You are on page 1of 104

Др Душан Липовац
Ружица Вукобратовић
Снежана Тешић

МАТЕМАТИКА

УЏБЕНИК СА РАДНИМ ЛИСТОВИМА
ЧЕТВРТИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

4A

импресум

Библиотека
ШКОЛСКА КЊИГА
Др Душан Липовац
Ружица Вукобратовић
Снежана Тешић

МАТЕМАТИКА ЗА ЧЕТВРТИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ
УЏБЕНИК СА РАДНИМ ЛИСТОВИМА
ПРВИ ДЕО
I издање
Рецензенти
Проф. др Јанош Пинтер
мр Љубица Грковић
Татјана Којић, проф.
Издавач
ИЗДАВАЧКА КУЋА

АТОС
www.atos.co.yu
Крагујевац
Владимира Булатовића Виба 8
Поштански фах 163
e-mail: info@atos.co.yu
Тел/факс: (034) 30 20 90; 30 20 92
За издавача
Владимир Тодоровић, оснивач
Уредник
Драган Којовић
Ликовно-графичко уређење и дизајн
Нела Таталовић
Илустратор
Биљана Миросављевић
Лектор
Невенка Витковић-Милојевић
Тираж
2 000 примерака
Штампа
Колор Прес, Лапово
Министар просвете и спорта Републике Србије одобрио је издавање и употребу овог уџбеника у четвртом
разреду основне школе решењем број: 650-02-00098/2007-06, од 23. 03. 2007. године.

Математику ви често зовете МАТИШ. Кренимо. на почетку сваке стране. Није било могуће да се нађе “краљевски пут” у геометрију. помоћ уџбеника математике. ћете користити тако што ћете најпре. обавештење . На новим задацима које самостално решавате. научити одређено правило. Остале задатке на истој страни треба самостално да решите примењујући сличне поступке као у решеним примерима. забележите га у својој свесци. Драга децо. односно у слободне и празне површи. дакле. Настава тог предмета из ове две књиге ће наставити да вам открива “фазоне” којима ћете лакше учити математику илити МАТИШ. Ако за неки одговор немате довољно простора.побринули смо се да буду уоквирени или посебно истакнути. сличне онима које сте имали у претходним разредима. бојењем. Решења и одговоре на питања уписујете на линијама које смо вам оставили. на неком задатку. али су понуђени поступци да можете да је учите играјући се : уочавањем.правило. попуњавањем. закључак. Решене задатке не треба да памтите. примењујте већ стечена знања и настојте да откријете што више нових поступака и правила са бројевима и њиховим операцијама. Нашу помоћ.разред 4. Посебни “фазони” вас очекују у геометрији. већ је потребно да уочите уз које правило се они решавају. другари. а затим проверити како се исто правило примењује на новим задацима. Аутори 3 . Тамо где је потребно упамтити . Пред вама су још две књиге предмета математика и то за ову годину. у освајање нових знања из математике. сечењем. премештањем.

Ако неки задатак. може се извести закључак. Ученик треба да покуша самостално да реши сваки задатак. Аутори 4 . Након решавања групе сличних задатака. Зато све што треба да се упише.предговор Овим уџбеником математике она се учи самосталним радом ученика. Уџбеник садржи велики број задатака и питања. после више покушаја. уписује се у простор који је за то намењен. тек онда га решава уз помоћ других ученика или учитељице. ученик не може самостално да реши.

............ 44 Сабирање и одузимање у неколико корака ................................................................................... 74 Замена места и здруживање сабирака ................. 39 Јединице за површину .......................................................................................................... 24 Уређеност скупа природних бројева .............................................................................................................................. 28 Упоређивање бројева..................................................................................................................................................................................................... 61 Израчунавање површине квадрата ..................................................................... 45 Цифарско сабирање ........................................задаци ......................... 58 ПОВРШИНА ПРАВОУГАОНИКА И КВАДРАТА......................................................................................................задаци ......................... 35 Јединице за површину . 51 Цифарско одузимање ......... 55 Сабирање и одузимање природних бројева (2) ................................... 17 Месне вредности цифара ..................................... 19 Упознавање декадних јединица већих од милион ................................................................................................ 76 Зависност збира од промене сабирака .......................................................................................задаци .... 65 САБИРАЊЕ И ОДУЗИМАЊЕ У СКУПУ N ................................................................................................ 33 Површина фигуре ..................................... 42 Веза између сабирања и одузимања ............... 64 Примењени задаци израчунавања површине правоугаоника и квадрата .........задаци .................................................... 47 Цифарско сабирање ................................................................................................. 16 Читање и писање бројева до милион ................................................. 11 Записивање декадних јединица као степена броја 10 ............................................ 63 Израчунавање површине правоугаоника и квадрата ...................................................................................................................................................... 27 Бројевна полуправа ............................................................................................................................................................. Бројевна полуправа ...................................................................................................................................................задаци ..............................................................................................задаци ............................... 67 Замена места сабирака ....................................................................................................................... Бројање по 1000 до милион ... 72 Здруживање сабирака .................. 29 Природни бројеви ....................... 59 Израчунавање површине правоугаоника .............................................................. 56 Задаци са сабирањем и одузимањем (1) ................................... 20 Писање и читање бројева већих од милион ................................................................... 13 Упознавање бројева до милион ............................................................ разред САДРЖАЈ Природни бројеви до 1000 (обнављање градива III разреда) . 30 ЈЕДИНИЦЕ ЗА ПОВРШИНУ............................................................................................................................................................................................... 62 Израчунавање површине квадрата ........................................................................................ 15 Записивање бројева у облику збира производа .......... 77 5 ........................................................................................................................ Појам сабирања и одузимања ...............................................................задаци ............................................................................................................................................................................................................................................................................. 41 САБИРАЊЕ И ОДУЗИМАЊЕ У СКУПУ N .... 53 Сабирање и одузимање природних бројева (1) .......................................задаци .................... 31 Мерење површи ..................................................задаци .............................................................................................II ДЕО..................................................................................................... 37 Јединице за површину веће од квадратног метра ......................... 22 Писање и читање бројева већих од милион ................................................................................. Упоређивање површи .......... 57 Задаци са сабирањем и одузимањем (2) ......................................задаци ...............................................................................................................................................................................................4.................................................................................................................................................................................. 75 0 и 1 код сабирања и одузимања ..................................................................................................................................................................................................................... 71 Здруживање сабирака ........................................................................................................................................................................................................................................................................................................ Изводљивост сабирања и одузимања у скупу N .............................. 7 СКУП ПРИРОДНИХ БРОЈЕВА N И СКУП N0......................................... 70 Замена места сабирака ........................................................ 25 Уређеност скупа природних бројева ........................................................................................................................................................I ДЕО.................................................................................................................................................................................................. 49 Цифарско одузимање .................. Израчунавање површине правоугаоника ........................................................................................................................................................ 18 Месне вредности цифара ................задаци ...............................................

............................................................. 97 Једначине и неједначине са сабирањем и одузимањем ...................... 82 Зависност разлике од промене умањеника ...садржај Зависност збира од промене сабирака ............................ 80 Непроменљивост збира .....................................................................................................................................................................................................................................................................................задаци ............................................................. 91 Једначине са сабирањем и одузимањем ..................... 101 6 .......................................... 95 Решавање неједначина са сабирањем и одузимањем .............................................................................................задаци .............................................задаци ................................................................................................................... 81 Зависност разлике од промене умањеника ....................................... 93 Решавање једначина са сабирањем и одузимањем ............................................................................................................................................................................................................................................................................................... 88 Непромењивост разлике ............................................................задаци ........................................................................................................................ 83 Зависност разлике од промене умањиоца .............................................................................................................. 98 ПОЛУГОДИШЊЕ ПРОВЕРАВАЊЕ ЗНАЊА ...............................задаци ................................................................................................................................................................................................................. 87 Непроменљивост разлике ................... 89 Примена својстава одузимања .......задаци ............................................................................................................................................. 84 Зависност разлике од промене умањиоца ......................................................... 90 Једначине са сабирањем и одузимањем .................................................................................. 86 Зависност разлике од промене умањеника и/или умањиоца (2) ........ 85 Зависност разлике од промене умањеника и/или умањиоца (1) ................................................................. 79 Непроменљивост збира .......................................................... 94 Неједначине са сабирањем и одузимањем ........................................

4. записујемо: С Д Ј 9 7 4 6 0 5 3 5 0 8 0 0 а) јединице. 830. 3. Запиши број који се састоји од: а) 6 стотинa. 1) На ком месту. Колико има стотина у бројевима 756. . 303? Број 756 има 7 С. б) Колико има јединица у сваком од ових бројева? . . . Да ли се овај телевизор може ставити у кутију дужине 85 cm. 534. г) 5 стотина. . ширине 45 cm и висине 50 cm? 7 . На слици су дужина. . в) стотине? 2) Колико смо цифара користили да запишемо дате бројеве? Како називамо бројеве које записујемо са три цифре? 2. Поређај следеће бројеве од најмањег до највећег: 435. 5. б) 8 стотина и 2 јединицe. . .: Број 89 200 959 609 989 600 450 791 501 1000 следбеник броја Број претходник броја 6. . 3 десетице и 4 јединицe. в) 10 стотина. Прочитај бројеве записане у таблици. 354 Напиши прве претходнике и следбенике датих бројева. . 453. 345. 1 десетицe и 3 јединицe. ширина и висина телевизора приказане у милиметрима. 543. б) десетице. 647.ПРИРОДНИ БРОЈЕВИ ДО 1000 Обнављање градива трећег разреда 1. а) Колико има десетица у сваком од наведених бројева? . гледајући здесна налево.

односно арапским цифрама. 250 cm = . записујући одговарајуће бројеве римским. 9m= . другу једнаку половини прве и трећу три пута дужу од друге. Састави израз и израчунај његову вредност: а) за колико је збир бројева 356 и 547 већи од разлике бројева 976 и 834. а) 5 · 100 + 8 · 10 + 9 · 1 = . Напиши шест троцифрених бројева користећи само цифре 4. . 8 Нацртај у свесци три дужи: прву дужине 8 cm. а) 669 + 122 = б) 508 + 326 = в) 428 + 280 = г) 298 + 612 = Израчунај разлику: 12. 10. . 50 cm = б) у дециметрима: 800 cm = 8.Изрази: 7. а) у метрима: 600 cm = . 300 dm = . г) 9 · 100 + 7 · 10 + 0 · 1 = . в) 0 · 100 + 6 · 10 + 3 · 1 = . 1 и 8 (не понављајући исту цифру у запису једног броја).359 = 13. То су бројеви: Напиши број одређен изразом: 9. Попуни таблицу. 83 457 CLXIV 809 687 CDXLV CMLVI Израчунај збир: 11.209 = в) 550 . 100 + 0 · 10 + 2 · 1 = . б) колико пута је збир бројева 237 и 63 већи од производа бројева 15 и 2? 15. 14. а) 637 . б) 6 .128 = б) 420 . Одреди разлику највећег и најмањег троцифреног броја који се може написати цифрама 9. 6 и 2 користећи сваку од ових цифара само једанпут у истом броју. .349 = г) 847 .

24. в) 950 . а ширина је за 5 cm мања од дужине. 17. в) 811 . б) стубова? 1 0 0 3 · 0 + 6 1 5 6 6 7 ·3 5 3 Дужина правоугаоника је 1 dm 9 cm. 21. чије су странице 36 m и 44 m. г) 478 + (624 : 3) = . Колико је потребно: а) метара жице. б) (774 .(714 : 7) = .325 = 479. Два слона за 1 дан попију 280 l воде.16. 18.670) · 9 = . Израчунај производе: а) 142 · 2 = б) 325 · 3 = Израчунај количнике: а) 648 : 6 = б) 945 : 3 = Израчунај вредност израза: а) 379 + 123 · 4 = . При томе се на свака 2 m стављају стубови (по један стуб се налази у сваком углу баште). б) х . Колика је дужина странице квадрата ако је његов обим 4 dm? Плетеном жицом треба оградити башту правоугаоног облика. 22. 19. Реши једначине: а) 308 + х = 846. 20. Израчунај обим тог правоугаоника. Упиши у квадратиће одговарајуће цифре тако да назначене операције буду тачне: 4 5 6 8 2 0 _ 7 1 23.х = 384. Колико ће литара воде попити 3 слона за 2 дана? Одговор: 9 .

У једној фабрици ради 120 радника више него у другој. Колико је маркица Зоран ставио у албум. маркица. У хотелима су смештена 354 ученика. . Израчунај: а) половину обима једног правоугаоника. а колико му је остало у свакој кутији? У албум је ставио У првој кутији је остало 30. б) дужину једног од ових правоугаоника ако му је ширина 40 cm. . На једној полици у библиотеци налазе се 154 књиге. У албум је ставио четвртину маркица из прве и трећину из друге кутије. У првој смени ради 126 рудара.25. Колико је ученика смештено у сваком хотелу? 28. У првом је 12 ученика више него у трећем. 31. а у четвртом је исти број ученика као у трећем. у другом 14 мање него у трећем. а у другој 252. а у трећој половина збира рудара обе смене. у другој 42 рудара више него у првој. На другој полици има два пута више књига. 26. а у другој Од 20 l млека добија се 5 kg сира. Зоран је у једној кутији имао 256 маркица. У две фабрике запослено је 840 радника. а на трећој је 62 књиге мање него на другој полици. 10 . Израчунај колико је радника запослено у свакој фабрици. У једном руднику раде рудари у три смене. Колико рудара ради у трећој смени? 29. Колико литара млека је потребно за 160 kg сира? Збир обима три једнака правоугаоника износи 540 cm. Колико има књига на трећој полици? 27.

. 10 000..разред 4. 11 000. педесет хиљада . 40 000. 10 је најмањи двоцифрени природни број. 50 000. . 3 000. 11 . 11 хиљада. 2 000. . 500 000.СТО ХИЉАДА. Они чине низ: 1. 101. 100 000 је најмањи шестоцифрени природни број. 10 .9 000. 99. . 100 . 300 000.ДЕСЕТ ХИЉАДА.. СКУП ПРИРОДНИХ БРОЈЕВА N И СКУП N0 БРОЈАЊЕ ПО ХИЉАДУ ДО МИЛИОН Познати су нам бројеви до хиљаду. Прочитај и напиши речима бројеве: 5 000 24 000 50 000 240 000 500 000 395 000 Напиши цифрама бројеве: сто хиљада триста хиљада осамсто две хиљаде . 4.МИЛИОН 1 је најмањи једноцифрени природни број. Поред декадних јединица које се користе за бројеве до хиљаду. 1 000 000 .. 1 000 000 (милион) 1. 10 хиљада. седамсто седамдесет хиљада . 2. .. Број ХИЉАДУ ХИЉАДА (1 000 000) назива се МИЛИОН Ако бројимо по 10 000. 900 000. за бројеве до милион користе се и следеће декадне јединице: 10 000 . 100 000 (сто хиљада).ЈЕДИНИЦА. 1000 Декадне јединице овог низа су: 1 . настаје низ стотина хиљада: 100 000. . настаје низ хиљада: 1 000. Бројимо ли по сто хиљада. 1 000 је најмањи четвороцифрени природни број.. 30 000. 70 000. 999. 2. 3.. 9.. 11. настаће низ десетица хиљада: 10 000. 10 000 је најмањи петоцифрени природни број. и тако редом до милион. 80 000.. Тако можемо наставити до хиљаду хиљада. 200 000. 2 хиљаде. 110 000 (сто десет хиљада). 100 је најмањи троцифрени природни број... 90 000. 700 000.. .ХИЉАДА Замислимо новчанице од хиљаду динара па бројмо хиљаде: 1 хиљада. 3 хиљаде.. 100 000 . 100.. 1 000 000 је најмањи седмоцифрени природни број. па и даље.ДЕСЕТИЦА. 998. 10. 20 000. 600 000.СТОТИНА И 1000 ... 120 000. . 9 хиљада. 400 000. . Ако их запишемо. . 60 000. 800 000...

Напиши број који у себи садржи: а) 5 стотина хиљада. в) стотина? Прочитај и упореди бројеве у свакој колони. 1 000 km . 105 km . 5. Попуни таблицу као што је започето: 100 000 200 000 900 000 20 000 30 000 100 000 405 000 406 000 413 000 31 000 32 000 39 000 110 000 120 000 190 000 200 000 300 000 1 000 000 Колико у милиону има: а) стотина хиљада. 12 97 km . 5 km . б) десетица хиљада. 4. . а по чему се разликују? Одговор можеш да напишеш у свесци. По чему су слични. б) 2 десетице хиљада и 4 јединице хиљада . 0 десетица хиљада и 6 јединица хиљада: . 8 16 109 70 500 8 000 16 000 109 000 70 000 500 000 Изрази у метрима: 6. 7.уџбеник 3.

2. или 10 на трећи. У овим степенима бројеви 1.десет хиљада је четврти степен броја 10 или 10 на четврти. 104 . 106 називају се СТЕПЕНИ броја 10. разред ЗАПИСИВАЊЕ ДЕКАДНИХ ЈЕДИНИЦА КАО СТЕПЕНА БРОЈА 10 Декадне јединице до милион могу се записивати и овако: 10 = 101. 2. 1 000 = 103 . 4.десетица је први степен броја 10. 50 000. изражене степеном броја 10. 100 000 = 105 . 300. и то у облику производа једноцифреног броја и степена броја 10: 50 = 5 · 10. 105. Бројеве 50. 800. 50 000 = 5 · 10 000 = 5 · 104. 5 000 = 5 · 1 000 = 5 · 103. 5. Напиши у облику степена следеће производе: 10 · 10 . 105 . 1 000 000 = 106 . или 10 на други. Напиши у облику производа једноцифреног броја и степена броја 10 следеће стотине: 400. 13 .4. 100 000 = 10 · 10 · 10 · 10 · 10 = 105. . 104. 3. . 5 000. 103. 10 000 = 10 · 10 · 10 · 10 = 104. или 10 на први. 900. . 1 000 000 = 10 · 10 · 10 · 10 · 10 · 10 = 106. 3. . читају се на овај начин: 10 = 101 . 10 · 10 · 10 · 10. 100 = 102 . 102. или 10 на шести.стотина је други степен броја 10. 500 000 = 5 · 100 000 = 5 · 105. 500 000 (као и друге вишеструке декадне јединице) можемо краће записивати. 700. 106 102 . 500.сто хиљада је пети степен броја 10. 1. Записи: 101. 10 000 = 104 .хиљада је трећи степен броја 10. . 1 000 = 10 · 10 = 103. 500 = 5 · 100 = 5 · 102. Декадне јединице до милион. или 10 на пети. 10 · 10 · 10 · 10 · 10 · 10 Напиши у облику производа следеће степене: 103 . 6 показују колико пута се број 10 јавља као чинилац. 100 = 10 · 10 = 102.милион је шести степен броја 10. .

. 6 · 102. . 930 Пример: 358 = 300 + 50 + 8 = 3 · 100 + 5 · 10 + 8 · 1 8. Напиши сваки дати троцифрени број најпре у облику збира вишеструких декадних јединица (стотина. Запиши једним бројем сваки од следећих израза: а) 7 · 100 + 9 · 10 + 3 · 1= б) 0 · 100 + 8 · 10 + 7 · 1= в) 1 · 100 + 4 · 10 + 9 · 1= г) 4 · 100 + 0 · 10 + 0 · 1= д) 9 · 100 + 1 · 0 + 0 · 1 = ђ) 8 · 100 + 0 · 10 + 0 · 1= 14 . 7 · 102. 10 · 102. 60 000. . . па затим у облику збира производа једноцифреног броја и степена броја 10. 9 · 104. . 791. 4 000. 7. 507. . . 7 · 105. . Напиши у облику стотина следеће производе: 2 · 102. 716. 600 000. 400 000. . 5. . Напиши у облику хиљада следеће производе: 3 · 104. . . десетица и јединица). 8 · 105. 856. 648. . као што је започето. .уџбеник 4. 2 · 103. 9 · 102. Напиши у облику производа једноцифреног броја и степена броја 10 следеће бројеве: 6 000. 6. .

двеста осамдесет хиљада двадесет осам. ДЕСЕТИЦЕ и ЈЕДИНИЦЕ. 770 707. хиљаде јединице стотине десетице јединице стотине десетице јединице 1 5 8 6 7 3 Бројеве би требало записивати тако да се класа хиљада малим размаком одвоји од класе јединица. две класе: КЛАСУ ХИЉАДА и КЛАСУ ЈЕДИНИЦА. 3. 12 021. 707 770. Број 158 000 садржи 1 стотину хиљада. Резултат је 158 673 (158 хиљада 673 јединице). осамсто педесет шест хиљада шездесет пет. 730 073. 340 950. 340 590. 920 290.4. 220 022. 700 007. Рачунајмо овако: 158 000+673=158 673 (сто педесет осам хиљада плус шесто седамдесет три). 348 · 103 . 950 095. затим број јединица јер садржи два дела. 200 020. 2. 69 · 104. 770 077. 340 059. Овај број је шестоцифрен. 87 808. Напиши цифрама бројеве: шездесет осам хиљада двеста двадесет. 440 044. 15 . 202 200. Прочитај бројеве и напиши их речима у свесци: а) 202 022. б) 770 770. 202 002. 7 десетица и 3 јединице. 28 · 103 + 2 · 10 . Број 673 садржи 6 стотина. 220 202. Најпре се прочита број хиљада. 304 340. 1. четиристо четири хиљаде четиристо четрдесет. 700 070. 770 007. Свака класа има своје СТОТИНЕ. 220 002. 5 десетица хиљада и 8 јединица хиљада. Добијени збир бројева 158 000 и 673 уписали смо у следећу таблицу месних вредности. 148 084. разред УПОЗНАВАЊЕ БРОЈЕВА ДО МИЛИОН Саберимо бројеве 158 000 и 673. седамсто хиљада седам. упиши у њу следеће бројеве и прочитај их: 7 047. 340 095. Записујемо овако: 158 673. Прочитај изразе и напиши бројеве који су њима одређени: 7 · 104 + 2 · 102 . 4. Нацртај у свесци таблицу месних вредности.

в) шестоцифрени број. 5. б) 27 172 = 2 · 10 000 + 7 · 1 000 + 1 · 100 + 7 · 10 + 2 · 1 = 2 · 104 + 7 · 103 + 1 · 102 + 7 · 10 + 2 · 1 Овај петоцифрени број има десетице хиљада (2). . па затим једноцифрених бројева и степена броја 10: 43 756 70 391 108 260 660 320 4. а) 5 374 = 5 000 + 300 + 70 + 4 = 5 · 1 000 + 3 · 100 + 7 · 10 + 4 ·1 = 5 · 103 + 3 · 102 + 7 · 10 + 4 ·1 Овај четвороцифрени број има јединице хиљада (5). Запиши бројеве одређене следећим изразима: а) 8 · 1 000 + 4 · 100 + 4 · 10 + 1 · 1 = б) 3 · 104 + 7 · 103 + 1 · 102 + 9 · 10 + 5 · 1 = в) 5 · 100 000 + 0 · 10 000 + 5 · 1 000 + 3 · 100 + 8 · 10 + 0 · 1 = г) 7 · 105 + 8 · 104 +0 · 103 + 0 · 102 + 6 · 10 + 9 · 1 = 3. стотине (1).уџбеник ЗАПИСИВАЊЕ БРОЈЕВА У ОБЛИКУ ЗБИРА ПРОИЗВОДА Бројеве до 1 000 записујемо у облику збира производа: 754 = 700 + 50 + 4 = 7 · 100 + 5 · 10 +4 · 1= 7 · 102 + 5 · 10 + 4 · 1 903 = 900 + 0 + 3 = 9 · 100 + 0 · 10 + 3 · 1 = 9 · 102 + 0 · 10 + 3 · 1 И бројеве веће од хиљаде можемо писати у облику збира производа. десетице (7) и јединице (2). десетице (7) и јединице (4). Напиши број одређен изразом: 187 · 103 . и то најпре једноцифрених бројева и декадних јединица. 2. У свесци напиши које декадне јединице има сваки: а) четвороцифрени. јединице хиљада (7). 8 453 ·102 . Сваки од следећих бројева напиши у облику збира производа. в) 355 840 = 3 · 100 000 + 5 · 10 000 + 5 · 1 000 + 8 · 100 + 4 · 10 + 0 · 1 = 3 · 105 + 5 · 104 + 5 · 103 + 8 · 102 + 4 · 10 + 0 · 1 1. . 8 732 . стотине (3). в) хиљада? 58 · 104 . б) стотина. 541 053 Колико сваки од тих бројева има: а) десетица. 37 439 . б) петоцифрени. 24 · 103. 16 Колико јединица има сваки од следећих бројева? 745 .

60 284. 4. б) 9 · 104 = в) 4 · 103 = г) 6 · 105 = Према првом примеру напиши следеће бројеве: а) 5 000 = 5 · 1 000 = 5 · 103 б) 400 000 = 800 000 = г) 900 000 = Напиши бројеве у облику збира производа једноцифрених бројева и декадних јединица: 68 027 = 501 420 = 745 096 = 5. 640 208. 17 . 3.ЧИТАЊЕ И ПИСАЊЕ БРОЈЕВА ДО МИЛИОН 1. в) 1 · 105 + 0 · 104 + 9 · 103 + 2 · 102 = Највећи шестоцифрени број коме су све цифре различите је Напиши тај број у облику збира производа једноцифрених бројева и степена броја 10. Јединице 100 000 10 000 1 000 100 10 1 105 104 103 102 101 100 Према првом примеру напиши следеће производе: а) 3 · 102 = 3 · 100 = 300. Шта означава цифра 6 у сваком од тих бројева? Хиљаде 2. Напиши број одређен изразом: а) 9 · 105 + 4 · 104 + 0 · 103 + 2 · 102 + 5 · 10 + 8 · 1 = б) 6 · 104 + 6 · 103 + 7 · 102 + 0 · 10 + 4 · 1 = 7. Напиши бројеве у облику збира производа једноцифрених бројева и степена броја 10: 7 504 = 20 849 = 300 248 = 6. Упиши у таблицу бројеве: 6 015.

цифра 8 вредност десетица и цифра 2 вредност јединица. Коју месну вредност има цифра 7 у следећим бројевима: 85 270. цифра 3 има вредност десетица хиљада. 709 058. цифра 8 вредност стотина а цифра 2 вредност десетица. 3. 75321. На основу наведених примера можемо закључити следеће: Вредност цифре у вишецифреном броју зависи од места на коме се та цифра налази и назива се месна вредност цифре 1. 18 У таблицу месних вредности упиши бројеве код којих: а) цифра 4 има вредност десетица хиљада и стотина. а цифра јединица је нула. Ради у свесци. 67 205. в) цифра 7 има вредност стотина и десетица хиљада. У таблицу месних вредности упиши бројеве: Број Хиљаде С Д Јединице Ј С Д шездесет хиљада двадесет шездесет две хиљаде двеста шесто хиљада шездесет шесто хиљада шездесет два 2. 59 730? Ј . У трећем броју цифра 5 има вредност десетица хиљада и вредност јединица. стотина и десетица. 16 407. цифра 8 има вредност јединица хиљада и десетица. цифра 8 вредност јединица хиљада. У другом броју цифра 5 има вредност јединица хиљада. Јединице Ј С Д Ј 5 8 2 5 8 2 0 5 8 2 0 5 8 0 5 8 0 . У првом броју цифра 5 има вредност стотина. б) цифра 6 има вредност стотина хиљада и јединица хиљада. стотина и јединица.уџбеник МЕСНЕ ВРЕДНОСТИ ЦИФАРА Хиљаде С Д 5 Посматрајмо бројеве записане у табели са назначеним месним вредностима. Одреди сам вредност цифара 5 и 8 у последњем реду таблице. а јединица нема. цифра 2 вредност стотина. а на осталим местима су нуле.

Пишући два пута цифру 1 и три пута цифру 0. пет нула. 2 7 0 609 627 162 074 705 295 2. Напиши речима коју месну вредност имају цифре 2. а) Колико различитих вредности у шестоцифреном броју може имати било која цифра осим нуле. Прочитај бројеве у таблици. Изрази у метрима следеће величине: 903 000 mm.МЕСНЕ ВРЕДНОСТИ ЦИФАРА задаци 1. б) 240 531 . 3. три нуле? 5. 3 040 dm. 7 и 0 у сваком од тих бројева. 428 000 cm. г) 435 712 . в) 54 103 . 205 km. 19 . Коју месну вредност има цифра 4 у бројевима: а) 96 140 . напиши четири петоцифрена броја. а колико нула? б) Коју ће вредност имати цифра 8 ако јој се са десне стране допишу две нуле. 4. 6. четири нуле. Одреди месне вредности цифре 9 у броју 990 909.

Мексико и више од десет милиона становника.десет милиона .сто милијарди 1 000 000 000 000 = 1012 . а Шангај. Париз. 10. 10 000. или краће билион Постоје декадне јединице веће и од билиона. Москва.хиљаду милијарди. Пекинг имају по 7. 100. Декадне јединице веће од милиона су: 10 000 000 000 = 1010 . Декадне јединице веће од милиона су: 10 000 000 = 107 100 000 000 = 108 1 000 000 000 = 109 1. 9 или 10. десет пута је већи од претходног броја.уџбеник УПОЗНАВАЊЕ ДЕКАДНИХ ЈЕДИНИЦА ВЕЋИХ ОД МИЛИОН Међу природним бројевима које смо до сада упознали карактеристични су: 1. 8. Свакодневно радимо са бројевима већим од милиона. Токио. Стога их називамо декадне јединице.десет милијарди 100 000 000 000 = 1011 .сто милиона . Београд има више од два милиона становника. . 1 000 000. Можемо га написати: 1 000 000 = 10 · 10 · 10 · 10 · 10 · 10 = 106. али је за практична рачунања довољно знати читање и писање бројева првих пет класа. Градови Лондон. 1 000. Највећи број који смо до сада упознали јесте милион. 20 Напиши у облику степена броја 10 све декадне јединице од милиона до билиона. Каиро. Њујорк. Сваки од ових бројева. Народна Република Кина има преко 1 000 милиона становника.хиљаду милиона. . 2. или краће милијарда Напиши цифрама редом све декадне јединице до билиона. осим 1. 100 000.

Посматрај таблицу месних вредности: Милијарде Милиони Хиљаде Јединице С Д Ј С Д Ј С Д Ј С Д Ј 1011 1010 109 108 107 106 105 104 103 102 10 1 а) Које су класе представљене у овој таблици? б) Шта садржи свака класа? в) Напиши цифрама бројеве: 106 = . д) Бројеве у таблици прикажи у облику производа одговарајућег броја и степена броја 10. 107 = . > тако да се добију тачне неједнакости. 5. чита се: . 2 · 103 3 · 102 . 109 = .3. 58 000 000. 1011 = . 1010 = г) Упиши у таблицу бројеве па прочитај: 108 = . б) укупно десетица милиона . г) укупно стотина милијарди . . Напиши колико број 274 500 000 000 има: а) укупно стотина . чита се: . Упиши у кружић један од знакова <. чита се: . 7 · 108 8 · 107 21 . в) укупно десетица хиљада . 4. 7 290 000 000. 604 800 000 000. 6 · 105 5 · 106 . разред 4.

Прве четири класе приказане су у следећој табели. Бројеве пишемо користећи следећих десет цифара: 0. 3.по три цифре у свакој класи. Милијарде Милиони Хиљаде Јединице С Д Ј С Д Ј С Д Ј С Д Ј 1011 1010 109 108 107 106 105 104 103 102 10 1 1) 4 3 8 2 9 0 6 1 5 3 2) 6 0 0 0 5 0 7 0 0 0 0 8 0 7 9 1 3 0 9 1 3) 7 4 1) Први број у таблици прочитаћемо овако: 4 милијарде 382 милиона 906 хиљада 153. Ако се цифра помери за једно место удесно. треба знати имена класа. 1. 6. Када се читају бројеви редом слева удесно. Назив прве класе (класа јединица) изоставља се. . у којима су све три цифре нуле. 2. њена вредност се смањује 10 пута. 9. 5. 35000670089. 1. 2) Други број из таблице читамо овако: 62 милијарде 507 хиљада. не изговарамо. Да бисмо велике бројеве прегледно записали и лако прочитали. затим их прочитај и напиши речима: 4059605436. Да би се правилно читали и писали велики бројеви. 4. Називе класа.уџбеник ПИСАЊЕ И ЧИТАЊЕ БРОЈЕВА ВЕЋИХ ОД МИЛИОН Као што речи можемо записати словима. тако и ма који број можемо написати цифрама. свака се класа чита као засебан троцифрен број уз који се наводи назив те класе. делимо их здесна налево на класе . 8. 3) Прочитај и напиши речима трећи број из ове табеле. Вредност цифре у броју одређена је местом цифре у том броју. 7. 700200123081. Ако се цифра помери за једно место улево. њена вредност се повећава 10 пута. 22 Запиши бројеве са размацима између класа.

Колико километара би била дугачка колона од 1 000 000 војника ако два војника заузимају 1 m? Напиши месну вредност сваке цифре у броју 8 405 096 132. 2) Сваки од ових бројева напиши у облику производа одговарајућег броја и степена броја 10.2. б) 91 753 680. 307 821 405 и 37 514 001 напиши у облику збира производа једноцифрених бројева и степена броја 10. 8. 1) Запиши цифрама бројеве у следећим реченицама: а) У Индији има деветсто тридесет пет милиона и седамсто хиљада становника. Колико милијарди има у броју: а) 75 387 439 001. 6. 5. 23 . б) На Земљи живи укупно пет милијарди седамсто милиона становника. 4. Напиши и прочитај: а) најмањи седмоцифрени број б) најмањи десетоцифрени број в) највећи деветоцифрени број г) највећи дванаестоцифрени број 7. разред 4. Прочитај и речима напиши бројеве: а) 3 459 586 758 б) 970 930 000 700 в) 272 476 999 764 г) 8 000 085 000 д) 54 550 470 000 ђ) 23 009 000 007 3. в) 978 657 472 606? Бројеве 121 374 973.

Прочитај бројеве па их напиши речима: а) 9 873 654 712 . Највећи је . 3. најмањи је . а заокружи ону цифру која има најмању бројевну вредност: а) 45 876 . Напиши бројеве цифрама са размацима између класа: а) тридесет осам милијарди двеста шест милиона седам хиљада тринаест б) шестсто девет милијарди три милиона седамсто двадесет хиљада осамсто девет . Напиши број одређен изразом: а) 2 · 107 + 5 · 106 + 0 · 105 + 0 · 104 + 9 · 103 + 3 · 102 + 8 · 10 + 4 · 1 = б) 6 · 109 + 0 · 108 + 4 · 107 + 0 · 106 + 4 · 105 + 1 · 104 + 0 · 103 + 9 · 102 + 3 · 10 + 8 · 1 = 4. .ПИСАЊЕ И ЧИТАЊЕ БРОЈЕВА ВЕЋИХ ОД МИЛИОН. в) 401 581 003 120 . Подвуци цифру која има највећу месну вредност. в) две милијарде шестсто пет хиљада двеста шездесет четири . Напиши највећи и најмањи осмоцифрени број. Попуни таблицу: n-1 345 799 999 n 42 534 000 000 n+1 5. в) 59 857 439 846. . б) 64 025 000 459 .задаци 1. 2. 24 5 100 000 000 б) 120 473 397 . 6.

2. 999 999... . . Скуп природних бројева означавамо посебном ознаком. 99. тј. 30. Из приказа низа природних бројева уочава се следеће: Најмањи природни број је број 1. 1 000 001. Ако упоредимо бројеве 34 и 43. Є N. 1 000. 7..}.. ..... 8.}. тј. Због овог својства кажемо: Скуп природних бројева је уређен скуп. односно a>b. Својства природних бројева: (А) За два различита природна броја a и b увек важи један од односа: a<b.. 5. Скуп који чине 0 и природни бројеви означавамо словом N0 (читамо: ен нула) и записујемо: N0 = {0. 29. односно да је број 43 већи од броја 34. Слово N и број 0 подсећају нас да су елементи скупа N0 сви елементи скупа N и нула. да природних бројева има бесконачно много. 999 999 999. 2. За свака два различита природна броја можемо одредити који је од њих мањи. Између бројева 100 и 200 постоји 99 природних бројева итд. Број 0 (нула) не припада скупу N.. а записујемо овако: N = {1.. 1 000 000 001 . . 100. 101. па је скуп природних бројева бесконачан скуп.4. 999. 1001.. 10 и 11. словом N. (Б) Између два несуседна природна броја постоје други природни бројеви чији се број може тачно одредити. врло често број 0 разматрамо заједно са природним бројевима. 41. Између појединих бројева тачкама се означава да се на месту тачака налазе неки природни бројеви.. . односно већи. 3... . 9. 25 . називамо низ природних бројева.. 4. . 4. 2. Између бројева 5 и 12 постоји тачно 6 природних бројева: 6. Сви природни бројеви чине скуп природних бројева. 3. Међутим. Између бројева 27 и 42 постоји 14 природних бројева: 28.. Не постоји највећи природни број... 1. 1 000 000. 1 000 000 000.. 3. можемо утврдити да је број 34 мањи од броја 43. разред УРЕЂЕНОСТ СКУПА ПРИРОДНИХ БРОЈЕВА Низ бројева: 1. а тачке на крају означавају да се низ наставља неограничено.

низ природних бројева можемо записати и овако: 1. Одреди скупове решења неједначина: 205 < х < 218 3 009 < а < 3 020 630 095 < б < 630 105 4. осим броја 1. Следбеник броја 29 је број 30. 26 Колико у скупу природних бројева укупно има: а) двоцифрених бројева б) троцифрених бројева в) четвороцифрених бројева г) петоцифрених бројева .1. 5. (Г) Сваки број из низа природних бројева. 2. Било који природан број означимо са n. . 3. на пример: између 7 и 8.. јесте број n-1. броја 1 000 је 1 001. 4. Претходник неког природног броја је број који је од њега мањи за један па се у низу јавља пре њега.. има свог претходника. n .уџбеник (В) Између неких природних бројева не постоји ниједан природан број. То је број који је за један већи од датог природног броја. n. 1 001 и 1 002 итд. (Д) Сваки природан број има свог следбеника. Такви се бројеви називају узастопни природни бројеви.. броја 999 999 број 1 000 000 итд. Напиши скуп свих једноцифрених бројева. његов узастопни природни број имаће облик n + 1. већег од 1. Следбеник ма ког природног броја n је број n+1. Колико елемената има тај скуп? Да ли су сви елементи тог скупа природни бројеви? Колико има природних бројева који се налазе између: 47 и 55 210 и 231 2 000 и 3 000 900 и 999 3.. n + 1. Претходник ма ког природног броја n. Претходник броја 8 је број 7. Пошто разлика свака два узастопна природна броја износи само један.. Одреди скупове решења следећих неједначина: х < 57 а > 801 b < 1 053 c > 100 000 800 < х < 1 000 5. броја 20 број 19. 89 и 90. . Према ознакама које смо користили за два последња својства. 1. броја 10 000 број 9 999 итд. 2.

3. 6. 4. в) 76 и 85. 11. Напиши на цртици колико природних бројева претходи броју: а) 59 . То је низ бројева Напиши низ бројева који се добија из низа природних бројева ако се сваки његов члан: а) смањи за 1 . Објасни како је из низа природних бројева добијен низ бројева: а) 2. 70. То су скупови: а) 6. в) 10. Сваком члану низа природних бројева додај по 1.УРЕЂЕНОСТ СКУПА ПРИРОДНИХ БРОЈЕВА . 16. 4. 7. 9. . в) 882 и 1 000? . в) .. . 40. . 2. . б) б) 298 и 945. в) повећа за 100 . в) . г) 990 и 1001.. 10. Колико се природних бројева налази између бројева: а) 58 и 89. г) . б) 34 580 .. 10. б) 5. Колико у скупу природних бројева има више: а) двоцифрених бројева него једноцифрених. 8. 8. 50. 60. Напиши првих 8 бројева новог низа. 14. . 20.. 6. б) 45 и 46. 12. 30. . Одговор: а) 7. 12. 27 . . .. б) троцифрених бројева него двоцифрених.задаци 1. 5. б) повећа 3 пута . б) .. в) 762 008 001 Одреди скуп природних бројева који се налазе између бројева: а) 3 и 5.

На слици је приказана бројевна полуправа.150 km и место М .. Придружујући природним бројевима неке одређене тачке полуправе. место Т . Дуж ОЕ назива се јединична дуж или дуж којој је придружен мерни број 1. Због овог својства ова полуправа се зове бројевна полуправа. Шта је бројевна полуправа? То је свака полуправа која поред почетне тачке има још једну истакнуту тачку Е која с њом одређује јединичну дуж. па на њој у скупу N0 означи сва решења неједначине х < 7. К и М. Упоређивање дужи на бројевној полуправи можемо користити за упоређивање бројева. место В . Одреди скуп бројева који одговарају тачкама: А. 1. Пошто је дужина дужи ОА једнака 2. B.30 km.110 km. B. а тачки Е број 1. Тачки О придружимо број 0 (нула).. D. Полуправа нема краја. 3.40 km. скуп природних бројева приказујемо помоћу тачака полуправе. A K C B D 2 Нацртај бројевну полуправу са јединичном дужи од 15 mm.70 km. Преношењем јединичне дужи на полуправи Оk од тачке Е одређујемо тачке А. C. место С . D. место К . Свакој означеној тачки полуправе осим почетне тачке одговара један природан број. Место Р удаљено је од Београда 100 km. . тачки А придружујемо број 2 итд. Састави шему положаја ових места на бројевној полуправи ако јединичној дужи од 1cm одговара растојање од 10 km.уџбеник БРОЈЕВНА ПОЛУПРАВА Посматрајмо полуправу Оk. па на њој има места за сваки природан број. O 28 M k . O E 1 2. C. O E A B C D 1 2 3 4 5 k 6 7 На полуправи Оk означимо произвољну тачку Е.

24 065 491. 2. B. 2 436 448. в) 357 > 3а8. 0 7. Поређај следеће бројеве од најмањег до највећег броја: 437 845. 6 703 090 580. д) 2а3 < 3а2. Коју цифру треба написати уместо слова а да би се добила тачна неједнакост. б) 2а > 27. Највећи је: . а) . D. б) 1. в) . г) . ђ) 853 9а0 < 854 082? Напиши скуп вредности слова а за сваки пример: 5. Напиши највећи и најмањи шестоцифрени број чије су све цифре различите. 230 077 420. а) 87 < а1. 5. д) . 6 и 7 ако је јединична дуж 2 cm. б) . ђ) . 3. 29 . 2 633 559. б) 4а > а4. C. Е и F на бројевној полуправи. 3 050 200. БРОЈЕВНА ПОЛУПРАВА 1. најмањи је: . Поређај наведене бројеве од највећег до најмањег броја: 250 806. 4. 500 000 C D E F 2 000 000 На бројевној полуправи означи сва решења неједначина 5 < х < 12 у скупу N. 70 358 000 400. Напиши скуп решења дате неједначине. Напиши природне бројеве који припадају тачкама А. 24 065 422. B 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 Нацртај у свесци бројевну полуправу и означи на њој бројеве: а) 2. 3. A 0 6.УПОРЕЂИВАЊЕ БРОЈЕВА. 4 и 5 ако је јединична дуж 2 cm 5 mm.

триста петнаест милиона триста двадесет и седам. . 7. 7. 0. . 8. 8. сто хиљада деветсто тридесет пет. Милијарде С 5. 9. 6.. . 9. 8.ПРИРОДНИ БРОЈЕВИ 1.. г) 1.. 25.? 7. па их напиши речима: 47 005 900 090 2. в) 2. 6. 23. 4. 5. 9. . 3. 3. Пет последњих: . 13. 21. Највећи број је: 3. Најмањи број је: Д Милиони Ј С Д Хиљаде Ј С Д Јединице Ј С Д Написати у облику збира производа (једноцифреног броја и декадне јединице) бројеве: 35 796 432 502 731 804 002 7 896 217 864 101 6. 3. 4.. 11. . Прочитај следеће бројеве.. Колико би била дебела књига од 1 000 000 страница ако 100 листова те књиге има дебљину 8 mm? (Дебљину књиге изрази у метрима... 14. У таблицу са назначеним класама упиши бројеве: пет милијарди десет милиона три. 7. 13. 11. На бројевној полуправи означити решења неједначине х<1 која припадају скупу N0.) . 30 Ј Зашто се следећи низ бројева не може назвати низом природних бројева: а) 2. 5. 3. 5. 4. 6. 15. 1. 4. Цифрама 8. . 7.. б) 1. 10. Напиши пет првих и пет последњих шестоцифрених бројева. 5.. 17. једанаест милијарди осамсто милиона десет хиљада. 8. Пет првих: . 12. 3. два милиона петсто три хиљаде шесто двадесет један. 5 и 7 напиши највећи и најмањи шестоцифрени број користећи сваку од тих цифара само једанпут у истом броју.. 2..

То можеш урадити овако: одреди број квадратића од којих је састављена свака од ових фигура. а фигура А садржи 21 такав квадратић. B A (Г) Упореди површи фигура А и B. Упореди површи ових фигура. Колико једнаких квадратића садржи свака фигура? 31 . На пример: површ школске табле већа је од површи прозорског окна. квадрата. (В) Посматрај фигуре на слици и реци која има већу површ. 2. троуглова или кругова и реци која је од њих већа (мања). троугла или круга. Површ фигуре B мања је од површи фигуре А зато што фигура B садржи 9.. површи предњег и задњег зида учионице су једнаке. ЈЕДИНИЦЕ ЗА ПОВРШИНУ УПОРЕЂИВАЊЕ ПОВРШИ (А) Именуј више предмета из своје околине који су облика правоугаоника.разред 4. површ корица књиге мања је од горње површи клупе. D O E D B C A E D B Упореди површи фигура приказаних на слици: Нацртај ове фигуре редом. од највеће до најмање.. C M K A 1. квадрата. (Б) Упореди површи уочених правоугаоника.

32 Колико је једнаких квадратића потребно да би се од њих сложила свака фигура на датој слици? Упореди површи тих фигура. 4. Нацртај на квадратној мрежи (у свесци са квадратићима) квадрат састављен од 16 једнаких квадратића и правоугаоник такође састављен од 16 једнаких квадратића. 7. . Од колико је квадратића састављена фигура Б? А Б Колико је целих квадратића потребно да би се саставила свака од фигура приказаних на слици? Која од ових фигура има мању површ? Колико је целих квадратића потребно да би се саставила свака од ових фигура? Колико је једнаких квадратића потребно да би се од њих сложила свака фигура на приказаној слици? Упореди површи свих фигура. 6.уџбеник 3. Да ли су те две фигуре подударне? Фигура А садржи два цела квадратића (два троугла чине један цео квадратић). 8. 5.

назива се мерни број. односно да је: A Е А = 64 · Е Јединични квадрат Е којим се мери површина правоугаоника А назива се јединица мере. E B F C а) Одреди површине фигура B и C најпре јединицом мере E. D 2. Број 64 · Е назива се површина правоугаоника А. Колико пута је правоугаоник А већи од квадрата Е? Мерењем можеш да утврдиш да је површ правоугаоника А већа 64 пута од површи јединичног квадрата Е. јединичних фигура за мерење површи. МЕРЕЊЕ ПОВРШИ Посматрај слику па реци колико је једнаких плочица Е потребно да се поплоча област означена са А. површина правоугаоника D једнака је 10 јединичних квадрата А. тј. Резултат мерења. 1. На слици су дате фигуре B и C и јединице мере . Јединица мере б) Добијене резултате унеси у табелу па их упореди.разред 4. На основу ових примера можемо рећи следеће: Површина неке фигуре је број који одређује колико је јединица мере. Измери површ правоугаоника D квадратом А као јединицом мере. број 64. F Површина фигуре B C E 33 .фигуре E и F. а затим јединицом мере F. Преноси модел јединице мере по A правоугаонику D. После мерења и обележавања граница сваког новог положаја квадрата А добија се мрежа приказана на слици. потребно да се та геометријска фигура потпуно прекрије. Она показује да се јединица мере А садржи у мерном правоугаонику D тачно 10 пута а то се може записати: D = 10 · А Значи.

L= M. Поред сваке слике напиши колико је целих квадратића потребно да се она састави. B. па добијене резултате упиши у табелу. B K A 3. A Д Б В Ђ Е З 34 Г Ж . Јединица мере А Површина А B Површина B Површина C C 4. па упиши резултате као што је започето. б) Упореди и површине квадрата чије су странице дате дужи. C датом јединицом мере. C б) A = 4B = C. M L а) K = 2L = M.уџбеник 2. а) Упореди дате дужи. B= C. Одреди површине фигура A.

Упореди одока површи фигура приказаних на слици. Нацртај у свесци ове фигуре редом. B 1 2 C D E F Површина квадрата у јединицама А К А Дужина странице у јединицама К A B C D E F Површина квадрата у јединицама B Површина квадрата у јединицама C 1 1 35 . 2.ПОВРШИНА ФИГУРЕ 1. од најмање до највеће. B Попуни таблицу уписујући дужине страница квадрата (за дату јединицу К) и површине квадрата (изражене датим јединицама). Попуни таблицу уписујући површине датих фигура за дате јединице мере. E Јединица мере Површина фигуре E F G A F G 4. Колико још треба сложити плочица да би се покрила жута поља? На којој ће се од ових фигура сложити више плочица? 3.

Један квадратић на квадратној мрежи је јединица мере. па добијене резултате унеси у таблицу. па добијене резултате напиши испод сваке од њих. Одреди површину сваке приказане фигуре. C и D јединицом мере К. . Одреди површине приказаних фигура ако је јединица мере јадан квадратић са квадратне мреже. Фигура Површина A А C B B C K D D 36 6. B. 7. 5.Одреди површине фигура А. па добијени резултат напиши испод ње.

Квадратни центиметар је површ ограничена квадратом странице 1 cm и пише се 1 cm2. Квадратни милиметар је површ ограничена квадратом странице 1 mm и пише се 1mm2. Ова слика приказује: a b A B c а је милиметар ( 1mm) b је центиметар (1cm) c је дециметар (1 dm) А је квадратни милиметар (1 mm2) B је квадратни центиметар (1 cm2) C C је квадратни дециметар (1 dm ) 2 Основна (полазна) јединица за мерење величине површи је квадратни метар. Квадратни дециметар је површ ограничена квадратом странице 1 dm и пише се 1 dm2. разред ЈЕДИНИЦЕ ЗА ПОВРШИНУ Мерењем површи утврдили смо следеће: 1) Површ се мери датом површи. За мерење површи употребљавају се квадратне јединице мере: квадратни метар. квадратни центиметар. Односи јединица за површину мањих од 1 m2 су: 1 m2 = 100 dm2 1 dm2 = 100 cm2 1 cm2 = 100 mm2 1 m2 = 10 000 cm2 1 dm2 = 10 000 mm2 1 m2 = 1 000 000 mm2 37 . квадратни дециметар. 2) Мерењем површи одређене фигуре различитим јединицама мере добијају се различити мерни бројеви који изражавају површину те фигуре. Квадратни метар је површ ограничена квадратом чија је страница 1 m и пише се краће 1m2. квадратни милиметар и друге. узетом за јединицу мере. као што се дуж мери датом дужи узетом за јединицу мере.4.

Нацртај правоугаоник дужине 5 cm и ширине 1 cm. Одреди површину сваке фигуре: 1 cm2 5. 430 000 mm2? 38 . 2. Провери сам колико има: а) квадратних дециметара у 1m2. б) квадратних центиметара у 1m2. Одреди површину и обим сваке фигуре: 1 cm2 1 cm 4. 18 cm2. Подели га на квадратне центиметре. 800 cm2. б) квадратних центиметара у: 4 dm2. 45 m2. 7 m2. Затим 1 dm2 подели на квадратне центиметре. в) квадратних дециметара у: 3 m2. 51 dm2. Колико има: а) квадратних милиметара у: 7 cm2.уџбеник 1. Колико има квадратних центиметара? Колика је површина тог правоугаоника? 3. 400 mm2. 40 cm2. На пакпапиру нацртај квадратни метар и подели га на квадратне дециметре. 123 cm2.

односно 10 000 пута већа од 1 m2. Све јединице за површину поређане по величини. г) квадратиних километара у: 1 100 ha.4. 9 hа. 2 500 m2. б) ари у: 800 m2. Јединица сто пута већа од 1 а. в) хектара у: 200 а. 13 а. Односи јединица за површину већих од 1 m2 јесу: 1 km2 = 100 hа = 10 000 а = 1 000 000 m2. а то је квадрат странице 10 m и пише се краће 1 а. 620 000 m2. Јединица сто пута већа од 1 hа. 15 km2. јесте 1 квадратни километар и пише се 1 km2. разред ЈЕДИНИЦЕ ЗА ПОВРШИНУ ВЕЋЕ ОД КВАДРАТНОГ МЕТРА Веће површи меримо јединицама већим од квадратног метра а то су: ар (1 а). 9 hа. 17 hа. 58 km2. 700 ha. · 100 1m2 · 100 1 dm2 · 100 1 cm2 1 mm2 ар 100 m · 10 Колико има: · 100 · 10 10 m · 10 1m 1 dm · 10 1 cm · 10 1 mm · 10 1 km2 = 100 ha 1 ha = 100 a 1 a = 100 m2 1 m2 = 100 dm2 1 dm2 = 100 cm2 1 cm2 = 100 mm2 а) квадратних метара у: 300 dm2. 30 000 а? 39 . 10 000 пута већа од 1 а и 1 000 000 пута већа од 1m2. 1 000 а. 1 m2 1a 1ha 1 ha 10 m 1 km2 1000 m 10 0m 10 m 1a 1000 m = 1 km 100 m Јединица сто пута већа од 1 m2 је 1 ар. Ар је јединица за мерење површи. од квадратног милиметра до квадратног километра. приказаћемо на следећи начин: · 100 1 km2 · 100 1 ha 1a хектар 1 km 1. 4 000 dm2. 3 km2. хектар (1 hа) и квадратни километар (1 km2). јесте 1 хектар и пише се 1 hа.

За колико је површина игралишта већа од површине учионице? 3. Колика је површина целе шаховске табле? 4. hа. На шаховској табли површина једног поља је 16 cm2. m2. Напиши на цртици одговарајућу јединицу мере: 27 km2 = 270 000 .уџбеник 2. hа. = тако да се добије тачна неједнакост или тачна једнакост. 42 km2 = Површине изражене двема јединицама изрази јединицом мањом од њих: 20 km2 35 hа = 8. 1 000 000 mm2 = 1 . 2 700 dm2 = 27 . 54 km2 = 540 000 . 120 000 m2 = а= 300 000 dm2 = m2 = а. 43 km2 5 hа 51 а 3 m2 4 357 hа 7 328 а 5 009 m2 73 hа 28 а 2 050 hа Реши једначину: x . 30 km2 5 hа . 48 hа = а. m2. >. 3 000 000 dm2 = m2 = а= 4 hа = m. Изрази веће јединице мањим јединицама: 3 km2 = 6. Површина пода учионице је 72 m2 а школског игралишта 2 450 m2. 5. 12 а = 1 200 9. а. hа. 30 а = а. . Упиши у кружић један од знакова <. 7 а 32 m2 = m2. 6 km2 4 hа = hа.48 hа 5 а = 1 km2 x= x= 40 hа. 120 а = 4 km2 35 hа = 7. 10 hа 6 а = а. Изрази мање јединице већим јединицама: 5 000 m2 = а. 8 hа 57 а = hа. 5 200 cm2 = 52 .

B 1 cm. 8 m2 50 dm2 805 dm2 . а= . б) у квадратним метрима и квадратним дециметрима: 5. 256 dm2 = m2 dm2 . Реши једначине: а) 260 cm2 + x = 3 dm2 б) 5 m2 . У једној башти засађен је краставац на 350 m2 а паприка на 270 m2. 2 Који је део квадратног центиметра тај квадрат и колико квадратних милиметара садржи? Нацртај квадрат странице Изрази у квадратним дециметрима: 28 m2 = dm2. A 2. 120 dm2 = m2 dm2 . 3. C dm2. 41 . 7 500 dm2 = m2. 57 m2 = dm2. Изрази: а) у квадратним метрима: 500 dm2 = m2. 80 000 cm2 = m2. 2 000 cm2 = dm2. 800 cm2 = 4. 240 m2 = dm2. . 3 m2 269 dm2 . Одреди обим и површину фигура А. Површина засађена поврћем чини половину површине целе те баште. 305 dm2 = m2 dm2 .а = 370 dm2 x= а= x= 7. 79 m2 = dm2. Изрази површину баште у арима.ЈЕДИНИЦЕ ЗА ПОВРШИНУ задаци 1. > тако да се добије тачна неједнакост: 5 m2 54 dm2 6. 105 m2 = dm2. 545 dm2 . 3 008 dm2 = m2 dm2 . 34 m2 = dm2. Упиши у кружић један од знакова <. 1 700 cm2 = dm2. B и C.

Колико ученика има у том одељењу? Знамо да је: 16 + 15 = 31.63= 328 + 72= 659 + 81= 406 . онда је: а+b=z У једном одељењу има 32 ученика. Колико ученика је одлично? Знамо да је: 32 . 42 . а 18 ученика није одлично.65 = 55 .65 20 + 35 = + 180 20 20 + 180 = одузимањем: 200 . + 60 . Број 32 је умањеник.15 55 1.15 = б) Затим се попуњава: 40 + 60 .30 100 135 + 80 + 35 20 .30 + 80 + 35 a) Најпре се израчунава: 135 сабирањем: 20 + 80 = .15 . Бројеви 16 и 15 јесу сабирци а број 31 је њихов збир. Ако умањеник означимо са а.18 = 14 Дакле.44= г) 343 .62= . а) 224 + 76= б) 396 + 34= в) 284 . а разлику са r. број 18 је умањилац.уџбеник САБИРАЊЕ И ОДУЗИМАЊЕ У СКУПУ N (I део) ПОЈАМ САБИРАЊА И ОДУЗИМАЊА У једном одељењу IV разреда има 16 дечака и 15 девојчица. умањилац са b. Да бисмо одредили број ученика у одељењу сабрали смо бројеве 16 и 15. Ако сабирке означимо словима а и b а збир словом z. онда је: а-b=r Применом сабирања и одузимања попуни празна места.36= 622 . број одличних ученика смо одредили одузимањем броја 18 од броја 32.65 + 180 200 Израчунај. а 14 је њихова разлика.

878 дин.20 50 632– =558. а смањење знаком –.68 0 а) Цена неке робе повећана је за 138 динара. 485 дин. 298 дин. 43 . + 49 дин. 489 дин. 239+ + 31 =363.58 дин.29 85 + 68 48 . = 629. Повећање цене означи знаком +. 575 дин. + 72 + 21 +3 +8 . Упиши у празне квадратиће: -7 4.52 + 28 +7 + 35 . Стара цена Промена цене Нова цена 249 дин.57 103 + 77 .65 100 + 15 + 32 Попуни празна места: 50 + 36 . 447 дин.40 0 5. 656 – –76=305. разред Израчунај па упиши у квадратић: +37=395. Колика је сада цена те робе? б) Цена неког производа се смањила за 43 динара и после смањења износила је 698 динара. .2. 529 дин. 519+ +59=731. 484 дин. односно смањена. 4.39 . . Попуни празна места у табели уписујући за колико је цена повећана. 543 дин. =582. 916 дин. –39=356. . Колика је цена била пре смањења? 6. 564 дин. Пре поскупљења цена је била 578 динара. 3.

попуни празна места у табели. 5+2= 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 а) Крени од 5 за 2 корака напред и стићи ћеш до 7. а) 100 – 77 = 33 б) 644 – 55 = 599 250 – 25 = 225 2. Операције сабирања и одузимања су узајамно супротне. 215 – 126 = 89. б) 215 – 126 = 80 није тачно. а) 223 – 48 = 175 је тачно.уџбеник ВЕЗА ИЗМЕЂУ САБИРАЊА И ОДУЗИМАЊА Посматрањем бројевне полуправе уочава се однос између сабирања и одузимања. односно одузимање буде тачно. в) 312 – 36 = 276 + + 345 . a b z 57 3. Нетачно решење ћемо исправити. јер је 1 970 + 600 = 2 570. 7–2= 1 2 3 4 5 6 7 б) Крени од 7 за 2 корака назад и стићи ћеш до 5. 8 9 10 Проверимо одузимање операцијом сабирања. 523 47 88 354 59 67 + + 563 44 г) 550 – 138 = 402 Користећи особину да су операције сабирања и одузимања инверзне. јер је 80 + 126 = 206. јер је 175 + 48 = 223 2 570 – 600 = 1 970 је тачно. Нетачна решења исправи. 120 – 55 = 55 а b 889 111 z 217 – 135 = 62 342 – 144 = 298 555 b + z 657 909 999 a - z 888 a b Попуни празно место у математичком дрвету тако да сабирање. 1. Провери тачност резултата одузимања операцијом сабирања.

а у другом кораку јединице: + 59 432 491 + 50 785 +9 . 745 + 70 – 700 6 580 + 370 = (6 580 + 300) + 70 = = 3. а у другом кораку јединице У првом кораку првом сабирку додајмо десетице другог сабирака. 4.47 – 40 482 1. 738 – 70 6 850 – 770 = (6 850 – 700) – 70 + = – = Сабирци су: Умањеник је: Збир је: Умањилац је: Израчунај као у примеру 1: Разлика је: а) 407 + 29 = в) 361 – 24 = 465 + 38 = 473 – 39 = б) 345 + 67 = г) 302 – 66 = 478 + 45 = 433 – 74= Израчунај као у примеру 2: а) 4 620 + 490 = в) 2 610 – 240 = 3 280 + 550 = 5 730 – 390 = б) 4 720 + 650 = г) 4 870 – 390 = Израчунај: а) збир бројева 654 и 98 б) разлику бројева 654 и 98 45 .47 У првом кораку од умањеника одузмимо десетице. –7 785 – 47 = (785 – 40) – 7 432 + 59 = (432 + 50) + 9 = 745 – 7 = 482 + 9 = 738 = 491 Слично претходном примеру израчунајмо у два корака: а) 6 580 + 370 б) 6 850 – 770 + 370 – 770 6 580 6 580 + 300 2.САБИРАЊЕ И ОДУЗИМАЊЕ У НЕКОЛИКО КОРАКА У трећем разреду научили смо да сабирамо у два корака: a) 432 + 59 б) 785 .

9. Израчунај у свесци: а) разлику бројева 456 и 107.20 h 0. 7.5. Попуни следеће табеле.30 h 11. Резултати мерења су упоређивани с резултатима добијеним претходног дана.00 h 10.9 cm Нова висина снега 6. г) 6 800 – 660 4 220 – 760 5 830 – 380. б) 2 330 + 470 3 290 + 360 4 150 + 570. У одређеном временском периоду у метеоролошкој станици на Копаонику једанпут недељно је мерена висина снега. б) збир бројева 96 и 378.00 h 17. Хонгконг Београд Њујорк 11. Сабирак 4 800 Сабирак 3 700 Збир 46 29 000 59 000 Умањеник 29 400 6 400 Умањилац 5 800 33 600 Разлика 37 000 3 800 5 900 17 800 .00 h 19. Попуни следећу табелу.13 cm 150 cm 79 cm 97 cm 104 cm 102 cm Израчунај у свесци у два корака: а) 350 + 28 211 + 78 429 + 41. а) Колики је непознати сабирак ако се зна да је збир 873 а један сабирак 364? б) Колики је умањеник ако се зна да је умањилац 48.00 h 6. + 27 cm 120 cm в) збир бројева 3 450 и 770. а часовници у Њујорку 6 часова мање. 8. г) разлику бројева 4 980 и 690. Забележи у табели времена која недостају. Висина снега 55 cm 74 cm Промена + 8 cm . в)348 – 27 786 – 46 571 – 49. .00 h 5. у односу на часовнике у Београду показују 7 часова више. а разлика 267? Часовници у Хонгконгу.

десетице са десетицама. Уочи стотине. Сабери десетице. Уочи јединице: 1 2 6 1 5 3 7 5 6 6 3 7 1 2 615 + 3 756 6 5 6 + 5 = 11 Сабери јединице. Зато се сабирци потписују један испод другог. Сабирамо: Јединице: 6+5=11 Десетице: 5+1+1=7 Стотине: 7+6=13 Хиљаде: 3+2+1=6 1 б) Ток цифарског сабирања бројева 2 615 и 3756 изгледа овако: Уочи десетице. а 1 хиљаду пренеси хиљадама Уочи хиљаде. испод стотина. Сабери хиљаде. Сабери стотине.разред 4. Сабирање ћемо започети сабирањем цифара јединица: 1 - 1 2 6 1 5 3 7 5 6 6 3 7 1 У свесци сабирај овако: + СТАРТ Пиши сабирке један испод другог. Упиши резултат сабирања хиљада 1 2 615 + 3 756 1 1 1 5 5 + 1 +1 = 7 1 2 615 + 3 756 71 7 6 7 + 6 = 13 1 1 2 615 + 3 756 371 1 2 3 3+2+1=6 2 615 + 3 756 6 371 СТОП 47 . Саберимо: 2 615 + 3 756 а) Сабирке ћемо потписати један испод другог у табели месних вредности. Упиши резултат сабирања јединица испод јединица. а једну десетицу изнад десетица. ЦИФАРСКО САБИРАЊЕ Код цифарског сабирања два или више бројева сабирају се вредности цифара: јединице са јединицама. Упиши резултат сабирања десетица. Упиши резултат сабирања стотина.

уџбеник 1. б) 471+260 357+404 710+85+24 277. 2. 3 145 + 4 027 42 * 95 + 2 * 618 64 013 б) 1 * 4 * 6 +*7*1* 54 0 0 2 в) * 4 * 7 * 9 +2*7*2* 4 51 8 0 9 Допуни укрштеницу тако да у сваки квадратић упишеш једну цифру. Уместо звездице упиши цифре тако да сабирање буде тачно: a) 6. 4. в) 6 753 + 2 757 + 46 215 + 6 717. а у другој половини 2 789 kg. Сабери цифарски: а) 5 538 + 3 861 6 534 + 6 373 53 872 + 33 526 18 384 + 47 255 74 155 + 44 896 Потпиши сабирке један испод другог па их цифарски сабери: а) 4 626 + 3 561 308 520 + 325 028 б) 25 496 + 10 807 + 31 327 72 400 + 8 416 + 236 193 Цифарски сабери следеће сабирке: а) 32 697 43 210 + 26 879 б) 257 964 20 250 + 725 787 в) 65 357 6 254 + 40 724 г) 2 285 656 536 721 + 7 518 203 Потпиши сабирке један испод другог па их цифарски сабери: а) 6 972+835+757+12 118. 48 У акцији сакупљања старе хартије ученици једне школе сакупили су у првој половини месеца 3 531 kg. а а д е ф г б ц Вертикално: а) 222 047 + 259 309 б) 155 149 + 54 035 ц) 247 401 + 587 621 Хоризонтално: а) 255 + 107 + 66 д) 288 + 138 + 377 е) 105 + 25 + 65 ф) 57 + 49 + 204 г) 99 + 230 + 253 х) 114 + 514 + 14 х 7. 5. 3. г) 2 194 + 8 246 + 7 055 + 2 403 + 2 324. Колико су хартије сакупили за месец дана? .

8 306 000 000. 23 523 + 51 936 24 866 + 83 195 46 788 + 28 051 243 752 17 487 + 8 936 + 204 931 6 147 + 34 58 28 565 073 + 31 405 292 83 205 + 995 48 756 + 8 345 165 600 399 + 434 399 601 a 27 283 b 1 000 a+b 1 299 4 870 783 4 492 4 918 397 52 749 25 000 42 756 20 830 495 131 1 000 000 Израчунај: a) 2 143 + 6 092 1 416 4. 973 + 99 027 43 833 + 17 907 52 659 87 000 + 1 384 90 645 53 080 + 476 46 444 б) 19 763 425 + 36 521 982 24 352 631 265 709 831 511 623 789 + 308 293 576 + 9 167 354 620 425 189 536 128 У свету је једне године било: – грла говеда – грла свиња – грла оваца – комада живине 1 263 873 000. Израчунај укупан број стоке и живине у свету те године. 788 420 688 + 11 589 312 Попуни празна места у таблицама: + 3. Сабери: 8 523 + 4 291 2 005 + 7 995 18 362 + 14 291 2. 5. 1 121 792 000.ЦИФАРСКО САБИРАЊЕ задаци 1. 24 * 67 3 * 485 + 5 67* 6 6 233 50 *73 26 8*4 33 04* + * 450 11 5 4 0 0 1*523* 27*40 3168 +210 4 * 2 *0* 5 9 4 49 . 794 494 000. Звездицу замени одговарајућом цифром тако да се добије тачан збир.

напиши највећи и најмањи петоцифрени број. други за 17 345 већи од првог броја. 7. Израчунај збир тих бројева. ако је први број 34 560. 50 7 219 Користећи сваку од цифара 5. а други сабирак је број 2 987. 7. 8. 3. Камион масе 8 t и 650 kg носи терет од 970 kg. 4 и 8 једанпут. 46 888 33 907 35 494 51 365 22 513 18 036 11. 62 182 . Спој линијом по два броја чији је збир 63 401 (при рачунању посматрај само хиљаде).6. Највећи непаран број шесте стотине увећај за збир бројева 5 385 и 24 327. 10. Колика је укупна маса камиона и терета? Израчунај збир три броја. Први сабирак је збир бројева 1 867 и 3 504. а трећи број једнак збиру прва два броја. Израчунај збир. 9.

7 = 6 6 13 7 417 + 3 763 654 6.6 = 5 Упиши резултат одузимања десетица. десетице се одузимају од десетица .( 3 + 1 ) = 3. јер је 4 + 3 = 7 Десетице: 1 . Стотине.. 11 . Ток цифарског одузимања 7 417–3 763 изгледа овако: СТАРТ Умањилац напиши испод умањеника. 7 417 . Хиљаде. Од јединица умањеника одузимају се јединице умањиоца. 1. Стотине: 4 . одузимају се вредности цифара. 7 417 . Зато се пре извођења операције одузимања правилно потпише умањилац испод умањеника. Одузми стотине. б) Ток цифарног одузимања Одузмимо: 7 417–3 763 7 417–3 763 изгледа овако: а) Умањилац ћемо потписати испод умањеника у табели месних вредности. јер је 6 + 1 + 7 = 14 Упиши резултат одузимања стотина. 7 417 + 3 763 4 Десетице. 3 11 3. - 103 102 101 6 13 11 7 4 1 7 3 7 6 3 3 6 100 5 4 Одузимамао: Јединице: 7 .разред 4.6 не може. Одузми десетице. Јединице. 7-3=4 Упиши резултат одузимања јединица. Одузми хиљаде.3 = 4.3 763 54 Број стотина се смањио за 1. јер је 5 + 6 = 11 7 417 . 7 13 . зато узимамао: 11 . јер је 3+1+3=7 Број хиљада се смањио за 1. Одузимање започињемо од јединица.6 = 5. 6 Позајми једну стотину. слично као и код сабирања. Позајми једну хиљаду.. 3 6-3 6 Допиши резултат одузимања хиљада. ЦИФАРСКО ОДУЗИМАЊЕ Код цифарског одузимања.3 763 3 654 СТОП 51 .( 7 + 1 ) = 6. Хиљаде: 7 . 3 Одузми јединице.3 763 7.

ђ) 421 580 – 421 579.184 317 12 337 Уместо звездице упиши цифре тако да одузимање буде тачно: а) 8 * 6 * 5 .218 736 Потпиши умањилац испод умањеника. Дужина правоугаоника већа је од ширине за 38 dm.676 43 237 .1 373 6 041 .45 765 б) 80 000 – 58 386.32 713 a b 370 506 621 802 60 744 .98 485 в) 53 111 – 302. г) 52 333 – 8 928. д) 45 760 – 38 888. a) 9 406 .1 311 8 557 . па у свесци цифарски одузми: а) 38 455 – 6 767. За колико је број 10 000 000 већи од броја 7 108 115? 9. 80 000 .2 782 Од а и b редом одузми 12 337.уџбеник Одузми писмено: 1. б) 675 324 134 705 481 622 541 817 825 762 414 868 За колико је број 375 461 мањи од броја 500 000? 8. 3. Одузимај: 7 497 . 2.8 305 4. 740 581 . 6. 873 321 . 52 532 437 . Колики је његов обим ако је дужина правоугаоника 72 dm? 1 366 915 267 558 .5 248 5 271 .805 - 600 000 .* 4 * 71 54 614 б) 9 * 3 * 5 * 5 * 43 72 372 в) 54 71 * -1*6*3 * 3 * 53 Попуни следећу табелу: Умањеник 382 107 Умањилац 54 862 Разлика 7. 5.

1* * 2 *46* г) 8 * 42 -*4*5 39 6 * 53 .89 000 а) 2 392 .1 260 23 927 .4 863 658 435 . Израчунај разлику: а) 357 . 4619 4812 2019 1812 Разлици бројева 18 256 и 12 863 додај разлику најмањег петоцифреног и највећег троцифреног броја.ЦИФАРСКО ОДУЗИМАЊЕ задаци 1. б) 743 112 . 65 238 . 1 000 000 3 456 Израчунај: а 4.239 356 .23 644 444 444 .12 615 в) 8 327 .7 777 г) 481 796 .3 145 5 817 .1 843 1 483 614 .629 321 53 768 921 . 5 427 .4 983 635 8 240 240 .9 378 3 538 б 5.245 028 9 200 . 3. Замени звездице одговарајућим цифрама како би се добиле тачне једнакости: а) *9*5 -4*6* 4 575 б) 1* 1 * -2* 3 909 в) 5 786 .751 083 - 3 800 765 923 417 Попуни празна места у таблици: а-б 6.87 б) 400 000 333 2.2 878 85 256 2 382 295 200 000 5 342 20 530 3 333 18 279 3 880 Одузми редом суседне бројеве па добијене разлике упиши у празно поље испод њих.2 364 58 176 .

13. За колико је разлика бројева 45 606 и 5 899 већа од броја 28 734. Аутомобил је првог сата прешао 65 km 990 m. 10. Напиши помоћу цифара 9. а умањилац је разлика бројева 112 573 и 92 888. Израчунај разлику. 54 Умањеник је најмањи шестоцифрени број. 5 и 1 најмањи и највећи шестоцифрени број (све цифре мораш да употребиш). а другог сата 5 km 265 m мање него првог сата. Израчунај њихову разлику. Израчунај вредност израза: а) (7 345 – 2 987) – 695 = б) 44 313 + 5 507 – 12 790 = в) 8 888 – (2 573 – 1 918) = г) (34 576 – 25 450) + (2 863 – 974) = 9. Попуни поља: 23 569 - 2 984 5 415 117 593 - - 8. Израчунај збир разлике бројева 241 500 и 85 413 и броја 42 189. 11.7. Колики је пут аутомобил прешао за та два сата? 5 313 90 694 - . 12.

б) 708 356 – 92 891. Колики је збир година оца и мајке? 55 . од којих је један паран а други непаран. Који је од следећих исказа истинит. г) 444 000 – 111 444. в) 530 103 – 205 094. Одреди збир свих бројева који се налазе између: а) 74 999 и 75 004. 2) прве стотине хиљада. 4. 6. 8. 5. 3) првог милиона. б) 300 996 и 301 001. 3. г) Ако је збир три броја непаран. б) 707 707 – 500 500. г) 999 333 – 333 999. Одузми и провери тачност резултата сабирањем: а) 372 650 – 180 739. в) 525 222 – 323 666. в) Збир два броја. Попуни таблицу: а 68 309 726 709 584 000 738 82 678 878 b 89 562 726 709 40 976 557 1 805 432 068 а+b 2. 7. б) Збир два непарна броја је непаран број. а који неистинит? а) Збир два парна броја је паран број. а мајка од кћерке 23 године. Отац је старији од сина 28 година.САБИРАЊЕ И ОДУЗИМАЊЕ ПРИРОДНИХ БРОЈЕВА (1) 1. б) 666 888 – 259 693. Одреди разлику и провери тачност резултата: а) 658 400 – 302 564. в) 800 456 – 398 007. а) За колико је збир свих парних бројева прве стотине већи од збира свих непарних бројева прве стотине? б) За колико је збир свих парних бројева прве хиљаде већи од збира свих непарних бројева у скупу: 1) прве десетице хиљада. сваки број може бити непаран. Одузми и провери тачност резултата одузимањем: а) 343 659 – 76 453. Син и кћерка имају заједно 31 годину. г) 580 306 – 99 077. јесте непаран број.

Колика је разлика? 8. За колико је он променио тачан збир? . 2586 48561 2056 82377 14763 84455 12035 245 7. б) 492 + 708 + 351 + 916. Сабирајући неколико бројева ученик је направио следеће грешке: у једном сабирку цифру јединица 2 заменио је са цифром 9. 6. Умањеник је за 1 375 већи од умањиоца.САБИРАЊЕ И ОДУЗИМАЊЕ ПРИРОДНИХ БРОЈЕВА (2) 1. 2. 56 Израчунај у свесци. 4. 3. Замени звездице одговарајућим цифрама: 4*7* * 46 * +76*3 +38*0 1 * 5 68 6*92 Уместо звездица напиши одговарајуће цифре: 846* 58* 5 3* 9 0 * + *784 22 8 1 7 54 +7* **7 2* 8*6 + *3465 50*4* *76 9*5 18* 2* 9* * + 71 *28 **1 200 Одузми и тачност решења провери сабирањем: 85 637 – 67 695 97 295 – 8 473 82 403 – 27 642 90 000 – 75 372 Писмено одузми: а) 57 260 – 3 847 = д) 10 000 – 825 = б) 90 784 – 299 = ђ) 40 000 – 2 713 = в) 64 185 – 9 409 = е) 56 000 – 9 816 = г) 43 476 – 5 787 = ж) 87 000 – 4 547 = Сабери свака два суседна броја и резултате упиши у празна поља испод њих. в) 8 376 + 2 488 + 3 026 + 814 +2 730 + 99. цифру десетица 4 са 7 и цифру стотина 3 са 8. а) 14 758 + 79 + 6 038. г) 54 833 206 + 12 940 171 + 8 524 790 + 7 033. 5.

а прва и трећа 14 317 l. 9. а од кћерке 26 година. а који неистинит? а) Ако су умањеник и умањилац парни бројеви. Отац. и разлика ће бити паран број. Колико је литара млека дала свака крава? Који је од следећих исказа истинит. Колико је метара штофа израђено у свакој смени? У првој корпи има 4 kg шљива више него у другој. Једне године је у целом свету произведено 1 845 000 t чаја. б) Ако су умањеник и умањилац непарни бројеви. кћерка и син имају заједно 110 година. разлика ће бити паран број. мајка. У првој смени израђено је 594 m више него у другој. 8. Колико је година кћерка млађа од мајке? У једној фабрици је у три смене израђено 12 840 m штофа. Одреди колико килограма шљива треба пренети: а) из друге корпе у прву. Отац је старији од мајке 3 године. да би у другој корпи било 6 kg више шљива него у првој? а) 7. Прва и друга крава дале су 14 500 l млека. 6. 4. У другој смени је израђено 312 m мање него у трећој. б) из прве корпе у другу. а следеће 80 000 t више. 5. а) Колико су година имали заједно пре 10 година? б) Колико ће година имати заједно кроз 5 година? 2. да би у овој корпи било 10 kg више него у другој. 3. Колико је чаја произведено за те две године? 57 . Да ли збир два броја може да буде једнак њиховој разлици? Наведи неколико примера за то.ЗАДАЦИ СА САБИРАЊЕМ И ОДУЗИМАЊЕМ (1) 1. б) Три краве су дале 21 254 l млека за годину дана.

а у другој 520 kg кромпира мање и 650 kg цвекле више него у првој. Било је то 12. Колико је кромпира и цвекле продато за један дан у другој радњи? У фабрици је. требало произвести 67 894 t бомбона. априла 1961. 58 У једној радњи продато је за један дан 2 t 200 kg кромпира и цвекле. Колика је дужина сваког тунела? . Попуни таблице: а) + 3 670 80 096 12 382 70 423 4 395 401 782 8 419 282 517 41 366 б) - 9 400 89 427 568 600 733 410 501 735 716 060 888 013 2. а произведено је у одређеном року 74 098 t. године. према плану. Железничка пруга пролази кроз 3 тунела. јула 1969.ЗАДАЦИ СА САБИРАЊЕМ И ОДУЗИМАЊЕМ (2) 1. 3. Дужина првог и трећег тунела је 1 350 m. Јуриј Гагарин је први човек који се винуо у пространства свемира. Дужина првог и другог тунела је 1 440 m. а дужина другог и трећег 1 520 m. 4. Колико је времена протекло између ова два значајна подухвата? 6. колико километара износи растојање између Земље и Месеца? 5. Нил Армстронг је први човек који је крочио на Месец 21. За колико је премашен план? Ако је растојање од Земље до Сунца 149 510 500 km. а растојање од Земље до Месеца мање за 149 115 880 km. године.

5. У овом примеру видимо да за одређивање 1. Њихов укупан број можемо одредити на два начина. па је површина првог реда 6 cm2. (1) У првом реду има 5 cm2. Пошто му је ширина 3 cm. површине правоугаоника нема потребе делити га на квадратне центиметре 6 cm (као у претходна два примера). 4 cm P1 2. 59 . 2. разред ПОВРШИНА ПРАВОУГАОНИКА И КВАДРАТА ИЗРАЧУНАВАЊЕ ПОВРШИНЕ ПРАВОУГАОНИКА 4. Образац за мерни број површине правоугаоника. јер је ширина 5 cm па ће површина овог правоугаоника бити: 5 cm P3 = 5 · 6 cm2 = 30 cm2. Пошто има укупно 4 реда. У једној колони правоугаоника P3 P3 биће 5 cm2. онда у сваком реду има а квадрата. чији је мерни број дужине а и ширине b. 1. биће укупно 3 реда по 6 cm2. 6 cm Површина првог реда правоугаоника P3 биће 6 cm2 јер му је дужина 6 cm. 3 cm 1. а и у сваком наредном по 5 cm2. а има 6 колона па је површина: P3 = 6 · 5 cm2 = 30 cm2. 1.4. Резултат је површина правоугаоника у квадратним центиметрима. 5 cm 3. Кад је дужина правоугаоника а и ширина b. Пошто има укупно 5 колона. Правоугаоник P1 измерен је квадратним центриметрима. површина правоугаоника је: P1 = 5 · 4 cm2 = 20 cm2. Дужина правоугаоника P2 је 6 cm. 3. Довољно је измерити дужину и ширину у центиметрима и помножити добијене бројеве. Биће 5 редова. или P2 = 6 · 3 cm2 = 18 cm2. па ће површина бити: P2 = 3 · 6 cm2 = 18 cm2. мерни број површине тог правоугаоника биће а · b. P2 2. 3. Значи. површина правоугаоника је: P1 = 4 · 5 cm2 = 20 cm2. (2) У првој колони има 4 cm2. а и у свакој наредној по 4 cm2. биће: P=а·b P b a или речима: Површина правоугаоника одређује се множењем мерних бројева дужина његових суседних страница. 4. а таквих редова има укупно b.

б) а = 2 c 8 mm. Колика је површина странице књиге облика правоугаоника. 2. Из обрасца за површину правоугаоника P = а · b следи да се мерни број једне странице добија кад се мерни број површине подели мерним бројем дате странице. ширина 8 cm. ширину или површину правоугаоника ако је: а) дужина 6 cm. b = 1 cm 9 mm. Центиметри су јединице за дужину. Значи. ширина 10 cm. 1. Применом обрасца рачунамо: P = (40 · 15) m2 = 600 m2 = 6 · а. а = 30 cm и b = 18 cm. па је: P = (30 · 18) cm2 = 540 cm2 = 5 dm2 40 cm2. Површина је добијена у квадратним центиметрима. тражена страница је 19 cm. тј. Одреди дужину. док су димензије биле изражене у центиметрима. површина 24 cm2. в) ширина 3 cm. b = 9 dm. дакле: 95 : 5 = 19. Овај правоугаоник представља њиву чије су странице на слици умањене 1 000 пута. б) дужина 27 cm. г) површина 1 dm2. Одреди једну страницу правоугаоника кад је позната његова површина P = 95 cm2 и друга страница б = 5 cm. Колика је површина те њиве у арима? 2 cm 5 cm 60 . чије су димензије 3 dm и 18 cm? Пре примене обрасца обе се димензије морају изразити ИСТОМ јединицом мере.уџбеник Израчунај површину правоуганока чије су странице а = 40 m и b = 15 m. а квадратни центиметри јединице за површину. Имамо. површина 27 cm2. Израчунај површину правоугаоника ако су његове странице: а) а = 11 dm. 3.

а) б) 4 cm 4 cm 4 cm 4 cm 4 cm 2 cm 12 cm 4 cm 4 cm 8 cm 61 . 2. а ширина смањи 5 пута? 7. г) дужина смањи 5 пута. в) дужина смањи 3 пута. Обим правоугаоника је 96 m. Да ли ће се променити површина правоугаоника ако његову већу страницу повећамо 2 пута. Како ће се променити површина правоугаоника ако се: а) дужина повећа 2 пута. Дужина једног правоугаоника је 8 cm а ширина 6 cm. а његова ширина је 3 пута мања од дужине. 3. а мању страницу смањимо исто толико пута? 6. Колико ће се пута смањити површина правоугаоника ако његову већу страницу смањимо 3 пута. Израчунај површину правоугаоника ако су његове странице 30 cm и 20 cm. 4. Одреди ширину другог правоугаоника чија је дужина 12 cm ако је збир површина оба правоугаоника 96 cm2. а ширина повећа 3 пута. а ширина смањи 4 пута. а ширина повећа 6 пута. б) дужина повећа 4 пута. Према датим подацима израчунај обим и површину сваке фигуре на слици.задаци 1. Израчунај површину тог правоугаоника. а мању не мењамо? 5.ИЗРАЧУНАВАЊЕ ПОВРШИНЕ ПРАВОУГАОНИКА .

У каквом су односу њихове странице? б) Одреди површину квадрата А и В и упореди добијене резултате. добијамо образац за израчунавање површине квадрата у облику K a P = а · а.уџбеник ИЗРАЧУНАВАЊЕ ПОВРШИНЕ КВАДРАТА a На слици је приказан квадрат К. чија је страница 40 m. 4. Шта закључујеш? В А 62 . На земљишту облика квадрата. P Одреди површину квадрата чија је страница 9 dm. сазидана је кућа чија је основа облика правоугаоника дужине 9 m и ширине 6 m. б) а = 6 dm 7 cm. чија страница има мерни број а. Зато кажемо: Површина квадрата се добија кад се дужина његове странице помножи сама собом. или P = а2. Израчунај површину квадрата ако је његова страница: а) а = 18 m. Колика је површина земљишта преостала за двориште? а) Посматрај квадрате А и В. 5. Нацртај у свесци квадрат чија је површина 16 cm2. 1. а) Израчунај обим квадрата чија је површина 36 cm2. 2. б) Израчунај површину квадрата чији је обим 36 cm? 3. У обрасцу P = а · а замењујемо а мерним бројем странице па рачунамо: P = 9 · 9 dm2 = 81 dm2. Како су странице квадрата једнаке.

Добијене резултате упиши у табелу. б) 3 пута? Израчунај у свесци обим и површину осенченог дела сваке фигуре на слици (према датим подацима).ИЗРАЧУНАВАЊЕ ПОВРШИНЕ КВАДРАТА. m 2c 5c m 2c m 8 cm 3. а) Које од ових фигура су подударне? б) Које имају једнаке површине? в) Које имају једнаке обиме? C A D B 63 . Дужина 7 cm 6 cm 5 cm 4 cm Ширина 1 cm 2 cm 3 cm 4 cm Обим Површина 5. 4. б) Израчунај њихове обиме. Колико пута је већа површина квадрата чија је страница дужа: 2c m 2. Површина квадрата је 9 m2. Израчунај и упиши површину свих правоугаоника и квадрата чије су димензије дате у табели. Колика је површина квадрата ако је његов обим 16 m? 7 cm 1. 7 cm 14 cm У таблици су дате димензије за три правоугаоника и један квадрат. а) Нацртај их у свесци. Дужина 36 cm 18 cm 12 cm 9 cm 6 cm Ширина 1 cm 2 cm 3 cm 4 cm 6 cm Површина Обим 6.задаци а) 2 пута. в) Израчунај њихове површине.

Колико плочица треба набавити? 8. ако се за 8 m2 утроши 1 kg боје? 5. ако се са сваког квадратног метра уберу по 24 цвета? Са једног ара добија се 100 kg кромпира. Други правоугаоник има ширину као први и 7 пута већу површину. Израчунај колико има чокота винове лозе у овом винограду ако је на сваком квадратном метру један чокот. Колико треба боје да се обоје два зида димензија 16 m и 3 m. . Дужина једне странице правоугаоног винограда је 150 m. димензија 8 m и 2m. Под квадратног облика странице 4 m треба поплочати керамичким плочицама чије су димензије 20 cm и 10 cm. Одреди дужину другог правоугаоника. 9.ИЗРАЧУНАВАЊЕ ПОВРШИНЕ ПРАВОУГАОНИКА И КВАДРАТА – задаци 1. На сваком ару засадили су по 38 садница. Колико је вештачког ђубрива потребно да се нађубри башта квадратног облика чија је страница 20 m ако се на свака 2 m2 баца по 1 kg ђубрива? 4. а она је три пута дужа од друге странице. а дужина два пута већа од ширине. а) Колико се килограма кромпира добије са једне квадратне парцеле чија је страница 30 m? б) Колико се килограма кромпира добија са једног хектара? Дужина једног правоугаоника је 12 dm. Горани су пошумили правоугаону парцелу чији је обим 240 m. 64 Колико се цветова може убрати из баште правоугаоног облика. Колико су садница укупно засадили? 7. 3. 2. 8 m и 3 m. Колике могу бити дужине страница правоугаоника чија је површина 1 а? 6.

Површина пода једне дворане је 54 m2 60 dm2. потребно за покривање површи облика правоугаоника димензија 6 m и 9 m? 3. Колика је површина дворишта? 12 m двориште 7m кућа 6m 20 m 4. На слици је представљено двориште са кућом. 6. док је ширина 70 m. Дужина једне њиве облика правоугаоника је пола километра. Дужина баште је 4 пута мања од дужине винограда. Израчунај колико ари има та њива. Површина једног винограда је 67 200 m2.ПРИМЕЊЕНИ ЗАДАЦИ ИЗРАЧУНАВАЊА ПОВРШИНЕ ПРАВОУГАОНИКА И КВАДРАТА 1. странице 15 cm. а ширина износи четвртину њене дужине. Колико је керамичких плочица облика квадрата. Колико је тона семена ражи потребно за сејање њиве облика правоугаоника чије су странице 600 m и 500 m? 7. Колика је површина ходника који је 3 пута краћи и 2 пута ужи? 5. 2. а ширина баште је 5 пута мања од ширине винограда. Kолика је површина баште? 65 . Израчунај дужину пашњака облика правоугаоника ако је његова површина 1 hа 5 а. За сејање ражи потребно је просечно 200 kg семена по хектару.

Колико је потребно дашчица? Ширина стазе од линолеума је 2 m 50 cm. 12. Колико је метара линолеума потребно да би се покрио под дужине 10 m и ширине 5 m? Израчунај површину травњака и површину стаза према подацима на цртежу. 9. Колико ће се тона сена добити са ливаде дужине 750 m и ширине 200 m ако се са сваког ара просечно покоси 300 kg траве? (Маса сена чини трећину масе траве. Да ли је површина ходника повећана или смањена? Израчунај за колико. 10. 66 У соби дужине 8 m и ширине 5 m требало би направити под од дашчица облика квадрата чија је страница 2 dm. 13.8. 11. Треба направити тротоар дужине 800 m и ширине 2 m. За сваких 10 m2 тротоара потребно је 400 kg асфалта и 24 kg катрана. Колико је потребно материјала за цео тротоар? Ходник дужине 32 m и ширине 2 m 50 cm после преуређења зграде скраћен је по дужини за 4 m и повећан по ширини за 50 cm.) .

5356.. 67 . ( n. а дијаграм попунимо уцртавањем одговарајућих стрелица. Операција сабирања је изводљивa у скупу N. То записујемо овако: ( а + b ) ∈ N. јер за било која два броја а. (5 356... а) Посматрајмо табелу и дијаграм.. 455 ) • . ( 5.. b ∈ N. k ) 56+72 = 72 ∈N + .... 4 ) • . 455) + .. 5 356 ∈N 4 ∈N ∈N .. 4) 5 356+455 = + 56 ∈N . 5 356 ∈N 1 ∈N ∈N + . 9 . ( 5356.. (5 356. b ∈N и (а+b) ∈N. •1 •2 • 14 .. имамо да је: 5 + 9 = 14. б) Према табели и дијаграму. 5) + 14. 5 356 ∈N 455 ∈N ∈N 5 356+1= .. 455 ) • ( 997.... Проверимо да ли је за било које а. 455 . 9 ∈N.. 1 ) • . • 5360 • 5811 • 1352 5356 .. n ∈N. • 5356 .. којима ћемо означити да се датим паровима бројева придружује њихов збир. 4. 9) + 14. ( n + k) ∈N.. 9 + 5 = 14. k ∈N. 5 ) • ( 5356. 72) . 1 ) • ( 1. 1) 5 356+4 = . 14 N + n + k.1. У табели попунимо празна места. (5 356. разред САБИРАЊЕ И ОДУЗИМАЊЕ У СКУПУ N – II ДЕО ИЗВОДЉИВОСТ САБИРАЊА ОДНОСНО ОДУЗИМАЊА У СКУПУ N Посматрајмо операцију сабирања у скупу природних бројева. 5 ∈N. 1 2 3 4 5 14 .. (9. 9 ) • ( 9. 128 ∈N Оно што је уочено на примерима датим у табелама и на дијаграму важи за било које природне бројеве. (56. збир а + b ∈ N. 997 .. (5. ( 5356. + 1 2 3 4 5 .

уџбеник
2.

Проверимо да ли се уочено у претходним задацима о изводљивости операције сабирања
може пренети и на операцију одузимања у скупу N.
а) Посматрајмо табелу и дијаграм, утврдимо да ли за било која два природна броја
и њихова разлика припада скупу природних бројева.
-

1

2

3

4

1

5

...

65

... 997
( 4, 1 ) •
( 5, 2 )( 5, 2 ) •
... ...
( 99, 5 ) •
...
( 1, 5 ) •
...
( 99, 65 ) •
...
( 997, 65 ) •
...

?

2
3

2

4
5

3

?

...
99
...

•1
•2

-

•3
...
• 34
• 34
• 94
...
• 912

979
б) Према табели и дијаграму имамо:
4 - 1 = 3;

( 4, 1 )

5 - 2 = 3;

( 5, 2 )

7-3=

; ( 7, 3 )

997 - 65 =
5-5=0

;
( 5, 5 )

-

3;

4∈N, 1∈N, 3∈N

-

105 - 105 = 0 ( 105, 105 )

0;
-

5∈N, 2∈N;

∈N

;

7∈N, 3∈N

∈N

-

( 997, 65 )
-

;

; 997∈N,

65∈N,

∈N

5∈N, 0∉N
0;

( 1, 5 ) 1- 5;

1∈N; 5∈N; 1 - 5∉N

( 65, 997 )

65 - 997; 65, 997∉N

105 ∈N,

0∉N

У наведеним примерима за а, b∈N уочили смо три случаја:
(1) кад је умањеник већи од умањиоца ( а > b ), тада разлика (а – b) ∈N;
(2) када је а = b, тада је а – b = 0, а – b∉N, јер 0∉N;
(3) када је а < b, тада је ( а – b )∉N.
Операција одузимања није увек изводљива у скупу N јер за а, b∈N,
постоји разлика а - b која не припада скупу N ( а - b )∉N.
68

разред

4.
3.

Заокружи бројеве које можеш одузети од броја 975 тако да њихова разлика буде
природан број
435
0

4.

33
1 000

6.

7.

5

980

Реши изразе чија је вредност природан број, а прецртај оне изразе у којима се операција
одузимања не може извршити.
а) 1212 + 303,
в) 705 – 706;
д) 491 – 398;
е) 2 531 – 2 629;

5.

999

б) 2 000 – 3 000;
г) 3 490 + 221;
ђ) 1 999 – 1999;
ж) 24 + 1 068.

Напиши скуп решења за дате изразе тако да разлика буде природан број.
202 – а

а ∈{

95 – x

x ∈{

44 – b

b ∈{

4 400 – y

z ∈{

Најмањи природан број који може бити разлика два природна броја је број

.

Највећи природан број који може бити збир два природна броја је број
Који је највећи број који можеш одузети од неког
броја m тако да разлика буде природан број?

.

Да ли је сваки збир бројева из скупа парних природних бројева (Np) опет паран
природни број?
Наведи још примера:
2 + 2 = 4 ∈Np
24 + 20 = 44 ∈Np

8.

Да ли је сваки збир бројева из скупа непарних природних бројева (Nn) опет непаран
природни број?
Наведи примере:

69

уџбеник

ЗАМЕНА МЕСТА САБИРАКА
Научили сте да сабирате бројеве. Неке особине сабирања сте раније уочили.
Овде ћемо још једанпут указати на њих.
Сабирањем смо израчунали да у одељењу IV разреда у којем има 16 девојчица и 15 дечака,
има 31 ученик.
Овде би требало нагласити да је свеједно да ли се рачуна 16 + 15 или 15 + 16.
Збирови 16 + 15 и 15 + 16 су једнаки: 16 +15 = 15 + 16.
Провери тачност следећих једнакости:
а) 75 + 35 = 35 + 75; б) 485 + 115 = 115 + 485;
в) 10 073 + 927 = 927 + 10 073.
За било која два природна броја а и b, збир а + b једнак је збиру b + а, и важи:
а+b=b+а
Ова особина сабирања зове се замена места сабирака за два броја а и b.
1.

Најпре израчунај збир, па тачност резултата провери применом својства замене места
сабирака:
а) 17 850 и 8 642;

2.

4.

5.

70

в) 856 941 и 71 803.

Одреди, без рачунања, решење једначине:
а) 30 854 + x = 583 085 + 30 854;
х=

3.

б) 120 843 и 83 025;

б) x + 205 987 = 205 987 + 90 579.
х=

Одреди збир бројева 232 561 и 4 789. Провери тачност
резултата применом својства замене места сабирака.
Одреди збир највећег петоцифреног и највећег троцифреног броја.
Провери тачност добијеног резултата.
Удаљеност Земље од Месеца је 379 000 km,
а удаљеност Земље од Сунца је за 149 621 000 km већа.
Одреди удаљеност Земље од Сунца.

71 . Користећи знакове >. 527 384 + 78 = . . Тачност резултата провери заменом места сабирака. 8 236 + 38 8 236 + 69. 843 251 + 88 88 + 843 251. 4. 9 + 123 856 = . 7. примењујући својство замене места сабирака. Изврши назначено сабирање и заменом места сабирака провери тачност резултата. односно неједнакости. 8 275+87= 526 + 389 429 + 571 59 + 10 001 = 5. 710 + 209 209 + 710. Израчунај писмено: 325 439 + 8 + 71 3. Израчунај: 123 856 + 9 = . Сабери највећи петоцифрени број написан различитим цифрама и најмањи шестоцифрени број написан различитим цифрама. Тачност резултата провери заменом места сабирака. 10 308 + 79 79 + 10 308. 243 + 758 329 + 498 498 + 329. 8 248 4 794 1 245 3 932 675 575 + 2 141 + 8 521 + 88 + 4 282 + 3 451 + 7 608 6. 8 + 325 71 + 439 758 + 243 Изврши назначена сабирања па. <.ЗАМЕНА МЕСТА САБИРАКА задаци 0 100 200 300 400 500 600 700 800 500+200=700 200+500=700 500+200=200+500 1. Одреди збир највећег четвороцифреног броја написаног различитим цифрама и најмањег осмоцифреног броја написаног различитим цифрама. Упореди добијене збирове. провери тачност резултата. Шта закључујеш? 2. 78 + 527 384 = Сабирцима смо променили места. = попуни празна места тако да добијеш истините једнакости.

уџбеник

ЗДРУЖИВАЊЕ САБИРАКА
Здруживање сабирака је једно од основних својстава сабирања, које смо већ упознали.
Да бисмо се подсетили, решимо следећи задатак:
У библиотеци су на три полице смештене књиге из математике.
На првој полици су биле 73 књиге, на другој 177, а на трећој 233.
Израчунајмо колико има књига из математике на све три полице.
Тражени број књига ћемо израчунати тако што ћемо наћи збир 73 + 177 (број књига на
првој и другој полици), а затим му додати 233 (број књига на трећој полици).
Дато сабирање записујемо помоћу заграда овако:
(73 + 177) + 233.
Број књига смо могли одредити и да смо броју књига на првој полици додали укупан број
књига на другој и трећој полици. Дакле, требало би 73 сабрати са збиром 177 + 233,
што се може опет записати помоћу заграда овако:
73 + (177 + 233).
Очигледно, свеједно је на који начин је одређиван број књига, јер је:
( 73 + 177) + 233 = 73 + (177 + 233).
Провери рачунањем тачност датих једнакости:
а) (38 + 107) + 225 = 38 + (107 + 225)
б) (25 + 125) + 1 850 = 25 + (125 + 1 850)
в) (0 + 380) + 125 = 0 + (380 + 125)
Уопште, за било која три природна броја а, b, c,
збир (а+b) + c једнак је збиру а + (b + c), тј.
(а + b ) + c = а + ( b + c )
Ова особина сабирања назива се здруживање сабирака
сабирака.
Дакле, на примерима је уочено да важи својство здруживања сабирака.
То својство важи за било које природне бројеве.

1.

Користећи особину здруживања сабирака, одредимо збир
10 554 + 8 076 + 9 444 на следеће начине:
a) 10 554
8 076
+ 9 444

б)

10 554+8 076+9 444 = (10 554+8 076)+9 444
=
=

в)

10 554+8 076+9 444 =10 554+(8 076+9 444)
=
=

Да ли смо у сва три случаја добили исту вредност збира?
Шта то потврђује?
72

+

+

разред

4.

2.

Одреди у свесци збир 29 454 + 3 846 + 11 260 и провери својство здруживања сабирака.

3.

Одреди у свесци све вредности израза 3 457 + 29 + x и провери својство здруживања
сабирака ако x ∈ { 2 117, 5 007, 4 357 }.

4.

У датој табели провери својство здруживање сабирака.

5.

a

b

c

7 593

2 407

603

328

70 672

4 328

52 613

7 387

613

a+b

b+c

(a+b)+c

a+(b+c)

Одреди вредност израза: 5 785 + 1 143 + 2 215.
Полазећи од здруживања сабирака, имали бисмо:
(5 785 + 1 143) + 2 215 + 5 785 + (1 143 + 2 215).
Ако пажљивије погледамо, уочавамо да је боље груписати први и трећи сабирак у збиру,
јер се тај збир веома лако одређује, а то је могуће ако применимо и својство замене места
сабирака.
a)

5 785
1 143
+ 2 215

б)

5 785 + 1 143 + 2 215 = 5 785 + ( 1 143 + 2 215 ).
= 5 785 + ( 2 215 + 1 143 ).
= ( 5 785 + 2 215 ) + 1 143.
=

+

=
6.

Одреди вредности следећих збирова користећи својства замене места и здруживање
сабирака:
а) 76 + 13 + 24 =

7.

б) 120 + 35 + 880 =

476 + 13 + 524 =

4 120 + 35+ 5 880 =

1 476 + 13+ 8 524 =

64 120+35 + 35 880 =

31 476 + 13 + 68 524 =

164 120+35+ 835 880 =

Замена места и здруживања сабирака се често користе за одређивање збира више од три
сабирака.
1 + 2 + 3 + 4 + 5 + 6 + 7 + 8 + 9 + 10 =
= ( 1 + 10 ) + ( 2 + 9 ) +
=

+

+

+
+

+
+

+
73

ЗДРУЖИВАЊЕ САБИРАКА
задаци
0

10

20

30

30
30

40

50

60

20

70

80

90

40

30+20+40

20 + 40

30 + 20 + 40 = ( 30 + 20 ) + 40 = 30 + ( 20 + 40 )
1.

Применом својства здруживања сабирака израчунај на два начина:
а) 327 + 473 + 265 =
=

;

б) 8 275 + 65 + 27 =
=

;

в) 36 + 58 + 32 562 =
=
2.

3.

4.

5.

Групиши сабирке на најпогоднији начин:
а) 25 + 34 + 88 766 =

;

б) 147 + 53 + 22 586 =

;

в) 32 468 + 239 + 61=

;

Знацима >, <, = попуни празна места тако да добијеш истините једнакости, односно
неједнакости.
а) (327 + 263) + 487

327 + (263 + 487);

б) 480 + (253 + 367)

(480 + 253) + 370;

в) (2 140 + 160) + 348

2 140 + (160 + 340).

Здруживањем сабирака израчунај на лакши и бржи начин:
а) 1 611 + 328 + 42 =

;

б) 1 325 + 245 + 3 130 =

;

в) 3 474 + 253 + 3 747 =

;

г) 439 + 461 + 2 656 =

;

Најпре сабери бројеве у редовима, па у колонама, и тако добијене збирове сабери:
50 367 +

356

+ 3 940 =

46 056 +

409

+ 24 577 =

957 342 + 2 567

+ 1 085 =

+
74

;

+

=

в) 126 + 832 + 168 + 874 = . в) 19 999 + ( 4 801 + 15 200 ). па израчунај вредност израза. 5. а) (27 + 13) + 690 = б) (58 + 36) + 154 = 160 + (28+52) = 185 + (35+53) = (35+25) + 170 = (18 + 71) + 159 = . <. 75 . Користећи знакове >. Заменом места и здруживањем сабирака израчунај: а) 812 + 413 + 188 + 587 = . г) 639 + 725 + 361 + 75 = . ђ) 1 413 + 245 + 455 + 587 + 9 + 1 091 = . 312 + 256 + 158 (312+158) + 256 340 + 94 + 260 (340+260) + (94+6) 260 + 29 + 640 (29 + 8) + (260 + 640) Израчунај на најлакши начин: а) 5 890 000 + 754 420 + 12 010 000 + 200 580 = б) 23 000 300 + 4 800 600 + 1 050 400 + 7 000 700 = 6.ЗАМЕНА МЕСТА И ЗДРУЖИВАЊЕ САБИРАКА 1. б) 437 + 253 + 563 + 747 = . Израчунај збир. б) ( 54 271 + 39 999 ) + 10 001. б) Ако сабирци нису погодно груписани у загради најпре их групиши. односно неједнакости. примењујући својство здруживања сабирака: а) ( 7 357 + 2 848 ) + 5 152. 4. а) Израчунај дате збирове. 2. д) 249 + 77 + 423 + 251 + 636 + 364 = . г) 18 356 + ( 1 644 + 2 135 ). Заменом места и здруживањем сабирака израчунај: а) 485 + 143 + 215 = б) 812 + 713 + 188 + 37 = 149 + 251 + 216 = 42 + 56 + 110 + 48 = 278 + 456 + 322 = 211 + 926 + 40 + 34 = . = попуни празна места тако да добијеш тачне једнакости. 3. е) 281 + 433 + 1 011 + 619 + 467 + 181 = .

а) У низу природних бројева следбеник неког природног броја а већи је од њега за 1.уџбеник 0 И 1 КОД САБИРАЊА И ОДУЗИМАЊА Знамо да је а + 0 = а. 98? 2. а – 1 је претходник броја а. 17 – 1 = 16. у низу природних бројева има свог претходника који је за 1 мањи од њега. 97? б) Претходник броја 17 је број за 1 мањи од њега. Попуни следећу табелу: a 7 a+0 45 15 a-0 a-a 3. исправне су следеће тврдње у скупу N0: а – 0 = а. 22. Који бројеви су редом претходници бројева 18. а пошто важи закон замене места сабирака биће а + 0 = 0 + а = а. б) Сваки природни број а. 21. Разлика било која два једнака броја је 0. тј. тј. јер је а + 0 = а јер је 0 + а = а Дакле. 49 114 0 59 77 37 0 0 Попуни следећу табелу: a-1 a a+1 76 152 57 001 30 000 5 999 4 690 89 999 62 542 . 41. одузимањем 0 од било ког природног броја а он се не мења. 17 + 1 = 18. осим броја 1. а то је број 18. 42. тј. а то је 16. Можемо означити да је а + 1 следбеник броја а. а – а = 0. Који бројеви су редом следбеници бројева: 19. а) Следбеник броја 17 је број који је за 1 већи од броја 17. Ако се користе операције одузимање и сабирање. 1.

и збир се повећава за тај број. Из претходног произилази: ако једном сабирку додамо неки број. збир се повећава за тај број. биће: Ако је а + b = z. онда је ( а + b )+c = z + c. (Б) Узмимо да је а + b = z. А) Знамо да за свако а. односно: ( а + c ) + b = c + ( а + b ) = c + z. b. c ∈ N уз примену здруживања и замене места сабирака важи: а+b+c=а+(b+c) = ( а + c) + b = ( а + b ) + c. (Г) Провери на задацима како се мења збир ако се од једног сабирка одузме неки природан број.545 + 77 . 1 346 884 + + 130 1 346 754 2 230 + 130 + 2 100 6 045 3 955 + . и нека је c број за који је тај збир увећан. Ако једном од сабирака а или b додамо неки природни број c. а) 6 849 + 1 759 = б) 26 145 + 725 = (6 849 + 51) + 1 759 = (26 145 + 55) + 725 = 6 849 + (1 759 + 51) = 26 145 + (725 + 55) = (6 849 + 4 151) + 1 759 = (26 145 + 3 855) + 725 = 6 849 + (1 759 + 4 151) = 26 145 + (3 855 + 725) = Нека су а и b било који природни бројеви и а + b = z. односно: а + ( b + c ) = ( а + c ) + b = z + c.разред 4. ЗАВИСНОСТ ЗБИРА ОД ПРОМЕНЕ САБИРКА (1) 1. То ћемо илустровати и следећим примерима: 2 114 + 856 + 100 2 114 956 2 970 + 100 + 25 316 1 524 + + 500 + 3 070 В) Израчунај дати збир а затим утврди шта се догађа са збиром ако се један од сабирака повећа за неки број.

y= Истините реченице означи звездицом. а) 876 + 1 203 – 676 1 615 + 827 – 1 275 3 456 + 2 569 – 4 529 6. x= z= . г) Ако је 2 354 + 96 = 2 450. а затим их на један од тих начина израчунај. односно у: а) 51 857 + 5 916 = ( 51 857 – x ) + 5 916 = 57 456 б) 275 906 + 8 909 = 275 906 + ( 8 909 –x ) = 281 156 x= 51 857 + ( 5 916 – y ) = 57 226 x= ( 275 906 – y ) + 8 909 = 271 156 y= 2. x= б) 785 370 + 14 630 = z (785 370 – 75 469) + 14 630 = z – x z= . онда је 2 354 + 146 = 2 500.x= Утврди у свесци на које начине се могу израчунати вредности датих израза. б) да би се збир смањио за 50? 78 . онда је 1 355 + 450 = 1 680. онда је (2 354 – 50) + 96 = 2 400. онда је (1 355 + 75) + 325 = 1 755. затим одреди x. б) 257 840 + 3 770 = z ( 257 840 + x ) + 3 770 = z + 2 390 .x= б) 15 895 + 14 206 – 7 595 17 568 + 8 345 – 9 728 23 659 + 14 895 – 28 459 Један од два сабирка повећан је за 350. Како треба променити други сабирак: а) да би се збир повећао за 150. . в) Ако је 2 354 + 96 = 2 450. а) 28 750 + 1 250 = z ( 28 750 + 385 ) + 1 250 = z + x z= 4. а) Ако је 1 355 + 325 = 1 680.уџбеник (Д) Одреди x. z= Израчунај z и x: а) 57 870 + 2 130 = z (57 870 – x) + 2 130 = з – 4 889 5. 3. б) Ако је 1 355 + 325 = 1 680. Израчунај z.

одреди x и y. a б а+б a б 2 354 32 2 386 45 787 58 2 354 + 16 32 45 787 . Израчунај: 8 237 + 96 = 53 721 + 47 = ( 8 237 + 3 ) + 96 = ( 53 721 – 8 ) + 47 = 444 444 + 44 = 69 027 + 84 = 444 444 + (44 + 6) = 69 027 + (84 – 9) = Израчунај: 357 + 426 = 783 ( 357 + x ) + 426 = 789 596 + 284 = 880 ( 596 – x ) + 284 = 870 x= x= Користећи оно што си уочио у претходним задацима. Како треба променити други сабирак да би вредност збира била смањена за 10? 79 . 4. Резултате упиши у празна поља.47 58 а+б Како се мења збир у зависности од промене сабирака? 2. Како треба променити други сабирак да би вредност збира била смањена за 30? б) Један од два сабирка повећан је за 50.задаци 1.17 58 2 354 + 26 32 45 787 . Израчунај збирове у следећим табелама. 5.37 58 2 354 + 46 32 45 787 .ЗАВИСНОСТ ЗБИРА ОД ПРОМЕНЕ САБИРАКА . а) 2 468 + 337 = ( 2 468 + x ) + 337 = 2 850 б) 43 862 + 5 118 = ( 43 862 – x ) + 5 118 = 48 950 x= x= 2 468 + ( 337 + y ) = 2 900 43 862 + ( 5 118 – y ) = 48 180 y= y= а) Један од два сабирка смањен је за 20.27 58 2 354 + 36 32 45 787 . 3.

а+b=z 2. а) Израчунај: 37 256 + 94 = б) Попуни празна места: 37 256 28 94 + - + Упореди добијена решења у задацима под а) и б). Сада би требало одговорити на следећа питања: а) ако један сабирак повећамо за неки број. 43 57 + Ако смо први сабирак повећали за 7 шта морамо урадити са другим сабирком да би збир остао непромењен.уџбеник НЕПРОМЕНЉИВОСТ ЗБИРА До сада смо мењали један сабирак и посматрали како се мења збир у зависности од промене сабирка. (а+c)+(b–c)=z б) 20 147 + 5 483 = ( 7 350 – 350 ) + ( 2 650 + 350 ) ( 20 147 + 353 ) + ( 5 483 – 353 ) ( 7 350 + 150 ) – ( 2 650 – 150 ) ( 20 147 – 147 ) + ( 5 483 + 147 ) Одреди збир датих бројева тако да један од сабирака заокружиш на најближу стотину: а) 8 689 + 319 = ( 8 689 + 11 ) + ( 319 – 11 ) = 8 700 + 308 = 9 008 29 356 + 645 = б) 456 + 4 549 = 537 + 49 468 = 4. шта треба учинити да збир остане непромењен. Шта запажаш? 80 28 . б) ако један сабирак смањимо за неки број. Ако једном од сабирака додамо. +7 + Оно што сте уочили на примерима важи за било које природне бројеве. Нека су а и b било који природни бројеви и важи z = а + b. а другом одузмемо исти природан број c. Израчунај: а) 7 350 + 2 650 = 3. шта треба учинити да збир остане непромењен? 1. збир се не мења. Посматрај шему и наведене примере.

а другом одузме исти број. a b n a+b a+n b-n (a+n)+(b-n) 748 300 100 1048 200 1 048 648 15 1048 848 35 1048 580 157 1048 848 1 048 748 300 848 698 678 a b n a+b a-n b+n (a+n)+(b-n) 1048 673 1048 2. 4. а да се олакша усмено сабирање. Одреди вредност променљиве: ( 827 + x ) + ( 10 – x ) = 837 Да ли вредност променљиве утиче на збир? Када збир остаје непромењен? 81 . Израчунај: 25 + 70 = 389 + 234 = (25 + 5) + (70–5) = (389 + 11) + (234 – 11) = Истовремено промени оба сабирка тако да се збир не промени. Допуни таблеле и утврди да ли се збир мења када се једном сабирку дода. 663 Израчунај: 37 526 + 67 = (37 526 – 26) + (67 + 26) = 3. 258 + 145 = 18 000 + 57 000 = 496 000 + 384 000 = 788 000 + 252 000 = 5.НЕПРОМЕНЉИВОСТ ЗБИРА задаци 1.

а) 85 398 – 893 = r ( 85 398 + x ) – 893 = 85 000 ( 85 398 . важи за било које природне бројеве. r = 15 390. 4.уџбеник ЗАВИСНОСТ РАЗЛИКЕ ОД ПРОМЕНЕ УМАЊЕНИКА 1. Нека су а. После промене умањеника разлика је 15 999. Њихова разлика је p. Ако умањенику одузмемо природни број c. разлика се повећава за тај број c. b било који природни бројеви. а затим утврди како се мења разлика кад се умањеник повећа или смањи за неки број. односно кад се умањиоцу одузме тај исти број.4375 = 35 625 . 7 958 449 - 7 958 + 42 449 - . Како је промењен умањеник? Израчунај у свесци разлику r.x ) . 5. Израчунај у свесци дату разлику.893 = 84 398 б) 40 537 – 4 375 = r ( 40 537 + x ) – 4 375 = 37 000 ( 40 537 .58 449 - 449 - Уочено на датим примерима. Како је променила умањеник ако је после те промене добила разлику p + 450? Дати су умањилац и разлика: b = 2 750. Попуните празна места тако да одредите разлику бројева 7 958 и 449. и а – b = r Ако умањенику додамо природни број c.x ) . 2. па одреди x. Посматрајте како се мења разлика кад се умањенику дода број 42. а) 20 475 – 4 968 (20 475 + 525) – 4 968 (20 475 – 475) – 4 968 3. 82 б) 86 325 – 5 825 (86 325 + 675) – 5 825 (86 325 – 325) – 5 825 Ружица је замислила два броја. разлика се смањује за тај број c.

задаци Прати промену разлике у зависности од: 1. б) разлика повећана за 1 417. а) разлика смањена за 2 178. Израчунај: ( а + 300 ) .b = 24 700. a b a-b a b a-b 4 263 36 4 200 63 509 109 63 400 4 263 + 10 36 63 509 .40 109 Израчунај: 874 – 257 = (874 + 36) – 257 = (874 – 36) – 257 = 3.2 700 ) . 2. а умањилац остао непромењен? 83 . x = ( 934 – x ) – 86 = 848. Одреди вредност променљиве x: 934 – 86 = 848 ( 934 + x ) – 86 = 848. Како се мења разлика у зависности од мењања умањеника? Ако је а .20 109 4 263 + 30 36 63 509 . а) повећавања умањеника.b = ( а + 5 300 ) .b = ( а . б) смањивања умањеника.b = Како је промењен умањеник ако је: 6.30 109 4 263 + 40 36 63 509 .ЗАВИСНОСТ РАЗЛИКЕ ОД ПРОМЕНЕ УМАЊЕНИКА .b = ( а .10 109 4 263 + 20 36 63 509 .4 700 ) . а умањилац остао непромењен. 5. x = 4.

а затим утврди како се мења разлика у зависности од промене умањиоца.42 449 - + 58 - - То што је уочено на претходним примерима. и а – b = r. Уочи како се мења разлика тих бројева ако се умањиоцу дода број c∈{ 70. израчунај r и x. важи за било које природне бројеве. Ако умањиоцу одузмемо неки број c. 4. 48 570 – (9 670+70) = 48 570 – (9 670 + 570) = 48 570 – (9 670 + 5 790) = 3. 7 758 242 - 7 758 .( 957 + x ) = 16 801 б) 28 653 . Нека су а. 2. b =9 670. односно кад се умањиоцу дода тај исти број. Одреди разлику бројева а – b ако је а = 48 570. 570.( 5 650 + x ) = 23 003 r= r= x= x= .957 = r 17 760 . а) 17 760 .уџбеник ЗАВИСНОСТ РАЗЛИКЕ ОД ПРОМЕНЕ УМАЊИОЦА 1. разлика се смањује за број c. 5 790 }. 84 Израчунај разлику.5 650 = r 28 653 . разлика се повећава за тај број c. b било који природни бројеви. а) 3 853 – 853 = r б) 57 354 – 854 = r r= r= 3 853 – ( 853 – 53 ) = 57 354 – ( 854 – 500 ) = 3 853 – ( 853 + 210 ) = 57 354 – ( 854 + 850 ) = Користећи оно што је учено у претходним задацима. Посматрајте како се мења разлика кад се умањенику одузме број 58. Попуните празна места тако да одредите разлику бројева 7 758 и 242. Ако умањиоцу додамо неки број c.

Прати промену разлике у зависности од: а) повећавања умањиоца. в) умањеник и умањилац истовремено повећају за 30? 6.задаци 1. б) умањенику дода. Како се мења разлика у зависности од промене умањиоца? Израчунај како ће се променити разлика ако се: а) умањеник смањи за 25. x= 4. 5. 2. a b a-b a b a-b 3 576 76 3 500 7 826 26 7 800 3 576 76 + 10 7 826 26 . а умањеник остане непромењен.20 3 576 76 + 30 7 826 26 .40 Израчунај: 523 – 434 = 523 – ( 434 + 18 ) = 523 – ( 434 – 18 ) = 3. б) смањивања умањиоца. б) умањилац повећа за 19.10 3 576 76 + 20 7 826 26 . а од умањиоца 1 542. Одреди вредност променљиве: 23 673 – 89 = 23 584 23 673 – ( 89 + x ) = 23 580.ЗАВИСНОСТ РАЗЛИКЕ ОД ПРОМЕНЕ УМАЊИОЦА .30 3 576 76 + 40 7 826 26 . а умањиоцу одузме 5 341? 85 . x= 23 673 – ( 89 – x ) = 23 586. Израчунај како ће се променити разлика ако се: а) од умањеника одузме 1 498. а умањилац остане непромењен.

ЗАВИСНОСТ РАЗЛИКЕ ОД ПРОМЕНЕ УМАЊЕНИКА И/ИЛИ УМАЊИОЦА (1) 1.( 2 098 – 612 ) = Како се мења разлика ако се: а) умањеник повећа за 1 168. 5. Како треба променити умањилац да би се разлика повећала за 28? У две корпе налазе се јабуке. б) умањеник повећа за 2 394.50 ) . Израчунај вредност другог израза користећи дату вредност првог: а) 541 + 359 = 900 б) 1 807 + 5 081 = 6 888 ( 541 + 80 ) + 359 = в) 947 – 658 = 289 1 807 + ( 5 081 – 888 ) = г) 9 486 – 2 098 = 7 388 ( 947 . 9 486 . а умањилац смањи за 1 253. Умањеник је повећан за 38. и за колико.658 = 2. У којој ће корпи бити више јабука. У првој корпи има 70 јабука више него у другој. 4. Како треба променити умањилац: а) да би се разлика повећала за 32. б) да би се разлика смањила за 20. ако из прве корпе пренесемо у другу 45 јабука? Умањенику је додат број 29. а умањилац за 1 301? 3. в) да се разлика не би променила? 86 .

Користећи промену умањеника и умањиоца. Како треба променити умањеник: а) да би се разлика смањила за 26. Колико је тада било више радника у првој фабрици? 87 . тако да успостављени односи буду истинити. У два аутобуса било је 80 ученика. б) 2 230 – (1 130 – 1 076). а) 520 – m * 620 – m в) а – 730 * а – 700 б) 350 – m * 300 – m г) b – 460 * b – 500 За колико је у сваком од ових примера лева страна већа или мања од десне стране? 7. б) да би се разлика повећала за 17. в) 3 473 – (1 698 – 1 127). г) да се разлика не би променила? 2. Колико ће ораха бити више на другом тањиру ако се са првог тањира пренесе 10 ораха на други? 3. у оба аутобуса је био исти број ученика. Уместо звездица стави знак >. Када је из једног аутобуса изашло 8 ученика. 5. в) да би се разлика смањила за 22. Умањилац је повећан за 22. односно <. в) 14 598 – 5 600. а у другу 545. У једној фабрици ради 1 235 радника више него у другој. б) 23 647 – 18 847. Обави назначене операције на најлакши начин (користећи промену разлике у зависности од промене умањеника или умањиоца). израчунај на најлакши начин: а) 5 487 – 1 998. а) 4 265 – (1 358 + 1 465). У прву фабрику примљено је још 378 радника. г) 14 287 – 12 592. На првом тањиру је 5 ораха више него на другом.ЗАВИСНОСТ РАЗЛИКЕ ОД ПРОМЕНЕ УМАЊЕНИКА И/ИЛИ УМАЊИОЦА (2) 1. Колико је у почетку било ученика у сваком аутобусу? 4. 6. г) 2 951 – (1 285 – 1 149).

односно умањиоца. уз следеће услове: Нека су а. a b 3 570 2 765 7 349 88 n a-b 500 2 500 975 2 500 2 486 2 500 a-n b-n (a-n)-(b-n) . и а – b = r. b > n 3. Попуни празна места у табели и провери непроменљивост разлике. 5 400 4 375 - а) . b > n. a–b=r a>b (a+n)–(b+n)=r (a–n)–(b–n)=r a > b. Ако умањенику и умањиоцу додамо или одузмемо исти природан број n. Променом умањеника. b било који природни бројеви. a > n.100 б) 7 586 – 999 = ( 7 586 + 497 ) – ( 999 + 497 ) = в) 5 400 4 375 г) 32 568 – 4 639 = - ( 32 568 – 899 ) – ( 4 639 – 899 ) = + 100 - Уочено на овим примерима важи и за било које природне бројеве. при чему мора бити а > b. а) 5 300 – 4 275 = б) 5 400 – 4 375 = 4 175 5 200 1 025 4 275 5 300 + 100 Да ли се разлика променила кад смо умањеник и умањилац повећали за 100? - + 100 4 375 1 025 5 400 1 025 5 500 2.уџбеник НЕПРОМЕНЉИВОСТ РАЗЛИКЕ 1. 4 475 1 025 Попуни празна места и провери непроменљивост разлике у зависности од промене умањиоца. Како морамо мењати умањеник и умањилац да се разлика не промени? Посматрај дати пример и табелу. разлика се неће променити. а > n. мења се и разлика.

Израчунавањем разлике. 1 370 – 830 = Татјана и Дејан су замислили по два броја. попуни празна поља. Усмено одузимање бројева 5 750 – 3 250 можемо олакшати на следећи начин: 5 750 – 3 250 = (5 750–250) –(3 250–250)=5 500 – 3 000 = 2 500. б) Ако умањеник и умањилац разлике бројева. ако се: а) умањеник повећа за 300. које је замислила Татјана. Разлика бројева које је замислила Татјана је x. б) умањилац смањи за 350. односно збира. в) умањеник смањи за 200.НЕПРОМЕНЉИВОСТ РАЗЛИКЕ задаци 1.10 24 . Слично решавај следеће задатке: а) 9 050 – 4 970 = б) 875 – 389 = 25 840 – 16 900 = 3. 2. добија се разлика 4 795. умањимо за 5 999. а умањилац повећа за 200. г) умањеник и умањилац повећају за 150? 89 . а y је разлика бројева које је замислио Дејан. повећамо за 15 782. a b a-b x a+x b+x (a+x)-(b+x) 327 17 310 15 327 + 15 17 + 15 310 35 411 38 37 40 000 24 46 a b a-b x a+x b+x (a+x)-(b+x) 124 24 100 10 124 . а) Ако умањеник и умањилац разлике бројева. добија се разлика 62 453. Дејан: Разлика два броја је 4 850. које је замислио Дејан. Колика је разлика бројева које је замислила Татјана? Колика је разлика бројева које је замислио Дејан? Татјана: 4.10 100 5 274 92 87 63 005 67 49 Применом сталности разлике у неким задацима се брже и лакше одређују разлике. Колика ће разлика бити.

7. израчунај на најлакши начин: а) 25 684 – 17 998 б) 8 647 – 5 847 в) 46 598 – 25 600 г) 24 667 – 22 592 Обави назначене операције на најлакши начин (користећи промену разлике у зависности од промене умањеника или умањиоца).1 587 + 324 г) 687 + 813 .ПРИМЕНА СВОЈСТАВА ОДУЗИМАЊА 1. 3. 5. 4. 6. 90 а) 1 326 + (674 – 387) б) 1 241 – (841 – 576) в) 2 489 + (1 724 – 489) г) 1 942 – (1 523 – 1 058) Израчунај на најпростији начин и објасни поступак: а) 1 583 – (694 – 306) б) 2 362 – (1 362 + 839) в) 4 221 – (793 + 2 221) г) 50 000 – (26 891 + 23 109) Израчунај на најлакши начин: а) 854 – 268 – 454 б) 378 + 959 – 459 в) 2 676 .494 . Израчунај на најлакши начин: 8 497 + 907 = 9 305 – 309 + 309 = 17 865 – 865 – 8 000 = 68 543 – (68 000 + 457) = 3 836 + (2 164 – 768) = 97 532 – (97 000 – 468) = Израчунај усмено на најлакши начин: а) 156 – 87 – 56 = б) 847 – 548 – 287= в) 92 – 67 – 23 = г) 214 – 87 – 113 = Користећи истовремену промену умањеника и умањиоца. 2. а) 6 265 – (1 358 + 1 465) б) 2 350 – (1 250 – 1 064) в) 5 473 – (2 598 – 1 127) г) 2 854 – (1 155 – 1 089) Израчунај на најлакши начин и објасни поступак који си применио.

Решење је: 25. x = 25.4. x 32 235 . разред ЈЕДНАЧИНЕ СА САБИРАЊЕМ И ОДУЗИМАЊЕМ (А) Решимо дате једначине тако да решења припадају скупу природних бројева. x + 521 = 794 x + 521 . онда је x = 100 – 75. x = 32 235 – 755. Решење је 31 480.521 x = 273 (Б) Решимо једначину: x + 755 = 32 235. + 755 x + 755 = 32 235. 1. Ако је x + 75 = 100. 2. x = 31 480. Који број треба додати броју 1 294 да би збир био 4 311? 91 .755 Реши једначине: а) x + 1 370 = 5 420 б) 845 + x = 2 232 x= x= x= x= Провера: Провера: Реши једначине: а) 3 452 + x = 5 217 + 369 б) x + ( 20 015 + 1 397 ) = 30 000 в) ( 654 + x ) + 2 903 = 11 285 3.521 = 794 .

x = 75 – 25. Који је број Мира замислила? .уџбеник 4. x = 48 780 49 765 - Решење је: 48 780. x 49 765 – x = 985. б) x – 451 = 628 x – 451 + 451 = 628 + 451 x = 1 079 5. x = 50. Решење је 50. Који број је Јелена замислила? 8. x = 55 + 45. Од замишљеног броја Јелена је одузела 75 342 па је добила разлику 6 898. Када је од броја 225 438 Мира одузела број који је замислила. x = 100. Решимо једначину 49 765 – x = 985. 6. Решење је 100. 92 985 Реши једначине: а) x – 24 815 = 8 333 б) 8 226 – x = 3 884 x= x= x= x= Провера: Провера: 7. а) x – 45 = 55. 75 – x = 25. x = 49 765 – 985. добила је разлику 69 888.

67 204 67 204 x - 42 711 3. 2. Одреди решења датих једначина (ради у свесци). д) 21 411 – 10 081 – x = 11 216 + 22 604 + 19 898. а) Одреди број који са бројем 32 677 даје збир 56 901. б) x – 61 109 – 14 211 = 12 406. а разлика 29 478.ЈЕДНАЧИНЕ СА САБИРАЊЕМ И ОДУЗИМАЊЕМ . 5. в) Одреди умањилац ако је умањеник 211 058. 42 711 а) x + 42 577 – 65 816 = 56 901.задаци 1. Одреди скуп решења једначина: а) x – 7 856 = 19 344 б) 128 435 –x = 9 785 в) x+ 6 854 = 21 554 Дату једначину реши користећи слике: x x + 19 815 – 67 204 = 42 711 19 815 + + 19 815 . 4. в) 45 504 + x = 32 391 – 16 081 + 22 231 + 23 084. Применом својства здруживања сабирака и коришћењем датих слика одреди решење једначине x + ( x+ 7 475 ) = 22 567. г) 3 432 786 – x = 2 510 008. б) Одреди број од ког треба одузети 231 056 да се добије разлика 176 688. x 2 · 7 475 ·2 + + 7 475 x 22 567 22 567 93 .

. Колико је врећа цемента употребљено на том градилишту? в) За куповину папира у школи је утрошено 24 800 динара. Одреди решења једначина: x 1 211 а) x + 516 = 1 211 . г) x .2 065 = 2 650 + 5 285 .516 x= x= а) x . 2.РЕШАВАЊЕ ЈЕДНАЧИНА СА САБИРАЊЕМ И ОДУЗИМАЊЕМ 1. Одреди број који треба одузети од 846 915 тако да њихова разлика буде 48 625.1 408 = 3 592 в) x + 6 329 = 8 240 4. Колико је у расаднику било укупно садница? б) На градилишту је било 2 250 врећа цемента. 94 Решење: . а остало је 3 320. 6. . Када су радови завршени. Одреди број који је за толико већи од 658 за колико је 6 280 већи од 4 520. Реши у свесци једначине. а) Из расадника је однето 7 450 садница. б) x . Одреди број који је мањи од 25 432 за толико за колико је број 658 мањи од 1 024. 5.1 384 = 1 219 + 3 518 . За те намене је остало још 3 700 динара. Колико је школа имала новца за куповину папира? + 516 3. 7. остало је 380 врећа. Одреди решења једначина: а) 7 940 105 = x + 239 000 б) x – 1 900 197 = 298 308. а) x + 2 308 = 7 629 в) x + 568 = 1 260 д) 2 789 – x = 1 234 е) 3 367 – x = 2 209 б) 23 540 + x = 92 036 г) 16 815 + x = 34 003 ђ) x – 8 234 = 2 609 ж) x – 4 401 = 2 389 Помоћу једначина реши следеће задатке.

.. 95 . x < 8 638 – 7 538. 29.. . 15 } Скуп решења је: { 30. . 34 602. 1 099 }. 49 } Скуп решења је { 1. .. 2. . 3. 2. x > 9 000 + 259... . 2. 10 260 }. 49 }. x < 1 100 Скуп решења је { 1. .. ..}. 42 583 – x < 7 983... x – 259 > 9 999. в) 42 583 – x < 7 983 (Решења тражимо у скупу {1. 3. x + 25 < 75 x < 75 – 25 x < 50 или x ∈ { 1. 34 601}. x > 34 600 Скуп решења је { 34 601.. x – 15 < 16 x < 16 + 15 x < 31 или x∈ { 30.. 2.}.. 2. (Б) Одредимо скуп решења датих неједначина: а) x + 7 538 < 8 638 ( Решења тражимо у скупу N.4.... x > 10 258 Скуп решења је {10 259... 3... 15 }. . ) x + 7 538 < 8 638... б) x – 259 > 9 999 (Решења тражимо у скупу {1. 29.. разред НЕЈЕДНАЧИНЕ СА САБИРАЊЕМ И ОДУЗИМАЊЕМ (А) Решите дате неједначине тако да решења припадају скупу N.... x > 42 583 – 7 983. 10 260.

Одреди скуп решења неједначина: а) x – 5 648 < 17 862. 1 110 одреди решења неједначина: а) 75 845 + x < 76 945 . Одреди скуп решења неједначина датих у следећој табели. б) x + 7 345 > 104. x = b + а. x > b – а. 2. x = а – b. онда је Ако је x + а < b. x < а – b. x < b – а. x > b + а. онда је Ако је а – x = b. 9 687 . x – 458 < 17 862 125 603 – x > 124 698. 96 Одреди решења датих неједначина у скупу N.уџбеник В) Решаваћемо једначине и неједначине. в) x + 6 595 < 25 405.. користећи при томе дефиниције и особине операција сабирања и одузимања. а) 5 456 + x < 21 445. онда је Ако је а – x < b.. 3. онда је Ако је x – а = b.x < 499 . x < b + а. онда је Ако је x – а < b. ђ) 3 · 104 – x > 29 996. онда је 1. Ако је x + а = b. неједначина 12 568 + x < 13 756 скуп решења 4. У скупу 1. . д) x + 59 997 < 6 · 104. x > а – b. x = b – а. б) 45 875 – x > 44 975. .. онда је Ако је x – а > b. Решења ћемо тражити у скупу N. б) x + 45 375 < 46 473 2. онда је Ако је а – x > b. г) 105 – x > 75 689. онда је Ако је x + а > b.

У скупу природних бројева до 1 000 000 реши неједначине: а) x + 8 756 >8 803 . Колико садница може бити на другој парцели ако на обе има мање од 600 садница? б) Колико је Влада могао да има сличица кошаркаша ако је залепио у албум 170.РЕШАВАЊЕ НЕЈЕДНАЧИНА СА САБИРАЊЕМ И ОДУЗИМАЊЕМ 1. (2) 6 690 + y > 6 690. ђ) x – 3 025 > 1 . па реши следеће задатке. д) x – 3 025 < 1 . б)x – 38 759 > 1 216 . па кад га је смањила за 160. а у кутији му је остало мање од 120 сличица? в) Нина је замислила неки број. а) На једној парцели има 560 садница. (3) x + x < 2. 3. Напиши скупове решења неједначина: а) x – 300 < 20 б) x – 180 > 400 в) x – 1 200 < 1 800 г) 4 000 + x > 6 000 За које се вредности променљиве добија тачна неједнакост: (1) 1 110 + x > 3x.2 456 < 8 97 . в) 32 506 + x < 52 409 . Постави неједначину. Одреди скупове решења неједначина у скупу природних бројева: а) в) x + 170 < 240 180 .x < 173 б) а + 19 < 31 г) x . 2. г) 643 090 – x < 83 511 . добила је број већи од 40. Који је број Нина могла да замисли? 4.

Одреди непознати умањилац x ако је: а) умањеник 84 470. б) 8 025 + x = 73 090. а) Ком броју треба додати број 1 111 да би се добио број 9 000? б) Од ког броја треба одузети 24 849 да би се добио број 2 304? в) Који број треба додати броју 809 да би се добио број 1 718? г) Који број треба одузети од броја 31000 да би се добио број 8 080? 98 . а разлика 14 034. б) 158 030 – x = 48 205 . г) x – 205 842 = 5 680 . Одреди x тако да се добију тачне једнакости: а) x – 30 034 = 70 012. в) 93 000 – x = 48 . 3. б) 76 702 – x = 37 290. 6. б) x + 86 851 = 311 249. Реши једначине: а) x + 97 003 = 134 200. Реши једначине: а) x – 65 372 = 95 . Одреди x тако да се добију тачне једнакости: а) 3 158 + x = 7 498. 2. а умањеник 500 803.ЈЕДНАЧИНЕ И НЕЈЕДНАЧИНЕ СА САБИРАЊЕМ И ОДУЗИМАЊЕМ 1. б) разлика 320 080. Састави једначину и одреди њено решење. 4. 5.

7. в) већи од 6 060.25 < 40. 13. ђ) y + y = y. 99 . Одреди скуп решења неједначина: а) x + 3 < 11. б) Непознати број y је већи за 984 од броја 7 007. в) 10 < x . г) 24 + m = 36 – m. б) 158 < x < 837 . па те једначине затим реши: а) Број 45 049 је већи за x од 880. па их реши: а) Одреди број који је за толико већи од 3 476 за колико је 794 мање од 2 640. в) Број а је мањи од 4 590 за 2 940. б) већи од 222. г) Број 1 040 је мањи за b од 13 450. г) 110 101 > x > 90 909 . б) Одреди број који је за толико мањи од 36 543 за колико је број 769 мањи од 2 135. Састави неједначину чији се скуп решења састоји из бројева који су: а) мањи од 111. в) 3 481 > x > 1 205 12. На основу датих реченица састави једначине. в) 5 – b = b + 1. па их затим реши: а) Одреди број који је за толико већи од 769 за колико је 7 390 веће од 5 630. г) мањи од 900 900. д) x + x = x + 5. 11.19. ђ) 40 < 85 -x. б) x . б) Одреди број који је за толико мањи од 759 за колико је број 3 467 већи од броја 3 294. д) x . Напиши следеће реченице у облику једначина. 8. г) x + 30 < 45. На основу следећих реченица састави једначине. . б) 45 = а + а + а. 9. 10. Одреди решење једначине и провери тачност решења: а) x + x = 24.7 < 15. Напиши скуп решења неједначина: а) 10 < x < 100 .

16. Одреди број који је могао да буде замишљен. У једној корпици је било нешто ораха. . б) 806 – x > 800. Одреди колико је кликера: а) дечак могао дати другу. . Образуј скуп решења неједначина: а) x + 580 < 585. Када је од њега одузео збир бројева 4 204 и 2 941. г) 55 < x + 10 < 58 . 100 а) 300 + x < 306 Дечак је имао 20 кликера па је x кликера дао своме другу.14. Одреди скуп решења неједначина: 15. Одреди непознати број. Када збиру бројева 938 и 4 585 додаш разлику бројева 5 667 и непознатог броја. Укупно је у хотелу било мање од 2 150 људи. Петар је замислио неки број. Колико је радника могло да ради у том хотелу? 20. добијамо број који је мањи од 40. Који број је Петар могао да замисли? 21. остало је мање од 15 ораха. У једном хотелу било је 1 900 гостију и известан број радника. б) могло остати код дечака? 19. б) 20 < c + 20 < 23 . Ако један замишљен број умањимо за 11. в) 191 < x + 3 < 201 . 17. в) 1 632 > 1 625 + x. д) 2 386 < 2 380 + x. Колико је ораха првобитно било у корпици? 18. ђ) 45 000 < x – 45 000. Када је узето 96 ораха. збир ће бити мањи од 9 700. г) 30 400 < 30 408 – x. Добио је број који је мањи од 206.

Колико је таквих плочица потребно да би се покрио квадрат површине 54 m2? 101 . Попуни: 3 km2 = = 4.ЗАДАЦИ ОБЈЕКТИВНОГ ТИПА за годишње самопроверавање знања ученика Датум 1. Могућ број бодова а) Напиши цифрама: највећи седмоцифрени број б) Напиши број који је представљен изразом: 5 · 105 + 4 · 102 + 3 · 10 + 2 = в) Напиши цифрама број: осамдесет хиљада осамдесет 2. а) Напиши низ непарних природних бројева б) Напиши најмањи парни природан број в) Допуни реченицу: претходник броја n (n ≠ 1) је 3. hа = dm2 = а= m2 cm2 Са 25 плочица може се покрити квадрат чија је површина 1m2.

а) Израчунај збир ако су сабирци 317 057 и 275 168.5. а) Коју особину сабирања представља дати израз? а+(b+c)=(а+b)+c б) Применом оба својства сабирања на најједноставнији начин израчунај вредност израза: 4 385 + 76 402 + 5 635 9. а обим му је 38 cm 8. r је . а од кћерке за 27 година. Израчунај површину: а) квадрата странице 3m 50 cm б) правоугаоника чија је дужина једне странице 7 cm. а) Отац је старији од мајке за 6 година. б) Израчунај разлику бројева ако је умањилац 157 187. n је . Реши једначине: а) x – 33 475 = 109 253 б) 445 355 + x = 953 002 10. У једнакости m – n = r m је . а умањеник 335 065 7. Колико година је кћерка млађа од мајке? б) При сабирању неколико бројева ученик је направио следеће грешке: у једном сабирку цифру јединица 3 заменио је са 8. Како и за колико је он променио тачан збир? ОСТВАРЕНО БОДОВА 102 ОЦЕНА . 6. цифру десетица 5 са 7 и цифру стотина 2 са 6.