci i četnici Koste Pećanca već počeli da čiste teren. da odgovara smrtna kazna 50-100 komunista. Nemci su u Kraljevu. Nemci i ustaše pokupili su tada oko 7. a 50 Srba za svakog ranjenog Nemca. i 25.000 Beograđana. navodeći da su Podoficirski odredi. uglavnom. U Beograd je došlo i poverljivo naređenje Firera i vrhovnog zapovednika oružane sile OKV Br. U Beograd je ubrzo stigao novi Vojni komandant okupirane Srbije. Đeneral Nedić je toga dana. 31 Prof. i to najviđenijih. septembra 1941. Nemci pozivaju u pomoć ustaše. septembra prva velika grupa Srba već je stigla u Šabac. jer zaista ne bi imali više šta da izgube bežeći u šume. ili tačnije." Turner je tada rekao đeneralu Nediću. posle razgovora sa Turnerom. ali nad ostalim delovima Srbije ostala je i dalje smrtna opasnost. Pri sprovođenju su ustaše i Nemci ubili 164 Srbina. ustanici vrše napad na grad Šabac. Kao odmazda za život jednog nemačkog vojnika mora se u tim slučajevima uzeti kao opšte pravilo. U noći između 24. koja bi postala „spaljena zemlja" akcijom samih Srba. kojima je predočio da bi izvršenje pretnje o hapšenju 50. za svoja 23 poginula vojnika. 1538/41 u 30 kome se. Ovde moramo da iznesemo jednu istinu o spasavanju Srba u Šapcu: đeneralu Nediću pomogli su pukovnik Keveš. saopštava Nediću da će se iz Beograda uzeti 50. potpuno zapalilo celu Srbiju. primio dužnost i preduzeo akciju čišćenja Srbije. a potom ih prebacili u Jarak. da su pokazali dobar uspeh i on traži da se svi Srbi iz Jarka vrate u Šabac. Kada je đeneral Nedić bio obavešten o nesreći koja je zadesila Mačvu. pored ostalog.300 Srba. KRVAVE NEMAČKE ODMAZDE Najkrvavija nemačka odmazda izvršena je u Kraljevu. koji nisu bili u stanju da izdrže usiljeni marš.vlasti i spreči dalje širenje. kaže i ovo: „Upotreba hrvatskih snaga u hrvatsko-srpskom graničnom prostoru odobrena je od strane hrvatske vlade i prema tome one se mogu koristiti.

što ih god više Nemci pobiju. i predložio da zajednički napadnu Nemce u Kragujevcu. Verovatno tačna cifra neće nikada biti ni utvrđena. Da je đeneral Nedić blagovremeno znao za nesreću možda bi mu pošlo za rukom da tu nesreću barem donekle ublaži. Zašto ti ljudi iz Kragujevca nisu došli kod nas da se bore protiv Nemaca" Nacionalnim snagama.000. Dragutin Marković. profesor i Radisav Lazarević. Mnogi su pitali: . godine razgovarao sa komunističkim komandantom Rajom Nedeljkovićem. napadom na Kraljevo završena katastrofom po Srbe. da bi oslobodili i od streljana spasli pohapšene Srbe.ovog srpskog grada. Nisam sreo prijatelja ili poznanika koji nije iskreno žalio nevine srpske žrtve u Kragujevcu.. u Kragujevcu je streljano 2. On je 20. članom Centralnog komiteta Komunističke partije Jugoslavije. Tako je i borba ustanika. niti se stideli svojih zločina. Po nemačkim izvorima. posle velike tragedije u Kragujevcu. ja sam gotov da legnem na zemlju pa neka se popne na mene i neka tako bude veći. nosila se mišlju da podnese ostavku. đaci viših razreda gimnazije. Nedeljković odgovara: . student. Šapcem da niste zadržali krvave ruke okupatora?" Nesreća i katastrofa u Kragujevcu danima je pritiskivala Milana Nedića i sve njegove prijatelje i saradnike. ali se zna da Nemci nisu prezali. Oni su uvek tačno objavljivali cifre streljanih." Kragujevačka tragedija pogodila je sve prave patriote. Svi su oni govorili da je Kragujevac velika nesreća... Ovi Nedićevi saradnici govorili su još i ovo: „Šta bi bilo sa Beogradom. a što se tiče ljudi. u blizini Kragujevca komandovali su: major Miodrag Palošević i kapetan Dušan Smiljanić.. pa tako oni nisu blagovremeno bili izvešteni o strašnoj nesreći koja se sprema Kragujevcu. oktobra 1941. ali ako on podnese ostavku. Dimitrije Ljotić je govorio svojim prijateljima: „Ja ne znam šta ne bih uradno da mu pomognem. Vlada đenerala Nedića. a po drugim izvorima oko 7.Pa zar je ovo bilo potrebno? Da li su napadači znali da su ubistvom 10 . Njihovo mišljenje je bilo 32 da je to najgora stvar što je mogla da zadesi Šumadiju. . Interesantni su iskazi četničkog kapetana Pavla Bogićevića. I ako bi on trebalo samo jednu stopu da bude viši. a svi moramo biti svesni da se uvek sve ne može postići kako želimo". Komunisti su pokidali telefonske veze između Kragujevca i Beograda. Za ubijenih deset i ranjenih 26 nemačkih vojnika od strane ustanika Nemci vrše najjeziviju odmazdu u Kragujevcu. Milan Nedić i Dimitrije Ljotić su bili zaprepašćeni tragedijom Kragujevca. streljani zajedno sa svojim profesorima. da bi se bolje video i čuo. to će za nas ostati manje posla da ubijamo kada oslobodimo Kragujevac. govorili su mu. onda će cela Srbija postati Kragujevac. Za nas je važno da je u Kragujevcu izvršen pravi pokolj nevinih Srba.Vreme nije za takav napad. Komunistima su komandovali: Raja Nedeljković. Tu je još poginulo i oko 800 Srba koji su vršili napad na Kraljevo. Mačvom. Tu su čak i deca.. Nedićevi prijatelji i saradnici govorili su da on to nikako ne bi smeo da učini.Vi morate da ostanete da branite srpske živote. u napadu na Nemce.300 građana.

Nemci su i dalje progonili Dražu Mihailovića. bivši ministar i prvak Demokratske stranke. SLOM KOMUNISTIČKE „SOVJETSKE UŽIČKE REPUBLIKE" Dobrovoljci. koga su docnije ucenili sa 100. Komunističkim snagama komandovao je Tito. dr Mirko Kosić.nesta partizana!" U borbama protiv Titovih komunista izginulo je prilično boraca iz svih nacionalnih odreda Srbi. majora Manojla Koraća. Nemcima nije data prilika. privrednog i kulturnog života. dr Laza Marković. Blagodareći ujedinjenim nacionalnim snagama. Nemci su napravili plan da Dražu Mihailovića. prvak Demokratske stranke. potpredsednik Lekarske komore. pozivao je na savetovanje mnoge vodeće ljude iz političkog. pored Dimitrija Ljotića. žtrvovali sebe da bi spasli svoj narod. svesno su ginuli. tako . sa Titom na čelu. dr Mijušković. pre potpunog opkoljavanja. Narod predahnu i ču se pesma: „Pada slana . Gornji Milanovac. obavesti Mihailovića o tome. Ujedinjene nacionalne snage. Vlada Ilić. „Sovjetske užičke republike" nestaje.000 zlatnih nemačkih maraka. bivši predsednik Samostalno-demokratske stranke. Računica je bila prosta: poginulih 200 nacionalista spasli su 20. Risto Jojić. a komunisti. nama Srbima. kapetana Vučka Ignjatovića i II Ravnogorski korpus pod komandom kapetana Predraga Rakovića. Među njima su bili i ovi: Ilija Mihailović. Kod Milana Nedića često je dolazio i Adam Pribićević. podoficirski odredi i četnici Koste Pećanca uspevaju da za kraće vreme očiste mnoga mesta od komunista. komunisti su razbijeni. koji se nalazio u Zapadnoj Srbiji. Četnički odredi su pod komandom majora Miloša Glišića.000 svoje srpske braće! Istine radi moramo konstatovati: iako su četnici Draže Mihailovića učestvovali u borbama i doprineli rušenju „Sovjetske užičke republike". profesor univerziteta i prvak Radikalne stranke. opkole ali je pukovniku Kosti Mušickom uspelo da. kojima prilaze i četnici Draže Mihailovića. Užičku Požegu i Užice očiste od komunista sopstvenim srpskim oružanim snagama. sa celim njegovim štabom. 34 omladinci. dr Miloš Radosavljević. bivši ministar. zaista je došao kraj!" U ovim teškim momentima đeneral Milan Nedić sa svojim saradnicima smatra da im je glavna dužnost da Čačak. napadaju Titovu „Sovjetsku užičku republiku". prvak Radikalne stranke. koga je konsultovao o raznim pitanjima.nemačkih vojnika i 26 ranjenih pobili hiljade Srba?! Zar će ovo promeniti situaciju na frontovima gde se bore veliki? Ako ovako potraje. predsednik Industrijske komore. dr Miroslav Spalajković. u paničnom bekstvu napuštaju okupiranu Srbiju. prvak Radikalne stranke i bivši ministar. Pripremili su i glavni napad na „Sovjetsku Užičku republiku". da i u ovom delu okupirane Srbije vrše strašne kaznene ekspedicije i streljaju nevine ljude po svome krvavom ključu. tako da zz okupator neće moći da primenjuje svoj strašni krvavi ključ: stotinu za jednog! Đeneral Milan Nedić.

to bolje" i: „Cilj opravdava sredstvo". da bi se obukla srpska izbeglička deca čije su roditelje pobile ustaše. Dodao je da su već pre mene putovali u Tursku dva predstavnika našeg Ministarstva .nov dokaz" srpskog nepomirljivog neprijateljstva i netrpeljivosti prema njima.da se on.Što gore . kasnije. da se ispune obećanja koje je dobio od Nemaca u pogledu oslobođenja prve partije od 50. godine dobio sam poziv da odmah dođem kod Dimitrija Ljotića. a ne da doprinose njegovom uništenju. da otputujem u Tursku kao punomoćnik Srpskog Crveng krsta. već da će to imati tehničkih posledica za sve Srbe u okupiranoj Srbiji. Ljotić mi skreće 36 pažnju da o ovome nikome ništa ne govorim. da nećemo nastradati samo Milan Nedić. da će general Nedić sve učiniti da što pre krenem za Tursku.000 zdravih ratnih zarobljenika. takođe. prispelo i nekoliko sanitetskih vozova sa obolelim srpskim zarobljenicima. a ima ih već nekoliko desetina hiljada. a takođe da se uredi i sva prepiska. jer ako okupator ovo sazna i ja priznam da sam dobio poruke za naše u Londonu. Ljotić mi je tada rekao. u poslednen momentu. Nemci ovo obećanje nisu ispunili već su to pitanje uvek odlagali. Srpski Crveni krst činio je sve da se ratnim zarobljenicima pomogne. koji je svojim radom učinio mnoga dobra našim ratnim zarobljenicima i izbeglicama iz krvave i po zlu čuvene NDH. Kada sam u martu 1945. Stotine valjanih Srba i Srpkinja radili su dobrovoljno bez ikakve nagrade u Srpskom Crvenom krstu da bi se sav posao obavio na vreme i pomoć našim ratnim zarobljenicima stigla što je pre moguće. sa celim svojim štabom izvukao iz opkoljavanja. Tito i komunisti nisu vodili računa o strahovitim žrtvama civilnog stanovništva već su se držali svoga načela: . Mnogi četnici su mislili da je njihova dužnost da spasavaju i očuvaju civilno stanovništvo Srbije. da o svemu dobro razmislim. Nemci bi to mogli uzeti kao . godine boravio u štabu đenerala Mihailovića u Bosni. saznali smo da su komunisti prilikom ulaska u Beograd vršili masovna streljanja potpuno nevinog stanovništva.. U Beograd je. MISIJA U TURSKOJ U drugoj polovini meseca februara 1942.000 osoba. koji je nekoliko meseci držan u zatvoru Gestapoa. Tu sam saznao da su komunisti streljali i dr Petra Zeca. predsednika Srpskog Crvenog krsta. Moj zadatak bi bio da u Turskoj nabavim pamuk koji bi se preradio kod nas u zemlji. on i ja. Sve što nije mislilo i odobravalo komunističku akciju bilo je u opasnosti da bude streljano.. POMOĆ RATNIM ZAROBLJENICIMA 35 Nedić je. samo su jednom prilikom pustili nešto preko 1. a pustali su samo manje grupe. D. On mi izlaže situaciju u zemlji i pita: da li bih se primio jedne važne misije. Đeneral Milan Nedić i on daće mi poruke za kralja Petra II i našu vladu u Londonu. Nemci su posumnjali da je neko obavestio Dražu Mihailovića pa su odmah uhapsili Kostu Mušickog. tražio. Ta deca su skoro gola i bosa pobegla ispred krvavih ustaša. D.

pa je verovao da će on sve učiniti da se Srbima pomogne i da im se sudbina olakša. eto. Turski konzul mi je rekao da moram da sačekam odgovor iz Ankare. Ovim sastancima je uvek prisustvovao i D. Tu sam otvorio svoje srce i rekao sve šta se dešava sa Srbima u NDH i u okupiranoj Srbiji. koji je bio najprisniji i najodaniji pomagač Milana Nedića. Pre mog odlaska bio sam nekoliko puta kod đenerala Nedića. Kad sam prispeo u Belu Palanku video sam da se nalazim na granici odakle počinje vlast bugarskog okupatora. Moj zadatak. makar pred stranim svetom. Petra Zeca. Đeneral Nedić odmah je upitao: .Vi ste spremni za put?" Pošto sam potvrdno odgovorio. Zec. 37 U SOFIJI U Sofiji sam ostao dva dana radi dobijanja ulazne vize za Tursku. Ja sam odmah pristao na to. da mi može izdati ulaznu vizu. Ljotić je poznavao mitropolita. Svuda su stavljeni njihovi znakovi. već na prvom koraku. On mi je predložio Vas. i ministra privrede Mihaila Olćana radi obavljanja potrebnih formalnosti za put.. jer. U domu Karavelov osećao sam se kao kod najboljih prijatelja. Gospođa Karavelov bila je najuglednija dama u Bugarskoj i u prijateljskim vezama sa porodicom Ljotić još iz davnina. koji je bio naklonjen srpskom narodu. Od njih dvojice dobio sam potrebne instrukcije. D. Dalje. Jednom od njih. Ljotić. Oni su sve činili i trudili se. poverio sam da mi je želja da posetim bugarskog mitropolita Stefana. Prvog dana boravka u Sofiji imao sam sreću da pronađem neke svoje stare i dobre prijatelje. da u ovim preteškim vremenima za srpski narod učini što može da nam se sudbina olakša. prikažu kao bugarske. Ova vest me je ožalostila. a može se desiti da me bugarska policija i uhapsi.30 bili smo u privatnom stanu kod đenerala Nedića. jer ću na sebe navući veliku sumnju. bio je da posetim mitropolita Stefana. Dalje mi reče. a već oko 7. Moj prijatelj mi odmah reče. Mita i dr. došao sam u njegov stan u 7 časova ujutru. nisam u stanju da izvršim zadatak koji sam dobio u Beogradu. Otidite odmah kod dr. Garanti smo ja. rekao šta nam je namera. da tako nešto i ne pokušavam. od Bele Palanke ka Sofiji. jer on treba da dobije odobrenje iz Ministarstva spoljnih poslova. onda ćemo se ponovo sastati i opširno o svemu govoriti. Sutradan. predsednika Srpskog Crvenog krsta.privrede. po dogovoru sa njima. da mitropolit Stefan izdržava neku vrstu kućnog zatvora i da je pod stalnom stražom Borisove policije. sa tugom u srcu posmatrao sam kako su bugarske vlasti već odbacile sve ono što je podsećalo na Jugoslaviju. Mi smo razmišljali koga da pošaljemo. da ove divne srpske krajeve." Tek krajem juna meseca bile su obavljene formalnosti za moj put u Tursku. da mu izručim pozdrave i poštovanje i da mu prenesem molbe Milana Nedića i Dimitrija Ljotića. Nedić reče: "Vama je ovaj moj brat Mita. sigurno. Sutradan po mome dolasku u Sofiju otišao sam da posetim staru gospođu Ekatarinu Karavelovu. Kada formalnosti za put budu gotove. Gospođa . mladom bugarskom diplomati.

Verujem. To je bio naš generalni konzul Ljuba Haxi -Đorđević. Mnoge sam od ranije dobro poznavao. Pojedini.. Odgovorio sam da Milan Nedić čini sve što može. da je ova intervencija učinila da se u mnogome razlikovala okupacija Srbije od strane Bugara u ovom ratu od prve krvave okupacije u Prvom svetskom ratu. Kod mnogih Bugara osetio sam da im nije prijatno što su se naše dve države opet našle u dva neprijateljska tabora. On me je sa omalovaženjem pitao za Nedića. Svi naši diplomatski pred39 stavnici primili su me prijateljski. Preko jednog prijatelja udesio sam sastanak i sa našim diplomatskim predstavnikom. Oni su me uveravali. Oni ostaju verni svome Kralju. Jedini je izuzetak bio drugi sekretar ambasade Nikolajević. da će ta gospoda pomoći. a najmanje da branim đenerala Milana Nedića. Generalnom konzulu Ljubi Haxi-Đorđeviću preneo sam poruke i tačno opisao situaciju u okupiranoj zemlji. da je velika većina naroda protivu politike kralja Borisa. Tom prilikom rekao sam: „Nedić i Ljotić poručuju da su se primili preteškog i nezahvalnog zadatka u cilju spasavanja srpskog naroda. da se prema Srbima ublaži barem bugarska okupacija.." Detaljno sam izložio kako je prvo došlo do . kojima treba sve da ponovim i da ona veruje. Dodao sam da nisam došao da vodim neke političke diskusije. da pazim šta govorim. Ona mi je rekla. da se stide da su bugarske trupe ponovo postale okupator u Srbiji. Morao sam da vrlo obazrivo odgovaram na pitanja. Prvog dana u Carigradu stupio sam u vezu sa predstavnikom Međunarodnog crvenog krsta. Držao sam se ovih saveta. čak nekada i više nego što sam možda trebao. Nešto docnije imao sam sastanak i sa našim ambasadorom u Ankari dr Ilijom Šumenkovićem. kome preti opasnost potpunog istrebljenja. Turske carinske i policijske vlasti bile su vrlo predusretljive. vojnim izaslanikom pukovnikom Milošem Bankovićem. Ovaj Nikolajević je docnije postao šef kabineta Titovog ministra spoljnih poslova Simića. Oni su mi postavljali razna pitanja kada su videli da dolazim iz okupiranog Beograda. savetnikom ambasade Tomazeom i još nekima. Nedić i Ljotić skrenuli su mi naročito pažnju da budem vrlo obazriv. Na železničkoj stanici bilo je svega i svačega kao i u Beogradu pre rata.Karavelov bila je iskreno dirnuta stradanjima Srba. da će uskoro doći dva gospodina. koga nikada nisu izneverili i neće ga nikad izneveriti. Da je u okupiranoj Srbiji našlo utočišta već nekoliko stotina hiljada Srba najvećim delom iz krvave NDH. 38 Učinio sam kako mi je plemenita i dobra gospođa Karavelov savetovala. otvoreno su mi govorili. turskog Ministarstva trgovine i turskog Polumeseca (ista organizacija kao što je Crveni krst). koji su u službi ili Nemaca ili saveznika. koji su me pozvali u svoje kuće. jer će vreme kazati svoje. U TURSKOJ Odmah po prispeću u Jedrene primetio sam veliku razliku između okupirane Srbije i slobodne Turske. da merim svaku svoju reč jer ću uz put nailaziti na agente obaveštajne službe raznih zemalja.

jer su Tito i njegovi komunisti smatrali Hitlera svojim saveznikom na osnovu sporazuma Molotov-Ribentrop iz 1939. Ustaška zverstva. pričao o zločinima Mađara i Arnauta. Samo jedna Hitlerova naredba bila bi dovoljna da spreči sve jezive zločine koji se vrše nad srpskim narodom. onda su komunisti otpočeli krvavo kolo po Srbiji. jula 1941. baš na onom delu. a da pitanja od opšteg narodnog interesa zajednički rešavaju da bi se na taj način spaslo što više srpskih glava.Komesarske uprave. Opširno sam govorio o zločinima ustaša. koji su tu bili radi održavanja mira i reda. ali se postavlja pitanje koliko će u 41 njoj ostati živih Srba. Opširno sam ispričao kako je zajedničkim nacionalnim snagama pošlo za rukom da unište Titovu „Užičku republiku". sveštenik Radojica Perišić i Milorad Popović. Potom sam prešao na akcije komunista. Komunisti otpočinju građanski rat na teritoriji okupirane Srbije. koji je bio pošteđen od istrebljenja. da đeneral D. nemačke krvave odmazde i druge neprilike vode neminovno uništenju srpskog naroda. dodavši. Tako su komunisti počeli da stvaraju anarhiju koja je gora od svega. šta su sve oni radili za vreme kratkog trajanja rata. godine ubistvom dvojice srpskih žandarma na narodnom skupu u Beloj Crkvi kod Valjeva. Da su u Užicu komunisti pobili preko 400 Srba nacionalista. I u Crnoj Gori četnici vode borbu protivu komunista. Mihailović treba i dalje da ostane ilegalan. smatraju kao sigurno da će ovaj rat još dugo trajati. Komunisti u okupiranoj Srbiji nisu izvršili nijednu sabotažu niti su izvršili ubistvo ijednog nemačkog vojnika do Hitlerovog napada na Sovjetski Savez. Mihailović nalazi u Crnoj Gori. ali da Nemci nisu vršili streljanja za odmazdu. Prvi organizator četnika u Dalmaciji bio je sveštenik i vojvoda Momčilo Đujić. U Čehoslovačkoj i Francuskoj stanje . Preneo sam poruku. pa je zato potrebno da srpski narod ostane miran. da bi sva ova zverstva prestala samo kada bi Nemci iz Berlina to želeli. nastavio sam sa izlaganjem. a onda i do vlade đenerala Milana Nedića. u Bosni i Hercegovini. Komunisti su počeli svoju akciju u okupiranoj Srbiji 7. Rekao sam da se četnici u Crnoj Gori. u Dalmaciji i Lici bore 40 protivu ustaša i komunista i da su oni jedina zaštita Srbima u krvavoj ustaškoj NDH. koje su počeli da vrše ustaše. Dodao sam i to da se sada đeneral D. i govoreći šta može Jugoslavija protiv Hitlerove sile kada je moćna i velika Francuska već kapitulirala. godine. Naša će zemlja jednog dana biti oslobođena od okupatora. Tu u Crnoj Gori komunisti su najbolje dokazali da se u zverstvima protiv nacionalista ne razlikuju od krvavih hrvatskih ustaša. Kada je Hitler napao Sovjetski Savez i kada su dobili naređenje iz Moskve. komunističke sabotaže i građanski rat. Komunisti su stvarali zabunu među vojnicima širenjem lažnih vesti. navodio i dao podatke o mnogim njihovim zverstvima. a u Hercegovini vojvoda Petar Samarxić. Nedić i Ljotić. jer su glavnu borbu vodili nacionalni odredi. koji su mnoge narodne prvake i domaćine na najzverskiji način pobili.

Situacija u drugim krajevima Jugoslavije stoji daleko gore. u Srbiji.. a Ljotića. Na malu okupiranu Srbiju okomili su se jednakom žestinom.S verom u Boga.je daleko bolje. da je ta porodica već 140 godina verna i odana dinastiji Karađorđevića.. Francuzi i Čehoslovaci čekaju povoljan momenat.neka naši iz Londona preko radija napadaju Nedića i Ljotića. Tamo se komunisti organizuju i pripremaju za preuzimanje vlasti u celoj Jugoslaviji. . kako bi spasli što više srpskih glava. uglavnom. Nedić i Ljotić se trude da bi što više narod očuvali. već da 43 će me i pomoći u misiji oko nabavke pamuka i namirnica.seljaka u Srbiji. 42 Dobrovoljački zpak Preneo sam i poruku .. kojima sam takođe dao izvesne podatke i razgovarao o našim problemima. a takođe pakete šalju i porodice. Iz Srbije se pomažu ratni zarobljenici koliko je moguće. Radi svega toga i komunistima je interes da strada što više domaćina . Radi toga oni sve čine. mirno jezgro srpskog naroda u Šumadiji. Takođe sam pokazao i sliku dobrovoljačke zastave. da bi se obuklo nekoliko desetina hiljada izbegličke dece koja su u Srbiju pobegla ispred krvavog ustaškog noža.o tome su već odavno govorili na sednicama Kominterne . Isto tako molio sam. našeg generalnog konzula sam umolio. Najzad. Oni se trude da do kraja rata ne dopuste komunistima da zavladaju ni jednim delom okupirane Srbije.Dobrovoljci". da mi pomogne da u Turskoj nabavim pamuk ili pamučni otpadak. Pokazao sam nekoliko slika na kojima se vide pripadnici Nedićevih vojničkih odreda u starim jugoslovenskim uniformama sa svim oznakama i amblemima koje je imala i jugoslovenska vojska. Ustaše smatraju da ne mogu trajno stabilizovati ni svoju današnju NDH ako bude postojalo jedno zdravo. koji bi se kod nas preradio. a ona se nalazi. šalju se veće pošiljke od strane vlade Milana Nedića. Tamo Nemci ne ubijaju u masama narod kao kod nas u okupiranoj Srbiji. Oni posle rata traže sud pred kojim žele da polože računa o svome radu za vreme okupacije.da se ne može u Jugoslaviji vaspostaviti njihova diktatura sve dok se ne prebije kičma srpskog naroda. da mi Britanci neće činiti nikakve smetnje. da se što više paketa šalje našim ratnim zarobljenicima u Nemačkoj koji gladuju. i ustaše i komunisti. koja je srpska sa grbom i krunom oko kojih stoji . Na kraju dužeg razgovora. Bilo bi dobro da i mi nešto naučimo od ovih bliskih i dragih naroda. U Carigradu sam se sastao nekoliko puta i sa Britancima. mada zbog sasvim suprotnih cileva. skoro gola i bosa. a ovi mogu da stradaju ako se nastavi sa primenom nemačkog ključa 100 za jednoga. što bi samo komunistima koristilo. britanski sagovornik rekao mi je. za Kralja i Otaxbinu . Komunisti smatraju . da pred nemačkim okupatorom oklevetaju Nedića i njihovu akciju prikažu kao skroz pritvornu i neprijateljsku. da bi oni na taj način kod Nemaca sticali što više poverenja. Ustaška štampa napada Nedića kao prosaveznički orijentisanog čoveka. a naročito vode brigu. da u okupiranoj Srbiji ponovo ne izbije anarhija sa građanskim ratom. i tajno i javno.

generalni direktor Ministarstva spoljnih poslova. tačno u detalje preneo sam Nediću i Ljotiću sve što sam obavio od datog mi zadatka. poznanika iz Turske.. podiže i vaspitava oko 7. otvori ogroman dom za decu. Jovanom Lazarevićem. Koviljači. Od nadležnih turskih funkcionera Ministarstva trgovine i spoljnih poslova dobio sam potrebna uveravanja da će nam dati pamuk u razmenu za staklo koje je izrađivala naša moderna fabrika stakla u Pančevu. U Tursku sam trebao da se vratim kroz mesec dana radi definitivnog zaključenja posla i prijema robe. Pošto sve ovo nije bilo dovoljno. Matarugama. u kome piše. čije su roditelje pobile Pavelićeve ustaše i drugi okupatori. Kada sam Gavriloviću i Lazareviću rekao o čemu se radi i izložio situaciju kod naših u Turskoj. jer su komunisti došli na vlast u Jugoslaviji dobrim delom i uz pomoć Engleske. pravi Dečji grad. Apel đenerala Milana Nedića. Aranđelovcu. pomažući svoju braću i moralno i materijalno. POVRATAK U BEOGRAD Kada sam se vratio u Beograd.Po završenom ratu. Jova Lazarević je napustio Beograd i otišao u šumu odakle se više nije vraćao. Mala i okupirana Srbija primila je i smestila preko pola miliona izeglica i oko 86. 44 DEČIJI DOMOVI Za vreme boravka u Turskoj. Bogovađi i u više domova u samom Beogradu i drugim mestima. Pre moga povratka za Beograd dobio sam i neke poruke za đenerala Dražu Mihailovića od naših diplomatskih predstavnika. upućen Srbima po pitanju smeštaja izbeglica iz NDH i drugih krajeva. Tako je u Obilićevu stvoren prvi . koji bi mogao da primi. Smederevu. činila je sve što je mogla. u Obilićevu. posle raznih neprijatnosti od pojedinih nacista. U Vrnjačkoj Banji. da se stidi. naišao je na neverovatan odziv. novinarima Borivojem Gavrilovićem (koji sada živi kao izbeglica u Parizu) i pok. kako ju je Tito zvao. Lazarević je rekao da se on sprema na put do đenerala Draže Mihailovića. Kada sam se vratio. pored prihvatnih domova. internati i škole za izbegličku decu. po mnogim mestima okupirane Srbije otvore izbeglički domovi. nisam bio u stanju da pratim događaje u okupiranoj Srbiji. video sam da se okupirana Srbija teškom mukom oporavlja od krvavo zadobijenih rana. Okupirana Srbija đenerala Milana Nedića. ali će radi ovoga svoj put ubrzati i preneti donete poruke. Đeneral Milan Nedić sa svojim saradnicima uspeva da se. ta tvrđava reakcionara". . okružnog načelnika u Kruševcu. smeštaju se izbeglička deca. Tako je i bilo. U Ankari doveo me je u vezu sa nadležnim turskim organima Tahir Saman Bej. na predlog Radoslava Pavlovića. napravljen je projekat da se u neposrednoj blizini Kruševca.to gnezdo reakcije na Balkanu.000 dece. Jedan deo izbegličke dece bio je smešten i po raznim mestima u Banatu. kada sam se nalazio u Italiji kao izbeglica. Da bih đeneralu Draži Mihailoviću preneo poruke i šifru stupio sam u vezu sa njegovim poverljivim ljudima u Beogradu. dobio sam pismo od jednog britanskog prijatelja.000 nezbrinute dece.

Srbi okupirane Srbije pokazali su svoju ljubav i svoje hrišćansko osećanje za svoju braću iz Bosne. Tako su gradovi: Valjevo. srednja tehnička. u čijem je liku izražena tragična sudbina srpskog naroda. koji su prihvatali izbeglice. U tome su se naročito istakli dobrovoljci Desetog odreda. Komandant Desetog dobrovoljačkog odreda Miloš Vojnović .veliki „Nedićev dečiji grad". komunisti su među srednjoškolskom i univezitetskom omladinom zadobili jedan manji broj simpatizera i pristalica.S. Smederevo.Majko Srbijo. Komunistička partija Jugoslavije obraćala je naročntu pažnju radu na univerzitetima. Like. koje su bile skoro gole i bose.000 izbegličke dece. i oko 86. U knjizi dr Jovana Marjanovića Ustanak i narodnloslobodilački pokret u . zanatska i devojačka domaćička škola. prilikom prelaza preko Drine. u kojima su deca imala prilike da nauče skoro sve važnije zanate. Čitavi gradovi su se udruživali i o svom trošku podizali zgrade 45 i paviljone u „Nedićevom dečijem gradu". sa još više snage. Zaječar i Jagodina. niža gimnazija. Srema i drugih krajeva. . Odmah su obrazovane i stručne radionice. učinili nadčovečanske napore da nevoljnoj braći pomognu. godine otpočinje komunistička delatnost u okupiranoj Srbiji. Bačke.. izranjavljena. IRO (International Refuges Organization ). Podizanje ovog neobičnog i jedinstvenog dečjeg doma pomogla je materijalno i privatna inicijativa. Mala okupirana Srbija. lik jedne bosanske seljanke. čiji su roditelji pobijeni od ustaša. Oni su. Voćstvo Komunističke partije baca se. podigli po jedan paviljon. koji je nosio ime grada koji ga je osnovao. Ako bi se upoređivao rad na spasavanju izbeglica od strane vlade đenerala Milana Nedića i zbrinjavanja izbeglica od strane DP komisije (U. U ovom „Dečjem gradu" otvorene su škole: osnovna. prima preko pola miliona izbeglica. nahranili i vraćali u život. na to da zavodi omladinu i da je privuče k sebi. koju su obilno pomagale SAD. godine. porušena i u građanskom ratu. Velika Britanija. Francuska i desetak drugih slobodnih demokratskih zemalja. naše je mišljenje. koja se razvija u građanski rat. Hercegovine. pomozi!" A okupirana je Srbija mogla pomoći zahvaljujući požrtvovanju đenerala Milana Nedića i njegovih saradnika kao i pomoći Srba sa okupiranog područja Srbije. Gledajući prema Srbiji ova žena je govorila: .) Posle napada Hitlera na Sovjetski savez 22. Bilo je slučajeva da su izbeglice prikupljene pod zaštitom borbe sa ustašama na bosanskoj strani. ali je materijalna pomoć samo SAD bila veća od one koju je okupirana Srbija mogla dati. svaki za sebe. vodila je brigu o izbeglicama i smestila znatan deo njih. juna 1941. da bi vlada đenerala Nedića dobila vrlo visoku ocenu. Desetine hiljada izbeglica prihvatali su na Drini i spasavali razni Nedićevi oružani odredi. Taj je rad omogućavala autonomija Univerziteta (Komuiistička partija bila je zabranjena u Jugoslaviji još 1921. 46 ZAVOD U SMEDEREVSKOJ PALANCI U vreme opšte političe dezorijentacije pre rata.Lautner uhvatio je. zaista. Displaced Persons Commission).

bilo je obavezno učenje zanata i rad na poljoprivrednom zavod-skom dobru. još početkom januara 1942. Beograd) objavljeni su podaci o članstvu u KPJ na terenu Srbije. čiji su plodovi upotrebljavani isključivo za potrebe Zavoda. Posle dugih i teških napora i intervencija kod okupatora izdejstvovano je odobrenje za ovo: 22.Srbiji 1941. jedan deo omladinaca i omladinki našao se u raznim zatvorima i u koncentracnonom logoru na Banjici. Ljotić predlaže. da omladina koja se nalazila u komunističkim redovima nije sasaim izgubljena za naciju. video sam Milovana Popovića u Glavnom štabu đenerala Draže Mihailovića gde je vršio dužnost šefa Antikomunističkog odseka. učiteljska škola.Sa sigurnošću se može tvrditi da jula 1941. đeneralu Nediću da ova ompadina treba da se spase osnivanjem jedne ustanove za prevaspitavanje omladine. godine otvara se „Zavod za prinudno vaspitanje omladine u Smederevskoj Palanci". D. takođe. Pitomci Zavoda bili su srećni da su primanjem u Zavod dolazili pod isključivu nadležnost Ministarstva prsvete.. koji nisu učili školu. novembra 1941. Zdravstveno stanje bilo je povoljno i pitomci su bili pod stalnom kontrolom lekara. Za one pitomce. Ovu tešku obavezu tražili su od upravnika Zavoda i njegove žene stoga što im je to jedini način da posvedoče svoju apsolutnu dobronamernost u osnivanju ove ustanove. Verovalo se. Veliki broj pitomaca ne samo da se nikad nije vratio u komunističke redove nego je prešao u redove aktivnih boraca protivu komunizma. Kada je uništena takozvana „Sovjetska užička republika". godine. godine Partija pristupa pokretanju oružane borbe u Srbiji imajući u svojim redovima preko dve hiljade članova" U tu cifru od dve hiljade spadaju. 47 Svesni teškoća koje su imali u odnosu sa okupatorom. Dr J. u četničke i dobro- . Zato su od upravnika Zavoda profesora Milovana Popovića i njegove supruge tražili časnu reč da će. Posete roditelja i rođaka bile su dopuštene. Smeštaj i ishrana su bili najbolji mogući za ondašnje prilike u okupiranoj Srbiji. a povremeno su i pitomci dobijali odobrenje da odu svojim kućama. i oni sa ugroženima zajedno poći na stratište. sa profesorima iz gimnazije u Smederevskoj Palanci. trgovačka akademija. Sem škole postojale su zanatske radionice i poljoprivredni kursevi. Znalo se da toj omladini preti životna opasiost ili streljanje za odmazdu ili slanje na prisilne radove u Nemačku. Nedić i Ljotić nisu bili potpuno sigurni da Nemci jednoga dana neće ipak uzimati i iz Zavoda u Smederevskoj Palanci omladince i omladinke za popunjavanje broja pri njihovim krvavim odmazdama. Život u Zavodu bio je uređen internatski: muško i žensko odeljenje. (izdanje Instituta društvenih nauka. Mnogi omladinci koji su prišli komunistima. docnije su pridobijani za hrišćanski pogled na svet. u slučaju da Nemci iz Zavoda pokušaju da uzmu pitomce za streljanje. pored članova partije i članovi SKOJ-a (Savez komunističke omladine Jugoslavije). godine. Od škola su bile: osmorazredna gimnazija. septembra 1942. U martu 1945. Marjanovin kaže: . Ozbiljno političko obrazovanje dalo je očekivane rezultate.

1942. (Kao jedan od najvažnijih razloga što su komunisti streljali poznatog monaha Jovana Rapajića bio je njegovo učešće u vaspitnom Zavodu. savladavši prve i najvažnije teškoće oko sređivanja zemlje. 48 Kroz ovaj zavod u Smederevskoj Palanci prošlo je oko 1200 omladinaca i devojaka u starosti od 15 do 25 godina. bez suda. U toku meseca avgusta Ministarstvo privrede doznaje da su Nemci rešili da od prikupljenih količina pšenice oduzmu i za Nemačku izvezu 2. godine učinili su da su cene životnih namirnica strahovito porasle i u gradovima i u selima. bila za njih dovoljna Prikupljanje pšenice teklo je dobro. rasparčavanja Jugoslavije i građanskog rata. General Bader poziva dr. Nedićeva vlada imala je jednu vrlo tešku krizu. našle utočište i spas u Srbiji.) Iz istih razloga bila je osuđena i dr Milica Bogdanović. Nova žetva. godina otpočela je s velikom oskudicom u hrani. Marjanovića (nosilac Karađorđeve zvezde sa mačevima iz Prvog svetskog rata) i predočava mu da će ga .voljačke jedinice. U Zavodu se nalazio i priličan broj pitomaca primljenih po molbi njihovih roditelja. bez igde ičega. Titov režim. dr. Veliki priliv izbeglica i strašna zima 1941/42. čim je saznao za nameru Nemaca. Komandujući nemački general Bader traži da ministri povuku svoje ostavke. Neki su poginuli u nacionalnim redovima u borbama protivu komunista. pod čiju je direktnu nadležnost spadao Zavod u Smederevskoj Palanci. Vlada Milana Nedića. a za neke je tražena ekstradicija. što oni odbijaju. Srednji i siromašni slojevi stanovništva skoro su gladovali. koja je ostavljena proizvođačima. Usled državnog sloma. Narod se odazvao i ovom pozivu Milana Nedića. bez obzira na teške političke posledice okupacije. načelnika Ministarstva prosvete Dušana Milojkovića. jer je količina žita. Ministar privrede Mihailo Olćan (rođeni sestrić poznatog naučnika Mihaila Pupina). kao i za nekoliko stotina hiljada izbeglica koje su. koja je obećavala prilično povoljne rezultate.000 vagona. Treba-lo je da s prvim snopom bude oborena cena kukuruznom brašnu. koja je u to vreme dostizala visinu 350 . U tom cilju vlada je odredila da se viškovi žita sakupljaju u prihvatne 49 stanice i dodele najugroženijima. Namera Nemaca bila je da ovo učine a da prethodno ne obaveste Nedića. Čeda Marjanović i Milan Aćimović. među prvima je streljao.400 dinara po kilogramu. napravila je raspored da se žetva iskoristi za pomoć siromašnim slojevima. pod optužbom: „ratni zločinac". KRIZA NEDIĆEVE VLADE U toku leta 1942. odmah je obavestio Nedića i lično učinio protest kod nadležnih Nemaca. Vlada generala Nedića uzela je ceo ovaj slučaj vrlo ozbnljno i u znak negodovanja prvi podnose ostavke Mihailo Olćan. Okupator je još odmah po dolasku odneo iz zemlje sve rezerve. očekivana je sa najvećim nadama. čim se ustoličio u Beogradu. iako je on sa njima bio napravio sporazum da se žetva prepusti narodu. koje su se nalazile u državnim magacinima. poznata kulturna radnica iz Beograda.

koji je počeo da izlazi septembra 1941. ja sam na put . našu braću radnike. Radoslav Veselinović. Nemci su odustali od svoje prvobitne namere i izvezli su te godine samo jednu manju 50 količinu pšenice. dr Čeda Marjanović i dr Jovan Mijušković. i to tek pošto su zadovoljene sve potrebe naroda u okupiranoj Srbiji.rekao je dr Marjanović. za te Srpske dobrovoljce rekao je ovo: „Ovi mladi ljudi nisu se nikada borili za Nemce. Ali budite Srbi. za vreme vlade Milana Nedića. godine. Nedić je tražio da se prethodno izmire sve potrebe stanovništva." (Govori generala Milana Nedića. septembra 1942. mesec dana po mome povratku sa prvog putovanja. 149). nekoliko hiljada srpskih dobrovoljaca i četnika iz Bosne i Hercegovine i Crne Gore. slutite li koliko je tih divnih mladića. inž. u govoru koji je održao 1. nije se desio nijedan slučaj smrti od gladi. . Pogledajte oko sebe. "( Nermann Neubacher: Sonder-Auftrag Sudost 1940-1945. godine. Dobrosavljević i inž.izvesti pred ratni sud. dr Herman Nojbaher. General Milan Nedić. Nemački poslanik i opunomoćeni ministar u Nedićevoj Srbiji. U okupiranoj Srbiji. koji je Srbima zaista učinio mnoga dobra i dragocene usluge u spasavanju. ovako je hrabrio svoj srpski narod: „Znam da vam je teško. kako su dostojanstveni i veliki u nesreći? Ta omladina mi je prva priskočila u pomoć kao dobrovoljci i četnici. 193). 51 PONOVO U TURSKOJ Umesto da. jer se za takve stvari u Nemačkoj ide na streljanje. Nosite dostojanstveno. Pred ovako odlučnim stavom generala Milana Nedića i njegovih saradnika. Ova promena izvršena je 8. General Bader poziva Nedića i na njega vrši jak pritisak. i dodaje da će mu biti velika čast ako za odbranu svoga naroda. koje vapi za hlebom. našu omladinu. samo godinu dana posle obrazovanja svoje vlade. ztg. S.izvolite vršite vaše!" Dr Čeda Marjanović zaista je i poginuo za svoj narod: streljali su ga komunisti čim su. a izašli su iz vlade Milan Aćimović. Nedić odgovara da on može ostati na položaju samo ako Nemci odustanu od izvoza pšenice. str. dalo junački svoje živote da bi Srbija mogla živeti? I danas mi oni pomažu svojski da veliko breme nosim i da radim za spas srpskoga naroda i Srbije. na ovako važnom poslu pogine. dr Milorad Nedeljković. uz pomoć Crvene armije. oktobra 1942. Cvet ove omladine. godine kada je rat već bio završen. nego za vreme okupacije protivu komunista. muški i junački. predali su Britanci Titovim komunistima krajem maja 1945. Znate li. Dr Čeda Marjanović odgovara da on ostavku ne može da povuče. . U vreme ove krize obustavljeno je i Ljotićevo glasilo „Naša Borba". svoj krst stradanja. Posle ove krize vlada je bila rekonstruisana. kako požrtvovano rade. U novu vladu su ušli: Tanasije Dinić. ušli u Beograd. Mi ćemo još patiti zbog tuđih grehova. u najmanju ruku. „Ja sam rodoljub a vi ste okupator. po drugi put krenem za Carigrad. Vidite li našu braću seljake. nedeljni list. Mihailo Olćan. cveta našega naroda.

koje je izdala okupirana Srbija za pomoć ratnim invalidima (na jednoj od tih maraka bio je slomljeni mač sa trnovim vencem. Na ovom sastanku prvo sam izdiktirao poruku generala Milana Nedića kralju Petru II. jer to čini moj teški zadatak sa okupatorskim snagama lakšim. i u drugim krajevima Jugoslavije. kao dar za kralja Petra. Silueta ovog krsta poslužila je i kao tipski uzor za stilizaciju Karađorđeve zvezde i drugih naših nacionalnih znakova i odličja. Dobrovoljački znak predstavlja krst u obliku kakav je bio na srpskim zastavama. a za materijalistički pogled na svet. Potom sam iscrpno izložio političku. kao i na čitavom Balkanu. Dobrovoljci su krst uzeli za svoj znak zbog shvatanja da je u ovom najvećem svetskom sukobu. po izričitoj želji Nedića i Ljotića. postavljena dilema: za Hrista. Za mene. ali sam dozvolu dobio tek juna 1943.Vaše Veličanstvo. privrednu i vojnu situaciju u Srbiji. koji je do danas uništio oko 600.. mojim starim i dobrim prijateljem. skoro čitavu godinu dana docnije. Na sredini krsta stoji lik Sv. I đeneral Nedić i Dimitrije Ljotić molili su kralja Petra II. Nedić je stalno tražio odobrenje za moj put. Ovog puta sa mnom je pošao i jedan ugledni beogradski industrijalac i bankar. U Carigrad sam stigao upravo na Vidovdan. svaka pojedina srpska glava draža je nego sto nemačkih. na drugoj marki vidi se Srpkinja u narodnoj nošnji kako kleči i na grudima pridržava ranjenika u srpskoj uniformi.krenuo. Na sledećem sastanku. ja činim sve što je u mojoj moći da spasem što je moguće više srpskih života. da se ne ženi u ova teška vremena. Ja sam spreman da predam vlast đeneralu Mihailoviću kada Nemci odu. jer to nije učinio ni njegov veliki otac u Prvom svetskom ratu. političkih i ekonomskih. našem najstarijem diplomatskom predstavniku u . Posle oslobođenja zemlje spreman sam da izađem pred narodni sud. Istoga dana posle podne našao sam se sa novim Generalnim konzulom Lukom Lukovićem. Luković je zamenio Ljubu Haci-Đorđevića. Đeneral Nedić" 52 Istovremeno. kosovskim i takovskim.slave Dobrovoljaca. koji su oni nosili s desne strane na grudima.000 Srba u „Nezavisnoj Hrvatskoj Državi". Drugo: znak srpskih dobrovolaca. koji je naimenovan za našeg opunomoćenog ministra u Kairu. međutim. Velikomučenika i Pobedonosca Georgija . predao sam: Prvo: jednu seriju invalidskih maraka. ili protiv Hrista. Ta poruka je glasila: . u znak vernosti i odanosti. hrišćansku etiku i kulturu. Svaka nemačka glava se plaća sa sto srpskih. da bi se održao zakon i red u zemlji dok se legalna vlada i Vaše Veličanstvo ne vrate. Ali ja molim da me Vi ne tretirate kao Kvislinga i Pavelića. na trećoj ranjeni zastavnik kleči sa polupoloženim mačem u desnoj ruci i sa zastavom u levoj koja pada preko ramena i obavija leđa). Ne smeta to što me napada. Radi toga molim da delujete na đenerala Mihailovića da ne prouzrokuje prerane represalije nad nezaštićenim stanovništvom. dubljem od svih suprotnosti nacionalnih. Za moja dela istorija će da sudi. Propaganda iz Londona sprečava me u ovom poslu.

Nijedno postavljenje komandanata u Srpskom dobrovoljačkom korpusu i Srpskoj državnoj straži. Ako bi to pojedine demokratske vođe i želele. Da Tito sluša samo naredbe iz Moskve. municiji. Toj deci se govorilo i protiv roditelja. sa koliko god oružanih ljudi želi. komunisti to neće. traže da se iz zasede ne 53 ubijaju Nemci. a oni traže za sebe samo pravi narodni sud da polože račune o svom radu. Komunistička tiranija i sloboda . U razgovorima sa predstavnicima Velike Britanije. staviti sve odrede pod komandu đenerala Mihailovića ili lica koje Kralj odredi.i njihovo javno mnenje uverimo da je ogromna većina naroda protiv Tita i komunista. imao sam više sastanaka sa dr Ilijom Šumenkovićem. Molio sam da se ovo u najvećoj tajnosti saopšti Kralju i Kraljevskoj vladi u Londonu. ambasadorom.đeneral Mihailović ili Tito. U savezničkoj štampi već se primećivalo. Mole. da je đeneral Mihailović iskreno odan stvari velikih saveznika. da Saveznici menjaju svoj stav prema generalu Mihailoviću i da počinju da favorizuju Tita. još malo duže. U Užicu su zabranjene i javne vereke 54 manifestacije. Vlajkom Sokolovićem. da je Tito komunista i da samo radi za interese komunizma i po nalogu Moskve. Govorio sam Britancima. Tu je bio organizovan i „Narodni dom". U Turskoj sam ostao duže vreme. da je Tito skinuo masku još za vreme svoje „Sovjetske užičke republike" i da je tu organizovan Komsomol (komunistička sovjetska omladina). govorili su im. gde su ženska i muška deca bila zajedno i gde im je govoreno o slobodnoj ljubavi. kao. kao i sa drugim našim dilomatskim predstavnicima. da nikavu poslušnost ne duguju roditeljima jer su razdvojeni kao smrt i život. savetnikom ambasade. da on i dalje održava svoju organizaciju. neće se izvršiti bez njegove saglasnosti.Carigradu. Za vreme mog bavljenja u Carigradu i Ankari.Amerikance i Britance . Nedić nije u mogućnosti da tu odmazdu spreči. dodirivali smo i pitanje . O gornjem je Kraljevska vlada obavestila đenerala Mihailovića svojom poverljivom depešom 150. skloni na jednu određenu teritoriju. Luki Lukoviću. naredbe svoje vlade iz Londona. Da je Tito. odeći i novčano. Skrenuo sam pažnju na preteške posledice ako bi za ovo neprijatelj saznao". Znao sam da boljševizam i demokratija ne mogu dugo postojati jedno pored drugog. da saveznike . saopštio sam sledeće: „Nedić i Ljotić spremni su da pomognu đenerala Mihailovića u oružju. da je za zapadnu demokratiju. odnosno Treće internacionale. pošto oni za jednog svog ubijenog ubijaju sto Srba a za ranjenog pedeset. kojima sam dao razna obaveštenja. u danom momentu. Nisam mogao da razumem kakav je interes Čerčila da pomaže i favorizuje Tita i komuiiste. vojnim izaslanikom. vladao u Užicu tamo bi došlo do opšte antireligiozne propagande. da se đeneraa Mihailović. sve do decembra 1943. a ne. Milošem Bankovićem. kao i ostalom činovničkom aparatu. i da će on jednoga dana biti protivnik i Amerike i Engleske. Svesni svoga položaja oni će. jer je njima potrebna borba da bi ovladali celim svetom. građanin Jugoslavije. Mi smo tada činili sve što se moglo u Turskoj.

mnogo mi je pomogao da svoju misiju izvršim uspešno.. Smatram. Čerčil je sasvim drukčije mislio i radio kada je bio u pitanju narod Velike Britanije.3a nas nije ni od kakvog posebnog interesa. politički savetnih generala Ajzenhauera. II. pamučnog otpatka u razmenu za prozorsko staklo. održanom u Donjem domu. spremio sam se za povratak u Beograd. da je Čerčil u svome govoru. da je u to isto vreme američka vlada imala svoga ambasadora kod vlade maršala Petena. Imao sam punu moralnu podršku i od naših diplomatskih predstavnika: ambasadora dr Ilije Šumenkovića u Ankari i generalnog konzula u Carigradu Luke Lukovića. ne vodeći računa da čitave narode bacaju u čeljust komunističke nemani. koji je uvek sve činio da svome narodu pomogne u najtežim časovima. 56 PORUKE I MOJ IZVEŠTAJ IZ TURSKE .. koje je izrađivala naša moderna fabrika u Pančevu. Britanska propaganda proglasila je i maršala Petena izdajnikom! Interesantno je spomenuti. (Tne Second World Wor.nikako ne mogu da idu zajedno. 50-51) nego i prema čitavom čovečanstvu u slobodiom svetu.000 srpske izbegličke dece dobilo tako neophodnu pomoć. i sve njegove saradnike. tadanjem predsedniku Kraljevske vlade u Londonu. Ruzvelt i Čerčil trudili su se da zadovolje mnoge želje Staljina. Šef misije Međunarodnog Crvenog krsta u Turskoj. . da se pošiljke za decu u okupiranoj Srbiji što pre pošalju. On je pomogao. pored ostaloga rekao i ovo: . Bio sam zaista zapanjen kada sam posle rata pročitao. p... Pošto sam sve svoje poslove obavio i potpisao ugovor sa „Ticharet Office-om" u Carigradu o isporuci 15 vagona sa po 10. ko zna da li bih bio uspeo u svojoj misiji i da li bi oko 86. i to ne samo prema narodu u Jugoslaviji. da u Velikoj Britaniji ima malo ljudi koje će razveseliti ili ožalostiti buduće jugoslovensko državno uređenje Dok su Čerčil i njegova propaganda proglasili Milana Nedića. 55 Čerčil je pomogao Tita i komuniste da dođu na vlast protiv volje velike većine naroda u Jugoslaviji! Čerčil je tu svakako veliki krivac.000 kg. Danas se barem ovo jasno vidi. kakav će politički režim doći na vlast u Jugoelaviji. kaji bi se našli na čelu vlade i bili prinuđeni da prime saradnju sa Nemcima radi spasavdnja preživelog stanovništva". u svojoj knjizi Diplomat među ratnicima piše vrlo povoljno o maršalu Petenu. Rumuniji. Moje iznenađenje bilo je veliko kada sam posle rata u Čerčilovoj knjizi Drugi svetski rat pročitao depešu predsedniku Ruzveltu u kojoj se veli da.ako bi Sjedinjene Države ostavile Veliku Britaniju njezinoj sudbini. vol. izdajnicima i kvislinzima zbog toga što su spasavali svoj iarod od udruženih neprijatelja. niko ne bi imao prava da okrivljuje one. Da je srce Božidara Purića bilo ispuneno mržnjom. da li bi komunizam docnije zavladao u Bugarskoj. Mađarekoj i Čehoslovačkoj. Poznati američki diplomata Robert Marfi. pitanje je... Da nije Čerčil pomogao da komunisti dođu na vlast u Jugoslaviji. Naravno naša blagodarnost pripada i dr Božidaru Puriđu.

Britanci napuštaju đenerala Dražu Mihailovića. decembra 1943. kao što znaju. kao što je to bio slučaj pri mom prvom povratku iz Turske. Mnogi prijatelji posumnjali su da ću se vratiti u okupirani Beograd. sva će pomoć biti pružena samo Titu.. nosim i izvesne važne poruke za narodne prvake u Srbiji. U Beograd sam stigao 4. rekao sam svojim prijateljima. da među našim političarima u Londonu ne vlada jednomislije u pogledu na naša politička pitanja. Strana štampa sve više i pohvalnije piše o Titu. koji je takođe bio jedan od istaknutih funkcionera đenerala Mihailovića u Turskoj. da ću biti lišen slobode pri povratku. Dimitriju Ljotiću i dr Petru Zecu. u cilju da iz nje ispadne đeneral Mihailović kao vojni ministar. mnogi listovi predstavljaju Tita kao velikog borca za demokratiju. koji su garantovali da ću se vratiti.u Turskoj sam proveo skoro pola godine. Na vladu dr Božidara Purića vrši se pritisak da izvede rekonstrukciju. Ona je provela nekoliko meseci u zatvoru Gestapoa i u zloglasnom logoru na Banjici ali nije ništa priznala. 2. 3. Pre moga povratka za Beograd bio sam obavešten od jednog istaknutog člana organizacije đenerala Mihailovića. Ovu poruku poslao je industrijalac Milan Maksimović svome kumu i prijatelju Milanu Rakiću. 57 Istine radi moram dodati. Posao za srpski Crveni krst.. savetovali su mi da ostanem u Turskoj. Kod Ljotića se nalazim sa majorom Petrovićem kome sam za đenerala Mihailovića preneo sledeće: 1. u najkraćim crtama. Imam utisak. u potpunosti prenete. Pored toga. nije imao šta da prizna. koje je trajalo nekoliko meseci. diplomatski predstavnici u Carigradu i Ankari. da. mene Gestapo nije lišio slobode. koji je bio pratilac Dimitrija Ljotića. studenta. ali moramo istaći negovo junačko držanje u zatvoru. Vujoviću nije ništa bilo poznato. Saveznici neće više pomagati đenerala Mihailovića. ispitivana o našim političkim vezama. a samim tim izbeglička dece iz Bosne. Dr Purić ovo energično odbija. suprugu našeg vojnog izaslanika u Ankari pukovnika Miloša Bankovića Gospođa Banković je. Gestapo je takođe uhapsio i Vladana Vujovića. Odgovorio sam da moram da se vratim jer će inače propasti zaključeni posao za srpski Crveni krst. Like i drugih krajeva neće dobiti tako potrebnu pomoć. zaključen na najbolji mogući način. Preneo sam lozinke na osnovu kojih će industrijalac . Po povratku u Beograd. već sam bio samo saslušavan. Blagodareći junačkom držanju gospođe Banković i Vujovića. Moji lični prijatelji. odmah sam saznao da je Gestapo uhapsio gospođu Ivanku Banković. blagodareći prijateljima. da je dr X. sopstveniku fabrike xakova iz Mladenovca. Moj izveštaj đeneralu Milanu Nediću i Dimitriju Ljotiću bio je. Hercegovine. Imao sam i moralnu obavezu prema Milanu Nediću. sledeći: Poruke od njih dobijene. Nojbaher mnogo doprineo da nisam bio uhapšen niti maltretiran od strane Gestapoa. Vujović je svakodnevno saslušavan i pitan šta mu je poznato o mome zadatku i misiji u Turskoj.

Mitar Davidović i Stevo Starović. Đeneral Nedić poslao je za Crnu Goru pomoć u oružju. NEDIĆ POMAŽE ČETNIKE VAN SRBIJE Đeneral Milan Nedić pomagao je. đeneral Nedić šalje u pomoć vojvodi Pavlu Đurišiću drugi bataljon petog puka Srpskog dobrovoljačkog korpusa. nađeno je kod njega Ljotićevo pismo. Na sam . Pored ove pomoći đeneral Nedić i Dimitrije Ljotić uspeli su da četnike ranjenike iz Zapadne Bosne i 59 Like. Prve veze sa četnicima iz Hercegovine uspostavljene su još početkom oktobra 1941. gde je ujedinjenim nacionalnim snagama. koliko je to mogao. SAVEZNICI POMAŽU KOMUNISTE U JUGOSLAVIJI Najveća pomoć Titu i njegovim komunistima. nedaleko od Nikšića. majora Milivoja Zonjića i kapetana Radomana Đeranića. Dalmacije. vođena naročito žestoka borba. Čeda Milić se bio sklonio u Pivski manastir. Đeneral Milan Nedić naimenovao je vojvodu Pavla Đurišića za potpukovnika i postavio ga je za pomoćnika komandanta Srpskog dobrovoljačkog korpusa. jer mu svi nisu odani. U Beograd kod đenerala Nedića dolazili su još: vojvoda Petar Samarxić. i četnike iz Bosne. u jačini od 893 borca. takođe. smeste u bolnice u Beogradu. od strane saveznika. komandovao vojvoda Pavle Đurišić. 4. hrani. Poruke Čedi Miliću od Dimitrija Ljotića preneo je Milan Slijepčević. Najveća i najznačajnija borba četnika i dobrovoljaca protiv komunista bila je na planini Biču. kao i da Maksimović isplati porodicama naših ljudi iz Turske i Engleske preko tri miliona dinara. gde su oni lečeni i redovno negovani i pomagani od dobrovoljačkih porodica. preko poznatog nacionalnog prvaka i sokolskog trudbenika Čede Milića. imao je mnoge borbe protiv komunista u Sanxaku. Hercegovine. Početkom meseca februara 1944. 58 municiji. Kod Mojkovca je. Poručuje se đeneralu Mihailoviću da obrati veliku pažnju na ljude iz svoje bliže okoline. Pomoć četnicima van Srbije išla je preko Dobrovoljačke komande i preko ministra pravde Bogoljuba Kujunxića. koji je bio komandant Četničke brigade. duvanu i oko 250 brdskih konja. Komunisti su svirepo ubili Čedu Milića u Gornjem Polju. Naročito je mnogo učinio za četnike iz Crne Gore. koje su brojale preko 5. Vojvoda Đurišić kao svoje oficire za vezu pri komandi Srpskog dobrovoljačkog korpusa šalje u Beograd majora Boža Joksimovića.Milan Maksimović poslati četnicima veće svote novaca.000 boraca. Ovaj dobrovoljački bataljon. Like i Crne Gore. pružena je bombardovanjem Beograda. Kada su ga komunisti uhvatili. a delom i iz Hercegovine. Među njima se nalazio i teški ranjenik Aćim Jegdić iz Gacka. u zajednici sa četnicima. Pored pšenice i kukuruza on šalje u Crnu Goru i nekoliko vagona šećera. Tim zajedničkim borbama komandovao je lično vojvoda Pavle Đurišić. U Beograd su dolazili četnički kuriri Todor Govedarica i Obren Popović obojica iz Gacka.

da bi prošli i zauzeli Ibarsku dolinu. Kopaonik . Komunisti vrše 30.četnika. tražio ova bombardovanja da bi izazvao pometnju i rasulo kod nacionalnih Srba. a s druge strane da bi srpski narod ogorčio protivu Amerikanaca i Britanaca.Jastrebac. koji su doživeli strašan poraz. nije bilo većih komunističkih jedinica u okupiranoj Srbiji. bili prinuđeni da se padobranima spuštaju u okupiranu Srbiju. koje su Britanci odbacili i pokušali da im uprljaju nacionalnu čast. Amerikanci i Englezi bombarduju nevino stanovništvo i to na Uskrs. saveznici strašno bombarduju Beogrd.. Nacionalni odredi spasavali su i 60 krili one anglo . Tito u martu i aprilu 1944. novembra 1941. Rusi se bore protivu vojne sile a ne napadaju nevino stanovništvo.i da se tako povežu sa komunistima u Bugarskoj. Docnije su već svi uvideli da se bombardovanje u Srbiji vrši po želji i planu komunista. Titov poduhvat u proleće 1944. Komunistima je ovo bombardovanje došlo kao poručeno.dan pravoslavnog Uskrsa 1944. pa do proleća 1944. ali niko nije mogao da razume teško bombardovanje drugih krajeva Beograda. Komunistički agitatori su govorili i širili ovakve vesti: . žene i decu!." Srpski narod bio je na visini i ostao veran svojim zapadnim saveznicima. svakako. I pored moralne i materijalne pomoći. U ovom spasavanju avijatičara naročito su se istakli četnici đenerala Mihailovića. prikupljenih po raznim krajevima. Titu su anglo-američki napadi iz vazduha na Srbe trebali još i radi toga da bi njegove jedinice mogle doći u okupiranu Srbiju. Komunisti su imali plan. Nemci su imali najmanje štete od ovog teškog bombardovanja Beograda na prvi i drugi dan Uskrsa. marta noću ofanzivu. dobrovoljaca i odreda Srpske državne straže . Samo mali odredi i trojke mogli su tada da opstanu u Srbiji.Eto. i 31. izdaje naredbu svojim najboljim jedinicama da preduzmu ofanzivu protiv Srbije. Tito je. jer su svi nacionalni odredi bili složni i objedinjeni u borbama protivu komunista. godine. prilikom bombardovanja na Balkanu.. da zagospodare izvesnim strategijskim tačkama u Srbiji . gde nije bilo nikakvih vojnih objekata niti su u tim krajevima Nemci stanovali. pomagao je odbranu od komunističke agresije.razbija komuniste. bili su prebačeni iz okupirane Srbije u Italiju.američke pilote koji su. Više stotina američkih i britanskih pilota. koju su komunistima ukazivali zapadni saveznici. Tada je postalo svakome jasno. da zapadni saveznici pomažu Tita i da su napustili đenerala Mihailovića Svak je razumeo bombardovanje železničke stanice. sa izuzetkom neznatnog broja komunista. Jedinstveni nacionalni front . Ovo bombardovanje izaziva pometnju u nacionalnim redovima. Narod u Srbiji. godine morao je da propadne. Jedinstvenim snagama nacionapnog fronta rukovodio . Oni su za nekoliko časova popravili i osposobili železnički saobraćaj. Broj žrtava među civilnim stanovništvom bio je veoma veliki. a kamoli srpske. Od razbijanja takozvane „Sovjetske užičke republike". a braća Rusi ne bombarduju čak ni nemačke gradove.

Jedinstvo nacionalnih oružanih jedinica imalo je punu podršku naroda u Srbiji. On pokušava da prikaže ove poraze kao posledicu vojnih i moralno-političkik grešaka komunista. Radio London svesrdno je pomagao Tita.Tempo. preko Tita. koji je bio veran i odan baš tim Anglo-Amerikancima. 1947.koji je vladavinu komunista osetio na svojoj koži u takozvanoj . Vodeći politički ljudi Amerike i Velike Britanije nisu u to vreme videli da od strane Sovjetskog Saveza postoji ofanzivna opasnost kao i duhovno .. na čijem se čelu. Bombardovanje. srpskom narodu je donelo nesreću i bedu svake vrste. Oni nisu videli da će nacističku okupaciju 62 zameniti sovjetska. Ovaj su sporazum Anglo-Amerikanci striktno poštovali. teško je bombardovan Leskovac. Na pitanje šefa Britanske misije kod Tita. Jedinicama Srpske državne straže komandovao je potpukovnik Redić. septembra 1944. U borbama za Ibarsku dolinu učestvovale su sledeće nacionapne jedinice: Javorski korpus pod komandom majora 61 Cvetića. đeneralštabni potpukovnik Radoslav Tatalović. nalazio načelnik štaba Srpskog dobrovoljačkog korpusa. jer Sovjeti žele da zagospodare celim svetom. Anglo-Amerikanci sklapaju sporazum po kome se u Jugoslaviju neće iskrcati njihove trupe. Međutim.000 Srba. koja će biti opasnija. da Staljin. ako sovjetske trupe ne uđu u Jugoslaviju. izvršeno po planu komunista. Od strane dobrovoljaca učestvovali su II i IV puk. Na široke narodne slojeve vesti Radio-Londona porazno su delovale. Ovo dokazuje i bombardovanje Beograda na sam veliki hrišćanski praznik . Drugi ravnogorski korpus kapetana Predraga Rakovića. Te su vesti bile najbolji dokaz da su nas Amerikanci i Britanci napustili i da se od njih više ne može očekivati: sloboda i spas od komunista. Pored bombardovanja Beograda i drugih srpskih okupiranik gradova.politička nesreća. Tu je poginulo preko 3. Kosovski korpus kapetana Žike Markovića. do poraza komunističkih jedinica došlo je zbog toga što su sve srpske nacionalne oružane jedinice učestvovale zajednički u tim borbama. o ovom pitanju Tito je odgo-vorio: . godine." Staljin i Tito su na ovaj način izigrali AngloAmerikance. jer su imale veliku pomoć naroda . U stvari. komunisti nikada neće moći uspostaviti svoju vlast u ovoj zemlji. i njihov general-lajtnant Svetozar Vukmanović .je zajednički operativni štab.Uskrs. AngloAmerikanci izvršili su bombardovanje Beograda i sejali smrt među nesretnim srpskim narodom. I ovo bombardovanje AngloAmerikanci su izvršili na traženje Tita. punom parom radi na tome da boljševizira Jugoslaviju. Nijedan Nemac nije poginuo. Tito i Staljin su taj sporazum izigrali na taj način što je Tito zatražio pomoć od Crvene armije. prvi bataljon I dobrovoljačkog puka i prvi bataljon III dobrovoljačkog puka O porazu komunista govorio je. jer su dobro znali da. Ruzvelt i Čerčil nisu videli. Prvi ravnogorski korpus pod komandom kapetana Zvonka Vučkovića. Nedić i srpske nacionalne snage su bile daleko jače. a Titu samo korist.Dao sam odobrenje Crvenoj armiji da uđe na jugoslovensku teritoriju. na dan 6.

(Kuda srlja naš Kralj..Dragi moji Srbi.. ispunjen najdubljom zahvalnošću prema jugoslovenskoj narodno-oslobodilačkoj vojsci i maršalu Titu. da se u Beogradu obrazuje privremena Kraljevska jugoslovenska vlada. najubedljiviji su znakovi skorog i konačnog oslobođenja cele jugoslovenske nacionalne i državne teritorije. U to doba u Beogradu je bilo vrlo malo nemačkih trupa. U tom govoru kralj Petar II traži od svih antikomunističkih 63 boraca u Jugoslaviji da se priklone i priđu Titu i njetovim komunistima. i odajem poštu herojima i žrtvama za našu zajedničku slobodu". Vinston Čerčil. opet je slobodan. Smatram da u Velikoj Britaniji ima malo ljudi koje će razveseliti ili ožalostiti buduće jugoslovensko državno uređenje. Oslobođenje Beograda... uoči 12. da se Kralj i Saveznici o tome odmah obaveste i da se traži da Saveznici uđu u Jugoslaviju sa svojim trupama. Beograd su nacionalisti lako mogli osvojiti i preko radio stanice slati apele i zapadnim Saveznicima i narodu u Jugoslaviji. Zajednički ulazak jugoslovenske narodno-oslobodilačke vojske i slavom ovenčane Crvene armije. 1965) Na govor kralja Petra II odgovorio je četnički kapetan iz Crne Gore. marta 1906. septembra 1944. Hrvati i Slovenci.. na dan 18. predvođene u borbi i otporu jugoslovenskom narodno-oslobodilačkom vojskom pod neustrašivim maršalom Titom. Pozdravljajući oslobođeni Beograd. g." Nedić i Ljotić imali su plan. da đeneral Mihailović odmah sve oružane snage stavi pod svoju komandu. Ja pozdravljam sve vas. godine. i pobede naših velikih britanskih i američkih saveznika na ostalim frontovima naše narodne borbe. Radojica Rončević. Nacionalne borbene snage pod komandom đenerala Mihailovića odbačene su i na njih kralj Petar udara žig srama. januara 1945. održao je govor u Donjem domu u kome je rekao i ovo: . Tito je došao na vlast u Jugoslaviji uz pomoć Crvene armije i zbog strašnih političkih grešaka Anglo-Amerikanaca. izvojevano natčovečanskom borbom naših naroda i neocenjivom pomoću bratske i savezničke Crvene armije. On je na adresu NJ.V.. simbol je pobede nad neprijateljem. Na dan 20.3a nas nije ni od kakvog posebnog interesa kakav će politički režim doći u Jugoslaviji na vlast. Kralja Petra II uputio ove reči: . Kralj Petar II.. rođen 22. oktobra 1944. O uzrocima zbog kojih ovaj plan Nedića i Ljotića nije ostvaren nećemo govoriti u ovoj knjizi. Četrdeset i tri meseca je znojem. u Nikšiću.Ja sam konjički kapetan I klase Radojica Rončević. trijumf junaštva i patriotizma naših naroda i najviši dokaz jedinstva i savezničke solidarnosti. prema bratskoj i savezničkoj Crvenoj armiji i njenom velikom maršalu Staljinu. krvlju i suzama iskupljivana sloboda nikad pokorene Jugoslavije. sredio vojvoda Momčilo Đujić. Kralj Petar II održao je drugi govor u kome je rekao: . godine. Beograd naša junačka i napaćena prestonica. gde sam svršio .Sovjetskoj užičkoj republici. dragi moji Srbi. Hrvati i Slovenci. održao je jedan strašan govor preko Londonskog radija.

slučaj čitavog Srpskog naroda. a sad slušajući ovaj govor izašlo bi da Kralj moj smatra mene izdajnikom. Veličanstvo. bio sam stavljen pod tešku vatru. koliko one reči koje su mi dušu izranjavile. Vaše Veličanstvo! . iz sve duše svoje veran Kralju i Otaxbini. 65 Zato sam se morao Vašem Veličanstvu prethodno predstaviti. Tu sam bio ranjen sa pet neprijateljskih metaka. ali kako drukčije da Vaše Veličanstvo sazna istinu. Slušao sam taj govor. Zato moram nastaviti sa pričanjem. i tada kao zdrav otpušten. branio interese njihove. Ne znam da li je tako. prema Vašem vernom narodu. pa da kroza nj sagleda kako je to srpski narod došao u sukob sa Titovim komunističko-partizanskim bandama u koje nas sinoćni govor poziva da se svi svrstamo. Iz Užica dođem u Bijelo Polje. Oprostite što o tome govorim. a ako ne možete. da se ovom svojom rečju obratim Vašem Veličanstvu. da vidite kakve se odista strašne zloupotrebe čine. Išao sam u toj borbi zajedio sa komunistima. I dao bi Bog da ovaj govor nije naš Kralj izgovorio. već da je drugi neko pod njegovim imenom to govorio. ako možete. gde sam sve do 20. Jer ovih dvadeset i sedam rana ja sam dobio u šest borbi u kojima sam. već veran oficir. njihova nada. Rat me je zatekao u Nišu kao komandira jedne protivoklopne baterije II konjičke divizije. vršio svoju dužnost i to krvlju svojom posvedočio. odakle se pred napadajućim neprijateljem povučem u Kragujevac. ali lakše će podanicima vernim Vašem Veličanstvu biti ako budu mogli znati da ono njihov Kralj. njihova ljubav. pošto je okupator daleko manja nesreća od samog komunizma. Vaše Veličanstvo! Preko radio Londona sam mogao sinoć čuti jedan govor za koji ista stanica tvrdi da je govor Vašeg Veličanstva. Pa sam ipak tu zajediicu morao raskinuti i otpočeti borbu s njima. Nadiranje neprijateljsko me ponovo natera na povlačenje te dođem u Užice. sa Vašim imenom. Neprijatelj je bio samo na 150 metara od nas. Slušao sam taj govor i sam se usudio. da vidite i da popravljate. tako da sam i sam morao postati nišanxija na jednom topu. ja imam na sebi. da bi Vaše Veličanstvo znalo da pred njim ne stoji nikakav izdajnik i petokolonaš. Hteo sam borbu sa okupatorom i vodio sam je. onda bar sprečite. Nisam priznavao kapitulaciju. jer će nas to kao narod sahraniti. Moj je slučaj. nije govorio. a ljudstva malo ostalo. Šteta od njega će biti i ovako i onako. koji je i u aprilu 1941. klasom nižu školu Vojne Akademije u Beogradu. Kao konjički oficir služio sam u mnogima garni64 zonima Jugoslavije. Dvadeset i sedam rana. da se nove ne čine. ali svih dvadeset i sedam me nisu skupa zabolele toliko. Devetog aprila 1941. dođem do Aleksinca. godine ja sam se sukobio sa Nemcima kod Niške Banje i pošto sam veći broj kola neprijateljskih onesposobio. Tako ranjen uspeo sam da se dovučem do svojih kola i da sa ostalima svoje baterije.gimnaziju. maja ležao u bolnici. svega 17 ljudi i desetah kamioneta. da odatle završim sa 54. ako ne iznesem svoj slučaj.

Njegovo ubistvo 20. za njega su to bila braća. koje su komunisti izvršili. jula Crna Gora skoči na ustanah protiv okupatora. te sam od sviju tih njihovih potera ostao nepovređen. predajući nas u roblje okupatoru. godine. prekratilo je život jednog junaka istovremeno kada je mene potpuno utvrdilo i u ovom sadanjem svom gledanju. Pri prvom susretu kapetana Rončevića uhvatiti i sprovesti u glavni štab. kome sam postao načelnik štaba za Hercegovinu i bio sam sve do njegove smrti 20. Međutim. a ja sa dovoljnom družinom. jer sam utvrdio da komunisti svu borbu upotrebljavaju radi komuniziranja širokih narodnih masa. Iako ih dotle nisam nikad napao. a kako nisam imao dovoljan broj ljudstva i oružja za udar na Borač. Organizuje neku narodnu vojsku. Ali ustanak propade. Pa i ako ovo radi. glasi ovako: konjički kapetan Rončević Radojica. ova će vojska jednog dana biti štetna po interese naše partije.raspis. Čim sam to primetio. pripremao sam napad na Borač. pređoh u avgustu mesecu u Hercegovinu da tu sprečim dalja zverstva nad Srbima. Ali kad izađoh iz bolnice 20. 13. nalazi se u Hercegovini. maja 1941. februara 1942. nego sam u bolnici napravio plan za dalju svoju akciju. aprila 1941. pa i sam u tome učestvovah. on se neprestano nadao da će moći s njima nekako da uredi odnose. Nisam hteo da se pokorim kapitulaciji koju je Vrhovna komanda 15. od kojih nisam izlazio iz stroja Pošto su se komunisti povukli. U bolnicu dolažahu ljudi s teškim ranama i pričahu neverovatne stvari o započetom masovnom istrebljenju Srba od strane ustaša i njihovih pomagača. Ovih dana dolazio je u Belopavliće. Međutim. g. sa kojom vodi borbu protivu okupatora. oni su rešili da me ubiju. Već u septembru 1941. Pokojni Todorović još nije imao moje iskustvo sa komunistima. U njihovom štabu u Radovči nađeno je njihovo naređenje . potpisala. u borbama sa ustašama kod Gackog i na Borču dobio sam nove četiri rane. postupiti sa njim po kratkom postupku. g. malo se društva nađe za taj poduhvat. godine bio sam 66 prinuđen da tu zajedničku rabotu prekinem. februara 1942. koji će stajati za vratom neprijateljima njegovim. u kojoj je bilo i 60 komunista. Ni posle toga se ja nisam pomirio sa okupacijom. Međutim. ustaša i njihovih pomagača. stupio sam u vezu sa majorom počivšim Boškom Todorovićem. još je verovao da je zajednički rad s njima moguć. stvaranjem zaštitnih srpskih odreda. Reših se da idem prvo tamo da branim Srpstvo ugroženo. koliko se sećam. oni su neprestano slali svoje potere za mnom da bi me ove ubile. tako da nameru odložih. koji. imao sam sreće. Moje drugovanje s komunistima u Hercegovini trajalo je oko mesec dana. godine. a beskrajno više me je tištalo što smo tako bedio izgubili svoju slobodu i celinu.U bolnici u Nikšiću su me manje bolele rane. Ne samo da se nisam hteo javiti ni za kakvu službu. Ali . Ja sam video da je borba protiv okupatora za komuniste samo pogodan izgovor za ostvarenje njihovih komunističkih ciljeva. ja sam ih pozvao da se raziđemo i oni su odmah otišli. Kada sam im ja zabranio da to čine. Bude li se protivio.

po kojoj Kralj ne vrši vlast Kraljevsku kad nije u svojoj zemlji. Vaše Veličanstvo! Poznato je svima Vašim podanicima da postoji mudra 68 odredba Ustava zemaljskog. a komunizam ima pretenzija i mogućnosti da obuhvati žrtvu svoju za vekove. da se mora s pravom verovati da ni blizu ne poznaje sadašnje stanje svoga naroda. neprikosnoveni . marta 1942. Zato sam se vratio u Crnu Goru 1.000. primam komandu nad Barskim žandarmerijskim bataljonom. U toj službi budem po peti put ranjen . po odobrenju svojih pretpostavljenih. ako je istina da je moj Kralj i Gospodar izgovorio one reči koje sam sinoć čuo. da je ova odredba Ustava i zbog toga što je Kralj suveren. Da je samo to. a porodice i pojedinci je u znatnom stepenu još uživaju. pa bi se moralo znati da ste potpuno daleko od događaja. Odmah se javim na raport Đukanoviću i pukovniku Stanišiću i oni mi narede da stvorim novi Nikšićki odred sa kojim bih se neprestano kretao po planinama i vodio borbu protiv komunista. već su još dublje i dalekosežnije prilike u duši narodnoj morale nastati. Kada sam prezdravio unekoliko. odakle sam pušten zajedno sa ostalim internircima. izginulo je preko 1. pri kom napadu je devetoro samo žena i dece izginulo. godine sa 9 rana. Protumačili su mi zatim isti ljudi. kad sam ostao i na razbojištu. okupacija je kratkotrajna. jula 1942. Međutim. Vaše Veličanstvo nije u svojoj zemlji više od tri godine. godine. makar to bilo i za najkraće vreme. Za to vreme samih Srba. A uz to. A nije samo to. preduzet je bio četnički pohod protivu komunista u Bosni. A od svega toga Vaše Veličanstvo tako daleko je. jer su komunisti iskoristili interniranje nacionalističkih vođa i ponovo zavladali skoro celom Crnom Gorom. Poslednji put sam bio ranjen u borbi na samom mostu kod Vašeg dvorca u Miločeru sa dva metka i četiri rane. U Beograd sam došao radi lečenja od tih rana i tu sam dobio nove i najteže rane. Veličanstvo. Po povratku iz Bosne.okupacija je manje zlo od komunizma. Nisam aktivno mogao učestvovati u pohodu. A nije ni to samo. U okupaciji je nacija 67 izgubila slobodu. rešen da napustim borbu protiv okupatora i da se stavim na raspoloženje onom nacionalnom pokretu koji se sada stvara u Crnoj Gori.200. Pretpostavlja se s pravom da ih ne može znati čim u svojoj zemlji nije. od okupatora bio sam interniran u Bar. ali sam išao da posmatram borbu iz blizine. već su se i mnoge promene dogodile i na samim mrtvim stvarima: toliki gradovi i sela su same ruševine i zgarišta. kod Nikšića. U tom pokretuja sam ranjen na Javorku. Protumačili su mi ljudi kojima je to dobro poznato da je to poglavlje zato što Kralj treba da poznaje prilike svoje zemlje da bi mogao vršiti vlast.pri napadu komunističkom na jednu kolonu kamiona na putu za Bar. a to će reći svaki peti. nađen tu od komunista. od kojih sam rana bolovao punu godinu dana. Kod komunizma slobodu gubi potpuno i nacija i porodica i jedinka. posle kapitulacije Italije. dođe do stvaranja Crnogorske žandarmerije i ja tada. Vaše Velnčanstvo. svučen do gole kože i ostavljen kao mrtav od njih. 4.

Tog dana po podne Kralj otpušta Purićevu vladu. Kad ide u inostranstvo Kralj može biti slobodan.Gospodar svoje zemlje. Mora biti da je golema neka prinuda delovala na njega kad je On ono (ako je On) izgovorio. Kralj tada popušta i govori. jer niko živi u Otaxbini ne može verovati da je Kralj naš. Govor koji je sinoć do nas dopro pokušava da preseče granu na kojoj se drži presto ne samo Vašeg Veličanstva. Veličanstvo. Kralj ne popušta. Može i nepravno delo da se učini. Kralj ne popušta.ako je on zaista govorio. i teže. Api kakva? Misao nam luta i mi se hvatamo i za ovu redpostavku: U Londonu se vodi borba protiv vlade Božidara Purića. Kralj čak ne govori ni o svom rođendanu. a bićemo Vam poslušni kad da Bog da sednete ponovo u svoj Kraljevski presto. Međutim. sin Aleksandrov. Otuda mudri ustavotvorci nalažu Kralju da odredi zastupnika kad na put u inostranstvo polazi. i koji će mu tek zla zadati ako uspe da njim zavlada potpuno. praunuk Karađorđev i Njegošev. Gospodaru. Pravna situacija je dakle jasna. nego i sav Srpski narod sa svojom istorijom i svima svojim materijalnim i moralnim dobrima. a ipak se učini? 69 Iz jednog mog slučaja se vidi kako je srpski narod došao vasceo do borbe protiv Titovih bandi. Zar jedno delo zakon ne dozvoljava. Iako sa pravom pretpostavljamo da Kralj budući više od tri godine izvan zemlje. Kralj opet ne popušta. septembra. da bi se opet. To znači: Srpski narod treba da se odreče svog trogodišnjeg iskustva i da se preda onome ko mu je zadao neposredno i posredno više zla nego svi ostali neprijatelji.ako ih je izreklo. Ali 18. ma kako pakleno to izgledalo. i 17. a unuk Petrov. Jer mora da su paklene zamke i 70 paklene prinude da bi do onakvog govora jednog Kralja . Api to nije dovoljno. Mi smo Vam svi verni. da je stvarnost još pakpenija. ponovilo 8. Zarobljeni kralj ne može vršiti Kraljevsku vlast. Iz govora koji je pod imenom Vašeg Veličanstva sinoć' dan vidi se da se ceo narod poziva da priđe pod Titovu komandu. Nema dakle pravnog dejstva govor sinoćnji baš da ga je i samo Vaše Veličanstvo izgovorilo. Tada dolazi do bombardovanja Beograda 16. Api zato 6. vodi se borba da Kralj stavi svoj narod pod Titovu komandu. a može to ne biti: može biti i zarobljenik. aprila (prvi i drugi dan Uskrsa). maja Beograd biva još teže bombardovan. . a ako ne odredi onda mu sam Ustav određuje. po slobodnoj svojoj oceni mogao reći ono što smo sinoć slušali. septembra biva ponova teško bombardovan Beograd i čitav niz srpskih gradova. Kakva li je sila morala biti pa da Vaše Veličanstvo izrekne te reči . i to bezobzirno. Može biti. Zatim nastaje izvesno zatišje. Karađorđević. ne poznaje prilike. a on je to samo kad sedi u svom Kraljevskom prestolu. opet moramo verovati da ih poznaje toliko da onakav odgovor nije mogao držati kao slobodan.

mi moramo odbiti. preti ti sa žigom izdajnika i nemilosrdnom kaznom u Kraljevo ime. al' mi je zato uzgred. jer su te reči došle u Kraljevo ime . Nije moguće da je moj Kralj ono i onako govorio. izdaćeš stvarno i Boga. ma ko to naredio. To su razlozi duše i srca narodnog. služiti. primio za ove tri godine. protiv Kralja i protiv Domaćina" Eto zato su mi dušu probile reči iz sinoćnjeg govora teže nego svi hitci koje sam. Pa čija je to vojska. Nego Srbi ne mogu biti komunisti. i Kralja i Otaxbinu. koji ne priznaje ustavna prava Kraljeva.V.O. Ako ih primiš i poslušaš ih. i sebe i seme svoje. Neću primiti reči iz sinoćnjeg govora za Vaše i zato ih neću poslušati. služeći s verom u Boga. sad dolazi pod drugom maskom da mu dokrajči život i tela i duše. Čerčil je u jednom govoru rekao da Srbi neće da budu komunisti." .Vaše Veličanstvo. pod pretpostavkom da je to zaista Kraljev govr. nije bio slobodan Kralj naš: odvojen od svog naroda on je u nekoj teškoj. a komunizam je protiv Boga. Ovo samo uzgred pominjem. da se oslobodimo. Šta će nas učiti Staljin o komunizmu ekonomskom. Zna srpski narod ko mu je najteže rane naneo za ove tri godine: ruka koja mu je najviše uboda nanela maskirana na jedan način. duboki razlozi ne daju Srbima da pođu sa Titom. Ali s kim to Šubašić pravi sporazum? Sa maršalom Titom koji javno ne priznaje ustavna prava Kraljeva. Kralja Petra II i ničiju drugu ne možemo. I šta sad? 71 Ako ne primim reči Kraljeve i ne poslušam ih. gde je po dvadeset duša jelo jednom kašikom. Kralja i Domaćina.došlo. Nisam ja pravnik. kakav sporazum pravi Vaša vlada s Vašom vojskom? A ako nije Vaša vojska. Vaše Veličanstvo! Verno srce govori svome Kralju: Ne dajte zastavu svoju iz svojih ruku! Ne priklanjajte se ni pred kakvom prinudom! Oslobodite se. Svako dakle naređenje koje bi nas slalo da slušamo nečiju drugu vojsku. sve. traži od Kralja da naš Kralj protiv Ustava šalje sve u vojsku u koju po Ustavu ne možemo ući. Kako je to daleko od istine! Jedan episkop srpski rekao je jednom ove reči: „Nismo mi protiv komunizma zbog ekonomike. već zbog metafizike i etike. kada je većina od nas starijih rođena i odnjihana u zadrugama. G. Ali ako je govorio. razume se. Vaše Veličanstvo! Tu nema izbora. po zakonima naše zemlje. golemoj neslobodi kad onako govori svome narodu. Neće srpski narod prikloniti glave svoje pred Titom. onda kako nam se može naređivati da u nju uđemo? Jer mi možemo ući samo u vojsku NJ. jer ćemo biti krivi našim zakonima ako bismo drukčije radili. drugi. jer imaju suprotan pogled na svet: oni su za Boga. A po tom sporazumu Tito. Kralja i Otaxbinu. Veličanstvo. jer su privrženi svojim individualnim imanjima. U tom govoru se veli da je Kraljevom dozvolom Šubašić sklopio korisne sporazume sa N. maršala Tita.V. Veličanstvo? Ako je to vojska Vaša.

oktobra 1944. pa sve više kako smo se od svršetka rata odmicali. bez obzira da li je neko bio za rat 1941. Ko hoće da misli. uvereni smo da će lako naći pravi odgovor bez tuđe pomoći. kao i mnogi neobavešteni i sasvim rđavo obavešteni krugovi. Nedićeva . bez obzira u kojoj se nacionalnoj formaciji našao u toku samog rata. sa izuzetkom sasvim neznatnog broja komunista koji su ga na mučki način ubili samo zato da im na procesu ne bi rekao punu istinu. koji se radi njega mučio i ponižavao i koji je. u srpskom narodu stvarana je leaenda o pokojnom đeneralu Milanu Nediću. Naš komentar nije potreban na objavljni govor četničkog komandanta Radojice Rončevića. 6. svrstavaju đenerala Milana Nedića zajedno sa „kvislinzima". strasti iz rata popustile su. ali je on to energično odbio jer je smatrao da Srbima time neće ništa pomoći. ili se dalo zaključiti da je Milan Nedić vršio ma kakvu službu za ratnog neprijatelja. Odmah posle rata. Ogromna većina srpskog naroda. radi njega. danas Srbi u zemlji jednako misle o Nediću: misle o njemu kao o svom velikom sinu. oni će prećutno. Neki su napadali Nedića da bi samo na neki način postali „heroji" i „borci protivu okupatora" Iz pojedinih tajnih arhiva i dokumenata može se mnogo šta videti o ličnostima koje su ma kakvu značajnu ulogu igrale u toku poslednjeg rata.. 1944. Bez razlike na nekadašne partijske podele. Misli tako ceo srpski narod. Ako ne javno. najzad na mučenički način život svoj izgubio. u svom srcu poneo je lik Milana Nedića kao lik velikog junaka i mučenika i spasioca srpskog naroda u njegovom najsudbonosnijem i najstrašnijem istorijskom trenutku. đeneral Milan Nedić je raspustio svoju vladu i napustio Beograd. godine ili je bio protiv rata.. 72 NEDIĆEV RAD U SVETLOSTI DOKUMENATA Protivnici. To je zaista veliki greh i sramota.("Novo Vreme". Nemci su tražili da đeneral Nedić ponovo obrazuje svoju vladu. Kada se već sasvim jasno videlo da su AngloAmerikanci i Kralj Petar II sve predali Titu i da su sovjetske trupe ušle na teritoriju Jugoslavije. Jedno kraće vreme đeneral Nedić je živeo u Beču. Isto tako. pa su i oni Milana Nedića stavljali uz Kvislinga i Pavelića.. Vreme je učinilo svoje. u svim krajevima koje on nastanjuje a ne samo u Srbiji. pa je prešao u Kicbihel. odmah po svršetku rata bilo je i izvesnih Srba koji nikad nisu bili komunisti niti su to postali. godine. petak.15. morati da priznaju da je pokojni Milan Nedić činio u toku rata dobre i korisne stvari za svoj nesrećni narod. u prvom redu komunisti. a pojedini ljudi su otkriveni kao najobičniji klevetnici. u svom krugu. koji se u najteža vremena za njega žrtvovao. Na žalost. A pre i više od svega toga u tom pogledu presudna je reč narodna. Beograd). g. sept. U ratnim aktima i dokumentima Saveznika do sada objavljenim ne postoji ni jedan dokumenat iz koga se vidi. Pa čak 73 ni svi komunisti danas zlo ne misle o Milanu Nediću. Danas se u tom pogledu situacija mnogo izmenila.

i sledeće: . koji su hotimično ometali autonomna nastojanja srpske vlade. koje je okupator via facti morao. kojoj.Jugoslavija u Drugom svetskom .politika spasavanja srpskog naroda nije mogla da koristi neprijatelju. U vrtlogu ovog rata on se trudi da za svoju zemlju izvuče ono što je najbolje. na dužnosti u okupiranoj Jugoslaviji. i slučaj vođe nemačke policije. Njegove su trupe polagale tome Kralju zakletvu i protiv partizana se borile pod srpskom nacionalnom zastavom.Jugoslavien" (izdanje 1954. na primer. godine uneo je i ovo: „Prilikom jedne priredbe u Begradu sreo sam se i upoznao sa predsednikom vlade Milanom Nedićem. Okupaciona nemačka komanda uzela ga je jer je bio odličan poznavalac našeg jezika i naroda. on je pročitao i prostudirao mnoštvo akata i dokumenata da bi napisao studije i rasprave o tim događajima. generala Majsnera." Nedić je spasao čast svoga naroda od sramote.. dr Jozef Matl bio je. on se nalazi pred jednom beznadežnom situacijom.. januara 1944." (Rgoses des grandes sriminels de guere deran le Tribunal militaire international. u vojnoj službi. profesor Matl je napisao poglavlje pod naslovom . između ostaloga. po svom biću uljudan. skroz naskroz karakteran čovek. On je postepeno razvio postavke jednog pravnog državnog autoriteta i stvorio je osnove za teritorijalno proširene zemlje. na žalost. i u mnogim drugim stvarima Saveznici na Zapadu bez prestanka podležu. On će biti samleven između žrvnja Hitlerovog i Titovog. Lično kulturan. On dostojanstveno podnosi svoj udes: on. strana 616 i 617). U nemačkim i italijanskim aktima i dokumentima vidi se sasvim obrnuto: da Milan Nedić služi samo i isključivo svome srpskom narodu. Posle rata profesor Matl pisao je o zbivanjima na području Jugoslavije u toku tog rata.. bez sumnje. U onim tragičnim danima. privede zemlju (Srbiju) konsolidaciji. To je bio. da vodi računa samo o opstanku i budućnosti svoga naroda. U Nedićevim kancelarijama visila je na zidu slika Kralja Petra II.Đeneral Milan Nedić je razumeo da jednom žilavom politikom. Nurnberg. Njegova je sudbina veoma teška.. Pored svojih velikih iskustava na terenu. Vohleu-\/erlag: Koln-Gratz). ukoliko se u javnom mnenju Saveznika i pisalo i govorilo o Milanu Nediću kao o „kvislingu" . ali ipak on zastupa svoje poglede i interese Srbije i pri tom se drži tako da zaslužuje svako poštovanje. koja je bila svesna cilja.. Očigledno je. Navešćemo samo nekoliko odlomaka iz nemačkia izvora da se vidi šta ta strana misli i kako rezonuje o đeneralu Milanu Nediću: Nemački sociolog Johann Wuscht piše o Nediću..da prizna (Sanxak i Crnu Goru).to je činjeno pod kobnim uticajem komunističke propagande. Nedićevoj konstruktivnoj politici ima se zahvali što su odstranjeni sa uticajnih mesta vodeći ljudi okupacione vlasti u Srbiji. U velikom nemačkom priručniku „Osteurora . Jedan veliki nemački oficir u svoj dnevnik pod datumom 31. Poznati profesor slavistike na univerzitetu u Gracu. skoro sve vreme u Drugom svetskom ratu. knjiga XX.Nandbuch . u činu kapetana. naslućuje da mu predstoji propast. pa 74 sam sa njim i razgovarao. on se opredelio: jedino za svoj mučenički srpski narod. da je ostao veran svome Kralju.

bedan. ali i dvoličan.vidi se i to kako ustaše sve čine da stvore nemoguće odnose između Nemaca i okupirane Srbije Milana Nedića. nemačka vojna uprava i vlada Nedićeva. On tu kaže da je đeneral Milan Nedić 29. Nedić i Ljotić su se izjasnili spremnim da ubuduće rade zajednički sa Mihailovićem pri imenovanju komandanata oružanih jedinica kao i pri postavlanju okružnih načelnika. da je vodila protiv pravoslavnih „kao verski rat katoličkih Hrvata protie pravoslavnih Srba sa oštrinom jednog verskog rata. razbijala je mnogo glavu Pavelićevoj Hrvatskoj. kao što je oni sprovode u Srbiji.produžava Matl 75 „Nedić i Ljotić predložili su Draži Mihailoviću dalju pomoć u robi.kaže dr Matl .koji sve više počinju da izbijaju u javnost ." A za ustašku državu kaže. Nasilno prekrštavnje značilo je u isto vreme i . O. privrednog i naučnog sveta preuzeo vladu u okupiranoj Srbiji".. Kao protivuslugu tražili su da Mihailović privremeno ne obrazuje vladu.na molbu vodećih Srba iz političkog..Nedić i Ljotić su spremni da vladu i sve njihove oružane odrede predaju Draži Mihailoviću... . Nedić pomagao novcem. Nemci ga. kakva je razlika između jednog Ante Pavelića i generala Milana Nedića u ogledalu nemačkih dokumenata Pavelić je svuda servilan. oficir starog kova od časti i viteštva." U istoj raspravi profesor dr Jozef Matl piše: „da su Pavelićevi krugovi vodili ogorčenu klevetničku kampanju kod nemačkih službenih mesta protiv Nedićeve vlade. Ta Nedićeva Srbija stoji u tim dokumentima . Godine 1942." U brojnim nemačkim dokumentima iz Drugog svetskog rata može da se pričita da je Milan Nedić bio čestit čovek. godine. naime: čišćenje oblasti od komunističkih partizana. hranom i odećom četnički pokret u Srbiji i nacionalne odrede koje je major Dangić predvodio u Bosni".. To su nemački oficiri naročito poštovali. dr Matl. Profesor Matl kaže dalje da je „još u toku 1941. takvim uvek prikazuju. U danom trenutku . Međutim. pritvoran. okovan i da iz tog i takvog položaja hoće da pomogne samo i jedino svome srpskom narodu i nikom više. pošto je Pavelić u postojanju jedne umirene srpske nacionalne oaze u Šumadiji gledao trajno ugrožavanje njegove Nezavisne Države Hrvatske. i tako teško opterećuje stanovništvo zemlje. Nigde se ni u jednom dokumentu ne vidi ni senka kakve servilnosti niti prijateljstva prema ratujućoj Nemačkoj. On svuda želi da se zna da je on rob. avgusta .. U tim istim nemačkim dokumentima . odnosno onoj ličnosti koju bi Kralj odredio.. i oficiri i 76 razni drugi faktori. U programu njegove vlade . Najveći deo i ostalih ustaških prvaka tako je prikazan u nemačkim dokumentima.hrvatiziranje'. okupiran.„istaknuto je na prvom mestu spasavanje srpskog naroda od istrebljenja i anarhije kao i borba protivu komunizma". veliki srpski patriot. municiji i novcu. smatrali su da je bolje da Mihailović u celosti do daljega sprovede izvan Srbije istu zadaću... Njegova reč vredi kada je dadne. pošto već postojeća dupla vlada. Ustaše su znale da je baš ta Srbija najveća brana iskorenjivanju Srba što je bio . satelit i vazal...ratu".

Nurnberg. godine upoznao sam Nedića. U svojim memoarima (Sonder-Auftrag-Sudost).. u poglavlju o Jugoslaviji. Nedić je. pukovnik Šmit i drugi. i stvarno i ljudski neuspeh susreta bio je potpun. da je Jugoslavija s obzirom na naredbu Maritaakcije. čisto srpski srezovi.Nedić je Srbin konzervativnog kova. strana 616 i 617).. Vlade nisu nikada sigurne zbog nacionalnog pitanja i oficirske kamarile.. general-lajtnant Bodenšas." Smatramo za potrebno da čitaocima pružimo još jedan vrlo važan dokumenat. Nojbaher piše i ovo: „Krajem avgusta 1943. On je polagao velike nade u posetu Hitleru i od toga je očekivao reviziju nemačke politike prema Srbiji. Herman Nojbaher. i to je. Srbi i Slovenci nikad nisu bili prijateljski raspoloženi prema Nemcima. Stojadinovića.ustaše su to dobro znale . a istorijsko Kosovo Polje pripalo je novoj velikoj Albaniji. Rekao je Nediću da čak ni Francuska ne može sad da reflektira da joj se ispravljaju granice i da je svaki takav srpski zahtev sada izvan diskusije.fon Ribentrop je bio vrlo oštar.kaže na jednom mestu Nojbaher. Zemlja je u to vreme imala samo jednog jakog čoveka. šef OKW. kapetan fregate fon Putkamer. kojega je princ regent Pavle srušio na svoju vlastitu štetu" (Proces des grandes srimines de guere deren le Tribunal militaire internationa. nesiguran faktor. a posle i s ozbirom na nešto docniji poduhvat Barbarosa. Rajhmaršal. koja je sklona državnim udarima. a dok je Nedića . šef Glavnog generalnog štaba. I kad je Nedić tražio reviziju provizornih granica Srbije.a takav je bio Nojbaher . koji su objavljeni 1957. Dr Nojbaher o Nediću kao ličnosti ima veoma pozitivno mišljenje. a jedno vreme sedište mu je bilo u Beogradu. to je srpski junker" . Prisutni: Firer. I više nije bilo mogućnosti da se nastavi razgovor. vrlo neraspoložen. bili su potpali pod Hrvatsku. protiv neprirodnih granica Hrvatske. Firer opisuje položaj Jugoslavije posle državnog udara.Srbija će postojati i biće rasadnik Srpstva. šef WFST. Hitler pred svojim najužim saradnicima tvrdi da u Srbiji postoji samo jedan čovek. odbio tada da potpiše jedan tekst kominikea koji mu je bio predložen. u toku druge polovine poslednjeg rata bio je diplomatski predstavnik i naročiti Hitlerov izaslanik za okupirana područja na Balkanu.(odmah posle autorovog puštanja iz Titovog zatvora). Nedić je izneo na muški način žalbe protiv dotadašnjeg držanja Nemaca prema Srbiji i istakao je ceo niz zahteva čije bi ispunjenje olakšalo terete negovom mučeničkom narodu i popravilo njegov nemoćni položaj..može da napravi jednom starom . generalmajor fon Rintelen. Iz ovoga izlazi da je Hitler verovao samo Milanu Stojadinoviću i nikome više.ustaški glavni cilj i plan. U knjizi Proces velikim ratnim zločincima pred Međunarodnim vojnim sudom objavljeno je i ovo: „razmatranje položaja u Jugoslaviji. najveći komplimenat koji jedan nacionalista Nemac . dr Milan Stojadinović. . ministar spoljnih poslova fon Ribentrop. . knjiga XX. možda. . 77 Dr inž.. Ministar spoljnih poslova fon Ribentrop nije baš prijateljski primio ove žalbe.

. Kako je Kaše (nemački poslanik u Zagrebu) obaveštavao. nastavlja Nojbaher. pati i strada..... Kvaternik je označio Nedića kao „neprijatelja Nemačke" i hrvatska vlada se boji da će srpski otpor u Hrvatskoj jačati. On je bio neumoran kao tužitelj. mestimično.. Ja sam mu bio poslednja nada..kaže Nojbaher." Vredno je zabeležiti i ove Nojbaherove utiske o pokojnom Milanu Nediću: „Nedić se nalazio u stanju stalnog razočaranja i ogorčenja. U stotinama pisama on mi se žalio na progone Srba u Hrvatskoj... koji je s njim zajedno politički išao. pa kaže: „U Nedićevoj kancelariji visila je slika Kraljeva čija je izbeglička vlada predstavljala 78 neprijateljsku silu. koja vapije: Majko Srbijo. A kao simbol njego-voga naroda.„Kaše je u sporazumu sa Pavelićem predložio Bencleru (diplomatski predstavnih Nemačke u . ukoliko nemačka službena mesta u Beogradu budu izlazila u susret srpskim interesima. Meni je lično poznato da mu je snaha prodavala nakit kako bi u teškim ratnim vremenima mogao da preživi " Nedavno je izišla na nemačkom jeziku.. visila je druga slika: jeziva slika jedne mučeničke žene. srpske majke na krst razapete. Glavni motiv njegovog rada bio je da se preko saradnje sa okupatorom olakša sudbina Srba On je težio da brani monarhiju Karađorđevića od komunizma. Nedić je skroz-naskroz srpski nacionalista.kaže se na 135. u mađarskoj i nemačkoj okupacionoj oblasti Jugoslavije. strani knjige piše: „Već samo obrazovanje Nedićeve vlade izazvalo je tamo (kod ustaša) jako uznemirenje. Na 115.Zapadna Nemačka. I Nojbaher navodi da su samo nevolje nagnale Milana Nedića da se u ono teško vreme prihvati položaja predsednika srpske vlade pod okupacijom. Milanu Nediću. na osnovu mnogobrojnih dokumenata i jedne velike arhivske građe. u okviru Instituta za savremnu istoriju u Štutgartu . On je jednostavno sticajem prilika bio na to prisiljen . Knjiga je rađena naučno. Kritika je ovu knjigu ocenila kao nešto najdokumentovanije što se dosad napisalo o ustašama i o 79 prilikama u Pavelićevoj „NDH" za vreme poslednjeg rata. godine" . veoma važna i interesantna knjiga iz pera Ladislava Hortija i Martina Brosata. i na pok. Naslov je knjige Hrvatska ustaška država 1941-1945." „Početkom oktobra 1941. On je stanovao kod svoga brata đenerala Milutina Nedića.čoveku. koji u to vreme... đeneralu. u područjima koje su bili okupirali Bugari. u Albaniji. Milan Nedić je bio potpuno nesebičan i ostao je bez igde ičega svoga. strani u ovoj knjizi . Knjiga se zadržava. pomozi! To nikako nije bio komplimenat i pohvala za okupatore koji su ga posećivali.

od strane neprijatelja srpskog naroda u Drugom svetskom ratu. I tih se mišljenja ne može zastideti ni Milan Nedić niti oni koji su ga sledovali u njegovoj mučnoj i mnogo odgovornoj službi srpskom narodu. što je bio jedan od razloga docnije za brzi slom jugoslovenske vojske. U Hrvatskoj se radi onako kako bi to mogli da čine samo patološki boljševici. Oni Nedića predstavljaju kao „pod80 muklog neprijatelja".. da Nedić stalno interveniše kod nemačkih vlasti protiv ustaških zločina na teritoriji „NDH". koji je odmah raštrkao jedinice po malim grupama. koja objavljuju Hori-Brosat jasno je. U oktobru 1940." Ovaj je izveštaj Bencler poslao posle intervencije Milana Nedića zbog tadakšnjeg ustaškog ubijanja nevinih Srba u Sremu. . septembra 1942. da otvori put jugoslovenskoj vojsci kako bi se spojila sa saveznicima preko Soluna.. Ustaška štampa prikazuje Nedićevu Srbiju kao „opasno gnezdo" i savetovala je da ovo „gnezdo" treba rasturiti radi dobra Hitlerove „Nove Evrope". da je general Nedić savetovao jugoslovenskoj vladi da odmah objavi rat Italiji. Od osnivanja te države pa do današnjega dana (izveštaj je pisan 16. kao „nelojalnog". za velikog junaka. takva su svedočanstva iz izvora protivničkih. čije ime nosi veliki aerodrom u Milvokiju. Ustaše stalno potkazuju i denunciraju Nedića kod Nemaca.. Eto. kaže da su Nedić i Ljotić „smrtni neprijatelji" Nemaca i da se obojica interesuju samo za spasavanje što više srpskik glava.. Ja sam tada lično obišla jugoslovensko-albansku granicu. Nema ni najmanje razloga da se sumnja u vesti koje su tada bile opšte poznate u Beogradu. godine kaže: „Nedić je bio u jugoslovenskom kabinetu ministar vojske i jedna od najomiljenijih i najpopularnijih ličnosti u Srbiji. ukoliko bi. Ustaški ideolog Ivo Bogdan. da se pridruže Grcima..Beogradu) da udesi da dođe do direktnog kontakta između Pavelića i Nedića. godine. uz veliku odanost. U jednom izveštaju Berlinu. Nije potebno naglašavati da bi čitava istorija ovoga rata bila drugojačija da je postupljeno po predlogu đenerala Nedića. i jedinice su bile u iščekivanju pune volje za napad. neposredno posle incidenta.. Zbog toga. da isteraju Italijane iz Albanije. jedan potpuno prestareli slabić. nemački diplomata Bencler kaže da su za Nedića „naročito bolni događaji u Hrvatskoj.koja u svome članku objavljenom u londonskom listu „Dejli Mel" od 7. godine) nisu prestajali tamo progoni Srba. u glavnom ustaškom organu „Spremnost". napali Nemce sa severa. i pri sasvim opreznoj proceni tamo je dosad stradalo više stotina hiljada Srba.rođene sestre čuvenog američkog generala Bili Mičela. Time je olakšana efikasna hrvatska sabotaža i izdajstvo". kao što se tada moglo očekivati. O Nediću su davali mišljenje i ustaše. Nedić je pao u nemilost.... maja 1947. Nedić je bio mišljenja da samo Mačekova stranka može da ima uticaja u Hrvatskoj i da bi ona mogla da objedini hrvatskosrpske interese. Uvereni smo da će čitaoce naročito interesovati mišljenje poznate novinarke Rut Mičel . a na njegovo mesto došao je đeneral Pešić. 1943. Viskonsin . Srbi su ga smatrali." Iz dokumenata. godine Italijani su bombardovali grad Bitolj.. Nedić je to odlučno odbio.

on je bio nemački zarobljenik.. člana Glavnog odbora Radikalne stranke i guvernera Narodne banke.Da li su Nedić i ... Ali. Đeneral Nedić nije naredio 81 predaju jugoslovenske vojske i svaki onaj koji tvrdi da je on ma kada bio za Osovinu jednostavno pokazuje nepoznavanje jugoslovenskih problema.. On je pristao da pokuša da zavede red pod okupacijom po kome bi gonjenje Srba prestalo. Ljotićevci i Nedić nisu bili za Nemce već su bezuslovno bili protiv pobede komunizma.. „Predsednik vlade đeneral Simović bio je prinuđen na kapitulaciju." Gospođa Rut Mičel završila je članak ovim rečima: „Postoje neoborivi dokazi da Milan Nedić nije bio kolaborcionist u smislu jednog kvislinga Lavala ili čak i Petena. oni su odbili izjavljujući da je njihova domovina saveznik Sovjetske Rusije. Nedićevo ime nije bilo spomenuto. Nemci su činili pritisak na Ljotića i Nedića da daju bar jednu četu. Poljska i Srbija jedine su pregažene zemlje sa tom karakteristikom. 82 Gospodin Đ. pisanog 1. ovde objavimo: „Nedić i Ljotić nisu znali ni reči nemački. Kazati da je imao ličnih ambicija jeste prost apsurd. Ovaj drugi uslov bio je proveden i ni jedan Srbin nije služio u nekoj osovinskoj vojsci. uglavnom žena i dece.. a naročito u okupiranoj Srbiji. 1956) Svakako da je od značaja i interesa da objavimo i neka mesta iz pisma pok.. ako ne ceo bataljon. ali da ni jedan Srbin ne bude prisiljen da služi u nemačkoj vojsci. Kosića.„Ali je Nemačka napala 6. Oni su bili obojica izraziti frankofili.. Tada je smatrao da mu njegova dužnost nalaže da stavi svoj veliki prestiž na raspolaganje svome narodu.. Dr. koje je uputio poznatom američkom advokagu Đorđu Radinu i velikom srpskom rodoljubu.. Posle kapitulacije." (Petar Martinović: Milan Nedić. Mirka M. jer su znali da će to značiti kraj naše narodne slobode i slobode uopšte". Čikago. Gospodina Đorđa Radina je veoma potresla nesreća srpskog naroda i on je posle rata skupljo dokumentaciju o prilikama u Jugoslaviji. Oni koji lično poznaju đenerala Nedića znaju tačno da je on bio spreman i svoj život da stavi na žrtvu za svoj narod.Novu Evropu" protiv boljševika. oktobra 1951.. profesora univerziteta. Kosića. aprila. saradniku i intimnom prijatelju profesora Mihaila Pupina i vladike dr Nikolaja Velimirovića. koja je bila provedena od đenerala Kalafatovića. te da nastoji da spase i sačuva svoj narod na ma koji način. o očajničkom bekstvu od ubica. Do njega su stizali izveštaji o strahovitim žrtvama srpskog naroda od strane hrvatskih ustaša i o proterivanju preko pola miliona Srba. Kosiću: . Radin je bio ljubazan da dozvoli da ova mesta iz pisma pok. Nedić je ipak uspeo da izvede jedan sjajan manevar u Kačaničkoj klisuri kod Skoplja".. dr Mirka M. koji su zakrčili drumove prema Srbiji. Srpskog doboroljačkog korpusa ili Srpske državne straže za Istočin front. Prilikom čestih konferencija nacističkih vođa sa svojim satelitskim političkim i vojnim vođama.. Ilinois. da pokuša da reši probleme koji nisu imali presedana u istoriji. tako da bi Srbi barem simbolično učestvovali u Hitlerovoj borbi za . Na pismeno pitanje dr M.

posle održanoga slavskog ručka u jednoj manjoj sali „Grand Hotela". Pošto se tu našlo nešto izbeglica iz raznih evropskih zemalja. neukusna i nedovoljna hrana.200 miliona dinara. gde je stanovao i đeneral Nedić. ušla je 36 američka divizija u Kicbihel. Pred polazak odredio je američki komandant svoga divizijskog sveštenika da bude veza između njega i patrijarha Gavrila i vladike Nikolaja. 130 bruto kilograma zlata i mnoštvo valuta".uz rizik svoje glave i glava mojih čestitih saradnika Srbijanaca i Vojvođana podjednako ukupno 1. Tek posle nekoliko nedelja pronašli su i đenerala Nedića i patrijarha Gavrila i vladiku Nikolaja naši oficiri koji su bili oslobođeni iz nemačkog zarobljeništva. Đeneral Nedić je sa svojom pratnjom i sa nekoliko svojih ministara bio preseljen u jedan zaselak blizu grada. u to isto vreme. Sa đeneralom Nedićem ostao je u podužem razgovoru. 84 Svak je mogao ići kuda je hteo. Kosić: „Ja sam 1943-44. Negde predveče istoga dana.sa kazana" kod jedne škole. Pisma Novog zaveta. Vladika Nikolaj je služio kao tumač pri razgovoru između patrijarha i američkog generala. Kosić pismeno odgovara: .. američki komandant je posetio i njih. (Mirko M. U Beogradu je bilo poznato da je Narodna banka.. Posetio je najpre vladiku Nikolaja i posle kraćega razgovora. štampano 1949) 83 KRAJ ŽIVOTA ĐENERALA NEDIĆA Na Đurđevdan. Razdaljina od kuće gde su stanovali patrijarh Gavrilo i vladika Nikolaj do zaseoka gde je bio general Nedić nije bila velika: nešto oko 15 do 20 minuta pešice. dan Krsne slave đenerala Nedića.Ljotić znali da dr Mirko M. odnosno kako piše dr M. str. Patrijarh Gavrilo i vladika Nikolaj dobili su jednu skromnu kuću na kraju grada. prešao sa njim u sobu patrijarha Gavrila.. gde je bio potpuno slobodan. došao je u hotel komandant američke 36 divizije i posetio đenerala Nedića. Posle nešto oko nedelju dana bilo je naređeno da se svi stranci isele iz hotela. koji je više voleo razgovor od vladike.dr Mirko M. Ni o kome od njih nije niko vodio računa: u toku policijskog časa bilo je njima svima slobodno kretanje. koja je rekvirirana od jednoga radnika zbog toga što je bio član Nacional-socijalističke partije. Prvih dana po ulasku američkik trupa u Kicbihel đeneral Nedić je produžio da stanuje u „Grand Hotelu". Hrana se dobijala od gradonačelnikatrada Kicbihela.. Pošto su se. koji je i tada radio na svome prevodu Sv. svi su dobijali hranu . Oni su češće posećivali i đenerala Nedića i patrijarha i vladiku i . doturio generalu Draži . Nedić je često dolazio na razgovor patrijarhu i vladici. koji je bio određen za stanovanje američkih oficira. 32. ali za dugo vremena nije se moglo nabaviti skoro ništa drugo. To je bila slaba... ali se obično duže zadržavao kod patrijarha.da su Nedić i Ljotić bili potpuno upoziati sa takvim tajnim finansiranjem". Kosić: Zar opet po starom. u „Grand Hotelu" nalazili i patrijarh dr Gavrilo Dožić i žički episkop dr Nikolaj Velimirović. Kosić i njegovi saradnici u Narodnoj banci u okupiranom Beogradu finaisiraju srpske četnike u njihovom ratovanju protiv Nemaca?" .

i bio je spreman da svoj narod opet povede u borbu protiv komunizma. jer je znao da bi ga oni predali jugoslovenskim komunistima. Vladika Nikolaj nije hteo da čeka makijevce. mogao izaći pred sud svoga narodać Kada je. Nekoga pooštravanja mera nije bilo.1945. Kada mu je. 15.1943. koji je i među Englezima imao dosta prijatelja. Đeneral Nedić se. uvek najtrezveniji deo našega naroda. spašćeš srpski narod. Nedić je to odbio rečima: „Ja znam da svoju glavu nosim pod pazuhom. godine. mogao skloniti kuda je hteo. A da je hteo. Ako i padneš u toj borbi. Pre nego što je bio odveden. On je ostao gde je bio i čekao da vidi šta će dalje biti. bio potpuno uveren. uputio srpskome narodu poruku u kojoj se. slali su svoju poštu preko poručnika Medigovića. verujući da oni imaju uticaja i da neće dozvoliti da bude predat komunistima. od strane . od crkve i vere. primio teško breme vlasti pod tuđinskom okupacijom. str. godine pronela se u Kicbihelu vest da će američke trupe napustiti taj kraj i da će ga okupirati Francuski makijevci." (Isto str. Srbina u američkoj vojsci. đeneral Nedić je bio saslušavan. godine: . koji je bio teško bolestan. i da bar tako dočekamo dan oslobođenja kada kraj ovoga rata nismo umeli da dočekamo u svojoj slobodnoj velikoj domovini. a mogao se skloniti. Đeneral Nedić se slobodno kretao i sanjao o tome kako će se opšta svetska siguacija morati promeniti. jer ćeš samo tako naći spas. jer nije bio ni pod kakvim nadzorom. pored ostaloga. koji je bio veoma predusretljiv prema njima. 12. i đeneral Nedić ostali su gde su bili. čovek toliko mnogo zaslužan za srpski narod. spokojno i bez straha. pod pritiskom strašnih okolnosti. Srpske seljake. razbojnika i odmetnika od Boga i vlasti. đeneral Nedić je preklinjao. Herman Nojbaher. i posle dolaska američkih trupa. da mu omogućimo da na miru dočeka kraj ovog strašnog rata u kome velike sile vode borbu na život i smrt.I zato te u ime Srpstva pozivam: ustaj. Beograd. Zbog toga je. spašćeš svoju decu. Znaj da je ovo sveta borba za odbranu Srbije i Srpstva. I kada je stajao neposredno pred tamnom i neprovidnom neizvesnošću đeneral Milan Nedić nije mislio na spasavanje svoje glave. On je.donosili im pakete. da je bio na pravome putu i da je korisno poslužio svome narodu.. koje su oni primali od Amerikanaca. I đeneral Nedić i vladika Nikolaj." (Nerman Neubacher: Sonder Auftrag Sudost( 1940. veli i ovo: „Duboko verujemo da je naš 85 najveći nacionalni zadatak da spasemo od uništenja jezgro srpskog naroda. đeneral Nedić je. I patrijarh Gavrilo. 32). ali ja ipak ostajem. nego se preselio u Salcburg. Đeneral Nedić je sasvim svesno i po svojoj želji sačekao dolazak Amerikanaca. On je ostao i pokušavao da uhvati veze sa uglednim Srbima iz Amerike i Engleske. Sa oružjem ili bez njega udri i uništavaj crvene bandite gde ih stigneš. brani svoje ognjište od komunističkih pljačkaša. predlagao da se nekuda skloni. str. po drugi put. 193). septembra 1941. niko ga od američkih vojnih vlasti ne bi tražio. tada. mogao se spasiti: da se sklonio bilo gde u Tirol. Krajem juna 1945. neposredno pred kraj rata. 42)." (Govori đenerala Milana Nedića. oktobra 1941. od porodice i društva.

ni suda istorije. Čikago. nešto kasnije. Švajcarska. godine.Sud istorije će utvrditi. svojevremeno. Znao je srpski narod da se heroji kakav je bio đeneral Milan Nedić. zajedno sa protom Stevanom Prostranom. Svakako da su ga komunisti ubili i bacili kroz prozor. Čolović: Balkan i Balkanci. nalazio u pratnji pokojnih patrijarha Gavrila Dožića i vladike dr Nikolaja Velimirovića. Kablamova. Komunisti su tačno znali. da je đeneral Milan Nedić. .) Niko ne veruje. Da do toga ne bi došlo i da đeneral Nedić ne bi imao mogućnosti da iznese bezbrojne zločine jugoslovenskih komunista. Balkanski institut. Kosić: Zar opet po starom.Vi treba da idete na saslušanje u glavnu američku komandu u Minhen. Amerikanci su bili u zabludi kada su verovali da će Tito vratiti živog đenerala Nedića. Đoke Slijepčevića. 5.. 6. (Ovaj opis poslednjih dana života đenerala Milana Nedića. Beograd. 3. Ilinois. koji je trebao da se pojavi na suđenju u Nirnbergu kao svedok." Moguće je da je ovaj američki pukovnik. Perović: Komentar genocida Prva četnička enciklopedija. 86 Nenaviknut da beži sa bojnog polja. 2. godine. oni su ga ubili u zatvoru u Beogradu i mrtvoga bacili kroz prozor. Čikago. od dr. 1949. a još više kao veliki čovek iz naroda. 1963. Beograd. 1964. Stanislav Krakov: General Milan Nedić. Sada idite kući.. Žalost i tuga duboka. bio predat . Za ovo vreme dr Slijepčević je imao prilkke da često razgovara sa pok. Milan Nedić će se u istoriji srpskog naroda slaviti kao veliki narodni vođa..američkog pukovnika SIA. Spalajković. 4. spremite se. D. izvršio samoubistvo. da su u vreme u kome je đeneral Nedić živeo i sredina u kojoj je delovao pokazali i dokazali da je njegovo mesto u Panteonu naših nacionalnih heroja. od 31. da na javnom procesu đeneral Milaa Nedić ne bi govorio onako kako bi oni želeli. Iskra Minhen. od 24. koji je mogao da se uživi u našu tragediju. aprila do kraja jula 1945. bila je istovremeno. koji se.. Mirko M. Ilinois." 87 LITERATURA 1. 1937. i podrugljiv podsmeh komunističkim tvrorcima laži. koja je februara 1946. da bi odatle. iako je morao znati da će biti puno opasnosti i iskušenja ono što ga očekuje. koji je bio poreklom Bugarin. . ne ubijaju i da se ne boje suda ni svoga naroda. 1939. Vukašin P. đeneralom Milanom Nedićem. Ljotić: Bilten. objavljujućh da je sam skočio i izvršio samoubistvo. hteo da ovim omogući đeneralu Nediću bekstvo. junak iz tolikih ratova. Odveden je i bačen u logor u Mosburgu kod Minhena. 12. Na saslušanju je on rekao đeneralu Nediću: . Petar Martinović-Bajica: Milan Nedić. dobili smo. pre njegovog odvođenja u logor. rekao je za đenerala Milana Nedića dr M. V. 34. godine preplavila srpske zemlje. a ja ću sutra u 11 sati poslati za Vas auto da Vas odveze na saslušanje.na revers" jugoslovenskim komunistima. đeneral Nedić nije hteo ni sada da beži.

1956. Nemačka tajna akta: Vojna i diplomatska tajna akta iz Drugog svetskog rata. Dr. ladislav Horija i Martin Brosat: Der Croatische Ustascha Staat 1941-1945. N. Viktor Novak: Magnum krimen. Dedijer: Josip Broz Tito. izdanje 1950. ja bih rekao. Nurnberg. ne i nepogrešiva U mnogim stvarima možemo i treba da budemo njihovi učenici. 17. 1953. Kostić: iz pisma mr. 25. Štutgart. Gregotić: So Jugoslawien. već i velika pravda. USA.Y 21. Momčilo R. nemamo razloga da budemo oduševljeni njihovim držanjem i nerazumevanjem naših neiskazanih nevolja i bolova tokom rata i posle rata. brojevi za 1965. Zagreb 1951. 23. iako. Đ. Radinu. 24. ali je istina da svoju ljubav i odanost manifestuju na jedan mnogo razumniji način. 8. Sonder Auftrag Sudost 1941-1945 Miustermidt Verlag. Ryramid Books. V. knjiga 20. Winston Churchill: World War II 22. 1951. BRITANSKE TERITORIJE POD NEMAČOM OKUPACIJOM Autor ovoga članka proveo je skoro četrnaest godina u Velikoj Britaniji. 14. bila okupirana od Nemaca. Edmund Paris: Genocide in Satellite Croatia 1941-1945 The American Institute for Valkan Affairs. 12. D. I Was There. 15. Veoma sam zahvalan mome ličnom prijatelju. Mirko M. Matl: Osteurpa handbuch Jugoslavien. u pitanju patriotizma. sa više praktičnog služenja naciji a sa mnogo manje naše južnjačke larme i dramatičkog patosa. Stalin (A Diplomatic History of World War II). 1961. Zagreb. koja je u poslednjem ratu. Roosevelt. No. V. ocu Radovanu Miljkoviću. Gottingen-Berlin-Frankfurt. Robert Murphy: Diplomat Among Warriors. Đujić: Kuda srlja naš Kralj. 24 i 27. . 9. Ima stvari u kojima ja kao Srbin ne bih želeo da se menjam sa Englezima. 16. 1943. Beograd. 88 Donosimo ovde napis protojereja i profesora Radovana Miljkovića o stanju na jednom delu Britanske imperije. D. Leipzig. 1951. Iskra. J. 26. 10. 1965. 1944. Ima stvari u kojima bismo i mi njima mogli dati lekciju ili dve. Rgoses des grands criminels de guerre devantle Tgibunalmilitaire internatiorrat. Institut za savremenu istoriju. W. 11. N. Feis: Churchill.7. Svet očekuje da se pojavi jedna velika nacija koja će biti ne samo velika sila. Naročito mi Srbi. Leaby. Novo vreme. New York. Vohlau Verlag : Koln-Gratz 1954. Kultura. 18. gde je imao prilike da dobro upozna mentalitet toga velikog naroda "Velike sile nisu velike pravde" rekao je Spinoza u svome Političkom traktatu. Nerman Neubacher. Čikago Ilinois 13. Ljotić: U revoluciji i ratu. 19. Johan Wuscht: Nemačka tajna dokumenta. 20.D. godište. Prof. što je dozvolio da ovaj rukopis objavim na kraju ove knjige. Ficroj Maklin: Rat na Balkanu. Dr Čulinović: Slom stare Jugoslavije. No. Ing. godine. ne da Englezi više vole svoj rod i svoju zemlju. prirodno. ne smemo niti možemo prevideti da su ipak Britanci velika nacija. dr. 1953.

ultramontanističkog papocezarizma. te je danas Britanija kako socijalistička tako i kapitalistička zemlja. Britanci su ustali protiv papske svetovne supremacije. ali nije se iznenaditi ako im se vlast opet uskoro izmakne još ove godine. uzdržavanje. Britanac smatra da se "puding prepoznaje jedući ga". takav je britanski mentalitet hladan. Treće. apostolskim prejemstvom episkopata i sedam svetih tajni. nisu li oni po tome sledbenici biblijske izreke: "Po plodovima njihovijem poznaćete ih" (Matej. Okupacija je velika nesreća za svaki narod u svetu. na primer. uglja i železnica) u kompeticiji sa privatnom liberalnom privredom koja počiva na podstreku lične inicijative i privatnog interesa. u britanskoj verskoj reformaciji kao i u njihovoj politici. .obilazi desno".Ako ikada i bilo u čemu. hladnije glave od nas. 16). gnoseološki kriticizam Bekonov različit je od kontinentalnog dekartizma. Isti ovi kvaliteti britanskog karaktera manifestovali su se i u situaciji u kojoj su se Britanci našli pod nemačkom okupacijom: hladna glava. To je jedna "master-of-fact" nacija. Rezultat je merilo vrednosti svake 90 ideje i teorije. U političkoj oblasti. Tendencije za proširenje sfere nacionalizovanih industrija ili su propale u samoj socijalističkoj stranci (Laburistička partija) ili su propale na nacionalnim izborima. da završi u pobuni protiv sopstvenog "dijalektičkog idealizma" sa Marksovim "dijalektičkim materijalizmom". na sred puta. kad god ima priliku Englez najrađe vozi . Iako je u Engleskoj propis 89 "vozi levo . ostavivši u suštini univerzalno crkveno nasleđe sa trostepenom jerarhijom. koji su prekratili vladavinu socijalizma u času kada su građani počeli da misle svojom praktičnom britanskom glavom: Čekaj prvo da vidimo kako će ovo da funkcioniše! Sada su laburisti ponovo na vladi. Njihovo držanje prirodno proizlazi iz njihovog karaktera. No i okupacija može da bude manje ili više užasna: podnošljiva ili nepodnošljiva.sredinom puta. Zastali su da prvo u praksi provere vrednost i efikasnost nacionalizovanih industrija (vode. Naposletku. jer ona ne voli ekstreme. Britaniji je dosta socijalizma. baš kao i anglikanska reformacija. 7. Jer. U filosofiji. Slično i u reformaciji. praktičan i pragmatičan. oni se klone ekstrema u svemu. gasa. oni su vazda skloni da stvarnost priznaju kakva jeste. celishodnost. oprezan. to se pokazalo u načinu reakcije na stranu okupaciju tokom prošlog svetskog rata. niti je preuveličavajući.. Iako radničke unije ostaju veoma jake . Drugo. Notorno je da su oni.. praktičnost.čak i više nego što bi za zemlju bilo zdravo socijalizam ima da stane tu gde je i da ide sredinom puta. niti potcenjujući. Ta težnja za "sredinom pua" manifestovala se ponovljeno i u britanskoj filosofiji. pogledajte britanski "socijalizam" kako je stao. ali su od kontinentalne Luteranske reformacije uzeli samo jedan deo protestantske doktrine. elektrike. koji vodi preko Kanta Hegelu. i to na pitanju nacionalizovanja čelične industrije. kao i skandinavski severnjaci. Zato se Otacbina i brani žrtvujući najbolje svoje sinove da bi spasla ostale od zala okupacije i poniženja koje dolazi sa neslobodom.

smrtonosna i nesmrtonosna. Šta će okupator činiti sa nezaštićenim stanovništvom po svojoj okrutnosti, mržnji i razjarenosti je jedno, i to je van sfere uticaja stanovnika okupirane teritorije. No, kakav god on bio, držanje stanovništva može datu situaciju u najmanju ruku da učini težom, ako već ne može da je učini lakšom. Za rodoljuba koji se našao pod stranom okupacijom dilema je: da li da postupa prema osećanju svoga srca, ili po savetima zdravoga razuma? Za Britance, tu nije bilo dileme. Takav je njihov mentalni stroj: sve se mora potčiniti razumu i datoj stvarnosti. Interes stanovništva, da se izađe iz okupacije sa što manje žrtava i sa što manje patnje, bio je za njih vrhovni interes, počev od predsednika vlade Čerčila, pa do sveštenika i do policajca i pojedinog građanina. Imajući u vidu ovu "pozadinu" možemo razumeti kako su se Britanci držali pod nemačkom okupacijom na Kanalskim ostrvimav Džersi, Gerzni, Oderni, Sark, Herm i Djetu. 91 RUKOVODNA NAČELA Napred izložene karakterne crte britanskog karaktera i patriotizma našle su izraza u formulaciji rukovodnih načela kojih se britansko stanovništvo imalo prdržavati za slučaj okupacije. Godine 1940. niko u Britaniji nije bio siguran da neće i sama glavna ostrva, Britanija i Alster u Irskoj, biti okupirana od strane Nemaca. Britanska vlada nije pomišljala da kapitulira u slučaju okupacije i samog Londona, već da se evakuiše sa vojskom na druge teritorije Komonvelta i da nastavi rat, nadajući se za sigurno da Amerika neće moći ostati izolovana od rata, gledajući konačno uništenje Britanije i cele Evrope. No, za slučaj okupacije, šta su trebali da rade oni Britanci koji se budu našli pod okupacijom? Kakve su instrukcije za njih bile date? Da se bore iz zaseda, po taktici "udari pa beži"? Da sabotiraju, rušeći nemačke instalacije, komunikacije i stovarišta? Da vode, jednom reči, gerilski rat protiv okupatora do istrage svoje ili njegove? Bože sačuvaj! Ni govora! Ko zna - da je Britanija bila ne samo jedna od potpisnica Haških ratnih konvencija, već jedna od glavnih njihovih inicijatora i autora, s jedne strane; a s druge, da je nepoštovanje primljenih međunarodnih obaveza za njih uvek bilo predmet velike osude a često i sasus belli - taj će POGODITI da je njihova politika usmerena bila u pravcu trasiranom međunarodnim ugovorima, u ovome slučaju pomenutim Haškim konvencijama od 1907. Šta su, u stvari, te Haške konvencije? Da bi se svireposti i ratne strahote svele na najnužniju meru; da bi načela viteške časti bila primenjivana u načinu ratnih operacija; da bi se civilno stanovništvo što bolje zaštitilo i rat vodio samo između oružanih snaga, koliko je god moguće; da se ne bi tokom rata onemogućio budući mir, zaključeni su ugovori između praktično svih država sveta u Hagu (Holandija), u dva maha, naime 1899. i 1907. godine. One predviđaju šta 92 se sve ne sme činiti tokom operacija; regulišu prava i privilegije Međunarodnog Crvenog krsta; položaj i privilegije neutralnih sila; postupak sa zarobljenicima radi

njihove zaštite i, onda, u Četvrtoj konvenciji, odeljak treći, u članovima 42-56, regulišu se prava i dužnosti okupatora prema stanovništvu okupirane teritorije, kao i obaveze stanovništva pod okupacijom. Najvažniji je član 43. koji kaže: "(Pri okupaciji) Budući da je vlast zakonite vlade stvarno prešla u ruke okupatora, ovaj ima da preduzme sve mere u njegovoj moći da vaspostavi i obezbedi javni poredak i bezbednost, koliko je god moguće, poštujući zakone koji su na snazi u dotičnoj zemlji, izuzev ako je u tome potpuno sprečen." Prostim jezikom rečeno, ovaj princip glasi, - da postojeći zakoni i poredak imaju ostati na snazi za vreme okupacije. Administracija, sudstvo, prosveta, imovinsko pravo itd. - sve ima da ostane na snazi. No, ko da administrira okupiranu zemlju? Okupatorovi sreski načelnici, sudije učitelji, sanitetski personal itd? Ni govora! Čim su zakoni zemlje na snazi time je implicirano da upravni, sudski i drugi aparat okupirane teritorije ima, radi svoga stanovništva, da ostane na svojim mestima i da vrši, pod vrhovnom vlašću okupatora, takozvane, "administrativne aktivnosti". To ne stoji izričito u konvenciji, ali je jasno implicirano. Neće ni jedna sila da najpre pripremi desetine hiljada službenika koji će da uče prvo jezik, pa onda da studiraju ceo kopleksan pravni sklop i uređaj jedne zemlje koju misle da će možda jednog dana da okupiraju! Izričito to se veli i u kolekciji odredaba i komentara, koju je pod naslovom Zbornik međjunarodnoz prava izdao američki Stejt department decembra 1963. godine (knjiga II, strana 468): "Lokalne vlasti ustanovljene na teritorijama koje se nalaze pod ratnom okupacijom, i koje vrše administrativne aktivnosti pod kontrolom okupatorske vlasti, ne uživaju suverenitet! (misli se, jedne nezavisne vlade). Ne veli se, da su to "kvislinzi", "kolaboracionist" ili "izdaj93 nici", već se pretpostavlja da je njihov rad neizbežan; da oni vrše funkciju zakonite vlade iako nisu suverena vlada sa gledišta međunarodnog priznanja, jer za tu teritoriju odgovara okupantska vlada pred međunarodnim forumima, dok je god u toj situaciji. S druge, pak, strane, jedna "izbeglička vlada", ako nema ni parče svoje teritorije neokupirane, smatra se u velikoj meri ne kao vlada već kao jedan simbol, prema istome američkom Zborniku (strana 473; Američke novine za međunarodno pravo od 1941, str. 35): "Poljska, Norveška i Jugoslavija nemaju teritorije gde bi našle "ried-a-terre". Njihove su Vlade u velikoj meri veštačke kreacije (Simulacra), više simboli negoli aktivne upravne jedinice." Da je Čerčil zajedno sa svojom vladom tako razumevao načelo poštovanja zakona okupirane zemlje od strane okupatlra, vidi se jasno iz dva dokumenta iz 1940. godine. Ta dva dokumenta predstaljaju s jedne strane način praktične primene odredbe 43. člana Četvrte konvencije, dok s druge, bacaju svetlo na moralnu procenu usluge koju čine svojoj zemlji oni narodni lideri i javni službenici kojima padne u deo teška dužnost da služe svom rodu kada mu je to najpotrebnije, mada je za te ljude to služenje "žrtva čista" puna slave Božje, a lišena slave ljudske. Evo ta dva

dokumenta. Prvi je Čerčilova poruka Ruzveltu od 20. maja 1940. „SRED RUŠEVINA,... U OČAJU I BESPOMOĆNOSTI" "Šta se god desilo - piše Čerčil - naša je namera da se borimo do kraja na ovome Ostrvu... Ukoliko bi rezultat (te borbe) bio nepovoljan, verovatno je da bi sa članovima ove Vlade tokom tih zbivanja bilo svršeno, no oni neće niukom slučaju pristati na predaju. Ako bi sa članovima sadanje administracije bilo svršeno, te drugi sred ruševina dođu da sa Nemcima pregovaraju, vi ne biste 94 smeli zatvoriti oči pred činjenicom da bi pri pregovorima flota bila stvarno jedina preostala naša protuteža prema Nemačkoj, i, ukoliko bi ova zemlja od strane Sjedinjenih Država bila prepuštena svojoj sudbini, niko ne bi imao pravo da okrivljuje one na kojima tada bude odgovornost ako bi oni nastojali da dođu do što povoljnije nagodbe radi preživelog stanovništva. Očevidno ja ne bih mogao da odgovaram za one koji posle mene dođu, koji bi u krajnjem očaju i bespomoćnosti imali da se prilagode nemačkim zahtevima..." (Drugi svetski rat, knj. II, 3, Bitka za Francusku, str. 56-57). U drugom dokumentu nema kondicionala, sve je u zapovednom načinu, jer je za deo Britanije nastao čas „krajnjeg očaja i bespomoćgnosti". To je naređenje civilnim službenicima Kanalskih ostrva šta da rade kada nastane okupacija ostrva. Mesec dana kasnije... „OSTATI NA SVOME MESTU.." Videći da Francuzi pale benzinske zalihe, tako da su crni oblaci dima zasenili sunce na Džersiju, Ostrvljani su uvideli da se, čim Nemci stignu do severozapadne obale Francuske, i oni sami mogu nadati "gostima". Znaci panike su već bili očevidni kada je viceguverner Džersija poslao jednog člana parlamenta Džersija, Edgara Doreja, u London sa pitanjem: "Šta da se radi?" Dorej je doneo odgovor: Prvo, evakuisati decu i sve stanovnike koji žele da se evakuišu na Mejnland, glavno britansko ostrvo. (Od 90.000 stanovnika na svim ostrvima, oko trećina je evakuisana sledećih dana.) Drugo, u slučaju opoziva Ostrvskih viceguvernera, upravnici (bejlifi) ostrva imaju vršiti i svoje i njihove viceguvernerske dužnosti pod okupacijom. Ovu naredbu je Dorej doneo i uručio svakom viceguverneru. Izdata je od strane Ministarstva unutrašnjih dela (Note office) i potpisana od strane pomoćnika 95 ministra unutrašnjih dela Aleksandra Maksvela. Ovo je tekst: Ministarstvo unutrašnjih dela Sire, Gospodin ministar mi je naredio da Vam saopštim da je želja Kraljevske vlade da u slučaju Vašeg opoziva Bejlif vrši dužnosti viceguvernera, koje će se ograničiti na civilne poslove, Bejlif će ostati na svome položaju, upravljaće Ostrvom prema najboljem svom znanju i umenju u interesu stanovništva, bez obzira na to da li će ili neće moći da prima uputstva od Vlade Njegovog Veličanstva. Krunski službenici će takođe ostati na svojim

svi drugi službenici ostaju na svojim mestima. pored bejlifa dvaju ostrva." Kada je jedan nemački avion bacio letke u kojima je pisalo da ostrvo Džersi treba da se demilitarizuje i da na svaku zgradu treba da se istakne bela zastava pre nego što Nemci dođu. kao što i ostrvski lokalni parlamenti (States) ostaju. na čelu sa bejlifima.mestima.plemstvo /knighthood) Sledeća lraktična mera. Sve je to učinjeno s učtivošću sa obe strane. No.prežive. Maksvel" (Primedba: Krunski službenici su oni koji su postavljeni Kraljevskim ukazom. "(Ovaj isti pastor je. juna 1940. Ne sme biti ni pomisli o bilo kakvoj vrsti otpora. U jednom govoru u parlamentu Gernzija politiku je formulisao jedan metodistički pastor. Na Džersiju se taj odbor zvao Vrhovni savet. za razliku od onik koji su na svoje položaje birani ili naimenovani od strane lokalnih vlasti. odnosno postali su neka vrsta izvršnih organa za politiku koju su planirali ovi posebni odbori vodećih građana. bili su rešeni na . To im je izgledalo kao jedina nada. 96 Razume se. mi moramo da se s time pomirimo. bilo je predavanje svih oružja pre nego što su Nemci i došli. Džon Lil (John Leale): „Ako Nemci reše da okupiraju ovo ostrvo. i vlada u Londonu i 97 vlasti i narodni prvaci na Ostrvima. ostrva su preduzela praktične pripreme da sačekaju okupaciju i da je . postojanjem posebnih savetodavnih tela. mada je za vodeće ljude zastupanje tog kursa pred njihovim sugrađanima bilo skopčano sa nerazumevanjem. g. Vaš pokorni službenik A.) Na taj način je bilo jasno kako će se postupati u slučaju okupacije. „Spas otaxbine je vrhovni zakon" po prastaroj rimskoj poslovici. prethodno su poslednje vojne jedinice napustile Ostrva. mi jedino možemo očekivati da to urodi još užasnijim kaznama. dobio najveće odlikovanje posle rata . Inače. naročito deca. "UZORNA OKUPACIJA" Nije potrebno naglasiti da su Nemci došli avionima i da su im na svim ostrvima predstavnici najviših lokalnih vlasti predali vlast. obrazovani su posebni odbori. Pošto je trećina stanovništva bila iseljena. Uviđajući da bi otpor i haos bili gori po stanovništvo nego po okupatora. To je bila poslednja mera koja je upotpunila pripreme za uzornu okupaciju". tako da su predstavnici Ostrva po dolasku Nemaca mogli da izjave: „Na Ostrvu nema nikakvog vatrenog oružja. ta naredba je i doslovno bila ispunjena. 19. odredili lica za vezu sa okupatorskim vojnim komandantima. parlamenti su na izvestan način gurnuti u pozadinu. s tim što su britanski predstavnici insistirali na poštovanju odredbi međunarodnih konvencija i u onom delu koji je bio povoljan za stanovništvo i u onom nepovoljnom.Kontrolni odbor. a na Gernziju . PRAKTIČNE PRIPREME ZA OKUPACIJU Na oba glavna ostrva.Džersiju i Gernziju. a ponekad čak i sa prezirom. da vrše "administrativne delatnosti" po postojećim zakonima. Ukoliko bi otpora bilo.

ali smo tretirani sa obzirima.tolerancije vojnih vlasti. Parlamenti na oba veća ostrva.dostojanstva. a sa druge strane . Tako se jednog jutra pojavi na više mesta. kad se sastao parlament. Neka ova okupacija bude uzor svetu.. sa bilo čije strane. putevima. naredba prvoga dana po izvršenoj okupaciji bila je.. te da je tako postepeno svi i usvoje. posebno na nekoliko uličnih tabli „V FOR VICTORY" uz komentar: ." Ugledni major Servil se sigurno nije osećao viteški dok je držao taj govor. s jedne strane . osim što je. umesto Kraljevskog guvernera. incidenti su se dešavali. za nas su najvećma važni. ne samo da i on otkaže primirje. on je tog momenta bio vitez više negoli u času bilo kog svog ratnog podviga u mlađim danima tokom aktivne vojne službe. policija. već i da otpočne neprijateljstva na tom sektoru. tokom same okupacije se pružila prilika da se ta ideja i propagira i praktikuje. što bi za građansko stanovništvo moglo da bude katastrofalno. Kada je Čerčil 1941.politiku „uzorne okupacije"! Ovu politiku trebalo je "prodati" s j e d n e strane stanovništvu. godine lansirao „V FOR \/ICTORY" parolu i kada je Bi-Bi-Si urgirao da se latinsko slovo „V" piše po zgradama. plakatima. neki britanski patrioti na Kanalskim ostrvima shvatili su da je njihova patriotska dužnost da ovu inicijativu svoje vlade prihvate i sprovedu u delo. ali sad je trebalo da pobedi sebe! Njegovi konpatrioti verovatno nisu znali ono što je on imao u vidu. a to je da su ostrva živela pod režimom jednog lokalnog primirja. daju pravo okupatoru. učtivosti i uzornog držanja od strane građanskog stanovništva. Sve dok se mi držimo kao što smo se držali ovih pet nedelja. industrija. „Posao kao i obično" (Business as usual). kao i učtivosti i korektnosti od strane okupatorskih snaga.Svaka ozbiljna povreda primirja. Član 34 Druge haške konvencije predviđa: . Pridržavajmo se najstrožije naređenja i uredbi izdatih od strane kako nemačkog komandanta tako i građanskih vlasti. Ne samo za čaršiju. koje se baziralo na voljnoj demili98 tarizaciji i mirnoj okupaciji. a još više reakcije od strane lokalnih britanskih vlasti. Ranije je trebalo da pobedi neprijatelja. a s druge okupatoru. Ista međunarodna akta na kojima se bazirala „uzorna okupacija". To nije bila laka stvar. Analiza ovih incidenata. u slučajevima hitnosti. šksle. uličnim tablama itd. daje pravo drugoj strani da otkaže primirje i čak. pored Predsednika sedeo nemački feldkomandant! Iza njega je i dalje visila velika slika kralja Džorxa. u čije ime su sudovi i dalje izricali presude. i trgovine . INCIDENTI Ipak. no. bolnice. No. međutim. da istog časa otpočne i neprijateljstva". uzdržavajući se od bilo kakve provokacije i mirno vršeći svoje poslove.sve je ostalo po starom. Na prvoj takvoj sednici parlamenta na Gernziju major Ambroz Servil je ovako formulisao politiku „uzorne okupacije": „Imajmo u vidu da smo mi pod neprijateljskom okupacijom. nema razloga da se plašimo da će bilo ko biti povređen. već za svakog i službenika i građanina. sudije.

Takvo je delo. Nemcu. no stanovništvo je moralo u toku dve nedelje da „požarči" kraj nemačkih telefonskih žica (kao što je u vreme „kaznenih ekspedicija" naše stanovništvo moralo da „čuva prugu"). hotimično ilu zloj nameri presekla su na dva mesta jednu telefonsku žicu.vrhovni zakon! Druga dva incidenta valja takođe zabeležiti. za vreme Atlija (jer se vlada promenila tih meseci) dobio plemstvo! „Veran Kruni radio za narod"." Karej je jedan od trojice „kolaboraci-onista" koji je. sudi kao izdajnicima. mešovita istražna komisija lokalnih policajaca i nemačke vojne . novembar.) SLUČAJ „TEŠKE SABOTAŽE" Maja 1941. koji je prilikom jedne svađe u kafani udario šamar jednom nemačkom vojniku. Stoga je dužnost svakog lica koje ima informacije o izvršenju te sabotaže da smesta obavesti policiju. a sem toga se celo stanovništvo ostrva stavlja pod tešku nemilost nemačkih vlasti. ne samo glupo već je i kriminalno. Spas roda . kako bi bezbednost stanovništva kao celine bila!" (Sva podvlačenja naša) Potpis: Bejlif ostrva. kritikovali osobito ovu objavu. pošto je one koji su ga izvršili dovelo pod odgovornost koja se kažnjava smrću. Britanca. objavljenog u "Journal of Comparative Legislation and International Law". On je i autor jednog značajnog spisa: „O zakonodavstvu i sudovima neprijatelja na Džersiju". uz Čerčilov predlog. na mesec dana zatvora! (Ovaj sudija je bio jedan od vodećih lokalnih pravnika. koja će poslužiti da se izvede pred sud svako ono lice koje bi učinilo prestup markirajući bilo vrata. jer ako se izvršioci ne bi našli i izveli pred pravedni sud. a naročito posle rata. naročito Kareju. No vlada je bila drugačijeg mišljenja: „Oni su ostali verni Kruni i radili u interesu okupiranog stanovništva. Izvršioci nisu bili nađeni.. Ja vas uveravam da ću preduzeti sve moguće mere da izvršioce takvih dela privedem brzoj pravdi. Kada se docnije još jedna žica našla prekinuta. Komunistički poslanici (tada ih je bilo dvojica) tražili su da se svim „kola99 boracionistima". U idućem broju službenih novina izašla je ova objava: „Pre nekoliko dana neko zlonamerno lice. Mnogi su Ostrvljani i tada. zato što je udario šamar „Kraljevom neprijatelju". ili lica.. Nemci su insistirali da mu sudi lokalni britanski sud. 1946. i time je izvršeno jedno delo teške sabotaže.„Britanska pobeda je sigurna!" Sutradan u službenim novinama izlazi sledeća objava s potpisom od bejlifa Gernzija Kareja: „Nagrada od 25 funti biće data licu koje prvo pruži informaciju inspektoru policije. mi ne znamo kakve dalje kazne mogu da budu naložene za 100 stanovništvo. koji je služio kao ekspert za pitanja međunarodnih regulacija koje se odnose na okupaciju. Slična je objava izdata i na Džersiju. Jedan je slučaj nekog irca Džemsa Kolgana. našla se na jednoj livadi presečena žica nemačkog poljskog telefona. zid ili bilo koje drugo mesto vidljivo za publiku slovom „V" ili bilo kojim drugim znakom ili rečju kojima bi bio cilj vređanje nemačkih vlasti ili vojnika". Tako je sudija Duret Obin osudio svog sunarodnika.

" I zaista..Neka Bog blagoslovi dom Aufsesa. barem. Bilo je . donosili su čak i program britanskog radija. Kada se situacija Nemaca na frontovima pogoršala. ono je svojim držanjem prema neprijateljima svoje zemlje učinilo verovatno znatan doprinos za budući mir u svetu. Oskudica u hrani bila je sve veća kako se rat oduživao. ni to nije otišlo daleko. te se iskrcao na Ostrvima misleći da je to britanska glavna obala. već dobro poodrasla. KOMENTARI U jednom govoru posle oslobođenja pastor Lil je rezimirao stvari. Tom prilikom je njegova supruga zapisala u knjigu posetilaca Aufsesovog zamka ovo: . i to jedan mladi Francuz koji je zalutao. ukoliko je ostrvo Gernzi bilo malo u stanju da doprinese pobedi u ratu. PATRIOTIZAM MISLI „NA DUGU STAZU" Rezimirajući svoj rad pod okupacijom. i da su oni koji su došli sa srcima punim mržnje prema nama imali razloga da revidiraju svoja mišljenja Ako se ne varam. ja mogu da kažem. ranije pomenuti metodistički pastor Lil je zapisao i ovo: „Misleći na dugu stazu. No.Šta su ti ljudi mislili o nama? Kakav su oni izveštaj odneli sa sobom o Britancima? Meni se čini da oni koji su došli sa respektom za naš narod nisu imali razloga da taj respekt izgube. Vojna okupaciona cenzura štampe je postojala i morali su da objavljuju i nemački propagandni materijal. ja nemam nikakve sumnje u to da su prava i interesi britanskog naroda bili najbolje obezbeđeni na taj način što smo insistirali na poštovanju međunarodnog zakona i tamo gde je to za nas bilo pogodno i tamo gde nije!" Rezultati politike „uzorne okupacije" po stanovništvo su bili prilično dobri. Sada pošto je rat prošao. no jedno 101 vreme. Strahote rata i okupacije su bile svedene na minimum. Cilj britanske vlade i prvaka ostrva bio je ostvaren. Za sve vreme od četiri godine i devet meseci streljan je samo jedan čovek. među njima i jedna starica u čijoj se kući krio jedan engleski komandos 1942.svi ostali su preživeli i dočekali dan slobode. godine. Deca. u toku koga je stalno morao kod svojih sugrađana da vrši nepopularni posao ubeđivanja da budu mirni („Red i rad!"). Tako je organizacija xersijskih lojalista tražila da se sprovede istraga protiv izvesnih lica koja su navodno bila nelojalna i nemački potkazivači. vojna lica su deportovana u Nemačku. Ukazavši na činjenicu da su možda stotine hiljada Nemaca prošle kroz ostrva.. mi ćemo ostati prijatelji zauvek. nije usamljen slučaj majora Servila sa baronom od Aufsesa: oni koji su posle rata ostali u prepisci i Servil je posetio Barona." Isti baron je kao feldkomandant spasao od internacije Servilovu porodicu! Usred rata! Usred okupacije! No bilo je i drugih mišljenja. on postavlja pitanje ovako: . i sem par pojedinaca interniranih u Nemačku. .policije složila se da je to učinila jedna krava i na tome je stvar legla. vratila su se iz Britanije. kao i nekoliko osoba koje su bile „sumnjive". Sem onih koji su umrli prirodnom smrću.

uporediti našu stvarnost pod okupacijom sa napred izloženim prikazom okupacije Kanalskih ostrva. došli sa maksimalnim neprijateljstvom i punom merom tevtonskog besa.i pretnji „kolaboracionistima". načinili su štetu preko proporcije njihovog broja No mnogi od onih koji su se vratili nisu znali o čemu govore. Jedan ratni heroj sa Ostrva. optužujući neke koji su ostali zbog „kolaboracije". iscrpeli sličnosti i istovetnosti. Nabrojaćemo nekoliko. imao je priliku da čuje sve prigovore i od levičara i od profesionalnih „patriota". Ista je okupacija u pogledu nemačkog prava da se njihove trupe snabdevaju hranom od strane okupirane teritorije. brzo je dalo prevagu hladnom engleskom rasuđivanju. Ista brutalnost njegove soldateske i bezobzirnost vodećih vojnih i političkih krugova na čelu sa Hitlerom. Naredba je bila da naročito svirepo udare po Srbima i da „razruše to zmijsko gnezdo". Dva posto koji nisu. No. itd. No time smo. Njegova je sledećga izjava zabeležena u štampi prilikom rasprave o listi odlikovanih: „a nalazim da je 98%o stanovništva ostalo verno. razume se. trojica su dobila orden „Krsta britanske imperije". među kojima su dva bejlifa i pastor Lil odlikovani plemstvom. Čerčilovo insis102 tiranje da se brzo podnesu spiskovi lica koja treba odlikovati. pak. vrativši se. u uverenju da će to značajno osvetliti ličnost generala Nedića i svih onih koji su mu ne samo odobravali već i aktivno pomagali kako bi on mogao da pomogne svom bespomoćnom srpskom rodu svih onih preteških i strahovitih godina. uključujući i šefa policije glavnog grada Džersija Sent Elijera. ŠTA JE BILO ISTO ILI SLIČNO? Isti je. Niko drugi nema prava da sudi" Lista odlikovanja za „kolaboraciju" onih koji su „prema krajnjim sposobnostima služili pod okupacijom u interesu stanovništva" sadržala je 29 imena. Frank Fala. Kod nas su. Odlikovani su iz raznih profesija. Isto je i to što su i tamo i u Srbiji Nemci dopustili da lokalne policijske snage održavaju saobraćaj i opšte javni mir i bezbednost. šestorica orden „Reda britanske imperije" itd. EVO ŠTA JE BILO DRUGAČIJE Prvo. u Jugoslaviju su ušli posle teškog bombardovanja Beograda i pod borbom i sa velikim gnevom. Mnogo je više razlika u bitnim momentima između dveju okupacija. dok su Nemci okupirali Kanalska ostrva kao demilitarizovanu oblast. okupator.Essential Commodities Sommitte). Tamo su stigli sa jednim minimalnim neprijateljstvom i sa namerom da se pred kulturnim Britancima pokažu kao učtivi i korektni. Samo onaj koji je prošao kroz nešto slično može da sudi. Svi „ostali verni Kruni i radili u interesu stanovništva"! 103 OKUPACIJA U NEDIĆEVOJ SRBIJI Korisno je i poučno. bez ijedne opaljene puške. otprilike. I komunisti i superpatriote su bili ućutkani. izuzimajući pojedine njihove funkcionere 104 . Otuda su i oni imali svoj „Diris" (Direkcija ishraneu koji su zvali Odbor za glavne namirnice .

međutim.. Nedić je imao. gde je jelo troje pre okupacije. Njegov cilj je bio: pomoći negovoj pravoj otaxbini. naprotiv. septembra 1941. pored Mađara. od 16. toliko je. Pavelića i Tita. Sovjetiji. rekavši: „Vi ste se borili za Sovjetski Savez. neko u toku nekoliko meseci iznenada iskrcao osamdeset šest hiljada dece i pola miliona odraslih izbeglica da ih ona snabde krovom. odela.okupatora. međutim. kruva. Treće. moralo se naći hrane za četvora usta. taj isti zadatak predstavlao skoro nerešiv problem za malu teritoriju predkumanovske. Bugara i Italijana. Slovenaca i jednog broja Hrvata. posebno veliki broj dece i nemoćnih. bez blaga i bez slobode! Samo stanovništvo je bilo u oskudici. povrh svega. odelom. kruvom. koji su se takođe bili sklonili u Srbiju da ne bi morali da gledaju ili dele sudbinu srpske braće u nakaznoj Pavelićevoj „Nezavisnoj". u doba mira. osakaćene i iskrvavljene Srbije. Na Kanalskim ostrvima. Pavelić je želeo da Srbe istrebi sa lica zemlje. Kada bi toj i takvoj Americi. Koliko je god taj zadatak lako izraziti sa tih pet reči. naročito još kada se i Kralj dao primorati ili privoleti da objavi svoju podršku Titu i njegovoj vojnoj mašini „NOV I POJ"! U pozadini. gde god se hranilo troje. pred vratima Nedićeve Vlade narodnog spasa. Jedno poređenje: Amerika je najbogatija zemlja u svetu.") Tito i Pavelić s jedne strane. dok Titu nije bilo stalo do toga da li će i koliko Srba ostati da vide kraj rata. (Pokojni Draža je pred komunističkim „sudijama" najbolje povukao razliku između svojih i Titovih ciljeva. povrh svega.(kao Nojbaher. Kanalski „Nedići" su imali samo jednog neprijatelja . Drugo. pa i taj je nastojao da sa njima postupa „u rukavicama". kao i školske potrebe. u velikoj bedi i u potrebi: krova. ostalo je za trpezom samo dvoje! Utoliko je njihov problem ishrane i „snabdevanja 105 osnovnim potrebama" bio olakšan. u kojoj je bilo dato Nediću i njegovim pomagačima da ublažuju bedu i smanjuju opasnosti za onih pet i po miliona Srba. prilivom izbeglica iz takozvanih prečanskih krajeva i iz Slovenije. u Nedićevu Srbiju se bilo sleglo još oko dvadeset pet do trideset posto duša više. lečenja i školovanja. a nemačka svirepost i nedokazanost s druge.. dok je Nedićev isti zadatak bio otežan. a sada.) koji ou po svom vaspitanju i karakteru bili humaniji negoli njihovi naredbodavci na višim položajima. tako da je situacija ishrane time bila znatno olakšana. i krajnjoj pobedi i trijumfu njegove komunističke ideologije. lekarskom negom i da decu školuje . a ja za Jugoslaviju. svega toga je famozna naredba Hitlerovog načelnika štaba.to bi i za ovu najbogatiju zemlju sveta bio pretežak zadatak. Otprilike pola vrednosti dobara sveta poseduje Amerika. toj bazi svetskog komunizma. Veliki broj dece bez roditelja ili o kojima se roditelji nisu mogli starati (osamdeset šest hiljada) našlo se. pak. Njenog je stanovništva oko sto devedeset miliona danas. čine za Nedića i njegove pomagače tešku situaciju neiskazano težom i nepodnošljivom. dok je na Kanalskim ostrvima trećina stanovništva bila evakuisana. npr. . Arnauta. Taj isti zadatak je Nedić imao da reši sredstvima okupirane i ranjene Srbije.

svaki slučaj otpora nemačkim snagama ima se smatrati kao da je stvar komunizma Da bi se zavere ugušile još u začetku. sud savesti (lični sud) i pred sud Božji. dok je ljudski retko ispravan. II.godine.na bilo kojoj teritoriji gde bilo od koga bude ubijen ma i jedan nemački vojnik! U toj situaciji je Pavelić povećao Titove 106 snage na teritoriji „Nezavisne". Ima se držati u vidu da u oblastima nereda život čovekov nema veliku i da jedino upotreba bezobzirne strogosti može učiniti da strah postane efektivna predohrana (protiv nereda). (Ovu konvenciju su za Kraljevinu Srbiju potpisali: Sava Grujić.pustili?). mada ga mnogi savremenici. Na tome sudu Nedić se. . and other Rowers. otežavajući i inače preteške životne. 357: Tgeaties. koja glasi: „Bilo koje posebne okolnosti da su u pitanju. naročito ekonomske uslove. Srpski rod koji je razumeo kneza Ivu Kneževića od Semberije. a Barabu Varava je po pravom čitanju Baraba .neće postideti niti razočarati. (Nisu li ljudi Hrista raspeli. a razumeće i bolje u budućim pokolenjima. Jedini je Božji sud neumitan.zajedno sa svima koji su mu pomagaln i život svoj dali ili bili voljni da ga dadu za spas svojih bližnjih. I lični sud može da bude pogrešan." Tako smo svi bili proglašeni za komuniste . Rgotocols and Agreementa Between U. Nedićevo delo je besmrtno. mada obično nije. na žalost i neki Srbi. veoma oštre mere imaju se preduzeti na prvi znak nereda.A. 61st Congress N0. u cilju održanja autoriteta okupacione sile i sprečavanja svakog nereda. Nit' Milanu kogodi zahvali: Milanu će Hristos Gospod platit Kada Milan bude na istini. pevajući mu kao i knezIvi epose hvale i priznanja: „To Nediću niko ne pripozna. sveobuhvatan i svepravedan. Milovan . Sonventions.S. nepodmitljiv. Smrtna kazna nad pedeset do stotinu komunista mora se smatrati u tim slučajevima kao odgovarajuća odmazda za smrt jednog nemačkog vojnika. da drži škole otvorene. svoga novog knez-Ivu. i da se istovremeno bori protiv komunizma. tadašnji Predsednik državnog Saveta. a ovaj izazivao nemačke odmazde nad Srbima. razumeo je. da bi spasao tri stotine jadarskog roblja. Senate Documents. kako bi sprečila odmazdu! U poređenju sa Nedićevim zadatkom ono na Kanalskim ostrvima su bile dečje igre. koji se na silu osmehuje na svirepog Kulinkapetana i bratimi ga Bogom. u kojima je Nedićeva Vlada narodnog spasa imala da spasava što se spasti moglo: da hrani i odeva siročad." 107 LITERATURA 1. Svačije delo izlazi pred tri suda: sud javnosti (ljudski sud). da drži otvorene kanale za slanje paketa zarobljenicima. već nisu bili kadri ni da ga razumeju. 1776-1909. . Svaka se osuda ima izvršiti tako. International Acts. SecondHague Convention \/ol. kako bi zastrašujući efekat bio što veći. da leči bolesne. nisu bili u stanju ne samo da dostignu u njegovoj nesebičnoj voljnoj žrtvi na oltar Roda i Otaxbine.

koja mu je otvarala vidike u zlu kao i dobru i usmeravala njegov putokaz kroz život. 6.Winston Churchill: Their Finest Hour. Marjorie M. \/ictor Soush: Svastica over Guernsey. Assistant legal Advisor. 5. gde je prisustvo Božje prožimalo porodicu. Tako je. na primer. Na tome poslu službovao je u Austriji. Ralph durant: Guernsey Under German Rule. Ovo se ogledalo. Ernest Huelin. Boško N. borba opstanka. školovanja i probijanja kroz život u Prvoj Jugoslaviji. Bugarskoj. a višu sa maturom u elitnoj Drugoj muškoj u Beogradu. 108 BIOGRAFIJA AUTORA KNJIGE BOŠKA H. šgo će biti u potpunosti preneto i na Boška da služi svome narodu i njegovom opštem interesu. njegovi pretpostavljeni redovno slali u inostranstvo u raznim državnim delegacijama. zbog čestog zlostavljanja i šikaniranja njegove porodice od pojedinih režimskih ljudi. Srpska oslobodilačka ideja bila je pokretačka snaga Boškovih roditelja i cele njihove generacije. 1963. a već posle deset godina napredovao je do pete grupe. Mađarskoj. Alan Wood and Mary Wood: Islands in Danger. bio redovni član delegacije Jugoslovenske kraljevske vlade koja je vodila tarifsko-saobraćajne trgovinske pregovore u raznim državama Evrope. Encyclopedia Britanica: Lemkin: Axis Rule in Occupied Europe. II. ali preko svoje Golgote iza koje je došlo Vaskrsenje. 1955. 1990. gde je diplomirao u leto 1929. Tne Second World War. Poljskoj i Turskoj. 9. N. 109 Vrlo brzo je postao viši činovnik. pa su ga. proveo je u Beču na studijama na Visokoj ekonomskoj školi. od maja 1935. 3. bivšeg načelnika Obaveštajnog odeljenja srpske Vrhovne komande. Wyat: Jersey in Jail. of State Publication 7553. Čehoslovačkoj. Po završetku studija odmah je stupio u državnu službu. 1955. Od 1924. Vol. Ralph Mollet: Jersey under Swastica. . klesala se i vajala njegova duhovna vizija. jer je njegova majka bila sestra čuvenog i nesrećnog generalštabnog pukovnika Dragutina Dimitrijevića-Apisa. The Guernsey Society . U toj toploj atmosferi domaćeg ognjišta. Rumuniji. do aprila 1941. 7. Počeo je službu u osmoj grupi. 4. Des. što je zaslužio revnosnim radom. KOSTIĆA na osnovu delova nekrologa objavljenog u listu Iskra iz Minhena broj 951 od 01.1947. do poslednjeg daha njegovog života. 2. u vreme kad se srpska oslobodilačka ideja bližila svom vrhuncu. 1945.1945. 8. Dept. Whiteman.G. služeći u dva ministarstva: Trgovine i industrije i Saobraćaja. Nižu gimnaziju Boško je završio u čuvenoj kragujevačkoj gimnaziji. Kostić se rodio u Kragujevcu 1906. Grčkoj. Vol. 12. u patrijarhalnoj porodici. Evans Bros. Ceo njegov život bio je borba neprestana: borba opstanka pod austro-nemačkom okupacijom u dečačkim godinama u Prvom svetskom ratu. kao takvog. Guernsey Rress. u njegovom rodoljublju i služenju opštoj narodnoj stvari. II. Milovanović i dr. the Depart ment of State: Digest of International Law. do 1929. Hyperion Press. godine. Mita Milićević.

Okupator je bio surov. međutim. on se interesovao i dobro poznavao stanje u kome se Jugoslavija nalazila i budno pratio razvoj događaja u Evropi i svetu. s jedne. i njeno čerečenje od strane njenih neprijatelja. Boško je za sve vreme rata bio Ljotićeva veza sa . Slom Jugoslavije 1941. Za revnosnu službu Boško je odlikovan Belim orlom V stepena. Bugarske i Rumunije. U Beograd je već bilo pristiglo oko 4. Save. ordenom Sv. U nekoliko navrata.U oktobru 1939..500 jevrejskih izbeglica. pod okucacijom. po sporazumu.satelite da umire zemlju Srbiju. Privatno.. Sa poslednjim Boško se upoznao dve godine pred rat i redovno je pratio "Biltene" koje je Ljotić pisao iz "skloništa" kad su on i njegov Pokret bili pod udarcima progona Cvetkovićevog režima. bili su general Milan Nedić i Dimitrije Ljotić. U vremenu mračne ratne okupadije. rukovodili su Boška da se stavi na raspolaganje dvojici velikih ljudi toga vremena koji su poturili svoje 110 živote. niti je pripadao bilo kojoj političkoj partiji. Posle sloma Jugoslavije. i 14. kao delegat Kraljevske vlade poslat je u Beč da prihvati oko 1300 Jevreja kojima je nemačka vlada. u ime jugoslovenske vlade. i jedna i druga grupa tražili su da im se omogući prelaz u Palestinu. starao da njihova želja bude ispunjena. raskomadanom zemljom. Boško mi je pričao o čestim. postao organizovani član Pokreta Zbor koji je Ljotić vodio. Boško se. ugroženošću Srba od nemačkog neprijatelja i njegovih saveznika. zauzet svojim ratnim pohodom i nije imao ni vremena niti volje da se bavi onim šgo je njemu stajalo na putu i kvarilo planove njegove vojne sile. Ti ljudi. ali nije. Boško je bio svedok mnogih konfrontacija Nedića i Ljotića sa okupatorom: u intervencijama. i komunista. oktobra počelo je ukrcavanje jevrejskih izbeglica na brodove. praćeno komunističkim ustankom u julu 1941. Za vreme dok je bio u državnoj službi uopšte se nije bavio politikom.Kraljicu Mariju".Car Dušan" i . koji su ih prevezli do rumunskog pristaništa Suline na Crnom moru. stavio mu se na raspolaganje i postao njegov privatni sekretar i tumač za nemački jezik za sve vreme okupacije. došlo je do izražaja Boškovo rodoljublje. kako je sam rekao. U ovoj luci već su čekali morski brodovi koji su prebacili izbeglice u Palestinu. odobrila napuštanje Nemačke. Državna rečna plovidba stavila je na raspolaganje za ovu svrhu brodove: . u spasavanju mnogih života pojedinaca i grupa ili u otklananju opasnosti od totalnog uništenja Srba. ponekad svakodnevnim Ljotićevim intervencijama kad su mnogi njega molili i preklinjali da interveniše i spase članove njihove rodbine. blizu šest hiljada osoba. Kominternine Pete kolone. Belim orlom IV stepena i Jugoslovenskom krunom V stepena. molbama i protestima. ljubav prema bližnjem i negove radne sposobnosgi. Boško je mnogo poštovao Ljotića kao patriotu. ugled i čast da spasavaju život srpskog naroda čiji je dalji opstanak bio doveden u pitanje. Takođe je bio odlikovan od predratnih vlada Čehoslovačke. s druge strane. U ratu. kada je okupator hteo da dovede svoje krvoločne saveznike . O obema grupama. penzionisala ga je vlada generala Nedića kao činovnika V grupe.

General Mihailović je dugo pratio patriotski i nacionalni rad Boška Kostića i bilo mu je mnogo drago da ga lično u Bosni sretne. pri povratku. Nemci. bio povoljan i da britanska obaveštajna služba ne samo da nije pravila nikakve smetnje. već je Bošku ponudila svoju pomoć kod Turske vlade na čemu se on zahvalio jer mu nije bila potrebna. a odmah po stupanju na tursko tlo čekao ga je britanski Inteligence Sevice i dugo ga zadržao u razgovoru. Mađari. u Sloveniji. ali je predložene zadatke bez pogovora primio. Uporedo sa ovom važnom humanom misijom Boško je imao i vrlo važnu diplomatsko-političku misiju u odnosu na našeg Kralja i vladu u Londonu. i 1943. Pored ovog postojale su i veze preko nekolicine Mihailovićevih komandanata. Rezultat misije bio je prihvatanje Ljotićevog plana i objedinjenje nacionalnih snaga. Bugari i Titovi komunisti. U ovu svrhu njega je Dimitrije Ljotić. Bio svestan da su ove misije bile skopčane sa njegovom životnom opasnošću. Kad je MacLean-ova Komisija izdvojila 146 vodećih . pukovnika Miloša Radojlovića i drugih. Arnauti. Morgan. naglasivši da je . u februaru 1945. Od tih aktivnosti ja želim samo neke da spomenem: U toku novembra i decembra 1944. Boško je stalno bio na poslu delikatnih diplomatskih dužnosti.generalom Mihailovićem. poslao u važnu i delikatnu misiju kod generala Mihailovića koji se u to vreme nalazio u podnožju planine Vučjak u Bosni. pod pečatom humane misije . u leto 1942. kao Siniše Pazarca.. Boško je išao u Tursku dva puta. On je preneo pisma i poruke Kralju od Nedića i Ljotića. Važno je reći da je ishod razgovora. Njega su u stopu pratile obaveštajne službe svih zaraćenih strana. kao i na nacrtu proglašenja Slovenije slobdnim delom Federalne kraljevske i demokratske Jugoslavije. sa kojim naša izbeglička vlada do tada nije imala direktne veze već je sve moralo ići kroz britansku obaveštajnu službu. Jedna od najdelikatnijih dužnosti i najrizičniji zadatak za vreme rata bio je Boškova misija u neutralnoj Turskoj. po nalogu generala Nedića i Dimitrija Ljotića. što je nekoliko godina posle rata potvrdio pismeno major William S. Pored ove misije on je imao još mnogo drugih.nabavke sirovog pamuka u Turskoj koji bi bio prerađen u srpskim fabrikama za odevanje oko 86000 srpske dece. preneo je vrlo važne poruke sa šifrom za generala Mihailovića.Vaš rad za vreme rata zaslužio priznanje savezničkih vlada". čije su roditelje pobile ustaše. Prvo je radio na pronalaženju Patrijarha Gavrila i vladike Nikolaja posle njihovog puštanja iz logora Dahau. a. naročito nemačka i njenih satelita. koja je Mihailoviću čitavo vreme kopala grob. U razgovorima sa Britancima on im je dao mnogo podataka od velike koristi u ono vreme. U samom Beogradu ta je veza išla preko Ilije Mihailovića i bila je stalno aktivna. sve do kraja rata. Drugo: bio je stalna pomoćna ruka Dimitriju Ljotiću. a takođe i posle njegovog svršetka. koji 112 je neumorno radio na objedinjenju svik nacionalnih snaga u Sloveniji. 111 Ova misija se izvodila pod okriljem Srpskog Crvenog krsta.

Boško je takođe učestvovao u akciji oslobođenja odnosno bekstva iz zloglasnog Esterwegen konclager-a u Nemačkoj oko dvadesetak četničkih prvaka na čelu sa podbanom Dušanom Vlahovićem i Radmilom Grđićem. Njegovim staranjem svi su. Boško je razvio međunarodnu akciju da vrši pritisak na britansku vladu da oslobodi sve zarobljenike. Iza Boška ostala je njegovve bogate i važne lična arhiva koju ne može da zaobiđe nijedan savremeni istoričar naš niti strani. on je 113 bio stalno izložen napadu zlih.xelati srpskog naroda 17 Obrazovanje vlade generala Milana Nedića 22 Nedić apeluje na srpski narod 26 Srpski oružani odredi 28 Anarhija 29 Krvave nemačke odmazde 32 Slom komunističke . bili su detaljno obavešteni o ratnoj situaciji u Srbiji. Mi smo se nalazili u položaju onog putnika iz priče kad se našao jedne mrkle noći u kraju gde . a kamenje za zemlju zamrznuto"! Boškovo domaće vaspitanje. Staniša VLAHOVIĆ 114 SADRŽAJ: Predgovor ovom izdanju 7 Predgovor prvom otaxbinskom izdanju 8 Predgovor prvom izdanju 10 O tragičnoj srpskoj sudbini 12 Komunisti . otmeno i gospodsko držanje i u najkritičnijim situacijama pomogli su mu da otrpi i ovakve bezrazložne upljuvke. tadašnja američka vlada. Uspeh je bio potpun. svi zatvoreni bili su oslobođeni.Sovjetske Užičke republike" 34 Pomoć ratnim zarobljenicima 35 Misija u Turskoj 36 U Sofiji 38 U Turskoj 39 Povratak u Beograd 44 Dečji domovi 45 . sa Slobodanom Jovanovićem i mnogim drugim faktorima. jer arhiva sadrži veliki broj važnih dokumenata. Ovakav neumoran rad doneo je Bošku dosta utehe.nacionalnih prvaka i zabravila ih u zloglasni "Y" Munster lager. prebačeni u američku okupacionu zonu i time u punu slobodu. Na drugoj strani. podlih i neodgovornih ljudi. Zaista se on imao rašta i roditi. što je bilo od koristi u određivanju američkog stanovišta prema izbeglicama iz Jugoslavije. sa Predsednicom Britanske Lige za Evropsku slobodu. Vojvotkinjom od Athol-a.. On je stalno bio u vezi sa britanskim narodnim poslanikom RIsćagb 8(okez-om. naročito ratne istorije. naročito Stejt department. njihovih kleveta i laži. pak.besni psi bejahu pušteni sa lanca. U tome radu pripomogle su i njegove tri knjige: Za istoriju naših dana.. u mnogim pismima zahvalnosti sa raznih strana za njegovo nesebično patriotsko zalaganje. jer za nekoliko meseci Tito je ostao praznih ruku. Njegovim neumornim radom preko advokata Radinom. u opisivanju naše novije. Oficiri i pučisti i Istina o Milanu Nediću. sa američkim advokatom Radinim. On je briljirao na svakom poslu kojeg se prihvatao.

88. Kostića / Staniša Vlahović. 21 sm Tiraž 500.1 )"1941/1945" KOSTIĆ. Kostića 109 115 SIR . 94 (497. Boško N„ 1906-1990 Istina o Milanu Nediću / Boško N.Zavod u Smederevskoj Palanci 47 Kriza Nedićeve vlade 49 Ponovo u Turskoj 52 Nedić pomaže četnike van Srbije 58 Saveznici pomažu komuniste u Jugoslaviji 60 Nedićev rad u svetlosti dokumenata 73 Kraj života generala Milana Nedića 84 Literatura 88 Britanske teritorije pod nemačkom okupacijom 89 Literatura 108 Biografija autora Boška N. 2009 (Beograd : Slava).SR-ID 169805068 . -115 str. Kostić. Beograd 32:929 Nedić M. Milan (1877-1946) R) Drugi svetski rat 1939-1945 . Beograd : Nova iskra.Jugoslavija -1941-1945 SOVISS.Str. 109-114: Biografija autora Boška N. -Bibliografija: str. .: ilustr. Sadrži i: Britanske teritorije pod nemačkom okupacijom / Radovan Miljković ISBN 978-86-912319-1-0 a) Nedić.Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije. .

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful