• • • •

IVAN D. IVIC : 1 “POČECI SIMBOLIČKE FUNKCIJE KOD DECE” + “PRVE REČI”

Noam Comski I moderni američki istraživači zastupaju pretpostavku da dete poseduje specijalan “uredjaj za sticanje govora”. Dete nosi nasledno u sebi jezičku sposobnost, takozvanu generativnu gramatiku, koju samo treba da primeni na poseban jezik kome je izloženo. Oni smatraju da je za sposobnost razumevanja I stvaranja rečenica I gramatike dovoljno s jedne strane dete, sa svojim urodjenim jezičkim sposobnostima I s druge strane, govor, tačnije sled izolovanih rečenica. Zanemaruju socijalnu interakciju sa ljudima, komunikaciju u toku praktične delatnosti, igre ili učenja. Bitno je samo da dete čuje govor I naučiće da govori. Takodje smatraju da se specijalna jezička sposobnost razvija veoma rano, da se govorni razvoj završava do 5.-6. godine. Sa stanovišta nove lingvistike, otvaraju se nova pitanja. Da li je moguć razvoj govora nezavisno od socijalnog razvoja deteta, nezavisno od potreba deteta I afektivnih odnosa sa drugim ljudima, nezavisno od razvoja komunikacije deteta u preverbalnoj fazi razvoja? Da li je za razvoj jezika dovoljna samo izloženost jeziku? Dete se radja u nezreloj formi I zavisno je od odraslih. Obezbedjeni su mu zaštitni uslovi kako bi razvoj duže trajao, ali radi snalaženja u sredini u kojoj živi, dete urgentno razvija neke oblike ponašanja. Npr. refleksna ponašanja (refleks sisanja, gutanja,…), koja su od životne vaznosti, ali isto tako se pojavljuju I neki oblici socijalnog ponašanja: sposobnost prepoznavanja socijalnih “objekata” (osoba ili predmeta), sposobnost emitovanja signala I razumevanja signala drugih (npr. rana neverbalna komunikacija izmedju deteta I majke). Učenje se odvija u normalnom, svakodnevnom socijalnom kontekstu, postoji jaka I spontana motivacija za učenje (izmedju deteta I modela od koga uči postoji snazna afektivna veza). Pošto dete samo bira šta ce I kada ce učiti, učenje se odvija u onim fazama kada postoji najveća gotovost za učenje I u onim trenucima kada je dete najprijemčivije.

• • •

• • • •

PRVE REČI Govor je najraširenije semiotičko (znakovno, tj. simboličko) sredstvo. Pojava prvih reči označava prelazak sa presemiotičke na semiotičku fazu razvoja deteta. Istraživanja pokazuju da se prve reči kod dece koja prednjače u govornom razvoju mogu javiti pre početka ili na samom početku druge godine (8.-15. meseca). Postoje, medjutim ogromne razlike u pogledu rečnika kod dece istog uzrasta. Brzina povećanja rečnika je različita. Posle javljanja prvih reči, povećanje je sporo I traje tokom

cele druge godine. Tek pri kraju druge godine dolazi do znatnijeg ubrzanja u razvoju rečnika.

U periodu kad se pojavljuju prve reči, detetova senzomotorna inteligencija ne vrši istu analizu realnosti, tj. postoje nepodudarnosti u shvatanju veze izmedju izgovorene reči I objekta ili pojave koju ta reč označava. Nema objektivnog značenja reči. Naime, neke od prvih detetovih reči istovremeno označavaju I spoljni denotat (opste značenje reči ili neki pojam) I detetov odnos prema tom denotatu ili njegovo subjektivno stanje koje je u nekakvoj, ali ne nužnoj vezi sa tim denotatom. Npr. Dete izgovara “dada” (tata) I time označava oca, ali I svoj pozitivni emocionalni doživljaj izazvan pojavom oca. Ali I kada se igra igračkama izgovara “dada”, jer istu reč koristi I za isti emocionalni doživljaj izazvan igračkama. Dete počinje da ustaljuje upotrebu odredjenih reči za odredjene denotate (uglavnom osobe, objekte koji označavaju početne reci mama,tata,…). Ali kada dete u prisustvu odredjenih pojava ili objekata koje mu nisu poznate čuje odredjene reči, ono ne mora da ih vezuje za iste denotate za koje ih vezuju odrasli, nego će te reči vezati za ono što je za njega perceptivno, upadljivo ili značajno. Osnovni pokazatelji takve osobenosti detetovog semantičkog razvoja jesu: PRETERANA GENERALIZACIJA REČI: preterano proširivanje znacenja. Npr. dete upotrebljava reč “vuau” za psa koga vidi sa balkona, a onda I za konja koga vidi sa balkona, za ženu sa dečjim kolicima vidjenu sa balkona…Generalizacija ide dotle da sve što je vidjeno sa balkona postaje “vuau”. Tek posle nešto više od dva meseca od prve pojave “vuau” se upotrebljava samo za označavanje pasa. PRETERANA RESTRIKCIJA RECI: preterano ograničavanje značenja je redja pojava od generalizacije. Npr. jednom rečju se ne označava pas uopšte nego samo jedan odredjeni pas vidjen u odredjenom kontekstu. Dete najpre pocčnje da koristi govor kako bi uspostavilo I održavalo psihološku vezu sa odraslima, a tek posledično počinje da uočava da govor može imati I instrumentalnu funkciju (za traženje nečega) I druge funkcije. Medju najčešće upotrebljavanim rečima srećemo reči koje su u službi semiotičke denotacije (oznacavaju nekoga ili nešto). Deca od 18 meseci najčešće izgovaraju reči “to”, “ovo”, “taj”. To je, u produžetku razvoja gesta pokazivanja rukom, završetak operacije denotiranja. Dolazimo do zaključka da za razvoj dečjeg govora nije dovoljna samo izloženost deteta jeziku. Kod deteta se pojavljuje interesovanje za objekte, osobe, novine u okolini, a upotreba prvih reči je prosto produžetak te sklonosti. Toj sklonosti se pridružuje I socijalna motivacija, jer se upućivanjem na denotate (osobe, objekte,…) na vrlo efikasan način započinje komunikacija.

• • •

• • •

• •

Postoji jasna nepodudarnost izmedju senzomotornog I afektivnog iskustva deteta I iskustva sadržanog u jeziku. Dete ima specificno poimanje sveta oko sebe od odraslih, a rezultati nepodudarnosti senzomotornog iskustva deteta I jezika je, da se dečje iskustvo ne može u celini prevesti u jezički kod. Deca ne mogu sve što dožive I shvataju u potpunosti iskazati rečima. Pokazatelj te neprevodivosti je da se veliki broj prvih reči gubi. Pojava reči u govoru dece koje ne postoje u govoru detetove okoline (odrasli ih ne primete ili ne razumeju značenje, ne prihvataju ih I one se gube) i nemogućnost sećanja (tzv. amnezija detinjstva) iz prve dve ili tri godine zivota (iskustvo koje nije prevedeno u jezički ili neki drugi kod ostaje izolovano I nužno se gubi). Tek duga interakcija I komunikacija izmedju deteta I odraslih dovodi do stvaranja realnosti koja je zajednička za dete I odraslog I prevodiva je u jezički sistem komunikacije. A bez tog razvojnog I komunikativnog procesa jedinka bi ostala autistična “prazna tvrdjava” (kada bi dete koristilo samo reči koje samo ono razume, ne bi umelo da komunicira sa drugima kao ni oni sa njim). ALEKSANDAR LURIJA- PSIHOLOSKI PROBLEM... I SIROKO GOVORNO SAOPSTENJE... 2 Psihološki problem rečenice kao jedinice iskaza Izolovana reč označava predmet ( radnju ili osobinu ) i generališe ga dok rečenica predstavlja izražavanje cele misli. U raznim periodima psiholozi i lingvisti su pokušavali da odgovore na pitanje kako teče proces nastajanja rečenice. Klasična psihologija se zadržala na tvrdnji da je rečenica rezultat asocijacije izolovanih reči a da svaka reč izaziva niz asocijacija tj. druge reči koje čine celu rečenicu. Neke reči se javljaju samo kao elementi složenije grupe reči. Tako npr. reč „voleti“ zahteva dopunsku reč koja odgovara na pitanje KOGA? Ili reč „kupiti“ koja takođe zahteva dopunsku reč koja odgovara na pitanje ŠTA? Slične veze reči se javljaju i kod deteta čim reč koja ulazi u neraskidivu vezu sa praktičnom namenom, radnjom ili gestom deteta počne da dobija samostalnost. Prema savremenim lingvističkim mišljenima u jeziku se mogu izdvojiti dva potpuno različita principa organizovanja jezičkih značenja. Prvi princip po kome se stvaraju pojmovi se naziva paradigmatski a drugi, po kojem se stvaraju iskazi je sintagmatski. Paradigmatska organizacija jezika predstavlja uključenje datog elementa jezika u određeni sistem protivrečnosti ili u izvesni hijerarhijski sistem kodova. Npr. svaki glas se suprotstavlja drugom: B se razlikuje od P po zvučnosti, zatim D od T, oni zajedno ulaze u sistem suglasnika i suprotstavljaju se samoglasnicima a svi zajedno čine fonetsku organizaciju jezika. Ovo se isto odnosi i na leksiku. Reč PAS se suprotstavlja rečima MAČKA, KRAVA ili KONJ ali sve one zajedno ulaze u grupu reči koje označavaju domaće životinje i suprotstavljaju se grupi divljih životinja.

• • •

• •

Prelaskom od reči na rečenicu javlja se novi princip organizacije govora koji je u lingvistici poznat kao sintagmatski princip. Njegova je suština da u osnovi organizacije iskaza ne stoji hijerarhijsko suprotstavljanje već široki prelaz od jedne reči ka drugoj. Npr.u rečenici „kuća gori“ ili „pas laje“ zapažamo da ne dolazi do suprotstavljanja reči „kuća“ i „gori“ nego dolazi do prelaza jednog elementa ka drugom i organizovanju povezanog iskaza. Poznato je da se rečenice, kako najjednostavnije, tako i složenije, kod deteta ne javljaju odmah, već se formiraju u procesu dugog razvoja. Bitna je činjenica da je sintagmatska organizacija širokog iskaza prirodniji oblik govora od paradigmatskog sistema. Široko govorno saopštenje I njegovo nastajanje Nastajanje govornog iskaza Postoje etape formiranja govornog iskaza koje su zasnovane na sledećim psihološkim karikama: Motiv iskaza Zamisao iskaza Unutrašnji govor Formiranje širokog govornog iskaza MOTIV ISKAZA Za svaki govorni iskaz je polazni motiv da se putem iskaza izrazi određeni sadržaj. Motiv može da bude bilo kakav zahtev ili obraćanje informativnog karaktera kao I želja da se jasno formuliše sopstvena zamisao. Ukoliko se nijedan od ovih motiva ne javi, govornog saopštenja neće biti. Najjednostavniji oblici afektivnog govora, za koje nije potrebna motivacija, su uzvici koji se javljaju kao odgovor na neko afektivno stanje. Postoje I složeni oblici govornog iskaza koji predstavljaju govornu komunikaciju I to je dijaloški govor odn. razgovor u kojem učestvuju dva subjekta. Treći oblik govornog iskaza je monološki govor, koji može da nastane kao odgovor na pitanje ili kao realizacija zamsili samog subjekta. ZAMISAO ISKAZA Nastajanje zamisli predstavlja etapu koja određuje njen sadržaj. Na njoj se zasniva osnovna šema budućeg iskaza. Za ovu etapu karakteristična je činjenica da subjekt počinje da shvata na koji način se subjektivni smisao može pretvoriti u sistem širokih I svima razumljivih govornih značenja. Proces prelaska misli u govor predstavlja veoma složenu pojavu. Misao se ne otelovljuje u govoru već prolazi kroz niz etapa, formira se ili ostvaruje u govoru. UNUTRAŠNJI GOVOR

• • • • • • • • •

• •

Ontogeneza široke govorne komunikacije je još nedovoljno proučen proces.5 do 3 godine damo zadatak da nam ispriča šta je videlo u ZOO vrtu.• Predstavlja neophodnu etapu u formiranju spoljnog govora. Karakteristike povezanog govornog iskaza možemo lako uočiti ako detetu od 2. Tako da te rečenice nemaju samo referentnu prirodu već ukazuju na određeni događaj I imaju I socijalno-kontekstno značenje. Poznato je da se unutrašnji govor deteta javlja u trenutku kad ono počne da oseća određene teškoće. Ontogeneza govornog iskaza • • • • • Formiranje govornog iskaza kod deteta prolazi kroz nekoliko etapa-od pojavljivanja izolovanih reči preko izolovanih samostalnih rečenica do složenog širokog iskaza. Tek na školskom uzrastu će dete početi da pretvara iskaz u zatvoreni sistem složenog pripovedanja. unutrašnji smisao se prevodi u sistem širokih semantičkih značenja a simultana šema semantičkog zapisa prekodira se u organizovanu strukturu budućeg širokog sintaksičkog iskaza. koje su uključene u široki govorni iskaz.kojom pocinje I prvo ozbiljno belezenje podataka o govornom razvoju. MILORAD NAUMOVIC 3. Čak I u prejezičkom stadijumu. FORMIRANJE ŠIROKOG GOVORNOG ISKAZA Ova etapa je manje proučena od prethodnih. Dete u početku uglavnom pravilno ispunjava ovaj zadatak.Pre njega to je bila samo retka pojava. Dete koje već vlada spoljnim govorom u situaciji dijaloga još nije sposobno za široki monološki govor. tepanje deteta služi kao najprostiji oblik komunikacije zasnovane na intonacijskim komponentama koje imaju komunikativnu funkciju u govoru deteta. Karakteristika širokog govornog iskaza jeste ono što je uključeno u proces živog opštenja I prenošenja informacije od jednog lica ka drugom a u njega ne ulazi samo jedna rečenica već ceo niz uzajamno povezanih rečenica. Smatra se da je ova faza prelaza uslovljena formiranjem unutrašnjeg govora deteta.a krajem proslog • • • • • • . od pojave Tidemanove biografske studije decijeg dusevnog razvoja. Takođe je pozanto da se unutrašnji govor formira relativno kasno. Osnovne karakteristike govora predskolskog deteta Proucavanje decijeg govornog razvoja Prvo interesovanje za deciji govor pocinje pre dva veka tj. Rečenice. moraju da odgovaraju ne samo zamisli govornika već I u odnosu slušaoca prema tom iskazu. Međutim kod deteta primećujemo da ono ubrzo počinje da priča o sporednim dešavanjima i asocijacijama i da skreće sa teme i priča o drugim stvarima što znači kod njega još nije učvršćeno orijentisanje na zatvorenu šemu iskaza. koji se formira znatno kasnije od njegovog spoljnog govora. kada se javi neophodnost da se reši određeni intelektualni zadatak. U ovoj etapi.

‘’Dete je nasledno obdareno apstraktnom shemom gramatike pa mu je izlaganje jeziku sredine potrebno samo da bi usvojilo posebna gramaticka pravila karakteristicna za maternji jezik’’ Psiholozi Pijazeve skole se ne slazu sa lingvistima I tvrde da jezik odrzava misljenje. Nas naucnik Ivan Ivic pokusava da razresi tvrdnjom nesklad izmedju cinjenice da su saznajni preduslovi nuzni za razvoj govora I cinjenice da se neke gramaticke forme javljaju pre odgovarajucih intelektualnih operacija.prirodnjak Darvin. Direktna ili biografska metoda-prati razvoj govora u najranijem detinjstvu. Metoda vremenskog uzorka-neekonomicna je jer je za nju potreban duzi vremenski period (nekoliko godina) pa se skracuje na jedan dan.veka to je postalo ‘’naucna moda’’ kod mnogih naucnih ljudi-filozof Ten.intelektualni razvoj.pogotovo pojavom teorije generativno-transformacione gramatike.dovode do pojave da u ljudskom bicu postoje bioloske predispozicije za govor jer se on javlja samo kod ljudi.psiholog Vunt…Rezultati nisu bili bas spektakularni iz dva razloga: • • • 1.a nedostatak je sto su vremenski uzorci prekratki.Moze biti I kraci (10-15 min) ali se primenjuje vise puta na dan. Psihologija je znacajno doprinela proucavanju razvoja govora kod deteta.ispitivanja su obicno vrsili roditelji tj.Lineberga.Njegova teorija sadrzi tvrdnju da je jezicka sposobnost urodjena I nezavisna od drugih sposobnosti.ispitivanja su vrsena na jednom detetu 2.Pod uticajem ove teorije sezdesetih godina nastaje psiholingvistika.dete pocinje da koristi neke reci I pre nego je u stanju da shvati sta one znace.Jezik odraslih je osoben I semanticki I sintaksicki I nastao je kao rezultat prilagodjavanja odraslih jezickom I saznajnom nivou deteta. Metode istrazivanja decijeg govornog razvoja Ovim metodama se ispituje misljenje.Nije dovoljno da dete bude izlozeno jeziku pa da ga I prihvati. 2.Prednost je sto je objektivnost znacajna I visoka -rezultat ce biti pouzdaniji ako ispitanici ne znaju da se ispituju.pristrasni posmatraci.podstice istrazivace na nova traganja u proucavanju govora kojim se roditelji obracaju deci.pamcenje.artikulacija. Cinjenica da se kod deteta rano javljaju iskazi koji nisu jasni detetu.prve recenice…Posle cetvrte ili pete godine dete prosiruje svoj recnik.emocije.druge reci.Time je dovedena u pitanje I kognivisticka (saznajna) teorija.Sustina Pijazeove teorije je u tvrdnji da se jezik izgradjuje na saznajnim sposobnostima. • • • • • • • • • • .Prednost je sto govor prati neko ko je u stalnom kontaktu sa detetom a mana je sto zapazanja roditelja nisu uvek sistematska.od pojave prve. Traganjem nekih naucnika. pojava I upotreba leksike… 1.nedelju pa cak I sat.ciji je zacetnik Noam Comski.

G.prethodnu proveru -objektivanost-rezultati ne zavise od ispitivaca -standardizovan-ima odredjene merne karakteristike 5. Dobar test ima svoju: -validnost-da meri ono sto treba da meri -relijabilnost-pouzdanost tj.Jos od rodjenja dete ima donekle razvijen govorni aparat.10.podrazumeva pracenje govornog ispoljavanja deteta u toku aktivnosti: igre. Postoje cetiri perioda: 1.Glasovi beba samo delimicno lice na glasove u nasem govoru.H tj.• 3.prvo konsonanti K. Prvi glas koji se javlja u decijem placu je glas A.svadje…Vreme pracenja je ograniceno na unapred odredjeno vreme-5.ba-ba • • • • • • • • • • • • • • • .dijaloga sa drugom decom.prvi deciji glasovi ispoljavaju emotivna stanja deteta.Ovaj period se naziva jos I pripravni period jer sluzi za izrazavanje stanja deteta.Krajem prvog meseca dete proizvodi oko trideset glasova a posle dva-tri mececa I do sto dvadeset.Beba podrzava glasove iz okoline.krikom 2. Razvoj glasovne strane govora Da bi se moglo uspesno delovati na govor deteta moraju se prvo upoznati osnovne karakteristike tog govora.rada.koristi se za ispitivanje razlicitih vidova decijeg govornog razvoja.Suglasnici se javljaju pri kraju prvog meseca.Cilj je utvrdjivanje da li dete poseduje I u kojoj meri ono sto se ispituje. guturali.15 min. Metod uzoraka aktivnosti.Da bi dete izgovorilo glasove maternjeg jezika potrebno mu je 6-8 godina.Iprvi plac je glasovna aktivnost deteta.Testovi mogu biti individualni I kolektivni. 4.Period plakanja-pocinje sa prvim placem.javljaju se govorne konstrukcije ‘’gu’’ I ‘’agu’’ 3.to je spajanje pojedinih glasova u slogovema-ma.Ucenje mora uvek da bude motivisano.zatim glasovi E I I a zadnji su O I U. Krajem prvog meseca se javljaju I prvi slogovi pa se taj period do treceg meseca naziva I period spontane vokalizacije.stanja prijatnosti ili stanje neugodnosti.Asocijativne metode-sustina je da se deci daju odredjene reci kao podstrek a zatim se beleze one reci koje detetu padnu na pamet.jela.Ucenje glasova se sastoji u zaboravljanju onih reci koje se ne cuju u govoru sredine I ustaljivanju samo onih koje se cesto upotrebljavaju I ponavljaju.Period plakanja-prva polovina prve godine.Metoda testova.Moze biti diferencijalni-ispituju se relativne razlike u govoru medju decom.Period gukanja-u drugom mesecu I pitice od guturalnih glasova.vezba ih I ponavlja.

Medju tim recima je I veliki broj neologizma tj.• • • • 4.izmisljene reci (strugalice.pridevi.’’gde su mama I tata?’’ Jezik postaje posrednik izmedju sveta I deteta koji mu pomaze da sredi utiske koje je steklo delovanjem spoljnih faktora.To su specificni neologizmi koji se dele na: -Leksicke-ne postoje u recniku odraslih.pojava glagolskih vremena.kada dete shvata potpuni smisao kratkih I jednostavnih recenica.Rec PAPA za dete moze da znaci’’gladan sam’’.Ako je imenica poznata detetu.pridevi ih obogacuju kvalitetom I kvantitetom a brojevi odredjuju njihovu kolicinu. Neke reci imaju za dete veci jezicko-mentalni znacaj nego sto odrasli mogu da predpostave. • • • • • • • • • • • .pocetni glasovi.glagol se lako povezuje sa njom I bez objekta.brojevi.djak-djakovi.zamenice.Prve reci se javljaju u 15 ili 16 mesecu a mogu I kasnije. Razvoj decijeg recnika Prosecni deciji recnik oko druge godine iznosi oko 37 reci a kod govorno razvijene dece I do 120.prosti veznici.zuljece cipele. Svaka nova rec koja se pojavi pokazuje tendenciju da se umrezi.pa se tek kasnije ponovo obnavljaju.prilozi. Razvojni red usvajanja kategorija reci je sledeci :vlastite imenice.padezni nastavci.Posle tog perioda vec se radi o zakasnjenju I to utvrdjuje strucno lice..Zamenice se odnose na imenice.zajednicke imenice.predlozi. Jezicki faktori decijeg govornog razvoja U govorno-jezickom razvoju postoje raznolikosti koje se ispoljavaju kod sve dece.Devojcice izgovore prve reci pre decaka.predlozi (paspasovi.specificnosti oblikovanja glasova. Znacajan cinilac u ranom ucenju govora je majka I ako je ona izvor prijatnosti I sigurnosti njen govor se imitira I podrzava.glagoli.U ranom govoru dece prvu fazu cini imenovanje predmeta I zato preovladjuju imenice. -Morfofonemski-gramaticki oblici jednine I mnozine.lupalica…) Dete ovo reci stvara slucajno I spontano.Recnik se moze povecati za oko 1000 reci godisnje.od 24 do 36 meseci.Period razumevanja tudjeg govora-pocetak druge polovine prve godine.One se sastoje u vremenskoj dimenziji javljanja. Pojava prve reci Pojavi prve reci prethodi razumevanje reci odraslih.Osnovne vrste reci koje se prve pojavljuju su imenice.Reci koje se pojave a ne zazive odmah se zaboravljaju.nepromenljivih reci… Zajednicko za svu decu je da svaki normalan razvoj tece kroz ove procese ali svaka na svoj nacin I kod svakog deteta drugacije.crveca jabuka…)Upotrebljava oblik iako ne zna koja mu je funkcija.Sve ostale reci se vezuju za nju. novostvorenih reci nastalih na osnovu sopstvenog iskustva.gramatickih formi.

pripisuje recima odredjena znacenja.Prve reci su izrazavanje odredjenih potreba.Recenica je I samo jedan glas kojim dete izrazava neko svoje stanje.Semantika je nauka u proucavanju jezickog razvoja jer dete.saznanja) -imaginativna (prica se o onome o cemu se masta) -ekspresivna (izrazavanje osecanja) -regulativna (uspostavljanje odnosa medju decom) 3.glagol I objekat (ja hocu igracke) Da bi se govor razvio dete treba da zeli da govori.Deca predskolskog uzrasta treba da prepoznaju neke pisane znakove na etiketama.Signifikativna (oznacavajuca). Pojava recenice u decijem govoru Filip Malrije povezuje pojavu recenice sa izmenom odnosa prema predmetima.osobama I samom sebi.subjekat.Mogu se koristiti metode • • • • • • • • • • • • • • • • • • • .podrazumeva ucesce objektivnih faktora kao sto su slusalac I predmet o kojem se govori.Socijalna (komunikativna).U prvoj fazi se pojavljuju reci onim ili drukcijim redosledom od napred navedenog 2.drugu fazu odlikuje pojava recenice koju cine dve reci.Ona moze biti: -fakticka (ako se njom saopstava o necemu sto se vidi) -obavestajna (prenos informacija o predmetima.zelja… Recenica je sadrzana I u prvom decijem glasu. Funkcije govora predskolskog deteta Funkcije govora mogu da se razvrstaju u tri faze: 1.• Ne mozemo uzeto kao gotovo ono sto dete kaze nego treba videti sta ono podrazumeva pod onim sto kaze(semantiku).usvajajuci maternji jezik.govor formiranja pojmova.u trecoj fazi se javljaju pravilne strukture recenice.natpisima na raznim mestima… 2.glagol I objekat (vidi koka) 3.Takva ispitivanja se obavljaju spontano (belezenjem govora dece kada nas ne primecuju) I planski (sa utvrdjenim ciljevima).vratima.Tu spada govor kojim dete izrazava svoje misljenje.Uodgovarajucem trenutku deca treba da pronadju rec kojom ce oznaciti neki pojam.U periodu od 18 meseci do tri godine on uocava nekojiko faza: 1. Jedan od uslova dobrog I uspesnog rada sa decom jeste ispitivanje tj upoznavanje govora dece.skrece paznju na sebe.dete izrazava zadovoljstvo govorom.pojavama…) -heuristicka (saopstavanje otkrica.odnosi se na razvoj decijeg recnika I sposobnosti da stvari oznacavaju recima.Privatna (egocentricna).

Nerazvijeni glasovi su uglavnom vokali E.Takva deca obicno cute.R.lekar I vaspitac.ne ucestvuju u govoru I zaostaju u njegovom razvoju.koja potiskuje neverbalnu.Recenica se postepeno izgradjuje I u gramatickom smislu.Formira se govor u sebi.gestovi.agresivnost.Z.Znacajan oblik je I egocentrican govor. pojava da se ne razlikuju reci od predmeta koji oznacavaju (deca misle ako je duza rec veci je I predmet koji oznacavaju).do oskudnog recnika. Govor deteta mladjeg predskolskog uzrasta je nedovoljno razumljiv izvan situacije I samo u sklopu okolnosti mozemo do kraja razumeti sta ono izrazava.Č.On sadrzi reci koje obelezavaju konkretni svet koji ih okruzuje.O.Pred polazak u skolu deciji recnik je srazmerno bogar. Deciji recnik se u toku predskolskog perioda znatno bogati.pokreti.prepricavanja…Podaci se unose u tabele..ne mogu se razlikovati boje.plozivi T.DŽ.Sredinom druge godine dete pocinje da sastavlja prve dvoclane recenice.Tada se javlja nominalni realizam tj.mokrenje… 1.razgovora. -Levorukost-u nasoj sredini sve je napravljeno za desnjake a prevezbavanje deteta u desnoruke ostavlja mnoge posledice: nemir.Deca tesko shvataju metafore I alegorije.opisivanja.proucavaju se I uopstavaju radi daljeg koriscenja. • • Komunikativna sposobnost predskolskog deteta Govor I misljenje se razvijaju kao dve samostalne funkcije ali se vec u drugoj godini spajaju I povezuju.kojim dete izrazava svoja stanja I raspolozenja.Đ.situacioni govor postepeno prelazi u konteksni.nervoza.Najveci broj poremecaja u govoru dece ogleda se u artikulaciji.pricanja.friktivi S. -Problemi sa vidom takodje uzrokuju problem.afrikati Ć. Uprvim godinama dominira heverbalna komunikacija a kasnije dominira verbalna. uska povezanost govora sa prakticnim aktivnostima deteta.Takvoj deci pomoc pruzaju logoped. Jedna od karakteristika govora je I sinprakticnost tj. Zaostajanje I poremecaji u govoru Do zaostajanja I smetnji u govoru dolazi zbog fizickih I psihickih smetnji.prednjenepcani • • • • • • • • • • • .Š.D.recenica gramatickirelativno izgradjena.do nepravilnog izgovora glasova I reci. Znacenje reci kod dece I odraslih se razlikuje u pogledu forme (ono sto se moze opaziti) I sadrzaja opstenja (deca se delimicno priblizavaju pojmovima odraslih). -Slab sluh dovodi do zakasnjenja u pojavi govora.Kod mladje dece govor se javlja posle izvrsene radnje a kod malo starije dece govor pocinje da prethodi radnji.Dete dovodi objekte u medjusobne odnose I to oznacava pocetak razvoja simbolicke inteligencije.slike.

Do njih dolazi usled poremecaja rada glasnih zica. dete dolazi u dodir s mnogim predmetima koje baca.Cetvrtu grupu cine poremecaji u upotrebi jezika-afazija-posledica povreda u pojedinim mozdanim sferama.do osme godine I vise se javlja kod decaka nego kod devojcica. Sa dve godine dete povećava interes za igračke.gotsko nepce.manje vrednosti. 2. stavlja predmete jedan na drugi. sa smislom posmatra igru druge dece. • • • • • • • • • • • • .mekog nepca ili nosa. Govorni poremecaji se mogu podeliti na organske (dovode de usporenog govornog razvitka. što znači da se dete igra na način koji je primeren njegovom uzrastu I razvoju.Ovi poremecaji dovode do osecaja usamljenosti.Ovde spada I piskav.OBELEŽJA DEČJE IGRE Smatra se da decje igre imaju sledeća obeležja: Vrsta igre u načelu sledi pravac i stepen razvoja.Uzroci pojave nisu definitivno utvrdjeni: povrede mozdane hemisvere. Dragan Krstic. zabavlja se svojim prstićima I uživa kad se stariji igraju s njim. 4 .LJ.Drugu grupu cine poremecaji u glasnosti.nepravilan rad resice. ulazi u socijalne odnose sa drugom decom. dete već pokazuje izvestan smisao za igru. 4.Glasovi se izgovaraju kroz nos.Trecu grupu cine poremecaji ritma-mucanje(nevoljno ponavljanje jednog istog glasa ili reci usled tonicnog grca) Mucavost se u najvecem broju javlja u ranom detinjstvo.vucje zdrelo.oni su sredinski ili psiholoski) Najvaznije je da se poremecaj blagovremeno otkrije I da na njemu rade strucna lica.neprilagodjenosti… • • Najpovoljniji period za sticanje pravilnih I ispravljanje losih artikulacionih navika je period od pete do osme godine.suglasnici L.zecja usna) I funkcionalni (na njih se moze uticati.poremecaji u govornim organima. dohvata. da vuče igračku na točkićima. Od rodjenja pa do pola godine starosti detetova igra je spontana I uglavnom se sastoji od nekoliko motoričkih radnji. 3. U drugoj polovini prve godine života. Nakon što prohoda.promukli I saputav glas.uzroci psiholoske prirode…pa cak I kada je brza misao od sposobnosti da je izgovori. Sa 18 meseci dete može da nosi predmete.NJ. U trećoj godini se javlja imaginacija I dramatizacija I saradnja sa drugom decom.

Ponekad su jeftine igračke mnogo interesantnije i korisnije detetu nego skupa igračka koja ne opravdava funkciju unapređenja razvoja deteta. U stanju je da se više vremena zadrži na jednoj igri koja je u skladu s njegovim sposobnostima. ali u odgovarajućoj. dogovara se s drugovima I drugaricama o pravilima I trajanju igre. Oko pete godine dete se vezuje za specifične projekte . Kao i ostala bića dete u sebi nosi i agresivne naboje i nema ničeg lošeg u tome da ih kroz igru spozna ali ukoliko dete traži samo takve igračke. zadržava se na onima koje je sam odabrao. Sa uzrastom se povećava vreme provedeno u specifičnoj igri – što je dete starije duže je u stanju da se zadrži na jednoj igri. ono ima sve više obaveza I smanjuje se vreme igre. IGRA KAO DIJAGNOSTIČKO I TERAPEUTSKO SREDSTVO .). PITANJE IGRAČAKA Igračke imaju značajnu ulogu u razvoju deteta. teži da se igra u grupi sa 2-3 deteta. • • • • • • • • • • • • • 3. U našim medijima je sve više prisutno nasilje i činjenica je da je to deo naše stvarnosti idete treba da bude upoznato sa svim stranama društvenog razvoja i ponašanja. a to ga nagoni da u ograničenom vremenu vrši odabir igara. danima se zadržava na onome što je započelo (gradi kuću. Igračke se menjaju iz naraštaja u naraštaj. serijama i sl. Igra ima poseban značaj za razvoj deteta. Poseban slučaj predstavlja težnja da se detetu nabavljaju “agresivne” igračke. Od neformalne. Na starijim uzrastima opada značaj igračaka ali se kao problem mogu pojaviti modeli ponašanja prisutni u stripovima. Broj igara se smanjuje sa uzrastom I dete počinje da se igra sa velikim brojem Igračaka ali se “specijalizuje” za određene igre. filmovima. n.pr. jer razvoj agresivnih obrazaca ponašanja dece može predstavljati izvor mnogih nevolja za dete u kasnijem životu. teži da se igra u većoj grupi dece I pokazuje veći interes za izlazak napolje. 2. obično istog pola. realnoj proporciji. Igračka ne mora biti dobra ako je skupa.• • U četvrtoj godini dete razvija složene ideje. trebalo bi se zamisliti . igra postaje sve formalnija – dete počinje da priprema posebnu opremu za igru. a isto tako i vrsta igara i igračaka. ali igračke su toliko dobre koliko potpomažu razvoj stvaralačke ličnosti u detetu. Ukupno vreme igre se smanjuje s uzrastom – kako je dete starije.

sa odrešenim ciljem Ovo shvatanje govora određuje mesto deteta u vaspitnom procesu. SREDINSKI ČINIOCI • • • • • . igra može delovati mnogo intenzivnije na dete. Dete i jezička komunikacija . dete ih ispoljava simbolički. partner u komunikaciji i aktivan slušalac dece ŠTA MOŽE DETE? NASLEDNI ČINIOCI Dete rođenjem poseduje socijalne sposobnosti – plač.• • Detetov unutrašnji. kao iizbor i aktivnosti Vaspitač je model upotrebe govora. što zahteva dug I strpljiv znalački rad stručnjka uz saradnju roditelja. izbor sredstava i materijala . ulogu vaspitača. prenosnik jezičkih znanja. i uz pomoć terapeuta razvija svoj kriterijum ponašanja. Psihološki mehanizmi deteta ispoljeni u igri mogu biti tanani i složeni. zasnovane na posmatranju ponašanja tokom igre.pomoću kojih stupa u kontakt sa odraslima i zahvaljujući tome dete razvija i jezičko ponašanje. naročito ako je vođena od strane stručnjaka i usmerena na žarište neurotskog ponašanja. psihološki svet na očigledan način biva ispoljen u igri. razrešuje konfliktne situacije. Transportujući svoje odnose sa sredinom na igračke. kvaljitet odnosa između dece i odraslih. Zbog toga i roditelji I drugi laici mogu donositi ocene o razvoju deteta.Često i samo nesvesno svojih problema.Govor je socijalna kategorija koja se uči u aktivnoj komunikaciji i interakciji sa drugima Dete ima potrebu za kontaktom ikomunikacijom sa odraslima • • • • • • • • • • Za proces razvijanja i usvajanja govora bitna je KOMUNIKATIVNA POTREBA GOVORA I AKTIVNOST DETETA Akcenat sa glasovne strane pomera na KOMUNIKACIJSKI I INTERAKCIJSKI PRISTUP Komunikacija označava usmene razmeneporuka između najmanje dve osobe. dete svoje neurotsko žarište dovodi pod kontrolu. Igra deluje na dete kao što umetnost oslobađa i “čisti” odrasle. Dokazano je da igra može da “isprazni” neki detetov psihički naboj . RADA IVANOVIĆ 5. gukanje. smeh. Međutim.

dete je ovaldalo glasovima mogućno je da neka deca još teže izgovaraju glasove š.Kvalietet komunikacije i inter akcije između deteta i drugih socialnih ahtera zavisi razvoj govora. REGULASTIVNA upravljanje ponašanjem drugih EKSPRESIVNA izražavanje osećanja HEURISTIČKA postavjanje pitanja IMAGINATIVNA stvaranje igrovne izmišljene situacije OBAVEŠTAJNA davanje podataka ono me što sagovornik ne zna PERFORMATIVNA davanje obećanja PRIVATNE JEZIČKE IGRE različitog tipa vežbe glasovima slovovima variranje reči GOVOR kao sredstvo mišljenja.. FUNKCIJE GOVORA Kada je u pitanju glasnovna strana jezika .Bitno je bogaćenje rečnika i diferencijacija značenja reči ( semantika ). formiranje pojmova • • • • • • • • • • • • • • • • • • ... VAŽNO JE ZNATI U predškolskom periodu je značajno prevođenje deteta na ekspicitni govor koji je prilagođen sagovorniku i komunikaciskoj situaciji.Problem predstavljaju neki relac ioni izrazi: manje .• Uslovi su sredina u kojoj dete živi i odrasli koji se bave detetom. Dete u okviru sintakse koristi potvrdne. pre – posle .. upitne i odrične rečenice. U svakodnevnom životu dete ovladava govor složenijjim jezikom. KOMUNIKATIVNE INTERAKCIONA ILI FATIČKA održavanje kontakta sa odraslima. dugačko – kratko..r. Na ranom uzrastu govor deteta situacioni ili inplicitan.onda“ ili sa vremenskim odnosom između dva događaja.Dobar deo poruke je sadržan u samoj situaciji pa je razumljiv odraslom.dž.glasovima i uči za šta kako da upotrebi.ž. INSTRUMENTALNA izražavanje želja zahteva protesta..Dete razvija svoje govorno ponašanje.više ..Ima problem sa : složenijim konstrukcijama : „ako. Sa tom decom se radi individualno – vežbe artikulacije kroz govornu igru a ne sa celom vaspitnom grupom.To je stavljanje deteta u situaciju da govori da praktikuje upotrebu govora u interakciji sa drugima.Pored emocionalnih odnosa nužna je praktično-sociona razmena između deteta i odraslog. Ono razvija Komunikativne (socijalne) funkcije govora.đ.

POTREBE DETETA U JEZIČKOJ KOMUNIKACIJI Otkrivanje sopstvenih mogućnosti izražanja i komuniciranja : neverbalni. pisma. Ovladavanje raznovrsnom upotrebom govora : izražavanja svojih želja i potreba Održavanje kontakta sa drugima izražavanje osećanja i unutrašnjih stanja Obrazlaganje svojih postupaka i i deja Obaveštavanje davanje uloga Upravljanje sopstvenim ponašanjem Ovladavanje sposobnošću da se govori pred većim brojem judi Upoznavanje i usvalanje naziva predmeta i pojava Upoznavanje tvorevinama iz narodne i umetničke književnosti naših i drigih naroda Upoznavanje i igranje tradicionalni igara Upoznavanje sa filmom. procenjivanje komunikacije sposobnosti dece i planiranje individualnog i grupnog prilagovađanje govora mogućnostima dece . jezičkomuzičko i jezičko-likovno stvaralštvo. za razvijanje slike o sebi. VAŽNO JE ZNATI : Teškoće u komunikaciji javljaju se zbog nedovoljnog poznavanje jezika i nespopsobnosti da se stavi na stanovište drugog ( egocentrizam ). Razvijanje govornog stvaralaštva : jezičke igre . pantomime i sl.lutaka i senki dijafilmovima Upoznavanje sa svetom : video slika . Problem se prevazilazi metodama učenja razgovorom sa različitim sagovornicima i slično.• • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • GOVOR za upravljanje sopstveni ponašanjem . pozorištem. ( u knjizi ima još ovo su po meni najbitnija ) ULOGA I POSTUPCI VASPITAČA U RAZVIJANJU JEZIČKE KOMUNIKACIJE rada stvaranje prijatne podsticajne atmosfere u kojoj se govor koristi u igri i druženju. dramsko-jezičke igre.verbalni.p.grafički govor.

i van pedagoške ustanove sačinjavanje pozivnica za svečanosti stvarna telefoniranja pričanje o onome što decu interesuje.dodir .dece i odraslih.pogled. ( u knjizi pročitajte. Situacije su : nega i pomoć detetu prilikom uzimanja obroka pričanje o sadržajima odgovaranja na dečja pitanja pričanje doživljaja razgovori dece između sebe.ima još ) JEZIČKE IGRE I AKTIVNOSTI ŽIVOTNO PRAKTIČNE I SLOBODNE AKTIVNOSTI jesu osnovni okviri koji je najpogodnijeza upotrebu govora. Sve ovo jesu prirodne komunikacije u kojoj dete koristi govor i uči za šta ga sve može upotrebiti. Odrasli treba da koriste sve situacije za govorno aktiviranje dece. SPECIFIČNE JEZIČKE AKTIVNOSTI .aktuelnosti formiranje pravila zajedničkog življenja.prezentovanje učestvovanje u komunikaciji kao partner ili kao zainteresevan.sa celom grupom menjanje sastava grupa po različitim kriterijumima razumevanje za verbalne teškoće dece i poseban rad sa decom koje zaostaje u razvoju uvažavanje dečijih jezičkih tvorevina.slušam te) biranje sadržaja i sredstava koja su bliska interesovanjima dece uvažavanje stvaralaštva dece i istraživačkih sklonosti praktikovanje rada u malim grupama u parovima.trijadi.• • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • korišćenje različitih verbalnih i neverbalnih podsticaja ( osmeh.pokušaj probaj jasnije.beleženje objavljivannje.

Zadatak je odraslih da prepoznaju. Kombinacije različitih formi rada : lično izjašnjavanje.Ostala deca ga imitiraju.Primenjujući u radu različite tipove neverbalnih igara i aktivnosti ( gestovne igre. „ šta je dalje bilo ? kako se završio njihov razgovor ? „ IGRE I AKTIVNOSTI ZA PRAKTIKOVANJE KOMUNIKACIJSKE UPOTREBE GOVORA Praktikuje se ako je dete stavljeno u situaciju da govori .• • • Sem životnih situacija u predškoslkim ustanovama organiziju se jezičke aktivnosti kao posebne aktivnosti u kombinaciji sa drugim aktivnostima.tumače i adekvatno reaguju na poruke upućene neverbalnim putem. NEVERBALNE IGRE I AKTIVNOSTI Neverbalni govor je utkan u dobroj meri u sve komunikacijske situacije. glavom ili kombinacijom. Tako se uspostavlja poželjna komunikacija. pantomina ) . . slanje zvukova ( zvuk sirene ) • • • • • • • • • • • • • • • • • IGRE ZAMIŠLJANJA : Deca zamišljaju da rade ili nose nešto što je teško. deca se drže za ruku slanje poruka namigivanjem .kako se pozdravljamo ?kako tražimo tišinu? “ U okviru ovoga su i tumačenja neverbalnih signala šta znači ti signali ? IGRE O PONAŠANJA NA NEVERBALNOM PLANU : prikazivanje zanimanja – pogađanje o kome je reč prikazivanje različitih radnji pričanje priča pantominom i prevođenje na jezički plan slanje signala : jedno dete izvede pokret.razmena u parovima.veseli. da razmenjuje iskustva da varira govor na različite situaciječ. Za tumačenje i imitiranjem mogu se koristiti različita sredstva da se protimače neverbalni signali i prevedu u verbalni plan.Na primer nošenje sladoleda u kornetu na velikoj vrćini.zamišljeni. slanje pozdrava rukom.ostala deca prihvataju slanje signala rukom . IGRE PREPOZNAVANJA I UOČAVANJA „ kako pokazujemo kako smo ljuti?.

Kada završe vodi se razgovor da li su lutke isto obučene itd. igre slušanja u komunikaciji.• • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • Funkcije govora treba razvijati različitim sistemima igara. heurustička upotreba govora .( Opis igara u knjizi) obaveštajna upotreba govora obaveštavamo : – – – – – sastavljanje zajedničkim aktivnostima sa decom sačinjavanje obaveštenja humorističkog karaktera obaveštavanje telefonom slanje telegrama o polasku i dolasku vozova izveštavamo: o razpoloženju u vaspitnoj grupi o tome kako smo proveli dan deca ulaze u uloge izveštavača sa različitih mesta telefoniranja : učenje pravila telefoniranja razgovori između dece u grupi sa decom drugih grupa sa vaspitačicom sa kuvaricama sa mlađom decom davanje uputstava i naloga : cilj : deca razvijaju sposobnost prilagođavanja govora trenutnoj situaciji OBLAČIMO LUTKE ( IGRA SA ZAKLONOM ) Aktivnost se započinje izsećanjem lutaka od kartona i prikupljanjem odeća za lutke.

Treba korisiti iskustvo dece.U dečijim pitanjima se manifestuje razvoj dečjeg duha.saznanjni i komunikativni karakter. Stvaranje priča vaspitač priča priču.dugačke. U tom trenutku dete je stvaralac reči koju izgovara u ritmu koji samo izmišlja .Pitanja imaju različitih karakter.kratke.teške.igre rečima sa različitim nastavcima . I pesma može da bude dobar podsticaj za razvoj mašte.Smešne reči.Mogu se koristiti kartice sa likovima. Stvaranje imena pesama besmislica O dece se traži da izmišljaju imena gradova prema nekom cveću ( Neven grad ) . Polazi se od shvatanja da su imaginacija i stvaralaštvo opšte ljudske sposobnosti koje treba negovati od ranog detinstva.• Deca često postavljaju pitanja.Za to treba imati osetljivost i razumevanje. stvaranje pitalica odgonetanje nepoznatih predmete igre tipa kviza da-ne ( opis igara u knjizi ) Pitanja suprotnog značenja U početku ih započinje vaspitač a kasnije i sama deca mogu da izmišljaju Ekspresivna upotreba govora Deca izražavaju emocije na različite načine. obaveštavanje..skeč..Oko treće godine javljaju se pitanja koja imaju za cilj imenovanje . čula ...tužan sam .Takve tvorevine nastaju kada deca ugledaju vaspitača ( ma-ri-ja .Neki put to su pitanja za cilj samo održavanja kontakta sa drugima. Treba poći od iskustva dece : igra slogovima.što je produkt intelektualne radoznalosti..tople reči.Odgovori odraslog treba da budu prilagođeni dečjim mogućnostima.U procesu vaspitanja uvažavamo dečju potrebu..želim. osetila.. Imaginativna upotreba govora Je korišćenje govora za stvaranje situacije.Rečenica počinje : ja volim. Oni nastavljaju • • • • • • • • • • • • • • • • • • . Jezičke tvorevine koje nastaju spontano nazivaju se „ ekiki „ .po životinji ( Ježograd ). ) Potrebno je organizovati aktivnosti u kojima deca govore o onome šta su videla ..ne volim.ali ne do kraja.ma-ri –ja.kada shvate da se ta vrsta stvaralaštva uživa od strane vaspitača.sedme godine je pravi period zapitkivanja. Od šeste. doživile . kombibujući različita izražajna sredstva.kreč. Mogu da stvaraju pesme. reči na eč: meč.

nalaženje sličnih reči.kombinovanja. Igre za bogaćenje dečjeg rečnika Igre u kojima se može obogatiti.spravljenje foto albuma . Počev od planiranja i izbora ideja . .Govorne aktivnosti su sastavni deo kompleksnih aktivnosti i imaju funkciju iznošenja ideje .izvođenja i procenjivanja.stvaranje dečjeg lista .retkih reči nabrajanje staništa životinja: štenara .manipulativno.slobodne dramske improvizacije.dogovaranja.izrada scenskog dela .• • • • • • • • • • • • • • • • - kombinacija sa dramskim izvođenjem smišljanje priče po datim rečima koje deca izmišljaju pričanje po crtežima.proširiti i aktivirati dečiji rečnik : izmišljanje poređenja : lep kao.predlaganja. nabavke materijala.formiranje grupne biblioteke .istih reči koje različito znače stvaranje deminutiva i augmentativa stvaranje onomatopejskih reči beleženje čudnih reči.Uključivanje dece u svim fazama rada misaono .dogovaranja .dramatizacija govornih umetničkih tekstova . .jedan počinje drugi nastavlja.istraživačko. golubarnik traženje najdužih reči značenje naših imena KOMPLEKSNE AKTIVNOSTI U sebi sadrže različite tipove aktivnosti..stripa .panoa • • • • • • • • • ..stvaranje grupnih slikovnica .

brzinom prolaska kroz određene razvojne faze. (govorno funkcionisanje pomoću njih) proizvođenje govornih glasova izgovaranje biti povezan u govoru obrazovanje glasova u vezani govor pokreti i položaji govornih organa tokom govora. • • • .snimanje različitih aktivnosti dece i vaspitača 6. kognitivnom. usana i mekog nepca. koji služe da prekinu ili menjaju zvučnu ili bezvučnu struju vazduha u značenjske glasove aktivnosti koje menjaju veličinu i oblik usne duplje (što je neophodno za rezonancu tona) (u širem smislu) obuhvata i obrazovanje i izgovor glasova jasnost i razgovetnost glasova. Razvojni redosled uslovljen je uzrasnim mogućnostima deteta i individualnim tempom razvitka (svako dete ima svoj tempo) tj.. trajnonost i trenutnost pre svih ovih osobina i pre će usvojiti reč pa onda rečenicu.). u jezičkom razvoju. PREDUSLOVI Stupnjevitost razvoja i stalnog redosleda stupnjeva razvoja dečjeg ponašanja uočena je još sa Piježeom. On je čvršći kada je reč o artikulaciji – javlja se i u najsitnijim osobinama glasova. kao i različitim trajanjem razvojnih faza. Treba imati u vidu i da razvojna norma (ono što oko 75% dece ima u govoru u određenom uzrastu) odstupa od književne norme (naročito ako se govor sredine u kojoj dete raste ne poklapa sa književnim govorom). Razvojni redosled se javlja u svim segmentima dečjeg razvoja (u motoričkom. zuba. Primer: na prelazku iz jedne u drugu fazu (reči u rečenicu) dete toliko toga želi reći (a još ne ume) da ponekad počinje da zamuckuje. oralnost pre nazalnosti. moralnom ponašanju. a odrasli su u brizi u stanju stvoriti problem od jedne razvojne pojave. bezzvučnost pre zvučnosti.• • • • • • • • • • • • • • . Na primer: u usvajanju pojedinačnih glasovnih crta u okviru iste foneme (najmanje značenjske jedinice).. To znači da će dete kada je reč o fonološkim osobimana glasova po redosledu usvajati: vokale pa konsonantnost. mada često nije u pitanju poremećaj. STUPNJEVITOST RAZVOJA ARTIKULACIJE – Smiljka Vasić ARTIKULACIJA = proizvođenje konsonantskih glasova menjanjem vazdušne struje pomoću pokreta jezika. pregradnost i strujnost pre visoke i niske tonalnosti.

što je uslovljeno prirodom i opsegom dečjeg akustičkog pamćenja na određenom uzrastu i mogućnostima akustičke analize i sinteze glasovnih osobina u sastavu reči. deca uče da govore (slaboumni mogu razviti neke govorne aktivnosti i sl. neki odnosi. Uslovljene su podlogom jezika i to: biološkom . ali i po mestu javljanja pojedinih glasova u rečima (prvo se usvaja pravilan izgovor glasova na početku. pri opisivanju se u količini verbalizacije javlja pad. pa tek onda grupu afrikata i kontrolisati njihovu upotrebu u različitim glasovnim kontestima). zatim u sredini. FAZE (TOK NORMALNOG GOVORNOG RAZVOJA. dok okolina odmah odgovara. zubi. intenzitet.). Čak i pri teškim poremećajima..dobar govorni aparat tj. dušnik. Čoveka karakteriše razlikovanje konkretnog od apstraktnog (u fonemskoj analizi) pa se tako on može služiti govorom. sintakse i semantike (kao na pr.) i fiziološkom (zdrava senzomotorna osnova). Zasnovane su na opštim.).). zatim sintakse algebarskog tipa. • • • • Obe osnove tj. kvalitet. vokalska i konsonantska struktura..• JEZIČKE UNIVERZALIJE su one jezičke osobine koje su zajedničke za sve jezike sveta.. istim univerzalnim principima fonologije. Po Linebergu zato čovek (za razliku od životinja) i ume da govori jer može (ima tu podlogu).podloge. (Na primer: dete će prvo usvojiti finu muskulaturnu motoriku. jedinstvenim.... Opažanje pravilnog izgovora.) ili • • • • • • • • . Tu postoje svi elementi neophodni za govor: trajanje.. Govor počinje da se uči od trenutka kada je beba zaplakala – prva glasovna fonacija uslovljena fiziološki uspostavljanjem samostalnog disanja). se nekim rečima obeležava na svim jezicima sveta. Te izražajne glasove (=Darvin) beba proizvodi u stanjima nezadovoljstva (glad. predmeti. osećanja. bol i sl. preduslovi. U čoveku je usađena potreba da govori i da uči da govori. Razvojne faze dece takođe utiču na govor (u fazi predpubertetske pometnje dece opada sposobnost čitanja.. Razvojni redosled usvajanja glasova ogleda se i u zavisnosti od mesta obrazovanja i ponašanja vazdušne struje (redosled usvajanja konsonanata-na kraju pitanja). a ritamska struktura se uči sa otkucajima majčinog srca. se oslikavaju i u razvojnim govornim fazama u toku učenja. dolazi do smanjenja broja reči. uprkos kulturnim varijacijama. ispravna zvučna slika glasova i procena pravilnog izgovora prethode pravilnoj artikulaciji glasa. govorni organi (pluća. NJEGOVI PRINCIPI I ARTIKULACIJA) Neki naučnici tvrde da se ritamski elementi govora usvajaju u materinskoj utrobi. jezik. pa na kraju reči).

Oni za izraz zadovoljstva odlikuju se oralnošću. sa elementima vokala prednjeg reda tipa A. ali kada se počne sa učenjem artikulacije u rečima. Dete počinje da reaguje na određene grupe glasova kao da imaju značenje i da ih koristi kao imena. halo-faza ili situaciona reč. Dete se igra govornim organima kao što se igra sa rukom.. te ona ima manipulativnu. Naredna faza se javlja još pre nestanka prethodne. Devojčice počinju da koriste prvu reč nešto ranije od dečaka. osobu. meseca. PREGRAMATIČKI PERIOD ili PERIOD DEČJEG JEZIKA (0-3 godina) je period kada se javlja prva reč (6 meseci – 2 godine).kada je zadovoljna. U sr-hr. Suviše brižna majka. a ako se 1. Odojče počinje prilagođavati slučajno proizvedene glasove onima što čuje u svojoj okolini. Prva reč za dete ima i funkciju rečenice (mama=mama žedan sam) – reč-rečenica. kao i suprotno može negativno uticati na saznanje bebe da se govorom može kontrolisati okolina tj. jer ono treba da nauči da se vokalizacijom komunicira.E čak i nekim pregradnim glasovima. pa-pa). Varira u opsegu između 47-66 nedelja. (Po tome majke razlikuju potrebe koje izražava dete plačom). Napredna deca je izgovore oko 9. Halo-faza u toku druge godine prelazi u rečenicu od 2 reči. a nisu odgovor na spoljne draži. nogom i nastaje nov dijalog dete – okolina ono (naročito u stanjima zadovoljstva) vokalne glasove postepeno zamenjuje SILABIČKOM slogovnom vokalizacijom. za šta nadalje ne postoje uzori. ni podsticaji). • Sa rastom bebe nastaje ekspanzija glasovnih varijacija. a nezadovoljstva su unjkavi-sadrže veći stepen nazalnosti. Kod prosečnog jugoslovenskog deteta to je na uzrastu oko 15. u izvesnoj meri se odlaže govorni razvitak deteta.. Učenje artikulacije se sastoji iz utvrđivanja onoga što se u maternjem jeziku javlja i zaboravljanja onoga čega nema u njegovoj fonematskoj strukturi. Ovaj period se naziva i PERIOD SPONTANE VOKALIZACIJE jer nastaju pod uticajem unutrašnjih činilaca i potreba. Zato su prve • • • • • • • . Sa uzrastom se povećava broj reči u rečenici i njena složenost. godine treba pronaći tome uzroke. Prvi slučajni glasovi iz bebinog repertoara se javljaju počev od grla ka usnama (na pr: h– k – g). Prvi oblik socijalizovane vokalizacije nastaje na relaciji odnosa majka – dete. Prva vokalizacija nije i pravi govor kao što ni prvi udvojeni (ponovljeni) slogovi nisu prave reči (ma-ma. situaciju). a čega nema u govoru okoline. pa će dete svesti učenje na toliko (zaboraviće ono što je nekada bilo u stanju obrazovati. Prvo kontroliše intenzitet i trajanje glasa kao i intonacionu strukturu govora (Ozgud). prvi usvojeni glasovi su oni koji se obrazuju počev od usana ka grlu (p – b – t) i to u svim jezicima. reč ne javi do kraja 2. jeziku ima 30 fonema. u toku treće godine u 3 reči. Ti glasovi nastaju usled slučajnih prepreka vazdušnoj struji na putu od grla do usana.5 meseci (pod uslovom da ona nije ona koja podseća na reč odraslih već i ima za dete svoju jezičku funkciju. Po Širlijevoj to je 15 meseci. instrumentalnu i ekspresivnu funkciju. Beba sa 3 meseca ima 100-200 raznovrsnih glasovnih varijacija. vezana je za određen predmet.

T – D. papa. J. RAZVIJANJE I BOGAĆENJE DEČJEG REČNIKA – Smiljka Vasić REČI su elementi misli neophodni za proces mišljenja. nana koje se oblikuju na usnama ili zubima. Zato treba upoznati sve vidove koje jedna reč može imati. „On nije znao na koje mesto sada treba da ide“ / „On nije znao pravac“=jasnije izražava misao i zrelije je formulisana rečenica. baba. mada je razvojni redosled isti kao kod devojčica. Najteže glasovne grupe sa najčešćim nepravilnim izgovorom (za sve uzraste) su: laterali. Oni se lakše uče jer su vrlo vidljivi glasovi. Na pr. Adekvatnost u izražavanju ne zavisi od broja reči. K – G. nazalni: M – N. Delovi jezika – reči.bebine reči: mama. pa konsonanata (dete sa 3 g. Artikulacija postaje zrela sa 7 – 8 godina. Prvo se usvaja izgovor vokala. plozivi i na kraju vokali. F. V. • • • • • • • • . afrikati i fikativi pa zatim nazali. tata. S – Z. Š – Ž i R afrikati: C. Vaspitaču ovo sve olakšava pravljenje plana rada za razvijanje govorne kulture kada je izgradnja glasa u pitanju. Za kvantitativnu analizu dečjeg rečnika je važno kolikim fondom reči dete raspolaže. dečaci nešto ranije. Ć – Đ i Č – DŽ. Redosled usvajanja konsonanata: plozivi: P – B. Stvaraoci literature za decu takođe treba da vode računa o rečima podesnim i potrebnim za određene uzraste i pravom značenju upotrebljenih reči kao i njihovom kvalitetu. frikativni: H. Razvoj rečnika deteta se posmatra kroz: povećanje broja reči korisnih za usmeni i pismeni vid izražavanja i kroz opseg različitih značenja u okviru jedne te iste reči. ((Navesti sve što se odnosi na silabički i pregramatički period iz pitanja broj 9!)) Deca razumevaju govor znatno ranije nego što počinju da koriste reči u govoru. poseduje 100% vokala i 66% konsonanata sh jezika). prethode rečenici kao složenijem obliku govornog ponašanja. • • • • • • • • • • • • U usvajanju glasovnih grupa i glasova postoji razvojni redosled.

izuzimajući uzvike. Po Šternu: u 15. 64% . U dečjem govoru prva reč funkcioniše kao potpuna rečenica. Dečja pažnja je usmerena na predmete koji su statični jer su lakše uočljivi. Prva reč sadrži funkcije svih ostalih kategorija reči koje će se iz nje posepeno izdiferencirati pod uticajem sredine. priloga i drugih reči (koji pretpostavljaju sposobnost apstrakcije) zavise više od stepena inteligencije i zrenja deteta. Proširivanje fonda reči u rečniku deteta i poboljšanje njegove upotrebe postiže se bogaćenjem i proširivanjem materijalne okoline deteta tj. te se pojam određene reči za dete tek postepeno približava značenju opštog pojma reči za odrasle. koje ponekad nemaju pravo značenje (neologizmi) – deca ih izmišljaju po svojoj logici. I drugi su konstatovali: 50%-60% rečnika deteta uzrasta do 2 god. u 23. Povećanje fonda imenica postiže se dovođenjem deteta u dodir sa konkretnim predmetima.• Čim dete shvati da predmeti imaju svoje ime. Obeležavanje predmeta rečima je ranije nastalo od obeležavanja radnje rečima. Deca (kao i primitivni ljudi) pridaju magičnu vrednost imenima predmeta. mes. U tom motivu je snaga radoznalosti u ovladavanju rečima. Sposobnosti stičemo: (Gezel): 2 zamenice / sa 2 godine 3 zamenice / 3 godine 4-5 zamenica / 4 g. počinje proces imenovanja predmeta. bogaćenjem neposrednog dečjeg iskustva. U ranim uzrastima preovlađuju imenice. raznovrsnom i bogatom sredinom. Deca postepeno saznaju i da neke reči imaju i druga značenja osim onih na koja su se navikla. mesecu su sve reči imenice. Odnosi u prostoru su tesno povezani takođe sa znanjem i iskustvom. Prve reči koje nauče dobijaju značenja u vezi sa specifičnim stvarima sa kojima su u dodiru iz neposrednog okruženja – vide ih. a glagoli su uslovljeni zanimljivim dečjim aktivnostima i njihovim praktičnim interesovanjima. a zatim toga postaju svesni. Tako se javljaju novoizgrađene reči. Opseg upotrebe prideva. moći ovladati njome-postati njeni gospodari. Prvo nejasno naslućuju. (Munc): 48% dece od 2 g. a 22% su ostale kategorije reči. je sposobno da koristi zamenice JA i MI. a menje od okoline i broja vitalnih interesovanja. • • • • • • • • • u 20. su imenice. mes. 23% glagoli. • • • • • • • . Ona veruju da će ako saznaju ime stvari. 15% ostale reči. 75% su imenice. Zamenice i predlozi konkretno zavise od određenog stepena sazrevanja deteta.imenice.

konj. ali nisu isti. već je veći pasivan. MADA. Uče se u susretu sa samim predmetom i ne zahtevaju reči pojašnjenja (pas. Krajnji cilj bi bio osposobljavanje deteta da reči koristi kao fizičke fenomene tj. Nesamostalne reči (ILI. Dakle. ZATIM) dobijaju značenje i sadržinu uz druge.. za koji smo neposredno zainteresovani i o kojima želimo da sazna i naš slušalac. ALI. a koristimo i ističemo u govoru. Rasel ih naziva REČI-PREDMETI. razlikujemo učenje reči i predmeta i upotrebu tih reči u govoru. samo je deo toga. one su u osnovnom jeziku deteta i mogu biti samostalno upotrebljene.. ZNATI JEDAN JEZIK = (Rasel) prikladno koristiti reči tog jezika i odgovarajuće postupati kada se reči čuju. Rad na razvijanju dečjeg rečnika sastoji se ih razvijanja: rečnika koji koristimo u govoru rečnika koji koristimo u pisanju • • • • • • • . Genetički red usvajanja pojedinih kategorija reči kod dece je uglavnom: vlastite imenice zajedničke imenice proste veze I.). da ih pravilno čuje i izgovara i da sve karakteristike jedne reči vezuje za njen osmišljeni sadržaj. glagoli predlozi sa prostornim odnosima NA. Pitanje pasivnog rečnika (razumevanja i prepoznavanja reči) i aktivnog (rečnika upotrebe) takođe moramo uzeti u obzir jer ga ima i dete.• • • • • • • • • • • • • Tek nakon iskustvenog doživljaja deca postepeno usvajaju predloge poput ISPOD I IZNAD. U zamenice pridevi za imenovanje osobina pomoću kojih predmeti mogu biti prepoznati (crvena lopta) apstraktne imenice (težina. TAKO. kvadrat) brojevi prilozi. Ono što učimo i znamo. Prve naučene reči su očigledno imena pojedinačnih konkretnih i specifičnih predmeta. pa se kasnije i uče.

nego na nasilnom povećavanju liste artikulisanih reči. godini dečji rečnik iznosi 10 hiljada reči.g. U 14. U njima treba da budu zastupljene reči koje se najčešće javljaju u govoru. • • • • • • • • • . One uvode dete u novi svet reči i zadovoljavaju njegove potrebe za ritmičkim istraživanjem. Dikensa i Skota uzeto iz rečnika od 1. ali ne izlaze iz okvira dečjeg iskustva.000 najčešće upotrebljavanih reči i da je to jedan od uzroka njihove velike popularnosti. pa uključivati i reči koje su teže za izgovor. Na osnovu tog iskustva se vrši klasifikacija značenja reči. posmatranjem. Zato je najbolji vid vežbanja i proširivanja rečnika zahtevati od deteta da kaže i izrazi šta je neposredno videlo i osetilo. a rečnik odraslog čoveka je u proseku oko 18-20 hilj. Verbalizacija onoga što je dete iskusilo na osnovu čula je jedan od načina za upotpunjavanje značenja reči. Prvo je potrebno uključiti reči iz standardnog maternjeg jezika koji se najviše upotrebljava u sredini u kojoj živi dete. Sve to ukazuje da je mnogo važnije raditi na tačnom usvajanju značenja pojedinih reči potrebnih u svakodnevnom životu. koje nemaju intelektualni i emocionalni sadržaj Bogaćenjem i razjašnjavanjem onoga što se iskustvom steklo. Ogden tvrdi da je rečnik od 850 reči dovoljan da se izrazi sve što je čoveku neophodno za život. Rečnik pisanja je širi jer mnoge reči traže manju automatizaciju. Sa godinama te razlike postaju manje uočljive. razgovorom o onome što je viđeno. Opseg rečnika zavisi od individualnih razlika koje su na manjem uzrastu manje. Govor gestova igra značajnu ulogu u dečjem govornom razvitku a posle se zamenjuje artikulisanim govorom. ako sa decom prethodno nismo savladali najopštije reči iz okvira njihovog svakodnevnog rečnika. shodno svom uzrastu.000. Pored misaone osnove treba pomoći da savladaju artikulaciju tih reči i da uvežbaju njihovu upotrebu. u 21. uočavanje. Po Vodsu je u sedmogodišnjaka pisani rečnik obično za 50% bogatiji od govornog. čulo i iskusilo.• • • • • rečnika reči koje prepoznajemo pri slušanju i rečnika koji prepoznajemo pri čitanju. U lingvističkom vaspitanju važnu ulogu igraju dečje pesmice. – 15. postiže se mnogo više nego prostim tumačenjem i formalnim uvećavanjem rečnika deteta. Decu treba upućivati na ono što. Zanimljivo je da je 80% reči u delima Eliota. Rečnik čitanja se bitno razlikuje od rečnika govora i pitanja. mogu da zapaze. Za razvijanje dečjeg rečnika su vrlo korisne i slikovnice i knjige. U rečnik deteta ne uvoditi relativno retke i teške reči.

Tokom progovaranja mala deca su suočena i sa složenijim rečima trosložnim i višesložnim. odnosno konsonantni klaser.neometani prenos akustičke informacije auditivne percepcije povezane sa integracionim sistemom ostalih analizatora . • • • • • • • • • • • • • • . pre svega bebi upotrebljavaju kratke najčešće jednosložne i dvosložne reči. jer bez njih ne mogu da se grade reči.pojava početnih glasova koji se lako spajaju .neuromotorna povezanosti s perifernim govornim organima tokom gukanja. dok vremenom ne dođe do osnovnih jezičkih zakonitosti. brbljanja i tepanja (bablinga) .frekvencija stimulacije od strane odraslih . U ovoj oblasti ukazala se potreba za proučavanjem nastajanja reči kod malog deteta tokom razvoja njegovog govora.početna značenja reči. što bebama u potpunosti odgovara. Analiza govora omogućila je potpunije upoznavanje zakonitosti razvoja govornih reči. Prema Kostiću srpski jezik ima trideset glasova. U početku progovaranja dete može u potpunosti da izgovara jednosložne i dvosložne reči.• • • • Stalno treba da podržavamo dečje osmišljene govorne aktivnosti. Spasenija Vladisavljević RAZVOJ STRUKTURE REČI Kada se majka i ostali ukućani obraćaju mališanu. razgovarajući o zbunjujućem za njih 7. Ako su reči jednostavnije i prepune emocija. što je suština razvoja dečijeg govora.uzrast deteta .razgraničenja sličnih fonema Jezik i govor nastaju posredstvom biološko-društvenih procesa. Individualnosti razvoja su očigledne. na taj način nesvesno se utiče na razvojni put progovaranja deteta. ukoliko u njima ne postoji suglasnički spoj.neometani fiziološki prenos informacije od izvora zvuka do korteksa . Svako dete ima svoj put govorno jezičkog razvoja. Progovaranjem između osmog. Đorđe Kostić. odnosno pod uticajem sredine u kojoj dete živi. REČI SU SLEDEĆI: . pravila gramatike i ogovarajući rečnik. PREDUSLOVI ZA RAZVOJ STRUKTURE. dvanaestog i četrnaestog meseca dete savladava sve veći broj glasova. a to su: .verbalna memorija . Polazeći od početka reči do izgovora po obrascu odraslih.

postojeći glasovi iz perioda gukanja i bablinga .lampa opta . Kod skoro sve dece broj i vrsta glasova se uvećava.nepotpune reči .dalji razvoj glasova koji upotpunjava klastere i reči Istraživanja su pokazala da se klasteri stvaraju sa prvim progovaranjem između 12 i 14 meseci.suprasegmentna struktura govora .sladoled aje .mleko duko .slatko 1. Slično je i sa rečima. ona . One se upotpunjavaju i umnožavaju u zavisnosti od uzrasta.SUGLASNIČKI KLASTERI OD DVA GLASA bod .meso • • • • • • • • • • • • • • • • • . koji su se nalazili na početku reči. Dalji razvoj glasova i upotpunjavanje reči kao i klastera. od kojih glas S dete još nije izgovaralo i na taj način se stvarala nepotpuna reč npr. Iz većine reči dete je izostavljalo klastere.staje ato .ajde 3.• • • • • • .brod meko . RAZVOJ KLASTERA Do 14 meseci dete je savladalo sve vokale i suglasnike.slona adojet .duško ade . a njihov kvalitet poboljšava. što utiče na složenost poktreta govornih perifernih organa.SUPSTITUCIJA SA POSTOJEĆIM GLASOVIMA meto .lopta 2. jer su počinjali glasovima S i L. KONSONANTSKI KLASTERI Ampa . a ponekad u periodu bablinga. intezivno se prepliću i to omogućava sve razumljivije iskaze deteta.suglasnički spojevi .

PERIOD Do 21.trešnja gode .struja ino .grožđe ano .PERIOD do 24.popravlja DOBRO IZGOVORENE REČI SA SUGLASNIČKIM KLASTEROM 1.spava okaka .olovka pite . PERIOD Do 18 meseci nije se javila ni jedna potpuna reč koja sadrži klaster 2.piše 4.• • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • paja . meseca mleko lopta bambi jedna 3. KLASTERI OD TRI GLASA duvo . meseca glava jakna digni .hladno popavja .drvo tuvenkapa .zrno 5.crvenkapa tuja .REČI KOJE SADRŽE PO DVA KLASTERA ita .

čije je sazrevanje kreativno usvajanje govora i jezika. Zamena je akustički slična. d. č. lj ) gde vazdušna struja probija se duž bokova jezika. Brzina usvajanja klastera zavisi i od predhodnih usvojenih glasova koji se akustički lako uklapaju na mesto onog glasa koji dete još ne izgovara. k. prekidi nastaju u sredini reči. Glasni činioci pri formiranju odrede vrste klastera koji zavise od govornih uticaja u samoj porodici. h. Glasovi imaju zajednička fizička svojstva. Ako se pauze u govoru nastale pri udisanju i poklope se sa misaonim pauzama onda je govor izvežbanog govornika. s. Primarna funkcija pluća se koristi pri disanju a pri govoru sekundarna funkcija. j ) gde vazdušna struja probija kroz suženi prolaz. Ako je veći broj struktura uključen glasovi imaju veću težinu. Što je veći broj vibracije to je viši ton i obrnuto. Primarna funkcija jezika u ustima je učestvovanje u ishrani a sekundarna u obrazovanju govornih glasova. đ. i. dž ) koji nastaju kombinovanim tokom vazdušne struje u vidu eksplozije i frikcije. g ) kod kojih vazdušna struja nailazi na potpunu prepreku. o. Varijante su moguće. Druga karakteristika zvučnih talasa je veličina amplitude od koje zavisi glasnost. a suština transformacije je u tome da se reč upotpunjuje glasovima. nastaju snagom koja dejstvuje na predmet sposoban da vibrira i proizvodi zvučne talase. t. Postoje četiri tipa disanja: • • • • • • . plozive ( p. Glasovi su osnovni elementi govorne aktivnosti i nastaju skupljanjem i opružanjem mišića. tare. r. Govorni glasovi nastaju međusaradnjom složenih mišićnih struktura. n.je jedan od osnovnih procesa života i glavna aktivnost u govoru. frikative ( f. nj ) gde vazdušna struja prolazi kroz usnu i nosnu šupljinu. ć. To je glas koji dete već koristi u govoru ili glas kojim zamenjuje onaj glas koji još ne može da izgovara. ž. č. dž što je zasnovano na ispoljavanju akustiče diskriminacije. Ukoliko neko u toku govora diše kao i kada miruje njegov iskaz je iskidan fiziološkim načinom disanja. z. b. u ) gde vazdušna struja prolazi bez prepreke. intenzitet pa i govor. nazale ( m. Razlikujemo: vokale ( a. e. 8 KAKO SE OBRAZUJU GOVORNI GLASOVI Govorni organi imaju ulogu u održavanju organizma. Tek druženjem sa ostalom decom i ljudima dete postepeno savladava celokupan klasterski fond. Neki teže izgovaraju glasove ć. njihovim redosledom i odgovarajućim spojevima. afrikati ( c. v.• • • • • • dva plavo atka ptica medved Klasteri se javljaju u početnim rečima progovaranja. Disanje . š. laterale ( l. đ.

Dok je za snažne osobe karakteristično disanje vrhovima pluća. stakato govor. pomeranje vilice levo. izražajnost i podešenost govornim situacijama. ujutro i uveče u ležećem i stojećem položaju pored otvorenog prozora. stegnite čvrsto zube i stisnite usnu. Vežbe mimike – otvaranje i zatvaranje usta. Vežbe disanja – možemo izvoditi svakodnevno. pa brzo otvorite usta. Ako je govorni aparat dobro razvijen govor zavisi od navika. Kada smo umorni govorimo kroz nos. metalnost glasa nastaje usled nedostatka nosne rezonancije. Dobro disanje poboljšava fonaciju i pravilnu vokalizaciju. Na fonacione osobine utiču emocionalna stanja i raspoloženja. oštar. desno. tačnost. uvucite obraze u usta ne otvarajući usne. Udahnite vazduh brzo i izdišite polako. Vežbe ponoviti dvanaest puta. On je najbliži prirodnom disanju. Šuškavost zavisi od napetosti ždrela i mekog nepca. Promuklost. Najpodesniji tip disanja u govoru postiže se proširivanjem plućne duplje uz pomoć dijafragme. taman itd. Za uspešan govor mora postojati uspešno povezivanje disanja. grlenost zavisi od napetosti donjeg dela ždrela. Procena rezonacije glasa rečima je metalan glas.• klavikularno koje nastaje podizanjem ramena i proširivanjem plućne duplje na taj način. i može se postići dobra kontrola pri govornoj aktivnosti. To povećava napetost i zamor. Sa strane fizike glas je složeni rezultat rezonancije osnovnog tona i njegove harmonije. Završna vežba disanja sastoji se iz brzog udisanja i izdisanja. Udahnite brzo kroz nos i izdišite vrlo sporo. unjkavost nastaje ako je ulaz u nosnu šupljinu veći nego izlaz u usnu šupljinu. U prvoj fazi se pojavljuju: a. Uvucite trbuh izdišite na usta polako. pravilno uzvučenje i rezonancije tona. prilozi prošlog vremena koji oynačavaju neki ishod • • • • • • • • • • . Udahnite punim plućima i postepeno izdišite kroz nos. podižite nozdrve kao da se gadite. Važno je da se mišići olabave. Vežbanjem se može sprovesti i kontrola glasa. zatvarajte oči. Vežbe fonacije – imaju za cilj da se otkloni šaputav glas. Postoji i tip disanja uz pomoć donjih rebara. FILIP MALRIJE: PSIHOLOŠKI ASPEKTI FORMIRANJA REČENICE KOD DETETA Razvoj rečenice kod deteta vezan je za izmene njegovog odnosa prema predmetima. 9. tvrd. bezglasnost se javljaju ako glasnice ne rade kako treba. male osobe ako dišu tako dok govore nemaju dobru kontrolu glasnosti. isturanje donje vilice. imenice kojima dete označava željeni prednet ili pokazuje da je prepoznalo predmet b. usne i nosne šupljine. FAZE GOVORNOG RAZVOJA OD 18 MESECI DO 3 GODINE 1. stereotipni pridevi. Ako se u tome uspe glas postaje prijatan za slušanje. ravan. napetost i nedovoljna melodičnost. podižite i spuštajte obrve. Pri govoru čujemo glas koji rezonira i dobije kvalitativne i kvantitativne karakteristike. Rezonacija – zavisi od veličine i oblika ždreone.

koji je • • • • . G indirektni O.Ne mogu. subjekat – glagol. bes. prosipa. glagoli ili izrazi za dozivanje (pr.da bi zadovoljilo interesovanje za onoga ko obavlja ili trpi radnju. god života. imenica . pojavljuju se članovi. ili reči). od. kao i predlozi ka. Zamenice se pravilno upotrebljavaju. ali i u trećem pije. kao dodatak predikata. „a taj voz. „vidi koka“ –vidi koku. Eliptične rečenice se gube. a glavni delovi su : glagol – objekat. Još uvek česti eliptični izrazi – skraćivanje rečenica. subjekt nema funkciju da označi promene ili realnu stvar sa njenim odlikama. inverzije (obrtanje reda reči). Početak četvrte faze obeležava pojava odnosnih i vremenskih zavisnih rečenica. za.G. Uz njega mog da se pojave direktni ili indirektni objekt. Glagol se u početku stavlja na prvo mesto zato što je on razlog postojanja rečenice.čuje ptice kako cvrkuću na drvetu) 2.• • • • • • • • • • c.. ( pr. (pr. situaciju. najčešće u prvom licu: neću stavim.G počinje onda kad dete može kontroliše afekte. kvalitet koji dovodi do javljnja emocije u psihološkom polju. Na S.Imitacija ima svesnu ulogu u prelasku od G.. razočaranje. Vreme se određuje prilozima i svezama. S.G. Pojavljuju se pokazne zamenice i pridevi. bilo oblici G. „Tice“. S. što je polomljen?“) IZRAŽAVANJE SUBJEKTA I OBJEKTA U fazi I i II pažnja je uglavnom usmeren na zbivanje ili kvalitete. pa se shodno tome mogu naći bilo glagoli i izdvojeni pridevi (I faza).O. ukoliko se od njega traži da odgovara na pitanja odraslog i da ponavlja njegove iskaze. stavi sve tamo. u kojoj dominiraju želje i težnja ka samostalnosti.. U trećoj fazi. (II faza). U I fazi.. Dete počinje ranije da upotrebljava subjekt. (pr.divljenje.. pojavljuju se blisko buduće i prošlo vreme. nego njen odnos sa onim ko je vrši ili trpi. Porast broja subjektivnih izraza u rečenicama sa više od jedne reči paralelan je sa porastom glagola. Glavni predmet njegove pažnje nije više sama radnja. U Subjekat se javlja znatno češće u irzazima G.moj kamion) 3.) S.G. sa. ali se ne upotrebljavaju pravilno. i da ga razlikuje od neke druge mogućnosti: Papu a ne ti – Pas. Drugu fazu odlikuju pojave rečenica koje čine dve reči.pridev ili prilog. Pitanje „ ko je ko?“ većina dece shvata oko 2. predlozi se ne koriste. i najčešće G. U početku. On iznačava promenu. infinitiv.S. imenica.pridev. njegovo poreklo . glagol se često sam pojavljuje. koji čine sa glalgolom stereotipni izraz: puši lulu. Razvoj S. „meni kamion“. „ja hoću igračke“ „ne može da ga izvučem tu“. . nego daistakne.S ili (S. a ne čovek. Pojavljuje se sveza „i“.) 4. čuđenje. pravilne strukture: subjekat-glagol-objekat (ili indirektni objekat) potiskuju nepotpune strukture.zamenica – glagol – pitanje gde? U ovoj fazi česte su elizije ( izostavljnje glasova i.

majka . zasnovane su na sličnom podvostručavanju ličnosti. svojim telom. inteligenciju. dovodi predmet u okvire koji ne postoje u stvarnosti. očekuje od njega da ih samo koristi. imitacije i ponavljanja. pokušava da se izbori za samostalnost. pravi metafore ili postavlja pitanje gde. predmetima. ljutnje.. u velikoj meri zavisi od emocionalnog uslovljavanja koje se ostvaruje u toku razumevanja govora odraslih: prve reči odnose se na na situacije koje su izvor zadovoljstva. kad postoji dvosmislenost. Stavovi mogu biti afektivne prirode ili da zavise od zahteva kulture. Govor počinje da dobija ovu funkciju reprezentacije utoliko lakše ukoliko odrasli počnu da saopštavaju više opisa. II faza.Kod detea se javlja potreba da definiše objekt ili uslove svoje akcije samo onda kada oni nisu kontekstom određeni. u prošlostiili spontano ravi poređenje. teži da probudi naklonost i utiče na druge pomoću kratkih i neprestanih imitacija.Za razliku od upotrebe dopuna subjektu. Želju da bude neka druga ličnost dete ispoljava naročiti kroz magijske radnje u igri. I faza – u I fazi aktivnost detea je dvostruko usmerena: ono teži da ovlada prostorom.u drugoj fazi većina iskaza zadržava ovu funkciju zahteva. Odrasli govornik uči dete znacima koje koristi pri delovanju na stvarnost. Dete uči da pristupa • • • • • • • . ali javljaju se i drugi koji imaju ulogu da opišu: preduslov za njihovo javljanje je pojava postupaka kojima se reprodukuje odsutna realnost. Ova potreba je naročito izražena u slučaju kad dete treba da zamisli ili da predstavi neku situaciju u priči. priča. • • RAZVOJ STAVOVA KOJI LEŽE U OSNOVI RAZVOJA REČENICE Kroz odnose sa drugima dete otkriva socijalne veštine i predstave koje će da oblikuju njegovu maštu. jednakost: dete . upotreba gl dodataka kojima se određuje objekt radnje. želja i prohteva. nabrajnja. jer pruža mogućnost da se odrede momenti magijske evokacije: oponašanje kretanja dobija smisao zahvaljujući glgolu kojim dete samo sebi označavavrednost svoje akcije. to je period ispoljavanja besa. Simbolička igra se zasniva na odnosima analogije: kad dete radi sa lutkom ono što majka radi sa njim. Rečenica je dragoceno pomoćno sredstvo za izvođenje ovih radnji. ispituje ga o njegovim postupcima i znanjima. lutka dete. Dete samo počinje da postavlja pitanje Šta je to? – Ovaj odgovor koji predstavlja izraz primarnih želja. pošto glagol dobija značenje tek onda kad je radnja određena objektom.potpomognut time što je dete svesno da je važno da se odredi vršilac radnje. shvata situaciju koja postoji izvan okvira njegove neposredne percepcije i akcije. više zavisi od učenja.Kratka obaveštenja koja dete pruža o onome što čini ili opaža van okvira simboličke igre. kontroliše njegovu govornu delatnost. To je prereprezentativni govor.Postoje 4 tipa verbalnih iskazakarakterističnih za ovu fazu: označavanje objekata ili neke radnje jednom reči(imenicom ili glagolom) priča uz pomoć gestova određivanje svojstva: „lepo“ za ono što je napravilo od kocki metafore: reči stoje kao zamena za označeno koje je istovremeno konkretno i opšte Dete koje evocira uspomenu. pamćenje. do koje dolazi u simboličkim igrama posle 18 meseci. a u isto vreme. pomoću kojih ono stiče utisak da vlada realnošću.

Napor da pronađe najjača. Postoje tri vida delovanja jezika: 1.stvarima sa tačke gledišta osobe sa kojom se identifikuje. a istovremeno. PROIZVOD KULTURE Proces usvajanja rečenice: • • • • • • • • • • . koje se javljaju u isto vreme kad i ona. u toku koje dete uspeva da formuliše različite vrste zakonitosti. najbogatija značenja u vezi su sa težnjom deteta za samopotvrđivanjem koja se ispoljava u ovom periodu. da uoči svoje slabosti 3. uz svest o redosledu pa čak i nužnosti ispoljava se u više pravaca. jezik objektivizira subjektivno iskustvo pružajući mogućnost detetu da ponovisvoje postupke kroz pričanje. naročito preko upotrebe zamenica JA i MOJ Postoji uzajamno delovanje između značenja koja proističu iz imitacija i sećanja i jezičkih struktura koje dete usvaja u toku komunikacije. sredstva i ciljeve radnje. Pojavljuju se i jezički izrazi za budućnost i prošlost. 2. govori sebi o onome što radi. Organizacija postupaka u vremenu. Razvoj odnosa prema sebi dete u odsustvu odraslih. U III fazi ostvaruje se jednako važno postignuće: dete počinje da povezuje ne samo opažene predmete i izvršene radnje. označavaju početak IV faze govornog razvoja. drugi je verbalna komunikacija. FORMIRANJE REČENICE. dolazi do razvoja sećanja i tumačenja uspomena umesto motornog obnavljanja prošlosti kroz nepovezane fiktivne radnje. stvarnih ili izmišljenih.. jezik pruža mogućnost da se označe razlike i da se postavi pitanje o njihovom uzroku. i garanciju da će uspeti da je prevaziđe. smatrajući se primaocem sopstvenih poruka. i objekata radnje. glagola. postavljajući se iznad svog sadašnjeg postupka da bi ga učinilo objektivnim. kao i uslove. jedno od osnovnih svojstva jezika je da izražava opozicije. Dete opisuje čitav niz događaja. Ovo postignuće imadva korena: jedan je simbolička igra. ali je svesno svoje nemoći. Dete koje neprestano želi da se identifikuje sa odraslima. Rečenica nije više samo obaveštenje. mesto . rečenicama koje su povezane među sobom prilozima za vreme. Utvrđivanje razlika i odstupanja izaziva pitanja „kako“ „zašto“ „ko“ Ova tri pitanja kao vremenske i uzročne zavisne rečenice. javlja se priča u kojoj dete verbalno evocira uspomene Svest o suprotnostima postaje glavni princip ponašanja a samopotvrđivanja.Igra se sad sastoji u neprestanom izmišljanju situacija koje počivaju na povezivanju uspomena. nego čak i slike u celinu određenu odnosima juksta pozicije i sleda. • III – faza – u trećoj fazi dete nedvosmisleno označava odnose između subjekata. Rečenicom se svaka delatnost smešta u prostor i vreme.. Obaveštajnim rečenicama dete govori sebi i drugima o onome što se dešava. nego organizujući princip ponašanja. kao i svest o pravilima. Igra nije više samo davanje simboličkog značenja skoro statičnim situacijama: lutka se hrani i ljulja.

eno“ oko 1. i na nju utiče komunikacija sa ljudima. Iz toga proističu složene funcije(igre mašte) u kojima ono imitira čitav niz tehničkih postupaka(građenje kuće) ili socijalne odnose sa željom da se potvrdi. organizovanija. Govor postaje faktor artikulacije. što je rezultat uticaja afektivnih faktora: potrebe deteta za sigurnošću i želje da odraste. Dete usvaja reči „to. da pravi metafore. 10. Da bi se govor razvio. Fikoije se razvijaju procesom identifikacije sa odraslima. Da saopštava uspomene. imenuje predmete po funciji upotrebe koja je sve više i više socijalizovana. glagoli u prošlom i budućem vremenu 2. Jezik utiče na razvoj govora posredstvom kulturnih ponašanja kojima pomaže da se razviju. a u suštini zato što je govor važno sredstvo za usvajanje kulturnog ponašanja. Ova složena ponašanja ga čine prijemčivi za rečenice tipa SGO. da izmišlja priče. U ovoj fazi pojavljuju se prilozi za vreme. dete treba da želi da progovori. da mu pažnja bude usmerena na njih. socijalnim ustanovama. u III fazi da označava suprotnosti. 1.6.)SMATRA SE KRITICNIM U RAZVOJU GOVORA. -U III fazi uticaj kulture se ogleda u uklapanju elementarnih funkcija u okvire radnog ponašanja i socijalnog života u kojima dete živi.Govorne igre imitiranja u predskolskom razdoblju PREDSKOLSKO RAZDOBLJE(3-7GOD. 3. da se trudi da razume govor odraslih.AKO JE DETE U OPTIMALNIM ODGOJNIM UTICAJIMA. formiranja mišljenja posredstvom jezika. Socijalizacija je usporena kada dete ne govoripovršno gledano zato što odsustvo govora osiromašuje odnose sa ljudima.ONO CE • • • • • • • • • . tamo.• Rečenica je rezultat interakcije procesa socijalizacije (koji podrazumrva saradnju odraslog govornika koji vlada jezičkim strukturama i deteta koje je upućeno na odraslog) i jezičkog sistema koji posreduje pružajući detetu samo jedno od sredstava za socijalizaciju. da priča samo sebi izmišljotine. umetnošću i mitovima društva u kome živi. u II fazi da iskazuje sličnosti koje otkriva. -potrebno je da dete prethodno ostvari izvesne napretke koje bismo nazvali kulturnim. Želja za govorom može da bude potpuno blokirana ili sprečavana impulsivnošću ili oslabljena konfliktima-tada je razvoj govora usporen. Sećanja postaju tačnija. izgradnje ličnosti – ona je spona u mreži izgradnje kulturnih ponašanja. da priča „kako“ i „zašto“. KAKO POMOCI RAZVOJ GOVORA PREDSKOLSKOG DETETA. prosta rečenica(nos drvo) koja ima magijsku funkciju(Sisa kosa). koja se nastavlja na imitacije iz I faze. da izrazi svoje želje. -U drugoj fazi se pojavljuje metaforički govor. Rečenica nastaje iz spleta nekoliko procesa: ulaska u kulturu. pošto proističu iz njegovog dodira sa tehničkim proizvodima. U jeziku je sadržana moć da organizuje ponašanje koja se izgrađivala tokom istorije. Treći uslov za formiranje rečenice je istorija ličnosti u nastajanju.IVAN FURLAN 1. On je sredstvo za saopštavanje i omogućuje potvrđivanje društvenog JA. više se ne ponavljaju pokreti ili reči nego interionizacija ličnosti drugog. Zatim u I fazi. znanjima.

Sad cu.SOVA HUCE.KAKO SA NJIM POSTUOAJU ODRASLI.GOVORNIM IGRAMA BUDE PONAVLJANJA ISTIH GLASOVA.NPR..RECI I FRAZA.OVCA BLEJI. SE DETE IGRA IZGOVARANJEM SVIH MOGUCIH GLASOVA..RAZD.POSTICI NAJVECI ODGOJNI USPEH.sad cu.idu decica Po uskom puteljcicu.U TAKVOJ SREDINI DETE MNOGO SLUSA GOVOR DRUGIH.STA MU ONI GOVORE. Crveni fesicu.brze... Sad cu.MNOGO PONAVLJANJA TREBA DA BUDE U PRICAMA ZA DECU .JAVLJANJE DOM.zvukovima i glasovima 2.sad cu.ZIVOTINJA.I TO ONOMATOPEJSKIM RECNICKIM MATERIJALOM KOJI JE DECI JAKO BLIZAK I LAKO SHVATLJIV... • • • DA BI UCENJE BILO USPESNO POTREBNO JE DA KROZ CITAVO PREDSK. Petlicu..TO JE SREDINA U KOJOJ ODRASLI MNOGO RAZGOVARAJU I MEĐUSOBNO I SA DETETOM..SUMOVE U SUMI. Po sitnom kamencicu..Uloga ponavljanja u govornom razvoju dece ZA RAZVOJ DEC... VRLO SU KORISNE I IGRE U KOJIMA JE ONOMATOPEJSKI GOVOR JEZICKI RAZRADJEN.tece recica.I DA SE RADJA PONAVLJA NEKOLIKO PUTA I UVEK DETALJNO OPISANA KAO NPR. • • • • • • • • • • • • • • ..petlicu.ZVUK AUTA.DECA VOLE PONAVLJANJA. Cekaj malo. Brze. Idu.A ISTO TAKO PRISILJENO JE I DA SAMO GOVORI..sad cu.IGRA ZELEZNICE:DECA U HORU GOVORE OPONASAJUCI RITAM ZELEZNICE. Sad cu.ZVUKOVA PREDMETA(ZUJANJE INSEKATA.DETE TREBA DA BUDE OKRUZENO SREDINOM U KOJOJ GOVOR IGRA NAJVECU ULOGU.Cekaj malo.VETAR HUJI. U ovakvim pesmicama ima puno igranja razl.IMITACIJA JAVLJANJA ZIVOTINJA. NPR.) TREBA DA UCE I POSEBNE NAZIVE:KUKAVICA KUKA.GOVORA VAZNO JE DA U RAZL. ILI IMITIRANJE VODE:Tece..VAZNO JE U KAKVOJ SE SREDINI DETE NALAZI.OVIM SE BRZO PROSIRUJE RECNIK.

Kada i kako treba pricati price • • • • • • • • • • • • • ..PRICE..CAK I NEKE SVETSKE DOGADJAJE. .TAKVE PRICE-PESME OMOGUCAVA IZRAZAVANJE NE SAMO GOVOROM VEC I MUZICKI(MELODIJA I RITAM) I MOTORICKI(POKRET I PLES) 4. EFEKAT PONAVLJANJA POSTIZE KO DECE I VISEKRATNIM PRICANJEM JEDNE TE ISTE PRICE.A TO RODITELJI I CINE.TELEVIZORA.pa ima tri. PRICE U STIHOVIMA KOJE SE MOGU PEVATI I UZ KOJE SE MOZE IGRATI DECA NEOBICNO VOLE.(uobicajen pocetak price) .TROGODISNJE DETE TRAZI DA MU SE I ZA VREME HRANJENJA PRICA O JELIMA KOJE UZIMA... PORED OVAKVIH PRICA KOJE RODITELJI MORAJU SMISLJATI DECA VOLE I KLASICNE DEC.bio jednom jedan... .PREKO RADIA. 3.I U GOVORNOM POGLEDU NAJLEPSI ELEMENTI...ILI SAMO JEDNOG DELA PRICE. U NARODNIM PRICAMA IMA TAKVIH PRIMERA MNOGO.TIME SE KO DECE STVARAJU NAJPOVOLJNIJI USLOVI ZA USVAJANJE GOVORA.• • • • • Sareni repicu.NA TAJ SE NACIN U DEC.PAMCENJU LAKO FIKSIRAJU ODREDJENE FRAZE. DETE NA SVOJ NACIN PRATI ZBIVANJEA VAN KUCE. I SVAKODNEVNI ZIVOT MOZE SE PRETVORITI U SVOJEVRSNU PRICU U KOJOJ I SAMO DETE MOZE SUDELOVATI. Donela ti psenice bjelice.I ONJIMA CUJE IZ RAZGOVORA ODRASLIH.... Evo teta lije.jednog dana.IZRAZE. Hodi da je zobljes! NIJEDAN DETALJ NE SME BITI IZOSTAVLJEN. OVAKVE STALNE SKUPOVE RECI O.“FORMULE“SU ZA PRICANJE DECI NAROCITO POGODNE.Vaznost aktuelnosti decijih prica SLUSANJE PRICA JE POSEBAN UZITAK ZA DECU..JESPERSEN NAZVAO JE FORMULAMA.PRICE TREBA PRICATI CESTO.. Jedan....bio jednom..

DA DETE NE BI ZASPALO PRE ZAVRSETKA .REC TREBA DA DOBIJE SVOJE DUBOKO ZNACENJE.REC MORA ZA DETE POSLATI SIGNAL(SIMBOL)STVARNOSTI.FILMSKIH I TV PREDSTAVA.BIBLIOTEKA.KRATKE.KAD SE DETE SMESTI U KREVET.PRICA NE SME BITI PREDUGACKA.TE PRICE MORAJU BITI JEDNOSTAVNE..NPR.TRAZENJE RECI KOJE SE RIMUJU KRAVA-TRAVA-BRAVA-MORAVA-STRAVA-PRAVA-MRAVA-DRAVAZDRAVA.DOBRO JE OPONASATI GLASOVE GLAVNIH LICA.HAJDE DA TRAZIMO IMENA DECAKA I DEVOJCICA KOJA POCINJU SA A! ADAM.GODINE..ANA.PRICANJE TREBA PROPRATITI GESTIMA I POKRETIMA.DA USTANOVE IMA LI ZA DETE NEPOZNATIH RECI PA DA IH ZAMENE POZNATIM.TREBA BITI IMITATOR.Primeri govornih igara sa predsk. NPR 1.decom U PREDSKOLSKOM PERIODU SA DETETOM TREBA IGRATI RAZL.ZA GOVORNI RAZVOJ DECE VAZNO JE NAVIKAVANJE NA APSTRAKTNE SIMBOLE. RODITELJI MOGU VIDETI I CUTI KAKO SE PRICAJU PRICE PUTEM RADIO STANICA .DA MOZDA SKRATE NEKE ODLOMKE.VREME NEPOSREDNO PRE SPAVANJA..ZADANA REC PRVO TREBA DA POCNE VOKALOM npr.ANITA.• ZA PRICANJE PRICA DOBRO JE ODREDITI NEKO STALNO VREME..TRAZENJE RECI KOJE SE ZAVRSAVAJU ISTIM SLOGOM • • • • • • • • • • .. DECA LAKSE DOZIVLJAVAJU SVET OKO SEBE VIZUELNO NEGO AKO JE DAT APSTRAKTNOJ GOVORNOJ FORMI.PRICANJE PRICA NIJE JEDNOSTAVNO. REPERTOAR RODITELJA SE BRZO ISCRPLJUJE.IGRA SE IZVODI U OBLIKU TAKMICENJA:GUBI ONAJ KO NE MOZE NACI IME SA ODREDJ.TV.SA DOSTA PONAVLJANJA. 5. GOVORNE IGRE KAKO BI SE ONO UPOZNALO SA NEKIM ELEMENTIMA STRUKTURE GOVORA.ALI DETE VEC POCINJE DA SAM CITA PRICE..IMENA NAIZMENICNO GOVORE ODRASLI I DETE.AKO SU PRICE KRATKE.MOGU SE ISTE VECERI ISPRICATI I DVE.GLASOM NA POCETKU 2. NA GOVORNI RAZVOJ PREDSK.PA MAKAR TO BILE I ZIVOTINJE.U PRICU SE TREBA DOBRO UZIVETI.KORISNO JE DA RODITELJI TE PRICE PROCITAJU.TRAZENJE RECI KOJE POCINJU ISTIM FONEMOM(GLASOM)IGRA JE KOJOM SE MOGU ZANIMATI DECA POSLE 4.. 3.GLUMAC I RECITATOR..ODRASLI PRICA PRICU.DETETA DELUJE GLEDANJE DECIJIH POZORISNIH.DA PREDVIDE KOJE CE ODLOMKE PROCITATI DVA PUTA.

Izbor forme zavisi od komunikativne situacije. a u usmenoj formi najfrekventnija je forma hvala. oprostite. Kao I upitni iskazi tipa hoćete/hoćeš.RAZGLEDAVANJE NOVINA. ne zamerite. koji se sreću kod govornog čina molbe. Forme učtivosti u srpskom jeziku Faktor + imperative za govoni čin molbe. CETVRTAK? KOJI JE DANAS DAN? KORISNO JE VODITI RAZGOVORE U KOJIMA ONO IZVESTAVA STA MU SE DOGODILO TOG DANA.Ove forme se razlikuju na leksičkom I sintaksičkom planu.TRAZENJE PITANJA KOJA SE ODNOSE NA ZADANU REC-ODGOVOR. I u neformalnoj komunikaciji.PREDMET KONVERZACIJE MOZE BITI SLIKOVNICA. • • • • • • • • . Neka + prezent.USTANOVE SU POSTIZALA BOLJE REZULTATE OD DECA KOJA NISU ISLA U PREDSKOLSKO. GOVORNI ODGOJ DETETA U DOMU JE ZNACAJAN ALI NESISTEMATICAN. U govornom činu izvinjenja forme orijentisane prema govornom licu najfrekventnije su samo u pisanoj formalnoj komunikaciji. pardon za govorni čin izvinjenja.GRADU. da + present.DAVANJE ODGOVORA KOJI SE SASTOJI OD SAMO JEDNE RECI NA PITANJE KOJE POSTAVLJA ODRASLA OSOBA:KAKO SE ZOVES? PERO.SETNJE PO PRIRODI. DECI TREBA OMOGUCITI GOVORNU AKTIVNOST I NA TO IH TREBA POTSTICATI. najčešće javljaju forme orijentisane prema sagovorniku (izvinite dragi gledaoci…) U govornom činu zahvaljivanja u pisanoj komunikaciji forma orijentisana prema govornom licu (Zahvaljujem se). U govornom činu molbe forme orijentisane prema “ja” uglavnom se upotrebljavaju u komunikaciji formalnog stila. primate saučešće za govorni čin saučešća.ZATO SE U PREDSK. možete/možeš. a forme orijentisane prema “ti” u komunikaciji neformalnog stila.VAZNO JE DA NA NJIHOVA PITANJA DOBIJU ODGOVOR. 5. Izvinite. Primate čestitke.USTANOVAMA VRSI SISTEMATICNO PO ODREDJENIM METODICKIM PRINCIPIMA.• • • • • • • ZALOGAJ-PORODJAJ-IZVESTAJ-DOGADJAJ 4. DECA KOJA SU ISLA U PREDSK. dok se u usmenoj komunikaciji. za govorni čin čestitanja.

ne zamerite I sl. u pisanoj komunikaciji koriste se ilokutivne forme orijentisane prema govorniku izražavam izvinjenje. Dok se u . U jeziku se molba iskazuje različitim formama. koji je odraz emocionalno-ekspresivnog odnosa govornika prema sagovorniku. Forme kojima se iskazuje ilokucija se mogu se podeliti u dve grupe u forme orijentisane prema govorniku. kumim te. Među distanciranim govornicima koristi se forma primite čestitke. I to naročito među distanciranim govornicima ( izjavljujem/izražavam/upućujem saučešće. Na osnovu izloženog možemo zaključiti da se viši stepen učtivosti u srpskom jeziku zasniva na indirektnosti. pisanoj I usmenoj.ako je govorniku na primer potrebna olovka on je može yatražiti na načine koji zauzimaju skalu od krajnje neformalnog da krajnje formalnog I od neučtivog do vrlo učtivog. U govornom činu saučešća forme orijentisane prema govorniku obeležje su formalne komunikacije. preko iskazivanja govornikovog žaljenja traži da zanemari narušenu komunikativnu ravnotežu. kojima se indirektno. U govornom činu čestitanja nekonvencionalnost se ogleda u sadržaju čestitanja. tako u govornom činu molbe(ljubim te. U usmenoj komunikaciji govornici srpskog jezika češće upotrebljavaju forme orijentisane prema adresatu oprostite. životati) U govornom činu zahvaljivanja su iskazi ekspresivnog naboja kojima se pozitivno ocenjuje nastala situacija. u forme orijentisane prema adresatu. želim I oblik želi/žele uglavnom se javlja u komunikaciji formalnog stila. Rezultati istraživanja za govorni čin izvinjavanja • • • • • • • • • • • • • • • • Forme izvinjavanja se mogu podeliti u tri grupe forme kojima se iskazuje ilokucija forme kojima se objašnjava ili opravdava nastala komunikativna situacija forme kojima govornik preuzima odgovornost. odnosno upućenih želja.• U govornom činu čestitanja forme orijentisane prema govorniku čestitam. majke ti. performativi saosećam. kojima se direktno traži da zanemari narušenu komunikativnu ravnotežu. saučestvujem. sažaljevam) Nekonvenicionalne forme učtivosti odraz su emocionalno-ekspresivnog stanja govornika I predstavljaju govornikov slobodan izbor .

koristi se da se iskaže najviši stepen izvinjenja. poricanje ili umanjivanje zasluge.čestitanje povodom situacijekoja nastaje nezavisno od sagovornikovog zalaganja. javljaju se indirektna zahvaljivanja. odlično) . kao I komplimenti. Ukoliko je zahvaljivanje upućeno široj javnosti. drugi izraz želja I željna rečenica neka + present. želimo. odnosno izrazi zadovoljstva. Ova forma se koristi u situacijama kada je zahvaljivanje upućeno jednom adresatu ili većem broju . U komunikaciji neformalnog stila od ilokutivnih formi javlja se samo forma hvala. I u usmenoj neformalnoj komun. takvo osnaživanje ilokutivnih formi je izraženije. kao I govornikovo zadovoljstvo proisteklo zalaganjem adresata. blagosiljanja. poricanje zasluge I ukazivanje na zaslugu drugog. U ovom stilu komunikacije formu oprosti. sjajno. odricanje napora I iskazivanje zadovoljstva. to su praznici. zatim izvinite. … u zahvaljivanju saradnički odnos uspostavljaju I sagovornik I govornik to su prihvatanj I priznavanje zasluge. Kako bi čestitanje zvučalo iskrenije javljaju se ekspresivni izrazi pohvala (bravo. Forma hvala u pisanoj formalnoj komunikaciji uglavnom objedinjuje prethodno pojedinačno iskazane adresate I snižava formalin stil. Iyrayi divljenja. . komplimenti. Od formi orijentisanih prema govorniku koristi se samo forma žao mi je.formama orijentisanim prema govornikuiskazuju vrlo učtiva izvinjenja. I semantičkim performativom hvala. Forme koje se koriste u srpskom jeziku za čestitanje možemo podeliti u tri grupe: forme orijentisane prema govorniku forme orijentisane prema sagovorniku ekspresivni izrazi pohvala I blagosiljanja. Pisani jezik formalnog stila obuhvata čestitanja među distanciranim sagovornicima najčešće koriste forme orijentisane prema “ja” čestitamo. ne zamerite. U govornoj formalnoj komunikaciji najčešće se upotrebljava forma hvala. Od formi orijentisanih prema “ti” koriste se imeničke forme sa pridevom srećan.čestitanje povodom situacije za koju je zaslužan sam sagovornik.I pardon. (nema na čemu) Rezultati analize za govorni čin čestitanja • • • • • • • • • • • • U srpskom jeziku čin čestitanja obuhvata dva tipa čestitanja: . • • Rezultati analize za govorni čin zahvaljivanja Za izražavanje zahvalnosti srpski jezik raspolaže dvema osnovnim ilokutivnim formama: eksplicitnim performativom zahvaljujem / se. I u usmenoj komunikaciji su neka od čestitanja stereotipna i među bliskim sagovornicima kao I među distanciranim sagovornicima. U pisanoj formalnoj komunikaciji javljaju se I indirektna zahvaljivanja kojima se ističe uloga I doprinos adresata za nastlu situaciju.

Pored saučešća upućenih distanciranim sagovornicima pisana komunikacijaformalnog stila obuhvata I saučešća upućena nedistanciranim. Među distanciranim sagovornicima uglavnom su zastupljene forme orijentisane prema govorniku. Može se reći da su u srpskom jeziku sva saučešća uglavnom formalnog stila. Među bliskim sagovornicima najčešći je izraz žao mi je.• • • Rezultati analize za govorni čin saučešća I u realizaciji govornog čina saučešća izdvajaju se forme koje su orijentisane prema govorniku I forme koje su orijentisane prema sagovorniku. Od formi orijentisanih prema govorniku među distanciranim sagovornicima upotrebljavaju se performativ sažaljevam. . Od formi orijentisanih prema sagovorniku javlja se imperativna forma primite saučešće. upućujem/o) I njihove modalizovane varijante. izražavam/o. obuhvata saučešća upućena I distanciranim sagovornicima I nedistanciranim. ona je veoma česta I medju distanciranim I među bliskim sagovornicima. I to perifrastične forme ( izjavljujem/o. poput pisanog jezika formalnog stila. Govorni jezik formalnog stila.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful