Istorija III ocena Srbi

Poslednji austrijsko-turski rat je nazvan u Srbiji Kočina krajina (1788-1791) po vođi Koči Anđelkoviću. Ovaj rat je vodjen u isto vreme kad I rusko-turski rat. Josif II I Katarina Velika su sklopili ratni savez. Josif II je poceo rat, a zavrsio ga Leopold II. Austrija gubi, ali se teritorije ne menjaju. 1791 Svistovskim mirom je zavrsen rat. Ne menjaju se granice, Turska nije dovoljno moćna da pomeri granice, ostaju na Savi I Dunavu. Dolazi do smene na prestolu I u Turskoj 1789. Na vlast dolazi Selim III. Bio je retko obrazovan među sultanima. Bio je francuski djak, bio je progresivan. Tad počinje I Francuska revolucija. Shvata da Turska kao monarhija neće preživeti I pašće u revoluciju kao Francuska. On je prosvećeni apsolutista, vidi uzor u prosvecenim zemljama I zeli da reformise tursko carstvo. I u savetima filozofa je video spas. On odlučuje da reformiše Osmansko carstvo. Međutim, otpor tome je ogroman. Odnos crkve I države nije bio ni približno kao u evropskim monarhijama npr Austriji I Rusiji. Bilo mu je teže nego evropskim vladarima. Niko nije hteo promenu I zato je on mogao to da nametne kao vladarsko pravo ali to nije odgovaralo njegovom stilu vladavine (prosvetiteljstvu). 1791 odlučuje da krene sa reformom I to u pograničnim teritorijama, na granicama sa evropskim hrišćanskim državama (Rusija I Austrija). Smatrao je da su te oblasti pogodne za podizanje pobune protiv njih. To stanovništvo će dobiti podršku evropskih zemalja. Da bi turska država bila stabilna, to stanovništvo mora biti zadovoljno I da se ne okreću protiv Turske. Jedna od tih pograničnih teritorija je bio I Beogradski pašaluk. Paket reformi koje je sultan Selim III predvideo se nazivaju knežinska samouprava. Oni su omogućeni fermanima (sultanove naredbe) koje su stigle u 3 navrata: 1793, 1794 I 1796. Paket privilegija za pokoreno stanovništvo se sastojao od nekoliko tačaka: • Janičari se proteruju iz Beogradskog pašaluka. Oni su izvor nereda. Pljačkaju I spahije I pokorene hrišćane. Oni sprovode zulum. Sve zloupotrebe se njima prepisuju. Međutim, sultani ih često tolerišu jer su oni elitna vojska I bitni su za ratove. Ali, nakon što je Selim III zaklljučio mir, on odlučuje da protera janjičare sa tih prostora kako bi stanovništvo moglo normalno da živi. Postojala je zvanična turska vojska. Upravnik Beogradskog pašaluka je bio paša Hadži Mustafa koji je hteo da reformu sprovede do kraja.

počeli su da ucenjuju sultana. Srbi imaju slobodu trgovine sa Austrijom preko Save čak I onda ako traju ratovi između ove dve države. On je bio mocan zahvaljujuci paketu povlastica. harač. 1799 – Napoleon je napao Egipat. nikada ne bi došlo da ustanka. Najviše su zarađivali na svinjama. oni su zacetnici burzoazije. dogovorili su se sa janjicarima. Utvrđuje se godišnji danak. Turci ne idu ni do nahija kao ranije. Oni stižu iz Vidinskog pašaluka (Bugarska) kada se odmetnuo vidinski zapovednik Osman Pozvan Oglu I poslao 4 dahije da zauzmu Beogradski pašaluk. a Srbi ostaju sami. Oni će stalno tražiti ove privilegije. I domaci Turci traze od sultana da sredi stanje u Beogradskom pasaluku. Srbi imaju pravo da organizuju svoju miliciju koja će kontrolisati Srbe. stave ga u kućni pritvor i 1801 ga ubiju. Da je ostalo tako. Ovaj dogadjaj je poznat kao Seca . (Hadži Mustafa ih je uzeo za ličnu gardu). ali sultan nema sredstava da im pomogne. Sve povoljnosti su im odgovarale. Otpor prema dahijama pocinje. Sultan je učestvovao u tom ratu I zato mu trebaju janičari kao vojska tako da se oni vraćaju u Beogradski pašaluk. pa je morao da ih pusti da rade šta god hoće. a kroz ustanke se još više bogate. Do 1800 je blagostanje u Beogradskom pašaluku. Tad se začinje sloj srpske buržoazije. dele Beogradski pasaluk na 4 zone koje svaki kontrolise. Oni su trgovali sa Austrijom svinjama (Turci ne jedu svinje I ne brane Im trgovinu. ta pisma su janjicari uhvatili kod Zemuna I saznali kako Aleksa trazi dzebanu (oruzje) I to u vecim kolicinama pa su shvatili da se nesto sprema. Nisu imali potrebu da se bune. Dahije preuzimaju vlast. 1800 godine oni stižu. bavi se trgovinom. Srbi biraju obor knezove I knezove koji nose harač paši u Beograd. Srbi su pokusali preko sultana da imaju odredjena prava. Srpski knezovi su ubirali harač. Janičari sada rade sta hoće. • Srbi su bili zadovoljni pašom. Medjutim. 1803/4. Postali su prilično imućni I bogati. Odlucuju da preduhitre knezove I da ih pogube pre nego sto podignu ustanak. zarobe pašu Hadži Mustafu. Pozvali su 150 knezova na sastanak 1804 u januaru da se nesto dogovore I tad su ih pobili. počinje lokalna samouprava. Trgovina sa Austrijom I dalje postoji iako je dahije kontrolisu. Sloboda veroispovesti za Srbe. izvoz). ali su se Turci snasli.• • • • Tursko stanovništvo žive samo u gradovima I ne smeju da se mešaju sa stanovništvom u selima. je valjevski knez Aleksa Nenadovic poslao pismo prijatelju u Austriju. Srbi uspostavljaju veze kako bi dobili naoruzanje ilegalno.

Ustanici su napadali hanove uglavnom (neka vrsta motela npr). Prvi i Drugi srpski ustanak su promenile uređenje i zbog toga se kaže da je to buržoaska revolucija I ujedno nacionalno-oslobodilačka borba. Karadjordje je bio idealan izbor. Bitka na Ivankvcu. Dahije su suocene sa ustankom. imao je vojno iskustvo (ratovao je u frajkorima u Kocinoj krajini). Oni nisu bili nezadovoljni knezinskom samoupravom. Ustanak je imao pravac od juznih nahija ka Savi I Dunavu. Tako broj ustanika raste. Oni nisu raja već buržoazija. Prvi predlog bio je knez Teodosije. Prihvatio je da bude vodja. Svi su to kao prihvatili I Karadjordje postaje vodja. ali je on bio star I odbio je to. Na kraju su dosli do Karadjordja. Pokusavaju da se suprotstave ali ustanika ima mnogo. svi moraju da daju predstavnika. hajduk Veljko Petrovic. trgovao je sa Austrijom.knezova. Stanoje Glavas. Na saboru su se okupile staresine kao sto su knez Teodosije. Zato su svi ti događaji nazvani Srpskom revolucijom. Ustanak je podignut kao buna na dahije. ali neki nisu hteli hajduka za vodju jer ce na taj nacin izazvati los utisak kod sultana sa kojim nisu bili u sukobu. Zatim je predlozen Stanoje Glavas (hajduk) zato sto ima vojno iskustvo. Bio je bogat. Dahije nisu imale podrsku domacih Turaka. trazio je da ga zbog godina razrese takve obaveze. ali je rekao da ima preku narav I da ne voli izdajnike pa je spreman da ih ubije. Prvi ustanak Kada su sazvali sabor u Orascu kod Topole (14. Taj prvi deo se naziva buna na dahije od 1804 do leta 1805. nisu patriote. Karadjordje itd. Leopold Ranke je nemački istoričar koji je pisao o Prvom srpskom ustanku i uveo u istoriju termin Srpska revolucija. Taj rat je vodio srpski građanski sloj. Napadali su tamo gde ima dahijskih pristalica. Februar 1804). . Vodje ustanka su imale kratkorocan cilj. spada u kategoriju bolje stojecih srpskih domacina. Rezultat je ukidanje feudalizma u Beogradskom pašaluku. Kod Karadjordja nema neutralnih kuca. Seca knezova je ubrzala organizaciju ustanka jer su staresine shvatile da ce doci na red. To su bila stajalista pored puteva. oni zapravo rade za sebe. Prvo su pogubljeni knezovi iz severnih nahija dok su oni iz juznijih shvatili sta ih ocekuje I pobegli u sume I organizuju hajduciju. da oteraju dahije. idu zbog licnih razloga. 1804 je tako prosla. Biraju vodju I bili su razni predlozi. mora svako da se ukljuci u ustanak. on je bio star nekih cetrdesetak godina. Tu su se Turci okupljali I uvek ih je bilo tu dosta. Price o hajducima su samo legende. tada je odluceno da podignu ustanak kao Bunu na dahije.

Pasa je srecan jer je smatrao da je rat zavrsen. Seli su na sajke I spustili se niz Dunav ka Vidinskom pasaluku. sustize ih Milenko Stojkovic koji ih je na prepad napao. da nastave rat ili da postignu dogovor sa sultanom I Austrijom sto je sultan odbio I sada se svi opet pripremaju za rat. Bosanski vezir zeli da sazna zasto se ustanak siri I na njegovu teritoriju. smatrao je da treba da se jave sultanu kako bi se sukobi resili mirnim putem. a Karadjordje je za to optuzio Djordja Curciju (hajducki harambasa). Milenko Stojkovic je branio. a u selu Ivankovac je bila bitka. videvsi da ne moze da postigne dogovor sa Srbima. Stize I sultan. Ako Turska izneveri oni mogu traziti zastitu od Austrije. trazili su da Austrija bude posrednik. Vise ovaj rat nije buna na dahije. Bitka trajala oko mesec dana. a druga iz Bosne. planira da definitivno ugusi ustanak I tako salje 2 armije kako bi podelio ustanike. Imaju vise celjieve – da se odlobode Turske I da oslobode Beogradski pasaluk. Bosanska vojska je isla preko Drine I sukobili su se sa Karadjordjem koji ih je cekao na Misaru avgusta 1806. Vojsku je predvodio Ibrahim-paša iz Nisa. Imali su samo dve opcije. ali oni oklevaju. Doneo je njihove glave I pokazao pasi. Sultan. obavesten jer su ustanici davali dokumente I proglase. Dahije se zatvaraju u Beograd. Bitka protiv niske vojske bila je kod Deligrada (vestacko utvrdjenje napravljeno za tu priliku). Sultan 1805 salje zvanicnu vojsku na ustanike. a u Beogradski pasaluk dolazi novi janjicar Alija Gusanac. Ibrahim-pasa je ranjen I umire u Nisu. Ustanak se siri I na bosanski pasaluk (Sabac. Srbi shvataju da nema sporazuma sa Turcima. sada je revolucija protiv Turske. 1805. nista specijalno se ne desava. Boj na Cokesini 28 april 1804 (nas kraj). . Oni su zvanicno objavili da se bore samo protiv dahija. Ada Kale kod Poreca (ka Kladovu).da posalje svoje cinovnike koji ce ucestvovati u potpisivanju dogovora. Zovu ga Srpski Termopile I tu su izginuli neki poznati ustanici sve zbog lose koordinacije medju ustananickim vodjama. Misarska bitka je ostala u losoj uspomeni kod spahija jer su mnogi nastradali. Beze iz Beogradskog pasaluka ka Osman Pazvan Ogluu medjutim. On nije na vreme stigao jer je bio svojeglav I raspravljao se I zato su svi izginuli. Dahije su 1804 godine ubijene. Bosansku vojsku je vodio Kulin Kapetan. Djordje je ubijen jer je proglasen za izdajnika.Ustanici se brzo krecu. od Nisa. ali sa dahijama nema pregovora. Podrzava borbu. Pobio ih je sve. Vojsku cine pomocni bosanski feudalci (spahije) koji su uglavnom izginuli. Loznica – Bosanski pasaluk). Turci su se povukli I to je bio poraz turske vojske. Jedna armija ide sa juga. Bitka je bila 18 avgusta 1805 I trajala je ceo dan. Becir pasa (bosanski pasa) je poveo pregovore sa ustanicima da prekinu ustanak I odu kucama. 1806 sultan prenerazen. Sultan nagovara bosanskog pasu da se sastane sa ustanicima I da sazna sta oni hoce. postavlja ga za glavnog. Stvar je do kraja 1804 neresena. Nisu verovali da sultan ima autoritet.

Salju Petra Icka. Rusi I Turci sklapaju Bukureski mir. Bio je I ovaj boj izgubljen jer nisu mogli da se dogovore. Unutrasnje uredjenje Beogradskog pasaluka ustanicke Srbije (tokom prvog ustanka): 1805 kad se raspada Turska u Beogradskom pasaluku. ali centar ustanka je bio Beogradski pasaluk. obnove borbu I osvoje 1806 Beograd I Sabac. Karadjordje je ratovao na jugu kod Juzne Morave. Novi pasa je Sulejman Skopljak. pa na podrucje Bosne (ali je bio zahvacen samo pogranicni deo) do Novog Pazara. kad stize pomoc. nisu se tu dugo zadrzavali. a 1809 Turci u velikoj ofanzivi. trgovca koji je imao veze u Carigradu. ali opsada traje. Rusi kazu da treba da oforme kolektivno telo I da sve staresine udju u taj organ. Za predsednika sovjeta izabran Prota Mateja Nenadovic. jer ona stiti hriscane. 1813 Srbi su porazeni. Tu delegaciju je predvodio Prota Mateja Nenadovic I Srbi koji su i bili pismeniji. Srbi ne prihvataju to I 1813 dolazi do napada sa svih strana. Formirane 2 skupstine: Smederevo I Manastiru Bogovadji. Srbi su porazeni zbog svadja izmedju staresina. On je bio pismen. On prenosi srpske zahteve koji nisu isli dalje od knezinske samouprave. 1807 sultan salje nove armije. 1812 Rusi se povlace. Bili su sad na dobrim pozicijama. pa bi Karadjordje morao da postuje to. . ali da Srbi predaju Turcima oruzje I odu iz Beograda. Idu da se posavetuju. Rusija treba da bude garant. Oni ga slusaju. tokom osvajanja. nakon sto je zavrsio bitku. Uvode strog rezim. Saradnja sa Rusima se nastavlja.Karadjordje je. a Rusi nisu stigli u pomoc I Turci su zarobili. 1811 ustanici se bave unutrasnjim problemima. Nema izmirenja. ali oni odbijaju. jer je bitka kod Deligrada zavrsena. Posle bitaka. tako da mogu svasta da traze. Tim mirom je obavezno da Srbi I Turci moraju da se dogovore o autonomiji. Sve nahije I van Beogradskog pasaluka su obuhvacene ustankom.a I protivnik samovolje Karadjordja I zbog toga oni dolaze u sukob. a zatim ubili prezivele Srbe I sagradili Cele kulu. ta oblast treba da se uredi. Srbi I dalje napredjuju tokom 1806 I 1807. Ali ti proboji su bili samo zalet. ali su se Rusi predomislili jer im sledi rat sa Napoleonom (1807-mir u Tilzitu). 1808 saradnja se nastavlja.a Sabac 1807. zavrsili su rat sa Turcima. 1810 je bila uspesna godina za ustanike. otisao na jug da pomogne Dobrnjcu u bici kod Deligrada I tada. Turci ulaze u Beograd I uvode svoju vlast. Dolazi do velike bitke na Cegru. Savetuju Srbe da se oslobode I prekinu pregovore. Karadjordje zeli da ustanak prosiri I na Crnu Goru. do veceg sirenja nije doslo kao ni do povezivanja. da podigne sveopsti balkanski ustanak. Hajduk Veljko Petrovic Iz Negotinske krajine. poveli su I pregovore sa portom. 5 oktobar 1813 je bio pad Sapca I Beograda. preneli su teziste rata ka zapadu I izvojevali neke pobede. da vodi pregovore o izmirenju. ustanicima savetuju isto. ali ne dahijski. Stize ruski poslanik Rodofinikin koji treba Srbe da uputi. Srbi moraju da smisle sta ce I kako ce pa salju delegaciju u Rusiju kako bi im oni pomogli I smislili. 1806 godine je Beograd osvojen. Tu su bili proboji fronta.

sovjet nahijama I tako redom. Sovjet se deli na sud I popectejstvo (6 ministarstava) za razna pitanja I veliki sud kojim predsedava Karadjordje. on ih govori sovjetu. Nije se podigao sveopsti ustanak protiv Austrije I Turske. O sovjetu je najvise ostavio Vuk Karadzic. Bilo je jos njih koji su pruzili svoju pismenost. Mnogi smatraju da je on tako preuzeo I jednu I drugu vlast jer je on bio vojni vodja jos od ranije. da li to sad znaci da je on postao I vojni I civilni gospodar. Sukob je bujao do 1811. Sve odluke donosi vozd. Vraca se u Srbiju.Medjutim.u Sovjetu dolazi do razdora jer ga Karadjordje koristi za svoje potrebe. I kod staresina ostalih raste to licno bogatstvo.a onda u Rusiju .Ugarskoj. Staresine se sukobljavaju sa njim. Ustavnim zakonom 1808 je on sebe time proglasio. To nije bilo dobro prihvaceno I tada ce on izgubiti zivot. 1817 je zeleo da podigne opsti ustanak na Balkanu. Postaje vrhovni sudija u Srbiji. Tako je I Karadjordje kasnije pobegao u Rusiju I prikljucio Filiki Heteriji. Drugi ustavni zakon 1808 Mladen M je uspeo da izdejstvuje da sovjet bude I civilni I vojni vrhovni organ. Petar Dobrnjac I Milenko Stojkovic se nisu slagali sa tim I ulaze u sukobe sa Karadjordjem jer shvataju da je sva vlast u njegovim rukama. On ce ostaviti te spise Leopoldu Rankeu koji ce na osnovu njih pisati o Srpskoj revoluciji prve I druge godine bojevanja na dahije. To je bila burzoaska revolucija u Srbiji. Od 1808 sovjet vode Karadjorjde I Mladen M. koji je bio Karadjordjev covek. Vodi se polemika. sve staresine su se nagrabile. Prva prava istorija data je od strane Leopolda Raneka. 1808 Karadjordje je dobio apsolutnu vlast. U upravi je bio I Vuk Stefanovic Karadzic. Prota Mateja je 1807 zamenjen Mladenom M. on je bio u sovjetu jer je bio pismen. Od 1811 on je zvanicno vozd. Ocekivali su da dobiju materjalno snabdevanje iz Austrije I zato nisu hteli da podizu ustanak kod Srba u Austro . Mnogi ce biti njegovi ljudi I bilo ih je vise nego onih koji su bili samostalni. ali mu to ne polazi za rukom. Vlast u Srbiji nije ni prstom mrdnula. Karadjordje dobija zvanje vrhovnog vozda-predvoditelja srpskog. Njih dvojica iz straha beze u Austriju. Njegova uloga je sada jos veca. 1807 su dva pokusanja da se u selima podigne buna kod sremskih I banatskih seljaka ali oni su uguseni. Kasnije. 1813 svi beze u Austriju ili Rusiju. on je sada u njegovoj sluzbi I tako Karadjordje postaje vrhovni vodja u Srbiji. posle osvajanja Beograda gomilaju bogatstvo I oni su imali otprilike pola Beograda. . Umesto da ga sovjet ogranici.

Nagovorio je staresine da se pobune protiv tog rezima. Gradjani ga nagovaraju da ode u Beogradski pasaluk I da ponudi pasi pare a za uzvrat da on oslobodi zarobljenike. Milos je bio ubedljiv. a Turci su porobili njegove saborce a neke I pogubili (Stanoje glavas je ucestvovao I biva nabijen na kolac). tu su se utvrdili I bolje su prosli. diplomata I to mu je glavni adut. Dovodi zarobljenike kuci. Turci su opet poslali 2 armije (iz Bosne I iz Nisa). Tursku vojsku predvodi M ali pasa. Ustanak traje do jeseni. Smatrali su da im je bolje da budu sa njima nego protiv njih. U bici kod Dublja se nije isplatila taktika jurisa. nema zloupotreba. Ljubic brdo kod Cacka-ustanici branili brdo. 1814 bila je Hadzi Prodanova buna. Pasa ne radi pljacke. Bio je uspesan u diplomatiji. Tako je pogubljen I Stanoje Glavas. Bio je hajduk. nema volje. znali su da ustanak nece potrajati. Bukureski mir je trebalo da obezbedi amnestiju (pomilovanje) Srbima. On nije voleo da ratuje. Odlucuju da Milos bude vozd I da predvodi II srpski ustanak. Milos Obrenovic je bio u dobrim odnosima sa Turcima jer je bio na njihovoj strani za vreme bune. Hazdi Prodan bezi u Austriju nakon poraza. Smatraju d ace ustanak propasti. Ibrahim pasa je vodio tursku vojsku koja je bila voljna da ratuje. samo nekolicina njih je ostala. ali to uglavnom nije prihvaceno jer je narod slab. Bile su 2 velike bitke I Srbi su obe izgubili. Proglasava II srpski ustanak iako je bio protiv njega (23 april na Uskrs 1815 (11. Srbi nisu prihvatili Bukureski mir I veliki broj staresina bezi iz Srbije. pokoleban. Pogodili su se da mu daju lepu svotu novca.Drugi ustanak 1813 kad je propao ustanak dolaze Turci I uvode strog rezim. malo ih je. ali mu tamo nije odgovaralo pa je odlucio da se vrati. Turci su ubijali “stetne” ljude tj one od kojih im je mozda pretila opasnost. pasa smatra da mu se to isplati. Dolazi novi pasa Skopljak koji je bio podmitljiv. ima reda. ucestvovao je u prvom ustanku I pobegao iz Srbije. zna da pare nece odneti I zato shvata da mora da podigne ustanak. Kad je misija obavljena. . Neki su uspeli da se povinuju turskoj vlasti I oni koji su to uradili su uspeli da lepo zive u tom rezimu. Milos I ustanici su se kod Dublja sukobili sa vojskom iz Bosne. ali Turcima prilaze staresine koje su odbile ustanak. Imao je velike zahteve. ali 3 nahije sun a njegovoj strani. To je redovan turski rezim I oni koji su to prihvatili su ziveli mirno. po starom kalendaru)). Pasa je hteo I Milosa da zatvori dok mu se ne donese novac. ali su ga Turci uhvatili I ubili jer mu nisu verovali. ali nema ni povlastica. voleo je da pregovara I kad je video da su Srbi bolji (iako je Milos znao da nisu) oni su krenuli da vode mirovne pregovore. ali Milos mu je rekao da je on jedini koji to moze da uradi I pasa ga pusta da ode po novac. 26 jul 1815 gde su Srbi krenuli na njih I svi izginuli. Hadzi Prodan Gligorijevic je ostao I odlucuje da podigne ustanak. vraca se u Takovo. strog ali sklon korupciji. a Turci su mu cesto popustali.

medjutim. Milos se vraca na Bukureski ugovor. Nije stupao u oruzane sukobe. . Ocekivalo se da se stanovnistvo rastereti poreza I da se ukinu feudalni odnosi. 1829 je postignut mir u Jedrenu. Izdato je 8 fermana kojima je izdata polu-autonomija. Uvodi se Milosev apsolutizam u Srbiji. Sad je red da Srbi dobiju svoju autonomiju. Podizali su ih seljaci nezadovoljni ekonomskim stanjem. Tada je postao gospodar u Srbiji jer ga je skupstina u Kragujevcu proglasila za kneza. mogli su srbi imati svoje predstavnike. Na osnovu tog ugovora Milos nastavlja da pregovara sa Turcima. Uslov je bio da pasu sultan imenuje za nacelnika u Beogradskom pasaluku I da se utvrdi godisnji danak. 1829 je sve proslo u paketu mira u Jedrenu. Milos je nemetnuo niz raznih poreza koji su oni placali za odrzavanje drzavnih institucija. da se uz turske organe vlasti formiraju I srpska tela. Bilo je staresina koji su hteli das a njim podele vlast. ali Milos gleda da tu kancelariju pretvori u svoju instituciju. Grcki ustanak 1821. Srbi su dobili autonomiju usput. za Turke on nema nikakvu titulu. Mnogi misle da Milos ne vodi pravu politiku. Postoje I dalje oni koji su protiv sve do 1835-podignuto je 5 buna protiv Milosa koje su imale socijalni karakter. zalili su se da im je nepravedno sudjenje problem. Tome su doprinele I medjunarodne prilike na Balkanu. Njegovi diplomatski napori su urodili plodom. zeleo je da diplomatskim putem izdejstvuje autonomiju u beogradskom pasaluku. Kad se sudi. Kupovao je zemlju najcesce u Rumuniji I tamo kasnije odlazi. Srbi su mogli da uspostave mesovite sudove. Nasli su se na polu autonomiji. Cela evropa je na strani grka. ali se polako. To je polazna osnova za pregovore.Prekidaju ratno dejstvo I odlucuju da se dogovore kako da urede odnose izmedju Srba I Turaka u Beogradskom pasaluku. Vecina novca zavrsava u njegovim dzepovima. on se ubedjuje sa ovim staresinama. da Srbi I Turci vladaju paralelno. Zapocinje nov period. 1817 je prelomna godina za Milosa. a Milos je iz zajednicke kase uzimao koliko mu je trebalo.narodna kancelarija koja se sastoji od 12 staresina I svi treba da budu jednaki. jednom po jednom dogadjaju nesretni slucajevi. On ih je polako eliminisao. Rusija je uspela da ukljuci I zahtev Srba o autonomiji u taj mir.

ali posle jedne pobune koju su tamo organizovali žitelji. onda je to sultan navodno obećao da se neće ograničiti taj hatišerif samo na beogradski pašanluk.Hatiserifi Rusija insistira da se posalju hatiserifi da se uspostavi autonomna knezevina Srbija. nego i na tih tzv. Na svakoj od njih je trebalo da bude istaknuta turska zastava. Hatiserifi su takodje utvrdili I novcani iznos koji placaju Turskoj. Bukureski ugovor se odnosio I na tih 6 nahija. 1830 I 1833. Niko ne moze da se uplice. Pošto je Miloš tražio da se teritorija Srbije proširi na sve države koje su učestvovale u ustanku. Kad su Turci isterani. godine i nabrojano je da u kneževinu ulazi i tih 6 dodatnih nahija koje je Miloš već bio zauzeo na silu. Napravljeno je razgraničenje.000 groša. onda je tek 1833. 6 nahija koje su učestvovale u prvom ustanku.300. Konkordat je sporazum između svetovnih i crkvenih država. Regulisana je crkvena autonomija koju je uspostavila beogradska mitropolija 1 konkordatom koji je potpisan sa Vaseljenskom patrijaršijom. Uspostavlja se I danak. Uz hatiserif iz 1830 je stigao I berat kojim je omiguceno da knez Milos imenuje naslednika uz odobrenje sultana. Ostali Turci se sele. Ovaj iz 1830 je glavni jer je njime priznata autonomija Srbima. Time je ona na neki način stekla međunarodno priznanje kao posebna autonomna kneževina. . Tako je drzava stvarna jer se zna ko su naslednici I iskljucuje se mesanje drugih faktora izbor vladara ili neko ucenjivanje od strane vrhovne vlasti. Unutrasnje tvrdjave su porusene. imali su rok. a pošto je Miloš i dalje insistirao na tome. To je godišnji danak koji je tačno utvrđen 1833. Poslata su 3 hatiserifa: 1829. međutim 1830. one nisu bile obuhvaćene ovim dokumentom. Knezevina Srbija se prosiruje na 6 nahija. I tako su se 1833/4 utvrdile granice između kneževine Turskog carstva. Milos je vec zauzeo tih 6 nahija.taj rok će biti kasnije produžavan pošto neće uspeti svi da izađu u predviđenom. Srbija ima pravo da samostalno vodi unutrašnje poslove. Tvrđave su Smederevo. Užice i Soko Grad – na granicama prema austriji. Šabac. Ovaj iz 1833 je dopuna prvom. To je znacilo da on uspostavlja svoju dinastiju koju su Turci priznali. Prvi ustanak je zahvatio I okolna mesta. Turci su zadrzali neke tvrdjave pogranicne I tu imali vojsku. Beograd. Srbija ima vazalne obaveze. ako je utvrdila svoje granice u odnosu na svog nadređenog gospodara. a što se tiče spoljašnjih poslova njene interese kako na porti tako i u ostalom inostranstvu zastupaju Rusi kao i do tada. Kladovo. godine na 2. Taj hatišerif je dodat 1833.

koji su pograbili tursku zemlju i oni bi da se bogate i dalje. Imao je svoje pisare. kao što je inače umeo da zaboravlja kad mu nešto nije odgovarao. Milos je bio nepismen I zazirao je od pismenih dokumenata. On je insistirao na tome da se sazove skupština koja bi ograničila Miloševu vlast. Miloš je polako počeo da izaziva revolt bogatijih Srba i konačno 1835. Ustav je rec koju nije mogao da podnese. Seljak je dužan harač. Postoje vrlo bogate starešine iz ustanka. . Voleo je usmene naredbe koje bi kasnije mogao da povuce ako je hteo. Oni su ostavili u kmetskom položaju dobar broj seljaka koji imaju da plaćaju razne namete. a šta domet skupštine – ustav. a pri tom oni nemaju nikakvog učešća ili udela u izvršnoj vlasti – ne postoji nikakav zakon koji ga ograničava. pa onda od drugih spahija i seljaka. al’ u tom tržište bude već zadovoljeno tom robom i onda oni moraju da prodaju po mnogo niskim cenama da bi uopšte mogli da prodaju. međutim Miloš tu stavlja ozbiljna ograničenja. ali od 1830. nema više koga da podmićuje i češće će se dešavati protesti protiv takve Miloševe apsolutističke vladavine. Suština priče pobune protiv Miloša je bila u tome što je on svoju robu koju je dobijao sa ogromnih imanja i poseda koje je imao gledao da favorizuje u smislu prodaje pa je monopolisao tržište. odnosno da Srbija dobije neki pisani zakon kojim će se tačno znazi šta je domet kneza. Mnogima se nije dopadao monopolistički odnos koji je Miloš sebi dao za pravo kad se radilo o trgovini proizvoda. Postoje i Srbi spahije i taj neki zemljoposednički odnos gde na velikim imanjima radi određeni broj zavisnih seljaka se nastavlja i dalje što kod neiseljenih Turaka. dađžbine. čitluk i glavnicu i onda spahiji u novcu. ali uglavnom one ne donose nikakve bitne odluke kojima bi se Miloševa vlast na neki način ograničila. ništa drugačije. Miloš je bio jedan od najvećih spahija. je došlo do Miletine bune – organizovao je knez Mileta Radojković. Oni će postati njegovi najveći protivnici. Srbi spahije su se ponašali kao Turci spahije. seljacima smetaju veliki porezi jer im je on govorio da mu trebaju pare za podmićivanje Turaka. što kod srpskih starešina i srpskih zemljoposednika koji su prigrabili tu tursku zemlju u međuvremenu. Posle 1830.Turci su još imali određene posede na teritoriji Srbije i feudalizam još uvek nije bio zvanično ukinut. nego na druge spahije koji imaju isto tako velike posede i ogromne količine tih proizvoda i koji su na neki način konkurencija s Milošem. a pritom se ne misli na seljake. razne vrste dađžbina. ali mu to nije ispunio. u proizvodima. Vuk Stefanovi Karadzic je tada od njega trazio pare za izdavanje recnika. Ne postoji grupa saradnika Miloševih. obaveze i praktično još uvek postoje ti ostaci feudalizma u Srbiji i posle 1833. Postoji 1 tekst Vuka Karađžića upućeno Milošu kome govori sve najgore i najstrašnije zato što mu je Miloš obećao da će on biti tršićki spahija. Miloš je za to zaboravio. nije mu bilo bas jasno ako neko nesto napise pa se to uvek moze iskoristiti. Znalo se da prvo mora da se proda njegova roba. Postoje skupštine na kojima se povremeno okupljaju.

Bilgijski ustav je bio najsavrseniji. On je bio bolestan I posle mesec dana je umro. Turski ustav je ogranicavao Milosevu vladavinu. turcima kao ni rusima I austriji.Savet od 17 clanova I sa tim savetnicima Milos mora da se konsultuje da sarađuju zajedno i da mu potvrđuju odluke. Kad je sastavljao ustav rukovodio se belgijskim ustavom iz 1830 godine. Rekli su Turcima da izdaju neki pravni akt kako bi Milosu odredili mesto. tako ih je tretirao. plase se d ace I oni tamo isto traziti. Mislili su da ustav treba da donese vrhovni vladar Srbije. Nije imao kud. Svi porezi treba da se sliju u jedan drzavni porez-6 talira koji se prikupljao od stanovnika godišnje u Srbiji deo od toga je morao da ide Turcima. to je jedina koju Milos nije uspeo da ugasi. Morao je da postuje Savet. 1838. Milos nije imao ni nameru da ga postuje. Turski ustav Autonomna knezevina koristi nametnuti ustav-turski. Medjutim. Medjutim. Pisari su mu bili kao sluge. neki su bili za a neki protiv Mihajla. a I ustav se nije svideo okruzenju. Posle 50 dana je ustav suspendovan od strane Turske. Kad su shvatili da to nece ici. ali kada ga je isto pitao za poslovice. On pokusava da se ne obazire na oganicenja. Oni su Turcma I skrenuli paznju. Srbija prestaje da bude feudalna drzava. On ne moze da ih menja. Promenili su stranu. mladji sin. a deo se zadržavao u Srbiji .a to su Turci. Nastupa Mihajlo. Na snazi je bio 2 meseca jer je procenjeno da je suvise liberalan. ni savetnici nisu bili jedinstvena Celina. zakon o ukidanju feudalizma. On mu je pomagao 3 godine uz ceste sukobe sa savetnicima. Napisao ga je novinar Dimitrije Davidovic. To su bile apsolutisticke monarhije. novopecena burzoazija. I nastupa njegova vladavina. Kraj Miloseve vladavine. Bunu organizuje Toma Vucic Perisic.a Milos je rekao da ne moze. Nije imao administraciju. njih imenuje I smednjuje sultan. godine povlaci u korist sina Milana. Svi su podrzali pisanje ustava. Mihajlo se oslonio na tu grupu savetnika. ali kad je video da su svi njegovi protivnici u savetu on se 1839. on je dozvolio jer to voli. 15 februar 1835 na skupstini u Kragujevcu je procitan. To su se udruzili svi predstavnici viseg sloja. je stigao hatišerif koji je trebao da ograniči Miloševu vladavinu i koji je trebao da uspostavi novo stajne u Srbiji. Miletina buna je uspela. Svi su bili protiv njega pa cak I zene I brat. u austriji zive srbi I suvise im je blizu. Ostao je knez ali je dobio saradnike. On je bio veliki zemljoposednik I sukobili su se oko . U vreme kad je pocinjala njegova primena dolazi do novog zakona 1835 5 maj Durdjevdan. On je bio neka vrsta produzene ruke Milosa u Srbiji iako je Milos ziveo u Vlaskoj. dolazi do bune. Vuk je morao da smislja sta ce se njemu dopasti kako bi dobio pare.

postovao je turski ustav. ali glavni ljudi u državi su bili Ustavobraniteljska. Sagradio je zdanje koje je danas zgrada Rektorata u Vasinoj ulici u Beogradu. Trudili su se da Srbiju odvoje od Turaka I da se osamostale I da lici na zapadnu evropu. predstavnik burzoazije. jer je i Rusija prihvatila to faktičko stanje u Srbiji. postao je pristalica Milosa Obrenovica I 1858 je skovao zaveru u skupstini da se Milos opet proglasi za kneza I da se Aleksandar . Ilija Garasanin-intelektualac.vladar Sapca. Avram Petronijevic-bio pismen. godine u Srbiji dolazi Aleksandar Karađorđević kao novi knez. Oni su se orodili bracnim vezama medjusobno. To je Ustavobraniteljska vladavina. koji nisu imali mnogo mogućnosti da se sad opiru. U srbiji nastupaju anarhicni odnosi. Odnos izmedju kneza Aleksandra I njih nije uvek bio harmonican. bez obzira na nasledno dostojanstvo koje je imao Miloš. su prihvatili na kraju da potvrde. gradjanski sloj. Misa Anastasijevic-bogat. Ustavobranitelji Aleksandar Karadjordjevic je bio poslusan knez. Imao je oko 70 ladja na Dunavu koje su prevozile so iz Rumunije. On je smatrao da svi treba da uživaju jednaku vlast i da je podele sa Milošem da bi na kraju podigao bunu i vojsku koja je isterala Mihaila iz Srbije. U ustavobraniteljima je bio I Jevrem Obrenovic . ali se on ne kosi sa opstim interesima knezevine Srbije. oni će tražiti i dobiti da bez obzira ne prethodni berat Turci sada. Stojan Simic. trgovac solju. Sve odluke donose u svom interesu. Savet od 17 clanova I imaju priliku da diktiraju prilike u Srbiji. nigde nema vladavina kneza Aleksandra zato što je on bio marioneta. Dolazilo je do sukoba koji su se zavrsavali pobedom ustavobranitelja. Ova grupa saradnika koja se zalagala za striktnu primenu turskog ustava se nazivaju Ustavobranitelji. brat Milosa Obrenovica. Kuje se zavera protiv Aleksandra. U ustavobraniteljima se isticu: Toma Vucic Perisic-jedan od najbogatijih Srba. vodio administraciju. Oni su predstavnici srpske burzoazije. Neki su podrzavali I Aleksandra. Aleksandar nije bio preterano talentovan za vladavinu. Turci. ali ni diktature. Takva vrsta vladavine je oligarhija-nema demokratije. Kulminacija je bila 1857 kada se Aleksandar suprotstavio Savetu I kada ga je deo podrzao a deo ne. Tu so je prevozio do Austrije I prodavao preko Dunava. da se uspostavi vlast koja ce ici u korak sa zapadnom Evropom. za svoj interes. Imaju turksi ustav. kuje se. pristanu na izbor novog kneza u Srbiji koga su oni doveli a to je Aleksandar Karađorđević i promene dinastiju. Rade za sebe. Toma Vucic Perisic koji je I doveo do ustavobraniteljske vladavine. to je vladavina interesne grupe. I doba Ustavobranitelja traje do 1858.poseda. Na vlast 1842. 1841.

Za vreme Milosa drzava nije imala administrativni aparat. Obican covek se tesko snalazi. Mogu da napreduju u hijerarhiji. otvaraju se skole. Ali interesna elita ostaje. vecina stanovnistva se bavi poljoprivredom. Ustavobranitelji su zatekli mali broj pismenih Srba. Pestu. Sada se suocavaju sa zakonima. Otvaraju se osnovne I srednje skole. malo udaljenije oblasti se povezuju. mali broj ljudi ih je video kao dobre. trgovinu. vladavina ustavobranitelja je bila dobra za gradjanstvo. 1858 je pozvan Milos da se vrati na presto I tako pocinje druga vladavina Milosa Obrenovica. Neke su bile organizovane jos I ranije. zatim polu gimnazije u Cacku. Oni treba da se vrate I oduze drzavi tako sto ce svoje znanje podariti radom u drzavnim institucijama. izdatak.U Beogradu osnovana preteca Beogradskog univerziteta-Velika skola. trgovacka. Uspostavlja se vlada. narodna pozorista osniva knez Mihajlo… bice niz tih institucija koje obicnom svetu ne znace nista. Prag na univerzitet kako bi se dobio jos obrazovaniji kadar. Organizuje se sirenje skole I reforma skolskog sistema. Oni su to videli kao jos jedan porez. Osnivaju se strucne skole bogoslovija. Milos ne moze da ih ukine kad se vrati. ali kako bi bilo domaceg obrazovanog stanovnistva. Bez obzira na te pozitivne mere. Ustavobranitelji rade na podizanju kulturnog nivoa u Srbiji.skloni. status. Ustavobranitelji iako su se izdali za neku vrstu narodne vlade. narodni muzej 1844. cinovnici obavljaju odredjene funkcije gde ce dobijati platu. vojna. Imaju nekoliko zakona I posvecuju se organizaciji sudova I organizuju se apelacioni I vrhovni sud. uniformu I po tome se razlikuju od ostalog stanovnistva. narod to nije dozivljavao kao vlast u svom interesu. Ustanovili su policiju. Obicno su aministrativne poslove radili Srbi iz Juzne Ugarske. To je jos jedan razlog zasto se skupstina okrece protiv ustavobranitelja. Veoma je bitna pomoc u tome Srba iz Juzne Ugarske. . deo drzavnog aparata I formirali su cinovnistva. Politika ustavobranitelja: gledali su da naprave drzavni aparat I uspostave red I zakon. Osnivaju kulturne institucije. Kasnije one prerastaju u potpune gimnazije. sva vlast je bila na Milosu. ulaze se u poljoprivredu. rudarstvo… povecava se broj gradjanske klase.to je podrazumevalo da se I zenska deca mogu obrazovati vise od osnovne skole. 1844 donet je Gradjanski zakonik radjen po ugledu na uredjenje Austrije. Ali Srbija je I dalje seljacka zemlja. Seljacima je to samo komplikovanje zivota. Postojale su zenske I muske skole. stipendirali najbolje ucenike da idu u Bec. Medjutim. u vreme Milosa Obrenovica I to su bile polu-gimnazije: 1837 je osnovana Sabacka gimnazija. Otvaraju Srpsko citaliste (Narodna biblioteka). Ustvaobranitelji su 1858 godine pali zbog neslaganja medjusobnog a I zato sto su izneverili interese sirokih narodnih masa. Tako se povecava broj pismenih u Srbiji koji su mogli da rade u administraciji. Grade se putevi. Ustavobranitelji su skolovali. moraju da traze privatno pisare koji ce im pomoci da se snadju. sa gomilom problema. Oni su nepismeni.

To se nastavilo sve do pocetka 20 veka. Kosovo. Nacertanije se ugleda na poljski nacionalni program. 1844-Nacertanije. To je jedan najcelovitiji ali ne I jedini program. postaje svrha sama sebi. Juzna Ugarska. Sedeti I nesto pisati. To znaci da je ovaj program .Cinovnicki aparat se umnozio. Crnu Goru I Kosovo koje su temeljne oblasti. Ustavobranitelji su tad pokusali da ostvare svoje ideje u revoluciji tako sto su se ukljucili u sukobe Srbije I Madjarske u Vojvodini. Zove se Program velika Srbija (tezi se prosirenju). ali se srpska inicijativa povukla pre vecih nereda. Nacionalni programi Ustavobranitelji su se bavili pitanjem nacionalnog programa.Ilija Garasanin koji je bio ministar unutrasnjih poslova I bio je u prilici da zaposljava strance (Poljake). Srbija bi bila kao centar okupljanja. Po njemu je jezik bio okosnica I kriterijum po kom se narod sortirao. Srbija postaje birokratizovana I to je lose. a deo I kroz Prvi svetski rat. To bi bila jedna nacionalna drzava ciji je temelj knezevina Srbija. Ceh. Obrenovicima je nacionalni program u drugom planu (sem Mihajlu koji nije dugo ziveo). delovi Hrvatske. Posle 1815 nije onovljena. Ovaj nacionalni program je aktuelan I danas. on je doneo sa sobom nacrt nacionalnog poljskog programa. alii je objavljen posle Nacertanija. Ugledao se na poljski nacionalni program koji je trebalo da dovede do Poljske nacionalne drzave. Tek u Balkanskim ratovima to biva ostvareno. Bosna. bez obzira koje su vere. Tu bi bili zahvaceni prostori oko Srbije: Crna Gora. Drugi program koji je nastao posle Nacertanija bio je program Vuka Karadzica objavljen 1849. On je radio na tim idejama. ali se pre svega misli na Bosni. Rukovodio se jezikom. S obzirom da se on kosio sa Rusijom. ali je napravljen jos 1836. gotovo das u im se kljanjali. Sve bi to bila prosirena knezevina Srbija. Rukovodili su se raznim drugim predlozima za dolaska do tog cilja. Delovi pod Turskom su organizovali agenture gde su trebali da porade na organizaciji buna I ustanaka ali im se nije ukazala prilika (nisu imali novca). Gradjani su bili kao u podredjenom polozaju u odnosu na cinovnike. Ustavobranitelji su stekli trajne zasluge jer su osmislili nejcelovitiji nacionalni program 1844 Nacertanije. ali se Nacertanije odrzava kroz Balkanske ratove. a 1830 je iznet nacionalni program. bili su proglaseni za neprijatelja I zbog toga su ljudi bezali odatle. ministar unutrasnjeg dela zaposljavao je poljske imigrante u ministarstvu. Ilija Grasanin. raditi u drzavnoj sluzbi. a 1848 pocinju revolucije. a pre svega Srbi. Bili su to I nejbolje placeni poslovi. Sticu cinovnicke pozicije I prestiz koji nikad nece izgubiti. Franja Zah. U Turskoj se nije desavalo to sto bi to pokrenulo. Po njemu su Srbi svi oni koji govore srpski. Od tog vremena pa do danas je cinovnicki posao pojam dobrog posla. Makedonia. Pisarski poslovi su uvek bili jako cenjeni. Sustina je da Srbija postane deo gde ce se okupiti svi Juzni Sloveni.

Svi su Srbi koje god da su vere. To je njegova druga vladavina. ali je opet zaobilazio Turski ustav. Kosovom…) koje su bile pod Turskom. Sa svojom politikom pomirljivog vladara je pridobio veliko broj pristalica. Stekao je obrazovanje. Slavoniji. Zato je 1861 sazvao skupstinu na kojoj su doneti ti zakoni. Smatrao je da prvo treba da se ujedini knezevina Srbija sa Crnom Gorom I Bosnom. Medjutim ova ideja nije imala podrsku. Cak je smatrao da su obavili dobar posao. Postovao je sve institucije koje su uveli ustavobranitelji. manire. Treba da se oslobode Turskog ustava I uticaja I zato donosi zakonske odredbe kojima je stvorio zakonski okvir svoje vladavine I izgledalo je da to nije apsolutizam. nema vise Milosa za tutora. zakon o narodnoj vojsci. To bi bilo Juznoslovesno carstvo. On vise nije bio samo Milosev sin. To je tzv. pravi je gospodin. a da apsolutizam ne bude tako otvoren I jasan. Mnogi ministri iz doba ustavobranitelja ostaju na vlasti. Vukov program je dosta bio nejasan pa su I od toga odustali. One bi onda usle u sastav SSD. a zatim one koje su bile pod Austro-Ugarskom. ali se Mihajlo moze svrstati u prosvecene apsolutiste. Hrvatskoj u sirem smislu. Ustavobranitelji su zavrsili 1858 kada je jedna grupa ustavobranitelja suprotsavila knezu Aleksandru. Sazreo je. Bio je ministar unutrasnjih poslova. a Sloveni ekavskim. Medjutim I on je zeleo malo vise apsolutizma I to je uveo. Nastao je na idejama Nacertanija. Bio je zet kneza Aleksandra Karadjordjevica. a onda bi se one ujedinile sa ostalim teritorijama (Makedonijom. Uglavnom su se drzali Nacertanija. znao je sta hoce. To su: zakon o narodnoj skupstini (1861). Knez Mihajlo je imao dva pravca u svojoj vladavini: da ucvrsti svoju vlast. izrastao je u pravog vladara I svi su ga prihvatili cak I oni koji su bili protiv Obenovica. Ukljucuje u oblasti u Dalmaciji. Cesto su I Bugarsku ukljucivali u srpsku teritoriju. Zeleo je da se oslobodi 17 savetnika koje je predvidjao ustav I koji su ga ogranicavali. Najvise su se isticali Ilija Garasanin I Toma Vucic Perisic koji su se zalagali za povratak Obrenovica. Treci program je program Nikolajevica I to je program o Srpskim sjedinjenim drzavama. On je po povratku sasvim druga osoba.siri od prethodnog. bio je svoj covek. ali on nije uspeo da promeni ono sto su ustavobranitelji uradili. Shvatio je da Milosev apsolutizam nije moguc I kako ne bi doslo do ustanka. zakon o cetralnoj upravi (1862) . druga Miloseva vladavina. Zeleli su da on ode iz Srbije. on svoju apsolutisticku vladavinu krije nizom zakona. Imao je ideju da se svi na osnovu tog jezika ujedine u zajednicku drzavu. koristi se netrpeljivoscu prema Turskoj kako bi ustav istakao kao nenarodnu tvorevinu koju su im Turci nametnuli. Smatrali su da treba teritorija da bude osnova (prostori gde najvise zive Srbi). Hrvati su bili oni koji govore cakavskim dijalektom. Posle njega od 1860 ponovo vlada Mihajlo. intelektualac. 1858 se Milos vraca u Srbiju I vlada kao knez do 1860.

Spoljna politika Spoljna politika je svetlija strana vladavine kneza Mihajla. Savet je sad postao savet. nemaju veze sa Savetom cija se uloga sve vise smanjuje. Dolazi do atentata na kneza Mihajla. obrazovani. Srediste im je bilo u beogradu. Ujedinjena omladina sropska je bila nacionalna organizacija koja je prvo podrzavala Mihajla. ali su brzo dosli u sukob kada su shvatili da knez ne podrzava neke slobode za koje se oni zalazu. Vratio se Nacertaniju. Nije bilo dozvoljeno govoriti u skupstini I kritikovati kneza I njegovo izlaganje. koji su bili na cesmi. Prvo treba proterati Turke Iz Srbije. u raspravi ubili srpskog decaka koji je dosao tu da uzme vode. Zacrtao je da krene u oslobodjenje I da oslobodi Srbiju od Turske vlasti I tada krece da stvara saveze I da okupi ostale Srbe koji zive u Ausriji. Oni su videli svetske vladavine I nije im se dopadala vladavina u Srbiji. ali je knez osecao da treba da ih sazove. decak je bio na . To je bila zavera u ime porodice Karadjordjevic. Bili su pokretaci opozicionih novina u kojima su izdavali clanke u kojima su ga kritikovali I tako dolaze u sukob sa knezom Mihajlom. Odabrao je taj program ali nije smatrao da knezevina treba da tezi ujedinjenju dok nije slobodna.ali posle beze jer su bili proglaseni za protivnike I sele se u Novi Sad. Knez je ubijen 1868 dok se setao bez obezbedjenja sa dvorskim damama. Stradala je u atentatu I tetka njegove zarucnice. Oni su posle 1830 zadrzali u Srbiji vojsku u 6 tvrdjava I nisu nigde dalje boravili. slucajno. ne obavezuje vise vladara da poslusa njihove olduke. Drzavni savet je postao izvrsni organ. Dok je pod Turskom je skucena. Knez povod nalazi u incident na Cukur-cesmi kada su turski vojnici. Tu su pripadali I Srbi iz Juzne Ugarske I knezevine Srpske ujednijeni. predstavnici inteligencije koji su se skolovali u inostranstvu za vreme ustavobranitelja. Jedna od tvrdjava je I Beograd.Narodna skupstina je bila nestalan organ vec duze vreme. Zakonom o centralnoj upravi su ministri birani licno od strane kneza I njemu su polagali racune. Unutrasnja politika kneza Mihajla Unutrasnja politika kneza Mihajla (protest unutrasnje politike): postoji opozicija koju su cinili mladi ljudi. Knez ju je sazivao jednom u 3 godine I imao je obaveze da skupstini iznese sta je on sve uradio. To je bio protest unutrasnjoj plitici. nema vise zakonodavnu ulogu. Ona je bila donekle beznacajna. Knez im je zabranio rad u knezevini I vremenom postaju njegovi najveci nepijatelji. ali zarucnica nije. Nije bilo namerno.

kao glavni. Pridruzuje se I Rumunija. Prve tvrdjave koje su ostavili 1862 bile su Sokolska I Uzicka. Ona je bila plemkinja. da se formiraju vojne jedinice po teritorijama. 1860 je dosao na vlast I bio je vrlo mlad. Knez Mihajlo je covek koji je isterao Turke iz Srbije. nije dolazio u obzir da nasledi presto. ali on je sve preuvelicao. Nije se nasao niko ko bi nastavio to. a srpski oficiri ih obucavaju. U Crnoj Gori vlada Nikola Petrovic.pogresnom mestu u pogresno vremnem ali je to Mihalju posluzilo da pokrene pricu o turskom ponasanju. Imao je ljubavnice I sa jednom je imao vanbracnog sina Velimira. Racunali su na presto jer Mihajlo nije imao dece. ali nisu doslo Karadjordjevici vec Milan Obrenovic. 1867 je godina najveceg uspeha. Od drzave su dobili oruzje I imaju obavezu da povremeno odlaze na vojne vezbe kad ih pozovu. Posle 1867 knez zeli da siri saveznicku akciju. zbog cega je crkva bila u strahu jer nije dozvoljavala takve brakove. Bila je Madjarica. a on je bio u Beogradu pa su se razveli. da se potpisu vojni obaveznici od 18 do 50 godina. bije bio ugovoren. U to ime njemu je podignut spomenik na Trgu republike u Beogradu. Mihajlo mu je bio uzor I oni su sklopili vojno-politicki savez po kom je Crna Gora saveznik. ali odnosi Mihajla I nje nisu bili bas harmonicni. lepotica. uvek postoji opasnost da neko pogine. Mihajlo donosi zakon o narodnoj vojsci kako bi se izvrsila opsta regrutacija. da se zna gde us. ali su odnosi kasnije zahladneli. Srbija je I dalje deo turskog carstva. a sa strana su tablice na kojima su ispisana imena tih 6 gradova. buduci vladar Junznoslovenske konfederacije ubijen. Na postolju stoji 1867. ali posto je to vanbracni sin. Dolazi do ustanka na Kipru jer su turci zlostavljali Grke na Kipru I cazvana je medjunarodna konferencija I doneta je odluka da oni treba da napuste Srbiju. Knez Mihajlo je na konju I pokazuje na jug sto simbolicno predstavlja sumeravanje Srba ka ostalim turskim teritorijama odnosno ka jugu. Bio je ozenjen Julijom Kunjadi. ali je on imao ozbiljnu nameru da se ozeni Katarinom (njena tetka je poginula u atentatu na Mihajla kad su se setali) ali do braka nije doslo jer je ubijen. 1868 je izgledalo kao da je to gotova stvar. ali nema vise turske vojske u Srbiji. Trebalo je da dobije naslednika. U nasim narodnim pesmama se pominje Sibiljanin Jnako. da dokle su tu. Ocekivalo se da presto bude upraznjen. samo su ceklai povod. Posle toga. Nastaje I crnogorska vojska. U Srbiji nisu zainteresovani.on nije bioo toliko uspesan u privartnom zivotu. To znaci da je vojska sistemski obucavana. ali nije islo. Veci deo zivota je provela na imanju Ivanka u Pozunu. knez prelazi na drugi korak. a njen predak je Jovan Kunjadi. ona nije htela. To je ideja o stvaranju balkanskog saveza. a kasnije 1867 su vratili I kljuceve ostalih tvrdjava. Ona je bila lepa. 1866 je sklopljen savez sa Crnom Gorom koja je u skoro istom polozaju. Zatim je planirao da se ozeni rodjakom kako bi dobio naslednika. Dolazi do pregovora sa Bugarima I Grcima (zele da svaladaju Turke I istraju ih iz Evrope). Sklopili su brak odbrovoljno. a to je zapravo Jovan Kunjadi. . Prvo su ziveli zajedno u inostranstvu I kada je trebalo da se vrate u Beograd. ali sve je propalo kada je knez Mihajlo. da sklapa saveze za rat protiv Turske.

Zbog praznog prestola. . Imao je 15 godina pa je trebalo da namesnistvo obavlja vaznije poslove do punoletstva. ali na vlast dolazi unuk Jevrema Obrenovica-Milan (sin brata od strica Mihajlu). zaverenici su smatrali da imaju sanse da dovedu Karadjordjevice.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful