• • • •

IVAN D. IVIC : 1 “POČECI SIMBOLIČKE FUNKCIJE KOD DECE” + “PRVE REČI”

Noam Comski I moderni američki istraživači zastupaju pretpostavku da dete poseduje specijalan “uredjaj za sticanje govora”. Dete nosi nasledno u sebi jezičku sposobnost, takozvanu generativnu gramatiku, koju samo treba da primeni na poseban jezik kome je izloženo. Oni smatraju da je za sposobnost razumevanja I stvaranja rečenica I gramatike dovoljno s jedne strane dete, sa svojim urodjenim jezičkim sposobnostima I s druge strane, govor, tačnije sled izolovanih rečenica. Zanemaruju socijalnu interakciju sa ljudima, komunikaciju u toku praktične delatnosti, igre ili učenja. Bitno je samo da dete čuje govor I naučiće da govori. Takodje smatraju da se specijalna jezička sposobnost razvija veoma rano, da se govorni razvoj završava do 5.-6. godine. Sa stanovišta nove lingvistike, otvaraju se nova pitanja. Da li je moguć razvoj govora nezavisno od socijalnog razvoja deteta, nezavisno od potreba deteta I afektivnih odnosa sa drugim ljudima, nezavisno od razvoja komunikacije deteta u preverbalnoj fazi razvoja? Da li je za razvoj jezika dovoljna samo izloženost jeziku? Dete se radja u nezreloj formi I zavisno je od odraslih. Obezbedjeni su mu zaštitni uslovi kako bi razvoj duže trajao, ali radi snalaženja u sredini u kojoj živi, dete urgentno razvija neke oblike ponašanja. Npr. refleksna ponašanja (refleks sisanja, gutanja,…), koja su od životne vaznosti, ali isto tako se pojavljuju I neki oblici socijalnog ponašanja: sposobnost prepoznavanja socijalnih “objekata” (osoba ili predmeta), sposobnost emitovanja signala I razumevanja signala drugih (npr. rana neverbalna komunikacija izmedju deteta I majke). Učenje se odvija u normalnom, svakodnevnom socijalnom kontekstu, postoji jaka I spontana motivacija za učenje (izmedju deteta I modela od koga uči postoji snazna afektivna veza). Pošto dete samo bira šta ce I kada ce učiti, učenje se odvija u onim fazama kada postoji najveća gotovost za učenje I u onim trenucima kada je dete najprijemčivije.

• • •

• • • •

PRVE REČI Govor je najraširenije semiotičko (znakovno, tj. simboličko) sredstvo. Pojava prvih reči označava prelazak sa presemiotičke na semiotičku fazu razvoja deteta. Istraživanja pokazuju da se prve reči kod dece koja prednjače u govornom razvoju mogu javiti pre početka ili na samom početku druge godine (8.-15. meseca). Postoje, medjutim ogromne razlike u pogledu rečnika kod dece istog uzrasta. Brzina povećanja rečnika je različita. Posle javljanja prvih reči, povećanje je sporo I traje tokom

cele druge godine. Tek pri kraju druge godine dolazi do znatnijeg ubrzanja u razvoju rečnika.

U periodu kad se pojavljuju prve reči, detetova senzomotorna inteligencija ne vrši istu analizu realnosti, tj. postoje nepodudarnosti u shvatanju veze izmedju izgovorene reči I objekta ili pojave koju ta reč označava. Nema objektivnog značenja reči. Naime, neke od prvih detetovih reči istovremeno označavaju I spoljni denotat (opste značenje reči ili neki pojam) I detetov odnos prema tom denotatu ili njegovo subjektivno stanje koje je u nekakvoj, ali ne nužnoj vezi sa tim denotatom. Npr. Dete izgovara “dada” (tata) I time označava oca, ali I svoj pozitivni emocionalni doživljaj izazvan pojavom oca. Ali I kada se igra igračkama izgovara “dada”, jer istu reč koristi I za isti emocionalni doživljaj izazvan igračkama. Dete počinje da ustaljuje upotrebu odredjenih reči za odredjene denotate (uglavnom osobe, objekte koji označavaju početne reci mama,tata,…). Ali kada dete u prisustvu odredjenih pojava ili objekata koje mu nisu poznate čuje odredjene reči, ono ne mora da ih vezuje za iste denotate za koje ih vezuju odrasli, nego će te reči vezati za ono što je za njega perceptivno, upadljivo ili značajno. Osnovni pokazatelji takve osobenosti detetovog semantičkog razvoja jesu: PRETERANA GENERALIZACIJA REČI: preterano proširivanje znacenja. Npr. dete upotrebljava reč “vuau” za psa koga vidi sa balkona, a onda I za konja koga vidi sa balkona, za ženu sa dečjim kolicima vidjenu sa balkona…Generalizacija ide dotle da sve što je vidjeno sa balkona postaje “vuau”. Tek posle nešto više od dva meseca od prve pojave “vuau” se upotrebljava samo za označavanje pasa. PRETERANA RESTRIKCIJA RECI: preterano ograničavanje značenja je redja pojava od generalizacije. Npr. jednom rečju se ne označava pas uopšte nego samo jedan odredjeni pas vidjen u odredjenom kontekstu. Dete najpre pocčnje da koristi govor kako bi uspostavilo I održavalo psihološku vezu sa odraslima, a tek posledično počinje da uočava da govor može imati I instrumentalnu funkciju (za traženje nečega) I druge funkcije. Medju najčešće upotrebljavanim rečima srećemo reči koje su u službi semiotičke denotacije (oznacavaju nekoga ili nešto). Deca od 18 meseci najčešće izgovaraju reči “to”, “ovo”, “taj”. To je, u produžetku razvoja gesta pokazivanja rukom, završetak operacije denotiranja. Dolazimo do zaključka da za razvoj dečjeg govora nije dovoljna samo izloženost deteta jeziku. Kod deteta se pojavljuje interesovanje za objekte, osobe, novine u okolini, a upotreba prvih reči je prosto produžetak te sklonosti. Toj sklonosti se pridružuje I socijalna motivacija, jer se upućivanjem na denotate (osobe, objekte,…) na vrlo efikasan način započinje komunikacija.

• • •

• • •

• •

Postoji jasna nepodudarnost izmedju senzomotornog I afektivnog iskustva deteta I iskustva sadržanog u jeziku. Dete ima specificno poimanje sveta oko sebe od odraslih, a rezultati nepodudarnosti senzomotornog iskustva deteta I jezika je, da se dečje iskustvo ne može u celini prevesti u jezički kod. Deca ne mogu sve što dožive I shvataju u potpunosti iskazati rečima. Pokazatelj te neprevodivosti je da se veliki broj prvih reči gubi. Pojava reči u govoru dece koje ne postoje u govoru detetove okoline (odrasli ih ne primete ili ne razumeju značenje, ne prihvataju ih I one se gube) i nemogućnost sećanja (tzv. amnezija detinjstva) iz prve dve ili tri godine zivota (iskustvo koje nije prevedeno u jezički ili neki drugi kod ostaje izolovano I nužno se gubi). Tek duga interakcija I komunikacija izmedju deteta I odraslih dovodi do stvaranja realnosti koja je zajednička za dete I odraslog I prevodiva je u jezički sistem komunikacije. A bez tog razvojnog I komunikativnog procesa jedinka bi ostala autistična “prazna tvrdjava” (kada bi dete koristilo samo reči koje samo ono razume, ne bi umelo da komunicira sa drugima kao ni oni sa njim). ALEKSANDAR LURIJA- PSIHOLOSKI PROBLEM... I SIROKO GOVORNO SAOPSTENJE... 2 Psihološki problem rečenice kao jedinice iskaza Izolovana reč označava predmet ( radnju ili osobinu ) i generališe ga dok rečenica predstavlja izražavanje cele misli. U raznim periodima psiholozi i lingvisti su pokušavali da odgovore na pitanje kako teče proces nastajanja rečenice. Klasična psihologija se zadržala na tvrdnji da je rečenica rezultat asocijacije izolovanih reči a da svaka reč izaziva niz asocijacija tj. druge reči koje čine celu rečenicu. Neke reči se javljaju samo kao elementi složenije grupe reči. Tako npr. reč „voleti“ zahteva dopunsku reč koja odgovara na pitanje KOGA? Ili reč „kupiti“ koja takođe zahteva dopunsku reč koja odgovara na pitanje ŠTA? Slične veze reči se javljaju i kod deteta čim reč koja ulazi u neraskidivu vezu sa praktičnom namenom, radnjom ili gestom deteta počne da dobija samostalnost. Prema savremenim lingvističkim mišljenima u jeziku se mogu izdvojiti dva potpuno različita principa organizovanja jezičkih značenja. Prvi princip po kome se stvaraju pojmovi se naziva paradigmatski a drugi, po kojem se stvaraju iskazi je sintagmatski. Paradigmatska organizacija jezika predstavlja uključenje datog elementa jezika u određeni sistem protivrečnosti ili u izvesni hijerarhijski sistem kodova. Npr. svaki glas se suprotstavlja drugom: B se razlikuje od P po zvučnosti, zatim D od T, oni zajedno ulaze u sistem suglasnika i suprotstavljaju se samoglasnicima a svi zajedno čine fonetsku organizaciju jezika. Ovo se isto odnosi i na leksiku. Reč PAS se suprotstavlja rečima MAČKA, KRAVA ili KONJ ali sve one zajedno ulaze u grupu reči koje označavaju domaće životinje i suprotstavljaju se grupi divljih životinja.

• • •

• •

Prelaskom od reči na rečenicu javlja se novi princip organizacije govora koji je u lingvistici poznat kao sintagmatski princip. Njegova je suština da u osnovi organizacije iskaza ne stoji hijerarhijsko suprotstavljanje već široki prelaz od jedne reči ka drugoj. Npr.u rečenici „kuća gori“ ili „pas laje“ zapažamo da ne dolazi do suprotstavljanja reči „kuća“ i „gori“ nego dolazi do prelaza jednog elementa ka drugom i organizovanju povezanog iskaza. Poznato je da se rečenice, kako najjednostavnije, tako i složenije, kod deteta ne javljaju odmah, već se formiraju u procesu dugog razvoja. Bitna je činjenica da je sintagmatska organizacija širokog iskaza prirodniji oblik govora od paradigmatskog sistema. Široko govorno saopštenje I njegovo nastajanje Nastajanje govornog iskaza Postoje etape formiranja govornog iskaza koje su zasnovane na sledećim psihološkim karikama: Motiv iskaza Zamisao iskaza Unutrašnji govor Formiranje širokog govornog iskaza MOTIV ISKAZA Za svaki govorni iskaz je polazni motiv da se putem iskaza izrazi određeni sadržaj. Motiv može da bude bilo kakav zahtev ili obraćanje informativnog karaktera kao I želja da se jasno formuliše sopstvena zamisao. Ukoliko se nijedan od ovih motiva ne javi, govornog saopštenja neće biti. Najjednostavniji oblici afektivnog govora, za koje nije potrebna motivacija, su uzvici koji se javljaju kao odgovor na neko afektivno stanje. Postoje I složeni oblici govornog iskaza koji predstavljaju govornu komunikaciju I to je dijaloški govor odn. razgovor u kojem učestvuju dva subjekta. Treći oblik govornog iskaza je monološki govor, koji može da nastane kao odgovor na pitanje ili kao realizacija zamsili samog subjekta. ZAMISAO ISKAZA Nastajanje zamisli predstavlja etapu koja određuje njen sadržaj. Na njoj se zasniva osnovna šema budućeg iskaza. Za ovu etapu karakteristična je činjenica da subjekt počinje da shvata na koji način se subjektivni smisao može pretvoriti u sistem širokih I svima razumljivih govornih značenja. Proces prelaska misli u govor predstavlja veoma složenu pojavu. Misao se ne otelovljuje u govoru već prolazi kroz niz etapa, formira se ili ostvaruje u govoru. UNUTRAŠNJI GOVOR

• • • • • • • • •

• •

Čak I u prejezičkom stadijumu. od pojave Tidemanove biografske studije decijeg dusevnog razvoja. Karakteristike povezanog govornog iskaza možemo lako uočiti ako detetu od 2. moraju da odgovaraju ne samo zamisli govornika već I u odnosu slušaoca prema tom iskazu. kada se javi neophodnost da se reši određeni intelektualni zadatak. tepanje deteta služi kao najprostiji oblik komunikacije zasnovane na intonacijskim komponentama koje imaju komunikativnu funkciju u govoru deteta.5 do 3 godine damo zadatak da nam ispriča šta je videlo u ZOO vrtu. Dete koje već vlada spoljnim govorom u situaciji dijaloga još nije sposobno za široki monološki govor.• Predstavlja neophodnu etapu u formiranju spoljnog govora.a krajem proslog • • • • • • . Ontogeneza široke govorne komunikacije je još nedovoljno proučen proces. Tek na školskom uzrastu će dete početi da pretvara iskaz u zatvoreni sistem složenog pripovedanja. Osnovne karakteristike govora predskolskog deteta Proucavanje decijeg govornog razvoja Prvo interesovanje za deciji govor pocinje pre dva veka tj. koji se formira znatno kasnije od njegovog spoljnog govora. Međutim kod deteta primećujemo da ono ubrzo počinje da priča o sporednim dešavanjima i asocijacijama i da skreće sa teme i priča o drugim stvarima što znači kod njega još nije učvršćeno orijentisanje na zatvorenu šemu iskaza.kojom pocinje I prvo ozbiljno belezenje podataka o govornom razvoju. Ontogeneza govornog iskaza • • • • • Formiranje govornog iskaza kod deteta prolazi kroz nekoliko etapa-od pojavljivanja izolovanih reči preko izolovanih samostalnih rečenica do složenog širokog iskaza. Smatra se da je ova faza prelaza uslovljena formiranjem unutrašnjeg govora deteta. FORMIRANJE ŠIROKOG GOVORNOG ISKAZA Ova etapa je manje proučena od prethodnih. Takođe je pozanto da se unutrašnji govor formira relativno kasno. Karakteristika širokog govornog iskaza jeste ono što je uključeno u proces živog opštenja I prenošenja informacije od jednog lica ka drugom a u njega ne ulazi samo jedna rečenica već ceo niz uzajamno povezanih rečenica. Tako da te rečenice nemaju samo referentnu prirodu već ukazuju na određeni događaj I imaju I socijalno-kontekstno značenje.Pre njega to je bila samo retka pojava. U ovoj etapi. koje su uključene u široki govorni iskaz. Dete u početku uglavnom pravilno ispunjava ovaj zadatak. Poznato je da se unutrašnji govor deteta javlja u trenutku kad ono počne da oseća određene teškoće. Rečenice. MILORAD NAUMOVIC 3. unutrašnji smisao se prevodi u sistem širokih semantičkih značenja a simultana šema semantičkog zapisa prekodira se u organizovanu strukturu budućeg širokog sintaksičkog iskaza.

pogotovo pojavom teorije generativno-transformacione gramatike.prirodnjak Darvin.emocije. Traganjem nekih naucnika.dovode do pojave da u ljudskom bicu postoje bioloske predispozicije za govor jer se on javlja samo kod ljudi. ‘’Dete je nasledno obdareno apstraktnom shemom gramatike pa mu je izlaganje jeziku sredine potrebno samo da bi usvojilo posebna gramaticka pravila karakteristicna za maternji jezik’’ Psiholozi Pijazeve skole se ne slazu sa lingvistima I tvrde da jezik odrzava misljenje.Lineberga.Prednost je sto govor prati neko ko je u stalnom kontaktu sa detetom a mana je sto zapazanja roditelja nisu uvek sistematska.Sustina Pijazeove teorije je u tvrdnji da se jezik izgradjuje na saznajnim sposobnostima. Metoda vremenskog uzorka-neekonomicna je jer je za nju potreban duzi vremenski period (nekoliko godina) pa se skracuje na jedan dan.Njegova teorija sadrzi tvrdnju da je jezicka sposobnost urodjena I nezavisna od drugih sposobnosti.dete pocinje da koristi neke reci I pre nego je u stanju da shvati sta one znace.pamcenje. Psihologija je znacajno doprinela proucavanju razvoja govora kod deteta.Moze biti I kraci (10-15 min) ali se primenjuje vise puta na dan. 2.druge reci.artikulacija. Metode istrazivanja decijeg govornog razvoja Ovim metodama se ispituje misljenje.a nedostatak je sto su vremenski uzorci prekratki.Jezik odraslih je osoben I semanticki I sintaksicki I nastao je kao rezultat prilagodjavanja odraslih jezickom I saznajnom nivou deteta.ispitivanja su obicno vrsili roditelji tj.pristrasni posmatraci. pojava I upotreba leksike… 1. Direktna ili biografska metoda-prati razvoj govora u najranijem detinjstvu.ispitivanja su vrsena na jednom detetu 2.psiholog Vunt…Rezultati nisu bili bas spektakularni iz dva razloga: • • • 1.Nije dovoljno da dete bude izlozeno jeziku pa da ga I prihvati.nedelju pa cak I sat.veka to je postalo ‘’naucna moda’’ kod mnogih naucnih ljudi-filozof Ten.Pod uticajem ove teorije sezdesetih godina nastaje psiholingvistika.od pojave prve.ciji je zacetnik Noam Comski.podstice istrazivace na nova traganja u proucavanju govora kojim se roditelji obracaju deci.Time je dovedena u pitanje I kognivisticka (saznajna) teorija.intelektualni razvoj.Prednost je sto je objektivnost znacajna I visoka -rezultat ce biti pouzdaniji ako ispitanici ne znaju da se ispituju. Nas naucnik Ivan Ivic pokusava da razresi tvrdnjom nesklad izmedju cinjenice da su saznajni preduslovi nuzni za razvoj govora I cinjenice da se neke gramaticke forme javljaju pre odgovarajucih intelektualnih operacija. Cinjenica da se kod deteta rano javljaju iskazi koji nisu jasni detetu.prve recenice…Posle cetvrte ili pete godine dete prosiruje svoj recnik. • • • • • • • • • • .

Glasovi beba samo delimicno lice na glasove u nasem govoru.krikom 2.prvo konsonanti K.to je spajanje pojedinih glasova u slogovema-ma.svadje…Vreme pracenja je ograniceno na unapred odredjeno vreme-5.Jos od rodjenja dete ima donekle razvijen govorni aparat.Testovi mogu biti individualni I kolektivni.koristi se za ispitivanje razlicitih vidova decijeg govornog razvoja. 4. Metod uzoraka aktivnosti.javljaju se govorne konstrukcije ‘’gu’’ I ‘’agu’’ 3. Postoje cetiri perioda: 1.prethodnu proveru -objektivanost-rezultati ne zavise od ispitivaca -standardizovan-ima odredjene merne karakteristike 5.prvi deciji glasovi ispoljavaju emotivna stanja deteta.Iprvi plac je glasovna aktivnost deteta.zatim glasovi E I I a zadnji su O I U.podrazumeva pracenje govornog ispoljavanja deteta u toku aktivnosti: igre.• 3.Period plakanja-prva polovina prve godine.Suglasnici se javljaju pri kraju prvog meseca.Da bi dete izgovorilo glasove maternjeg jezika potrebno mu je 6-8 godina.Period plakanja-pocinje sa prvim placem.jela.Period gukanja-u drugom mesecu I pitice od guturalnih glasova.vezba ih I ponavlja.stanja prijatnosti ili stanje neugodnosti.ba-ba • • • • • • • • • • • • • • • .dijaloga sa drugom decom.Beba podrzava glasove iz okoline. Dobar test ima svoju: -validnost-da meri ono sto treba da meri -relijabilnost-pouzdanost tj. Krajem prvog meseca se javljaju I prvi slogovi pa se taj period do treceg meseca naziva I period spontane vokalizacije. Prvi glas koji se javlja u decijem placu je glas A.Ucenje mora uvek da bude motivisano. guturali.Cilj je utvrdjivanje da li dete poseduje I u kojoj meri ono sto se ispituje. Razvoj glasovne strane govora Da bi se moglo uspesno delovati na govor deteta moraju se prvo upoznati osnovne karakteristike tog govora.Moze biti diferencijalni-ispituju se relativne razlike u govoru medju decom.15 min.rada.Metoda testova.Krajem prvog meseca dete proizvodi oko trideset glasova a posle dva-tri mececa I do sto dvadeset.G.10.Ucenje glasova se sastoji u zaboravljanju onih reci koje se ne cuju u govoru sredine I ustaljivanju samo onih koje se cesto upotrebljavaju I ponavljaju.H tj.Asocijativne metode-sustina je da se deci daju odredjene reci kao podstrek a zatim se beleze one reci koje detetu padnu na pamet.Ovaj period se naziva jos I pripravni period jer sluzi za izrazavanje stanja deteta.

Medju tim recima je I veliki broj neologizma tj.One se sastoje u vremenskoj dimenziji javljanja.nepromenljivih reci… Zajednicko za svu decu je da svaki normalan razvoj tece kroz ove procese ali svaka na svoj nacin I kod svakog deteta drugacije.Period razumevanja tudjeg govora-pocetak druge polovine prve godine.lupalica…) Dete ovo reci stvara slucajno I spontano.glagoli.od 24 do 36 meseci.prilozi.Prve reci se javljaju u 15 ili 16 mesecu a mogu I kasnije.zuljece cipele.pojava glagolskih vremena.padezni nastavci.pocetni glasovi.’’gde su mama I tata?’’ Jezik postaje posrednik izmedju sveta I deteta koji mu pomaze da sredi utiske koje je steklo delovanjem spoljnih faktora.Posle tog perioda vec se radi o zakasnjenju I to utvrdjuje strucno lice.zamenice.U ranom govoru dece prvu fazu cini imenovanje predmeta I zato preovladjuju imenice. Znacajan cinilac u ranom ucenju govora je majka I ako je ona izvor prijatnosti I sigurnosti njen govor se imitira I podrzava.predlozi.djak-djakovi. novostvorenih reci nastalih na osnovu sopstvenog iskustva.brojevi. Neke reci imaju za dete veci jezicko-mentalni znacaj nego sto odrasli mogu da predpostave.predlozi (paspasovi.specificnosti oblikovanja glasova.To su specificni neologizmi koji se dele na: -Leksicke-ne postoje u recniku odraslih.pridevi ih obogacuju kvalitetom I kvantitetom a brojevi odredjuju njihovu kolicinu.Ako je imenica poznata detetu. -Morfofonemski-gramaticki oblici jednine I mnozine.glagol se lako povezuje sa njom I bez objekta.Recnik se moze povecati za oko 1000 reci godisnje.gramatickih formi..prosti veznici.Devojcice izgovore prve reci pre decaka.crveca jabuka…)Upotrebljava oblik iako ne zna koja mu je funkcija. Jezicki faktori decijeg govornog razvoja U govorno-jezickom razvoju postoje raznolikosti koje se ispoljavaju kod sve dece.pa se tek kasnije ponovo obnavljaju.Rec PAPA za dete moze da znaci’’gladan sam’’.izmisljene reci (strugalice.Reci koje se pojave a ne zazive odmah se zaboravljaju. Razvojni red usvajanja kategorija reci je sledeci :vlastite imenice.pridevi. Svaka nova rec koja se pojavi pokazuje tendenciju da se umrezi. Razvoj decijeg recnika Prosecni deciji recnik oko druge godine iznosi oko 37 reci a kod govorno razvijene dece I do 120. • • • • • • • • • • • . Pojava prve reci Pojavi prve reci prethodi razumevanje reci odraslih.zajednicke imenice.• • • • 4.Zamenice se odnose na imenice.kada dete shvata potpuni smisao kratkih I jednostavnih recenica.Osnovne vrste reci koje se prve pojavljuju su imenice.Sve ostale reci se vezuju za nju.

dete izrazava zadovoljstvo govorom.Ona moze biti: -fakticka (ako se njom saopstava o necemu sto se vidi) -obavestajna (prenos informacija o predmetima.drugu fazu odlikuje pojava recenice koju cine dve reci.Takva ispitivanja se obavljaju spontano (belezenjem govora dece kada nas ne primecuju) I planski (sa utvrdjenim ciljevima).Signifikativna (oznacavajuca). Jedan od uslova dobrog I uspesnog rada sa decom jeste ispitivanje tj upoznavanje govora dece.pojavama…) -heuristicka (saopstavanje otkrica.usvajajuci maternji jezik.natpisima na raznim mestima… 2.glagol I objekat (ja hocu igracke) Da bi se govor razvio dete treba da zeli da govori.Privatna (egocentricna).Semantika je nauka u proucavanju jezickog razvoja jer dete.podrazumeva ucesce objektivnih faktora kao sto su slusalac I predmet o kojem se govori.Recenica je I samo jedan glas kojim dete izrazava neko svoje stanje.skrece paznju na sebe.glagol I objekat (vidi koka) 3.• Ne mozemo uzeto kao gotovo ono sto dete kaze nego treba videti sta ono podrazumeva pod onim sto kaze(semantiku).govor formiranja pojmova.Prve reci su izrazavanje odredjenih potreba.Uodgovarajucem trenutku deca treba da pronadju rec kojom ce oznaciti neki pojam.zelja… Recenica je sadrzana I u prvom decijem glasu. Funkcije govora predskolskog deteta Funkcije govora mogu da se razvrstaju u tri faze: 1.Socijalna (komunikativna).pripisuje recima odredjena znacenja.vratima.Tu spada govor kojim dete izrazava svoje misljenje.Mogu se koristiti metode • • • • • • • • • • • • • • • • • • • .U periodu od 18 meseci do tri godine on uocava nekojiko faza: 1. Pojava recenice u decijem govoru Filip Malrije povezuje pojavu recenice sa izmenom odnosa prema predmetima.U prvoj fazi se pojavljuju reci onim ili drukcijim redosledom od napred navedenog 2.subjekat.u trecoj fazi se javljaju pravilne strukture recenice.odnosi se na razvoj decijeg recnika I sposobnosti da stvari oznacavaju recima.osobama I samom sebi.Deca predskolskog uzrasta treba da prepoznaju neke pisane znakove na etiketama.saznanja) -imaginativna (prica se o onome o cemu se masta) -ekspresivna (izrazavanje osecanja) -regulativna (uspostavljanje odnosa medju decom) 3.

prednjenepcani • • • • • • • • • • • . uska povezanost govora sa prakticnim aktivnostima deteta.lekar I vaspitac. Znacenje reci kod dece I odraslih se razlikuje u pogledu forme (ono sto se moze opaziti) I sadrzaja opstenja (deca se delimicno priblizavaju pojmovima odraslih).opisivanja.Š.Đ.Najveci broj poremecaja u govoru dece ogleda se u artikulaciji.O. -Slab sluh dovodi do zakasnjenja u pojavi govora. Jedna od karakteristika govora je I sinprakticnost tj.Takvoj deci pomoc pruzaju logoped.Z.Tada se javlja nominalni realizam tj.do oskudnog recnika.DŽ.ne mogu se razlikovati boje.Recenica se postepeno izgradjuje I u gramatickom smislu.Formira se govor u sebi.kojim dete izrazava svoja stanja I raspolozenja. -Problemi sa vidom takodje uzrokuju problem.Znacajan oblik je I egocentrican govor. Uprvim godinama dominira heverbalna komunikacija a kasnije dominira verbalna.Nerazvijeni glasovi su uglavnom vokali E. Deciji recnik se u toku predskolskog perioda znatno bogati.slike.Deca tesko shvataju metafore I alegorije.nervoza.D. pojava da se ne razlikuju reci od predmeta koji oznacavaju (deca misle ako je duza rec veci je I predmet koji oznacavaju).situacioni govor postepeno prelazi u konteksni. Govor deteta mladjeg predskolskog uzrasta je nedovoljno razumljiv izvan situacije I samo u sklopu okolnosti mozemo do kraja razumeti sta ono izrazava.mokrenje… 1.recenica gramatickirelativno izgradjena.razgovora.Takva deca obicno cute.Č.Pred polazak u skolu deciji recnik je srazmerno bogar.prepricavanja…Podaci se unose u tabele.gestovi.On sadrzi reci koje obelezavaju konkretni svet koji ih okruzuje.pricanja.Kod mladje dece govor se javlja posle izvrsene radnje a kod malo starije dece govor pocinje da prethodi radnji.afrikati Ć.koja potiskuje neverbalnu.pokreti.Sredinom druge godine dete pocinje da sastavlja prve dvoclane recenice. -Levorukost-u nasoj sredini sve je napravljeno za desnjake a prevezbavanje deteta u desnoruke ostavlja mnoge posledice: nemir.Dete dovodi objekte u medjusobne odnose I to oznacava pocetak razvoja simbolicke inteligencije.friktivi S.agresivnost.R. • • Komunikativna sposobnost predskolskog deteta Govor I misljenje se razvijaju kao dve samostalne funkcije ali se vec u drugoj godini spajaju I povezuju.proucavaju se I uopstavaju radi daljeg koriscenja.plozivi T.ne ucestvuju u govoru I zaostaju u njegovom razvoju. Zaostajanje I poremecaji u govoru Do zaostajanja I smetnji u govoru dolazi zbog fizickih I psihickih smetnji..do nepravilnog izgovora glasova I reci.

2. dohvata.promukli I saputav glas.Do njih dolazi usled poremecaja rada glasnih zica.nepravilan rad resice. U trećoj godini se javlja imaginacija I dramatizacija I saradnja sa drugom decom. Sa 18 meseci dete može da nosi predmete.Cetvrtu grupu cine poremecaji u upotrebi jezika-afazija-posledica povreda u pojedinim mozdanim sferama. 4.Glasovi se izgovaraju kroz nos. U drugoj polovini prve godine života. da vuče igračku na točkićima. Sa dve godine dete povećava interes za igračke.LJ.Trecu grupu cine poremecaji ritma-mucanje(nevoljno ponavljanje jednog istog glasa ili reci usled tonicnog grca) Mucavost se u najvecem broju javlja u ranom detinjstvo. 3. dete već pokazuje izvestan smisao za igru.vucje zdrelo.Ovi poremecaji dovode do osecaja usamljenosti.NJ.Drugu grupu cine poremecaji u glasnosti.OBELEŽJA DEČJE IGRE Smatra se da decje igre imaju sledeća obeležja: Vrsta igre u načelu sledi pravac i stepen razvoja. zabavlja se svojim prstićima I uživa kad se stariji igraju s njim. Govorni poremecaji se mogu podeliti na organske (dovode de usporenog govornog razvitka.poremecaji u govornim organima. Nakon što prohoda.zecja usna) I funkcionalni (na njih se moze uticati.Ovde spada I piskav. stavlja predmete jedan na drugi.do osme godine I vise se javlja kod decaka nego kod devojcica. ulazi u socijalne odnose sa drugom decom.gotsko nepce.manje vrednosti. sa smislom posmatra igru druge dece. 4 .Uzroci pojave nisu definitivno utvrdjeni: povrede mozdane hemisvere. dete dolazi u dodir s mnogim predmetima koje baca. Dragan Krstic.oni su sredinski ili psiholoski) Najvaznije je da se poremecaj blagovremeno otkrije I da na njemu rade strucna lica. Od rodjenja pa do pola godine starosti detetova igra je spontana I uglavnom se sastoji od nekoliko motoričkih radnji. što znači da se dete igra na način koji je primeren njegovom uzrastu I razvoju.suglasnici L.neprilagodjenosti… • • Najpovoljniji period za sticanje pravilnih I ispravljanje losih artikulacionih navika je period od pete do osme godine.mekog nepca ili nosa.uzroci psiholoske prirode…pa cak I kada je brza misao od sposobnosti da je izgovori. • • • • • • • • • • • • .

jer razvoj agresivnih obrazaca ponašanja dece može predstavljati izvor mnogih nevolja za dete u kasnijem životu. realnoj proporciji. PITANJE IGRAČAKA Igračke imaju značajnu ulogu u razvoju deteta. danima se zadržava na onome što je započelo (gradi kuću. serijama i sl. Kao i ostala bića dete u sebi nosi i agresivne naboje i nema ničeg lošeg u tome da ih kroz igru spozna ali ukoliko dete traži samo takve igračke. ono ima sve više obaveza I smanjuje se vreme igre. dogovara se s drugovima I drugaricama o pravilima I trajanju igre. n. Igračka ne mora biti dobra ako je skupa. Igračke se menjaju iz naraštaja u naraštaj. Igra ima poseban značaj za razvoj deteta. • • • • • • • • • • • • • 3. teži da se igra u većoj grupi dece I pokazuje veći interes za izlazak napolje. IGRA KAO DIJAGNOSTIČKO I TERAPEUTSKO SREDSTVO . a isto tako i vrsta igara i igračaka.). U stanju je da se više vremena zadrži na jednoj igri koja je u skladu s njegovim sposobnostima. Ukupno vreme igre se smanjuje s uzrastom – kako je dete starije. Broj igara se smanjuje sa uzrastom I dete počinje da se igra sa velikim brojem Igračaka ali se “specijalizuje” za određene igre. 2. ali igračke su toliko dobre koliko potpomažu razvoj stvaralačke ličnosti u detetu. Poseban slučaj predstavlja težnja da se detetu nabavljaju “agresivne” igračke. Ponekad su jeftine igračke mnogo interesantnije i korisnije detetu nego skupa igračka koja ne opravdava funkciju unapređenja razvoja deteta. Od neformalne. zadržava se na onima koje je sam odabrao.• • U četvrtoj godini dete razvija složene ideje. trebalo bi se zamisliti .pr. ali u odgovarajućoj. obično istog pola. a to ga nagoni da u ograničenom vremenu vrši odabir igara. Sa uzrastom se povećava vreme provedeno u specifičnoj igri – što je dete starije duže je u stanju da se zadrži na jednoj igri. U našim medijima je sve više prisutno nasilje i činjenica je da je to deo naše stvarnosti idete treba da bude upoznato sa svim stranama društvenog razvoja i ponašanja. igra postaje sve formalnija – dete počinje da priprema posebnu opremu za igru. teži da se igra u grupi sa 2-3 deteta. Na starijim uzrastima opada značaj igračaka ali se kao problem mogu pojaviti modeli ponašanja prisutni u stripovima. Oko pete godine dete se vezuje za specifične projekte . filmovima.

smeh. psihološki svet na očigledan način biva ispoljen u igri. Transportujući svoje odnose sa sredinom na igračke. sa odrešenim ciljem Ovo shvatanje govora određuje mesto deteta u vaspitnom procesu. ulogu vaspitača. Dokazano je da igra može da “isprazni” neki detetov psihički naboj . partner u komunikaciji i aktivan slušalac dece ŠTA MOŽE DETE? NASLEDNI ČINIOCI Dete rođenjem poseduje socijalne sposobnosti – plač. kvaljitet odnosa između dece i odraslih. Igra deluje na dete kao što umetnost oslobađa i “čisti” odrasle. Zbog toga i roditelji I drugi laici mogu donositi ocene o razvoju deteta. dete ih ispoljava simbolički. zasnovane na posmatranju ponašanja tokom igre. gukanje. što zahteva dug I strpljiv znalački rad stručnjka uz saradnju roditelja. i uz pomoć terapeuta razvija svoj kriterijum ponašanja.pomoću kojih stupa u kontakt sa odraslima i zahvaljujući tome dete razvija i jezičko ponašanje. Dete i jezička komunikacija .Često i samo nesvesno svojih problema. SREDINSKI ČINIOCI • • • • • . razrešuje konfliktne situacije. prenosnik jezičkih znanja.• • Detetov unutrašnji. izbor sredstava i materijala . kao iizbor i aktivnosti Vaspitač je model upotrebe govora. dete svoje neurotsko žarište dovodi pod kontrolu. igra može delovati mnogo intenzivnije na dete. naročito ako je vođena od strane stručnjaka i usmerena na žarište neurotskog ponašanja. RADA IVANOVIĆ 5. Psihološki mehanizmi deteta ispoljeni u igri mogu biti tanani i složeni.Govor je socijalna kategorija koja se uči u aktivnoj komunikaciji i interakciji sa drugima Dete ima potrebu za kontaktom ikomunikacijom sa odraslima • • • • • • • • • • Za proces razvijanja i usvajanja govora bitna je KOMUNIKATIVNA POTREBA GOVORA I AKTIVNOST DETETA Akcenat sa glasovne strane pomera na KOMUNIKACIJSKI I INTERAKCIJSKI PRISTUP Komunikacija označava usmene razmeneporuka između najmanje dve osobe. Međutim.

U svakodnevnom životu dete ovladava govor složenijjim jezikom...• Uslovi su sredina u kojoj dete živi i odrasli koji se bave detetom. Dete u okviru sintakse koristi potvrdne.Bitno je bogaćenje rečnika i diferencijacija značenja reči ( semantika ). VAŽNO JE ZNATI U predškolskom periodu je značajno prevođenje deteta na ekspicitni govor koji je prilagođen sagovorniku i komunikaciskoj situaciji.Problem predstavljaju neki relac ioni izrazi: manje .Ima problem sa : složenijim konstrukcijama : „ako. upitne i odrične rečenice.ž.. dugačko – kratko. pre – posle .Dete razvija svoje govorno ponašanje. dete je ovaldalo glasovima mogućno je da neka deca još teže izgovaraju glasove š.dž. Sa tom decom se radi individualno – vežbe artikulacije kroz govornu igru a ne sa celom vaspitnom grupom. Na ranom uzrastu govor deteta situacioni ili inplicitan..r.Pored emocionalnih odnosa nužna je praktično-sociona razmena između deteta i odraslog.To je stavljanje deteta u situaciju da govori da praktikuje upotrebu govora u interakciji sa drugima.. REGULASTIVNA upravljanje ponašanjem drugih EKSPRESIVNA izražavanje osećanja HEURISTIČKA postavjanje pitanja IMAGINATIVNA stvaranje igrovne izmišljene situacije OBAVEŠTAJNA davanje podataka ono me što sagovornik ne zna PERFORMATIVNA davanje obećanja PRIVATNE JEZIČKE IGRE različitog tipa vežbe glasovima slovovima variranje reči GOVOR kao sredstvo mišljenja.Dobar deo poruke je sadržan u samoj situaciji pa je razumljiv odraslom. FUNKCIJE GOVORA Kada je u pitanju glasnovna strana jezika .. formiranje pojmova • • • • • • • • • • • • • • • • • • ..glasovima i uči za šta kako da upotrebi.više . KOMUNIKATIVNE INTERAKCIONA ILI FATIČKA održavanje kontakta sa odraslima.onda“ ili sa vremenskim odnosom između dva događaja.đ. INSTRUMENTALNA izražavanje želja zahteva protesta. Ono razvija Komunikativne (socijalne) funkcije govora.Kvalietet komunikacije i inter akcije između deteta i drugih socialnih ahtera zavisi razvoj govora.

jezičkomuzičko i jezičko-likovno stvaralštvo. ( u knjizi ima još ovo su po meni najbitnija ) ULOGA I POSTUPCI VASPITAČA U RAZVIJANJU JEZIČKE KOMUNIKACIJE rada stvaranje prijatne podsticajne atmosfere u kojoj se govor koristi u igri i druženju.• • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • GOVOR za upravljanje sopstveni ponašanjem .lutaka i senki dijafilmovima Upoznavanje sa svetom : video slika . procenjivanje komunikacije sposobnosti dece i planiranje individualnog i grupnog prilagovađanje govora mogućnostima dece . za razvijanje slike o sebi. VAŽNO JE ZNATI : Teškoće u komunikaciji javljaju se zbog nedovoljnog poznavanje jezika i nespopsobnosti da se stavi na stanovište drugog ( egocentrizam ).p. Razvijanje govornog stvaralaštva : jezičke igre .verbalni. pantomime i sl. dramsko-jezičke igre. Ovladavanje raznovrsnom upotrebom govora : izražavanja svojih želja i potreba Održavanje kontakta sa drugima izražavanje osećanja i unutrašnjih stanja Obrazlaganje svojih postupaka i i deja Obaveštavanje davanje uloga Upravljanje sopstvenim ponašanjem Ovladavanje sposobnošću da se govori pred većim brojem judi Upoznavanje i usvalanje naziva predmeta i pojava Upoznavanje tvorevinama iz narodne i umetničke književnosti naših i drigih naroda Upoznavanje i igranje tradicionalni igara Upoznavanje sa filmom. pozorištem. POTREBE DETETA U JEZIČKOJ KOMUNIKACIJI Otkrivanje sopstvenih mogućnosti izražanja i komuniciranja : neverbalni. pisma.grafički govor. Problem se prevazilazi metodama učenja razgovorom sa različitim sagovornicima i slično.

pokušaj probaj jasnije.dodir . Odrasli treba da koriste sve situacije za govorno aktiviranje dece.sa celom grupom menjanje sastava grupa po različitim kriterijumima razumevanje za verbalne teškoće dece i poseban rad sa decom koje zaostaje u razvoju uvažavanje dečijih jezičkih tvorevina.dece i odraslih. Sve ovo jesu prirodne komunikacije u kojoj dete koristi govor i uči za šta ga sve može upotrebiti.i van pedagoške ustanove sačinjavanje pozivnica za svečanosti stvarna telefoniranja pričanje o onome što decu interesuje.trijadi. Situacije su : nega i pomoć detetu prilikom uzimanja obroka pričanje o sadržajima odgovaranja na dečja pitanja pričanje doživljaja razgovori dece između sebe.pogled.• • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • korišćenje različitih verbalnih i neverbalnih podsticaja ( osmeh.ima još ) JEZIČKE IGRE I AKTIVNOSTI ŽIVOTNO PRAKTIČNE I SLOBODNE AKTIVNOSTI jesu osnovni okviri koji je najpogodnijeza upotrebu govora.aktuelnosti formiranje pravila zajedničkog življenja.beleženje objavljivannje. SPECIFIČNE JEZIČKE AKTIVNOSTI .slušam te) biranje sadržaja i sredstava koja su bliska interesovanjima dece uvažavanje stvaralaštva dece i istraživačkih sklonosti praktikovanje rada u malim grupama u parovima. ( u knjizi pročitajte.prezentovanje učestvovanje u komunikaciji kao partner ili kao zainteresevan.

ostala deca prihvataju slanje signala rukom . IGRE PREPOZNAVANJA I UOČAVANJA „ kako pokazujemo kako smo ljuti?. deca se drže za ruku slanje poruka namigivanjem .veseli. slanje zvukova ( zvuk sirene ) • • • • • • • • • • • • • • • • • IGRE ZAMIŠLJANJA : Deca zamišljaju da rade ili nose nešto što je teško.razmena u parovima.Na primer nošenje sladoleda u kornetu na velikoj vrćini.Zadatak je odraslih da prepoznaju. Tako se uspostavlja poželjna komunikacija. . Za tumačenje i imitiranjem mogu se koristiti različita sredstva da se protimače neverbalni signali i prevedu u verbalni plan.zamišljeni.• • • Sem životnih situacija u predškoslkim ustanovama organiziju se jezičke aktivnosti kao posebne aktivnosti u kombinaciji sa drugim aktivnostima. pantomina ) .tumače i adekvatno reaguju na poruke upućene neverbalnim putem. Kombinacije različitih formi rada : lično izjašnjavanje. NEVERBALNE IGRE I AKTIVNOSTI Neverbalni govor je utkan u dobroj meri u sve komunikacijske situacije. glavom ili kombinacijom.kako se pozdravljamo ?kako tražimo tišinu? “ U okviru ovoga su i tumačenja neverbalnih signala šta znači ti signali ? IGRE O PONAŠANJA NA NEVERBALNOM PLANU : prikazivanje zanimanja – pogađanje o kome je reč prikazivanje različitih radnji pričanje priča pantominom i prevođenje na jezički plan slanje signala : jedno dete izvede pokret.Ostala deca ga imitiraju. slanje pozdrava rukom.Primenjujući u radu različite tipove neverbalnih igara i aktivnosti ( gestovne igre. da razmenjuje iskustva da varira govor na različite situaciječ. „ šta je dalje bilo ? kako se završio njihov razgovor ? „ IGRE I AKTIVNOSTI ZA PRAKTIKOVANJE KOMUNIKACIJSKE UPOTREBE GOVORA Praktikuje se ako je dete stavljeno u situaciju da govori .

Kada završe vodi se razgovor da li su lutke isto obučene itd. heurustička upotreba govora .• • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • Funkcije govora treba razvijati različitim sistemima igara.( Opis igara u knjizi) obaveštajna upotreba govora obaveštavamo : – – – – – sastavljanje zajedničkim aktivnostima sa decom sačinjavanje obaveštenja humorističkog karaktera obaveštavanje telefonom slanje telegrama o polasku i dolasku vozova izveštavamo: o razpoloženju u vaspitnoj grupi o tome kako smo proveli dan deca ulaze u uloge izveštavača sa različitih mesta telefoniranja : učenje pravila telefoniranja razgovori između dece u grupi sa decom drugih grupa sa vaspitačicom sa kuvaricama sa mlađom decom davanje uputstava i naloga : cilj : deca razvijaju sposobnost prilagođavanja govora trenutnoj situaciji OBLAČIMO LUTKE ( IGRA SA ZAKLONOM ) Aktivnost se započinje izsećanjem lutaka od kartona i prikupljanjem odeća za lutke. igre slušanja u komunikaciji.

Polazi se od shvatanja da su imaginacija i stvaralaštvo opšte ljudske sposobnosti koje treba negovati od ranog detinstva.što je produkt intelektualne radoznalosti.želim. Treba poći od iskustva dece : igra slogovima. U tom trenutku dete je stvaralac reči koju izgovara u ritmu koji samo izmišlja .saznanjni i komunikativni karakter.. Imaginativna upotreba govora Je korišćenje govora za stvaranje situacije.Smešne reči. Stvaranje priča vaspitač priča priču.U dečijim pitanjima se manifestuje razvoj dečjeg duha.Mogu se koristiti kartice sa likovima.po životinji ( Ježograd ).Rečenica počinje : ja volim.Odgovori odraslog treba da budu prilagođeni dečjim mogućnostima. Jezičke tvorevine koje nastaju spontano nazivaju se „ ekiki „ .tužan sam . obaveštavanje. Treba korisiti iskustvo dece.sedme godine je pravi period zapitkivanja.kreč.ali ne do kraja.ma-ri –ja.. doživile .U procesu vaspitanja uvažavamo dečju potrebu. ) Potrebno je organizovati aktivnosti u kojima deca govore o onome šta su videla .• Deca često postavljaju pitanja.kada shvate da se ta vrsta stvaralaštva uživa od strane vaspitača.Pitanja imaju različitih karakter. Stvaranje imena pesama besmislica O dece se traži da izmišljaju imena gradova prema nekom cveću ( Neven grad ) .Za to treba imati osetljivost i razumevanje...kratke...ne volim.Takve tvorevine nastaju kada deca ugledaju vaspitača ( ma-ri-ja . kombibujući različita izražajna sredstva.teške. Oni nastavljaju • • • • • • • • • • • • • • • • • • .igre rečima sa različitim nastavcima .. Mogu da stvaraju pesme. osetila.skeč. Od šeste.Neki put to su pitanja za cilj samo održavanja kontakta sa drugima.tople reči. čula . I pesma može da bude dobar podsticaj za razvoj mašte. reči na eč: meč. stvaranje pitalica odgonetanje nepoznatih predmete igre tipa kviza da-ne ( opis igara u knjizi ) Pitanja suprotnog značenja U početku ih započinje vaspitač a kasnije i sama deca mogu da izmišljaju Ekspresivna upotreba govora Deca izražavaju emocije na različite načine.dugačke.Oko treće godine javljaju se pitanja koja imaju za cilj imenovanje ..

istih reči koje različito znače stvaranje deminutiva i augmentativa stvaranje onomatopejskih reči beleženje čudnih reči.dogovaranja. golubarnik traženje najdužih reči značenje naših imena KOMPLEKSNE AKTIVNOSTI U sebi sadrže različite tipove aktivnosti.dogovaranja .predlaganja.Govorne aktivnosti su sastavni deo kompleksnih aktivnosti i imaju funkciju iznošenja ideje . Počev od planiranja i izbora ideja .• • • • • • • • • • • • • • • • - kombinacija sa dramskim izvođenjem smišljanje priče po datim rečima koje deca izmišljaju pričanje po crtežima.panoa • • • • • • • • • . Igre za bogaćenje dečjeg rečnika Igre u kojima se može obogatiti.proširiti i aktivirati dečiji rečnik : izmišljanje poređenja : lep kao.slobodne dramske improvizacije. nalaženje sličnih reči.manipulativno..retkih reči nabrajanje staništa životinja: štenara .Uključivanje dece u svim fazama rada misaono .jedan počinje drugi nastavlja.izrada scenskog dela .spravljenje foto albuma .kombinovanja.formiranje grupne biblioteke . .stvaranje dečjeg lista .dramatizacija govornih umetničkih tekstova ..stripa .izvođenja i procenjivanja.stvaranje grupnih slikovnica . . nabavke materijala.istraživačko.

. Treba imati u vidu i da razvojna norma (ono što oko 75% dece ima u govoru u određenom uzrastu) odstupa od književne norme (naročito ako se govor sredine u kojoj dete raste ne poklapa sa književnim govorom). • • • . a odrasli su u brizi u stanju stvoriti problem od jedne razvojne pojave. kao i različitim trajanjem razvojnih faza. u jezičkom razvoju. kognitivnom.• • • • • • • • • • • • • • .. mada često nije u pitanju poremećaj. trajnonost i trenutnost pre svih ovih osobina i pre će usvojiti reč pa onda rečenicu. usana i mekog nepca. Razvojni redosled se javlja u svim segmentima dečjeg razvoja (u motoričkom. On je čvršći kada je reč o artikulaciji – javlja se i u najsitnijim osobinama glasova.). Primer: na prelazku iz jedne u drugu fazu (reči u rečenicu) dete toliko toga želi reći (a još ne ume) da ponekad počinje da zamuckuje. (govorno funkcionisanje pomoću njih) proizvođenje govornih glasova izgovaranje biti povezan u govoru obrazovanje glasova u vezani govor pokreti i položaji govornih organa tokom govora. To znači da će dete kada je reč o fonološkim osobimana glasova po redosledu usvajati: vokale pa konsonantnost. moralnom ponašanju. PREDUSLOVI Stupnjevitost razvoja i stalnog redosleda stupnjeva razvoja dečjeg ponašanja uočena je još sa Piježeom. Na primer: u usvajanju pojedinačnih glasovnih crta u okviru iste foneme (najmanje značenjske jedinice).snimanje različitih aktivnosti dece i vaspitača 6. pregradnost i strujnost pre visoke i niske tonalnosti. Razvojni redosled uslovljen je uzrasnim mogućnostima deteta i individualnim tempom razvitka (svako dete ima svoj tempo) tj. oralnost pre nazalnosti. brzinom prolaska kroz određene razvojne faze. zuba. STUPNJEVITOST RAZVOJA ARTIKULACIJE – Smiljka Vasić ARTIKULACIJA = proizvođenje konsonantskih glasova menjanjem vazdušne struje pomoću pokreta jezika. koji služe da prekinu ili menjaju zvučnu ili bezvučnu struju vazduha u značenjske glasove aktivnosti koje menjaju veličinu i oblik usne duplje (što je neophodno za rezonancu tona) (u širem smislu) obuhvata i obrazovanje i izgovor glasova jasnost i razgovetnost glasova. bezzvučnost pre zvučnosti.

se oslikavaju i u razvojnim govornim fazama u toku učenja. Opažanje pravilnog izgovora. zubi. pa na kraju reči). a ritamska struktura se uči sa otkucajima majčinog srca. sintakse i semantike (kao na pr. kvalitet.) ili • • • • • • • • . bol i sl.podloge.. • • • • Obe osnove tj. vokalska i konsonantska struktura. Razvojni redosled usvajanja glasova ogleda se i u zavisnosti od mesta obrazovanja i ponašanja vazdušne struje (redosled usvajanja konsonanata-na kraju pitanja).. ali i po mestu javljanja pojedinih glasova u rečima (prvo se usvaja pravilan izgovor glasova na početku... pri opisivanju se u količini verbalizacije javlja pad. FAZE (TOK NORMALNOG GOVORNOG RAZVOJA..• JEZIČKE UNIVERZALIJE su one jezičke osobine koje su zajedničke za sve jezike sveta. dolazi do smanjenja broja reči. zatim u sredini. ispravna zvučna slika glasova i procena pravilnog izgovora prethode pravilnoj artikulaciji glasa. Tu postoje svi elementi neophodni za govor: trajanje. predmeti. Govor počinje da se uči od trenutka kada je beba zaplakala – prva glasovna fonacija uslovljena fiziološki uspostavljanjem samostalnog disanja). jezik. Te izražajne glasove (=Darvin) beba proizvodi u stanjima nezadovoljstva (glad. Čoveka karakteriše razlikovanje konkretnog od apstraktnog (u fonemskoj analizi) pa se tako on može služiti govorom.). jedinstvenim..dobar govorni aparat tj. što je uslovljeno prirodom i opsegom dečjeg akustičkog pamćenja na određenom uzrastu i mogućnostima akustičke analize i sinteze glasovnih osobina u sastavu reči. istim univerzalnim principima fonologije. deca uče da govore (slaboumni mogu razviti neke govorne aktivnosti i sl. Razvojne faze dece takođe utiču na govor (u fazi predpubertetske pometnje dece opada sposobnost čitanja. Po Linebergu zato čovek (za razliku od životinja) i ume da govori jer može (ima tu podlogu). U čoveku je usađena potreba da govori i da uči da govori. Uslovljene su podlogom jezika i to: biološkom . se nekim rečima obeležava na svim jezicima sveta.).. uprkos kulturnim varijacijama. intenzitet. dok okolina odmah odgovara. Zasnovane su na opštim. govorni organi (pluća. (Na primer: dete će prvo usvojiti finu muskulaturnu motoriku.). preduslovi. osećanja.. pa tek onda grupu afrikata i kontrolisati njihovu upotrebu u različitim glasovnim kontestima). dušnik. zatim sintakse algebarskog tipa. Čak i pri teškim poremećajima. neki odnosi.) i fiziološkom (zdrava senzomotorna osnova). NJEGOVI PRINCIPI I ARTIKULACIJA) Neki naučnici tvrde da se ritamski elementi govora usvajaju u materinskoj utrobi.

Ti glasovi nastaju usled slučajnih prepreka vazdušnoj struji na putu od grla do usana. reč ne javi do kraja 2. za šta nadalje ne postoje uzori. Odojče počinje prilagođavati slučajno proizvedene glasove onima što čuje u svojoj okolini. u toku treće godine u 3 reči. situaciju). Prvi oblik socijalizovane vokalizacije nastaje na relaciji odnosa majka – dete. U sr-hr. a nezadovoljstva su unjkavi-sadrže veći stepen nazalnosti. instrumentalnu i ekspresivnu funkciju. meseca. sa elementima vokala prednjeg reda tipa A. prvi usvojeni glasovi su oni koji se obrazuju počev od usana ka grlu (p – b – t) i to u svim jezicima. • Sa rastom bebe nastaje ekspanzija glasovnih varijacija.. a nisu odgovor na spoljne draži. a čega nema u govoru okoline. kao i suprotno može negativno uticati na saznanje bebe da se govorom može kontrolisati okolina tj.E čak i nekim pregradnim glasovima. (Po tome majke razlikuju potrebe koje izražava dete plačom). Kod prosečnog jugoslovenskog deteta to je na uzrastu oko 15. te ona ima manipulativnu. Sa uzrastom se povećava broj reči u rečenici i njena složenost. Prva vokalizacija nije i pravi govor kao što ni prvi udvojeni (ponovljeni) slogovi nisu prave reči (ma-ma. Halo-faza u toku druge godine prelazi u rečenicu od 2 reči. Napredna deca je izgovore oko 9. jer ono treba da nauči da se vokalizacijom komunicira. vezana je za određen predmet. Po Širlijevoj to je 15 meseci. Ovaj period se naziva i PERIOD SPONTANE VOKALIZACIJE jer nastaju pod uticajem unutrašnjih činilaca i potreba. halo-faza ili situaciona reč. Zato su prve • • • • • • • .. Prvo kontroliše intenzitet i trajanje glasa kao i intonacionu strukturu govora (Ozgud). jeziku ima 30 fonema. a ako se 1. nogom i nastaje nov dijalog dete – okolina ono (naročito u stanjima zadovoljstva) vokalne glasove postepeno zamenjuje SILABIČKOM slogovnom vokalizacijom. Beba sa 3 meseca ima 100-200 raznovrsnih glasovnih varijacija. Prva reč za dete ima i funkciju rečenice (mama=mama žedan sam) – reč-rečenica. godine treba pronaći tome uzroke. Varira u opsegu između 47-66 nedelja.kada je zadovoljna. Dete počinje da reaguje na određene grupe glasova kao da imaju značenje i da ih koristi kao imena. Dete se igra govornim organima kao što se igra sa rukom. Oni za izraz zadovoljstva odlikuju se oralnošću. Naredna faza se javlja još pre nestanka prethodne. ni podsticaji). Devojčice počinju da koriste prvu reč nešto ranije od dečaka. u izvesnoj meri se odlaže govorni razvitak deteta. Suviše brižna majka. Učenje artikulacije se sastoji iz utvrđivanja onoga što se u maternjem jeziku javlja i zaboravljanja onoga čega nema u njegovoj fonematskoj strukturi. ali kada se počne sa učenjem artikulacije u rečima. osobu. PREGRAMATIČKI PERIOD ili PERIOD DEČJEG JEZIKA (0-3 godina) je period kada se javlja prva reč (6 meseci – 2 godine). pa-pa). pa će dete svesti učenje na toliko (zaboraviće ono što je nekada bilo u stanju obrazovati.5 meseci (pod uslovom da ona nije ona koja podseća na reč odraslih već i ima za dete svoju jezičku funkciju. Prvi slučajni glasovi iz bebinog repertoara se javljaju počev od grla ka usnama (na pr: h– k – g).

baba. K – G. Razvoj rečnika deteta se posmatra kroz: povećanje broja reči korisnih za usmeni i pismeni vid izražavanja i kroz opseg različitih značenja u okviru jedne te iste reči. V. mada je razvojni redosled isti kao kod devojčica. dečaci nešto ranije. papa. Adekvatnost u izražavanju ne zavisi od broja reči. Zato treba upoznati sve vidove koje jedna reč može imati. „On nije znao na koje mesto sada treba da ide“ / „On nije znao pravac“=jasnije izražava misao i zrelije je formulisana rečenica. Š – Ž i R afrikati: C. frikativni: H. Delovi jezika – reči. Redosled usvajanja konsonanata: plozivi: P – B. tata. • • • • • • • • • • • • U usvajanju glasovnih grupa i glasova postoji razvojni redosled. pa konsonanata (dete sa 3 g. T – D. Za kvantitativnu analizu dečjeg rečnika je važno kolikim fondom reči dete raspolaže. Artikulacija postaje zrela sa 7 – 8 godina. F. RAZVIJANJE I BOGAĆENJE DEČJEG REČNIKA – Smiljka Vasić REČI su elementi misli neophodni za proces mišljenja. afrikati i fikativi pa zatim nazali. nazalni: M – N. plozivi i na kraju vokali. Na pr. poseduje 100% vokala i 66% konsonanata sh jezika). S – Z. Oni se lakše uče jer su vrlo vidljivi glasovi. Najteže glasovne grupe sa najčešćim nepravilnim izgovorom (za sve uzraste) su: laterali. Prvo se usvaja izgovor vokala. nana koje se oblikuju na usnama ili zubima. • • • • • • • • . Stvaraoci literature za decu takođe treba da vode računa o rečima podesnim i potrebnim za određene uzraste i pravom značenju upotrebljenih reči kao i njihovom kvalitetu. ((Navesti sve što se odnosi na silabički i pregramatički period iz pitanja broj 9!)) Deca razumevaju govor znatno ranije nego što počinju da koriste reči u govoru. Ć – Đ i Č – DŽ. Vaspitaču ovo sve olakšava pravljenje plana rada za razvijanje govorne kulture kada je izgradnja glasa u pitanju. prethode rečenici kao složenijem obliku govornog ponašanja.bebine reči: mama. J.

te se pojam određene reči za dete tek postepeno približava značenju opštog pojma reči za odrasle. (Munc): 48% dece od 2 g. Opseg upotrebe prideva. su imenice. Dečja pažnja je usmerena na predmete koji su statični jer su lakše uočljivi. mesecu su sve reči imenice. 64% . raznovrsnom i bogatom sredinom. 15% ostale reči. bogaćenjem neposrednog dečjeg iskustva. Deca (kao i primitivni ljudi) pridaju magičnu vrednost imenima predmeta. Deca postepeno saznaju i da neke reči imaju i druga značenja osim onih na koja su se navikla. Prvo nejasno naslućuju. mes. Odnosi u prostoru su tesno povezani takođe sa znanjem i iskustvom. moći ovladati njome-postati njeni gospodari. je sposobno da koristi zamenice JA i MI. 75% su imenice. Po Šternu: u 15. a glagoli su uslovljeni zanimljivim dečjim aktivnostima i njihovim praktičnim interesovanjima. • • • • • • • • • u 20. Sposobnosti stičemo: (Gezel): 2 zamenice / sa 2 godine 3 zamenice / 3 godine 4-5 zamenica / 4 g. U dečjem govoru prva reč funkcioniše kao potpuna rečenica. Zamenice i predlozi konkretno zavise od određenog stepena sazrevanja deteta. počinje proces imenovanja predmeta. Povećanje fonda imenica postiže se dovođenjem deteta u dodir sa konkretnim predmetima. • • • • • • • . Ona veruju da će ako saznaju ime stvari. 23% glagoli. Tako se javljaju novoizgrađene reči. u 23. U tom motivu je snaga radoznalosti u ovladavanju rečima.imenice. Prva reč sadrži funkcije svih ostalih kategorija reči koje će se iz nje posepeno izdiferencirati pod uticajem sredine. koje ponekad nemaju pravo značenje (neologizmi) – deca ih izmišljaju po svojoj logici.• Čim dete shvati da predmeti imaju svoje ime. a zatim toga postaju svesni. U ranim uzrastima preovlađuju imenice. a 22% su ostale kategorije reči. a menje od okoline i broja vitalnih interesovanja. mes. priloga i drugih reči (koji pretpostavljaju sposobnost apstrakcije) zavise više od stepena inteligencije i zrenja deteta. Obeležavanje predmeta rečima je ranije nastalo od obeležavanja radnje rečima. I drugi su konstatovali: 50%-60% rečnika deteta uzrasta do 2 god. izuzimajući uzvike. Proširivanje fonda reči u rečniku deteta i poboljšanje njegove upotrebe postiže se bogaćenjem i proširivanjem materijalne okoline deteta tj. Prve reči koje nauče dobijaju značenja u vezi sa specifičnim stvarima sa kojima su u dodiru iz neposrednog okruženja – vide ih.

Ono što učimo i znamo.. da ih pravilno čuje i izgovara i da sve karakteristike jedne reči vezuje za njen osmišljeni sadržaj. Rad na razvijanju dečjeg rečnika sastoji se ih razvijanja: rečnika koji koristimo u govoru rečnika koji koristimo u pisanju • • • • • • • . Uče se u susretu sa samim predmetom i ne zahtevaju reči pojašnjenja (pas. a koristimo i ističemo u govoru. MADA. već je veći pasivan. ALI. Krajnji cilj bi bio osposobljavanje deteta da reči koristi kao fizičke fenomene tj. ZATIM) dobijaju značenje i sadržinu uz druge. za koji smo neposredno zainteresovani i o kojima želimo da sazna i naš slušalac.. Rasel ih naziva REČI-PREDMETI. one su u osnovnom jeziku deteta i mogu biti samostalno upotrebljene. kvadrat) brojevi prilozi. pa se kasnije i uče. konj. razlikujemo učenje reči i predmeta i upotrebu tih reči u govoru. glagoli predlozi sa prostornim odnosima NA. ZNATI JEDAN JEZIK = (Rasel) prikladno koristiti reči tog jezika i odgovarajuće postupati kada se reči čuju. ali nisu isti. U zamenice pridevi za imenovanje osobina pomoću kojih predmeti mogu biti prepoznati (crvena lopta) apstraktne imenice (težina. Genetički red usvajanja pojedinih kategorija reči kod dece je uglavnom: vlastite imenice zajedničke imenice proste veze I. Nesamostalne reči (ILI. TAKO. Pitanje pasivnog rečnika (razumevanja i prepoznavanja reči) i aktivnog (rečnika upotrebe) takođe moramo uzeti u obzir jer ga ima i dete.). Prve naučene reči su očigledno imena pojedinačnih konkretnih i specifičnih predmeta. samo je deo toga. Dakle.• • • • • • • • • • • • • Tek nakon iskustvenog doživljaja deca postepeno usvajaju predloge poput ISPOD I IZNAD.

a rečnik odraslog čoveka je u proseku oko 18-20 hilj. postiže se mnogo više nego prostim tumačenjem i formalnim uvećavanjem rečnika deteta. Zanimljivo je da je 80% reči u delima Eliota. Sve to ukazuje da je mnogo važnije raditi na tačnom usvajanju značenja pojedinih reči potrebnih u svakodnevnom životu. koje nemaju intelektualni i emocionalni sadržaj Bogaćenjem i razjašnjavanjem onoga što se iskustvom steklo.• • • • • rečnika reči koje prepoznajemo pri slušanju i rečnika koji prepoznajemo pri čitanju. shodno svom uzrastu. Prvo je potrebno uključiti reči iz standardnog maternjeg jezika koji se najviše upotrebljava u sredini u kojoj živi dete. Pored misaone osnove treba pomoći da savladaju artikulaciju tih reči i da uvežbaju njihovu upotrebu. mogu da zapaze.000.g. ako sa decom prethodno nismo savladali najopštije reči iz okvira njihovog svakodnevnog rečnika. Rečnik pisanja je širi jer mnoge reči traže manju automatizaciju. Dikensa i Skota uzeto iz rečnika od 1. U lingvističkom vaspitanju važnu ulogu igraju dečje pesmice. Po Vodsu je u sedmogodišnjaka pisani rečnik obično za 50% bogatiji od govornog. u 21. nego na nasilnom povećavanju liste artikulisanih reči. čulo i iskusilo. Verbalizacija onoga što je dete iskusilo na osnovu čula je jedan od načina za upotpunjavanje značenja reči. Zato je najbolji vid vežbanja i proširivanja rečnika zahtevati od deteta da kaže i izrazi šta je neposredno videlo i osetilo.000 najčešće upotrebljavanih reči i da je to jedan od uzroka njihove velike popularnosti. Govor gestova igra značajnu ulogu u dečjem govornom razvitku a posle se zamenjuje artikulisanim govorom. Ogden tvrdi da je rečnik od 850 reči dovoljan da se izrazi sve što je čoveku neophodno za život. Rečnik čitanja se bitno razlikuje od rečnika govora i pitanja. posmatranjem. Sa godinama te razlike postaju manje uočljive. One uvode dete u novi svet reči i zadovoljavaju njegove potrebe za ritmičkim istraživanjem. Opseg rečnika zavisi od individualnih razlika koje su na manjem uzrastu manje. Za razvijanje dečjeg rečnika su vrlo korisne i slikovnice i knjige. godini dečji rečnik iznosi 10 hiljada reči. – 15. Na osnovu tog iskustva se vrši klasifikacija značenja reči. ali ne izlaze iz okvira dečjeg iskustva. U 14. U rečnik deteta ne uvoditi relativno retke i teške reči. U njima treba da budu zastupljene reči koje se najčešće javljaju u govoru. pa uključivati i reči koje su teže za izgovor. Decu treba upućivati na ono što. uočavanje. razgovorom o onome što je viđeno. • • • • • • • • • .

uzrast deteta .početna značenja reči.verbalna memorija . na taj način nesvesno se utiče na razvojni put progovaranja deteta. PREDUSLOVI ZA RAZVOJ STRUKTURE. pre svega bebi upotrebljavaju kratke najčešće jednosložne i dvosložne reči. Ako su reči jednostavnije i prepune emocija. ukoliko u njima ne postoji suglasnički spoj.frekvencija stimulacije od strane odraslih . Svako dete ima svoj put govorno jezičkog razvoja.razgraničenja sličnih fonema Jezik i govor nastaju posredstvom biološko-društvenih procesa. brbljanja i tepanja (bablinga) . • • • • • • • • • • • • • • . Individualnosti razvoja su očigledne. razgovarajući o zbunjujućem za njih 7. jer bez njih ne mogu da se grade reči.pojava početnih glasova koji se lako spajaju . odnosno pod uticajem sredine u kojoj dete živi. dok vremenom ne dođe do osnovnih jezičkih zakonitosti. U početku progovaranja dete može u potpunosti da izgovara jednosložne i dvosložne reči. U ovoj oblasti ukazala se potreba za proučavanjem nastajanja reči kod malog deteta tokom razvoja njegovog govora. Prema Kostiću srpski jezik ima trideset glasova. što je suština razvoja dečijeg govora. odnosno konsonantni klaser. REČI SU SLEDEĆI: . Analiza govora omogućila je potpunije upoznavanje zakonitosti razvoja govornih reči.neometani fiziološki prenos informacije od izvora zvuka do korteksa . Progovaranjem između osmog. Spasenija Vladisavljević RAZVOJ STRUKTURE REČI Kada se majka i ostali ukućani obraćaju mališanu. Đorđe Kostić. Tokom progovaranja mala deca su suočena i sa složenijim rečima trosložnim i višesložnim. dvanaestog i četrnaestog meseca dete savladava sve veći broj glasova. pravila gramatike i ogovarajući rečnik.neuromotorna povezanosti s perifernim govornim organima tokom gukanja. Polazeći od početka reči do izgovora po obrascu odraslih.neometani prenos akustičke informacije auditivne percepcije povezane sa integracionim sistemom ostalih analizatora . a to su: .• • • • Stalno treba da podržavamo dečje osmišljene govorne aktivnosti. što bebama u potpunosti odgovara.

slatko 1.nepotpune reči .sladoled aje .meso • • • • • • • • • • • • • • • • • . One se upotpunjavaju i umnožavaju u zavisnosti od uzrasta.suglasnički spojevi . koji su se nalazili na početku reči.suprasegmentna struktura govora .SUPSTITUCIJA SA POSTOJEĆIM GLASOVIMA meto .dalji razvoj glasova koji upotpunjava klastere i reči Istraživanja su pokazala da se klasteri stvaraju sa prvim progovaranjem između 12 i 14 meseci.brod meko .• • • • • • . ona .staje ato . što utiče na složenost poktreta govornih perifernih organa. od kojih glas S dete još nije izgovaralo i na taj način se stvarala nepotpuna reč npr. Iz većine reči dete je izostavljalo klastere. KONSONANTSKI KLASTERI Ampa . Dalji razvoj glasova i upotpunjavanje reči kao i klastera.mleko duko .slona adojet .postojeći glasovi iz perioda gukanja i bablinga .SUGLASNIČKI KLASTERI OD DVA GLASA bod . Slično je i sa rečima.lampa opta . Kod skoro sve dece broj i vrsta glasova se uvećava. a ponekad u periodu bablinga. a njihov kvalitet poboljšava. RAZVOJ KLASTERA Do 14 meseci dete je savladalo sve vokale i suglasnike. intezivno se prepliću i to omogućava sve razumljivije iskaze deteta.duško ade . jer su počinjali glasovima S i L.ajde 3.lopta 2.

spava okaka .REČI KOJE SADRŽE PO DVA KLASTERA ita . meseca glava jakna digni .drvo tuvenkapa .olovka pite .struja ino .grožđe ano .PERIOD do 24.zrno 5.• • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • paja . KLASTERI OD TRI GLASA duvo .hladno popavja .piše 4.trešnja gode . PERIOD Do 21. PERIOD Do 18 meseci nije se javila ni jedna potpuna reč koja sadrži klaster 2.crvenkapa tuja . meseca mleko lopta bambi jedna 3.popravlja DOBRO IZGOVORENE REČI SA SUGLASNIČKIM KLASTEROM 1.

je jedan od osnovnih procesa života i glavna aktivnost u govoru. lj ) gde vazdušna struja probija se duž bokova jezika. t. Neki teže izgovaraju glasove ć. Zamena je akustički slična. o. Druga karakteristika zvučnih talasa je veličina amplitude od koje zavisi glasnost. čije je sazrevanje kreativno usvajanje govora i jezika. d. frikative ( f. z. Glasovi su osnovni elementi govorne aktivnosti i nastaju skupljanjem i opružanjem mišića. s. dž što je zasnovano na ispoljavanju akustiče diskriminacije. v. h. a suština transformacije je u tome da se reč upotpunjuje glasovima. Razlikujemo: vokale ( a. č. Primarna funkcija jezika u ustima je učestvovanje u ishrani a sekundarna u obrazovanju govornih glasova. Brzina usvajanja klastera zavisi i od predhodnih usvojenih glasova koji se akustički lako uklapaju na mesto onog glasa koji dete još ne izgovara. afrikati ( c. Primarna funkcija pluća se koristi pri disanju a pri govoru sekundarna funkcija. Postoje četiri tipa disanja: • • • • • • . Glasovi imaju zajednička fizička svojstva. Što je veći broj vibracije to je viši ton i obrnuto. g ) kod kojih vazdušna struja nailazi na potpunu prepreku. č. b. prekidi nastaju u sredini reči. Govorni glasovi nastaju međusaradnjom složenih mišićnih struktura. Ako je veći broj struktura uključen glasovi imaju veću težinu. dž ) koji nastaju kombinovanim tokom vazdušne struje u vidu eksplozije i frikcije. k. njihovim redosledom i odgovarajućim spojevima. Disanje . n. Ukoliko neko u toku govora diše kao i kada miruje njegov iskaz je iskidan fiziološkim načinom disanja.• • • • • • dva plavo atka ptica medved Klasteri se javljaju u početnim rečima progovaranja. laterale ( l. ž. đ. u ) gde vazdušna struja prolazi bez prepreke. š. Tek druženjem sa ostalom decom i ljudima dete postepeno savladava celokupan klasterski fond. tare. e. j ) gde vazdušna struja probija kroz suženi prolaz. đ. nastaju snagom koja dejstvuje na predmet sposoban da vibrira i proizvodi zvučne talase. Ako se pauze u govoru nastale pri udisanju i poklope se sa misaonim pauzama onda je govor izvežbanog govornika. To je glas koji dete već koristi u govoru ili glas kojim zamenjuje onaj glas koji još ne može da izgovara. Varijante su moguće. Glasni činioci pri formiranju odrede vrste klastera koji zavise od govornih uticaja u samoj porodici. i. ć. intenzitet pa i govor. r. nazale ( m. plozive ( p. 8 KAKO SE OBRAZUJU GOVORNI GLASOVI Govorni organi imaju ulogu u održavanju organizma. nj ) gde vazdušna struja prolazi kroz usnu i nosnu šupljinu.

Vežbe mimike – otvaranje i zatvaranje usta.• klavikularno koje nastaje podizanjem ramena i proširivanjem plućne duplje na taj način. Ako je govorni aparat dobro razvijen govor zavisi od navika. desno. Važno je da se mišići olabave. Pri govoru čujemo glas koji rezonira i dobije kvalitativne i kvantitativne karakteristike. Kada smo umorni govorimo kroz nos. Dok je za snažne osobe karakteristično disanje vrhovima pluća. Vežbe fonacije – imaju za cilj da se otkloni šaputav glas. prilozi prošlog vremena koji oynačavaju neki ishod • • • • • • • • • • . Sa strane fizike glas je složeni rezultat rezonancije osnovnog tona i njegove harmonije. bezglasnost se javljaju ako glasnice ne rade kako treba. metalnost glasa nastaje usled nedostatka nosne rezonancije. Ako se u tome uspe glas postaje prijatan za slušanje. To povećava napetost i zamor. Na fonacione osobine utiču emocionalna stanja i raspoloženja. Uvucite trbuh izdišite na usta polako. U prvoj fazi se pojavljuju: a. tvrd. Udahnite punim plućima i postepeno izdišite kroz nos. tačnost. FILIP MALRIJE: PSIHOLOŠKI ASPEKTI FORMIRANJA REČENICE KOD DETETA Razvoj rečenice kod deteta vezan je za izmene njegovog odnosa prema predmetima. Za uspešan govor mora postojati uspešno povezivanje disanja. Promuklost. ravan. usne i nosne šupljine. Vežbe ponoviti dvanaest puta. uvucite obraze u usta ne otvarajući usne. Završna vežba disanja sastoji se iz brzog udisanja i izdisanja. Udahnite vazduh brzo i izdišite polako. FAZE GOVORNOG RAZVOJA OD 18 MESECI DO 3 GODINE 1. imenice kojima dete označava željeni prednet ili pokazuje da je prepoznalo predmet b. Šuškavost zavisi od napetosti ždrela i mekog nepca. pa brzo otvorite usta. Postoji i tip disanja uz pomoć donjih rebara. napetost i nedovoljna melodičnost. oštar. Dobro disanje poboljšava fonaciju i pravilnu vokalizaciju. Najpodesniji tip disanja u govoru postiže se proširivanjem plućne duplje uz pomoć dijafragme. pomeranje vilice levo. pravilno uzvučenje i rezonancije tona. podižite nozdrve kao da se gadite. zatvarajte oči. stakato govor. Vežbe disanja – možemo izvoditi svakodnevno. grlenost zavisi od napetosti donjeg dela ždrela. male osobe ako dišu tako dok govore nemaju dobru kontrolu glasnosti. Rezonacija – zavisi od veličine i oblika ždreone. stereotipni pridevi. podižite i spuštajte obrve. ujutro i uveče u ležećem i stojećem položaju pored otvorenog prozora. Vežbanjem se može sprovesti i kontrola glasa. isturanje donje vilice. stegnite čvrsto zube i stisnite usnu. izražajnost i podešenost govornim situacijama. i može se postići dobra kontrola pri govornoj aktivnosti. Udahnite brzo kroz nos i izdišite vrlo sporo. unjkavost nastaje ako je ulaz u nosnu šupljinu veći nego izlaz u usnu šupljinu. 9. Procena rezonacije glasa rečima je metalan glas. On je najbliži prirodnom disanju. taman itd.

što je polomljen?“) IZRAŽAVANJE SUBJEKTA I OBJEKTA U fazi I i II pažnja je uglavnom usmeren na zbivanje ili kvalitete. Vreme se određuje prilozima i svezama. subjekt nema funkciju da označi promene ili realnu stvar sa njenim odlikama. pojavljuju se blisko buduće i prošlo vreme. (pr.. pa se shodno tome mogu naći bilo glagoli i izdvojeni pridevi (I faza). „meni kamion“. (pr. u kojoj dominiraju želje i težnja ka samostalnosti. razočaranje..) S. i najčešće G. Eliptične rečenice se gube. U I fazi. Zamenice se pravilno upotrebljavaju. imenica. Drugu fazu odlikuju pojave rečenica koje čine dve reči.čuje ptice kako cvrkuću na drvetu) 2. za.da bi zadovoljilo interesovanje za onoga ko obavlja ili trpi radnju. Još uvek česti eliptični izrazi – skraćivanje rečenica. ili reči). S.S. bilo oblici G. sa. S. Porast broja subjektivnih izraza u rečenicama sa više od jedne reči paralelan je sa porastom glagola. „vidi koka“ –vidi koku. Razvoj S.divljenje.O. glagoli ili izrazi za dozivanje (pr. a ne čovek. Pitanje „ ko je ko?“ većina dece shvata oko 2. predlozi se ne koriste. kao i predlozi ka. „ja hoću igračke“ „ne može da ga izvučem tu“. kao dodatak predikata. god života. inverzije (obrtanje reda reči).G. (II faza). stavi sve tamo.. čuđenje. pravilne strukture: subjekat-glagol-objekat (ili indirektni objekat) potiskuju nepotpune strukture. U trećoj fazi. najčešće u prvom licu: neću stavim. bes. i da ga razlikuje od neke druge mogućnosti: Papu a ne ti – Pas. koji je • • • • . pojavljuju se članovi. kvalitet koji dovodi do javljnja emocije u psihološkom polju. subjekat – glagol. a glavni delovi su : glagol – objekat. Na S. od.Ne mogu. „Tice“. .moj kamion) 3. ukoliko se od njega traži da odgovara na pitanja odraslog i da ponavlja njegove iskaze. situaciju.zamenica – glagol – pitanje gde? U ovoj fazi česte su elizije ( izostavljnje glasova i. Uz njega mog da se pojave direktni ili indirektni objekt. U Subjekat se javlja znatno češće u irzazima G. Početak četvrte faze obeležava pojava odnosnih i vremenskih zavisnih rečenica.• • • • • • • • • • c. imenica .G počinje onda kad dete može kontroliše afekte. G indirektni O. U početku. Pojavljuje se sveza „i“.pridev ili prilog. ( pr.) 4.Imitacija ima svesnu ulogu u prelasku od G. Glagol se u početku stavlja na prvo mesto zato što je on razlog postojanja rečenice. nego daistakne. On iznačava promenu. Dete počinje ranije da upotrebljava subjekt.pridev. ali i u trećem pije.. „a taj voz. Pojavljuju se pokazne zamenice i pridevi.S ili (S.G. koji čine sa glalgolom stereotipni izraz: puši lulu. glagol se često sam pojavljuje.G. infinitiv. Glavni predmet njegove pažnje nije više sama radnja. njegovo poreklo . ali se ne upotrebljavaju pravilno.. prosipa. nego njen odnos sa onim ko je vrši ili trpi.

svojim telom.majka .Za razliku od upotrebe dopuna subjektu. u velikoj meri zavisi od emocionalnog uslovljavanja koje se ostvaruje u toku razumevanja govora odraslih: prve reči odnose se na na situacije koje su izvor zadovoljstva.Kratka obaveštenja koja dete pruža o onome što čini ili opaža van okvira simboličke igre. lutka dete. do koje dolazi u simboličkim igrama posle 18 meseci. Dete samo počinje da postavlja pitanje Šta je to? – Ovaj odgovor koji predstavlja izraz primarnih želja.Postoje 4 tipa verbalnih iskazakarakterističnih za ovu fazu: označavanje objekata ili neke radnje jednom reči(imenicom ili glagolom) priča uz pomoć gestova određivanje svojstva: „lepo“ za ono što je napravilo od kocki metafore: reči stoje kao zamena za označeno koje je istovremeno konkretno i opšte Dete koje evocira uspomenu. shvata situaciju koja postoji izvan okvira njegove neposredne percepcije i akcije. priča. predmetima. pošto glagol dobija značenje tek onda kad je radnja određena objektom. nabrajnja. kad postoji dvosmislenost. pomoću kojih ono stiče utisak da vlada realnošću. pokušava da se izbori za samostalnost. inteligenciju.potpomognut time što je dete svesno da je važno da se odredi vršilac radnje. jer pruža mogućnost da se odrede momenti magijske evokacije: oponašanje kretanja dobija smisao zahvaljujući glgolu kojim dete samo sebi označavavrednost svoje akcije.. a u isto vreme. imitacije i ponavljanja. Rečenica je dragoceno pomoćno sredstvo za izvođenje ovih radnji. ali javljaju se i drugi koji imaju ulogu da opišu: preduslov za njihovo javljanje je pojava postupaka kojima se reprodukuje odsutna realnost. želja i prohteva. II faza. jednakost: dete . pamćenje.Kod detea se javlja potreba da definiše objekt ili uslove svoje akcije samo onda kada oni nisu kontekstom određeni. Dete uči da pristupa • • • • • • • . Želju da bude neka druga ličnost dete ispoljava naročiti kroz magijske radnje u igri. pravi metafore ili postavlja pitanje gde. Stavovi mogu biti afektivne prirode ili da zavise od zahteva kulture. kontroliše njegovu govornu delatnost. Simbolička igra se zasniva na odnosima analogije: kad dete radi sa lutkom ono što majka radi sa njim. To je prereprezentativni govor. to je period ispoljavanja besa. Ova potreba je naročito izražena u slučaju kad dete treba da zamisli ili da predstavi neku situaciju u priči. Odrasli govornik uči dete znacima koje koristi pri delovanju na stvarnost. I faza – u I fazi aktivnost detea je dvostruko usmerena: ono teži da ovlada prostorom. zasnovane su na sličnom podvostručavanju ličnosti. upotreba gl dodataka kojima se određuje objekt radnje. ispituje ga o njegovim postupcima i znanjima.u drugoj fazi većina iskaza zadržava ovu funkciju zahteva. u prošlostiili spontano ravi poređenje. ljutnje. očekuje od njega da ih samo koristi. Govor počinje da dobija ovu funkciju reprezentacije utoliko lakše ukoliko odrasli počnu da saopštavaju više opisa. teži da probudi naklonost i utiče na druge pomoću kratkih i neprestanih imitacija. • • RAZVOJ STAVOVA KOJI LEŽE U OSNOVI RAZVOJA REČENICE Kroz odnose sa drugima dete otkriva socijalne veštine i predstave koje će da oblikuju njegovu maštu. više zavisi od učenja. dovodi predmet u okvire koji ne postoje u stvarnosti.

kao i uslove. Rečenicom se svaka delatnost smešta u prostor i vreme. uz svest o redosledu pa čak i nužnosti ispoljava se u više pravaca. naročito preko upotrebe zamenica JA i MOJ Postoji uzajamno delovanje između značenja koja proističu iz imitacija i sećanja i jezičkih struktura koje dete usvaja u toku komunikacije. koje se javljaju u isto vreme kad i ona. najbogatija značenja u vezi su sa težnjom deteta za samopotvrđivanjem koja se ispoljava u ovom periodu.. Utvrđivanje razlika i odstupanja izaziva pitanja „kako“ „zašto“ „ko“ Ova tri pitanja kao vremenske i uzročne zavisne rečenice. da uoči svoje slabosti 3. U III fazi ostvaruje se jednako važno postignuće: dete počinje da povezuje ne samo opažene predmete i izvršene radnje. PROIZVOD KULTURE Proces usvajanja rečenice: • • • • • • • • • • . Igra nije više samo davanje simboličkog značenja skoro statičnim situacijama: lutka se hrani i ljulja. javlja se priča u kojoj dete verbalno evocira uspomene Svest o suprotnostima postaje glavni princip ponašanja a samopotvrđivanja. sredstva i ciljeve radnje. rečenicama koje su povezane među sobom prilozima za vreme. Napor da pronađe najjača.stvarima sa tačke gledišta osobe sa kojom se identifikuje. dolazi do razvoja sećanja i tumačenja uspomena umesto motornog obnavljanja prošlosti kroz nepovezane fiktivne radnje. drugi je verbalna komunikacija. označavaju početak IV faze govornog razvoja. jedno od osnovnih svojstva jezika je da izražava opozicije. Organizacija postupaka u vremenu. postavljajući se iznad svog sadašnjeg postupka da bi ga učinilo objektivnim. nego organizujući princip ponašanja. a istovremeno. Pojavljuju se i jezički izrazi za budućnost i prošlost. nego čak i slike u celinu određenu odnosima juksta pozicije i sleda. jezik pruža mogućnost da se označe razlike i da se postavi pitanje o njihovom uzroku. Dete opisuje čitav niz događaja. u toku koje dete uspeva da formuliše različite vrste zakonitosti.Igra se sad sastoji u neprestanom izmišljanju situacija koje počivaju na povezivanju uspomena. mesto . Obaveštajnim rečenicama dete govori sebi i drugima o onome što se dešava. jezik objektivizira subjektivno iskustvo pružajući mogućnost detetu da ponovisvoje postupke kroz pričanje. smatrajući se primaocem sopstvenih poruka. glagola. • III – faza – u trećoj fazi dete nedvosmisleno označava odnose između subjekata.. Rečenica nije više samo obaveštenje. govori sebi o onome što radi. stvarnih ili izmišljenih. Razvoj odnosa prema sebi dete u odsustvu odraslih. Dete koje neprestano želi da se identifikuje sa odraslima. FORMIRANJE REČENICE. i objekata radnje. ali je svesno svoje nemoći. Ovo postignuće imadva korena: jedan je simbolička igra. Postoje tri vida delovanja jezika: 1. kao i svest o pravilima. 2. i garanciju da će uspeti da je prevaziđe.

Govor postaje faktor artikulacije. Socijalizacija je usporena kada dete ne govoripovršno gledano zato što odsustvo govora osiromašuje odnose sa ljudima. da mu pažnja bude usmerena na njih. da priča samo sebi izmišljotine. Ova složena ponašanja ga čine prijemčivi za rečenice tipa SGO. da izmišlja priče. U ovoj fazi pojavljuju se prilozi za vreme. u III fazi da označava suprotnosti. umetnošću i mitovima društva u kome živi. Jezik utiče na razvoj govora posredstvom kulturnih ponašanja kojima pomaže da se razviju. izgradnje ličnosti – ona je spona u mreži izgradnje kulturnih ponašanja.• Rečenica je rezultat interakcije procesa socijalizacije (koji podrazumrva saradnju odraslog govornika koji vlada jezičkim strukturama i deteta koje je upućeno na odraslog) i jezičkog sistema koji posreduje pružajući detetu samo jedno od sredstava za socijalizaciju. On je sredstvo za saopštavanje i omogućuje potvrđivanje društvenog JA. -U III fazi uticaj kulture se ogleda u uklapanju elementarnih funkcija u okvire radnog ponašanja i socijalnog života u kojima dete živi. Da saopštava uspomene. Dete usvaja reči „to. 3. da pravi metafore. -potrebno je da dete prethodno ostvari izvesne napretke koje bismo nazvali kulturnim. Rečenica nastaje iz spleta nekoliko procesa: ulaska u kulturu. Želja za govorom može da bude potpuno blokirana ili sprečavana impulsivnošću ili oslabljena konfliktima-tada je razvoj govora usporen.IVAN FURLAN 1. tamo. prosta rečenica(nos drvo) koja ima magijsku funkciju(Sisa kosa). formiranja mišljenja posredstvom jezika. da priča „kako“ i „zašto“. Da bi se govor razvio.6.ONO CE • • • • • • • • • .)SMATRA SE KRITICNIM U RAZVOJU GOVORA. Fikoije se razvijaju procesom identifikacije sa odraslima. koja se nastavlja na imitacije iz I faze. pošto proističu iz njegovog dodira sa tehničkim proizvodima. -U drugoj fazi se pojavljuje metaforički govor. što je rezultat uticaja afektivnih faktora: potrebe deteta za sigurnošću i želje da odraste. 1.AKO JE DETE U OPTIMALNIM ODGOJNIM UTICAJIMA. dete treba da želi da progovori. više se ne ponavljaju pokreti ili reči nego interionizacija ličnosti drugog. U jeziku je sadržana moć da organizuje ponašanje koja se izgrađivala tokom istorije. da se trudi da razume govor odraslih. imenuje predmete po funciji upotrebe koja je sve više i više socijalizovana. da izrazi svoje želje. Zatim u I fazi. glagoli u prošlom i budućem vremenu 2. Iz toga proističu složene funcije(igre mašte) u kojima ono imitira čitav niz tehničkih postupaka(građenje kuće) ili socijalne odnose sa željom da se potvrdi. a u suštini zato što je govor važno sredstvo za usvajanje kulturnog ponašanja. i na nju utiče komunikacija sa ljudima. socijalnim ustanovama. eno“ oko 1. Sećanja postaju tačnija. u II fazi da iskazuje sličnosti koje otkriva. KAKO POMOCI RAZVOJ GOVORA PREDSKOLSKOG DETETA. 10. Treći uslov za formiranje rečenice je istorija ličnosti u nastajanju.Govorne igre imitiranja u predskolskom razdoblju PREDSKOLSKO RAZDOBLJE(3-7GOD. znanjima. organizovanija.

VRLO SU KORISNE I IGRE U KOJIMA JE ONOMATOPEJSKI GOVOR JEZICKI RAZRADJEN.sad cu.MNOGO PONAVLJANJA TREBA DA BUDE U PRICAMA ZA DECU .. SE DETE IGRA IZGOVARANJEM SVIH MOGUCIH GLASOVA.... • • • DA BI UCENJE BILO USPESNO POTREBNO JE DA KROZ CITAVO PREDSK.OVIM SE BRZO PROSIRUJE RECNIK. Brze..TO JE SREDINA U KOJOJ ODRASLI MNOGO RAZGOVARAJU I MEĐUSOBNO I SA DETETOM.sad cu.KAKO SA NJIM POSTUOAJU ODRASLI.. ILI IMITIRANJE VODE:Tece.RECI I FRAZA.zvukovima i glasovima 2.SOVA HUCE.I DA SE RADJA PONAVLJA NEKOLIKO PUTA I UVEK DETALJNO OPISANA KAO NPR.GOVORNIM IGRAMA BUDE PONAVLJANJA ISTIH GLASOVA.U TAKVOJ SREDINI DETE MNOGO SLUSA GOVOR DRUGIH.ZVUKOVA PREDMETA(ZUJANJE INSEKATA. • • • • • • • • • • • • • • .tece recica.OVCA BLEJI.IGRA ZELEZNICE:DECA U HORU GOVORE OPONASAJUCI RITAM ZELEZNICE. Po sitnom kamencicu. Idu.I TO ONOMATOPEJSKIM RECNICKIM MATERIJALOM KOJI JE DECI JAKO BLIZAK I LAKO SHVATLJIV..RAZD. Cekaj malo. Crveni fesicu.DETE TREBA DA BUDE OKRUZENO SREDINOM U KOJOJ GOVOR IGRA NAJVECU ULOGU.sad cu.POSTICI NAJVECI ODGOJNI USPEH..IMITACIJA JAVLJANJA ZIVOTINJA.brze. U ovakvim pesmicama ima puno igranja razl. NPR. Sad cu..idu decica Po uskom puteljcicu.Cekaj malo.SUMOVE U SUMI.Uloga ponavljanja u govornom razvoju dece ZA RAZVOJ DEC.ZVUK AUTA.petlicu.DECA VOLE PONAVLJANJA.) TREBA DA UCE I POSEBNE NAZIVE:KUKAVICA KUKA.JAVLJANJE DOM.ZIVOTINJA. Sad cu.VAZNO JE U KAKVOJ SE SREDINI DETE NALAZI.NPR..VETAR HUJI. Sad cu.A ISTO TAKO PRISILJENO JE I DA SAMO GOVORI..GOVORA VAZNO JE DA U RAZL. Petlicu..STA MU ONI GOVORE...

JESPERSEN NAZVAO JE FORMULAMA.. .bio jednom.NA TAJ SE NACIN U DEC.• • • • • Sareni repicu.Kada i kako treba pricati price • • • • • • • • • • • • • .. Hodi da je zobljes! NIJEDAN DETALJ NE SME BITI IZOSTAVLJEN.CAK I NEKE SVETSKE DOGADJAJE...Vaznost aktuelnosti decijih prica SLUSANJE PRICA JE POSEBAN UZITAK ZA DECU.PAMCENJU LAKO FIKSIRAJU ODREDJENE FRAZE.TAKVE PRICE-PESME OMOGUCAVA IZRAZAVANJE NE SAMO GOVOROM VEC I MUZICKI(MELODIJA I RITAM) I MOTORICKI(POKRET I PLES) 4. Donela ti psenice bjelice. PRICE U STIHOVIMA KOJE SE MOGU PEVATI I UZ KOJE SE MOZE IGRATI DECA NEOBICNO VOLE...TELEVIZORA.PREKO RADIA.A TO RODITELJI I CINE..TROGODISNJE DETE TRAZI DA MU SE I ZA VREME HRANJENJA PRICA O JELIMA KOJE UZIMA.bio jednom jedan. Jedan... EFEKAT PONAVLJANJA POSTIZE KO DECE I VISEKRATNIM PRICANJEM JEDNE TE ISTE PRICE.IZRAZE.pa ima tri. 3. ..ILI SAMO JEDNOG DELA PRICE.I ONJIMA CUJE IZ RAZGOVORA ODRASLIH.....jednog dana.PRICE TREBA PRICATI CESTO.I U GOVORNOM POGLEDU NAJLEPSI ELEMENTI.PRICE..(uobicajen pocetak price) .. OVAKVE STALNE SKUPOVE RECI O. PORED OVAKVIH PRICA KOJE RODITELJI MORAJU SMISLJATI DECA VOLE I KLASICNE DEC. DETE NA SVOJ NACIN PRATI ZBIVANJEA VAN KUCE.. I SVAKODNEVNI ZIVOT MOZE SE PRETVORITI U SVOJEVRSNU PRICU U KOJOJ I SAMO DETE MOZE SUDELOVATI. Evo teta lije.TIME SE KO DECE STVARAJU NAJPOVOLJNIJI USLOVI ZA USVAJANJE GOVORA. U NARODNIM PRICAMA IMA TAKVIH PRIMERA MNOGO.“FORMULE“SU ZA PRICANJE DECI NAROCITO POGODNE.

NPR.FILMSKIH I TV PREDSTAVA.HAJDE DA TRAZIMO IMENA DECAKA I DEVOJCICA KOJA POCINJU SA A! ADAM.GLASOM NA POCETKU 2.PRICANJE TREBA PROPRATITI GESTIMA I POKRETIMA. RODITELJI MOGU VIDETI I CUTI KAKO SE PRICAJU PRICE PUTEM RADIO STANICA . GOVORNE IGRE KAKO BI SE ONO UPOZNALO SA NEKIM ELEMENTIMA STRUKTURE GOVORA.decom U PREDSKOLSKOM PERIODU SA DETETOM TREBA IGRATI RAZL.DOBRO JE OPONASATI GLASOVE GLAVNIH LICA.DA PREDVIDE KOJE CE ODLOMKE PROCITATI DVA PUTA.TE PRICE MORAJU BITI JEDNOSTAVNE.TV.Primeri govornih igara sa predsk.BIBLIOTEKA.TREBA BITI IMITATOR.TRAZENJE RECI KOJE POCINJU ISTIM FONEMOM(GLASOM)IGRA JE KOJOM SE MOGU ZANIMATI DECA POSLE 4.. NPR 1. REPERTOAR RODITELJA SE BRZO ISCRPLJUJE.PRICA NE SME BITI PREDUGACKA.TRAZENJE RECI KOJE SE ZAVRSAVAJU ISTIM SLOGOM • • • • • • • • • • .KORISNO JE DA RODITELJI TE PRICE PROCITAJU.IMENA NAIZMENICNO GOVORE ODRASLI I DETE..KAD SE DETE SMESTI U KREVET.U PRICU SE TREBA DOBRO UZIVETI.PRICANJE PRICA NIJE JEDNOSTAVNO.KRATKE.DETETA DELUJE GLEDANJE DECIJIH POZORISNIH.REC MORA ZA DETE POSLATI SIGNAL(SIMBOL)STVARNOSTI. NA GOVORNI RAZVOJ PREDSK.GODINE.REC TREBA DA DOBIJE SVOJE DUBOKO ZNACENJE.GLUMAC I RECITATOR...ZADANA REC PRVO TREBA DA POCNE VOKALOM npr.ANITA. DECA LAKSE DOZIVLJAVAJU SVET OKO SEBE VIZUELNO NEGO AKO JE DAT APSTRAKTNOJ GOVORNOJ FORMI.ZA GOVORNI RAZVOJ DECE VAZNO JE NAVIKAVANJE NA APSTRAKTNE SIMBOLE.DA MOZDA SKRATE NEKE ODLOMKE.AKO SU PRICE KRATKE. 3..VREME NEPOSREDNO PRE SPAVANJA.TRAZENJE RECI KOJE SE RIMUJU KRAVA-TRAVA-BRAVA-MORAVA-STRAVA-PRAVA-MRAVA-DRAVAZDRAVA.ANA..IGRA SE IZVODI U OBLIKU TAKMICENJA:GUBI ONAJ KO NE MOZE NACI IME SA ODREDJ.PA MAKAR TO BILE I ZIVOTINJE.• ZA PRICANJE PRICA DOBRO JE ODREDITI NEKO STALNO VREME.DA DETE NE BI ZASPALO PRE ZAVRSETKA .ODRASLI PRICA PRICU.ALI DETE VEC POCINJE DA SAM CITA PRICE..DA USTANOVE IMA LI ZA DETE NEPOZNATIH RECI PA DA IH ZAMENE POZNATIM. 5..SA DOSTA PONAVLJANJA.MOGU SE ISTE VECERI ISPRICATI I DVE.

Kao I upitni iskazi tipa hoćete/hoćeš.VAZNO JE DA NA NJIHOVA PITANJA DOBIJU ODGOVOR. Forme učtivosti u srpskom jeziku Faktor + imperative za govoni čin molbe.• • • • • • • ZALOGAJ-PORODJAJ-IZVESTAJ-DOGADJAJ 4. da + present. I u neformalnoj komunikaciji. primate saučešće za govorni čin saučešća.Ove forme se razlikuju na leksičkom I sintaksičkom planu.DAVANJE ODGOVORA KOJI SE SASTOJI OD SAMO JEDNE RECI NA PITANJE KOJE POSTAVLJA ODRASLA OSOBA:KAKO SE ZOVES? PERO. Izvinite. možete/možeš. CETVRTAK? KOJI JE DANAS DAN? KORISNO JE VODITI RAZGOVORE U KOJIMA ONO IZVESTAVA STA MU SE DOGODILO TOG DANA.USTANOVE SU POSTIZALA BOLJE REZULTATE OD DECA KOJA NISU ISLA U PREDSKOLSKO. najčešće javljaju forme orijentisane prema sagovorniku (izvinite dragi gledaoci…) U govornom činu zahvaljivanja u pisanoj komunikaciji forma orijentisana prema govornom licu (Zahvaljujem se). ne zamerite. dok se u usmenoj komunikaciji. DECA KOJA SU ISLA U PREDSK. Izbor forme zavisi od komunikativne situacije. GOVORNI ODGOJ DETETA U DOMU JE ZNACAJAN ALI NESISTEMATICAN. za govorni čin čestitanja. Primate čestitke.ZATO SE U PREDSK. pardon za govorni čin izvinjenja.USTANOVAMA VRSI SISTEMATICNO PO ODREDJENIM METODICKIM PRINCIPIMA. koji se sreću kod govornog čina molbe.SETNJE PO PRIRODI.TRAZENJE PITANJA KOJA SE ODNOSE NA ZADANU REC-ODGOVOR. • • • • • • • • . oprostite. Neka + prezent. DECI TREBA OMOGUCITI GOVORNU AKTIVNOST I NA TO IH TREBA POTSTICATI. a u usmenoj formi najfrekventnija je forma hvala. a forme orijentisane prema “ti” u komunikaciji neformalnog stila. U govornom činu molbe forme orijentisane prema “ja” uglavnom se upotrebljavaju u komunikaciji formalnog stila.GRADU. 5.PREDMET KONVERZACIJE MOZE BITI SLIKOVNICA. U govornom činu izvinjenja forme orijentisane prema govornom licu najfrekventnije su samo u pisanoj formalnoj komunikaciji.RAZGLEDAVANJE NOVINA.

sažaljevam) Nekonvenicionalne forme učtivosti odraz su emocionalno-ekspresivnog stanja govornika I predstavljaju govornikov slobodan izbor . u forme orijentisane prema adresatu. životati) U govornom činu zahvaljivanja su iskazi ekspresivnog naboja kojima se pozitivno ocenjuje nastala situacija. odnosno upućenih želja. koji je odraz emocionalno-ekspresivnog odnosa govornika prema sagovorniku. kojima se indirektno. performativi saosećam. želim I oblik želi/žele uglavnom se javlja u komunikaciji formalnog stila.ako je govorniku na primer potrebna olovka on je može yatražiti na načine koji zauzimaju skalu od krajnje neformalnog da krajnje formalnog I od neučtivog do vrlo učtivog. U usmenoj komunikaciji govornici srpskog jezika češće upotrebljavaju forme orijentisane prema adresatu oprostite. ne zamerite I sl. Na osnovu izloženog možemo zaključiti da se viši stepen učtivosti u srpskom jeziku zasniva na indirektnosti. Forme kojima se iskazuje ilokucija se mogu se podeliti u dve grupe u forme orijentisane prema govorniku. Dok se u . preko iskazivanja govornikovog žaljenja traži da zanemari narušenu komunikativnu ravnotežu.• U govornom činu čestitanja forme orijentisane prema govorniku čestitam. U govornom činu saučešća forme orijentisane prema govorniku obeležje su formalne komunikacije. Rezultati istraživanja za govorni čin izvinjavanja • • • • • • • • • • • • • • • • Forme izvinjavanja se mogu podeliti u tri grupe forme kojima se iskazuje ilokucija forme kojima se objašnjava ili opravdava nastala komunikativna situacija forme kojima govornik preuzima odgovornost. Među distanciranim govornicima koristi se forma primite čestitke. majke ti. kojima se direktno traži da zanemari narušenu komunikativnu ravnotežu. u pisanoj komunikaciji koriste se ilokutivne forme orijentisane prema govorniku izražavam izvinjenje. I to naročito među distanciranim govornicima ( izjavljujem/izražavam/upućujem saučešće. saučestvujem. kumim te. pisanoj I usmenoj. U jeziku se molba iskazuje različitim formama. U govornom činu čestitanja nekonvencionalnost se ogleda u sadržaju čestitanja. tako u govornom činu molbe(ljubim te.

… u zahvaljivanju saradnički odnos uspostavljaju I sagovornik I govornik to su prihvatanj I priznavanje zasluge. poricanje zasluge I ukazivanje na zaslugu drugog. kao I komplimenti. Ukoliko je zahvaljivanje upućeno široj javnosti. koristi se da se iskaže najviši stepen izvinjenja. želimo.čestitanje povodom situacijekoja nastaje nezavisno od sagovornikovog zalaganja. U komunikaciji neformalnog stila od ilokutivnih formi javlja se samo forma hvala. Iyrayi divljenja. Ova forma se koristi u situacijama kada je zahvaljivanje upućeno jednom adresatu ili većem broju . odlično) . Kako bi čestitanje zvučalo iskrenije javljaju se ekspresivni izrazi pohvala (bravo. blagosiljanja. komplimenti. Od formi orijentisanih prema “ti” koriste se imeničke forme sa pridevom srećan. odricanje napora I iskazivanje zadovoljstva. U pisanoj formalnoj komunikaciji javljaju se I indirektna zahvaljivanja kojima se ističe uloga I doprinos adresata za nastlu situaciju. Pisani jezik formalnog stila obuhvata čestitanja među distanciranim sagovornicima najčešće koriste forme orijentisane prema “ja” čestitamo.čestitanje povodom situacije za koju je zaslužan sam sagovornik.formama orijentisanim prema govornikuiskazuju vrlo učtiva izvinjenja. I semantičkim performativom hvala. . U govornoj formalnoj komunikaciji najčešće se upotrebljava forma hvala. odnosno izrazi zadovoljstva. drugi izraz želja I željna rečenica neka + present. takvo osnaživanje ilokutivnih formi je izraženije. U ovom stilu komunikacije formu oprosti. Forme koje se koriste u srpskom jeziku za čestitanje možemo podeliti u tri grupe: forme orijentisane prema govorniku forme orijentisane prema sagovorniku ekspresivni izrazi pohvala I blagosiljanja.I pardon. I u usmenoj neformalnoj komun. (nema na čemu) Rezultati analize za govorni čin čestitanja • • • • • • • • • • • • U srpskom jeziku čin čestitanja obuhvata dva tipa čestitanja: . zatim izvinite. Od formi orijentisanih prema govorniku koristi se samo forma žao mi je. sjajno. ne zamerite. to su praznici. • • Rezultati analize za govorni čin zahvaljivanja Za izražavanje zahvalnosti srpski jezik raspolaže dvema osnovnim ilokutivnim formama: eksplicitnim performativom zahvaljujem / se. javljaju se indirektna zahvaljivanja. I u usmenoj komunikaciji su neka od čestitanja stereotipna i među bliskim sagovornicima kao I među distanciranim sagovornicima. kao I govornikovo zadovoljstvo proisteklo zalaganjem adresata. Forma hvala u pisanoj formalnoj komunikaciji uglavnom objedinjuje prethodno pojedinačno iskazane adresate I snižava formalin stil. poricanje ili umanjivanje zasluge.

izražavam/o. . Govorni jezik formalnog stila. Pored saučešća upućenih distanciranim sagovornicima pisana komunikacijaformalnog stila obuhvata I saučešća upućena nedistanciranim. Može se reći da su u srpskom jeziku sva saučešća uglavnom formalnog stila. I to perifrastične forme ( izjavljujem/o. ona je veoma česta I medju distanciranim I među bliskim sagovornicima. Među distanciranim sagovornicima uglavnom su zastupljene forme orijentisane prema govorniku.• • • Rezultati analize za govorni čin saučešća I u realizaciji govornog čina saučešća izdvajaju se forme koje su orijentisane prema govorniku I forme koje su orijentisane prema sagovorniku. upućujem/o) I njihove modalizovane varijante. Od formi orijentisanih prema sagovorniku javlja se imperativna forma primite saučešće. poput pisanog jezika formalnog stila. obuhvata saučešća upućena I distanciranim sagovornicima I nedistanciranim. Među bliskim sagovornicima najčešći je izraz žao mi je. Od formi orijentisanih prema govorniku među distanciranim sagovornicima upotrebljavaju se performativ sažaljevam.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful