MILAH D.

STANJvOVlfe

ENGIESKOG JEZIKA
1K SNEDKTCRE ŠKOZ&

HI«ailiMUH«HI < It'lH I

MILAN D. STANKOVIĆ
lektor engleskog jezika na Veterinarskom fakultetu u Beogradu

GRAMATIKA ENGLESKOG IEZIKA
ZA SREDNJE ŠKOLE

NOLIT
BEOGRAD 19 5 7

Pregledal i: referent RADOSLAV HORVATOVIĆ, lektor engleskog jezika na Medicinskom fakultetu u Beogradu recenzent ANKA BOGIĈEVIĆ, profesor iz Beograda

Ovu Gramatiku odobrio je za upotrebu u školama Savet za školstvo Narodne Republike Srbije odlukom broj 1672od 1 avgusta 1956 godine,

PREDG OVOR
Već duţe vremena osećala se u našim srednjim školama potreba za jednim udţbe nikom koji će dati pregled engleske gramatike u najskromnijim okvirima. MeĊutim, u poslednje vreme kada se engleski jezik poĉeo da predaje na znatno široj osnovi i višem stepenu, sve više se osećala preka potreba za jednom iscrpnijom i detaljnijom gramatikom koja će obuhvatiti celo gramatiĉko gradivo predviĊeno nastavnim programom za više razrede srednjih škola. Pristupajući izradi ovog udţbenika pisac je ne samo nastojao da zadovolji jednu trenutnu potrebu, već je takoĊe ţeleo da napiše takvu gramatiku engleskog jezika koja će svojim preglednim i iscrpnim sadrţajem znaĉiti koristan i trajan doprinos nastavi ovog jezika. U tom cilju pisac je u okviru nastavnog programa za više razrede srednjih škola obuhvatio, sistematizirao i klasirao celokupno gramatiĉko gradivo u iscrpne, pregledne i celovite gramatiĉke jedinice, a unutar tih jedinica izvršio raspored gradiva u izdvojene sastavne delove sa objašnjenjima o oblicima, podeli, vrsti, znaĉenju i upotrebi. Pisac je naroĉito insistirao da takvi sastavni delovi jedne gramatiĉke jcdinice sami po sebi opet sa - ĉinjavaju samostalno zaokruţeno znanje i da svojom sistematiĉnošću i iscrpnošću pruţe uĉeniku mogućnost da se bez mnogo lutanja lako snade i odmah dobije odgovor na svako gramatiĉko pitanje ili problem koji ga u jednom momentu moţe da interesjje. Da bi se gramatika svojom jednostavnošću izraza što više pribliţila uĉeniku, pisac je takoĊe nastojao, koliko je to bilo moguće, da gramatiĉko gradivo kroz deskriptivna objašnjcnja izrasta jcdno iz drugog, polazeći od poznatog ka manje poznatom, od lakšeg ka teţem, trudeći se da sistematiĉnost i opšta svrha udţbenika ne izgubi ništa od svoje korisnosti. Celo gramatiĉko gradivo potkrepljeno jc vrlo jednostavnim i jasnim primerima, onakvim kakve bi svaki uĉenik vrlo ĉesto u upotrebi mogao da kaţe, a da pri tom pravila koja oni objašnjavaju dobiju puno znaĉenje, smisao i preciznos t upotrebe. Pored toga, pisac je posebnu paţnju obratio onom gramatiĉkom gradivu koje usled specifiĉnosti engleske gramatike ili duha jezika pretstavlja naroĉite poteškoće kod uĉenika (kao naprimcr, sadašnje prošlo vreme i sl.) U takvim sluĉajevima pored i scipnih objašnjenja oblika, znaĉenja i upotrebe, istaknute su bitne razlike koje se pojavljuju izmeĊu engleske i naše gramatike, eventualnc pogrešne upotrebe koje proizlaze iz toga, kao i neke finese i osobenosti koje zadiru u specifiĉnosti duha engleskog jezika. Fonetika je u ovom udţbeniku dobila posebno mesto. To je i razumljivo kad se uzme u obzir da engleski izgovor po broju i osobenostima glasova daleko prevazilazi okvire srpskog glasovnog sistema. Zato je pisac u ovom udţbeniku obratio poseb nu paţnju ovom delu engleske gramatike i nastojao da u jednoj obuhvaćenoj celini pruţi uĉeniku najpotrebnija objašnjenja o jeziku uopšte, pojedinim samoglasnicima, dvoglasnicima, su - glasnicima, naglasku i intonaciji, dajući tako uĉenicima dovoljno fonetiĉ kog gradiva pot- krepljenog najkarakteristiĉnijim primerima da bi sami mogli da se pozabave i samostalno ovladaju engleskim glasovima i na taj naĉin što bolje upotpune i usavrše svoj izgovor. S obzirom na specifiĉnosti engleskih glasova i nastojanja da se oni uĉcniku pribliţe na što jednostavnijoj osnovi, pisac je u obradi samoglasnika išao od glasa ka slovu, a kod su - glasnika od slova ka glasu. Praktiĉnu stranu takvog tretiranja nije teško primetiti, jer se u praksi pokazalo da na taj naĉin uĉenik lakše naĊe potrebne pojedinosti koje ga interesuju kod jednog glasa. Beograd, decembra 1955 godine. M. D. S.

.

pojavljuju se. (hongh [hsk]). naprimer. Poteškoće koje engleski jezik stvara onima koji ga uĉe. U engleskom postoji 26 slova i oko 40 glasova. komplikovanog i nepostojanog sistema pisanja. hiccough ['hikAp]). Razlika izmedu pisanog i govornog jezika jaĉe je izraţena u savreme . Prema tome. u v reme pro. i osobenosti izgovora. Prema tome. i mnoga slova ĉesto se pojavljuju u pisanom jeziku. To nije sluĉaj sa engleskim jezikom. a u govoru se ili drukĉije izgo . MeĊutim. kao što je to sluĉaj u drugim jezicima. gundanjem. 5 . PISANI ENGLESKI JEZIK Azbuka u kojoj je svaki glas pretstavljen jednim znakom smatra se idealnom azbukom.nalaska i upotrebe prvih pisanih znakova. naprotiv. i što je najvaţnije u njihovom saopštavanju drugim licima. koji više ili manje. ili se pak najĉešće uopšte ne izgovara (plough [plau]). kod svakog ţivog jezika treba razlikovati d v e vrste njegove upotrebe: g o v o r n i j e z i k i p i s a n i j e z i k . Pisani jezik. ali ne i sigurna pravila gde se koji glas u nekoj reĉi ĉita. i to je stvar pojedinaĉnog uĉenja pisanja i izgovora reĉi. u iz govoru. poĉinje mnogo kasnije. uzvicima. pošto one ne podleţu nekim pouzdanim pravilima. Dok se u pisanju moţe koristiti neznatnim brojem nepotpunih pravila. kako u pisanju tako i u izgovoru. Posle je on pokušao da pojedine predmete i slike pretstavi crteţima. Nekad se prvi Ĉovek u opštenju sa drugim ljudima prvenstveno sluţio pokretima ruku. potpunije ili slabije. ĉija se svrha sastoji u iskazivanju misli i osećanja. On je daleko sta. koji se svodio na vrlo mali broj reĉi. naprotiv.P R V I D E O F O N E T I K A I P R A V O P I S (Pbonetics anĊ Orthography) U V O D O JEZIKU UOPŠTE Jezik je niz Ijudskih navika. postoje taĉno izradena pravila kako se pojedini glasovi izgovaraju. s druge strane. zahtevajući na taj naĉin veći br oj objašnjenja koja su obiĉno suviŠna u ostalim jezicima. jer je on daleko od t oga da bude fonetiĉki. grleno "gh" razliĉito izgovara u egleskom jeziku (cough [kof]).naĉnog uĉenja reĉi. i zbog toga se jedno slovo ĉesto upotrebljava za razne glasove. zamenjuju glasove.varaju ili su već davno nestala.riji i datira iz prvih dana ĉovekovog svesnog artikulisanog saopštavanja ili izraţavanja. neartikulisanim glasovima i na kraju nekom vrstom govora. To dolazi otu da što je engleski jezik više etimološki nego fonetiĉki. kao što smo videli. Govorni jezik je sastavljen od niza glasova koje stvaraju govorni organi. skra . Tako se. s jedne strane. pisanje i izgovor glasova u jednoj engleskoj reĉi prvenstveno su predmet pojedi. ne postoje pravila kad jedno slovo moţe da pretstavlja više glasova.nom engleskom jeziku nego u ma kom drugom svetskom jeziku. To je dovelo do veoma teškog.ćenim znakovima i na kraju slovima.

ka". i uglavnom pripisuju sc osobcnosti duha pojcdinog jezika.vih imena: Pisana slova cnglcske azbukc štampana slova cnglcskc azbukc Naš* imena Englcska imcna Pisana slova engleske azbuke Stampan a slova cngleskc azbuke Naša imcna Englcska imena Aa Bb Cc Dd Ee Ff Gg Hh Ii a be ce de e cf ge 'ha i jot ka el em ei bi si di i ef dţi eiĉ ai dţei kei el em <2^ A f Nn en 0 pe kve er es te u ve dubl ve iks ipšilon zet en ou Pi kju a es ti ju vi dabl ju eks uai zed 6«. To su ona imena koja u engleskom poĉinju sa . Tri praktiĉna pravila mogu korisno da posiuţe da se lakše nauĉe imena engle. itd. onda se ime engleskog slova završava na . c) Imena nekih engleskih slova su ista kao u našem jeziku. dj. GOVORNI ENGLESKI JEZIK Uĉenje i primena govornog jezika — odnosno pojedinih glasova koji ga saĉinjavaju — je daleko sloţenija od pisanih znakova..di". itd...ĉajeni glasovni sistem drugih jezika i 6 . Nauka koja se bavi izuĉavanjem glasova i tehnikom govora.ef" engiesko ...ef". naziva se f o n e t i k a..Imena engleskih slova se razlikuju od naših...kei". Evo tabele engleskih slova (pisanih i štampanih) i njiho .e".ć. Oo Pp Qq Rr Ss Tt Uu Vv Ww Xx - 7/ Jj Kk L1 Mm f? Yy Zz N a p o m e n a : U engleskom ne postoje slova .. nj".redni izgovori suglasnika.skih siova: a) Kad se ime našeg slova završava na . b) Kad se ime našeg slova završava na . Naroĉito je velika razlika kod samoglasnika. U osnovi svi jezici imaju sliĉan sistem glasova i razlike koje se po .ei": srpsko . itd.de'\ englesko .e": srpsko .. tako da je ukupan broj glasova prevazišao uobi . onda se u engleskom jeziku završava na . U engleskom jeziku te razlike su mnogo veće nego kod ostalih ţivih jezika.a". Ij..javljuju meĊu njima su vcće ili manje..i": srpsko . jer pored samoglasnika postoji ĉitav niz poluglasa. a zatim i neki upo. englesko . katkad samoglasniĉkog a katkad suglasniĉkog porekla.

0:. Novi Zeland i dr. koja se većim delom sastoji od latinskih slova i nekih posebnih znakova. Opšte je poznata ĉinjenica da ni dva lica iste nacionalnosti ne govore svoj jezik potpuno jednako. u. okolina.) 7 . PODELA GLASOVA Opšta podela glasova je na: a) samoglasnike (Vowels). 0. o. pruţa najdoslednije izgovaranje engleskih reĉi.stralija. Zato je bila prirodna teţnja da se govor podesi tako da postane opšte prihvatljiv i razumljiv za sva nareĉja. Za pretstavljanje standardnog cngleskog govora upotrebljava se po . e. toliko velike. a:. i:. Ovde je prihvaćena kao najpodesnija i najdoslednija fonetiĉka azbuka koju je usvojilo MeĊunarodno fonetiĉko udruţenje u Parizu (International Phonetic Association). da je jedna reĉ u jednom nareĉju jedva razumlj iva u drugom. Samo su razlike nareĉja. Prepisivanje ili transkribovanje engleskih glasova ili reĉi pomoću ove fonetiĉke azbuke. pruţiti skoro potpun izgovor koji se neće mnogo razlikovati od onog kod obrazovanog Engleza. raniji uticaji i pojedinaĉne osobenosti Ijudi. Tu dolaze: a.sebna fonetiĉka azbuka. ae. i. nego i u njoj samoj. ne samo izvan Engleske (Amerika.stvorio karakteristiĉan izgovor. Ono će. koji je teško usvojiti u potpunosti bez podrobnog razlikovanja i ustanovljenja naĉina iz govora svakog pojedinog glasa. Usled toga je u engleskom jeziku. pod uslovom da je svaki glas uve ţban do krajnjih mogućnosti. A. o:.). Razlike proizilaze iz više razloga i najvaţniji su: mesto. došlo do stvaranja nareĉja. koji se stvaraju slobodnim prolazom vaz. o. Au . u: (vidi podelu i tabelu na str. Znakovi fonetiĉke azbuke koja se upotrebljava za pretstavljanje reĉi standardnog engleskog izgovora su sledeći: a) Samoglasnici: a a : A < e e e O O : i i : O O O : u u : b) Dvoglasnici: ai au ei eo io ou oi oo uo c) Suglasnici: b tj d d3 f g h j k 1 m n i) p r s J t 5 0 v w z 3. Vrsta engleskog jezika koja zadovoljava taj uslov i koja je u opštoj upotrebi i širokoj primeni.duha bilo kroz usta ili kroz usta i nos u isto vreme. 10 i 14. naziva se s t a n d a r d n i e n g l e s k i j e z i k. e. kao i u svim ostalim jezicima.

iako se ponekad moţe primeniti i na suglasnike. ili izlazi napolje i stvara slabu eksploziju. w. IJ. ei.sova zavisi od oblika usana. Ţ — ţdrelo. G — glasnice. oi. tj. Ova podela upotrebljava se prvenstveno za samoglasnike.) Sledeća podela glasova je s obzirom na njihovu dnţinu. Tako imamo glasove koji se izgovaraju kratko — kratke glasove. h. Znak duţine jednog glasa oznaĉava se sa dve taĉke (:). — Govorni organi: (presek da li su zaokruţen e. K — Tako su usne potpuno zatvorene kad se koren jezika.b) dvoglasnici (Diphthongs) koji nastaju kada se u nizu glasova pro. os (vidi podelu i tabelu na str. c) suglasnike (Consonants) koji nas taju kada se dah iz pluća ili pot . £9. Pravilo za odreĊivanje zvuĉnih i bezvuĉnih glasova glasi: svaki glas ĉiji izgovor daje ĉist. Gornja usna (Upper Lip) i donja usna (Lower Lip) mogu da zauzimaju razne poloţaje i oblike. 0. n. i:. polujezik. U — usta. ou. 6. us. otvorene. napr. R — resica. Tu dolaze: b. ZN — zadnje nepce.izvedenih dok jezik ide od jednog izgovornog poloţaja do drugog. U zatvorene ili poluzatvorene. GOVORNI ORGANI (Organs of Speech) U govorne organe ubrajamo (u zagradama su pomoćni organi): 1) Usne — Lips (zubi — Teeth) 2) Jezik — Tongue (Donja vilica — Lower jaw) 3) Nepce — Palate (Resica — Uvula) 4) Glasnice — Vocal Cords (Dušnik — Windpipe) 5) Pluća — Lungs U s n e (Lips). i koji se izgovaraju dugo — duge glasove.otvorene. Z — zubi. s. g.: a:. z. u:. artikulisan glas je zvuĉni. Izgovor pojedinih gla. upotrebi prvi i poslednji glas. is. glave): ND — nosna duplja. 17 i 24).belu na str. poluzatvorene ili zatvorene glasove. P — prednji deo otvorene. J — odgovarajuće glasove — otvorene. polu. Tu dolaze: ai. 8 . f. Z — zadnji deo jezika. uobiĉajena je podela po zvuĉnosti samo za suglasnike. jezika. D3. stvaraju — usne. a svaki glas koji pri izgovoru proizvede piskanje ili nepotpun glas smatra se bezvuĉnim. v. t. ili stalnim prolazom kroz uzani prostor stvara piskanje. r. D — desni. i prema tome Slika 1. D — dušnik. itd. k. au. Prema uĉešću glasnica glasovi se mogu podeliti na: zvuĉne i bezvuĉne. (Vidi podelu suglasnika str. 1. 17. V — vrh jezika. j. J.puno zaustavi u nekom delu usta. p. c. 3 (vidi podelu i ta. izbegavajući ostale meĊuglasove. Pošto su svi samoglasnici redovno zvuĉni glasovi. 14 i 17). d. PN — prednje nepce. m.

glasnici koji nastaju podizanjem prednjeg dela jezika nazivaju se prednji (i. ili nosne glasove kao . Na prelazu izmeĊu potpuno otvo . Ovo je onaj deo usta koji ide od desni gornjih zuba do poĉetka grla. MeĊutim.). u. oni samoglasnici koji nastaju podizanjem srednjeg dela jezika. ali bez suţavanja ili zaustavljanja vazduha iz pluća.. ako je otvor za vazduh malo širi..njem zadnjeg dela jezika. Prvi je bezvuĉan. jer više podignut jezik u ustima s tvara manji otvor usana. MeĊutim.n". Postajanje suglasnika. onda se stvaraju glasovi . Taj deo je nepomiĉan . On je pomiĉan i moţe da se spusti tako da vazduh prolazi kroz nos i stvara nosne glasove kao što su . Vrh jezika uopšte ne uĉestvuje u pravljenju samoglasnika. drugi je zvuĉan.d".).) N e p c e (Palate).t". s:).g". Oni se smenjuju već prema tome kakav poloţaj zauzima prednji. usta su potpuno otvorena (a:. lakoće prilagoĊavanja raznim oblicima i neophodnosti prilikom izgovora glasova. n. koje je prednji deo neposredno iza desni prednjih gornjih zuba. vrh jezika se malo povuĉe unazad. z". koji se kreće od svog normalnog poloţaja u usti ma prema nepcu (granica samoglasnika). 0:. o.. Pomoću vrha jezika zaustavlja se vazduh koji dolazi iz pluća i stvara bezvuĉne glasove kao .. ili da se podigne tako da zatvara 9 .. Tako oni samo . Tako kad vazduh prelazi izmeĊu prednjeg dela jezika koji je podignut malo niţe nego za izgovor glasa i nepca. nazivaju se srednji (o. ae.. itd. Razlikuju se tri dela nepca: prednje nepce (Hard Palate).th". Pravljenje samoglasnika. Na otvor usana mnogo utiĉe poloţaj jezika. i najzad. onda se stvaraju takvi glasovi kao što su „6.. 8.sova. jezik se s pravom smatra kao najvaţniji govorni organ. 0".izgovaraju glasovi "p. J e z i k (Tongue). o:.. g". poloţaja i pokretljivošću on menja vrstu glasa u odnosu na mesto. i tada se dobijaju glasovi kao što su 3".s. Kad se jezik nalazi više izmeĊu zuba. prednjim i zadnjim delom jezika). Pravljenje samoglasnika zavisi od poloţaja jezika. Zadnji deo jezika moţe takoĊe da zaustavi vazduh koji dolazi iz pluća.). koje je meki deo izmeĊu tvrdog nepca i resice. Kada preko poleĊine vrha jezika prolazi vazduh u uskom strujanju. Prednji deo jezika uĉestvuje zajedno sa nepcem u stvaranju nekih gla.). bezvuĉno . itd.k" i nosno-nepĉani glas prolaskom vazduha kroz nos. e. itd. o. koji se u pisanom engleskom pretstavljaju kao . itd.renih i potpuno zatvorenih glasova nalaze se poluotvoreni i poluzatvoreni glasovi (e.m. m".h. kod izgovora nekih samogla snika. zajedno sa spuštanjem i podizanjem donje vilice. b. (Vidi podelu samoglasnika. ili zvuĉne glasove kao . Vrsta samoglasnika zavisi od oblika i poloţaja jezika u ustima. zadnje nepce (Soft Palate). nazivaju se zadnji samoglasnici (a:. Promenom oblika. srednji i zadnji deo jezika. Zbog pokretljivosti. onda se stvaraju piskavi glasovi kao što su . Pri tom jezik deluje kao celina ili svojim pojedinim delovima (vrhom jezika. stvarajući takve glasove kao što su zvuĉno . kvalitet i trajanje. j".. oni glasovi koji postaju podiza.

potpuno ili nepotpuno artikulisani glasovi ili poluglasovi (s. poloţaju) izgleda ovako: (slika br. (Vidi podelu suglasnika. A . s:.). koja je krajnji deo mekog nepca koje visi. 0:. Tu dolaze ovi samoglasnici: u. koji se stvaraju podizanjem prednjeg dela jezika. Tako pored ĉistih glasova stvaraju se kratki ili dugi. Mcdutim. vazduh koji dolazi iz pl uća ne dodiruje ih. o. itd. koji se prave podizanjem zadnjeg dela jezika. 8. Manje ĉe sta podela samo. manja razlika u poloţaju jezika prouzrokuje izvesnu promenu samoglasniĉkog glasa. d) otvorene samoglasnike (Open Vowels).) A) SAMOGLASNICI (Vowels) U engleskom jeziku ima 15 samoglasnika.glasnici: 9. koji nastaju kad se jezik toliko podigne da ima malo prostora izmeĊu njega i nepca (u:. Od toga je pet ĉistih. i:. a:. u:. 10 .glasnika. e.). koji nastaju kad jezik leţi poloţen u donjoj vilici i ostavlja veliki prostor izmeĊu njega i nepca (a. 0. i. Kad s e giasnice lako dodiruju.njeg dela jezika. i. Prema ovoj podeli samoglasnike delimo na: a) prednje samoglasnike (Front Vowels). One se nalaze sa obe strane dušnika. je podela prema osobini glasova.a. Tako imamo: a) zatvorene samoglasnike (Closed Vowels). stvarajući pojedine vrste glasova. b) srednje samoglasnike (Central Vowels).). u". 3:. već prolazi bez treperenja i stvara nepotpune glasove. Ovo su bezvuĉni glasovi. koji se u pravopisu pretstavljaju sa pet slova: . Tu dolaze sledeći samo . i na taj naĉin regulišu vazduh koji izlazi iz pluća. koji su na prelazu izmedu otvorenih i poluzatvorenih samoglasnika (as. A. koji nastaju podizanjem sred. srednji i zadnji). a. c) zadnje samoglasnike(Back Vowels). kad su glasnice rastavljene ili jaĉe udaljene jedna od druge. G 1 a s n i c e (Vocal Cords). itd. resica (Uvula). najĉešća i najpotpunija podela samoglasnika je prema mestu pravljenja.). To su zvuĉni glasovi. itd. MeĊutim.). tada vazduh iz pluća prclazcći preko njih i izaziva treperenje koje daje glas. i. c) poluotvorene samoglasnike (Half-Open VoweIs). ae. i. Po svojoj prirodi to su pokretni i savitljivi nabori sluznicc.Engleski samoglasnici J samoglasnika (po osobini i (prednji. Ipak. Pomoću mišića mogu sc skupljati i širiti. 2. .).. koji zauzimaju prelazni oblik izmedu zatvorenih i poluotvorenih glasova (e. ali u isto vreme i nepotpunija. b) poluzatvorene samoglasnike (Half-CIosed VoweIs). itd. e.usta od nosne šupljine i stvara ĉiste glasove. a:. itd. P oloţa Slika 2. o. Tu dolaze: i. c. i takve ostanu za vreme izgovora. o.

es" u 3. Razlika... Ovo .e" samo utoliko što je malo zatvoreniji. itd. . a.e" kao: e....e": table [teibl]. 2) Dugo zatvoreno .i" u rcĉi .. ea... mean [mi:n]. i u raznim primerima: women ['wimin] — ţene. made [meid]. već uvek u kombinaciji sa .i:". a brush—brushes ['brAjVz] ĉetke.. says [sez]. ie.. itd.. koju mnogi ne mogu odmah da shvate.e" pojavljuje se kasnije posle istrajnog veţbanja.i" je pribliţno sliĉan našem kratkom glasu . kada se u reĈima pojavljuje samostalno.i". a ĉas na kratki glas . U engleskim reĉima ovaj glas dolazi samostalno ili u kombinaciji sa .i:" je otprili ke sliĉno našem glasu u reĉi . . kao što se to radi kad se ţeli nasmejati..3": there [683]. koje se izgovara u reĉi "head" [hi:d] — paţnja..i".) 1 1 .est" u trećem stepenu poredenja (ist)... examine [ig'zćemin] — ispitivati. field [fi:ld].. Poredivanjem kratkog . e. 3) Kratko poluzatvoreno . pošto postoji kvalitetna i kvantitetna razlika izmeĊu glasova u ove dve reĉi.. Zatim u raznim primerima bez pravila: people [pi:pl].. Medutim. u nenagla .renije.).. Sliĉan je francuskom glasu .e".i"... dead [ded].. kada bi . Glas . many ['meni]. (green [gri:n].i" u reĉi "hid" produţili ne bi dobili dugo englesko .. . Medutim. Ovako prepisan glas ..G9". jc u lome što su usne kod engleskog glasa malo zalvo . (Vidi srednje kratko „3" i dvoglasnik . usne su zaokruţene kao da se izgovara .ed" u prostom prošlom vremenu (id). itd.e" (blć — ţito). 4) Kratko poluotvoreno .sit".s". zatim u raznim primerima bez pravila: let [let].e". receive [ri'si:v]. Sundav ['sAndi] — nedelja. sa malo jaĉe otvorenim i zategnutim usnama.e" u reĉi „mere" — majka.i" ili . a prizvuk glasa .šenim predmecima i domecima except [ik'sept] — izuzev.i" i dugog .. where [w83]. a izgovori se kratko .PREDNJI SAMOGLASNICI (Front Vowels) 1) Kratko poluzatvoreno „i".. koji se izgovara sa toliko otvorenim usnama koliko ih otvaramo kad hoćemo da zviţdimo.. ea.. niachine [mo'Jr-11]* itd. Ovaj engleski glas izgovara se lako da se jezik postavi nešto niţe nego za glas a izgovori se veoma kralko . tako da pri taĉnom izgovoru potseća ĉas na kratki glas .e".. U pisanom engleskom glas . i.. poĉctniku se preporuĉuje da ga u poĉetku izgovar a kao vrlo kratko .. itd.o". itd. itd. Ovaj glas nikad ne dolazi samo ..lik".i:"..i:" izgleda kao da razlika postoji samo u duţini.i" [ei]. 1. friend [frend].. Izgovara se sa malo više podignutim jezikom.stalno. Medutim. ili obratno.iv. Kada je u kombinaciji sa glasom .. onda se razlikuje od našeg glasa . onda je istovetan sa našim glasom . ei. U engleskom je to dug glas (moţda ne toliko dug kao u našem jeziku).i:" pojavljuje se u pisanom engleskom kao: ee. sadašnjeg vremena i mnoţini imenica (he teaches ['ti:tj/z] — on predaje).i" se pojavljuje kao: .. Ovaj se glas izgovara kada se jezik postavi malo niţe nego za glas .y" (city ['siti] grad).e". race [reis].. be [bi:]. U pisanom engleskom pojavljuje se . Tu on mnogo potseća na francuski glas .

To je poluglas ili nearti . ability [o'biloti]. zatim u primerima bez odredenog pravila: cat [kaet]... već uvek kao deo dvoglasnika . Kratko poluotvoreno „o" pojavljuje se u pisanom jeziku kao: e. ur. U pisanom jeziku pojavljuje se kao: u. Ovaj glas se takoĊe ĉuje prilikom zamuckivanja.. or.). ear. a jezik se nalazi u osrednjem poloţaju. cupboard ['kAbod]. Ovaj glas se izgovara na isti naĉin kao kratko . Duţi je i zatvoreniji od glasa .a" pojavljuje se u pisanom jeziku kao: i.u".o". spur [spo:]. samo je duţe i malo zatvorenije (vidi objašnjenje za . ew. Izgovara se tako da se usta otvore kao za glas .a" i izgovori se kratko . y.u" u reĉi .. a.. tomato [to'ma:tou].o"). On otprilike odgovara našem dugom glasu . napr. stir [sto:]. 6) Kratko otvoreno .. beautiful ['bju itifol].mitivnog oruţja). continuous [kon'tinjuos]. a veoma je svojstven izgovoru engleskog jezika. Scarborough [.o".. Ovaj glas se pravi na isti naĉin kao kratko srednje . doctor ['dokto]. Ovaj glas nikad ne dolazi samostalno.). 2) Dugo poluzatvoreno .e". Taj prizvuk koji se ĉuje posle svakog izgovorenog suglasnika..u". 2) Dugo zatvoreno .rena. worker ['wo:ko].ae".u".e". plaid [plsed]. Ovaj glas moţe se nauĉiti i pomoću samoglasniĉkog . dollar ['dob].r".kulisani glas koji se ĉuje posle svakog glasno izgovorenog suglasnika.. ough. (b ---------------.o"... autumn ['o:tom]. itd.).pas". SREDNJI SAMOGLASNICI (Central VoweIs) 1) Kratko poluotvoreno .a". above [o'bAv].. u.o:". naprimer.e" u reĉi „mleko". Za izgovor ovog glasa usta su skoro sasvim zatvo. er.o".. Medutim.ska:boro].5) Kratko otvoreno .r" vrh jezika teţi da dodirne desni g ornjih prednjih zuba. Ovaj glas je veoma sliĉan našem glasu . tako da ĉas liĉi na naš glas . izdvojen i skraćen.. On se moţda samo pribliţno pojavljuje u nekim našim reĉima (udarac.. onda se dobija srednji kratki glas . itd.ae". journalist ['djomolist]. sky [skai]. itd. re. oo: push [puj]. koji je kratak i ne sasvim artikulisan. samo se jezik nalazi nešto više napred. new [nju:].u:".a". raad [maed]. neither ['naiĉs]. look [luk] itd. eau: rude [ru:d]. samo je engleski glas mnogo kraći. ZADNJI SAMOGLASNICI (Back VoweIs) 1) Kratko poluzatvoreno . onda se ĉuje prizv uk ili neartikulisani glas ( --------. learn [lo:n]. ou: moment ['moumont]. i... who [hu:]. or..glasniĉkog .. o.luk" (vrsta pri . kada se izgovara suglasnik ..sanom engleskom on se pojavljuje kao: er. ar.au": mile [mail]. jezik podignut tako da zatvara prolaz vazduha. o..b" i malo se otegne glas.. Pogrešno je misliti da je ovaj glas isti kao u našem jeziku. ui...u". U tako stešnjen im ustima stvara se usiljeni glas .a".. buy [bai]. Ovaj glas nastaje kada se jaĉe otvore usta za glas . ir. Kod samo . itd. Ovo je glas koji ne postoji u našem jeziku. zatim u raznim primerima bez pravila: were [wo:j. U pi .. jeste engleski glas ... Donekle sliĉan glas postoji u vojvoĊanskom nareĉju prilikom izgovora glasa . oar. itd.a" u reĉi . zatim u raznim primerima bez pravila: pile [pail]. Glas . U pisanom jeziku ovaj glas se pojavljuje kao: a. kad tako postavljen jezik podignemo malo u sredini i povuĉemo unazad i izgovorimo . 12 . itd. U pisanom jeziku se pojavljuje kao: u..ai" ili . a ĉas na glas . Tako. picture ['piktjo]. house [haus]..

Ovaj glas se razlikuje od kratkog glasa . know!edge ['nolid^] itd.. U pisanom engleskom ovaj glas se pojavljuje kao: o. Pošto se ova dva glasa usled nemara ĉesto pogrešno zamenjuju. door [do:]. lark [la:k].o". A" pojavljuje se u pisanom engleskom jeziku kao: o.. jezik leţi poloţen u donjoj vilici. U engleskom jeziku postoje tri vrste glasa . or..bol". i usne prilikom izgovora nisu tak o široko otvorene..a:".ou". Srpski glas .a" i zadnjeg dugog .kas" da izg ovorimo što dalje u pozadini usta. i ispred „1" koje se ne ĉita).a:" je. a ĉas na . ar: part [pa:t]. samo je kraći..o". i kada se pojavi onda se nalazi u nenaglašenim slogovima. oo. vase [va:z]. ow: lot [lot]. i zato se s njim treba ozbiljno pozabaviti da bude što pravilniji.o". što je u svakom sluĉaju pogrešnije nego kad bi ga izgovarali kao . a". u: other [' AĈO ]. condense [kon'dens]. Ovaj dugi glas koji se pojavljuje u drugom sluĉaju (a:) je engleski glas. pa onda izgovoriti veoma kratko . i sl. cough [kof]. što dalje u pozadini usta... itd. slow [slouj.. tako da ovaj engleski glas ĉas potseća na glas . 13 . To je zadnji kratki i poluotvoreni glas koji najĉešće dolazi kao sastavni deo dvoglasnika .D". U pisanom engleskom ovaj glas se pojavljuje kao: a. 4) Kratko otvoreno . treba na njih obratiti naroĉitu paţnju.. Englesko . Poĉetnici najlakše nauĉe ovaj glas veţbanjem naizmeniĉnog izgovora prednjeg glasa . Evo nekoliko primera gde se on izgovara u dvoglasniku .. naprotiv. ou. dobili bi pribliţno ovaj glas. Prvi od njih prepisuje se fonetski znakom koji je isti kao naše slovo .kas" samo pribliţno se pojavljuje englesko dugo . samo što je on duţi nego u engleskom jeziku.A".. Prema tome postoji malo sliĉnosti izmeĊu srpskog i engleskog glasa.. sa grlenim suglasnicima. naprotiv. jer kratki glas upotrebljen umesto dugog ili obratno. a izgovori se kratko . what [wot]. position [po'zijsn]. a u nenagla . cut [kAt]. port [po:t] — luka. Za pravilan izgovor ovog glasa treba jezik poloţiti u donjoj vilici. Po izg ovoru je sliĉan našem glasu . veoma svojstven engleskom izgovoru. a drugi.. Kad bi našu reĉ .o". aw. nastojeći da prvi izgovarajti na vrhu usana i sa u snenim suglasnicima. au.ou" i sam: hole [houl]... U pisanom engleskom pojavljuje se kao: a (kad posle njega slede dva suglasnika.a"... a. U našem jeziku pojavljuje se pribliţan glas u reĉi ..a:". U srpskoj reĉi . itd.o" samo u tome što je znatno duţi i usiljeniji..... more [mo:]. coarse [ko:s]. Da bi taĉno izgovorili ovaj engleski glas. Ustvari. Prilikom izgovora ovog glasa glasnice su priliĉno usiljene. usta se otvore kao da se izgovara . on!y ['ounli].3) Kratko poluzatvoreno . Neki izgovaraju ovaj vrlo karakteristiĉan engleski glas više na . Ovaj kratki otvoreni glas izgovara se u zad. u nekim stranim reĉima.a" je prednji i jasniji. On uvek dolazi u naglašenom delu reĉi. half [ha:f]. so [sou]. clerk [kla:k] itd.o". oa. thought [9o:t].. na taj naĉin što zadnji deo jezika povuĉemo što više unazad. moramo srpski glas u reĉi .. au. ou.njem delu usta kada je jezik u niţem poloţaju nego za glas . 5) Dugo poluotvoreno „3:". 7) Kratko poluotvoreno ... Iaw [lo:]. ar: water ['wo:to]. compose [kom'pouz] itd..a". 6) Dugo otvoreno .. i u raznim primerima bez pravila: heart [ha:t].o".a:".o".pod" izgovorili više otvorenim ustima i usiljenijim glasnicama. pause [po:z]. zatim ga povući unazad i podići zadnji deo.o". menja smisao engleskih reĉi: pot [pot] — lonac. On se vrlo retko pojavljuje u izgovoru sam.a".šenim slogovima pretvara se u poluglas Glas . zadnje i muklo. war [wo:].

. samo što se u engleskom više ĉuje kratko i nejasno ..) 14 ... igh : night [nait]..e" koje se ne izgovara): fine [fain].-ile.j". advice [s'dvais]. ia.ai" u naglašenom: practice ['praektis].i" u nenaglašenom slogu. U nastavku "ice" . itd.ai". divine [di'vain]. 3.-ine" sadrţe skoro uvek dvoglasnik . y : sky [skai]. Engleski dvoglasnici izgovaraju se uglavnom uvek podizanjem jezika_ Prvi glas u dvoglasniku je duţi od onog koji mu sledi.vajući ova dva i izbegavajući ostale glasove. fertile ['fs^tail]. 01.ai": oxide ['oksaid]. To je zatvoren dvoglasnik koji se pribliţno pojavljuje u našoj reĉi „gajtan". Upotreblja . ua..govornog poloţaja do drugog.i". ie : lie [lai]. au. Naše uho naroĉito primećuje prvi i poslednji glas. dobijamo d v o g l a s n i k . Kada se dvoglasnik . 1) Dvoglasnik . izgovori vrlo polako. ei. Ovaj dvoglasnik naziva se dugim zbog udaljenosti koju jezik prelazi prilikom izgovora od jednog samoglasnika do drugog. £3. itd..a" do . 09. Nastavci "-ide. ou.. i .i" umesto našeg ..ai" u reĉi "mile" [mail]. U engleskom jeziku ima devet dvoglasnika: ai. (Slika br.i" izgovara se . moţe se ĉuti više glasova dok jezik prelazi od glasa .. Ovaj dvoglasnik pojavljuje se u pisanom jeziku kao: i (kad mu sledi suglasnik ..Fonetiĉki znak Fonetiĉka tabela engleskih samoglasnika Primer mile [ ma i l ] — milja part [ p a : t ] — deo but [ b A t ] — a l i hat [ h < e t ] — šešir let [ l e t ] — p u s t i t i pear [p*:o] — k r u š k a p i c t u r e [ p i k t jo ] — s l i k a girl [ g o : 1 ] — devojka lit [ l i t ] — upaljen read [ r i : d ] — ĉ i t a t i comb [ k o u m] — ĉešalj box [ boks J — k u t i ja sort [sd : t] — vrsta put [ p u t ] — s t a v i t i rude [ r u : d ] — gr u b a a: A aj e e o: i i: o 0 o: u u: B) DVOGLASNICI (Diphthongs) Dvoglasnik je niz glasova proizvedenih dok jezik ide od jednog iz.

ay: day [dei]. U pisanom jeziku pojavljuje se kao: ere : there [6ea]. ai. halfpenny ['heipni].. are : dare [des].. a samoglasnik . i u raznim primerima bez pravila: eight [eit]. samo je nešto kraći. On se ne izgovara osim u sluĉajevima pove .ei" je kratak. i sl.(prednji): ei.ei". On takoĊe dolazi na kraju jednosloţnih reĉi.i" u engleskom dvoglasniku nije tako jasan i otvoren. U pisanom jeziku ovaj dvoglasnik pojavljuje se kao: ere : interfere [inta'fis].ia". 3) Dvoglasnik .. i u raznim primerima: their [6e3].ua!". Ovaj dvo glasnik dolazi najĉešće na kraju jedno . dvoglasnik . ua.r" koji ga ĉesto prati. izgovara se samo u onim sluĉajevima kad je potreban za povezivanje sa sledećom reĉi koja poĉinje sa samoglasnikom: tour is ['tuar^ iz].e" koje se ne izgovara): tale [teil]... To je zatvoren dvoglasnik koji se pribliţno pojavljuje u našem prezimenu „Veinović". i glas . U srpskom jeziku se pojavljuje pribliţno u uzviku .i(j)a". itd. On takoĊe dolazi na kraju jednosloţnih reĉi. Ovo je srednji dvoglasnik koji se ni pribliţno ne pojavljuje u našem jeziku.zivanja sa reĉima koje poĉinju samoglasnikom: here zs ['hisr^ iz) i sl. eer : deer [dia]. Ovo je takoĊe srednji dvoglasnik. ear : pear [pes]. steak [steik].. izgovara se samo u onim sluĉajevima kad je potreban za povezivanje sa sledećom reĉi koja poĉinje samoglasnikom: where /s ['we9r iz].kom . ea. ear : hear [his]. i glas . U našem jeziku pojavljuje se samo donekle u reĉima sa nastav . air : air [es]. U pisanom jeziku ovaj dvoglasnik se pojavljuje kao: a (kad posle njega dode suglasnik .r" koji ga ĉesto prati. Zbog male udaljenosti koju jezik prelazi prilikom izgovora od jednog samoglasnika do drugog. itd. 15 . 2) Dvoglasnik . U engleskom ovaj dvoglasnik ĉesto prati „r". i to kad je naglašen ili na kraju reĉi (deĉurli(j)a). ai : gain [gein]. aeroplane (srednji): is. koji masa uzvikuje prilikom negodovanja.. 4) Dvoglasnik „es". idea [ai'dia]..sloţnih reĉi. i u raznim primerima: fierce ['fias].. 5) Dvoglasnik „ua".

(Slika br.) o \ Y/ l/au o Slika 5. 5. ou : soul [soul]. U engleskom ovaj dvoglasnik poĉinje sa . ur : during [djudrig]. 16 . itd. ough : plough [plau]. itd. — Engleski dvoglasnici (zadnji): oi. U engleskom ovaj dvoglasnik poĉinje sa srednjim . Ovo je zadnji zatvoren dvoglasnik koji se samo pribliţno izgovara u srpskoj reĉi „samouk". 7) Dvoglasnik „ou". koji se samo pribliţno pojavljuje u našoj reĉi „bauk". U pisanom engleskom on se pojavljuje kao: o : go [gou]. itd. i završava se slabim i neusilje . ow : slow [slou].u". eau : bureau ['bjuarou]. ough : though [6ou].. ow : down [daun]. Ovo je zadnji zatvoren dvoglasnik.au" pojavljuje se u pisanom jeziku kao: ou : about [a'baut]..a:" (kao u reĉi father ['fa:dd]. oa : loaf [louf].. ou. Dvoglasnik .nim .o" a završava se slabim i neusiljenim . oe : foe [fou]. 6) Dvoglasnik „au".. au.Ovaj dvoglasnik pojavljuje se u pisanom jeziku kao: oor : poor [pus]..u".

w. r. jer su engleski suglasnici na taj naĉin deo izgovora. n. oy : boy [boi]. itd. k.. oio.DO". d3. 3) frikativne: zvuĉne i bezvuĉne (vidi gore). g. 6. koji ima najviše dodirnih taĉaka sa njihovim maternjim jezikom. r).. i b) prema mestu pravljenja. Evo nekoliko primera: fire [faio]. itd. j.Di". d. 13. Oni su se pokazali postojaniji i opšte uzevši zadrţali su većinu svojih ranijih osobina.8) Dvoglasnik . p. lower [louo]. n. boar [boo ili bo:]. auo. 1. prema tome da li se glas stvara treperenjem glasnica ili ne: Zvuĉni su: b. U pisanom jeziku pojavljuje se kao: oi : boil [boil]. C) SUGLASNICI (Consonants) Engleski suglasnici nisu u toku razvitka engleskog jezika pretrpeli tako velike promene kao što je to bio sluĉaj sa samoglasnicima. m. Opšta podela suglasnika je na zvuĉne i bezvuĉne. itd. v. J. eio. d. hour [auo]. 9) Dvoglasnik . Bezvuĉni su: f.. On se nekad i ne smatra ĉistim dvoglasnikom. a) Prema osobini suglasnici se dele na: 1) Nosne: m. 2) plozivne: b. g. 3. lawyer ['loio]. t. Ovo je naroĉito vaţno za strance. layer [leio]. Ovo je zadnji zatvoren dvoglasnik koji se ne pojavljuje u srpskom jeziku.. h. jer se uvek moţe zameniti glasom . k. t. tj. z.o:": door [doo ili do:]. Fonetiĉki znak Fonetiĉka tabela engleskih dvoglasnika Primer ai ei io 80 uo au ou oi 00 mile [mail] milja plate [pleit] tanjir dear [dio] drag pear [peo] kruška poor [puo] siromašan down [daun] dole hole [houl] rupa boy [boi] deĉak door [doo] vrata N a p o m e n a : Ovde treba takoĊe pomenuti engleske troglasnike (Thriphthongs) kojih ima pet: aio. 4) boĉne: 1. ouo. 0. 2 Gramatika engleskog jezika 17 . p. Suglasnici se mogu takoĊe podeliti: a) prema osobini. s.

u" ili nekog sugla. a iza njega ne dolazi .. 1 Za razliku od samogiasnika i dvoglasnika ovde je radi praktiĉnosti izvršeno iz .. itd.... itd.b": beg [beg].laganje suglasnika od slova ka glasu.. uzeti su takode znakovi iz fonetiĉke azbuke 1. „Ch" se izgovara kao „k" u reĉima uzetim iz latinskog ili grĉkog: echo ['ekou]. corn [ko:n]. m. ali ne mora da se izgovori . On se takoĊe ĉita . 0.. itd.. 13. civic ['sivik]. moustache [mos'ta:J].. itd.k" kad je na kraju sloga.m". .c". Grlene: h. Grupa „sch" se uvek ĉita „sk": school ['sku:!]. Nepĉane: d3. 6.z": discern [di'zo:n ili di'so:n]. s... v. ili picture ['piktjo].C" se izgovara .tj" kad je u pisanom jeziku pretstavljen sa: tch : fetch [fetj].snika: call [ko:l]. 18 .. U govornom engleskom ne postoji glas .B" se ne izgovara posle .c". Alveolarne (koji se prave na desnima): d.C" se izgovara kao . s. 2) Suglasnik . cup [kAp]. bull [bul]. kao i o razlikama izmeĊu engleskih i srpskih glasova. n. Ovo je usni plozivni suglasnik koji se ne razlikuje mnogo od našeg.b) Prema mestu pravljenja suglasnici se dele na: 1) 2) 3) 4) 5) Usne: b... Njegov fonetiĉki znak za prepisivanje je .ce" ili .. vice [vais].J" kada se u istom slogu posle . ili kad se . character ['kaerokto]..a. tu (u nenaglašenom slogu.sc" naĊe ispred .. U pisanom jeziku kao i u prepisivanju on se pojavljuje kao . „Ch" se izgovara .b". . itd. J. g. glance [gla:ns].k" kad se naĊe ispred . p. 1) Suglasnik .. itd. itd.t": doubt [daut]. a ponekad .. i.. . i ispred .Ch" se ne ĉita u reĉima kao što su: yacht [jot] i sl.. k.C" u kombinaciji sa . tj.i": ocean ['oujon]. .ĉ". itd.s" kad se nade ispred . ti (u nenaglašenom slogu..tj". j.i" ili „e": academy [o'kćedomi]. o...s" (sc) moţe.. itd. na kr aju reĉi: comb [koum].ch".. Pravi se zaustavljanjem vazduha na usnama.. 3. conscience ['konjons].ci" nalazi još jedan samoglasnik. w. 3) Suglasnik .z". z.J" u reĉima koje su pozajmljene iz francuskog jezika 1 koje su zadrţal e ovaj glas: machine [mo'Ji:n].. itd. izgovara se malo mekše nego naš glas . archbishop [a:tJ'biJop].. već samo pisano.e. itd.. Ovde će biti govora o svim engleskim suglasnicima u pogledu pravila 0 izgovoru i pisanju. Izuzeci su: church [tJo:tJ]. Zubne: f. Za one glasove koji nemaju odgovarajuće slovo latinice.Ch" se izgovara kao . koje se izgovara kao: k.C" se izgovara kao . y": civil ['sivil]. obiĉno u kombinaciji „stion") : question ['kwestJon]. obiĉno u kombinaciji „ture") : nature ['neitjo]. bread [bred]. . j". .. 1.. t. . r.

G" se uopšte ne izgovara na poĉetku reĉi ispred . Pogrešno je smatrati ga istim glasom kao što je naše .. U pisanom engleskom pojavljuje se kao: h : here [hio]... y": rage [reid3]. itd.f". ff : off [of]. . ov].g" kad stoji ispred . e. itd. ph : photograph [Toutogra:f].G" se izgovara kao ..G" se izgovara kao „3" u nekim reĉima uzetim iz francuskog koje su zadrţale svoj izgovor: garage ['gaera^] i sl. posle .d".4) Suglasnik ..n" u istom slogu. .d". Wednesday ['wenzdi].. needed ['niidid]....D" se nc izgovara u prvom slogu nekih reĉi: handsome ['haenssm].D" se u nekim sluĉajevima ĉita kao . Ovaj se glas izgovara na prelazu izmeĊu desni i prednjeg nepca.g". U pisanom engleskom pojavljuje se kao: f : loaf [loufl. pošto se naše .. gun [gAn].... itd. U reĉi "of" i njenim sloţenicama ... 5) Suglasnik . itd. k (na kraju sjoga) : hough [hok]... grow [grou].. ..h") : exact [ig'zaekt]... d.g": go [gou].a.. exhibit [ig'zibit]. Ovaj grleni glas se mnogo razlikuje od našeg. wh:whose [hu:z]. 6) Suglasnik .g" nade ispred . 7) Suglasnik .. gay [gei]. sign [sain].. itd. . U pisanom jeziku i u prepisivanju pretstavljen je sa . Ovaj suglasnik moţe da se izgovara kao . U pisanom jeziku pojavljuje se kao: j. 9) Suglasnik . 8) Suglasnik .. cleaned ['kliind].e. n": gnat [naet]. U pisanom engleskom pojavljuje se kao: g : get [get].. u": soldier ['sould^o].t" iza kog dolazi jedan slog: daughter ['do:to]. hereof ['hiorov]. honest ['onist]. Tada je fonetski znak takode ..i": high [hai].t" u istom slogu: taught [to :t].glasnika ... gh : ghost [goust]. itd. u" ili „1. o.ou" a ispred . glad [glaed].d" izgovara na gornjim prednjim zubima.d": day [dei].G" se izgovara kao .h". . honour 2* 19 .. itd. itd. y": get [get] i sl. i na kraju reĉi u istom slogu ispred ..f"..d3". On je mnogo blaţi i ne izgovara se s jakim pritiskom vazduha iz pluća. soldier ['souk^o].t" u istom slogu: brought [bro:t].m. .. r..au" i ispred . posle . posle samo. On se ne izgovara u nekim reĉima: heir \J [eo].kom ...d3". handkerchief ['hćegkatfif].d3" kad stoji ispred . itd.t": right [rait]. g. posle .. itd. gh : laugh [la:f]. i.f" se izgovara . s". posle .i" i ispred . ex (ispred naglašenog samoglasnika ili muklog . itd. engine ['end^in]. To se dogaĊa kad posle njega dolazi .u" u istom slogu: though [6ou].au" i ispred . Izuzeci su ponekad kad se . Ovaj se glas potpuno podudara sa našim suglasni ..i.gh"... George [^30^3]. . Ovo je zadnjencpĉani glas koji uglavnom odgovara našem.e. : jam [d3aem].Gh" se ne izgovara posle samoglasnika . f (na kraju sloga) : cough [kof]..v": of [ov. i.g": ghostly ['goustli]. Ovaj nepĉani glas ne razlikuje se mnogo od našeg.. itd.

d3": jam ['d3acm].. itd... i onda izgovori „1". /- glasa .n" u istom slogu: knee [ni:]. U pisanom jeziku uvek se 9pojavljuje kao "n" (takodje u prepisivanju). itd.l" se ne izgovara: kad se naĊe posle .. 1. (Slike br. 11) Suglasnik . m") : cold [kould]. To se najĉešće dogada kad „1" doĊe na kraju reĉi ili ispred suglasnika. c (ispred . couple [kApl]. ch : chemist ['kemist].. million ['miljsn]. Ĉita se i prepisuje iskljuĉivo kao .m. netv [nju:]. Ne izgovara se na kraju reĉi posle "m": autumn ['o: tom].. 14) Suglasnik *'n". u. f. ispred .. just ['d^ASt]. r. half [ha:f].u"..y": usual ['ju:. \vcll [vvel]..ou" i ispred . Ovaj nepĉani glas vrlo se malo ili skoro ništa ne razlikuje od našeg. clialk [tJo:k]. ali: autumnal [o:'tAmn3l]. samogla . U svim sluĉajevima lcada ispada „1". 20 . 7 i 8.k".. U pisanom jeziku pretstavljen je slovima . name [neim].k".1". Inaĉe. Ne izgovara se na poĉetku reĉi ispred 'n": mnemonics [ni:'moniks] itd.. que (na kraju reĉi) : picturesque ['piktjs'resk].L" moţe u engleskom da bude suglasnik i samo .ue. bridle [braidl]. i sl.e" u kombinacijama sa .d": could [kud]. itd. Slika 7. U pisanom jeziku pojavljuje se kao: "m" (takodje u prepisivanju): dim [dim]. — Samoglasniĉko "l 4 '. itd....j": laid [leid]. cu : biscuit ['biskit]. Ovaj nosni suglasnik pot. Suglasnik "n" podudara s našim glasom. a.. .. salve [sa:v].u": battle [baetl]. suglasnik .u" u kombinacijama . 13) Suglasnik "m".j5' u pisanom jeziku iskljuĉivo se izgovara kao . k": palm [pa:m]. 111 obratno da se postavi jezik za naše . Ovaj nosni suglasnik se takodje SI.3U3l]. itd.ew") i najzad slovom .I" i onda izgovori usiljeno .. itd. On se ne izgovara ispred . Kao suglasnik on je istovetan sa našim glasom i pojavljuje se na poĉetku reĉi ili sloga ispred samoglasnika ili izuzetno ispred suglasniĉkog Slika 8.o..puno se podudara sa našim glasom.) Suglasnik .. hideous ['hidjss].. 12) LSuglasnik . U pisanom jeziku pojavljuje se kao: k : \valk [wo:k].10) Suglasnik Ovaj nepĉani glas uglavnom se podudara sa našim. ui". — Suglasniĉko "1". v. Samoglasniĉko „1" izgovara sc tako da se jezik postavi za izgovor glasa . .glasnik.. zatim da se tako poloţen jezik povuĉe unazad. onda on vrši ulogu samoglasnika. kad suglasnik „1" doĊe u nenaglašenom slogu ispred kog dolazi naglašen slog.. Icft [left].snici postaju dugi. MeĊutim. i sl.\v" (kao .

Ovaj suglasnik s e skoro uvek pretstavlja fonetiĉkim znakom „g".r": read [ri:d]. s. — Suglasniĉko pravilima za suglasniĉko . arm [a:m]. itd. itd. Samoglasnik koji dolazi isprcd ispuštenog „r" postaje dug: far [fa:]. form [fo:m]. 'loggo. i prepisuje se takode sa . Kako u srpskom tako i u engleskom jeziku postoji samoglasniĉko i suglasniĉko „r". sliĉno kao kad izgovaramo samoglasniĉko „l". Ne izgovara se katkad na kraju reĉi ili ispred suglasnika.r". „G" se moţe izuzetno izgovoriti posle „g". 11. re (na kraju reĉi ili nenaglašenog sloga): miner ['maino]. samo je jezik povuĉen (isprekidana crno. "if. ali tako da ne dodiruje nepce. strong-stronger-stron.r". itd. On se izgovara tako da se jezik podigne za izgovor glasa „g". Pravi se zaustavljanjem vazduha na usnama. anchor ['aerjko]. 10. tako da vazduh koji prelazi preko njcga teĉe bcz prekidanja. angry ['aeogri]. p": philosophy [fi'losofi]. pa se taj isti znak upotreb. (Slika br.) Samoglasniĉko „r" se izgovara prema ranijim Slika 1 1 . itd. — Suglasnik [iqk]. ch. Tako izgovorcn glas „r" je vcoma sliĉan crta pokazuje srednjem kratkom . Ovaj suglasnik moţe se izgovarati kao „f. Suglasniĉko „r" u engleskom jeziku samo donekle potseća na naš glas. itd. itd. u sredini reĉi ispred samoglasnika ili ispred „1" ili „r": finger ['figgo].. Pogrešno je i rogobatno izgovarati „g". i sl. a samo retko kao „i]g". coliar ['kolo].p". dan . ar.o". a vazduh kojim treba da se izgovori glas „n". U pisanom englcskom pojavljuje se kao: r:ring [riq].moglasnika.. itd. Ovakvo .. za fonetsko prepisivanje ovog glasa. t": psalm [sa:m]. i to: u drugom i trećem stepenu poreĊenja prideva: long. sh.guba).ng" ili „g".longerlongest [lorj. On se pojavljuje u pisanom jeziku kao: er. On dolazi uvek u kombinaciji sa „u" [qu] i prepisuje se sa „kw": queen [kwi:n].. 18) Suglasnik „q".. or. stroggist].gest' [strog. terror ['tero]. Ostali deo jezika leţi poloţen u donjoj vilici.. v. s" i u sredini ili kraju reĉi ispred „b. uncle ['Arjkl].ph".. ali nešto sliĉno postoji u nekim našim reĉima (banka.. Stephen ['stiivn].r" najĉešće se pojavljuje na poĉetku rcĉi ili sloga ispred sa.. theatre ['Gioto]. rh:rhyme [raim]. Ne izgovara se na poĉetku reĉi ispred „n. 17) Suglasnik .bcla više unazad. itd. Ono se izgovara tako da se vrh jezika podigne na gore. receipt [ri'si:t]. diphthong ['dipOoij]. k. 16) Suglasnik . kao što je takode nedopustivo izgovarati samo „n". Ovaj glas ne postoji u našem jeziku.. 21 . U pisanom engleskom pojavljuje se kao: p : lip [lip]. 19) Suglasnik . i onda se izgovori „r". Trcba paziti da je jezik ukoĉen i da ne treperi. qu": ink Sl.i]" u kombinaciji sa „k" (qk) pojavljuje se na kraju nagla šenog sloga koji se završava sa „c. Glas . Ovaj se glas uglavnom ne razlikuje od našeg.ljava sanioglasniĉko "r"). 'stroijgo.15) Suglasnik . wr:write [rait]. 'loggist]. pusti kroz nos.

Englesko .se. Zvuĉni suglasnik „5" nc postoji u našemjeziku i svako zamenjivanje sa .) 22) Suglasnik .) ZvuĈni glas „5" se pojavljuje na poĉetku reĉi. Ovaj glas se uglavnom podudara sa našim gla . i.S" se izgovara kao . Pogrešno je kad se prilikom izgovora ĉuje bilo koji od sledećih glasova . On se izgovara tako da se vrh jezika postavi izmeĊu zuba i da vrlo malo viri napolje.th". x. u raznim skupinama .si.. itd.. Prvi se pretstavlja fonctiĉkim znakom „5". sci.. i onda umesto .c. kao: version ['vaijan]. Izgovara se tako da se vrh jezika pritisne o nepce. su" u sredini ili na kraju reĉi.z" kao završni glas kod nekih glagola i imenica: use [ju:z]... U pisanom jeziku pojavljuje se kao: s : least [li:st].. (Slika br. Slika 12. . dish [dij].S" se izgovara „3" u kombinacijama .. supper ['sApo].. chs. Ovaj se glas uglavnom podudara sa našim glasom. U engleskom jeziku ovaj glas je nepĉani. si.S" se izgovara kao .grešno. pleasure ['ple33]..ĉ".. i u sredini kad se on nade izmedu samoglasnika: then [6en]. bathe [beiĉ].t". itd. house-houses [haus-hauziz]. — Zvuĉni suglasnik "5". tako da vazduh teško prolazi.. i zove se zvuĉno .s". izgovara se kratko .ssi.ssi": vision ['vi33n].Th" u govornom jeziku pretstavlja dva posebna glasa.e". y"): piece [pi:s].20) Suglasnik . a ne zubni kao u našem jeziku.. ili samo u kombinaciji .s". a boĉne strane uz zube gornje vilice.J" u kombinaciji sa ..som .ĉ". z.t" je mnogo oštrije nego naše. moţda zbog sliĉnosti koja u engleskom jeziku postoji kod glasova „0" i „5" (th). 21) Suglasnik . father [Ta:53].. sure [Jua]. ili . veoma karakteristiĉna i isto tako vaţna za engleski izgovor.. i onda se sa malo jaĉim udarom vazduha izgo. Suglasnik <4 t" Slika 13. . isc..... ..d".t" je potpuno po. 22 . zatim se pritisne blago zubima tako da vazduh kojim izgo.. issue ['ijju:].. c (ispred .. itd. 23) Suglasnik .. na kraju glagola koji se završavaju na muklo .. scission ['si33n].zvuĉno . .i. passion ['paejon].ĉ" izgovori se ..vori . dz.) On se takoĊc moţe nauĉiti izgovarati pomoću nepĉanog glasa . a drugi „0" i zove se be.th" ili „5". itd.t".š". 12. Fonetiĉki znak za prepisivanje je .varamo ovaj glas teško prolazi. Pri tako postavljenom jeziku. u".d" ili . (Vidi .e...sh". ssu". ts..t".th". (Slika br. dh". Postavi se jezik onako kako on stoji kad se izgovara . 13. sch": sick [sik]. itd.J": fish [fij].. itd...

h": wrote [rout].. few [fju:]... Ovaj usni glas ne postoji u srpskom jeziku. Tako postavljenih usta. exclaim [iks'kleim]. Kao . gu"): quite [kwait]. veal [vi:l]. Kao .w" (u) moţe da posluţi kao Slika 15.. g". osnova za izgovaranje suglasniĉkog . ostatak reĉi.t". 23 . Ovaj bezvuĉni glas ne postoji takoĊe u našem jeziku..u".. Kao samoglasnik se obiĉno pojavljuje na kraju reĉi i sliĉan je samoglasniku .u". koje se skoro uvek nalazi na poĉetku reĉi ili sloga. itd.. exit ['eksit]. moţe se reći da tu postoji pri .W" se ne ĉita ispred ..qu. 15. samo što jezik nije pritisnut zubima i vazduh slobodno prolazi izmedu jezika i zuba. Pogrešno je umesto njega izgovarati . various ['veariss]..w". u (u kombinaciji s ..premni i izgovorni deo. o : once [wAns].24) Suglasnik .w". itd. Izgovara se tako da se usta postave kao za izgovor to jest za . z. Ovaj suglasnik izgovara se kao: . itd.u": anxious ['aegkjos]. three [Gri:]. Tada usta poprimaju oblik koji se stvara kad ho ćemo da zviţdimo... ph (vidi suglasnik .x".u": blow [blou].ph"). a izgovorni se s astoji u izgovaranju ostatka reĉi. U pisanom jeziku pojav ljuje se kao: v : very ['veri]..t" ili bilo koji od sledećih glasova . itd. već samo ono što sledi iza . Ovako izgovoren glas je piskav i pomalo neĉujan.x" nalazi .. Suglasnik "v".ks" izgovara se u jednosloţnim reĉima na kraju ili višesloţnim reĉima u poĉetnom naglašenom slogu ili u slogu koji prethodi drugom na .) 25) Suglasnik .) Slika 14. twin [twin]. f:(vidi suglasnik „f"). z".r" u istom s logu. .. ili da se uopšte ne izgovara.w".glašenom slogu: box [boks]. hearth [ha:0]. 27) Suglasnik ..v". luxury ['UkJori].: bath [ba:Q]. itd.. Pojedinaĉan glas je skoro nemoguće izgovoriti. U pisanom jeziku ovaj glas se pojavljuje kao: w (na poĉetku reĉi i ispred suglasnika): wall [wo:l]. k.ĉ". tojest . samoglasniĉkog . Ovako rastavljanje na pripremni i izgovorni deo treba raditi sve dotle dok se ovaj glas potpuno ne uveţba: well [w | el].. Izgovara se sa istim poloţajem jezika kao kod zvuĉnog . itd. Bezvuĉni suglasnik "o"- 26) Suglasnik .. threw [Oru:]. 14. itd.ks.. whole [houl].. Pri tako postavljenom jeziku. gz. both [bouO].i" ili . sword [so:d]. language ['liei]gwid3]. (Slika br. wing [w | iq]. izgovara se kratki glas . water [w | o:ts].s. naime. itd. Pripremni deo je postavljanje usta za . Ovaj se glas razlikuje od našeg utoliko što gornji zubi ne dodiruju samo donju usnu. u reĉima gde je ono blizu poĉetku reĉi i ponekad ispred . Ovaj se glas najĉešće pojavljuje na poĉetku ili kraju reĉi.... Ustvari. nego je ĉak pritiskuju. U engleskom on moţe da bude sa moglasnik i suglasnik.q. itd.. ne izgovara se ... Ovo samoglasniĉko ...k" se izgovara kad se posle .th" ili „6". (Slika br.w". dz" itd..u" ili zviţdanje.

ili deo dvoglasnika . houses ['hauziz].y". ili sa .. si.vara i samoglasnikom koji je naglašen: exist [ig'zist]. g: pleasure ['ple3o].X" se izgovara kao .i".ai.^usl] obiĉan Vf tX z 3 NAGLASAK (Accent or Stress) Engleski naglasak je u d a r a n.. itd.. vision ['vi^on]. garage ['gaera^].. itd.Y" se pojavljuje kao suglasnik samo na poĉetku sloga. Ovaj suglasnik se skoro potpuno podudara sa na .šim . s (u sredini ili na kraju reĉi): his [hiz].ţ". Ovaj suglasnik moţe biti takode i samoglasnik.... a kao samoglasnik na kraju ili sredini reĉi: yet [jet]. 30) Suglasnik „3". scission ['si^on]. Ovaj englesk i suglasnik se uglavnom podudara sa našim.X" se izgovara kao . a ne muziĉki kao u našem jeziku. exalt [ig'zo:lt]. xebec ['ziibek]. . example [ig'za:mpl].gz" (izuzev nekoliko izuzetaka) kada iza njega doĊe naglašen slog koji poĉinje samoglasnikom. sky [skai]. itd. U pisanom jeziku pojavljuje se kao: z : size [saiz]. itd. ei": system ['sistom]. Fonetiĉki znak Fonetiĉka tabela engleskih suglasnika Primer b d dg f g h j k 1 m n P r s . U pisanom jeziku pojavljuje se kao: su. hurry ['hAri]. . 28) Suglasnik .z" na poĉetku reĉi: xanthic ['zsenBik].f i n ] brada zeal [ z i : J ] ţar usual ['ju'. itd.z"... exhibit [ig'zibit]... ssi. itd. Prema tome naglasak u engleskom jeziku postiţe se jaĉim izgovaranjem pojedinih samoglasnika 24 .r t 9 e ▼ beg [beg] moliti dark [ d a : k ] taman jail [dgeil] zatvo: foot [ f u t ] stopalo girl [ g a : l ] devojka housc [hous] kuća yet [jet] još ' w a l k [ wo : k ] šetati light [ l a i t ] svctlo mile [ ma i l ] milja now [ n a u ] sada wing [ wi r j ] krilo put [ p u t ] s t a v i t i read [ r i : d] ĉ i t a t i sit [ s i t ] sedeti ship [ J i p ] laĊa town [ t a u n ] grad this [ 6 i s ] ovaj three [ o r i : ] t r i very [ ' v c r i ] vrlo >vell [wel] dobro chin [ t .h" koje se ne izgo. they [6ei].. 29) Suglasnik . Kao samoglasnik je ili kratko prednje .

Trosloţne reĉi mogu da imaju naglasak: a) b) c) d) e) na prvom slogu: demonstrate ['demonstreit]. diningroom ['dainigrum]. itd.naglasak (. a ne dizanjem i spuštanjem glasa. U reĉenici su najvaţnije reĉi imenice. a koji nije. tj. Zato je potrcbno u svakoj poje . na prvom ili trećem slogu: opportune ['opotju:n. Dvostruki naglasak pojavljuje se kod onih sloţenica koje imaju za prvi deo neki pridev ili je druga reĉ od naroĉite vaţnosti: good-looking ['gud'lukig]. fireplace ['faiopleis]. U reĉima pre . itd. b) REĈENIĈNI NAGLASAK (Sentence Stress) Reĉeniĉni naglasak zavisi od vaţnosti pojedinih reĉi u reĉenici. itd. sloţenice sa jednim naglaskom su mnogo ĉešće: bookbinding ['buk. Tako u nekim višesloţnim reĉima postoji i drugi naglasak. itd. Sloţenice imaju ili samo glavni naglasak ili glavni i polunaglasak.dinoj reĉi nauĉiti naglasak. To je polu. itd. itd.selvz]. ostali su nenaglašeni. opo'tju:n].zaemi'neiJon]. apparatus [. One mogu imati takoĊe naglasak na drugom slogu: ourselves [aus'.): examination [ig. secondhand ['sekand'hţend]. Sve jednosloţne reĉi izgovorene pojedinaĉno su naglašenc. Reĉi ne moraju da imaju samo jedan naglasak. itd. black [blaek]. demonstrative [di'monstrotiv]. na trećem slogu: employee ['emploi'i:]. itd. pridevi. Treba razlikovati dve vrste glavnog naglaska: a) naglasak reĉi (Word Stress). pokazne i upitne zamenice. beside (bi'said). jer pravila o odreĊivanju naglaska imaju više izuzetaka nego što je dopustivo da jedno pravilo to i ostane. Zato moţemo da kaţemo da je onaj slog u izgovorenoj re ĉi ili izrazu koji se istiĉe jaĉinom i snagom izgovora od ostalih slogova naglašen. podignute zapete: dependent [di/^tfdont]. ali uvek sa poluglasom ispred glavnog naglaska: capitalist ['kaepitolist]. Ukoliko je jedna reĉ u reĉenici vaţnija za njen smisao. itd. usual [7w:3usl]. itd. itd. itd.pisanim fonetiĉkom azbukom. mother ['mAĈo]. koji se oznaĉava obiĉnom zapetom. drugom slogu ili trećem slogu. Reĉi sa više od tri sloga imaju naglasak na prvom. itd. naglasak se oznaĉava podignutom zapetom ('). i nagla šenim se slogom smatra onaj koji se nalazi s des'ne strane naglaska. pa se obiĉno naglasak i ne stavlja: but [bAt].cCpo'reitos]. dok je glas ili slog koji je izgovoren sa srazmerno manjom snagom nenaglašen. class [kla:s]. MeĊutim. c) na drugom slogu: suppose [so'pouz]. i b) naglasak reĉenice (Sentence Stress). a) NAGLASAK REĈI (Word Stress) Većina engleskih reĉi sa dva ili više slogova ima jedan naglašen slog. na drugom slogu: adherent [od'hioront]. utoliko je ona naglašenija. Ne postoje pravila po kojima se moţe odrediti koji je slog u jednoj reĉi naglašen. Dvosloţne reĉi mogu da imaju naglasak: a) na prvom slogu: second ['sekond]. itd.u slogu.dok'trinol]. b) na prvom i drugom slogu: seventeen ['sevn'ti :n]. itd. na prvom ili drugom slogu: doctrinal ['doktrinol.baindig]. pomoćni glagoli (izuzev 25 . gas stove ['gres 'stouv].

i najzad prilozi: What do you think of the weather? ['wot dju: '0ir)k ov 6o 'we6o?] Medutim. Naglašavanje reĉi u prozi je potpuno nepravilno. ali je njihov uzajamni odnos veoma vaţan. jer ona oznaĉava muziĉku stranu u engl eskom govor. iako ponekad postoje razlike koje se pojavljuju da bi se razbila monotonija stiha. a kod ostalih slabi: I never gave you that book (sve reĉi su naglašene pod .\za spuštanje glasa. i prema t ome razlikujemo dva glavna dela u intonaciji: dizanje i spuštanje glasa. Prema tome. RITAM I INTONACIJA (Rhythm and Intonation) Ritam je smenjivanje naglašenih i nenaglašenih slogova u govornom jeziku. U poeziji raspored naglašenih i nenaglašenih slogova je u osnovi pravilan. onda je tok reĈenice ujednaĉen.nom jeziku.to have". U delu reĉenice u kojem se pojavljuju bezvuĉni glasovi. Zato se intonacija po . tj. Evo dva primera engleske intona cije re.javljuje samo u zvuĉnim glasovima.zanje glasa. U obiĉnom govoru stalno se smenjuje visina glasova.(spuštanje glasa) 26 \ .. Razlika u upotrebi intonacije zavisi od okolnosti pod kojima je neka reĉenica izgovorena. potpuno naglašeni slogovi ne pojavljuju se u redovnim razmacima. govor uzbuĊenog lica i zatim normalan govor. Uporedimo samo recitovanje. intonacija se razlikuje od na.ĉenice: They arrived yesterday ---------------------------------------. "you" i "book" je trebalo istaći i zato su one zadrţale svoje naglaske). Broj bezvuĉnih glasova koji se pojavljuje u vezanom razgovoru je daleko manji u poreĊenju sa zvuĉnim glasovima.ljuje u jakom obliku hsev). kada iz bilo kog razloga ţelimo da naglasimo jednu reĉ u reĉenici. onda se naglasak te reĉi pojaĉava.glaska i ritma.ĉenici. Kada se u reĉenici ne pojavljuje ni jedno ni drugo. U oznaĉavanju intonacije upotrebljavaju se sledeći znaci:/za podi . Intonacija obuhvata varijacije koje se pojavljuju u dizanju i spuštanju gla sa u povezanom razgovoru. pa lako moţemo da uoĉimo jasne razlike u vrstama intonacije. koji je ĉesto nenaglašen iako se p ojav.ai 'nevo 'geiv 'ju: 'ĉaet 'buk jednako) meĊutim I never gave you that book ai 'nevo geiv 'ju: ĉaet 'buk (reĉi "never". ne moţe biti ni reĉi o intonaciji.. Tako u reĉenici: I should be glad if you would come in and see me next Saturday naglasci su rasporedeni na sledeći naĉin: ai Jud bi: 'glaed if ju: kom ond 'si: mi: nekst 'saetadi Iz te kombinacije naglašenih i nenaglašenih reĉi proizilazi ritam u ovoj re . pa je zbog toga i ritam nepravilan.

m on. fo from hod. pojavljuju u nenaglašenom delu reĉi ili reĉenice i u sebi sadrţe poluglasove.Can you come with me? •/ / ---------------------------------------. n ond oz ot bot kaen kud fo: from haed kon.(podizanje glasa) JAKI I SLABI OBLICI (Strong and Weak Forms) Izvestan broj engleskih reĉi koje se ĉesto upotrebljavaju u svakodnev . koji se. koji se obiĉno pojavljuje u naglašenom delu reĉi ili reĉenice i u sebi sadrţi potpun glas. naprotiv. razlikuju se d v a glavna oblika: jedan j a k i oblik. Uglavnom.nom govoru imaju dva ili više izgovora. zatim jedan ili više s 1 a b i h oblika. d 27 . Evo liste najĉešćih jakih i slabih glasova: a am an and as at but can could for from had ei aem aen aend aez aet bAt Jaki oblik Slabi oblik 0 om. kn kod fo:. od.

dolazi na ĉaj. 2) Zapeta (. itd. tj. v ov. zagrade. om. deli. V Jol. the bottle should U svakom sluĉaju. "maen" i "man". lnaĉe se odvajaju zapetom isto kao i pril oške zavisne reĉenice. Tako reĉi "work" i "man" imaju svoj naglasak kad stoje samostalno ('wD:k. bocu be filled. t os. 1 J3d. INTERPUNKCIJA (Punctuation) Znaci interpunkcije upotrebljavaju se radi lakšeg ĉitanja tekstova. dinZašto ne doruĉkuješ. whom you saw yesMoj brat David..) (Full stop.) i ubacivanje sporednih momenata u osnovu priĉanja (napr.) On nikad ne jede kclaĉe. treba napuniti. Medutim. Yard (yd. Znaci interpunkcije su: 1) Taĉka (. veĉeraš ner. isto t a k o zapeta moţc da zameni dve taĉke u direktnom govoru.). onda se naglasak druge reĉi gubi i ceo glas prelazi u poluglas (. sm 5on 5ot 5om. Ovo se naroĉito dogada kod drugog dela sloţenica. pitanje i sl. Jaki oblik haez haev ov Jael Jud SAm 6aen 5aet 5em tu: AS woz Slabi oblik hoz. 28 .vanje. however. oz. z hov. koga ste juĉe vi terday.ae" = dok prvi deo sloţenice zadrţava naglasak i ceo glas: 'wa: k -}'macn = 'w3:kmon. ov. meĊutim. koja se upotrebljava u odvajanju i nabrajanju reĉi ili reĉenica: In any case. Zato je njihova uloga dvojaka: da na prvi pogled pokaţu odnos raznih delova u reĉenici i da na veštaĉki naĉin iskaţu intonaciju reĉenice (napr.). koja se upotrebljava da pokaţe završetak reĉenice i za skraćivanje reĉi: He never eats cakes. kad se od njih napravi slo ţenica "workman". 'maen). Zapetom se ne odvajaju zavisne imenske i pridcvskc reĉenice kad odreĊuju imenicu. m to. navodi i sl. d som. Ustvari reĉ "man" pojavila se tu u jakom i slabom obliku. Why don't you take your breakfast. Full Point. uzviki .has have of shall should some than that them to us was itd. (Jard/jd. is coming to tea. supper at a restaurant? u nekom restoranu? N a p o m e n a : Kada se u nabrajanju pred poslednjo m reĉi stavi "and" onda se ispred nje moţe a l i ne mora staviti zapeta. ruĉaš. Period). My brother David. 3) Dve taĉke (:) (Colon). s woz N a p o m e n a : Nekc druge reĉi kojc nisu u tako ĉestoj upotrebi mogu takoĊe imati jake i slabe oblike.) (Comma).

that goes to bed with „Majoran.. itd. (George Street. muzike. pozo. predloga i sveza (The Ring and the Book. poglavlja ili odcljaka u prozi. 8) Povlaka (—) (Dash). "7he marigold. DRUGI DEO MORFOLOGIJA (OBLICI) I SINTAKSA (Morphology (Forms) and Syntax) 29 .). prkos. per. itd. itd. dani u nedelji. Ona će doći u 6 sati. William the Conqueror.To je bila vaša ideja". jezera.). 10) Apostrof (') (Apostrophe).) i liĉna zamenica "I". Much Ado about Nothing. itd. Scott phoned while you were out. Posebnu paţnju treba obratiti na pisanje naslova bilo knjiga. And with him rises weeping". budi".). uzvici (Oh! Alas!. Inverted Commas). P. Lion. Fiction. Pravilo glasi da se u naslovima velikim slovima pišu sve vrste reĉi izuzev ĉlana. Onjerekao: . skraćenice (Mr.). reka. itd. Osim toga velikim slovima se pišu vlastita imena i pridevi napravljeni od njih (England—English). My Lord. imena gradova.Zimska bajka". uiica. Šekspir: . Eton. sveĉanosti: (Monday. i sa njim. 7) Znaci navoĊa (". navoda ili stiha: Mrs..). M. leţe.sonificirane reĉi (Truth. ujutru se Shakespeare: "Winter's Tale". mora i sl. što sa suncem the sun.. 5) Znak pitanja (?) (Question Mark). itd. ste bili napolju. Easter. "7Tiat was your idea". May. praznici. meseci. pesama. planina. VELIKA SLOVA (Capitals) Velika slova 'pišu se na poĉetku reĉenice.. suzan. itd. titulu ili sluţbu nekog lica (Your Majesty. GospoĊa Skot je telefonirala dok »She is coming at 6 o'clock.) (Semicolon). Oxford. Lady Hamilton. 9) Zagrade ( ) (Brackets).rišnih dela. Crtica (-) (Hyphen).") (Quotation Marks.). He said.. Isto tako velikim slovima se pišu naslovi ili pridevi koji oznaĉavaju poĉast. 6) Znak uzvika (!) (Exclamation Mark).4) Taĉka i zapeta (.

VRSTE REĈI (Word Classes) Reĉima se nazivaju sastavni delovi reĉenice. Njima se izraţava neka misao, ime, svojstvo, radnja, odnos i sl. MeĊutim, kako se kod izuĉavanja jezika prvenstveno bavimo reĉima, njihovim oblicima, izgovorom i odnosom zato se radi lakšeg razlikovanja, postavlja pitanje klasifikacije, odnosno svrstavanja u odreĊene grupe. U engleskom jeziku ne moţemo odrediti kakvu ulogu vrši jedna reĉ u reĉenici i kojoj vrsti ona pripada, dok ne izvršimo njenu analizu. Razlog je u tome što jedna ista engieska reĉ moţe vršiti jednu ulogu u jednoj i sa - svim razl iĉitu ulogu u drugoj reĉenici. To znaĉi, oblik pojedinih engleskih reĉi nije dovoljan za odredivanje njihove vrste, već je kod razlikovanja odluĉujuća uloga koju ta reĉ vrši u reĉenici. Evo primera: The water had a bad taste. Voda je imala rĊav ukus. I water the flowers in my garden. Zalivam cveće u mom vrtu. Look at that water bird! Pogledaj onu vodenu pticu! U prvoj reĉenici water je imenica. Njena uloga se sastoji u imenovanju izvesne vrste stvari; u drugoj reĉenici to je glagol to water (polivati, zalivati), jer oznaĉava izvesnu radnju; i najzad, u trećoj reĉenici water (vodeni) je pridev koji upotpunjuje znaĉenje imenice bird, pokazujući na kakvu se vrstu ptice misli. U sledećim primerima: This is a long journey. I have long been travelling. I long for rest. Ovo je dugo putovanje. Već dugo putujem. Ĉeznem za odmorom.

reĉ long vrši tri razne uloge u ovim reĉenicama: a) to je pridev (dug) koji oznaĉava reĉ journey; b) to je prilog (dugo) koji upotpunjava glagolski oblik have been travelling; i najzad to je glagol (ţudeti). Na osnovu uloge reĉi u reĈenici, a ne oblika, u engleskom jeziku reĉi takoĊe delimo na o s a m vrsta, za koje su u lingvistiĉkoj terminologiji ustanovljena uobiĉajena imena. Te vrste reĉi, ili se drukĉije nazivaju „delovi govora", g lase: 1) 2) 3) 4) 5) 6) 7) 8) Imenice (Nouns ili Substantives) Pridevi (Adjectives) Zamenice (Pronouns) Glagoli (Verbs) Prilozi (Adverbs) Predlozi (Prepositions) Sveze (Conjunctions) Uzvici (Interjections ili Exclamations).

N a p o m e n a : Brojevi (Numbers) se u engleskom jeziku smatraju koliĉinskim pridevima. U ovoj knjizi brojevi su obradeni posebno, s obzirom na uobiĉajenu podelu u našem je - ziku, gde se oni smatraju posebnom vrstom reĉi.

30

IMENICE
(Nouns or Substantives)
ZNACENJE

Vrste re ĉi kojima se oznaĉava ime nekog predmeta, lica, mcsta, svojstva, stanja ili radnje nazivaju se i m e n i c a m a. Tako u sledećem primeru: John saw an apple fall to the grounĊ. Jovan je video jabuku kako pada na zemlju. John je ime jednog lica, apple je imc vrste voća, a grounĊ je ime mesta na koje je jabuka pala. Zbog toga što te reĉi imenuju razne predmete i lica, one se nazivaju imenicama. _____ U engleskom jeziku postoje ĉ e t i r i vrste imenica: 1) ZajeĊniĉke imenice (Common Nouns) koje oznaĉavaju predm ete ili lica iste grupe ili vrste. Tako su imenice watch (sat), man (ĉovek), town (grad), itd. imena zajedniĉka za izvesnu vrstu predmeta, lica i sl., i mogu se odno - siti na bilo koji sat, ĉoveka, grad. 2) Osobene ili vlastite imenice (Proper Nouns), kojima se imenuje jedno odreĊeno lice, mesto ili predmet: England, Mary, the Adriatic, Belgrade, Mount Everest, itd. Ove se imenice uvek pišu velikim slovima. 3) Zbirne imenice (Collective Nouns), kojima se imenuje izvestan broj stvari uzetih kao celina: herd (stado), forest (šuma), family (porodica), team (momĉad), leaves (lišće), itd. Zbirne imenice obiĉno dolaze sa glagolom u jednini kad oznaĉavaju neku celinu. Medutim, kad se misli na svaku je - dinku te celine posebno, onda je glagol u mnoţini: The public is requested The audience are requested Javnost sc umoljava Gledaoci se umoljavaju

(U drugom se primeru misli na svakog gledaoca pojedinaĉno.) 4) Misaone imenice (Abstract Nouns), koje oznaĉavaju neko stanje, svojstvo ili osećanje i ne odnose se na predmete k oji se mogu dodirnuti ili videti: attention (paţnja), energy (snaga, energija), generosity (plemenitost), happiness (sreća), whiteness (belina), itd.
N a p o m e n a : Posebna vrsta zajedniĉkih imenica su gradivne imenice (Material Nouns) koje pokazuju od ĉega je nešto napravljeno (vvood -drvo, meat-meso, wool-vuna, itd.).,

31

Otstranjivanjem svih vrsta nastavaka u engleskom jeziku je omogućeno slobodnije i svestranije primenjivanje reĉi. Oblik ne sluţi za odreĊivanje vrste reĉi, već se njime daje puna sloboda izraza u raznim vido - vima i okolnostima. To se najbolje vidi kod pravljenja imenica. One mogu da se prave od glagola bez ikakve promene, ili obratno, glagol moţe postati od imenice na isti naĉin: Najĉešće i najkarakteristiĉnije pravljenje imenica je jednostavno preobraćanje vrsta reĉi. Ono se vrši na sledeći naĉin:
OBLICI

a) Preobraćanjem glagola u imenicu: to to to to Glagol visit (posetiti) walk (šetati) love (voleti) turn (okrenuti) Imenica a visit (poseta) a walk (šetnja) the love (ljubav) the turn (okret), itd. itd.

Mnogobrojni su primeri ovakvog naĉina pravljenja imenica i nabra - janje daleko bi nas odvelo. Zato se ovim naĉinom treba koristiti što ĉešće, ali tr eba takoĊe biti obazriv. Preporuĉljivo je u svakom sumnjivom sluĉaju konsultovati se sa reĉnikom: to last (trajati); imenica od ovoga glagola ne postoji. MeĊutim, kod onih glagola koji nemaju odgovarajuću imenicu, posluţićemo se tzv. glagolskom imenicom, koja se pravi dodavanjem nastavka -ing na neodreĊeni naĉin glagola: to last (trajati) — last-ing (trajanje). b) Preobraćanjem prideva u imenicu: Pridev good (dobar) wrong (pogrešan) poor (siromašan) rich (bogat) Imenica a good (dobro) a wrong (nepravda) the poor (sirotinja) the rich (bogati), itd. itd.

c) Pomoću predmetaka (prefiksa) i dometaka (sufiksa): mortality (smrtnost) abilitv (sposobnost) change (promena) fortune (sreća) free (slobodan) neighbour (sused) dark (taman) laugh (smejati se)
3 G r a ma t i k a engleskog jezika

immortality (besmrtnost) inability (nesposobnost) interchange (razmena) misfortune (nesreća) freedom (sloboda) neighbourhood (susedstvo) darkness (tama) laughter (smeh), itd. itd. 33

SLOŢENICE (Compound Nouns) Pravljenjem imenica pomoću dometaka i predmetaka dobija se samo jedna vrsta sloţenica. MeĊutim, usled ograniĉenosti znaĉenja i upotrebe predmetaka i dometaka, koji nemaju osobine drugih engleskih reĉi, tj. da budu, naprimer, imen ice, pridevi ili glagoli u isto vreme, pravljenje sloţe - nica je priliĉno skuĉeno i sam naĉin izvoĊenja je upućen uglavnom jednim pravcem. Kada u sluţbu predmetaka i dometaka uvedemo razne vrste reĉi (glagole ili imenice, prideve ili zamenice), koji imaju svoje potpuno znaĉenje i mogu da menjaju ulogu, onda dobijamo sloţenice u pravom smislu reĉi, tj. sloţene reĉi koje imaju svoje sopstveno znaĉenje stvoreno pomoću ujedi - njavanja znaĉenja sastavnih delova. Pravljenje sloţenih imenica je vrlo ĉest sluĉaj u engleskom jeziku. Slaganje moţe biti raznovrsno u pogledu vrsta reĉi i poloţaja sastavnih de - lova sloţenice. Tako se neke sloţenice prave stavljanjem jedne imenice ispred druge imenice, ili prideva ispred imenice ili pak stavljanjem predloga posle imenice. Evo nekoliko naĉina pomoću kojih se prave sloţenice: a) stavljanjem prideva ispred imenice: lowland (nizija), whitewasli (kreĉ), stronghold (uporište), itd. b) stavljanjem broja ispred imenice: threepence (tri penija), fortnight (petnaest dana), triangle (trougao), itd. c) stavljanjem dveju imenica tako da prva oznaĉava drugu koja je glavni sastavni deo sloţenice: man-servant (sluga), headache (glavobolja), post office (pošta), itd. d) stavljanjem glagola ispred imenice: breakfast (doruĉak), creephole (skrovište), cutpurse (dţeparoš), itd. e) stavljanjem glagola ispred priloga: drawback (smetnja), shakeup (uzbuna, buna), itd. f) stavljanjem glagolskog priloga vremena sadašnjeg ispred imenice: livingroom (dnevna soba), writing-table (pisaći sto), looking-glass (ogledalo), itd. g) stavljanjem priloga ispred ili iza imenica: looker-on (posmatraĉ), by-word (uzreĉica), way-out (izlaz), itd. h) stavljanjem predloga ispred imenice ili izmeĊu dveju imenica: father- inlaw (tast), commander-in-chief (vrhovni komandant), son-in-Iaw (zet), itd. i) stavljanjem predloga ispred glagola: income (prihod), outlet (izlaz), itd. Po naĉinu pisanja razlikuju se tri vrste sloţenica: a) sloţenice koje se pišu kao jedna reĉ: headache (glavobolja), b) sloţenice ĉiji su sastavni delovi rastavljeni crticom: step-father (oĉuh), c) sloţenice ĉiji se sastavni delovi pišu odvojeno, bez ikakvog povezi- vanja: post office (pošta). ROD IMENICA (Noun Gender) U izvesnim sluĉajevima engleski jezik se smatra teţim od ovog ili onog jezika. MeĊutim, u pitanju roda imenica on je lakši od većine stranih jezika. To dolazi otuda što engleske reĉi ne dobijaju nastavke i rod se ne odreĊuje prema obliku nego prema znaĉenju reĉi. U latinskom jeziku, naprimer, reĉ nauta je imcnica ţenskog
34

2) Ţenskog roda (Feminine Gender) su sve imcnice koje oznaĉavaju ţenska ţiva bića: girl (devojka). Kao što je poznato latinski. Na isti takav naĉin. house (kuća). u francuskom jeziku. the next room. pencil (olovka). a ove druge ne pripadaju ni jednom od tih rodova.nice kojc prosto sluĉajno pretstavljaju lica razliĉitog pola.šika). Sliĉno je i u nemaĉkom i francuskom jeziku gde se rod oznaĉava odreĊenim ili neodredenim ĉlanom. Reĉi spoon (ka. sheep (ovca). friend (prijatelj). husband (suprug). itd. girl (devojka) su ime. U staroengleskom jeziku postojala je takode ista razlika gramatiĉkog roda. he is in Moj prijatelj je u drugoj sobi. sister (sestra). tj. bez pola: knife (noţ). nego i kod prideva. Zbog toga su one prve muškog ili ţenskog roda. rod imenica u engleskom jeziku je 1 o g i ĉ k i ili p r i r o d n i i odreĊivanje roda vrši se na sledeći naĉin: 1) Muškog roda (Masculine Gender) su sve imenice koje oznaĉavaju muška ţiva bića: son (sin). motor-car (automobil). Isto tako postojale su i d eklinacije kod imenica muškog. pa su logiĉno srednjeg roda. brother (brat). tokom vremena izgubili su se nastavci i nestalo je gramatiĉke razlike rodova. itd. srpski i mnogi drugi jezici imaju tzv. poet (pesnik).tinje i predmete bez ţivota. ne samo kod imenica. parent (roditelj). Njihov rod se odreĊuje po zamenici. on će se vratiti uskoro. hostess (domaćica). ţenskog i srednjeg roda. nemaĉki. Ovakvo odreĊivanje roda imenica je zbog nastavka a koji u latinskom jeziku oznaĉava imenice ţenskog roda. mother (majka). vlastitom imenu i po smislu: My friend wi\l be hack soon. francuski. money (novac). naprimer. Zbog toga je u englcskom jeziku nemoguće odrediti rod imenice pomoću prideva ili ĉlana koji stoje uz nju. 4) Zajedniĉkog roda (Common Gender) su sve imenice kod kojih se ne vidi da li se radi o licu muškog ili ţenskog roda: child (dete) ne znamo da li je deĉak ili devojĉica. person (lice).roda iako ona oznaĉava mornara — lice muškog roda. Tako je u nemaĉkom reĉ das Madchen (devojĉica) s rednjeg roda samo zato jer ispred nje stoji das — odredeni ĉlan za srednji rod. gramatiĉki rod. (U ovoj reĉenici zamenica he pokazuje da se radi o licu muškog roda) 3* 35 . tj. U savremenom engleskom jeziku reĉi sailor (mornar). neighbour (sused).tiĉki. grama . knife (noţ) su imenice koj e pretstavljaju predmete. 3) Srednjeg roda (Neuter Gender) su sve imenice koje oznaĉavaju ţivo . kao. odreduje se rod i u srpskom jeziku. table (sto). lamb (jagnje). Medutim. wife (supruga). itd. itd. Naprotiv. father (otac). daughter (ćerka).

Isti sluĉaj je sa ţivotinjama kad ih posmatramo kao bio . flattery (laskanje). car (auto). Prilikom promene roda treba se drţati sledeqeg pravila: liĉni interes za jednu stvar koja je neţiva. hvaleći se: Look at my ship! She is tall. (Ime John. Medutim. table. elephant (slon). hope (nada). itd. itd. krupne i snaţne ţivotinje muškog roda: Muški rod: lion (lav). itd. moţe dovestido toga da ona postane ţenskog roda. kad neţivim stvarima ili apstraktnim pojmovima dajemo oblike ili osobine ţivih bića.) MENJANJE RODA Ranije je reĉeno da se stvari smatraju imenicama srednjeg roda (street. postaju imenice ţenskog roda: honour (ĉast). love (ljubav). machine (mašina). Isti je sluĉaj kod neţivih stvari kad za njih pokazujemo liĉno intere . za maĉku ili psa koje drţimo u kući). earth (zemlja). Maĉka vidi put u mraku. kao i zamenica he pokazuju rod lica o kom se govori. silno. mašinist. onda imenice koje ih oznaĉavaju nisu više srednjeg roda. pilot o svom avionu. njeno krzno je veoma meko. sun (sunce).John is my neighbour and he lives next Jovan je moj sused i ţivi u su door. Ovo pravilo se odnosi na mašine svih vrsta. ona je tall. b) Sve zajedniĉke i misaone imenice srednjeg roda koje oznaĉavaju nešto moćno. i prema tome srednjeg roda. sitne i slabe ţivotinje ţenskog. 36 . wind (vetar). vrlo velika. moon (mesec).). Pogledaj moju laĊu! Ona je velika. a sve visoke.lošku vrstu i nismo za njih liĉno zainteresovani. mornar će reći. pen. nejako ili slabo.ljava mor nar. calf (tele). i druge sliĉne imenice srednjeg roda postaju ţenskog roda ako ih upotreb . itd. tj. Naprimer. war (rat). bilo da mornar govori o svom brodu. Do promene roda dol azi takoĊe usled personifikacije. her coat is very soft. Tako reĉi ship (brod). ili pilot koji su za njih liĉno zainteresovani jer s njima stalno rukuju i vode svakodnevnu brigu. šofer o svojoj mašini. hail (grad). aeroplane (avion). itd. bull (bik). kada smo liĉno zainteresovani za neku ţivotinju (napr. postaju imenice muškog roda: death (smrt). OdreĊivanje se vrši na taj naĉin što su sve male. sednom stanu. Ţenski rod: lamb (jagnje) mouse (miš). Prilikom promene roda treba se drţati sledećih pravila: a) Sve zajedniĉke imenice srednjeg roda koje znaĉe nešto neţno. mašinista o svojoj lokomotivi ili pak pekar o svojoj peći. umilno. već prema polu muškog ili ţenskog roda: A cat can see its way in the dark. I do love my pussy.sovanje. c) U basnama su ţivotinje muškog ili ţenskog roda. neumitno i jako. ĉovek koji se ne bavi moreplovstvom kad doĊe u neku luku kaţe: Look at that ship over therel It is very Pogledaj onu laĊu tamo. beauty (lepota). Zaista volim svoje maĉe. MeĊutim.

OdreĊivanje roda se moţe vršiti tako da se ispred imenice stavi druga imenica ili zamenica: Iady-doctor flekarka) woman-doctor (lekarka) lady-teacher (nastavnica) woman-teacher (nastavnica) 37 . Engleska je ušla u rat iako nije bila spremna. jer je okruţena morem.d) Po pravilu. for it is surrounded with sea. Zajedniĉki rod draga) boy friend (prijatelj. goat (koza) he-goat (jarac) Ţenski rod 2) Najĉešći je sluĉaj da razliĉiti oblici imenica oznaĉavaju muški i ţenski rod: Ţenski rod Muški rod man (ĉovek) bov (deĉak) son (sin) grand-son (unuk) father (otac) grand3) father (deda) ili iza father-in-law (tast) Muški rod brother (brat) Zenski rod doctor (lekar) (zet) brother-in-law uncle (ujak) teacher (nastavnik) woman (ţena) girl (devojka) daughter (ćerka) grand-daughter (unuka) mother (majka) grandmother (baka) mother-in-law (tašta) sister (sestra) sister-in-law (snaja) aunt (ujna) bride-groom (mladoţenja) itd. bride (nevesta) itd. Engleska je pomorska zemlja. kad se o gradovima i zemljama govori u geografskom smislu. ODREDJIVANJE RODA 1) Kod imenica zajedniĉkog roda. itd.skog roda. though she was not prepared for it. a ne misli se iskljuĉivo na njihovo stanovništvo. dragi. muški ili ţenski rod se odreĊuje stavljanjem imenice ili zamenice ispred ili iza nje: Muški rod girl friend (prijateljica. a imena reka muškog roda. tj. onda su ove imenice opet srednjeg roda: England is a naval country. ali: England entered the war. friend (prijatelj) woman-servant (sluţavka) dragan) servant-woman (sluţavka) man-servant (sluga) servant (sluga) maid-servant (sluţavka) servant-man (sluga) she-goat (koza). imenica kod kojih nije odreĊen pol. imena gradova. zemalja i univerziteta su imenice ţen . MeĊutim.

maid (sluţavka) she-cat (maĉka) hen-sparrow (vrabica). Rod se takode moţe dobiti Dodavanjem nastavka -ess na dodavanjem raznih nastavaka: imenice muškog roda: Zenski rod hostess (domaćica) poetess (pesnikinja) princess (princeza) waitress (kelnerica) manageress (upravnica) actress (glumica) negress (crnkinja) countess (vojvotkinja) heiress (naslednica). Ţenski rod testatrix (zaveštateljka) executrix (izvršiteljka) prosecutrix (tuţilja) itd. itd.male teacher (nastavnik) man-servant (sluga) servant-man (sluga) he-cat (maĉak) cock-sparrow (vrabac). Muški rod host (domaćin) poet (pesnik) prince (princ) waiter (kelner) imenicu muškog roda: manager (upravnik) actor Zenski rod (glumac) negro (crnac) count heroine (junakinja) (vojvoda) heir (naslednik) landgravine (vlastelinka) czarine (carica) itd. Dodavanjem nastavka -trix na Muški rod testator (zaveštaĉ) executor (izvršitelj) prosecutor (tuţilac) itd. lady-teacher (nastavnica) woman-servant (sluţavka) maid-servant (sluţavka) servant-woman (sluţavka) servant-girl. itd. Dodavanjem nastavka -ine na imenicu muškog roda: Muški rod hero (junak) landgrave (vlastelin) czar (car) itd. . imenice muškog roda: Ţenski rod sultana (sultanija) vixen (lisica) signora (gospoĊa) belle (lepotica) infanta (princeza) itd. Dodavanjem raznih nastavaka Muški rod sultan (sultan) fox (lisac) signor (gospodin) beau (lepotan) infante (princ) itd. itd.

e) Kod domaćih ţivotinja ponekad se rod odreduje stavljanjem vla - stitih imena ispred imenica: Muški rod billy-goat (jarac) tom-cat (maĉor) jack-ass (magarac) itd. Ţenski rod nanny-goat (koza) tib-cat (maĉka) jenny-ass (magarica) itd.

N a p o m e n a : Imenica man ima dvojak smisao: a) da oznaĉi lice muškog roda; i b) Ijudsko biće uopšte bez obzira na pol: When he grows up to be a man, ali: Kad odraste i postane ĉovek. All men must die. Svi su ljudi smrtni. There were a man and. a woman there. Tamo je bio ĉovek i ţena: ali: No man can do that. Niko to ne moţe da uĉini. Kad je imenica man sastavni deo sloţenice, onda njeno znaĉenje zavisi od poloţaja. Kad stoji u prvom delu sloţenice, onda uvek oznaĉava rod imenice: a man-servant (sluga). MeĊutim, kad je u drugom delu sloţenice, onda se moţe upotrebiti za oba roda: She was a spokesman of special qualities. Bila je govornik naroĉitih osobina. Ipak kod nekih sloţenica postoje posebne reĉi, kao: stateman, statewoman (drţavnik drţavnica), charman, chanvoman (nadniĉar, nadniĉarka), itd. MeĊutim, imenice nobleman (plemić), kinsman (roĊak ), madman (ludak), itd., kao i sloţenice koje oznaĉavaju narodnost, uvek su muškog roda: Englishman (Englez), Irishman (Irac), Frenchman (Francuz), itd. Najzad postoje i takve sloţenice (kao footman) koje nemaju odgovarajućeg oblika za suprotni rod.

PADEŢI (Cases) U engleskom jeziku padeţi delimiĉno zavise od promena nastavaka koje imenice dobijaju prema svrsi za koju su upotrebljeni u reĉenici. MeĊu - tim, pošto je najĉešći sluĉaj da engleske imenice ne dobijaju nastavke i prema tome ne menjaju se u padeţima, padeţ će najĉešće zavisiti od g r a m a - t i ĉ k o g o d n o s a u kome jedna imenica stoji prema nekoj drugoj reĉi u reĉenici. Taj gramatiĉki odnos izraţava se stalnim redom reĉi u reĉenici, pomoćnim glagolima, upotrebom predloga, raznovrsnim i bogatim izrazima svojstvenim engleskom jeziku, reĉeniĉnim naglaskom i intonacijom. Tako u reĉenici: Father has bought a new house. Otac je kupio novu kuću. imenica father je podmet i zbog toga je u prvom padeţu koji stoji ispred glagola; a new house je direktni predmet glagolskog oblika has bought, i zbog toga je u ĉetvrtom padeţu koji uvek dolazi posle glagola. Za drugi, treći i šesti padeţ, koji u našem jeziku imaju posebne nastavke, u engleskom se upotrebljava „predlog -f imenica": The quickness of the hand deceives the eye. Brzina ruke obmanjuje oko. (of the hand je drugi padeţ izraţen predlogom of i imenicom the hand).
ZNAĈENJE

39

The postman gave a letter to your son, Poštar je dao pismo vašem sinu. (to your son je treći padeţ izraţen predlogom to i imenicom son) The pupil wrote with a pencil. Đak je pisao olovkom. (with a pencil je šesti padeţ izraţen pomoću predloga with i imenice a pencil). Prema tome jedan od najĉešćih naĉina menjanja padeţa jeste stavljanje predloga ispred imenice (of za drugi, to za treći ili sedmi, with za šesti padeţ), dok ostali padeţi dolaze bez predloga. Ovo ne moraju da budu jedini pred - lozi koji se

Padeţ (Case)

OBLICI Jednina (Singular)

Mnoţina (Plural)

1 padeţ (Nominative) 2 padeţ (Genitive) 3 padeţ (Dative) 4 padeţ (Accusative) 6 padeţ (Instrumental)

a pen (pero) of a pen (pera) to a pen (peru) a pen (pero) with a pen (sa perom)

pens (pera) of pens (pera) to pens (perima) pens (pera) with pens (s perima)

upotrebljavaju za pravljenje padeţa, ali su ipak najĉešći. Promena imenica po padeţima izgleda ovako: Promena imenica sa neodreĊenim ĉlanom a pen (pens):

Promena imenica sa odreĊenim ĉlanom the pen (the pens):
Padeţ (Case) Jednina (Singular) Mnoţina (Plural)

1 padeţ (Nominative) 2 padeţ (Genitive) 3 padeţ (Dative) 4 padeţ (Accusative) 6 padeţ (Instrumentai)

the pen (pero^ of the pen (pera) to the pen (peru) the pen (pero) with the pen (s perom)

the pens (pera) of the pens (pera) to the pens (perima) the pens (pero) with the pens (s perima)

PRVI PADEŢ ILI NOMINATIV (Nominative) UPOTREBA 40

Imenica je u prvom padeţu kad vrši ulogu podmeta u reĉenici. Tada moţe da dode ispred glagola (potvrdna reĉenica) ili iza glagola (upitna reĉenica): That man sings well. Taj ĉovek dobro peva. Glagolski oblik sings izraţava radnju pevanja; man (ĉovek) vrši tu radnju, tj. ima ulogu podmeta, zato je ta imenica u prvom padeţu. The fountain-pen is in the box. Nalivpero je u kutiji. Is the fountain-pen in the box? Je li nalivpero u kutiji? U prvoj reĉenici — potvrdnoj — imenica je ispred glagola, a u drugoj — upitnoj — iza glagola.

41

Kad je imenica u apoziciji, tj. vrši ulogu dodatka podmetu, onda moţe takoĊe da stoji u prvom padeţu: Mr. Brown, the carpenter, was here last Gosp. Braun, drvodelja, bio je week. prošle nedelje.
DRUGI PADEŢ ILI GENITIV (Genitive)

ovde

Postoje dve vrste drugog padeţa u engleskom jeziku: r o m a n s k i i g e r m a n s k i g e n i t i v . Prvi vodi poreklo iz romanskih jezika, drugi iz germanskih. 1) R o m a n s k i g e n i t i v , ili kako se još zove predloški genitiv, pravi se stavljanjem predloga of ispred imenice u prvom padeţu: of the book (knjige), the page of the book (strana knjige), the wall of the house (zid kuće), itd. Ovaj genitiv se pravi: a) od imenica koje oznaĉavaju predmete: the leg of the chair (noga stolice), itd. b) od gradivnih ili koliĉinskih imenica koje oznaĉavaju meru ili teţinu: a pound of sugar (funta šećera), a yard of ribbon (jard vrpce), itd. c) od pridevskih imenica (imenica postalih od prideva) sa zbirnim znaĉenjem: the return of the native (povratak domorodaca), the sufterings of the blind (patnje slepih), itd. MeĊutim, kad se te imenice uzimaju u smislu pojedinca, a ne zbirno, onda se upotrebljava germanski genitiv: the native's return (povratak domo- roca), the blind's sufferings (patnje slepca), itd. d) posle rednih brojeva, zatim posle reĉi month (mesec) i geografskih izraza iza kojih dolaze osobne imenice: the twelfth of January (dvanaesti januar), the month of August (mesec avgust), the Lakes of Plitvice (Plitviĉka jezera), itd. 2) G e r m a n s k i genitiv (saksonski ili prisvojni genitiv) se pravi dodavanjem apostrofa (') i slova s ('s) na imenice, pa ĉak i na one koje se završavaju na s: the boy's football (deĉakov futbal), an actress's part (glu- miĉina uloga), itd. Ovaj nastavak za germanski genitiv ('s) ĉita se isto kao i nastavak kod imenica u mnoţini (s): the boy's football [5s boiz 'futbo:l], my aunt's skirt [mai a:nts ska:t], the sister's house [63 'sistsz haus], itd. Kad se imenica već završava na s, onda se nastavak ('s) ĉita iz: an actress's part [an 'jektrisiz pa:t], itd. Germanski genitiv imenica u mnoţini se pravi dodavanjem samo apo - strofa ('): the boys' footballs (deĉakovi futbali), the actresses' parts (uloge glumica), itd. MeĊutim, kod nepravilne mnoţine, tj. kod imenica koje nemaju na- stavak s za mnoţinu, opet se dodaje apostrof sa slovom s ('s): the child's arm (detetova ruka), the children's arms (deĉje ruke), itd. Kad se neka titula sastoji od više reĉi, nastavak germanskog genitiva se dodaje na poslednju reĉ: the Duke of Windsor's castle (dvorac vojvode od Vindzora), itd. Ako se uz podmet u reĉenici naĊe apozicija, onda se na apoziciju do - daje nastavak 's: Priestley, the novelist's name, is very frequent in England (Ime romansijera Pristlija ĉesto se sreće u Englesk oj), itd. Germanski genitiv se pravi od sledećih imenica:

42

a) od imenica koje oznaĉavaju ljudsko biće ili od personificiranih pojmova: the man's advice (ĉovekov savet), the boy's arm (deĉakova ruka), the ship's crew (posada broda), itd. b od imenica koje oznaĉavaju vreme (hour, week, day, month, itd.), zatim od vremenskih priloga (today, tomorrow, yesterday, itd.): an hour's journey (put od jednog sata), a day's work (dnevni posao), tomorrow's news- paper (sutrašnje novine), itd. c) u izra zima koji oznaĉavaju udaljenost, vrednost, teţinu ili sl.: a cable's length (duţina kabla), a pound's worth (vrednost funte), itd.
N a p o m e n a : Reĉi house, shop, church, hotel, hospital, theatre, uz germanski genitiv se mogu upotrebiti ili izostaviti. Obiĉno se izostavljaju jer se njihov smisao podrazumeva: I am going to my sister's (house). Idem kod moje sestre (njenoj kući). Did you buy it at the baker's (shop)? Jeste li kupili to kod pekara? Are you staying at the St. Ermin's (hotel)? Stanujete li u Sent Erminu?

3) Dvostruki genitiv (Double Genitive) se pojavljuje kao kombinacija romanskog i germanskog. To se dešava onda kada lice poseduje neku od pomenutih stvari. Dvostruki genitiv upotrebljava se: a) posle neodredenog člana: afriend of my brother's (jedan od prija- telja moga brata), itd. b) posle brojeva: three friends of my brother's (tri prijatelja moga brata), itd. c) posle pokaznih prideva: that friend of my brother's (taj prijatelj moga brata), itd.
N a p o m e n a : Treba obratiti paţnju na sledeća znaĉenj a genitiva: a) a photo of John (Jovanova slika — pretstavlja njega), c) John\ photo (Jovanova slika — njegovo vlasništvo), b) a photo of Johrfs (Jovanova slika — on ju je snimio). TREĆI PADEŢ ILI DATIV (Dative)

Treći padeţ ili dativ oznaĉava stvar ili lice kome je nešto uĉinjeno ili kome se nešto daje; on zajedno sa ĉetvrtim padeţom saĉinjava tzv. pred- metni ili objektski padeţ (Objective case), tj. padeţ u kome se nalazi predmet u reĉenici. Treći padeţ dolazi u indirektnom, a ĉetvrti u direktnom predmetu. Kada se u reĉenici pojave oba predmeta, onda treći padeţ (in - direktni predmet) dolazi ispred ĉetvrtog padeţa (direktnog predmeta): I gave the boy a ball. (indir. + dir.) Dala sam deĉaku loptu. (3 pad.) (4 pad.) MeĊutim, kad ţelimo da naglasimo ĉetvrti padeţ (d irektni predmet), onda on dolazi ispred trećeg padeţa (indirektnog predmeta) koji sada mora da stoji sa predlogom to: l gave a ball to the boy. (dir. + indir.) Dala sam loptu deĉaku. (4 pad.) (3 pad.) Kada je direktni predmet liĉna zamenica it, a indirektni predmet neka druga zamenica, onda je direktni ispred indirektnog predmeta koji moţe, ali ne mora, stajati sa predlogom to. Ipak je oblik sa predlogom ĉešći:

43

ĉitala mi je a book. b) posle glagola buy (kupiti). repeat. will you sing me a song? knjigu. she was reading me Pisao sam mu pismo.Where is the ball? I gave it to him. ho . to se dešava: a) posle prideva: It is impossible for him to come.will you sing to m?? ćete li mi pevati? MeĊutim.): She got a new coat for me. padeţ) imenica.) stoji ispred indirektnog predmeta (3. kad se posle trećeg padeţa naĊe u reĉenici ĉetvrti padeţ. pad. pad. onda predlog to mora stajati ispred nje: Where is the ball? I gave it to the boy. Pošalji ih k nama. b) ispred who i which. surrender. kad je indirektni predmet (3. procure (snabdeti). suggest. a predlog to na kraju: Who did you send it to? Which girl were you speaking to? Kome ste ga poslali? Sa kojom ste devojkom razgovarali? c) kad stoji sa glagolima read (ĉitati). Gde je lopta? Dala sam mu je. ispred trećeg padeţa (indir. purchase (kupiti). Nemoguće mu je da dode. predmeta) stoji predlog to bez obzira da li je on imenica ili zamenica: Send them to us. Nabavila mi je nov kaput. she was reading to m?. relate. predmet) bilo koja druga zamenica samo ne zameni ca it. yield. Pisao sam mu. say. get (nabaviti). speak. ĈETVRTI PADEŢ ILI AKUZATIV (Accusative) Postoji nekoliko sluĉajeva kad imenica dolazi u ĉetvrtom padeţu: a) kad je direktni predmet glagola: 44 . Ispriĉao mu je neobiĉnu priĉu. Pošalji je mojoj sestri. sing (pevati). ali kad iza njih ne dolazi ĉetvrti padeţ: I wrote to him. kad direktni (4. ĉitala mi je. Kad je ĉetvrti padeţ (dir. Send her to my sister. Predlog to se još pojavljuje ispred trećeg padeţa: a) kad stoji sa nekim glagolima (većinom francuskog porekla): refer. Gde je lopta? Dala sam je deĉaku. itd. write (pisati). hoćete li mi otpevati jednu pesmu? Predlog for se u nekim sluĉajevima pojavljuje ispred trećeg padeţa umesto to. onda se ne pojavljuje predlog to ispred njega: / wrote him a letter.: He related a strange story to him. I gave it him (retko). U kratkim pitanjima upitna zamenica obiĉno ostane na poĉetku. MeĊutim.

N a p o m e n a : Za primenu direktnog objekta vidi objašnjenja data za treći padeţ. Pešaĉili smo ĉetiri milje. On zavisi od mene. We walked four miles (prostor). th. itd. PETI PADEŢ ILI VOKATIV (Vocatlve) Peti padeţ ili vokativ sluţi za obraćanje ili pozivanje: Leave me. Ţiveo je deset godina.. e) kad je priloški ĉetvrti padeţ (vremena. a nekad — kao glas z. m. sine! OŢINMNA IMENICA (Plural of Nouns) Engleski jezik ima dva broja: j e d n i n u (Singular) i m n o ţ i n u (Plural). dok odreĊeni the dolazi kako s imenic ama u jednini tako i u mnoţini. 45 . teţine. već i po nizu pravila. w. a . dok dvojina ili dual uopšte ne postoji. Ĉetvrti padeţ sa neodreĊenim naĉinom obraden je posebno. r. g. Mnoţina imenica se ne pravi samo na jedan opšti naĉin. Po opštem pravilu mnoţina imenica pravi se dodavanjem nastavka -s na imenicu u jednini: Jednina Mnoţina a bed [o bed] — krevet beds [bedz] — kreveti an egg [an eg] — jaje eggs [egz] — jaja a street [stri:t] — ulica streets [stri:ts] — ulice a book [buk] — knjiga book? [buLs] — knjige the picture ['piktja] — slika the picture^ ['piktjoz] — slike the star [sta:] — zvezda the stars [sta:z] — zvezde N a p o m e n a : NeodreĊeni ĉlan. prostora. c) kad je u apoziciji sa nekom drugom imenicom ili zamenicom u ĉetvrtom padeţu: The rebels beheaded Charles /. Izabrali su ga za svoga voĊu. koliĉine. tearj [tiaz] — suze. dogj [dogz] — psi. a n ne dolazi sa imenicama u mnoţini. I.) posle neprelaznih glagola: He lived ten years (vreme). b) kad sluţi kao dodatak prelaznim glagolima: They made him their leader. itd. a tear [tb] — suza. n. d. b) i posle samoglasnika i poluglasa nastavak -s izgovara se kao z: a car [ka:] — kola. itd.The man rode a fine horse. my son! Ostavi me. cars [ka:z] — kola.. Pravilo glasi: a) posle zvuĉnih suglasnika b. d) kad je predmet nekog predloga: He depends on me. kralju. izuzetaka. Iz gornjih primera se vidi da se nastavak za mnoţinu -s nekad izgovara kao što se piše. j. Pobunjenici su odrubili glavu Ĉarlsu I. preglašavanj a i sl. nastavak -s se ĉita kao z: a dog [dog] — pas. the king. itd. Ĉovek je jahao lepog konja.

th i dalje kao s: a lamp [lcemp] — svetiljka. Drugo pravilo za pravljenje mnoţine imenica u engleskom jeziku je dodavanje nastavka -es. p. k. 46 . Ovaj naĉin pravljenja mnoţine obiĉno se upotrebljava kod onih imenica koje završavaju jedninu jednim od sledećih glasova: s. mnoţina je flys.s izgovara se posle bezvuĉnih suglasnika s. Ako se imenica u jednini završava na muklo e onda se ovaj glas gubi i dodaje nastavak -es: Glas Jednina Mnoţina s a loss [los] — gubitak losses [los iz] — gubici z a size [saiz] — broj sizes [saiz/z] — brojevi J a brush [brAj] — ĉetka brushes [brAj /z] — ĉetke 3 a garage ['gaera^] — garaţa garages ['gaera:3/z] — garaţe tj a church [tj3:tj] — crkva churches [tja:tj iz] — crkve d3 a page [peid3] — strana pages [peid3/z] — strane ks a box [boks] —■ kutija box^ [boksiz] — kutije N a p o m e n a : 1) Dodavanjem nastavka -es povećava se broj slogova kod imenica u mnoţini. ks. f. U engleskom jeziku veliki broj imenica koje vode poreklo iz drugih jezika i završavaju se u jednini na -o. koji se izgovara kao vrlo kratko iz. Dok je. ako se ispred o nalazi suglasnik: Jednina a cargo ['ka:gou] — teret a tomato [to'ma:tou] — paradajz a hero ['hiorou] — junak a Negro ['nigrou] — Crnac Mnoţina cargoes ['ka:gouz] — tereti tomato^ [to'ma :touz] — paradajzi hero<?5 ['hiorouz] — junaci Negroes ['nigrouz] — Crnci. MeĊutim.odgovor nebo . tj. i dodaje se nastavak za mnoţinu -es. posle kojih je teško izgovoriti sam glas z. 2) Kod pravljenja mnoţine s se menja u izgovoru reĉi u korenu samo kod imenice house (haus). koji se uvek izgovara kao z: Jednina a reply [ri'plai] the sky [skai] . N a p o m e n a : Izuzeci u ovom pravilu su: a fly (flai) —laka kola.kuće. J.c) nastavak za mnoţinu . tada se y menja u i. dodaje se u mnoţini nastavak -s. z. koji se izgovara kao z: Jednina Mnoţina a play [plei] — poz. 3. itd. lamps [Iaemps] — svetiljke. itd. h. Na isti naĉin nastaje povećanje slogova kod trosloţnih i višesloţnih imenica u mnoţini. komadi a day [dei] — dan days [deiz] — dani a storey ['sto:ri] — sprat store^ ['sto:riz] — spratovi. itd. u mnoţini takoĊe dobijaju nastavak -es. Imenicama koje se u jednini završavaju na y a ispred njega se nalazi samoglasnik. reĉ box kad oznaĉava jedninu jednosloţna. naprimer. komad pla^s [pleiz] — poz. t. d3.a story ['stoiri] . u mnoţini je po . gde se ĉita z: hou. mnoţina je colloquies.ves (hauziz).priĉa Mnoţina replies [ri'plaiz] the skie$ [skaiz] stories ['sto:riz] odgovori nebesa priĉe. itd. a colloquy [razgovor]. pošto se qu smatra jednim suglasnikom.stala dvosloţna boxes [boksiz]. kad se ispred y nalazi suglasnik.

kad se imenice stranog porekla završavaju na o ispred koga stoji samoglasnik. mnoţ ina se dobija jednostavnim dodavanjem nastavka -s na jedninu: Jednina Mnoţina a folio [Toliou] — folio folios ['foliouz] — foliji a cameo ['kaemiou] — kameja cameos ['kaemiouz] — kameje a portfolio [po:t'foliou] portfolios [po:t'foliouz] — portfelj — portfelji. octavo—octavos. itd. quarto—quartos. piano—pianos. photo—photos dynamo—dynamos. canto—cantos. Medutim. Kad se imenica u jednini završava na -f ili -fe. solo—solos.N a p o m e n a : Izuzeci s u : grotto—grottos. itd. bamboo—bamboos. magneto—magnetos. halo—halos. onda se to f menja u v i dodaje se nastavak za mnoţinu -es. proviso—provisos. koji se izgovara kao z: Jednina a wife [waif] — ţena a \volf [wulf] — vuk a half [ha:f] — polovina a loaf [louf] — vekna a thief [Oi:f] — lopov a leaf [li:f] — list a knife [naif] — noţ a calf [ka:f] — tele a life [laif] — ţivot Mnoţina wives [waivz] — ţene wolves [wulvz] — vukovi halves [ha:vz] — polovine loaves [louvz] — vekne thieves [Oi:vz] — lopovi leaves [li:vz] — listovi knives [naivz] — noţevi calves [ka:vz] — telad lives [laivz] — ţivoti 47 .

itd. staff. MeĊutim. path. kancelarije. oof dobijaju u mnoţini samo -s. hoofs.Ostale imenice koje se uglavnom završavaju na -ff.. beefs se vrlo retko upotrebljava i oznaĉava razne vrste i osobine govedine. tada ne dolazi do menjanja ovih suglasnika: Jednina chiefs [tji:fs] — šefovi roofs [rufs] — krovovi gulfs [gAlfs] a chief [tji:f] — šef — zalivi griefs [gri:fs] — a roof [ruf] — krov bolovi reliefs [ri'li: fs] — a gulf [gAlf] — zaliv olakšanja proofs [pru:fs] — a grief [gri:f] — bol dokazi strifes [straifs] — a relief [ri'li:f] — olakšanje borbe a proof [pru:f] — dokaz a strife [straif] — borba Mnoţina Sledeće imenice koje se završavaju Jednina a beef [bi:f] — goveĉe a handkerchief ['haegkatjif] — maramica a hoof [hu:f] — kopito a scarf [ska :f] — marama a staff [staf] — štab a turf [ta:f] — busen beefs [bi:fs] handkerchief s ['haerjkatjifs] hoofs [hu:fs] scarfs [ska:fs] staffs [sta:fs] na -f imaju dva oblika mnoţine: Mnoţina ili beeves [bi:vz] — stoka turfs [ts:fs] handkerchieves 5 ['haegkstjivz] > — maramice hooves [hu:vz] > 5 scarves [ska:vz] staves [sta:vz] >> ili osoblje >> turves [ta:vz] > 5 >> — .0": 48 . scarves. kad se ispred bezvuĉnog glasa th nade kratki samoglasnik ili suglasnik.kopita . oblici mnoţine imaju razliĉita znaĉenja: beeves je zastarela mnoţina koja znaĉi „bikovi" (od francuske reĉi boeuf). tj. ief. Imenice sa dugim samoglasnikom ili dvoglasnikom ispred bezvuĉnog glasa th (0) menjaju bezvuĉno „0" u zvuĉno „6" ispred izgovorenog nastavka za mnoţinu z: Jednina a bath [ba:Q] — kada a >vreath [ri:0] — venac Mnoţina kade baths [ba:6z] — . turfs su ĉešći i zato ih treba prvenstveno upotrebljavati. Oblik mnoţine staffs oznaĉava osoblje neke firme. rf. sheath. mada kod njih postoji izvesno kolebanje izmeĊu zvuĉnog i bezvuĉnog glasa th. onda on u mnoţini zadrţava svoj izgovor.. wreaths [ri:5z] - Isti je sluĉaj sa imenicama oath. ostaje . mouth.štapovi busenje N a p o m e n a : a) Oblici mnoţine handkerchiefs.marame . dok se staves upotrcbljava u muzici i znaĉi „linija za note".venci. b) Kod imenica beef. škole i sl.

Jednina a death [de0] — smrt a month [mAn0] — mesec a smith [smi0] — kovaĉ Mnoţina deaths [de0s] — smrti months [mAn0s] — meseci smiths [smiOs] — kovaĉi 49 .

Justices1 (vrhovne sudije) i Knight-Templar (templarski knez) — Knightt-Templars (templarski knezovi).odeća M . x ne ĉuju u jednini i izgovaraju kao z u mnoţini: Jednina Mnoţina a. N a p o m e n a : Stari oblik za mnoţinu imenice cloth (kloG) —materija. onda samo imenica dobija nastavak za mnoţinu: Jednina Mnoţina a passer-by (prolaznik) passer5-by (prolaznici) a looker-on (posmatraĉ) looker5-on (posmatraĉi). itd.. Neke imenice francuskog porekla imaju neobiĉnu mnoţinu. itd.z] — kratki sastavi a rendezvous ['rondivu:] — sastanak rendezvous ['rondivu:z].lsto pravilo se primenjuje na imenice u kojima se ispred bezvuĉnog th nalazi r. onda obe ime. štof. To su one koje se završavaju na s ili x i u pisanom englesk om jeziku imaju identiĉan oblik u jednini i mnoţini. c) Kad je sloţenica sastavljena od i m e n i c e i p r e d l o g a ili p r i 1 o g a. bio je clothes [klouĉz]. onda je druga obiĉno vaţnija i zato ona dobija nastavak -s: Jednina Mnoţina a maid-servant (sluţavka) maid-servants (sluţavke) an armchair (naslonjaĉa) armchairs (naslonjaĉe) a court-yard (dvorište) court-yards (dvorišta) a bathroom (kupatilo) bathrooms (kupatila). a za cloth je stvoren novi oblik mnoţine cloths [kloOs] ili [klo:0z]. corps [ko:] — korpus corps [ko :z] — korpusi a precis ['presi:] — kratak sastav precis ['presr. ali births [ba:0s] — roĊenja. Pri ovome treba razlikovati sledeće detaljnije naĉine dodavanja nastavka: a) Kad sloţenicu saĉinjavaju d v e i m e n i c e . a l i se znaĉenje i izgovor obe ove reĉi danas toliko razlikuje da se clothes smatra posebnom reĉi i znaĉi . itd. b) Kad je u sloţenici prva reĉ imenica man ili woman. Razlikuju se samo po izgovoru. MNOŢINA SLOŢENICA (Plural of Compound Nouns) Po opštem pravilu mnoţina sloţenih imenica pravi se dodavanjem nastavka -s na glavni deo sloţenice. pošto se s. mada se r zajedno sa prethodnim samoglasnikom stapa u dugi samoglasnik: birth [ba:0] — rodenje. itd. naroĉito ako je to imenica.nice dobijaju oblike mnoţine: Jednina Mnoţina a >voman-doctor (lekarka) wome/2-doctors (lekarke) a manservant (sluga) me«-servants (sluge) N a p o m e n a : Izuzeci s u : Lord-Justice (vrhovni sudija) — Lordj. 50 .

mnoţina se pravi po opštem pravilu. itd. onda samo prva dobija nastavak: Jednina Mnoţina a son-in-law (zet) soas-in-law (zetovi) a man-of-war (ratni brod) men-of-war (ratni brodovi). itd. itd. onda se mnoţina pravi samo od druge reĉi: Jednina a workman (radnik) a layman (laik) Mnoţina workm?n (radnici) laymen (laici). i to onih koje su veoma ĉesto u upo .trebi. (Do ovakve mnoţine dolazi zbog toga što u engleskom jeziku ne postoje takve imenice kao što su Ger ili Nor. tj. ej Kad se sloţenica sastoji od dve reĉi ĉije je pojedinaĉno znaĉenje potpuno i od kojih je druga man. Medutim. Medutim.d) Kad je sloţenica sastavljena o d d v e i m e n i c e povezane p r e d. itd. Tu spadaju sledeće imenice: a) Osam imenica koje prave mnoţinu preglašavanjem Jednina samoglasnika: Mnoţina a man (ĉovek) a men (ljudi) woman (ţena) a women (ţene) foot (stopalo) a feet (stopala) l<?wse (vaš) a 1/ce (vaši) goose (guska) a geese (guske) tooth (zub) a teeth (zubi) moHse (miš) m/ce (miševi) . ako su oba dela neke sloţenice tako tesno povezana po smislu da ustvari pretstavljaju jednu reĉ. ima nepravilne oblike u mnoţini.1 o g o m. mnoţina se pravi opet dodavanjem nastavka -s na kraju reĉi: Jednina a spoonful (zalogaj) a runaway (begunac) a goodbye (rastanak) Mnoţina spoonfub (zalogaji) runawayj (begunci) goodbyej (rastanci).) NEPRAVILNA MNOŢINA (Irregular Plural) Izvestan broj engleskih imenica. kod onih sloţenih imenica kod kojih prvi deo ne znaĉi ništa. pa su zbog toga bile podvrgnute promenama. dodavanjem nastavka -s: Jednina a German (Nemac) a Norman (Norman) Mnoţina Germaas (Nemci) Normans (Normani).

4 Gramatika englcskog jezika 49 52 .

onda ona dobija engleski nastavak za mnoţinu -s: Jednina a bandit (lopov) an automaton (automat) Mnoţina bandits (lopovi) ali i banditti automaton? (automati). braća. OSOBENOSTI NEKIH IMENICA U JEDNINI I MNOŢINI (Characteristics of Some Nouns in the Singular and the Plural) Jedan deo imenica u engleskom jeziku prilikom upotrebe pokazuje izvesne osobine. pojav . više ili manje. itd. fishes (ribe. c) Nekoliko imenica sa istim oblikom u jednini i mnoţini: Mnoţina sheep (ovce) deer (jelenovi) fish. itd. koje se. sa razliĉitim zna ĉenjem) a swine (svinja) swine (svinje) a Swiss (Švajcarac) Swiss (Švajca rci) a Chinese (Kinez). itd. Te su osobenosti. one se pripisuju samo specifiĉnosti duha ovog jezika. Dok neke imenice u engleskom jeziku mogu imati smisao jednine i upotrebljavati se samo u . ukoliko u engleskom postoje razlike.b) Ĉetiri imenice koje prave nepravilnu mnoţinu sa nastavcima -en ili -ne: Jednina Mnoţina an ox (vo) oxen (volovi) a child (dete) childre« (deca) a cow (krava) kine (ili cows) krave a hrother (brat) brethre/2 (ili brothers) bratija. Chinese (Kinezi) (I sve ostale narodnosti na ss ili se). svoj . ali i automata. Jednina a sheep (ovca) a deer (jelen) a fish (riba) d) Imenice koje vode poreklo iz stranih jezika zadrţavaju svoj originalni oblik. usled nepostojanosti i nedoslednosti oblika. Medutim. ako se neka strana imenica svakodnevno upotrebljava. Medutim. naroĉito kad se upotrebljavaju u nauĉnoj prozi: Jednina a basis (osnova) a phenomenon (pojava) a larva (larva) a datum (podatak) Mnoţina bases (osnove) phenomena (pojave) larvae (larve) data (podaci).stvene ostalim jezicima.ljuju u oblicima jednine i mnoţine.

dobija se smisao mnoţine.nacija. pak. poultry (ţivina). itd.mnoţini. The football team were drinking cups of Futbalska momĉad je pila ĉaj (svaki pojedinaĉni igraĉ). Rukavice se kupuju na parove. zbirne imenice imaju tu osobenost da im oblik u jednini moţe imati smisao jednine i mnoţine. druge imaju smisao mnoţine. neke upotrebljavaju u jednini i mnoţini. narod). što zavisi od tumaĉenja. itd. couple. glagol je uvek u mnoţini: cattle (stoka).cima jednine ili mnoţine: OSOBENOSTI NEKIH IMENICA U JEDNINI (Characteristics of Some Nouns in the Singular) Dok se gradivne i neke mislene imenice upotr ebljavaju isk'ljuĉivo u jednini (gold. Kad se imenica u jednini uzima kao celina. peace. kad se svaka stvar uzima pojedinaĉno kao jedinica. samo ispred njih mora stajati neki broj: a glass pint hottle two glass pint hottles Staklena boca od jednog pajnta Dve staklene boce od jednog pajnta / bought three pair of gloves.. Njih treba pakovati u tuceta. koje se upotrebljavaju za bilo kakvo merenje. a svojim smislom znaĉe mnoţinu. ali Gloves are bought in pairs. score. Neke imenice imaju iskljuĉivo oblik jednine. people (Ijudi. Tada je glagol koji stoji uz nju naizmeniĉno u jednini i l i mnoţini: That people is among the first in Europe. narod". onda ima sm isao jednine. 4* 51 54 . ili se. We need two dozen pencils. širine. Those peoples are among the first in Europe. upotpu.: The people were gathering round the statue. ali They should be packed in dozens.). silver. Narod se okupljao oko spomenika.Kupio sam tri para rukavica. tea. hay.Potrebna su nam dva tuceta olovaka. Evo nekih osobenosti tih imenica koje su grupisane prema obli. head (za stoku) potpadaju takoĊe pod ovo pravilo. onda uvek dolaze u jednini. brace. Te su nacije medu prvim u Evropi Kad imenice. N a p o m e n a : Treba naroĉito obratiti paţnju na reĉ people koja u smislu . samo sa izmenjenim znaĉenjem. a upotrebljavaju se samo u jednini. Imenice pair. moţe i ma t i jcdninu ili mnoţinu. meĊutim. tada je glagol koji stoji uz imenicu takoĊe u mnoţini: The football team \vas playlng well. dozen. simplicity.njavaju neku drugu imenicu. Ta je nacija meĊu prvim u Evropi. milk. itd. visine. To su imenice za merenje teţine. Futbalska momĉad je igrala dobro (kao celina).

mumps (zaušnice).ţine. stavljamo ispred njih oblike mnoţine imenica kao što su piece.) koje se skoro iskljuĉivo upotrebljavaju u jednini. su prošle godine. victuals (hrana). Ali: Those four pieces of furniture were bought Ona ĉetiri dela nameštaja kupljena last year.: My scissors are blunt. spectacles (naoĉare). headquarters (glavni štab). MeĊutim. S njima dolazi glagol takoĊe u mnoţini. itd. itd.Da bi od nekih imenica (furniture. Nameštaj je vrlo jednostavan. physics. billiards (bilijar).. i sl. item. advice. Glagol koji dolazi uz njih takoĊe je u jednini. Neki nazivi bolesti i igara upotrebljavaju se samo u mnoţini: measles (boginje).stanu. Moje su makaze tupe. information. premises (prostorije). shears (makaze). cards (karte). imaju oblik mnoţine iako imaju smisao jednine. dok one i dalje ostaju u jednini: The furniture is very simple. Fonetike (knjige) su se prodavale po vrlo niskoj ceni. onda glagol uz njih dolazi u mnoţini: Phonetics >vere sold at a very Iow price. scissors. i sl. wages (plata). mathematics. customs (carina). Siromašnima je data milostinja. Tu dolaze: braces (naramenice). itd. iako je smisao jednine: annals (letopis). knovvledge. zajedniĉke imenice. OSOBENOSTI NEKIH IMENICA U MNOŢINI (Characteristics of Some Nouns in the Plural) Nazivi za nek e nauke i školske predmete imaju uvek oblik mnoţine sa nastavkom -s na kraju. scales (vaga). Neke imenice koje oznaĉavaju predmet koji se sastoji od dva jednaka dela. Fonetika je nauka o glasovima. iako znaĉe jedninu. alms (milostinja). auspices (okrilje).: Alms were given to the poor. Glagol koji stoji uz njih moţe biti u jednini ili mnoţini. itd. Sledeće imenice imaju samo oblik mnoţine. kad se te imenice upotrebe u specijalnim sluĉajevima i po . trousers (pantalone). 55 . bowls (kuglanje). Ovde dolaze sledeće imenice kao što su phonetics. oats (ovas). napravili ipak oblike mno . naprimer.: Phonetics is the science of sounds. dominoes (domine).

po vrednosti. work (posao) Izvestan broj imenica ima dva oblika za custom (obiĉaj) mnoţinu. pripadnici vere. fishes — ribe. dice — kocke. razne vrste ribe. Najĉešći primeri su: brothers — braća po krvnom srodstvu. brethren — braća. Oni se razlikuju po znaĉenju i obliku. sekte ili u prenosnom znaĉenju. kovani novac.Neke imenice u mnoţini sa nastavkom -s imaju promenjeno znaĉenje.snom smislu. itd. pennies — peni. tu dolaze sledeće imenice: Jednina Mnoţina a good (dobro) goods (roba) plants (postrojenje) works (fabrika) plant (biljka) customs (carina). dies — boje. fish — ribe. bratija. cloths — komadi tkanine. 56 . u preno. itd. iste vrste ribe. pence — peni. clothes — odeća.

jugoslovenski). tada se odreĊeni ili neodreĊeni ĉlan odvaja od nje i stavlja ispred prideva: a house — a big house (kuća. Sasvim je logiĉno što se produţeni neodreĊeni ĉlan an zamenjuje kratkim a kad se naĊe ispred prideva koji poĉinje suglasnikom. poor-poorly. Italian (Italija. downward. red" opisuju karakter lica i boju stvari. ĉlan ostaje nepromenjen ispred prideva koji poĉinje samoglasnikom: an apple — a little apple (jabuka. a red brick (crvena cigla). Yugoslav (Jugoslavija.. of a little boy (2. woodwooden. Italy. talktalkative. a little boy (1.vaka: move-movable. 57 . to a little boy (3. hope-hopeful. Napr. ali an easy lesson (laka lekcija).vaka: upright. Tako pridevi upotpunjavaju znaĉenje imenica opisivanjem njihovih osobina. itd. comic-comical. a.: a noble person (plemenita osoba). Prema tome oni se dele na d e v e t vrsta: a) Vlastiti pridevi (Proper Adjectives). Padeţe menjaju kao i imenice. Roman (Rim.. o). mala jabuka). italijanski). Reĉi „noble. u engleskom jeziku postoje takode izvedeni pridevi koji se prave na ĉetiri razliĉita naĉina: a) od imenica dodavanjem nastavaka: rain-rainy. istiĉu broj ili koliĉinu. itd. itd.. itd. d) od priloga dodavanjem nasta. little books (male knjige).. pad. pad. OBLICI Pored izvornih prideva (hot (vruć). MeĊutim. pomoću predloga: little (malen. itd. Pridev stoji ispred imenice. malog deĉaka). dry (suv)). itd. mali deĉak). koji se prave od vlastitih ili osobenih imenica: Yugoslavia. itd. PODELA Podela prideva u engleskom jeziku zavisi od naĉina na koji oni objašnjavaju neku imenicu. rimski). malom deĉaku). Rome. pad. velika kuća). quick (brz). tj.. itd. Pridevi u engleskom jeziku imaju isti oblik za sva tri roda u jednini i mnoţini. b) od drugih prideva dodavanjem nastavaka: red-redish. c) od glagola dodavanjem nasta. pokazuju na koju se imenicu misli. itd.zujući kakva je ili ĉija je neka stvar ili lice o kom se govori.P R I D E V I ZNAĈENJE (Adjectives) Pridevi su reĉi koje upotpunjuju znaĉenje imenica poka .

itd. neither (nikoji. either (oba.b) Opisni pridevi (Descriptive Adjectives). (Vidi brojeve. još jedan). our (naŠ). (crven. itd. strong. another (neki. such (takav).kazuju da je neko lice ili predmet uzet izdvojeno ili posebno: each (svaki). enough (dosta). hra. koji se odnose na broj ili koliĉinu. blue. itd. izletnik) 58 a macadamized road (kaldrmisan put). these (ovi). brave. kojima se pita na koje lice ili predmet se misli: what (kakav?). koji pokazuju koliĉinu imenice uz koju stoje. Tu dolaze: many. few (malo). the same (isti). that (onaj). koji oznaĉavaju broj ili red lica ili predmeta uz koje stoje. jak. i jedan i drugi). every (svaki). those (oni). macadamized ime)(veseli (kaldrmisan) putnik. itd. plav. ni jedan ni drugi). itd.binu nekog lica ili predmeta: red. itd. your (vaš). roman (rimski) Jove (Jov. little (malo). koji pokazuju predmet ili lice na koje se misli: this (ovaj). ali u neodreĊen om smislu: some. e) Upitni pridevi (Interrogative Adjectives). no (nikakav). izvesni). ime boga) y "ovial (veseo) Macadam (Makadam. koji pokazuju stanje ili oso. much (mnogo).) a) VLASTTTI PRIDEVI (Proper Adjectives) Vlastiti pridevi napravljeni od imenica koje oznaĉavaju nacionalnosti uvek se pišu velikim slovom. i) Brojni pridevi (Numeral Adjectives). g) NeodreĊeni pridevi (Indefinite Adjectives). some. thy (tvoj). other (drugi). koji pokazuju da nekom nešto pripada: my (moj). his (njegov). her (njezin). h) Deoni pridevi (Distributive Adjectives). half (pola). certain (neki.bar). any (nešto). Ostali pridevi koji su napravljeni od drugih vlastitih imenica pišu se malim slovom: England (Engleska) France (Francuska) Norway (Norveška) ali: Rome (Rim) the roman castle (rimski za. f) Prisvojni pridevi (Possessive Adjectives).mak) a jovial tourist £nglish (engleski) an English explorer (engleski istraţivaĉ) French (francuski) the French name (francusko ime) Norwegian (norveški) a Norwegian sailor (norveški mornar). . itd. koji stojeći uz imenicu po . their (njihov). which? (koji?). c) Koliĉinski pridevi (Quantitative Adjectives). d) Pokazni pridevi (Demonstrative Adjectives). its (njegov). any (neki). your.

tj. izvesnu koliĉinu). many people (mnogo ljudi. itd. zato gornja reĉenica treba da glasi: My brother has a lot of time. much time (mnogo vremena). MANY se. itd.. nešto. b) izvestan broj (nekoliko): / have got some loaves. sve više upotrebljavaju kraći oblici u odriĉnim i upitnim reĉenicama. upotrebljava ispred imenica koje se mogu brojati. u smislu . dok u potvrdnim reĉenicama to nije od neke veće vaţnosti. Moj brat ima mnogo vremena. Bilo je oko dvadeset pera u kutiji. naprotiv. Umesto much u potvrdnim reĉenicama obiĉno dolazi a lot. much noise (mnogo vike). much love (mnogo ljubavi). much se uopšte ne upotrebljava u potvrdnim reĉenicama. dok se manv ne pridrţava tako strogo tog pravila. Reĉenica: My brother has much time. many books (mnogo knjiga). koliĉinske ili misaone: much water (mnogo vode). Tako. ali će se vrlo retko ĉuti u modernom engleskom jeziku.oko": There were some twenty pens in the box. a) deo jedne koliĉine (nešto): I have got some bread. lmam hleba (malo. Takve imenice su većinom gradivne. stoji ispred imenica u mnoţini: many pupils (mnogo daka). U engleskom se jeziku u ovakvim sluĉajevima gde postoje dve reĉi za jedan smisao. fertile (plodan) .b) OPISNI PRIDEVI (Descriptive Adjectives) Opisni pridevi odgovaraju na pitanje kakav?. sveta). c) uz brojeve. MUCH se upotrebljava ispred imenica koje se ne mogu brojati. 59 a brave boy (hrabar deĉak) a fertile field (plodno polje). gramatiĉki je taĉna. koje vrste?: what kind of a boy? brave (hrabar) (kakav deĉak?) dark (taman) what night? (kakva noć?) a dark night (tamna noć) what kind of a field? (kakvo polje?) c) KOLIĈINSKI PRIDEVI (Quantitative Adjectives) Koliĉinski pridev SOME upotrebljava se u potvrdnim reĉenicama oznaĉava: Kupio sam nekoliko hlebova. tj. stoji ispred imenica u jednini.

60 .Moj brat ima mnogo vremena.

(Ima mnogo peska. N a p o m e n a : Vidi odeljak o neodreĊenom ĉlanu. LITTLE se upotrebljava ispred imenica koje se ne mogu brojati. / am sorry. Stavi malo šećera na hleb. Little oznaĉava da neĉeg nema u velikoj koliĉini.Zato treba upotrebljavati: U potvrdnim reĉenicama a lot of plenty of umesto a great deal of a good deal of a lot of (lots of) plenty of a great many of umesto a good many of P R 1 M E R I: U odriĉnim i upitnim reĉenicama much many He has got a lot of money. Imaće malo vremena uveĉe. Ţao mi je. (Nije bilo mnogo kiše.) There haye been a great many people. onda se ispred little stavlja neodreĊeni ĉlan a.) He has not got much money. ali imam malo novaca. (Ima mnogo novaca. (Nije bilo mnogo sveta. (Nema mnogo dece. Takve imenice su većinom gradivne. (Ima mnogo jabuka.) There are plenty of apples. (Nema mnogo jabuka. but I have little money.) He has not many children. N a p o m e n a : Uporedi zamenice much i many.) He has a lot of children. 61 . tj. nešto. a little (u smislu some -f imenica u jednini): He will have a little time in the evening. tj. (Ima mnogo dece. (Nema mnogo peska.) There are not many apples. (Bilo je mnogo kiše. Put a little sugar on the bread.) There has been a great deal o/rain.) There have not been many people.) MANY se moţe upotrebiti ponekad sa prividnom jedninom. (Bilo je mnogo sveta.) There is not much sand. skoro ništa): We have little time to learn English. Tada neodreĊeni ĉlan dolazi izmedu prideva i imenice.) There is plenty of sand. MeĊutim. kad se ţeli reći da neĉega ima u maloj koliĉini. stoji isp red imenica u jednini.tivnom smislu. Imamo malo (skoro n išta) vre mena da uĉimo engleski.) There has not been much rain. koliĉinske ili misaone. ali u pozi . pa je po svom smislu donekle negativan (malo. a glagol je u jednini: Manv a man has heard of that wondet\ Mnogi je ĉovek ĉuo o tom ĉudu. (Nema mnogo novaca.

Ali kad se ţeli pokazati da neĉeg ima u manjem broju i u pozitivnom smislu. Svi su ljudi smrtni. koje imaju isti oblik. enough uvek dolazi posle drugog prideva ili priloga: She is tall enough. stoji ispred imenica koje mogu da imaju mnoţinu. ili I ha\e tims enough. Inaĉe dolazi bez ĉlana: They were calling on all the year round. u reĉenici: This house and that (house) are both to let. dolaze ispred imenica. jer stoje umesto imenica work i play. nekoliko. Ova i ona kuća se izdaju. tj. Few oznaĉava da neĉeg ima u malom broju i zato je po smislu negativan (not many. daje odmor. rad) nam daje energiju. Tako se moţe reći: I have enough time. ALL se upotrebljava sa odreĊenim ĉlanom kad oznaĉava neku odre . Ĉitava se Jugoslavija (svaki poje dinac) kao jedan digla 1941 godine. Imamo nekoliko dobrih engleskih knjiga. Kad posle all dolazi geografska vlastita imenica. ENOUGH se moţe upotrebiti pre ili posle imenice. books. MeĊutim. That has been done well enough. skoro ni jedan): We have few good English books. THESE se upotrebljavaju da bi se pokazala prošlost ili budućnost vremena koja su povezana sa sadašnjim momentom: 62 . N a p o m e n a : Vidi zamenicu all. malo. Moj sin ne voli takvu knjigu. play) gives us rest. a ne umesto njih: Work and play are both necessary to I rad i razonoda su potrebni za health: this (tj. Pokazni pridevi se slaţu sa imenicom ispred koje stoje u broju: My son does not like that sort of the book. and zdravlje: ona (tj. Ona je dosta visoka. d) POKAZNI PRIDEVI (Demonstrative Adjectives) Pokazni pridevi za razliku od pokaznih zamenica.denu koliĉinu.FEW se upotrebljava ispred imenica koje se mogu brojati. onda se upotrebljava a few (sa znaĉenjem some + imenica u mnoţini): We have a few good English books. ali: All men are mortal. THIS. a on (tj. work) gives us energy. jer stoje uz imenicu pokazujući na koje se kuće misli. To je bilo dosta dobro uraĊeno. This i that su u ovoj reĉenici zamenice. this i that su pridevi. Imam dosta vremena. razonoda) nam that (tj. onda se odnosi na stanovnike: All Yugoslavia rose as one in 1941. MeĊutim. Navraćali su cele godine. My sons do not like those sorts of the ' Moji sinovi ne vole takve knjige. Imamo malo dobrih engleskih knjiga (skoro nijednu).

e) UPITM PRIDEVI (Interrogative Adjectives) tamo. oseća se da nedostaje poredenje i zato treba reći: Such an easy lesson as the Iast one. Naprotiv. Tako reĉenica: Such an easy lesson! Such a nice boy! Tako laka lekcija! Tako simpatiĉan deĉak! izgleda nepotpuna. He said that he had not seen him that Rekao je da ga nije video ovc week. SUCH je pokazni pridev ĉijim se smislom postiţe poredenje i zato se uvek upotpunjuje sa that ili as. Tako simpatiĉan deĉak kao vaš sin.. kad se this i these upravnog govora pretvaraju u that i those neupravnog govora: I have not seen him this week.Ihave not been to my sister's this month... pridev OTHER dolazi uvek sa than. Opseg ovog prid eva je veoma širok... sam izgubio pre izvesnog vremena......koji jezik". Posle such upotrebljava se one: such a one — takav.... Such a nice boy as your son. Nisam ga video ove nedelje.. svaki jezik..... Tako what se upotrebljava ispred imenica uzetih u opštem smislu.. N a p o m e n a : Uporedi pokazne zamenice. i u odgovoru se moţe dati bilo koji.as. that. Pridev THE SAME (isti) je naglašen uz reĉi very... a ne sa but: There was no other way open than to go Nije bilo drugog izlaza nego ići there..... Najbolji primer jeste upravni i neupravni govor... Upitni pridcvi what (kakav) i which (koji) razlikuju se po svom stepenu odredenosti... Tako laka lekcija kao poslednja.... Kad pitamo: What lcmguage do you like best? Koji jezik najviše volite? misli se uopšte . naime. Sliĉno imamo u r eĉenici: What colour is your blouse? Kakve je boje vaša bluza? What tickets did you buy? Kakve ste karte kupili? What country are you from? Iz koje ste zemlje? 63 .. N a p o m e n a : Uporedi zamenicu „such".. i odgovor moţe da se odnosi na bilo koju stvar te vrste.. Prilikom poreĊenja.. self: This is the very same book I lost some Ovo je baš ona ista knjiga koju time ago. nedelje. Inaĉe po svom smislu i ovaj pridev zahteva poreĊenje.... Nisam bio ovog meseca kod sestre.. those oznaĉavaju prošlost ili budućnost koja nema neposredne veze sa sadašnjim momentom. pa se zato pojavljuje u obliku the same .. neodreĊen...

Tako kaţemo: This is my book (a ne This book is my). his. Medutim. nemaĉki. our. Ispruţio je ruku. 64 . nešto što se iz odredene grupe ili broja odabira ili izdvaja. thev. ako se zna da se u školi uĉe neki odreĊeni jezici (francuski. što je donekle pravilno. their). oni će biti razmatrani kao posebna vrsta prideva — prisvojni pridevi. Braun je skinuo šešir. its. her. pa se od poznatog broja ţeli saznati koji jezik se najradije uĉi. odeće i sl. Od ostalih prideva razlikuju se samo u tome što nikad ne mogu da stoje samo . Koji jezik najviše volite? Which of these languages do you like best? Koji od ovih jezika najviše volite? f) PRISVOJNI PRIDEVI (Possessive Adjectives) Prisvojni pridevi my. tj. your. Pozvao sam sestru da poĊe sa mnom. Ovo je moja knjiga. pod uslovom ako se one ne uzimaju u striktnom znaĉcnju zamenicc. engleski). your. Mr. oţnaĉavaju je. onda pitanje gl asi: Which language do you like best? ili: N a p o m e n a : Uporedi zamenice \vhich i vvhat. your. već uvek moraju dolaziti uz imenicu. their postali su od starog prisvojnog genitiva (prisvojnog padeţa) liĉnih zamenica dobivši nastavke (you.Upitni pridev which pita za odreĊenu stvar. Tada se prisvojni pridev obiĉno ne prevodi u našem jeziku: He held out his hand. Prisvojni pridevi se upotrebljavaju: a) kad je lice podmet reĉenice (u radnom stanju) a naroĉito ispred imena delova tela. Brown took off his hat. pokazuju kome nešto pripada ili da neko nešto poseduje). Ovi pridevi ponekad se nazivaju zavisnim prisvojnim zamenicama. Tako. thy. reĉi koja stoji umesto imenice.stalno u reĉenici. pošto se oni ponašaju kao i svaki drugi pridev (stoje uz imenicu. I asked my sister to come with me. Gosp.

diktatu. Some children Hke to help their parents. već je podmet trpne reĉenice. On ţeli nekoliko eksera. c) u upitnim reĉenicama kad se oĉekuje potvrdan odgovor ili kad sc odnosi na deo predmeta o kom se govori: Wil! you have some wine? Ţelite li (nešto) vina? 65 . Imate (nekog) lepog cveća u bašti.MeĊutim. b) u naglašenom obliku sa own umesto prisvojne zamenice: This is my own raincoat. Pored već ranije pomenutin neodredenih prideva. već na donekle ograniĉen.neki": You have some niceflowers in your garden. poseban broj ljudi. Zar nisi našao neke hartije na stolu (a znam da jesi našao). an. ovde se takode ubraja i neodreĊeni ĉlan a.. Jutros sam kupio mastila. Jutros sam kupio neke knjige. uopšte uzevši. g) NEODREĐENI PRIDEV (Indefinite Adjectives) Neodredeni pridevi stoje uz imenice oznaĉavajući neodreĊen broj. ako lice nije podmet takve radne reĉenice. jer po svom korenom znaĉenju ima donekle pozitivan smisao. of my own. He shot himself through the arm. Neki Ijudi vole da idu u bioskop. Neka deca vole da pomaţu svojim roditeljima. neki nemio dogaĊaj. N a p o m e n a : Uporedi prisvojne zamenice. ne misli se na sve ljude. Didn't you find some papers on the table. / have bought some books this moming. Ponekad se on klasira kao pozitivni neodreĊcni pridev ili zamenica. There were a few (several) mistakes in Bilo je nekoliko grešaka u vašem your dictation. Ranio se u ruku. He wants some nails. I have a raincoat Ovo je moj vlastiti kišni kaput. koji će biti objašnjen u posebnom odeljku. Tako u reĉenici: Some people like going to the pictures. diktatu. kol iĉinu ili sl. Umesto „some -f imenica" u mnoţini moţe se upotrebiti several i a few: There were some mistakes in your dicBilo je nekoliko grešaka u vašem tation. Pridev SOME. Ranio je lopova u ruku. SOME stoji ispred imenica u jednini i mnoţini: / have bought some ink this morning. SOME se upotrebljava: a) u potvrdnoj reĉenici i znaĉi . iako oznaĉava neodreĊenost bilo broja ili koliĉine. ili ako je glagol u reĉenici povratan. nije potpuno neodreĊen. b) u odriĉnoj ili upitno-odriĉnoj reĉenici koja ima potvrdan smisao: He never goes out hunting but he has Nikad ne ide u lov a da nema some accident. Imam svoj vlastiti kišni kaput. onda se umesto prisvojnog prideva upotrebljava odreĊeni ĉlan: He shot the thief through the arm.

itd. You didn't ask us any question. kao scarcely (jedva).. ne . e) u potvrdnim reĉenicama sa znaĉenjem „bilo koji. 66 . dao> to me. bi mi je. hardly (teško). Nisu ţeleli nikakve novine. za razliku od some. Da imam ijedno dete ţiveo bih srećno. opšti. Nisam kupio nijednu mašnu. ma koji": You may come to see me any day> but Moţeš da doĊeš da me posetiš you must come some day. Taj njegov negativan smisao se još bolje zapaţa u reĉenicama u kojim se izraţava neka pogodba. ANY se upotrebljava: a) u odriĉnoj reĉenici sa odriĉnim glagolskim oblikom: / didn't buy any ties. teško). Teško da se u kut iji nalazi ijedna ĉioda. d) u neupravnim pitanjima sa if ili whether: She asked me whether there was anj doubt Pitala me je da li ima kakve sumnje about it. without (bez). There is hardl> any pin in the box. They did not want any papers. hardly (jedva. uopšte koji": You may come at any time you want. Moţeš doći u koje hoćeš vreme. scarcely (jedva). On nikad neće naći posla. I should live happily. pretpostavka i sl. u vezi s tim. ili u reĉenicama sa prividno potvrdnim prilozima.: If / had any child. c) u pogodbenim reĉenicama ili u reĉenicama u kojima se izraţava sumnja. he wouJd give it Da Jovan ima ijednu sliku. nepoznat i prema tome znaĉi „neki. sumnja... Teško da je dobio ijedno pismo. bilo kojeg dana.jasan. jer pogodbene i druge njima sliĉne reĉenice su ustvari jedna vrsta odriĉnih reĉenica: If John had an> photo. pretpostavka ili sl. kao never (nikad).Zašto drveće u nekim zemljama som earlier than in others? cveta ranije nego u drugim? ali: Are there any trees in your garden? Ima li u vašem vrtu drveća? N a p o m e n a : Uporedi zamenicu „some". negativai* smisao. ma koji.d) u upitnim reĉenicama ako se pitanje ne odnosi na some ili na reĉ koju on oznaĉava: Why do the trees in some countries blos. itd. ANY po svom korenom znaĉenju ima. jer prelazeći okvire prideva some postaje potpuno neodreĊen. He has got hardly any letters. Niste nas pitali nikakvo pitanje. bilo koji. ali moraš doći jednog dana.: He will never find an> job. b) u odriĉnim reĉenicama sa potvrdnim glagolskim oblikom i odriĉnim prilozima.

N a p o m e n a : U upitnim, odriĉnim i pogodbenim reĉenicama any ispred drugog stepena poreĊenja postaje prilog koji se prevodi sa „uopšte": / dorCt feel any better for this change. Ne osećam se ništa bolje zbog te promene.

N O je odriĉni neodredeni pridev koji je nastao spajanjem negacije not i prideva any (not -f- any = n o). Dolazi sa imenicama u jednini i mnoţini: I do not have any time. I have no time. He can not see an> birds in the He can see no birds in the tree. Nemam vremena. tree. Ne moţe da vidi nijedne ptice na drvetu.

Do spajanja not i any u n o ne dolazi u onim sluĉajevima kad ţelimo da naglasimo imenicu ispred koje stoji pridev any: / have not any faith in such theories. Nemam poverenja u takve teorije.
N a p o m e n a : Treba obraliti paţnju na sledeĉi sluĉaj: He is not a doctor. On nije doktor (nije mu to profesija). He is no doctor. On nije nikakav doktor (to mu je profesija, ali je slab doktor). Uporedi neodreĊenu zamenicu any.

CERTAIN se upotrebljava ispred imenica u jednini i tada stoji sa ne odredenim ĉlanom; sa imenicama u mnoţini upotrebljava se bez ikakvog ĉlana: A certain man always comes to the shore Neki ĉovek uvek rano ujutru do - of the lake early in the morning. lazi na obalu jezera. Certain people like having their meals at Neki Ijudi vole da se hrane u a restaurant. restoranu. ANOTHER je sastavljen od an-other i znaĉi „drugi, još jedan ili neki": Posluţi se drugim (još jednim) kolaĉem. Take another apple. Uzmi još jednu jabuku. h) DEONI PRIDEVI (Distributive Adjectives) Try another cake. Deoni pridevi each, every, either, neither dolaze uvek sa imenicama u jednini. Prema tome, glagol, zamenica ili imenica koja se, inaĉe, moţe brojati dolaze posle njih uvek u jednini: Why does each pupil in the classroom Zašto svaki Ċak u uĉionici ima have an atlas? atlas? Every man has two arms and two legs. Svaki ĉovek ima dve ruke i dve noge. Either was correct. I jedno i drugo je bilo taĉno. Neither book belongs to Mary. Ni jedna ni druga knjiga ne pripada Mariji. EACH znaĉi „svaki" od odredenog, ograniĉenog broja uzetog pojedina - ĉno, odvojeno; zato each ima smisao „jedan od dvojice ili više njih".
67

He told me to give each man a pack of Rekao mi je da dam svakom ĉo - cigarettes. veku kutiju cigareta. (Od odreĊenog broja, svakom pojedincu, svakom od njih dvojice ili više njih). EVERY znaĉi „svaki" bez izuzetka, uzet pojedinaĉno ili odvojeno; on obuhvata posebno svaku jedinku jedne celine, grupe ili broja i u tome se p ribliţava pridevu all. Zato every oznaĉava „jednog od više njih" a nikad „jednog od dvojice": He asked me to tell every man the truth. Zamolio me je da kaţem svakom istinu (svakom ĉoveku, znaĉi „svima (all)", ĉitavom svetu).
N a p o m e n a : Uporedi deone zamenice.

EITHER se upotrebljava za lica ili predmete u znaĉenju: a) jedan ili drugi, oba, oboje: Give me a pen or a pencil. Either will do. Daj mi pero ili olovku. Dobro će biti jedno ili drugo. Is either of your parents of Yugoslav Jesu li va ša oba roditelja jugo - nationality? slovenske nacionalnosti? b) svaki (od dva), oba, oboje: There is a cinema on either side of the Po jedan bioskop nalazi se sa obe street. strane ulice. Do you write with either hand? Pišete li obema rukama? NEITHER se upotrebljava za lica ili predmete i znaĉi: a) ni jedan ni drugi (od dvoje), nijedan (od dvoje): Neither book will do. Ni jedna ni druga knjiga neće odgovarati.

68

i) BROJNI PRIDEVI (Numeral Adjectires) Brojni pridevi su prema našoj klasifikaciji posebna vrsta reĉi. Zato su oni radi lakšeg razumevanja i upotrebe obraĊeni u posebnom odeljku.

POREĐENJE PRTOEVA (Comparison of Adjectives) Iako je ranije reĉeno da se pridevi ne menjaju (u rodu, broju i padeţu) ipak prilikom poredenja prideva dolazi do promene njihovih oblika. Ti oblica »vise od stepena poredenja. U engleskom jeziku postoje tri stepena poredenja: a) Prvi stepen poreĊenja (Positive) oznaĉava obiĉnu ošobinu nekog prideva: a large room (velika soba), a fat man (debeo ĉovek), a nice flower (lep cvet). itd. b) Drugi stepen poreĊenja (Comparative) pokazuje viši stepen osobine nekog prideva. Ovo se postiţe poreĊenjem dvaju lica, predmeta ili »1.: a larger room (veća soba) a fatter man (deblji ĉovek), a nicer flower (lepši cvet), itd. c) Treći stepen poreĊenja (Superlative) oznaĉava najviši stepen osobine nekog prideva. Ovaj stepen upotrebljava se kad se jedno lice ili predmet poredi sa više lica ili predmeta iste vrste: the largest room (najveća soba), the fattest man (najdeblji ĉovek), the nicest flower (najlepši cvet), itd.
m) PRVI STEPEN POREĐENJA (Positive) PRAVDLNIH I NEPRAVILNIH PRIDEVA

U potvrdnim i upitnim reĉenicama prvi stepen poreĊenja prideva pravi se pomoću priloga stepena as koji dolazi pre i posle prideva, tj. as (pridevl as (ili as old as) i prevodi se sa „isto toliko . . . koliko", „isto toliko . . kao", ili „tako . . . kao (što)": He is as old as I am. fs he as old as I am? It is as easy as ABC. Is it as easy as ABC? Isto je star koliko i ja. Je li isto star koliko i ja? To je lako kao ABC (azbuka). Je li to tako lako kao ABC?

U odriĉnim reĉenicama, po pravilu, umesto as . . . as upotrebljava se so . . . as, sa istim znaĉenjem. U modernom engleskom jeziku je ta razlika već skoro išĉezla, pa se upotrebljavaju oba oblika: He is not so old as I am, ili He is not as old as I am. It is not so easy as ABC, ili It is not as easy as ABC.
5 Gramatika engleskog jezika

Nije star koliko i ja. To nije isto tako lako kao ABC.
6 5

b) DRUGI I TREĆI STEPEN POREĐENJA (Comparative anĊ Superlative) PRAVILNIH
PRIDEVA

U engleskom jeziku postoje dva pravilna naĉina pravljenja drugog i tr ećeg stepena poredenja. Prvi naĉin pravljenja poredenja sastoji se u do - davanju na pridevsku osnovu donekle izmenjenih staro-engleskih nastavaka (-ra, esta, -osta), koji su se u modernom engleskom jeziku preobratili u -er za drugi stepen i -est za treći stepen poreĊenja. Ovakav naĉin poreĊenja upotrebljava se uglavnom za prideve germanskog porekla, pa se i sam naĉin poreĊenja naziva g e r m a n s k i m p o r e Ċ e n j e m . Nasuprot tome po- stoji drugi naĉin poreĊenja, koji je svojstven za poreĊenje prideva ĉije je poreklo iz romanskih jezika. Toje r o m a n s k i naĉin poreĊenja prideva i sastoji se u stavljanju more ispred prideva za drugi stepen, i most za treći stepen poreĊenja. Ovde treba još pomenuti i nepravilno poreĊenje prideva, koje se pojavljuje u engleskom jeziku kao i u svim drugim razvijenim jezicima. Germanski naĉin: wise, wiser, wisest (mudar, mudriji, najmudriji) Romanski naĉin: beautiful, more beautiful, most beautiful (lep, lepši, najlepši) Nepravilno poredenje: bad, worse, worst (rĊav, gori, najgori). Ova dva naĉina pravljenja poreĊenja biće ovde razmatrana posebno, zbog niza sitnih pravila koja treba istaći da bi se moglo izvršiti poreĊenje svakog pojedinog prideva. Nepravilno poredenje takoĊe zahteva posebnu obradu, s obzirom na nepravilne oblike, dvostruke o blike i upotrebu drugog i trećeg stepena. Germansko poreĊenje prideva (-er, -est) Za pravljenje poredenja prideva na ovaj naĉin treba voditi raĉuna o vrsti nastavka, njegovom izgovoru, broju slogova, promenama krajnjih samoglasnika i suglasnika i na kraju o fonetskim promenama. Sledeća pra - vila o pravljenju drugog i trećeg stepena poreĊenja sadrţe sve te uslove i promene i glase: a) Većina jednosloţnih prideva koji se završavaju na dva suglasnika ili jedan suglasnik kom prethodi dugi samoglasnik, dobijaju za drugi stepen poreĊenja nastavak -er, a za treći stepen nastavak -est. 1 stepen II stepen III stepen (malen, manji, najmanji) small small-er small-est (debeo, deblji, najdeblji) thick thicker thickest (hrabar, hrabriji, najhrabriji) bold bolder boldest (velik, veći, najveći) great great-er great-est (kratak, kraći, najkraći) brief briefer briefest (dubok, dublji, najdublji), itd. deep deeper deepest Izuzeci su: just i right koji se porede na romanski naĉin. MeĊutim, kad se prave stepeni poreĊenja treba obratiti paţnju na fonetske promene i to kod onih prideva koji se završavaju na -ng ili -r. U drugom i trećem

70

stepenu -ng se umesto -rj izgovara kao a -r se u izgo- voru iz samoglasnika pretvara u suglasnik: I stepen II stepen III stepen strong stronger ['strorjgs] strongest (jak, jaĉi, najjaĉi) [strog] ['stroggist] poor [puo] poorer [puoro] poorest [puorist] (siromašan, siromašniji, najsiromašniji), itd. b) Ako se jednosloţni pridev završava na jeĊan suglasnik kome pret- hodi kratki samoglasnik, onda se pri poreĊenju krajnji suglasnik udvaja: I stepen II stepen III stepen hot hotter hottest (vruć, vrući, najvrući), wet wet-t-er wet-t-est (vlaţan, vlaţniji, najvlaţniji), glad glad-d-er glad-d-est (drag, draţi, najdraţi), itd. c) Ako se jednosloţni pridev završava na muklo e (koje se ne ĉita), tada se kod poreĊenja dodaje samo -r, -st: (lep, lepši. najlepši) (istinit, istinitiji, najistinitiji) free free-r free-st (slobodan, slobodniji, najslobodniji) d) Kad se jednosloţni pridev završava na y ispred kog se nalazi su- glasnik, y se menja u i i onda se dodaju nastavci -er, -est: dry ,[y=i] dri-er dri-est (suv, suvlji, najsuvlji) fine true fine-r true-r fine-st true-st MeĊutim, ako se ispred y nalazi samoglasnik, onda ne dolazi do pro- mene, već se samo dodaju nastavci -er, -est: I stepen II stepen III stepen gay grey gay-er grey-er gay-est grey-est (veseo, veseliji, najveseliji) (siv, sivlji, najsivlji)

e) Jedini dvosloţni pridevi koji prilikom poredenja dobijaju nastavke -er, -est su oni koji se završavaju na: 1) -le, kao humble (r, st) — skroman, feeble (r, st) — slabašan, simple (r, st) — jednostavan, ample (r, st) — prostran, noble (r, st) — plemenit, itd. Izuzeci su: docile (krotak), fragile (loman), supple (savitljiv). 2) -y, kao happy (y=i, happier, happiest) — srećan, early (y=i, earlier, earliest) — ran, easy (y=i, easier, easiest) — lak, lazy (lazier, laziest) — lenj, dirty (dirtier, dirtiest) — prljav, heavy (heavier, heaviest) — teţak, itd. 3) -er, kao tender (er, est) — neţan, bitter (er, est) — gorak, clerer (er, est) — pametan, sober (er, est) — trezan, itd. 4) -ow, kao yellow (er, est) — ţut, shallow (er, est) — plitak, itd.
71

naime. ĉestitiji. civil (ugladen). osobitiji. ali se stvara neka v rsta sloţenog drugog i trećeg stepena poreĊenja. zanimljiviji. d) kod jednosloţnih prideva ĉija je svrha naglašavanje neĉega: The most cold mnter we had. najokrutniji). itd.. Taj sloţeni oblik postiţe se stavljanjem more ispred prideva za drugi stepen i most za treći stepen poreĊenja: I stepen II stepen III stepen beautiful more beautiful most beautifu! (lep. est) — ostar. N a p o m e n a : Neki dvosloţni pridevi kao pleasant (prijatan). est) — uzvišen. Kod drugih prideva poredenje se opet pravi nepravilno me. najslavniji) b) kod prideva koji se završavaju na -ed ili -ing: wretched more wretched most wretched (jadan. most cruel (okrutan. lepši.menjen. mogu se porediti na oba naĉina: cruel. crueller. okrutniji. slavniji. cruel (okrutan). handsome (zgodan). jadniji. c) kod svih trosloţnih i višesloţnih prideva: particular more particular most particular (osobit. najosobitiji) virtuous more virtuous most virtuous (ĉestit. NEPRAVILNO POREĐENJE PRIDEVA (Irregular Comparison) Kod izvesnog broja prideva vrši se nepravilno poredenje. common (zajedniĉki). Najhladnija zima koju smo imali. već za te stepene uzimaju oblike onih prideva koji su sliĉni po znaĉenju. Romansko poreĊenje pridera (more.5) ili imaju naglasak na drugom slogu: polite (er. itd. najzanimljiviji). itd. est) — pristojan. most •+■ prider) Za razliku od germanskog naĉina poreĊenja gde se oblik prideva menja dobijajući nastavke. najjadniji) interesting more interesting most interesting (zanimljiv. cruellest ili cruel. quiet (tih). kod romanskog poreĊenja oblik prideva ostaje nepro . ovi pridevi nemaju svoj oblik za drugi i treći stepen poreĊenja. more cruel. 72 .njanjem osnovnog samoglasnika i najzad dodavanjem germanskih nastavaka za poreĊenje. a nemaju sopstvenog prvog stepena. severe (er. sublime (er. najĉestitiji). najlepši) Ovaj se naĉin pravljenja poreĊenja primenjuje: a) kod svih dvosloţnih prideva gde je naglasak na prvom slogu: famous more famous most famous (slavan. itd.

oldest upotrebljavaju podjednako za lica i stvari. kasniji. i sl.trebljavaju se samo za lica. udruţenja. najunutarnjiji) (spoljni. | (bolestan ! gori. stariji. najbliţi) (star. bliţi. eldest upo. I (mnogo. Drugi i treći stepen nepravilnog poreĊenja ovog prideva upotrebljava se u prenosnom smislu za starost. (u opštem smislu) He is my oldest friend (trajanje). manji. OLDER. oldest: 73 . raniji. najspoljniji) (krajnji. najraniji. On je moj stari prijatelj. najdalji) (prednji. tj. prvi) (zadnji. misleći na red koji oni zauzimaju s obzirom na njihovu starost. za godine starosti u opštem smislu. takode se upotrebljava older. više. rang. najkasniji) (blizak. ili da pokaţu osobinu koja je trajala duţe vremena: My father is older than you are. niţi. najbliţi) (blizak. ELDEST. najniţi) Upotreba nekih oblika nepravilnog poreĊenja OLD. Isto tako. kluba i sl. najkrajnjiji) (nizak. ELDER. spoljniji. Drugi i treći stepen pravilnog poreĊenja ovog prideva upotrebljava se u bukvalnom smislu. najstariji) (dalek. elder. najkasniji) (unutarnji. najgori) (zao. bliţi. najmanji) (kasan. najbolji) (malen. Moj otac je stariji od tebe. OLD. OLDEST. kad se govori o starosti ĉlanova neke druge porodi ce. kad se meĊu sobom porede ĉlanovi jedne iste porodice. dalji..Evo pregleda najvaţnijih nepravilnih poreĊenja prideva: H stepen bad iil evil much ) many J good little late near nigh old | far | fore hind in out beneath inner outer utter nether worsc more better less later latter nearer nigher older elder farther further former hinder in stepen worst most best least latest last nearest next nighest oldest eldest farthest furthest foremost first hindmost hindermos t inmost outmost utmost nethermost (rĊav. bolji. kasniji. urutarnjiji. najvišc) (dobar. Dok se older.

(stvar) To je najstarije drvo u vrtu. Mary's elder son is older than you.He is the eldest of my sons. (lice) On je najstariji od mojih sinova. Marijin stariji sin je stariji od tebe. 74 . Thatis the oldest tree in the garden.

Skoro uvek dolazi u kombinaciji the former . drugi.pena. u nekom nizu. LATER je drugi stepen poreĊenja od late i znaĉi „kasnije". Po zna . raniji . i tad se odnosi na imenicu iz prethodne reĉenice: Mr. Braun obraĊivao je bez liĉne glagole. FARTHEST se upotrebljavaju za udaljenost u pro. Mr. Smith are next-door Gosp.Ĉenju je suprotan od earlier: a later lecture (kasnije predavanje). tj. Braun će verovatno odrţati još neka predavanja. Jones and Mr.. FARTHER. . FURTHEST upotrebljava se da izrazi razlike ste.. . many bad Moţeš i dalje da odeš i da priĉaš prljave stvari o mom sinu.. iza kog će doći ostala) LAST je nepravilni treći stepen poreĊenja od prideva late i znaĉi „poslednji" (suprotno od first) i oznaĉava poslednji koji dolazi na kraju niza i iza kog ne dolazi ni jedan više: Nušić's last comedy was not finished. Nemoj se dalje (više) ţaliti. a drugi direktor banke. the former is a civil servant prvi susedi. kad je više lica pomenuto onda u ovoj kombinaciji umesto latter dolazi last. / shall go no further today. Smit su neighbours. a ovo je poslednje do sada. Danas neću ići dalje. FURTHER. Dţounz i go sp. u bukvalnom smislu: Subotica farther from Sarajevo than Bel.. Daljnje vesti. gosp. ali iza kog još dolaze neki drugi: ln his latest lecture. Poslednja Nušićeva komedija nije bila završena.FAR. the former . gde radi saţetosti teksta one mogu biti veoma korisne. Brown dealt U svom poslednjem predavanju with impersonal verbs.storu i vremenu. You may go further and say things about my son. (Gosp.. prvi je drţavni and the latter a bank manager. the last. LATTER je takoĊe drugi stepen poreĊenja od late.Subotica je dalje od Sarajeva nego grade. On znaĉi „kasnije" ili „drugi" od dve stvari ili lica.. toka ili za redosled u prenosnom smislu: Make no further complaints. MeĊutim. . the latter (prvi. Obe ove kombinacije ne bi trebalo upotrebljavati izuzev u nauĉnoj ili trgovaĉkoj terminologiji. Further news. (Znaĉi da je ova komedija poslednja u nizu komedija koju je Nušić napisao i da se posle ove neće pojaviti više nijedna. Beograd. LATEST je pravilni treći stepen poredenja od prideva late i znaĉi (suprotno od earliest) „poslednji" do sada. razvoja. kasniji). FAR. sluţbenik.) Ostale upotrebe last su: a) kad oznaĉava jedinog kcji je preostao: last dinar (poslednji dinar) 75 .

tj. Zidovi su bili stopu debeli. iako i sami Englezi ne vode uvek raĉuna o taĉnoj upotrebi: He is lucky. Mesto prideva u reĉenici moţe biti atributivno i predikativno. atributivno. ljutit ĉovek. teţinu. Planine su bile visoke. last week (prošla nedelja). c) kad oznaĉava nešto što dolazi posle neĉega drugog u vremenu: last Monday (prošli ponedeljak) . Svuda naokolo su bile visoke planine. 76 . uvek dolazi ispred nje. visinu i sl. Izgleda da je besan. itd. Srdit deĉak bacio je kamen. The high mountains were all rouncl. Izuzetno neki pridevi dolaze posle imenica koje oznaĉavaju meru. Kad dva ili više prideva oznaĉavaju imenicu. ali The walls were one foot thick. On je srećan. itd. The mountains were high. U prvom sluĉaju pridev dolazi ispred imenice koju oznaĉava: u drugom sluĉaju pridev stoji u predikatu kao dopuna glagola: The angry boy threw a stone.nice dolazi onaj pridev koji je za nju najbitniji. Neki pridevi dolaze uvek kao dopuna predikatu. Ako se stavlja uz neku imenicu pridev . A happv ma/u itd. MESTO PRIDEVA U REĈENICl Treba razlikovati dvojako mesto prideva u reĉenici: uz imenicu i na ostalim mestima u reĉenici. Plavo nebo. Srećan ĉovek. He seems angr>. the angrj man. onda odmah ispred ime . Pogrešno je zamenjivati njihovu upotrebu. upotrebljavaju se predikativno. a drugi kao dopuna imenici. a zatim po redu ostali: a house (kuća) an old house (stara kuća) a nice old house (lepa stara kuća) this nice old house (ova lepa stara kuća). itd. itd.: The blue sky. tj.b) kad oznaĉava neposredno vreme pre sadašnjeg ili nekog odreĊenog vremena u prošlosti: last summer (prošla zima).

poznatu imenicu. Medutim. an apple (jedna. He will take a new pen (umesto: one new pen). kao i u svim romanskim i germanskim jezicima. There was an apple on the table (umesto: one apple). Uzeće novo pero. i oblik mu je t h e.ĈLAN (Article) U engleskom jeziku. onda se naziva o d r e d e n i ĉ l a n . itd. NEODREĐENI ĈLAN (Indefinite Article) Postoje dva neodredena ĉlana u engleskom jeziku: k r a t k i neodreĊeni ĉlan a. Korena reĉ one moţe ĉesto da posluţi kao korisna kontrola prilikom upotrebe neodreĊenog ĉlana: OBLICI one apple (jedna jabuka) one tree (jedno drvo) one hour (jedan sat) ili He is a man (umesto: He is one mari). i oblik mu je a iii a n. i zbog toga se upotreblja vaju samo ispred imenica u jednini. kad on oznaĉava neku imenicu u potpuno neodredenom smislu. Jabuka se nalazila na stolu. 77 . postoji ĉlan. i produţeni neodredeni ĉ l a n an. neko drvo) an hour (jedan. onda se naziva n e o d r e d e n i ĉ l a n . Po pravilu uz svaku imenicu mora da dode jedan od dva ĉlana. osim u izuzetnim sluĉajevim a kada se izostavlja. To je ustvari pridev. koji kao i svaki drugi pridev stoji ispred imenice pokazujući na kakvo se lice ili predmet misli. neki sat). On je ĉovek. Kad on oznaĉava neku odreĊenu. Oba su oslabljeni oblici broja o n e. neka jabuka) a tree (jedno.

crvena knjiga). 78 . a red book (knjiga. a zwan. ako pridev dolazi uz imenicu i poĉinje suglasnikom: a £ook.Kratki neodreĊeni ĉlan a pojavljuje se: a) ispred imenica koje poĉinju suglasnikom ili ispred prideva. a Mrd. lepa ptica). visok ĉovek). itd. a mce bird (ptica. a /all man (ĉovek.

Tu n sluţi Itao spona koja om ogućuje lakši izgovor dveju reĉi: an eye [an^ai] — oko.b) ispred imenica ili prideva koji poĉinju samoglasnikom koji se iz .govara kao suglasnik (obiĉno sa glasovima w i j): a ewe [a ju:] — ovca. a useful thing [o ju:sful 0ii]] — korisna stvar. ZNAĈENJE U staro-engleskom jeziku broj one upotrebljavao se ispred imenica u jednini umesto ĉlana. lica ili predmeta. one man). an open door [an^oupn do:] — otvorena vrata. 79 . itd.Ţtvo ili sl. on se menjao dok se najzad nije pretvorio u današnji oblik neodreĊenog Ĉlana. MeĊutim. svojstva. već samo konstatuje da se na nebu nalazi golub. an honest man [an^onist maen] — pošten ĉovek. mnoštva ili sl. istorija. bilo koje ili koje god lice ili predmet Time neodreĊeni ĉlan ne imenuje nikakve osobine. neodreĊeni ĉlan pokazuje da se ne odnosi na odreĊeno lice ili pred . jedan. N a p o m e n a : Kratki neodredeni ĉlan se pojavljuje ispred reĉi koje poĉinju suglasnikom h koji se izgovara i nalazi se u naglašenom slogu: a history book [a'histari bukl -povesnica. Produţeni neodreĊeni ĉlan an se pojavljuje: a) ispred imenica ili prideva koji poĉinju samoglasnikom. Samim tim što je postao od one i znaĉi „jedan". b) ispred imenica ili prideva koji poĉinju muklim h (koje se ne ĉita): tn hour [an^aua] — sat. Tokom razvitka jezika usled ĉeste upotrebe. an apotrebljava se: a) kad sadrţi koreno znaĉenje (tj. već samo konstatuje postojanje jednog takvog lica ili predmeta izdvojenog iz grupe. osobini ili vlasn . a union [a'jumian] — savez. usled pomeranja naglaska na drugi slog. an oar [sn^o:] — veslo. Tako kad kaţemo: There is a pigeon in the sky Golub je na nebu neodreĊeni ĉlan a ne govori nam ništa pobliţe o vrsti. *n icecream [3n^'aiskri:m] — sladoled. vrstu. broja one) uopšte i u nekim izrazima: A man is working in the field (umesto: Neki ĉovek radi u polju. boji. itd. a one-eyed man [a WAn aid maen] — jednook Ĉovck. izdvojen iz grupe. itd. an American [an^s'merikn] — Amerikanac. neodreĊeno. UPOTREBA NeodreĊeni ĉlan a. već na „neko" tj.met. an honorary secretary [sn^'onsrari 'sekrstri] — poĉasni sekretar. / have a book and two notebooks (umesto: Imam knjigu i dve sveske. vlasni.ţtvu goluba. ipak je neodreĊeni ĉlan zadrţao nešto od njegovog znaĉenja. Iako se smisao broja one menjao i išĉezavao. suglasnik h postaje nenaglašen i zato umesto kratkog neodreĊenog ĉlana pojavljuje se produţeni neodreĊeni ĉlan an: a* historical novel [an his'torikal novalj-istoriski roman. an easy lesson [sn^'i:zi lesn] — Jaka lekcija. neki golub. one book).

The picture was painted by my best friend. Not a word did he reply. meĊutim. itd. b) kad se ne misli na jednu odreĊenu osobu ili predmet. rado ću ići. inch. Zato uz mislene.). 80 . gross (dvanaest tuceta). They are all of a colour. U kavezu je bila kanarinka. kad nastavimo da govorimo o njoj. itd. Ni jedne jedine reĉi nije odgovorio. mile. The chair was made of vvood. Get me silk at ten shillings a yard.). fCrava je bila crna i bela. f) ispred imenica u jednini da oznaĉi celu jednu vrstu: A cow is an animal. Poštar je ušao i uruĉio pismo. I have a nice picture in my room. month. Kupi mi svilu po deset šilinga jard e) ispred brojeva: dozen (tuce). itd. week. Jako se bojao za svog prijatelja. c) samo ispred imenica koje se mogu brojati. Apples are sold at ninepence a pound. ounce. d) ispred imenica koje oznaĉavaju vreme (year. Svi su jedne iste boje (jednobojni). Videli smo kravu na putu. Ubio je dvojicu jednim udarcem (odjednom). The cow was white and black. Naslikao ju je moj najbolji prijatelj. Dolazi da nas poseti dvaput nedeljno. He killed two at a bIow. imenice koje se ne mogu brojati) ne dolazi neodredeni ĉlan: He had a friend who was a tinker. score (dvadesetak). već uopšte na bilo koju osobu ili predmet. The canary was brought from Greece. gra.divne i koliĉinske imenice (tj. Ta kanarinka je doneta iz Grĉke. onda se upotrebljava odreĊeni ĉlan: We saw a cow on the road. Juĉe je odigrana futbalska utak .mica. Krava je ţivotinja. She bought a dozen eggs yesterday.: He has found a score envelopes in the Našao je u fioci dvadesetak ko drawer. If I have time. Ako budem imao vremena.): He comes to see us twice a week. Obiĉno je to prvi put pomenuta zajedniĉka imenica o kojoj se ne zna ništa pobliţe. hundred (stotina). teţinu (grain. izuzev da postoji. lmam lepu sliku u sobi. Nabavili smo nov ĉamac. foot. Juĉe je kupila tuce jaja. Stolica je napravljena od drveta. There was st canary in the cage. Imao je prijatelja koji je bio kotlar. verata. million (milion). mere (yard. itd. The postman entered and handed a letter He was in great fear for his friend. / shall gladly go. day. Jabuke se prodaju po devet penija funta.There was a football match yesterday (umesto: one football match). thousand (hiljada). We have got a new boat. pound.

j) posle many (mnogo). i najzad. h) ispred imenica u apoziciji. N a p o m e n a : Treba obratiti paţnju na a half koje je reĊe i dolazi samo u izrazima kao a half truth (upola istina). a thousandth (hiljaditi deo). roman od Priestley. for (za). pozorišni komad od Šekspira. Inaĉe se upotrebljava half a . rather (priliĉno). . strategiju.). Yes. Nisu imali ni jedne jedine olovke u torbi. : half an hour (pola sata). a fiftfe (petina). titulu. Nova klanica se gradi. itd. G. / have a little time. Such a man deserves more attention. what (kako). On je sasvim dobar dak. What a nice pencil you have got! Kako lepu olovku imate! That was too small a reward. (izu. Mnogi ĉovek je bio viden na uli cama. a means (sredstvo). He is quite a good pupil. imam malo vremena. As a soldier he had little knowledge of Kao vojnik slabo je poznavao strategy. On je katolik. takav). quite (sasvim). kad je povezan sa imenicom: zatim posle such (takav). a shambles (klanica). „Subotna svetlost". m) izuzetno ispred oblika nekih imenica u mnoţini: a gaIIows (vešala). Da.g) ispred imenice u predikatu koja oznaĉava zanimanje. k) ispred little i few upotrebljenih u pozitivnom smislu: I have got a few English books. dostojanstvo. n) u nekim izrazima. zanatu ili sl. I) posle negativne reĉi not da bi se naglasio negativan smisao reĉenice: They had not a pencil in the hag.zetak je reĉ news): He was hanged on a gallows. "King Lear'\ a play hy Shakespeare. B. too (suviše). a third (trećina). u uzvicima. pozorišnih komada i dr. It was as nice a film as it can be imagined. „Kralj Lir". A new shambles is being built. Zajedniĉka imenica mora biti u jednini: Many a man was seen in the streets. a headquarters (glavni stan). To je bio tako lep film kako se samo moţe zamisliti. To je bila suviše mala nagrada. posle so (tako. pripadnost (sekti. . Dobio sam nekoliko engleskih knjiga. ako posle njih dolazi neki pridev. — imati apetit to have a fancy 81 . • i) ispred razlomaka sa znaĉenjem „jedan": a half (polovina). Takav ĉovek zasluţuje više paţnje. i dolazi posle glagola to be: William is a knight. B. Pristlija. kao: to have an appetite Bio je obešen na vešalima. no less (ne manje). posle imena knjiga. as (kao). Was he a teacher? Je li on bio nastavnik? He is a Roman Catholic. as (isto kao).: "Saturday Daylight'\ a novel hy G. Viljem je plemić.

John was made prisoner (trpna reĉ. the rank of (rang). d) u radnim reĉenicama uz predikatske dopune objekta i u trpnim reĉenicama uz predikatsku dopunu subjekta. make (napraviti). living-room and dining-room were Kuhinja. itd. kao: the title of (titula). — to je stvar. the post of (poloţaj). tbe office (kancelarija). take (uzeti). b) u nabrajanju: Kitchen. e) posle nekih izraza. . c) uz titulu koju jedno lice drţi u isto vreme: Marshal Tito is President of the Republic. itd. turn (okrenuti): They took him captive (radna reĉ. Drţi poloţaj sekretara. pitanje. To se dešava obiĉno uz glagole: call (zvati). stanju it is a pity — šteta je it is a shame — sramota je it is a matter o f . . itd. 82 . itd.). Oni su ga zaro bili. to be at a loss — biti u nedoumici to be in a hurry — ţuriti se to be in a bad mood — biti neraspoloţen to be in a fury. Maršal Tito je pretsednik repu blike. itd. . nalazile su se na istom spratu. rage — besniti to be under an obligation — obavezati se to be in a position — biti u poloţaju. Jovan je bio zarobljen.— zamišljati to have a turn — doći na red to have an opportunity — imati prilike to have a care — brinuti se to have a habit — obiĉavati to have a headache — imati glavobolju to have a cold — prehladiti se to have a pain — imati bol to have a sore throat — prehladiti grlo take a seat — sesti take a last farewell — oprostiti se send an answer — odgovoriti take a pride — ponositi se.: He holds the post of secretary. . dnevna soba i trpezarija all on the same floor. an ne upotrebljava se: a) ispred gradivnih i mislenih imenica upotrebljenih u opštem smislu (vidi pod c) upotrebu neodredenog ĉlana).). as a rule — po pravilu to an end — do kraja on an average — proseĉno with a view to — u pogledu. NeodreĊeni ĉlan a.

Posetiće nas u proleće.. itd.h" ftj. itd. itd. the simple use [5o simpl ju:s] work [5o wo:k]. the black ewe [5s blaek ju:]. 4) kod naglašavanja: 83 . the arms [5i a:mz] the essay [5i 'esi]. ODREĐENI ĈLAN (Definite Article) OBLICI OdreĊeni ĉlan t h e ima isti oblik za jedninu i mnoŢinu... tako i ispred onih koji poĈinju suglasnikom: the lamp (svetiljka).He attained the rank of colonel at an Postigao je rang pukovnika u mla.5i". 2) ispred imenica ili prideva koji poĉinju muklim suglasnikom . itd. 3) kad stoji sam: He was talking about the definite article Govorio je o odreĊenom ĉlanu "the" [8i]. the Tito's youth [5o 'titouz ju:G] ewe [5o ju:]. i to: 1) ispred imenica ili prideva koji poĉinju pisanim ili izgovorenim samo glasnikom: the arm [5i a:m]. the easy essay [5i 'i :zi 'esi] the enormous task [5i i'no:mos ta:sk].5i". the hours (sati).early age. .6o" ispred imenica ili prideva koji poĉinju pisanim ili izgovorenim suglasnikom: the the the the the letter [5s 'lets]. MeĊutim. f) ispred imena obeda i godisnjih doba upotrebljenih u opštem smislti: Dinner was ready at seven o'clock. the lamps (svetiljke) the icecream (sladoled). i to: a) izgovara se . itd. the icecreams (sladoledi) the hour (sat). b) izgovara se . odreĊeni ĉlan ima dvojak izgovor. the long letter [5s loq 'leto] use [5o ju:s].. N a p o m e n a : Vidi neodreĊeni ĉlan ispred b. onim koji se ne ĉita): the hour [5i auo] the honoured person [5i onord po:sn]. Veĉera je bila gotova u sedam sati* He is going to see us in spring. kako ispred imenica ili prideva koji poĉinju samoglasnikom. the useful work [5o 'ju:sfol wo:k] youth [5o ju:0]. dim danima.

odreĊeni ĉlan ograniĉava imenicu ispred koje stoji.bolje vidi u primerima u kojim umesto odredenog ĉlana the. onda one dolaze sa odreĊenim ĉlanom. To dete was dressed in rags. Na taj naĉin smo odredili imenicu woman. tj. this za jedninu i those. Na ovaj je naĉin reĉ child u drugoj reĉenici odredena. ali ne ona knjiga. bilo u istoj ili sledećoj reĉenici. tako da se odmah jasno vidi da se govori o poznatim stvarima. Isto tako u primeru: Give me the pen-knife. iskljuĉujući tako mogućnost da se misli na bilo koju ţenu. moţemo staviti odgovarajuću pokaznu zamenicu. To se naj. tj. licima. Daj mi perorez.This is a book% but not the book [5i buk]. pretrpeli su izvesne promene. a donekle i smisao ovih zamenica. i misli se na dete koje smo videli. je bilo obuĉeno u prnje. moţe se reći that pen-knife i smisao reĉenice ostaje nepromenjen. jer o njima ne znamo ništa pobliţe izuzev da postoje.: 84 . ZNAĈENJE Upotrebu odreĊenog ĉlana u staro -engleskom jeziku vršile su pokazne zamenice that.bine odreĊene i poznate. womari). Ovo je knjiga. Tada one stoje sa neodreĊenim ĉianom. Oblici. jer se misli na one imenice koje su ranije pomenute i o kojima sad podjednako znaju onaj koji govori i onaj kom se govori: We saw a child on the road. i sl. odreĊeno. poznato dete ili dete koje je pomenuto u prethodnoj reĉenici. tako da se u modernom engleskom jeziku zadrţao samo njihov oslabljeni oblik t h er koji je u isto vreme postao i jedini oblik odreĊenog ĉlana. kad se nastavi da se govori o njima. these za mnoţinu. odreĊeni ĉlan moţe da doĊe ispred imenica koje su prvi put pomenute. MeĊutim. i smisao reĉenice se ne menja: She is the woman I want (umesto: that Ona je ţena koju traţim. jer je poka zivanjem ograniĉena imenica pen-knife na jednu odreĊenu stvar. The child Na putu smo videli dete. pokazujući jedno odreĊeno lice ili predmet koje je podjednako poznato onom koji govori i onom kom se govori. misleći jednu osobu ĉije su oso . pod uslovom da je imenica pobliţe odreĊena samim smislom reĉenice. Sliĉan je sluĉaj sa zajedniĉkim imenicama koje se prvi put pominju u reĉenici. Zadrţavajući donekle koreno znaĉenje pokaznih zamenica. perorez jednako poznat onom koji govori i onom kom se govori. Ipak.

Najinteresantnija priĉa. i tada dolaze bez ikakvog ĉlana: Most people knew him (Veĉina ga je Ijudi poznavala).utoliko): The more you learn. kanala itd. We climbed the Alps. Sweden. Ţalost koju je osećao prema njoj. Ukoliko veći deĉak. The Adriatic. The second time.: The other bank of the Danube. N a p o m e n a : OdreĊivanje jedne imenice u reĉenici moţe da se postigne stavljanjem uz nju prideva. . e) u idiomatskom izrazu sa drugim stepenom poredenja (komparati. 85 . The picture of my brother. Druga obala Dunava. Jadransko More. odreĊeni ĉlan još se upotrebljava: a) ispred imenice koja je sa drugom imenicom povezana predlogom o f: GraĊani Beograda. Penjali smo se na Alpe. the more you know.We were sitting in the hall when we heard Sedeli smo u pretsoblju. planinskih lanaca.. okeana. On je Rasin moderne drame. g) ispred vlastitih (osobenih) imenica upotrebljenih kao zajedniĉke imenice: He is the Racine of the modern drama. The sorrow he felt for her was great. Najbolji prijatelj kog sam ikad imao. . mora. utoliko veći kaput. itd. utoliko više znaš. ĉuli da telefon zvoni. Desilo se to prvog maja. The citizens of Belgrade. b) ispred gradivnih i mislenih imenica kad su pobliţe odreĊene: The wood which is being exported from Drvo koje se izvozi iz Švedske. Drugi put. bila je velika.. The owner of the house. raznih oznaka ili reĉenica koje mogu biti pomenute ili se podrazumevaju. The best friend I ever had.. N a p o m e n a : Neki superlativi su prilozi.vrlo": He saw a most interesting scene (Video je vrlo zanimljivu scenu).. The Suez Canal. Suecki Kanal. The bigger boy. Ukoliko više uĉiš. Ako ispred superlativa doĊe neodreĊeni ĉlan a onda on znaĉi . . Vlasnik kuće. f) ispred rednih brojeva: It happened on the first of May. c) ispred imena reka. Slika moga brata.the (ukoliko. d) ispred trećeg stepena poreĊenja prideva (superlativ): The most interesting story. UPOTREBA Osim ranije izloţenog opšteg pravila.vom) the. the bigger coat. kad smo the telephone ringing.

The Straits Settlements. hotela i jaTnOi ustanova (zgrada): The World Peace (brod). n) ispred imenica koje postoje samo po jedna takve vrste: The sky was terribly dull. porodica upotrebljenib u mnoţini i ispred nekih imena upotrebljenih u jednini (obiĉno sloţenib imena nekih zemalja): The Tyrol. building. The Time* (list). I was in Italy during the vrinter of 1945. listova.padaju toj vrsti. I) ispred prideva upotrebljenih kao imenice: The good die young. The Serbs.stvo spoljnih poslova). The Strand (hotel). The Foreign Office (Ministar. Tbe British Isles. i) ispred imena svih mesta.to the day before yesterday. itd. Nikad nije igrao futbal. itd. Hajdemo da igramo košarku! k) ispred imena obeda i godišnjih doba upotrebljenih u nekom odre. Crvena knjiga leţi na stolu. MeĊutim. Automobil je brţi od voza. naroda. The English. U Italiji sam bio u toku zimc 1945 god. Nebo je bilo strašno tmurno. a ne samo neki odredeni predmet: The motor-car is faster than the train. The Rogers. p) ispred imenica koje odreduju pridev. priloška oznaka ili odnosna reĉenica: The red book is lying on the table.h) ispred imena brodova. The poor were standing in front of the Siromasi su stajali ispred zgrade. The United States of America. ustanova. bioskopa. To je uvek isto. poznatom smislu: The dinner we had yesterday was excellent.Ċenom. Ruĉak koji smo juĉe imali bio j§ odliĉan. To je jednina ove imenice. govarali prekjuĉe. The Tiroli (bioskop). 86 . m) ispred reĉi same: Shall we go by the same train? Hoćemo li ići istim vozom? It's always the same. o) ispred imenica koje odreĊuju celu vrstu i sve predmete koji pri . ali: He never played footbalL Let us play basket-ball! Ko svira na harmonici? Ona svaki dan svira na klaviru. grupa ostrva. Is the fountain-pen in the box yours? Je li nalivpero u kutiji vaše? That was the man you had been talking To je bio ĉovek s kojim ste raz. Ono što je dobro umire mlado. j) ispred reĉi koje oznaĉavaju muziĉke instrumente sa glagolom play. The West Indies. kad se pominje neka igra ili sport ne stavlja se nikakav ĉlan: Who is playing the accordion? She plays the piano every day. This is the singular of the noun.

itd. Serbia is a people's republic. ali The Cape of Good Hope (rt Dobre Nade). kad se strane sveta upotrebe priloški. Love is not only human. ĐorĊe se bojao njega. Jugozapadni deo jezera. f) ispred imena dana. GvoţĊe je koristan metal. morning. Ta se radnja nalazila u Pikadili ulici.on the Thames. d) ispred imena pojedinaĉnih planina: Thev climbed Mount Everest at last. London Bridge is one of the nicest bridges Londonski most je jedan od naj. London je prestonica Engleske. meseci i godišnjih doba upotrebljenih u opštem smislu: 6 Gramatika engleskog jezika 81 . OdreĊeni ĉlan se ne upotrebljava: a) ispred gradivnih i mislenih imenica upotrebljenih u opštem smislu: Iron is a useful metal.nica : Cape Horn (rt Horn). ali: The ship suddenly sailecl up west. The south-west part of the lake. onda su bez ĉlana: The sun sets in the west. Najzad su se popeli na Maunt Everest. Ljubav nije samo ljudska. imena gradova. Brod je iznenada zaplovio ka zapadu. ulica. zemalja i sl.r) ispred imena strana sveta. London is the capital of England. b) ispred vlastitih imena. Sunce zalazi na zapadu. Srbija je narodna republika. He has no time in the evening. trgova i mostova: That shop was in Piccadillj Street. On nema vremena uveĉe. e) ispred imena jezera i rtova ako posle njih doĊe neka vlastita ime. t) u nekim izrazima: nothing of the kind (ništa takvo) the whole of England (ĉitava En gleska) to run the risk of (staviti na kocku) at the expence of (na trošak). meĊutim. lepših na Temzi. s) ispred imenica sa predlogom in kad one oznaĉavaju delove dana: She \vas always going to school in the Uvek je išla u školu ujutru.: George was afraid of him. c) ispred imena parkova.

college (koledţ). at. ali: He went to the school. I went to the church to meet my friend. The leaves begin to fall in autumn. hos. Jako je vruće u julu. Ĉoveĉanstvo nikad nije pretrpelo takve katastrofe. i) ispred imenica man. by day (danju). kad se u njima vrši rad za koji su one namenjene (škola — da se uĉi. m) ispred imenica school (škola).niona). earth kad se upotrebljavaju u opštem smislu: Some people believe in fate. Kad su odredene na bilo koji naĉin onda dolazi odreĊeni ĉlan: English literature is the oldest in Europe. sister is not in now (Ili our sister). onda se upotrebljava odreĊeni Ĉlan. No. Vredno je biti ĉovek. j) ispred imenica chance. died last year. kad te imen ice oznaĉavaju samo zgradu. I) ispred imenica koje oznaĉavaju grane ili delove nauke upotrebljenc u opštem smislu. Sluţavka je odnela korpu. prison (zatvor). The English literature of I9th century. Engleska knjiţevnost devctnaestog veka. Društvo je sastavljeno od raznih elemenata. itd. by: at night (noću). Sluĉaj me je naveo na to mesto. Kralj Đorde V. sestra nije sada kod kuće. MeĊutim.loge at. h) ispred imenica koje znaĉe odreĊeno vreme dana. k) ispred titula iza kojih dolaze vlastita imena: King George V. Mankind has never suffered such disasters. Lišće poĉinje da opada ujeseti. Engleska knjiţevnost je n ajstarija ali: u Evropi. in. Neki Ijudi veruju u sudbinu. heaven. Their sister goes to church every day. from. Ma\i\SQT\2Mthascarriedawaythebasket. to. Predlozi koji se tom prilikom pojavljuju jesu: after. societv. at midnight (u ponoć). Parliament. court (sud) i sl. 88 . bolnica — da se leĈi. Ţena je stvorena da bude ĉovekov drug. posterity. Society is composed of different elements. mankind kad oznaĉavaju ceo Ijudski rod: It is worth being man. at noon (u podne). market (pijaca). Chance led me to that place. umro je prošle godine. It is very hot in Jul>. naroĉito uz pred . Nedelja je jedini dan kad moţemo da doĊemo u Beograd. exchange (berza).). jail (kaz. Woman vi'Ċs created to be man's helpmate. Ne. >voman. itd. fate.pital (bolnica). nature. His son went to school. crkva — da se moli bogu. g) ispred imena ĉlanova sopstvene porodice ili zaposlenih lica koja se smatraju ĉlanovima porodice (moţe takoĊe da se upotrebi i prisvojni pridev): Brother hasfound our dog (Ili mvbrother).Sundaj is the on\y day we can come to Belgrade. church (crkva). Brat je pronašao našeg psa.

went to the hospital to interview a nurse. She has fewest English books Pokazao je najmanje hrabrosti. Esej je bio napisan na engleskom.deće godine ja ću ići na more. / prijateljem (misli se zgraducrkvu). fewest kad iza njih sledi imenica: / am going to Ljubljana next Sundav. Last Sledeće nedelje idem u Ljubljanu. i sl. n) ispred next. He showed Prošle subote sam ga sreo na ulici. He went to the (da se moli bogu). p) u nekim izrazima: in town — u gradu to lose sight — izgubiti iz vida at work — na poslu shake hands — rukovati se to declare war — objaviti rat at first sight — na prvi pogled at hand — pri ruci to lose patience — izgubiti strpljenje to lose courage — izgubiti hrabrost to set to work — dati se na posao to leave home — otići od kuće at war — u ratu to send word — poruĉiti itd. da se raspita za sina. itd. least. ali sie.). Saturday / met him in the street. kopnom by heart — napamet in honour — u ĉast day by day — iz dana u dan fromtop tobottom—od dnadovrha hand in hand — rukom pod ruku itd. last.).. Your brother has been in hospital. Otišao sam do crkve da se nadem sa prison.. N a p o m e n a : Uz next i last dolazi odredeni ĉlan kad se one odnosc na vreme koje nije povezano sa sadašnjim momentom: /shallgo to Slovenia in 1956.Njihova sestra ide u crkvu svaki dan The rohber was sent to prison. least courage. Lopov je bio poslat u zatvor (da izdrţi kaznu). Njegov sin je otišao u školu (da uĉi ili da Otišao je u zatvor (da popravi predaje). da podigne svedoĉanstvo Vaš je brat bio u bolnici (leţao bolestan). svih mojih prijateljica ona ima najmanje engleskih knjiga. Od of all my j'riends. vodovod. to give offence — uvrediti to set fire to — potpaliti to set sail — zaploviti to go to sea — ići na more (po stati mornar) on board — na palubi by sea (land) — morem. Otišao je u školu (školsku zgradu. Otišao sam u bolnicu da intervjui šem jednu bolniĉarku.. struju ili sl. itd. U Sloveniju ću ići 1956 god. o) ispred imena jezika: The essay has been written in English. to take to heart — uzeti k srcu to catch fire — zapaliti se 89 . hut thenext year / shall go to the seaside.

ostaju nepromenjeni u oba broja. itd. tzv. please. tj. Ovo je istaknuto naroĉito zbog toga što se broj ĉesto smatra za imenicu. onda se ona ponaša kao i svaka druga imenica.). Donesi crnu knjigu. pa se zato u engleskom jeziku i smatraju koliĉin . Brojevi u engleskom jeziku nemaju poseban oblik za padeţ. 90 . Za promenu brojeva po padeţima koristi se isti metod kao kod ime . There were six books on the desk. broj ili rod. a ne "two hundredv pupils". Tri ĉetvrti sata. Brojevi. Isti je sluĉaj i sa razlomcima lle cut the apple into two halves.. i zato u mnoţini ne dobijaju nikakav nastavak. Bilo je šest knjiga na klupi.BROJEVI (Numbers) Vrste reĉi koje pokazuju brojno stanje lica ili predmeta nazivaju se b r o j e v i m a.-s". kao što je sluĉaj sa imenicama. brojna imenica. tako i broj "six" uz imenicu "books" pokazuje brojno stanje: Bring the black book. kad se od broja napravi imenica.skim pridevima. i mnogi pogrešno u mnoţini brojeva stavljaju imeniĉki nastavak za mnoţinu . Isto kao što opisni pridev "black" uz reĉ "book" pokazuje kakva je to knjiga.. Three guarters of an hour. Ijudi se bilo skupilo oko govornika. oni je oznaĉavaju na isti naĉin kao pridevi.). pad. pad. tj. Tako kaţemo: "two hundred pupils". u jednini i mnoţini. -------Presekao je jabuku na dve polovine. ispred njih se stavljaju odgovarajući predlozi: the two boys (1.nica. of the two boys (2. MeĊutim.-s 11 u mnozini: Nundreds of people were gathered round Stotine the speaker. prideva ili zamenica. i prema tome dobija nastavak . Pošto dolaze ispred imenice. kao i pridevi.

i najzad izmeĊu miliona i jedinica ili desetica: 91 . izmeĊu hiljada i jedinica ili desetica.-ty" na osnovni oblik: twenty (dvadeset) thirty (trideset) forty (ĉetrdeset) fifty (pedeset) sixty (šezdeset) seventy (sedamdeset) eighty (osamdeset) ninety (devedeset) d) ostale oblike: hundred (sto) thousand (hiljada) million (milion) itd.. 1) PROSTI BROJEVI (Cardinal Numbers) Prosti brojevi imaju sledeće oblike: a) osnovni oblik od 1 —12. koji se pravi dodavanjem nastavka . i to: one (jedan) two (dva) three (tri) four (ĉctiri) five (pet) six (šest) seven (sedam) eight (osam) nine (devet) ten (deset) eleven (jedanacst) t>velve (dvanaesi) b) sloţeni oblik od 12—19. Ipak se u pisanom jeziku stavlja mala povlaka: 73 [sevnti Gri:J. N a p o m e n a : U govornom i pisanom jeziku izmedu jedinica i desetica ne stavlja se "and".PODELA Brojeve delimo na: proste.. ili "seventy-three". koji se dobija kad se na osnovni oblik dodaje nastavak . MeĊutim.-teen": thirteen (trinaest) fourteen (ĉetrnaest) fifteen (petnaest) sixteen (šesnaest) seventeen (sedamnaest) eighteen (osamnaest) nineteen (devetnaest) c) sloţeni oblik od 20—90. redne i uĉestane. "and" se mora uvek upotrebiti izmeĊu stotina i jedinica ili desetica.

018 (a million and eighteen) 1. 4 5/9 (four and five ninths). Nula „0" se na engleskom moţe izraziti na sledeće naĉine: zero. Ĉetiri osnovne raĉunske radnje: a) Sabiranje (Addition) 2 + 1 = 3 (two and one is (are. pa se kaţe: 1955 (nineteen fifty five) Ali. ili six from ten). second (drugi).000. 7 8/3 (seven and eight thirds). ili ten less six. are) four.000.254. c) Mnoţenje (Multiplication) 1 x 1 = 1. makes) twenty four). itd. fifth (peti).000. Godine iznad hiljadu ĉitaju se na sledeći naĉin: 1955 (nineteen hundred and fifty five).101 (a hundred and one) 110 (a hundred and ten) 118 (a hundred and eighteen) 345 (three hundred and forty five) itd.jevi do dvadeset prave se dodavanjem nastavka „-th" [0] na prosti broj: 92 . b) Oduzimanje (Subtraction) 10 — 6 = 4 (ten minus six is (makes.000. ili twentjr seven hundred and ninetv eight) itd.001 (a million and one) 1.187 (a million two hundred and fifty four thousand one hundred and eighty seven) itd. MeĊutim. ostali redni bro. legitimacija i sl. d) Deljenje (Division) 8 : 2 = 4 (eight divided by two is (are.187 (a million fifty four thousand one hundred and eighty seven) 1. godine ispod hiljade se ĉitaju pomoću "hundred" i "and": 879 (eight hundred and seventy nine) Glavni broj i razlomak uvek se povezuju pomoću "and": 2 1/3 (two and one third). 3 x 8 = 24 (once one is (makes..010 (a million and ten) 1. najĉešće se iz praktiĉnih razloga izosta vlja "hundred" i "and".001. ili 1001 (a thousand and one) 1010 (a thousand and ten) 1018 (a thousand and eighteen) 2798 (two thousand seven hundred and ninetv eight.o". twelfth (dvanaesti). makes) four). makes) three).187 (a million one hundred and eighty seven) 1. (three times eight is (are. 2) REDNI BROJEVI (Ordinal Numbers) Pored nepravilnih oblika: first (prvi).187 (a million one thousand one hundred and eighty seven) 1.054. Ovo poslednje se upotrebljava u svakodnevnom eziku kod brojeva telefona.: —19° (minus nineteen degrees ili nineteen below zero) 403 (four naught three) 33-750 (three three seven five o [ou]) 33-200 (three three two double o [ou]). sa imenom slova . third (treći). naught. are) one). ninth (deveti). eighth (osmi). i l i 1.

itd. i onda se dodaje nastavak za redne brojeve . itd. itd. 3) UĈESTANI BROJEVI (Repeating or Iterative Numbers) Ovi se brojevi po pravilu prave zdruţivanjem prostih brojeva i pri .sti broj: Prosti broj Redni broj t>venty (dvadeset) twent-i-eth (dvadeseti) thirty (trideset) thirtieth (trideseti) sixty (šezdeset) sixtieth (šezdeseti) ninety (devedeset) ninetieth (devedeseti) itd. itd.Prosti broj Redni broj four (ĉetiri) four-th (ĉetvrti) seven (sedam) seventh (sedmi) eleven (jedanaest) eleventh (jedanaesti) nineteen (devetnaest) nineteenth (devetnaesti) itd. i to prvi od "one-times". 9 93 . Kod razlomaka prosti brojevi dolaze u brojitelju.). Krajnje .y" se menja u .t>vo-times" i treći od "three-times". itd. lesson ten.. drugi od .i". Jedini izuzeci su: once (jedanput).. 5/6 (five sixths). dotle redni brojevi uvek dolaze ispred imenica: the first lesson... i ponekad "thrice" (triput). twice (dvaput). Redni brojevi desetica imaju donekle nepravilan oblik. twenty pupils. koji su postaii nepravilni usled zdruţivanja. ali page one. a hundred times (sto puta). N a p o ni e n a : Dok prosli brojevi mogu da stoje ispred (što je najĉešći sluĉaj) ili iza imenice (three fingers. the second vvindovv. the seventeenth page.loga "times": ten times (deset puta). itd. a redni u imenitelju: 1/10 (one tenth). itd.-eth" [i0] na pro..

threefold (trostruk). koji se prave do davanjem nastavka .N a p o m e n a : Ovde treba još pomenuti tzv.-fold" na proste brojeve: twofo!d (dvostruk). quintuple (pe. itd. 94 . Ponekad se takoĊe upotrebljavaju latinske reĉi: quadruple (ĉetvorostruk).. multiplikativne brojeve.tostruk). itd.

give baby rattle (Marija hoće loptu. daj bebi zveĉku). koji su bili najnuţniji u primitivnom izraţavanju ljudi. one vrste reĉi koje se upotrebljavaju da zamene imenice u reĉenici. give me rattle. Medutim. Done . Sasvim je prirodno što dete u to vreme kaţe: Mary want ball. kad dete malo bolje ovlada jezikom. aumesto njih poĉele su se upotrebljavati kraćei pogodnije reĉi. ono kaţe: / want ball. Ja hoću loptu.Z A M E N I C E (Pronouns) U poĉetku se svaki jezik sastojao preteţno od imenica. nazivaju se z a m e n i c a m a. daj mi zveĉku. One se prema tome odnose kako na lica tako i na predmete. PODELA 1 2 3 4 5 6 7 8 9 Zamenice delimo na: Liĉne zamenice (Personal Pronouns) Prisvojne zamenice (Possessive Pronouns) Povratne zamenice (Reflexive Pronouns) Uzajamno-povratne zamenice (Reciprocal Reflexive Pronotms) Zamenice za naglašavanje (Emphasizing Pronouns) Pokazne zamenice (Demonstrative Pronouns) Upitne zamenice (Interrogative Pronouns) Odnosne zamenice (Relative Pronouns) Neodredene zamenice (Indefinite Pronouns) 1 0 95 . Tako. koje su skraćivale naĉin izraţavanja i dovele reĉenicu u jednu skladniju celinu. a zatim od glagola. a da ih stvarno ne imenuju. Tako se u toku razvitka reĉnika poĉelo izbegavati suvišno i nepotrebno ponavljanje imenica.kle isti sluĉaj je kod male dece kad poĉinju da progovaraju.

ţenski i srednji rod) 96 . 1) LIĈNE ZAMENICE (Personal Pronouns) Liĉne zamenice su: Jednina I (ja) you (ti). ye (zastareli oblik) they (oni — za muški.Deone zamenice (Distributive Pronouns). thou i thee (zastareli oblici) he (on — za muški rod) she (ona — za ţenski rod) it (ono — za srednji rod) Mnoţina we (mi) you (vi).

Tako bi u primeru "Who goes there" (Ko to do. "rae" je predmet glagola "saw" i nalazi se u ĉetvrtom padeţu. iako bi sa strogo gramatiĉkog gledišta trebalo da dode. of them (njih) N a p o m e n a : Liĉna zamenica prvog lica jednine "I" piše se uvek velikim slovom Nekada se ona pisala malim slovom. i poštovanja gramatiĉkih pravila. U pismima se nikad ne piše velikim slovom. pošto je . s druge strane.skom jeziku "c'est moi"). Kada se u svakodnevnom govoru liĉna zamenica upotrebi predikatski. you. thee" upotrebljava se jedino u bibliji i pesništvu. PREDMETSKI ILI OBJEKTSKI OBLIK LIĈNE ZAMENICE (Objective Case) Padeţ liĉne zamenice u predmetu (objektu) ima uvek isti oblik me. Tu se takode upotrebljava ĉetvrti padeţ. s jedne strane. Stari oblik drugog lica jednine "thou. i pored toga što bi. you (ti) he (on) she (ona)( it (ono) | of me (mene) of you (tebe) of her (njc) of it (njega) I i of us (nas) to me (meni) to you (tebi) to her (njoj) to it (njemu) to us (nama) me (mene) you (tebe) him (njega) her (nju) it (njega us (nas) with me (sa ninom) with you (sa tobom) with him (sa njim) with her (sa njom) with it (s njim) with us (s nama) 2 3 »» of him (njega) tohim (njemu) »» C >N o c s 1 we (mi) | i 2 3 you (vi) of you (vas) to you (vama) to them(njima) you (vas) them (njih) with you (s vama) with them (s njima) they (oni) . zato moţemo takoĊe da kaţemo "It's Mary here" (Marija je ovde). i zamenica je u 4. them.lazi?) pravilan odgovor trebalo da bude "It is I" (Ja sam to).. ako se strogo drţimo 97 . štampari su je prvi poĉeli pisati velikim slovom. usled neuglednosti. us. MeĊutim. Marija me je ugledala u poslednjem trenutku. kao i obiĉno.is" oblik glagola "to be" iza koga. "You" ima isti oblik za drugo lice jednine (ti) i drugo lice mnoţinc (vi).Padeţi liĉnih zamenica glase: Bro j Lice prvi drugi P A D ] i treći E Z ĉetvrti 1 «$ c C <L > «$ šesti I (ja) . her. padeţu (sliĉno u francu . upotrebljava imenica. a i zbog toga što jc jedna reĉ pretstavljena jednim slovom. Drugo licc mnoţine ye je takoĊe zastareli oblik i upotrebljava sc samo u bibliji i pesništvu. pa se zato i naziva predmetskim ili objektskim oblikom liĉne zamenice "I". koji se zove predmetski ili objektski oblik liĉne zamenice. Pa ipak najĉešće se radi izbegavanja pedantnosti. you. u svakodnevnom govornom jeziku. it. odgovor glasi "It is me". onda ona nikad ne dolazi u prvom padeţu. Otprilike isti je sluĉaj sa padeţima liĉnih zamenica u poredenju posle "than". Tako u reĉenici: Mary saw me in the last moment. him. medutim. dolazi zamenica u prvom padeţu (kao što bi dolazila i imenica). Verska sekta Kvekera ponckad upotrebljava ove oblike umesto "you".

Tako se podrazumeva "one" ili "man". The child is a bo>.trebiti kao neka vrsta ncodreĊene zamenice.gramatiĉkog pravila. skoro redovno se upotrebljava: His hrother is taller than me. On posmatra avion na nebu. It is full of water. Njegov brat je viši od mene. Zamenica "it" se upotrebljava da zameni imenicu srednjeg roda (stvari iii ţivotinje): The glass is fuH of water. Jovan posmatra avion na nebu.ĉovek. sliĉno istoj upotrebi u našem jeziku. The child is a girl.menut pol. Njegov brat je viši od mene. Zamenica "you" se u svakodnevnom govoru moţe upo . N a p o m e n a : U personificiranju "he" takode zamenjuje zajedniĉke i mislene imenice srednjeg roda (Vidi: personificiranje imenica. i moţe se prema tome pre . trebalo da dode prvi padeţ.. Ĉovek ne moţe da se ne nasmeje. ono nije not alone. He is watching an aeroplane in the sky. Ĉime se konj hrani? Ĉime se on hrani? "It" moţe takoĊe da zameni imenicu zajedniĉkog roda. Zamenica "she" se upotrebljava da zameni imenicu ţenskog roda (lica): My sister goes to school as well. it is Dete se igra u parku. Ne moţete da se ne nasmejete.vesti sa . 98 . John is watching an aeroplane in the sky.: You carit help laughing. Zamenica "he" se upotrebljava da zameni imenicu muškog roda (lica). MeĊutim. She is very nice. Ona je puna vode. neko" i sl. Dete je devojĉica. She goes to school as well. N a p o m e n a : U personificiranju "she" takoĊe zamenjuje zajedniĉke i mislene imenice srednjeg roda (Vidi: personificiranje imenica). kad nije po . Dete je deĉak. IVhat is a horse fed on? What is it fed on? Ĉaša je puna vode. On je vrlo simpa tiĉan. He is very nice. Moja sestra ide takode u školu. onda se prema smislu upotrebljava "he" ili "she": The child is playing in the park. Ona je vrlo simpatiĉna. Tako umesto kruto gramatiĉke reĉenice: His brother is taller than I (am). Ona ide takoĊe u školu. One can't help laughing. ĉim se pomene pol. samo.

i vama je to poznato. upotrebljava se "it": Who is it making so much noise? It is your little son.deno: stvar. Zamenica "it" moţe da sluţi kao prividni podmet ispred glagola "to be". U mnogim idiomatskim izrazima "it" se upotrebljava kao predmet giagola: We must have it out some dav. i to: a) uz bezliĉne glagole (it snows. Kad o zemljama. On voli muziku. "it" se vrlo ĉesto upotreb . itd. it clears up. lice. What is it? It is a new book by a voung writer. kad iza njega dolazi pravi podmet i kad ţelimo da naglasimo neku reĉ ili izraz u reĉenici: It was my brother that made this box. U pitanjima i odgovorima u kojima onaj koji pita ne zna ništa o za interesovanom licu ili stvari. konstataciju ili ĉinjenicu: He is fond of music. U svim dosad pomenutim sluĉajevima "it" se odnosi na nešto odre . It was I who spent all that money. It is not true that they were at home. Moj brat je napravio tu kutiju. Šta je to? To je nova knjiga od jednog mladog pisca.): It often snows at this time of the year. Ja sam potrošio sav taj novac. radnju. jer je opkoljena morem. 99 . it freezes. MeĊutim. Najĉešći sluĉajevi su kad "it" sluţi kao podmet. it rains. onda se umesto njih upotrebljava zamenica "it": England is a naval country.Zamenica "it" se takoĊe upotrebljava kad se ona odnosi na neku izjavu. Nije istina da su bili kod kuće. Ko to toliko galami? To je vaš sinĉić.ljava za pokazivanje bezliĉnosti. Sneg ĉesto pada u to doba godine. b) za izraţavanje vremena: It is half past three now. for it is surrounded with sea. c) za izraţavanje daljine ili prostora: How far is it to the railway station ? Koliko je udaljena ţelezniĉka sta Sada je pola ĉetiri. misao i sl. and you know it. Engleska je pomorska zemlja. Mi ćemo jednog dana morati da to rašĉistimo. gradovima ili univerzitetima mislimo u geografskom smislu.

a. otkrivena. zamenica). e) i theirs (njihov. a. kad se govori o predmetu ili licu izdvojenom iz većeg broja istih predmeta ili lica. treba reći: / do not like that brother of hers. Ove zamenice pokazuju da nekome nešto pripada ili da neko nešto poseduje. Zamenica "we" se moţe takode upotrebiti u neodredenom smislu "ones" ili "people": We always try to find out the truth. yours (tvoj. stari oblik). itd. razvili su se iz jednog starog oblika genitiva ili prisvojnog padeţa liĉnih zamenica. e). već umesto imenice ilt umesto prisvojnog prideva i imenice (uporedi prisvojne prideve): This is my book (my-f-prisv. a. and Za lepih noći spavali bi napolju. kao i prisvojni pridevi. Queen of Great Britain. Mi. o). One nikada ne dolaze uz imenicu. Objektski oblik "us" se ĉesto upotrebljava u obiĉnom govoru umesto "me" kad se ţeli istaći vaţnost neke radnje: Tetka.. Ovaj se oblik upotrebljava da bi se izbegla nezgodna konstrukcija sa po. o). To je Marijina knjiga. when it was wet. a. o). "We" takoĊe ĉesto upotrebljavaju radi skromnosti urednici listova.E!isabeth II.: We. pisci.Ova upotreba je naroĉito ĉesta kod glagola koji su pravljeni od ime . i to samo onda kad se na imenicu ne dodaju nikakvi nastavci: We would sleep out on fine nights. do . This is mine (prisv. To je njena knjiga..). prid. teach us to tell the time. ili iz skupine: / met a friend of yours yesterday. hers (njen. Taj njen brat mi se ne sviĊa. Prisvojne zamenice upotrebljavaju se ĉesto posle predloga . e).of" umesto prisvojnog prideva. ours (naš. * Zastareli oblik.bijajući takoĊe nastavke : That book is Mary's. a.nica (a walk — to walk. Kraljica Velike Britanije.kaznom zamenicom ispred prisvojnog prideva. kraljevi i sl. e). a . hotel it. yours (vaš.o). 2) PRISVOJNE ZAMENICE (Possessive Pronouns) Prisvojne zamenice mine (moj. 100 . Ovo je moja knjiga. a u hotelu kad je bilo kišovito. That book is hers. a. its (njegov. s tom razlikom što ona ne ukljuĉuje lice koje govori: Auntie.. Ljudi uvek po kušavaju da saznaju istinu. nauĉi me kazati koliko je sati. a. They say that a new planet has been Priĉa se da je jedna nova planeta observed. Ovo je moja. his (njegov. Zamenica "they" se takode upotrebljava u bezliĉnom smislu.). Elizabeta II. thine* (tvoj. Juĉe sam sreo jednog tvog prija telja. Tako umesto rogobatne reĉenice: "I do not like that her brother".

Zatvorite vrata za sobom. Tako u reĉenici: He saw himself in the m'rror. lice 2. The child is not in the least like myself. se) 3. se) himself (sebe. like. lice oneself (napr. lice ourselves (sebe. lice yourselves (sebe. odnosno vraćanje ili upotpunjavanje radnje podmeta. ali: Shut the door behind you. One glase: Bezliĉni oblik Jednina 1. se) 2. Ove zamenice se upotrebljavaju: a) posle povratnih glagola: Look after yourse!f! Priĉuvaj se! The boy washes himself every morning. srednji rod) Mnoţ. knock (udariti se). Deĉak se pere svako jutro. 101 . / always wash in very cold water. N a p o m e n a : U engbskom jeziku povratni glagoii mogu da se upotrebe bez povratnih zamenica i to onda kad je iz smisla reĉenice jasno kako se glagol upotrebljava: My father shaves every morrting.: to see oneself) myself (sebe. hurt (povrediti se). Povredio sam se. enjoy (uţivat i). se. Vrlo dobro se ponašao. za sve rodove) Povratne zamenice izraţavaju vraćanje radnje na podmet. b) u poreĊenjima posle "than. moglo bi se razumeti za neko drugo lice). muški rod) herself (sebe. (Kad bi rekli "for her". ţenski rod) itself (sebe. He behaved himself very well. Uvek se perem u vrlo hladnoj vodi. za razliku od srpskog. se. excuse (izvi. Traţila je jednu kartu za sebe.met. Devojka se pogledala u ogledalo. Video se u ogledalu. gde se zamenice . c) da bi se izbeglo pogrešno razumevanje: She asked a ticket for herself. kill (ubiti se). lice 3..3) POVRATNE ZAMENICE (Reflexive Pronouns) U engleskom jeziku povratne zamenice imaju poseban oblik za svako Iice. drown (udaviti se). shoot (ubiti se). 1. e) posle predloga (izuzev ako predlog ima ĉisto lokalan omijćo): The girl looked at herself in the glass. Moj otac se brije svako jutro. as": My brother is much older than mjself. se. d) poslc glagola behave (ponašati se).sebe. Povratne zamenice prave se dodavanjem nastavka "self' za jedninu i "selves" za mnoţinu prisvojnim pridevima. lice themselves (sebe.niti se). kad posle njih ne dolazi direktni predmet (objekt): I hurt myself. se" upotrebljavaju za sva lica jednine i mnoţine. Dete ni najmanje ne liĉi na mene. Moj brat je mnogo stariji od mene. se. se) yourself (sebe. zamenica "himself" je predmet glagola "see" i oznaĉava isto lice kao i pod .

by + povratna zamenica": by mysetf. Ovi se oblici prevode sa . by herself. on your own". dok "one another" pokazuje tu radnju izmeĊu više od dva lica: Mary and John. Moj prijatelj ima svoju vlastitu kuću. our own. its own. 6) POKAZNE ZAMENICE (Demonstrative Pronouns) 102 . Deca su sedela sama.. her own. kao od .4) UZAJAMNO-POVRATNE ZAMENICE (Reciprocal Reflexive Pronouns) Uzajamno-povratne zamenice pokazuju medusoban. one another's. b) sloţeni oblik od prisvojnog prideva i "own": my own. She cooks her own meals. Ţiveo je sam samcat. My friend has a house of his own. why do you not love one another? Deco. uzajaman odnos ili radnju izmedu dva ili više lica.(više lica) sobno)? N a p e m e n a : Prisvojni oblici su: each other's. herself. jim putem. sam): Liĉno sam razgovarao sa njinv Tvoja sestra nam je to liĉno priĉala. himself.sam. by ourselves. sam samcit" za sva lica: The children were sitting by themselves. their own. itd. by itself. Po obliku se razlikuju. zašto sc vi ne each other? (dva lica) volite? ali: Children. Sam on nam je telefonirao. to su: each other (se) one another (se). 5) ZAMENICE ZA NAGLAŠAVANJE (Emphasizing Pronouns) Ove zamenice sluţe za isticanje podmeta (subjekta) i predme ta (objekta). his own. by himself. John left the snake alone to go its own Jovan je pustio zmiju da odc svoway. themselves (ja.Ijava da pokaţe uzajamnu radnju izmeĊu dvaju lica. She has done it all by herself. vourself. itd.. liĉno. He himself rang us up. He was living all by himself. by yourself.": / myself spoke to him. i to: a) imaju isti oblik kao povratne zamenice: myself. why do you not love Marija i Jovane. Razlika izmeĊu ovih zamenica je u tome što se "each other" upotreb. zašto se ne volite (meĊu .. Postoje samo dve zamenice za sva lica. Your sister herself told us this. itself. c) sloţeni obiik. your own. by themselves ili "on my own. Ona sprema svoja jela. yourse!ves.moj vlastiti. Ona je to sve potpun© sama uradila. ourselves. tvoj vlastiti. Ove zamenice se prevode .

Ijava "that. a) that (onaj. the latter (drugi. kamena nego od cigle. The steps you have taken are ones of much Koraci koje ste preduzeli pretstav. Tu je stara knjiga. raniji). There is a picture on the wall. yonder (onaj): That was done in a particular way. very (isti. padeţi se prave kao kod imenica. Pokazne zamenice "one. to this. nalazi se mali deĉak. o) these (ovi. u sredini slike. a. such (takav. the former (prvi. Pokazne zamenice su: Jednina Mnoţina this (ovaj. one (jedan). ones" se upotrebljavaju: a) da zamenjuju imenice iz prethodne reĉenice s istim pridevom: Is there a big boy in the picture? Yes. "ones" imenicu u mnoţini: / prefer a house huilt ofstone to one biiilt Više volim kuću sagradenu od of brick. Kad se hoće da izbegne ponavljanje imenice. Od samog poĉetka. itd. o). Da li se na slici vidi veliki deĉak? Da. pomoću predloga: this. "This. naglašena). so (tako). Ijaju veliku opasnost. "that. baš).nicu u jednini. noţ. To je postignuto na jedan poseban naĉin. that is Na zidu se nalazi slika. kasniji). vrlo lepa. Zatim: the same (isti). yon (onaj). Is there a big boy in the garden ? No. From the very beginning. the very same (isti. o) those (oni. b) da zamenjuju imenicu iz prethodne reĉenice s drugim pridevom: c) da zamenjuju imenicu iz iste reĉenice s drugim pridevom: There is an old book. there is a big one..risk. ones (jedni). there is a little one. ili za blizinu u prenosnom smislu: I have aknife in my pocket. Nikad u ţivotu nisam videa tako rĊav rukopis.Pokazne zamenice zamenjuju ranije pomenute imenice ili pokazuju imenic u umesto koje stoje. onda se obiĉno upotreb. ovo je moj knife. "One. Od svih pokaznih zamenica samo se "this" i "that" mogu menjati u padeţima. these" se upotrebljava za sve što se rukom ili ĉime drugim moţe dodirnuti. I have never seen such a bad handvvriting. ona je a very nice one. e. taj. "One" se upotrebljava da zameni ime. e. those" se upotrebljava kad se pokazuje nešto što je jednako daleko od onog koji govori i onoga kome se govori. a). MeĊutim. a. ones". this is my U dţepu imam noţ. those": The hest pupil is that seen in the middle Najbolji Ċak je onaj koji se vidi of the photo. but not a new one. a. tj. 103 . a ne nova. Da li se u vrtu nalazi veliki deĉak? Ne. vidi se veliki deĉak. of this.

kad ispred njih dolazi već jedna pokazna zamenica: That :s the one / looked for. da stoji "one(s)". onda je pokazna zamenica: 1 prefer the blcick horse to the white one. kad zamenjuje imenicu u opštem i neodreĊenom smislu. prošli put pokazali.vaju posle njih: Which boy has broken the window? Koji je deĉak razbio prozor? That one. Onaj.njuje ranije pomenutu imenicu: Give me another pen. ali ne mora.this (one) is not good. 104 . Više volim crnog konja od onog belog. Medutim. They are the same as the ones (ili ^:hose") To su iste kao one koje ste mi you showed m? last tim?.dena zamenica: One must take care of one's health. those". Kad pokazuje i stoji umesto jcdne odredene imenice. those" moţe. "The one(s)" se upotrebljavaju takode umesto "that. koje zame. To je ona koju sam traţio. kad "one(s)" upotpunjuje i naglašava pokaznu zamenicu (jer "one(s)" je takoĊe vrsta pokaznih zamenica). onda je to neodre . Posle "that. ovo nije dobro. onda se redovno upotreblja . Dajte mi drugo pero.N a p o m e n a : " O n e ( s ) " moţe da bude pokazna i neodreĊena zamenica (vidi neodreĊene zamenice). Ĉovek mora voditi raĉuna o svom zdravlju. Medutim.

prisvojnih prideva i prideva napravljenih od vlastitih i menica koje znaĉe veru. these" ili "that. these (cats) are attached to places. stima a oni (psi) licima. the latter old. up there. over there". b) da zameni celu zavisnu reĉenicu posle glagola: tell. ali samo onda kad podmet stoji posle priroka (vidi inverziju): He has gone to the pictures. Ali se ovo pravilo ne primenjuje uvek dosledno: We m?t an actor and a musician. those" umesto njih. narodnost i sl. c) na poĉetku reĉenice kad znaĉi "takoĊe". potonji. Tako umesto: My hrother lives in the house yonder.Sliĉno je kod drugog stepena poredenja i rednih brojeva. a drugi star. On je . umesto "I think not. Po pravilu. Zamenice "yon. Zamenica "so" se upotrebljava: a) da zameni imenicu ili pridev posle glagola "to be": He is cmgry and has everv reason to he so. prvi je bio mlad. N a p o m e n a : Ove zamenice takoĊe mogu da budu pridevi. Dogs are more faithful friends than cats. onda su pridevi (vidi drugi stepen poredenja prideva). down there. "Qne(s)" se nikad ne upotrebljava posle: prostih brojeva. gradivnih i mislenih imenica. so have I.v her fault and I told her so. Psi su verniji prijatelji od maĉaka. yonder" upotrebljavaju se samo u poeziji i u uzvišenom naĉinu izraţavanja. To je bila njena greška i ja sara joj to rekao. Moj brat ţivi tamo u onoj kući preko.those (dogs) to persons. kad su u pitanju stvari trebal o bi da stoji "this. loptu. hope. suppose. U svakodnevnom jeziku umesto njih se upotrebljavaju "there. gde se uone(s)" moţe i ne mora upotrebiti: That hoy and a bigger one have taken Taj deĉak i jedan veći uzeli su the hall. I don't hope so. Moj brat ţivi tamo u onoj kući preko. prethodni. obiĈno se kaţe: My hrother lives in the house over there. Kad stoje uz imcnicu i oznaĉavaju jc. . muziĉara. think. takoĊe i ja. I don't suppose so. believe. Išao je u bioskop. say. and ove (maĉke) su privrţene me . presume: That n-Y7. gde se "not" odnosi na izostavljen glavni glagol. itd. kasniji) upotrebljavaju se da naizmeniĉno zamene i bliţe odrede podmet sloţen od dva lica. the Sreli smo jednog glumca i jednog former was young. 7 Gramatika cngleskog jezika d) u izrazima: I Ċon't think so. itd. predašnji) i "the latter" (drugi. besan i ima razloga da bude takav. I don't beiieve so. I hope not". Zamenice "the former" (prvi.

dolazi na kraj upitnog oblika ili celog kraćeg pitanja. Zamenica "such" ima isti oblik u jednini i mnoţini i u svim rodovima: takav. "what" (šta). pomoću pred . ali: He has always been so. U engleskom jeziku postoje sledeće upitne zamenice: "who" (ko). svi se padeţi upitne zame . Naime. Padeţi upitnih zamenica prave se kao kod imenica. Zamenica "who" se upotrebljava samo za lica: Who teaches you English? Ko ti predaje engleski? Who is coming? Ko dolazi? Who has eaten up the strawberries ? Ko je pojeo jagode? Konstrukcija pitanja sa padeţima upitne zameni ce "who" pomalo je neobiĉna. tj. takav (po naravi. His behaviour is such that we cannot stand him any longer. sastavu 7) UPITNE ZAMENICE (Interrogative Pronouns) Upitne zamenice sluţe za postavljanje pitanja. a. Takav je moj prijatelj Jovan. itd.. whichever". naroĉito u svakodnevnom govoru. iako je gra . e. "Such" se moţe takoĊe upotrebiti predikativno i tada znaĉi .loga: who. whatever. N a p o m e n a : Uporedi pridev "such".nice "who" svode na jedan oblik "who'\ Tako umesto strogo gramatiĉke reĉenice: Of whom did he speak? O kome je on govorio? u svakodnevnom govornom engleskom jeziku se kaţe: Who did he speak of? O kome je on govorio? 106 . on je uvek takav. of whom. a. Oduvek je takav. Bio je jako besan. "which" (koji). o.matiĉki pravilno da s njim pitanje poĉne. predlog koji oznaĉava padeţ. Njegovo ponašanje je takvo da ga više ne moţemo podneti. to whom. fakvi. i njihove sloţenice "whoever. Kad reĉenica poĉinje sa "such"."So" se ne upotrebljava u prostim vremenima kad se ispred glagola nalazi neki naglašeni prilog: Hewas very angry yesterday: he always is. onda prirok dolazi ispred podmeta: Such is my friend John. Zatim.tako velik.

Ko je on? On je g. whatever. N a p o m e n a : Po pravilu. tj. a predlog dolazi posle glagola ili na kraju kratke reĉenice: What are you talking about? What are the books on? What is vour room like? O ĉemu govorite? Na ĉemu su knjige? Kakva je vaša soba? Zamenica "which" se upotrebljava za jedno ili viš e lica ili predmeta. 107 . whichever" imaju istu upotrebu kao i proste upitne zamenice. tako da ona ostaje na poĉetku pitanja. Izuzetna njihova upotreba je kad se ţeli izraziti negodovanje ili nezadovoljstvo: Whatever are you doing with your hair? Šta to radiš sa svojom kosom? N a p o m e n"a : Uporedite prideve uwhich" i "what". U govornom jeziku upitna zamenica "what" se takoĊe odvaja od predloga koji oznaĉava padeţ. "whose". what?" podmet u reĉenici. Jedini izuzetak je kad su upitne zamenice u prvom padeţu "who?. svako pitanje u engleskom jeziku mora imati upitni oblik glagola. Which is your son? Which is your book? Which season do you like best ? Koji je vaš sin? Koja je vaša knjiga? Koje godišnje doba najviše volite? Kad se ţeli pojaĉati izbor ili izdvajanje. Prisvojni oblik zamenice "who". Šta je rekao? Šta ste mu dali? Knjigu.Zamenica "who" upotrebljava se kad pitamo za neĉije ime i prezime: Who is he? He is Mr. kada se vrši izbor^ili izdvajanje iz poznate grupe ili broja'. Whose book is that? My sister's.logom "of": Which of these boys is vour son? Which of these books is yours? Koji je od ovih deĉaka vaš sin? Koja je od ovih knjiga vaša? Sloţenice "whoever. Janković. Tada se u pitanjima upotrebljava potvrdni oblik glagola: VVhom do you see there? ali: Who opened the door? Who has written this letter? What happened then? Koga vidiš tamo? Ko je otvorio vrata? Ko je napisao ovo pismo? Šta se onda dogodilo? Zamenica "what" se upotrebljava za stvari uopšte: What did he say? What did you give him? A book. Janković. upotrebljava se takode za lica: Ĉija je to knjiga? Moje sestre. onda "which" dolazi sa pred.

koji je inteligentan pas. 108 . He brought the chair the leg of which was Doneo je stolicu ĉija je noga brokcn. gone hack at once.v is the bov whose hook vou have Ovo je deĉak. triće stvar ponovo. Volimo Ijude koji su ljubazni prema nama. Padeţi odnosnih zamenica prave sc kao kod imenica. what" postaju naglašeni kad im se doda nastavak .on the report. ume several iricks. Odnosna zamenica "which" upotrebljava se samo za stvari i ţivotinje: Me left the house in which \ve had long Iselili smo se iz kuće u kojoj smo lived. will consider the subject ţiti u pitanju izveštaja. The dog which we found was black. da izvodi nekoliko majstorija. Pas koga smo našli bio je crn. stvari i ţivotinje. That is the man whom we saw resterdav. slomljena. what (onaj koji. Ipak se za stvari i ţivotinje ĉešće upotrebljava oblik "of which" ispred ili posle imenicc: 77//. razmo .again. that (koji). koji se nije mogao slo. vratiće se smesta. soever": "whoever. pomoću preclloga: which.v is the house that Jack huilt. (zamenica "that" odnosi se na imenicu "house"). Hehrought ///cchair whose leg was broken. dugo vremena ţiveli. Odnosne zamenice su: who (ko). to which. ma koji): He said whoever had come. To je ĉovek koga smo juĉe vidcli. Prisvojni oblik "whose" upotrebljava se za lica. which (koji).8) ODNOSNE ZAMENICE (Relative Pronouns) Odnosne zamenice zamenjuju ranije pomenutu imenicu pokazujuć/ odnos izmedu te imenice i zamenice: 77//. ma šta. who is a clever dog. whatever. who are unable to agree Komitet. "Who" se moţe izuzetno upotrebiti za stvari ili ţiv otinje kad su one personificirane ili imaju vlastita imena: Terrv. which. he wou!d have Rekao je da kogod bude došao. Doneo je stolicu ĉija noga je ili: slomljena..-ever. can perform Teri. To je kuća koju je Dţek sagradio. ĉiju ste knjigu uzeli. whichever" (ma koji. of which. tj. Prisvojni padeţ od "who" i "which" je "whose" ili "of which" (ĉiji) "Who. itd. taken. 0110 što). Odnosna zamenica "who" upotrebljava se za lica: We lovc those persons who are kind to us. "Who" sc sa glagolom u mnoţini upotrebljava kad se odnosi na zbirnu imenicu koja oznaĉava lice: The committee.

Odnosna zamenica "what" upotrebljava se kad imenica (stvar ili ţivo . Ono što se desilo posle toga bilo je strašno. Tada se ona odvaja zapetom: Isaw the picture"the Green Scarf^. njegov brat. made me great pleasure. dećeg ponedeljka.Monday. these tliings which": Ono što je on govorio bilo je smešno. poznatije. "What" se moţe odnositi na celu reĉenicu. i stoji umesio "who" i "which": The boy that (umesto "who") came yester. Jovanova. Odnosna zamenica "that" se odnosi na lica. %i The ball that (umesto " which ) hefound Lopta koju je on našao bila je was John's. Odnosna zamenica "that". 109 . "That" se upotrebljava umesto "who" i "which": a ) u reĉenicama kad se odnosi na neko posebno. which Video sam film . Takva reĉenica samo potpunije objašnjava rec na koju se zaraenica odnosi. Tada se "what" sastoji od "that which. i ne moţe se upotrebiti uz reĉi koje nisu neĉim bliţe ograniĉene. Deĉak koji je napao devojĉicu bio je kaţnjen.Zelena marama". stvari iii ţivotinje. suţena po znaĉenju. izraţava nešto potpunije. Prema tome odnosna zamenica "that" je ograniĉenog karaktera.tinja) na koju se zamenica odnosi nije izraţena. što mi je priĉinilo veliko zado voljstvo. will meet next da ispita stvar. Pas koga je^našao bio je crn. odreĊenija.. Marija mi je rekla šta radiš What he said was foofish. "Which" moţe da se odnosi na celu prethodnu reĉenicu. Ta odredenost proizilazi iz srodnosti sa odre . naroĉito lice ili predmet: The dog that he found was black. the thing which" ili "those which.^hich" se sa glagolom u jednini upotrebljava kad se odnosi na zbirnu imenicu koja pretstavlja lice (vidi "who"): The committee which has been appointed Komitet koji je bio naimenovan to investigate the affair. sastaće se sle . odredeni ĉlan u istoj reĉenici zahteva i odnosnu zamenicu "that": The boy that attacked the girl was punished. U tom sluĉaju dolazi ispred te reĉenice (uporedi "which"): What happened next was terrible. Marv told me what you were doing.Deĉak koji je juĉe dolazio bio je dciy was his brother. za razliku od "who" ili "which".denim ĉlanom "the". "That" se nikada ne odvaja zapetom i reĉenica kojom ona poĉinje ne saĉinjava sama po sebi potpun smisao. već je sadrţana u njoj. tako da u nekim sluĉajevima.

as" se odnosi na lica i stvari. Zamenica . ali nikada umesto "whose". On nije tako inteligentan student kao što si ti. very. no.: / can show you something that you will Pokazaću vam neŠto što će vam be fond of. umesto "who" i "which". 110 . parku bila je pomahnitala. ali se upotrebljava kao odnosna zamenica naroĉito posle "such". prošle godine. Ovo je sve što vam mogu uĉiniti. something. He is not such a clever student as you are. c ) posle trećeg stepena poreĊenja prideva: This is the nicest film that / have ever Ovo je najlepši film koji sam seen. šnice uhapšen je. same. itd. Upotrebljavao je istu olovku kao Što ja imam. se dopasti. Ona je na delu kao i on u obećanju. any. onIy. a ponekad posle "same": This is the same dress as yours. You saw the same places as we saw last Videli ste ista mesta kao i mi year. "all who za lica): He used the same pencil that I had.thing. kad reĉ na koju se odnosi nema potpuno ili odreĊeno izraţen smisao: There is no way'of getting the information. Jovan je bio prvi koji je došao da nam pomogne. video. Ustvari to je sveza. g ) kad se odnosi na dve reĉi i jedna zahteva "who" a druga "which": The girl and the cat that plaved in the DevojĈica i rnaĉka koje su se courtyard. Nema uopšte naĉina za dobijanje onakvih informacija kakve bi trebalo da budu. little" ("all that" za predmete. as there ought ro he. Posle glagola "to be" kad se ţeliizraziti neka istovetnost. tj. igrale u dvorištu.arrested. moţe se upotrebiti ili "as" ili "that": She is the same in performance as (ili ^that") he is in promise. e ) posle "all. "As" se takoĊe upotrebljava kao odnosna zamenica. Ovo je ista haljina kao i vaša. f ) posle zbirnih imenica koje oznaĉavaju lica: The crowd that gathered in the park was Gomila Ijudi koja se skupila u frantic.The thief that stole my ear-rings has been Lopov koji je ukrao moje nau. anything. ikada d ) posle neodredenih zamenica: some. This is all that / can do f'or you.. b ) posle rednih brojeva: John was the first that came to help us.

onda on moţe stajati ispred nje ili na kraju reĉenice: Do you reallv know at what thev were Da li stvarno znaš šta su gledali? looking ? Do you reallv know what thev were Da li stvarno znaš u šta su gledali? looking at? Odnosna zamenica "that" nema padeţe koji zahtevaju predloge..ko(ji) . a predlog dolazi iza glagola ili na kraju reĉenice: This is the pen that I write with (nemoguće Ovo je pero kojim pišem. there was. onda se ona ne moţe izostaviti: / founct the man who came yesterciay. . onda on mora da stoji ispred nje: I have got the picture of what you had Nabavio sam sliku o kojoj ste mi told me. priĉali. kad predlog pripada odnosnoj zamenici. onda je odriĉna odnosna zamenica. itd. Kad usled bilo kog razloga "that" zahteva predlog.": It is not the fine coat (that) makes Nije dţentlmen onaj koji nosi lep 111 . Kad dolazi u odriĉnim (pravim i prividnim) reĉenicama. . i tada znaĉi . ovo izostavljanje vrši se obiĉno u svakodnevnom govoru. gde je iz prak . Odnosna zamenica u prvom padeţu moţe se izuzetno izostaviti kad se ispred nje nalazi jedan od sledećih izraza : "it is. . Njihovo mesto moţe da bude neposredno ispred odnosne zamenice. IZOSTAVLJANJE ODNOSNIH ZAMENICA Odnosne zamenice se mogu izostaviti kada su u ĉetvrtom padeţu. stvari ili ţivotinje. it was. Ti predlozi oznaĉavaju padeţe. . ODNOSNE ZAMENICE SA PREDLOGOM Odnosne zamenice stoje uz neke predloge. ili mogu biti odvojeni od nje i dolaziti posle glavnog glagola: The pencil with which / wrote my homework. Pronašao sam ĉoveka koji je juĉe dolazio. ne. there is."But" moţe takoĊe da bude sveza i odnosna zamenica. Kao odnosna zamenica upotrebljava se za lica. Ne postoji ĉovek koji se ne slaţe s tim. Olovka kojom sam pisao domaći zadatak. šta . Medutim. kad je odnosna zamenica u ostalim padeţima. ne": There is no one but agrees to it. ili The pencil which / wrote my homework with.tiĉnih razloga potrebna konciznost: Have you seen the hoy I sent for? Jesi li video deĉaka po koga sam poslao? MeĊutim. Olovka sa kojom sam pisao domaći zadatak. je reći "with that"). onda ona zadrţava svoje mesto. itd. Kad predlog koji dolazi uz "what" pripada reĉi na koju se zamenica odnosi.

none (nikakav).thing (ništa). and" se prevodi sa . little (mali). everyone (svako). all (svi). Ĉovek nikad ne zna šta je naj bolje uĉiniti. Oba su deteta otišla u školu. anybody.. . Ono što se ne moţe izleĉiti. tako. Konstrukcija "both . .. to se najĉešće dešava u poslovicama: Whom gocis love ciie young. takode . someone (neko). . niti prisvojni pridev. u . neither (nijedan). 112 Oba moja brata su bila oţ enjena. anvthing (nešto). b) odriĉne: any (neki). pictures. i": Both my hrother and sister went to the I brat i sestra su otišli u bioskop. another (joŠ jedan. What cannot he cured must he endured. Kad se "that" izostavlja. One's opinion is quite sufficient. Tu dolaze sledeće zamenice: a) potvrdne: some (neki). Neĉije mišljenje sasvim je dovoljno. something (nešto). Sve je dobro što se dobro svrši. one(s) (jedan). 'BOTH" se upotrebljava za lica.kako . She told me all. Neodredena zamenica "all" oznaĉava neodredenu celinu i ima zbirno znaĉenje: All is well that ends well. 9) NEODREĐENE ZAMENICE (Indefinite Pronouns) Neodredene zamenice se upotrebljavaju umesto imenica u opštem i neodreĊenom smislu. everything (sve). everything izraţava delove neke celine: She asked me to confess everything. predlog zadrţava svoje mesto kao i kad je odnosna zamenica izraţena: This is the house we lived in. no. one another (jedan drugi). To je. . i . stvari i ţivotinje. either (jedan. Ispred nje ne moţe da stoji ĉlan. other (drugi). Glagol je uvek u mnoţini. anvone (neko). each (svaki). naglašeni oblik zamenice za dva lica ili stvari: Both my hrothers were married. somebodv. each other (svaki drugi). . Prisvojni padeţ glasi "one's": One never knows what to do for the hest. everybody. else (drugi). "ONE" je neodredena zamenica kad zamenjuje imenicu sa opštim i neodreĊenim znaĉenjem. both (oba). . i. ustvari. Ponekad se takoĊe moţe izostaviti reĉ na koju se odnosna zamenica odnosi. . mora se trpeti. every (svaki). Zahtevala je da sve priznam (svaku pojedinost). kaput.. . Ovo je kuća u kojoj smo ţiveli.gentleman. drugi). more (više). Za razliku od "all". Ona mi je sve ispriĉala. Both the children went to school. nobodv (niko). ikoji). Koga bogovi vole umire mlad. much (mnogi).

Ova se zamenica upotrebljava po svim onim pravilima kao i pridev "some". ali nije bilo ni jedne. Podleţe istim pravilima o upotrebi kao i pridev "any": Please. Glagol je u jednini. neki. stvari ili ţivotinje. privreda unapredi. give me some hread? 1 am sorry but there is not any. "SOME" se upotrebljava za lica. i oznaĉava deo celine. Init 1 can on/y Ispriĉala mi je mnogo šala. Htela je da pojede neku šljivu. koja je donekle ograniĉena ili odredena. Molim malo hleba? Ţao mi je ali ga nema. ali rememher some.ĉenje. i ima neodreĊeno i neograniĉeno zna . Will you have some more cakes?I'U have Posluţite se kolaĉima? Uzeću some. Dolazi umesto imenica u jednini ili mnoţini. "Many" se upotrebljava za neodredeni broj lica."MUCH" se upotrebljava za veliku koliĉinu. Many have heen invited to give their Mnogi su bili pozvani da daju opinion. Ona ponekad dolazi umesto imenica u jednini ili mnoţ ini: She told m? a lot of jokes. She wanted to eat som? plums. but there were not anv. broj ili koliĉinu. sećam se samo nekih. "ANY" se upotrebljava takode za lica. 113 . svoje mišljenje. Glagol je uvek u mnoţini: Much has heen undertaken to improve Mnogo je preduzeto da se poljoagricuhure. stvari ili ţivotinje. stvari ili ţivotinja.

something. Ni jedna ni druga nije moja. Either — jedan ili drugi (od dvojice). i znaĉe: Each — svaki. either. Each knows his duties. upotreb. itd. neither". stvari ili ţivotinje. None knows better than I do.Ijavaju se kao "some" i "any". Neither is mine. Either of these will do. anything". Niko ne zna bolje od mene. Upotrebljavaju se za lica. Neither — ni jedan ni drugi (od dvojice). a. 114 . o (od dvojice ili više njih uzetih pojedinaĉno). Svako zna svoju duţnost. Glagol je u jednini ili mnoţini: None of these books is what I want. stvari ili ţivotinje. 10) DEONE ZAMENICE (Distributive Pronouns) Deone zamenice su: "each. I jedna i druga će odgovarati. Nijedna od ovih knjiga nije ona koju ja traţim. a) Sloţenice "somebody. N a p o m e n a : Uporedi neodreĊene prideve. N a p o m e n a : Uporedi deone prideve. anybody."NONE" je sastavljena od 4ino one" i upotrebljava se za lica.

Šah se igra u uĉionici. U odnosu na n e k e g l a g o l s k e o b l i k e : a) pravilne glagole (Regular Verbs). endended.G (Verbs) L A G O L I Vrste reĉi koje izraţavaju radnju ili stanje nazivaju se g 1 a g o 1 i m a. II. radnju ili stanje. Ovi gla. Oni igraju šah u uĉionici. pa prema tome ne dolazi u pitanje ni prelaţenje radnje. go-went-gone.goli ne mogu imati trpne oblike: The hoy walked along the road. naime radnju. agree-agreed. John was in the classroom. koji ne mogu imati uza se predmet. ili oba) na koji prelazi radnja. Ovi glagoli mogu imati radne i trpne oblike: They play chess in the classroom. dok reĉ "was" govori gde se nalazio "John". Ta pravilnost se najviše ispoljava u prosto prošlom vremenu i glagolskom pridevu prošlosti: climb-climbed. tj. jer on iznosi ono Što je najvaţnije za smisao i razumevanje.foond. koji sve glagolske oblike prave po odredenim gramatiĉkim pravilima. koji za prosto prošlo vreme i glagolski pridev prošlosti imaju posebne. Sa gramatiĉkog glediŠta glagol je najvaţnija reĉ u reĉenici. start-started. naime stanje. reĉ "found" nam kazuje šta je ustvari "John" uradio. 115 . ________ Glagole moţemo podeliti na više naĉina: I. itd. itd. b) neprelazne glagole (Intransitive Verbs). Jovan je našao svoj ĉasovnik. Tako u reĉenicama: John found his watch. nepravilne oblike: find-found. Deĉak se šetao ulicom. U odnosu na p r e d m e t delimo ih na: a) prelazne glagole (Transitive Verbs). Chess is plaved in the classroom. see-sawseen. koji imaju uza se predmet (direktni ili indirektni. tj. Jovan je bio u uĉionici. b) nepravilne glagole (Irregular Verbs).

koja pokazuje da glagol zavisi od jednog lica ili predmeta (tj. Does he come? (pitanje). If he comes (pogodba). Bezliĉni glagolski oblici (Nonfinite Verb Forms). ovde dolaze: can. Ako on dode. ili pak postavljaju neko pitanje o njoj: He comes (ĉinjenica). A) POKAZNI NAĈIN Glagolski oblici pokaznog naĉina pokazuju neku radnju kao ĉinjenicu. LIĈNI GLAGOLSKI OBLICI (Finite Verb Forms) U ovu grupu glagolskih oblika spadaju oni oblici koji su ograniĉeni ili odreĊeni podmetom: My knife cuts very well. Postoje dva broja: Jednina (Singular). Da li on dolazi? Liĉni glagolski oblici zavisc od podmeta i zato imaju b r o j i l i c e (Number and Person). Tako ako je podmet u jednini glagol takoĊe mora stajati u jednini: My little brother nants me to help him. c) Savezni naĉin (Subjunctive Mood). Broj (Number) pokazuje brojno stanje lica ili stvari. This chair needs repairing. koji nemaju sve svoje sopstvene glagolske oblike. Ako je podmet u mnoţini. On dolazi. ili je izraţavaju kao pogodbu. shall. b) nepotpuni glagoli (Defective Verbs). ought. (Glagolski oblici "cuts. to have. Mnoţina (Plural). Moj noţ seĉe vrlo dobro. will (i donekle "dare" i "need"). koja pokazuje da glagol zavisi od dva ili više lica ili predmeta.) Liĉni glagolski oblici imaju t r i n a ĉ i n a pomoću kojih oni po . must. Liĉni glagolski oblici (Finite Verb Forms). this chair". Moj mali brat traţi da mu po mognem. b) Zapovedni naĉin (Imperative Mood). Oni se takoĊe mogu upotrebiti kao pomoćni glagoli. koji se pojavljuju u trećem licu jednine. koji sluţe za pravljenje drugih glagolskih oblika: "to be. Potrebno je popraviti ovu stolicu.kazuju kako se neka radnja vrsi: a) Pokazni naĉin (Indicative Mood). podmeta). OBLICI U odnosu na podmet svi glagolski oblici mogu se podeliti u dve glavne grupe: I . may. I.U nepravilne glagole mogu se takode svrstati: a) pomoćni glagoli (Auxiliary Verbs). needs" odredeni su podmetima "my knife. i I I . to do". glagol mora takode biti u mnoţini: 116 .

we went'\ itd. pomoću koga lice ili predmet oznaĉen podmetom vrši sam radnju na nekom drugom licu ili pre dmetu: Somebodv threw a stone (radno st. tako imamo: Prvo lice (jednine i mnoţine). Kamen je bio baĉen. već se nastavlja i traje u momen tu govorenja: I am watching. you were looking. itd. itd. onda glagol mora takode da bu de u trećem licu: "he reads. 2) s obzirom na trajanje radnje vremena: a) prosta vremena (Simple Tenses). koje govori da glagol zavisi od jednog iii više lica kojima se govori. you have been". koje pokazuje da glagol zavisi odjednog ili više lica ili predmeta o kojima se govori. Pokazni naĉin ima takoĊe d v a g l a g o l s k a s t a n j a (Voices). I am looking. lcoja pokazuju sadašnjost. itd. duţinu trajanja ili završetka radnje u vreme njenog dešavanja. he was arriving. they would have seen. we have found. vremena se dele na: 117 . itd. Trpno ili pasivno stanje (Passive Voice). we have been waiting. she will do.Dogs like meat. ako je podmet u prvom licu. Oblici pokaznog naĉina izraţavaju se raznim g l a g o l s k i m v r e . b) trajna vremena (Continuous Tenses). Drugo lice (jednine i mnoţine). we go. koja su sloţena od pomoćnog glagola i nekog od oblika glavnog glagola: I am eating. Lice (Person) pokazuje o kom se licu ili predmetu radi. you have come. koje pokazuje da glagol zavisi od jednog ili više lica koja govore. ako je podmet u trećem licu. koja pokazuju ili vreme u kom se neka radnja dogodila ili stepen. he is reading. 3) s obzirom na vreme i vrstu radnje. we read. koja se sastoje samo od glavnog glagola: he sleeps. Psi vole meso. prošlost ili budućnost na najjednostavniji naĉin. itd. thou seest (stari oblik). b) sloţena vremena (Compound Tenses). prošlosti ili budućnosti nije završila. koja pokazuju da se radnja u sadašnjosti. vou arrived. Treće lice (jednine i mnoţine). Vremena se dele: 1) s obzirom na sastav ili oblik vremena: a) prosta vremena (Simple Tenses). he has been".m e n i m a (Tenses). Neko je bacio kamen. itd. glagol mora da bude takode u prvom licu: "I go. glagol mora takode da stoji u drugom licu: "you see. i to: Radno ili aktivno stanje (Active Voice). we are looking. tako da duţina trajanja radnje ostaje neodreĊena. I read. pomoću koga lice ili predmet oznaĉen podmetom trpi od nekog lica ili predmeta: A stone was thrown. pa se radnja prekida ili ponavlja ili vrši uĉestano: I vvatch. ako je podmet u drugom licu. she will be doing. I worked. I went.).

118 . Pluperfect Tense) Trajno davnoprošlo vrcme (Past Perfect Continuous.a) Sadašnja vremena (Present Tenses): Vreme — Tense Stanje Radno (Active) 1 Prosto sadašnje vreme (Simple Present Tense) Trajno sadašnje vreme (Present Continuous Tense) Sadašnje prošlo vreme (Present Perfect Tense) Trajno sadašnje prošlo vreme (Present Perfect Ccntinuous Tense) he works (on radi) he is working (on (sada) radi) he has worked (on je radio) he has been working (on je radio) —Voice Trpno (Passive) he is seen (on je viĊenl he is being seen (on je (sada) viĊen) he has been seen (bio je viĊen) nema* 2 3 4 b) Prošla vremena (Past Tenses): Vreme — Tense Stanje Radno (Active) 1 Prosto prošlo vreme . Pluperfect Continuous Tense) i he worked 1 (on je radio) he was working (on je radio) i he had vvorked (on je radio) he had been working (on je bio radio) —Voice Trpno (Passive) he was seen (on je bio viĊen) he was being seen (on je bio viĊen) he had been seen (on je bio viĊen) nema* 2 3 4 c) Buduća vremena (Future Tenses): Vreme — Tense Stanje Radno (Active) —Voice Trpno (Passive he will be seen (on će biti viĊen) nema* he will have been seen (on će biti viden) nema* 1 2 3 4 Buduće vreme (Future Tense) Trajno buduće vreme (Future Continuous Tense) Predbuduće vreme (Future Perfect Tense) Trajno predbuduće vreme (Future Perfect Continuous Tense) he will work (on će raditi) he will be working (on će raditi) he will have vvorked (on će raditi) he will have becn working (on će raditi) N a p o m e n a : * Ustvari ova vremena postoje. (Simple Past Tense) Trajno prošlo vreme (Past Continuous Tense) Davnoprošlo vreme (Past Perfect Tense. ali su bez praktiĉne upotrebe.

. i zato oni prave prosto sadašnje vreme prema jednom odredenom pravilu: Potvrdni oblik prostog sadašnjeg vremena ima sva lica jednine i mno. Za ovo vreme svi su glagoli (izuzev pomoćnih i nepotpunih) pravilni.-es". a rezultat je preciznost koju ona pruţaju u engleskom jeziku. ali su bez praktiĉne upotrebe. she. onu koja se dogada u momentu kada govorimo. you work (ti radiš) 3. tj. bilo da je ona trajna ili trenutna. RADNO STANJE (ACTIVE VOICE) 1) Prosto sadašnje vreme (Present Tense) Prosto sadašnje vreme ima proste glagolske oblike koji se sastoje samo od glavnog glagola.-s" ili . pojam sadašnjosti je iscrpljen u svim vidovima. he works (on radi) she works (ona radi) it works (ono radi) Mnoţina we work (mi radimo) you work (vi radite) they work (oni rade) 119 . SADAŠNJA VREMENA (Present Tenses) Sadašnja vremena obuhvataju dva prosta i dva trajna vremena radnog stanja i dva prosta i jedno trajno vreme trpnog stanja (vidi podelu na str. I work (ja radim) 2. ili nepravu.ţine ista po obliku kao i neodreĊeni naĉin. Tako prosto sadašnje vreme od glagola "to work" glasi: OBLICI Jednina 1. Ova grupa vremena obuhvata pravu sadašnjost. Ovde takoĊe spadaju takva prošla vremena koja pokazuju sadaŠnje stanje ili sadašnje posledice jedne radnje koja se izvršila u prošlosti.. sadašnjost uzetu uopšte bez obzira na sadašnji momenat. it) koje dobija nastavak . tj. 110).d) Pogodbena vremena (Conditional Tenses): Vreme — Tense Stanje Radno (Active) 1 Sadašnje pogodbeno vreme (Present Conditional Tense) Trajno sadašnje pogodbeno vreme (Present Conditional Continuous Tense) Prošlo pogodbeno vreme (Perfect Conditional Tense) Trajno prošlo pogodbeno vreme (Perfect Conditional Continuous Tense) he would work (on bi radio) he vvould be working (on bi radio) he wouId have >vorked (on bi bio radio) he wouId have been working (on bi bio radio) —Voice j Trpno (Passive) he wou!d be seen (on bi bio viĊen) nema* 2 3 he wou!d liave been seen (on bi bio viden) nema* 4 N a p o m e n a : Ustvari ova vremena postoje. izuzev trećeg lica jednine (he. Prema tome.

N a p o m e n a : Za sadašnjc vreme pomoćnih i nepotpunih glagola vidi posebno poglavlje.v [si:z|.d3": I teach — he teach-es ['tiitJVz]. I reply [y=i] — he rep.. I care-he care. itd.v [d..v (dvosioţ. onda donekle dolazi do nepravilnog oblika izgovora ovih glagola u trećem licu jednine: I go — he goc. z). I plav — he plays.v fk*:oz|. samoglasnika i polugiasa: Ifind -he find.. I brush — he brushć\s [ ' b r A j /z].lies. Ispred neodreĊenog naĉina glagola koji se menja stavi se upitni oblik po.-i".v ['miks/z]. d.stavak .-y" ispred koga se nalazi samoglasnik.v [ l u k .): Jednina Do I work? (radim li?) do you work? (radiš li?) does he work? (radi li?) Mnoţina do we work? (radimo li?) do you work? (radite li?) do they work? (rade li?) does she work? does it work? 120 .v|.. x".. k.. Kada se glagol u neodreĊenom naĉinu završava na . itd. r. I sway — he sways. I see-he see. I start-he startv [sta:t .v]. onda se .).-y". to go".s". n.-es" sc ĉita . kad se glagol u neodreĊenom naĉinu završava na .iz". itd.) — he t<?<7ch<?. i dodaje se nastavak .-es" doda giagolima "to do.s" posle bezvuĉnih suglasnika (f.to say": I say — he says [sez]. does he. I stop-he stops [stop . itd. To se dešava kod glagola koji se zavrsavaju na jedan od sledeć ih suglasnika: .v [la:f. V i d i gornje primerc. t ) : l laugh-he laugh. v. N a p o n i e n a : Nastavak . I.moćnog glagola "to do" (do I. I mix — he mix<?. Ovo se opisivanje postiţe tako da se ispred neodredenog naĉina glagola koji se menja stavi odriĉni oblik sadaŠnjeg vremena pomoćnog glagola "to do" ("do not" ili "does not"): Jednina Mnoţina I do not work (ne radim) we do not work (ne radimo) you do not work (ne radiš) you do not work (ne radite) he does not work (ne radi) they do not work (ne rade) she does not work it does not work Upitni oblik prostog sadašnjeg vremena pravi se takode na opisni naĉin. i . već se samo dodaje na .z" posle zvuĉnih suglasnika (b..y" ne menja. itd.. Odriĉni oblik prostog sadašnjeg vremena pravi se na opisni naĉin. I look-he look. I crv — he cries. ch. he tries. Dodavanjcm nastavka . jednine to . I do — he do<?..\z]. g.-s": I stay — he stay-s. Medutim. itd.N a p o m c n a : Nastavak sc izgovara kao: 1) . do you...-es" dodajc se na neodredeni naĉin onih glagola kod kojih je na kraju teško izgovoriti . m....s. j.-es" povećava se broj slogova u trećem licu: I tćY/ch (jednosl. 2) . ispred kog se nalazi suglasnik.v [lisnr].v].-y" menja u .vj.g" kad se izgovara kao . Izuzetak u izgovoru je .... I listen-he iisten. p. onda se u 3.. sh. z. Kada se nastavak .-es": I try (y — i) — he tr-i-es..v [gouz].v [laindzl. Nastavak .

kad pokazujemo da se nešto vrši kao deo nekog programa i l i plana i l i ugovora.". današnjeg stanja ili posledica neke prošle radnje). znaĉenje neodredenosti obuhvata prošlost i budućnost isto toliko koliko i sadašnjost (I sit in the park every day — juĉe. Nećeš otići dok ne saznam (budem znao) istinu. postoji i takva sadašnjost koja oznaĉ ava jednu vremenski neodredenu radnju u sadašnjosti uopšte. Ova neprava sadašnjost izraţava se prostim sadašnjim vremenom. when. Ta se iscrpnost pokazujc u jasnom razlikovanju njenih raznih oblika. momenat kada govorimo. danas i sutra). after. pravu sadašnjost) i sadašnjosti izraţene sadašnjim prošlim vremenom (tj. Tako u reĉenicama sa vremenskim oznakama kojc imaju smisao budućnosti. till. upotrebljavamo prosto sadašnje vreme: He comes at 6 o'c/ock tomorrow morning. Pored sadašnjosti koju izraţava trajno sadašnje vreme (tj. he does not — he doesn't work. Posle pogodbenih sveza. itd. N a p o m e n a : U prvo vrcme engleski jezik nije imao posebnog oblika za izraţavanjc budućnosti. tj. before. ZNAĈENJE U engleskom jeziku pojam sadašnjosti je daleko iscrpniji nego u našem jeziku. posle kojih. kad imamo u vidu vremensku ncodreĊenost i njeno uopšteno znaĉenje u odnosu na pravu sadašnjost. Prosto sadašnje vreme se takode zadrţalo posle nekih vremenskih sveza "if. The train comes at the regular time.nicama. To je sadašnjost samo po obliku i njeno . Sliĉan je sluĉaj sa prostim sadašnjim vremenom u pogodbenim reĉe . Ova vrsta sadašnjosti još se drukĉije naziva neprava sadašnjost. jer se smatra da su glagol i vremenska sveza dovoljni da izraze budućnost: You shall not go until I know the truth. iako to nijc naroĉito ĉest sluĉaj. a ona ustvari to i jeste. does he not. Prosto sadašnje vreme zadrţalo je to znaĉenje do danas. do you not. until. već se za to upotrcbljavalo prosto sadašnje vremc. do I not — don't I work?. po pravilu ne moţ e da doĊe nikakvo buduće vreme. On dolazi (on će doći) u 6 sati sutra ujutru. Voz će doći u redovno vreme. itd. does he not — doesn't he work?.) ispred neodreĊenog naĉina glagola koji se menja: Jednina Do 1 not >vork? (ne radim li? zar ne radim?) do you not work? (zar ne radiš?) does he not work? (zar ne radi?) does she not work? does it not work? Mnoţina do we not work? (zar ne radimo?) do you not work? (zar ne radite?) do they not work? (zar ne rade?) Skraćeni oblici: I do not — I don't work. bez obzira na sadašnji momenat. as soon as. itd. izraţavanje buduće pogodbe ne vrši se 8 Gramatika engleskog jezika 113 .Upitno-oĊriĉni oblik prostog sadašnjeg vremena pravi se stavljanjem upitnoodriĉnog oblika pomoćnog glagola "to do" (do I not.

c) da izrazi opštu istinu: The earth moves round the sun. once a week. ne nešto što se dešava sada.pomoću budućih vremena. kad ove sveze nisu više pogodbene ili vremenske. he will succeed. She always drinks coffee for breakfast. dok se dogaĊaju (napr.): Now the bancl is playing. Englezi govore svojim sopstvenim jezikom. N a p o m e n a : Neki prilozi ili priloški izrazi upotpunjavaju smisao ponavljanja. Moj prijatelj radi u fabrici. and the king Muzika svira i kralj ulazi u salu. podne. mogućnost ili zaposlenje: She speaks Spanish. seldom. night. nearly ahvays. nearly. hourly. mainly. yearly. weekly. otpozdravlja. on će uspeti. koja se ponavlja ili se vrši iz obiĉaja ili navike: The old men sit in the park every after. The sun shines by day and the moon Familiarity breeds contempt. već upitne. doći. upotr eb. već pomoću prostog sadašnjeg vremena. Ne znam kad će on Ako bude mnogo radio. u ovom trenutku. never. Tu najĉešće dolaze sledeći prilozi: "always. Ona govori španski. usually. sometimes. b) za radnju koja se dešava uĉestano. He stops. i sl. On se drţi obećanja. 122 . etc. a noću mesec. greets. annually. ever.Starci sede u parku svako posle noon. spikeri radio . hardly ever. Prisnost stvara prezir.Ijava se buduće vreme: If he works hard. rarely. itd. e) da izrazi niz srazmerno kratkih radnji u sadašnjosti. d) u poslovicama: Still waters run deep. On se zaustavlja.stanica. Zemlja se okreće oko sunca. itd". ali: / do not know >vhen he will come. every day. twice a day. enters the hall. often. obiĉaja i l i navike. Tiha voda breg roni. Ona uvek pije kafu za doruĉak. daily.tim. how often?. My friend works at the mill. by Danju sunce sija. He keeps his promises. scarcely ever. naroĉito kad se te radnje opisuju nekom drugom. f) da izrazi sposobnost. već u neodreĊeno vreme u sadašnjosti: English people speak their own language. generally. Prosto sadašnje vreme se upotrebljava: a) da izrazi opšte i utvrĊeno ĉinjeniĉno stanje. regularly. MeĊu .

I) da se otpoĉne navoĊenje u upravnom i neupravnom govoru: He says: •'/ never eat anything in the mnnlngništa". know. j) da izrazi buduću radnju u vremenskim i pogodbenim reĉenicama posle sveza "when. she. itd. i) da izrazi prošlu radnju u priĉanju koje se tako ţivo iznosi kao da je pripovedaĉ prisutan tome dogadaju (pripovedaĉko sadašnje vreme): The Moghul now leads h. pod uslovom da se zna da se radnja završila u prošlosti u neodredeno vreme.s m?n through Sada Mogul vodi svoje Ijude kroz the Khyber Pass andenters the plains prevoj Kiber i ulazi u indiske of India. understand. itd. Upitno-odriĉni oblici: Am I not working? are you not working?. if. is working (on. koji se zakune na poslušnost. a. are you working?. Zar ne ĉuješ galamu? Mi pipamo prstima. it. hear. He says that he never eats anything in the mjrning.") : Don't you hear the noise? We feel w'th our fingers. itd. « k) da izrazi buduću radnju u odnosnim reĉenicama umesto budućeg vremena: / will pardon every rebel who swears to Oprostiću svakom pobunjeniku obey m?. OBLICI On kaţe: „Nikad ujutru ne jedcm On kaţe da ujutru nikad ništa ne jede.g) da izrazi sadašnju radnju glagola koji izraţavaju radnje naših ĉula ("see.": Tell hlm as soon as he comes back. o radi) they are working (oni rade) Odriĉni oblici: I am not working. until. 2) Trajno sadašnje vreme (Present Continuous Tense) Trajno sadašnje vreme ima sloţene glagolske oblike koji se sastojc od sadašnjeg vremena pomoćnog glagola "to be" i glagolskog priloga sadašnjosti: Jednina Mnoţina I am working (ja radim (sada)) we are working (mi radimo) you are working (ti radiš) you are working (vi radite) he. you are not working. Reci mu ĉim se vrati. itd. feel. a posledice još traju: We learn that a ne\v park is beingplanned. Saznajemo da se planira jedan novi park. h) da izrazi prošlu radnju. doline. 123 . Upitni oblici: Am I working?. as soon as. itd.

the teacher comes in. ovo vreme pokazuje sadašnjost u najpotpunijem smislu te reĉi. toku ili trajanju u vremenu kad govorimo: We are learning English. oblici "is doing" i "is writing" pokazuju radnje koje se dešavaju u ovom momentu. pošto se momenat dešavanja radnje pomera sa momentom vremena. He is generally dressing for dinner at 8 On se uglavnom oblaĉi za veĉeru o'clock. voda se greje u kupabathroom. c) dve ili više uporednih duţih radnja koje se dešavaju u momentu govorenja: WhiJe Mary is getting John's breakfast Dok Marija sprema Jovanov do. u osam sati. tj. Kuda ideš (sad. itd. jer pokazuje trajanje jedne radnje u trenutku kada govorimo. on se a bath. uvek kupa (pa i ovog momenta). itd. Trajno sadašnje vreme se upotrebljava da izrazi: a) sadašnju radnju u razvoju. Za razliku od prostog sadašnjeg vremena koje izraţava nepravu sadašnjost. to dolazi do stalnog produţavanja radnje. Tako u reĉenici: Look at him! What is he doing? He is writing his homework. Where are you going? What are you doing? Uĉimo (evo sad) engleski. the water is heating in the ruĉak. ZNAĈENJE Trajno sadašnje vreme je ustvari pravo sadašnje vreme. Medutim. pa se zbog toga još drukĉije zove pravo sadašnje vreme. u momentu kad postavljamo pitanje. isn't he working. I'm not working. ovog trenutka)? Šta radiš (ne uopšte. you aren't working. d) uobiĉajenu radnju koja je u toku za izvesno vreme ili u izvesnim prilikama. tilu.vorenja: While the pupils are sitting in the desks.Skraćeni oblici: I'm working. Pogledaj! Šta on radi? On piše domaći zadatak. itd. aren't you working. Dok Ċaci sede u klupama.ready. you're working. na . stvarajući na taj naĉin trajnu sadašnju radnju. he's working. već sad)? b) duţu radnju u odnosu prema jednoj kraćoj radnji u momentu go. stavnik ulazi. Am I not working?. 124 . he isn't working. vremenom koje samo donekle postoji u našem jeziku. Ovakva s e radnja izraţava trajnim sadašnjim vremenom. i desila se baš ovog momenta ponovo: When I call on himy he is always having Kad navratim kod njega. koja se ustvari nastavija iz momenta u momenat.

taste. ought. trusr. usually. He is staying at the Green Bell Hotel. Smrkava se sve više i više. ova radnja se onda obiĉno vrši po nekom programu ili unapred utvrĊenom planu: My father is coming back next Sunday. forget. Stanujem sa sestrom.).Zeleno zvono". vanje o Šekspiru. e) pomoćni i nepotpuni glagoli: be. remember. belong. peva. be annoyed. d) osećanja. Otac se vraća sledeće nedelje. see. love. Ove nedelje on ruĉava u jednom restoranu. She is going abroad next year. He stays at the Green Bell Hotel. MeĊutim. recall. refuse. kad ţelimo da izrazimo neograniĉeno trajanje takve navike ili potrebe. want.. tim?s a day. My hrother is taking the medicine three Moj brat uzima lek triput dnevno. shall. c) ţelje i l i volje: wish. have. mean. Iduće godine ona ide u i nostranstvo. signify. can. Stanuje (uopšte) u hotelu . itd. contain. naroĉito s glagolima "to go" i "to come" i ostalim glagolima koji znaĉe kretanje ili promenu. kad se radnja ne zasniva na utvrĊenom planu ili programu. iako u primeru Do you hear a bird in the tree. matter. understand.sess. be afraid. appear. Stanuje u hotelu . MeĊutim. i sl. recollect.On će (namerava) odrţati preda . hate. završi posao. consist. f) blisku budućnost. desire. must. forgive. 125 . smell. ona singing.(Ovakve radnje dolaze uvek sa prilozima: always. hold. osećaja i l i uzbuĊenja: care. pos. f) razni glagoli: seem. koja je srazmerno skoro poĉela i verovatno neće trajati u neodredeno vreme: / am living with my sister. notice. it is Ĉuješ li pticu na drvetu. b) izvan naše kontrole: know.Zeleno zvono". nego takoĊe i nameru: He is going to deliver a lecture on Shake. onda se upotrebljava prosto sadaš nje vreme: / live with my sister. believe. Tako. onda dolazi prosto sadašnje vreme: My father will come on Sunday if he Otac će se vratiti u nedelju ako finishes his business. like. may. tj. ali ne oznaĉava samo plan ili program. ĉak kad ozna" ĉavaju ili opisuju pravu sadašnjost.speare. e) naviku ili potrebu ograniĉenog trajanja. It is getting darker and darker. be angry. adore. Ovo su većinom glagoli koji oznaĉavaju radnje: a) naših ĉula: hear. izraţava takoĊe blisku budućnost tog glagola. be pleased. g) trajni oblik glagola "to go" i neodreĊeni naĉin glagola koji ga sledi. N a p o m e n a : Neki glagoli se retko upotrebljavaju u trajnim oblicima.. He ishaving Iunch at a restaurant this week. will. recognize. need. Stanujem (uopšte) sa sestrom. dare.

vaju budućnost: He is thinking of going to France. ipak glagol "hear" nije u trajnom obliku. Medutim. itd.izlaze iz potpunog nepoznavanja njegovog znaĉenja i u većini sluĉajeva onc se smatra istovetnim sa našim prošlim vremenom. Zato moţemo da kaţemo: Can you hear a bird in the tree. ZNAĈENJE Poteškoće prilikom upotrebe ovog vremena najĉešće pro . sadaŠnjost koja se dogada ovog trenutka. He is caring for his mother. he has not worked. itd. lo) Odriĉni oblici: Upitni oblici: Mnoţina we have worked (mi smo you have worked (vi ste they have worked (oni su radili) radili) radili) Upitno-odriĉni oblici: Have I not worked? has he not worked? itd. it has worked (on. Namerava da ide u Francusku. peva. Videću se sa tvojim nastavnikom u devet sati.obe radnje oznaĉavaju pravu sadaŠnjost. Skraćeni oblici: I have not worked. njihovo se osnovno znaĉenje menja. has he worked?. hasn't he worked?. poĉeti i prestati kad ţelimo. Zaboravlja (malo po malo) nemaĉki. i više u govornom nego pisanom jeziku. Vodi brigu o majci. i zato se glagol "sing" moţe takode da upotrebljava u trajnom sadašnjem vremenu. To se dešava samo u onim sluĉajevima kad se hoće naglasiti njihov naroĉit odnos prema momentu u kom se radnja vrši. / am seeing your teacher at 9 o'cleock. Have I haven't worked. ona. Haven't I worked?. taj se nedostatak nadoknaĊuje nepotpunim glagolom "can". itd. jer naše uši uvek ĉuju sve što se dešava oko nas bez naše volje. he hasn't I worked?. ovi glagoli se mogu ponekad upotrebiti u trajnim vremenima. she. Ipak. la. Kad se ovi glagoli upotrebe u trajnom sadašnjem vremenu. koji ima tu osobinu da upotpunjuje i pojaĉava takve gla gole. odnosno momentu govorenja. pevati se moţe po volji. you've worked. tj. Ništa pogrešnije od toga! 126 . he's worked. Ne moţemo da spreĉimo da nešto ĉujemo. it is Ĉuješ li pticu na drvetu. ona singing. Zato je glagol "hear" u prostom sadašnjem vremenu. itd. He is forgetting Geiman. Kod glagola koji ne mogu imati trajne oblike. worked. i najĉešće izraţa . itd. I 've worked. OBLICI 3) Sadašnje prošlo vreme (Present Perfect Tense) SadaŠnje prošlo vreme ima sloţene glagolske oblike koji se sastoje od sadašnjeg vremena pomoćnog glagola "to have" i radnog glagolskog prideva prošlosti onog glagola koji se menja: Jednina I have worked (ja sam radio) you have worked (ti si radio) lie. ono je radio.

naprotiv. Tu sadašnjost obiĉno oznaĉavaju prilozi ili priloški izrazi sadašnjosti. Vršenje same radnje pisanja skoro nas uopšte ne interesuje. (Oblik "have. sadašnjosti. U drugoj reĉenici istiĈemo da on ne samo da je dobio novo pero. ne mora uvek biti izraţeno vreme kada se jedna takva radnja dešavala. Danas sam napisao dva pisma. Daleko je vaţnije vreme u kom se ta radnja desila. i na osnovu toga što se radnja završila u prošlosti. imamo samo jedno vreme. Taĉno je da ono ima veze takode sa prošlošću. tj. već skoro uvck . / have met my teacher this week. this morning. has got" je potpuno isti po znaĉenju kao i "have.vanje radnje je od najmanje ili skoro nikakve vaţnosti. već ga ima i sada u ovom trenutku kada govorimo. i ta ĉinjenica mora svakom da posluţi kao osnov za njcgovu pravilnu upo . takoĊe u sadašnjosti. zahvaljujući glagolskom obliku (have. has). u engleskom sadašnjem prošlom vremenu zbi . Usled toga što u engleskom postoji više taĉno odreĊenih vremena za izra. nowadays. Zaista bi izgledalo nemoguće smatrati da se ova reĉenica dogodila u prošlosti: / have written two letters today. itd.mena u engleskom jezi ku. pojavljuju se poteškoće kod nas prilikom pravilne upotrebe ovog vremena. bejah imao. sadašnjeg prošlog vremena i davnoprošlog vremena.Sadašnje prošlo vreme u engleskom jeziku je jedna vrsta sadašnjeg vremena. sasvim je logiĉno da radnja koja se dogodila u sadašnjosti bude izraţena jednim od sadašnjih vremena. (evo ga!) Ove reĉenice. this week. ali se proteţe u sadašnjost.. Medutim.. U prvoj reĉenici kazujemo da smo primili pisma danas i time smo ukazali na radnju koja sc vršila u sadašnje vreme. a prilog "today" jasno to pokazuje. now. Have you gone to the seaside this year? Jeste li ove godine išli na more? 127 . Medutim. nego nas interesuje da li se ta radnja dogodila u sadašnjosti ili nije.. Ove nedelje sam sreo mog nastavnika.imao sam").today. ali njegov potpun smisao u svemu pokazuje da je ono bilo vremenski ili preko poslcdica ili sadašnjeg stanja. kad se o na po svom smislu dogodila u sadašnjosti. sasvim logiĉno oznaĉavaju sadašnjost. He has got a new fountain-pen Danas sam primio dva pisma.trebu.ţavanje prošlosti. i prema opštem principu odreĊivanja vre . koje je zapoĉeto u prošlosti." . this month.sledice ili stanje. već njene po . To se najbolje vidi u sledećim primerima: I have received two letters today. a mi. U tom sluĉaju nas takoĊe ne interesuje radnja. već ih sve izra/avaino jednim istim vremenom (kod nas se retko kaţe „imadah". koje se upotrebljava za sva prošla vremena. pogrešno se zakljuĉuje da je to prošlo vreme. Ĉesto se prilikom upotrebe ovog vremena gleda samo na radnju. has"). ___________ Sadašnje prošlo vreme se upotrebljava: a) da izrazi radnju koja se desila u vremenu koje još i sada traje. stvarajući na taj naĉin pretstavu sadašnjeg stanja ili posledica. N a p o m e n a : Moţda jedna od najĉešćih grešaka kod upotrcbe engleskog sadašnjeg prošlog vremena leţi u tome što u našem jeziku nema velike razlike izmeĊu predašnjeg svršenog vremena. kao: . dakle. this year. jedno od sadašnjih vremena. itd. Dobio je novo naliv-pero. pa opet sadašnje prošlo vreme moţe da pokazuje da se radi o sadašnjosti.

prva reĉenica je sasvim ispravna. i zato dolazi u prostom prošlom vremenu. never. Tako sledeća reĉenica moţe da stoji u oba ova vremena. Inaĉe. yet": / have never seen that play. Tako u reĉenici: He went to Zagreb twice last week and once this week. c) da izrazi radnju koja je poĉela u prošlosti u neprekidnom odreĊenom vremenu i koja traje do sadašnjeg trenutka (obiĉno sa pokaznim pride . Nisam nikad video taj pozorišni komad (u ţivotu). napri mer. tj. u drugom sluĉaju je izraţeno sadašnje prošlo vreme. "today" znaĉi 24 sata. a l i da je ona kazana kasnije u toku dana (tj. On je jutros kupio knjigu.. Medutim. these"): / have worked in Belgrade these five years. druga reĉcnica oznaĉava da sc radnja desila u toku jutra (tj. / have not seen that play yet.vima sadašnjosti "this. dakle. dok se sadašnje prošlo vreme obiĉno podrazumeva. U prvoj reĉenici radnja i njeno izraţavanje dogodilo se u toku jutra (tj. samo sa izmenjenim znaĉenjem He has bought a book this morning. 128 . i najĉešći je sluĉaj da se tako i kaţe. jer to zahteva prilog "this week". ever. / saw your brother todav. do ruĉka). / have alreadv seen that play. Tu neprekidnost sadašnjeg vremena izraţavaju prilozi: "already. a ove jedanput. once this week. Posebnu paţnju treba obratiti kombinovanju prošlih i sadašnjih priloga u istoj reĉenici. i l i uvcĉe i l i sl). i prema tome ova radnja se desila u vre. Sliĉno je i sa ostalim prilozima ili priloškim izrazima sadašnjosti. dan i noć. Video sam danas tvog brata.N a p o m e n a : Neki od ovih priloga i priloških izraza sadašnjosti mogu zahtcvati prosto prošlo vreme. Još nisam video taj pozorišni ko mad. Prošle nedelje išao je dvaput u He went to Zagreb twice last and has gone Zagreb.ĉava dan uzet u smislu dok se vidi. u sledećoj reĉenici: / have seen your brother today. Tako. Ovih pet godina radim u Beogradu. Već sam video taj pozorišnikomad. pa prema tome se radnja dogodila u vremenu koje traje u momentu govorenja. u vremenu koje je svršeno i ncma nikakvc vczc sa momentom kada je ona izraţena. He bought a book this mornin-r. do ruĉka) i l i u vremenu koje je trajalo dok je reĉcnica izraţcna.menu koje je završeno (više se ne vidi). U drugoj reĉenici "today" ozna. b) da oznaĉi radnju koja se desila u neprekidnom sadašnjem razmaku vremena koje obuhvata naš ţivot od momenta našeg roĊenja do ĉasa kad o tome govorimo. posle ruĉka oko pet sati.

Tada se upotrebljava prosto prošlo vreme: What did I do just now? Šta sam uradio malopre (pre nekoliko trenutaka). Somebody has just rung the bell.. 12 1 . Bio sam u Grĉkoj. MeĊutim.ţava neko sadašnje stanje ili posledica. maj i juni).MeĊutim. ako uzmemo da je sada mesec juli. malopre". marta.pre kratkog vremena. onda znaĈi nisam bio u Engleskoj tri meseca (april. samo što u tom sluĉaju naglašavamo trajanje radnje: / have not been to England for three Nisam bio u Engleskoj tri meseca. Upoznao sam Pretsednika. koja se proteţe do sadašnjeg momenta. neposrednoj prošiosti (obiĉno sa prilozima "just" i "just now"): My brother has just come. a "for" trajanje vremena od odreĊenog trcnutka u prošlosti do sada: / have not been to England since last Nisam bio u Engleskoj od prošlog March. Moj brat je upravo došao. The stable Štala je potpuno izgorela (sada je takva i takva je bila u vreme dešavanja radnje). uvek je always expressed the surprise at my bio iznenaĊen mojim drţanjem attitude towards his business. ovo pravilo dobija svoju potpunu primenu upotrebljavajući predloge ili sveze "since" i "for". f) da oznaĉi da je prošla radnja uobiĉajena i da se moţe opet ponoviti: Whenever I have spoken to him he has Kad god sam mu govorio. ili je u istom stanju sada kao što je bila u momentu dešavanja: My father has bought a watch. Kad se sadašnje prošlo vreme ovako upotrebi. onda se najĉešće izra . Otac je kupio sat (i sad ga ima — posledica kupovine). Neko je upravo zazvonio na zvonce. N a p o m e n a : " j u s t now" moţe da bude prilog prošlosti i znaĉiti . e) da izrazi radnju koja se dogodila u vremenu koje nije uopšte pomenuto. koji jasnije pokazuju poĉetak i trajanje vremena u kom se radnja odigrala. i onaj koji govori nema razloga da pretpostavlja da onaj koji sluša zna vreme kada se ta radnja desila: / have met the President. d) da izrazi radnju koja se dogodila u bliskoj. Ona vam je upravo rekla šta da radite. Taj period od tri meseca moţe se drukĉije izraziti pomoću "for" i da se znaĉenje gornje reĉenice uopšte ne promeni. prema njegovom poslu. / have been in Greece. Ovde "since" naglašava momenat od kog je radnja poĉela. months. She has just told you what to do. has burnt down. jer "since" oznaĉava odreĊeni trenutak u prošlosti od kog je radnja poĉela.

la. learn.since we left the house. itd. a. you've been working. 122 . h) umesto trajnog sadašnjeg prošlog vremena onih glagola koji se ne mogu upotrebiti u trajnim vremenima: / have liked her ever since I met her. till. Zato se ovo vreme najĉešće upotrebljava sa glagolima "lie. jer po prirodi svoga znaĉenja oznaĉavaju mirovanje ili stanje. i verovatno će se produţiti u budućnosti. Tako u reĉenici: My dog has been lying under the table Pas je leţao pod stolom od mo .: I shall ccme as soon as I (shall) have Doći ću ĉim napišem pismo.bine. koji se skoro nikada ne upotrebljavaju u sadašnjem prošlom vremenu. itd. lo) Odriĉni oblik: I have not been working. Skraćeni oblici: I've been working. o they have been working (radili su) je radio.g) umesto predbudućeg rremena u zavisnim vremenskim reĉenicama. nastavlja se do sadašnjeg momenta. it has been working (on. ZNAĈENJE Trajno sadašnje prošlo vreme oznaĉava trajanje radnje ili stanja koje je poĈelo u neko vreme u prošlosti. Ona mi se dopadala od momenta kad sam je upoznao. itd. ne bi mogli izraziti u potpunosti. live. Haven't I been working?. itd. he has not been working. 4) Trajno sadašnje prošlo vreme (Present Perfect Continuous Tense) Trajno sadašnje proŠlo vreme ima sloţen glagolski oblik koji se sastoji od sadašnjeg prošlog vremena pomoćnog glagola "to be" i glagolskog priloga sadašnjosti glagola koji se menja: Potvrdni oblik: Jednina Mnoţina I have been working (radio sam) we have been working (radili smo) you have been working (radio si) you have been working (radili ste) he. wait". menta kada smo napustili kuću. stay. Upitni oblik: Have I been working. Upitno-odriĉni oblik: Have I not been working?. rest. itd. Na taj naĉin trajno sadašnje prošlo vreme donekle upotpunjuje obiĉno sadašnje prošlo vreme. has he been working?. until. ovo vreme zahteva onakve glagole koji po svom smislu oznaĉavaju trajanje ili mirovanje — ono što oni.. she. itd. hasn't he been working?. I haven't been working. itd. Zbog takve svoje oso . as soon as". koje poĉinju sa svezama "when. stand. itd. written my lettcr. he hasn't been working. upotrebljeni u sadašnjem prošlom vremenu. has he not been working?.

u reĉenici: My brother carrn back to Yugoslavia in Moj brat se vratio 1950 u Jugo. b) da izrazi trajnu radnju ili stanje koje se završilo pre vremena kada se govori i kada vreme nije pomenuto: I have been working hard all day. He has lived in Italy."has been Iying" oznaĉava da je pas legao ispod stola u neko vreme u pro . 123 . mora se upotrebiti trajno sadašnje prošlo vreme: The dog is Iying under the table. and since then he has been living slaviju i otada ţivi s nama with us in Belgrade. i verovatno će ţiveti s nama i dalje. Pas (sada) leţi ispod stola. nema nikakvog nagoveštavan ja trajanja radnje iz prošlosti. On je ţiveo u Italiji.ĉava trajanje radnje u momentu kada govorimo. "has lived" pokazuje isprekidanost radnje. i da ne nagoveštava nikakvo nastavljanje radnje iz prošlosti. i ne interesuje nas trajanje radnje. On ţivi ovde već deset godina. jer bi znaĉio . The dog has lain under the table. Fran . . Pa. Tako u reĉenici: My brother has not always lived in Yugo. meĊutim.and England. znaĉi: pas je leţao.ĉenica kazana. The dog has been lying under the table. znaĉi pas je samo legao. MeĊutim. kad se ima na umu da sadašnje trajno vreme ozna .1950. ipak. Trajno sadašnje vreme upotrebljava se: a) da izrazi trajnu radnju ili stanje koje je poĉelo u prošlosti. nastavlja se u trenutku kada govorimo. ponekad ovi glagoli trajanja i mirovanja mogu zahtevati obiĉno sadašnje prošlo vreme. znaĉi: pas leţi ovog momenta kad govorimo. Pas je legao ispod stola.s/avia. Razlika izmedu trajnog sadašnjeg vremena i trajnog sadašnjeg prošlog vremena je jednostavna. i po svoj prilici nastaviće se u budućnosti: He has been living here for ten years.Moj brat nije uvek ţiveo u Jugo . u Beogradu. ĉim se u izreĉenom trajanju radnjc podrazumeva odnos izmeĊu prošlosti i sadašnjeg momenta kada govorimo. koja je takva poĉela od nekog trenutka u prošiosti i takva se proteţe do sada. cuskoj i Engleskoj. i verovatno će nastaviti da leţi neko vreme u budućnosti.legao ie" i reĉcnica ne bi imala potpun i taĉan smisao. leţi i verovatno će i dalje leţati. oblik "has been living" pokazuje da je on ţiveo s nama od 1950 do momenta kad je ova reĉenica iskazana. leţi u momentu kada je ova re .šlosti (u trenutku kad smo napustili kuću). Pas je leţao (i sada leţi) ispod stola. Ceo dan sam mnogo radio.. Ob lik "has lain" je nemoguć u takvoj reĉenici. To se dešava onda kad ne mislimo na trajno i neprekidno trajanje radnje. France slaviji. već na jednu isprekidanu ili ponovljenu radnju.

. jcdan sat. b) Znaĉenje i upotreba trpnih sadašnjih vremena su isti kao i kod radnih sadašnjih vremena.) Prošla vremena pokazuju da se jedna radnja završila u potpunoj pro . sa sadašnjosti. tj. PROŠLA VREMENA (Past Tenses) Prošla vremena obuhvataju dva prosta i dva trajna vremena radnog stanja i dva prosta i jedno trajno vreme trpnog stanja (vidi tabelu. tako imamo: 1) Prosto sadašnje vreme: Simple Present Tense I am seen (viĊen sam). već od juna.plivao for an hour. d) umesto trajnog sadašnjeg vremena. I have not been seen. kad se izraţava navika koja je srazmerno nedavno poĉela i ncćc sc nastaviti u neodreĊeno vreme: How long have you been lcarning English? Otkad uĉite cngleski? Uĉim ga / have been learning it since June. c) Vidi trpno stanje na strani 157. trenutnog ili trajnog karaktera. Engleska prošla vremena se sva podjednako upotrebljavaju i svako zamenjivanje dovodi do pogrešne upotrebe. TRPNO STANJE (Passive Voice) Glagolski oblici sadašnjih vremena trpnog stanja prave se od odgova. Napomena: a) Trpno trajno sadašnje prošlo vreme ne postoji u engleskom jeziku. bez obzira da li se radi o obiĉnoj ili davnoj prošlosti. itd. Tense I am being seen (viĊen sam). zadovoljan mojim ponašanjem. Zato je potrebno podrobno se upoznati sa pravilima o njihovoj upotrebi. am I seen? itd. u vremenu koje nema nikakve veze sa momentom kada govorimo.ljavaju u priĉanju i iznošenju dogaĊaja u prošlosti. Zbog toga se prošla vremena najviše upotreb . koji nemaju nikakve poslediĉne ili vremenske veze sa vremenom u kome se jedna takva radnja izraţava. I am not being seen. Kad god sam razgovarao sa Jo. 1 am not seen. jasno razlikovati znaĉenje i upotrcbu. 2) Trajno sadašnje vreme: Present Cont./ have noticed his reseniment at my vanom. 3) Sadašnje prošlo vreme: Present Perfect Tense I have been seen (bio sam viĊen). e) da bi se naglasila ĉinjenica da jcdna r adnja nije bila prekidana.šlosti. itd. nepreciznosti i najĉešće do pogrešnog smisla. ĉak iako se ne nastavlja do sadašnjeg momenta: / am cold because / have been s\vimming Hladno mi je zato što sam. 124 . primetio sam da je nehehaviour.c) da izrazi uobiĉajenu radnju ili stanje koje se opet moţe dogoditi: Whenever I have been speaking to John.rajućeg sadašnjeg vremena pomoćnog glagola "to be" i glagolskog trpnog prideva prošlosti. i taĉno odrediti koje se prošlo vreme u toj prilici mora primeniti.

to close — I close^. onda se . a. — prefer-r-ed. MeĊutim. Ovo objašnjenje moţe samo donekle da posluţi za odrcĊivanje pravilnih ili nepravilnih glagola za prosto prošlo vreme.. neki dvosloţni glagoli mogu takoĊe udvajati suglasnik na kraju. pa se onda doda nastavak . i usled te ĉ este upotrebe bili su podvrgnuti stalnoj promeni.e" koje se ne izgovara). izuzev pomoćnih i nepotpunih. tj. c) Kada se neodreĊeni naĉin jednosloţnog glagola završava na suglasnik ispred kog se nalazi samo jedan samoglasnik. stopped.. dobijajući nove oblike.ĉenjem i upotrebom naših prošlih vremena neminovno dovodi do neopro. itd.. pa su ostali nepromenjeni.. .stivih grešaka. koji su u odnosu na neodreĊeni naĉin postali nepravilni. onda se dodaje nastavak . onda se . itd.-ed": to reply — I repl-i-ed.. Izuzctno udvajaju krajnji suglasnik neki dvosloţni 125 . pravilni. to commit [ka'mit] — I committ^..-d": to like — I like-d. završavaju se na suglasnik kome prethodi samo jedan samoglasnik: to prefer [pri'fs:]. je radio.-e" (tj.. it worked (on.-ed" na neodreĊeni naĉin. Taj oblik je isti za sva lica jednine i mnoţine i glasi: Potvrdni oblik: Jednina Mnoţina I worked (ja sam radio) we workeć/ (mi smo radili) you workeof (ti si radio) you worked (vi ste radili) he. dok će ostala većina glagola biti pravilna . Do ove razlike je došlo usled toga što se izvestan broj glagola stalno upotrebljavao u svakodnevnom govoru. Prosto prošlo vreme ima proste glagolske oblike koji se sastoje samo od glavnog glagola. to cry — I cried. Ne postoje pravila koja mogu posluţiti za odredivanje pravilnih ili ncpravilnih glagola. to compare — I compare^... Ia. to try — I tried. .. p ravilni. jer oblici ovog vremena mogu biti pravilni ili nepravilni.. Potvrdni oblik pravilnih glagola prostog prošlog vremena pravi se dodavanjem nastavka . i kada se taj naglašen slog ponaša isto kao i jednosloţni glagoli koji udvajaju suglasnik na kraju.-y" kome prethodi suglasnik.-d" ili . tj. itd. RADNO STANJE OBLICI (Active Voice) ^ Prosto prošlo vreme (Simple Past Tense) Ranijc je pomenuto da su za prosto sada šnje vreme svi glagoli. lo) they worked (oni su radili) Ostala pravila za pravljenje potvrdnog oblika: a) Kada se glagol u neodreĊenom naĉinu završava na muklo . već se na njega dodaje nastavak ..-y" nalazi samoglasnik. itd. To se dogaĊa onda kada je naglasak na drugom slogu. i dodaje se nastavak . o. To pravilo ne vaţi za prosto prošlo vreme.Svako povoĊenje za zna . nisu bili podvrgnuti nikakvoj promeni. she.-ed": to stop — I stop-p-ed. kada se ispred .-y" ne menja u .-y" menja u ..-i". oni glagoli koji su se rede upotrebljavali.-ed": to play — I play-ed. b) Kada se glagol završava na .. onda se taj suglasnik na kraju udvaja. to stay — I stayedy itd. Naprotiv. to hop — I hopped. z ato je potrebno za svaki pojedini glagol znati da li je u prostom prošlom vremenu pravilan ili nije (vidi pregled nepravilnih glagola).-i". to log — I logged. zato je jedino preporuĉljivo nauĉiti napamet srazmerno manji broj nepravilnih glagola. Ali.

samoglasnik ili po . to agree — I agreed [o'gri:dl.id" kod glagola koji se završavaju na .. she. itd. it did not work (nije radio) we did not work (nismo radili) you did not work (niste radili) they did not work (nisu radili) Nepravllni gl. stavlja se upitni oblik prostog prošlog vremena pomoćnog glagola "todo" (did I?. to foIIow — I folloued ['foloud]. itd. . a time do menjanja ili gubljenja znaĉenja. itd): Pravilni glagol "to work" Nepravilni glagol "to go" Did I work? (jesam li radio?).t" kod glagola koji se završavaju na bezvuĉni suglasnik: to work — I workcd [wo :kt]. "to go". Upitno-odriĉni oblik: Pravilni glagol "to work" Nepravilni glagol "to go" Did I not work? (zar nisam radio?). N a p o m e n a : Nastavak .t" ili . c) kao . Odriĉni oblik prostog prošlog vremena pravi se na opisan naĉin. itd.luglas: to liste/z — I listen^/ [lisnd]. Did I not go? (zar nisam išao?). to pull — I pulled [puld]. itd. I did not go (nisam išao) you did not go (nisi išao) he did not go (nije išao) we did not go (nismo išli) you did not go (niste išli) they did not go (nisu išli) Upitni oblik prostog prošlog vremena pravi se takoĊe na opisan naĉin.shippć'c/. itd ): Pravilni gl. itd. Do udvajanja krajnjeg suglasnika dolazi zbog toga da bi se zadrţao izgovor koren a koji taj glagol ima u neodredenom naĉinu.... 126 . "to work" I did not work (nisam radio) you did not work (nisi radio) he. Za prosto prošlo vreme pomoćnih i nepotpunih glagola vidi posebno poglavlje. itd. Did I go? (jesam li išao?). to cross — crossed [krostl. to worship ['wo:Jip] — I wor. itd. b) kao .. itd. to end — I ended ['cndid]..d" kod glagola koji se završavaju na zvuĉni suglasnik. Ovo se opisivanje postiţe kada se ispred neodreĊenog naĉina glagola koji se menja stavi odriĉni oblik prostog prošlog vremena pomoćnog glagola "to do": (I did not. did you?. to stop — I stopped [stopt].. itd.d" ili na izgovorcno dugo .glagoli koji imaju naglasak na prvom slogu: to travel ['trjevl] — I travell^.-(e)d" se izgovara: a) kao . Ispred neodredenog naĉina glagola koji se menja. inaĉe bi moglo doći do promene korenog glasa.i" u ncodredenom naĉinu: to start — I started ['sta:tid].

ili sl. Upitno-odriĉni: didn't I work. Prosto prošlo vreme u engleskom jeziku mnogo se razlikuje od bilo kog našeg prošlog vremena (preĊašnjeg svršenog. MeĊutim. Tako u reĉenici: / visited Rom? last year. Rekao mi je sinoć istinu.Skraćeni oblici: Odriĉni: I didn't work. It was in 1950. i posledice su materijalne ili kulturne prirode. On je seo pre dve minute. kao što su "yesterday. itd. Odredivanje jedne prošle radnje moţe se postići na razliĉite naĉine: bilo pomoću priloga ili priloških izraza prošlosti. He sat down two minutes ago. . didn't I go? itd. mi iznosimo i objašnjavamo rezultate koji traju izvan vremena same posete. Ono jednostavno konstatuje ĉinjenice bez njihovih poslcdica ili iznosi dogadaje uskog znaĉenja.puno prošlom vremenu. / met your father while he was buying the Sreo sam tvog oca dok je kupovao newspaper. ili pomoću jedne potpuno prošle reĉeniĉne oznake. Jesi li to završio? (Prva reĉenica pokazuje uĉestanu radnju neodreĊenog trajanja koja se dobila u potpunoj prošlosti tj.šenog ili prošlog vremena). I didn't go.) Prema tome. last 127 . prosto prošlo vreme potpuno prekida svaku povczanost sa sadašnjosti. predašnje n esvr. Did vou finish it? Juĉe sam opet video tvoju sestru. ali se podrazumeva jedna potpuno prošla radnja u potpuno prošlom vremenu.. Bio sam u Rimu. itd. kad kaţemo: / have visited Rome. Prosto prošlo vreme upotrebljava se da izrazi: a) radnju ili stanje koje se završilo u potpuno svršenom vremenu koje nema nikakve veze sa sadašnjim momentom. itd. He told m? the truth last night. you didn't work. ili je to pak sećanje na posetu posmatrano iz današnjeg vremena. iako tu i tamo moţe da bude beznaĉajnih sliĉnosti. Završetak trajanja vremena oznaĉavaju prilozi ili priloški izrazi prošlosti. "visit ed" oznaĉava samo jedan dogaĊaj uskog znaĉenja. novine. samu posetu. do danas. To je bilo 1950.). tj. Bio sam proŠle godine u Rimu. yesterday. ago. Tu potpuno prošlu radnju i njen završetak pokazuju prilozi ili priloški izrazi prošlosti (last week. .juĉe" (opet). didn't you work?. sa momentom kada govorimo. tj. ili se moţe na bilo koji naĉin iz smisla shvatiti: / saw your sister yesterday again. U drugoj reĉenici se ne pominje vreme. itd. kojc nema nikakve veze sa sadašnjosti. Ovo vreme izraţava uĉestanu radnju neodreĊenu po trajanju i završenu u pot .

deĉak.Zivim u Rakovici". a za njim slede oblici prostog prošlog vremena: / have been in Sarajevo. He came back to Belgrade when 1 was Vratio se u Beograd kad sam bio a boy. ţelimo ili pretpostavljamo da treba da se dogode. Potpuno prošla zavisna reĉenica moţe takoĊe pokazati završetak vremena. posetio gospodina Velića i intervjuisao ga.night. e) da zameni prosto sadašnje vreme u neupravnom govoru: He said: "I live in Rakovica". Ustvari. g) za dogaĊaje koje smatramo. Velich and had an interview.: "when I got up this morning" (a govori se posle podne). itd. ovim se ţeli izraziti neka sadašnja ţelja. nije nobody in the rocm. tako da je prilo g prošlosti suvišan: Lepanto was one of the decisive battles of Bitka kod Lepanta je bila odluĉu history. im otac nije došao. "when I was at school". "when I was a child". b) radnju ili stanje koje je trajalo izvesno vreme u prošlosti i završilo se pre sadašnjeg momenta: My brother lived inParisfrom 1951 until Brat je ţiveo u Parizu od 1951 do 1953. the other day. . there was Kad sam juĉe ovamo dolazio. ţelje ili mašte. c) radnju ili stanje u potpuno prošlom vremenu koje se ne pominje. We found the book the other day. ali pod uslovom da su sc oni završili. last year.: On je rekao: . Romulus built Rome. 128 . last century. već su samo rezultat pretpostavke. !ast January. / did not go to school yesterday. As 1 came here yesterday.: / went to the Zagreb fair last year. and there / saw Bio sam u Sarajevu i tamo sam Mr. "as I came here on Monday". pretpostavka ili sl. Pre neki dan smo našli knjigu. Obiĉno reĉenice tada poĉinju sa "it is (high) time. Romul je sagradio Rim. He said that he lived in Rakovica. juća bitka u istoriji. Prošle godine išao sam na Zagre baĉki sajam.".. if only" itd. Juĉe nisam išao u školu. On je ţiveo tamo dve godine. He lived there for two years. bilo nikog u sobi. if. last week. a ipak se nisu dogodili. ali se pretpostavlja da onaj kome govorimo zna vreme o kom se govori. Rekao je da ţivi u Rakovici. itd. last month. Obiĉno na poĉetku dolazi sadašnje prošlo vreme. last Monday. d) dogaĊaj ili niz dogaĊaja koji su se dogodili za vreme jedne radnje izvršene sadašnjim prošlim vremenom. f) da zameni davno prošlo vrcme: The children did not speak a word till their Deca nisu progovorila ni reĉi dok father arrived (umesto "had arrived"). 1953. kao napr. suppose. I wish.

Ţeleo bih da znam engleski. Ponekad se uopšte ne prevodi.da smo krenuli").. itd. već se samo prevodi onaj glagol koji ga prati. itd. Dok se prosto prošlo vreme "used" [ju:zd] upotrebljava sa neodredenim naĉinom i predmetom ili bez njih. Krajnje je vreme da krenemo (ne . naĉin we used to you used to they used to sva lica: + neodreĊen naĉin I used to you used to he used to Odriĉni oblici: a) prost naĉin pravljenja: I used not to. nekada -f glagol koji stoji uz njega". Upotrebljavao sam staru englesku knjigu. MeĊutim. a gornja znaĉenja se sama podrazumevaju. "Used to" se prevodi na nekoliko naĉina: „obiĉno. itd. koji se samostalno razvio u idiomatski glagolski izraz. b) opisni naĉin pravljenja: I did not use to. itd. Tako kaţemo: I used to go to school with him.It is high tims we started. Nekada sam s njim išao u školu. oblici sa "did" su besumnje najĉešći i najrašireniji. N a p o m e n a : Obe vrste ovih oblika upotrebljavaju se u modernom engleskom jeziku. If only I had a thousand dinars. upotrebiti. Moţe se takode prevesti i pogodbe nim naĉinom. obiĉavati. Used to Idiomatski glagolski izraz "used to" pretstavlja jednu vrstu prostog prošlog vremena. idiomatski glagolski izraz "used to" mora uvek pratiti neodredeni naĉin. b) opisni naĉin pravljenja: did I use not to?. Upitni oblici: a) prost naĉin pravljenja: used I to?. itd. a predmet nikada. 9 Gramatika engle&kog jezika 129 . imati obiĉaj. I wish I knew English. b) opisni naĉin pravljenja: did I use to?. naroĉito u kratkim pitanjima i u izrazima za zapitkivanje. itd. Kad bih samo imao hiljadu dinara. Upitno-odriĉni oblici: a) prost naĉin pravljenja: used I not to?. ZNAĈENJE Idiomatski glagolski izraz "used to" [ju:st ts] je ustvari prosto prošlo vreme pravilnog glagola "to use" (upotrebljavati. koristiti). ali: I used an old English book. OBLICI Potvrdni oblik je isti za -fneodr.

itd. He used to be a good pupil. Obiĉavao sam (sad više ne) da idem jednom nedeljno u bioskop. Gospodin Braun je nekad poznavao tog ĉoveka. U ovom vremenu nije toliko vaţna vrsta radnje i njcn završetak koliko je vaţno izraziti trajanje radnje 130 . Bio je dobar dak. itd. you weren't working. 2) Trajno prošlo vreme (Past Continuous Tense) Trajno prošlo vreme ima sloţeni glagolski oblik. itd. radnju koja je trajala izvesno vreme u prošlosti i završila se: My brother used to live in America Moj brat je nekada ţiveo u Americi. Mr. Upitno-odriĉni oblik: Was I not working?. ZNAĈENJE Trajno prošlo vreme oznaĉava jcdnu ili više radnji koje su u prošlosti trajale duţe vremena i završile se.Idiomatski glagolski izraz "used to" upotrebljava se da izrazi: uĉestanu. He used to ccme every Sunday. itd. uobiĉajenu radnju koja se dogadala i ponavljala u neko vreme u prošlosti. Wasn't I working?. were you working?. i pretpostavlja se da vremenski period kad a se radnja dešavala nema nikakve veze sa momentom kada govorimo. ali na jedan priliĉno nejasan i neodreĊen naĉin. weren't you working?. i u tome se razlikuje od prostog prošlog vremena. koje uvek zahteva taĉno odreĊeno vreme. ali se više ne dogaĊa. bilo izraţeno ili da se podrazumeva: I used to go to the pictures once a week. Ako vreme dešavanja radnje nije pomenuto ono se ipak podrazumeva. Brown used to know that man. you were not working. . Nekad je dolazio svake nedelje. koji se sastoji od prostog prošlog vremena pomoćnog glagola "to be" i glagolskog OBHCI priloga sadašnjosti onog glagola koji se menja: Potvrdni oblik: Jednina I was working (radio sam) you were working (radio si) he was working (radio je) Mnoţina we were working (radili smo) you were working (radili ste) they were working (radili su) Odriĉni oblik: I was not working. itd. Skraćcni oblici: I wasn't working. were you not working?. Upitni oblik: Was I working?.

To se dešava u neupravnom govoru kad ono zam enjuje trajno sadašnje vreme u upravnom govoru: "/ am going to fincl the hooku. bez obzira na njeno trajanje.Ja ću naći knjigu". Tako moţemo da kaţemo: He wrote letters yesterciay moming. tako da ona duţa radnja sluţi kao vremenska pozadina u toku koje se do . dok prostim prošlim vremenom samo konstatujemo jednu prošlu radnju. trenutnu raanju koja se dogodila u toku srazmerno duţe radnje "I was reading a very interesting book". i dolaz i do kolebanja izmeĊu upotrebe ova dva vremena. da oznaĉe duţinu trajanja radnje: What were you doing yesterday? Šta ste juĉe radili? / was working in the garden all day long. He said that he was going to find the book. Tako u primeru: / was reading a very interesting book when ĉitao sam vrlo zanimljivu knjigu Mary came into the room. Prilozi prošlosti mogu.ii vremenu koje nema nikakve veze sa momentom kada govorimo.godila srazmerno kraća radnja. ali ne moraju. dok u drugoj nas više interesuje vremensko trajanje. (Ovde trajno prošlo vreme podleţe pravilu o slaganju vrcmena u cngleskom jeziku. Rckao je da će naći knjigu. a k raća prostim prošlim vremenom. Ta duţa radnja se izraţava trajnim prošlim vremenom. što nije sluĉaj u našcm jeziku.) Trajno prošlo vreme se upotrebljava: a) za radnju koja je u prošlosti trajala bez obzira na njen završetak. U onim sluĉajevima gde je teško odrediti trajanje radnje. 9* 131 . Razlika izmeĊu trajnog prošlog vremena i prostog prošlog vremcna najboljc se vidi u sledećim primerima: Did you meet him when he crossed Jesi li ga sreo kad je prešao ulicu? the street? Did you meet him when he was crossing Jesi li ga sreo kad je prela/io the street? ulicu? U nekim sluĉajevima sasvim je moguće trajno prošlo vreme zameniti prostim prošlim vremenom i obratno. Razlika je u tome što trajnim prošlim vremenom naglašavamo ĉinjenicu da je radnja dugo trajala. "when Mary came into the room" oznaĉava vrlo kratku. Radio sam ceo dan u vrtu.. . nije vaţno koje se vreme upotrebi — moţe da stoji i jedno i drugo Trajno prošlo vremc moţe takodc da iskaţe jednu vrstu budućnosti. kad je Marija ušla u sobu. Ovo se vreme moţe najbolje razumeti kad poredimo dve radnje razliĉitog trajanja. Zato je ova dugaĉka radnja izraţena trajnim prošlim vremenom. ili Pisao je juĉe ujutru pisma. He was writing letters yesterday morning. U prvoj reĉenici konstatujemo samo radnju pisanja pisama.

Ja uĉim engleski". then I went uĉio engleski. sestra je was preparing breakfast. on je slikao. ..with my friend Nikola. my sister Dok sam ĉitao u sobi. h) da pokaţe da jedna prošla radnja nije retka: I was speaking with your brother and he Razgovarao sam sa tvojim bratom asked me about you. a zatim igrao šah sa svo . and after I played chess šetnju. onda sam otišao u for a walk.Šta si juĉe radio? Jedno vreme sam ing English for some time. Razgovarao sam s njim juĉe u dva sata. bilo da izra. Obiĉno te dve radnje povezuje "when" ili "while": They were playing chess when his father Igrali su šah kada je njegov otac came into the room. On je kazao da uĉi engleski. jim prijateljem Nikolom. 3) Davnoprošlo vreme (Past Perfect or Pluperfect Tense) Davnoprošlo vreme ima sloţen glagolski oblik. g) da zameni trajno sadašnje vreme u neupravnom govoru. . ušao u sobu. d) da izrazi dve trajne radnje koje su se izvršile u isto vreme u prošlosti i podjednako dugo trajale: While I was reading in the room. f) da oznaĉi da se jedna prošla trajna radnja ponavljala: Whenever I came to him. spremala doruĉak. c) za radnju koja je trajala i još traje u odnosu na neku drugu kratku prošlu radnju. he was painting. He said that he was learning English. e) u nizu prošlih radnji prva je obiĉno u trajnom prošlom vremenu. a ostale u prostom prošlom vremenu: What were you doing yesterday? /was learn.b) da izrazi radnju koja je poĉela pre pomenutog prošlog vremena i nastavila se posle toga: I was talking to him at 2 o' clock yesterday.ţava obiĉnu trajnu radnju u sadašnjosti ili budućnost: "/ am learning Englishi:. koji se sastoji od prostog proslog vremena pomoćnog glagola "to have" i radnog glagolskog prideva proslosti glagola koji se menja: Potvrdni oblik: Jednina Mnoţina I had worked (radio sam) we had worked (radili smo) you had worked (radio si) you had worked (radili ste) he had worked (radio je) they had worked (radili su) OBLICI 132 . i on me je pitao za tebe. Kad god sam dolazio njegovoj kući. Mislio sam da će ići u pozorište. I thought that he was going to the theatre.

had you not worked?. Upitni obiik: Had I worked?.• ---------------. you had not worked. itd. you hadn't worked. MeĊutim. Druga radnja se uvek izraţava prostim prošlim vremenom: When John had finished reading. onda se te radnje mogu izraziti prostim prošlim vremenom bez obzira da li su se one desile istovremeno ili jedna pre druge. itd. onda se u njima i dalje upotrebljava prosto prošlo vreme. itd.Odriĉni oblik: I had not worked. he raised his hat. pokazujući u njihovom odnosu da se jedna desila pre druge. Ovo se vreme moţe takoĊe grafiĉki pretstaviti. 133 .> 1 A B Uzmimo da su A i B dve prošle radnje. V • U prvom primeru one su se dogodile skoro istovremeno. Radnja A se dogodila ranije u pro . John finished reading the book and then he Jovan je završio ĉitanje knige i went to bed.1 ----------------------------------------. ali pod uslovom da se ne pokazuje meĊusobni odnos izmeĊu njih. Zato se radnja A izraţava davnoprošlim vremenom. Ali. Jovan je sreo Mariju i podigao sesir. koje pokazuje baš taj vremenski odnos dogadanja dveju prošlih radnji. Hadn't I worked?. I hadn't worked. kad od dveju istovremenih radnji napravimo jednu reĉenicu. . Skraćeni oblici: I'd worked. Linija koja je pov tok vremena: n oznaĉava prošlost sadašnjost budućnost ----------------. ZNAĈENJE Kada se nabrajaju dve ili više prošlih radnji. dok se u drugom primeru jedna desila pre druge. otišao da spava. itd.• ---------. Upitno-odriĉni oblik: Had I not worked?. otišao je da spava. hadn't you worked?. to bed.šlosti od radnje B. itd. you'd worked. he went Pošto je Jovan završio ĉitanje. onda se ona radnja koja se dogodila ranije u prošlosti (ili davnije u prošlosti) izraţava posebnim vremenom — davnoprošlim vremenom. had you worked?. he'd worked. kad od dveju radnji koje se nisu dogodile istovremeno napravimo reĉenicu. itd. dok se radnja B izraţava prostim prošlim vremenom. Tako se radnje u sledećim reĉenicama razlikuju po vremenskom dogaĊanju: John met Mary and.

He said that he had seen Michael. He said -hat he had seen Michael the Rekao je da je juĉe video Mi day before. Došao je kući pre dva sata. c) radnju koja se u prošlosti završila pre jednog odreĊenog prošlog momenta: He had come homs before 2 o'clock. Davnoprošlo vreme se upotrebljava da izrazi: prošle radnje: a) prošlu radnju koja se dogodila pre završetka neke druge Otišao sam od kuće pre nego što je on došao. ili se moţe shvatiti ili razumeti iz teksta. I had just finished breakfast \vhen he Upravo sam bio završio doruĉak cam? in kad je on ušao.već". e) prošlu radnju ili stanje u smislu . f) da zameni sadašnje prošlo ili prosto prošlo vreme u neupravnom govoru: "/ have seen Michael„Video sam Mihaila". Da sam bio imao vremena. iako nije pomenuta. / should Imve ccm?. 4) Trajno davnoprošlo vreme (Past Perfect or Pluperfect Continuous Tense) OBLICI Trajno davnoprošlo vreme ima sloţen glagolski oblik koji se sastoji od davnoprošlog vremena pomoćnog glagola "to be" i glagolskog priloga sadašnjosti onog glagola koji se menja: Potvrdni oblik: Jednina Mnoţina I had been working (radio sam) we had been working (radili smo) you had been working (radio si) you had been working (radili ste) he had been working (radio je) they had been norking (radili su) 134 . d) prošlu pogodbu koja se nije izvršila.. / had left horm before he cam?. već se samo pretp ostavljalo da bi se izvršila pre neke druge prošle radnje: If I had had tims.Ovakav odn os dveju prošlih radnji moţe se takode izraziti ako je radnja u prostom prošlom vremenu pomenuta ranije u nekoj recenici. ali se završila istovn neno s njom. b) radnju u prošlosti koja je poĉela pre neke druge prošle radnje. haila. „Juĉe sam video Mihaila". Poloţio je već dva ispita u junu. Rekao je da je video Mihaila. bi'o bih došao. "/ saw Michael yesterday". . koja se završila pre nego što ^e potpuno završilo vreme oznaĉeno prilogom ili priloškim izrazom: He had passed two exams in June.

Upitni oblik: Had I been working?. itd. tako i u ovom upotrebljavaju se glagoli stanja ili mirovanja. se on vratio. I hadn't been working. Upitno-odriĉni oblik: Had I not been working?. Skraćeni oblici: I 'd been working. you had not been working.Mary the day before. "/ was talking to Mary yesterday". itd. rijom juĉe. trajaia i završila se pre neke druge isto tako prošle radnje: She had been waiting for two hours before Ĉekala je dva sata pre nego što he cam? back. b) prošlu radnju koja je poĉela. kuće. hadn't you been working?. 135 . već trajanje radnje. itd. ZNAĈENJE Trajno davnoprošlo vreme ima u odnosu na neku drugu prošlu radnju skoro isto znaĉenje kao i obiĉno davnoprošlo vreme. Rekla je da je razgovarala sa Marijom. itd. koji su inaĉe retki u obiĉnom davnoprošlom vremenu. you hadn't been working. on day. he would not have answered. itd. UPOTREBA Trajno davnoprošlo vreme se upotrebljava da izrazi: a) prošlu radnju koja je poĉela. je on došao. jer nije bio kod he was not at home. . . trajala i završila se istovremeno sa nekom drugom isto tako prošlom radnjom: / had been waiting for more than half Ĉekao sam više od pola sata dok an hour when he came.. Hadn't I been working?. itd. you 'd been working. samo što ono ne naglašava ĉinjenicu. had you been working?.Odriĉni oblik: I had not been working. had you not been working?. for se ne bi javio. c) da je jedna zamišljena pogodba mogla trajati duţe vremena pre nego što bi se neka druga pogodba izvršila: If we had been ringing the bell the whole Da smo bili zvonili ceo dan. She said that she had been talking to Rekla je da je razgovarala sa Ma. d) da zameni trajno sadašnje prošlo vreme ili trajno prošlo vreme u neupravnom govoru: "/ have been talking to Mary. Kao u trajnom sadašnjem prošlom vremenu.JuĈe sam razgovarala sa Ma rijom".Ja sam razgovarala sa Marijom". She said that she had been talking to Mary..

110). odluĉnost ili sl. i neodredenog naĉina glagola koji se menja. 136 . ali koji oznaĉavaju budućnost na ovaj ili onaj naĉin. budućnost se deli na p r a v u i OBLICl n e p r a v u .dućih vremena u granicama zadovoljenja najvaţni jih i najnuţnijih znanja potrebnih da bi se ona što bolje shvatila. Vidi trpno stanje na str. Napom a) b) c) ena: Trpno trajno davnoprošlo vreme ne postoji u engleskom jeziku. Ĉest je sluĉaj da u nekim up otrebama razni glagolski oblici budućnosti daju razna znaĉenja. 157.taju još neke druge koji ne spadaju neposredno u ovaj krug vremena. prema tome da li jedan budući oblik izraţava budućnost u njenom pravom smislu. (Za znaĈenje. ili je to budućnost samo oblikom. a izraţava ţelju. Time je u izraţavanju budućnosti stvorena priliĉno komplikovana i zamršena situacija u kojoj pitanje nekih oblika budućnosti nije još potpuno rašĉišćeno. tako imamo: 1) Prosto prošlo vreme: Simple Past Tense I was seen (bio sam viden). dok se u drugim upotrebama ne moţe meĊu njima zapaziti nikakva razlika. volju. I had not been seen. itd. Znaĉenje i upotreba trpnih prošlih vremena su isti kao i kod radnih prošlih vremena. I was not seen. itd. will". 2) Trajno prošlo vreme: Past Cont. 3) Davnoprošlo vreme: Pluperfect Tense I had been seen (bio sam viden). Pošto mesto i znaĉenja ovih pomoćnih glagola utiĉu na vrstu budućih radnji.) R A D N O S T A N J E (Active Voice) 1. was I being seen?. Tense I was being seen (bio sam viden). buduća vremena obuhva . was I seen?.TRPNO STANJE (Passive Voice) Glagolski oblici prošlih vremena trpnog stanja prave se od odgovarajućeg prošlog vremena pomoćnog glagola "to be" i glagolskog trpnog prideva prošlosti. I was not being seen. Buduće vreme (Future Tense) Buduće vreme ima sloţene glag olske oblike koji se sastoje od pomoćnih glagola "shall. BUDUĆA VREMENA (Future Tenses) U engleskom jeziku buduća vremena obuhvataju dva prosta i dva trajna buduća vremena radnog stanja i dva prosta buduća vremena trpnog stanja (vidi tabelu na str. itd. oblike i upotrebu budućeg vremena u prošlosti treba videti pogodbena vremena. Ovde će biti govora o upotrebi uobiĉajenih pisanih i govornih oblika bu. Pored ovih oblika. had I been seen?. .

itd. I shan't work. biti obavezan". koje budućnost zasenjuju. you won't work. Najĉistija prava budućnost je ona koja najm anje sadrţi liĉnog. you'll work. razlog ili sl. Oblici pomoćnih glagola "shall. ţelje ili zapo . itd. will you not work?. i "will" za drugo i treće lice jednine i mnoţine. naroĉito u onim sluĉajevima gde buduća radnja zavisi od nekih spoljnih faktora van naše volje (vreme. ZNAĈENJE Mnoţina we shall work (mi ćemo raditi) you will work (vi ćete raditi) they will work (oni će raditi) Pod izrazom „prava" budućnost podrazumeva se svaka buduća radnja koja će se pod normalnim. Prvi znaĉi „morati. bez uticaja bilo ĉije volje. stanje.vesti. ţeleti".). will you> work?. ili je potpuno iskljuĉena. pojavljuje se prava budućnost. Shan't I work?. predviĊenim ili nepredvidenim okolnostima do goditi u budućnosti.a) Prava budućnost (Real or Pure Future) Oblici prave budućnosti prave se stavljanjem pomoćnog glagola "shall" za prvo lice jednine i mnoţine. 137 . uslov. drugi „hteti. koja se odnosi samo na ĉistu buduću radnju bez primesa ljudskih ţelja. Upitno-odriĉni oblik: Shall I not work?. kad je ta mogućnost svedena na najniţi stepen . Poznato je da kada govorimo o budućim radnjama. Upitni oblik: Shall I work?. i od nje stvaraju budućnost samo po obliku. itd. MeĊutim. you will not work. ispred neodredenog naĉina glagola koji se menja: Potvrdni oblik: Jednina I shall work (ja ću raditi) you will work (ti ćeš raditi) he will work (on će raditi) Odriĉni oblik: I shall not work. odluĉnosti i zapovedanja nije nikada potpuno iskljuĉena. itd. itd. mogućnost ţelje. will" pomaţu u stvaranju budućeg oblika nekog glagola. volje. . volje i sl. N a p o m e n a : Za buduće oblike pomoćnih i nepotpunih glagola treba videii posebno poglavlje. Skraćeni oblici: I'll work. he'll work. won't you work?. itd.

kiša uskoro ne prestane. pored sopstvene volje. .MeĊutim. "Shall" se upotrebljava u prvom licu jednine i mnoţine: a) da izrazi sigurnost ili izvesnost. Hoćemo li se vratiti na vreme? Hoćemo li krenuti sutra? Da krenemo sutra. Tako je on izgubio svoje osnovno znaĉenje i postao prirodan oblik za pravu budućnost u drugom i trećem licu jednine i mnoţine. za ĉistu ili pravu budućnost. b) kada se izraţava buduće stanje sopstvenih osećanja koja ne zavise od bilo ĉije volje: I shall be sorry when he dies. Tada je naglašen i ne skraćuje se: I do not know when I shall die. ali znam / shall die some day. Biće mi ţao kad on umre. shall I take your book? 138 . c) kad se zna ili oseća da jedan budući dogaĊaj zavisi. Shall we come back in time? < Ja ću to uraditi sledeće nedelje. d) kad u odnosu na sebe govorimo o budućnosti i nalazimo se manje. tj. 66 e) da izrazi pretskazivanje ili potrebu za pretskazivanjem. takoĊe i od drugih okolnosti: I hope I shall go to England next year. hoću li uzeti tvoju knjigu? f) kad je oblik "shall we" jednak ili upotpunjuje zapovedni naĉin (let us ili let's): Shall we start tomorrow? Let us start tomorrow.Is this your command?" (Moram li? Je li to tvoje na reĊenje?). Sliĉno je bilo i sa drugim pomoćnim glagolom za pravljenje budućih oblika. to je njegovo prvobitno znaĉenje poĉelo da slabi u prvim licima. but I know Ne znam kada ću umreti. Nadam se da ću iduće godine ići u Englesku. da ću(sigurno) umreti jednog dana. ili u upitnom obliku prvog lica jednine i mnoţine: / shall do it next week. zato se poĉeo upotrebljavati za drugo i treće lice jednine i mnoţine. On je osetljiv kada stoji u prvim licima. a pošto ĉovek retko sam sebi nešto nareĊuje.više pred neizbeţnom ili kobnom posledicom: We shall get wet through if the rain does Mi ćemo sasvim pokisnuti ako not stop soon. Pa. g) kad postavljamo pitanje o volji ili savetu onog lica kome se obraćamo: Now. Tada se shall" upotrebljava u potvrdnom obliku prvog lica jednine. postajući na taj naĉin prirodna reĉ za budućnost bez ikakvih naroĉitih primesa. "shall" je nekada izraţavao zapovest. u kojima nije teško govoriti o tuĊoj ţelji ili volji. Otuda pitanje "Shall I?" znaĉi 4. a "Will you" znaĉi "Do you wish?" (Hoćete li? Ţelite li?).

b) da izrazi neki zahtev. It will be ready very soon. Hoće li se on naljutiti na nju? da izrazi jednu povremenu buduću radnju: Sometim?s he will be out all day Iong9 but Ponekad će on biti napolju ceo sometimes he will sit alone in his room. Oblici neprave budućnosti su takoĊe sloţeni i prave se stavljanjem "will" za prvo lice jednine i mnoţine (ponekad za sva lica) i "shall" za drugo i treće lice jednine i mnoţine (ponekad za sva lica) ispred neodreĊenog naĉina glagola koji se menja: Potvrdni oblik: Jednina Mnoţina I will work (ja ću raditi) we will work (mi ćemo raditi) you shall work (ti ćeš raditi) you shall work (vi ćete raditi) he shall work (on će raditi) they will work (oni će raditi) Odriĉni oblik: I will not work. shall you work?. ali ponekad će sedeti u sobi sam. OBIJCI b)Neprava budućnost (Unreal or Coloured Future) 139 . Upitni oblik: Shall I work?. but he will come Moţe da dode svaki dan ali će some day. itd. Will he be angry with her? f) Posle će ti zbog toga biti ţao. shall you not work?. e) da izrazi pretskazivanje u drugom i trećem licu jednine i mnoţine u potvrdnom obliku. dan. Upitno-odriĉni oblik: Shall I not work?. To će uskoro biti gotovo. c) da izrazi nestrpljenje u viŠem stepenu: IVhen will the strike be over? Kad će se Štrajk završi ti? d) da oznaĉimo samo pretpostavku: ThiSj I thinky will be right. itd. you shall not work."Will" se upotrebljava u drugom i trećem licu jednine i mnoţine: a) da izrazi sigurnost ili izvesnost: He may ccme any day. Molim vas udite. Ovo se redovno dogada u pitanjima i "wiir' onda ima smisao "please". (sigurno) jednog dana doći. i u trećem licu jednine i mnoţine u potvrdnom i upit . . Smatram da će to biti u redu. Ipak je najĉešći sluĉaj u drugom licu: Will you come in (Please.nom obliku: You will be sorry for it later. itd. come in).

a "will" u znaĉenju „hteti. itd. igraĉku (obećanje). I won't work. koja prvenstveno izraţava volju.Skraćeni oblici: I'Il work. niš ta (pretnja). you'll work. "Shall" se upotrebljava u nepravoj budućnosti: a) da izrazi pretskazivanje ili pak ţelju ili zahtev za pretskazivanjem. i to samo u trećem licu jednine "shall he. ţelja. dobićeš lepu nice toy. If you are not a good boy.dućeg vremena od sporedne vaţnosti. you shan't work. i time stvaraju posebnu vrstu budućnosti. ţeleti". koji potpuno iskljuĉuju momenat spoljnih faktora t oliko vaţnih za pravu budućnost. onda se upotrebljava "will": When shall the lesson be? When will the lesson be? Kada će se odrţati ĉas? (obraćamo se licu koje odluĉuje) Kada će se ĉas odrţati? (obraćamo se licu koje ne odluĉuje) 140 . you shall have Ako ne budeš dobar. a mogućnost izraţavanja ljudskih namera. Pošto je to budućnost samo po obliku. trebati) preovladaju. ZNAĈENJE Slabljenje prvobitnih znaĉenja pomoćnih glagola "shall. pomoćni glagoli se skoro potpuno upotrebljavaju u svojim znaĉenjima. — to jest produkte unutrašnjih. itd. shan't you work?. imati da". volje ili sl.morati. Shan't I work?. odbijanje i sl. ako to lice ne odluĉuje. onda je oblik bu . itd. nameru.. tj. you shall have a Ako budeŠ dobar. intimnih raspoloţenja ĉoveka. d) da izrazi odluku ili volju lica kome se obraćamo. biti obavezan. Ko zadobije njegovu ljubav. izgubiće (mora izgubiti) njenu ljubav. i to u drugom licu upitnog oblika (shall you?): What shall you tell John when you see him? Šta ćeš reći Jovanu kada ga vidiš? b) da izrazi obećanje ili pretnju: If you are a gooci boy. odluĉnost. kad njihova prvobitna znaĉenja (hteti. MeĊutim. Tada dolazi do neprave budućnosti. it". will" prouzrokovalo je stvaranje ĉiste ili prave budućnosti. ispoljava se do te mere da postaju glavni ĉinioci radnje. ţelju.. she. c) da izrazi neizbeţnu i kobnu posledicu nezavisnu od ljudske volje (tada je znaĉenje "shall" blisko nepotpunom glagolu "must" (morati): Who wins his love shall lose hers. . nećeš dobiti nothing. MeĊutim. "shall" u znaĉenju .

drugih stići ta mo..Hoćeš li biti kod kuće ako doĊem noon? (umesto"Please beat home. Ipak. d) da izrazi odluĉnost (kad reĉenica ima smisao . i to: a) kad liĉna zamenica "I" stoji sa "you" ili nekom drugom reĉi i pravi mnoţinu: / expect you and I will get there before the Nadam se da ćemo ti i ja pre others. WILL" u pravoj i nepravoj budućnosti "Will" izuzetno moţe u prvom licu jednine i mnoţine da izrazi pravu budućnost. . Tada je obiĉno naglašen i nikad se ne skraćuje: He keeps telling me not to do it> but I Uvek mi je govorio da to ne ra. c) da izrazi upornost. Daj mi to! Ne.. itd. neću. dim.will do it. .rešen sam da to uĉinim i uĉiniću") gde i pored volje naglašavamo sigurnost izvršenja: / will show you that book. posle podne? (umesto „Molim ili "Will you be at home". ali ja hoću da to radim. / will notforget. / promise. pristanak ili obećanje: I will not do it any more.) te budi kod kuće. obećavam.. Pokazaću vam tu knjigu. b) da izrazi odbijanje u odriĉnim reĉenicama za sva lica: Give it to me! No.e) da izrazi budući dogaĊaj koji ne zavisi od volje onog kom se govori (obiĉno u drugom licu jednine ili mnoţine): Shall you get there in time if you take the Da li ćeš stići tamo na vreme ako 9 o'clock train? putuješ vozom u devet sati? MeĊutim.etc. Tada on izraţava zahtev i stoji umesto "please". e) kad reĉenica ima smisao „kako moţete u to posumnjati": Will you come with me? Will I? Hoćeš li poći sa mnom? Hoću li? (u smislu . ĉak i onde gde nema mesta pitanju o neĉijoj volji: Shall you be at home if Icome in the after.stoji tendencija da se upotrebljava "will you".zar sumnjaš") Napomena o izuzetnim upotrebama „SHALL. u modernom engleskom po. neću da zaboravim. Neću viŠe to ĉiniti. / will not. ponekad se "shall you" upotrebljava za neki budući dogaĊaj koji delimiĉno ili potpuno zavisi od volje lica kom se obraćamo. 141 ...) "Will" se upotrebljava u nepravoj budućnosti: a) da izrazi volju.

142 . itd. Posetiće ga kroz nekoliko tre nutaka. won't you be working?. .kad reĉenica ima smisao „smatrate li da odgovaram svrsi' You want som?body to do the work? Traţite nekog da to uĉini? Will I do? odgovarao? Da li bih ja "Shall" se izuzetno upotrebljava u nepravoj budućnosti: da izrazi ponudu u pitanjima u prvim licima jednine i mnoţine: Shall I open the window? Hoću li otvoriti prozor? (ili ţe lite li. u posebno j upotrebi nekih glagola u budućnosti: He is seeing him at once. Skraćeni oblici: Pll be working. Posebno znaĉenje trajnog budućeg vremena je izraţavanjc bliske budućnosti.) 2) Trajno buduće vreme (Future Continuous Tense) Oblici trajnog budućeg vremena su sloţeni i prave se od budućeg vremena pomoćnog glagola "to be" i glagolskog priloga sadašnjosti glagola koji se menja: Potvrdni oblik: Jednina I shall be \vorking (ja ću raditi) you will be working (ti ćeš raditi) he will be working (on će raditi) Mnoţina we shall be \vorking (mi ćemo raditi) you will be working (vi će te raditi) they will be working (oni će raditi) Odriĉni oblici: I shall not be working. I shan't be working. you will not be working.. itdUpitni oblici: Shall I be working?. you won't be working. bilo odnosom prema nekoj kratkoj ili isto toliko dugoj radnji u budućnosti. u ovom sluĉaju trajanje jednc buduće radnjc. itd. itd. itd. ili: nudim se da. izraţava trajanje jedne radnje. Upitno-odriĉni oblici: Shall I not be working?. Shan't I be working?. itd. kao i sva ostala trajna vremena. Posetiće ga odmah. ZNAĈENJE Trajno buduće vrcme.. vou'II be working. ali ne neposredne kao što je bio sluĉaj kod trajnog sa ..dašnjeg vremena. To trajanje radnje ispoljava sć bilo po smislu ili prilozima koji oznaĉavaju budućnost.. N a p o m e n a : Oblici neprave budućnosti pravc se na isti naĉin. will you not be working?. will you be working?. lie will be seeing him in a few mom:nts.

. itd. Trajanje radnje je ograniĉeno prilozima ili priloškim izrazima za budućnost: My aunt will be working in the garden the Moja će tetka raditi celo posle who!e afternoon.nog plana: Next week Mr. you won't have worked? itd. Trajno buduće vreme upotrebljava se da izrazi: UPOTREBA a) trajnu buduću radnju koja će obuhvatiti jedan potpun vremenski period. will you not have worked?. podne u vrtu. you will not have worked. Marija će ĉitati kad se budeš vratio. I shan't have worked. Upitno-odriĉni oblik: Shall I not have worked. won't you have worked? itd. Brown will be delivering Iduće nedelje će gospodin Braun a lecture on Shaw. itd.Najzad. you'lI have worked. odrţati predavanje o Šou. ovo vreme takoĊe izraţava dogadanje neke radnje koja će se odvijati u budućnosti prema unapred odredenom ili utvrĊenom planu ili programu. Shan't I have worked?. 143 . will you have worked. Upitni oblik: Shall I have worked. Skraćeni oblici: I'll have worked. b) trajnu buduću radnju koja će se vršiti u odnosu na jednu trenutnu buduću radnju: Mary will be reading when you come back. 3) Predbuduće vreme (Future Perfect Tense) Predbuduće vreme ima sloţene glagolske oblike koji se sastoje od budućeg vremena pomoćnog glagola "to have" i radnog glagolskog prideva prošiosti glagola koji se menja: Potvrdni oblik: Jednina I shall have worked (ja ću raditi) you will have worked (ti ćeš raditi) he will have worked (on će raditi) Mnoţina we shall have worked (mi ćemo raditi) you will have worked (vi ćete raditi) they will have worked (oni će raditi) Odriĉni oblik: I shall not have worked. Will you be waiting for me at 2 o'clock? Hoćeš li me ĉekati u dva sata? c) trajnu buduću radnju koja je deo nekog programa ili unapred utvrĊe. itd. itd.

.) (bud. radnja B: "before you leave").Ċene buduće radnje: They will have left Belgrade before they Otputovaće iz Beograda pre nego get your cable.) A i B pretstavljaju dve buduće radnje. MeĊutim. Medusobni odnos pokazuje da se radnja A dogodila pre radnje B. Predlozi "by. b) radnju koja će se desiti i završiti pre nekog momenta u budućnosti: / shall have finished my work by 7 o'clock. Sledeća dva primera pokazuju jasnu razliku: / shall go to Ljubljana on July lsf. onda se jedna radnja dogada ranije. samo s tom razlikom što ono pokazuje odnos dveju radnji u budućnosti. kad te dve buduće radnje spojimo. što prime tvoj telegram. Ja ću prvog jula ići u Ljubljanu. N a p o m e n a : Ovo vreme stranci ĉesto zanemaruju i zamenjuju ga skoro redovno. of June. vr. O na radnja. vr. odete.1 ---------------.' (pred. dok se radnja B izraţava obiĉnim budućim vremenom.A ----------B ----------------------. Pretpostavljeno grafiĉki ovo vreme izgleda ovako: Prošlost Sadašnjost Budućnost I -------. i zato se ona izraţava predbudućim vremenom. Predbuduće vreme upotrebljava se da izrazi: a) radnju koja će se desiti i izvršiti u budućnosti pre neke druge neodre. obiĉnim budućim vremenom. before. naravno pogrešno. koja se ranije desi i završi u budućnosti pre neke druge buduće radnje ili momenta.ZNAĈENJE Predbuduće vreme je po smislu istovetno sa davnoprošlim vremenom. Dve buduće radnje izraţene u posebnim reĉenicama uvek su u obiĉnom budućem vremenu. I shall have gone to Ljubljana by the end Ja ću do kraja juna ići u Ljubljanu. (Radnja A: "He will have finished his work". 144 . Do you hope it will have stopped raining Da li se nadaš da će kiša prestati before we leave? pre nego što krenemo? He will have passed his exams by the end On će poloţiti ispite do kraja of October. a druga kasnije u budućnosti. ti vratiš. when" itd. Ja ću završiti posao do sedam sati. izraţava s e p r e d b u d u ć i m v r e m e n o m . upotrebljavaju se da pokaţu odnos koji je potreban da bi se iskazala radnja predbudućeg vremena: / shall have written letters when you come Ja ću već napisati pisma kad se back. s namerom da iskaţemo njihov meĊusobni odnos. oktobra. Ili u primeru: He will have finished his work hefore you On će završiti posao pre nego što leave.

već će se verovatno nastaviti i posle toga. Ovo se vreme retko upotrebljava u engleskom jeziku. OBLICI Trajno predbuduće rreme (Future Perfect Continuous Tense) Trajno predbuduće vreme ima sloţen glagolski oblik koji se sastoji od predbudućeg vremena pomoćnog glagola 4<to bc" i glagolskog priloga sadašnjosti: Potrrdni oblik: Jednina I shall have been vrorking (ja ću raditi) you will have been working (ti ćeš raditi) he will have been working (on će raditi) Mnoţina we shall have been working (mi ćemo raditi) you will hare been working (vi ćete raditi) they will have been working (oni će raditi) Odriĉni oblik: I shall not hare been working. I shan't have been working. 10 Gramatika englcskog jezlka 145 . oĉekujem da. She will have sent the parcel hy air mail. ZNAĈENJE Ovo vreme iskazuje izvesno trajanje jedne predbudućc radnje. ali koja se neće završiti pre poĉetka neke druge buduće radnje ili pre nekog budućeg momenta. Za razliku od obiĉnog predbudućeg vremena. itd. a ima smisao „pretpostavljam da. zamišljam da". Biće da je paket poslala vazdu šnom poštom. itd. Will you not have been working?. Skraćeni oblici: Fll have been working. itd. you will not have been working. Upitno-odriĉni oblik: Shall I not have been working?. itd.c) radnju koja se po svoj prilici dogodila u prošlosti. won't you have been working?. you9ll have been working. itd. itd. koje više naglašava Ĉinjenicu da će se jedna radnja završiti. itd. you won't have been working. predbuduće trajno vreme istiĉe samo trajanje jedne buduće radnje. Shan't I have been working?. Upitni oblik: Shall I have been working? Will you have been working?.

sati svoj drugi roman. zato je ponesite. 157.godbi i njenih posledica. .nim vremenom. itd. c ) Vidi trpno stanje na str. II. tako imamo: 1) Buduće vreme: Future Tense I shall be seen (ja ću biti viden). so take it with you. POGODBENAVREMENA (Conditional Tenses) U engleskom jeziku postoje dva prosta i dva trajna pogodbena vremena radnog stanja i dva prosta pogodbena vremena trpnog stanja (vidi tabelu na str.his second novel. N a p o m e n a : a ) Trpna trajna buduća vremena ne postoje u engleskom jeziku.rajućeg budućeg vremena pomoćnog glagola "to be" i glagolskog trpnog prideva prošlosti. c) trajnu radnju koja se po svoj prilici dogodila u prošlosti: You will not have been reading this book Biće da ovu knjigu niste pre ĉitali. MeĊutim. Ako je u pitanju izraţavanje sadašnje pogodbe ili budućnosti u prošlosti. prošla pogodba i njene posledice izraţavaju se prošlim pogodbe . 111. been waiting for you. 2) Predbuduće vreme: Future Perfect I shall have been seen (ja ću biti viĊen). b) trajnu buduću radnju koja će trajati u budućnosti i posle jednog bu. shall I be seen.) Pogodbena vremena se upotrebljavaju za izraţavanje raznih vrsta po . before. 146 .Trajno predbuduće vreme upotrebljava se da izrazi: a) trajnu buduću radnju koja će trajati u budućnosti pre poĉetka jedne druge buduće radnje: When you com? back he will already have Kada se vratis on će te već ĉekati. shall I have been seen. itd. onda se upotrebljava sadašnje pogodbeno vreme. I shall not be seen. I shall not have Tense been seen.dućeg momenta: By next August he will have been writing On će već do kraja avgusta napi . TRPNO STANJE (Passive Voice) Glagolski oblici budućih vremena trpnog stanja prave se od odgova . b ) Znaĉenje i upotreba trpnih budućih vremena su isti kao kod radnog stanja budućih vremena.

itd. would you work?. Rekao je: . MeĊutim. Skraćeni oblici: I'd work.. would you not work?. duţnost. wouldn't you work?.Ja ću u subotu doći". Najbolje se to vidi u sledećem primeru: He said. n e p r a v a pogodba. Upitni oblik: Should I work?. Ma koliko ovo izgledalo ĉudno i neobiĉno. Jedno ne tako retko znaĉenje ovog vremena je izraţavanje budućnosti u prošlosti.1) SaĊašnje pogodbeno vreme (Present Conditional Tense) Sadašnje pogodbeno vreme ima sloţene glagolske oblike koji se prave kada se ispred neodreĊenog naĉina glagola koji se menja. "/ shall ccm? on Saturday". you'd work.bitna znaĈenja i upotrebl javaju se u svim licima. itd. itd. (Oblik u neupravnoj reĉenici "he would come" zaista oznaĉava budućnost u prošlosti. onda je ovo vreme pogodbeno samo po obliku. i "would" (prošlo vreme od "will") za drugo i treće lice jednine i mnoţine: Potvrdni oblik: JeĊnina I should work (ja bih radio) you wou!d work (ti bi radio) he would work (on bi radio) Mnoţina We should work (mi bi radili) you would work (vi bi radili) they would work (oni bi radili) OBLICI Odriĉni oblik: I should not work. Kada prošla vremena pomoćnih glagola "shall. you would not work. Upitno-odriĉni oblik: Should I not work?. tako da "should" stoji u prvom licu jednine i mnoţine. itd. pošto je sama reĈenica kazana u neko vreme u prošlosti. a "would" u ostalim licima. a ustvari se izraţava volja. will" zadrţavaju sadašnja mesta. kada ti glagoli ispolje svoja prvo . onda se stvara neka vrsta p r a v e pogodbe. you wouldn't work. ono ipak pokazuje doslednost. ZNAĈENJE Sadašnje pogodbeno vreme oznaĉava pogodbu koja bi se u sadašnjosti izvršila da za to postoje uslovi. te se na taj naĉin stvara tzv. Shouldn't I work?. itd. N a p o m e n a : Za pogodbena vremena pomoćnih i nepotpunih glagola treba videti posebno poglavlje.) 10* 147 . preciznost i logiĉnost engleskih vremena. I shouldn't work. he'd work. potreba i sl. He said that he would come on Saturday Rekao je da će u subotu doći. itd. stavi "should" (prošlo vreme od "shall") za prvo lice jednine i mnoţine.

. Trebalo bi da ideš kod doktora. "vrould" u 2. b) uslornu buĊuću radnju: We should go to the football mitch if you gave Mi bi isli na futbalsku utakmicu. obiĉaj ili nariku: I would like to see that picture. Treba mnogo da radim za ispite. obavera ili moranje: I should work hard for my excmi. buduće vrcme u prošlosti "Future in the past"): I said that I should read. He should go and find the driver. licu jedn. nam daš novac. "Would" u nepravoj pogodbi moţe takoĊe da stoji u svim licima. ako us mmey. Volela bih da vidim taj film.UPOTREBA Prava pogodba Sadašnje pogodbeno vreme upotrebljava se u pravoj pogodbi ("should" u 1. mi rekla da ćutim. Rekao sam da ću ĉitati. licu jedn.) da izrazi: a) pogodbenu radnju koja bi se u sadašnjosti dogodila da za to postoje uslovi: I should buj the book. Trebalo bi da ide i nade šofera. You should go to the doctor. she would tell me Kad god bih progovorio. b) uĉtivo pitanje: Wouldyou be so kindas to show me the waj Da li biste bili ljubazni da mi to the General Post Office? pokaţete gde je Glavna pošta? 2) Trajno sadašnje pogodbeno vreme (Present Conditional Continuous Tense) Ovo vreme ima sloţene glagolske oblike koji se sastoje od sadašnjeg pogodbenog vremena pomoćnog glagola <cto be" i glagolskog priloga sadašnjosti glagola koji se menja: Potvrdni oblik: Jednina I should be working (ja bih radio) you would be working (ti bi radio) he would be working (on bi radio) Mnoţina we should be working (mi bi radili) you would be working (vi bi radili) they would be working (oni bi radili) 148 . Whenever I said a word. c) buduću radnju u prošlosti (tzv. Neprava pogodba U nepravoj pogodbi "should" moţe da stoji u svim licdma i tada izraţava: a) sadašnju duţnost. Tada izraţava: a) volju. i mnoţ. if I had money enough. i 3. Kupio bih tu knjigu da imam dovoljno novca. ona bi to be silent. i mnoţ.

you'd be working. you would not be working. Shouldn't I be working?. Skraćeni oblici: . ZNAĈENJE I UPOTREBA Trajno sadašnje pogodbeno vreme oznaĉava i upotrebljava se da izrazi: a) trajanje jedoe saĊašnje pogoĊbe koja bi se izvršila da za to postoje nslovi: He wou!d be reading the whole afternoon if On bi ĉitao celo posle podne da he had the book. itd. I'd be working. ima tu knjigu. you wouldn't be working. 3) ProŠlo pogoĊbeno Treme (Past Conditional Tense) OBLICI ProŠlo pogodbeno vreme ima sloţene glagolske oblike koji se sastoje od sadašnjeg pogodbenog vremena pomoćnog glagola to hare i radnog glagolskog prideva prošlosti glagola koji se menja: Potvrdni oblik: Jednina Mnoţina I should have worked (ja bih bio radio) we shonld have worked (mi bi bili radili) you woold have worked (ti bi bio radio) you wouId have worked (vi bi bili radili) he wonId have worked (on bi bio radio) they wouId have worked (oni bi bili radili) Odriĉni oblik: I should not have worked. itd. I shouldn't be working. itd. itd.OĊriĉni oblik: I should not be working. itd. Upitno-odriĉni oblik: Should I not be working?. itd. zamenjujući trajno buduće vreme m neupravnom govoru: Mary told her friends that she would be Marija je rekla svojim prijatelji. 149 .learning the whoJe night. cama da će uĉiti celu noć. b) trajnu b«dnću raĊnj« n proškarti. . itd. Upitni oblik: Should I be working? would you be worklng?. wouldn't you be working?.

itd. itd. b) radnju predbudućeg vremena u neupravnom govoru: "/ will have left Belgrade by 5 oy clock. He said that he would have left Belgrade by Rekao je da će napustiti Beograd 5 oy clock. 4) Trajno prošlo pogodbeno vreme (Past Conditional Continuous Tense) OBLICI Trajno prošlo pogodbeno vreme ima sloţene glagolske oblike koji se sastoje od prošlog pogodbenog vremena pomoćnog glagola "to be" i glagolskog priloga sadašnjosti glagola koji se menja: Potvrdni oblik: Jednina I should have been working (ja bih bio radio) you would have been working (ti bi bio radio) he would have been working (on bi bio radio) Odriĉni oblik: I should not have been working. itd. Mnoţina we should have been working (mi bi bili radili) you would have been working (vi bi bili radili) they would have been working (oni bi bili radili) 150 .. I shouldn't have worked. dovoljno novaca.Ja ću otputovati iz Beograda pre pet sati". Skraćeni oblici: Pd have worked. itd. itd. itd. . Upitni oblik: Should I have been working?. itd. Shouldn't I have worked?.jali uslovi: / should have gone to the seaside if I had Išao bih bio na more da sam imao had money enough. pre pet sati.Upitni oblik: Should I have worked?. itd. Prošlo pogodbeno vreme upotrebljava se da izrazi: a) pogodbenu radnju koja bi se desila u prošlosti da su za to posto . Upitno-odriĉni oblik: Should I not have been working?. Upitno-odriĉni oblik: Should I not have worked?.

c ) Vidi trpno stanje. should I be seen? itd. savet. Spavaću do deset sati. sati. 2) Prošlo pogodbeno vreme: Past Conditional Tense I should have been seen (bio bih viĊen). N a p o m e n a : a ) Trpna trajna pogodbena vremena ne postoje u engleskom jeziku. B) Z A P O V E D N I N A C l N (Imperative Mood) ZNAĈENJE Zapovedni naĉin je glagolski oblik koji se upotrebljava da izrazi nareĊenje. već i naglašava njeno trajanje. TRPNO STANJE (Pasive Voice) Glagolski oblici pogodbenih vremena trpnog stanja prave se od odgovarajućeg pogodbenog vremena pomoćnog glagola "to be" i glagolskog prideva prošlosti. itd. tako imamo: 1) Sadašnje pogodbeno vreme: Present Conditional Tense I should be seen (bio bih viĊen). . itd. itd. da nije bio bolestan. sledi ga! (savet) Pomozi mi ako moţeš! (molba) Spasi me! (ţelja) (nareĊenje) This is the best course.Skraćeni oblici: I'd have been working. ZNAĈENJE I UPOTREBA Trajno prošlo pogodbeno vreme ne samo da iznosi jednu pogodbu. ţelju ili molbu: Leave the room! Napusti sobu! Ovo je najbolji naĉin. I should not be seen. itd. Ono se upotrebljava da izrazi: trajanje jedne pogodbe u prošlosti koja bi se izvršila da su za to postojali uslovi: He would have been working for ten hours On bi bio dnevno radio deset sati every day if he had not been ill. follow it! Help me if you can! Save me! 151 . trajnu predbuduću radnju u neupravnom govoru: "/shall have been sleeping by 10 o'clock". should I have been seen?. b ) Znaĉenje i upotreba ovih vremena su isti kao i kod radnog stanja. He said that he would have been sleeping Rekao je da će spavati do deset by 10 o'clock. zahtev. Shouldn't I have been working?. I should not have been seen. zapovest. I shouldn't have been working.

her. to se jedan isti oblik zapovednog naĉina moţe smatrati ili sadašnjim ili budućim glagolskim oblikom. ona. OBLICI a) Pravi oblik zapovednog naĉina je isti kao i neodreĊeni naĉin glagola koji se menja. a zahtevi se redovno odnose na sadašnjost ili budućnost. pleasel 152 . her. it not work! (neka on. UPOTREBA Mnoţina Let ns not Work! (da ne radimo!) do not work! (ne radite!) let them not work! (neka ne rade!) Oblici pravog zapovednog naĉina se upotrebljavaju da izraze: Prestani da priĉaŠ! Otvorite vrata! Molim te daj mi pero! a) nareĊenje ili zapovest: Stop talking! b) zahtev: Open the doorl c) molbu ili ţelju: Pass me the pen. don't work!. itd. vi) iako nije pomenut. koji se stave ispred neodredenog naĉina glagola koji se menja bez predloga "to". Tako ceo zapovedni naĉin glasi: Potvrdni oblik: Jednina Mnoţina Let me work (da radim) Let us work! (da radimo!) work! (radi!) work! (radite!) let him. ono let them work! (neka oni rade!) radi!) Odriĉni oblik: Jednina Let me not work! (da ne radim!) do not work! (ne radi!) let him.U ovim primerima se podrazumeva podmet "you" (ti. . ono ne radi!) Skraćeni oblici: "Let us" se skraćuje u "letV'. U pogledu pravljenja. već prema vremenu na koje se odnosi. pa je zapovedni naĉin takoĊe jedan od liĉnih glagolskih oblika. i prave se na opisan naĉin. Za opisivanje se upotrebljava glagol "to let" i predmet odgovarajuće zamenice. zapovedni naĉin ima dve vrste oblika: p r a v e i o p i s n e oblike. it work! (neka onf ona. Predlog "to" koji oznaĉava neodredeni naĉin izostavlja se: b) Opisni oblici zapovednog naĉina popunjavaju ostala lica u jednini i mnoţini. Pošto zapovedni naĉin izraţava uvek neki zahtev. Ovaj se oblik upotrebljava za drugo lice jednine i mnoţine. "do not" se skraćuje u "don't": let's work!.

kaznog naĉina. pretpostavku ili sl. dakle. Time pokazujemo pozitivnu ĉinjenicu u odnosu na sumnju. i prema tome redovno upotrebljavaju sa potpunim njihovim znaĉenjem i smislom. Pokazni naĉin iznosi jednu radnju kao ĉinjenicu koja se konstatuje ili tvrdi. . pa se zbog toga prilikom primene u engleskom jeziku ĉesto zamenjtije pokaznim naĉinom. Ovo za . Tako je u reĉenici: My brother would not ccm2 though he Moj brat ne bi došao iako je was invited. pokazni i zapovedni. posluţi se! Ne stoj pored prozora! upotrebljavaju se da izraze: Pusti me da mu kaţem! Daj da mu pomogneml Da malo porazgovaramo engleski! C ) ŢELJNI IU SAVEZNI NAClN ZNAĈENJE (Subjunctive Mood) Prethodna dva naĉina. Time se izraţava. potrebno je shvatiti razliku izmedu saveznog i pokaznog naĉina. savezni naĉin nema svoju posebnu i izrazitu upotrebu u našem jeziku. Da do toga ne bi došlo.. pa prema tome sadrţe negativan smisao. e) poziv: Come and help yourself! f) zabranu: Don't stand by the window! Oblici opisnog zapovednog naĉina a) dozrolu: Let me tell him! b) sugest jj: Let us have a talk in English! c) molbu: Let me help hlm! Idi mojim stopama! Hajde. ili sliĉno. jer on ustvari i jeste pozvan. preovladuju u našem jeziku. Naši ljudi ih shvataju. sumnju. koje svojim znaĉenjima iznose nešto što nema realne osnove. MeĊutim. ţelju. pretpostavku. pozvan. i što je ustvari zamišljanje ili priţeljkivanje.d) savet: Follow my steps. i koja kao takva nema nikakve veze s neĉim što u osnovi moţe da nagovesti ţelju. izneta radnja „iako je pozvan" kao ĉinjenica. i otuda proizilazi potvrdan smisao kod po. nešto što kao ĉinjenica postoji. 153 .menjivanje dovcdi ĉesto do krupnih grešaka izvrtanja smisla.

predlog ili pretpostavka. savezni naĉ in u engleskom jeziku jedva da postoji. . Pa. u modernom engleskom jeziku ova znaĉenja ne pojavljuju se više sa tolikom snagom. Većina oblika saveznog naĉina je išĉezla i jedino se uporno odrţavaju i upotrebljavaju kod pomoćnog glagola "to be". OBLICI Oblike saveznog naĉina delimo na p r a v e i o p i s n e . izneta je radnja . u modernom engleskom jeziku upotrebljavaju se opisni oblici saveznog naĉina. naroĉito u zavisnim reĉenicama. kao stvaran glagolski naĉin. nesigurnost. i savezni naĉin postepeno izumire i retko se već upotrebljava u govornom svakodnevnom jeziku. koji se sastoje najĉešće od pomoćnih glagola "shall. To je poslednje znaĉajno uporište engleskog saveznog naĉina. već kao uslov ili pogodbu pod kojim se podrazumeva sumnja. ipak. Taj je oblik isti kao u neodreĊenom naĉinu i nema nastavka .i kad bi bio pozvan" ne kao ĉinjenica. koji je rezultat nedostatka realne podloge i u suštini pretstavlja samo plod mašte. Pravi oblici saveznog naĉina još se jedino pojavljuju u: a) prostom sadašnjem vremenu pomoćnog glagola "to be" koje glasi Jednina (if) I be (da sam) (if) you be (da si) (if) he.-(e)S "to have" (if) I have (da imam) you have (da imaš) he have (da ima) we have (da imamo) you have (da imate) they have (da imaju) "to work" (if) I work (da radim) you work (da radiš) he work (da radi) we work (da radimo) you work (da radite) they work (da rade) 154 . Takav glagolski naĉin. On se zove tako jer se retko upotrebljava sam. priţeljkivanje ili pretpostavku. već je najĉešće podreĊen glavnoj reĉenici. may" i neodreĊenog naĉina. naprotiv. Umesto nestalih oblika. ne kao ĉinjenicu. oklevanje i kolebanje.. Savezni naĉin je u staroengleskom jeziku sluţio da izrazi razn a liĉna raspoloţenja. podrazumeva negativan smisao. naziva se s a v e z n i m naĉinom. koji izraţava jednu radnju. bio pozvan. it be (da je) Mnoţina (if) we be (da smo) (if) you be (da ste) (if) they be (da su) b) u trećem licu jednineprostog sadašnjeg vremena svih ostalih gla gola. već kao pretpostavka. namera.. MeĊutim.Tako u reĉenici: My brother would not come though he Moj brat ne bi došao i kad bi were invited. ţelja. Ovde se. nepouzdanost. she. sa posebnom sintaksom sliĉnom onoj u latinskom ili francuskom jeziku. jer on ustvari nije bio pozvan.

might" i neodredenim naĉinom u zavisnim reĉenicama da izraze: 155 . Boţe spasi Kralja! Neka to opovrgne ko moţe. unless" kad treba da se izrazi neka pretpostavka: Let him be careful lest he be accused. Verovatno je da je moţda kod kuće. ili: It is probable that he might be at homs. sadrţe u sebi i dalje oblike sa. . until.c) prostom prošlom vremenu pomoćnog glagola "to be". ili: / do not like him though he may be an honest min. pošten ĉovek. till. though. koje glasi: Jednina (if) I were (da sam bio) you were (da si bio) he were (da je bio) Mnoţina (iO we were (da smo bili) you were (da ste bili) they were (da su bili) N a p o m e n a : Sva ostala vremena saveznog naĉina su ista kao u pokaznom naĉinu. UPOTREBA Oblici pravog saveznog naĉina još se uvek upotrebljavaju: a) u glavnim reĉenicama da izraze ţelju ili nareĊenje: God save the Kingl Deny it who can. that. Neka pazi da ga ne bi optuţili. Oblici prostog sadašnjeg vremena saveznog naĉina upotrebljavaju se vrlo retko. if. b) u zavisnim reĉenicama posle "although. lest. b) "should". samo ona sloţena vremena koja se prave pomoću "to be". Oblici opisnog saveznog naĉina upotrebljavaju se: • a) sa "may. dok je upotreba prostog prošlog vremena daleko ĉešća. Opisni oblici saveznog naĉina prave se od nepotpunih. i to: a) "shall" ili "may" i neodredeni naĉin — umesto pravih oblika prostog sadašnjeg vremena saveznog naĉina: l do not like him though he be an honest Ne sviĊa mi se iako je moţda man. Verovatno je da je moţda kod kuće. before. "would" i "might" i neodreĊeni naĉin — umesto pravih oblika prostog prošlog vremena saveznog naĉina: It is probable that he were at home. pomoćnih glagola "shall" i "may" i neodreĊenog naĉina glagola koji se menja.veznog naĉina. ili u ovom sluĉaju.

onda se u njoj upotrebljava "should" samo za prvo lice jednine i mnoţine. N a p o m e n a : Kad se u glavnoj reĉenici izraţava pretpostavka koja je suprotna ĉinje. . radila u vrtu. they Da je Marija (ali ona nije) kod kuće.nici u zavisnoj reĉenici. lesson. on bi bio znao lekciju. I feared that he might be late% I fear that he will be Jate. predavanje (smisao: nije moguće). 4) posle glagola koji oznaĉavaju strah ili nadu i izraza "it is possible. U zavisnoj reĉenici upotrebljava se prosto prošlo vreme saveznog naĉina za izraţavanje sadašnjosti. a "would" za ostala lica.1) svrhn ili nameru (obiĉno sa svezom "that"): He takes care that no expenses may incur. oni would see her. On pazi da se ne bi izloţio tro škovima. / begged that I might be allowed to come. would"): I fear that he may be late. za sva lica u zavisnim reĉenicama. Ma kako da je dobar. Ne sviĊa mi se iako je moţda pošten ĉovek. 3) pretpostavku i dozvolu (sa svezama "though. it is probable" itd. However good he may be we cannot allow him to try it. Bojim se da moţe zakasniti. Bojao sam se da će zakasniti. (Ovde se ponekad takoĊe upotrebljava "will. he would have known the Da je bio u školi. If he were at school. Bojao sam se da moţe zakasniti. b) sa "shall. i davnoprošlo vreme saveznog naĉina za izraţavanje prošlosti: If Mary were (but she is not) at home. da izrazi: 1) srrhu ili nameru (posle sveze "lest") bez obzira na vreme u glavnoj reĉenici: She would not come. 2) ţelju (ponekad i sa "would"): / wish your son may (might) find the street. bi 156 . mirno. Bojim se da će zakasniti. should" i neodredenim naĉinom. je videli. 2) nareĊenje: They were tojd that everybody should stand Reĉeno im je da svi moraju stajati still. ne moţemo mu dozvoliti da to pokuša. 3) pretpostavku u pitanjima u kojima se podrazumeva negativan smisao: Is it possibje that he should have attended Je li moguće da je on poset io to that Jecture. lest she should work Ona nije htela da doĊe da ne bi in the garden. Ţeleo bih da vaš sin moţe da naĊe tu ulicu. however"): I do not like him though he may be an honest min. / feared that he would be late. Preklinjao sam da bi mi dozvolili da doĊem.

meĊutim.. stavljena u trpno stanje Chess is played all over our countrj Šah se igra u celoj našoj zemlji. I am sorry that you should have come. (Umesto: I shall. ili posle bezliĉnih izra za "it is (im)possible.) 157 .. priroka) više nego na ulogu vrsioca radnje (tj. (Ta stvar će biti javljena policiji). To se naroĉito ispoljava kod onih trpnih reĉenica gde je podmet radne reĉenice neodreĊen. Ljudi igraju šah u celoj našoj zemlji više zainteresovani „igranjem šaha" nego nejasnim i suvišnim izvršiocem radpje „Ijudi". već takode i u svim onim reĉenicama gde se radni podmet ne moţe lako da izrazi. zanemaraju trpno stanje u engleskom — toliko vaţno za svestrano izraţavanje i duh jezika. ono moţe da bude štetno i naĉin izraţavanja nakaradan. it is fair" itd. Evo primera: The matter will be reported to the police. pa se u trpnoj reĉenici i ne upotrebljava.4) posle glagola koji oznaĉavaju iznenaĊenje. (Umesto: They thought. jer je bez naroĉite vaţnosti. Opste pravilo koje preovladuje u upotrebi trpnog stanja je sledeće: usretsrediti bvu paţnju na radnju samog glagola (tj. nego i zahteva. jer povodeći se za duhom našeg jezika. jer ko bi ga inaĉe i igrao nego ljudi. it is essential. I am surprised that they should have vvaited in front of the door.. jer ga duh jezika ne samo trpi.stveno izrazi aktivnost glagola. Trpno stanje se ne upotrebljava samo kad smo zainteresovani više radnjom nego izvršiocem. ţaljenje. Naravno da u tome ne treba preterivati.. Zato je ovakva reĉenica. Zbog toga smo u reĉenici: People play chess all o?er our countrj. Iznenaduje me da su morali ĉekati pred vratima. podmeta). Mnoge reĉenice iskazane radnim stanjem ne dobijaju svoj puni smisao. i uopšte u svim onim reĉenicama koje imaju trpno znaĉenje. jer i pored svih prednosti trpnog stanja u engleskom. .). Ovim se objašnjava jednostranost izra ţavanja onih ljudi koji uĉe engleski.. Ţao mi je što ste morali da dodete. potpunija i stilski u duhu engleskog jezika. kada se stave u trpno stanje. Na taj naĉin pojavljuje se ţelja da se prven . saţetija. sasvim na mestu i opravdana. ili se pak ţeli izbeći upotreba prvog lica. one naĊu svoje pravo mesto. Ţalim što ste morali toliko da se muĉite. ili liĉno raišljenje. TRPNO STANJE GLAGOLA ZNAĈENJE (Passive Voice) Trpno stanje je u engleskom vaţnije i ĉešće nego u našem jeziku. nejasan ili sumnjiv.: I regret that you shouM have taken so mjch trouhle. It was thought well of him (Dobro se mislilo o njemu)..

Šekspir je napisao „Kralja Lira". 158 . OBLICI Opšte pravilo za pravljenje trpni h glagolskih odgovarajuće vreme pomoćnog Vreme glag. trpni glagolski pridev prošlosti: Glag. pridev ili prilog Glagolski pridev ili pril. Izuzetno se neprelazni mogu upotrebiti u trpnom stanju. predlozi koji izraţavaju pravac. onemogućuju to preinaĉenje.Dok neprelazni glagoli imaju samo radno stanje. da se izbegne upotreba prvog lica: The task has alreadv been carried out..) (Umesto: I have been. MeĊutim. dotle prelazni mogu da budu u radnom ili trpnom stanju. pridev prošl.). . having been Glagolska imenica sadašnjosti being Glagolska imenica prošlosti having been oblika jeste da se na glagola to be doda sadašnje vreme sadašnje prošlo vreme prošlo vreme davnoprošlo vreme vreme Predbuduće vreme Trajno sadašnje N sadašnjosti be rvrLD/\ Trpno stanje se upotrebl j ava: kad ţelimo da naglasimo predmet radne reĉenice (u trpnoj reĉenici on postaje podmet) "King Lear" was written by Shakespeare. (Zadatak je već izvršen. prošl... to be I am I am being I have Prosto sadašnje vreme Trajno been Sadašnje prošlo vreme Trajno nema I was Prosto prošlo vreme Trajno I was being I had Davnoprošlo vreme Trajno been nema I shall Buduće vreme Trajno buduće be vreme Trajno p redbuduće nema Sadašnje pogodbeno vreme I shall have been pogodbeno vreme nema Prošlo pogodbeno vreme Inema should have been I should be Trajno prošlo pogodbeno vreme nema Sadašnji neodreĊeni naĉin to be Prošli neodreĊeni naĉin to have been Glag. To se dešava onda kad posle njih doĊe predlog koji svojim znaĉenjem menja taj glagol u prelazni.

Tako će ova reĉenica u trpnom obliku da glasi: Chess is played all over our country.) She is to be blamed. d) podmet radne reĉenice postaje predmet trpne reĉenice. kako smo ranije rekli.ĉeni. tj. sada kao predmet prelazi u4 padeţ. kad je predmet vaţan za potpuno razumevanje reĉeni ce i njenog smisla. neodreĊen ili sumnjiv. predm. gde je teško izraziti ili je nepoznat vršilac radnje: It was sent for the doctor. i reĉi opšteg znaĉenja p?ople.vezuje sa predmetom t^pne reĉenice. Dok je u radnoj reĉenici kao predmet bio u 4 padeţu. him (he). (Chess — ko ili što? Šah 1.) PRETVARANJE RADNE REĈENICE U TRPNU Sastav radne reĉenice sa prelaznim glagolom je sledeći: P e o p l e p l a y c h e s s all over our country podmet prir. Poslali su po doktora. itd. zatim neodredene ili bezliĉne zamenice someone. padeţ. (Predmet sa predlogom by people je izostavljen. Da bi jednu radnu reĉenicu pretvorili u trpnu. pošto predmet vrši radnju . to blame (moţe da doĊe i radno stanje): The house is to be let. My pen has been taken (by someone). trpni oblik is played. onda je reĈenica u trpnom stanju. Kada. MeĊutim. sada kao podmet prelazi u 1. c) posle trpnog glagolskog oblika stavlja se predlog by koji ga po.da se izbegne imenovanje v ršioca radnje uopšte: John was sent to the Post Office.). postaje podmet. Jovan je bio poslat na poštu. Šah se igra u celoj našoj zemlji. jer nije bitan za smisao reĉenice. somebody. Dok je on u radnoj reĉenici bio u 1. Upisaće se u ponedeljak. a man itd. Glagol u ovoj reĉenici je u radnom stanju. padeţu.) sa glagolima to let. podmet radne reĉenice nije ono najvaţnije što nas interesuje. (Ili: to let. . koji jedva da ikad mogu da budu uklju. meĊutim. kad je predmet trpne reĉenice nejasan. Neko mi je uzeo nalivpero. (Ona je za prekorevanje. onda se predlo g zajedno s njim izostavlja. jesu: me (I).) Ostali predmeti trpne reĉenice. padeţ). treba uĉiniti sledeće: a) predmet radne reĉenice postaje usled nove uloge glagola toliko vaţan da dolazi na prvo mesto trpne reĈenice. Ukoliko je taj predmet suvišan. (Ili: to blame. već glagol. oba u sadašnjem vr. her (she) itd. b) glagol iz radnog glagolskog oblika prelazi u trpni glagolski oblik odgovarajućeg vremena (Umesto play.. you (you). onda se on izraţava: 159 . kad reĉenica sama po sebi ima trpno znaĉenje: They are to be enrolled on Monday. Kuća se izdaje.. on se najĉešće izostav lja. MeĊutim. anybody.

ali pošto uloga predmeta ima vaţno znaĉenje i potrebna je za potpu no ra.The lecture was delirered by Mr. Prilog za naĉin dolazi neposredno ispred glagolskog prideva prošlosti kojeg oznaĉava: My friends looked after me well. i takve reĉenice ne bi nikada trebalo stavljati u trpno stanje. nema potrebe za trpnim stanjem. Iz ovoga proizlazi da trpno stanje ima specijalno i veoma vaţno mesto u engleskom jeziku. (Redovan oblik: I je od direktnog predmeta) A pencil was given (to) me. I was given a pencil. (Potpuno nemoguća reĉenica). . sa pravom pripada radnom stanju. To se naroĉito dešava u onim reĉenicama gde se hoće da pokaţe da je nešto uraĊeno nekim sredstrom. Dinich. Prijatelji su me dobro pazili. Soldiers are prorided with bajonets. Neko mi je dao olovku. Good boys are liked by Nikola. Tada with odgovara na pitanje how?: Tennis is played with balls. gde on moţe stajati i gde je potreban. U nekim se reĉenicama umesto by upotrebljava predlog with. Većina reĉenica. I was well looked after bj mj friends. Ipak je ĉešći sluĉaj da direktni predmet postane podmet trpne reĉenice.zumevanje smisla reĉenice. Nikola voli dobre deĉake. N a p o m e n a : Kod pretvaranja reĉenica treba paziti da se ne izostavc predlozi ili prilozi koji stoje uz glagol. Vojnici su snabdeveni bajonetima. Predmet sa prediogom by neprirodan je u engleskom jeziku. i prema njemu treba biti oprezan. Data mi je olovka. a indirektni samo u tom sluĉaju kad se ţeli da se on kao novi podmet posebno istakne: Somebody gare me a pencil. Gospodin Dinić je odrţao predavanje. morali smo da ga izrazimo. pomoću neĉega ili sa neĉim. jer većina reĉenica koje su dobre u radnom stanju. Potpuno dobra reĉenica. pred . zbog toga što oni u engleskom saĉinjavaju tzv. koji ima isti oblik. izgledaju veoma nakaradne u trpnom stanju: Nikola likes good boys. (Izuzetan oblik: a pencil je istaknut) Olovka mi je data. jer su oni potrebni da upotpune radnju tog glagola. U ovom primeru naše interesovanje dovelo je do upotrebe trpnog stanja. Oba predmeta radne reĉenice (direktni i indirektni) mogu da postanu podmet trpne reĉenice. Tenis se igra sa loptama.metski padeţ. 160 .

coming" odnose se na "I" u prvoj reĉenici. on) nisam napuštao kuću. He went to find him itd. a niti po svojoj prirodi mogu da budu.glagolski oblik "to read" ne odnosi se samo na podmet . Tako u primeru: Volim da ĉitam zanimljive knjige. (Ja (ti. ja (ti. Da do toga ne bi došlo.I" (izvršioca radnje). Zato što nisu odreĊeni ili ograniĉeni brojem ni licem podmeta. Expecting him to return. dok ostali bezliĉni glagolski oblici naglašavaju radnju prethodnog glagola: ZNAĈENJE I saw him play in the garden. on) sam ĉuo o njegovom dolasku. b) Glagolski prilog i pridev (Participles).II. drugim reĉima. u trećoj na "he". a da se pri tome ne odnosi na izvršioca iste. A) NEODREĐENI NAĈIN (Infinitive Mood) Glagolski oblik koji izraţava jednu radnju. BEZLIĈNI GLAGOLSKI OBLICI (Non-finite Verb Forms) Glagolski oblici koji nisu odreĊeni ili ograniĉeni podmetom. you did not leaye the house. You went to find him. nazivaju se b e z l i ĉ n i m g l a g o l s k i m o b 1 i c i m a: a) Expecting him to return.. (Ja sam (ti. N a p o m e n a : NeodreĊeni naĉin ĉesto se pogrešno zamenjuje sa ostalim vrstama bez. on itd. c) Glagolska imenica (Gerund). naziva s e n e o d r e Ċ e n i n a ĉ i n. he did not leave the house itd. you heard of his coming..) h) I went to find him. itd. na podmet. potrebno je znati da neodreĊeni naĉin naglašava radnju koju sam izraţava. oni ostaju nepromenjeni u svim licima. (Oĉekujući ga da se vrati.) c) I heard of his coming.) U ovim reĉenicama "expecting. he heard of his coming itd. Postoje t r i vrste bezliĉnih glagolskih oblika: a) Neodredeni naĉin (Infinitive Mood). (naglašen sam oblik "play") I saw him piaying in the garden ("playing" naglašava "saw"). Expecting him to return. u drugoj reĉenici na "you". / like to read interesting books.) pošao da ga naĊem. 1 1 Gra ma t i ka c n g l e s ko g je zi ka Video sam ga da se igra u vrtu.liĉnih glagolskih oblika. I did not leave the house. tj. 161 . to find. već stoji potpuno neodreĊeno. i isto tako bi se mogao odnositi na bilo koje lice. već se upotrebljavaju potpuno bezliĉno. nazivamo ih bezliĉnim glagolskim oblicima.

not to be found (ne biti naĊen). ne videti).šlost radnog i trpnog stanja. not to vvoik. itd.PODELA NeodreĊeni naĉin moţe da ima oblike za sadašnjost i pro. This was not a good place to rest.kazuje glavni glagol. Medutim. itd. sadašnjost i budućnost: This is not a good place to rest. not to see (videti. This will not be a good place to rest. itd. NeodreĊeni naĉin nema posebni oblik za budućnost. ne raditi). zato ga delimo na: Vreme — Tense S t a n j e — V o i c e Radno (Active) Sadašnji neodreĊeni naci. Oblik trpnog neodreĊenog naĉina se pravi kada se na neodreĊeni naĉin pomoćnog glagola "to be" doda trpni glagolski pridev prošlosti glagola koji se menja: to be seen (biti viĊen). Odriĉni oblik se pravi stavljanjem "not" ispred neodredenog naĉina: to work. Tako on moţe da izrazi svako od tri vremenska perioda: prošlost. to be found (biti naĊen). naĉin (Present Continuous Infinitive) Prošli neodreĊeni naĉin (Perfect Infinitive) Prošli trajni neodr. itd.i (Present Infinitive) Sadašnji trajni neodr. to see. to see. neće biti) dobro mesto za odmor. Nadam se da ću iduće nedelje ići kod moga brata.: to work. (raditi. Odriĉni oblik se pravi stavljanjem "not" ispred potvrdnog oblika: "not to be seen (ne biti viĊen). kada on stoji sa glagolima koji se odnose na budućnost i nekim sliĉnim izrazima. Ovo nije (nije bilo. onda se on mo ţe smatrati prividnim budućim neodredenim naĉinom: / hope to go to my brother's next week. OBLICI ZNAĈENJE Neodredeni naĉin najĉešće oznaĉava ono vreme koje po . naĉin (Perfect Continuous Infinitive) to work (raditi) to be working (raditi) to have worked (raditi) to have been working (raditi) Trpno (Passive) to be seen biti viĊen nema to have been seen (biti viĊen) nema 1) Sadašnji neodreĊeni naĉin (Present Infinitive) Oblik radnog sadašnjeg neodredenog naĉina je prost oblik koji dolazi sa ili bez predloga "to" napr. . 162 .

understand. video bih da je izuzetno teţak. want. „Dolazim da sahranim Cezara. require...Sadašnji neodreĊeni naĉin sa nepotpunim glagolom "may" moţe ta . . wish. permit.not topraize /z/m". order. it Kad bih razmotrio njegov poloţaj.. warn. declare.. itd". e) da zameni pogodbenu recenicu: To consider (if I consider) his position. ask. a ne da ga veliĉam". affirm. deny. command. acknowledge. koja nije tako odredena i jasna kao ona izraţena pomoću "shall. koja zamenjuje zavisnu reĉenicu. hear." „Biti ili ne biti. suffer. to forgive divine" ." Videti ga znaĉi zavoleti ga. On će te moţda Sadašnji neodreĊeni naĉin se upotrebljava: a) kao poĊmet u reĉenici: "To err is humin.aku . ĉekati. duševna zapaţanja. suppose. h) kao sastavni deo sloţenih budućih i pogodbenih vremena: (bez "to"): He will come on Sunday. make. 163 . f) kao prilog koji posle neprelaznih glagola (obiĉno kretanja) najĉešće izraţava nameru: Did you ccm? to take your vmbrella? Jeste li doŠli da uzmete kišobran? "Iccm? tobury Caesar. advise. expect. will": He may wait for you. Najbolje će tek doći. d) nezavisno: "To be or not to be. Ova konstrukcija sliĉna je latinskom . liĉna mišljenja. potvrdu. own. i) sa ĉetvrtim padeţom da napravi jednu posebnu vrstu konstrukcije. conclude. imagine. feel. . see. suspect. g) kao prilog koji ima ulogu i smisao glagolskog prideva budućnosti: The best is yet to be. consider. know. nareĊenje ili ţelju... kao što su "believe. presume. We should come if we had tim?. Mi bismo došli da imamo vremena..kode da oznaĉi budućnost. hold. a bogovi praštaju".zativu sa infinitivom". b) kao predmet u reĉenici: "Do not forget to do good". think.Ne zaboravi da ĉiniš dobra dela". On će doći u nedelju. was exceptionally serious. Ona skraćuje reĉenicu i upotrebljava se posle glagola koji pokazuju: izvesnost. forbid. fancy. c) kao predikatski dodatak u reĉenici: To see him is to love him. remember.Ljudi greše. dozvolu. confess.

Izvinite.. itd. Trpni oblik trajnog sadašnjeg neodreĊenog naĉina ne postoji u engle . wish% want" itd. On ništa ne moţe da uĉini (uopšte). ali: He can be doing nothing. to be \vaiting. Ova konstrukcija je postignuta na sledeći naĉin: 1) sveza "that" se izostavlja (I saw he played in the garden). naroĉito posle glagola "must. OBLICI Trajni sadašnji neodredeni naĉin upotrebljava se: a) da naglasi sadašnji momenat više nego opšti smisao koji izraţava obiĉni sadašnji neodredeni naĉin: He can do nothing. N a p o m e n a : Upotreba trpnog sadašnjeg neodredenog naĉina je ista kao u radnom stanju. not to be sitting. umesto zavisne reĉenice "that he played" moţemo upotrebiti konstrukciju ĉetvrtog padeţa sa neodreĊenim naĉinom. 2) Trajni sadašnji neodreĊeni naĉin (Present Continuous Infinitive) Radni oblik trajnog sadašnjeg neodredenog naĉina pravi se tako da se na neodrede ni naĉin pomoćnog glagola 4< to be" stavi glagolski prilog sadašnjosti glagola koji se menja: to be \vorking. to be sitting. don't stop Moj brat hoće da ĉita.Tako u reĉenici: / saw him that he played in the garden. ne zadr . 3) glagolski oblik zavisne reĉenice prelazi u neodreĊeni naĉin sa ili bez predloga "to" (I saw him play in the garden). My hrother wants to be reading. On moţda ništa ne radi (sada).himl ţavajte ga! 164 . moraću da idem.skom jeziku. Video sam ga da se igra u vrtu.: I am sorry I must be going. h) da izrazi blisku budućnost. itd. 2) podmet zavisne reĉenice (ovde "he") postaje direktni ili indirektni predmet u ĉetvrtom padeţu ("him") (I saw him played in the garden). Tada reĉenica glasi: / saw him play in the garden. Odriĉni oblik se pravi stavljanjem "not" ispred potvrdnog oblika: not to be working. Video sam da se igra u vrtu. not to be waiting. .

3) Prošli neodreĊeni naĉin OBLICI | (PerfeCt Infinitive ) Radni oblik prošlog neodredenog naĉina pravi se kad se na neodreĊeni naĉin pomoćnog glagola "to have" stavi radni gl agolski pridev prošlosti glagola koji se menja: to have worked. to have been found. Trebalo je da ovde ranije stignete (a vi niste). might.šlosti glagola koji se menja: to have been seen.: He is supposed to have known truth.odreĊeni naĉin pomoćnog glagola "to be" doda trpni glagolski pridev pro. e) da izrazi radnju koja nije izvršena. ovo se dogaĊa posle glagola koji oznaĉavaju nameru. UPOTREBA Prošli neodreĊeni naĉin upotrebljava se da izrazi: a) radnju koja se dogodila u prošlosti. not to have read. c) posle trpnih oblika glagola kao što su "know. 165 .punih glagola i pravi na neki naĉin njihova prošla vremena: You must have been very hard-working Mora biti da ste juĉe bili vrlo yesterday. suppose. itd. not to have come. say. Odriĉni oblik se pravi stavljanjem "not" ispred potvrdnog oblika: not to have worked. Odriĉni oblik se pravi stavljanjem "not" ispred potvrdnog oblika: not to have been seen. „imaginarni neodreĊeni naĉin") i to posle nepotpunih glagola "could. Izgleda daje ostavio kofer otvoren. vredni. b) prošlu radnju koja se završila pre radnje koja joj prethodi: He seems to have lelt the suit-case open. d) da izrazi radnju koja nije izvršena (tzv. to have come. g) posle glagolskog izraza "had better": Mary had better have stayed with us. She is said to have walked for five days. itd. too? Je li takoĊe trebalo da popravi i ovu stolicu (jer nije popravio ni prethodnu). to have been used. Nadao sam se da doĊem jednog dana kod vas. a trebalo je da se izvrši po nekom planu ili programu. to have read. . Priĉa se da je pešaĈila pet dana. think" i sl. should": You ought to have got here earlier. nadu ili išĉekivanje: I hoped to have come to you some day. itd. Marija bi bolje uĉinila dajes nama ostala. Trpni oblik prošlog neodredenog naĉina pravi se kad se na prošli ne . not to have been found. ovo se dogaĊa posle pomoćnog glagola "to be": Is he to have repaired this chair. ought to. f) da izrazi radnju koja nije izvršena u proŠlosti. itd. not to have been used. Tada obiĉno stoji posle nepot. Pretpostavlja se da je on znao istinu.

. enough. Predlog "to" moţe da dode ispred neodreĊenog naĉina sam ili u izrazu "in order to" (da. difficult. tako da se u reĉenici pojavljuje sam oblik neodreĊenog naĉina. ild. e) posle rednih brojeva: Mary was the first to come. Nema novca za rasipanje. hard. izazivati). He has no money to waste. I danas je on to znaĉenje zadrţao u nekim sluĉajevima. u većini sluĉajeva ono je toliko oslabilo da se moţe s pravom smatrati samo kao oznaka za neodreĊeni naĉin. Spremao se da napiše pismo.4) Trajni prosli neodreĊeni naĉin (Perfect Continuous Infinitive) Radni oblik trajnog prošlog neodredenog naĉina pravi se kad se na prošli neodreĊeni naĉin pomoćnog glagola "to be" doda glagolski prilog sadašnjosti glagola koji se menja: to have been working. itd. On treba da sluša svoje roditelje. On se nije usudio da ide tamo. That is what you need to learn. itd. to have been sitting. Neodređeni nacin sa i bez predloga »to« Ranije se "to" u engleskom jeziku upotrebljavao kao obiĉni predlog za izraţavanje namere. 1) Predlog »to« stoji ispred neodreĊenog naĉina: a) glagola koji dolaze posle nepotpunog glagola "ought": He ought to obey his parents. good. d) posle imenica i prideva (radni ili trpni — prema znaĉenju). da bi). Pored toga on se moţe ĉesto izostaviti. kad su oni pravilni glagoli (uporedi dvostruku ulogu ovih glagola): He did not dare to go there. kretanja ili pravca. bez predloga "to".) na jĉešće dolazi radni neodreĊeni naĉin: This is easy to understand. koja nema više svog sopstvenog znaĉenja. c) ispred glagola koji dolaze posle "to be about" (biti spreman da): He was about to write a letter. 166 . b) glagola koji dolaze posle "dare" (usuditi se. To je lako shvatiti. To je tebi potrebno da nauĉiš. Posle nekih prideva (easy. meĊutim. UPOTREBA OBLICI Trajni prošli neodredeni naĉin upotrebljava se da istakne jedan momenat u prošlosti u vremenu kada se govori: He must have been sleeping then. "need" (potrebovati). Marija je prva došla. Mora da je tada spavao. to have been waiting. Trpni oblici trajnog prošlog neodreĊenog naĉina ne postoje u engleskom jeziku. Odriĉni oblik se pravi stavljanjem "not" ispred potvrdnog oblika: not to have been working. not to have been waiting.

require. love. duţnost. Brown's house is Ĉuo sam da se kuća gospodina to let (ili "to be let") at last. naroĉito posle glagola "know. may. Ona nije mogla da zna gde to da traţi. Ţeleo sam da on što pre dode.. as. 2. The lift-boy is to be already here.'m2. She could not learn where to look for it. choose. On mora smesta da ide. forbid.: My friend did not know what to do. forget. Nastavila je da traţi posao. i sl. make" i sl. He will come on Saturday. as. blame" (moţe da dode radni ili trpni neodredeni naĉin sa "to"): I have heard that Mr. remember. usuditi se) i "need" (potrebovati. Deĉak nije smeo da krene napred. kad su oni nepotpuni g!agoli (uporedi dvostruku ulogu ovih glagola): The boy dared not go forward. b) posle glagola "dare" (smeti. shall.as. He was too slow to come in t. continue.'m to come as soon as possible. He is to blame. ili mogućnost: He has to go at once. help. pa ĉak i onih glagola koji u radnom stanju ne zahtevaju predlog "to" (kao "see. Did you intend to study engineering? Jesi li nameravao da studiraš tehniku? h) posle sledećih glagola: begin. You may open the window. Ona treba da ode kod doktora.: Do you like to go to the pictures? Voliš li da ideš u bioskop? She continued to look for a job. g) posle glagola koji izraţavaju nareĊenje. i) posle glagolskih trpnih oblika. like. duţnost ili nameru: / wanted h. troškovi. 167 . imati potrebu). Brauna najzad izdaje. ţelju. j) posle glagola "let. such.f) posle upitnih zamenica ili upitnih priloga u neupravnom pitanju. (ili " to be blamed". decide... k) posle pomoćnih glagola.. . The money has been given to cover all the Bio je dat novac da se pokriju svi expenses. will": You can try. What am I to do? Šta treba da radim? 1) posle naĉinskih i koliĉinskih priloga "so. teach" i sl. Moj prijatelj nije znao šta da radi. i "to be" kad izraţava ţelju. Predlog "to" ne dolazi ispred neodreĊenog naĉina: a) posle nepotpunih glagola "can. Videli su njegovog sina da tera bicikl. too": WouId you be so kind as to show me the Budite Ijubazni i pokaţite mi kuda way to the railway station? se ide na stanicu. She should see the doctor. zapovest. as. Moţete da pokušate.) Njega treba prekoreva i.. Smete da otvorite prozor. On će doći u subotu. i to posle "to have" kad znaĉi "morati". understand. enough.): His son was seen to drive a bike.. must. Deĉak na liftu treba da je već ovde. Bio je isuviše spor da bi došao na vreme.

On je zapazio da je njegovo po~ našanj e nepristojno. ne uvek): Will you help him climb the apple-tree? Hoćeš li mu pomoći da se popne na jabuku? He made me open the suit-case. moţe da doĊe sa ili bez predloga "to": He observed his behaviour be very impolite. You had better go home. primorati. perceive. ViĊali smo da dolazi svaki dan. N a p o m e n a : Glagoli pod c. let. e u trpnom stanju dobijaju "to" ispred neodredenog naĉina. biti poznato". bid (ponekad. watch" itd. imati iskustva. Primorao me je da otvorim kofer. Have you heard the bird sing in the tree? Jeste li ĉuli pticu kako peva na drvetu? d) posle glagola koji izraţavaju duševna zapaţanja: "mark. behold". observe. Glagol "know" kad znaĉi „videti. make. c) posle glagola koji izraţavaju radnje naših ĉula "see. uglu sobe. Mogu samo reći istinu. We have known him come every day.) (Videli su ga kako se penje na drvo.You need not know more than that. Vi ne morate da znate više od toga. prisiliti"). I have never known him to be Iate. Nisam uopšte znao da on ikad kasni. 168 . hear. (kad ima znaĉenje „navesti. (He was seen to climb the tree.: Jesi li ga video kad se penjao na drvo? We watched her play in the corner of the Posmatrali smo je kako se igra u room. . e) posle sledećih glagola "help. feel. d.) Did you see him climb the tree? f) posle sledećih izraza: had better had rather had sooner had best had as soon can but cannot but nothing but rather than better than more than sooner than need only need hardly need scarcely Bolje bi bilo da ideš kući. / cannot but tell the truth.

"on the point". koji u ovoj reĉenici isto kao i obiĉni pridev "vicious" oznaĉava imenicu "horse"). (sklona padu) OBLICI 1) Glagolski prilog sadašnjosti (Present Participle) Postoje d v a oblika glagolskog priloga sadašnjosti: radni i trpni. a) Radni oblik glagolskog priloga sadašnjosti pravi se tako da se na neodreĊeni naĉin koji se završava na suglasnik doda nastavak . Oni oznaĉavaju ili upotpunjavaju druge reĉi na isti naĉin kao što to rade i ostali prilozi ili pridevi: A vicious and kicking horse gives much Konj koji je opak i udara. a za iskazivanje bliske budućnosti izrazi uto be about". isto kao kod odreĊenih glagolskih oblika: Having eaten his dinner. svom gospodaru mnogo muke. vidi se po tome što iza njih moţe da stoji predmet. Budući svet. itd. i "going" i neodredeni naĉin: The world to come. to find—finding.-ing": to vvork — work-ing. la.B) GLAGOLSKI PRILOZI I PRIDEVI (Participles) Vrste priloga i prideva koje se prave od glagola nazivaju se glagolskim prilozima i pridevima. Da oni takode poseduju karakter glagola. vratio se na posao. . Za to sluţi neodreĊeni naĉin. The house is about to fall. ("kicking" je glagolski pridev. Kuća će pasti. a. he returned to Pošto je ruĉao. zadaje trouhle to its master. to look — looking. PODELA Glagolski prilog i pridev moţe imati' oblike sadašnjosti i Vreme — Tense S t a n V o i c j e e — Trpno (Passive) being seen (videći) having been seen (videvši) seen (viĊen.. lo) prošlosti radnog i trpnog stanja: N a p o m c n a : U engleskom ne postoji oblik glagolskog priloga ili prideva za budućnost. vsork. 169 . o) Radno (Active) Glagolski prilog sadašnjosli (Present Participle) Glagolski prilog prošlosti (Perfect Participle) Glagolski pridev prošlosti (Past Participle) seeing (videći) having seen (videvši) seen (\ideo.

Kada se neodredeni naĉin završava na . itd. to hoe (okopavati) — hoeing. 170 . to admit [s'dmit] — admitting.swing" (njihati) — swinging ['swii]ii]]. zadrţavaju oni glagoli koji imaju na kraju izgovoreno . to . to find — being found. to humbug ['liAmbAg] — humbugging. UPOTREBAGlagolski prilog sadašnjosti upotrebljava se: a) kao pridev. jer bi u protivnom došlo do poklapanja u izgovoru sa sliĉnim glagolima: . MeĊutim.. Ipak.-ie" menja u . -p.. itd.to sing" [siq -pevati] — singing ['sigio] ili .e" koje se ne ĉita. ali . Do udvajanja dolazi zbog toga da bi se izbegla promena izgovora korenog samoglasnika: to get — get-t-ing. tj. ali . itd.-y" i onda se dodaje nastavak . i taj se slog ponaša taĉno kao jednosloţni glagoli sa suglasnikom na kraju. itd. b) Trpni oblik glagolskog priloga sadašnjosti pravi se od glagolskog priloga sadašnjosti pomoćnog glagola "to be" i trpnog oblika glagolskog prideva p rošlosti glagola koji se menja: to see — being seen. kom takoĊe prethodi samo jedan samoglasnik: to forget [fs'get] — forget-ting.. udvajaju suglasnik na kraju. to stop — stopping.. a obiĉno se završavaju na . to compel [ksm'pel] — com )elling.e". -oe. itd. -I.e" ili . itd.e" zadrţava (ali se ne izgovara)... itd.to swinge" [swind3 -udarati] — swingeing... to agree — agreeing [s'gri:ir)]» itd..e". mogu takoĊe da udvajaju krajnji suglasnik: to travel ['trasvl] — travelling.-ing": to lie — lying.to singe" [siqd3] (prţiti) — singeing ['sind^ig]. da oznaĉi imenicu: running water (tekuća voda). Izuzeci u ovom pravilu su oni glagoli kod kojih se to muklo . onda ono ispada kad se doda nastavak .. to worship ['wo:Jip] — worshipping. ili koje se ne ĉita.-ie.-ing": to hie (ţuriti) — hie-ing. to have — having. neki dvosloţni glagoli koji imaju naglasak na prvom slogu.ee" ĉita kao . . a barking dog (pas koji laje)..MeĊutim. kod neodreĊenog naĉina nekih glagola koji se zavrŠavaju na ..moglasnika na kraju neodreĊenog naĉina i samoglasnika na poĉetku nastavka . .-ing": to write — writ-ing. itd.. Muklo .. to bias ['baiss] — biassing.d3".. to se . tj. i sluţi kao ortografska spona izmeĊu sa . to use — being used. a singing bird (ptica pevaĉica)... to tie — tying. to die — dying.-g. -s". kad se neodreĊeni naĉin završava na samoglasniĈko koje prilikom izgovora postaje poluglas.r" ĉita suglasniĉki: to hear — hearing ['hisrig] tear — tearing ['tGarig].-ie". onda se posle dodavanja nastavka ^-ing". to dye (bojiti) -dyeing. Kada se neodreĊeni naĉin glagola završava na muklo . itd. Izuzetno udvajaju suglasnik na kraju neki dvosloţni glagoli koji imaju naglasak na drugom slogu.i:": to he — being ['bi:ir)].. -ye" onda se muklo . itd. Jednosloţni glagoli koji se završavaju na suglasnik kom prethodi samo jedan samoglasnik. atributivno. to close — closing. to swim — swimming.. to see — seeing ['si:ir)]...

itd. skraćujući zavisnu reĉenicu na taj naĉin što u sebi sadrţi svezu. e) za pravljenje trpnih vremena radnog i trpnog stanja: he was walking. Ovo se najĉešće dogaĊa posle glagola koji oznaĉavaju radnje naših ĉula (hear. Galebovi se ponekad vide kako prate brodove. To znaĉi da oba podmeta moraju biti izraţena. 2. he will be waiting. naĉinske. itd.bene. mi). Pošto se moj mali brat nije osećao dobro.): Sea-gulls are scm?tim?s seen following ships. zavisni glag. prilog): The weather permitting. onda glagolski prilog sadašnjosti zavisi od podmeta glavne reĉenice. predlozi: regarding (s obzirom). vreme. . 171 . come. we shall have a bathe (if the weather permits). Videli smo ih kako leškare na suncu. za razliku od neodreĊenog naĉina koji naglašava samo svoju radnju. Deĉaci su ostali stojeći. Ovde glagolski prilog sadašnjosti zamenjuje ili skraćuje zavisnu reĉenicu na taj naĉin što u sebi sadrţi svezu i glagol zavisne reĉenice (tzv. nezavisni ili apsolutni gla g. Ako vreme dozvoli mi ćemo ići da se kupamo (razliĉiti podmeti 1. onda glagolski prilog sadašnjosti ne zavisi od podmeta glavne reĉenice.) ili glagola mirovanja ili kretanja (run. podmet i glagol zavisne reĉenice (tzv. Budući da su ga primetili. on naglašava radnju prethodnog glagola. otac mu nije dozvolio da iziĊe. it is being built. Napuštajući drum. see. on se odmah zaustavio. Devojka je došla trĉeći. a ne da se jedan podrazumeva. uzroĉne ili pogod . Medutim. stand. The girl came running. c) da skrati zavisne reĉenice: vremenske. Ustvari. vi ćete naići na izvor. ("crossing" — while I was crossing) Being seen he stopped at once. kad su podmeti glavne i zavisne reĉenice razliĉiti. you will ccme upon a spring. U tom sluĉaju radnja izraţena glagolskim prilogom sadašnjosti dešava se u isto vreme kad i radnja glavnog glagola. d) u stalnim izrazima gde je podmet izostavljen tako da se neki gla. My little brother being unwell. We saw them lounging in the sunshine. my father did not allow him to go out.golski prilozi upotrebljavaju ĉak kao prcdlozi ili sveze: izrazi generally speaking (uopšte govoreći). The boys remiined standing. koje vrše ulogu podmeta.b) kao dodatak glagolu da istakne stanje ili naĉin na koji vršilac jedne radnje istu izvršava. sveze: provided (ako). owing to (zbog). prilog): Crossing the street I m?t her. judging from (sudeći po). ("being seen" — because he was seen) Leaving the road. Kad su podmeti glavne i sporedne reĉenice isti. već ispred njega dolaze imenice ili zamenice u prvom padeţu. feel. Sreo sam je prelazeći ulicu. itd.

UPOTREBA Glagolski prilog prošlosti se upotrebljava za skraćivanje zavisnih reĉenica. a. la. pa je zato najbolje uĉiti ih napamet. to find — having been found.mena pravilnih glagola. to enter — having entered. to use — having been used. la. pokazujući da se radnja dogodila pre radnje u glavnoj reĈenici: Having written the letter. itd. ): Neodr. he posted it. tako isto radni i trpni glagolski pridevi prošlosti imaju takoĊe pravilne ili nepravilne oblike. . OBLICI a) Radni oblik glagolskog priloga prošlosti pravi se kada se na glagolski prilog sadašnjosti glagola "to have" doda trpni glagolski pridev prošlosti glagola koji se menja: to work — having worked.golski pridev prošlosti moţe imati: a) isti oblik kao neodre Ċeni naĈin ili prosto prošlo vreme: Neodr. a. pridev wanted (ţeleo. o) freed (oslobodio.vilnih glagola. dodavanjem nastavka . itd. o) Nepravilni oblici se donekle razlikuju od nepravilnih oblika prostog prošlog vremena. naĉin to want (ţeleti) to return (vratiti) to free (osloboditi) Radni gl. pridev prošl. postoje neka opšta pravila koja mogu pomoći prilikom pravljenja glagolskog prideva prošlosti od neodreĊenog naĉina. (Vidi tabelu nepra . tj. cut cut put put let let 172 . Pravilni oblici se prave na isti naĉin kao i oblici prostog prošlog vre .-ed" na neodredeni naĉin (Vidi str. Pošto je (pre) napisao pismo. la. 3) Glagolski pridev prošlosti (Past Participle) Postoje d v a prideva prošlosti u engleskom jeziku: r a d n i i t r p n i . Tako gla . b) Trpni oblik glagolskog priloga prošlosti pravi se kada se na glagolski prilog prošlosti pomoćnog glagola "to be" doda trpni glagolski pridev pro.2) Glagolski prilog prošlosti (Perfect Participle) Postoje d v a oblika glagolskog priloga prošlosti: r a d n i i t r p n i . Kao što u engleskom postoje pravilni ili nepravilni glagoli. naĉin to cut (seći) to put (staviti) to let (pustiti) Prosto prošlo vreme Gl. to do — having done. lo) returned (vraćen. oti šao je da ga preda na poštu. o) returned (vratio. lo) wanted (ţeljan.) Ipak. Oni imaju isti oblik. a.. lo) * freed (osloboĊen.šlosti glagola koji se menja: to see — having been seen. pridev Trpni gl.

swept. wished for (ţeljen). itd. learnt. On tada ima sva tri stepena poredenja: learned Dutch. nazivaju se g l a g o l s k i m i m e n i c a m a . you had seen.-t": to sweep. e) u trpnim oblicima glagolskih vremena: I was seen.b) razliĉiti oblik od neodredenog naĉina i prostog prošlog vremena. a dignified look. d) u nekim stalnim izrazima (obiĉno sa predlozima): unheard of (ne. da oznaĉi imenicu uz koju stoji. N a p o m e n a : Radni glagolski pridev prošlosti upotrebljava se za pravljenje radnih oblika nekih sloţenih glagolskih vremena: I have worked. Pešaĉenje je zdrav sport. stage. c) da skrati zavisne reĉenice: vremenske. to throw. 173 . Moram se šišati (dati da mi se kosa potseĉe). b) kao dodatak glagolu. i predmeta. a broken leg.ĉuven). He stole the money intended/or the poor. Ukrao je novac namenjen siromasima. tj. learnt. 2) promenjen osnovni samoglasnik i dodat nastavak . Skupljanje maraka je interesantna pasija. . . atributivno. one istovremeno nose u sebi glagolske i imeniĉke karakteristike. a wearied soldier. itd. most learned Dutch. spoke. kad se ţeli istaći da je radnja data nekom drugom da je uradi: See these letters translated as soon as Pobrini se da ova pisma što pre possible. budu prevedena. itd. thrown. swept: to learn. itd. it is being built. he will have been seen. Prema tome. UPOTREBA Trpni glagolski pridev prošlosti upotrebljava se: a) kao obiĉan pridev. spoken. we shall be taken. to have. prave se od prelaznih (sa predmetom) i neprelaznih glagola: VValking is a healthy exercise. itd. threw.. i to: 1) promenjen osnovni samoglasnik i dodat nastavak . more learned Dutch. odnosne ili uzroĉne. / must have my hair cut. itd. C) GLAGOLSKA IMENICA (Gerund or Verbal Noun) Vrste imenica napravljene od glagola koje izraţavaju radnju ili stanje oznaĉeno glagolom. to get" i sl. / got my watch repaired. Tada on pokazuje istodobnost radnje u prošlosti: This said {When this was said) he Ieft the Rekavši to napustio je pozornicu. CoIIecting stamps is an interesting hobby.-(e)n": to speak. Dao sam da mi se sat popravi. naroĉito posle glagola "to see.. uncalled for (nepozvan).

odreĊeni ili neodreĊeni ĉlan i predlog: Quick typing is always wanted. c) da bude oznaĉen prilogom: Reading slowly leads to better under. The growling of the beast terrified the child. (podm?t). One mogu da izraţavaju sadašnjost i prošlost radnog i trpnog stanja: Vreme — Tense STANJE Radno (Active) Glagolska imenica sadašnjosti (Present Gerund) Glaeolska imcnica prošlosti (Perfect Gerund) writing (pisanje) having written (pisanje) — Voice Trpno (Passive) being seen (videnje) having been seen (viĊenje) 174 . Ţivljenje se sastoji u radu. dodatak priroku. i to: a) mogu u reĉenici da budu podmet. Reţanje zveri uplašilo je dete. Posle gledanja pozorišnog ko mada. i predmet: Speiling is very difficult in English U engleskom je pisanje vrlo teško. Opasan je lov na divlje zveri. After seeing the play. The hunting of wild beasts is dangerous. we went hom?. Brzo pisanje na mašini se oduvek traţi. b) zahtevaju isti predlog kao glagoli: Looking at the rough sea is pleasant.Lagano ĉitanje dovodi do boljeg. . Living is working (dod.drţale osobine glagola. Prijatno je posmatrati uzburkanomore. Pisanje pisama je ponekad strast. priroku). otišli smo kući. Do you like reading? (preclm.Imeniĉki karakter glagolskih imenica vidi se po tom što su one zadrţale sve osobine obiĉnih imenica. Glagolski karakter glagolskih imenica vidi se po tom što su one za . i to: a) zahtevaju predmet (kod prelaznih glagola): Writing letters is som?tim?s a passion. PODELA Glagolske imenice imaju iste oblike kao glagolski prilozi. Pisanje mog sina nije zadovoljavajuće. c) da pred njima stoji saksonski ili da sledi romanski prisvojni pridev: My son's spelling is not satisfactory.) Voliš li da ĉitaš? b) da pred njima stoji pridev. razumevanja. standing.

imagine. Are you tired of his asking so many Zamara li vas to što vam on po . start. try. propose. N a p o m e n a : Ipak. i sl. like. attempt. itd. fancy.Glagolska imenica upotrebljava se: UPOTREBA a) posle predloga: Horses are used for dravving heavy loads. Ne mogu da se ne nasmejem. dislike. there is no. leave off. vuĉenje^ h) posle izraza: that is. impede. be fond of. love. Većina ljudi više vole jahanje nego pešaĉenje. excuse. avoid. detest. abhor. can't bear. mestima je zloĉin. decline. there is. burst out. pardon. Nema stajanja unutra. Bio je zauzet oko pisanja domaćeg zadatka. there is much. forgive.: There is no standing inside. can't stand.questions? stavlja tolika pitanja? e) posle sledećih glagola: hate. I can't help laughing. understand. risk. delay. take to. permit. prefer. Mnogo se priĉa o njegovom do lasku. neglect. remember. c) posle prideva i priloga: busy. little. much. neki od ovih glagola takode zahtevaju i neodreĊeni naĉin. To je vredno videti. defer. cause. put off. worth. i sl. refuse. intend. advise. regret. finish. there was. begin. like. keep. 175 . i sl. enjoy. dread. continue. near.: He was busy writing his homework. purpose. To permit spitting in public places is a Dozvoliti pljuvanje na javnim crlme. risk. There is much talking about his arrival. d) posle prisvojnih prideva: My father does not object to my playing Moj se otac ne protivi što igram football. futbal. Do you like wearing dark-coloured suits? VoliŠ li da nosiš tamna odela? Most people prefer riding to walking. omit. go on. Konji se upotrebljavaju za teških tereta.. can't help. it wants. suspect. mind. endure. prevent. . That is worth seeing. stop. commence. postpone. recollect.

radnog i trpnog stanja. vreme I hear I have heard I shall hear itd. .golskog vremena u zavisnoj reĉenici od glagolskog vremena u glavnoj reĉenici. vreme) you will have learnt English (prcdbuduće vrcme) itd. Otuda je proistekla logiĉna posledica da se. that Sveza Zavisna reĉenica Bilo koje sadašnje. pog. onda u zavisnoj reĉenici moţe da doĊe glagolski oblik bilo koga vremena. koji ne poznaje nikakvu zavisnost gla. you learnt English (prosto prošlo vrcme) you were learning English (trajno prošlo vrcmc) you had Iearnt English (davnoprošlo vrcme) itd. buduće ili sadašnje vreme ne moţe da upotrebi u zavisnoj reĉenici da izrazi budućnost ili sadašnjost. itd. vrcme) itd. 110). koji ni pod kojim uslovom ne otstupaju od svojih pravila. prošlo. koja podjednako vaţe za prosta i trajna glagolska vremena. ili bud. s obzirom na preciznost i znaĉenje engleskih vremena. 176 .hodna znanja: a) potpuno poznavanje i brza primena oblika glagolskih vremena. itd. Takvi i sliĉni sluĉajevi doveli su do nuţnosti pravila koja pokazuju odnos glagola u glavnoj i zavisnoj reĉenici. i b) jasna pretstava o engleskim sadašnjim. ako je u glavnoj reĉenici glagol već u prošlosti. Za taĉnu i sugurnu primenu slaganja vremena potrebna su dva pret .) you would have learnt English (pr. (Vidi podelu na str. Ona glase: a) Kada je glagolski oblik glavne reĉenice u bilo kom sadašnjem ili budućem vremenu. već i kod onih koji njime dobro vladaju. naprimer. ili da u engleskom postoji poseban glagolski oblik za izraţavanje budućnosti u prošlosti. naprimer. ta je zavisnost nuţna u engleskom jeziku. nije jasno da je sadašnje prošlo vreme (Perfect Tense) takoĊe jedna vrsta sadašnjeg vremena . MeĊutim. Taj odnos naziva se slaganje vremena. nikad neće biti jasna primena slaganja vremena u engleskom jeziku. prošlim i budućim vremenima. kao što je to sluĉaj u našem jeziku. isto kao i u našem jeziku: RADNO STANJE Glavna reĉenica Bilo koje sad. itd. Oni obiĉno zanemaruju tu stranu engleske gramatike i povode se za duhom našeg jezika. Onima kojima. you would learn English (sadašnje pogodbeno vr.SLAGANJE VREMENA (Sequence of Tenses) Usled nepoznavanja duha jezika i pravila o slaganju vremena najĉešće se greške javljaju ne samo kod onih koji uĉe engleski. you will learn English (buduće vreme) you will be learning English (trajno bud. itd. buduće ili pogodbeno vrcme you Iearn English (prosto sadašnje vreme) you are learning English(sadašnje trajno vreme) you have learnt English (sadašnje prošlo vreme) itd. Postoje dva osnovna pravila o slaganju vremena. itd.

vr. 3) Buduće u prošlosti (sadašnje ili prošlo pogodbeno vreme) upotrebljava se da izrazi BUDUCNOST (umesto budućeg i predbudućeg vremena). itd.vilu. itd. English would be learnt (sadašnje pogodbeno vr. English will be learnt (buduće vreme) English will have been learnt (predbuduće vreme) itd. b) Kada je glagolski oblik glavne reĉenice u bilo kom prošlom vre . English was learnt (prosto prošlo vreme) English was being learnt (trajno prošlo vreme) English had been learnt (davnoprošlo vreme) itd. onda u zavisnoj reĉenici dolazi do pomeranja vremena. _ r __ 1 2 Gra n i a ti ka cn g l es ko g je zi ka 177 . i to: 1) Prosto ili trajno prošlo vreme upotrebljava se da izrazi SADAŠNJOST (umesto prostih ili trajnih sadašnj ih vremena). itd.) itd.menu (prostom ili trajnom). 2) Davnoprošlo vreme upotrebljava se da izrazi PROŠLOST (umesto prostog prošlog i sadašnjeg prošlog vremena). N a p o m e n a : Sadašnja i buduća vremena su otpala u zavisnoj reĉenici po ovom pra . itd. Za pomeranje pogodbenih vremena u zavisnoj reĉenici treba videti posebno poglavlje o pogodbenim reĉenicama. prošlo. itd. ili bud. that English is learnt (prosto sadašnje vreme) English is being learnt (trajno sadašnje vreme) English has been learnt (sadašnje prošlo vreme) itd.TRPNO STANJE Glavna reĉenica Bilo koje sad. buduće ili pogodbeno vreme I hear I have heard I shall hear itd. pošto je njihova primena i znaĉenje bespredmctno.) English would have been learnt (prošlo pogodb. vreme Sveza Zavisna reĉenica Bilo koje sadašnje.

you will have been learning) 178 . you have been learning) 3. Prošlo vreme I heard (Ĉuo sam that da you Iearnt English (umesto: prostog sadašnjeg uĉite engleski) vremena you learn) Trajno prošlo vreme you were learning (umesto: trajnog sadašnjeg English vremena you are leaming) 2.ste uĉili engleski) šlog vremena you learnt i sadašnjeg prošlog vr. SADAŠNJOST Prosto prošlo Prosto ili trajno /.nog prošlog vremena you WERE learning i trajnog sadašnjeg prošlog vr.dućeg vremena you will have learnt) Traino predbud. . u prošlosti you wouId have been learning English (umesto: trajnog predbudućeg vrem.ćete uĉiti engleski) mena you will learn) Trajno buduće u prošlosti you >vou!d be learning English (umesto: trajnog budućeg vremena you will be learning) Predbuduće u prošlosti you wouId have Iearnt English (umesto: predbu.RADNO STANJE Glavna reĉeniea Zavisna reĉenica 1. YOU HAVE LEARNT) Trajno davnoprošlo you had been Iearning English (Umesto: traj. BUDUĆNOST Buduće u prošlosti you >vou!d learn English (umesto: budućeg vre. PROŠLOST Davnoprošlo I heard (Ĉuo sam that da you had learnt English (umesto: prostog pro.

gore nego što sad govori. onda u za. He liked you as much as he likes me. will have been learnt) N a p o m e n a : Postoje izvesni izuzeci kada se pravilao slaganju vremena ne mogu da primene: a) kada se izraţava neka opšte poznata ĉinjenica ili istina. Prošlo vreme I heard (Ĉuo sam that da I heard (Ĉuo sam that da 2. as much as.visnoj reĈenici dolazi prosto sadašnje vreme bez obzira na glagolsko vreme u glavnoj reĉenici: / was glad to hear that he is a man to Bilo mi je milo kad sam ĉuo da je be relied on.TRPNO v . STANJE Glavna recenica Zavisna reĉenica 1. oko sunca. BUDUĆNOST Buduće u prošlosti English would be learnt (umesto: budućeg vre.šnjeg vremena is being learnt) Prosto ili trajno 1. on ĉovek na kogse mogu osloniti They did not know that the earth moves Oni nisu znali da se zemlja okreće round the sun.budućeg vrem. SADAŠNJOST Prosto prošlo English was learnt (umesto: prostog sadašnjeg se engleski uĉi) vremena is learnt) Trajno prošlo English was being learnt (umesto trajnog sada. was learnt) sadašnjeg prošlog vrem.će se engleski uĉiti) mena will be learnt) Predbuduće u prošlosti English wouId have been learnt (umesto: pred. On vas je voleo koliko voli sad mene. as well as. 12* 179 . m b) kad vršimo poreĊenje u zavisnoj reĉenici (obiĉno sa than.se engleski uĉ o) šlog vrem. PROŠLOST Davno prošlo English had been learnt (umesto: prostog pro. i sl. i has been learnt) I heard (Ĉuo sam that da 3.) moţe da doĊe svako vreme koje po smislu odgovara: Last year he spoke English worse than Prošle godine govorio je engleski he speaks now.

Kao pomoćni glagoli sluţe za pravljenje budućih i pogodbenih vremena. shall be 2. Posle njih u sloţenim vremenima uvek dolaze glagolski prilozi ili pridevi radnog ili trpnog stanja. may". shali have been 2. pošto se vrlo mali broj engleskih vremena ili naĉina pravi dodavanjem nastavaka ili promenom korenog samoglasnika. b) nepotpuno-pomoćni glagoli "shall.). it be! to be to have been been being being U Mnoţina We. itd. would have been 1. Zapoved. you. Prošlo pogodb. Oni preuzimaju tu ulogu na sebe. lice) are are being have been were were being had been will be will have been would be wouId have been be! a He. 3. stanja ili naĉina.. naroĉito kod glagolskih vremena koja zahtevaju više pomoćnih glagola (I shall have been going. naĉin am am being have been >vas was being had been shall be shall have been should be should have been let me be! Sadašnji ncodredeni naĉin: Prošli ncodreĊeni naĉin: Glagolski pridev prošli: Glagolski prilog sadašnji: Glagolska imcnica 180 .To Be (Auxiliary Verb "To BB") Jednin I (1. 3. 3 licc) are are being have been were were being had been 1. . she. nazivaju se p o . would be 1. she had come. will have been 1. should have been 2. PODELA U engleskom jeziku postoje t r i vrste pomoćnih glagola: a) pravi pomoćni glagoli "to have" i "to be". koji pomaţu drugim glagolima da prave neke svoje glagolske oblike raznih vremena. Pomoćni glagoli ne pomaţu samo glavnim glagolima.m o ć n i m g l a g o l i m a . OBLICI Vreme • POMOĆNI GLAGOL . will. itd. be! 3.). jer su delimiĉno nepotpuni. her.POMOĆNI GLAGOLI (Auxiliary Verbs) Glagoli. i većini je potreban drugi glagol da im pomogne u tome. let them be! Prosto sadašnje Trajno sadašnje Sadašnje prošlo Prosto prošlo Trajno prošlo Davnoprošlo Buduće Predbuduće Sadaš. they (1. 2. should be 2. (I have slept. jer se oni skoro iskljuĉivo upotrebljavaju kao pomoćni glagoli. lice) You (2. will be 1. pogodb. Posle njih uvek dola zi neodredeni naĉin (vidi posebno poglavlje). having been seen. a delimiĉno pomoćni glagoli. it (3 lice) is is being has been was was being had been will be will have been would be wouId have been let him. he will sleep. već se ispomaţu meĊusobno. let us be. 3. 2. 3.

he was seen. I am being seen. itd. The world is. nalaziti se. There are some who do not think Iike that.) i odriĉni oblik stavljanjem "not" posle potvrdnog oblika (I am — I am not. let me work!. plan. Odriĉni oblici prave se takoĊe na prost naĉin. Ostali oblici. she's. itd. itd. if >ve be. weren't. postojati. he will be working. Taj deĉak je uĉenik. we shall be seen.. he's. if he were. Prosto prošlo: If I >vere. you have — you have not. Ostala vremena saveznog naĉina su ista kao i u pokaznom naĉinu. zapovest. if he be. (Vidi neodredeni naĉin. itd. Prvi se upotrebljava iskljuĉivo za opisno pravljenje odriĉnih i upitnih oblika prostog sadašnjeg i prošlog vremena pravilnih i nepravilnih glagola. Glavni glagol koji dolazi posle njih uvek je u neodredenom naĉinu. UPOTREBA Pomoćni glagol "to be" znaĉi „biti" i upotrebljava se: a) za pravljenje radnih trajnih vremena i svih vremena trpnog stanja: I am working.) 181 . itd. sporazum. I was — I was not. ići (posetiti). N a p o m e n a : Pomoćni glagoli nemaju trpnih i trajnih glagolskih oblika. tj. you aren't. Bio sam otsutan. wasn't. stavljanjem not posle glagola: I am — I am not. I did not work. That boy is a pupil. itd. Upitni oblici prave se na prost naĉin. Ukoliko imaju trajnc oblike. Ima ih koji ne misle tako. Have you been to Yugoslavia? Jeste li išli u Jugoslaviju? d) da izrazi (sa "to" posle) ţelju. I have been — I have not been. it's. Svet postoji. (I do not work. Glagol "to let" upotrebljava se isklju. zamenom mesta zamenice i glagola: I am — am I? I was — was I? I shall be — shall I be? I have been — have I been? I had been — had I been? itd. program. mogućnost. Tada se prevodi „biti.). oni se ne mogu upotrcbiti samostalno. you're. Pomoćni glagoli prave odriĉne i upitne oblike na prost naĉin. jer mogu da budu samostalni glagoli i u isto vreme pomoćni. itd. N a p o m e n a : Oblici saveznog naĉina glase: Sadašnje vreme: If I be. you're. did I work?. upitni oblik zamenjivanjem mesta zamenice i glagola (I am — Am I? you have — have you?. I am seen. they're. we're. itd. itd. he isn't. I shall be — I shall not be.). itd. c) kao glavni glagol sa potpunim svojim znaĉenjem. if you be. tj. Odriĉni: Pm not. I should have been working. Tu on sjedinjuje imenicu ili neku drugu vrstu reĉi (dodatka) sa svojim podmetom: / was absent. nameru. itd. do I work?. Oni su bili kod kuće. b) kao glagol nepotpunog priroka.ĉivo za pravljenje opisnog oblika zapovednog naĉina. Skraćeni oblici: Potvrdni: Pm.c) samostalno-pomoćni glagoli "to do" i "to let". tj. već takoĊc sluţe za pravljenje trajnih oblika nekog drugog glagola. They were at home. . if you were. itd. I had been — I had not been.

3. let us have! 2. does he have (ne treba da piše. Treba da piše domaći zadatak. it's. have! 3. it have! Mnoţina We. I shall have worked. naĉin have am having have had had was having had had shall have shall have had should have should have had let me have! You (2 lice) have are having have had had were having had had will have will have had would have would have had have! a He. .) Nisam primio. should have had 2.. Upitni i odriĉni oblici prave se pomoću "to do": He has to write his homework. Tada posle njega dolazi neodredeni naĉin sa "to". Skraćeni oblici: I've. itd.govo znaĉenje je donekle izmenjeno: „posedovati. would have had 1. zamenjivanjem mesta zamenice i glagola ili stavljanjem negacije "not" posle glagola: I have — I have not. Prošlo pogodb.: / had two letters this morning. Pomoćni glagol "to have" znaĉi „imati" i upotrebljava se: ci) Z?L pravljenje prošlih sloţenih vremena radnog i trpnog stanjau svim naĉinima: I have worked. shall have had 2. licc) Prosto sadašnje Trajno sadašnje Sadašnje prošlo Prosto prošlo Trajno prošlo Davno prošlo Budućc Predbuduće Sadaš. 3. we've. would have 1. pogodb.) to? itd. dobiti. b) kao glavni glagol sa svojim potpunim znaĉenjem. c) da oznaĉi obavezu ili potrebu u smislu glagola „morati"." itd. hasn't. Did I have?. she.2. 3. hadn't. I had worked. jesam li primio?. they (1. . Jutros sam primio dva pisma. 3. itd. . will have 1. should have 2. „trebati". jesti. tj. you've. itd. . let them have ! Sadašnji neodreĊeni naĉin: to have Prošli neodrcdeni naĉin: tohavehad Glagolski pridev prošli: had Glagolski prilog sadašnji: having Glagolska imenica: having Ostali oblici: Upitni i odriĉni oblici prave se na prost naĉin. itd.) have are having have had had were having had had 1.31. itd. itd.) 182 . (I did not have.POMOĆNI GLAGOL "To Have" (Auxiliary Verb "To Have") Vremc Jednin I (1. you.. treba li da piše? itd. they've. Tada je on prelazan glagol i upitne i odriĉne oblike pravi pomoću "to do". you've. U ovoj upotrebi nje. shall liave 2. itd. (he does not have to. provesti. she's.. haven't. he's. have I? I had — I had not. it (3 lice) has is having has had had was having had had will have will have had would have would have had let him. her.. will have had 1. had I? itd. Zapovcd.

do I do? I did not do. c) da se izbegne ponavljanje glavnog glagola. itd. ali on govori. zar ne? N a p o m e n a : Za pomoćni glagol "to let" vidi zapovedni naĉin (opisni oblik). b) za pravljenje odriĉnih oblika drugog lica zapovednog naĉina (opisni naĉin): Be! don't be! Go! don't go! Come! don't come! itd. Skr.) do do not don't do you? did did not didn't did you? does does not doesn't does he. onda ima sledeće oblike za prosto sadašnje i prosto prošlo vreme: I do not do. do do not don't do I? did did not didn't did I? Je dnin a Mnoţina We. obl. did I teach. I did not teach. Pomoćni glagol "to do" upotrebljava se: a) za pravljenje odriĉnih i upitnih oblika ostalih glagola sem pomoćnih i nepotpunih (opisni naĉin) i to za prosto sadašnje i prošlo vreme: I do not teach. might". but he does. .it? do we. they? N a p o m e n a : Kad uto do" nije pomoćan glagol. obl. they? did did not didn't did he.POMOĆNI GLAGOL „To Do" (Auxiliary Verb "To Do") Pomoćni glagol "to do" razlikuje se od nepravilnog glagola u tome što pomoćni glagol ima samo prosto sadašnje i prosto prošlo vreme. But he did come! Ali on je stvarno došao. Za "may. Skr. she. you. itd. NEPOTPUNI GLAGOLI (Defective Verbs) ZNACENJE Glagoli koji nemaju svoje sopstvene glagolske oblike za 183 . do I not teach. Ja ne govorim engleski. obl. "shall. t h e y ( 1 . obl. OBLICI Vreme I (1 lice) Sadašnje prosto Odr.) do do not don't 1 You (2 lice) He.potpunim glagolima.she. Upit. He knows my brother. did I not teach? itd. do I teach. obl. she. wouId" vidi savezni naĉin i posebno poglavlje o ne.2 3 1 . you. did I dd? itd. doesn't he? On poznaje mog brata. Prosto prošlo Odr. zatim za isticanje glavnog glagola i najzad za pravljenje izraza za zapitkivanje: / do not speak English.it? did did not didn't did we. you. it(31.. Upit. should" i "will. obl.

he could. I mĊy. moći (biti u mogućnosti). he can. you will.neka vremena. must — morati. Oni takoĊe nemaju trajne oblike. you can. Ovi su glagoli nepotpuni ne samo u pogledu glagolskih oblika. koji mogu biti nepotpuni i pravilni. biti u stanju da). smeti. a ne I may to go. kao ni zapovedni naĉin. may — smeti. ought to — trebati. da napravi ostale glagolske oblike za ona vremena koja mu nedostaju: buduće vreme: I shall be able to. N a p o m e n a : Posebnu grupu ĉine glagoli dare (usuditi se. sadašnje prošlo vreme: I have been able to itd. itd. ţe leti. umeti. you wouId. itd. a ne I must to see. itd. itd. Zato kaţemo: I can read I must see I may go a ne I can to read. koji ima svoje sopstvene oblike za prosto sadašnje i prosto prošlo vreme. itd. I shtfll. drznuti se) i need (potrebovati. jer u prostom prošlom vremenu dolazi do preglašavanja korenog samoglasnika i dodavanja nastavaka (obiĉno d. Nedostatak glagolski h oblika sastoji se u tome što nemaju neodreĊeni naĉin' i trpni glagolski pridev. he might. you could. Za oblike ostalih vremena upotrebljava se glagol istog znaĉenja to be able to (moći. CAN Glagol can (moći. t). Nijedan nepotpuni glagol (izuzev ought to) ne zahteva neodreĊeni naĉin sa predlogom to. Pored toga imaju isti oblik za sva lica (u sadašnjem vremenu nemaju nastavka s za 3. he may. imati potrebe).ţeno vreme. morati. Nepotpuni glagoli su: can — moći (biti u stanju). he will. Tako će. imati da. you might. itd. shall — trebati. vršeći na taj naĉin neku vrstu pomoćne sluţbe. nazivaju se n e p o t p u n i g l a g o l i . Evo svih oblika glagola can: Prosto sadašnje Prosto prošlo 184 . pa je prema tome nemoguće napraviti bilo koje slo . I co«ld. you may. znati. glagol can. umeti. već i što se tiĉe samostalne upotrebe. itd. jednine): I cĊn. znati i smeti) ima svoje sopstvene glagolske oblike samo za prosto sadašnje i prosto prošlo vreme. zbog toga oni uvek dolaze ispred drugog glagola. will — hteti. 1. Ovi glagoli takoĊe se smatraju nepravilnim u odnosu na oblike koje imaju. morati (biti duţan ili obavezan). Glagolski oblici za ona vremena koja nedostaju nepotpunim glagolima prave se od drugih glagola sa istim ili sliĉnim znaĉenjem. uzimati sinonim to be able to. I should. he would. I m/ght. smeti. naprimer. Pošto uz njih ne moţe doći imenica ili zamenica kao predmet. .

(ja sam mogao) I have been able to (ja sam mogao) I had been able to (ja sam mogao) I shall be able to (ja ću moći) I shall have been able to (ja ću moći) I should be able to (ja bih mogao) I should have been able to (ja bih mogao) N h p o m e n a : Glagol can nema trajnih vremena. Ovo se znaĉenje zadrţalo do danas u smislu umeti. Mogu da vidim. Nepotpuni glagol can se upotrebljava da izrazi: a) fiziĉku i umnu sposobnost: Can you put the chair on the table? Moţeš li staviti stolicu na sto? He cannot understand this sentence. Ne moţe da razume ovu reĉenicu. dozvole da se nešto uĉini. Sporedno znaĉenje je smeti u smislu odobravanja. Can you see a bird in theair? Vidiš li pticu u vazduhu? 185. kad se hoće da zna kako se nešto radi i da li neko ume nešto da uradi.punjuje radnju glavnog glagola. saveznog i zapovednog naĉina. i to: odriĉni: I can not. razumelo ili dokuĉilo. da napravi odriĉne i upitne oblike glavnih glagola najedan izuzetan naĉin: / can see a bird in the air. (ja mogu) I could. d) nagoveštavanje nekog napora da bi se nešto shvatilo. . itd. Odriĉni i upitni oblici se prave na prost naĉin.ĉenje ovog glagola je moći u smislu biti u stanju. upitni oblik can I? can I not? skraćeni oblik can't I? UPOTREBA Najranije znaĉenje glagola can bilo je znati. kao ni glagolskih prideva ni priloga. itd. a u odriĉnom i upitnom obliku ima jedan zadatak više. Moţda ćeš ga naći. / cannot see a bird in the air. you could. Vidim pticu u vazduhu. U modernom engleskom jeziku glavno zna . Tu je glagol can neka vrsta pomoćnog glagola koji u potvrdnom obliku naglašava i upot . neodredenog. he could. b) dozvolu ili odobrenje: Can I go out? (Smem li da izaĊem)? c) budućnost.Sadašnje prošlo Davnoprošlo Buduće Predbuduće Sadašnje pogodbeno Prošlo pogodbeno I can. cannot skra ćeni oblik I can't [ka:nt]. naroĉito uz glagole koji izraţavaju radnje naših ĉula. Idi u restoran. you can. znati. tj. he can. Ne vidim pticu u vazduhu. tada se prevodi sa moţda -r buduće vreme: Go to the restaurant. Youcanfindhim.

Tako imamo oblike: there can. (ja bih smeo) I should have been allowed (permitted) I not? mayn't might I? not? might 1? I Nepotpuni glagol may se upotrebljava da izrazi: a) dozvolu ili odobrenje. (ja ću smeti) I shall have been allowed (permitted) to. (ja smem) I might. potrebe. itd. 186. (ja bih smeo). koje nije istovetno sa onim izraţenim sa can. there could. Evo svih oblika glagola may: Prosto sadašnje Prosto prošlo Sadašnje prošlo Davnoprošlo Buduće Predbuduće Sadašnje pogodbeno Prošlo pogodbeno to. i to be permitted (biti dozvoljeno).e) uĉtivo pitanje oblikom prostog prošlog vremena could: Could you tell me your name? Da li biste mi rekli kako se zovete?. itd. Father. već ima izvesnu primesu zahtevanja. N a p o m e n a : Odriĉni i upitni oblici se prave na prost naĉin: I may not Skraćeni oblici: I mayn't ['meintj I might Skraćeni oblici: I mightn't [ maitnt] may I? may mightn't I ? I may. (ja sam smeo) I shall be allowed (permitted) to. pa takode i duţnosti: Father says that I may go out. itd. i to za prosto sadašnje may i prosto prošlo vreme might. itd. he might. (ja ću smeti) I should be allowed (permitted) to. N a p o m e n a : Izricanje bezliĉnosti vrši se pomoću priloga there. may / go out? . kao što je sluĉaj i sa ostalim nepotpunim glagolima. itd. he may. you might. OBLICI MAY Nepotpuni glagol may (smeti. you may. Za oblike ostalih vremena upotrebljavaju se glagoli to be allowed. (ja sam smeo) I had been allowed (permitted) to. itd. itd. itd. (ja sam smeo) I have been allowed (permitted) to. moći) ima samo dva sopstvena glagolska oblika.

. Otac kaţe da smem da izaĊem. Oĉe. 187.You may go to see your friencl. smem li da izaĊem? Moţeš da ideš da posetiš prijatelja.

(Buduće vreme) He worked hard that he might win Radio je mnogo da bi dobio nagradu. (ja sam morao) I had had to. He believes that you may do that. (ja sam morao) I shall have to. MeĊutim. d) ţelju ili nameru. drugim reĉima uslovnu mogućnost: It may come to an end. onda se u sporednoj reĉenici upotrebljava may da izrazi savezni naĉin. onda se upotrebljava might da takode izrazi savezni naĉin: He works hard that he may win a prize. I must not must I? must I not? Skraćeni oblici I mustn't [mAsntl mustn't I? Oblik must not znaĉi ne smeti. he must. a prize. Mnogo radi da bi dobio nagradu. (Prošlo vreme) MUST Nepotpuni glagol must (morati) ima samo jedan sopstveni oblik i to za prosto sadašnje vreme. (ja bih morao) N a p o m e n a : Odriĉni i upitni oblici od must prave se na prost naĉin. / think I may not be here to-morrow. itd. c) budućnost i tada se prevodi sa moţda 4 . a prize. itd. itd. 188 .buduće vreme: You may go abroad next year. dok se need not upotrebljava u znaĉenju ne morati. itd. (ja moram) I had to. kad je glagol u glavnoj reĉenici u prošlom svršenom vremenu. itd. (ja sam morao) I have had to. imati da). itd. Veruje da ti to moţeš uraditi.b) mogućnost koja u sebi sadrţi izvesnu nesigurnost. you must. Mislim da moţda neću biti ovde sutra. itd. (ja bih morao) I should have had to. kolebanje. Za oblike o stalih vremena posuĊuje glagol to have to (morati. (Sadašnje vreme) He will work hard that he may win Mnogo će raditi da bi dobio nagradu. Moţda ćete ići u inostranstvo iduće godine. Evo svih glagolskih oblika glagola must: OBLICI Prosto sadašnje Prosto prošlo Sadašnje prošlo Davnoprošlo Buduće Predbuduće Sadašnje pogodbeno Prošlo pogodbeno I must. itd. (ja ću morati) I shall have had to. Moţda će se to okonĉati. (ja ću morati) I should have to. Kad je glagol u glavnoj reĉenici u sadašnjem ili budućem vremenu pokaznog naĉina.

Upotreba u prostom prošlom vremenu objašnjava se time što je oblik ought to bio nekada prošlo vreme od pravilnog glagola to owe (du.govati). You must eat them all. UPOTREBA Nepotpuni glagol ought to upotrebljava se da izrazi: a) moralnu ili društvenu obavezu ili duţnost: PVhat ought you to do when a friend Šta treba da radite kad vas poseti visits you? prijatelj? Children ought to obey their parents. b) verovatnost: Dinner ought to be readv by now. i to za prosto sadašnje vreme. Ruĉak treba da je već gotov. Moram je iseći na tri jednaka komada. c) stalnu zabranu. N a p o m e n a : Za nepotpune glagole shall. pa se posle samostalno razvio u nepotpuni glagol. obavezu ili prisiljavanje u momentu kada se govori. Deca treba da slušaju svoje roditelje.potpuni glagol koji zahteva neodreĊeni naĉin sa predlogom to. Moraćeš da stigneš tamo pre noći. 189 . prisiljavanje. ustaljen red ili pravilo: Little children must not cross the street. Mala deca ne smeju da prelaze ulicu. Ovo je jedini ne. will vidi buduće vreme. tj. / must pay him tomorrow. would pogodbeno vreme. I must cut it in three equal pieces. ili obavezu u budućnosti: You must get there before night. b) potrebu. a za should. You must take off your shoes at home. iako se taj isti oblik upotrebljava i za prosto prošlo vreme. Moraću da mu platim sutra. OBLICI OUGHTTO Ought to (trebati) ima samo jedan sopstveni oblik.Nepotpuni glagol must se upotrebljava da izrazi: UPOTREBA a) potrebu. u pravoj sadašnjosti: Moraš ih sve pojesti. Kod kuće moraš da skidaš cipele.

tj. OBLICI Ustvari postoje dva vremena nepotpunog glagola need: Prosto sadašnje Prosto prošlo I need (treba. Ko d ovog nepotpunog glagola treba posebno naglasiti da su njegovi potvrdni oblici skoro sasvim van upotrebe u modernom engleskom jeziku. Kao nepotpun glagol znaĉi: trebati.NEED Glagol need moţe da bude nepotpun i pravilan. morati. moram. ima nastavak -s u 3. a kao pravilan: potrebovati. biti potrebno. imati potrebu: Tada je on naglašen i na njemu se nalazi reĉeniĉni naglasak. jednine u prostom sadašnjem vremenu. smeti. Pita da li treba da doĊe. i samo odriĉni i upitni oblici pretstavljaju njegovu ĉešću upotrebu. Need you go so soon? He needed not go there at all. Pravilni glagol need. biti potrebno. Treba li da ideš tako brzo? Nije uopšte trebalo da ide tamo. 1. smeo). smem) I needed (trebalo je. ja sam morao. kad stoji sa neodreĊenim naĉinom nekog drugog glagola na kome se nalazi reĉeniĉni naglasak. Kao pravilan glagol need se menja kao svi pravilni glagoli. He did not need to work. imati potrebu. Evo primera: That is what he needs to know. morati. nema nastavka u 3. Za ovaj glagol vaţe sva ona pravila koja smo pomenuli za nepotpune glagole. posle njega dolazi neodredeni naĉin sa to ili predmet.. posle njega dolazi neodreĊeni naĉin bez to. smeti. Nije mu bilo potrebno da radi. a odriĉne i upitne oblike pravi na prost naĉin. Do you need a new coat? Da li ti je pot^eban nov kaput? 190 . jednine u prostom sadašnjem vremenu. 1. To je ono što je potrebno da zna. tj. need I not? needn't I? Odriĉni i upitni oblici se prave na prost naĉin: Prosto sadašnje vreme I need not need I? Prosto prošlo vreme Skraćeni oblici: UPOTREBA I needed not needed I? needed I not? I needn't [ni:dnt] Nepotpuni glagol need se upotrebljava u znaĉenju trebati. Upotrebljava se u znaĉenju: potrebovati. pravi odriĉne i upitne oblike pomoću to do. He asks if he need come. Nepotpuni glagol need.

vaţe i za ovaj glagol. I should. Should I? shouldn't. Nepotpuni glagol dare usuĊujem) Prosto sadašnje I dare. . Shall I? I shan't. morati. / dare say. I should not. smeti. Iste razlike koje su iznete izmeĊu nepotpunog i pravilnog glagol a need. itd. I shall not. Pravilni glagol dare Kao pravilan glagol dare ima sve osobine i oblike pravilnih glagola. (ja sam se usuĊivao). he dare. imati da) ima svoje sopstvene oblike samo za: a) Prosto sadašnje vreme b) Prosto prošlo vreme 191 Nije se usudio da se ţali. I shall. I dare Prosto prošlo Odriĉni i upitni oblici se prave na prost naĉin: Prosto sadašnje vreme not dare I? dare I not? Prosto prošlo vreme Skraćeni oblici: UPOTREBA I dared not dared I? dared I not? I daren't [dsont] daren't I? Nepotpuni glagol dare upotrebljava se u znaĉenju: usuditi se. Smem da kaţem. OBLICI He did not dare to complain. you dared. Tada znaĉi: usuĊivati se. i reĉeniĉni naglasak je na njemu: / do not dare to do that. UsuĊuje li se da otvori vrata? Nisam se usudio da kaţem ni jednu reĉ. reĉeniĉni naglasak je tada na neodreĊenom naĉinu: Dare he open ihe door? I dared not say a single word. izazivati. Iza njega dolazi neodreĊeni naĉin drugog glagola bez to. S H A LL Nepotpuni glagol "shall" (trebati. itd. (ja se I dared.DARE Ovaj glagol moţe takoĊe da bude nepotpun i pravilan. Ne usuĊujem se da to uradim.

192 . lica) pogodbenih vremena. "Should" se upotrebljava za pravljenje (1.UPOTREBA "ShalF'se upotrebljava za pravljenje (1 lica) budućih vremena.

vd] abode [o'boud] arisen [o'rizn] awoke [o'wouk] awaked [s'weiktj been [bi:n] borne [bo:n] born [bo:n] beaten [bi:tn] become [bi'kAm] befallen [bi'fo:ln] begotten [bi'gotn] begun [bi'gAn] beheld [bi'held] bent [bent] bereft [bi'reft] bereaved [bi'ri:vd] 193 . will you? You will not. Ovde je iznet pregled većeg broja nepravilnih glagola: NeodreĊeni naĉin (Infinitive) Prosto prošlo vreme (Past Tense) Glag. pridev ili prilog (Past Participlc)) Abide [a'baid] stanovati Arise [s'raiz] dizati se Awake [aVeik] probuditi se Be [bi:I biti Bear [bea] nositi Bear [bcs] roditi Beat [bi:tj udarati Become [bi'kAm] postati Befall [bi'fo:!] dogoditi se Beget [bi'get] stvoriti Begin [bi'gin] poĉeti Behold [bi'hould] zapaziti Bend [bend] saviti Bereave [bi'ri :v] lišiti abode [o'boud] arose [s'rouz] awoke [s'vvouk] awaked [3'weikt] was [woz] were [wa:] bore [bo:] bore [bo:j beat [bi:t] become [bi'keim] befell [bi'fel] begot [bi'got] began [bi'gaen] beheld [bi'held] bent [bent] bereft [bi'reft] bereaved [bi'ri. Objašnjavanje detaljnih promena koje su dovele do toga da ovi glagoli postanu nepravilni ne bi nam pruţilo pouzdana pravila na koja bi se sa sigurnošću mogli osloniti. tj. 3 lica) pogodbenih vremena (vidi str. Do nepravilnih oblika je došlo zbog toga što neki glagoli imaju iste oblike kao neodreĊeni naĉin.WILL OBLICI Nepotpuni glagol "wiir' (hteti. NEPRAVILNI GLAGOLI (Irregular Verbs) Nepravilnim glagolima nazivaju se oni glagoli koji za prosto prošlo vreme i radni glagolski prilog i trpni pridev imaju izmenjene. samo za: a) Prosto sadašnje vreme b) Prosto prošlo vreme UPOTREBA "Will" se upotrebljava za pravljenje (2. would you? You would not. ţeleti) ima svoje sopstvene oblike You will. won't itd. 3 lica) budućih vremena. "Would" se upotrebljava za pravljenje (2. nepravilne oblike. 174). ili pak pored toga dobijaju posebne nastavke. ili preglašavaju koreni samoglasnik. You would. wouldn't itd. Najpouzdaniji je naĉin uĉiti napamet oblike nepravilnih glagola.

pridev ili prilog (Past Participle) Beseech [bi'si:tjl preklinjati Bestead [bi'stedj okruţiti Bestrew [bi'stru :J posuti Bestride [bi'straid] zajašiti Bet [bet] kladiti se Bid [bidl zapovediti Bind [baindl vezati Bite [baitl gristi Bleed [bli:d] krvariti Blend [blend] pomešati Bless [blesj blagosloviti BIow [blou] duvati Break [breik] slomiti Breed [bri:d] uzgajati Bring [brio] doneti Build [bildl graditi Burn [ba:nj goreti Burst [bs:st] prsnuti Buy [baij kupiti Can [ksenj moći Cast [ka:stj baciti Catch [kastJI uhvatiti Chide [tjaidj prekorevati Choose [tju:zj birati Cleave [kli:vj rascepiti -i Cleave [kli:vj prijanjati » besought [bi'so:tJ bestead [bi'stedj bcstrewd [bi'strurdj bestrode [bi'stroudj bet [betj bid [ bidj bade [beid] bound [baund] bit [bitj bled [bledj blent [blentj blest [blestj blessed [blest] blew [blu:] .NeodreĊeni naĉin (Infinitive) Prosto prošlo vreme (Past Tcnse) Glag. broke [brouk] bred [brcd] brought [bro:t] built [bilt] burnt [bs:nt] burned [bs:nd] burst [bs:st] bought [bo:tJ could [kud] cast [ka:st] caught [ko:tJ chid [tjidj chose [tjouzj cleft [kleftj clove [klouvj cleaved [kli:vdj clave [kleivj clung [klAoJ clad [klaedj clothed [klouSd] came [keim] cost [kostj crept [kreptj crew [kru:J crowed [kroudj cursed [ko:stJ cut [kAtJ besought [bi'sort] bestead [bi'stedj bestrown [bi'strounj bestridden [bi'stridnj bet [betj bid [bidj bidden [bidn] bound [baund] bit [bitj bitten [bitnj bled [bledj blent [blentj blest [blestj blessed [blestj bIown [blounj broken [brouknj bred [bredj brought [bro:tJ built [bilt] burnt [bo:nt] burned [bo:nd] burst [bo:st] bought [bo:t] cast [ka:stj caught [ko:tJ chid [tjidj chidden [tjidn] chosen [tjouzn] cleft [kleftj cloven [klouvnj cleaved [kli:vdj clung [kUoJ clad [klaedj clothed [klouĉdj come [kAmJ cost [kostj crept [kreptj crown [krounj crowed [kroudj cursed [ko:stJ curst [ko:stJ cut [kAtJ Cling [klioJ prilepiti Clothe [kloudj odevati Come [kAmJ doći Cost [kostj koštati Creep [kri:p] puziti Crow [krouj kukurikati Curse [ks:sl proklinjati Cut [kAtJ seći Dare [desj usuditi se Deal [di:l] deliti Dig [dig] kopati Ding [dioJ trcsnuti Dip [dipj zagnjuriti Do [du:J ĉiniti dared [deodj durst [do:stJ dealt [dcltj dug [dAg] dung [dAi]J dinged [dii]d] dipt [diptj dipped [dipt] did [ dicij dared [deodj dealt [deltj dug [dAgJ dung [dAoJ dinged [diod] dipt [diptj dipped [diptj done [ d/\n] 194 .

.

ti Drive [draiv] terati Dwell [dwcl] stanovati Eat [i:t] jesti Fall [fo:l] pasti Feed [fi:d] hraniti Fight [fait] boriti se Feel [fi:l] osećati Find [faind] naći Flee [fli:] beţati Fling [fliol hitnuti Fly [flai] leteti Forbear [fo'b^o] okaniti se Forbid [fs'bidl zabraniti Forget [fs'get] zaboraviti Forgive [fs'giv] oprostiti Forsake [fa'seik] ostaviti Freeze [fri:z] zamrznuti Geld [geld] uštrojiti Get [get] dobiti Gild [gild] pozlatiti Gird [go:d] opasati Give [giv] dati Go [gou] ići Grave [greiv] urezati ■ Prosto prošlo vreme (Psta Tense) Glag.NeodrcĊeni naĉin (Infinitive) Draw [dro:j vući Dream [dri:m] sanjati Dress [dres] oblaĉiti Drink [driok] pi.md] drest [drest] dressed [drest] drunk [drAgk] driven [drivn] dwelt [dwelt] eaten [i:tn] fallen [fo:ln] fed [fed] fought [fo:t] felt [felt] found [faund] fled [fled] flung [flAi]] flown [floun] forborne [fo'bo:n] forbidden [fo'bidn] forgotten [fo'gotn] forgiven [fo givn] forsaken [fo'seikn] frozen [frouzn] gelt [gelt] gelded [ geldid] got [got] gotten [gotn] gilt [giUJ girt [go:t] girded [go:did] given [givn] gone [gon] graven [greivn] graved [greivdj ground [graund] grown [groun] hung [hA^] hanged [haegd] had [haed] heard [ho:d] hove [houv] heaved [hi:vd] hewn [hju:n] hewed [hju:d] hidden [hidn] hid [hid] hit [hit] held [held] hurt [ho:t] A Grind [graind] mleti Grow [grou] rasti Hang [haeoJ visiti Have [haev] imati Hear [hia] ĉuti Heave [hi:v] dići Hew [hju:] deljati Hide [haid] sakriti • Hit [hit] poeoditi Hold [hould] drţati Hurt [ho :t] povrediti 196 . pridev ili prilog (Past Participle) drew [dru:] dreamt ]drcmt[ dreamed [dri:md] dressed [drest] drank [draegk] drove [drouv] dwelt [dwelt] ate [aetj fell [fel] fed [fed] fought [fo:t] felt [felt] found [faund] fled [fled] flung [ A I ]] flew [flu:] forbore [fa'bo:] forbade [fs'beid] forgot [fs'got] forgave [fa'geiv] forsook [fa'suk] froze [frouz] gelt [gelt] gelded ['geldid] got [ gDt] gilt [gilt] girt [gs:t] girded [ g3:did] gave [geiv] went [went] graved [greivd] ground [graund] grew [gru:] hung [hA^] hanged [h«ijd] had [haed] heard [ha:d] hove [houv] heaved [hi:vd] hewed [hju :d] hid [hid] hit [hit] held [hcldl hurt [ho:t] 13 Gramatika engleskog jczika drawn [dro:n] dreamt [dremt] dreamed [dri.

.

pridev i(i prilog (Past Participel) Keep [ki:pj drţati Kneel [ni:lj kleĉati Knit [nit] plesti Know [nou] znati Lade [Icid] natovariti Lay [lci] poloţiti Lead [li:d] voditi Lean [li:n] nasloniti se Leap [li:p] skoĉiti Learn [b:n] uĉiti Leave [li:v] ostaviti Lend [lendj pozajmiti Let [let] pustiti Lie [lai] leţati Light [la.nt] learned [Io:nd] left [lcftl Ient [lent] let [letl lain [lein] lit [Iit] lighted ['laitid] loaded ['loudid] laden ['leidn] lost [lost] made [meid] — meant [ment] met [met] — mown [moun] / nipt [nipt] nipped [nipt] — nipt [nipt] nipped [nipt] — overcame [ouvo'keim] paid [peid] pent [pentj penned [pend] put [put] rapt [raept] read [red] rent [rent] rid [rid] ridded [ ridid] rode [roud] rang [raeij] rose [rouz] overcome [ouvo'kAm] paid [peid] pent [pentj penned [pend] put [put] rapt [nept] read [red] rent [rent] rid [rid] ridded ['ridid] ridden [ridn] rung [rAo] risen [rizn] 198 .it] zapaliti Load [loud] tovariti Lose [lu:z] izgubiti Make [meik] napraviti May [mci] smeti Mean [mi:n] znaĉiti Meet [mi:t] sresti Methinks [mi'Ginks] misliti Mow [mou] kositi Must [mASt] morati Nip [nip] uštinuti Ought to [o :t to] trebati Overcome [ouvo'kAm] savladati Pay [pei] platiti Pen [pen] ograditi Put [put] staviti Rap [raep] udariti Read [ri:d] ĉitati Rend [rend] trgati Rid [rid] osloboditi Ride [raid] jahati Ring [rig] zvoniti Rise [raiz] dizati se kept [kept] knelt [neltj knit [nit] knitted [nitid] knew [nju:J Iaded [MeididJ laid [IeidJ led [led] leant [lentj leaned [li:nd] leapt [Iept] 'leaped [Ii:pt] Iearnt [b:nt] Iearned [b:nd] left [left] lent [Icnt] let [letl Iay [IeiJ lit [lit] lighted ['laitid] loaded ['loudidj lost [lost] made [meid] might [maitj meant [ment] met [met] methought [mi'GoU] mowed [moud] — kept [kept] knelt [nelt] knit [nit] knitted ['nitid] known [noun] Iaded ['leidid] laden ['leidn] laid [leid] Ied [led] leant [lentj leaned [li:nd] Ieapt [lept] leaped [Ii:pt] learnt [lo.NeodreĊeni naĉin (Infinitive) Prosto prošlo vreme (Past Tcns) Glag.

smelled [smeld] smitten [smitn] smit [smit] sown [soun] sowed [soud] spoken [spoukn] Saw [so:J strugati Say [sei] reći See [si:] videti Seek [si:k] traţiti Seethe [si:5] vreti Sell [scl] prodati Send [send] poslati Set [sct] staviti Sew [sou] šiti Shake [Jcik] drmati Shail [ ĆC ] trebati Shape [Jeip] uobliĉiti J I Shave [JeivJ brijati Shear [Jio] strići Shed [Jed] odbaciti Shine [jain] sijati Shoe [Ju:] potkovati Shoot [Ju:tj pucati Show [Jou] pokazati Shred [Jred] cepati Shrink [Jriokl grĉiti se Shrive [Jraiv] ispaštati Shut [jAt] zatvoriti Sing [si ol pevati Sink [siok] potonuti Sit [sit] sedeti SIay [slei] pogubiti Sleep [sli:pl spavati Slide [slaid] klizati Sling [slio] bacati Slink [sliok] prikradati se Slip [jlip] kliznuti Slit [slit] rasporiti Smell [smel] mirisati Sniite [smait] udariti Sow [sou] sejati Spcak [spi:k] govoriti 13* rived [raivd] rotted ['rotid] ran [raen] NeodreĊeni naĉin (Infinitivc) I I spoke [spouk] ri ve n [ri vn ] ri ve d [r ai vd ] Prosto prošlo vreme (Past Tcnse) 19 5 (Past Participle) Glag.dj shut [jAtl sung [S A O ] sunk [sAok] sunken [sAtjkn] sat [sćetj slain [slein] slcpt [slept] slid [slid] slung [S A I J ] slunk [sUijk] slipt [sliptj slipped [slipt] slit [slit] smelt [smelt] . pridev ili prilog (Past Participlc) Rive [raiv] rascepiti (se) Rot [rotl trunuti Run [rAnj trčati sawed [so:d] said [sed] saw [so:] sought [so:t] sod [sod] seethed [si:6d] sold [souid] sent [sent] set [set] sewed [soud] shook [juk] should [jud] shaped [Jeipt] shaved [Jeivd] shore [Jo:] sheared [Jiod] shed [Jed] shone [Jon] shod [Jod] shot [Jot] sliowed [Joud] shred [Jred] shredded ['jredid] shrank [jra?ok] shrove [jrouv] shrived [Jrivdj shut [jAt] sang ['sseol sank [saiijk] sat [saet] slew [slu:] slept [slept] slid [slid] slung [S A I J ] slunk [sUok] slipt [slipt] slipped [slipt] slit [slit] smelt [smelt] smelled [smeld] sniote [smout] smit [smit] sowed [soud] rotten [rotnj run [rAn] sawn [so:n] sawed [so:d] said [sed] seen [si:n] sought [so:t] sodden [sodn] seethed [si:dd] sold [souldj sent [sentj set [sct] sewn [soun] shaken [Jcikn] shaped [Jeipt] shapen [Jeipn] shaved [Jeivd] shaven [jeivnj shorn [Jo:n] sheared [JiodJ shed [Jed] shone [Jon] shod [Jod] shot [Jot] shown [Joun] showed [Joud] shred [Jred] shredded ['j'redid] shrunk [JrA^k] shriven [Jrivn] shrived [jriv. pridev ili priiog .NeodreĊeni naĉin (Infinitive) Prosto prošlo vreme (Past Tense) Glag.

Mjk] stank [staeok] strewed [stru:d] strode [stroudl sfruck [strAk] strung [strAol strove [strouv] swore [S W D :] sweat [swet] sweated ['swetid] swept [swept] swelled [sweld] swam [swaem] swung [swAr|] took [tuk] taught [to:t] tore [to:] told [tould] thought [8o:tl throve [Grouv] thrived [Grivd] threw [Oru:] thrust [OrASt] trod [trod] sped [sped] spelt [spelt spelled [spelt] spent [spent] spilt [spilt] spilled [spilt] spun [spAn] spit [spit] spat [spaet] split [splitj spoilt [spoilt] spoiled [spoild] spread [spred] sprung [sprAol stood [stud] staved [steivd] stove [stouv] stolen [stouln] stuck [stAk] stung [stAo] stunk [stAok] strewen [stru:n] strewed [stru:dj stridden [stridnj strid [strid] struck [strAk] stricken [strikn] strung [strAo] striven [strivn] sworn [swo :n] sweat [swet] sweated ['swctid] swept [swept] swollen [swouInJ swelled [sweld] swum [swAm] swung [swArj] taken [teikn] taught [to:t] torn [to:n] told [tould] thought [0o:t] thriven [Orivn] thrived [Orivd] thrown [Oroun] thrust [OrASt] trodden [trodn] Stre\v [stru:] posuti Stride [straid] koraĉati Strike [straik] udariti String [strig] nizati Strive [straiv] boriti se Swear [swfco] kleti se Sweat [swet] znojiti se Sweep [swi:p] ĉistiti Swell [swel] oteĉi Swim [swim] plivati Swing [swiq] njihati se Take [teikj uzeti Teach [ti:tj] predavati Tear [tRo] cepati Teli [tel] kazati Think [Oigk] misliti Thrive [Graiv] uspevati Throw [Grou] baciti Thrust [OrASt] gurati Tread [tred] stupati i sped [sped] j spelt [spelt] I spelled [spelt] ! spent [spcntl 200 .Speed [spi:d] ţuriti Spell [spel] sricati Spend [spend] potrošiti Spill [spil] prosuti Spin [spin] presti Spit [spit] pljuvati Split [split] rascepiti Spoil [spoil] pokvariti Spread [spred] raširiti Spring [sprig] skoĉiti Stand [stacnd] stajati Stave [steiv] probušiti Steal Stick Sting Stink [sti:l] krasti [stik] zalepiti fstiol ubosti [stiqk] zaudarati spilt [spilt] . spilled [spilt] span [spaen] spun [spAn] spit [spit] spat [spaet] split [splitj spoilt [spoilt] spoiled [spoild] spread [spred] sprang [spraeg] ! stood [stud] staved [steivd] stove [stouv] | stole [stoul] I stuck [stAk] stung [stAol stunk [st.

pridev ili prilog (Past Participle) Understand [Ands'staendl razumeti Wake [weikj buditi 1 [ understood [Anda'stud] | understood [Ands'studl i 1i i woken [woukn] woke [wouk] waked [weiktl waxed [waekstl waxen [w<eksnl worn [wo:n] woven [wouvn] wove [wouvJ wept [wept] wended [wendidl wet [wet] wetted ['wetid] — woke [wouk] Wax [waeksj navoštiti ■ uaked [weikt] waxed [waekst] wore [vvo:] wove [\vouv] v\ept [weptj wended [wendid] went [\vent] wet [wetl wetted ['wetidl would [wudl won [wAn] wound [waund] withdrew [wi3'dru:] withheld [wid'held] worked [wg:kt] wrought [ro:t] wreathed ['ri:5id] wrung [rAij] wringed [riogd] wrang [raeg] wrote [rout] Wear [w80j nositi Weave [wi:vj tkati Weep [wi:p| plakati Wend [wendj krenuti Wet [wetj kvasiti Will [wil] hteti Win [winl dobiti Wind [waind] zavijati Withdraw [wi6'drD:] povući Withho!d [wid'houId] zaustaviti Work [ws:kl raditi Wreathe [ri:61 uviti se Wimg [riq] u\ ijati Write [raitl pisati won [wAn] wound [waund] withdrawn [wi5'dro:n] withheld [wi6 held] worked [wo:ktJ wrought [ro:tJ wreathed ['ri:6idj wmng [rAr)l wringed [rirjgdj vvritten [ritnj 201 .NeodreĊeni naĉin (Infinative) Prosto prošlo vreme (Past Tense) glag.

naprot iv. I jedni i drugi oznaĉavaju ili upotpunjuju druge reĉi. fast. long. high. itd. prilozi mogu pored glagola da takoĊe upotpunjuju znaĉenje prideva. (Otišao je na dug put. He swam half across the river. once. 202 .) ĉak i prilog: i to: 1) stavljanjem predmetka "a" ili "be": ahead. jeste uloga ili upotreba koju oni vršc u reĉenici. earlv.) He went on a long journey. beneath. meĊutim. behind.gola. merely because he was poor. Pridev (Dugo se zadrţao. enough. now (sada). itd. Jeste li noćas dobro spavali? Dobio je vrlo lep poklon. (Došao je samo jedanput.) (Ĉulo se mnogo glasnih reĉi. itd. direct. pridev oznaĉava imcnicu ili zamenicu.vaka: thus (tako).) This b) pravljeni. My sister sings very well. a little. late.) He came only were heard a lot of loud words. koji postaju stavljanjem is my onIy son. Neki prosti prilozi imaju isti oblik kao i njihovi odgovarajući pridevi. pokazujući kako se neka radnja vrši. besides. aloft. (Ovo je moj jedini predmetka ili dometka na imenicu. alone. right. ill. sveze.PRILOZI (A d v e r b s) Vrste reĉi koje prvenstveno upotpunjuju znaĉenje gla . pridev ili sin. Prezirali su ga samo zbog toga što je bio sirorriašan. U ovom sluĉaju. MeĊutim.) There (Moj prijatelj glasno govori. loud. oznaĉava skoro sve reĉi izuzev imenica i zamenica. slow. jedini naĉin na koji se mogu razlikovati. pošto nemaju poseban oblik. ZNACENJE Prilozi mogu da imaju sledeće oblike: a) Proste. Ovde spadaju sledeći najĉešći pridevi — prilozi: much. nazivaju se p r i 1 o z i m a. near.: Prilog He stayed long. Plivao je do polovine reke. My friend speaks loud. hard. koji se sastoje od korena reĉi bez ikakvih nasta . He was despised. dok prilog. then (onda). only. predloga. pa ĉak i nekog drugog priloga: Did you sleep well last night? He was given a very nice present. Moja sestra vrlo dobro peva.

itd. body-bodily.-ly". onda se to . itd.-lly": beautiful-beautiful /v.. whence. name-namely.i". due-du/y.. Medutim.i" hungry-hungr-i-ly.-ly" menja u . kad se pridev završava na .. criticalcritical/^.e" (tj.. wholewho/y.. samo u formalnom engleskom jeziku. retko) nearly (skoro. itd.i".y". Tada dolazi do udvajanja ovog suglasnika.. koje se pre stavljanja dometka . coy-coyIy. second. blizu) closely (izbliza) shortly (uskoro) fairly (priliĉno) directly (odmah) widely (uveliko) itd.le" ispred kog se nalazi suglasnik. real-realfy. Inaĉe se sami redni brojevi bez dometaka upotrebljavaju kao prilozi: first-firstly.. how. thus. — pridevima koji se završavaju na „-1". — dvosloţnim ili višesloţnim pridevima koji se završavaju na . itd. sad-sadly9 bad-bad/v. Iako ponekad mogu menjati .. i prilozi se završavaju na . — rednim brojevima. ne menjaju taj nastavak u . — imenicama koje oznaĉavaju deo vremena: month-monthly. ili imenicama sa raznim znaĉenjima: need-needs.-le" menja u .2) stavljanjem dometka .-lly": full-ful/)>. partpartly. Muklo . itd. . od he: here.. itd. hither. itd..y" u . hereof. koje se ne ĉita): wise wise/y..u": true-truly. itd. Medutim. onda se jedno „ -1" ispušta.. Prilog hardly (jedva) scarcely (jedva. i to: — pridevima koji se završavaju na suglasnik dodaje se dometak bez ikakvih promena: honest-honest/y. shy-shy/j. 3) zdruţivanjem predloga i priloga: thereof. whither. tj. itd. then. koji su sloţeni od razliĉitih vrsta reĉi: at any rate. Izuzetak je gay-ga/ly. Napomena: prilozi: Neki prosti pridevi menjaju znaĉenje kad dobiju ovaj nastavak i postanu Pridev hard (teţak) scarce (redak) near (blizak) close (blizak) short (kratak) fair (pošten) direct (neposredan) wide (širok) itd.y". lucky-lucki/y. thereupon. ipak je onaj prvi oblik ĉešći: dry-dry/j>.. week-weekly. of course.-ly": able-ab/y... pa se doda nastavak . 203 . happy-happify. dull-dul/r. at last.. itd. itd. day-daily..secondly. — pridevima koji se završavaju na muklo .. simple-simp/y. hence. c) sloţeni (priloški izrazi).e" se gubi samo u sluĉaju kad ispred nj ega dolazi . kad se pridev već završava na dva „ -11". od who: where. thence. when.. late-late/>'. 4) etimološkim putem od zamenica: od this: there.-s". jednosloţni pridevi na .-ly" ili . itd. Medutim. thither.

VRSTE PRILOGA U engleskom postoje t r i vrste priloga: obiĉni. soon (skoro). there (tamo). 5) Prilozi mesta (Adverbs of Place): here (ovde). itd. He has already come. i uvek je ĉinio što je najbolje mogao. 2) Priloge stepena (Adverbs of Degree): almost (skoro). certainly (izvesno). Ukoliko pre. You must sit here. itd. upitni i odnosni ili vezivni. only (samo). often (ĉesto). već koliĉinski prilog. surely. the better. again (ponovo). very (vrlo). itd. Tako u reĉenici: The sooner. last week (prošle nedelje). itd. itd. foolishly.wards (na jug). enough (dosta). prvo "the" znaĉi "by how much". Zato on neće uspeti. itd. N a p o m e n a : Kada se »the« nadje ispred prideva ili priloga u drugom stepenu pore. Glupo se ponašao. Dele se na: 1) Priloge naĉina (Adverbs of Manner): thus. itd. Obiĉno su sastavljeni od dve reĉi. utoliko bolje. hence (odatle). perhaps (moţda). Therefore he will fail. since (otkad). NeodreĊeni: before (pre). He is very clever but rather indolent. He seldom failed. 3) Brojni prilozi (Adverbs of Number): seldom (retko). onda to nije više odredeni ĉlan. even (ĉak). itd. a) Obiĉni prilozi (Simple Adverbs) Ovi prilozi razlikuju se od ostalih po svom znaĉenju. itd. inside (unutra). also (takode). needs. slowly. now (sada). He behaved foolishly. south.denja. 7) Prilozi za naglašavanje (Emphasizing Adverbs): too (suviše). Takode se dele na: 204 . Only one man was caught. He will certainly succeed. Retko nije uspevao. Vrlo je inteligentan. quite (sasvim). Moraš da sedneš ovde. ali priliĉno nemaran. On će sigurno uspeti. a ne tamo 6) Prilozi potvrĊivanja ili odricanja (Adverbs of Alfirmation or Denial): probably (verovatno). not there. b) Upitni prilozi (Interrogative Adverbs) Ovi prilozi sluţe za postavljanje pitanja. On je već došao. and always did his best. a drugo "by so much". too (suviše). twice (dvaput). 8) Prilozi uzroka (Adverbs of Reason): therefore (stoga). Uhvaćen je samo jedan ĉovek. not (ne). 4) Prilozi vremena (Adverbs of Time) Postoje dve vrste: OdreĊeni: yesterday (juĉe).

. more seldom. POREĐENJE PRILOGA Pravilno poreĊenje Prilozi. onda se oni nazivaju o d n o s n i m p r i l o z i m a . napr. itd. kako daleko?) How far is this true? Koliko ovde ima istine? 3) Brojni prilozi: napr. more wisely. earlies/ (rano. porede se dodavanjem nastavka . long. faster. izuzev kada se menjaju u raznim stepenima poreĊenja. more often.-ly". Nepravilno poreĊenje 205 . najbrţe). longer. I oni imaju tri stepena poreĊen ja. reĊe. Prilog "often" ĉešće pravi drugi i treći stepen poreĊenja na ovaj naĉin (often. napr. ne menjaju oblik. Kad se upitni prilozi ne upotrebljavaju za postavljanje pitanja. most usefully (korisno. wherefore? (radi ĉega?): Wherefore does he always weep? Zašto uvek plaĉe? c) Odnosni ili vezivni prilozi (Relative or Connective Adverbs). korisnije. najmudrije). najduţe) early. koja se prave po istim pravilima kao kod prideva: 1) Jednosloţni prilozi.. longes/ (dugo. how far (dokle?) Whence did he com2? Odakle je došao? 6) Prilozi uzroka. Ovo je to mesto gde mi radimo.1) Priloge naĉina: napr.. most seldom (retko. duţe. 2) Dvosloţni i višesloţni prilozi na . kao i pridevi.-est" za treći stepen (tzv. i "early" (rano). more usefully. onda suto v e z i v n i p r i l o z i ( p o d e l a je ista kao kod ostalih vrsta priloga): This !s the place where we work.manski naĉin poreĊenja): wisely.risnije).-er" za drugi stepen. how? (kako?) How did he do this? Kako je on ovo uĉinio? 2) Priloge stepena: napr.-Iy" porede se tako da se ispred njih stavi "more" za drugi stepen i "most" za treći stepen poreĊenja (tzv. najko. najranije).: when (kada). već samo sluţe da pokaţu odnos prema nekoj ranije pomenutoj reĉi.: where? (gde?). usefully. napr. most wisely (mudro. most often). brţe. kako ĉesto?) how many? (koliko): How often did your sister ccme? Koliko puta je dolazila sestra? 4) Prilozi vremena.: how far? (dokle. earlier. ukljuĉujući samo dvosloţne priloge "often" (ĉesto). fastesr (brzo. mudrije. itd. ro .. kao seldom. ranije. how long (koliko?) How long will he remain here? Koliko će ostati ovde? 5) Prilozi mesta. Kad ti isti prilozi povezuju reĉenice.: how often? (koliko.: why? (zašto?).. germanski ili saksonski naĉin poreĊivanja): fast. najreĊe). Ovde dolaze i neki dvosloţni prilozi koji se ne svršavaju na .

I do not go to bed at 9 o^clock. najbliţe). dalje. ill — worse — worst (rĊavo. Prilozi u odnosu na glagol mogu da zauzmu sledeća mesta: a) Prilozi za neodreĊeno vreme (never. Ovo je vaţno u engleskom jeziku zbog postizanja potpunog smisla u reĉenici. najkasnije) little — less — least (malo. gore. 206 . He was always a good pupil. mogu imati ovo mesto: I have (not) tried to find a job. i drugi je oblik od "to be". najbolje) badly. MESTO PRILOGA Prilozi kao reĉi koje stoje uz neke druge reĉi da ih izbliţe oznaĉe. treba objašnjavanja podeliti: prvo. Pokušao sam da (pošteno. often. izuzev priloga za odreĊeno vreme. onda ovi prilozi mogu stajati izmeĊu njih ili posle drugog: I have often been told.) dolaze na onom mestu gde bi stajala negacija glagola: I have gone to the football match. bliţe. mesto priloga u odnosu na glagol. najmanje) much — more — most (mnogo. always. I have often gone to the football match. (prilog "usually" doĊe na mesto negacije) Obiĉno idem spavati u devet sati I usually go to bed at 9 o'clock. « Kad su u glagolskom obliku dva pomoćna glagola. više. bolje. najviše) near — nearer — next (blizu. I have not gone to the football match. (prilog always doĊe na mesto negacije) Uvek je bio dobar uĉenik. najdalje) late — later — latest last (kasno. itd. drugo. kao i zbog duha jezika. U sloţenim vremenima svi prilozi. I go to bed at 9 o'clock. kasnije. na pošten naĉin) nadem posla. He was a good pupil. He was not a good pupil. Ĉesto sam išao na futbalsku (prilog often na mesto negacije) utakmicu. mogu da zauzimaju razna mesta u reĉenici. ever. manje. u odnosu na ostale vrste reĉi.Nepravilno poreĊenje pojavljuje se kod onih priloga koji su po obliku isti ili sliĉni sa pridevima koji imaju nepravilno poreĊenje: well — better — best (dobro. Ĉesto mi je govoreno. najgore^ far — farther -— farthest further — furthest (daleko. Da bi se lakše i preglednije odredilo mesto priloga u reĉenici. I have honestly tried to find a job.

On the table / fonud your hat. Nisam ĉesto išao na futbalsku utakmicu. Prilozi za naĉin mogu zauzeti mesto negacije u sledećim sluĉajevima: 1) kad je predmet reĉenice neodreĊeni naĉin: I constantly persuaded him to come back. fe always was a good pupil.the crime. Obiĉno ne ide u krevet u devet sati. 2) kad je predmet reĉenice cela zavisna reĉenica: Hefrankly admitted that he had committed On je otvoreno priznao da je iz. He was not always a good pupil. MeĊutim.ĉito naglasiti. onda se oni stavljaju na poĉetak reĉenice: Yesterday I was with him. i to što bliţe podmetu: / often have gone to the football match. Tada oni obiĉno dolaze ispred negacije ili pomoćnog glagola. onda prilog mesta dolazi ispred priloga vremena: I was sitting in the park yesterday. Ĉesto sam išao na futbalsku utakmicu. Na samom stolu sam našao tvoj sesir. onda ovi prilozi dolaze posle negacije: I have not often gone to thefootball match. Rekao sam sinu da doĊe ovamo. kad je reĉenica već odriĉna. Obiĉno ne idem da spavam u devet sati. He usualb does not go to bed 9 o'clock. Nije uvek bio dobar Ċak. N a p o m e n a : Odriĉni prilozi za neodreĊeno vreme stoje posle glavnog glagola. a ispred neodrcdenog naĉina: He promtsed never io go there. b) Prilozi za odreĊeno vreme i mesto dolaze na kraju reĉenice: I told my son to come here. 207 . Vratili smo se prošlog ponedeljka. Vv• Juĉe (baš juĉe) sam bio s njim. We came back last Monday. Kada ove priloge treba naglasiti. Uvek je bio dobar Ċak. Ja sam ga stalno ubeĊivao da se vrati. Obećao je da neće nikada ići tamo. Juĉe sam sedeo u parku. I do not usuallv go to bed at 9 o'clock. N a p o m e n a : Kad se u istoj reĉenici nadju prilozi vrcmena i mesta. Poloţaj neodreĊenih priloga vremena menja se kad se ţeli nešto naro . vršio zloĉin.I have been often told.

quite untrue. pa se mogu desiti i druge kombinacije. Prilozi u odnosu na druge reĉi koje oznaĉavaju (prideve. On je sa ponosom ispriĉao svoj^ doţivljaje.). 3) posle glagola i predmeta: I did ii accordinglv. MeĊutim. onda prilog izuzetno dolazi ispred predmeta: He recounted his experiences proudly. itd. therefore". medutim. ljaje iz ţivota na Antarktiku. Pliva li on dobro? Moji Ċaci rado ĉitaju. sveze. kad uz njega dolazi neka druga oznaka radi bliţeg oznaĉavanja). c) Prilozi za naĉin dolaze posle neprelaznih ili prelaznih glagola bez predmeta: My daughter slept quietly. 2) ispred podmeta: (u naglašavanju): Consequently he decidecl to go. Does he swim well? My pupils read gladly. Hg recounted proud\y his experiences of the Ponosno je ispriĉao svoje doţiv . itd. N a p o m e n a : Kad se u istoj reĉenici nadju prilozi mesta. Prema tome je on odluĉio da ide. consequently.Priloške oznake razliĉitog vremenskog ograniĉenja (napr. itd. Moja ćerka je spavala mirno. i druge priloge) mogu imati sledeća mesta: 1) uvek ispred reĉi koju oznaĉava: perfectly right. predloge. onda posle predmeta dolazi do sledcćeg reda priloga: naĉin + mesto + vreme. Ali. mogu imati sledeća mesta: "yesterday at 5 o'clock" ili "at 5 o'clock yesterday". on redovno dolazi posle prideva ili drugog priloga: 208 . merely because. postoje neki izuzeci kada prilozi mogu zauzeti razliĉita mesta. kao naprimer: mesto + naĉin + vreme. mogu da zauzmu sledeća mesta: 1) umesto negacije: He consequent!y decided to go. vremena i naĉina. ako je predmet produţen (tj. samo zato što. sasvim neistinito. ovde treba navesti sledeće sluĉajeve: Prilog "enough" obiĉno dolazi ispred ili iza imenice. d) Prilozi za uzrok (kao "accordinglv.life in the Antarctic. kad glagoli dolaze sa kratkim predmetom. Tada prilozi dolaze posle predmeta. "at 5 o'clock" i "yesterday"). itd. potpuno u pravu. Prema tome on je zaista odluĉio da ide. Uĉinio sam to dosledno. MeĊutim. Ovakav red priloga niie ustaljen. onda nijedan prilog nc moţe da odvoji prirok od predmeta.

He smms well enough. correct!y. Otada nisam išao tamo. too". Da bi se ovi prilozi upotrebili u smislu koji se ţeli. Njegov sin samo ĉita engleski. happily. Prilozi "ago. Ima li još nešto? Šta je još rekao? Prilog "else" dolazi posle zamenica ili drugih priloga: Is there anything else? What else did he say? N a p o m e n a : Neki prilozi naroĉito su osetljivi na mesto. onda ih treba staviti Što bliţe reĉi koju oznaĉavaju: Only his son reads Eglish. Imam vremena dovoljno. ali: The translation is good enough. Tu dolaze: "on!y. almost. On dosta dobro pliva. Samo njegov sin ĉita engleski. '1 His son only reads Engllsh. since hence" dolaze posle glagola i imenica koje oznaĉavaju: It was six months ago. Njegov sin ĉita samo engleski. nearly. Prevod je dosta dobar. even. ili I have got enough time. 209 . His son reads English only. I have not gone there ever since.I have got time enough. i samo mala promena mesta moţe da promeni smisao reĉenice. Imam dovoljno vremena. To je bilo pre šest meseci.

John placed the pen on the table. John placed the pen in the table. Jovan je stavio pero u sto. On će doći u podne. nazivaju se predlozima. kad se u reĉenici upotrebi predlog. a to zbog toga što ove obe vrste reĉi imaju ponekad isti oblik. He will come at noon. samo oznaĉava reĉ ili izraz na koji se odnosi. koje stoje uz imenice ili zamenice i pokazuju njihov odnos prema drugoj reĉi u pogledu mesta i vremena i sl. i drugo. He will come in the morning. on ima jednostranu ulogu. Gledao je okolo. on. John placed the pen under the table.) The girl hid behind the tree. Tako u reĉenici: He looked about the room. da pokaţe odnos predmeta i reĉi na koju se odnosi. (Nekad ranije sam ga video. kad se u reĉenici upotrebi prilog. On će doći kroz jedan sat. On će doći ujutru. da oznaĉi svoj predmet.) 210 . He will come within an hour. Tako. (Stajao je pred vratima. prilog "about" oznaĉava samo glagol "looked" i nema druge uloge.) You must go behind. tj. (MoraŠ da ideš pozadi. U reĉenici: He lookeci about. within" pokazuju razliĉiti odnos prema imenici bilo u pogledu mesta ili vremena. Evo još nekoliko primera: Prilog I saw him once before.) Predlog He stood before the door.gledati".. Jovan je stavio pero na sto. (Devojĉica se sakrila iza drveta. predlog "about" povezuje svoj predmet "the room" sa glagolom "looked"* Predlog pokazuje u kakvoj je vezi ili odnosu reĉ „soba" sa glagolom . Gledao je po sobi.P R E D L O Z I ZNAĈENJE (Prepositions) Vrste reĉi. Predlozi "in. onda cn ima dvostruku ulogu: prvo. MeĊutim. under" i "in. Jedini naĉin na koji se oni mogu razlikovati jeste odrediti ulogu koju svaka od njih vrši u re . Ĉesto se prilozi pogrešno uzimaju kao predlozi i obratno.ĉenici. at.. . Jovan je stavio pero ispod stola.

ili 4 padeţu). bez obzira da li u predmetskom padeţu dolazi do promene ili ne. U svakom sluĉaju najbolje je pamtiti kad. into (u). a "to compare to" „porediti. tako "he" ima promenjen oblik za treći ili ĉetvrti padeţ. ka. (Ljudi su stajali unaokolo. koji imaju svoj posebni oblik sa korenim osnovnim znaĉenjem: to (k. c) glagolske (Verbal).ti". from (od). punu idiomatike svojstvene duhu engleskog jezika. Treba zapamtiti da u tom sluĉaju predlog zahteva da obe reĉi budu u ĉetvrtom padeţu: As for John and me.The house was ^lean within. Što se tiĉe Jovana i mene. at the back of (pozadi. koje će nam pravilo objasniti zašto se kaţe "to agree to" ili "to agree upon" za stvari i "to agree with" za lica. / looked for the box> but I could notfind it. razvijajući se u veoma vaţnu vrstu reĉi.vanjem predloga sa ostalim vrstama reĉi: with regard to (u pogledu). predlog uvek dolazi sa predmetom koji je u trećem ili ĉe . Tako su predlozi za strance i postali skoro nepremostivi deo gramatike.) U engleskom jeziku predmet koji stoji sa predlogom je takoĊe u pred metskom padeţu (tj. by means of (pomoću). upon (na).tvrtom padeţu: He sat below me (ne "/66) in the class. itd. d) predloške izraze (Prepositional Phrases).jedini predlozi upotrebljavaju. of (od).) The men stood around. (Sedeli su oko stola.dernom jeziku skoro sasvim zamenili. Traţio sam kutiju. ali je nisa m mogao naći. itd. tako da su ih oni u mo . gde i kako se po. (Kuća je bila unutra ĉista. (Spavao sam u štali. nagovestiti sliĉnost". in (u).) They sat around the table. onda se ta razlika moţe videti samo kod zamenica. koji su postali od glagolskog priloga sadašnjosti: considering (s obzirom).) He came a few days after. itd. (Došao je posle nekoliko dana. "him". i njihovu ulogu su postepeno preuzimali predlozi. 211 . Pošto kod imenica nema razlike izmeĊu oblika u prvom i trećem ili ĉetvrtom padeţu. tj. utoliko pre što je ono malo pravila o upotrebi predloga ne samo nepotpuno. ili zašto "to compare with" znaĉi „porediti.) He came after a few days. b) sloţene (Compound). koji su nastali kombino. itd. u). during (za vreme). 3. out (iz). itd. N a p o m e n a : Ĉesto se u ĉetvrtom padeţu greši kad se predlog odnosi na dve zamenice ili jednu zamenicu i jednu imenicu. iza). except (izuzev). itd. regarding (što se tiĉe). Predlozi mogu imati sledeće oblike: a) proste (Simple). koji su nastali zdruţivanjem dvaju predloga: within (u). Sedeo je niţe mene u razredu. (Došao je posle nekoliko dana. već i ponekad dvosmisleno. MeĊutim. inside (u). jer naprimer. Engleski jezik je tokom svog razvitka sve više gubio padeţne nastavke.) / slept within the stable. proceniti stepen sliĉnor.

b) sa znaĉenjem: po.) Potrošio je oko pet funti.VRSTE Ranije je reĉeno da predlozi pokazuju u kakvoj je vezi ili odnosu jedna reĉ prema drugoj. The boy arrived in time. (udaljenost) Sestra je gledala u sliku.. i zato predloge delimo na više vrsta: predloge za mesto. Kako bi bilo da idemo tamo? 212 . (koliĈ. itd. Ipak. poloţaj. Došao je radi svog sina. pošto je upotreba predloga u najvećem broju sluĉajeva rezultat dobrog poznavanja duha jezika. going there? beggars wandered about the town. It was about noon.. Where do you come from? (poreklo) Odakle dolazite? itd. Ovde će biti govora o nekim opštim objašnjenjima praktiĈne upotrebe engleskih predloga. koliĉinu. mestom. He spent about five pounds. itd. vreme. koji se najĉešće pogrešno upotrebljavaju. Idi do stola. nekoliko nepotpunih pravila mog u korisno da posluţe u delimiĉnom upoznavanju. (pravac) Deĉak je stigao na vreme. ABOUT Ovaj se predlog upotrebljava: a) sa znaĉenjem: o. u vezi Tell me something about him. To je bilo oko podne. uzrok i sl. oko. pravac. a samim tim i upotrebi ove vrste reĉi. okolnosti. pravcem. UPOTREBA Zbog neustaljenosti i idiomatiĉnosti engleskih predloga. Taj odnos moţe biti u vezi sa vremenom. My sister looked at the picture. He came about his son. (vreme) Go to the table. udaljenost. okolnost.: The dog is under the steps(mesto) Pas je ispod stepenica. teško je govoriti o pravilima koja bi pomogla prilikom njihove upotrebe. c) u raznim izrazima: What about Prosjaci su lutali gradona. tu i tamo The Reci mi nešto o njemu.

Jugoslavija leţi izmeĊu Italije. Daske su bile sloţene jedna iznad over) another. Austria. kad upotrebimo "above". MaĊarske. ON. Planina se uzdiţe nad ravnicom. povrh. dok "above" ima smisao stanja ili kretanja u vertikalnom pravcu. druge. ACROSS Ovi su predlozi s liĉni po upotrebi kada znaĉe: iznad. AMID(ST). Predlozi "on" i "upon" su isti kako po smislu tako skoro i po upotrebi. obiĉno se misli samo na njenu visinu. Tako. dodiruju se. itd. Prešao je preko ulice. Yugoslavia lies between Italy. Ipak je najĉešći "above". The hoards were piled one above (on.ABOVE. UPON. preko. OVER. kada oznaĉava neki uzajamni odnos: The hoy sat between two girls. Planin a nadvišuje ravnicu. Izuzetno se "between" moţe upotrebiti za više od dva lica ili predmeta. daske su razdvojene i ne smeju se dodirivati. na) oznaĉava kretanje u popreĉnom smislu s jedne na drugu stranu. BETWIXT "Between" i "betwixt" se upotrebljavaju samo za dva lica ili dva predmeta. kad u drugoj reĉenici upotrebimo "over" "on" ili „upon". Austrije. i bliţe je predlogu "over" nego "above". Ali kad kaţemo: The mountain towers over the plain. Baš zato što predlog "above" obuhvata smisao ovih drugih predloga.dok je "upon" usiljeniji i formalniji po smislu. ili za dve grupe lica ili predmeta: Deĉak je sedeo izmeĊu dve devojĉice. Razlika izmedu "above" i "over" je u tome što "over" sadrţi smisao širenja u prostor. A treaty between the three powers. He went across the street. Iako neki Englezi ne prave razliku izmedu njih. upon. Tako kad kaţcmo: The mountain towers above the plain. 14 Gramatika engleskog jezika Sporazum izmeĊu tri sile. odnosno kretanje preko neĉega u vodoravnom pravcu. on je od svih njih najmanje odreĊen. onda se podrazumeva da se daske nalaze neposredno jedna na drugoj. BETVVEEN. iznad morske površine. iako umesto njega moţe da stoji bilo koji od ovih predloga: The hawk flies above (over) the wood. "Across" (kroz. 209 .d:ćoj reĉenici nemoguće upotrebiti "over": The mountain peak is 7000 feet above the Taj planinski vrh je 7000 stopa sea level. više. tj. Hungary. etc. na. ipak se "on" upotrebljava u obiĉnomsvakodnevnom jeziku. AMONG(ST). govori se o ravnici koja je u senci planine koja nju nadvišuje. Ali. Jastreb leti iznad šume. Tako je u sle .

pokazuje aktivan odnos. upotrebljava.ljenom mestu bez razlike na veliĉinu. Bacio je na njega kamen. okruţen sa". i „amid enemies" kad mislimo na razne vrste neprijateljstava. There are few rich men in this village. a "amidst" u prozi.: "The Third Mani( is running at the einema . Tako. Mi (tj. meĊutim. a Francuz ^in Paris". ĉuvenih kuća. "in" se. Malo ima bogatih ljudi u ovom selu. ali moţemo takoĊe reći "among enemies" kad mislimo na odnos.rikanac moţe da kaţe za Paris "at Paris". palata. zgrada. 1 am surprised at your behaviour. "among(st)"."Among" i "amongst" se upotrebljavaju za više od dva lica ili predmeta: The boy sat among the girls. drugarst vu. ĉesto se u sliĉnim sluĉajevima Hpotrebljava predlog "in". naprotiv. Ponekad se oni razlikuju i u tome što se „amid(st)" ne upotrebljava za stvari iste vrste. ili kad govorimo o nekom uda. pomešan sa". c) ispred imena poznatih. naprotiv. pozorišta i sl. onda se upotrebljava "at". AT Predlog "at" se upotrebljava: a) ispred imena malih gradova ili sela. 4 214 . "At" se ponekad moţe upotrebiti za velika mesta. onda dolazi uz njega predlog "in": My uncle lives at Rakovica. Medutim. „ Beograd ". kako u bukvalnom tako i u'prenosnom smislu: Look at that p^cture! Pogledaj onu sliku! He threw a stone at him. koja se nalaze jakt daleko od onoga koji govori. neprijateljstvu i sl. We have got a new bookshop in Rakovica.rimo o malom mestu ili selu u kom se trenutno ili stalno nalazimo.. Deĉak je sedeo izmedu devojaka. Ako govorimo o nekom selu i ne nalazimo se u njemu. Razlika izmeĊu "among(st)" i "amid(st)" je u tome što prvi znaĉi „medu. upotrebljava kad govorimo 0 poznatom prostoru u obiĉnom smislu: We arrived at Liverpool by ship. u prijateljstvu. a drugi „medu. Tako kaţemo "among friends" (meĊu prijateljima). b) da oznaĉi taĉan. naprotiv. Ame. Moj ujak stanuje u Rakovici (onaj koji govori stanuje negde drugde). Napomena: "Amid" se upotrebljava više u poeziji. U Liverpul smo stigli brodom. Isto tako "at" se upotrebljava kad govorimo o nekom manjem mestu ili selu u geografskom smislu. dok se "among(st)". kao naprimer. stanovnici) dobili smo novu knjiţaru u Rakovici.Treći ĉov ek" se daje u bioskopu 'Belgrade". IznenaĊuje me tvoje ponašanje. pribliţan ili neodreĊen poloţaj ili mesto. "Amid(st)" pokazuje samo poloţaj. zato se upotreba predloga "at" uglavnom svodi na to kako gledamo na svaki pojedini sluĉaj. U protivnom se upotrebljava "in". kad govo .

Tako "under" oznaĉava da je neki predmet neposredno ispod drugog predmeta i da ga dodiruje. zamena ovih dvaju predloga dovodi do menjanja smisla. pioneers with axes. ■zrok ili uslov. d) za jednu odreĊenu taĉku vremena (sat. minute. "Beneath" i "below" mogu u prenosnom smislu da oznaĉe da je nešto (dogaĊaj. "By" se obiĈno odnosi na lica. Sunce je već zašlo za horizont. BY. THROUGH. a . Skill is gained by practice. UNDER(NEATH) "Under" je po smislu suprotan od "over". N a p o m e n a : » B y « se ĉesto pogrešno zamenjuje sa »with«. ispod neĉijih mogućnosti.iliA kretanja: \\ The m?tal was coroded by the acid. WITH "By" se upotrebljava da izrazi vršioca radnje. Je li ovaj restoran otvoren noću? BELOW..We were at the British Museum yesterday. dostojanstva. Veština. Kupatilo je ispod kuhinje. "with" na stvari. e) za neodredeni vremenski period koji traje izvesno vreme: We shall come at noon. situacija). se veţbom posti^e. budi siguran.through" se moţe odnositi na jedno ili drugo: The road having been impassable through Pošto je drum usled dugog neupo . BENEATH. radnja. a way was opened. Naprotiv. . to be sure. pioniri su sekirama prokrĉili prolaz. Metal je bio nagrizen kiselinom. "By" se moţe primeniti na sve što se uzima kao sauĉesnik radnje -. a "below" od "above".: He is beneath your notice. Taj brak je ispod njegovog dostojanstva. Voz polazi u tri sata. Is this restaurant open at night? Mi ćemo doći u podne. "through" posredstvo. Juĉe smo biliu Britanskom muzeju. i sl. That mirriage is below his rank. "be!ow" oznaĉava da je jedan predmet udaljen od drugog kada na njega gledamo odozgo: The bathrocm is under the kitchen. On nije vredan vaše paţnje. "with" sredstvo.long disuse. by trebljavanja postao neprolazan. stanja. U sledeĉcm primeru pogresna . The sun is already below the horizon. sekunde): The train leaves at 3 o'clock.

then? He is on my side. They were displeased with the election of another chairman. take (uzimati).voljni. Hleb se pravi od brašna. upotrebljava da pokaţe da nešto ima neposredan dodir sa površinom koja je otvorena ili nezaklonjena: The plane is in the sky. in the year 1955. "Of". see (videti). measure (meriti). The book is on the table. Na putu se nalazi jedan autobus. seem (izgledati). c) ispred imena velikih gradova. "From" se upotrebljava da pokaţe da se materija od ĉega je nešto napravljeno promenila i da više nije u svom prvobitnom stanju. O N "In" se upotrebljava da pokaţe da je nešto u nepokretnom stanju u prostoru koji je. There is a bus on the road.another chairman.They were displeased by the election o Bili su nezadovoljni izborom dru. naprotiv. Sto je napravljen od drveta. "On" se u prenosnom smislu upotrebljava da oznaĉi stanje ili uslov neke duševne radnje: Is there anything in it. Osim toga "in" se upotrebljava. in Portugai. itĊ. naprotiv. gog pretsednika. The 'train is in the station. Voz je u stanici. in autumn. Knjiga je na stolu. itd. ali sa istom osobinom kao i u bukvalnom smislu. "By" se ponekad upotrebljava uz neke glagole radi bliţeg oznaĉavanja. in English. Po njegovom pogledu sam primetio da je lupeţ. U prvoj reĉenici "by" se odnosi na radnju izbora kojom oni nisu bili zado. itd: I judge by her dress that she is poor. U prenosnom smislu "in" oznaĉava ukljuĉivanje u neki pojam ili sliĉno. I saw by his glance that he was a rogue. OF Ova dva predloga se ĉesto pogrešno zamenjuju. itd. Ovo su najĉešći glagoli: call (zvati). b) ispred godišnjih doba i godina: In the spring. understand (razumeti). a u drugoj "with" oznaĉava nezadovoljstvo zbog toga što je izabran ĉovek koji ini nije po volji. Po haljini sudim da je siromašna. pokazuje da je materija ostala nepromenjena: Bread is made from flour. I N. "On" se. FROM. perceive {shvatiti). a) ispred imena zemalja. . in England. vaţnih centara i metropola. know (znati). jezika: In Yogouslavia. The table is made of wood. (Vidi "at"): 216 Ima li onda nešto u tome? On je na mojoj strani. in 1789. zatvoren sa svih strana. ako ne potpuno a ono većim delom. in Serbian. Avion je na nebu.

mesto opredeljenja za razliku od "in" koji oznaĉava mirovanje: Did you throw the stone into the water? Je si li bacio kamen u vodu? ali: A iarge stone Iies in the water. Kupio sam knjigu za 100 dinara. FOR. I cannot buy it at such a price. I shail stay there till hext month. Predlog "till" se upotrebljava da oznaĉi vremenski razmak. On se upotrebljava skoro uz svako glagolsko vreme izuzev prostog sadašnjeg vremena: 217 . INTO Predlog "to" se upotrebljava da pokaţe kretanje s jednog mestar na drugo: We came to schooi at 1 o'clock. b) kad govorimo o odreĊenom danu u nedelji ili mesecu. mora.. Ponekad se "to" upotrebljava da oznaĉi udaljenost u prostoru: We walked to the river and back. TO. Došli smo u školu u 7 sati. Ne mogu da je kupim po toj ceni. itd. d) kao deo priloške oznake koja pokazuje izvesno duţe trajanje: in the morning (ujutru). London leţi na Temzi. a ne mislimo na njegovo trajanje: on Sunday (u nedelju). Predlog "on" se još upotrebljava: a) sa odreĊenim ĉlanom uz imena reka. Šetali smo se do reke i natrag. onda se "for" upotrebljava za stvarnu cenu izraţenu u novcu. FOR. FROM Predlog "for" dolazi ispred reĉi ili izraza koji pokazuju trajanje nekog vremenskog razmaka. onda se "at" moţe upotrebiti sa iznosom izraţenim u novcu: The cloth was sold at 3000 Dinars a meter. To je priliĉno teško prevesti nai engleski. okeana i jezera: London iies on the Thamss. kad posle cene dolazi mera ili teţina neke robe. on Saturdays (subotom)j on the Ist of January (prvog januara). SINCE. dok se "at" upotrebljava kad odreĊena suma nije pomenuta. Ušao je u uĉionicu. He went into the classroom.He has been in Beigrade for six years. Predlog "into" pokazuje pravac. TILL. Štof se prodavao po 3000 dinara metar. MeĊutim. već se govori o ceni uopšte: I bought a book for 100 Dinars. neposredno kretanje ili pretvaranje vt nešto. tendenciju. AT Kada se govori o cenama razne robe. in the afternoon (popodne) itd. It is rather difficult to translate mtoEnglish. Ţivi u Beogradu već šest godina. Veliki kamen leţi u vodi. i ĉesto se moţe izostaviti. Ostaću tamo do sledećeg meseca.

"Within" se. b) kad se odnosi na upitnu zamenicu: Who did you give it to? Ovo je soba u kojoj sam spavao. 218 . imenica ili zamenica: The book is on the desk. naprotiv. Predlog "from" moţe takoĊe da oznaĉi odreĊenu taĉku vremena. u toku jednog sata). The train will arrive within an hour. / Ovde je već od 4 sata. MESTO PREDLOGA Sam naziv ove vrste reĉi kazuje da je mesto predloga ispred reĉi koje oznaĉava. This is the room I slept in. WITHIN Predlog "in" upotrebljava se za neki vremenski razmak u budućnosti u smislu "posle završetka neĉega". c) u trpnim reĉenicama sa onim glagolima koji sa predlogom postajn prelazni: I will look into tfre matter. Voz će stići za jedan sat (tj. Ovde ţivim već dve godine. ponedeljka do danas. ili je pak pretstavljena sa "as" ili "that": This is the rocm that I slept in. Upotrebljava se samo sa sadašnjim prošlim i davnoprošlim vremenom: He has been here since 4 o'clock. Kome ste to dali? Ja ću razmotriti tu stvar. upotrebljava u znaĉenju "pre kraja neĉega": The train will arrive in an hour. Ona će se brinuti o njemu. Predlog doĊe na kraj reĉenice: a) kad se odnosi na odnosnu zamenicu. tj. She will take care of him./ have been here (for) two years. Voz će stići za jedan sat (ili posle). Predlog "since" se upotrebljava kad govorimo o jednoj odreĊenoj taĉkl vremena u prošlosti koja se nastavlja do sadašnjeg trenutka. IN. bilo da je ona upotrebljena ili izostavljena. Ta će se stvar razmotriti. Knjiga je na klupi. ali posle njega mora da dode "to" ili "till": My mother has been ill from last Monday Majka je bila bolesna od prošlog till today. The matter will be looked into.

Ĉesto se pogrešno zamenjuju sveze sa ostalim prilozima. I will come a few days after (Prilog). one povezuju imenicu sa zamenicom. Ne moţeš da izaĊeš dok ne za vršiš posao. onda su oni prilozi. He returned happy and smiling. Kada oni oznaĉavaju glagol iz iste reĉenice pokazujući mesto.SVEZE ZNAĈENJE (Conjunctions) Reĉi koje povezuju jednu reĉenicu sa drugom da bi je proširile. jedne radnje. i najzad predlog sa predlogom: John and I went to school at seven d'clock. vezivni ili odnosni prilozi. whence (otkud). a delimiĉno sveze. Kad vezujemo dve reĉi pomoću sveze. predlozima ili bilo kojom drugom vrstom reĉi. On je pošten i siromašan. nazivaju se s v e z a m a: You may not go outunti\your work is done. I najzad. kada vezuju reĉenice. Tako. Ako pokazuje u kakvom odnosu stoji jedna reĉ prema drugoj ili kakvo dejstvo ima nad njom.nicu sa drugom reĉi ili reĉenicom. vreme. onda je to predlog. Jovan i ja smo otišli u školu u sedam sati. glagol sa glagolom. U drugom primeru sveza "and" povezuje prideve "honest" i "poor". Doći ću nekoliko dana posle. a koji su delimiĉno prilozi. kao: whether (da li). i why (zašto). onda je prilog. MeĊutim. where (gde). when (kada). prilog sa prilogom ili priloškim izrazom. onda je to sveza. Doći ću posle ruĉka. Ako vezuje reĉ ili reĉe . Do zabune neće doći ako vodimo raĉ una 0 tome kakvu sluţbu vrši pojedina reĉ u reĉenici. Vratio se srećan i sa osmehom. how (kako). The plane flew into and through a cloud. U prvom primeru sveza "until" povezuje reĉenice "you may not go out" i "your work is done". He is honest and poor. Avion je ulazio i izlazio iz oblaka. She sat down and wept. naĉin ili sl. one su obiĉno iste ili sliĉne vrste reĉi. pridev sa pridevom ili glagolskim prilogom ili pridevom. Ona je sela i zaplakala se. Doći ću pošto ruĉate. 219 . Evo nekoliko primera: 1 will come after you have dined (Sveza). ili koje povezuju delove govora iste ili sliĉne vrste. / will come after dinner (Predlog). onda su sveze. Kod vezivanja reĉenica ĉesto će se upotrebljavati tzv. ako oz naĉava neku drugu reĉ.

He went away before he had dined (Sveza). He went away before dinner (Predlog). I have never seen him before (Priiog). Wait till I return (Sveza). Wait here till sunset (Predi.) etc. ________

Otišao je pre nego što je ruĉao, Otišao je pre ruĉka. Nikad ga pre nisam videć. Priĉekaj dok se vratim. Ĉekaj ovde do zalaska sunca, itd.

Sveze mogu da imaju sledeće oblike:
t

a) proste, koji se sastoje samo od izvorne reĉi: and (i, a), but (ali), that (da), since (od), for (jer), itd. b) pravljene, koji su postali spajanjem raznih delova govora u jednu reĉ: otherwise (inaĉe), nevertheless (ipak), whereas (dok), therefore (zato), itd. c) sloţene, koji su nastali zdruţivanjem raznih vrsta reĉi, praveći na taj naĉin izraze koji su u sluţbi sveza: on the contrary (naprotiv), so that (tako da), as long as (dok), for that reason (zato), itd. d) glagolske, koji su postali od glagolskog priloga sada šnjosti ili gla - golskog prideva prošlosti: owing to (usled), provided (ako), itd. e) uzajamne, koji dolaze u parovima: both... and ( i . . . i), either... or (ili... ili), neither... nor ( n i . . . niti), itd. ________ U pogledu uloge u reĉenici, sveze delimo na dve glavne skupine : a) uporedne sveze (Co-ordinative Conjunctions). Tu spadaju slcdeće sveze: sastavne (and, both... and, further, neither... nor, not only but itd.), rastavne (or, else, otherwise, itd.), suprotne (but, again, yet, only, however, nevertheless, itd.) zakljuĉne (therefore, consequently, itd.). b) zavisne sveze (Subordinative Conjunctions). Tu spadaju: namerne (that, so that, in order that), vremenske (when, until, since, as long as itd.) uzroĉne (as, because, since, for, itd.) pogodbene (if, unless, whether, provided, itd.) i dopusne (though, although, itd.).
UPOTREBA

Ovde će biti govora o nekim grupama najĉešćih sveza koje usled sliĉnosti znaĉenja redovno stvaraju poteškoće prilikom upotrebe kako kod poĉetnika tako i kod onih koji su već poodmakli u poznavanju jezika. AS (I SLOŢENICE), BECAUSE, FOR, SINCE Od ovih uzroĉnih sveza "because" je najneposrednija i najpotpunija u izraţavanju uzroka. "Since", koja prvenstveno oznaĉava redosled u vre - menu, izraţava takoĊe redosled u ni zu uzroka, prirodno posredovanje uzroka i posledicu. "As" izraţava nešto što je sliĉno, podudarno ili jednako. "Since" je blaţe od

220

"because", "as"je opet blaţe od "since". I jedna i druga mogu da izraze uzrok ispred glavne reĉenice. Tako moţemo da kaţemo: Since (ili "as") you are going, / will Pošto idete, ja ću vas pratiti. accompany you. Ĉesto je jedna reĉ blaţa i umerenija i sadrţi manje usiljenosti. Tako je u reĉenici: As you request it, I will com?. nemoguće upotrebiti "because" Ja ću doći pošto ti to zahtevaš.

"For" je priliĉno nestalna sveza i ponekad je potpuno ista kao "be- cause". Ipak, "for" ĉešće izraţava neki nagoveštaj ili sugestiju i ukazivanje više nego uzrok ili povod. Zbog toga u reĉenici: Jt is morning, for the birds are singing. Jutro je jer ptice pevaju. nemoguće je upotrebiti "because", jer ne izraţavamo nikakav uzrok, već nagoveštaj ili ukazivanje. Sveza "inasmush as" (ukoliko) je formalan izraz i znaĉi „taĉno toliko i ništa više". Sinonim "for asmuch as" jc zastarela sveza i nije više u upotrebi u modernom jeziku., Inasmuch as the debtor has no property, I Ukoliko duţnik nema svojine, abandon the claim. odustajem od potraţivanja. "As" moţe da bude vremenska sveza: What was it that so fascinated the young Šta je to toliko opĉaralo mladog student, as he stood by the river shore? studenta, dok je stajao pored obale reke? Kao sveza poreĊenja "as" stoji sa prilogom "as" da bi bliţe oznaĉio pridev ili prilog: as fast as (brz kao), as tall as (visok kao), as easily as (lako kao). Ovo drugo "as" je sveza, a ne predlog i zbog toga posle nje ne dolazi predmet u ĉetvrtom padeţu: He is as tall as / (am tall). Iste je visine kao i ja.

B U T, A N D "But" je sveza suprotnosti koja polazi od obiĉnog suprotstavljanja do potpunog odricanja: / am willing to go, but content to stay. Voljan sam da poĊem, ali bih i rado ostao. He is not an honest man, but a villain. On nije pošten ĉovek, već lupeţ. U prvom primeru "but" znaĉi ,,s druge strane, u drugu ruku", tj. blaţi oblik suprotstavljanja. MeĊutim, u drugom primeru "but" znaĉi „naprotiv" ili drugim reĉima potpuno odricanje.

221

"But" se ne moţe ni u kom sluĉaju uzeti kao potpun sinonim sveze "and". Pomoću "and" dodajemo u reĉenici reĉi sliĉnih osobina, a pomoću "but" dodajemo reĉi suprotnih ili razliĉitih osobina, tako u reĉenicama: He was a brave and tender man. He was brave but tender. Bio je hrabar i neţan ĉovek. Bio je hrabar ali i neţan.

znaĉenje sveze menja smisao. U prvoj se reĉenici pod "brave and tender" podrazumeva da je neţnost prirodna i svojstvena hrabrosti, a u drugoj "brave but tender" pokazuje da hrabro st i neţnost nisu uvek povezane. Sveza "and" moţe pored gornje osobine da izraţava takoĊe i nameru ili posledicu, kao u sledećem primeru: Try and do your duty. Go and bring my hat. Pokušaj i uĉini svoju duţnost. Idi i donesi mi šešir.

Ovakve reĉenice mogu da izraze tesno povezivanje dveju radnji: nameru i posledicu koje pripadaju više glagolima "to try" i "to go" nego svezi "and", koja ipak zadrţava svoju moć vezivanja. MeĊutim, "and" se moţe upotrebiti kao ĉesta zamena prilogu "to" i neodreĊenom naĉinu, ta ko da umesto "try and do" ili "go and bring" moţemo reći "try to do" ili "go to bring", u kom sluĉaju "and" preuzima na sebe smisao namere ili posledice. Sveza "except" je naglašenija od ,,but". BOTH... AND, (N)EITHER... (N)OR, NOT ONLY... BUT ALSO Kod ovih sveza naroĉitu paţnju treba obratiti da reĉi koje se s njima povezuju budu iste vrste. Tako, ako posle prve uzajamne sveze dolazi pridev, posle druge sveze mora takode da doĊe pridev; ako posle prve sveze dolazi imenica, posle druge takoĊe redovno dolazi imenica, itd. Opšte pravilo glasi: posle svake uzajamne sveze dolazi ista vrsta reĉi — a ĉesto i ista reĉ. Kod "both... and" treba paziti da reĉ ili reĉi povezane — ovim svezama moraju se ponoviti posle svake ili izvući i staviti ispred "both". Tako mo- ţemo da kaţemo: Both for eating and for drinking. ili For both eating and drinking. ali nikako Both for eating and drinking.

Kako za jelo tako i za piće.

Both the hall and the kitchen were lighted. I pretsoblje i kuhinja su bili osvetljeni. ali ne: Both the hall and kitchen were lighted. zato što se reĉi koje dolaze posle sveza razlikuju po obliku (drugi oblik nema ĉlana "the") i pored toga zbog izostavljanja ĉlana ĉine celinu. Otuda je "and" u ovom sluĉaju obiĉna sastavna sveza, a ne uzajamna sa "both".

222

Posle "either" nikad ne dolazi "nor" kao uzajamna sveza, a posle "neither" nikad ne dolazi "or", već svaka od njih mora u celini da bude ili potvrdna ("either... or") ili odriĉna ("neither... nor"). Glagol je u potvrdnom ili odriĉnim oblilcu sa "either... or", a samo potvrdan sa "neither... nor". He is either biind or deaf. Ili je slep ili gluv. He is not either biind or deaf. (naglaš.) Niti je slep niti gluv. He is neither biind nor deaf Niti je slep niti gluv. "Not only... but also" su naroĉito komplikovane uzajamne sveze uglavnom zbog toga što one više nego ostale navode na kršenje osnovnog pravila, da posle svake uzajamne sveze mora da doĊe ista vrsta reĉi: He wrote not only to the secretary but also Pisao je ne samo sekretaru već to the president (a ne: He not only... itd). i pretsedniku.

UZVICI
(Interjections or Exclamations) Vrste reĉi kojima izraţavamo osećaje, osećanja, uzbuĊenja ili strasti, nazivaju se u z v i c i m a. "Oh! I f s outl" saici the clentist. ,,Oh! IzvaĊen je!" reĉe zubar. Uzvici se razlikuju od ostalih vrsta reĉi zato što oni nemaju nikakvu vaţnu sluţbu u reĉenici, tj. ne pomaţu u pravljenju reĉenice kao što rade ostale vrste reĉi. Ako se uzvik nade u sredini reĉenice, on nije povezan sa nijednom reĉi niti isprcd niti iza njega. Ĉesto se on i ne pojavljuje u reĉenici, već stoji sasvim sam, kao: Oh!, ah!, pooh!, alas!, itd. Ovo su samo glasovi koji sluţe za uzvikivanje. Tako ako u reĉenici: My son, alas! is dangerous!y ill. Jaoj! sin mi je jako bolestan. izos tavimo reĉ "alas", znaĉenje se reĉenice niukoliko ne menja. Svaka druga reĉ ima svoju sluţbu u reĉenici. "My" oznaĉava imenicu "son", "son" je podmet glagola "is", "dangerously" je prilog koji oznaĉava pridev "ill", itd. Medutim, reĉ "alas" ne odnosi se i ne oznaĉava ništa i moţe se izostaviti, a da ne promeni ili ošteti smisao ili sastav reĉenice. Ponekad se uzvici upotrebljavaju da bi se obratila neĉija paţnja, kao naprimer "Hallo" i sl. Po obliku uzvici su proste reĉi. Grupe reĉi, kao "How avvfull!" nisu . uzvici, već nepotpune reĉenice ĉiji podmet i prirok nisu izraţeni. Isto tako nisu uzvici oblici zapovednog naĉina, kao "Come!" ili "Hark", ovo su pot- pune reĉenice ĉiji podmeti takoĊe nisu izraţeni.

223

REĈENICE
(Sentences) Niz ili grupa reĉi, koje imaju potpuno znaĉenje i izraţavaju potpunu misao, naziva se reĉenicom: / m?t your brother ii the train. Sreo sam u vozu tvoga brata. He ccm? to see the boat. Došao je da vidi ĉamac. John and his brother set off on horse. Jovan i njegov brat odjahali su na konju. Tako se reĉenicom izraţava potpuna misao bilo da ona izraţava tvrdnju, pitanje, zapovest ili uzvikivanje: The cow lies on the grass. (tvrdnja) Wili the sun rise at six? Move a little faster. (zapovest) What a dark night it is! SASTAV (uzvikivanje) My mother priroka (podmet) Krava leţi na travi. Rada li se sunce u šest? (pitanje) Pokreni se malo brţe. Kako je mraĉna noć!

Uopšte uzevši, reĉenica se sastoji od: podmeta (Subject), (Predicate), predmeta (Object) i raznih dodataka. placed the dish on the table (prirok) (predmet) (dodatak mesta) a) PODMET (Subject)

U reĉenici bilo da ona izraţava tvrdnju, pitanje, zapovest ili uzvik, podmet je ona reĉ koja vrši radnju. On odgovara na pitanje ,,ko ili šta?" i uvek je u prvom padeţu. Podmet takoĊe odreĊuje broj i lice glagolskog oblika: My brother never eats meat. Moj brat nikad ne jede meso. The mouse steals food. Miš krade hranu. The hammer was ieft on the doorway. Ĉekić je ostao na pragu. U potvrdnim reĉenicama podmet dolazi na prvom mestu, tj. ispred priroka. U upitnim reĉenicama, usled inverzije, njegov poloţaj je izmenjen, tako da on dolazi posle priroka. U zapovestima se ĉak i ne pojavljuje, već se uvek podrazumeva kao zamenica drugog lica "vou".

224

Brown. neodreĊeni naĉin ili gla . U drugoj reĉenici komplement upotrebljava podmet i zato se naziva pod. Is the tree near the wall? (you) Go to that treel What a big tree it is! MeĊutim.metski komplement (Subjective Complement). On se jako razboleo. lives in our neighbourhood. Je li drvo blizu zida? Idi do onog drveta! Kako je veliko drvo! Podmet moţe da bud eimenica. Lopta pliva. Nikad mi nije to pismo stiglo. Reĉ ili grupa reĉi koje upotpunjavaju smisao delimiĉno izraţen gla . Deĉak trĉi. Svinje grokću. koji je glavni deo. Kao dodatak podmetu moţe da posluţi druga imenica (apozicija). Nepošteni ljudi skrivaju greške. O Mr.Drvo pada. The horse has become very tired. He was taken very ill. Prsten je bio od velike vrednosti. A man convinced against his will is of Ĉovek ubeĊen protiv svoje volje the sam2 opinion still. The results were published. A boy runs. još uvek je istog mišljenja. Rukopis je bio od velike vaţnosti. zamenica. Konj se jako umorio.golom. 225 . Ovo je vrlo lako uĉiniti. the teacher.* The manuscript was of great importance. Videti znaĉi verovati. Bad men hide their faults. nastavnik. b) PRIROK (Predicate) Onaj deo reĉenicc koji izraţava radnju podmeta naziva se prirok. naziva se komplement glagola. Glagolski dodaci su: komplement i priloške oznake. Glagol koji zahvata komplement moţe biti prelazan ili neprelazan: The jury declared the accused to be Porota je izjavila da je optuţe ni innocent. To do this is very easy. The tree falls. stanuje u Seeing is believing. onda je taj glagol jedini deo priroka: The hogs grunt. G. Rezultati su bili objavljeni. (U ovoj reĉenici komplement pomaţe glagolu da kaţe nešto podrobnije o predmetu i zato se naziva predmetski komplement (Objective Complement). kad je u priroku neprelazni glagol koji ne zahteva nikakav dodatak. nevin. i od dodatka: The ball is floating.golska imenica: The letter never reached m^. Braun. našem susedstvu. That ring was of much value. On se sastoji od glagolskog oblika. pridev (atribut) ili neki izraz.

onda $c oni nazivaju priloškim oznakama: Who is plciying in the park? Ko se igra u parku? He arrived in the morning. MeĊutim. onda je takode i glagol u jednini: A carriage and pair has just entered the KoĈija upregnuta u par konja je yard. MeĊutim. John and I ( = we) have ccme together. koji pored pojedinaĉnih priloga saĉinjavaju razne priloške oznake mesta.. ili treba da izraze jedan pojam. Ali. Podmet i prirok moiaju uvek biti u istom licu i broju.. i podmet je u jednini. kad se misli na svaku pojedinu liĉnost ili stvar odvojeno. The jury were divided in their opinion. "statesman". glagol je u mnoţini: The jury consists of twelve persons. upravo ušla u dvorište. drugo je drţavnik). tj. koji su.. N a p o m e n a : Slaganje podmeta i priroka. (imenice "carriage" i "pair" izraţavaju jedan pojam. gla. Stigao je ujutru.Najosnovniji oblici priloških oznaka su sami prilozi. Kada se prilog ili takvi priloški izrazi odnose na liĉne glago lske oblike (Finite Verbs).. Pored ovog osnovnog pravila treba voditi raĉuna i o nekim posebnim pravilima slaganja podmeta i priroka: a) Kad su dva ili više podmeta u jednini povezani svezom "and". reĉi koje upotpunjuju i proširuju znaĈenje reĉi sa kojima su povezane (u ovom sluĉaju sa glagolom).gol u priroku je uvek u mnoţini: The boy and ihe girl (= they) were upset. "Poet" i "sta. Umro je pesnik i drţavnik. a ne dva predmeta. Porota se sastoji od dvanaest lica. d) Kada je dve ili više imenica u jednini povezano sa "either. vremena. glagol u priroku je u jednini. 226 . pa je zato glagol u jednini. Porota je bila podeljena u mišljenju. b) Kad dve imenice povezane sa "and" oznaĉavaju jedno lice ili stvar. Jovan i ti ste bili tamo. videlo bi se odmah da se radi o dvema razliĉitim liĉnostima (jedno je pesnik. uzroka. prema ranije iznetom objašnjenju. nor". i zato se u takvim sluĉajevima pnrok stavlja u mnoţinu: The poet and the statesman are dead. i podmet je po smislu u jednini. Deĉak i devojĉica su bili uzne mireni. John cind you (— you) were both there. The poet and statesman is dead. naĉina. Umrli su i pesnik i drţavnik.tesman" je isto lice. or ili "neither. istu tu ulogu mogu da vrše priloški izrazi. itd. Jovan i ja smo došli zajedno. kola sa zapregom od dva konja. c) Kada zbirna imenica oznaĉava skup lica ili stvari uzetih kaocelina. zato i prirok mora biti takoĊe u jednini). kada bi u drugoj reĈenici ponovili ĉlan ispred imenice . glagol u priroku je takoĊe u jednini: Either you or your brother is blamed for Tebe ili tvog brata treba za to this. Moji prijatelji uvek dolaze nedeljom. prekorevati. My friends ahvays com? on Sundav.

imaju glagol u jednini: A pen as well as a pencil was left on the Pero i olovka su ostali na prozoru. neither" dolaze imenice ili zamenice. g) Kada posle "each. nor". Ili Jovan ili ja treba da dobijemo nagradu. onda glagol takoĊe dolazi u jednini: Every leaf. a povezane su sa "or. meĊutim. onda podmet u mnoţini treba staviti odmah do glagola. nor" sa drugim delom koji je u mnoţini. radi boljeg i taĉnijeg razumevanja.gol je uvek u jednini: Each of these boys has a ball. Ili Jovan treba da dobije nagradu ili ja. / as weii as they was late. either. e) Kada je podmet sastavljen od imenica ili zamenica koje nisu u istom licu. svaka teems with life. every drop of water Svaki list. 15 Gramatika engleskog jezika 225 227 . every twig. klupi. onda se glagol u priroku slaţe sa poslednjom pomenutom reĉi u podmetu. ili Either John is to get the prize or I am. f) Kada je jedan deo podmeta u jednini povezan sa "or.Neither he nor she was present at the Ni on ni ona nisu bili prisutni meeting. j) Kada deoni pridev oznaĉava dve ili vise reĉi u jednini u podmetu. sastanku. windowsiIL i) Kad se reĉi u podmetu povezane sa "as well as" razlikuju u broju ili licu. kap vode prepuna je ţivota. onda glagol u priroku stoji u onom broju i licu one reĉi koja je prva pomenuta u podmetu: My friends as well as I were at the meet. sastanku.Moji prijatelji i ja bili smo na ing. h) Dve ili više reĉi u jednini u podmetu povezane sa "as well as". tako da bi i glagol u priroku bio takoĊe u mnoţini: Neither the book nor the notebooks are in Ni knjiga ni sveska nisu u the desk. Svaki deĉak ima po jednu loptu. bolje je ponoviti glagolski oblik uz svaki podmet: Either John or I am to get the prize. I ja i oni smo bili zakasnili. svaka granĉica. gla. ili u jednom i drugom.

Kada se povratna zamenica stavljena posle glagola odnosi na isto lice kao podmet. koji izraţava lice ili lica kojima ili za koje se glagolska radnja vrši. G. Moj otac* nam predaje engleski. My father teaches English. 228 . Moja baba je dugo ţivela. naziva se predmetom. My father teaches us English. ne moţe se zadrţati posle istog glagola u trpnom stanju: They brought me a chair. Ostale vrste predmeta su: a) Zadrţani predmet (Retained Object). Moj otac predaje engleski. i on je uvek u ĉetvrtom padeţu. i on je uvek u trećem padeţu (vidi treći i ĉetvrti padeţ). onda se ona naziva povratnim predmetom. Takvi su predmeti. drugi se zove indirektni predmet (Indirect Object). Drţao se odvojeno od sveta. Brown. (Ali. The partisans fought their best (fight). Da li se jedan direktni predmet posle glagola u trpnom stan ju moţe zadrţati ili ne moţe. A chair was brought me. Braun mi predaje engleski. c) Srodni predmet (Congate Object). Prvi se zove direktni predmet (Direct Object). English is taught me by Mr. Partizani su se borili što su bolje mogli. I am taught English by Mr.c) PREDMET (Object) Ona reĉ (ili reĉi) u reĉenici na kojoj se vrši glagolska radnja. Naprimer. moţe obiĉno u trpnom stanju da zadrţi jedan ili drugi. Brown teaches me English. Poslao sam mu paket. ponekad se dešava da direktni predmet stavljen posle glagola u radnom stanju. meĊutim. zavisi od specifiĉnosti i duha jezika. onda se taj predmet naziva srodnim. Brown. Kada neprelazni glagoli imaju predmet koji je imenica sa istim ili srodnim znaĉenjem kao glagol. skoro je nemoguće reći "I was brought a chair") (direktni predmet). koji izraţava stvar prema kojoj je glagolska radnja usmerena. On moţe da bude izraţen ili da se podrazumeva: My grandmother lived a long life. Glagol koji u radnom stanju uzima dva predmeta. Doneli su mi stolicu.) b) Povratni predmet (Refiexive Object). Stolica mi je bila doneta. moţemo reći "I was given a book for my birthday" (Dobio sam knjigu za roĊendan). I sent him a parcel. Ima glagola koji uzimaju dva predmeta — jedan. MeĊutim. vrlo retki: He kept himself separated from the world. otuda se taj predmet naziva zadrţani: Mr. i drugi. a ne posle svih. ali se ipak ne moţe dati nikakvo pravilo zašto se direktni predmet moţe zadrţati posle nekih gla gola.

"in a hurry". ona nema ni potpunu ni samostalnu misaonu celinu. Taking his son home. prilozi. Hoću da otvorim vrata. Taj posao prevazilazio je njegovu snagu. A) REĈENlCNI IZRAZ (Phrase) Reĉeniĉni izraz je grupa reĉi koja u sebi ne sadrţi nikakav prirok. arrived. Njena uloga se sastoji u 229 . called on". Navraćao sam nekoliko puta. i zato. Tako u reĉenicama: He passed by in a hurry. 2) neodreĊenim naĉinom (Infinitive Phrase): / want to open the door. B) ZAVISNA REĈENICA (Clause) Iako se zavisna reĉenica smatra skupom reĉi koji se takoĊe sastoji od podmeta i priroka. Reĉeniĉni izraz moţe da poĉinje sa: 1) predlogom (Prepositional Phrase): / have been waiting for that letter for Ĉekao sam to pismo tri nede lje. doţiveo je till sixty. on ne moţe da izrazi potpunu misao. koji kao. 3) glagolskim prilogom sadašnjosti ili trpnim pridevom prošlosti (Par. Prema tome on ne moţe sadrţavati ni jedan liĉni glagolski oblik (Finit e Verbs). oznaĉavaju i upotpunjuju radnje glagola "came. iako reĉeniĉni izraz ima svoj smisao. he lived up Pošto je ţiveo briţljivo. "in time'% i "for several times" su reĉeniĉni izrazi. Prema tome. Deĉak je pretraţio mesto da bi našao loptu. otprilike onako kao što to ĉine pridevi ili prilozi. The cheque arrived in time. three weeks. he was angry. već uglavnom sluţi u svrhu upotpu . Prošao je uţurbano.ticipial Phrase): Having lived a careful life. b) Zavisnu reĉenicu (Clause) i c) Samostalnu reĉenicu (Sentence). Vodeći sina kući. That work was beyond his strength. bio je besan. Ĉek je prispeo na vreme. naprimer. već je deo koji ima odredenu ulogu u jednoj duţoj reĉenici. The boy searched the place to find the ball. I have called on for several times. šezdeset godina.njavanja izvesnih reĉi u reĉenici. ona ipak ne moţe da izraţava potpunu misao. bilo izraţen ili koji se podrazumeva. te liĉi na reĉenicu samo po sastavu.VRSTE I OBLICI U engleskom jeziku treba razlikovati tri reĉeniĉna oblika: a) Reĉeniĉni izraz (Phrase).

pa se zato naziva priloška zavisna reĉenica. Prodaće se za onoliko koliko vredi. onda se ona naziva imeniĉkom zavisnom reĉenicom: We knew the route. Tako im eniĉka zavisna reĉenica moţe da bude: 1) podmet glagola: That he will write soon is quite certain. 2) apozicija imenici u podmetu: The rumour that the king is sick is false. delimo ih na: a) imeniĉke zavisne reĉenice (Noun Clauses) b) pridevske zavisne reĉenice (Adjectival Clauses) c) priloške zavisne reĉenice (Adverbial Clauses) A) IMENIĈKE ZAVISNE REĈENICE (Noun Clauses) Kada jedna zavisna reĉenica vrši ulogu imenice u odnosu na neku reĉ u drugoj reĉenici. Ljudi se sutra vraćaju na posao. (U prvoj reĉenici imenica "route" je predmet glagola "knew". pridev ili prilog: The men return to work tomorrow. u drugoj reĉenici "that the road led to Rakovica" je u istom odnosu prema tom glagolskom obliku i zat o što ona vrši istu ulogu kao imenica "route". To je. Znali smo da put vodi u Rakovicu. se rudarska okna otvore. Niko ne zna kad će on doći. Taĉno to sam i oĉekivao. kako u podmetu tako i u predmetu. Laţan je glas o tome da je kralj bolestan. dakle. meĊutim. koji se prema nekoj reĉi u sloţenoj reĉenici odnose ustvari kao imenica.) Tako. koja isto tako odgovara na pitanje "when?" i oznaĉava gl agol "return" govoreći takoĊe o vremenu radnje. MeĊutim. 3) predmet glagola u glavnoj reĉenici: No one knows when he will come. Ova zavisna reĉenica nema potpun smisao i ne moţe samostalno stajati i sliĉno prilogu "tomorrow" poprima njegovu ulogu. pridevi ili prilozi. pridevske ili priloške ekvivalente. 4) predmet predloga: This wiil seli for what it is worth. 5) komplement glagola: This is exactly what I expected.nici odnose kao imenice. Pošto imenica moţe da ima razne uloge u reĉenici. prilog vremena. pridevske ili priloške ekvivalente koji se prema nekoj reĉi u sloţenoj reĉe . Bio nam je poznat put. 230 . ona se naziva imeniĉkom zavisnom reĉenicom. Sasvim je izvesno da će on uskoro pisati. We knew that the road led to Rakovica. s obzirom na ulogu zavisnih reĉenica da izraţavaju imeniĉke. (U prvoj reĉenici "tomorrow" odgovara na pitanje "when?" i oznaĉava glagol "return" kazujući vreme radnje. The men return to work when the pits Ljudi se vraćaju na posao kada open. u drugoj reĉenici umesto priloga nalazi se zavisna reĉenica "when the pits open".tome da izrazi imeniĉke. sasvim je ispravno što i imeniĉka reĉenica onda moţe da ima sliĉne uloge.

. B ) PRIDEVSKE ZAVISNE REĈENICE (Adjectival Clauses) Kada jedna zavisna reĉenica vrši ulogu prideva u odnosu na neku reĉ u glavnoj reĉenici. deserved. naziva se priloška zavisna reĉenica.) Priloška zavisna reĉenica ne mora samo da vrši ulogu priloga prema glagolu u glavnoj reĉenici. Gazda je pošteno plaćao sluge.as they deserved".) N a p o m e n a : PridevsKe zavisne reĉcnice poĉinju odnosnom zamsnicom ili prilogom C) PRILOŠKE ZAVISNE REĈENICE (Adverbial Clauses) Kada jedna zavisna reĉenica vrši ulogu priloga u odnosu na neku reĉ u glavnoj reĉenici. MeĊutim. (koliko su zasluţili) (U prvoj reĉenici prilog "fairly" oznaĉava glagol "paid". onda se ona naziva pridevskom reĉenicom: Upoznali smo se sa jednim ĉuvenim drţavnikom. u drugoj reĉenici tu istu ulogu vrši reĉenica . onda se o na naziva priloškom zavisnom reĉenicom: The mcister paid his servants fairly. We m?t a statesmin who had an interna. naziva se pridevskom zavisnom reĉenicom. koji uţiva meĊunarodni glas.N a p o m e n a : Imeniĉka zavisna reĉenica obiĉno poĉinje sa "that" odnosnom zame nicom ili odnosnim prilogom. The master paid his servants as they Gazda je plaćao sluge po zasluzi.Upoznali smo se sa drţavnikom tional reputation. pa zato takva reĉenica koja vrši ulogu prideva. 231 . u drugoj reĉenipi "who had an international reputation" je u istom odnosu prema predmetu "statesman". već ona moţe istu takvu ulogu da vrši prema pridevu ili drugom prilogu u glavnoj reĉenici. MeĊutim. (U prvoj reĉenici pridev "reputed" oznaĉava predmet "statesman". We m?t a reputed statesman. Takva reĉenica koja vrši ulogu priloga.

: The pain ceased >vhen the dentist came in. as much as. Prosjak me je pratio gde god sam lsao. because": He will succeed because he works hard. koje poĉinju svezama: "when.: The old man faced this ne\v disaster as Starac se našao lice u lice sa ovom you would expect him to do. 4) uzroĉne (Adverbial Clauses of Reason or Cause) kojc poĉinju svezama "for. unless. Toliko je radio da se razboleo. 6) pogodbene (Adverbial CJauses of Condition) koje poĉinju svezama "if. priloške zavisne reĉenice delim o na: 1) naĉinske (Adverbial Clauses of Manner). than". Buduće vreme I shall see you Pogodbena reĉenica Sadašnje vreme if I come (Videću vas ako doĊem) 232 . 3) mesne (Adverbial Clauses of Place) koje poĉinju svezama "where" i njenim sloţenicama: The beggar fol!o\ved me vvherever I went.: He u orked so hard that he was taken ill. Tada su glagolski oblici « njoj u pokaznom naĉinu i odnos vremena je sledeći: Sadašnjost Glavna reĉenica 1. itd. before. Ja ću uĉiniti to ako budem mogao. 5) poslediĉne (Adverbial Ciauses of Result) koje poĉinju svezama "thaf' i sl. whatever": / wi'11 clo that if / can. 2) vremenske (Adverbia! Clauses of Time). since. Bol je prestao kad je zubar ušao. >vhile". Pogodbene reĉenice izraţavaju razne vrste pogodbi. >vhoever.Sveze kojima poĉinju priloške zavisne reĉenice nazivaju se zavisnim svezama. until. onako kako bi se i oĉekivalo. although. Prema tome da li se posledice jcdne pogodbe mogu ispuniti ili ne. except. onda takva reĉenica izraţava ĉinjenicu ili mogućnost i naziva s« s t v a r n a p o g o d b e n a r e ĉ e n i c a . though. koje poĉinju svezama: "as. itd. Prema vrsti sveze i priloškog odnosa. after. novom nesrećom. On će uspeti jer mnogo radi. delimo ih n a : a) stvarne pogodbcne reĉenice (Real Conditional Sentences) b) nestvarne pogodbene reĉenice (Unreal Conditional Sentences) A ) STVARNE POGODBENE REĈENICE (Real Conditional Sentences) Kada se posledice jedne pogodbe u sadašnjosti ili prošlosti mogu ispuniti.

nemogućnost. Sadašnje pogodbeno / should stay at home (Ostao bih kod kuće da kiša pada) Pogodbena reĉenica Prošlo vreme if it rained (pretpostavka) The cat would eat you if you were a fish (nemogućnost) (Da ste riba. tj. ili nešto što je samo plod maštc.2. Sadašnje vreme He is not good Sadašnje vreme if you want to play table-tennis Sadašnje vreme if he disobeys his parents (Nije dobar ako je neposlušan prema roditeljima) Prošlost Glavna reĉenica Buduće vreme He will clo it next time Pogodbena reĉenica Prošlo vreme if he did not todav V (On će to uĉiniti drugi put. Zapovedni naĉin Come to the club (DoĊi u dom ako ţeliš da igraš stoni tenis) 3. Tada s u glagolski oblici u ovim reĉenicama u saveznom naĉinu i odnos vremena je sledeći: Sadašnjost Glavna reĉenica 1. on zna svoju duţnost) (Vaš sin je imao potpuno pravo ako nije otišao u dom) B) NESTVARNE POGODBENE REĈENICE (Unreal Conditional Sentences) Kada se posledice jedne pogodbe u sadašnjosti ili prošlosti ne mogu ispuniti. tj. takva reĉenica naziva se n e s t v a r n a p o g o d b e n a r e ĉ e n i c a. pretpostavka. onda takva reĉenica izraţava nešto što se moţe zamisliti samo kao verovatna posledica. maĉka bi vas pojela) Prošlost Glavna reĉenica Prošlo pogodbeno You would have caught the train Pogodbena reĉenica Davnoprošlo vreme if you had left earlier (pretpostavka) 233 . ako nije uradio danas) Sadašnje vreme He knows his duty Prošlo vreme Your son was quite right Prošlo vreme if he refused to come Prošlo vreme if he did not come to the club (Ako je odbio da doĊe.

Moj brat neće doći sve dok (ako) My brother wiil not com? if you do ga ne pozovete. 1) proste reĉenice (Simple Sentences). C) SAMOSTALNA REĈENICA (Sentence) Skup ili grupa reĉi. (ili pomoću izostavljanja "if") Had I seen you eariier I should have called you.). i 3) mnogostruko sloţene reĉenice (Multiple Sentences. u pogodbenoj reĉenici posle »if« ne mogu se upotrebiti »shall. 2) dvostruke sloţene reĉenice (Double Sentences). Idite u uĉionicu. Samostalne reĉenice se dele na: Đaci su se vratili kući.) 234 . koja saĉinjava potpunu i samostalnu misaonu celinu.(Bio bi uhvatio voz da si ranije krenuo) I should have told her if I had been you (nemogućnost) (Ja bih joj bio rekao da sam bio na vašem mestu) N a p o m e n a : Kao i vremenske reĉenice koje poĉinju svezama »when. Kada se ova sveza izostavi. There was a thunderstorm and the excursion spoilt.. . Izostavljanje sveze "if" pojavljuje se samo u akademskoj prozi i vrlo se retko upotrebljava u svakodnevnom govoru. not invite him. Tako sledeću reĉenicu moţemo iska. Kao što joj samo ime kaţe. as soon as« itd. naziva se s a m o s t a l n o m r e ĉ e n i c o m . ona stoji potpuno samostalno bez obzira na drugu reĉenicu ili reĉenice i izraţava potpunu misao: The pupils returned hom?.zati na dva naĉina. should. onda u pogodbenoj reĉenici dolazi do obrnutog reda reĉi (inverzije): If I had seen you eariier I should have caiied you. ja bih te bio pozvao. . will. My brother will not com? unless you invite him. ) . Došlo je do oluje i izlet je bio pokvaren. wouId«. . Sveza »unless« znaĉi »if not« (ako n e . Da sam te bio video ranije. Go into the classroom (you). . Ona sadrţi bar jedan podmet izraţen ili koji se podrazumeva i jedan prirok sa bilo kojim liĉnim glagolskim oblikom. Izuzcci se mogu naĉi samo u saveznom naĉinu i u uĉtivim oblicima kad traţimo neĉiji pristanak (If y ou will w a i t .

zio sa suprotne strane. Brown. He must confess his fault. Kada svaka od tri ili više reĉenica. izraţen ili koji se podrazumeva. već ta . onda one prave m n o g o s t r u k o s l o ţ e n u r e ĉ e n i c u . samo s tom razlikom što nju saĉinjavaju više od dve reĉenice. u trećoj "is" koji se podrazumeva. Uorman. (Sve ove reĉenice sadrţe samo jedan liĉni glagolski oblik: u prvoj reĉenici "saw".» t r u k o s l o ţ e n u r e ĉ e n i c u .koĊe N a p o m e n a : Ponekad oba sastavna dela dvostruko sloţene reĉenice mogu sadrţavati imeniĉke. On prosto oznaĉava da je reĉenica sastavljena od samo jednog liĉnog glagolskog oblika. Inaĉe. Bio je slabog zdravlja i stoga nije mogao da radi. G. Pušenje unutra zabranjeno. bez obzira koliko u njoj moţe da bude bezliĉnih glagolskih oblika: I saw your brother in the street. On će morati da prizna svoju grešku ili će biti kaţnjen. idući ulicom. Brauna. povezanih sastavnim svezama. Te dve reĉenice nisu zavisne jedna od druge u pogledu gramatiĉke uloge i mogu da stoje potpuno odvojene sa svojim posebnim smislom: He was in bad health. Ne samo da je obećavao. Warmin. the doctor. walking along the street. 3) MNOGOSTRUKO SLOŢENA REĈENICA (Multiple Sentence) odrţavao obećanje. naziva se p r o s t o m r e ĉ e n i c o m .ĉenica" ne odnosi se na sadrţaj ili duţinu reĉenice. u drugoj "met".) «t 2) DVOSTRUKA SLOŢENA REĈENICA (Double Sentence) Kada svaka od dve reĉenice povezane sastavnom svezom sadrţi po jedan liĉni glagolski oblik i prave celinu. doktora. pridevske ili priloške reĉenice. sadrţi po jedan liĉni glagolski oblik. Izraz „prosta re . svaka sastavna reĉenica moţe 235 .1) PROSTE REĈENICE (Simple Sentences) Reĉenica koja sadrţi bilo koji liĉni glagolski oblik. onda one saĉinjavaju d v o . Mr. ona je ipak samo prosta reĉenica. or he will be fined. i saĉinjavaju jednu celinu.in the opposite direction. and therefore he could not work. Po sastavu ova reĉenica je potpuno sliĉna dvostruko sloţenoj reĉenici. Iako je druga reĉenica znatno duţa i sadrţi dva bezliĉna glagolska oblika ("coming" i walking"). (There is) No smoking inside. Video sam tvog brata na ulici. sreo je met Mr. He not only made a promise. koji je dola. but also kept it. coming g.

sastav reĉenice i mesto priloga) d) posle predmeta dolaze prilozi i priloške oznake (vidi mesto priloga). S obzirom da je en gleski jezik bez nastavaka. DoĊoh. pridevskim ili pri . state".da stoji samostalno i da bude upotpunjena imeniĉkim. but it made her heart Ona ih je zaista našla.) c) poloţaj direktnog i indirektnog predmeta (vidi treći i ĉetvrti padeţ. i najzad sastav reĉenice. prideva ili priloga. and many of those in Scotland and koĊe mnoge u Škotskoj i Irskoj. tj. prvo što treba uĉiniti prilikom sastavljanja reĉenice. zato u engleskom jeziku postoji ustaljen red reĉi. Pravila o redu reĉi nisu u svim sluĉajevima potpuna i zadovoljavajuća. samu radnju (prirok) i stvar ili iice na kom se vrši radnja (predmet). "Howard was then led to inquire into con. 236 . ili drugim reĉima: PODMET PRIROK PREDMET Mary found the book (Marija je našla knjigu) Ovaj red reĉi je ustaljen i sluţi kao kostur ogromne većine engleskih reĉenica. jer on vrlo ĉesto zavisi od onoga šta prvenstveno ţelimo da naglasimo. a taEngland. jer ih je videla u tako trcmble. Drugi delovi reĉenice ili vrste reĉi upotpunjuju ovaj kostur na razne naĉine i prema svojim sopstven im pravilima o mestu. kao što s u : padeţi. mesto imenice. videh. ali ipak osnovni red reĉi ostaje manje više nepromenjen. Tako: a) ispred predmeta dolaze sveze i prilozi (vidi sveze i mcsto odredenih priloga vrcmena i prošlih oznaka) b) izmedu podmeta i priroka dolaze prilozi (vidi mesto neodreĊenih priloga i dr. jeste saopštiti ono što je najvaţnije za smisao i razumevanje. radi ĉega je posetio sve purpose he visited every large jail in velike zatvore u Engleskoj. "She found them indeed. vršioca radnje (podmet). for they were in such a terrible strašnom stanju.Hauarda je to zatim navelo da ispitauslove u nekoliko udaljenih dition of mv-e distant jails. for which zatvora. pobedih. Ovde će biti govora o redu reĉi samo ukoliko on nije bio obuhvaćen u ranijim poglavljima.loškim reĉenicama: / cam?y I sawy I conquered. ali joj je srce zadrhtalo. Ireland". Pomoću stalnog reda reĉi moguće je u većini sluĉajeva odrediti njihovu ulogu u reĉenici. REĐ REĈI U REĈENICI (Word Order) Pošto imenice i pridevi (a donekle i zamenice) nemaju nastavaka a ni drugih oblika po kojima bi se videla njihova uloga u reĉenici. koja su uglavnom već ranije izneta.

o b r n u t o g r e d a r e ĉ i . i ukoliko je ta reĉ naglašenija. Pozadi kuće nalazi se vrt. "Silver and golcl have I none. Are you a Yugoslav? 2. Obrnuti red reĉi prvenstveno obuhvata zamenu mesta podmeta i priroka (PRIROK PODMET). scarcely. ili i n v e r z i j e. Do obrnutog reda „PRIROK -PODMET" dolazi: a) u pitanjima.) u poreĊenju sa podmetom.bringeth good tidings" ga koji donosi dobre vesti. ovog doći.Stalan red reĉi moţe se ĉesto izmeniti. Evo dolazi tvoja majka. Pored pravih i prividnih negacija (never. Mind you take the money with you.. Never did I dream that it wouid come to Nikad nisam sanjao da će do this. only then" i sl. ili kad se ţeli naglasiti jedan deo priroka. Tako se moţe otvoriti konzerva. c) u pogodbenim reĉenicama bez "if": Should the weather be wety the meeting Ako vreme bude kišovito. izuzev u onima koja poĉinju upitnim pridevima ili zamenicama. Ovo se prvenstveno odnosi na ostale delove reĉenice van osnovne konstrukcije „podmet + prirok -f. naroĉito negacija. much. Here comes your mother. kad do pomeranja doĊe u osnovi konstrukcije . Can you speak English well? 3. Whom have you seen? him? Ko je video njega? Jeste li vi Jugosloven? Umete li da govorite engleski dobro? Šta ste uradili? Koga ste videli? ali: Who has seen b) u uzvicima: (ponekad) i zapovednom naĉinu (ponekad): "How beautiful are the feet of him that Kako su veliĉanstveni koraci ono . priloga i dr. Molim te ponesi sobom novac. onda dolazi do tzv.roĉito onda kad se ţeli naglasiti neka reĉ u reĉenici. se neće odrţati. e) kad reĉenica poĉinje reĉima "here.) ovde dolaze izrazi kao što su "only once. f) posle "so" i "neither" kad jedno drugo lice poistovetnjuje ili odbija radnju izraţenu u prethodnoj reĉenici: 237 .Ni srebra ni zlata nemam ja"..PRIROK-PODMET). MeĊutim. Thus can you open the tin. d) kada je prirok beznaĉajan (po duţini i sl. Only once did I succeed in seeing him.predmet". thus": There is a garden at the back of the house. only when. utoliko se više pomera prema poĉetku reĉenice. hardly. Uspeo sam samo jednom da ga vidim. sastanak will not be held. itd. koje u sebi sadrţe podmet u prvom licu: 1. What did you do? 4. kao što je mesto prideva. a reĊe i predmeta (PREDMET.podmet -f prirok -f predmet". Do pomeranja dolazi na. there.

to je u p r a v n i. jer se glagol kojim se uvodi neupravni govor nalazi u glavnoj reĉenici. (Zamenica "you" upravnog govo ra prešla je u "I" zamenicu neupravnog govora. te reĉi se onda nalaze u navodnim znacima: He said. slaganju vremena i glagolskih oblika u neupravnom govoru. TakoĊe i ja. mogu se saopštiti na d v a naĉina: a) kad se reĉi iznose doslovno onako kako ih je jedno lice izreklo. He said that I was an honest man..) 238 . Nikakvo izvinjenje nije mogao naći. Ja neću ići u bioskop. Prilikom sastavljanja reĉenice u neupravnom govoru treba voditi r a. answer". g) sa glagolima "say. izbori.Ti si pošten ĉovek". tj. Rekao je: . b) kad ne menjajući smisao jedno drugo lice iznosi svojim reĉima tude r e ĉ i . Rekao je da je video mog sina. Rekao je: . He said that I was an honest man. So am I. Iam notgoing to the plctures. Rekao je: „Video sam vašeg sina".voĊenja tomorrow„Nameravam sutra da idem u said he. Rekao je da sam pošten ĉovek.ĉuna o sledećem: a) o pomeranju vremena. neĉijih reĉi: "/ intend to go to London London". kad dolaze u zapetama.Ti si pošten ĉovek". No excuse could he found. ("He said" je glavna reĉenica. h) kad prirok ili podmet stoje na poĉetku reĉenice: In spring in 1956 will take place a general Uproleće 1956 odrţaće se opšti election. ili kako se još naziva d i r e k t n i g o v o r (Direct Speech). "that I was an honest man" je zavisna reĉenica). Takode ni ja. prilikom na. "I have seen your son". rekao je on. UPRAVNI I NEUPRAVNI GOVOR (Direct and Indirect Speech) Reĉi koje je izreklo jedno lice. Neitheram I. t o j e n e u p r a v n i ili i n d i r e k t n i g o v o r (Indirect Speech): He said that he had seen my son..I am going to the pictures. Ja ću ići u bioskop. Rekao je da sam pošten ĉovek. b) o pravilnom pretvaranju liĉnih zamenica i njihovih padeţa upravnog govora u odgovarajuće zamenice i njihove padeţe u neupravnom govoru: He said "You are an honest man". a glagol koji izraţava radnju citirane reĉenice u zavisnoj reĉenici: He said "You are an honest man".

itd. Rekao je Mariji: „Bio sam kod kuće".Ti ćeš doći u školu". Rekao je: . "You will come to school". onda ispred predmeta dolazi predlog "to". "/ was at home". -U sluĉaju da "to say" u upravnom govoru dode sa predmetom. Sve reĉenice upravnog govora koje se stavljaju u neupravni govor. He said.. zapovedni naĉin u neupravnom govoru. itd. i mešani oblici reĉenica u neupravnom govoru. da povezuje zavisnu reĉenicu sa glagolom s kojim neupravna reĉenica otpoĉinje: He saicl. d) sveza "that" moţe. He said that he had been at home. uzvici u neupravnom govoru. before. mogu se podeliti na p e t vrsta.To tell" se upotrebljava samo u neupravnom govoru i uvek sa predmetom. pretvaraju se u priloge pro .š losti u neupravnom govoru. "/ was at home" Rekao je. .c) sve zamenice i prilozi mesta koji u upravnom govoru pokazuju blizinu. Rekao je da ću doći u školu. isto tako prilozi vremena koji u upravnom govoru pokazuju sadašnjost. He said that / should ccme to school. He sciid I should ccm2 to school. itd. ali bez predloga "to": He told me that he had been at homz. Rekao je: „JuĈe sam bio sam' \ He said that he had been alone the day Rekao je da je juĉe bio sam. upitne reĉenice (pitanja) u neupravnom govoru. Rekao je da je bio kod kuće. evo najĉešćih sluĉajeva: this prelazi u that today prelazi u that day here prelazi u there tomorrow prelazi u the next day now prelazi u then yesterday prelazi u the day before ili the previous day ago prelazi u before last night prelazi u the night before itd. "/ was alone yesterday". Rekao mi je da je bio kod kuće - 239 .poruĉivo: He said to Mary.. "To say" se upotrebljava: 1) da uvede upravni ili neupravni govor bez predmeta: He said. u neupravnom govoru pokazuju daljinu. A) POTVRDNE I ODRIĈNE REĈENICE U NEUPRAVNOM GOVORU Za uvoĊenje ovih reĉenica upotrebljavaju se glagoli "to say" (reći) i "to tell" (kazati). i to: a) b) c) d) e) potvrdne i odriĉne reĉenice u neupravnom govoru. U neupravnom govoru to nije pre. „Bio sam kod kuće". ali ne mora.

On kaţe: .Ja uĉim engleski". itd.Ja uĉim engleski". Rekao je': . došlo je buduće vreme u prošlosti (would learn) u neupravnom govoru): He said. MeĊutim. Rekao je: „Uĉio sam engleski". He said. On je rekao: . u neupravnom govoru). He says that he learns English.He said. On kaţe da će uĉiti engleski. došlo je trajno prošlo vreme (was learning). itd. Rekao je da uĉi engleski. (I learn) došlo je prosto prošlo vreme u neupravnom govoru) (learnt). Rekao je: .Kad je glagol kojim se uvodi neupravni govor u bilo kom sadašnjem ili budućem vremenu. kad je glagol kojim se uvodi neupravni govor u bilo kom prošlom vremenu. "I learn English". došlo je davnoprošlo vreme (had learnt) u neupravnom govoru. itd.. He said that he learnt English.. He said that he had learnt English. itd. "/ am learning English". "I learn English".) He said. Rekao je da je uĉio engleski. "/ shall learn English". da se glagolski oblik zavis ne reĉenice uvek pomera za jedno mesto u prošlost: . (Umesto prostog prošlog vremena u upravnom govoru (learnt). itd. 240 .. Rekao je da će uĉiti engleski. He said that he would learn English. "/ learnt Englishi(. Rekao je da uĉi engleski. onda u zavisnoj reĉenici neupravnog govora dolazi do pomeranja vremena i tada treba primeniti drugo pravilo o slaganju vremena. (Umesto budućeg vremena (shall learn) u upravnom govoru. He says that he will learn English. On kaţe da uĉi engleski. tj. (Umesto trajnog sadašnjeg vremena (am learning) u upravnom govoru. He says that he learnt English. On kaţe da je uĉio engleski.Ja uĉim engleski".Ja ću uĉiti engleski". He said that he was learning English. onda u zavisnoj reĉenici neupravnog govora moţe <la doĊe bilo koje glagolsko vreme (prvo pravilo o slaganju vremena): He says. (Umesto prostog sadašnjeg vremena upravnog govora.. itd.

what.B) UPITNE REĈENICE (PITANJA) U NEUPRAVNOM GOVORU Kad jednu upitnu reĉenicu ili pitanje stavimo u neupravni govor. " Where will you learn English He asked where I should learn English. He asks what the time was. where. " What is the time?". wonder (pitati se). Pitao je: „Gde ćeš uĉiti engleski?" Pitao je gde ću uĉiti engleski. On pita koliko je sati. On pita: „Koliko je sati?". itd. Pitao je: „Gde uĉiš engleski? " Pitao je gde uĉim engleski. He asks what the time will be. He asked. Itd. " Where did you learn English?" He askecl where I had leamt English. Pitao je: „Gde si uĉio engleski?'. enquire (traţiti). Itd. Pita koliko je bilo sati. Pitao je: „Gde uĉiš engleski?" Pitao je gde uĉim engleski. itd. " Where do you learn English?" He asked where I learnt English. Stavljanje upitnih reĉenica ili pitanja u neupravni govor moţe biti dvojako. n e u p r a v n o ( i n d i r e k t n o ) p i t a n j e (Indirect Question) Od upravnog (direktnog) pitanja ono se razlikuje u tome što upravno pi . onda ona postaje tzv. (Obrati paţnju na pomeranje vremena u ne . Pitao je gde sam uĉio engleski. He asked. which. "Jesi li ti uĉenik" Glagoli kojima se uvodi neupravno pitanje su: to ask (pitati).. He asks what the time is. when.tanje u sebi sadrţi upitni oblik glagola (prirok -bpodmet) i na kraju dolazi znak pitanja. Pita me da li sam uĉenik.. dok neupravno pitanje ima potvrdan oblik glagola (podmet-b prirok) i na kraju ne dolazi znak pitanja: Upravno pitanjc: "Are you a pupil?" Neupravno pitanje: He asks me if I am a pupil. 241 . He asked. He asked. " Where are you learning Engiish?" He asked where I was learning English. Zavisi da li one poĉin ju sa: a) upitnom zamenicom ili upitnim prilogom ili b) samo upitnim oblikom glagola. onda ove zamenice i prilozi u neupravnom govoru sluţe kao sveze izmedu glagola kojim se uvodi neupravno pitanje i samog neupravnog pitanja. want to know (hteti saznati).).upravnom pitanju!): He asks. itd. Pita koliko će biti sati. a) Kad reĉenica poĉinje upitnom zamenicom ili upitnim prilogom (who.

Mary!" He greeted Mary (with "hello!") She said. itd.Je li ono tvoje?" Pita da li je ono moje. C) ZAPOVEDNI NAĈIN U NEUPRAVNOM GOVORU Kad se zapovedni naĉin upravnog govora stavlja u neupravni govor. moliti. He asked whether it was mine or not. He asks whether it is mine or not. "to command" (za.Je li ono bilo tvoje?" Pitao je je li ono bilo moje. itd. Pitao je da li je ono moje ili nije. "to beg" (moliti). itd.Marija.Da li će ono biti tvoje?" Pitao je da li će ono biti moje. Marija!" Pozdravio je Mariju (sa zdravo). On je pitao: . D) UZVICI U NEUPRAVNOM GOVORU Uzvici se stavljaju u neupravni govor opisivanjem.gola.. Da bi zapovedni naĉin stavili u neupravni govor. "What a lovely blouse!" She remarked what a lovely blouse it was.. onda se dobije n e u p r a v n a z a p o v e s t ili n a r e d e n j e . koje se u neupravni govor uvodi pomoću glagola "to tell" (reći). traţiti). Posle njih dolazi predmet u trećem padeţu. onda se kao sveza izmedu glagola kojim se uvodi neupravno pitanje i samog pitanja upotrebljavaju "iF' ili "whether". He asked. itd.. She said "Mary. "Will it be yours?" He asked if it would be mine. "Is it yours?" He asked if it was mine. "to ask" (pitati. Rekao je: „Zdravo. On je rekao: „DoĊi ovamo!" Naredio mi je da dodem tamo. "Is it yours?" He asks if it is mine. He said.. To opisivanje se postiţe upotrebom onih glagola koji pribliţno ili potpuno izraţavaju vrstu uzvika.. He asked. "Come here!" He commanded me to come there.. Pitao je: . Itd. Jovan je rekao: „Zatvori vrata!" Jovan je rekao da zatvorim vrata. On pita: . Reklaje: „Kako je bluza lepa!" Primetila je kako je to lepa bluza. Pita da li je ono moje ili nije. "to order" (narediti). Pitao je: . bring the knife!" She told Mary to bring the knife. itd.b) Kad upitna reĉenica ili pitanje poĉinje samo upitnim oblikom gla. Itd. "Close the doorf' John told me to close the door. "Was it yours?" He asked if it had been mine. He asked. Onaje rekla: ... ali tako da se njihov osnovni smisao ne promeni: He said.Je li ono tvoje?" Pitao je da li je ono moje. Itd..donesi noţ!" Ona je rekla Mariji da donese noţ. Ovaj drugi povlaĉi za sobom "or not": He asks.povediti). 242 . upotrebljavamo umesto njega neodreĊeni naĉin: John said. "Hello.

he is not. zar ne? Mi ne umemo ĉitati engleski. doesn't he? ( Yes. Where were you?" She said that he was at school. zar ne?". zar ne? On bi došao. zar ne? On će uĉiti engleski u školi. 241 . 16 Gramatika engleskog jezika On je Jugosloven. itd. "He is at school. On se prevodi sa .On je u školi.) He does not learn English at school. itd.. He asked me what time it was. vvon't he? (Yes. onda se svaka od njih uvodi svojim odgovarajućim glagolom. UPITNI IZRAZI ILI IZRAZI ZA ZAPITKIVANJE (Question Phrases or Question Tags) Ponekad u razgovoru postavlja se pitanje i odmah jednim drugim upitnim oblikom pita lice kome se obraća.E) MEŠANI OBLICI U NEUPRAVNOM GOVORU Kad se. he is. does he? He will not learn English at schooU will he? He would not come.) He learns English at school.) We cannot read English. zar ne? Mi umemo da ĉitamo engleski. nije li.. he does) He will learn English at school.) We can read English. can we? (No. upitni izraz pravi se samo od upitnog neskraćenog oblika pomoćnih ili nepotpunih glagola.. da to potvrdi ili odrekne. Itd. itd.) He wouId ccm?9 wouldn't he? Itd. and wanted to know where I had been. we can. Gde si ti bio?" Ona je rekla da je on u školi i htela je da zna gde sam ja bio. would he? Itd.je li. je da je njegov sat stao. naprimer. zar ne? On uĉi u školi engleski. On nije Jugosloven. Taj upitni oblik kojim se traţi potvrda ili odbijanje naziva se u p i t n i m i z r a z o m ( i l i izrazom za zapitkivanje). upitni izraz pravi se od upitno-odriĉnog skraćenog oblika pomoćnih ili nepotpunih glagola. Itd. zar ne? Itd. can't >ve? (Yes. b) kad je reĉenica odriĉna. potvrdna reĉenica povezana sa pitanjem stavlja u neupravni govor. U tom sluĉaju oĈekuje se potvrdan odgovor: He is a Yugoslav. zar ne? On neće uĉiti engleski u školi # zar ne? On ne bi doŠao. and added Upitao je koliko je sati i dodao that his watch had stopped. ili se upotrebljava uobiĉajeni oblik "adding that" ili nešto sliĉno: „ What time is it? My watch has stopped" „Koliko je sati? Moj sat je stao". zar ne? On ne uĉi engleski u školi. we cannot. Postoje d v e konstrukcije u kojima se moţe primeniti upitni izraz: a) kad je reĉenica potvrdna. jelte.. zar ne? Itd. isn't hc? (Yes. U ovom sluĉaju oĉekuje se odriĉan odgovor: He is not a YugosIa\\ is he? (No. . he will.

244 .

................................................................................................. Treći padeţ ili dativ (Dative) .................................................................................................................................. 40 Drugi padeţ ili genitiv (Genitive) ................. Velika slova (Capitals) ................................................................................ B) Dvoglasnici (Diphthongs) .................................................................................................................................................... Imenice (Nouns or Substantives) ............................................................................... Naglasak (Accent or Stress) ..................................................................................................................................................................................................................................... Prvi padeţ ili nominativ (Nominative) ................................................................................................... Prednji samoglasnici (Front Vowels) ............................................................................................... 41 42 44 44 44 39 30 32 34 35 5 6 7 7 8 10 11 12 12 14 17 25 25 26 26 27 28 29 "* 245 .................................. Rod imenica (Noun Gender) .................................... Rcĉeniĉni naglasak (Sentence Stress) ....................................................................................................................................................................................................... 37 Padeţi (Cases) ....................................................................................... Jaki i slabi oblici (Strong and Weak Forms) ................................................................ Govorni organi (Organs of Speech) ............................................................................................................................................................. Mnoţina imenica (Plural of Nouns) .................................................................................................................. 3 Prvi deo FONETIKA I PRAVOPIS (Phonetics anci Orthographv) O jeziku uopšte (uvod) ..SADRŢAJ strana Predgovor ................................................... 36 Odredivanje roda ....................................................................................................... Interpunkcija (Punctuation) ....................................................................................................................................... Peti padeţ ili vokativ (Vocative) .... Pisani engleski jezik ........................................................................................................................................................................................................ Srednji samoglasnici (Central Vosvels) ...................................................................... Sloţenice (Compound Nouns) ........................................... Ritam i intonacija (Rhythm and Intonation) .. Ĉetvrti padeţ ili akuzativ (Accusative) ....................... A) Samoglasnici (Vowels) ........................................................................ Zadnji samoglasnici (Back Vo\vels) ............................................................................................................................................... Menjanje roda ................................................................................................... Naglasak reĉi (Word Stress) ............................................................................................................................................................................................................................................................................... C) Suglasnici (Consonants) ..................... Drugi deo MORFOLOGIJA (OBLICI) I SINTAKSA (Morphology (Forms) and Syntax) ' Vrsta reĉi (Word Classes) ..................................................................................................... Govorni engleski jezik ........................................................................................... Podela glasova ......................................................................................................................

................................................................................................................................................................................................................................................................... Opisni pridevi (Descriptive Adjectives) ................................................ Z a m e n i c e (Pronouns) ....................................................................................................... Upitni pridevi (Interrogative Adjgctives) ............................................ 48 Nepravilna mnoţina (Irregular plural) ...................................... Odnosne zamenice sa predlogom ............ 9) NeodreĊene zamenice (Inclefinite Pronouns) .............................................................................. Pokazni pridevi (Demonstrative Adjectives) .............................................. ............................................................................................................................... Upitne zamenice (Interrogative Pronouns) .......................................................... 65 b) Drugi i treći stepen poredenja (Comparative and Superlative) pravilnih prideva) ........................................................................... Romansko poreĊenje prideva (more...... Nepravilno poreĊcnje prideva (Irregular Comparison) ........ 2) Redni brojevi (Ordinal Numbers) ................. Zamenice za naglašavanje (Emphasizing Pronouns) .......................................... most + pridev) ....................... Upotreba nekih oblika nepravilnog poredenja .................................................... 1) Prosti brojevi (Cardinal Numbers) ...................... Mesto prideva u reĉenici ........................................................................................................... OdreĊeni ĉlan (Definite Article) ......................................... Uzajamno-povratne zamenice (Reciprocal Reflexive Pronouns) .................................................................................................. Prisvojne zamenice (Possessive Pronouns) . 55 56 56 58 60 60 61 64 65 65 54 Poredenje prideva (Comparison of Adjectives) ....................................................................................................................................................................... Predmetski ili objektski oblik liĉnih zamenica (Objective Case) ... Povratne zamenice (Reflexive Pronouns) ............................................................. Ĉ l a n (Article) ................................ B r o j e v i (Numbers) ..................................................................... a) b) c) d) e) f) g) h) i) Vlastiti pridevi (Proper Adjectives) .................................................................................................................. Izostavljanje odnosnih zamenica ................... 50 Osobenosti nekih imenica u jednini (Characteristics of Some Nouns in the Singular) 51 Osobcnosti nekih imenica u mnoţini (Characteristics of Some Nouns in the Plural) 52 P R I D E V I (Adjectives) .................. Odnosne zamenice (Relative Pronouns) ............................. Pokazne zamenice (Demonstrative Pronouns) ........................................................................................................................................................................................................... NeodreĊeni ĉlan (Indefinite Article) .................................................. 66 68 68 69 71 72 72 77 84 85 87 87 88 88 89 92 93 94 94 95 98 100 103 104 104 106 246 ................................................. a) Prvi stepen poreĊenja (Positive) pravilnih i nepravilni prideva .................... Prisvojni pridcvi (Possessive Adjectives) ......................................................................................................................................................................... -est) ......... Liĉne zamenice (Personal Pronouns) ................................ 10) Deone zamenice (Distributive Pronouns) ........................................................................................ Koliĉinski pridevi (Quantitative Adjectives) ............................................................................................................ Deoni pridevi (Distributive Adjectives) . 3) Uĉestani brojevi (Repeating or Iterative Numbers) ....................................................Mnoţina sloţenica (Plural of Compound Nouns) ........................................................................ Neodredeni pridevi (Indcfinite Adjectives) ........................................................................................................................................................................................................ 66 Germansko poredenje prideva (-er..................................... Brojni pridevi (Numeral Adjectives) .............................................................................. 49 Osobenosti nekih imenica u jednini i mnoţini (Characteristics of Some Nouns in the Singular and the Plural) ........................................................................................................................................................................................................

..... .............................................................. ........................... ......................................................... 3) Prošlo pogodbeno vreme (Past Conditional Tense) ..................................... .........................ili s a v e z n i n a ĉ i n (Subjunctive Mood) ...... I Liĉni glagolski oblici (Finite Verb Forms) ................................................................. Trajno sadašnje vreme (Present Continuous Tense) ....... 151 C) Ţeljni ............................................................................. Pretvaranje radne raĉunice u trpnu....................................... .................. 2) Trajno prošlo vreme (Past Continuous Tense) . .................. a) Prava budućnost (Real or Pure Future) .............. 107 108 108 111 111 111 115 118 122 124 124 125 125 130 132 134 136 136 136 136 137 139 141 142 143 145 146 146 147 148 148 148 149 150 151 Trpno stanje (Passive Voice) ............ ......................................... Pogodbena vremena (Conditional Tenses) ......... ....................................................... . .. ........... ........... ....... ........................ ............ 4) Trajno predbuduće vreme (Future Perfect Continuous Tense) . ................................ ........ .......................................... ...............................................G l a g o l i (Verbs) .. Prošla vremena (Past Tenses) ............................................ ......... ...... ......................................................................... ............................. .............................. ......... .......... Trpno stanje (Passive Voice) . Prava pogodba .................................... B) Zapovedni n a ĉ i n (Imperative Mood) ....... 1) 2) 3) 4) Prosto sadašnje vreme (Present Tense) ... ................................................................... 157 159 161 247 .......... ............... B e z l i ĉ n i g l a g o l s k i o b l i c i (Non-finite Verb Forms) ............................................................................................................ .................... ................................................ ....................... 4) Trajno davnoprošlo vreme (Past Perfect or Pluperfect Continuous Tense) Trpno stanje (Passive Voice) ............ Trajno sadašnje prošlo vreme (Present Perfect Continuous Tense) ..................... b) Neprava budućnost (Unreal or Coloured Future) ...... Neprava pogodba ............................................................................ ................................................................................. .................... 153 Trpno stanje glagola (Passive Voice) ........................................................................ Sadašnja vremena (Present Tenses) ...................... ... ....................................... ..................... ........................................................ 1) Sadašnje pogodbeno vreme (Present Conditional Tense) .............................. ................................. a ) P o k a z n i n a ĉ i n .... .......... .............................................. 2) Trajno sadašnje pogodbeno vreme (Present Conditional Continuous Tense) .. .................... ...................... Radno stanje (Active Voice) ........ 1) Buduće vreme (Future Tense) ... Buduća vremena (Future Tenses) ......... 3) Davnoprošlo vreme (Past perfect or Pluperfect Tense) ............................. ................................... ................... Napomena o izuzetnim upotrebama »shall......................... ..................... . 1) Prosto prošlo vreme (Simple Past Tense) .................. 4) Trajno prošlo pogodbeno vreme (Past Conditional Continuous Tense) ................... ........... Sadašnje prošlo vreme (Present Perfect Tense) .................................................. ................................................... ................................. ............................ ...................... will« u pravoj i nepravoj budućnosti 2) Trajno buduće vreme (Future Continuous Tense) ............ Trpno stanje (Passive Voice) .......................................... ..................................................................................................................... .................................... Radno stanje (Active Voice) ........................................................................................................................................................................................... ......................... .................................. .... ... Radno stanje (Active Voice) ......... ............................. ..................... .............. ....... ........................................... 3) Predbuduće vreme (Future Perfect Tense) ..........................

.......................... Pomoćni glagoli »To Have« (Auxiliary Verb »To Have«) ....................................................... 1) Glagolski prilog sadašnjosti (Present Participle) ....................................... Need ........................................ under(neath) ...... N e p r a v i l n i g l a g o l i (Irregular Verbs) ............................................................. across ................................................................................................................ S v e z e (Conjunctions) .................................. amid(st).... upon.... 2) Trajni sadašnji neodreĊeni naĉin (Present Continuous Infinitive) ................................................. May ................................ Since.................................................................. 3) Glagolski pridev prošlosti (Past Participle) ................................................................................................A) NeodreĊeni naĉin (Infinitive Mood) .............................................................................. P r i 1 o z i (Adverbs)............................................................................................................................................................................................................... To........... ................................................................................................................................................................... PoreĊenje priloga ................ because...................................................... Dare ................. As (i sloţenice)....................... About .......................... among(st)................... on ............................. In................ By.......................... betwixt ......................................................................... NeodreĊeni naĉin sa i bez predloga »to« ............................................................................................. since ............................................................................................... till.................. ......................y Verbs) ....................................................................................................... Mesto priloga ............. 2) Glagolski prilog prošlosti (Perfect Participle) ......................................................................................................................................................... Must .................................................. Will ........................................................................................................................................... In...... S l a g a n j e v r e m e n a (Sequence of Tenses) ....... Ought to ....................................................................................................................................................................................... From................................................................... Mesto predloga ............................... But................................................................ through.................... N e p o t p u n i g l a g o l i (Defective Verbs) ...................... P o m o ć n i g l a g o l i (Auxiliar.................................................... 1) Sadašnji neodreĊeni naĉin (Present Infinitive) ............................................................... At .......................... with .. Below................................... over...................... 4) Trajni prošli neodreĊeni naĉin (Perfect Continuous Infinitive) ........ B) Glagolski prilozi i pridevi (Participles) ............................................ C) Glagolska imenica (Gerund or Verbal Noun) ............................................................. at ... on........................................................................................................................................................... Between......... within ............................................ 3) Prošli neodreĊeni naĉin (Perfect Infinitive) .......................................................................................................................... Shall .................................................... P r e d 1 o z i (Prepositions) ....................... Pomoćni glagoli »To be« (Auxiliary Verb »To Be«) ............................................................................................ 161 162 164 165 166 166 169 169 172 172 173 176 180 180 182 183 184 185 136 187 188 189 190 190 191 191 198 201 202 206 208 209 209 210 211 211 212 212 213 213 214 214 214 216 217 218 248 ............................ For................................................................................................................................................... and ................ into ...................................................................................................................................... of .................................... for........................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................ for............................................................................................................................................................................................................................... beneath.............................................................................................................................................................................................................. Pomoćni glagol »To Do« (Auxiliary Verb »To Do«) ...................... Above....... Can ........................................................... from ..........................................................

....................................... 249 ................................................................ not only............ R e d r e ĉ i u r e ĉ e n i c i (Word Order) ......................000 primeraka Štampanje završeno septembra 1957 god.......................... Upitne reĉenice (pitanja) u neupravnom govoru..................................................................... R e ĉ e n i c e (Sentences) .................................... ........................ Zapovedni naĉin u neupravnom govoru ............................ (n)either................................................. MILAN STANKOVIĆ GRAMATIKA ENGLESKOG JEZIKA Tehniĉki urednik DRAGAN DERKAĈ ♦ Korektori BRANKA TASIĆ VERA SPASOJEVIĆ * Obim: 15^2 tabaka Tiraţ: 10......... / 219 221 222 222 223 226 227 228 228 229 229 230 231 232 233 233 233 234 236 237 239 240 240 241 241 U z v i c i (Interjections or Exclamations) .................................................................................................................................................................................. ... .............................................Both ................................................................................................................................................... a) b) c) d) e) Potvrdne i odreĉne reĉenice u neupravnom govoru ............. u Beogradskom grafiĉkom zavodu........ Mešani oblici u neupravnom govoru ............... ............. a) b) c) A) B) Imeniĉke zavisne reĉenice (Noun clauses) .. C) Samostalna reĉenica (Sentense) ............................................................................................................................. U p r a v n i i n e u p r a v n i g o v o r (Direct and Indirect Speech) ................................... ................ a) Podmet (Subject) .... A) Reĉeniĉni izraz (Phrase) ..................................... (n)or............ 1) Proste reĉenice (Simple Sentences) ......................................................... Stvarne pogodbene reĉenice (Real Conditional Sentences) ........................................................................................................................................... 3) Mnogostruko sloţena reĉenica (Multiple Sentence) ...................................................................... Priloške zavisne reĉenice (Adverbial Clauses) .................................. Pridevske zavisne reĉenice (Adjectival Clauses) . and.......................................................... b) Prirok (Predicate) .................................................................................................................................................................................................................................... ............ Uzvici u neupravnom govoru ............................................ B) Zavisna reĉenica (Clause) ...................... ............. .. but also .................................................... U p i t n i i z r a z i i l i i z r a z i z a z a p i t k i v a n j e (Question Phrases or Question Tags) ........................................... 2) Dvostruka sloţena reĉenica (Double Sentence) ................................ c) PredmetJ Object) .. Nestvarne pogodbene reĉenice (Unreal Conditional Sentences) ..........................................

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful